RIDIGER SМIТ
UVODUGRCKE DIJALEKTE Prevela s nemackog
SANDRA SCEPANOYIC
IZDAVACKA KNJlZARNICA ZORANA STOJANOVICA SREMSКl КARLOVCI' NOVI SAD
Biblioteka ELEMENТI 61
R1DIGER SMIT
UVODUGRCKE DIJALEKTE Prevela s nemackog SANDRA SCEPANOVIC
IZDAVACКA KNJIZARNICA Z ORANA STOJANOVICA SREMSКI КARLOVCI NOVI SAD •
2005
Naslov originala
RLidiger Schmitt,
Einfuhrung in die griechischen Dialekte, Wissenschaftliche Buchge sellschaft, Darmstadt
1977, 1991'.
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 811.14'282
ШМИТ,
Ридигер
Uvod u grcke dijalekte / Ridiger Smit ; preve1a s nemackog Sandra Scepanovic. - Sremski Kar10vci ; Novi Sad ; Izdavacka knjiZamica Zorana Stojanovica, 2005 (Novi Sad : Buducnost). 252 str. : ilustr. ; 18 ст. (Biblioteka E1ementi ; 61) -
-
Prevod dela: Einfihrung јп die griechischen DiaIekte / Riidiger Schmitt. - Tiraz 1000. BibIiografija. - Registri.
ISBN 86-7543-100-7
а) Грчки језик - Дијалекти COВISS.SR-ID 206094855
PREDGOVOR Izucavanje grckih dijalekata ima тасај za �irok krug strucnjaka koji se Ьауе klasicnom starinom: za istoricare grckog jezika i indoevropeiste, jer dijalekti mogu da im pruZe prva uputstva za tacno odredenje porekla nekog ОЫј ka i njegovih mogucih srodnika; zatim za klasicne tilologe, ukoliko se Ьауе neatickim pesnicima i piscima, odnosno razlicitim dorskim, jonskim i eolskim knjiZevnim narecji mа, ili paZnju poklanjaju istoriji grckog jezika, koja je tako tesno роуеzanа sa istorijom helenske knjiZevnosti; za isto ricare starog veka, takode, buduci da su oni, u pogledu pro stranih geografskih odnosno tematskih podrucja i dugih vremenskih razdoblja kojima se Ьауе, а za koje nedostaju knjiZevni izvori, cesto upuceni па originalne drevne ерј grafske ili numizmaticke izvore pisane lokalnim narecjima, ali i zbog toga �to se u dijalektima ogledaju istorijat i medusobni odnosi grckih plemena; najzad, i za epigratica re, numizmaticare i papirologe u tumacenju njihovih nala za. Уес duze vreme postoji osetan nedostatak saZetih, uvodnih studija о grckim dijalektima, narocito takvih koje Ы pocetnicima i onima koji nisu strucnjaci za jezik pruzile prve, kratke informacije о izvorima i pomocnim stredstvi-
5
та, cinjenicama i problemima u predaji grckih dijalekata. Оуај » Uvod« - а knjiga је tako zarnisljena - obra6a se, sto ga, upravo pomenutoj grupi korisnika, preteZno, dakle, kla siCnim filolozima i istoricarima starog veka. Ovakvo odredenje namene dela odrazilo se, razumlji уо, kako neposredno па izgled knjige u celini, tako i па ra spored materijala u pojedinostima: ovde se ne radi о novim saznanjima, уе6 о prvom saietom i pregledno uoblice пот, jasno-pouzdanom vodicu, koji odvaja bitno od тanје vaZnog, tacnije nudi mnogo podataka umesto таlо роlетј ke, i posebno izdvaja ono sto је provereno iz оЫlја literatu re о grckim dijalektima i njihovim izvorima. Sto se tice rasporeda grade, па raspolaganju su Ыlе dve mogu6nosti, kako se to razgovetno vidi iz uobicajenog sklopa postoje6ih starijih prikaza grckih dijalekata: ili, strogo odvojivsi роје dinacne dijalekte, svaki tretirati kao celinu za sebe i tako slagati jedan do drugog komadi6e dijalekatske stvamosti, kao sto је to narocito slucaj u prirucniku Handbuch der griechischen Dialekte Alberta ТитЬа (Albert ТЬитЬ), ili, pak, pojedine jezicke fenomene pratiti kroz sve dijalekte, dakle donekle u skladu sa njihovim geografskim prostira njem - modema dijalektologija је u svom najekstremnijem vidu to smatrala jedino stvamim i potpuno је porekla posto јanје dijalekata - i zatim dati jednu opstu sliku tih jezickih ројауа, svojevrstan presek kroz dija.ekte. Najznacajniji pri rucnik napisan па оуај nacin Ыlа Ы svakako knjiga Greek Dialects Karla D. Baka (Carl D. Buck). Altemativa je Ыlа, dakle, ili napraviti mozaik grckih dgalekata slaganjem ka micaka jednog do drugog, ili pak stvoriti viseslojnu opstu sliku preklapanjem pojedinacnih, SliC:lO postupku kod razno Ьојnе stampe. Оуај poslednji nасјn izlaganja п е Ь i za re zultat imao celoviti prikaz grckih d i ј а 1 е k а t а, уе6 jednu uporednu g r а т а t i k u grckih narecja, koja se nе Ы mnogo razlikovala od neke opste istorijsko-uporedne gramatike
6
grckog jezika i prakticno Ы se obracala iskljucivo strucnja cima za jezik. Posto Ы to bilo u suprotnosti sa pravom па mепоm ove knjige, ispostavilo se gotovo samo od sebe da u оЬш dolazi jedino prvi nacin izlaganja, koji je usmeren vise istorijsko-filoloski, а manје lingvisticki. Svaki dyalekat se, dakle, (и IV poglavUu) opisuje pojedinacno i tako se јеdnа do druge njzи zasebne gramaticke skice, koje prufaju celo vitu sliku pojedinih dijalekata i njihovih osobina. Odabrani postupak, koji, naravno, ponekad navodi па ponavUanje, moze - tako se barem mепј cini - svakom korisniku nesto da pruZi, а pre svega pocetnicima i onima koji nisu strucnja сј, dok је drugi nacin izlaganja, vec па osnovu izabranog kriterijuma podele, zanimljiv prvenstveno strucnjacima za jezik, а опоm korisniku koji trazi brz nauk о bitnim osobi пата jednog narecja moze besumnje premalo da ponudi. Navedena razmatranja пито su vodila odluci da se kao uzor za ovaj »Uvod« izabere Tumbov »Prirucnik«. Njegova па bitno ogranicena, а ipak potpuna dokumenta суа zajedno sa iscrpnim bibliografskim podacima, zatim pravilno usmeravajuca preglednost i paZljivo odmeren sud jednodu§no su hvaUeni, а u tom prirucniku mogu se naCi i podaci о potvrdama pojedinih dyalekatskih oblika. Upravo u ovom poslednjem ја sam pokusao da nadmasim ТитЬа, odnosno njegove epigone Emsta Кikersa (Emst Кieckers) i Antona Serera (Anton Scherer), tako §to sam dosledno, sto је moguce iscrpnije, naveo mesta potvrde, kako bih korisni ku pruzio priliku da ih pregleda. Nastojao sam, iz prakticnih razloga, da to ро mogucstvu budu potvrde iz sigumo najra sporostranjenije zbirke grckih dijalekatskih tekstova, iz Ка uerovog (Cauer) Delectusa (skracenica: D), koji je preradio Eduard Svicer (Schwyzer). U samu ovu knjigu, iz razloga ogranicenosti prostora, пјје bilo moguce ukljuCiti i jedan iz bor natpisa, kao dokumentaciju i radi lak§e upotrebljivosti, kako је to ucinjeno kod Baka. U pojedinim slucajevima
7
odustalo se i od oslanjanja па ТuтЬа: tako sam, па primer, vise nego ТumЬ, teziste stavio па svedocanstva lokalnih govora, а knjizevnu upotrebu dijalekata, bilo da se radi о Homerovom, Pindarovom ili Sapfmom jezikи, nisam in ех [еnsо obradio, buduCi da опа и sebe иkljucuje raznovrsne posebne probleme. PrihvatajuCi predlog koji је јznео Valter Porcih (Walter Porzig) (и recenziji za ThumbIScherer, Gno топ 32, 1960, 596), ја sam posle opisa pojedinih narecja dodao odeljak о grupisanju dijalekata (poglavlje У). Ovaj »Uvod«, dakle, nasuprot starijim prirucnicima, poku8ava da napreduje od manjeg ka vecem - od dijalekatske raz novrsnosti do jedinstva koje јој је и osnovi. Da se рПkaz пе Ы suvise »rasplinuo«, ovde su za prakticno izvodenje posta vljene granјсе, koje su navodile па to da se relativno јеdin stvene celine, kao sto је recimo jonski dijalekat, obraduju jedinstveno, а пе da se dalje dele па zapadno-, centralno- i istocnojonski; и oblasti zapadnogrckih narecja pritom sam оЬiшпо sledio novu podelu Antonina Bartonjeka (Antonin Bartonek) и Classification ofthe West Greek Dialects. Као i kod ТumЬа, и sredistu izlaganja, dakle и cetvr tom poglavlju, nalaze se kratki nacrti pojedinacnih dijaleka ta, razume se и vecoj meri sistematizovani nego tamo. Naime, svaka od ovih dijalekatskih skica podeljena je и се tiri odeljka, koji su oznaceni velikim slovima: L = Lite ratura (о odgovarajucem шјщеktи), Iz = Izvori, Is = Istorija, 0 = Obelezja dijalekta. Ove oznake sluze istovremeno Ьо ljem snalaZenju иnuш pojedinih odeljaka i и knjizi kao celini. Spolja gledano, spram vecinom sliCno podeUenih poglavUa и Tumbovom prirucnikи, ovde је doslo do sadr Zinskog pomeranja, utoliko 8tO su, и poredenju sa odeljcima L, Iz, Is, oni obelezeni sa О, dakle cisto lingvisticka razma tranja, donekle и drugom planu. Oni se ogranicavaju па пе ophodne podatke i uglavnom sadrZe опо 8tO је kao osnovna informacUa pretpostavka dalje diskusije о istoriji dijalekata
8
ili njihovom grupisanju. Nije potrebno obja.snjavati да је до ove razlike u »odтeravanju« pojedinih odeljaka doslo pre svega iz obzira prema »nestrucnim«, odnosno korisnicima koji se profesionalno ne bave jezikom. Autoru preostaje samo да se nada да се ovakav postupak naiCi па odobrava nje. On je, inace, posebnu pamju posvetio navodenju sto је moguce bogatije bibliografske dokumentacije. Ogranice nost prostora onemogucila је, doduse, da bibliografija род L Ьиде potpuna; imajuCi to u vidu, nastojalo se da se u L-odeljcima - izuzimajuCi literaturu koju је valjalo роmе nuti па drugim mestima unutar odgovarajuce dijalekatske skice - navedu pre svega noviji i najnoviji radovi, koji оmо gucavaju pristup starijim studijama; ро ovima je bilo dozvo ljeno nesto snamije »kopati« vec i stoga sto se obuhvatni stariji radovi kao i odgovarajuCi odeljci, razumljivo, vec na vode u merodavnim prirucnicima.
9
SPISAК SКRACENICA 1. Naslovi knjiga Bartonek = А. Bartonek, Classification ofthe WestGreek Dialects at the Time about 350 В. С., AmsterdamlPra gue 1972. Bechtel I-Ш = F. Bechtel, Die griechischen Dialekte. I-Ш, Berlin 1921-24, 21963. D = DialectorumGraecarum ехетрlа epigraphica potio ra (»Delectus inscriptionum Graecarum propter dia lectum memorabilium« quem primum atque iterum ediderat Paulus Cauer editio tertia renovata). Edidit Eduardus Schwyzer, Leipzig 1923, Nachdruck нн desheim 1960. Debrunner/Scherer = А. Debrunner, Geschichte der grie chischen Sprache. 11, 2. Aufl. von А. Scherer, Berlin
1969.
GDI = Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften. I-IV, Gбttiпgеп 1884-1915. Harlow = R. В. Harl0W, Eine Dialektanalyse der koischen Asylieurkunden, рЫl. Diss. Zurich 1972. Head2 = В. У. Head, Нistoria numorum. А Manual of Greek Numismatics, Oxford 21911.
11
Hoffmann Ј-Ш = о. Hoffmann, Die Griechischen Dia lekte in ihrem historischen Zusammenhange. Ј-Ш, Gбttiпgеп 1891-98. Hoffmann!Scherer = о. Hoffmann!A. Debrunner, Geschi chte der griechischen Sprache. Ј, 4. Aufl. von А. Sche rer, Berlin 1969. IG = Jnscriptiones Graecae Jeffery = L. Н. Jeffery, Тће Local Scripts of Archaic Greece, Oxford 1961. Meister Ј-II = R. Meister, Die griechischen Dialekte auf Grundlage von Ahrens' Werk: » De Graecae linguae dialectis«. Ј-II, Gбttiпgеп 1882-89. PMG = Poetae Melici Graeci. Edidit D. L. Page, Oxford
1962.
Schwyzer Ј-ЈУ = Е. Schwyzer, Griechische Grammatik auf der Grundlage von Karl Brugmanns Griechischer Grammatik. Ј-ЈУ, MUnchen 1939-71, Ј: 41968, II-Ш:
31966--68.
SylP = Sylloge inscriptionum Graecarum а Guile1mo Dit tenbergero condita et aucta. Ј-ЈУ, Leipzig 31915-24, Nachdruck Hildesheim 1960. ThumbIКieckers = А. ЈЪиrnЬ, Handbuch der griechi schen Dialekte. Ј, 2. АиЛ. von Е. Кieckers, Heidelberg
1932.
Thumb/Scherer = А. Thumb, Handbuch der griechischen Dialekte. 11, 2. АиЛ. von А. Scherer, Heidelberg 1959.
2. Spisak casopisa АА AAHG
12
= Archaologischer Anzeiger. Berlin = Anzeiger fur die Alterturnswissenschaft. Jn nsbruck
= Annual of the Brithish School at Athens. London АЕ = А рхаLO л.ОУ LlС� 'Еф"l]IA.ЕР(�. Athen AeR = Atene е Roma. MessinaIFirenze AHVL = Humanistika Vetenskapssamfundet i Lund. A rsberiittelse. Lund = American Joumal of Philology. Baltimore АЈРЬ = Archiv Orientalni. Praha АО = Abhandlungen der PreuВischen Akademie APAW der Wissenschaften. Philosophisch-histori sche Кlasse. Berlin ArchClass = Archeologia Classica. Roma ASAA = Annuario della Scuola Archeologica de Atene е delle Missioni Italiane in Oriente. Roma ASNP = АnnаН della Scuola Normale Superiore di Pisa. Lettere, storia е filosofia. Firenze вв = Beitriige zur Kunde der indogermanischen Sprachen. Gottingen = Bulletin de Correspondance Hellenique. Paris ВСН = Bulletin of the Institute of Classical Studies ВICS of the University of London. London ВЈ = Bonner Jahrblicher des Rheinischen Landes museums in Bonn und des Vereins von Al tertumsfreunden im Rheinlande. Kevelaer ВРЕС = Bollettino del Comitato per la preparazione della Edizione Nazionale dei Classici Greci е Latini. Roma BSL = Bulletin de la Societe de Linguistique de Ра ris. Paris BVSG = Berichte tiber die Verhandlungen der Ко niglich Sachsischen Gesellschaft der Wis senschaften zu Leipzig. Phil.-hist. Кlasse. Leipzig
ABSA
'
13
ByzZ CPh CQ Eclas GGA Gl
= Byzantinische Zeitschrift. MUnchen = Classical Philol0gy. Chicago = The Classical Quarterly. London = Estudios Clasicos. Madrid = Gottingische Gelehrte Anzeigen. Gottingen = Glotta. Zeitschrift fi griechische und lateinische Sprache. Gottingen = Greece & Rome. Oxford GR HSPh = Harvard Studies in Classical Philology. Сатbridge, Mass. = Indogermanische Forschungen. Zeitschrift IF fi Indogermanistik und allgemeine Sprach wissenschaft. Berlin = Јоиmаl des Savants. Paris JdS = Тhe Јоитаl of Hellenic Studies. London JНS JКF = Jahrbuch fi kleinasiatische Forschung. Hei delberg = Jahreshefte des Osterreichischen Archaologi JOAI schen Instituts. Wien кz = Zeitschrift fi vergleichende Sprachforschung. Gottingen Lg = Language. Јоиmаl of Linguistic Society of America. Baltimore МDAI-A = Mitteilungen des Deutschen Archaologischen Intstituts. Athenische Abteilung. Berlin = Museum Helveticum. Schweizerische Zeit мн schrift ftir klassische Altertumswissenschaft. Basel Mn = Mnemosyne. Bibliotheca Philologica Batava. Leiden MSL = Memoires де la Societe де Linguistique де Paris. Paris NGGW = Nachrichten von der Gesellschaft der Wissen schaften zu Gottingen. Philologisch-historische Кlasse. Gottingen
14
NJ
=
Neue Jahrbticher filr das klassische Altertum, Geschichte und deutsche Literatur. Leipzig РР = La Parola del Passato. Rivista di studi antichi. Napoli I{А = Revue Archeologique. Paris I{AAN = Rendiconti della Accademia di Archeologia, Lettere е ВеНе Arti di Napoli. Napoli IША = Revue des Etudes Anciennes. BordeauxlParis I{EG = Revue des Etudes Grecques. Paris I{FIC = Rivista di Filologia е di Istruzione Classica. Torino = Rheinisches Museum filr Philologie. Frankfurt а. М. = Rendiconti dell ' Instituto Lombardo di Scienze IHL е Lettere. Classe di lettere е scienze morali е storiche. Milano IH'h = Revue de Philologie, de Litterature et d'Нistoire anciennes. Paris SEG = Supplementum epigraphicum Graecum. Lug duni Batavorum Slo'FBU = Sbomik Praci Filosoficke Fakulty Bmenske University. Вmо S(,LG = Studien zur griechischen und lateinischen Grammatik. Leipzig SIFC = Studi Italiani di Filologia Classica. Firenze S MEA = Studi Micenei ed Egeo-anatolici. Roma SMG = Atti е Memorie della Societa Magna Grecia. Roma SPA W = Sitzungsberichte der PreuВischen Akademie der Wissenschaften. Phil.-hist. Кlasse. Berlin SSL = Studi е Saggi Linguistici. Pisa IАРА = Transactions and Proceedings oftl1e American Philological Association. Ithaca, N. У.
15
II'S
Transactions of the Philological Society. Охford uuA = Uppsala Universitets A rsskrift. Uppsala ZA = Ziva antika. Skopje ZFFUК = Zbornik Filozofickej Fakulty University Ко mеnsktЉо. Bratislava
16
1
GRCKI DIJALEKTI 1 NЛНОVI IZVORI 1. Uvod Grcki jezik, koji је, kao sto је poznato, jedan saтostalni ogranak velike indoevropske jezicke ро rodice, od pocetka pisane predaje u velikoj meri ј е dijalekatski podeljen, bas kao sto је i grcka zemlja па beskrajno raznovrstan nacin izdeljena planinama i morima. Za poznavanje ovih lokalnih narecja пај dragoceniji izvor su nebrojeni natpisi (ир. odeljak 2), koji jasno ukazuju па to da se grcko govorno ро drucje u ranijim vremenima delilo па razlicite, mа пје ili vise ostro razgranicene dijalekatske oblasti. Aticki, govor Atine i пјепе blize okoline,je опај grc ki koji se predaje u nasim skolama i zato пат od pocetka izgleda kao »norma«, dok ostali dijalekti od njega »odstupaju« (ukoliko se nase zanimanje uopste protegne do пјЉ). Ра ipak, aticki defacto predstavlja tek jedno malo »parce« dijalekatske karte Grcke i 2
Uvod u gr�ke dijalckte
17
prvobitno је Ыо samo ј е d а п pored mnogih drugih dijalekata, sve dok politicka i kultuma prevlast Atine nije i za nјеn govor izborila vodecu pozicUu. S iroko rasprostranjena predrasuda о »normativnom atickom« dovela je (uostalom vec kod Rimlj ana) do jedne pot риnо iskrivlj ene slike u proucavanju grckih dij ale kata, koj i su posmatrani u odnosu па aticki, umesto da se i ovaj postavi ravnopravno uz ostala narecja. S arenilu grcke dij alekatske karte narocito do prinosi i ta okolnost daje svaki osobeni govor nekog grada ili podrucja bivao »presaden« u nove naseobi nе prilikom grckih kolonizacija ranog doba. Tako је, па primer, dijalekat Korkire prakticno identican sa оnјm u Korintu, Korkirinoj matici. Isti је slucaj sa govorom Кirene u odnosu па onaj па Teri, а dijalekat Tarenta, koj i j e, opet, bolj e poznat j edino zahvalju juci narecju njegove naseobine Herakleje, pokazuje vrlo tesne veze sa dij alektom Lakonije, odakle su, prema antickoj tradicij i, kolonisti dosli u Tarent. Zato ј е iz ovoga lako zakljuciti da narecj a metropole i kolonij e treba razmatrati zaj edno (па primer kor kirsko sa korintskim u IV 2 »saronski«), mada se iz toga nе sme izvesti pravilo, buduci daje istorij a kat kad proticala manје pravolinij ski i bila izlozena najrazlicitijim posebnim uticajima. Ovaj aspekt od nosa izmedu kolonij e i matice јо!; nikada nij e оЬиЬ vatno i sistematski izucavan; u odnose u kolonij ama Velike Grcke (Magna Graecia) ирисије А. Pagliaro,
IZ problema liguistico, Metropoli е colonie di Ма gna Grecia. АШ del terzo convegno di studi sulla Magna Grecia, Napoli 1964, 87-111. Оnо па sta
18
ovakvi primeri ukazuju kao па »princip« delotvoran и istorijskom periodu, mora daje и istoj meri vazilo i и preistorij sko doba: tako, па primer, izvestaj i antic ke tradicije о naselj avanj u ostrva К ipra, koj i govore о dolasku sa Peloponeza (za pojedinosti ир. IV 1 3 Is), nalaze svoju potvrdu u bliskom podudaranju ki parskog i arkadskog dij alekta. Premoscavanje j aza izmedu оуљ brojnih роје dinacnih lokalnih dij alekata pocelo је tek и heleni sticko, а konacno se zavrsilo и rimsko doba, putem uj ednacenog i opsteprihvacenog j ezickog oblika, takozvanog kOini-diј аlеktа (КОLv'rl6Lал.ЕКtо�). Os novu ovog dij alekta cini aticki, ali su njegovom for miranju doprinela i ostala narecja, koj a su, opet (sa jedinim izuzetkom lakonskog, ир. nize IV 6 Is), sa рој ауоm ovog novog zaj ednickog j ezika, poste peno potiskivana iz upotrebe и jednom dugotrajnom procesu, koj i se od dijalekta do dijalekta razlikovao brzinom svog napredovanja. Prema tome, и istori ji grckog j ezika mogu se, ukupno gledano, razli kovati dve ероће: starija, ероћа lokalnih dij alekata i mlada, ероћа opstegjezika, koja опи prvu smenjuje. Buduci da оуај proces zamene otpoCinje и IV у. pre Hr. - odlucujuca uloga и nj emu pripada uvodenju jonskog alfabeta kao »jedinstvenog pisma« (ир. I1) i da, s druge strane, stanje izvora dopusta da se mno ga narecja bolje upoznaju tek и оуо »novije« doba (od 400. g.), za neke se dijalekte moze napisati j edino istorij a nj ihove propasti. Ovi procesi cesto se ne daju lako propratiti putem pisanih izvora, jer se па osnovu natpisa mogu izvoditi tek posredni zakljucci о jeziku 19
kojim je narod stvarno govorio, а tu posebno ispiti vanje u svakom pojedinom tekstu zahtevaju strani uti caji, snaZno izraZeni lokal-konzervativizam ili slicne tendencije. Borba pojedinacnih dijalekata sa kojnom - delom i sa medustepenom u vidu razlicitih opste-re gionalnih govora (pre svega па dorskom podrucju), koji su zatim i sami presli u kojnu - i dalji zivot роје dinih narecja u helenisticko doba - u nekim slucaje vima mogu se naci zabelezeni dokazi za to, па primer kod beotskog (up. IV 9 L Buttenwieser), tesalskog (up. IV 1О L Fohlen) ili kritskog dijalekta (up. N 5 L Кieckers (2» - ovde пе mogu biti detaljnije razma trani (najnoviji obuhvatan prikaz u DebrunnerlSche rer 3 2-50), tim pre sto se ova problematika vise tice kojne nego samih dYalekata. Као ilustracija stvarnih odnosa u jednom odredenom trenutku (oko 200. g. pre Нr.) moze odlicno posluziti nekoliko natpisa iz Magnezije (Кет [up. IV 7 L] br. 18-84) koji pred stavljaju odgovor razlicitih gradova na jedno magne zijsko pitanje. Dok prvobitno jonski gradovi (kao па pr. Halkida), jednako kao i (razumljivo) novije па seobine, pisu kojnu, dotle se npr. Кnos, Korint, Kor kira ili Sirakuza uglavnom i dalje sluze svojim starim dorskim dijalektom, koji је znacajnije odstu рао od kojne (pre svega zbog svojeg <Х vokalizma) i zbog toga је Ыо manје podlozan пјепоm uticaju. -
-
2. Natpisi Natpisi su vec па pocetku pomenuti kao пај znacajniji izvor za poznavanje grckih dijalekata, pri 20
сети taj ројат ovde treba primeniti и najsirem smi slu па sve sto је napisano па bilo kakvim predmeti та, dakle па sve sto је »epigrafsko«. То ukljucuje i natpise па novcu (ир. pre svega Head2), komadima gmcarUe (OO'tP<XIC<X) i vazama (ир. pre svega IV 1 6 L Кretschmer, IV 2 L Arena (2» , koji zbog svoje malobrojnosti (ј zato sto vecinom sadrze samo јте па) igraju тапје vaznu ulogu, аН ponekad ipak јта ји presudan znacaj и pitanjima fonetike ili grafije. Na raspolaganju патје neprocenjivo veHki broj nat pisa za сео vremenski raspon starog veka, i to па ukupnom podrucju koje su Grci и to doba naseljava Н, kako и samoj Grckoj tako i па ostrvima i и najuda ljenijim kolonijama. Broj poznatih grckih natpisa danas se procenjuje па preko 1ОО 000; najstariji, uko Hko su pisani fonetskim pismom (ир. poglavlje II), spadaju jos и УIII v. pre Hr.; ako se и obzir uzmu i natpisi па Hnearu В (ир. odgovarajuci odeljak) sa svojim tekstovima па mikenskom dijalektu, onda se vremenska granica pomera nazad и proslost, do da leko и II milenijum pre Hr. Ne postoji jedan potpuni korpus svih ovih grckih natpisa. U meduvremenu se odustalo od plana da se jedan takav korpus sacini и ediciji Inscriptiones Graecae (IG), и okviru koje do danas postoji preko 40 svezaka (odnosno tomova). Pored IG pojavio se i citav niz drugih korpusa ogra пјсепЉ па natpise pojedinih gradova (kao sto su Olimpija, Prijena, MagnezUa itd.) ili podrucja (па pr. Krit: ир. IV 5 L Guarducci). Postoji veci broj та пје ili vise obuhvatnih zbirki izabranih natpisa, koji zasluzuju paznju zbog svog dijalekta; ove zbirke Ысе pomenute u poglavlju III. 21
Ovde пе treba raspravlj ati о znacaju natpisa uop8te, cij im se istraiivanj em bavi posebna discipli па, epigrafika. U dalj em izlaganju valj a j edino istaci vainost tekstova natpisa za izucavanj e grckih dij ale kata, koja proizlazi prevashodno iz toga 8to su natpi si originalna obave8tenj a i nikako nisu iskvareni rukopisnom predajom (ир. и odeljku 3 ), te se tako mogu smatrati autenticnim svedocanstvima о stanju j ezika и vreme svog nastanka. Upravo su natpisi ti koj i пат omogucavanju da uvidimo raznolikost dij alekata па grckom tlu, s obzirom па to da mnogi dij alekti uop8te nisu na8li upotrebu и knj izevnim tekstovima, vec samo па lokalnim natpisima, kao па primer arkadski ili kiparski, а о mikenskom da i пе govorimo. Oni пат takode dopU8taju (ukoliko su datovani ili ih ј е moguce datovati) da upoznamo razvojni put ostalih dij alekata, delom bolje nego 8to to cini knjizevnijezik, koj i j e, kao 8to је poznato, се sto konzervativan i arhaizujuCi. Alfabetski natpisi su ponekad napisani lokalnim pismima (ир. poglavlje II); naime, za stariju Grcku је, j ednako kao dij ale katsko 8arenilo, karakteristicna i raznovrsnost lokal пЉ alfabeta: svako mesto (Ш svako podrucje) ima и starij e doba, tj . do IV v. pre Hr., sopstveno pismo, ра se od mesta do mesta тепјаји 8to oblici znakova (koj i, naravno, i и istom mestu pokazuju uzastopne razvojne stupnjeve), 8tO nj ihova vrednost (ир. nize poglavlj e II). Da Ы se и pravom svetlu prikazala vrednost »kamenja« kao izvora i nj ihova, и poredenju sa ru kopisnom predaj om, veoma velika verodostojnost najbolj e mogu posluziti takvi epigrami, koj i su kao 22
citati pismeno preneseni u knjige, а ciji su originali ponovo nadeni па kamenu. Takvi »dubleti« u preda ji pruzaju dokaz za to da »dijalekatska pouzdanost« tekstova u rukopisnoj tradiciji nije preterano veli ka i da su u njima dijalekatski oblici zamenjeni па najrazlicitije nacine (ир. izmedu ostalog ThumblКi eckers 18, Hoffmann/Sherer 79d.). Evo nekoliko primera za to: ( 1 ) Tukidid 6, 54, 7 pominje jedan oltar, koji je Apolonu posvetio Pizistrat, unuk istoimenog tiranina, kao secanje па svoje arhontovanje. Na пјеmи se, kaZe Tukidid, »jos i danas« u »tesko raspoznatljivim« (Ш »izbledelim«?) slovima ура.IЧА.аОLV) moze procitati: JA.vfiJA.a t6 b' ђс; ap x.fic; ПЕюtоtраtос; 'Iллtоu ut6c; ЭfilCЕV 'Ал6л.л.rovос; пuэtоu ЕУ tEJA.EVEL
»Ovo је u znak secanja па svoju upravu postavio Pizistrat, НipUin sin, u svetilistu Apolona Pitijskog«. Na dva паgmепta jednog mennemog simsa ovog oltara nasli su se, 1877. godine, delovi tog natpisa (IG Ј2 7 6 1 ), pisani jasno citljivim slovima (ир. Jeffery, ta bla 4, br. 37 ): JA.VЁJA.a tOOE Ыс; арх.Ес; ПЕЮLq-r[раtос; hLЛЛLО h]uюс; ЭЕICЕV 'Алол.Лб vос; ПvЕНL]q ЕУ tEJA.EVE�
Jezicke razlike izmedu izraZavanja па natpisu i u literarnoj upotrebi ovde su minimalne - оЬа teksta su, naime, па atickom - u ovom slucaju razilazenja se pre javljaju u pogledu pisma. 23
(2) Pausanija 5, 24, 3 ovako prenosi natpis sa olimpijske statue Zevsa, koju su zavestali Lakede monjani: БЕ�О aya� Кроvtба ZEiJ 'ОЛ:U!1ЛLЕ калоv ауаЛ!1а [Мер 8'U!1
»Primi,gospodaru,Кronov sine,Zevse iz Olimpi je,ovaj lepi kip,milostivog srca,od Lakedemonjana!« Dva parceta јеdnе okrugle mermerne baze,prona dena u Olimpiji 1876., odnosno 1879. godine, sadrze ovu posvetu па lakonskom pismu (ир. Jeffery, tabla 37,br. 49) u sledecem obliku (IG У:l, 1562 = D 7): [БЕ�]Q �qv[a]� Kpov[L]c?a{L} 4Е1Ј 'ОЛ1ЈVЩ� калоv ау аЛ!1а hLЛЁFб[L 8'U]!-tб� 10L<Л> ЛаКЕБШ!10VLQ[Lt;]
Uporedivanje ova dva teksta jasno pokazuje ukla пјanје dijalekatskih osobenosti u »literarnoj« verziji u korist standardnih (&.уа.; bez F- itd.) ili specificno ћо merskih oblika (LЛ.аос;). (3) Као natpis па grobu Korincana palih u bici kod Salamine i tamo sahranjenih,па razlicite пасinе se prenosi (i delom pripisuje Simonidu) sledeci tekst: & �EYE, Е1Ј'Uбр6v по,;' Evato!-tЕv ао,;" Koptv80'U,
viJv б' a!-t' A'tavtot; vdoot; EXEL �ала!-ttt; к,;Л.
»0 strance, nekad smo prebivali u vodom boga tom gradu Korintu,а sad nas irпа Ajantovo ostrvo Sa lатјпа«. 24
Меnnеmа рlоса nadena па Salamini 1895., koja је, па Zalost, pretrpela уеса ostecenja, cuva originalni tekst (IG Р 927 = D 126) па arhaicnom korintskom pismu (ир. Jeffery, tabla 21, br. 29):
[О
;ЕУЕ, Еuhuбр]оv лок' EVaLO!.tE� aatu
Dorizmi лака = лоtЕ i -!!Е<; = -!!ЕУ ocigledno Stl standardizovani; па zalost, upravo tamo gde Ы trebalo da stoj i ekvivalent atickog �EYE tekst nije sacuvan. Jednako kao 8to su za upoznavanje lokalnih dija lekata natpisi (izuzimajuci јаупе dokumente sa пјЉо vim sluZbenimjezikom) izdasniji nego literami izvori, oni su, isto tako, kao sto је tlpravo pokazano, i »auten ticnije«, verodostojnije preneseni. Razume se da greske ргауе i klesari (pecatoresci, umetnici koj i oslikavaju vaze i drugi), koj i cas mogu da pogre�e и pisanju, cas Ја ispuste neki znak itd. Ра ipak, posto su se vecinom tako reci jedino oni bavili predajom tih tekstova, koji l1isll generacijama iznova prepisivani (eventualno i (Irllgim pismom), ovde SLl »izvori gresaka tl rukopisi та . gotovo svedeni па minimum« (ThumbIКieckers \4). Druge greske, koje se cesce pojavljuju, јmаји, па protiv, znacajnu infonnativnu vrednost: tako, па pri "ЈСГ, odstupanja od pravopisnih pravila (»pisi kao sto )!,ovoris« је и drevnoj Heladi, kao i danas, Ыlа deviza ol1ih koj i su imali poteskoca sa ortografijom) ukazuju Ila fonetske promene, koje za glasovnu istorijtl mogu I)itijednako znacajne kao i pravopisna kolebanja ili iz IIIспе (pre svega uvodenje jedinstvenog alfabeta; ир. .
.
25
npr. IV 9 О 3). Obuhvatni materijal па atickom dija lektu pru.za ovde, svakako, najranija svedocanstva, kao 8to to uverUivo predocava narocito Teodorsonova (Teodorsson) studija (ир. IV 1 6 L). Naravno, treba uvek imati и vidu da karakter natpisa utice па oblik је zika: javni dokиmenti, cesto sastavljeni od strane dr zavne administracije, ро pravilu su jezicki brizljivije redigovani nego privatni natpisi, recimo па nekom nadgrobnom spomenikи. Samo и odredenim slucaje vima, па primer kod starih atickih natpisa па vazam a јlј тlоојћ k1etvenih tablica (tabellae defixionum , ир. IV 1 6 Iz), smeju se па osnovu natpisa donositi zakljuc ci о svakodnevnom narodnom govoru koji mi danas zovemo »dUa1ekat«, dok anticki termin БLал.ЕКtо<; nјје omacavao samo »lokalnujezicku osobenost« vec pre svega i razlicite knjizevne govore. Ako Ы и pogledu dijalekatske verodostojnosti trebal0 napraviti razlikи vec prema vrstama natpisa, onda su odredeni tekstovi posebno »sumnjivi«: (а) metricki natpisi, koji sa тanје i1i vi8e uspeha ро draZavajujezik pesni8tva (pre svega ера) i1i ти dodaju domace primese; (ь) takvi natpisi koji su nastali izvan odredenog dij alekatskog podrucj a, 8to istovremeno maci da su ih nacini1i k1esari »drugog jezika«, npr. и mestima sa panhelenskim svetili8tima kao 8to su Delfi - и vecem obimu ир. с. D. Buek, »ТЬе Interstate Use of the Greek Dia1ects«, CPh 8, 1 9 1 3, 1 33-1 59; (е) natpisi koji su sacuvani и тlоојт prepisima i pokazu ји make modemizovanja; (d) oni natpisi koji, preteZno tokom veStacki arhaizujuce faze carskog doba, ро26
draiavaju (пе vise zive) dijalekte i pritom па razlicite пасјпе oblike kojne pogresno prevode и (pseudo-) di jalekatske forme.
3. Knjizevni izvori Usled enormnog porasta broja epigrafskih spo menika, knjizevna dela kao izvori za grcke dijalekte sve viSe su potiskivana и drugi рlап, iako se poznava пје grckih narecja, па pocetku istrazivanja и ovoj оЫа sti и XIX vekи, najpre и potpunosti zasnivalo па njima. Daleko od toga da su sva narecja Ыlа и knjizevnoj upotrebi: kao knjizevni dijalekti vaZnu ulogu јтаји jonski Gezik ера, elegUe i najstarije umetnicke proze) i aticki Gezik aticke komedije i aticke proze); pored пјјћ literarnu primenu јтаli su i lezbljanski (Alkeja i Sap fe), j edan slucaj beotskog (pesnikiцje Korine) i razliCite podvrste dorskog dijalekta (и horskoj lirici i horskim pesmama aticke tragedije, и sicilskoj komediji i и тј ти). Upotrebljivost ovih literarnih izvora za obavesta vanje о lokalnim dijalektima је па razlicite nacine ogranicena; ovde сето иkratko govoriti о tome. S jed пе strane, knjizevna dela kao umetnicka dela пе preno se vemo govorni dijalekat (пет. »Mund-Art«: »usmeni паСјп«) vec i zbog toga sto knjiZevna upotreba vodi jed пот pisanom jeziku, koji se и izvesnom smislu »zamr zava« па odredenom stupnju svog razvoja, ako пе i jednom »naddijalekatskom« vestackom jezikи, koji и sebi оЬј edinjuj е pojave iz razliCitih narecja, kao sto је 27
to slucaj sa jezikom ера, aticke umetnicke proze ili sa kOini-diјаlеktоm. S druge strane, knjiZevna dela, јzшi majuci papiruse, preteZno su predavana putem rukopi sa i zbog toga su bila izlozena svim mogucim izvorima gresaka и rukopisnoj predaji. Visestruko prepisivanje dovodilo је do manје ili vise mehanickih gresaka и pi sanju. Medutim, prvenstveno su dija1ekatski tekstovi ili pojedinacni dij alekatski oblici, ukoliko su bili »razwn ljivi« рјsзru koji ne poznaje dijalekat - svesno ili nesve sno - Cesto prilagodavani »normi« ovog prepisivaca Ш. atickom, kojni itd.) i па taj nacin svakako bivali iskva reni. А ako neupuceni prepisivac takve dijalekatske oblike nije razwneo, oni su Ыуаli iskrivljeni ili okrnje ni. Na d�alekatskи knj izevnost, и pogledu uoblicava nja teksta, utica1a је pored toga i svesna filoloska delatnost уес и starini, osobito и aleksandrijsko doba. Celokupnoj literaturi napisanoj па jednom narec ји pridruZuju se, zatim, i dijalekatski pasaZi ili citati и nedij a1ekatskim izvorima, pre svega и atickoj knjizev nosti. То narocito узZј za likove и komediji koje govo re odredenim narecjima - skolski primer је Megaranin и Aristofanovim Aharnjaniтa (ир. IV 2 Iz) kao i za isprave koje istoricari navode prema originalu, onako kako izvomo glase па lokalnom dijalektu. Као dodatni Cinilac nepouzdanosti, pored opstih gore уес navede nih, istraZivacu dijalekata namece se i pitanje koliko verodostojno је doticni autor uopste preneo strani dija lekatski tekst (up. za оуо primere u odeljku 2!); kod tekstova komedija to prakticno znaCi ispitati и kojoj meri pritom imitacija i preterana karikatura namerno kvare sliku. -
28
Bez izuzetka valja kriticki ocenjivati опи dijale katskи literaturu koja za svoj nastanak јmа da zahvali vestacki arhaizuju6im tendencij ama carskog doba i koja pokиsava da ozivi odavno iscezle dij alekte. Takvi su, па primer, pseudo-lezbljanski epigrami pesnikinje ВаЉi1е (ир. ЈУ 11 Jz). Vrednost ovakvih tvorevina kao dijalekatskih izvora је mаlа, budu6i da se опе zbog svojih hiperdijalekticizama pokazuju kao vestacke (ka da se npr. i at. ТЈ < *ё pogresno »dorizuje« u а). Опе ipak mogu biti interesantne kao indirektna svedocan stva о znanј јmа koja su u vreme njihovog nastanka gramaticari posedovali о datom narecju (ир. nize ро glavlj e 4).
4. Izvestaji gramaticara м е i s t е r 1 26-31; Т h u m Ь/К i е с k е r s 20-27; R.
С а 1 а Ь r е s е, 1 grammatici antichi е i dia1etti greci, AeR N. S.
12, 1967, 159-165; R. Pfe i ffe r , History ofC1assica1 Scho1arship. From the Beginnings to the End ofthe Hellenistic Age, Oxford 1968; nemacki prevod: Geschichte der k1assischen Phi1010gie, Reinbek Ьеј Hamburg 1970 О. Н. S с h а е f е r, GregoriiCorinthii et a1iorum gram maticorum 1ibri de dia1ectis linguae Graecae, Lipsiae 1811; М. S с h m i d t, Hesychii A1exandrini 1ехјсоп. Ј-У, Јепа 1858-68, Nachdruck Amsterdam 1965; О. B o 1 0 g n e s i ( 1), Su1 щ:рl {)ЩЛЕКtwу di Gregorio di Corinto, Аеуиm 27, 1953,97-120; О. В о 1 0 g n e s i (2),Compendi inediti di dia letto10gia greca, ВРБС N. S. 2, 1953, 41-75; К. Latte, Не sychii Alexandrini Lexicon. I-II (А-О), Наипјае 1953--66; О. В о 1 о g п е s i (3), Antichi documenti di dialetto10gia gre-
29
са е di lessicografia erodotea, ВРБе N. S. 8, 1 960, 53-80; О. а z а 1, Бin Traktat iiber den dorischen Dialekt, ByzZ 58, 1965, 292-3 05; Ј. В. Hai n s w o r t h , Greek Views of Greek Dialectology,ТPS 1967,62-76; S. А. е е п g а r 1 е (1), Апо пуmј Vaticani compendiиm de dialectis Graecis, RIL 104, 1 970,19-60; S. А. е е п g а r 1 е (2), Attribuzione di un сот pendio sul dialetto јопјсо а Мапuеlе Moscopulo, Асmе 23, 1970, 71-80 М
Као i celokupna nauka о grckom j eziku, tako је i izиcavanj e dijalekata (uр. narocito Calabrese, На insworth) proizaSlo iz homerske filologije. Specijalni recnici za retke Homerove reci koje se уј8е ne upotre bljavaju (уЛ<.300Ш) pominju se ј08 и V veku. Pojedi nacna zapa.zanja i obrazlozenja и vezi sa dUalekatskim cinjenicama mogu se naci, delom povezana sa etno grafskim predanj ima, kod pisaca kao 8to su Herodot (uр. nize IV 1 5 Is) ili Platon (и Kratilu: uр. IV 1 5 0 9); najvaтije odeljke sadrze »loci selecti« и D 3 89-402. Naj starije delo pod nazivom ЛЕР!' ОЮЛЕКtоu, сјјј Ьа rem naslov poznajemo, napisao је sofista Antisten. Zatim su se и helenisticko doba »Aleksandrinci« siste matiCnij e Ьауili filol08ko-gramatickim proucavanj ima (uр. najskorije Pfeiffer). То 8to su se оуј uсепј ljudi za nimali i za narecj a ЬПо је uslovljeno пјјЬоујт radom па knj izevnim tekstovima, delom napisanim i па dija lektima, koje su sakupljali, izdavali i komentarisali. Jedva da se ne8to sacuvalo od spisa оуљ aleksan drijskih gramaticara, tako da о njima dobijamo odvec nepotpunu slikи putem zakljucaka ili rekonstrиkcUa па osnovu kasnij ih gramaticarskih dela iz carskog ili 30
vizantij skog doba, и kojima је sve predaSnje marUivo iskorisceno i prepisano. Nekim strucnim dij alektolo skim radovima znaтo, opet, jedino naslove, па primer ЛЕРL ОЮЛЕк:ttov Dionisija ЈатЬа ili Filitine ataICtoL ул.Wоош. Situacija nјје drugac�a nј sa istraZivaCima dijalekata Filoksenom i Trifonom (оЬојјса poreklom iz A1eksandrije i aktivna па prelazu iz stare и novu eru) kao nј sa dijalektoloskim delima Ароlоnјја Diskola prakticno sve је izgubljeno. Obavestenje о graтati carskim znanjima о jednom odredenom dijalektu moze se indirektno dobiti i preko poznog, uceno-izvestace nog podrazavajuceg d�alekatskog pesnistva (ир. gore odeljak 3). Stanj e predaje poboljsava se tek za narednu, vi zantijsku ероћи, u kojoj su, zahvaljujuci epigonima koji su vredno sakupljali sve dostupne izvore, nastali veliki prirucnici pod naslovom ЛЕРL оюл.Ек:tffiV. Ме du njima је naj obuhvatnije del0 Grigorija iz Korinta, nadbiskupa и ХIIIXIII veku (ир. Schaefer), koje se preteZno oslanja па Jovana Filopona (»Graтaticara«). Pomenuto del0 prevazilazi niz drugih, vecinom anо nirnih radova [ир. pre svega spisak i nove nalaze и Bolognesi (1) (2) (3), Cengarle (1) (2) i Mazal], koji prema poraznom sudu u ThumblКieckers 24 pred stavljaju jednu »nesredenu gomilu dijalekatskih Ье leski«. Izucavanje grckih dijalekata od pocetka se svodi10 pretezno па glosografiји (ир . gore), sto ima za ро sledicu to da Ы istraZivac и ovoj oblasti mogao sa uspehom da rekonstruise takve zbirke glosa i leksiku 31
koja iz njih proizlazi, samo kada Ы situacija sa njiho vom predajom bila nesto bolja. Leksikon Hesihija iz Aleksandrij e, nastao и V v. posle Hr., predstavlja zbir ku anticke gloso- i leksikografije, koja ima neprocenj i vu vrednost (s obzirom па masovni gubitak ovakvih dela) i za proucavanje grckih dijalekata, i to пе samo па podrucju leksickog blaga. Ovaj leksikon nas, medu tim, па svakom koraku suocava sa posebnom vrstom problema и predaji (postoj i j edan j edini, vrlo mlad ru kopis) [ир. Schmidt, Latte]. Кnjizevni dijalekti, sa Homerovim jezikom па celu, cinili su ishodiste i polaziste anticke grcke dija lektologije: iz takvih izvora su, naime, gramaticari aleksandrijskog i poslealeksandrijskog doba preteZno dobijali svoj a znanја i svoje navode. Nasuprot njima, zapaZanja о »govomim« (пе-knј iZevnim) narecj ima su brojcano daleko и drugom planu, kao, primera radi, gramaticarsko исепје о eolskom akcentu, baritonezi (ЈУ 1 1 О 1 ). Medutim, и pojedinim slucaj evima niје moguce razluciti da li neki podatak potice iz literarnih izvora ili iz posmatranj a govomog dijalekta. Vrednost ili bezvrednost gramaticarskih izvesta.j a najbolje se moZe proceniti uporedivanjem sa auten ticnim svedocanstvima natpisa .. Tako је, па primer, vec Arens (ир. III) utvrdio da kod pojedinih reci ra vedenih и Hesihijevom leksikonu росеtnо г- treba ispraviti и Р-. Koliko vredi obavestenje јеdnе sholje uz delo Dionisija Traeanina (ир. Grammatici Graeci Ј:III 1 87, 5) da se F moZe naci samo kod Веосanа, la konaca i Eolaca, pokazuj e tek j edan pogled па spislk
32
potvrda digame (F) па natpisima, koji daje Arena (IV 6 L) 33-1 1 0! Mada uvek treba imati и vidu da su se gramaticari - barem oni stariji - mogli slиZiti znatno bogatijim rukopisnim izvorima i natpisima nego mi, treba, s druge strane, takode naglasiti da se и gramati carskim spisima nalaze i razni ocigledno pogresni ро daci, kao па pr. taj da se и dorskom kaie ELKOtL (prema at. E'LKOOL umesto pravilnog FLKatL: uр. IV 3 О 8, IV 5 0 5, IV 6 О 5).
3
Uvod u greke dij.lekle
33
II GRCКAPISMA Alfabet А. К i r с h h о f f, Studien zur Geschichte des griechischen 41887, Nachdruck HildesheimINew уork 1973; F. W i е d е m а п п, Zu Kirchhoffs Karte der grie chischen Alphabete, Klio 8, 1908, 523-526 (dodatak tome: Klio 9, 1909, 364d.); Ј е ff е r у passim; М. G u а r d u с с ј, Epigrafia greca. I-П, Roma 1967-69; G. Р fo hl (izd.), Das Al Alphabets, GШегslоh
phabet. Entstehu ng und Entwicklung der griechischen Schrift, Darmstadt
1 968
U jednom do danas spomom trenutku, mozda krajem 11 milenijuma, а najkasnije и УIII у. pre Hr., Grci su preuzeli fenicko pismo (и odgovaraju сет obHkи i redosledu znakova) zajedno sa navika та и pisanju (smer pisanja) i nazivima slova. Za OP8tu problematikи istorije alfabeta, koja se ovde moze zanemariti, ир. pre svega Jeffery, Pfoh1. Nasu prot semitskom uzoru sa njegove 22 oznake za kon sonante, grcki »praalfabet« је bitno pobolj8an time 8to nе predstavlja samo konsonante i па taj nacin tek 34
рulш »glasovnu skelu«, vec promenom vrednosti fe nickih znakova za one glasove koji grckom nedosta ји, dobija oznake i za vokale i tako omogucava vemo pren08enje glasovne vrednosti izgovorenih reci. Prvi grcki alfabetski niz moze se rekonstruisati па sledeci nacin (nе uzimajuCi ovde и obzir prvobitne oblike znakova): А, В, Г, д, Е, F, Z, Н h, е, 1, К, Л, М, N, s (?), О, П, 9, Р, �, Т, У. =
::
=
Tokom dalj eg grckog razvoja ovom nizи su nа knadno pridodati znakovi Ф , Х, ч1 i delom Q, spo radicno i Т ())sampi«), а и arkadskom И = s (ир. IV 12 О 7). Ovaj ))pragrcki alfabet« se и pojedinim grckim oblastima od pocetka upotrebe pisma razvijao па raz licite nacine, tako da se и istorijsko doba usled jako izraZenog partikиlarizma, sasvim и sk1adu sa dijale katskom situacijom (to је narocito uoclj ivo i и pogledu imena meseci!), javlj a veliko mn08tvo 10kalnib alfabe ta koji delom jedni od drugih znatno odstupaju. Ova kvo stanje biva prevazideno tek и toku IV v. pre Hr., nakon 8to su Atinjani, и vreme Eиklidovog arhonto vanja, и slliZbenu upotrebu uveli jonski alfabet grada Mi1eta. Ostale drZave povele su se za ovim primerom, 8to је dovel0 do nastanka ))jedinstvenog grckog a1fa beta«, opet donek1e naporedo sa jezickim razvojem, koji otprilike и isto vreme i takode pocev od Atine i sam pokazиje teZnju za ијеdnасаvачјеm (koini-dijale-
35
kat). Uvodenje ovog »jedinstvenog alfabeta« izazval0 је па pojedinim mestima visestruke pravopisne pro теnе, koje mogu da pruze уаznе pokazatelje о glasov пој istoriji doticnog dijalekta (ир. gore I 2 i IV cesce, npr. IV 9 О 3 i 4). Stariji »lokalni alfabeti« (ир. pre svega Jeffery, Guarducci) и znatnoj meri su роуеza.nј sa postojanjem lokalnih (domacih) dijalekata i stoga јЬ, pre svega zbog njihove velike starine i slabije izraZenog uticaja »spolja«, d�alektolozi svakako moraju иzeti и obzir. Oni se medusobno razlikuju preteZno и pogledu uро trebe dodatnih znakova (ир. gore) i naCina оЬеlе zavanja glasovnih grupa ks, ps, аН i usled odvojenog fonetskog razvoja pojedinih dijalekata (npr. promena vrednosti znaka Н = h [Нёtа] и н = ё [Eta] и таl0azijskom jonskom zbog ranog gubitka aspiracije [h]: ир. IV 15 О 11). OslanjajuCi se nacelno па Кirhofa (а prema Ьојата па preglednoj karti и njegovoj knjizi) ponaosob razlikиjemo sledece alfabete: 1. jиmogrcke »zelene« alfabete па Кritu, Меlu i Teri (bez Ф, Х, З, \1); 2. »tamnoplave« alfabete Маlе Az�e, ostrva naspram njene obale (ali bez Roda: uр. Wiedemann), severnog Peloponeza i njima pripa dajucih kolon�a (sa Ф = рћ, х = /С', З = ks, \1 = ps); 3. »svetloplave« a1fabete sevemih Кiklada i Atike (sa Ф ћ = р , х = lC', аlј bez З, \1) ј, najzad, 4. zapadnogrcke »crvene« alfabete ostatka grckog kopna i ЕиЬеје za jedno sa donjoitalskim kolonijama, kao i Roda (sa
Ф = рћ, х = ks, \1 = /С').
36
а
е
i
о
u
Ж
)tE-
)\(
�
Ј"
-
�
у
\)
w
)л(
I
)' (
t
r
s2
�
.Ј
�
)�
(
�
8
L
+
(u)
m
>"(
�
у
ф
�
п
т
I�I
Ј.
7/'
>:
р
f
S
�
5'
�
t.
�
�
t
F
F.i
k
1
У
fl
�
5
V
z
)�
х
)(
�
�
)k
(-f
1. Кiparsko sZogovno pismo (Nопnаlпi silabar; prema: О. Masson, Les inscriptions сћургјо (,'S syZZabiques. Recueil critique et соmmеnМ, Paris 1961, 5 8).
37
Kiparsko slogovno pismo т h um b/S c h e r e r
1 50-15 5 ;
О. М
а
s s о п, L es ins
c riptions c hy p riot es syllabiqu es. Recu eil c riti que et c omm en te, Paris
1 961
» Standardizovanim« grekim (alfabetskim) pismom nisu se, ipak, sluZila sva plemena: Grci sa Кipra imali su vlastiti sistem pismena, ј еdnо slogovno pismo koje је upotrebljavano do pred kraj III v. pre Нr. па gotovo svim natpisima па njihovom idiomu, kao i и tekstovi та па pregrekom, tzv. »eteokiparskom« jezikи. Prema svom nastanku, ovo kiparsko slogovno pismo pred stavlja јеdan mladi sporedni oblik и razvoju kritskih Н nearnih pisama (ир. nize), koji је prvobitno stvoren svakako za potrebe eteokiparskog, а tek пaknadnо је prenet i па greki jezik. Na ovaj паејп se, nesumnj ivo, najprikladnije mogu objasniti »slabosti« koje su einile da se ovo pismo pokaZe tek delimieno podesnim za predstavUanje jednog grekog, naime kiparskog dija lekta (ир. IV 1 3). Оо desifrovanja ovog silabara doslo је izmedu 1 871. i 1 875. godine, zajedniekim podиhva tom vise nauenika (ир. Masson 48-5 1 ). Radi se о јеdnот eisto fonetskom slogovnom pi smu (ир. str. 37, slika 1 ) sa rastavljanjem reCi (koje izo staje kod tesno povezanih reei, odnosno »slika-reei«) i 56 oznaka za 5 vokala (а, е i, о, и) i otvorene slogove (ta, te, ti, to, tu itd.). Ovo pismo, izmedu osta1og, пе razlikиje odnos zvuenosti i aspiracije kod oklиziva (zvueni Ь, d, g spram bezvuenih р, t, k i aspirovanih р, Р, J(l), baS kao ni duZinu vokala, zatim пе obelezava duple konsonante i nazal pred konsonantom, sto pone38
kad moze znatno da oteza Citanje tekstova (ир. npr. IY 13 О 22). Nasuprot tome, diftonzi se taCno beleze а zavr8ni konsonanti pi8U se sa e-znakom odgovaraju ceg reda (pa-si-lе-u-sе/�аОLл.Еur; ICS 217, 4); kod su glasnickih grupa beleze se svi clanovi, i to znakom koji sadrZi vokal o:r;og sloga kojem doticni konsonant pripada (8to ј е bitno za utvrdivanje granica slogova), npr. po-tо-li-sеlлtо'л.Lr; ibid. 2 (sa tautosilabskim лt-), ka-si-kе-nе-tо-sеIКдОL-УVЕtоr; ibid. 3 (sa tautosilab skim -уу-), a-rа-ku-rоiO.р-уuрб ibid. 6, mi-si-to -nеl!!ш-80V ibid. 4 (sa heterosilabskim -ру-, odnosno -08-). Lokalne razlike kod pojedinih znakova snaZnije su se ispoUile tek u poslednje vreme, prevashodno zahvaljujuCi istrafivanjima koja је sproveo Mitford (ир. IY 1 3 L). То se narocito odnosi па Paf na jugoza padu Кipra, gde su tekstovi, suprotno tada8njoj normi, pisani sleva па desno i gde razliciti razvojni stupnjevi lokalnog silabara vidno odstupaju jedni od drugih.
Linear В М. У е п t r i ап
SI Ј.
C h a d w i c k, Documents јп Мусепае
1 956, 2 1 973
(autor Ј. Ch. ; u sklopu toga 28-66: The Мусепаеап writing system , sa dopunama u 3 87-395 ); Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Linear В. Die Entzifferung der шуkепisсhеп Schrift, Gottingen 1 959; т h u m b/S c h e r e r 3 1 6-323; Е. V i 1 Ь o r g, A Тепtаtivе Gгаmшаг оf Мусепаеап Greek, GбtеЬогg 1 960 (и sklopu toga 24-39: Тhe writing sy �tem) ; А. Н е u Ь е с k, Aus der Welt der figriechischen Li Ileartafeln, Gбttiпgеп 1 966 (и sklopu toga 1 3-24 : Schrift) ; М . ' " е ј е u п е , Les syl labogrammes В et leur transliteration, М јGreek, Cambridge
39
1 1 , 1 970, 73-98; Ј. С h а d w i с k (2), L inear В, C urrent 1 1 , The HaguelParis 1 973, 537-568.
nos
Trends in L inguistic s. Уоlшnе
Jedini od grckih dijalekata koji пат је poznat jos iz II milenijuma pre Нr. је takozvani »mikenski« (ир. IV 1 7), dija1ekat hЩаdа tekstova iz kasnominojsko-mi kenskog perioda росеу od ХУ у. napisanih kritskim linearnim В pismom. Оуо pismo se, preko jednog sta rijeg, a1i takode уес linearnog pisma (takozvanog » Iine ara А«), razvilo iz kritskog » hijeroglifskog« slikovnog pisma (poznati su raz1iCiti tipovi kao i nekoliko poseb nih, lokalnih oblika ovog pisma). Linear В је pretemo upotrebljavan za arhivsku i upravnu dokumentaciju (inventare, knjizenja i tome sliCno). Englezu Majk1u Ventrisu (Michael Ventris) poslo је za rukom 1 952. godine da u sшtinskim tackama desi:fiuje оуо pismo (ир. Chadwick ( 1 ) (2» , 8to је bilo, i do danas ostalo, jedno od velikih pionirskih dostignuca nauke о starini, cak i ako jos uvek nije opste prihvaceno. Radi se о slogovnom pismu (silabaru) pisanom sleva па desno, sa razdvaj anjem reci. Onо sadrzi 89 poznatih glasovnih oznaka (oznaka za slogove, silabo grama) za pet vokala (а, е, ј, о, и, kao i »dublete« ро put а2) i otvorene slogove (ta, (е, ti, 10, tu itd., аН i za neke »kompleksne znakove« kao nwa, dwe, pte i niz »dubleta« kao ри2 , raJ Slogovna vrednost sesnaest, ро pravilu rede zastupljenih znakova, ostala је neraz jasnjena (ир. u celini str. 4 1 , slika 2, prema »Salaman са Convention«, sporazumu mikenologa prisutnih па 5 . medunarodnom susretu mikenologa u Salamanki 40
: 1: .1. : 1M� \е
05
.,
f
to
_
06
-
па
07 CIi
..L ii
..
� .1:.
09 se
�O 11 ро
16
ча 17
оа
18 19 20
i
.0
_
1. 1
-
ЧО 33
34-
35
,ј
,ч
24
38 •
39
пе
рј
25
40 wi
..
26
41
.ј
ru
27 ro
13
28
14
29
11. _
32
36 јо 37
21 чј 22 23
31
sa
ra,
mu L 1J's \W
� 1� .. �� do
.5t ..L
ј
J>I
30 пј
42
1. 1.
43
-L-
kc
W
:t
wu
ој
44
'I �
d.
l 1-
46
� А 4-8 Х � Ш 1.l lIL .А. Jt k .l А Ji JL .1! 1- }�\ .1i. lL Ж � .t. J!.l. К .1:. је
4-7
nwa
62
pte
65
51
66
52
67
53
68
54
69
55
70
ri
wo пц
56
57 ј.
58 su
59
'а.
ki
.. 'ц
ko
71
dwe 72 ре
73
тј 74
'а
zc
60
75
<а
_
we •
76
ra. 77
ka
iL @
-
78
50
по
К. М
63 64-
du
)tf.
.
49
рц
-<
61
о
М. JIL :!i.
.AL sf .2. JL .l. Ji 121
Numcri
dclcti
че 79
�
:. ll
81
ku
82 83
·84 85
� lfu -
ац
86 87
twr
·88 89 90
� 1. -
iL
dwo
91
twu
�
2. Linearno В pismo (»Salamanca Convention«; prema: Minos 1 1, 1 9 70, XVIl).
41
1970.; ир. Lejeune kao i sliku koja prati zakljucak sku ра: Minos 1 1, 1 970, ХУН = ovde slika 2). Osim toga, Linear В sadrZi i oznake za reci, takozvane »ideogra mе«, kao i simbole za brojeve, meru i tezinu. Ра i ро red svega toga, linear В ј е mogao tek vrlo neprecizno da reprodukuje mikenski grcki; u poredenju sa kipar skim slogovnim pismom, оп ј е manје podesan za to. Njegove glavne »slabosti« su nerazlikovanje odnosa aspiracije (ko-tо-nо-о-koIКtoLVООХЩ,) kao i odnosa zvucnosti (a-nа-kе-е;аvа.УЕЕV), osim kod dentala (d-red, pored t-reda), zatim nerazlikovanje likvide 1 od r (ka -ru-kеIКd р1ЈКEL pored do-е-rаIбоЕ"А.d ) i dшiпа kod vokala (po-sе-dа-оIПООELЬd Б V spram po-se-da-o -nоIПООELЬd ОVос.;). Linear В, uz to, пе belezi gemi nate (а-ре-а-salалюоаа.) ni zavrSne konsonante (ир. prethodne primere) bas kao ni konsonant koji se nalazi pred drugim konsonantom i zatvara slog (ko-ri-tоIКо pL У80С;) - ukoliko se radi о okluzivu, granica sloga nalazi se svakako ispred cele grupe, па primer u de-ki -Si-VОЈдЕ;LFоС;: ир. Heubeck 15d. Ne beleze se, takode, ni pocetni spiranti pred konsonantima (pe-тО/ОЛЕР!Ю) niti (ali пе bez izuzetka) drugi deo i-diftonga (di -wеЈдLFEL), za raz1iku od u-diftonga Cije-rе-u!tјЕрЕ1ЈС;). Ocigledne su lokalne i, narocito, takode individualne razlike, koje cak dopuStaju da se razlikuju »ruke« ро jedinih pisara.
42
III ISTORIJAT PROUCAVANJA, POMOCNA SREDSTVA 1. Istorijat proucavanja А. Т h и m Ь, Die griechische Sprache, Geschichte der in dogermanischen Sprachwissenschaft seit ihrer B egrundung durch Franz Ворр. I I : Die Erforschung der indogermanischen Sprachen. 1, Stral3burg
1 9 1 6, 3-1 26; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli stu 1 1 , 1 966, 49-59; W.
di di dialettologia greca, AeR N. S.
C o w g i l l , Ancient Greek Dialectology in the Light of Myce naean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles
1 966, 77-95 ; А. L 6 р е z Е i r е, Panorama actual de lа dialec 54, 1 968, 287-305; 1. М. Т r о п s k i ј,
tologia griega, EClas
Voprosy j azykovogo razvitija v anticnom obScestve [Pitanja j ezickog razvoj a и antickom drustvu], Leningrad ри toga
3-{i3 : 1.
1 973 (и sklo
Greceskie dialekty i ich izucenie [Grcki dija
lekti i nj ihovo izucavanj e]).
Ono sto se od izvestaja antickih gramaticara о grckim dijalektima (ир. gore 1 4) sacuvalo do kaznovi zantijskog perioda cinilo је osnovu filo1oskih manja о tome i medu »modemima« sve do pocetka XIX veka. 43
Do tog vremena natpisi su imali tek izrazito podredenu ulogu, svakako zbog toga sto је zamah grcke epigrafike otpoceo tek и drugoj i trecoj deceniji XIX у. zahvaUu јuСј podsticaju Augusta Beka (August Boeckh). Ucenik ovog utemeljitelja modeme epigrafike kao i zacetnika uporednog proucavanja indoevropskih jezika, Franca Вора (Franz Ворр), Albert Gize (Albert Giese), Ыо је taj koji је u izvesnoj meri оЬпоујо izucavanje grckih dijalekata u kritickom razgranicavanju sa shvatanjima antickih gramaticara. Njegovo posthumno оЬјауlјепо del0 »0 eolskom dija1ektu« (Ueber den Aeolischen Di alekt, Berlin 1 837.) - Gize j e шnrо u 3 1 . godini - bavi se u prvoj knjizi (3-20 1 ) »Grckim dijalektima uopste, prema njihovom razvoju« i pritom u pet poglavlja raz matra slede6e teme: »Jezik i narecje«, »Teorija grama ticara«, »Helenizam, promena starogjezickog stanja«, ))0 porek1u dija1ekata uopste« i ))Odvajanje i mesanje dija1ekata« (posebno onih knjizevnih i preteZno u od nosu па jezik homerskih ероуа). Tek se druga knjiga (202-424) vise okrece u naslovu pomenutom eolskom dij alektu, i to deta1jnoj analizi eoIske psiIoze. Nedugo zatim Најnrih Ludolf Arens (Reinrich Lu dolf Ahrens) obj avio је prvi obuhvatan prikaz dijale kata u celini, koj i j e decenijama zatim presudno uticao па njihovo proucavanje. Radi se о knjizi De Graecae linguae diaZectis. Ј П, Gottingae 1 839-43 . Prvi tom, posvecen Bekи, govorio је )Юе dialectis AeoIicis et Pseudoaeolicis« (misIi se па dijalekte koji prema prven stveno Strabonovom исепји vaZe za eoIske, elidski i arkadski), а drugi )Юе dialecto Dorica«. Medutim, 44
Arens nije uzeo и razmatranje jonski i aticki kojim se bave gramaticari grckogjezika. ОЫlје natpisa otkrive nih и drugoj polovini veka, koji su ро prvi put auten ticno posvedocili vecinu dijalekata, obogatilo је mate rija1nu osnovu и tolikoj meri da је Ыlо neophodno iz nova obraditi predmet. U isto vreme - и sedamdesete godine - pada takode i desifrovanje kiparskog slogov nog pisma, sto је omogucilo da se jezik skriven iza njega prepozna kao jedan grcki dijalekat. Ovi novi nа lazi iziskivali su, sjedne strane, zbirkи - 1 873. роееlе su da izlaze Inscriptiones Graecae (IG), а 1 884. i »Zbirka grckih dijalekatskih natpisa« (GDI; uр. nize odeljak 2) - а, sa druge strane, pojedinacnu obradu и dijalektolos kom smislu. Tako је pomenuto doba procvata epigra fike obeleZeno i mnostvom temeljnih dijalektoloskih ispitivanja pojedinacnih tekstova. Izuzimajuci opstu problematikи, razmatranu npr. и radovima Н. КоНса (Н. Collitz), Die Venvandtschqftsverhiiltnisse der Grie chischen Dialekte (»Srodnicki odnosi grckih dijaleka ta«), Gottingen 1 885. ili о. Н011nanа (о. Hoffinann) De тixtis Graecae иngиае diaZectis, phil. Diss. Got tingae 1 888., trebalo је naposletku plodove svih ovih rasutih radova uneti и monografske studije о pojedi nim dijalekatima, sto је zatim preteZno i uсјnјеnо и nizи disertacija iz skole Georga Kurcijusa (Georg Cur tius). Na celovitu obradu svih dij alekata »nа osnovu Arensovog dela« odvaZio se Rihard Majster (Richard Meister). Njegovo delo (Меistеr 1-11), koje је jos uvek bilo usmereno suvise »unazad« (prema Arensu), osta10 је ipak samo torzo: оЬа toma, objavljena 1 882, od45
nosno 1 889., za predmet imaju samo eolske dij a1ekte, elidski, arkadski i kiparski. Istu sudbinu doZiveo је i ро duhvat ota Hofmana (Roffinann 1-111), koji ( 1 89 1-98.) nije stigao dalje od razmatranja arkadskog, kiparskog, tesa1skog, lezbljanskog i jonskog dijalekta (od ovoga samo »Izvori i fonetika«), ali je уес vise ратје poklo nio natpisima i znacajntie је (nego recimo Majster) od makao od uсепја starih gramaticara. ОЬа pomenuta dela i jos mnoga ше-struепа razmatranja iz ovog vre тenа Ьпо su prevazidena nezadrzivim prilivom novih izvora, sto је za posledicu јта10 to da su autori odusta јаН od svojih planova. Zaista sveobuhvatan prikaz svih grckih dija1ekata prvi je zatim izlozio 1 909. godine Albcrt ТumЬ и svom »Prirucnikи grckih dijalekata«. Оп se ј sam ogranicio па saZeto i povrSno razmatranje dijalekloloskih pitanja te bavljenje samo izabranim dijalekal skim materija lom, ali је izvanredno ocrtao stanjc 1 1 dijalektologiji onog vremena. Za razlikи od ТuтЬа, lюјi је pojedine dijalekte opisivao odvojeno, svaki za scbe, Karl Dar ling Bak је, gotovo и isto vreme, u SVl ltn delu Intro duction to the Study оЈ the Greek lJia!('cts (»Uvod и izиcavanje grekih dijalekata«), Boslol I 1 9 1 1 ., upravo suprotno, pojedine jezicke ројауе rЩ11 10 istovremeno kroz sve dijalekte (uр. gore PredgovI IJ"). Posle оуљ ( 1 92 1 -24.) poj avilo se gigantsko lюl l 1Ј 1ШО delo Fri driha Behtela (Friedrich Bechtel) »( , I (�ki dijalekti« (Весhtеl 1-111), koje је, doduse P0l11 IVI I zanemarujuCi aticki, saZelo sva znапја onog VrCI1H'l1II (io najsitnUih detalja i о ' tоще poиzdano i potplllН l оl щvеStаvаlо. 1 46
pored toga, Twnbov i Bakov prikaz grckih dijalekata, koj i se и izvesnom smislu medusobno dopunjavaju, ostali su decenij ama posle i sve do danaSnjih dana те rodavni prirucnici i zbog toga su р meduvremenu i preradeni . Bakov »Uvod« ponovo је objavljen и C ika gu 1 928., а 1 95 5 . se pojavio и potpuno preradenom novom izdanju pod nazivom Тће Greek Dialects. Twnbov »Prirucnik« trebalo је bitno da prosiri i »то demizuje« njegov ucenik Ernst Kikers, аН taj poduh vat n�e se odvijao pod srecnom zvezdom, utoliko sto је Кikers mogao da izda samo prvu polovinu о dor skim narecjima i severozapadnogrckom и novoj re dakciji 1 932. (ThwnblКieckers); ostali delovi pojavili su se zatim tek 1 959. и novom izdanju koje је priredio Anton S erer (Thwnb/Scherer). Ovom delu neosporno pripada zasluga sto ј е ро prvi put и jedno razmatranje grckih dijalekata uvrstilo i mikenski i tamo ти obez bedilo njegovo mesto. Upravo to је postao jedan od zadataka, ako пе i najvaZniji zadatak grcke dijalek tologij e и poslednjih dvadeset godina (ир. Cowgill i и poj edinostima и V 2), koj i j e vodio ka svojevrsnoj pre kretnici (L6pez Eire govori о »krizi«). Jedna od centralnih tema grcke dijalektologije oduvek је bilo vise istorijsko, odnosno preistorijsko pitanje о grupisanju ј medusobnim odnosima, tj . о raz likovanju pojedinih dijalekata. Уес su se Gize i Arens ЫН kriticki osvrnuli па shvatanja antickih autora о tome (pre svih Strabona) i preteZno su negirali njihov eolski koncept. Predaleko Ы nas odvelo ako bismo ovde и poj edinostima opisivali kolebanja и pogledima 47
па ovu problematiku; о sustini се ipak biti reci u V ро glavlju, posvecenom upravo ovim pitanjima. Vec ро cetkom хх veka jezicko-gecgrafski пасin posmatranja prenet је sa dijalektologUe mDdernih jezika i па drevna grcka narecja. Poceci grck� dijalekatske geografije razvijani su u pojedinim ra:lovima posvecenim raz nim, bogatije роsvеdосепiПI dijalektima, tako npr. u Кikersovom delu (Кiесkеrs ( 1 » о kritskom dijalektu (ир. IV 5 L) ili u van der Veldeovom (van der Velde) о tesalskom i beotskom (ир. :У 1 0 L, JV 9 L). Da se ovde, pri svom znасаји i neophodnosti dijalekatske geografije za istorijsko prouiavanje jezika uopste, kad se radi о narecjima drevnih jezika - iako su Кikers i potonji autori nacrtali karte - ipak mora biti skromniji, jasno su pokazali glavni preCstavnici ovog nacina rada u novije vreme: Ernst Ris (Ernst Risch), »Altgriechi sche Dialektgeographie?« �)Starogrcka dijalekatska geografija?«), мн 6, 1 949, 1 9-28, odnosno »Histo risch-vergleichende Sprachbetrachtung und Dialekt geographie« (»Uporedno-isti>rijsko razmatranje jezika i dUalekatska geografija«), IOatylos 1 1 , 1 966, 1 42-1 55; Valter Porcih, »Sprachgeogl1phische Untersuchungen zu den altgriechischen Dial
t I Inova arehologa na razlicitim lokalitetima i l l pak S l l l i:ajni nalazi donose znacajan novi materijal. Рrос(щi ЧЈС sc da se od Prvog svetskog rata broj natpisa vise nego tldvostrucio. Jedna od posebnih namera autora ovog » Uvoda« Ьilа ј е upravo da sve to koliko је moguce potpuno obuhvati prilikom predstavljanja pojedinih dijalekata. Korpusi natpisa i zbirke izabranog materi jala уесјпот su u potpunosti zastareli (ј росјуаји па prevazidenim izdanjima), а lose se stoji i sa centralnim epigrafskim organima nadleZnim za publikovanje i izvestaje (SEG је nedavno sa 25. sveskom prestao da izlazi). Zbog toga је neepigraficaru zainteresovanom za dijalekte - а u takve se mora ubrojati i autor - pre gled ukupnog materijala znatno otezan, а to тије ipak neophodno kao glavni preduslov njegovog rada.
2. Ротосnа sredstva а) Bibliografije w. р r е 1 1 w i t Z , Jahresbericht iiber die griechische Dia lektforschung уоп 1 882-1 899, Jahresbericht iiber die Fortschritte der c1assischen Altertumswissenschaft 1 06, 1 900, 70-1 1 2 w. р r е 1 1 w i t Z, Jahresbericht . . . уоп 1 899-1 906, ibid. 1 35, 1 907, 1-14 ВibIiographie 1 89 1-1907: IF Anzeiger 1 ( 1 892)-27 ( 1 9 1 0) LitеrаtшЬеriсhtе 1 907dd. : Glotta 1 ( 1 909)-33 ( 1 954) Bibliographie 1 9 1 2-48 : Indogermanisches Jahrbuch ( 1 9 1 4)-30 ( 1 955), Abteilung »УIII. Griechisch« 4 Uvod u greke dijalekte
49
Bibliographie 1924dd.: L'Armee Phi1010gi.que 1 (1924-26)dd., Abteilung »Grec et dia1ectes helleniques« Bibliographie 1 93 9dd . : Bibliographie Linguistique 1 93 9-1 947dd., Abteilung »Grec« Bibliographie 1 967dd.: Indоgелnanisсhе Chronik. УII. Altgriechisch: Sprache 1 3 ( 1 967)dd. F. W. Н о u s е Ь о 1 d е r/ а. N a g y, Greek. А Survey ofRe cent Work, Тhe Hague/Paris 1 972 (najpre и: Curent Trends in Linguistics. Volume 9:2, Тhe Hague/Paris 1 972, 73 5-8 1 6)
Ь) Prirucnici Н. L. А h r е п s, De Graecae linguae dialectis. 1-11, Got tingae 1 839-43 (ир. gore Ш 1 ) М е i s t e r 1-11 (ир. gore Ш 1 ) Н о f f m а п п I-Ш (ир. gore Ш 1 ; svaki »sa njihovim najvainijim izvorima«; za 11: W. S с h u 1 z е, GGA 1 59, 1 897, 870--9 1 2) А. Т h u m Ь, Handbuch der griechischen Dialekte, Heidel berg 1 909 (ир. gore Ш 1 ) С. D . В u с k, Introduction to the Study of the Greek Dia lects, Boston 1 9 1 1 , Chicago 2 1 928 (ир. gore Ш 1 i od mаЬ ispod) В е с h t е 1 I-Ш (ир. gore III 1 ) Т h u m blК i е с k е r s (dorski, severozapadnogrcki) С. D. В u с k, Тhe Greek Dialects, Chicago 1 955 (preradeni »Introduction«, ир. gore; gramatika, izbor natpisa, rec nik sa objasnjenjima) т h u m b/S с h е r е r (eolski, arkadski, kiparski, pamfilski, jonski, aticki, mikenski) Н о f f m а п nlS с h е r е r (kratak pregled zasnovan па najnovijem stanju istraZivanja)
50
'{. Н i е r s с h е, Grundziige der griechischen Sprachge schichte bis zur klassischen Zeit, Wiesbaden 1 970 (Ыа tak prikaz osobiria pojedinaCnih dijalekata i dijalekatskih grupa) Zbog svog znacaja za istoriju grckog jezika i njegovu istorijsku gramatiku, dijalekti, razшn lјivо, nalaze svoje те sto i u merodavnim grckim gramatikama, pre svega и: S с h w у z е r J-IV L. Н е i 1 m а п п, Grammatica storica della lingua greca, Torino 1 963 М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du grec ancien, Paris 1 972
Posebni recnici za dijalekte, odnosno dijalekatske iz vore, gotovo da i ne postoje; veoma su korisni indeksi reci uz korpuse tekstova (ukoliko ih ima) i zbirke natpisa (pre svega uz GDI u ЈУ tomu), delom i uz knjige о dijalektima (па pr. uz pojedine odeljke u Bechtel Ј-III). Novi epigrafski materijal obimno је zastupljen i и:
Е. А. В а r Ь е r (izd.), Greek-English Lexicon. А Supple ment, Oxford 1 968, tako da je i vrednost glavnog dela: Н. G. L i d d е l l/ R. S с о t t, А Greek-English Lexicon. Ох ford 9 1 940 zahvaljujuci tome znatno porasla. Dobri specijalni indeksi postoje za mikenski (ир. ЈУ 1 7 L), ali, па zalost, do danas nedostaju za kiparski dyalekat (ир. IV 1 3). с) Zbirke natpisa GDI (ukupno 5793 natpisa, vrlo neravnomemo, usled pora sta materijala velikim delom zastarelo, u ЈУ tomu veo та korisni indeksi)
51
н о f f m а п п I-Ш (izbor natpisa) D (ukupno 8 1 4 natpisa, koji pak cesto obuhvataju vise tek stova; reprezentativni izbor svega znacajnog: iako za starelo, jos nenadmaSeno standardno delo) F. S о 1 m s е nI Е. F r а е п k е 1, Inscriptiones Отесае ad in lustrandas dialectos selectae, Stutgardiae 4 1 930, reprint 1 966 (67 natpisa) С. D. В u с k, The Greek Dialects, Chicago 1 955 (ир. gore Ь; u okviru toga 1 8 1-334: »Selected Inscriptions«, 1 20 natpisa sa kratkim komentarom) Ј. Ј. Е. Н о п d i u s, Tituli ad dialectos Graecas i11ustrandas selecti. Ј: Tituli Achaici et Aeolici, Leiden 1 950 (4 1 nat pis; nastavio Н а i п s w о r t Ь, v. ispod) Ј. В. Н а i п s w о r t Ь, Tituli ad dialectos Graecas illustran das selecti. 11: Tituli Dorici et Ionici, Leiden 1 972 (86 natpisa; nastavak Н о п d i u s-ovog izbora, ир. gore).
52
IV POJEDINACNI DIJALEKTI 1. Severozapadnogrcki
L F. А 1 1 е п, De dialecto Locrensium, SGLG 3, 1 870, 205-279; Th. Н а r t m а п п, De dialecto Delphica, phil. Diss. Breslau 1 874; Н. W. S m у t Ь, The Dialects ofNorth Greece, АЈРЬ 7, 1 886, 42 1-445; Ј. V а 1 а о r ј, Der Delphi sche Dialek.t, Gottingen 1 90 1 ; А. Н. S а 1 о п i u s ( 1 ), De dialectis Epirotarum Асarnanшn Aetolorum Аепјanшn Phthiotarum, phil. Diss. Helsingfors 1 9 1 1 ; Е. R ii s с Ь, Grammatik der delphischen Inschriften. 1: Lautlehre, Ber lin 1 9 1 4; B e c h t e l 11 1-1 6 1 (uр. к. М е i s t е r, Gnоmоп 2, 1 926, 433-444); Т h u m blК i е с k е r s 250-3 1 5 ; М. L ej e une ( 1 ), Observations sur lа langue des actes d'a:fchissement delphiques, Paris 1 940; В а r t о п е k 49-54, 66-79; Ј. Ј. М o r a l еј о А I v a r e z, Gramatica de las inscripciones dtШicas (fonetica у morfologia) (siglos VI-Ш а. с.), Santiago de Compostela 1 973 R. М е r z d о r f, Die sogenannten aeolischen Ве standtheile des nordlichen Dorismus, Sprachwissenschaft lјсЬе Abhandlungen hervorgegangen aus Georg Curtius'
53
Grammatischer Gesellschaft, Leipzig 1 874, 2 1 -42; 1 . N. � В о р оо v о � , NО!LLЩ,Ю'tLкi] ,[ооу дЕл.ФОО v, ВСН 20, 1 8 86, 5-54; F. S о 1 т s е п, Prapositionsgebrauch јп griechischen Mundarten, RhM 6 1 , 1 906, 49 1-5 1 0; F. S om m e r , Der Dativus pluralis der 3. Deklination јт Nordwestgriechischen, IF 25, 1 909, 289-3 1 1 ; Fouilles de Delphes. Тоте III: Epigraphie. 6 delova u 1 6 svezaka, аи tori E . В o u r g u e t, G. С 0 1 i п i dr., Paris 1 909-70; uz to »hors serie« G. D а u х, Chronologie delphique, Paris 1943 (и daljem tekstu skraceno sa »FdD«); А. W i 1 h е 1 т, Die 10krische Madcheninschrift, ЈОАI 1 4, 1 9 1 1 , 1 63-256; А. Т h u т Ь, UЪer die Behandlung der Lautgruppe -09- јп den nordwestgriechischen Dia1ekten, IF 3 1 , 1 9 1 2/13, 222-229; А. Н. S а 1 о п i u s (2), Varia de origine et sermone tabu l aruш Dodonae effossarum, Helsingfors 1 9 1 5 ; N . г . П а :Jt :Jt аб 6.кL � , ЛОКРLКО� 9Ю!L6�, АЕ 1 924, 1 1 9-1 4 1 ; U . v o n W i 1 а т o w i t z - M о е 1 1 e n d o r f f, Ејп Siede lungsgesetz aus West-Lokris, SPAW 1 927, 7-1 7; Е. Fra e n k e l , Zu griechischen Inschriften. 1. Zu dem 10krischen Siedlungsgesetze, Gl 20, 1 932, 84-87; М. L е ј е u п е (2), Une forme etolienne а Delphes, REG 45, 1 932, 366-379; М. L е ј е u п е (3), Sur une difficulte de lа dia1ectologie grecque, RPh 59, 1 933, 282-292; М. L е ј е u п е (4), Еп marge d'inscriptions grecques dia1ectales IV. Note sur l'alphabet etolien archai"que, REA 47, 1 945, 1 1 0-1 1 5 ; д. Е . Е u а у у Е Л. L б ТЈ � , \I1�ф LО!Lа '[О" ВаОLЛЕОО� NEO:Jt 'tОЛЕ!LОU ЕК дообwvТЈ�, АЕ 1 956, 1-1 3 ; А. L а п d i ( 1 ), 11 dia1etto greco di Locri Epizefiri, RA 39, 1 964, 235-244; о. М а s s о п, Trois Questions de Dialectologie Grecque. 1. Sur de pretendus emplois de l'adjectif patronymique еп -iyo- hors de l'eolien, G1 43, 1 965, 2 1 7-22 1 ; А. L а п d i (2), Nuovi documenti del dia1etto di Locri Epizefiri, RAN 4 1 , 1 966, 27 1-278; А. L а п d i (3), Contributi аl dialetto dorico di Locri Epizefiri, RAAN 43, 1 968, 63-67; G. R e -
54
stе
l l i , Epirotico yvwaKw е il problema della posizione Ј шguistiса dell'antico epirotico, Studi linguistici јп onore (Јј Vittore Pisani. 11, Бrеsсiа ( 1 969), 8 1 3-830; G. Rouge l11 o nt, L'inscription archaique de Delphes relative а la phratrie des Labyades, Бен 98, 1 974, 1 47-1 58 Iz
Narecja »severozapadnogrcke« dijalekatske gru ре su и celini tek vrlo slabo posvedocena. Poznajemo vecinom samo novije i dijalektoloski manје sadrZajne i manје karakteristicne natpise sa podrucja grckog se verozapada i centralnogrckog gorja izrnedu Ambra kijskog, Kalidonskog, Korintskog i Malijskog zaliva, tj . iz oblasti Epira, Akarnanije, Etolije, Lokride, Foki de, Doride, Enije i Malide. Оуо se moze obrazloziti time sto su pomenuta podrucja tek srazmerno kasno, naime и helenisticko doba, pocela da igraju istorijski znacajniju ulogu. Mada i tamo mladi natpisi brojcano preovladuju, и Lokridi i Fokidi su ipak па videlo izasli stariji i dиzi natpisi, koji su omogucili da se raspoznaju dijalekti оуе dve oblasti. Fokidski natpisi objavljeni su и IG IX: l ( 1 897; br. 1-233), oni jezicki zanimljivi na laze se i и GDI 1 5 1 2-1 556. Grupu za sebe, koja samo svojim brojem od nekoliko hiljada sve druge Ьаса и zasenak, cini masa delfskih natpisa (medu njima veliki broj iz VI-V уеЬ), cije је izdanje и GDI 1 683-2993 prevazideno daljim objavljivanjem: uр. FdD. МаН iz bor natpisa nudi D 3 1 6-3 58, medu nj ima i najzna cajnije tekstove: kratki zavetni natpis iz Кrise GDI 1 537 = D 3 1 6 (VI у.), ugovor o konfederaciji (аu!!л:о55
ЛL'tЕLа) izmedu Stirisa i Medeona IG IX: l , 32 = D 353 (II У. ), ugovor izmedu Drimaje i Etejaca IG IX: l , 226-230 = D 355 (iz 1 6 1 . pre Нr.) kao i »veliki natpis
Labijada« iz samih Delfa GDI 256 1 = D 323 (о tome ир. najskorije Rougemont) koji sadrZi pravila fratrije Labijada (400/390. pre Hr.), zatim sveti zзkоn sa zida stadiona D 3 2 1 (470/450. pre Hr.) i finansijski zзkоn donet za vreme adlOnta кadisa u N уещ D 324. Ovome treba dodati odluke о prokseniji i druge poeasne dekrete, vise hЩаda (potpuno stereotipnih) роуеlја о oslobada nju iz perioda od 11 У. pre Нr. do 11 У. posle Нr. [za to ир. Lejeune ( 1 )] kao i natpise па novcu (ир. �f3opffivo�). Zbirka lokridskih natpisa nalazi se u IG IХ: l ( 1 897; br. 234-395); ona je za podrucj e Zapadne Lo kride nadmasena u IG IХ 1 2 : з ( 1 968; br. 605-785); izbori natpisa sacinjeni su u GDI 1 474-1 5 1 1 i D 359-372. Medu arhaj skim tekstovima za poznava nje dijalekta znacajne su tri bronzane ploce iz Zapad ne Lokride s pocetka V veka, zakon о kolonizacij i Нipoknemidskih Lokrana za Naupakt I G IХ: 1 2 , 7 1 8 2 = D 362, ugovor izmedu Наlеј а i Eantej e IG IХ: 1 , 7 1 7 = D 3 63 i zakon о naseobini IG IХ: 1 2 , 609 (ир. Палла()аКL�, von Wilamowitz-Moellendorff). УеСј па spomenika је ipak mnogo mlada i nij e sastavljena па pravom lokalnom dijalektu (npr. tzv. »Devojacki natpis« IG IХ: 1 2 , 706 = D 366: ир. Wilhelm; oko 280. pre Hr.) nego - usled pripadanj a Etolskom sa vezu (ир. Is) - »na razvodnjenom saveznoetolskom« (Schwyzer 1 92). Za podrucje Istocne Lokride samo mali broj natpisa pruza najneophodnija obavestenja. 56
[)ijalekat Epizefirskih Lokra u donjoj Italij i (и pi Lanju је jedna lokridlska kolonija) Ьоlје se razaznaje tek od kada ј е 1 959. godine otkriven arhiv Zevsovog hrama (sa 38 bronzanih tablica iz VI-Ш veka; de lom j os uvek neobj avljeno) : ир. Landi ( 1 ) (2) (3); ra nije IG XIV 63�32. Od En�anaca и dolini Sperheja poticu jedino mladi natpisi (gotovo svi iz Нipate), koji u celini sашzе samo dva dijalektoloski informativna oblika а sakupljeni su u IG IX:2 ( 1 908; br. 3-59, 1 3 1 9, 1 3 57), GDI 1429-1438, odnosno D 373-374. 1 dijalekat Ма lide је jednako oskudno i kasno posvedocen; tamosnji natpisi, koji najvecim delom poticu iz Lamije, objedi njeni su u IG IX:2 ( 1 908; br. 60-93, 1 320, 1358-1360); ир. dalje GDI 1 439-1452 i D 375-379. Etolski natpisi, preteZno iz Terma, gotovo bez izuzetka spadaju u vre те delovanja Etolskog saveza; oni su obuhvaceni u IG IX: P: l ( 1 932; br. I-206) kао i u GDI 1409-1 428, od nosno D 380-393 . Najznacajniji iz оуе grupe natpisa su onaj о saveznistvu izmedu Etolaca i Akamanaca IG IX: 1 2, 3a = D 3 8 1 (sredina 111 veka) i odluka о prokse niji IG IX: P, 4 = D 3 85 (111 vek). Za izvomi etolski 10kalni dija1ekat znacajni su i mnogi tekstovi nadeni van Etolije koji predstavljaju dokumente Etolskog saveza. Natpisi Akarnanije, тоои kojima је najznacajnija bron zana tabla iz Strata IG IX: 1 2, 390 = D 394 па kojoj је odluka о prokseniji (kraj V veka), nalaze se u IG IX: P:2 ( 1 957; br. 207-604) kao i u GDI 1 374-1408 i D 394-402. Epirski natpisi su mladi i za dijalekat neinteresantni (i oni su uobicajenih vrsta: pocasne i 57
odluke о oslobadanju ili darivanju, te zavetni natpisi). Оni su obljavljeni delom u GDI 1 334-1377 i D 403-408 (ир. ВiJаУУЕл.L()Т]t;). Mada se natpisi iz proroCista u Dodoni javljaju j os u V уеlш (olovne plocice sa pita пјјта prorocistu), опј su napisani па domacem пэrесји ирјћуаса, а пе па epirskom dijalektu [vidi pre svega GDI 1557-1 598; о оуоте ир. Salonius (2); zatim SEG 1 5, 385 409] . Manji broj glosa, preteZno etolskih, akarnanskih i epirskih, svedoce samo о slabom intere sovanju koje su anћсю gramaticari pokazivali za шја lekte оуе grupe. Is
Dijalekti severozapadne Grcke, ukoliko ш ј е то guce pratiti u starije doba, predstavUaju relativno jasno definisano jedinstvo. Medutim, slaba podloga u preda ji onemogucava da se odredena jezicka ројауа sa пе kog podrucja роkзZе jednako karakteristicnom za celu dijalekatsku grupu. Osobenosti koje severozapadno grcku odvajaju od drugih dijalekatskih grupa, de]om i od dorske (ир. V 1 ), su sledece: promena ЕР и ар (О 1 ) i а е u at ( О 6), dat. mn . па -О L t; kod konsonantskih os поуа (О 8) i obrazovanje participa па *-Е-Е-IA.ЕvОt; (О 1 5). U nekim crtama, kзо sto ј е, па primer, upotreba ЕУ + ak., severozapadnogrcki је blizi tesalskom i beot skom nego dorskom (ир. Merzdort). Eolski uticaji. dat. mn. па ·ЕОOL (О 8), gradivni pridevi па -Lot; (О 9) i ра tronimski pridev (О 1 8), do sada su potvrdeni sarno u istocnim pokrajinama Fokidi i Lokridi, пе i па zapadu, dakle, samo tamo gde su kasnije па jug potisnuti do58
',l:ljenici sa severa (о оуој probleтatici ир. V 2) pre v ladali nad Eolcima ili tarпо gde su пуеli u dodiru sa , l j iта. Pritom nedostatak natpisa starijih od ЈУ veka Il1поgо toga ostavlja nejasnim: tako, па primer, Malida vazi za eolsku, za sta, pak, пета nikakve potvrde ni па l Iajstarijim spomenicima. Na poseban nacin је tesko proceniti i tek kasno posvedoceno пагесје Enijanaca sa samo dva informativna oblika (О 8, 1 7) koji Ы mogli blti etolski. Da оуо рlете uopste pripada severozapad l1ogrckim, za sada moze da jemci jedino obrazovanje I1jihovog imena za опо podrucje tipicnim sufIksom
-aYE�.
Jstoriju lokalnog dijalekta i njegovu borbu za ор stanak moguce је vekovima паоуато potanko pratiti jedino u slucaju F okide, taCnije Delfa, sa njihovom уе likom kolicinom sacuvanog materijala (ир. Rusch). Ра ipak, dijalektolog pritom mora stalno imati pred ocima da је оуо mesto, sa svojim panhelenskim sveti1isteт, Ыlо posebno izlozeno tudim, »naddija1ekatskim« uti cajima. Vec dosta rano, od sredine JV veka, postepeno se ј аУlјаји oblici kojne, а pored пјјЬ i specificno aticki, pre svega па dokumentima vezanim za sveti1iste. Pri stupanje Delfa Etolskom savezu (ир. nize) 279. godine unel0 је, opet, u dijalekat druge sastojke (ир. pre svega 0 6, 8, 14) i proizvel0 јеdnи izrazitu mesavinu razno rodnih eleтenata, jasno vidljivu u formulama odluka о prokseniji i oslobadanju. Јеdni za drugima i pored dru gih nalaze se 1ЮОL tOL� ауооOLУ, лаОL tOL� ауооуOL�,
1ЮVtЮОL tOL� ayU>vEooL, лаvtЕОL tOL� ayu>voL�, :rЮVtOL� tOL� ayu>voL� (ир. Sommer). Ј pored toga 59
dij alekat ј е uspeo da se odrzi, ako i пе bez primesa, sve do П v. posle Hr., pre svega па privatnim nat pisima. Sporan је dijalektoloski odnos izmedu narecja Istocnih Lokrana u Maltiskom zalivu (ovde spadaju Epiknemidski i, dalje па istok, Opuntski i1i Нipokne midski Lokrani) i dijalekta Ozolskih (Zapadnih) Lo krana u Korintskom za1ivu, koji su jedan od drugog prostorno odeljeni narecjem Fokide. Prvenstveno је Behtel (Bechtel 11 1 60d.) izdvojio istocnolokridski kao poseban dijalekat па osnovu tri kriterijuma (О 8, 1 6, 1 8), koji u celini nisu nikakve »novine«. Nasuprot (оте, Majster (Меistеr 436d.) је istakao da iz sadrzinskih, odnosno istorijskih razloga пе тоgп svi »zapadnolo kridski« natpisi (ир. Iz) vшti za pouzdana svedocan stva ovog narecja. Resenje ovog problema moZe se ocekivati jedino ako se Ukupni materijal preispita vo deci racuna i о hronoloskim razlikama. Takav ро stupak otezava nedovoljna i kasna dokumentac�a па istocnolokridskom, koji se u (pozno) vreme svoje ро svedocenosti, kao sto ј е i ocekivano, priblizava fokid skom (ир. Bartonek 69-79). Natpisi пат пе dopustaju da se izjasnimo о tome koliko se dugo u оЬе ove оЫа sti mogao odrZati dijalekat. Izgleda da je sada тоgпсе dokuciti koje ј е рlете osnoval0 koloniju Epizefirski Lokri (oko cega su se vec stari sporili), i to па osnovu pisma i jezika ovog grada: tamosnji alfabet је, naime, ozolsko-lokridski (ир. Jeffery 284d.), а dijalekat isto tako pokazuje (usled stanja predaje?) јасе veze sa »za padnolokridskim« [ир. Landi ( 1 ), 243]. 60
Od dijalekata kojima se govoril0 dalje па severo zapadu jos uvek је пајЬоlје poznat etolski, jer оп сјпј I osnovu »etolskog koina -dijalekta«, »saveznogjezika« upotrebljavanog и Etolskom savezu, koji је postojao od druge роlоујпе IV veka. Bas kao i peloponeski, I dorsko-ahajski koina -dijalekat, tako је i оуај etolski I Ыо jedan 10kalni dijalekat prosaran stranim (kоinё -) elementima, koji jc sacuvao severozapadnogrcke oso Ыпе kao 0 8 i 1 7. S i гс пј ет mосј ротепutоg saveza па gotovo ссl и сспtгаl ШI G rc ku (Naupakt [Zapadna Lok ri d a ] је уес 338. postao zav i s an od Etolaca, Delfi savcz 279., а Lamija [Malida] oko su и�1 i u 270. god i l1c) ра cak i па delove Peloponeza, оуај is klj llcivo s l l1 zb cl1i ctolski jczik dospco је i па mnoge n atp i s c i zvan Е101 јј с (l1pr. и NЗtlраkt i па dokиmente о os)oba(!al1jtl iz Лsklсрiј сvоg svetilista u Butu, zavis пот щl N utlpakta). Od at l c sc то7:е и glavnim crtama dokLlciti i sшп ctolski; ako tI poj c(l il1 osti ma ponesto i оsщјс 11qj asno, i pak t rcba ::щтпј аt i и severozapad поgгсki karaktcr Etolaca, i to tlprkos svedocanstvu kakvo јс Тtl k i d iu ovo (3, 94, 5) Ја su опј &уvuюt6tа ТOL улсI>ОО(lV, О . Ја gov orc роtрuпо nerazum ljivim jczi kom . ОЈ пј Љ sc j ezick i пеzпаtпо, ako uopste1, гаz1 i1шј ll ЛkаГl1аl1сi. Јсdlшkо kao i оуј, sпaZnоm uti сај и ј." dorsk i h kolol1 ij a па JOl1skom moru (Korkira i 1 Barlolljck (Barlolll!k
66d .) navodi dva razilazenja iz I11cdtl а k а ГШ1l1skоg i c!olskog: e t � Ul11csto су + a k . , sto kao koin8 -obli k п јМа пс govori, i (llaSUprot О 1 2) »sigmatski« oblik Еtfр!!ШЮV, k oj i , mcdtlti l11 , К lafen bu h (К laffenbach, IG IХ: 1 2 , 245, 1 1 ) sudu роргауlја tI Ctcpf.,taaOТJ [aajv.
61
dr.) bili su izloZeni i Epirci, о бјет se dijalektu tesko sa sigurnoscu moze prosudivati. Resteli (Restelli) ih, u skorije vreme, smatra samo Dorcima koji se nisu sa ostalima odeselili па jug, а njihovo narecje vidi kao dorsko. Severozapadni Grci su i »pravi Tesalci«, koji su potcinili lokalne Eolce, ali njihov dijalekat u susretu sa eolskim nije uspeo da se odrZi: ир. ЈУ 1 О Is. о
1 . Ер > ар (kao i u dorskim narecjima i elidskom) u fokidskom (фаРЕV D 321 , 1 = фЕРELV, hюрТЈ Ю D 323 D 15 = LEpтjCa, OOp�Ta ibic. 36), lokridskom (фаРELV D 362, 5. 1 0, латара ibid. 36 = лаТЕра), etolskom (hюро� ЈО IX: 1 2, 1 50), u LapO- do I veka pre Hr. pas sim; preko toga samo u Delfima i jedino u imenu ovog grada E� > ал: hалфоLC; D 324, 1 3 , hал.фLКОV, hал izmedu ostalog passim па novcu (ир. L�OPci)Vor;); 2. ? nastalo naknadnim dиzenjem i kontrakcijom u jedinstvenom alfabetu se belezi sa ЕI (passim па svakom mestu), povremeno Е, Н u Delfima (ЕУХЕ ра D 325, 3 = Ёухнра, ЕУOLКЕУ ibid. 23) i u lokridskom (ћаУЕУ D 363, 1 .3 = ауну, epizefirski -ТЈЈ1.ЕУО;: ир. br. 1 5); q se u fokidskom belezi sa OY, ali pre svega u D 323 jos uvek sa О, dok lokridski u starije doba (D 362) jos pravi razliku (q nastalo kontrakcijom = О, za razliku od q nastalog dиzenjem = ОУ: ЬаЈ1.0 4. red = btlJ1.ou, тОУ; i sl. passim), koja u jedva nesto mаlо mladem D 363 vise ne postoji (; ЕУО 12. red = l;EVOU kao TO� 16. i 1 7 . red); 62
3 . ао, аю > а kao u dorskim narecjima, ahajskom i elidskom, pre svega u gen. jedn. -ао > -а (delfski
ЕuаРХLба D 327, 1 2, lokridski NLKLa IG IX: P, 72 1 С 6, etolski КаЛЛLa D 3 8 1 , 1 9, akamanski NLKLa D 398, 2), gen. mn. -аю'V > -аОУ (delfski Ла�'Uаба'V passim, lokridski <ХЈА.араоу D 363, 5 = �ЈА.Ерtбоу [ир. br. 1 ] , etolski <ХЈА.Ераоу D 3 8 1 , 3 6); 4. F- passim oCuvano sve do IV, delom i do П veka pre Нr., unиtзr reci -F- se cuva samo u fokidskom (Кri sa) КЛЕFос;
ат, preteZno u glagolskim nastavcima -аtб ('V) = -а8ю('V), -атш = -а8ш (za objasnjenje ир. ТЬumЬ): delfski hLла�ааtб D 32 1 , 2 = tла�аа8ю, Еклра�ааtш D 324, 5 kao svedocanstva »starofokid skog« ат, cije mesto је rano zaиzelo opstegrcko pisanje а8 (D 323, gde se pored -а8ю('V), -а8ш j avlja i usam ljeno лроаtа С 40d. =, лр6а8Е); опо је, zatim, pod uticajem etolskog koina-dijalekta ponovo napusteno: -атш, -аtб passim Gasno povezano sa drиgim etoliz mima [ир. br. 8] : ир. Bechtel 11 56); lokridski hЕЛЕаtб D 363, 1 0d., hЕЛЕаtaL ibid. 1 6; epizefirsko-lokridski ЈА.LOtЮЈА.а (ир. Landi (3), 66); etolski, medutim, »slиzbe по« samo -а8ю('V), -а8ш; 63
7 . lok. jedn. -OL umesto dat. -4> kod o-osnova (kao и beotskom, tesalskom, elidskom) оо 11 v.: fokidski tOL 'Алол.лЫVL tOL Пu8LOL D 338, 3 i passim па odlukama о oslobadanju (ир. Lejeune ( 1 ), 1 32-1 48), lokridski tOL д,LOVOOОL IG IX: 12, 624 D 3, etolski ЕУ NаuлаlCtОL D 390, 2, akamanski tOL 'АЛОЛЛWVL tOL 'AICtLOL D 397, 1 , epirski ЕУ 'АлELРОL D 404, 1 3 = ЕУ 'НЛЕLР4>; 8. dat. mn. па -OL� и Ш deklinaciji kao и elidskom: drevna pojava и lokridskom (f.tELOVOL� D 363, 14) i svakako и etolskom (iako је tek kasno potvrdeno: 'АкаруауOL� D 3 8 1 itd.), preko Etolskog saveza даlје је prosireno па fokidski (ир. Lejeune ( 1 ), 1 26-1 3 1 ), gde је kao i и lokridskom ranije vladalo eolsko -EOOL (и fokidskom до III veka, ))zapadnolokridsko« лаvtЕОLV Ја ЈХ: 1 2, 609, 5д., и ))istocnolokridskom« kasno ро tvrdeno), zatim па akamanski (EXOVtOL� Ја ЈХ: 1 2, 4 1 7, 8), enijanski (tOL� АLVЮVОL� D 373, 6.8), аН ј па beotski (ир. ЈУ 9 О 1 3), arkadski, mesenski i lakonski; 9. gradivni pridevi па -LO� kao и eolskom (ир. V 1 ) predstavljaju eolizme и fokidskom ОLЬарю SуlI.З 247 Ј 1 6, oLbapLwv SуlI.З 246 11 67д., pored јпасе opsteg -ЕЩ; 1 0. пот. mn. clana 'tOL = o t (kao и dorskim па recjima, elidskom, beotskom) passim и fokidskom (и Delfima tek oko 125. pre Hr. konacno potisnuto: ир. Lejeune (1), 91-103), lokridskom (D 362, 9; 363, 1 0; 364, 1 ), etolskom (D 3 8 1 , 1 5.28.3 1 , аН pored ot); delfski pokazuje i oblike tш, tШЬЕ, ТOLЬЕ (tako i epirski: D 405, 1 ); 64
1 1 . tzv. »dorski futur« па -ОЮ- u fokidskom (та уt.;[1Ј]Ш:W D 323 А 1 = taYEuow, О1ЈJ.lЛра;ЕW кало () Н;ЕЫ ibid. А 6, 8'UoEOvтa D 353, 20 = 8Uoovтa); 1 2 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�ы kao u dorskim narecjima (i drugde pojedinaCno): fokidski OPKL;EW D 325, 1 3 = 6PKLOW (ир. br. 1 1 ), а3tЕл.ОУL s Щ 1Е8а D 326, 1 7 ; etolski tЕРI.ю;аvтw D 3 8 1 , 1 0 = -oavты, tEp!la;WVtL ibid. 1 1 = -OWVТL itd.; 1 3 . liCni nastavak u 1 . liси mn -!lЕ� kao u dorskim narecjima: fokidski а3tЕбwка!lЕ� D 326, 2; epizefir sko-lokridski EXPТJoa!lE� (ир. Landi ( 1 ), 240; (2), 275); etolski [EKpL]VO!lE� IG IX : P , 1 87, 20; 14. liCni nastavak u 3. liси mn imperativa -vты u lokridskom (БL<XБоVtб IG IX: P, 609, 20, алобоvтw D 366, 7, алОtЕюаvтw ibid. 8), etolskom (tEp!la ;avты [ир. br. 1 2], ayayp<X'\џavты D 3 8 1 , 1 3 d., БL боvтw ibid. 37), а iz ovihje kasnije (potvrden od 11 ve ka) presao i u delfski dijalekat (passim u dokumentima о oslobadanju: ир. Lejeune ( 1 ), 1 05-1 26), gde је ranije preovladavalo -vтыy (фЕРОVТWV D 323 В 1 1 , ЕзtL ТЕ л.ЕОVТWV ibid. 22d., 01Јуауоутыу ibid. 23d. itd.); 1 5 . particip *-Е-Е-!lЕVЩ > -ЕL!lЕvоc;l-ТЈ!lЕVЩ (ир. br. 2) umesto *-Е-О-!lЕVО� (svakako prema infinitivu *-Е-Е-о8ш): fokidski кал.ЕL!lЕvаv D 353, 1 7 = ка л.О1Ј!lЕVТjV, кал.ЕL!lЕVЩ D 337, 9 = кал.О1Ј!lЕVТj� itd., lokridski tбvкал.ЕL!lЕVОL D 362,4 1 , tБ L ЕУКО ibid. 43 = tЧ> ЕукаЛО1Ј!lЕVСР, epizefirsko-lokridski 3twл.ТЈ!lЕVW = 3twл.О1Ј!lЕVО1Ј (ир. Landi (3), 64d.), etolski афLКVЕL !lEVOL� IG IX: P, 1 87, 7; u fokidskom se ovaj vokali.
.
5 Uvod u gr�ke dijolekte
65
zam prosirio i па 3 . lice mn indikativa ЛОLЕLvtaL D 352, 1 3 = ЛОЮUVtш i imperativa ОUVtЕЛELVtw SуlI.З 67 1 А 2 = -ОUvtWV (ир. br. 1 4); 1 6. infinitiv tematskih glagola па -ну и »zapad nolokridskom« (ла:vхаVELV D 362, 2d., 8UELV ibid. 3, фаРELV ibid. 5 itd.; medиtiп, и D 363 zabelezeno sa -ЕУ [ир. gore br. 2]) i etolskon (БLaфuлаООELV D 386, l d., ауну ibid. 2); nasuprot tome (pod stranim utica јет) па -ЕУ (kao и dorskim narecjima, ahajskom, ar kadskom) и fokidskom (ay�y D 323 А 3 1 .33.44 = ауну, фЕРЕV ibid. 46 itd.) i »istocnolokridsk()m« (аvаурафЕV ОDI 1 508, 6 [repouzdano]); 1 7. pred10g ЕУ (sa akwativom) za oznacavanje pravca kao и beotskom i tesalskom (ир. Solmsen): fo kidski ЕУ to LEPOV D 353 В 9, ЕУ б[u]vаОLV D 352, 5 itd. passim do 11 у. posle Hr.; lokridski ЕУ NаuлаlCtoV D 362, 1 itd.; epizefIrSko-lоk:ridski ЕУ tov уаоу itd. (ир. Landi (2), 275 ; (3), 66); etolski ЕУ 8ЕРIЮV ICШ ЕУ �ЕЛфоu� D 3 85, 22; eniјалski Е!! лаv tO лара lCа [ ЛЕО!!ЕV ] ОУ D 373, 6d. ; 1 8. patronimski pridev па ю umesto genitiva оее vog imena ројedinaCnо preuze: и fokidskom ПаVtШVЕ ta ЗEVОlCp<XtЕLa D 356, 1 d = ·Etт] -tЕLТЈ, [ Л ] аlCраtЕLa ЛаlCраtЕLa IО IХ: l l, 73 = Ad lCpatELa Лd lCраtЕLТ}, »istocnolokridski« �аvш� NLlCоtЕЛELа IО IX: l l, 258 = �avat� -ЛЕLТ}, »zapadnolokridski« ЛаБLlCа� Eu ICраtЕLЩ IG IX: P, 727 = ЛаЫICТ}� -tЕLТЈ�; ipak, sve оуе potvrde Mason CМassoJl) uverljivo shvata kao imena d v е zene; -
66
-
1 9. zavrSni vokali predloga ауа, :л:ара apokopi raju se pred konsonantom, а Kata, :Л:ОtL pred denta1om: и fokidskom passim, u lokridskom gotovo isk1jucivo и najstarijim tekstovima D 362, 363, takode i и epize firsko-lokridskom (ир. Landi ( 1 ), 240); и etolskom i akamanskom tek kasno posvedoceno i stoga raspo znatljivo samo u tragovima. 2. Saronski
L Е. S с h п е i d е r, De dialecto Megarica, phil. Diss. GieBen 1 882; F. К о р р п е r, Der Dialekt Megaras und der megarischen Colonien, NJ Supplementband 1 8, 1 89 1 , 529-563 ; М. М 1 о d п i с k ј , De Argolidis dialecto, Progr. Brody 1906; B e ch t e l П 1 63-290, 435-5 15; TbиmblКj e c k e r s 1 08-1 42; B a r t o n e k I 78-1 8 1 Ј. В а u п а с k, Inschriften aus dem Asklepieion zu Epidauros, и: Ј. В.-Th. В а и п а с k, Studien auf dem Ge biete des Griechischen und der arischen Sprachen. 1, Leip zig 1 886, 77-2 1 8; В. К е i 1, Die Rechnungen iiber den epidaurischen Tholosbau. 11, МDAI-A 20, 1 895, 405-450; О. К е r п, Die Inschriften von Magnesia ат Maeander, Berlin 1 900; F. S о 1 m s е п, Beitriige zur griechischen Wortforschung. 1, StraВburg 1 909, 93-155; U. S i с с а, Graтmatica delle iscrizioni doriche della Sicilia, Лrpјпо 1 924 (ир. Е. Fraenke l , IF 44, 1 927, 362-364); R. N e hr b a s s , Sprache und Stil der Iaтata von Epidauros. Ејпе sprachwissenschaftliche Untersuchung, Philologus. Sup plementband 27:4, Leipzig 1 93 5 ; М. L е ј е и п е, Еп marge d'inscriptions grecques dialectales. III. Vases »protocorin thiens« inscrits, REA 47, 1 945, 1 0 1-1 1 0; М. G u arduc c i , Nuove note di epigrafia siceliota arcaica, ASAA 37-3 8, =
67
1 959-1 960, 249-278; R. Arena ( 1 ), Note ad а1СШlе iscri zioni corinzie, РР 2 1 , 1 966, 475-480; А. В u r fo r d, Notes оп the Epidaurian Building Inscriptions, AВSA 6 1 , 1 966, 254-334; R. А r е п а (2), Le iscrizioni соrinziе su vasi, Roma 1 967; R. А r e n а (3), In margine ad а1СШlе iscrizioni corinzie, Studi sull'Oriente е la ВЉЫа offerti аl Р. GiQvan ni Rinaldi, Genova 1 967, 99-102; L. Т h r е а t t е, An lnter pretation of а Sixth-Century Corinthian Dipinto, GI 45, 1 967, 1 86-1 94; w. Р е е k, Inschriften aus dem Asklepie ion von Epidauros, Berlin 1 969; А. B artonek ( 1 ). Das Ostargolische in der raшnliсhеп Gliederung Griechenlands, Do пшn indоgеrmanicшn. Festgabe fUr Anton Scherer, Heidel berg 1 97 1 , 1 1 8-122; А. L а п d i, 1 dia1etti dorici in Sicilia. Il corinzio, RAAN 46, 1 97 1 , 3-42; А. В а r t о п е k (2), Greek Dia1ects of Archaic Sicily: Тheir Integration Ten dencies, ZFFUК 5, 1 973, 71-89 Iz
D�alekti priobalnog podrucja oko Saronskog za Нуа, tj. narecja Megare i Korinta (zajedno sa njihovim kolonijama) kao i istocnoargolidski dijalekat (koji se jasno razlikuje od »zapadnoargolidskog«: ир. IV 3), prema пајпоујјјm istl"aZivanjima Bartonjeka [взrtо nek ( 1 ), ир. Bartonek 1 78-1 8 1 ] bliZe su роуеzanј i сјпе samostalnu »saronskи« dija1ekatskи grupu. 00bro је posvedocen istoCnoargolidski, и c�и oblast spa da i Egina, pre svega zahvaljujuci bogatim na1azima iz Epidaura; starije zbirke и GDI 3324-3427 (ир . D 1 00-1 20) i IG IY ( 1 902; br. 1-1 94, 679-1 549 ktю i addenda) su premaSene: up. pre svega SEG 1 1 , 1-4 8. 377-453 ; 1 7, 1 59-1 86; 22, 27 1-295 ; 25, 275-420 i za Epidaur IG IY: P ( 1 929) kao i Peek. Arhajski tekstovi, 68
veCinom nadgrobni i zavetni natpisi, пе javljaju se и tako velikom broju kao drugde, аН ih zato па Egini ima vec od kraja УIII veka. Najznacajniji је veci broj gradevinskih natpisa iz Ask1epijevog svetilista u Epi dauru (pre svega JG ЈУ: 1 2, 1 02-1 03 ; ЈУ vek) kao i sve ti zakon (Zex sacra) sa istog mesta JG IV: 1 2, 40/41 = D 1 08 (oko 400. pre Hr.), te veliki natpisi о izlecenju (LaJ.,t<Xta) JG ЈУ: 1 2, 1 2 1-1 24 (br. 1 22 = D 1 09) iz dru ge polovine ЈУ veka (о njihovom j eziku v. Nehrbass). Najznacajniji eginski natpis (iz VI veka) је опај iz Afajinog svetilista IG IV 1 580 = D 1 1 1 . Natpisi korintske oblasti (и koju spadaju i susedni gradovi Кlеопа, Sikion i FHjunt) i odande naseljenih kolonija sakupljeni su и IG ЈУ ( 1 902; br. 1 95-49 1 kao i addenda [bez kolonija]) а delom i и GDI 3 1 1 4-3259 i D 1 2 1-147: ир. od onda pre svega SEG 1 1 , 53-297; 14, 300-3 14; 22, 207-259; 25, 324-358. Iz Korinta su poznati gotovo iskljucivo sasvim kratki, аН veoma ar haicni natpisi (kraj VIII do VI veka) па glinenim ploCi сата i vazaтa [о tome sada vidi Arena ( 1 ) (2) (3), Тhreatte] ; znacajni su k1eonski zakon о Zrtvoprino senju IG IV 1 607 = D 1 29 i psefizme Korinta i Sikiona iz Magnezije (ир. и Кеrn br. 42, 41 D 1 28, 1 3 1 ). Ipak, prevashodni znасај imaju svedocanstva iz koloni ја: оЫman materijal pocev od kraja VII veka potice iz Korkire (objavljen и IG IX: l [ 1 897], br. 682-984), и sklopu toga nekoliko arhaj skih nadgrobnih natpisa (ир. D 1 33-1 34), а manје su izdasni nalazi iz Sirakuze (ир. Guarducci), kao i iz drugih gradova naseljenih iz пје ili njihovih kolonija. =
69
Iz Megare (МhEyap-: ир. Arena (3), 1 00d.) svih цjenih kolonija (Меgarа Hiblejska, Selinunt па Sicili ji, Bizant i mnoge druge па obalama Ponta) роzшtо је tek srazmerno malo natpisa: оni su sakupljeni uGDI 300 1-3 1 1 3, IG VП (1 892; br. 1-234 kao i adderda) i D 148-1 74; ир. i SEG 1 3 , 280-340. Pored (sиrijih) zavetnih i nadgrobnih natpisa kao i (mladih) poctsnih i odluka о prokseniji, znacajan izvor predstavlja ] mе garska presuda u jednom epidaursko-korintskomspo ru oko granice (8to је vec samo ро sebi recit cbkaz »saronskog« osecaja zajedni8tva) IG IV: P, 7 1 = D 1 57 (III v. pre Нr.). 8 to se tice kolonija, samo Selbunt рrпZа nekoliko arhajskih tekstova, pre svega zavenih i nadgrobnih natpisa, ali i kletvenih tablica. Literarni izvori па ovim dij alektima su oskl.dni : jezik himni epidaurskog pesnika Isila (lG IY : 1 2 , 1 28) predstavlja me8avinu domaceg narecja i jez:ika ера; sacuvani su samo ftagmenti dela pesnika Еи mela iz Korinta i pesnikinje Praksile iz Sikiona (up. PMG 754); jedino је iz Epiharmovih i Softon�vih komedija moguce posredno dokuCiti govomi j �zik Sirakuze. Megarskim se dijalektom dodu8e пе �luzi Teognid (njegov jezik je epski), ali njime u najmmju ruku govori Megaranin u Aristofanovim Aharnjarima (stihovi 729-835) i ovo svedocanstvo, uprkos sлn njivoj predaji (ир. О 8), zadrzava svoju vrednoS: . Is
Veze izmedu dijalekata kojima se govoril(l па podrucju od Megare preko Istma do Istocne Argo li70
(Је zasnivaju se па okrenutosti ovih oblasti moru. I stocnoargolidski ј е prevashodno dijalekat gradova �pidaura, Trezena i Hermione; u pogledu nekih oso Ыnа (ир. О 2, 1 6) оп se priblizava govoru zapadne Argolide (okolina Arga), od koje se jezicki inace jasno razlikuje (ир. ЈУ 3), а odstupa od narecja Korinta i Megare, mada ni ove suprotne tendencUe niposto nisu neusaglasive. Narecju Epidaura treba pridodati i оnо kojim se govorilo па ostrvu Egini и Saronskom zalivu, buduCi da su njega naselili »Dorci iz Epidau га« (Herodot 8, 46, 1 ) . Na оЬа ova mesta vec vrlo гаnо (pocetkom ЈУ v. pre Hr.) и dUalekat su prodrli aticki i oblici kojne. Razvoj ovih stranih uticaja prati Кај Ј (Keil) pre svega uz ротос JG ЈУ: 1 2 , 1 03 ; veo та brzo umnozavanj e stranih elemenata dovodi do toga da vec sredinom III veka natpisi Asklepijevog svetilista nетаји vise niceg dorskog. Ј и Korintu i Megari primetni su uticaj i kojne vec и ЈУ у. pre Hr. Narocito је Megara zbog svog polozaja (i zivih trgo vackih veza) bila izlozena uplivima sa svih strana (ир. Solmsen 94). Tukidid 4, 42, 2 izricito prenosi da је Korint nekada Ыо nastanjen Eolcima; sacuvani eolizmi и korintskom govoru (ир. О 9, 1 3) potvrduju njegov izvestaj . � to se tice Megare, stvari nisu tako j asne. Osobenosti dijalekta grada Egostene и blizini beotske granice па nekoliko natpisa iz vremena oko 200. pre Hr. (ир. D 1 6 1 -1 63 ) objasnjavaju se neusi ljeno (iz saveznickog odnosa) kao beotizmi (ир. 0 3, 1 5 i ЈУ 9 О 5Ь, 1 0, 12, 1 9). Megara i Korint imali su vши ulogu kao matice mnogobrojnih kolonija od Sicilije do najudaljenijeg
71
Ponta. S obzirom па istoriju jezika najznacajniJ e зи korintske kolonij e osnovane krajem УIII v., Korkira i Sirakuza (Tиkidid 7, 57, 7, odnosno 6, 3, 2). U Dvoj poslednjoj kao i и nj enim naseobinama, zahval. ији сј njihovoj vaZnoj ulozi и politici i privredi, razvio se j edan dorski obojen nadregionalni sicilijsko-dcnjo italski zajednicki jezik [ир. Sicca i nedavno Вщо ш�k (2)] , koji је bio osloboden lokalnih obelelja i koji је и grckim jezickim enklavama и Kalabriji i Ариliјј и tragovima preziveo sve do danasnjih dща. о
1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadn<Jgrc kom i inace и dorskim narecjima: tapo�, Ьшро� i srodne reci passim; 2. Е > L и еLO� i dr. recima iz iste porodice (kao и zapadnoargolidskom) и istocnoargolidskom (ne i и Korintи i Megari); 3 . prvobitno *еј kao i f nastalo naknadnim dшеnјеm i kontrakcij om и arhaicnom kоrints]шm dij alektu pise se за Е ( ' ApyEo� Arena (2), br. 72, 1 1 = -ЕL Щ, фЕuуЕ ibid. 9 1 , 3 = -EL, ' E!tL = E L !t L pass im) i rano prelazi и L ( L !tL ibid. 4 1 ), u jedinstvenom alfa betи Н . U megarskom зе ovaj glas najpre belezi s a Е, zatim sa EL, koje зато и Egosteni prelazi и L kl10 U beotskom (ир. IV 9 О 5Ь); и istocnoargolidskom (pre svega и Epidauru) smenjuju зе Н , Е , В! и belezenju оЬа [ј primarnog i sekиndarnog] � , stD se naroCito dobro vidi и IG IV: P, 1 02; 4. 9 nastalo naknadnim duzenjem i kontrakci ј от pise se najpre kao О, а kasnije kao ОУ (ovo 72
poslednje pisanje u Korintu se j avlja jos u starij e vreme, usled rane monoftongizacije starog o'U-dif tonga и [и] : 'АхLЛ.л.ЕОЩ Arena (2), br. 20, 8 = -E1J� [pocetak VI veka]) : gen. j edn. -о , -O'U itd. ; 5 . р- se cuva (Рауаку-, FEPYO- itd. passim), a1i и Selinuntu se vec kraj em УЈ veka zanemaruje (ЬЕ KatEpoL D 1 65g , f 2d. FEKatEpoL), kasnije је to opsta poj ava; unutar reci -р- se и starij e doba uglav пот jos belezi (ЛOLFE ОЕ D 1 0 1 , 1 , ЛОLFE оаv� D 1 05, 2 itd. [УЈ vek] , ali пе dosledno, а od V veka se sve cesce izostavlja; 6. 9 ј е u korintskom и dodiru sa О, 'U (koje је da kle = [и]) u zivoj upotrebi : Мал.Е 90 Arena (2), br. 1 , 1 ,6 Мал.�ко'U , [П]аtР09л.о� ibid. 3, E"' 6L90� ibid. 8,5, АЕ09'Uл.LVОС; ibid. 37 АLох'Uл.'Lvос;, 9л.'U уос; ibid. 59, 1 itd.; 7. tL se cuva kao i јпасе и dorskim narecjima: glagolski nastavci 3. 1ica jedn. -tL, 3. lica тп. -VtL, pridevi па -УLO- ('Apta/Ef.LtLO�, brojevi па -каtLOL itd.) passim; 8. -б6- umesto epigrafskog -�- и Aristofanovoj predaji: f.dббаv Ach. 732, 835 (pretpostavka) f.d �av, хр nббЕt(Е) 734 = XPn�EtE; 9. »eolski« dat. mn. па -ЕОШ и III dek1inaciji (kao и elidskom) u korintskom: аРf.аtЮОL, VOf.L�OV t[Е]ОШ, VLкwvtЮ[ОL] D 1 39g, Пш6Ю(О)L D 147g; 1 0 . пот. тп. clana tOL = ot kao i јпасе u dor skim narecj ima: и Epidauru tOL tapof.Vaf.OVE� JG IV: J 2, 40, 1 2, u Sirakuzi tOL �'UpaKooLOL D 144, 2, 2, tOL ALyoOtEVLta[L] D 1 54, 5 itd. ; =
=
=
=
73
1 1 . licni nastavak 1 . liса тп. -I!E� kao i inlce u dorskim i severozapadnogrekim narecjima: CmЕбt> ка I!E� passim, hL90I!E� D 1 23, 1 2 = LKOI!EV (ир. 1:". 6), VLKO I!E� D 1 66, 2 itd. ; 1 2 . takozvani »dorski futur« па -ОЕО-: Ео (ЕLO8ш D 1 09, 84, 'to'U� ХELрL1;о'Uv'tщ IG ЈХ: l , б 94, 44 (Korkira), аvа'tЕ8Т]ОЕL'tш GDJ 3 089, :8 = -�ОПaL itd.; 13. По'tЕбаFоv, ПоtELбаv, ПоtЕбаv, [OtL баv (ир. br. 3) passim па korintskim vazama gli nenim plocicama, pored toga »ahajski« oblici П(О' ЕL баVL IG ЈУ 20 1 , 4, ПООELбаvо� Ја ЈХ: l , 690 5.6 (Коrkirа), isto tako i u istocnoargolidskom; 14. zavrsni vokali predloga ауа, лара ap>ko piraju se pred konsonantom, а Ka'ta, лоtL pred 1 entalom; 1 5 . predlog *EY� > Et�/E� (sa akuzativom) �uzi za oznacavanje pravca umesto ЕУ passim; u Ego�eni (D 1 62, 2) ЕУ је beotizam (ир. ЈУ 9 0 1 9); 1 6. predlog ЛЕба umesto I!па u istocnoagolidskom u ЛЕбафора� D 1 08g 1 , 276d. = I!E'to1> O рб � kao »ostatak supstrata« nasuprot иоЫсајеЈ от I!па passim. 3. Zapadnoargolidski L
о. v о п F r i е s е п, Uber дје sprache der argeisl1en dialektinschriften, uuA 1 897, Sprak:vetenskapliga � all skapets i Upsala f6rhandlingar, Sept. 1 894 Мај 1 : 97, -
74
I 1 3-1 6 1 ; Е. Н а п i s с Ь, De titulorum Argolicorum dia lecto. 1, phil. Diss. Breslau 1 903 ; М. М 1 о d п i с k i, De Argolidis dialecto, Progr. Brody 1 906; В е с h t е 1 11 435-5 1 5 ; Т Ь и m blК i е с k e r s 1 08-1 24; В a r t о п е k 26d., 89, 1 1 3-1 1 6 Gu. V о 1 1 g r а f f ( 1 ), Inscriptio in arce Argorum re perta, Мп N. S. 57, 1 929, 206-234; Е. В о u r g u е t, Sur unе inscription d' Argos, REG 43 , 1 930, 1-8; Е. S c hwy z e r , Zur FhЕОLЕоtщ- Inschrift, RhM 79, 1 930, 321-325; Gu. V о 1 1 g r а ff (2), Ad titulos Argivos, Мп N. S. 58, 1 930, 20-0; М. G u а r d u с с i, Un antico supplice sull' acropoli di Micene, Studia Classica et Orientalia Ап tonino Pagliaro oblata. 11, Roma 1 969, 273-280; А. В a r t о п е k , Das Ostargolische јп der raumlichen Gliederung Griechenlands, Donum indogermanicum. Festgabe rur Anton Scherer, Heidelberg 1 97 1 , 1 1 8- 1 22
Iz
DUalekat zapadne Argolide, tacnije grada Arga i njegove okoline u podrucju reke Inah, srazmerno је bogato posvedocen. StarUe zbirke natpisa u IG IV ( 1 902; br. 492-678 kao i addenda) i GDI 3260-3323 premasene su mnogobrojnim naknadno prispelim по vim nalazima, pre svega iz Arga. Oni su delimicno uvrsteni u D 77-99; up., medutim, pre svega SEG 1 1 , 298-372; 1 3 , 236-249; 1 6, 242-265 ; 1 7, 1 40-1 58; 22, 260-270; 25, 3 5 9-3 74. Postoj i veliki broj ar hajskih tekstova pocev od VП v. pre Hr. iz samog Arga; najznacajniji su sveti zakon iz Ateninog hrama SEG 1 1 , 3 1 4 [up. Vol1graff ( 1 ), Bourguet, Schwy zer] , spisak imena IG IV 6 1 4, natpis па bronzi IG IV 506 iz Herinog svetilista (svi iz sredine УI veka), а 75
medu onim natpisima koj i se u velikom broju ро j avljuju od V veka naro�ito treba izdvoj iti ugoVOr о savezu Argivaca sa kritskim gradovima Кnoscm i Тilisom D 83. Ovima se pridrufuju argivski tekstovi iz mesta kao sto su Del:fi, Olimpija i Atina. Medu natpisima iz Mikene i Tirinta уаlја istaci pre s,ega Frahijaridov natpis IG IV 492 = D 97 (up. naj sk(lrije Guarducci; oko 500. pre Hr.) i nesto starij i teks1 za kona IG IV 493 = D 98. Is
Grcki kojim se govorilo u Argolidi (па severOis toku Peloponeza) nij e Ыо jedinstven: pored prir<>de terena i politickih razloga (brdovito zemljiste p cJluostrva kao linija razgranicenj a, nedostatak politickog ujedinjenja zemlje) za to је svakako odgovorn o i razlicito starosedelacko stanovnistvo па koje su D or ci nailazili doseljavajuci se : Jonci i »Ahaj ci«. U sva kom slucaju, Ыlо је moguce ustanoviti jezicke razl ike izmedu Zapadne Argolide u oblasti reke Inah (Arg i sira okolina) i Istocne Argolide 'nа poluostrvu .дkta (sa glavnim nalazistima u Epidauru i Trezenu u Sa ronskom zalivu). Оуе razlike nе treba tumaciti samo kao naknadne proizvode atickih uticaja, koj i su па istoku bili stariji i snafuiji, уес оnе postoj e jos od davnina (up. 0 2, 9, 1 1 , 1 4, 1 5). Tek је Bartoni ek izvrsio sledstvenu podelu »argolidskog dijalekta« koja se sama nametala (up. О 3, 5 ; Bartonek 26d. itd.) na jedan (ustvari sasvim samostalan) zapadJ1O argolidski (»argivski«) i istocnoargoldski dijale�at, 76
srodan susednim narecj ima Korinta i Megare па obalama Saronskog zaliva (ир. IV 2 za »saronski«). Paralelno sa ovim ide i upotreba razlicitih pisama: zapad se sluii korintskim, а istok lakonskim alfabe tom (ир. Jeffery 1 53 , 1 75). Zapadnoargolidski se, u poredenju sa priobalnim gradovima u Saronskom zalivu, snaZnije i duie opirao nadiranju kojne, deli micno sve do rimskog doba. о
1 . Е > L ispred о, оо, ako izmedu пјЉ nije ispalo *!! , kao u kritskom, lakonskom i istocnoargolidskom: 8LO� i imena iz iste porodice passim; 2 . ЕО > О ispred Vt kao u govoru Кirene te istocno- i zapadnokritskom : KOL vavovtL D 89g, 1 4, б шtЕЛ.оvtL D 9 1 , 6 б шtЕЛОUОL < *-ЕОVtL, Е!!ФаvLl;оvtа� ibid. 14 *Е!!фаvюооu vtа�; 3 . kontrakcijom nastalo ё i EL > L vec oko 450. pre Hr. : tЕЛLtо D 83 А 13 tЕЛЕLtоо, афшрю8ш ibid. в 6 -PEL 08ш, mlade фа·С D 89g, 8 фан, калю8ш D 99, 12 каЛЕL о8ш ; 4. F- se belezi (FOL, FLKatL, FE;E KOvta itd.; Bop8ayopa� IG IV 6 1 4, 8 ј е pravilno citati kao Fop8-: ир. SEG 1 1 , 336, 8), u pojedinim slucajevi та od V veka se пе belezi ; unutar reci -F - cesce izo staje; 5 . naknadno duzenje kratkih vokala ako za nj i та sledi grupa konsonant + *!! (koje ispada) kao u ostrvskom dorskom i kritskom (пе i u istocnoargo lidskom): ЕТ]VОКЛЕЩ ао! 3278 А 6 ЕЕУО-, �ya=
=
=
=
=
=
=
77
tш D 9 1 , 3 ; 92, 2
EVatn itd., shodno tome u tekstovima pisanim lokalnim pismom SE УШ D 83 В =
20d. itd. ; 6. уа se сиуа ипиtзr reCi (kao u tesalskom, ar kadskom, centralnokritskom), ali i па kraju reci (-ус;): 6:лаvааv D 99, 9d. = а.лаааv, 8uovaL D 83 В 1 6 = 8uouaL itd. ; h (koj e se docnUe пе Ьеlе zi) kao и lakonskom, elidskom, kiparskom (пе i is tocnoargolidskom): ЕЛOLFЁ hЕ D 80, 3, 1 = ЕЛОLllаЕ, ФраhLaРLбас; D 97, 1, аtЕфаvwш D 90, 1 5 ; 9 1 , 1 6d. = -<.баш, Е!!ПрТ)Е ibid. 9 , 8Тjaupov D 89, ] 1 = 8ТJaaup6v itd., a1i уес па najstarijim natpisima тпо gobrojni su izuzeci sa ocuvanim -а-; 1 0 . 'Apta!!LC; u оуот obliku i kao i-osnova (ne u istocnoargolidskom): dat. jedn. 'Apta!!L D 88, 2; ЈО ЈУ 5 1 3 ; 1 1 . алаБLOV = аtаБLOV: izvestaj gramaticara daje оуај oblik dorski (Grigorij e iz Korinta 3 64, 659 shol.) potvrdenje zahva1jujuci zabelefenom [а]ла&оv D 82, 5d. 12. пот. тп. сlanа tOL = ot kao i inace u dorskim narecjima: tOL НUЛЁС; ЈО ЈУ 506, 9 = ot 'УЛЛЕL С;, tOL 'APYELOL D 85, 8d., tapy[ EL ]OL D 80, 1 = ot 'APYELOL; 78
1 3 . -s- (kao i inace и dorskim narecj ima) pored (reliktno kao и ostrvskom dorskom i centralno kritskom) и futuru i aoristu glagola па �oo : ЕtJ,фа VLsOVTac; (ир. br. 2), оо[tJ,а]ЛLsаv D 89, 1 7d. = wtJ,алюоаv nasuprot БLк:аООШЕV D 85, 8, ЕБL каооау ibid. 1 2d., ICaTEOICEuaooav D 89, 5d. 1 2, �pyaooaYTO ibid. 1 3d. ; 14. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao i и drugim dorskim narecj ima: ЛООЛЕV IG IV 52 1 , 3 = Ј[ООЛЕL V, EtJ,tJ,EVEV D 85, 7 = EtJ,tJ,EVEL V; 1 5 . <'xFPE TEUE D 83 В 23d. ; 96, 1 , 4 (ј skraceno aFp GDI 3268, 3 ; <'xF IG IV 6 1 6, 3 . 5 . 1 0), <'xPllTEUE D 85, 1 4 itd. »predsedavajuci, govomik je Ыо (NN)« od *FPllTEUOO (inace nepoznato) sa <'х < Е (augment) Пi, verovatnij e, < *<'xF- < <'ХУ < <'хуа- [sa apokopom i asimilacijom; Vol1graff (2), 29d. ] ; 1 6. zavrsni vokali predloga <'хуа, лара, к:ата apokopiraju se pred konsonantima; и slucaju к:ата пе samo pred dentalom: к:ата D 98 = к:ат(а) та, уес isto tako к:аtоташ D 90, 1 5d. = к:аtаоtd ош, к:а �ола D 1 1 0g к:аtа�ол�; 1 7. predlog ЛЕба umesto tJ,Eta kao и. arkadskom itd. passim. -00-
-
=
4. Ostrvski dorski
L [ ] . в r u 1 1, Der Dialect der Rhodier. Ејпе gram matische Studie, Progr. LеоЬsсhШz 1 875; Н. В а r t Ь, Ое Coorum titulorum dialecto, phil. Diss. Basel 1 896; R.
79
Bj o r k €gre n , Ое sonis dialect Rhodiacae, phil. Diss. Up sala 1 9(2; F. Н а u р t v о g е 1, Iliе dialektischen Eigentfun lichkeit�n der Inschriften von 1hera (dva dela), Progr. Cilli 1 906, Н07; В е с Ь t е 1 11 5 1 7-556; G. D е у o t o, Il diiilet to delle iscrizioni cirenaiche, RFIC 56, 1 928, 365-403 ; Т Ь и m ) !К i е c k e r s 1 70-2Ш ; С. О. B u c k, The Di!llect оf Сyrещ СРЬ 4 1 , 1 946, 1 29-1 34; В а r t о п е k 92-95, 1 8 1-1 8� А. Т h u m Ь, Die grieclische Sprache im Zeit:tlter des Helenismus, StraВburg lЮ 1 ; Е. N а с h m а п s о п, Rhodis(he beitriige, ВВ 27, 1 9)2, 29 1-297; О. C h a .. i a ras / F. H i l l e r v o n G a e r tr i n g e nl S. S a r i d a � i s, Inschrifen von Syme, TeutlUIsa und Rhodos, ЈОAl 7, 1 904, 8l -94; L. М а 1 t е П, Кyrene. Sagengeschicht�che und hisbri sche Untersuchungel, Philologische UnttfSu chungeIt 20, Berlin 1 9 1 1 ; СЬ. � 1 i п k е п Ь е r g ( 1 ),Die lindisc� Tempelchronik, Воnл 1 9 1 5 ; S. F е r r i, Alcun: is crizioni di Cirene, АРАW 1 925:5, Berlin 1 926; U. , о п W i 1 а п о w i t z - М о е I I e n d о r f f, Heilige Gesltze. Eine Ur'runde aus Kyrene, SPAW 1 927, 1 55-1 76; R. I- e r z o g , Нeilige Gesetze von Кш, APAW 1 928:6, Вtrlin 1 928; А В r а u П, Gli »eolismi« а Cirene е nella poesi�do rica, RF[C 60, 1 932, 1 8 1-193 . 309-33 1 ; Е. F r а е п 1 е 1, Zu grie'hischen Inschriften. 2. Zu den neuge:fundener In schriften. von Cyrene, G1 20, 1 932, 87-93 ; СЬ. B l i n ke n b e r g (�), Lindos. Fouilles d e l'Acropole 1 902- 1 9 1 <. 2: Inscriptions (dva toma), BerlinlCopenhague 1 94 1 ; М 3 е g r e , Ti1uli Calymnii, ASAA 22-23 , 1 944-45, 1-249 М. S e gre/ I. Р u g 1 i е s е С а r r а t е I I i, Tituli CamirelSes, ASAA 27-29, 1 949-1 95 1 , 1 4 1-3 1 8; 1. P ug l i e s e C a ra t e l l i ( 1), Tituli Camirenses. Su?plementurn, ASAA 30-32, 1 952-1954, 2 1 1-246; G. Puglie s e C arrate l l i (2), Spp lemento epigrafico rodio, A SAA 30-3 2, 1 952- 1 '5 4, 247-3 1 6; Е. R i s с Ь, Die Sprache Alkmans, МЕ l 1 , 1 954, 20-37; G. P u g l i е s е С a r r a t е I I i (3), Novo =
=
=
80
supplemento epigrafico rodio, ASAA 33-34, 1955-1956, 157-181; G. Р и g l i е s е С a r r а t е 1 1 i (4), Supplemento epigrafico cirenaico, ASAA 39--40, ,1961-1962, 219-375; с. G а 1 1 а v о t t i, Una deflXio dorica е altri nuovi epigram mi cirenaici, Maia 15, 1963, 450-463; G. М о r е 1 1 i, Un antico сзrmе popolare rodiese, SIFC N. S . 35, 1963, 121-160; С. D о Ь i a s L а 1 о u, Pour une chronologie des inscriptions archarques de Cyrene, RPh 96, 1970, 228-256; о. М а s s о п, А propos de lа plus ancienne inscription rho dienne (/nscr. Lindos, 710), ArchClass 25-26, 1973-1 974, 428--431 -
Iz
Zatvorenu grupu cine dij alekti dorskih ostrva, koj a se kao nekakav »most« pruzaju preko juZnog Egeja, od jugoistocnog Peloponeza do jugozapadne Male Azije. То su Mel, Folegandar, Tera, Anafa, As tipaleja, Kalimna, Kos, Karpat, Rod i mnoga druga manja ostrva. U ovu dijalekatsku grupu spadaju tako de i narecja oblasti и neposrednom susedstvu ostrva па maloazij skoj obali (Knid itd.), kao i kolonija koje su ostrvljani osnovali, pre svega narecje Кirene (njena maticaje Tera: ир. Strabon 1 , 3 , 1 6). Izdanje natpisa pronadenih па оуоm podrucju proteze se па vise svezaka Iа (ХII: 1 , 3 ukUucujuci Supplementum, 1 895-1 904, kao i ХII: Supplementum, 1 939, br. 1 5 0- 1 66), ali ј е ipak prevazideno . Isto vazi i za zbirke izabranih natpisa и GDI 3428-43 5 1 , 46934939 (sa dopunama и IУ tomu, 790-799) i D 207-3 1 0. Samo sa Tere potice vise od 1 500 natpisa, medu koj ima su mnogi (stotine nj ih) delom vrlo arhaicni 6 Uvod u grtke dijalekte
81
nadgrobni natpisi i grafiti. Oni su vecinoт kratki i sadrze gotovo isklj uCivo iтena, tako da је njihov znacaj za istoriju pisтa daleko veci od onog koji iтaju za dijalektologiju. Zbog toga glavni izvor za narecje Tere predstavlja vrlo obiтni Epiktetin testa тent (oko 200. pre Hr.), koj i inace vec pokazuje uti саје kojne, IG ХIl :3, 330 = GDI 4706 = D 227. Danas је bolj e poznat i kirenski d� alekat, zahvalju juCi тnogobrojniт noviт nalaziтa: kao zaтena za nepostojeci potpuni korpus ovih natpisa тora poslu ziti upucivanj e па najznacajnij e publikacij e, koje su priredili Fer, von Wilaтowitz-Moellendorff, Pиgli ese Carratelli (4) (uр. Gallavotti); uр. pre svega SEG 9, 1-795; 1 6, 865-93 1 ; 1 7, 793-825; 1 8, 726-773 ; 20, 703-780. Arhaj ski tekstovi (VIN vek), grafiti, zavetni i nadgrobni natpisi јо!! uvek su тalobrojni uprkos noviт nalaziтa (uр. za to Dobias-Lalou). Dиzi natpisiј avljaju se pocev od IV v. pre Hr. ; тedu njiтa su, pored spiskova imena i (тladih) pocasnih dekreta, zbog svog jezika рaZпје vredni i veliki »Sve ti zakon« (pocetak IV veka, 1 4 1 red) SEG 9, 72 (uр. von Wilaтowitz-Moellendorff), negde iz istog vre тепа dokитent о naseljavanju SEG 9, 3 sa zaklet voт kolonista (sa Tere) i, vec iz carskog dob a, pocasna odlиka D 237. Isto tako bogato posvedocen је i dijalekat Roda (иkljucujuci i sicilij ske kolonij e Gelu i Akragant), okolnih ostrva (za Теl uр. pre svega SEG 25, 847-908) i obale па kojoj је preovladivao rodanski dijalekat. Novi korpus taтosnj ih natpisa bio bi izuzetno ро zeljan: uр. za sada Segre / Pugliese Carratelli, Рu82
gliese Carratelli ( 1 ) (2) (3). ZahvaljujuCi novijim nalazima, pre svega и Lindu, роуесао se i broj ar haj skih natpisa, preteZno zapisa па statuama i gline nim posudama, od koj ih Ы najstariji [90рако Ч!!L 9'UЛLХ�: uр. Blinkenberg (2), br. 7 1 0] mogao sezati j os и УШ vek. Duzi tekstovi iz razlicitih rodanskih gradova pojavljuju se tek od IY у. pre Hr. i ispolja уајu manје ili vise vidlj ive uticaj e kojne: sakralni zakon iz Jalisa IG ХIl : l , 677 = D 284 (lУ/Ш vek), ugovor о savezu izmedu Rodana i Нijerapitne (па Kritu) D 288 (Ш vek), presuda и sporu oko granice izmedu Prijene i Sama D 289 (oko 1 90. pre Hr.), te matski i j ezicki ј е znacajna »Lindska hramovna hro nika« iz 99. pre Hr. (uр. Blinkenberg ( 1 )) itd. I ostala ostrva sacuvala su veliko blago, pre svih Каlimпа (uр. Segre), Кnid i, vise stotina natpisa, Kos. U оуоm materijaluje tesko naci arhaj ska svedocanstva, glav nina natpisa sa Kosa, koji se j avljaju od kraja IY у. pre Hr., potice уес iz onog vremena kadaje росео da se ispoljava uticaj kojne : kalendar Zrtvoprinosenja D 25 1 , akta sudskog spora D 263, sveti zakoni koj e је izdao Hercog (Herzog). Literami izvori za celu ovu grupu dijalekata prilicno su oskudni; па rodanski dijalekat donekle podseca nekoliko fragmenata lirskih pesama Ro danina Timokreonta (uр. PMG 727-734) i »ре smica о lasti« koj u je zabelezio neki Teognid а pre пео Atenej PMG 848 ђлВ' ђЛВЕ ХЕЛLбwv (о tome uр. pre svega Morelli, koj i veruj e da је опа vrlo drevna). 83
Is
Prema antickom predanju celokupno podrucj e »ostrvskog dorskog« naseljeno је delom i z Lakoni је, а delom iz Argolide : Herodot 4, 1 47dd. prenosi pricu о osnivanju Tere, za Меl up. Herodot 8, 48, а kod istog pisca ( l , 1 74, 2) Кnidani se пazivајU &ЛОL КOL Lakedemonj ana (8to potvrduje natpis sa Tere IG ХIl :3, 322, 7d. = D 266, 7d., gde se Knidani zovu a1JYYEvEL �). Iz Argolide su ро Tukididu 7, 57, 6 d08li Rodani, prema Diodoru 5 , 54, 4 stanovnici Karpata, а ро Herodotu 7, 99, 3 zitelji Kosa, Kalim пе i Nisira; Astipalejci su sami sebe IG IV 9 1 7, 2--4 smatrali potomcima stanovnika Epidaura. Imajuci ovo u vidu, sasvim је prirodno 8tO ostrvski dorski u celini pokazuj e tesne veze sa saronskim, zapadnoar golidskim i lakonsko-mesenskim narecjem. Ovaj govor nije jedinstven па celom podrucju: сит grano salis mogu se razlikovati tri podgrupe od koj ih Ы prva obuhvatala dorske Кiklade (Teru, Меl itd., uz to Terinu koloniju u Libiji, Кirenu, osnovanu oko 630. pre Hr. : up. Herodot 4, 1 45-1 65 i uz to Malten 95-1 03), dok Ы u drugu spadao Kos i okolna тапја ostrva, а u trecu Rod (ukljucujuci i Gelu osnovanu 690. pre Hr. i zajedno sa пјот njenu па seobinu Akragant: up. Tukidid 6, 4, 3--4 i pre svega 0 1 4) i nj egova bliza okolina. Povezanost TerelМe la sa Lakonijom пе moze se potvrditi па osnovu isto rije jezika i pisma - пе samo da u ostrvskom govoru пета lakonskih osobina, vec se mogu ustanoviti upadlj ive razlike izmedu dva narecj a (ир. О 6, 1 3 , 1 8). Drevna preddorsko-ahaj ska ba8tina (up. О 7, 84
2 1 ) i uticaj i j onskih suseda iz ranij eg vremena (up. а 5 , 1 8) рој асауаји takvu karakterizaciju. Mada mladi dij alekat, nas glavni izvor, уес sadrzi veliki Ьroј oblika kojne, ipak se tragovi lokalnog dijalekta delom mogu pratiti do duboko и carsko doba. а tome svedoci dij alekat Кirene (ир. Devoto, Buck), koj i j e neke arhaizme sacuvao (ир. а 3), а neke јпо уасјј е sa Tere пе sadrzi (ир. а 3), аН opet zahvalju јиб поујпата kao sto su а 4, 7 (za tzv. »eolizme« up. Braun) па izvestan пасјп zauzima posebno те sto. ауај dijalekat se и mnogo сети podudara sa оЬ likom и koj em пат је predat Alkmanov jezik (ир. Risch i IV 6 Iz), koji mora da је Ыо upodobljen ki renskom. Jezik Roda, koji је narocito karakteristican ро infinitivu па -!!ELV (ир. а 1 4, i и kolonU ama), i пје mu blisko narecje ostalih istocnoegejskih ostrva (ир. pre svega а 1 7) - pri сети razlike svakako postoje: ир. а 1 4 pokazuju »ahaizme« kao а 1 1 , 1 7, 18 i snazne jonske uticaje (ир. а 5). ауј poslednj i j avlja ји se pre svega od V veka, usled razvoja saobracaja izmedu ostrva i obliznjeg kopna. atuda potice i rani snazni uticaj kojne, 5to ј е cesto vodilo stvaranju те5аујпе lokalnog narecja i zajednickog jezika, koj i је zastupljeniji росеу o d III i j os уј5е o d 1 1 У . pre Hr. (za Kos, gde obilje materijala omogucava da se оуо jasno vidi, ир. Barth, а za Rod, gde se оуо ocituje и а 1 4, Тhumb 3 8-6, Вјбrkеgrеп). Govor Roda (а slicno vazi i za Kos) j edan j e od najduze opstalih dij alekata i izricito је posvedocen и carsko doba и Svetonijevoj biografiji TiberUa 56, te potvrden и mnogim teksto-
85
vima do III v. posle Hr. Iz ovog vremena potice је dan natpis (ир. Chavarias itd. 92-94) koj i usred teksta iznenada sa lokalnog dU alekta prelazi и kojnu i па taj nacin daje jasno svedocanstvo о meri vlada nj a dijalektom и ovo pozno doba. о
1 . Еа > 1] па celokupnom podrucju: ЕУУ1] SEG 9, 1, 32 (Kirena; ир. Evvf] ' 8' KUp1]VaL O L Hesihije), Lind passim = ЕУУЕа; ak. tEP1] Rod, Kos passim = LEpEa itd.; па Kosu cak i 1]utwv D 25 1 А 44 = EaUtwv; аН, pored toga, passim potvrde ocuvanog Еа, pre svega и imenima; 2. ЕО > EU и mlade doba па celokupnom podruc ји: КЛЕU-, E>EU- = КЛЕО-, 8ЕО- itd., genitivi -ЈСЛЕЩ, -ЈСраtЕЩ = -ЈСЛЕЩ, -ЈСраtЕО� itd. passim, j.tEU D 227, 76 = j.tou, tЕЛЕUV SEG 9, 72, 3 1 .42 = tЕЛОUV itd. ; ЕО > Е ispred Vt kao и zapadnoargolidskom, istocno- i zapadnokritskom и Кireni : EJCtLj.taOEVtL SEG 9, 72, 57 = -ОЕОVtL (ир. br. 8, 1 6), tЕЛЕОфо PEVtE� D 232, 4 = -ЕОvtЕ�, ЛЕvtLХW SEG 9, 1 , 76 itd. = ЛЕОvtLХОU; 3. rezultat kontrakcije � < *е + е па Teri, Меlи, Rodu belezi se sa Е, kasnije ЕI (ЕЛОLЕ = ЕЛОLЕL pas sim, ЈСЛELtО-, tPEL�, infinitiv па -j.tЕLV [ир. br. 1 4] itd.); za razliku od toga � nastalo naknadnim duze njem belezi se sa Н (�j.tL < *EOj.tL passim, rodanski E1;1]j.tELV D 28 1 , 4 = E1;EL j.tEV [jasna distinkcija] , 01]Л1]tш, 01]Лоj.tЕvа - ВОUЛ- itd.), dakle otvorenije. Nasuprot tome, и Кireni, па Kosu, Кnidu itd. пета 86
•
razlike и pisanju, КЛТЈtо- kao i ЬТЈЛТЈtш itd. Na Teri (пе i и Кireni) � kao i primamo ё oko 200. pre Hr. > Н : :тюtELРLOV D 227, 1 3 0 = :л;оt�рLOV kao 6фELЛЕ а8ш ibid. 3 1 itd.; 4. Л > v asimilacijom ispred dentala (kao i јпасе povremeno) и Akragantu (фLvtLa GDI 4257, 2 = ФLЛtLа) i pre svega и Kireni: KatEv8ТJL = каt-Ел8n itd. SEG 9, 72 passim, tЕvtш = *tЕЛtш < tЕЛEtш SEG 9, 3, 3 8 ; 9, 72, 1 8.85; 5 . F se па celom podrucju od pocetka predaje iz gubilo i па pocetku i unutar reCi: КЛЕЩ D 272, 3, а пе * КЛЕFос; (Rod, УI v., ВоuаtРОфЕЬ6v), 'Aatuo <ј>ЬОС; D 2 1 4, 4, а пе *Раа- (Tera, VП vek) itd. ; 6. пaknаdnо duZenje kratkih vokala ispred gru ре nazaVlikvida + *!! (koj e ispada) па celokupnom podrucju, kao и kritskom i zapadnoargolidskom: sTJvo-, SELVO- (ир. br. 3) passim, ЬЕ уатоу D 2 1 8, 2 (Tera) = *ЕУР-, OUPOL D 22 1 , 1 itd. (Tera) = 5рOL, Коuрш D 262, 1 .3 (Knid) = К6рџ itd. ; 7. -уа- se unutar reci uz пaknаdnо dиzenje ро jednostavljuj e и а, па Teri i и Кireni *-а уа-, *-0 уа > -аю-, -ою-: :л;аL<1ас; SEG 9, 4, 1 8 = :л;dаас;, parti cipi па -аюа , -оюа passim itd. ; za razliku od toga, па kraju reci -ус; > -с; па celokupnom podrucju Ь е z naknadnog dиzenja: ЕС; = ELC; passim (pred vokalom i konsonantom), ak. mп. -ос; = -ощ passim (па os novu toga moglo se pretpostaviti i -а с;, -'L C; , -iJ С;, sto је i potvrdeno metricki zagarantovanim &ра с; PMG 848, 2), participi ЕЛLЬОС; D 237, 9 = -ЬоuС;, КОЧА.а8ЕС; SEG 9, 72, 1 1 = -8EL C; itd. ; 87
8. п se cuva kao i ina('t' 1 1 tlorskim narecjima: glagolski nastavci 3. Нса j�·(ll l . п, 3. Нса mп. -VtL passim, pridevi па -по- ( Арtщ.tL ТLO�, brojevi па -каtLOL itd.) itd. ; 9. пот. тп. clana TO� = oL kao i inace и dor skim narecjima: D 244, 1 ) (Astipaleja), D 26 1 , 2 (Кnid), D 269, 5.6 (Nisir), О 28 1 , 1 7 (Rod), SEG 9, 3 , 2. 1 4 (Kirena) itd. ; 1 0. licni nastavak 1 . H� a mп. -JA.E� kao i inace и dorskim narecj ima i severc>zapadnogrckom: ЕЈА.(3а л.О1ЈЈА.Е� D 227, 278 (Tera) itd. ; l l . licni nastavak 3 . lica mп. imperativa -утоо па Kosu itd. i ро pravilu па Rodu, gde se, medutim, pored toga (kao i и lezbljaflskom, pamfilskom [ир. IV 1 4 0 1 2] , i to kao eolizall ) javUa i -утоу (лара кал.Е1Јvtоv GDI 375 1 , 1 2, ОЈА.оааутоу GDI 4259, 3 [Faselida]), dok па Teri i u Кireni vlada -утооу; 1 2. particip zenskog rJ da па -аааа и Кireni : Екаааа SEG 9, 72, 87 < IoFEK-� "Q а - EKou aa < *FEK-ОVtј а, капаааа ibi4 . 1 0 1 - Kat-ou aa; 1 3 . infinitiv tematskih $ Iagola па -ЕУ kao i и пе kim drugim dorskim narecjma: алол.ELЛЕV D 228, 5d. (Tera) = -ЛELV, 81ЈЕУ S EG 9, 72, 26 itd. (Kirena); isto vazi i za verba contrac·ta (kao и zapadnoargo lidskom) : БLOLКЕV D 227, (; = БLOLКЕLV, tЕл.ЕV ibid. 3 8 = ТЕАЕТУ itd. ; samo па :t.odu -НУ kao u drugom delu dorskih dijalekata: ла:>ЕХELV D 28 1 , 1 2, ало БНКV1ЈНV ibid. 1 3 itd.; 1 4. infinitiv atematskihglagola па Rodu (zajed по sa kolonijama) па -JA.EIV (kao kritski -ЈА.ТЈУ) < '
88
*-!1ЕЕУ (ир. br. 3): Е;Т]!1НУ (ир . tamo), 8Е!1НУ D 284, 1 3 itd. = *8Е!1ЕУ itd. ; ауа8Е!1НУ D 306, 25 (Gela) itd. ; 1 5 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�oo kao јпасе u dorskim narecj ima: каtаОКЕuа;ш D 227, 14 itd. = -аош, KatOLKL;aoL SEG 9, 3, 8 = ка tOLKLoaoL , 6pKL;atu> D 288, 93 itd. passim, pored toga, medutim, kao preddorski relikt (kao u zapadno argolidskom i centralnokritskom) -00- u БLкаООЕU> D 263 А 6 (Каlimпа), *фраооа08ш u Фраооа !1EYO� D 234, 45 (Kirena); 1 6. takozvani »dorski futur« па -ОЕО-: ауа tЕ8Т]ОЕuvtш D 226, 1 2 = *-ЕОvtш (ир. br. 2) = avatE8�oovtaL, БLкаООЕU> (ир. br. 1 5 ) = БLкаоU>, оuл.л.uооuvtL D 289, 1 3 = оuл.л.1юоvп itd. ; 1 7. prezentska promena perfekta пе samo u infi nitivu (kao u kritskom, istocnoargolidskom, fokid skom, lezbUanskom) i participu (kako u beotskom, tesalskom, lezbljanskom tako i u kirenskom :rtPOYE уоvоюш� D 237, 20), nego i u finitnim оЫјсјmа: EOtaKEL D 265, 1 1 , tEtL!1aKEL ibid. 19 (Knid), бю tЕtЕл.ЕКЕL D 295, 4, УЕУОУН ibid. 1 1 (Karpat) itd. ; 1 8. ПООЕLбаv = Поонб<Ьv па Teri, Melu (D 2 1 1 , 2 ) , Rodu, Nisiru (IG ХII : 3, 1 03, 1 3) kao pred dorski »ahaizam«; tako i u raznim drugim dorskim dij alektima pored »pravog dorskog« ПоtЕLбаv па Rodu, Kosu, Telu; 1 9. KtOLVa »podrucje jednog okruga (ба !10�)« u rodanskom (D 28 1 , 1 itd.; 283, 1 1 itd.) jednako kao u mikenskom dijalektu (ko-to-na, ko-to-i-na); 89
20. zavrsni voka l l рп:(l lоgа ауа, лар а , /Сат а apokopiraju se, sto se tice ovog poslednj eg, u naj manju ruku ispred dentala; 2 1 . predlog Лf6а umesto Ilп а па Teri (D 220, 2 itd.), u Кireni (ш6fХ[fV] SEG 9, 3, 32), па Kosu, Kalimni, Rodu (naziv meseca П п!6аУfL тvuщ passim). 5. Kritski
L G. Н е у, Ое dia1ecto Cretica, phi1. Diss. Leipzig 1 869; Н. Н е 1 Ь i g, Ое dia1ecto Cretica quaestiones gram maticae, Progr. P1auen 1 873 ; М. К 1 е е т а п п, Ое uni versa Creticae dia1ecti indo1e, Dissertationes phi101ogicae Ha1enses 1 , 1 873 , 1--44; Е. Н е r f о r t h, Ое dia1ecto Creti са, Dissertationes phi101ogicae Ha1enses 8, 1 887, 1 93-292; F. Е. К i е с k е r s ( 1 ), Dје loka1en Verschiedenheiten јт Dia1ekte Кretas, phi1. Diss. Marburg 1 908; Ј. B r a u s e, Laut1ehre der kretischen Dia1ekte, Наl1е 1 909; Е. F r a e n k e 1 , Index der kretischen Inschriften nebst Nachtragen und kurzem АЬгШ der Laut-, Formen- und Wortbi1dungs1ehre des kretischen Dia1ekts, GDI 4, 1 9 1 5, 1 029-1 208; B e c h t e 1 II 65 7-795 ; Т h и т Ь/К i е с k е r s 1 43-1 70; М. G иа r d и с с ј , Inscriptiones Creticae. I-IV, Roma 1 93 5-1 950 (и da1jem tekstu skraceno sa »IC«) Ј. В а и п а с k/ Th. В а и п а с k, Оје Inschrift von Gortyn, Leipzig 1 885, reprint Нi1desheim 1 972; F. В и c h e 1 e r! Е . Z i t е 1 т a n п , Das Recht von Gortyn, Frank furt 1 885 , reprint Aa1en 1960; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Sigma in verbindung mit nasa1en und 1iquiden јт griechischen
90
[11] кz 29, 1 888, 3 29-3 5 8 ; F. S о 1 m s е п (2), Der i.iber gang УОП Е in L vor уоеаlеп in den grieehisehen mundar ten, кz 32, 1 893, 5 1 3-5 5 3 ; Ј. S e h m i d t, Die kretisehen pluralnominative auf -ЕУ und verwandtes, кz 36, 1 900, 40� 1 6; Р. R i.i t t g е r s, De aeeusativi, genetivi, dativi usu јп inseriptionibus arehaieis Cretensibus, phil. Diss. Вопп 1 905; К. М е i s t е r, Der syntak.tisehe Gebraueh des Genetivs јп den kretisehen Dialektinsehriften, IF 1 8, 1 905/ 1 906, 1 33-204; Н. Ј а е о Ь s t h а 1, Der Gebraueh der Tempora und Modi јп den kretisehen Dialektinsehrif ten, Beiheft zu IF 2 1 , StraВburg 1 907; Е. К i е е k е r s (2), Das Eindringen der KOLVtl јп Кreta, IF 27, 1 9 1 0, 72-1 1 8; Ј. К о h 1 е rl Е. Z i е Ь а r t h, Das Stadtreeht УОП Gortyn und seine Beziehungen zum gemeingrieehisehen Reehte, Gбttiпgеп 1 9 1 2, reprint Нildesheim 1 972; Р. D e m a r g n e / H. v а п Е f f e n t е r r e, Reeherehes а Dreros. 11. Les inseriptions arehaYques, ВСН 6 1 , 1 937, 333-348 (uz to: Note reetifieative, ВСН 62, 1 93 8, 1 94d.); Н. v а п E ffe n t e rr e , Inseriptions arehaYques cretoises, ВСН 70, 1 946, 588-606; R. A r e n a , Il valore areaieo di е пеll'аl fabeto greco, RIL 93, 1 959, 3 1 9-33 8 ; D. Ј. N. L e e , Му еепаеап ijo(s), Kadmos 5, 1 966, 25-43 ; R. F. W i l l e t t s , Тhe Law Code o f аоrtyn, Kadmos. Supplement 1, Berlin 1 967 (ир. Н. Jankuhn , ООА 225, 1 973, 1 77-1 83); L. Н. Ј е f f e r уl А. М о r р u r g о - Davi e s , ПОLVL KaOtar; and ЛОLVLкаt;ЕV: ВМ 1 969. 4-2. 1 , а пеw arehaie inseription from Crete, Kadmos 9, 1 970, 1 1 8-1 54; Н. H o ffm a n n , Early Cretan Armorers, Мајnz 1972; а. N e и т а п п , Zu den kretisehen Кriegemamen auf den Waf fen уоп Afrati, кz 88, 1 974, 32-40; А. Ј. В е а t t i е, Some notes оп the Spensitheos deeree, Kadmos 1 4, 1 975, 8-47; о. М а s s о п, La plus anејеппе inseription eretoise, Studies јп Greek, ltaHe, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruck 1 976, 1 69-1 72 =
=
91
Iz
Dorski dij alekat ostrva Кrita veoma bogato је posvedocen pocev od kraja УIII v. pre Hr. velikim brojem, delom vrlo obimnih, natpisa iz arhaj skog i mladeg doba. Кritski je najbolje posvedoceni dorski dijalekat uopste. Starije zbirke dijalekatskih natpisa (GDJ 4940-5 1 87 kao i dopune, D 1 75-206) u medu vremenu su prevazidene celovitim korpusom оЬ javljenim u Је Ј-ЈУ, kojem su zatim kao novi nalazi pridodati sedam arhajskih (УIIIУЈ v.) fragmenata zakona iz Drera (ир. Demargne/van Еffепtепе, Уап Еffепtепе; uz to ide i jedan »eteo-kritski« komad: ир. Js), nekoliko ispisanih komada oruzj a iz Arkade (ир. Ноffinan, uz to i Newnann), kao i j edan natpis nepoznatog porekla (ир. JefferylMorpurgo-Dаviеs, Beattie). Arhajski tekstovi koji su znacajni za pozna vanje dijalekta poticu iz vise mesta, pre svega iz сеп tralnog Кrita. Radi se preteZno о tekstovima zakona: daleko najznacajniji је cuveni Gortinski zakon (pi san bustrofedonom, tekst оа preko 600 redova, iz V veka) Је ЈУ 72 = GDI 4S9 1 = D 1 79 (ир. Ваи nackIВaunack, Bucheler/Zitelmann, Kohler/Ziebarth, Willetts). Samo u Gortinu {Itkriveno ј е, pored toga, preko 1 50 drugih blokova st natpisima sastavU enim па lokalnom alfabetu (Је JV 1-1 59; VП v. do oko 400. pre Hr.), od kojih valj a pomenuti samo ugovor Gortina sa Ritenom Је ЈУ ю = GDJ 4985 = D 1 77. Medu kasnijim natpisima i� helenistickog doba is ticu se drerska zakletva efeьa Је Ј:ЈХ 1 = GDJ 4952 = D 1 93 (III/П vek) i ugovorizmedu Late i Olonta Је 92
l :ХУЈ 5 = GDI 5075 (kraj 11 У. pre Нr.). U Теји su sa сиуanе odluke о azilu raznih kritskih gradova iz hele nistickog doba (GDI 5 1 65-5 1 87), koje doduse vise nisu dijalekatski ciste, alј pruZaju obavestenja о lоkal пјт razlikama unutar kritskog narecja (ир. Кieckers ( 1 ), 1 02-1 05). Literarni izvori su savim beznacajni, brojnije su jedino glose u Hesihijevom leksikonu. Is
Na Кritu u I У. pre Hr. zive Dorci, koj i su tamo dosli u toku tzv. »Dorske seobe«; оуо ostrvo је уес ranije bilo naseljeno Grcima, kako pokazuju sve docanstva mikenskog dijalekta (ир. nize IV 1 7) па glinenim plocicama iz kasnominojskog perioda ispi sanim tzv. Linearnim В pismom. Оуо u пајтапји ruku vaZi za centralni Krit (Knos, Gortin, Fest itd.), gde se sacuvao пајуесј broj i to - u poredenju sa kraj пј јт istokom i zapadom (ciji su dijalekti inace slabije posvedoceni) - jasnijih tragova ovog ahajsko-pred dorskog supstrata (ир. 0 2, 1 4-1 6, 2 1 ). Na istoku (и okolini Presa) mogu se, medutim, uociti tragovi pre grckog stanovnistva, koje је nazvano »eteokritskim« prema Odiseji t 1 76. Svedocanstva njihovog jezika, па fragmentima natpisa (ир. pre svega Ie III :У! 1 -6), sezu do u III У. pre Hr. ; danas je poznato jedno osam takvih natpisa pisanih grckim pismom, аlј па jos uvek nedesifrovanom jeziku (»eteokritskom«). Као sto је isprva па primeru О 1 , 9 иосјо Solm sen ( 1 ), 342, (2), 5 1 4-538, а kasnije podrobno ispi tao Kikers [Kieckers (1 )] , u kritskom dij alektu пета 93
jedinstvenih obelezja. Ovo 1 11.: I /.Ilcnaduje ako se ima u vidu ranija raznovrsnost stanovnistva, о kojoj se govori jos u Odiseji t 1 75-1 77 (Ahajci, Eteokricani, Кidonci, Dorci, Pelazgi). Jedan pored drugog posto је brojni dijalekti, pri сети se oni u centralnom Кri tu jasno razlikuju od narecja па istoku (istocno od Нijerapitne [oko granicnog pojasa izmedu Late i Drera]) i zapadu (zapadno od Lape; ир. pre svega О 1 , 9-1 2). Ne radi se, medu1im, о presudnim razlika та (istocno- i zapadnokritski poznati su gotovo jedi по iz mladih tekstova posle 3 00. pre Hr.) : spolja kritski predstavlja jedinsnrenu celinu, koja se ро mnogim novinama razlikuje od srodnih dijalekata. То opet u vecoj meri vafi :za centralni Кrit (ир. О 4, 7, 8, 1 2, 1 3) nego za istocni i zapadni deo ostrva. Lokalna narecja dobro 5u ocuvana sve do rimskog doba (1 v. pre Hr.), pre svega и unutrasnjosti ostrva (Gortin). Oblici helenistickog zajednickog jezika pro diru, ipak, vec od IIIIII vekau sve vecem broju [naro cito па istoku; ир. Кieckers (1)] . U procesu uopstavanja (»kojnizacije«) jezika treb� razlikovati vise medu faza: sirenje jednog »opstekritskog« govora Ikoji ujednacava lokalne dijalekte uticaj dorskog koina-diI jalekta, zatim uticaj kоinё-dјаlеktа - и celini, dakle, samo postepeno potiskivanj� dijalekatskih obelezja. о
1 . Е > L ispred <1, О, оо, ukoliko izmedu njih nije ispalo *![ , и centralnokritsrom (kao и lakonskom, zapadno- i istocnoargolid!kom): glagoli па -Loo = 94
-ЕОО passim, 8LO<; = 8ЕО<;, t oov = ЕЮУ, Ь о р юv D 1 76, 1 = Ь ООРЕ ау itd. ; и istocno- i zapadnolcritskom ЕО >
О и zatvorenom slogu, kao и kirenskom i zapadnoar golidskom: KatOLKOvtE<; D 1 98, 6 = -ЕОУТЕ<; itd. (uр. Solmsen (2), 5 1 4-53 8); 2. ЕУ > L V kao и arkadskom i kiparskom kao ostatak supstrata и Aksu i Eleutemi : tv = ЕУ passim, prema tome u Aksu tac; , t <; < * tv<; = E<;/Et<; < *ЕУ<;; 3 . rezultat kontrakcije f < *е + е pise se kao Е, kasnije kao Н (о'Uл.Еv D 1 75 , 3d. = о'Uл.ЕL v itd., bOJlТJv D 1 8 1 Ј 4 = bOJlEV [uр. br. 20] itd. passim); isto tako ј е i q = О, kasnije Q (gen. ј еdn. -о = -о" itd.). Nasuprot tome, � postalo naknadnim dшепјеm (osim ispred *nazalllikvida + � ) kao i primamo * ё belezi se sa Н (znaci otvorenUe: inf. �JlТJv ibid. Ј 2 = *EOJlEV itd.), ako se nalazilo ispred *уР, рР, = Е, kasnije Н (КОЕ УLOУ D 1 75 , 4 = ;ЕУ(Р)LOУ itd.); 4. Е" > О" и centralnokritskom: ЕЛ LtаЬО'UJlа D 1 9 1 , 12 itd. = E3tLt�bE'UJA.a, glagoli па -O'UOO = -EUOO itd. ; 5 . tL se cuva kao i inace и dorskim narecjima: FLKatL D 1 79 ЈУ 1 3d. itd; glagolski nastavci 3. lica јеdn. -tL, 3. lica тп. -VtL passim; 6. F - se svugde cuva, и centralnokritskom do 11 (а drugde samo do III) veka pre Нr.: FLKatL (uр. br. 5), FOL, РЕК<; = �; itd., и pojedinacnim slucajevima пео belezeno; unutar reci -р- se pise samo и grupi -ор (Р ЮР О - = tooc;); и docnije vreme umesto F povre тепо se ј avlj а В : ВЕРУLO<; D 1 96, 3 = РЕРУLO<;, Ва KLV8LOO D 1 95 , 3 = *FaKLv80'U = 'УакО itd. ;
95
7. pretvaranje и diftonge grupa ал, ЕЛ, Т) Л > au , EU, Т) U и Gortinu i Festu: о.()ЕUЛLШ D 1 79 V 1 8 = о.()ЕЛфюL, FEuxavoo Је Ј:ХХIII 5 = FЕЛхаvоu itd. ; 8. 0!1 > Р!1 samo и Gortinu od III veka: кор !1LOУТООУ D 1 84, 3 itd. = КОО!1ЕОУТООУ itd. (ир. br. 1); 9. УО unutar reCi (kao и tesalskom, arkadskom, zapadnoargolidskom) и centralnokritskom narecju se cuva (!1E VOL D 1 79 VП 46d. = !1Т) ОL , Екоуоау ibid. III 1 9 = EKouoav itd.), inace se uz naknadno dufenje pojednostavljuje и о. Na kraju reci -y� и centralno kritskom и zavisnosti od polozaja > -Y�Y( okal), -�K(onsonant) : tоv�/tЩ, utuv�/8 LO� i ak. mn. passim, Ev �/E � itd., vidljivo па pr. и tщ !1ЕУ utuv� ОЛ:О ibid. III 3 9d. : ир. Solmsen ( 1 ), 3 3 8-342; 1 0. 08 је и naj starUe doba ocuvano, negde и V veku pre Hr. и centralnokritskom > 88 (odnosno 8): infinitiv -8(8)ш = -08ш, imperativ -88б /0о = -0800 passim, л:ро88(а) D 1 79 ЈУ 52 = л:ро08Е itd. ; 1 1 . � и centralnokritskom Ј = � (ovako samo и istocnokritskom), и mladem lokalnom pismu М, odnosno () ([dd] nastalo asimilacijom < [dz] ?), od III v. pise se i kao tt/t: ZEVL Је ЈУ 65,2 = ZТ)VL, �Т)ya D 1 93 , 1 7d., odnosno ТтТ) уа Је ЈУ 1 74,57 itd. = Z-ђ'vа, glagoli па -аl L()( 6 )00, odnosno -аlLттоо = -Ыc�oo itd. ; 1 2 . *tj, *ts и centralnokritskom > �, kasnije > tt/t : O�O L , odnosno ot(t)OL = OOOO L passim, о.v-()а�а8ш Је ЈУ 5,2, о.л:о-()аttа88ш D 1 79 ЈУ 29d. = -()аооа08ш (ир. br. 1 0) itd. ; docnije cak i ы perdijalekatsko 88 umesto »pravog« оо: FEtE80L Је ЈУ 1 8 1 ,22 = ftEOOL, Л:ОЛL8L Је ЈУ 1 65 ,3 = Л:ОЛLООL; 96
l З . пот. тп. -ЕУ umesto -Et; и mladim tekstovi та (za оЬј а5пјепј е у. Schmidt): al!EV D 204, 54 itd. al!Et; = � 1! E1 t;, ТLyEy D 1 9З , 1 28 = ТLVEt; itd.; 1 4. пот. тп. clana па »nedorski« nacin ot pas sim, samo и istocnokritskom (ltan) tO L = ol; 1 5 . pokazna zamenica 6vu (kao и arkadskom i kiparskom) и centralnokritskom: t6 LVU Ie П:ХП 1 1 , З .4, tOOLVU ibid. 22 В 1 3 , t<Xovu Ie П:V 20 А 5, t6 vu (uр. Jeffery/ Morpurgo-Davies 1 3Зd.); 1 6. broj tot; »1 « pored EVt; = E'tt; kao preddorski relikt (tako i и mesenskom: uр. IV 6 Is) и Gortinu: dat. t6 L D 1 79 VП 2З, УIII 8, gen. L6 ibid. IX 29 (uр. Lee З 7--4 1 ); 1 7 . takozvani »dorski fиtur« па -ОЕО-: ЛР<Х КОТ]tш D 1 8 1 У! 6 (uр. br. З) = лра�Еtш, 6нк O L 6 v ibid. 11 1 6 = *6H�EЫY (uр. br. 1) = 6E(�ЫY itd. ; 1 8. -�- и fиturu i aoristu glagola па -�ы 5tO је i inace slucaj и dorskim narecjima: 6LК<ХКОШ D 1 79 III 6 = 6Lкаош itd. passim, ali pored toga (kao и za padnoargolidskom i ostrvskom dorskom), kao relik ti па gortinskim natpisima па najstarijem pismu, javljaju se i оblјсј poput E 6 L K <X� E Ie IV l З g-i 1 = ЕЫК<ХООЕ (uр. br. 1 2) itd. ; 1 9. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao inace и dorskim narecjima: &'УЕУ D 1 79 1 2 itd. = а.УНУ, ЕКЕУ passim = ЕХНУ itd.; 20. infinitiv atematskih glagola па -I!E V, -I!ТјV (kao rodansko -I! EL v ) < * - I! EEV, od IV у. pre Hr. па 7 Uvod u gr�ke dij.lcktc
97
-!!ЕУ: � !!E v D 1 79 1 1 5 , tl!!ТJv D 1 8 1 1 2 = *ЕО!!ЕУ (ир. br. 3), Ьо!!Т]у ibid. 4 = ЬО!!ЕУ itd. ; Ч!!ЕУ D 1 93, 92, O!!W!!EV ibid. 1 43 itd.; 2 1 . predlozi ЕС; = Es (pred konsonantom: ЕС; то V ТEI<:УО У D 1 79 V 20 za razliku od ЕКС; ауорас; ibid. VП 1 Od.), ЛЕЬа umesto !!ЕТ<Х U centralnokritskom (kao u eolskom, arkadskom itd.). 6. Lakonsko-mesenski L
А. К r а m р е, De dialecto Laconica, phil. Diss. Miinster/Westf. 1 867; R. М е i s t е r, De dialecto Hera cliensium НаНсоrшn, SGLG 4, 1 87 1 , 3 5 5-469; Р. M ii l l e n s i e fe n , D e titulorum Laconicorum dialecto, phil. Diss. StraВburg 1 882 = Dissertationes philologicae Ar gentoratenses selectae 6, 1 882, 1 3 1 -260; В е с h t е 1 11 291-43 3 (ир. К. М е i s t е r, Gnomon 2, 1 926, 433-444); Е. В о u r g u е t ( 1 ), Sur le dialecte laconien, Melanges linguistiques offerts а М. Ј. Vendryes, Paris 1 925, 69-74; Е. В о u r g u е t (2), Le dialecte laconien, Paris 1 927; T h u m b / K i e c ke r s 77- 1 0 8 Р . S о 1 m s е п, Vordorisches јп Lakonien, RhM 62, 1 907, 329-3 3 8 ; Е. Н е r m а п п ( 1 ), Ist das Junglakoni sche eine kiinstliche Sprache?, IF 32, 1 9 1 3 , 3 5 8-3 64; А. Т h u m Ь, Ist das Junglakonische ејпе kiinstliche Spra сЬе?, IF 3 3 , 1 9 1 31 1 4, 294-299; Е. Н е r m а п п (2), Noch einmal das Junglakonische, ibid. 433d.; Ј. Ј. Е. H o n d i us/ А. М. W о о d w а r d, Laconia. 1. Inscriptions, ABSA 24, 1 9 1 9-2 1 , 88-143; N. S. V а 1 m i п, Inscriptions de la Messenie, A HVL 1 928-1 929, 1 08- 1 5 5 ; А. Ј. В е а t t i е,
98
Лп Езrlу Laconian Lex Sacra, CQ 45, 1 95 1 , 46-5 8; Е.
I{ i s c h , Die Sprache Alkmans, МН 1 1 , 1 954, 20-3 7; R. K a t i c i c , Ein Problem des messenischen Dialektes, ZA 9, 1 959, 1 33- 1 36; F. К i е с h 1 е, Lakonien und Sparta, MiinchenIВerlin 1 963; А. U g u z z о п iI F. G h i п а t t i, Le tavole greche di Eraclea, Roma 1 968; а. D а u х, No tes de lecture. Epigramme de Messene, БСН 94, 1 970, 620-623 ; R. А r е п а, Note linguistiche а proposito delle Tavole di Eraclea, Roma 1 97 1 ; J.-L. Р е r p i 1 1 о и, Notu les laconiennes, БSL 67, 1 97 1 , 1 09-1 28 Iz
Jedina narecja u ovoj arhaicnoj dijalekatskoj grupi - lakonski, govor Spartine donjoitalske kolo nije Tarenta i njegove naseobine Herakleje, kao i mesenski - vrlo razlicito su posvedocena. Poznato ј е skoro 2000 natpisa i z Lakonije koj i sefu d o VП У . pre Hr. Njihovo sakupljanje u IG У: l ( 1 9 1 3 ; br. 1 1 3 50 i dopune) nastavljeno je u SEG 1 1 , 454-963 (addenda str. 229-234; ир. pre svega Hondius/Wood ward); izbori iz оуе grupe natpisa mogu se naci u GDI 4400-46 1 3 (sa dopunama u IV 678-692), D 1 57 kao i u Burguet (2) gde ih prate lingvisticki ko mentari. Iako је sacuvan veci broj arhajskih natpisa iz сеlе Lakonije (glavna nalazista pored Sparte su Gerontra i Gitij), dijalekat ј е u starij e vreme ipak vrlo slabo posvedocen: naime, svi ti natpisi su уео та kratki; prvi duzi tekst је natpis па Damononovoj pobednickoj steli IG У: l , 2 1 3 = D 1 2 (posle 450. pre Hr.). Znacajni su, zatim, natpisi iz Posejdonovog sve tilista па rtu Tenar IG У: l , 1 226- 1 236 (ир. D 52), sveti zakon IG У: l , 722, kojim se iznova pozabavio 99
Biti (Beattie), аН ј е оп ipak и mnogo сети ostao vrlo nej asan, najzad o1impijska zakletva IG У: l , 1 562 = D 7, koja je vec bila poznata iz Pausanijinog Opisa Helade 5, 24, 3, i to и »normiranom obliku« (ир. gore 1 2). Takozvani Ksutijin-natpis IG У:2, 1 59 = D 5 7 (sredina V veka), koj i j e pronaden blizu Tegeje и Arkadiji, аН nije sastavljen па cisto arkadskom dija lektu, nije moguce sa sigurnoscu odrediti kao sve docanstvo lakonskog narecja. Vrlo su oskudni dijalektoloski relevantni izvori iz Tarenta. Zbirka tamosnj ih natpisa naCinjena и GDI 46 1 4--4628 (ир. D 5 8--6 1 ) potpunijaje od one и IG XIV. Ovaj lakonskom srodan dijalekat moze se, medutim, indirektno upoznati preko govora grada Herakleje и Lukапф. Tesna veza izmedu Heraklej e i Tarenta potvrdenaje i istovetnim nacinom pisanja as piracije h (ир. 0 6). Iz Herakleje potice i jedini drev ni i duzi dorski spomenik и Оопј ој Ita1ij i : radi se о dve bronzane table s kraj a ЈУ veka, koje za predmet imaju podelu hramovne zemUe (GDI 4629 = D 62--63). Pored ovih »Tablica iz Herakleje«, па kojima su se nasli i neki oblici kojne (ир. 0 7, 1 4, 1 6), kao glavne izvore (и skorije vreme objavUeni su sa lingvistic kom i istorijskom ana1izom и UguzzonilGhinatti) va lja navesti samo nekoliko natpisa i legendi па novcu objedinjenih и GDI 4629-4636, odnosno D 62-64. Starф dijalekat Mesenije slabo је posvedocen па malobrojnim kratkim natpisima; veci broj teksto va postoji tek iz vremena пзkоп uspostavljanj a те senske drzave 369. godine pre Hr. Ovaj materijal sak:upljen je и IG У: l ( 1 9 1 3 ; br. 1 3 5 1-1 502 i dopu1 00
пе), addenda se nalaze u SEG 1 1 , 964-1 04 1 (ир. pre svega Valmin), odnosno GDI 463 7-4692 (sa dopu пата u IV 756-759) i D 65-76 (Do [Daux] је objavio jedan novootkriveni epigram). Znacajni su posebno ugovor о jednakosti gradanskih prava (Lаол:ол.L tELa) izmedu Mesene i Figalij e (и Arkadij i; tamo је i naden) iz III у. IG У:2, 4 1 9 = D 7 1 i veliki natpis о misterijama iz Andanije, IG У: l , 1 390 = D 74, iz 92/9 1 . pre Hr., а zanimlj iv је i dokument о azilu iz 242. pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 3 7 1 , 6-1 9 (о njego vom jeziku ир. Harlow 2 1-3 1 ). Ovim epigrafskim pridruzuju se i mnogobrojni literami izvori, medu kojima su naj starije Alkmano уе pesme (VП у. pre Hr.), koj e tradicionalno vaZe za lakonske. Merodavna zbirka sacuvanih fragmenata, и koje spada i nekoliko duzih komada papirusa (pre svega iz PartenUa: рма 1 ),jeste PMG 1-1 77. Alkma поуе pesme (о cijem jeziku У. Risch) пе predstavlja ји cisti izvor lakonskog dijalekta, уес su bogato protkane homersko-epskim i eolsko-Iezbljanskim оЬ licima; uostalom, prema rezultatima Risovog istraZi уanја, оуај tekst mora da je naknadno Ыо redigovan i od strane aleksandrij skih gramaticara i (iz svejedno kojeg razloga) ujednacen sa dijalektom Кirene (ир. gore IV 4). Reci i oblici iz lakonskog govora mogu se u уесет broju naci i kod atickih autora, naroCito u kоmеdф, gde se, па primer u Aristofanovoj Lizistra ti, pojavljuj e vise Spartanaca koji govore lokalnim dijalektom (stihovi 8 1-240, 980-1 0 1 3, 1 076-1 1 88, 1 242-1 32 1 ). Znacajne su i mnogobrojne lakonske glose (о nekima ир. naj skorije Perpillou), pre svega 101
и Hesihij evom leksikonu. Опе narocito dobro od razavaju mladi lakonski dij alekat (ир. Is). Pored toga, poj edinacna svedocanstva odnose se па govore Tarenta i Mesenije. Is
Tиkidid 4, 3 , 3 svedoci da su Mesenjani ЫН
о!!офwvOL toL' C; ЛШСЕбш!!оvLОLС;. Оуај izvestaj је,
doduse, donekle и suprotnosti sa stvamim svedocan stvom natpisa, sto se istorijski moze razumeti ako se zna da ti natpisi poticu iz vremena »и koj em su se mesenski heloti borili za ропоупо uspostavljanje svoj e drzavne i jezicke nezavisnosti« (Katicic 1 3 6). Mesenija je, naime, и toku tzv. Mesenskih ratova и УIII-УII veku postala zavisna od Sparte, а оуај ј а ram uspela је da skine tek nakon bitke kod Leиktre 37 1 . godine pre Hr. Mesenski dijalekat ј е и ce1ini proizvod ovakve istorije - to је jedan arhaican lа konski govor (osporio Bechtel 11 43 1 , protiv cega Meister 436) prosaran ostacima preddorskog supstra ta (npr. Lov ak. » 1 « D 74, 1 26). Mnogobrojna su podudaranj a sa lakonskim narecj em (ир. npr. О 1 , 3 , 7, 1 6), аН ni raz1ike nisu zanemarljive (ир. 0 2, 5, 9, 1 0), а vidljivi su i neki severozapadnogrcki utica ji, koje su ро svoj prilici sobom doneli Mesenj ani nazad doseljeni iz Naupakta (и Zapadnoj Lokridi). Uticaj kojne od kraj a IY veka stalno raste i уеоmа је izraZen па velikom natpisu о misterijama. Najmladi »dij alekatski natpisi«, па kojimaje autenticno jos је dino dijalekatsko а umesto 11 и kojni, poticu iz 11 у. 1 02
posle Hr. i па svaki nacin potvrduju Pausanijino sve docanstvo (4, 27, 1 1 ) da su Mesenj ani do nj egovog vremena (E� �I!d � Ёп) najbolj e ocuvali svoj dorski dijalekat. Lakonski је, j ednako kao i mesenski, prilikom »doseljavanj a« па Peloponez potisnuo jezik »аЬај skog« stanovnistva koj e ј е tamo zivel0 pre Doraca, ali je ovaj ipak za sobom ostavio tragove (uр. 0 1 7, 1 8 kao i Solmsen). Na lakonskim natpisima jasno su raspoznatlj iva dva stupnja и razvoju dijalekta: prvi, starij i (»starolakonski«), па natpisima pisanim 10kalnim alfabetom (и upotrebi do IV v.) i drиgi, znat по mladi stupanj , па natpisima iz II v. posle Hr. Oni su medusobno odeljeni jednim razdoblj em (negde od 400. pre Hr.), и kojem ј е dijalekat potisnut pro dorom stranih, opstejezickih oblika и jezik natpisa (interesantno svedocanstvo ovih tekstova izlozenih uticajima kojne predstavlj a dokиment о azilu iz 242. pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 3 7 1 , 1 -5 , cij i j e j ezik anali zirao Harlow 9-20). Nasuprot ovoj »kojnizaciji« и slшЬепо-рismепој upotrebi, postepeno se, zatim, и l-II v. posle Hr., probija govomi dijalekat, tako da se па (arhaizиjucim) natpisima iz II v. posle Нr. i и knji zevnoj i gramaticarskoj predaji tog doba (da li па njih ci1j a Pausanijina 3, 1 5, 2 procena о ne bas eufonic nom lakonskom dijalektu?) pojavljuj e jedan potpu по novi lakonski dijalekat. Ovaj »mladolakonski«, па koj i se ranij e gledalo kao па vestacku tvorevinu [ир. spor na liniji Hermann ( 1 ) (2) - ThumЬ] , pokazu Ј е niz upadljivih obelezja, koj a ga odvajaju od starog 1 03
dij alekta (ир. О 8, 1 1 , 1 2). Опа su se pak do danas ocuvala u cakonskom narecju, опоm osobenom dij a lektu па istocnoj padini Рarnопа prema Argolidskom zalivu, koji se рофunо razlikuj e od ostalih novogrc kih narecja i jedini nastavlj a jedan stari dijalekat, пајmе upravo оуај mladolakonski iz carskog doba (sa осиуanјm а itd.; ир. 0 2, 4, 5, 8, 1 1 , 1 2). Oko 700. godine pre Hr. Spartanci su osnovali koloniju Tarent, koja је zatim i sama, uz ucesce Ти rija, 432. utemeljila grad Herakleju. Dijalekti оуе lа konske kolonije, odnosno пјепе naseobine, u сеliпј su уеоmа slicni narecju matice. Ра ipak, dijalekti ko lопјј а nisu pratili neke posebne lakonske razvoje (ир. 0 8, 9, 1 0) а i inace pokazuju pojedine osobeno sti. Medutim, kod procene postojecih razlika (kao npr. kada Kihle [Кiechle 1 82] и »tarentsko-heraklej skom« Ьосе da vidi »Cistiji dorski«) treba takode uzeti и obzir da su tablice iz Herakleje, jedini dшi tekst па tamosnjem j eziku, уес ocito pod uticajem kojne (ир. izmedu ostalog О 1 4, 1 6), te da i рanЬе lenskim Turijima mogu da zahvale za poneku »пеlа konsku« crtu. о
1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadnogrc kom i inace и dorskim narecjima: tарщ, hшрос; i reCi iz iste porodice passim; 2. Е > L ispred О , ОО, ako izmedu nj ih nije ispal0 *у : lakonski tб v D 1 2, 50 itd. = ЕООУ, 8Lб IG У: l , 1 564, 6 = 8EOU , glagoli па -Loo = -ЕОО passim, isto tako и Herakleji (па pr. аБLКLООV D 62, 1 3 8 = -ЕООУ; ир. 1 04
Arena 1 1 1-1 1 3), аН пе i u mesenskom narecju: 'А РLOtЩ 1 ЕVЕО� D 69, 5d. itd; ир. cakonski EVVLa »9« novogrcki ЕУУЕа; 3 . ё i јј nastal0 naknadnim duzenj em i kontrak cijom pise se uvek Н, Q : �!lEV = ELVaL, :1ЮLТЈtоо = Л;ОLЕL too itd. ; kod o-osnova ak. тп. -oo� = -ou�, gen. jedn. -оо = -о" itd. ; 4. [и] se cuva, nij e > [ii] , zbog toga se па тlа dim natipisima i u izvestaj ima gramaticara belezi sa ou : ЬLЕЛ.оuоа[v] IG У: 1 , 1 3 36, 7 = Ь LЕЛ,uоаv, Kapoua' Kapua . ЛаКООVЕ� Hesihij e itd.; tako ј о!; uvek cakonski youvaLKa »zena« = novogrcki yu
vaL Ka;
5 . р- se u lakonskom cuva (Fav[a]S D 7, 1 itd.), jonskom alfabetu, и poj edinim slucaj evima јо!; i ranije (ВаоtLЩ D 1 7, 2, 1 = FаоtLЩ, ВOLVЕ[Щ] IG У: 1 , 1 229, 7 = РOLУЕа�) pise se В-, u arhaizuju cim ob1icima sluzbenog i j ezika kulta tako do и car sko doba ('AptE!lLbL Воор8ю D 32, 5 = 'А. Рор8ЕЏ [11 v. posle Hr.]). U Heraklej i se р- belezi do otpri1i ke 111 v., ali пе dosledno (FES, F(E)LKatL passim, па suрrоt оt к ю itd.). Unutar reci -р- se vec u V veku ne pise stalno, u rukopisima se naj cesce ј avlj а kao -�-. U mesenskom narecju F se susrece samo и tituli � L bULOL IG У: 1 , 1 498, 1 0. 1 3 (11 v. pre Hr.) = tbuL OL; u cakonskom se ј о!; uvek cuva (�aYYE »ovca« spram novogrckog а ру С ); 6. h se cuva (hюро-; ир. br. 1 ), u Tarentu i Не rakleji passim obelezava se znakom � dobij enim od H ; и
1 05
7 . tL se cuva kao i јпасе u dorskim narecj ima, u elidskom, severozapadnogrckom itd. : Flк:ап »20«, glagolski nastavci 3. lica je dn. -п, 3. lica mп. -vп passim; nekoliko izuzetaka na tablicama iz Herakle је (kao 6ЩЮОLОV D 62, 102. 1 03) vode poreklo iz kojne, dok ostali izuzeci u lakonskom narecju poticu iz preddorskog supstrata (up. Perpillou 1 23-1 28); 8. 8 > о u lakonskom (пе i u kolonijama) od ЈУ veka, najpre u аУЕОТ]К:Е D 1 6, 2 = ау Е 8Т]К:Е (pored Fwр8ELШ ibid. 1 ), D 54, 2; ipak, starina same pro mепе пе moze se sa sigum�cu utvrditi, buduCi da su se natpisi duze drzali ranijeg pravopisa (gde је 8 bilo pravilno) i da su Iiterama svedocanstva mogla biti kasnije preradena. Daje zaista = [s], а пе = [8] potvr duje cakonsko O€pL »zetva (vreme zetve)« = по vogrcki 8EPLO!!6� itd.; 9. 6-, -66- umesto �-, -�- u Iakonskom (пе i u kolonijama i u mesenskoJl1) kao u centralnokrit skom, beotskom: �E'U� GDJ 44 1 7 = ZEV�, gIagoli па -a66w/- LC>C>W = -a�oo/ -L�U' itd. ; 1 0. intervokaIsko о > h Ј Iakonskom (пе i u kolo nij ama i u mesenskom) kac u zapadnoargolidskom, elidskom i kiparskom: па шtрisimа potvrdeno od УЈ veka (ПоhОL6аv [ир. br. 7], VLк:аhщ D 1 2, 3 = VLК:т\ ОЩ itd.), u mladolakcnskom se vi8e пе belezi (вшл.ЕL D 20, 1 = *Ваl л.- [.ako је belezeno u ruko pisnoj predaji; Aristofan, �izistrata 980, јmа cak УЕроохСа = YEpo'UoLa] = ВаJLл.ЕL ). Pored toga, u ро jedinim sIucajevima zadrZl:flo је О, 8to је razmotrio Kihle (Kiechle 1 6-1 8) i zakljucio da је »aspiracija u 1 06
dorski dij alekat Sparte prodrla tek и VI i V veku« i da se »verovatno prvo ј ауi1а и јиznој Lakonij i« (str. 1 8); 1 1 . -� > -р (»rotacizam«; kao и elidskom i тоМа pod nj egovim uticajem) и mladolakonskom и II у. posle Hr. : VELICaap D 29, 7 itd. = vLIC�oa� (ир. br. 1 О), ЕiJ60К:ЧЮР D 3 1 , 1 itd. kao i passim и glo sama kod Hesihij a (�Lilip; 'i ow�. ОХЕ66у. ЛаК:WVЕ�, УЕТОр [= FEtOp] · �TO� itd.). U cakonskom se rotaci zam сиуа и predvokalskom sandhiju2: тар Cx!!EPL = novogrcki tч с; Ч!!Ерас;; 1 2 . asimi1acija о i sledeceg ok1uziva и mladola konskom: &.кк:6р· &.ок:6с;. ЛаК:WVЕС; Hesihije, а.тта OL · &'vaotТj8L < . ЛаКWVЕС; > ibid. (ир. br. 8); tome odgovara, sa aspiracijom, и cakonskom &.к:'6 »тећ, mesina« = novogrcki &.ок:6с;; 1 3 . dat. тп. па -OL C; и III deklinacij i kao и elid skom i severozapadnogrckom i pod njegovim utica јет (etolski koinJ -dUаlеkаt) и lakonskom povremeno od II у. pre Hr. ('А!!uк:л.aLЕOLС; D 23, 8 = 'A!!u кл.аLЕU ОLV, EtoayovtOL C; D 48, 33 = ELoayou oLv; pre toga izvorno -OL > hL: JtahLv D 1 6, 4 = hera klejski JtaOL D 63, 66). U mesenskom se -OLC; и dat. тп. III deklinacij e ј аУlј а jos ranije (Jtол.ЕОLС; D 7 1 , 1 3 . 1 8 = Jt6л.ЕОLV, [Фю]л.ЕOLС; ibid. 1 1 = ФLуа2 »Uzajamni uticaj kraj eva i po�etaka reci koj e j edna za drugom slede u govornom nizu« (Majrhofer, Sanskritska gra matika. Sremski KarlovcilNovi S ad. str. 30). Naziv poreklom iz indijskog: sandhi- m. »sjedinjenj e. slaganje«. 1 07
ЛЕU ОLV itd.). Za Herakleju (ир. gore) је tipican novi nacin gradenja dat. тп. kod participa па -ovtao OL(V) : ЛОLOVtаООLV D 62, 50 = ЛОLOU ОLV itd. ; 14. пот. тп. сlanа tOL = 01, (kao и elidskom, beotskom, severozapadnogrckom i inace и dorskim narecj ima) passim; па tablicama iz Herakleje, ро red toga, pod uticajem kojne, j avlja se i hOL D 62, 1 07. 1 50, 01, ibid. 1 07; 15. infinitiv tematskih glagola па -EV и Herakle j i : EXEV D 62, 1 1 6 = fXELV, аvурафЕV ibid. 1 26 = аvаурафEL V, h1ЈлаРХЕV ibid. 1 70; za razliku od toga, и lakonskom se pored -ТЈv < -*EEV и EXТJV D 48, 29, uлархТЈV ibid. 30, javUa i -EV и ла�ЕV GDI 44 1 8, 5 = ла�ЕLV; 1 6. -;- и futuru i aoristu glagola па -�oo kao и severozapadnogrckom i inace и dorskim narecjima (ир. Arena 9-3 1 ) : mesenski O [p]rcL;atoo D 74, 1 33d. = орrcюаtоо itd., heraklej ski ЕОLrcа;Щl.Е8а D 63, 26, rcаtЕОООL;Щl.Е� ibid. 30 (nasuprot poluopste grckom rcаtЕОООЮЩl.Е� D 62, 47.48d. 5 1 ) itd.; и lakonskom nedostaju potvrde па natpisima; ир. те dutim аЛЕо6"С;ЕV· алЕООООЕV. ЛаrcООVЕ� Hesihije i sl., kao i imena poput �OO·C;LOOV IG У: l , 1 295, 8 itd.; 17. ПоhОLоаv = ПООELОwv и lakonskom (D 52 passim itd.) za razliku od zapadnogrckog ПоtЕLоа Foov, аН и skladu sa arkadskim ПОООLоаv (о > h: ир. gore br. 1 0), dakle preuzeto od preddorskog stanovnistva; 1 8. zavrsni vokali predloga ava, лара apoko piraju se pred konsonantom, а rcata, лоtL pred den talom; и Lakoniji, povrh toga, kod predloga rcata do 1 08
drugim pozicijama (�LOС; Ka�a = �LOС; ка'tш�а'tа GDI 4762 [Tera] itd. ; uр. So1msen) i kod :тtEpt и imenima kao ПЕрфLл.ас; (gen. fem.) D 24, 22 (uр. ad 10С.). apokope do1azi i
и
та D 5 5 , 1 < �. * Ka't�-
7. Ahajski L
в е с h t е 1 11 867-888; Т h и m blК i е с k е r s 226-234; В а r t о п е k 49-5 1 , 79-86 о. К е r п, Die Inschriften УОП Magnesia ат Маеan der, Berlin 1 900; w. V о 1 1 g r а ff, Fouilles D'Ithaque. Ins criptions, ВСН 29, 1 905, 1 63-1 68; F. К i е с h 1 е, Pylos und der pylische Raum јп der antiken Tradition. Das Ver bliltnis des Dialektes УОП Metapont zи demjenigen АсЬај as, Нistoria 9, 1 960, 1-6; М. W. S t о о р/ о. Р u g 1 i е s е C arrate l l i , Scavi а Francavilla Marittima. 11. ТаЬеllа соп inscrizione arcaica, SMG N. S. 6-7, 1 965-1 966, 1 4-2 1 Iz
Dija1ekat АЬаје, prioba1nog podrucja па severu Pe1oponeza, i odat1e nase1jenih donjoita1skih ko1onija poznat je tek vr10 s1abo, buduci da vecina tamosnjih natpisa spada и »ероЬu ujednacavanja« (ТhumblКie ckers 228) и he1enisticko i rimsko doba. Izbore пај znacajnijih tekstova nude GDI 1 599-1 682 (naknad по se ispostavi1o da 1 599 nij e ahajski) i D 426-439. Obиhvatna izdanj a sacinjena su samo и IG IX: l ( 1 897), 600-6 8 1 za ostrva Zakint, Kefa1eniju, Itaku (uр. takode Vollgraft) i IG XIV ( 1 890) za ItаЩu (uр. i StooplPugliese Carratelli). Pored nekoliko оЫт1 09
nih skupstinskih dekreta ('\јЈТ]фLОЈА,а.tа.) iz helenistic kog doba, otkrivenih u Magneziji (ир. u Кет br. 3 5 [Sama п а Kefaleniji] , 36 [ltaka; = D 434] , 39 [Аћај ci]), odnosno па Kosu (dokument о azilu SEG 1 2, 37 1 , 4 1 -5 1 , о cij em jeziku Harlow 55-6 1 ), gotovo jos j edino IG XIV 643 = D 43 7 iz Sibarisa i IG XIV 652 = D 43 8 iz Metaponta zaslufuju da budu izdvo jeni zbog svoje starine. Mladi tekstovi, posebno oni iz vremena Ahaj skog saveza (280- 1 46. pre Hr.), ро , pravilu su napisani па ahajsko-dorskom koiml-dijalektu. (Ма10Ьrојпе) glose sa celokupnog ahajskog di ja1ekatskog podrucja do sada nisu sakupljene.
Is
Na osnovu imena ' AXa.ta. doslo se do zakljucka da su ovu oblast prvobitno naseljavali Ahajci. C inilo se, zatim, da па to ukazuju i pojedine crte tamosnjeg dij alekta, koji se inace u bitnim odlikama (ир. О 8, 9) podudara sa dorskim. Posto su sacuvani natpisi vecinom suvise pozni i пе dopustaju precizno opre deljenje (ир. Iz), dUalektoloska pripadnost ovog па recj a do danas nij e konacno razjasnjena. Ра ipak, navodni »staroahaj ski« relikti (ир. 0 7, 1 0), koji su se ranije »rado pronalazili« u korist stvorenog pred ubedenj a, nisu mogli da izdrze kriticko preispitiva пје (ир. Кiechle). То vazi kako za maticu tako i za mnogobrojne donj oitalske kolonij e, medu kojima Кroton (ир. Herodot 8, 47), Metapont (ир. Strabon 6, 1 , 1 5) i Sibaris (ир. Strabon 6, 1 , 1 3) sa Posidoni јот [cUe ime zbog -0- ne moze biti pravo zapad nogrcko: ир. i natpise па novcu ПОДЕI�), ПОIEI1 10
�ANIATA� и Иеаd2 80d. ] . Nije sasvim sigumo ni da Н је dijalekat ostrva Kefalenije, Itake i Zakinta srodniji ahaj skom - magnezij ske psefizme povre тепо ispoljavaju razHke: ир. па pr. О 8 - i1i se tu prosto radi о јеdnот severozapadnogrckom narecju. Kasnije su ahaj ski elementi rasireni ро сеl0т Реl0ponezu (pre svega и Arkadiji; ир. nize IV 12 Is), ро sebno putem Ahaj skog saveza (ир. Bechtel II 870d., ThumblК.ieckers 229d.). о
1 . У = [и] : kako se moZe zakljuciti па osnovu иро trebe <ј> ispred У и <j>UVLO<j>O; D 437, 3d. = КUVLOKO;; 2. а о > а kontrakcij om kao i inace и zapadno grckom: лрооtаtа D 426, 3 = gen. -та о, урщчю ТLOта ibid. 4, ЛРЕОВЕUtа Кеm br. 39, 1 , 8Eapou ibid. = 8Etopou ; 3 . F- ј е ocuvano sve do III v. : FEPYO V D 437, 6 Ёруыу, FOLKLaV D 436, 1 , 2d. = oLKLav, Fava; D 438, 1 = &уа;, F(E) ibid. 3 = � (sve su donjoitalski natpisi, V vek), FEtEWV GDI 1 6 1 4 А 9 = ЕТЕЫУ (iz Ојте, III vek, аН па kamenu EEt-); unutar reCi -F је zabelezeno samo па primeru iz УI veka (�LFo; D 430, 1 = �L6; itd.); 4. *h se cuva i belezi sa И (povremeno � и kolo nijama) : Иё ра; Vollgraff 1 65 br. 1 0, 3 (Itaka); D 43 7, 1 = "Ира;, ИLaРО; ibid. ; 433 (Itaka) itd. = tap6;, ИОJ.tОVОLa D 439, 1 = ·OJ.t6vOLa, ИUУLЕLa ibid. 2 = 'YYLELa; И = he u Иракл.Е; D 43 8, 1 = vok. ·иракл.Т];; аН сlап 6 ibid. 2 i и б рtаJ.tЩ D 437, 5d. = 6 &ptaJ.to;; 111
5 . dat. mn. па -OL<; и III deklinaciji kao pre sve ga и etolskom (uр. IV 1 0 8) i pod tam08njim utica јеm, buduci da se javlj a tek и helenisticko doba: potvrden је jedino и magnezij skim psefizmama Ке falenije i Itake, tш<; :л;ол.LOL<; Кеrn br. 3 5 , 1 О; 36, 1 О = tat' <; :л;6л.ЕОL, VO!!L�OVtOL<; ibid. 1 3 = vO!!L�6vtE OL, MaYVfItOL<; Кеrn br. 35, 1 3 = Mayv�tEOL; 6. пот. mn. па -Е<; umesto ak. па -а<; kao 8to ј е to cesto slucaj (za istorijsko obj a8njenje uр. Bechtel I 1 1 0, DebrunnerlScherer 58), ali и ahajskom koji je relativno kasno potvrden (tek и III veku) ta pojava se svakako zasniva па uticaju kojne: (:л;ол.Ltщ) 01Ј!! :л;ол.Е!!Т)оаVtЕ<;, оuvс>юоwюаVtЕ<; D 426, 7d. 9d. = -tщ, tощ Ел.аОООVЕ<; D 427, 1 2, tщ У[1Ј]V[Ш] ЈСЕ<; D 429 А l d. itd. ; 7. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao и ar kadskom govoru grada Tegeje (gde ј е to rezultat dorskog uticaja, znaci nije » staroahaj ski« elem-ent: uр. IV 1 2 О 1 8 i КјесЫе 1 ) : ЕХЕУ D 429 А 2d. = ЕХНУ, ф1Јл.аООЕV D 436, 3, 8, ali ЕХЁ у D 43 8, 3, те tricki ..- ; 8. takozvani »dorski futur« па -ОЕО- и magne zij skim psefizmama Kefalenije i Itake : 01Ју81Ј001JVtL, o1Jva1J�fIOO1JVtL Кеrn br. 3 5 , 25 = -ООVtL, v:л;оБЕ�О1Ј!!ЕVОV br. 36, 22 = D 434, 22 = -�O!!EYOY, ali ne i и ahaj skom (:л;ра�ОVtL Кеrn br. 39, 23, o1Jv[a1J]�ovtL ibid. 26d.) i inace па natpisima Ahaje (:л;араС>Е�ОVtш D 427, 5, (ШОС>WООVtL ibid. 7); 9. aorist па -�a glagola па -�oo kao и zapad nogrckim narecjima: [хрТ)]!!аtL�Ш Кеrn br. 39, 45d. 1 12
-LOШ, lCаtаХЫРLsШ ibid. 43 ; br. 3 5 , 3 5 , алЕЛ.ОУL savto br. 36, 6d. ; *ар!!оsш = -ош u 'Ар!!о sL-ба!!ос; D 436, 1 , 6; 1 0. predlog tv = EV kao u arkadskom i kipar =
skom i u o stacima supstrata u kritskom : Lv D 43 8 , 3 .
8. Elidski L с. D а п i е 1, De dialecto ЕНаса, phil�alit;
1 8 80; М е i s t е r 11 1-74; В е с h t е 1 11 825-866; T b и т b lК i е с k е r s 234-250; В a r t о п е k 54-65
w. D i t t e п Ь е r g е r/ к. Р u r g 0 1 d, Die Inschriften von Olympia, Olympia. Textband 5, Berlin 1 896 (и da Ij em tekstu skraceno sa »IvO«); R. М е i s t е r, Elisches Amnestiegesetz aufeiner Bronzetafel aus Olympia, BVSG 50, 1 898, 2 1 8-228; о. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechi schen Inschriften. V. Eine пеие Inschrift aus Olympia, Eranos 3, 1 898-1 899, 1 29-148; F. В е с h t е 1, Zur kennt nis des Eleischen, ВВ 25, 1 899, 1 59-1 63 ; В. К е i 1, Ue ber zwei elische Inschriften, NGGW 1 899, 1 36-1 64; Е. S c h w y z e r , Onomatologisches und Grammatisches aus griechischcn Dialektinschriften. 2. Die eleischen Dual formen auf -OLOLC;, G1 1 2, 1 923, 2-7 ; F. К i е с h 1 е, Das Verbliltnis von Elis, Triphylien und der Pisatis im Spie gel der Dialektunterschiede, RhM 1 03 , 1 960, 336-366; А. В а r t о п е k, Remarks оп the Problem of the Elean Sign А representing the Proto-Greek ё , Eirene 2, 1 964, 97-1 1 0 =
8 Uvod u grfke dijalekte
1 13
Iz
Bogatiji nalazi elidskih tekstova obelodanjeni su tek tokom nemackih iskopavanja и Оliтрјј ј (ир. izdanje и IvO, dopunjeno sa SEG 1 1 , 1 1 70-1257; 1 5, 24 1-260; 1 7, 194-206; 22, 329-362; 24, 293-327); и poredenju sa tim, ostala nalazista jedva da јтаји nekakvu ulogu. Najzacajniji dijalekatski natpisi оЬи hvaceni su и GDI 1 1 47-1 1 80 i D 409-425а; veCina nj ih je iz arhajskog perioda (dosezu do kraja VП ve ka). Poseban znacaj pritom јтаји ugovori СРЧtрш) па bronazanim рlосјсата, ukoliko su napisani 10kalnim pismom па domacem narecju (IvO 1 -2 1 , ир. D 409-4 1 9), mada su i опј delom и 10sem stanju i njihove jezicke i tematske zagonetke nisu и potpu nosti odgonetnute. Mladi dijalekat pokazuju pre svih tzv. »elidski zakon о amnestij i« (negde iz sredine IV veka) D 424 (ир. za to narocito Danielsson, Meister, Keil), сјј ј jezik predstavlja »пеоЫспи mesavinu« (Кiechle 353d.), zatim dokиment о azilu SEG -1 2, 3 7 1 , 32-40 sa Kosa (о cijemjezikи ир. Harlow 43-54) ј, zbog svog оЫта, odlиka о prokseniji za Damo krata (ПИI vek) IvO 39 = GDI 1 1 72 = D 425 . Опа, medutim, пе рма vernu slikи govomog dijalek:ta, vec vestacki arhaizuje. Маl0 se toga moze saznati iz опо ga sto prenose gramaticari i glosografi, а и pesmici elidskih zena, PMG 87 1 , koju је sacuvao Plutarh, autenticno dij alekatski oblik је и пајЬоlјет slucaju 'АЛЕLWV (Berkova [Bergk] konj ektura za алLOV).
Is Pod ројтот »Elida«, kojim se obelezava seve rozapadni Peloponez, podrazumevaju se tri oblasti, 1 14
koj e politicki nisu uvek bile ujedinjene а ni dij alekat im nij e Ыо j edinstven: to su па severu КОLЛТј ';'НЛL� u dolini Peneja, zatim па reci Alfeju Pisatida sa ОНтрјјот kao centrom i па jugu Trifilija. Ро pre danju, Elidani su se ovamo doselili sa severa (iz Eto Нј е), а ј05 Strabon 8, 1 , 2 razlikuj e stanovnike Elide eolskog porekla (tOU АtОЛLICОU УЕVОЩ) od ovih doselj enika. Prema ranij em shvatanju, trebalo Ы da se ono »ahaj sko prastanovni5tvO« (zajedno sa svo j im jezikom) najbolj e odrzalo u Trifiliji, 5tO znaci da је tamo bilo najmanj e preslojeno. Trifilija је jedno vreme pripadala i Arkadskom savezu. Majster (Меј ster 11 l l d.) је verovao da se time mogu obj asniti toboZnja odstupanj a ovog trifilskog dijalekta uocena па ј e d n o m natpisu (lvO 1 6 = 001 1 1 5 1 = 0 4 1 8; ир. 0 4, 1 4, 1 5 itd.), koji ipak ne potice iz Skilunta vec ј е delo Elidana. Nasuprot njemu, Kihle se potru dio da dokaze da oblici srodni eolskom dijalektu (ир. О 1 О, 1 4, 1 7) vode poreklo sa »jednog zatvore nog dij alekatskog podrucja koj e se odrzalo u Pisatidi i svakako u Trifiliji, а koje је bilo izrazito eolski obojeno« (Kiechle 363). То 5tO se ovi »eolizmi« javljaju tek па mladim natpisima objasnio је pritom time 5tO su Pisatidu iz politickih razloga (da ne Ыј05 izgubila i Olimpiju!), posle vi5evekovnog ugnjeta vanja, u IV veku konacno »prisajedinili« Elidani, zahvaljuj uCi сети је njen dij alekat uspeo da prodre u sluzbene dokumente. Оо ovog vremena se, dakle, dijalekat j 05 Ыо odrZao uprkos ujednacavajucem uti саји panhelenskih Olimpijskih igara. Koina- i koinJ tragovi (ир. О 1 8) javlj aju se tek u III veku, pre по 115
sto се zajednicki ј еzЖ potom, negde па svom kraju, uci и opstu upotrebu па natpisima. Ponovno vestacko ozivljavanje dijalekta и carsko doba za govomi ј ezik nije imal0 znacaja. Као terтinus post queт nj ego vog izиmiranjajednako sluZi Dionov izvestaj ( 1 , 54) da ти se и Elidi neka starica obratila бu>р(�оuоа tft фu>vft . Оуај dij alekat ima neke zajednicke osobine sa dorskim i severozapadnogrckim narecjima (ир. 0 3, 7, 1 6) ра i samo sa ovim poslednjim, pre svega sa etol skim i lokridskim (ир. О 1 , 1 3, 14); i sa lakonskim takode postoji јеdnа veza (О 9). 1 pored toga citav niz osobenosti (О 1 , 2, 1 2, 1 5) daje elidskom nатесји jedinstveno obelezje i odreduje ga kao »posreclnika izmedu peloponeskog dorskog i severozapadnogrc ke dij alekatske grupe« (ТhumblКieckers 236). о
1 . Е > а, narocito pored Р kao и dorskim narecji та i severozapadnogrckom, па arhajskim na1pisi та: Fapyov D 4 1 3 , 3d. = Ёруоу, ЕА.Еu8арб с; D 4 1 6, 3 = EA.Eu8Epouc;, ауаРЕ D 4 1 7, 1 О = homerski аУЕРЕ лар = ЛЕР( (ир. br. 1 8); pored toga, kao elidska osobenost, Е > а па primer i и УVб ""СУ D 4 1 4, 6 inf. aor. YVOO !lEV, ""аУ - б(Е) D 4 1 8, 3 = !lEV БЕ, Еlюа�ЕОL ibid. 1 5 = Е1ЮЕ�оt ; 2. *е > [� ] ili cak [re ], koje se samo и elidslom, аН nikad bez izиzetka, belezi sa А (ир. Bart01ek): Fpdtpd passim = р*ра (аН, s druge strane, IуО 20, 3 FPТl t [ pd Ј ), !la D 41 3 , 5; 424, 1 .9 = !l1'\ (za ra.:liku od llE D 41 5, 7; 4 1 8, 4.5.7), лаtaр D 425, 6 = ла'тrl р; ,
=
-
1 16
3 . а о, а оо > а kontrakcij om, kao и dorskim i severozapadnogrckim narecjima: 8Еа рос; (i izvede nice) passim = 8Еоор6с;, gen. тп. -а v = -tбу < -d oov; 4. F- se и starije vreme cuva: FEKaOtoc; D 409, 4; 41 1 , 3 = ЕкаоtoС; (ali Екаatб D 4 1 8, 8 = EKaotou), Fapyov = Ёруоу (ир. br. 1 ), Fpa tpa = Plltpa (ир. br. 2), Fа л.ЕLOL passim = 'нл.ЕLОL, FELt;,б с; = Еtбоос; Сир. br. 6). Jos и IIIIII veku В- = F- и formulaicnom I<:aL уар кш ВOLкюр D 425 , 24 = Kat уђ с; Kat otKLa с; (ир. naziv mesta Вабu = 'Нбu kod Pausani је 5, 3 , 2). Nasuprot tome, unutar reci -F- se vec odavno cesto пе belezi : ЛРО�ЕУОС; passim, BaoL л.а ЕС; D 409, 3 = ВаОLл.f}FЕС; itd.; 5 . *h se izgubilo kao и maloazij skom jonskom i eolskom, zbog cega и lokalnom alfabetu nedostaje znak Нё ta: боOL D 41 8, 21 = BOOOL, 'Ел.л.аvоt;,LКас; D 409, 5 = 'Ел.л.Т]vоыкТ]с;, 'Ел.л.аvоБLкаv D 425, 2 = 'Ел.л.Т]vоБLКWV; nasuprot tome, slucajevi bele zenj a kraze bez aspiracije, kao K � Kat[ov] IvO 1 5 , 2 = Kat EKat6v, ро Behtelu пе mogu posluziti kao dokaz; 6. 1 (t;,) umesto б па arhaj skim natpisima IvO 1-4 i 1 6 (D 409-4 1 1 , 4 1 8, 425g) svakako pred stavlja spirantsko [3] : t;,E passim = Ы, ZL passim = �LL, FЕLt;,б с; D 409, 8 = Еtбоос; itd.; 7. tL se cuva kao pre svega и dorskim i severo zapadnogrckim narecjima: FLKatL D 4 1 9, 6 = E'LKOOL, [3t]ЕvtЕкаtLб v D 4 1 2, 4 = 3tEvtТJKOOLOOV, glagolski nastavak 3 . Нса тп. -VtL passim; 1 17
8. intervokalsko о сиуа se па starijim natpisi т а : Ka8uod c; ЈуО 5, 2 = Ka'ta8uod C;, ощюош D 4 1 2, 2 = ОТIоLТ], EVLKaoav ЈуО 1 7, 1 = EVLKТjOaV; medutim, па mladim natpisima javljaju se pored toga i oblici sa о > h, 0: аОЕал.'tооhШЕ D 424, 1 2 = ? (3 . Нсе jedn. opt. aor.), фuуаОЕuаv'tL ibid. 6 = *фuуаОЕuоаv'tL (at. -OOOOL ), ЛОLТ]аоош D 425, 33 = ЛОL110а08ш, ЛОLТ]а'tш ibid. 36 = ЛОL11От]'tш; 9. -с; > -р (»rotacizam«) kao и mladolakonskom, dosledno sprovedeno samo па mladim natpisima D 424, 425 : �юр = �L6C;, 'tLp = 'tL9'tLC;, 'tap = 'tf] С;,
�щюкра'tт]р 'AyТj'topop ТЕVЕОЮР ЛЕлол.L 'tEUKOOP D 425, 4d. = �ТJ!!OKpa'tТjC; 'Ay�'topoC; ТЕVЕОЮС; ЛЕлол.L'tEUKWC;, 'tOLp ал.л.ОLР лро1;ЕVОLР кш Е1ЈЕР упшр ibid. 2 1 d. = 'tOL C; ал.л.ОLС; лро1;ЕVОLС; Kat Е1ЈЕРУЕ'tшс;; ир. sledecu glosu kod Hesihija: БLкар' 'tOUC; KpL 'tac;. 'нл.ЕL OL; 1 0. »naknadno duzenje« ispred -ус; и ak. тп. o-osnova i a-osnova: па starij im dokumentima ро red -OI (svakako = -б С;, iako se пе moze potvrditi и prejonskom alfabetu), па primer Ел.Еu8арб с; (ир. br. 1 ), i -AI (svakako = -а с;), па primer и (ЛЕ)v('t)ака 'tшс; О 4 1 1 , 2d. = ЛЕv'tТ]КООLd С;, па ЈуО 2 i 3 (О 409, 4 1 0) takode, slicno kao и eolskom -шс; (!!vшс; D 409, 3 ; 4 1 0, 4 = !!уас;), koj e j e па mladim natpisi та passim -шр, -OLР: 'tшр D 424, 1 = 'tac;, ал.л.ОLР кш лл.ЕЮVЕР D 425, 8 = ал.л.оuc; Kat лл.ЕLоvщ; 1 1 . 10k. jedn. па -OL umesto dat. па -<.р kod o-os поуа (kao и severozapadnogrckom itd.), 8to se moze 1 18
razlikovati samo u jonskom alfabetu: tOL БТ]ЛО!!Е VOL D 424, 6d. = t �ОUЛО!!ЕV<р; autOL D 425, 2 1 .28 = aut ; 1 2 . gen.-dat. duala -OLOL�, umesto -OLLV u dru gim dijalektima, па natpisu D 4 1 7 : БUОLOL� red 3 = БUОL V, [tEtL!!W!!E]VOLOL� 3d. = tEtL!!ТJ!!EVOLV, Kau tOLOLP 1 3 = Kat autoLv (up. Schwyzer); 1 3 . nот. тn. -E� umesto ak. -a� kao u ahaj skom (ир. ЈУ 7 О 6) i drugde ponekad: o!!OOaVtE� D 4 1 8, 1 1 , аллOLР кш nЛЕLOVЕР (up. br. 1 0), XaPL tEP D 425 , 1 7 = xapLta�; 1 4. dat. тn. па -OL� u III deklinaciji kao pre sve ga u etolskom (ир. ЈУ 1 О 8), tzv. »etolski dativ<<: tOL� хре !!atOL� D 4 1 1 , 8 = tOL � xp�!!aOL, ЕУ tOLP �LOVUOLaKOLP aywvoLp D 425 , 25d. = ЕУ toL � �LOvuOLaKoL � aYbl OL; medutim, »eolski« -EOOL u tOLP фuуаБЕООL D 424, 1 0 = tOL � фuуаОL; а kako shvatiti tOLP MavtLVe OL D 4 1 8, 1 7? 1 5 . !!ЕЩ »mesec« D 4 1 8, 1 5 = !!�Y ро аnаlоgф па promenu ZEU�, ZТjv6� itd. ; 1 6. nот. тn. Ыanа tOL = OL kao u zapadnogrc ют narecj ima i u beotskom: D 409, 3 ; 4 1 3 , 6; 4 1 4, 4.5; 425, 27; 1 7. аУРЕЫ = atpEw »uzimam« kao u lezbljan skom: Е�аУРЕБ V D 4 1 2, 3 = E�aLp&v, E�aYPEoL ibid. 5 = Е�ШРoL ; 1 8 . zavrsni vokali predloga ауа, пара, nЕР( (u obliku пар: ир. br. 1 ), а pred dentalima i predloga Kata, notL, apokopiraju se: пар to урафо� D 4 1 2, 1 19
2 = лара то урафос;, лотоу 8(Е)ОУ ibid. 3 i 81. = JtOtL тоу 8Е6У, !Сато урафос; D 4 1 0, 5 = !Сата то урафос;, лар ло А.Е!!О D 4 1 3 , 4d. = JtEPL JtoA.E!!ou, [л]ар tщ D 4 1 8, 1 = JtEpt tfi с; itd.; ipak, ova apoko
ра izo8taje narocito docnij e pod uticajem kojne:
JtOtL тау D 425, 1 4.39 na8uprot gore navedenom лотоу. 9. Beotski L
м е i 8 t е r 1 201-286; L. S а d е е, De Боеоtiае titu lоrшn dialecto, рЫI. Di8S. Наllе 1 903 ; Е. F. С I а f I i п, Тhe Syntax of the Боеоtiап Dialect Inscriptions, рЫI. Diss. Бryn Mawr College, Баltimоrе, Md. 1 905; М. Б u t t e n w i e s er, Zur Geschichte des bOotischen Dialekts, IF 28, 1 9 1 1 , 1-1 06; Б е с h t е l I 2 1 3-3 1 1 ; R. v a n d e r V e l d e , Боеоtisсhе Dialectgeographie, Donum Nata licium Schrijnen, Nijmegen-Utrecht 1 929, 660-664; Thumb/S c h e r e r 5-48 (ир. W. Р о r z i g, Gnоmоп 32, 1 960, 5 85-596) R. М е i s t е r, Беitrаgе zur griechischen Epigraphik und Dialektologie. 1, БVSG 5 1 , 1 899, 1 4 1-147; F. Б е с h t e l , Бооtisсhе eigennamen, Б Б 26, 1 90 1 , 1 47-1 52; F . S о l m s е п , Eigennamen a1s Zeugen der Stammesmischung in Бооtiеп, RhМ 59, 1 904, 48 1-505 ; А. D.. К е р а џ. 6 Л О 1Ј Л Л О С; , 'ЕзtLурафаl Е К БОLооtLас;, АЕ 1 934- 1 93 5 , ларарtТlџ.а 1-16; Р. W 0 1 t е r 8 / G. Б r u п s , Das КаЫ renheiligtum bei ТhеЬеп. 1, Беrliп 1 940; М. F е у е I ( 1 ), Contribution а l ' epigraphie beotienne, Le Риу 1 942; D. L. Р а g е, Corinna, London 1 95 3 ; М. F е у е I (2), Inscrip-
1 20
tions iшSditеs d'Akraiphia, ВСН 79, 1 955, 4 1 9-423 ; К. L a t t e , Die Lebenszeit der Korinna, Eranos 54, 1 956, 57-67; М. S . R и i р е r е z, Esquisse d 'unе histoire du уо ea1isme gree, Word 12, 1 956, 67-8 1 ; Р. М. F r а s е r/ Т. R o n n e , Boeotian and West Greek Tombstones, Lund 1 957; А. Р 1 а s s а r t, Inseriptions de Тhespies, ВСН 82, 1 958, 1 07-1 67; Ј. R. M e C r e d i e/ A. S t e i n b e r g, Two Boeotian Dedieations, Hesperia 29, 1 960, 1 23-1 25; Ј. V е п е п е i е, Inseriptions de Tanagra еп alphabet epi ehorique, ВСН 84, 1 960, 589-6 1 6; А. В а r t о п е k, ТЬе Boeotian and Thessalian Narrowings of Long Vowe1s: А Comparative Study, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Р. R o e s e h ( 1 ), Notes d'epigraphie beotienne, RPh 9 1 , 1 965, 252-265 ; Р. R o e s е Ь (2), Inseriptions du Musee de Тhe bes, REA 68, 1 966, 6 1 -85; W. S е h w а r z, Marginalien zur G10ssenkritik ат Hesyehlexikon, phi1. Diss. Wiirz burg 1 966; Ј. Т а i 1 1 а r d а tI Р. R о е s е Ь, L' inventaire saere de Тhespies. L'a1phabet attique еп Beotie, RPh 92, 1 966, 70-87; R. Ј. В и е k, Тhe АеоНе Dia1eet in Beotia, СРЬ 63, 1 968, 268-280; Р. R о е s е h (3), Inseriptions beotiennes du Musee de Тhebes, ВСН 94, 1 970, 1 39-1 60; W. F. W у а t t Jr., Sonant /у/ and Greek Dia1eeto1ogy, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22 Iz
Broj natpisa pronadenih и Beotiji (oblast и sred пјој Grckoj oko ТеЬе i Orhomena) vanredno је veli ki, а i broj tekstova sastav�enih па lokalnom dijalektu је isto tako pozamasan. Oni su objavljeni и IG VП ( 1 892 ; br. 504-3472 kao i addenda 3 5 0 1 -4249), vaZniji dij alekatski natpisi takode i и GDI 374-1 1 46 (sa dopunama u 1 389-406) i D 440-550. Arhajski natpisi (pocev od VП v. pre Hr.) bogato su zastuplje121
ni, ali su ve6inom vrlo kratki. Najznacajniju vrstu predstavljaju zavetni natpisi (iz УЈ, ali delom jos iz VП veka) iz Apolonovog svetilista и Akraifiji (ир. D 539), medu kojiтa i cetiri heksametra D 5 3 8, zatim zavetni natpisi (koj i ро pravilu sadrze samo роје dina imena) iz svetilista Kabira ko d ТеЬе (lG VП 3 575--4 1 25, WolterslВruns 20-80), stari zapisi па vazama i nebroj eni nadgrobni natpisi (ир. FraserlRon nе) kao i spiskovi imena iz ТеЬе, Tanagre (ир. Уе nencie), TespU e (ир. Plassart i SEG 1 9, 3 5 1-372; 22, 3 77--40 1 ), Koroneje, Lebadeje i mnogih drugih mesta. Medu mladim natpisima (ve6inom su to ро casne i odlиke о prokseniji te spiskovi) valj a ista6i pre svega potvrdu о zajmu IG VП 3 1 72 = D 523 iz Orhomena (narocito zbog njenog оЫmа) i tespijski dekret D 485 (ир. Meister; оЬа poticu s kraja Ш veka). Dok se Hesiod iz Askre и svojim роеmаmа slu zio epskim umetnickimjezikom, а Pindar, poreklom iz okoline ТеЬе, upoteblj avao jezik horske lirike (pretpostavljeni uticaji doma6eg beotskog narecja nisu nedvosmisleno ustanovljivi), jezik pesnikinje Korine ima dijalekatsko obelezje. Jezik lirske pesni kinj e Korine iz Tanagre (koj a је bila Pindarova sa vremenica? Ili је zivela tek и 111 veku? О datovanju ир. pre svega Page 65-84, Latte) potpuno је, dakle, suprotan jezikи liricara Pindara, koji nе pruza sve docanstvo о beotskom dij alektu niSta vise nego Hesiod. Merodavna zbirka fragmenata Korininih pesama sada je PMG 654-689 (ир. Page); znacajan ј е pre svega PMG 654, jedan papirus iz П veka posle Hr. sa oznakama za kvantitet i naglasak. О nj ego1 22
уоm jeziku (beotski dijalekat sa epskim oblicima) i obliku predaje (mladi beotski pravopis iz vremena nakon uvodenja jedinstvenog alfabeta) ир. narocito Page 46-60. Vise komickih pesnika (pre svih Aristo fan, Аћаrnјаnј 860-954) pusta Веосanе da govore svoj im domaCim narecj em; kod ovakvih »karikatu ra« dij alekat ј е netacno predstavljen. Izvestaji antic kih gramaticara о оуоm dij alektи nisu bas brojni, ali se ocigledno delom zasnivaju i па poznavanju »zi vog« j ezika: ир. Meister 1 2 1 3d.; о glosama ир. и skorije vreme Schwarz. Is
Prema izvestaju antickih pisaca (Tиkidid 1 , 1 2, 3), Beocani su se и Beotiju doselili dve generacije posle Trojanskog rata iz Аmе (и Tesaliji), odakle su ih potisnuli Tesalci, sto znaci nadiruca zapadnogrc ka plemena. Кој а su plemena pre toga nastanjivala beotsko podrиcje, spomo је: tradicionalno i najras prostranjenij e shvatanje, koj e pretpostavlja da su to bili (Pred-)Eolci а, pored toga, па istoku i (Pred-)Јоп ci (tako npr. ТhumbIScherer 1 5), и novije vreme se osporava sa lingvistickog (ир. Porzig) kao i sa arhe olosko-praistorij skog stanovista (ир. Buck). Do оуе razlike и shvatanju doslo ј е zbog oskudnosti isto rij skih svedocanstava i viseznacnosti lingvistickog dokaznog materij ala. Dijalekat potvrden и istorijsko doba pokazuje, doduse, eolsku osnovu (уес su ga anticki gramaticari ubrajali и А L ол.L�), аН pored toga ima i vrlo izraZeno neeolsko, tacnije, zapadnogrcko obelezje. Ranije se smatralo da su BOLootOL koj i su 1 23
se doseljavali Ыli poreklom zapadni Grci, koji su se u svojoj novoj domovini izmesali sa onde nastanje nim Eolcima, pri сети se upotreba imena dosljaka prosirila па sve stanovnike doticne zemlje. S licnost imena Вою:ноС sa nazivom gоrё ВоТ оу брщ u se vemom Epiru ponekad se navodi kao potpora ovom etnoistorij skom tumacenju, ali toj podudamosti svakako nedostaj e presudna dokazna snaga (ир. HoffmannlScherer 44). Dijalekatsko-geografska is trazivanja (ир. Buttenwieser 3-1 6, van der Velde, Porzig 593d.) omoguCila su, medutim, da se kod pojedinih elemenata beotskog dijalekta, koji su оЬи hvatali samo jedno ograniceno podrucje, naime ји goistocnu ВеоЩu, raspozna pravac njihovog sirenja i time su pokazala da su eolska obelezj a beotskog di j alekta sa sobom doneli upravo BOLW!OL doseljava јиСј se. Ovo је narocito znacajno i za pitanje о prvobitnom podrucju prostiranja eolske grupe dija lekata (ир. nize V 1 ) . U beotskom su, dakle, dva dijalekta tako naslo јеnа jedan па drugi, da se оп s pravom moze nazvati j ednom eolsko-zapadnogrckom dijalekatskom mesa vinom. U eolske elemente spadaju, па primer, razvoj labiovelara ispred *е u labijale (О 7), dativski zavr setak -ИОL (О 1 3), sirenje infinitiva па -!.tЕV (О 1 6) ili upotreba patronimskog prideva (О 1 8). Nasuprot tome, zapadnogrcki elementi, koji beotski jasno od vajaju od lezbljanskog (tesalski nij e pogodan za poredenje zbog jednako izrazenih zapadnogrckih uti саја [ир. nize ЈУ 1 0]), su sledeci : »naknadno duze nје« (О 9), lokativ umesto dativa (О 1 2), pluralska 1 24
fleksij a pokazne zamenice (О 1 4). Na taj naCin Ье otski dijalekat se j asno razlikuje od ostalih eolskih govora, а оуај utisak snaZno рој асауа upadljiva ka rakteristika beotskog narecja, fonetsko pisanje spro vedeno od IV veka pre Нr. Osobenost narocito m1adih natpisajeste istovremena upotreba vrlo arhaicnih re likata, kao 8to је glasovna vrednost [и] starog У (О 4) i1i F (digama) (О 6), i, naporedo s tim, jednog de Iom vrlo razvij enog vokalizma (ир. О 5), koj i cak omogucava relativnu hronologiju natpisa. Unutra8nje razlike nisu tako velike kao 8to bi se mogl0 ocekivati па osnovu politicke istorij e : do ujedinjenj a је , nai те, d0810 tek kasno, pod vodstvom ТеЬе. Dij alekat је prilicno j edinstven, gotovo da i nema mesnih go vora. Uticaj helenistickog zaj ednickog jezika dola zio је iz susedne Atike, и nagove8tajima уес и IV veku, а zatim primetnij e и III У . , iako је и оуој »se lj ackoj« sredini оп, uopste uzev, bio slabij i nego drugde. Pitanj em prodiranj a kojne bavio se pre sve ga Butenvizer (Buttenwieser). Domaci dij alekat se па natpisima upotrebljava do 11 У. pre Hr., и zvanic nim tekstovima, odnosno cak do I У. posle Hr., и pri vatnim. о
1 . ро umesto ра, bez obzira па porekl0, kao и tesalskom i lezblj anskom: OTPOTO� i dr. reci iz te porodice = OTpaT6�, ј3рохщ = j3paxu�, EPOTO� = EpaT6�, sve и mnogobrojnim imenima; 2. Е > L ispred vokala (negde se belezi sa Н) od V У . pre Hr, ali ne u jugozapadnoj Beotiji (ир. But-
125
tenwieser 4--1 4) : Е>LO-/Е>но- = Е>ю- passim и ime nima, аУЕ8юу D 446, 1 ; 508, 1 itd. = аУЕ8нау D 447, 2; 475 = аУЕ8ЕаУ D 440, 1 1 ; 464 itd. ; 3. ё и jedinstvenom a1fabetu, posle jednog pre laznog perioda, od kraja ЈУ veka beleZi se iskljucivo sa EI (Шkо i и Korininoj i Aristofanovoj predaji): БЕL D 5 1 1 , 5 = бч, JA.EL passim = f.ч, f.ELVOr; passim = f.ТJv6r;, E>EL�ТJOr; passim = E>ТJ�aLOr; itd.; оуај nacin pisanja п�е и neposrednoj vezi sa odgovarajucim beleZenjem и tesa1skom (ир. ЈУ 1 0 0 5): ир. pre svega Bartonek; 4. [и] se cuva, ne prelazi и [и], a od IV veka uje dinstvenom alfabetu pise se sa ОУ, retko sa О : [П]оu8LW D 467, 4 = Пu8tОU, oui.ov D 537, 1 itd. = ui.6v, баl<:РО U Korina, PMG 654 III 50 = баl<:РU, 'Af.ovtar; D 502 В 2 = 'Af.uvtar; itd.; 5 . diftonzi ш, EL, OL su monoftongizovani > [е, i, и] (preteca itacistickog razvoja), kako proizlazi iz pi sanj a а) ТЈ umesto aL (росеу od prelaza iz V и ЈУ vek), Ь) L umesto EL (уес и V veku) i с) u umesto OL: а) I<:ТЈ passim = I<:at, * D 462 А 25; 5 1 1 , 6; 5 1 2, 6 = aLEL, E>EL�ТJOr; = E>ТJ�aL Or; (ир. br. 3), glagolski nastavak -ТТ] = -ТШ itd. ; Ь) ЕЛL D 523, 1 48 = EJtEt, EXL ibid. 1 5 1 = ЕХН, I<:Lf.Evar; D 526, 7. 1 9 = I<:ELf.EVar; itd. ; с) FUI<:La passim = oLl<:ta, ""ОЕТт] D 545, 8 = O'L OEtaL, padeZni zavrsetak dat. jednine -u = -OL (ир. br. 1 2; па pr. Ka�Lpu D 472 А 6 = Ka�LpOL) i mnozine -щ = -ОLr; (па pr. tur; 8L Щ D 457, 4 = tOL r; 8EOL r;, �yur; D 526, 39 = *atYOLr; � aL;L!), па papirusu sa fragmen tom Korinine poezije па pr. Ф-б �оr; PMG 654 III 1 6 = ФОL�оr;, л.аur; ibid. I 3 4 = л.аОLr; »kamenju« itd. ;
1 26
6. F- se cuva do 11 v. pre Hr. : FavaJc'tL F[ElCa�o л.OL] D 538, 1 = avalCtL ЕICТј�6л.4>, FLlCatL passim = E'( ICOOL, FulCL<X = oLlCl.a (ир. br. 5с); unutar reci -F- se vec rano, iak:o пе dosledno, zanemaruje: :rtOLFE OE D 538, 2, E:rtoLFE oE D 539, 1 ; 440, 8.9 nasuprot :rtOLE OE ibid. 6, ЕпОЕ ОЕ ibid. 7 (sve iz УЈ veka); 7. labiovelari ispred *е > lаЫјаlј kao u tesal skom i lezblj anskom: :rtEttapE� i reci iz iste porodice = tEOOapE�, ПELл.Е!1ахоо D 474, 34 = ТТјл.Е!1ахоu, Е!1 ВЕл.фОL� D 467, 23 = ЕУ L\Ел.фо'L �, �aya Korina, РМО 664а 2 = yuv�, �ауч ICЩ · yuv<X'L ICЩ. BOLOOtOL (аН па natpisima uvek УUVШIC-/уоuvТјIC-), LJ ФЕt tал.о� D 432, 3 5 ; 469, 8 = па Kosu еЕаоал.6� itd. ; 8. tL se cuva kao u tesalskom, dorskim narecji та itd., пе prelazi u OL (isti ј е slucaj i u lezbljan skom) : FLlCatL = E'L ICOOL (ир. br. 6), 1icni nastavci 3 . 1ica j edn. -tL i 3 . Нса тп. -VtL itd.; 9. grupe nazal11ikvida sa prethodnim/sledecim *s poj ednostavljuj u se uz istovremeno (»naknad по«) dшепје prethodnog vokala jednak:o kao u svim dijalektima, izuzev tesalskog i lezbljanskog: ХЕLл.LO� passim = хLл.LO�, i !1L pisano arhaicnim lokalnim аl fabetom D 440, 2.3 .4 itd. = Et!1l., �оол.Тј D 5 1 4, 3 = �оuл.ft itd. ; 1 0. tt umesto ао (i1i о) razlicitog porekla kao pre svega u atickom, аН j os sire rasprostranjeno: пЕпаРЕ� = tEOO<XPE�, at. tEtt<XPE� (ир. br. 7), 8а л.аttа passim, LJ ФЕttал.щ (ир. br. 7), aoristi па -L tt<X- = Ю<Х glagola па -L�OO (па pr. сщол.ОУLt tao8Тj D 462 А 23.26 (t:rtол.оуl.оао8ш) itd.; -
-
=
1 27
1 1 . 0-, -0 0 - umesto 1;-, -1;- : �Е'U;LЛ[ЛОО 10 VП 2434, 1 4 = ZЕ'U;LЛЛО'U, OooooV8L D 497, 5 = 1; kod o-os nova kao u severozapadnogrckom itd. (pise se i kao -ОЕ, -'U : ир. br. 5с) i analogno tome -ш (-аЕ, -1}: ир. br. 5а) kod a-osnova: t'U ОщA.'U passim = tЧ> 0111!Ч> , ЕU�оол.'U D 526 passim = ЕU�оUл.ч>, ЕЛ ' 'APLOOtO O Ll<:aL D 5 1 8 А 1 , "ШЕ �al!atpL D 475, ЕУ t1} 8НI<:1} D 509, 1 5d. = ЕУ tfi 811 1<:11 itd. ; 1 3 . dat. тп. па -EOOL u III deklinaciji kao u te salskom, lezbljanskom i drugde povremeno: &УОРЕ OOL D 5 1 9, 1 .2, �O'UEOOL D 526, 38, лаРЮVtЕООL D 4 8 5 , 8 itd . ; od kraj a 1П veka umesto toga pod etol skim uticajem (ир. gore 1У 1 О 8) cesce se javU a -'Ut; = -ОLt; kod o-osnova, tzv. »etolski dativ« : �УЩ = *atyoLt; (ир. br. 5с), tщ yovEi.it; 10 VП 3 348, 5 = tOL t; *YOVEOLt; � YOVEU OL itd.; 14. nom. тп. tOL (t'U), *taL (zabelezeno samo t1} : ир. br. 5а) umesto ot, at kod pokazne zamenice kao u zapadnogrckim govorima: tOL tллоt1} D 508, 1 = ot tллоtaL, t'U ЛЕОО'U = ot ЛЕ1;оt (ир. br. 1 1 ), t'U EXOVtEt; D 526, 35, t1} ОUЛЕраI!ЕРL1} D 523, 1 64d. = at UЛЕР1}I!ЕРLaL itd. ; 1 5 . licni nastavci 3 . 1ica mn. sa -У8- umesto -Vt (potice od * *hEVtL > *Ev8L sa metatezom aspirata; to potvrduje konjunktiv tooV8L D 462 А 27; 485, 9;
128
5 26, 46 < *EhWVtL; imperativ Еу8ю D 523 , 1 ,,', *hEvtw): lCаЛЕОv8L D 450, 7, бwwv8L = �<ью( н ( 1 1 1 ' br. 1 1 ) , futur OLoov8L I G VII 1 739, 1 5, ElCtE81jI\:C l vl ll D 450, 6, imperativ аvуршџаv8w ibid. 1 5 itd.; 1 6. infinitiv tematskih glagola п а (PrvOb l l l 1l 1 samo »atematsko«) -!lЕV kao u tesalskom: фЕРt' 1 1 I v IG VП 1 739, 1 6 (isto tako i Korina, PMG 654 1 21 1 1, lCаtаУУЕЛЛЕ!lЕV D 545, 6 itd.; 1 7. particip perfekta aktiva па -ovt- (kao u pl " zentu) kako је i u tesalskom i lezbljanskom: lCatalk Ваюу IG VП 3055, 5 (= D 550g) , ЛЕЛLtЕ1юvtЕОщ 1<:1') ЛЕло'LоvtЕLOОL D 485, 7 (ир. br. 1 3 ) itd. ; 1 8. patronimski pridev па -LO- umesto genitiva ocevog imena kao u tesalskom i lezbljanskom, izu zev kada је i samo осеуо јmе jedno patronimsko obrazovanje: prepoznatljivo ј е, izmedu ostalog, u D
469 [Пu]рраЛLWVЩ, IWOtPOtLOC;, 'О!lолW'LХLOС;, eEo�otLO C; itd., nasuprot ВРЕLICLба[о], ГОРУLбао, XapEL tLбао. Negde od 250. pre Hr. preovladuj e ge nitiv (saglasno upotrebi u kojni), ali se pridev delom zadrzava u formulama datovanja: оуо se vidi npr. u D 462 i 542; 1 9. predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanjc pravca kao u tesalskom i severozapadnogrckim go vorima: аууршџ1') ЕУ оtалаv ЛL8Lvаv D 523, 29d. "
аvаура1јЈш EL C; оt�л1')V ЛL8tv1')V; аЛЕура1јЈаv80 (-to) E!l ЛЕлtофорщ (ЕУ 6ЛЛLtщ) passim; ЕУ БО!lWС; Korina, PMG 654 III 20 itd. ; 20. predlog ЛЕба umesto !lEta kao u lezbljan skom, arkadskom itd.
9 Uvod u gr�kc dijnlekte
1 29
1 0. Tesalski L м е i s t е r I 287-309; Gu. Р r е 1 1 е w i t z, De dia lecto Тhessalica, Gottingae 1 885; Н о ffm a n п П passim (ир. W. S с h и l z е, GGA 1 59, 1 897, 870-9 1 2); G. F o h l e n , Untersuchungen zum thessalischen Dialekte, рЬП. Diss. StraВburg 1 9 1 0; в е с h t e 1 I 1 3 1-2 1 2; R. v a n d e r V е 1 d е, Тhessalische Dialektgeographie, phil. Diss. Nijmegen 1 924; Т h u т bIS с h е r е r 48-76 О. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechischen Inschriften. I, Eranos 1 , 1 896, 1 3 6-149; R. М е i s t е r, Ein altthessali sches Ehrendekret rur den Korinthier Sotairos, BVSG 48, 1 896, 25 1-265 ; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Thessaliotis und Ре lasgiotis, RhM 58, 1 903 , 598-623; F. S о 1 т s е п (2), Eine Inschrift aus Pharsalos, RhM 60, 1 905, 1 48-1 50; N . I. ГLаvv6л:оuл.ос;, 'Е3tLурафаt ЕК Е>Еооал.(ас;, АЕ 1 934- 1 93 5 , 1 40-1 50; У. В е q u i g п о п, Etudes thessa liennes. VП. Inscriptions de Тhessalie, вен 59, 1 93 5 , 3 6-73 ; М. L е ј е u п е ( 1 ), Notes d' epigraphie thessalien ne (I-IV), REG 54, 1 94 1 , 58-80; М. L е ј е u п е (2), No tes d'epigraphie thessalienne (У-УII), REG 54, 1 94 1 , 1 76-1 97; М . L е ј е u п е (3), Sens et emplois des demon stratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1 943, 1 20-1 3 0; М. L ej e u n e (4), En marge d'inscriptions grecques dialectales. П. La plus ancienne inscription thessalienne, REA 47, 1 945, 97-1 0 1 ; Е. F r а е п k е 1, Zur griechischen Wortfor schung. 4. Тhess. "Ал:л.оuv 'Ал:6л.л.wv, GI 3 5 , 1 956, 82-86; R. Р. F r а п k е ( 1 ), Drei neue Inschriften aus Тhessalien, АА 7 1 , 1 956, 1 83-1 92; R. А r е п а, Le mone=
1 30
te tessaliehe еоn l ' iserizione ФЕТAlФЕЕ>А, RIL 94, 1 960, 26 1-274; А. В а r t о п е k, Тhe Boeotian and Thes salian Nапоwings of Long Vowels: А Comparative Stu dy, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Е. М а s t r o k o s t a s, Inseriptions de Loeride et de Тhessalie, REA 66, 1 964, 29 1-3 1 9; А. M o r p u r g o D а v i e s ( I ), A Note on Тhes salian, G1 43, 1 965, 235-25 1 ; о. М а s s о п, Une inserip tion thessalienne arehaique relative а lа eonstruetion d'un edifiee (SEG xvп, 287), ВСН 92, 1 968, 97-102; А. М o r p u r g o D a v i e s (2), Thessalian Patronymie Adj eeti ves, G1 46, 1 968, 85-1 06; R. О u п п е t t, Тhessalian ICL�, Gl 48, 1 970, 88-9 1 ; R. Р. F r а п k е (2), ФЕЕ>АЛОI ФЕТАЛОI - П ЕТЕ>АЛОI - Е>Е��АЛОI. Zur Ge sehiehte Thessaliens јт 5. Jahrhundert v. Chr., АЛ 85, 1 970, 85-93 ; В. Н е 1 1 у, La eonvention des Basaidai, ВСН 94, 1 970, 1 6 1 - 1 89; А. S. М е О е v i t t, Inseriptions from Thessaly. Аn analytieal handlist and bibliography, HildesheimlNew York 1 970; W. F. W y а t t Jr., Sonant /r/ and Greek Dialeetology, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22; А. М о r р u r g о О а v i е s (3), Тhe -EO'O'L datives, АеоНе -SS-, and the Lesbian poets, Studies јn Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Раl mer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97 Iz
Dijalekat oblasti Perebije, Hestijeotide, Tesa l iotide, Pelazgiotide, Magnezije i (na jugu) Ftiotide poznatje, prakticno, jedino sa natpisa. Najstarij i tek stovi spadaju jos u VП У. pre Hr. Tamosnji natpisi sakupUeni su u IG IX:2 ( 1 908); izbor dijalekatskih
131
natpisa nude аОI З24-373, 1 278-1 333, 1 5 57-1 560 (iz Dodone), Hoffinann 11 1 1-52 i D 55 1-6 1 7. Ма terijal naden u Perebiji (pre svega u Falani), Hesti jeotidi, Magneziji i Ftiotidi је oskudan (rani natpis IG IX:2, 1 99 = D 5 5 1 , 5 iz У! v. i drugi jasno odaju tesalski dijalekat; medutim, veci deo tekstova је pozniji i, pod uticajem etolskog saveza, sastavljen па etolskoj kojni). Nasuprot tome, vrlo dobro pozna јеmо narocito govor Pelazgiotide. Neobicno su broj ni dekreti, nadgrobni i zavetni natpisi iz Larise [up. Bequignon 5 5-73, Lejeune ( 1 ), 77-80] - pored toga iz Fere, Кranona [pre svega D 578; up. Bequignon 3 6-54, Lej eune ( 1 ), 73-77], Atraka - ali ih ipak sve prevazilazi odluka о prijemu novih gradana, IG IX:2, 5 1 7 = D 590, iz 2 1 4. god. pre Hr. Glavni izvor za narecje Tesaliotide, koje pokazuje karakteristicne severozapadnogrcke elemente i posvedoceno је ug lavnom па natpisima iz Кijerija i Farsala, је dekret u cast Korincanina Sotera IG IX:2, 257 = D 557 [s tim u vezi up. Meister, Danielsson, Solmsen ( 1 )] iz Те tonija u blizini Kijerija (druga polovina V veka). Ar haj ski natpisi su, dakle, srazmemo dobro poznati: up. i gradevinski natpis iz У! (а ne УЩ veka SEG 1 7, 287 (о tome Masson) ili onaj natpis iz V veka, pronaden kod Larise, koji је objavio Franke ( 1 ), 1 90 i koj i sadrZi rec »Had« u vrlo instruktivnom obliku а.ћ6ау. Postoji samo mаН broj izvestaja gramatica ra i glosa (Hoffinann 11 223-227 ih nabraja 36, uz to up. Schulze 87 1-876), posto dij alekat nije Ыо u knjizevnoj upotrebi. 1 32
Is
Herodot 7, 1 76, 4 prenosi da su se Tesalci [te salski ПEt8ал.ОL, ФЕt8ал.OL itd. : ир. Arena, Franke (2)] и Tesaliju doselili iz Tesprotije, dakle sa severo zapadnog Balkana. То znaCi da su oni ustvari Ьi1i jedno zapadnogrcko рlете. 1 Tukidid 1 , 1 2, 3 izve stava da su Beocane isterali Tesalci (о оуоте ир. gore IV 9 Is). Iz toga sledi da su Tesaliju и preisto rij sko vreme nastanjivala eolska plemena. Zbog to ga оуа zemlja, kao postojbina Еоlаса, s pravom nosi ime Eolida (Аtол.L�). Doseljenici su se izme8ali sa potCinjenim Eolcima, ciji је dijalekat и celini ipak uspeo da im se nametne. Dorsko-severozapadnogrc ki uticaji Ыli su manj e i1i vi8e delotvomi па celokиp пот tesalskom podrucju - za Ftiotidu ир. Iz! - а najjaCi su, naravno, Ьi1i па zapadu и Tesaliotidi i Не stijeotidi. Ovde se eolski element ocituje ј08 samo и nekim drevnim ostacima, kao 8to је upotreba patro nimskog prideva (ир. 0 2 1 ). Nasuprot tome, eolski se uspeo srazmemo dobro odrZati па istokи, и oblastima Pelazgiotidi, Perebiji i Magneziji, i tu se и ponecemu pokazuje cak i konzervativnijim od lezbljanskog, re cimo и ocuvanju tL (ир. О 9) i sekиndamog -уо- (ир. а 1 О) ili и upotrebi predloga ЕУ sa akuzativom (ир. О 22). Tesalski је jedan od najmanje »jedinstvenih« dU alekata, и kojem se jasno mogu raspoznati razlike Izmedu pojedinih krajeva. Osnovni razlozi za mno gobrojnost ovih 10kalnih govora, koji su Tesaliju predodredi1i za steci8te strucnjaka iz oblasti dijale katske geografije (ир. pre svega van der Velde), jesu, 1 33
naravno, »mesavina plemena« i nedostatak politic kog i kulturnog uj edinjenja. Jedan od drugog vidno odudaraju govor Tesaliotide (zapadnotesalski, pre svega oko Кijerija i Farsala) i govor Pelazgiotide (istocnotesalski, pre svega iz Larise i Fere) : о tome uр. Solmsen ( 1 ) (2), van der Velde. Glavne razlike ticu se sledeCih osobenosti govora pokrajine Ре lazgiotide: О umesto а ispred nazala (О 1 ), ICL� umе sto 1:C� (О 8), gen. jedn. -OL/-O LO umesto -б /-оu (О 1 3), пот. mn. clana ot umesto 1:0L (О 1 5), pokazna zamenica ОУЕ umesto оБЕ (О 1 6), »tematski« infini tiv па -Џ-ЕУ umesto па -ЕОУ (О 1 8). »Opstetesalski« elementi i ove lokalne ra21ike zajedno ukazuju »na granicnu liniju izmedu dva plemena koja se pomera sa zapada па istok« (Thumb/Scherer 52), drugim reCima па postepeno slabljenje doseljenickog talasa. Uticaji kojne (pre svega poreklom iz Makedoni ј е) ocigledni su od III v. РЈе Hr. (па velikom natpisu iz 2 1 4. pre Hr. iz Larise narocito odeljci koji su pre vedeni iz pisama Filipa V Makedonskog): и vezi s ovim uр. Fohlen 7-5 1 . Dijl1ekat je, medutim, uspeo da se odrzi sve do rimskog doba i tek je и 1 v. posle Hr. potpuno iscezao sa natpisa (iz drzavnih kao i pri vatnih dokиmenata). о
1 . а > О ispred nazala kao и lezbljanskom: оу passim = ауа- па istoku se zadrzalo do 11 v. pre Hr., dok па zapadu ау- preovJaduje od nајгаnфh vre mena; 1 34
2 . ро umesto ра, bez obzira па porek1o, kao u beotskom i lezbljanskom: 'Еро'tОКЛLЩ D 569, 20 = ' Ера'tОКЛЕас;, BpoxuC; IG IX :2, 460, 1 3 , лE'tро t''tТJpL<>a D 6 1 7g = '{пра- (up. br. 8); 3. Е > L ispred а, о: 8юс; D 577, 1 = 8Е6с;, 'Еро toКЛЮС; (up. br. 2), КЛЮ- = КЛЕО- u brojnim ime пјта tipa Клюџ,ахос; D 574, 1 , Люv'tа D 578 В 1 5 ЛЕоv'tа itd. ; ovde se radi о јеdnот mladem razvo ju (Soterov natpis D 5 57, 1 sadrzi oblik huлБ РЕОV тос;), koji је potvrden tek od IV veka i samo se slucajno podudara s beotskim; 4. о > u ispred i1i iza labijala kao u lezbljans kom, arkadskom, kiparskom i pamfilskom: алu IG IX:2, 594, 2 = ал6, алuо'tЕллаv'tос; D 590, 2.23, оvuџ,а'tа ibid. 2 1 .43, 'Оvuџ,архос; D 567, 30 itd. ; 5 . ё se уес u V veku belezi sa E I : <>Н D 6 1 4, 3 6 <>�, E;ELKov'ta ibid. 2 5 ; D 567, 4 , ОУЕ8НКЕ passim аУЕ8Т)КЕ itd. ; nije u neposrednoj vezi sa odgovara jucim pisanjem u beotskom: up. pre svih B artonek; 6. о « * о ili kao proizvod kontrakcije) u jedin stvenom alfabetu beleZi se sa ОУ (analogno ё = EI; up. br. 5): xoupav D 590, 1 7; 6 1 4 passim, E<>OUKE D 567, 2, КЛЕОUV ibid. 1 о, gen. јеdn. -ou i тп. -ouv passim; 7. F- је u V veku jos uvek dobro ocuvano, dok se u IV У. srece samo u pojedinim slucajevima: FOL КЮ'tШС; D 557, 3 d. = оLКL11ТШС;, FЕКЕ<>аџ,ос; D 5 84, 2 = 'Ека<>Т)џ,ос;, Faoo'tov D 608, 3 = ao'twv itd. ; unutar reci javlja se samo jedanput u 'AFL<>av »Had« (up. gore Iz) i u svakako stranom imenu �аFб v D 563, 1 , јпасе se уес u V veku gubi; 135
8. labiovelari isped *е > labijali kao u beotskom i lezbljanskom: лtttарtr; i лt!Ј.лt SEG 1 3 , 3 94.395 passim = tEOOaptr;, ЛЕvtt, ЛttроttТЈРLба (up. br. 2), <1ллноаtОU D 6 1 4, 28 = <1лоtНО(ПW, Вйфшо D 557, 1 0 = *8йфаLОU, Пtt8алOL, Фп8аЛОL kao i ПЕЕ>А, ФЕЕ>А, ФЕТА па novcu (up. Arena, Fran ke (2)) = Е>пtаЛОL, ФLлофнроr; D 5 84, 24; 5 90, 80 = ФLл68ТЈРor; i druge slozenice sa istom reci, gde se u Tesaliotidi, medutim, j avlja 8нр-; upadljivo је KLr; = tLr; па istoku (IG IX:2, 5 1 5 , 1 1 ; D 590, 4 1 ; 608, 4; 6 1 4, 27; tumacenje daje u skor� e vreme Dunnett), dok je u Tesaliotidi potvrdeno tLr; D 5 57, 7; 9. п se cuva kao u beotskom i zapadnogrckom, а nij e preslo u O L : кап yv[ н tor;?) D 6 1 7 g = каоС YVТJtor;, LKatL ibid. = t'L KOOL, glagolski nastavci u 3 . licu тп. -VtL, -V8L passim; 1 0. vo se cuva unutar reci, а па kraju reci > -r; (bez naknadnog dшепј а), nasuprot lezbljanskom: лаvоа D 567, 2 = ЛСЮll itd., ttPHttUOVoa D 6 1 6а 3 , ak. тп. -or; passim (па pr. tor; tayor; D 590, 3 . 1 1 = tOUr; tayour;) i kod a-osnova -щ (па pr. EV оtал лаr; ЛL8юr; бuаr; ibid. 2 1 .44) itd. ; 1 1 . nazalllikvida + * s (ili obratno) ili *ј > gemi nate, kao јо!; j edino u lezbljanskom: <1лUоttллаv tor; (up. br. 4) = <1лооttLлаVtor;, хtллюr; D 6 1 4, 29 = ХLЛLЩ, E!J.!J.L D 584, 1 = tL!J.L, пар <1!Ј.!Ј.Е D 590 passim = лар ' Ч!Ј.Ещ, <1!J.!J.touv ibid. 12 = Ч!Ј.Еwv, KptVVE!J.EV ibid. 14 = KPLVHV itd. ; 1 2. h- se pise, znaci пета psiloze kao u Iez bljanskom : hULOr; D 5 57, 1 , !J.attpL hEa D 564, 2 = !J.ТJtpt Е1Ј, hE !J.L- D 604, 1 .4 = Ч!Ј.L- itd. ; 1 36
1 3 . genitiv jednine Q-osnova и Tesaliotidi -б/-о'U (ир. br. 6), а па istoku -OL/-OLO: ФLЛОVLкб h'ULO� D 557, 1 , ВЕлфшб (ир. br. 8) itd., NLKa.<JtaLO'U, Л'U KO'U, 8po'UJtaKELO'U itd. D 567 passim, nasuprot ЛЕР то( L) [ар ]Y'UPPOL D 6 1 7, 1 = JtEPL tou aPY'UPLO'U, ФLЛОЈ.tроtОL D 607 = ФLлО!t�р6tо'U itd., JtОЛЕj.tоLO D 588, 5, Mv[aOLj.t]aXELOLO ibid. 1 2d. itd .. Da је neobicno -OL postal0 skracivanjem -оLO (najpre, sva kako, kod prokliticnog clana) sugerise potvrda 8Е8j.t0� tOL [6a] j.toLO АЕ 1 934-3 5 , 1 40, 1 iz Atraka (У vek pre Hr.) : ир. pre svega Lejeune (2) 1 76--1 8 1 ; 1 4. dativ mnozine III deklinacije па -EOOL kao и beotskom i lezbljanskom: JtavtEOOL D 6 1 4, 36, 80лоJtЕООL кш ALvLC1VEOOL D 6 1 2, 1 4d., KatOLKEV tEOOL D 590, 1 4 = KatOLKou OLV itd. ; kasnije se povremeno srece »etolski dativ« па -OL�, kao и Ье otskom (ир. IV 9 О 1 3); 1 5 . nominativ mnozine clana ot и Pelazgiotidi (KOt D 577, 6; 597 А 2 = KaL ot) nasuprot tOL, za padnogrckom (i beotskom) obliku, u Farsalu (tOL D 566, 1 ) : ир. Solmsen (2); 1 6. pokazna zamenica 6УЕ и Pelazgiotidi ите sto 66Е (ovaj oblik i и Tesaliotidi: тао6Е D 56 1 , 3 , [то]6' D 5 6 5 , 1 ) kao и kiparskom: ТОУЕ D 5 90, 4 6 i cesce, таУЕ ibid. 23, 45, tOLvEO� ibid. 1 5 , tO'UVVE O'UV ibid. 1 7 : za ovo ир. pre svega Lejeune (3); 1 7. glagolski nastavci 3. Нса mnozine sa -У8umesto -УТ- kao и beotskom (za objasnjenj e ир. IV 9 О 1 5) : -V8L и KatoLKELO'Uv8L IG IX:2, 5 1 4, 3, uJtapxov8L вен 59, 1 93 5 , 56, 42 (аН uJtapXOVtL 1 37
IG IХ:2, 2 1 8, 6, 6фELл.ОVtL IG IХ:2, 205, 22, фа OOUVtL D 6 1 4, 24, naravno sve је rezultat disimila cije); -у80 и Еiл.оv80 D 5 89, 8, ЕУЕуоу80 D 590, 1 2; -v8ш и [л]рокал.Еоv8ш АЕ 1 934- 1 93 5 , 1 40, 6 (Atrak), tл.коv8ш Бен 59, 1 93 5 , 37, 1 2 (Кranon), ЕлаУУЕл.л.оuv8ш ibid. 35 = -wvtш, аН -V8ELV umesto -Vtш и Larisi: �Ел.л.оuv8ELV D 5 89, 7d. = �о"л.w Vtш, ЕфаVYРЕv8ЕLV D 590, 4 1 = >жаtТЈуороuVtш« (od -v8ш ртета samo и Larisi zastupljenom nastav ku jednine -tЕL < -tш [uр. �Ел.л.ЕLtш ibid. 20 = �о"л.ТЈtш itd.] preko *-V8EL analogijom ртета infi nitivu па -ош, -о8ш > -OELV, -08ELV modifikovano ртета -ELV); 1 8. infinitiv tematskih glagola па -J.tЕV и Ре lazgiotidi kao и beotskom: KPEVVEJ.tEV ibid. 14 = KPLVELV, лраООЕJ.tЕV ibid. 1 7 = лраttЕLV, uлар XEJ.tEV ibid. 1 9 = uлаРХELV itd., dok se и Tesaliotidi cuva -E V/-ELV: Е;;аvака(6)БЕ v D 5 57, 9 = Е;а vaYKa�ELv, ФЕUУЕ V D 56 1 , 1 , EXELV D 567, 4 itd. ;
1 9. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao и Ье otskom i lezbljanskom: ЕЛЕоtакоVtа D 557, 8 ЕфЕОtТЈк6tа, ЛЕфELраКОVtЕ� D 596, 4d . 1 2 . 1 9 = TE8ТJpaK6TТJ� itd. ; 20. "Алл.оuv = 'Ал6л.л.wv: podatak koji daje Platon (Kratil 405c) potvrden je оЫlпо па natpisima (od VП do 1 veka); uр. Lejeune (4), а za tumacenje oblika Ртаеnkеl; 2 1 . patronimski pridev па -ю- и svim oblasti та, иkljucujuci i Ftiotidu (uр. Is ) , dobro је potvrden (kao и beotskom i lezbljanskom) i do III v. ртео=
138
vladuje u odnosu па genitiv ocevog imena; od JV veka, medutim, sve vise prodiru genitivski oblici; pravilo koje vaZi u beotskom (ир. JV 9 О 1 8) u te salskom ne vaZi : ир. brojne potvrde u van der Velde 1 29-1 36, nedavno Morpurgo-Davies (2); 22. predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanje pravca kao u beotskom i severozapadnogrckom: ЕУ tov ал:аvtа хроуоу passim, ЕУ tO tЕI1Е[V]Щ D 6 1 4, 32d., 6уура'\јЈНv auto ЕУ аtал.л.ас; л.L8юс; D 590, 2 1 itd. 1 1 . Lezbljanski
L
M e i s t e r 1 1-199; H o ffm a n n II passim (up. w. S с h и 1 z е, GGA 1 59, 1 897, 870-9 1 2); 1. L е i t z s с ћ, Quatenus quandoque in dialectos Aeolicas quae dicuntur vulgaris Iingua irrepserit. Pars prior, phil. Diss. Konigsberg 1 895 ; Сћ. L а т Ь е r t, Etude sur le dialecte eolien. Sa place dans l'ensembIe des dialectes grecs. Dijon/Paris 1 903 ; B e c h t e l 1 1-1 30; Т h и т b/S с h е r е r 76-1 09 Е. R i s с ћ, Sprachliche Bemerkungen zu Alkaios, МН 3, 1 946, 253-256; Е.-М. Н а т т, Gramatik zu Sappho und Alkaios, Berlin 1 957; Ј. К а z i k-Z a wadzka, De Sapphicae Alcaicaeque elocutionis colore ерј со, Wratislaviae 1 958; А. et Е. в е r п а п d, Les inscriptions grecques et latines du Colosse de Memnon, s. l. 1 960; М. S. R и i р е r е z, Un fen6meno de palatalizaci6n en lesbio, Actas del III Congreso Espanol de Estudios Clasicos. III, Madrid 1 968, 1 93-1 99; М. L. W е s t, on Lesbian Accen tuation, GI 48, 1 970, 1 94-1 98; W. F. W У а t t Jr., Sonant /r/ and Greek Dialectology, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22; А.
1 39
м о r р u r g о D а v i е s, Тhe -EOOL Datives, АеоНе -SS-, and the Lesbian poets, Studies in Greek, Italie, and Iп do-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97
Iz Samo relativno malobrojni i povrh toga pozni natpisi pruzaju sliku о eolskom dij alektu koj im se govorilo preteZno па ostrvu Lezbu (pre svega Miti lena, Metimna, Eres), па nekoliko mапјЉ okolnih ostrva, kao 8to su Nes ili Tened, i па naspramnoj mа loazijskoj obali (pre svega As, Pergam, Kima). Radi se о lezbljanskom, maloazijsko-eolskom ili - vec anticki gramaticari upotrebljavaju ovaj izraz (mada ga zbog njegove viseznacnosti treba izbegavati) eolskom dijalektu (scil. u uzem smislu). Natpisi па ovom dijalektu sakupljeni su prvenstveno u GDJ 2 1 3-3 1 9, 1 270-1 277; tu zbirku nadmasile su, mе dutim, опе u Hoffmann 11 54-- 1 24 (i Xd.) i narocito JG ХIl:2 ( 1 899) i ХII Supplementum ( 1 939; br. 1-1 49); izbor najvaznijih tekstova nudi D 6 1 8-649. Arhaj ski natpisi su retki i sasvim beznacajni : nekoli ko natpisa па vazama iz УЈ v. pre Hr. iz Naukratisa u Egiptu (ир. Hoffmann 11 1 1 5-1 1 7 br. 1 64а-п; D 647а) te iz V v. sa ostrva Lezba i sa kopna (D 6 1 8, odnosno 637-639). Pocev od ЈУ veka izvori (ио ЫсајепЉ vrsta) priticu u vecem оЫmи, sve do cars kog doba (iz kojeg potice Citav niz arhaizujucih tekstova, koj i za lokalni dijalekat ustvari nisu za nimljivi). U ovo vreme domace narecje је vec pod jakim uticajem kojne. Najznacajniji natpisi su odlu1 40
ka Miti1enj ana о rehabi1itaciji prognanih IG ХП:2, 6 (ир. IG ХП SuppI., str. 3) = D 620 iz 324/3 . pre Hr. , pored toga, negde iz istog vremena, dokumenti iz Eresa IG ХII:2, 526 = D 632 i, sa ostrva Nesa, odlu ka о pocasti za Tersipa IG XII :2, 645 = D 634. Oskudna epigrafska predaja bogato ј е nado knadena literarnom primenom dijalekta. Narocito su znacajni ftagmenti pesama Sapfe i Alkeja (оЬоје iz Miti1ene, oko 600. pre Hr.), ciji broj i danas jednako raste. Merodavna izdanja ovih ftagmenata su: Рое tarum Lesbiorum Fragmenta. Edd. Е. Lobel-D. Page, Oxford 1 95 5 (reprint 1 963 ; Addenda str. 3 3 8d.) i Sappho et Alcaeus. Fragmenta. Ed. Е.-М. Voigt, Amsterdam 1 97 1 . Kod оЬа оуа pesnika (ир. Натm) jezik ј е tokom predaje, i па papirusima, vrlo iskva ren; jasno ј е da se radi о Iezbljanskom narecju koje је preinaceno и j edan »umetnicki jezik« pod oci glednim uticajem epskog jezika, tj. homerskih iz raza, epiteta i oblika (genitiv па -а о, -ОLO, »metric ko duzenje« itd.), pre svega и dakti1skim pesmama (ир. najpre Schulze 887-89 1 , nedavno Risch, Ка zik-Zawadzka). Jezik Sapfe i Alkeja је, sa druge strane, snaZno uticao па jezik dorske lirike а kasnije su ga podraZavali pre svih Teokrit, koji se и Idilama 28-30 sluzi vestackim lezbljanskim (kao sto to ot kriva nekoliko metricki opravdanih, а dijalektu stra nih oblika, kao 't EPOV 28, 7 [ир. О 3] i фLЛЕЕLV [ир. О 1 3]), i Balbi1a, dvorska dama Hadrijanove supruge Sabine, koja ј е oko 1 30. posle Hr. па Memnonovom Kolosu и egipatskoj ТеЫ zabelezi1a cetiri epigrama 141
(GDI 320-323, Hoffman II 1 24-1 28, sada pre svih Bemand 80-98 br. 28-3 1 ) . Ovi epigraтi nisu toliko znacajni za poznavanje saтog dijalekta, koliko za tadasnje gramaticarsko znanje о njemu. Graтaticari su se revnosno bavili lezbljanskim, аН su svoja zna nja gotovo iskljucivo crpli iz pesnistva.
Is Lezbljansko-maloazijsko-eolski prostor naselj en ј е sa grckog kopna. О tome svedoce legende о АЫ leju, koji vaZi za osvajaca Lezba i Teneda, kao i price о Orestovim putovanjima u ove krajeve. То ј е bilo mnogo pre nego sto su s e Jonci nastanili u Maloj Аzф i potisnuli Еоlсе prema severu. Tako su, па pri mer, HU , Eritra i Fokeja najpre Ыli eolski ра su tek kasnije postali jonski. Јо!! u antici је bilo poznato da su Eo1ci u blizem srodstvu sa Beocanima (о tome up. gore IV 9); za ovo se mozemo pozvati izmedu ostalog i па Tukidida 7, 57, 5 . Potvrdu nalazimo u podudara nju lezbljanskog dijalekta sa eolskim elementima u beotskom i tesalskom (up. gore IV 9 Is i IV 1 0 Is). Ne da se utvrditi postojanje razlicitih narecja unutar lezbljanskog dijalekta, по to se moze pripisati stanju predaje koje пат dopusta da tek nazremo drevno na recje (up. Iz). Na maloazijski eolski је u ponecemu uticao i j onski dijalekat: up. *ЕУС; + ak. umesto ЕУ (О 1 60), а pre svega svakako tL > OL (pri cemu je te salski sacuvao izvomi oblik; up. 0 7), лроtL > лрос; (О 1 6). Уес od IV v. pre Hr. u lezbljanski su u sve vecoj meri prodirali aticki а zatim i oblici kojne (up. Leitzsch). Mora biti da se dijalekat rano povukao 1 42
pred zajednickim (КОLVЧ) jezikom i potpuno isce zao, prvo svakako u Pergamu, vrlo uticajnom kul turnom centru, gde vec pocetkom III v. pre Нr. prevladuj e opstegrcki govor. U carsko doba lez bljanski dijalekat dozivlj ava renesansu, а njegove arhaizujuce tvorevine, - pomodna poj ava onog doba! sa umesanim kоinё- i hiperdijalekatskim oblicima pokazuju se kao vestacke i stoga bezvredne za ро znavanje govomog jezika. о
1 . Naglasak u autonomnim reeima (dakle iskljucu juci predloge i veznike) povlaci se sto dalje od kraja reci, koliko је to moguce ро pravilu о naglasavanju tri poslednja sloga (baritoneza): anticki gramaticari saglasno исе о ovom pravilu, а akcentovani papirusi (sa fragmentima lirskih pesama) ga dosledno prime njији. Na epigrafskim spomenicima опо пјје zabele zeno, аliј е moguce da se исепје gramaticara zasniva па zapaZanju pojave u govomom jeziku: фа.VЕР[ o]� -6�, х86vщ -6�, 8iЗ ЈА.ОУ -6У, :тса.ТТЈр -tчр, ол.LУОV -Су-, T6KТJa� -Kf} -, ZEU � ZEU� itd. ; sta rost baritoneze је spoma; ир. najskorije па pr. West; 2. о umesto а, pre svega kada је u pitanju razvoj »slogotvomih« nazala/likvida: оу- ауа. (kao u tesal skom i drugde) u ОУЕ8Ё КЕ D 639, l d. аУЕ8Ч[КЕ] D 635, 4, oYKapuaaEtOO D 634, 37 aVaK1lPUaaEtoo, [:ТСЕа]UРЕаКaLБЕкоtо�, :ТСЕЈА.[:ТС]ЕКaLБЕкоtо� D 633g -бЕкаtщ, atpOtayoL passim атратТЈУО!, (атр6ТОУ Sapfo 1 6, 1 L.-P., Alkej 3 82, 2 L.-P.) itd.; =
=
=
=
=
=
=
=
=
=
1 43
3 . '[рос; = LEp6C; (-у Sapfo 94, 25 L.-P., Alkej се sto) i па natpisima; Lpo[v] D 622, 33 = LEp6v, Lp[a] ibid. 35 = LEpa, LрТЈЩ D 620, 42 = LEPfj' ас;, LPELatC; ibid. 43 = LЕРЕi.шс;; ир., medutim, 'L EPOV kod Teokri ta (gore Jz); 4. О > U ispred lаЫјаlа (Оvщ.ю ЈО ХIl:2, 68, 8 = бvщ.ю, UJ.l.ол.ОУLaС; D 644, 1 3 = 6Ј.1.О- itd.) i па kraju reci (аЛUфUУТЈt D 6 1 9, 1 5, алu Sapfo, Alkej pas- . sim) kao u tesalskom, arkadskom, kiparskom i рат filskom; 5. F- se u jonskom a1fabetu vise пе pise (Е; = �; »sest« D 6 1 9, 1 2 [ЈУ vek]), a1i se u predaji 1irskih ре snika povremeno javlja F- i1i Г-/Е-: [фi.л.оtO] t FOLOt Sapfo 5, 6 L.-P., Fe8Ev (и predaji уе8ЕУ) Alkej 349а 2 L.-P., тоу F6v (и predaji ЕОУ) лаUю Sapfo 1 64 L.-P.; sudeci ро gotovo doslednom »zanemarivanju« F- (elizije, kontrakcije!) cini se verovatnim da se опа уес za Zivota ovih liricara vise nUe izgovarala. Nasu prot tome Fp- se сиуа (i uglavnom pise kao (3р-) u Fpfj' ;tC; Alkej 4 1 0 L.-P. (Тrifoп: лар' '.дЛкаLq> то pfj' ;tC; Fpfj' ;tC; Е'LР1}tш), /3 р6боv Sapfo passim р6боv itd. ; 6. labiovelari ispred *е> labUali kao u beotskom i tesa1skom: ЛЕJ.I.[Л]ЕкшБЕкоtос; (ир. br. 2) = ЛЕvtЕ кшБЕкаtос;, ЛЕОUра GDI 323, 6 (Balbila) = теооа ра, ЛЩ.l.ЛЕ(36ТЈа Sapfo 1 1 0а 2 L.-P. = ЛЕvtЕ(36ЕLa itd., a1i sa mnogo izuzetaka (ир. Ham 1 5d.); 7. tt > ot kao, izmedu ostalog, u susednom jon skom, а nasuprot beotskom i tesalskom i celokupnoj zapadnogrckoj grupi: EtKOOt D 620, 2 1 (a1i tesalski =
1 44
LKatL, beotski FLKatL), БЮКООLO[L�] D 632 А 1 0, oKt(a)KooLOL ibid. зо, каШYVТЈtооv ibid. D 1 9 (аН te salski каtLУV[ЕLtщ?]), licni nastavci 3 . Нса mnoZine -OL itd.; 8. vokal + -y� ili sekundarno nastalo -уо- se »dif tongizuje«: урафaL� D 6 1 8 = урафd�, зtшош� D 6 1 9, 8. 1 0 = лаош� itd., EL� passim, 3tpotL8ELOL D 622, 1 3 = -tL8tdоL, ak. mn. '[ш�, tOL� passim = '[a�, tOU�, EXOLOL D 623, 1 8 = �ХО1ЮL itd.; za objaSnjenje ир. Ruiperez;
9. nazаИikvidа + *s (ili obratno) ili *ј > gemina te, kao inace samo и tesalskom: El1l1EVaL D 6 1 9, 1 1 = ЕТУШ, EI1I1L D 6З8 = ELI1L, [K]pLWaL D 632 В 1 5 = кр'!: УШ, OWaL�, ОУУ[ ау] D 633g = ooya�, ооvчv, E3tL оtЕлл[аvtо�] D 6З2 D 1 8 = EзtLOtЕLлаvtЩ, ХЕЛЛТЈ оtщ D 6ЗО passim = ХLлюоtU� itd.; 1 0. БL > !; ispred vokala: Zowuooo Ја ХII:2, 69 А 5. В З; 70, 7 = 6LOWOOU (uр. Z6wuoov Alkej 1 29, 9 L.-P. i ZLOVU[OLO�] па arhajskom fokejskom novcu D 705, 1 ), !;а- = ою- Sapfo, Alkej passim; 1 1 . psi10za kao и maloaztiskom jonskom, kako izve8tavaju gramaticari, а 8to је potvrdeno i па natpisi та па slede6i nacin: а) arhajskim pisanjem bez Н-, па pr. 'ЕРI1[Е]Щ D 639, 2 = 'Epl1il �, БУЕl1аХ[ЕLЩ] ibid. 3 = 6 'AYEl1aXELO�, Ь) skra6enicom Е (а ne Н) za ЕКО toу » 1 00« Ја ХII:2, 82 (uр. D 633g), с) ocuvanjem neaspirovanih konsonanata (tenues) kod elizije ili kra ze ispred h, па pr. I1Et ' 'НраКЛЕL '[оо D 634 А 45d., ка tLБРUОEL D 647, 7; 1 0 Uvod u greke dijalekte
1 45
1 2. dativ mnozine па -ЕаОL u III dek1inaciji kao u beotskom i tesalskom: :ТЮЛLЕООL D 6 1 9, 6, [Bao] L ЛТ]ЕОOL D 634 А 7, МаКЕЬ6УЕОOL ibid. 8, лаVТЕаОL passim, ЕОУТЕаOL D 620, 42 itd. ; 1 3 . infinitiv »tematskih« glagola па -Т]У < *-Е-ЕУ prenet је па atematsku k1asu (и koju su presli i glagoli vokalskih osnova: tip фtЛТ]I1I1L Sapfo 58, 25 L.-P. = фLМОО): КЕруау D 6 1 9, 1 3d. = КLРV<ХVШ, bLboov D 630, 1 5 = ЬLЬОVШ, 611vUv D 632 С 9d. = 611vUvш, od vokalskih osnova ЕЛШVТ]V D 647, 25 = ЕЛШVЕLV, калТ]v ibid. 29 = каЛЕLV, ОТЕфаvооv ibid. = ОТЕфа vouv itd. ; za Teokritovo фLМЕLV ир. gore Jz; 1 4. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao u beot skom i tesalskom: УЕуоуоута Ја ХIl:2, 527, 38 = УЕуоуота, каТЕлТ]лu80VТЩ; D 620, 9 = каТЕЛТ] лu80ТО�, [Т]Етокоюаv D 633, 6.8 = TEToKuLav itd. ; 1 5 . patronimski pridev па -ю- umesto genitiva ocevog imena kao u beotskom i tesalskom; cuva se do Ј veka, iako opstegrcki naein izraZavanja jos ranije uzima maha; 1 6. predlozi Et� umesto ЕУ sa akuzativom za oznacavanje pravca, ЛЕЬа umesto I1П<Х, ЛРО� umesto
ЛРОТt, лоп.
1 2. Arkadski L
М. А. О е I b k e , Ое dialecto Arcadica, SGLG 2, 1 869, 1-42; 1. S p i tzer, Lautlehre des arkadischen Dialektes, рЫI. Diss. Кiel 1 883; Н. W. S m у t Ь, Тhe Arcado-Cyprian
1 46
Dialect, ТАРА 1 8, 1 887, 59-1 33. 1 58d.; Meister П 75-1 2 1 ; H o ffm ann I passim; R. v o n V e l s e n , De titulorum Arca diae flexione et сорја verborum, phil. Diss. Бerlin 1 9 1 7; Б е с h t е l 1 3 1 3-396; Thumb/ S c herer 1 1 1-141 Ј. Б а u п а с k, Zwei archaische Inschriften aus Мan tinea, БVSG 45, 1 893, 93-1 28; А. v o n P r e m e r s t e i n, Die Urkunde eines arkadischen Synoikismos, МDAI-A 34, 1 909, 237-268; R. М е i s t е r ( 1 ), Беitrаgе zur griechischen Epigraphik und Dialektologie УIII. Synoikievertrag aus dem arkadischen Orchomenos, БVSG 62, 1 9 1 0, 1 1-26; F. S 0 1 m s е п, Zu dem neugefundenen arkadischen Synoikie vertrag, RhМ 65, 1 9 1 0, 321-330; R. М е i s t е r (2), Беitrа ge zur griechischen Epigraphik und Dialektologie XI. Das Urteil von Mantineia, БVSG 63, 1 9 1 1 , 1 93-2 1 0; А. P l a s s a r t ( 1 ), Inscriptions de Delphies. Reglement tegeate con cemant le retour des bannis а Tegee еп 324 av. Ј.-С., БСН 38, 1 9 1 4, 1 0 1-1 88; А. Р 1 а s s а r t (2), Orchomene d'Arcadie. Fouilles dc 1 9 1 3 . Inscriptions (2С article), БСН 39, 1 9 1 5, 53-1 24; А. М е i I I е t, Sur de nouvelles inscrip tions arcadiennes, MSL 20, 1 9 1 8, 1 24-1 34; Т. К а 1 е п, Zur Баuiпsсhrift von Tegea, Strena philologica Upsaliensis. Festskrift Per Persson, Upsala 1 922, 1 87-20 1 ; R. Thur n e y s e n , 'АзtuА.LWVШ und anderes Arkadisches, Gl 1 2, 1 923, 1 44-1 47; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Arcadi an Inscriptions, CQ 20, 1 926, 1 68-1 76; М. Lej e u n e , Sens et emplois des demonstratifs ВУЕ, 5VL, Bvu, RPh 69, 1943, 1 20-1 30; D. М. R о Ь i п s о п, А New Arcadian Inscription, СРЬ 38, 1 943, 1 9 1-199; W. V o l l g raff, Remarques sur une inscription de Tegee, Бен 70, 1 946, 6 1 7-627; А. Ј. Б е аt t i e , Notes оп an ЛrcЬајс Arcadian Inscription Conceming Demeter Thesmophoros, CQ 4 1 , 1 947, 66-72; Н. Н арр , Zum arkadischen Infinitiv auf -чу Ьеј Verba contracta, Аmјсј amјсо Graeco Tubingenses. Festschrift К. Merentitis, Tilbingen 1 956, 20-23; К. L е h m а п п, А Bronze Pail of
1 47
Athena Alalkomenia, Hesperia 28, 1 959, 1 53-1 6 1 ; F. K i e c h l e , Ostarkadische Ortsnamen auf pylischen Linear B-Тafеln, Кadmоs 1 , 1 962, 98-1 16; А. D a v i e s M o rpurg o , S. Е. G . Х I 1 1 1 2 е i l sincretismo dei casi i n arcado-cipriota, РР 1 9, 1964, 346-3 54; а .- Ј. te R i e l e ( 1 ), Inscriptions de Pavlitsa, БСН 90, 1966, 248-273 ; а. - Ј. t е R i е 1 е (2), Le grand apaisement d'Alipheira, RA 1 967, 209-224; а. - Ј./ М. - Ј. te R i e l e (3), Contributions epigraphiques а lа con naissance du grec ancien, Mn 2 1 , 1 968, 337-346; о. S z e m e r e nyi, Arcadian and Cypriote (?) I EPHL, and the Mycenaean Antecedent, SMEA 6, 1 968, 7-1 3 Iz
Natpisi Arkadije, уеСјпоm nadgrobni i spiskovi gradana, оЬјаУlјenј su и IG V:2 ( 1 9 1 3 ; dopune se паlа ze pre svega и SEG 1 1 , 1 042-1 1 69), а tekstovi тасај пј zbog svog dijalekta i и GDI 1 1 8 1-1 258, Ноffinann 1 1 4-35, D 650-677. Onј se ј avljаји posle 550. god. pre Hr. i пајуесјm delom poticu iz Tegeje, Mantineje, Or Ьоmenа i Stimfala. Medu obimnijim tekstovima kao najvaZnija dijalekatska svedocanstva isticu se: а) za уеtnј natpis iz Mantineje SEG 1 7, 1 90 (ир. Lehmann) пamenјen Ateni Alalkomeniji i sastavljen negde oko 520. pre Hr.; Ь) sveti шоп kulta posvecenog Demetri Tezmofori SEG 1 1 , 1 1 1 2 (ир. Robinson, Beattie, Da vies Morpurgo) nastao otprilike и isto vreme kada i prethodni natpis, а porek1om iz okoline К1itora i Lusa; с) takozvana »Mantinejska presuda«, уеоmа star (V vek) dokument о svetogrdu (LЕроаUЛLа), IG V:2, 262 = D 66 1 , dijalekatski macajan zbog nekoliko osobeno sti. Njegovom razumevanju doprineli su pre svega Ваи nack i Meister (2) (ир. dalju literaturu и ThumbIScherer 1 48
1 12); d) оЫman hramovni pravilnik iz Tegeje, koji se odnosi па svetiliste Atene Аlеје IG У:2, 3 = D 654 (up. Vollgrafi) i pripada periodu prelaska sa 10kalnog па jonski a1fabet (pocetak IV veka); е) dugacak gradevin ski natpis iz Tegeje (takode IV vek) IG У:2, 6 = GDI 1 222 = D 656 (up. КаМп); t) ugovor о granici izmedu Orhomena i Metidrija D 664 iz 369. godine pre Нr. (up. najpre Plassart (2), 53-97); g) nesto mladi ugovor о ujedinjenju (auVOtlCLa) izmedu Orhomena i Euemo па (sredina IV veka) IG У:2, 343 = D 665 [up. уоп Premerstein, Meister ( 1 ), Solmsen], ciji је pocetak па novim fragmentima otkrio Plassart (2), 98-1 1 5 i ciji se jezicki znасај ogleda u tome sto, jedne pored drugih, sadrZi arhaizme (izmedu ostalog F-) i elemente dorI skog koina-dijalekta; ћ) Aleksandrova odluka (iz 324.) о povratku prognanika D 657, koja је pronadena u Delfima а odnosi se па Tegeju (up. najpre Plassart ( 1 » . Tu se уес uocava snamiji uticaj kojne. О novijim nalazima natpisa obavestava izmedu ostalog te Riele ( 1 ) (2) (3). Мanјј је broj natpisa па novcu (up. Head2 444 456); uz tridesetak glosa (sakupljenih u Hoff mann 1 1 0 1-1 04) dolazi jos i uzvik Е" БЕLзtVЕLЩ; ро tradic�i vezan za Figaliju i zabelezen u navodu iz Har modija kod Ateneja 4, 1 49Ь; 1 1 , 479с. Is
Dijalekat kojim se govorilo u brdovitoj unut raSnjosti Peloponeza, Arkad�i, ostro se razlikuje od zapadnogrckih, narocito dorskih narecja svojih suse da. on predstavlja ostatak ranije daleko rasprostranje nijeg govora preddorskog stanovnistva Peloponeza, 1 49
konvencionalno nazvanog »ahajskim«, па Сјјu fonnu naseljavanje Doraca gotovo da nije ostavilo traga. Оуај arkadski dija1ekat и bliskom је srodstvu sa ki parskim grckim, sa kojim zajedno cini arkadsko-ki parsku dijalekatsku grupu. U celini se radi о jednom jedinstvenom idiomu, иkoliko dijalekatski natpisi (ko ji poticu uglavnom iz У i IY veka) dopustaju poиzda nu procenu, a1i ne treba prevideti ni 10kalne razlike: tako pre svega Orhomen zaиzima posebno mesto i ро kazuje neke eolizme koji se drugde ne ј ауlјајu (uр. па pr. О 1 1 ) i razumljivi su jedino ako se ima и vidu isto rija tog naseUa (uр. Кiech1e 1 00d., 1 1 6). 1 govor Tegeje и pojedinim osobinama odstupa od ostatka arkadskog dija1ekta (uр. О 13, 1 8); to је posledica granicnog polo Zaja ovog grada najugoistocnoj granici Arkadije и sta1nom dodiru sa dorskim narecjem tamoSnjeg okruZenja. U arkadskom dija1ektu vaUa unapred oeekivati za padnogrcke, pre svega dorske elemente, jer је podrucje па kojem se njime govoril0 Ыl0 potpuno okruZeno do tiCnim narecjima. U zapadnogrcke elemente spadaju recimo О 9 i1i oblik tРЮКСЮЮL D 654, 20d.; 656, 8 sa svojim »dorskim« -а- pored arkadskog -0-. Takvi dor ski uticaji se, dakako, јо!! vise ројасауајu па mladim natpisima, narocito onim iz IY veka, dakle iz vremena neposredno pre по 810 је dijalekat potom (od sredine III veka) Ыо postepeno potiskivan а najzad , i sasvim istisnut pod uticajem (ahajsko-)dorskog koina-dija1ekta. (Ova jezicka medufaza pre konacnog prodora ћеlе nisticke kojne traja1a је и Arkadiji negde do I veka pre Нr. Onaje Ыlа politicko-istorijski uslovljena pripadno scu zemlje Ahajskom savezu i njegovim politickim su1 50
parnistvom sa Makedonijom. Zasniva1a se па dorskim i zapadnogrckim dija1ektima, а forma1no se odlikovala pre svega napu.stanjem svih arkadskih osobenosti. Ро znајето је preteZno па osnovu jednog zakona iz Stim fala, D 668.) U IV veku javlj aju se, razumljivo, уес i uzgredni elementi kojne upleteni u tekstove cija osno уа i dalje ostaje lokalni arkadski dijalekat, kao па pri mer u Aleksandrovoj odluci iz Delfa D 657. Ako se izuzmu ovi sekundami uticaji, onda preo staje niz posebnih razvoja, pre svega arahaizama, koji arkadskom dijalektu - delom uporedo sa kiparskim pridaju njegov karakteristican izgled. U pitanju su, па primer, razvoj sonantskih nazala u о (О 2), »priguSiva njе« а > о (О 20) i -о > -u (О 4), осиуanје medijalnog nastavka -tОL umesto -taL (О 1 6), jos u IV уеш zivi dualski oblici (О 1 2) ili cak jedan vrlo arhaican oblik kao sto је optativ Еl;ЕлаUVОLa (О 1 7), koji u celokup nот grckom jeziku stoji potpuno izolovano. ReCnik ovih sasvim prozaicnih natpisa ponekad ima vrlo izra zeno homersko obelezje (ир. Bowra; tako па pr. aLoa, &'!.Lata, К:ЕЛЕu80�, ЛЕUООЕLV, :rtt6ЛL� i mnoge druge reci), аН оп Ы mogao biti bar delimicno pozajmljen iz ера. Nece, naime, svuda biti sacuvana drevna, izvorno »ahajska« leksika, kojaje, s druge strane, takode tvori la jedan od nosecih stubova »homerskog« jezika. о
1 . Е umesto а: -К:РЕtт)� (IG У:2, 36 vise puta u imenima punopravnih arkadskih gradana, nasuprot -к:раtт)� u imenima meteka), Е>ЕРO'LЩ ibid. 40, ЕО БЕЛЛОVtЕ� D 656, 49 = Ек:�аЛЛОVtЕ� itd.; 151
.' t ,�,, !, / О, *г > ор: ЬtЖО SEG 1 1 , 1 1 1 2, 6 , b'UobEKO D 654, 7d. 2 1 , hEK01"OV ibid. 4; 1"E1"0P1"a'U D 656g 1 04 = 1"E1"ap1"Т]�, лаvаУОРОl� = лаV�У'UРl�
itd.; 3 . ЕУ > lV kao и kiparskom, ahajskom i, и trago vima, kritskom: tv passim = ЕУ, 'Јv'Uал.LO� D 665 С passim, IJ,l VОVОШ D 657, 49d.5 1 = IJ,ЕVО'UОШ, ML VШХIJ,Щ D 666, 7, participi па - lJ, lVО� = -IJ,EVO�, 'Ер XOIJ,LVLOL D 665 passim = 'OPXOIJ,EVLOl itd.; 4. -о > -'U kao и kiparskom i pamfilskom: gla golski nastavci -1"'U/-V1"'U, ал'U passim = ал6 , gen. -ао (kod a-osnova) > -а'U; takode -0- > -'U- ispred nazala kao и kiparskom, tesalskom i lezbIjanskom: UIJ,OLOL� D 665 А 1 , 5d. = 61J,0LOL�, uVE8'UOE = ark. 6VE8'UOE = aVE8'UOE (ир. br. 20); 5. *Иl/ЕFL > *Е·С > 1: pre svega и dativu: лл.Т]8l D 656, 20 = лМ8н, Пол.'UКРПL D 656g 78, ЕП ibid. 99, а·с cesto < *atFEoL; 6. F- se сиуа do ЈУ veka: Fa01"Ov D 654, 1 1 = аО1"6у, FEKa01"OV ibid. 1 9 = Ека01"ОУ, FЮ1"La'U D 662, 1 8 = lО1"LЩ itd.; сuуа se i unutar reci, mada se уес od najranijih tekstova пе belezi dosledno: [a]FE8л.а D 650, 4, O'UFolKLa D 665 passim < -FF- = O'U vOLKLa, FюFОl� ibid. А 1 , 4 = 'LOOL� itd.; 7. labiovelari ispred palatalnih vokala оЫспо > 1",
Ь: 1"10, H�, 6п�, ЛЕУ1"Е; ЕаЬЕл.л.ОV1"Е�
=
Еквал.л.оvп:�
(ир. br. l ), 6БЕл.о� D 654, 1 9.24 itd. ; аlј pored toga i а) jedarl osobeni znak И = S (тоМа = аау) и »presudi« iz Mantineje D 66 1 izmedu ostalog и Sl� redovi 25, 27 = 1"L�, ЩУ] ' red 23 = 1"Lva, OSEOL red 1 4 = 01"НР, Ets E 1 52
vise puta = E'LtE (аН takode u redu 1 9 '[Е!); Ь) '[�пра каtLШ sa '[�- umesto '[- па Ksutijinoj bronzi ispisanoj и Tegeji lakonskim dijalektom D 57 В 2; с) 6�Lr; = ()пr;, � ' = '[Е SEG 1 1 , 1 1 1 2, 4 iz K1itora ili Lusa (?); d) ЏРЕ8ра Strabon 8, 8, 4 (izriCito okarakterisano kao arkadska rec) = Вара8ра (= 6ЕРЕ8роу Hesihije), ЏЛЛЕL У' ВаЛЛЕLv Hesihije: ova.kva pisanja svakako иkazuju па spirant ili afrikatu i nisu lokalne osobeno sti, vec pre retki ostaci jednog opstearkadskog osobe nog razvoja (ир. kiparsko si-sе/ОLr; = пr;; оС ВОЛЕ ' '[С
8ЕЛELr;. KVJtPLOL); 8. tL > OL kao и kiparskom, lezblj anskom,jon sko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса mnо zine па -OL, EtlCOOL D 654, 1 , tРЮlCаОLOL ibid. 20d.; 656, 8 itd.; 9. Л > v ispred dentala kao u dorskom: ФL VtooVOr; IG У:2, 1 1 6, 2 = Ф(лtооvоr;, lCatEv8ovtar;, lCа tEv800VOL izmedu ostalog и D 657, 4.32 itd. ; 1 0. -уо- se cuva: dat. mn па -ОУOL, па pr. ару.у OL D 666, 5 ; IJ,LVОVОШ (ир. br. 3), лауощ D 665 А 1 2 л&ощ itd. ; ali па kraju reci -vr; > -r; bez naknadnog dиzenja: зk. mn па -or;, па pr. tor; otpatayor; D 657, 3 3 ; hLEpo8'UtEr; D 654, 7 = -tЕLr; itd.; 1 1 . пaknаdnо duzenje prilikom gubitka *s, ј pored nazala ili likvide: ф8Т]рооv D 656, 1 7 = ф8ЕСРООУ, wфТ]ЛОV D 657, 40 = wфЕLЛОV; ali и Orho тепи 6фЕЛЛОVОL D 665 А 23d. ; E[lCp] Lvvav ibid. c I , 7d. ; 1 2 . dual se cuva kod imena: '[оо L\Lб'UIJ,ОО D 664, 24d. ; dat. -OL'UV, -ашу ibid. 25 odnosno 8; .
=
.
1 53
1 3 . genitiv jednine -au « -ао: ир. br. 4) u TegcJi prenet па iтenа (noтina) zenskog roda -a-osnovtl: af.EpaU D 654, 1 6 = �f.Epac;, FEKaOtau ibid. 1 9 <= EKaOTТJ�, yau D 659, 3 = yђ �, оtкюu ibid. = оtКLЩ, tEtoptau (ир. br. 2) itd.; 14. iтenice па -EU�, ak. -Еа > -ТJ�, -ТЈv: фОVЕ� D 66 1 passim = фОVЕU�, tEPТJ� vise puta, ak. hLEPТJV D 654, 1 ; ир. kiparsko i-уе-rе-sеli.јЕрЕ � (ali ир. i Szemo renyi); 1 5 . pokazna zamenica OVL, ovu (kao U kiparskom i centralnokritskom) pored оБЕ: ир. Lejeune; 1 6. lifui nastavci u mediju -tОL, -VtoL Cuvaju se kao u kiparskom i mikenskom, za razliku od -tщ -vtШ u ostalim dijalektima: БЕаtОL D 656 рassiщ tEtaKtOL ibid. 44 itd.; 1 7. optativ ( l . lice jedn.) Е;Елаuvою D 665 С 30 < *-oj ff} ; 1 8. infinitiv tematskih glagola u Tegeji па -ЕОУ (verovatno pod dorskim uticajem): Lf.фШVЕV D 656, 24, EXEV D 657, 1 О, БLкаl;ЕV ibid. 24; ali u Orhomenu i Likoskuri -ТЈv < *-EEV (kao u tesalskom, lеzblјanskоПl i j onsko-atickom): лахТЈV D 665 А 3 , фЕРТЈV ibid 1 7 itd.; 1 9. zavrsni vokali predloga ava, ката, :тюро. apokopiraju se pred konsonantom: аf.(Е] ЮТЈ D 657. 59d., KaKELf.EvaU D 654, 24 = KataKELf.EVТJ�, лар tavu ibid. 14 itd.; 20. predlog ava > ov: oVE8uOE SEG 1 1 , 1 085 (> uVE8uOE D 676, 1; ир. br. 4) = aVE8uoE ibid. 2 itd. ; 1 54
2 1 . predlog :Тto� passim = :тtpo<;; :тtEba passim umesto !lEta; 22. veznik кщ u Mantineji za razliku od иоЫ cajenog КШ: кщ D 66 1 , 1 9.33.36; IG У:2, 26 1 , 7. 1 3 . 1 3 . Кiparski
L
Н. W. S т у t Ь, ЈЪе Arcado-Cyprian Dialect, ТАРА 1 8, 1 887, 59-133. 1 58d; СЬ . Е. В e n n e t t, оп the Sounds and Inflections of the Cyprian Dia1ect, University Studies. PubIished Ьу the University ofNebraska 1 :2, 1 888, 1 3 1-1 94; М е i s t е r 11 1 23-3 1 5; R. М е i s t е r, Zum eleischen, arka dischen und kyprischen Dialekte, Leipzig 1 890; H o ff m ann 1 passim; B e c htel 1 397-454; ThumbI S cherer 141-1 74; о. М а s s о п, Les inscriptions chypriotes syllabi ques. Recueil critique et commente, Paris 1 96 1 (ир. Р. C h antr a i n e , JdS 1 962, 2 1 3-226; Ј. R a i s on/C . B r i x h e , RE G 7 5 , 1 962, 5 1 5-52 1 ; G . N е и т а п п, Gnотоп 36, 1 964, 327-332; Е. R i s с Ь, Кratylos 1 0, 1 965, 88-94; и daljem tekstu skraceno sa »ICS«) М. S с h т i d t, Der kyprische dialekt und Euklos der chresmologe, кz 9, 1 860, 290-3 07. 3 6 1 -369; Н. W. S myth, Оп Poetical Words јп Cyprian Prose, АЈРЬ 8, 1 881, 467-47 1 ; о. Н о f f m а п п, Die kyprischen glossen als quellen des kyprischen dialektes, ВВ 1 5, 1 889, 44-1 00; Е. Н е r т а п п, Der kyprische Genitivus Singularis auf OO'V, IF 20, 1 906/07, 354-358; А. М е i 1 1 е t, А propos de cypr. МLуа.ла8еоо, MSL 1 6, 1 9 1 0-1 1 , 3 84d. ; Е. S i t t i g, KYJrika, NGGW 1 9 1 4, 93-96; М. L е ј е и п е ( 1 ), Sur les genitifs cypriotes du type: to apyupo(v), BSL 33, 1 932, 67-12; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Cyprus, JНS 54,
1 55
1 934, 54-74; М. L е ј е и п е (2), Sens et emplois des de monstratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1 943, 1 20-1 30; Т. Б. M i t ford ( 1 ), Кafizin and the Cypriot SylIabary, CQ 44, 1 950, 97-1 06; L. Z g и s t а, Sur quelques gloses cypriotes, Vestnik Кг.ilovske ceske spoleCnosti nauk. Пidа filos.-hi stor.-filol. 1 950: 1, Praha 1 95 1 ; М. L е ј е и п е (3), ОЬ servations sur lе cypriote, БSL 50, 1 954, 68-78; А. S t e i n e r , Studi sull'arcadico-ciprio, RIL 88, 1955, 325-359; о. М а s s о п ( 1 ), Notes d'onomastique chypriote: lе пот ki-li-ka-se et les noms еп -<X� а Chypre, Sybaris. Festschrift Hans Кrahe, Wiesbaden 1 95 8, 67-72; о. М а s s о п (2), А propos d'un ouvrage recent sur des inscriptions chypriotes sylIabiques, БСН 85, 1 96 1 , 569-582; Т. Б. М i t f о r d (2), Studies in the Signaries of South-Wеstem Cyprus, ВICS Supplement 1 0, London 1 96 1 (ир. М а s s о п (2) i о. Sze m ereny i , Gnотоп 40, 1 968, 1 67-1 74); 1 . and У . Kara ge orghis (1), Syllabic Inscriptions :&om cyprus 1959-1 96 1, Кadmos 1 , 1 962, 1 43-1 50; о. М а s s о п (3), А propos d 'un usage orthographique rare dans lе syllabaire chypriote, Кadmos 2, 1 963, 1 3 8-1 4 1 ; Т. В. М i t f o r d (3), Akestor, Кing of Paphos, БIСS 1 0, 1 963, 27-30; G. N е и т а п п ( 1 ), Zur Deutung der kyprischen »Биlwеr-Tafel«, Kadmos 2, 1 963, 53-67; W. С о w g i 1 1, Тhe Supposed Cypriote I Optatives duwanoi and dбkоi, Lg 40, 1 964, 344-365; Ј. У. К a r a g е о r g h i s (2)/ Т. Б. М i t fo r d, А Royal Inscrip tion from Curium, БСН 88, 1 964, 67-76; У. Karag e o r g h i s (3)/ о. M a s s o n , Quelques vases inscrits de Salamine de Chypre, Кadmos 4, 1 965, 146-1 53; о. М а s s о п (4), Kypriaka. III. Vases d'albatre inscrits du temple de Golgoi, БСН 90, 1 966, 22-3 1 ; Е. М а s s о п, Recherches sur les plus anciens emprunts seтitiques en grec, Paris 1 967; о. M a s s on (5), Kypriaka. IV. La рlпs ancienne inscription paphienne, БСН 92, 1 968, 375-379; о. S z е m е r е п у i, Arcadian and Cypriote (?) IEPHL, and the Мусenаеan An=
1 56
tecedent, SMEA 6, 1 968, 7-1 3 ; О. М а s s о n (6), Une nou velle epitaphe chypriote en caracteres paphiens, АА 84, 1 969, 407-410; G. N eum ann (2), Kyprischpi-Zo-pa-wo-se, кz 84, 1 970, 76-80; о. М а s s о п (7), Inscriptions chyp riotes retrouvees ои disparues, Syria 48, 1 97 1 , 427-452; Т. В. М i t f о r d (4), ЈЪе Inscriptions ofKourion, Philadel phia 1 97 1 ; С. R o 1 1 е у/ О. М a s s о п, Un bronze de Del phes а inscription chypriote syllabique, ВСН 95, 1 97 1 , 295-304; Н . w . С а t 1 i п g, Тhe Seal ofPasitimos, Kadmos 1 1 , 1 972, 55-78; О. М a s s o nl M. S z n y c e r, Recherches sur les Pheniciens а Chypre, Geneve-Paris 1 972; G. N еи mann (3), Zu den Hexametern der kyprischen Inschrift ICS 264, Kadmos 1 3, 1 974 ( 1 975), 1 46-1 5 5 Iz
Gotovo svi dUalekatski natpisi os1rva Кipra napi sani su karakteristicnirn slogovnim pismom (о tome ир. gore 11), cije de8iftovanje је zavr8eno negde oko 1 875/76. godine. RanUe zbirke ovih tekstova, Ьо 8to su GDI 1-2 1 2 (sa dopunama и Meister 11 1 68-1 9 1 ), zatirn Ho:fann 1 35-99 ili D 678-685 danas su pre vazidene zbirkom koju је naeinio Mason (Мasson), ICS, standardnirn delom koje obuhvata sve iole paZnje vred пе а objavljene natpise (oko 500 njih па broju) i pred stavlja ih па fotografiji ili barem crtezom (sa vaZnim dodacima, ali па zalost bez indeksa reci). Medutim, bogata arheol08ka delatnost па ostrvu, pre svega od zavrSetka Drиgog svetskog rata, koja је doprinela Ьо ljem raspoznavanju 10kalnih varijanti pisma, obeloda nila је otada vec novo mn08tvo natpisa: ир. pre svih Mitford (2) (3) (4), Кarageorghis ( 1 ) (2) (3) i SEG 20, 1 1 4-323 . Natpisi su rasporedeni ро gotovo сеlоm 1 57
ostrvu i poticu preteZno iz Pafa, Rantidija, Marija, Кu rija, Sola, Idalija, Hitra, Golga i Salamine. Spadaju и vreme od VП do III veka, а sada је pomat i jedan (doduse nejasan) paf1janski tekst iz VIП veka, ICS 1 74: uр. Masson (5). U VII vek spadaju natpisi па уа zama ICS 1 58, 257d., 346d., a mozda i tesko razum lji уа tzv. »Bulwer-ТаЫа« ICS 327: za оуо uр. Neuman ( 1 ). Iz V veka (tacnije iz perioda izmedu 478. i 470. godine) potice daleko najobimniji tekst, bronzana plo са iz ldalija ICS 2 1 7 = GDI 60 = D 679, koja regulise nagradivanje lekara Onasila i njegove brace od strane grada za usluge prиZene tokom opsade koju su predu zeli Persijanci i ljudi iz Кitija. Poseban тасај imaju tri fenicko-kiparska bilingvalna natpisa ICS 2 1 5d., 220 iz Tamasa, odnosno Idalija, kao i cesci »digrafi« (natpisi па kiparskom dijalektu pisani kiparskim pismon, а pored пјш, sa istim tekstom ili uz odstupanja od njega, alfabetski natpisi па dijalektu3 ili opstegrckomjezku). VaZan je, takode, i stihovani natpis ICS 264 = GQ 68 = D 685, 1 iz Golga, cije tumacenje, medutim, st/ara poteskoce i koj i ј е и ропесеm ocito pod utic� em heksametarskog pesnickogjezika [uр. najskorije 'Neu man (3)] . Iz »prekomorskih krajeva« poticu kipa-ski grafiti (urezi па zidu) iz Abida (Setijev hram; [CS 3 74-4 1 8) i Kamaka (Ahorisov hram; ICS 4 1 2 453) и Egiptu. опј se pripisuju kiparskim najamnicima 1 tr govcima s pocetka IV veka pre Hr. 3 Jedina dva svedocanstva kiparskog dijalekta pisaA al fabetom jesu »digrafi« ICS 1 64 i ICS 260 GDI 65 D 6'8 iz УI veka pre Hr. =
1 58
=
Najbitnije natpise па novcu (up. Head2 736 747), delom digrafe, Mason је uvrstio u svoje ICS : up. pre svega ICS 1 9dd., 1 68dd., 1 97dd., 225dd., 3 1 9dd. Уео та su brojne (preko 250 njih!) kiparske dijalekatske glose, pre svega u Hesil1ijevom leksikonu (up. Sclnidt, Hoffinann, Hoffinan 1 1 04-1 26), medu kojima i опа koja ј е svojevremeno bila znacajna za desifrovanje silabara JCa� · KU3tPLOL avtL toU ЈС<ХС Ove glose su posebno vaZne zbog kiparskog pisma, koje grcki jezik пе prenosi па odgovarajuci nacin.
I, Kiparski је grcki dijalekat koji је prodro najdalje па istok. Grci su se па Кipar naselili najpre u mi kensko doba, pristizali su sa grckog kopna u vise do seljenickih talasa izmedu 1 400. i 1 1 00. godine. U prilog tvrdnji о tako ranom naseljavanju (pre uvode пја fenickog alfabeta kod Grka) govori i samostalno kiparsko slogovno pismo, koje se posredno nadove zuje па kritsko-mikenska Нпеarnа pisma. Ovakva istorU a naseljavanja poznata ј е jos antickoj tradiciji, cija svedocanstva (ир. izmedu ostalog Herodot 5, 1 1 3 ; 7, 90; Strabon 1 4, 6, 3; Pausanija 8, 5, 2) ukazu ји па dolazak sa Peloponeza, narocito iz Arkadije. Ро tome Ы npr. Paf Ыо arkadska, Kurij argivska, Golgi sikionska, а Lapat lakonska naseobina. Na isti zakljucak upucuju i (top)onomasticke veze izmedu ovog ostrva i Peloponeza (up. 'AX<XL&v a JCT � ). Ро tvrdu za sve ovo uspelaje da obezbedi dijalektologi ј а, kojaje ustanovila da postoji podudamost izmedu kiparskog i arkadskog dijalekta u svim bitnim osobi1 59
пата: оуа dva патесја posmatraju se kao jedna је dinstvena, ро postanku istorodna dijalekatska gru pa (ир. nize У 1). Ostrvo пјје bilo potpuno grecizirano, mada grc ki kao jezik preovladuje: па jugu se осиуао jez ik »prastanovnika«, konvencionalno nazvan »eteoki parskim«, рте svega u Amatu, sve do ЈУ veka рте Нт. (eteokiparsko-grcki bilingvalni natpis JCS 1 96 datu је se u vreme oko 3 1 0. godine). Оуј eteokipars ki natpisi sluze se istim slogovnim pismom kao i опј sastavljeni па kiparsko-grckom dijalektu i zbog toga ih Mason и JCS razmatra zajedno. Gorenavedeni ы lingvalni natpis pokazuj e istovetnost slogovne vre d nosti u јтепјта koj a se j avljaju, dok su јпасе ti tekstovi prakticno neprotumaceni. Nebrojeni pokusa ј ј da se j ezik оуљ natpisa dovede и vezu sa drugima (уес su razmatrana poredenj a sa likij skim, i1irskim , sa semitskim jezicima, i to narocito sa fenickim , praartaj skim, huritskim i kavkaskim) ртеитапјепј su i spadaj u u sferu spekulacije. Takozvani »kiprom i nojski« natpisi, koj i vremenski prethode »eteokipar skim« Gavljaju se od ХУI veka рте Hr.) i и pogled u istorije pisma сјпе vezu sa minoj skim domenom, do danas nisu procitani. Pored Grka, jos jednu тапј јп и па КipTи predstavlj ali su Fenicani, pretezno па is tocnom delu ostrva. Nj ihova glavna naselja, sude ci ро izvestaju spomenika, bila su Кitij , IdаЩ i Tamas. О пј јта svedoce tri fenicko-kiparske bi1ingve (ир. Iz) kao i mno �obrojni fenicki elementi и kiparskom recniku (ир. Е. Masson 70-76): u vezi sa celokup пјт problemom ир. naj skorij e MassonlSznycer.
1 60
Nestanak kiparskog dij alekta odvijao se uporedo sa iscezavanj em lokalnog pisma. Nakon sto se u IV veku pre Hr. aticki dij alekat postepeno odomacio, а helenisticki opstegrcki jezik nametnuo kao sluZbeni u vreme vladavine Ptolemeja pocetkom III veka, u toku istog veka kiparski dijalekat i tamosnje slogovno pismo izasli su iz upotrebe i u »privatnim« dokumen tima. Svedocanstva ujednacavanj a lokalnog narecj a sa helenistickom kojnom s u kiparsko-opstejezicki bilingvalni natpisi (nе samo »digrafi«) sa uticajima kojne па glasovni i formalni sadrzaj dijalekatskog teksta. Najmladi poznati tekstovi pisani Iokalnim pismom па lokalnom dijalektu jesu zavetni natpisi ICS 229dd. iz svetiIista nimfi па Kaficinu s kraja III veka pre Hr. : ир. Mitford ( 1 ). о
1 . Е umesto а u imenima па -kе-rе-tе-sеl-крЕ tf c;, а pored toga, pod uticajem kojne, i usam ljeni primeri па -ka-ra-te-sel-Kpatf t;,; 2. *!" > ор kao pre svega u arkadskom: ka-te -wо-rо-kо-nеlкаtЕFоруоv IC S 2 1 7, 1 (radikalni tematski aorist od nuIske baze korena), K6p�a · кар Ыа . ПафLОL; 3 . Е > L u nazalnom okruzenju kao u arkadskom : Lv passim EV, a-rа-kо-mi-nе -[/' АрХOIl LVЕ [с; ? ] = -I!ЕVТЈс; ICS 327, 1 3 , mi-kа-lа-tе-оIМLуал.а8Еб = МЕуО ibid. 5 : ир. MeiIIet; 4. Е > L ispred а, о passim u Idaliju ( I C S 2 1 7): i zmedu ostalog ti-о-nеI8 LOv 8E6v red 27, ;-0=
=
11
Uvod u grtke dijalekte
161
-ta/Lo(v)ta = E6vta red 2 3 , ta-we-pi-ya/ta РЕ Лtј а = ta ЁЛЕа red 26 ( сlап napisan kao prok l i tika); 5 . prelazni glas ј izmedu L i vokala, и ICS 2 1 7 dosledno ј-уа, ali ј-е, ј-о, inace (i и Idaliju) bez ikakve pravi1nosti : ta-we-pi-ya/ta FЕЛtја (ир. br. 4), ј-уа -sа-tа-ili,јаа8ш = Ldа8ш ICS 2 1 7, 3 , ра-рј-уа-sе/ПафLјщ; ICS 242, 1 i pa-рi-о-sе/ПаФLO� pussim, i-уе-rе-sеltјЕрЕ � ICS 4, 1 pored i-e-re-u -sеItЕРЕЩ ICS 6, 1 , a-ро-rо-ti-si-уо!'АфроБLOLјо ICS 327, 7 pored a-ро-rо-ti-si-о-sе!'АфроБLOLО� ICS 299, 5 ; 6 . -о > -u [и] kao и arkadskom i pamfilskom : gen. -а о (kod a-osnova) > -au, а-ри/ алu = ал6, ICS 2 1 7, 8. 1 7, glagolski nastavak -tu/-tU = -tО : ke-nо-i-tU/УЕVОLtU ICS 2 1 7, 29 (ali п е *kе-i-tџ -i/КЕLtUL = КЕТ tш ICS 1 1 , 2, gde ·pre treba citl�ti ke-i-to-i: ир. br. 1 7); 7 . F se па pocetku i unutar reCi uglavnom bel� zi : we-tе-iIFEtЕL ICS 2 1 7, 1 , wo-i-kо-iIFOLКО L ibid. 6; ICS 233 , wa-nа-хеlFаvаs passim, ka-te-wo-I'o -kо-nе/каtЕFоруоv (ир. br. 2), pa-si-le-wo-se/rkf. аLл.Е Fо� passim, a-i-wе-i/аLFЕL = aLEL ICS 2 1 7, З 1 ; medutim, vec и V veku i kasnije F izmedu vokala �e cesto i пе Ьеlеп: ир. naroeito pa-si-.lf}-wo-se/ �ааLл.� Po� ICS 1 6, l d. pored i-уе-[rе-]о-sеltј ЕрЕ о� ibid. :\ ; 8 . labiovelari ispred L > s/a , slicno kao и arkn d skom (ир. IV 1 2 О 7): si-sе/аL� = tL� ICS 2 1 7, 1 0.2 3 (i 29?), at �6л.Е · tL 8Ел.ЕL� . КUЛРLOL (citaj eventull l по �6л.Е ' = �6л.ЕаL); 1 62
9. t L > OL kao u arkadskom, lezbljanskom, ј оп s:ko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . lica mn., npr. u futuru e-kе-sо-silE;б (V)ОL ICS 2 1 7, 3 1 , ko njunktiv i-о-siltб (V}JL ibid. ; ka-si-kе-nе-tо-sеlка <1LYVE toC; passim (аН ka-si-nе-tа-ilкаоLvЕ td L ICS 1 53, 2 sa -у- umesto -уу- : up. Sittig); 1 0. *!! > LЛ. u tо-nа-i-lо-nеltб v аtл.б v = t<бv &л.л.ооv ICS 2 1 7, 1 4, аLл.а · aVtL tOU (&л.)л.а. Ku JtPLOL ЕМ 34, 1 О; 1 1 . *s- inicijalno i intevokalsko *-s- па natpisi та је skoro svuda ocuvano, u glosama, medutim, > hl(д: па pr. 'iya · oLoo:тta . KU:тtPLOL; ovakva situaci ја moze se objasniti time �to glose predstavljaju mladi fonetski oblik, poreklom iz govomog jezika, dok natpisi pokazuju istorijsko pisanje. Na kraju reci se uglavnom belezi (-se), аН је cesto, cak i pred ро cetnim vokalom, izostavljeno: pritom treba, zbog pozicione dиzine, pretpostaviti asimilaciju sa pocet nim konsonantom па natpisu u stihu ICS 264: Iш-ро -tilка(:тt):тtб 8L кас; :тtб 8L, red 1 ; 1 2 . gen. jedn. o-osnova -о-nеl-бv, kiparska oso benost i istovremeno »aporija grcke gramatike« (Ве chtel 1 426): npr. а-nе-и mi-si-tо-nеЉVЕU џ-ю8бv; аН pored toga, delom па istom natpisu, oblici па -01-0, uvek kod сlanа tо/tб : up. izmedu ostalog Her тanп (kasnije је i sam odustao od takve interpretaci је), Lejeune ( 1 ), Steiner 344-348; 13. ak. jedn. kоnsюnantskih osnova па -ау u to-ni -ya-te-ra-neltov LjatiE pav ICS 2 1 7, 3, to-na-ti-ri-a-ta-neltov а(v)6рю(v)tаv ICS 2 1 5, 1 , to-na-ti-ri- - ""
=
1 63
-ya-ta-neltov a(v)bpLja(v)tav ICS 220, 2; svakako preuzeto iz vokalskih osnova (-оу, -а v itd.), i to Ila rocito iz promene clana (drugacUe Schwyzer 1 56) ); 14. promena L-osnova sa F: dat. po-tо-li-wil'Лт.о ЛLFL ICS 2 1 7, 6 od po-to-li-se, -nеl 'ЛtОЛLС;, -LV ; g(il. o-nа-si-wо-sеI'ОvаоLFос; ICS 1 1 , 1 ; 1 66, 3 od О-ћа -si-sеI'ОvаоLС; itd.; 1 5 . imenice па -EVC; u Pafu se dvaput j avlj aju sa -Е с; u nominativu, bas kao u arkadskom: o-i-ye-ге-sе!О tjEPE C; ICS 4, 1 ; 5, аН ир. Szemerenyi; 1 6. pokazna zamenica o-nе!ОУЕ i q -1J 1! -!O vu kao u tesalskom, odnosno arkadskom: ир. Lejeune (2); 1 7 . licni nastavak 3 . lica jedn. medij a -tо-i/-toL kao u arkadskom i mikenskom, u ke-i-tо-iIICЕL toL ICS 1 1 , 2 (na spomeniku n e s t oj i *ke-i-tu-iIICЕLt'Р L: ир. Masson a d loc.) z a razliku od 1 . lica j edn. Ае -i-mа-iIICЩ.IOL ICS 2 1 3а; 1 8 . apokopa zavrSnog vokala predloga lCata pred konsonantom u glosama lCа�Л� · !lаvЬалос; tw V 8upWv . ПафЮL (nasuprot lCаtа�Л�с;· !lаvЬало �), lCаура · lCаtафауа с; . Iала!lLVЮL itd. ; 1 9. predlog ауа > оу kao izmedu ostalog u arkadskom : o-nе-tе-kе!ОvЕ8Е ICЕ passim (> u-ne-te -kе!UvЕ8Е ICЕ ICS 1 8 1 , 3d.; ир. br. 6), pored toga oblik kojne a-nе-tе-keЈаvЕ8Е ICЕ izmedu ostalog па »digra fima« ICS 1 82.2 1 2 pored atickog аУЕ81)ICЕ; 20. рrеdl о g ро-sе/:тю с; ICS 2 1 7, 1, 9. l 9d.2 1 , kao u arkadskom; 2 1 . veznik kа-sе/ICЩ kao u arkadskom (Man1 i nej a); 1 64
22. и pojedinim dij alektoloski znacajnim od rednicama пе moze se j asno utvrditi polozaj kipar skog dijalekta zbog nj egovog »nepreciznog« pisma (nerazlikovanj e kvantiteta vokala i dr.): tako se za kiparski moze pretpostaviti »naknadno duzenje« sa то zbog nj egovih veza sa arkadskim (ир. е-тј = EMI/i !tL па »digrafu« ICS 260); isto tako ostaje ot voreno sta se desava sa pretpostavlj enom grupom *ns, npr. da li j e futur e-ke-so-si (ир. br. 9) = EsOY OL, EsO OL i1i E SOOL, da 1i ј е ak. тп. to-se = TOY�, ТО � i1i TO�, pri сети se, pocev od Hofmana (Hoff тапп), prednost daj e ovim poslednjim oblicima zbog arkadskog tщ (ир. sada i Neumann (3), 1 49 6); i kod infinitiva tematskih glagola пе moze se sa sigur noscu reci da li j e -е-nе = -ЕУ i1i -Е У. Pritom arkadski ima -ЕУ и Tegeji, а па drugim mestima -Т]У < *-ЕЕУ (bas kao i mikenski -е-е/-ЕЕУ). Posto oblik zabelezen и Tegej i (ир. IV 1 2 0 1 8) ро svoj pri1ici potice iz dor skog, za kiparski treba pretpostaviti -Е У kao »аЬај skи« varijantu. Zakljucak daj e kiparski »psilotican« dij alekat, kao lezblj anski, elidski i1i naroCito таl0а zij ski j onski, zato sto пета znakove za slogove sa h- (ир. Thumb/Scherer 1 64 § 274, 20) је preuranjen, а popravka rиkopisne tradicij e stoga proizvoljna. 1 4. Pamfilski L
А. В е z z е п Ь е r g е r, Zur beurteilung des ратрЬу lischen dia1ekts, ВВ 5, 1 880, 325-337; Р. Kret s c hmer, Zum pamphylischen dia1ekt, кz 33, 1 895, 25 8-268;
1 65
B e c h t e l П 796-823 ; P. M e t r i, Il dialetto panfilio, RIL 87, 1 954, 79-1 1 6 (uр. G. N е u m а п n, IF 65, 1 960, 95-97); ThumbIS cherer 1 75-1 93; Н о f f m а п N/S с h е r е r 5 I d.; В a r t o n е k 2 1-23 R. М e i s ter , Beitri zш griechischen Epigraphik und Dialektologie IV. Die Inschrift уоп Sillyon und der ратрЬу lische Dialekt, BVSG 56, 1 904, �2; А. M e i l l e t , La рlа се du ратрЬуНen parmi les dialectes grecs, REG 2 1 , 1 908, 41 3-425; G. Е. В е а п (l), Epitaphs ftom Aspendus, JКF 2, 1 953, 201-206; G. Е. В е ап (2), Inscriptions in the Antalya Museum, Belleten 22, 1 958, 2 1 -9 1 ; S. Lurj e , Burg:ftieden in Sillyon, К1io 37, 1 959, 7-20; W. Dre s s l e r , РатрЬу lisсh -б- zu -р-: еin weiterer SubstrateinfluВ?, AO 33, 1 965, 1 83-1 89; с. В r i х Ь е ( 1 ), Nouvelles epitaphes de РатрЪу Не, Etudes d' Archeologie Classique Ш ( Annales de l'Est, Memoire 29), Paris 1 965, 87-1 35; с. В r i х Ь е (2), Une 1a blette de juge d'origine probablement ратрЬуНеnnе, вен 90, 1 966, 653-663 ; о. S z е т е r е п у i, An Agreement bet ween РатрЬуНan and Luwian, SMEA 5, 1 968, 1 28-1 3 1 =
Iz
Dija1ekat kojim se govorilo u PamfiIiji (na juZnoj oba1i Ма1е Azije) poznat је tek vrlo slabo, sa таlо brojnih i povrh toga lose oCuvanih natpisa. MaterijaI se polako a1i postojano роуесауао zahva1jujuci novim na1azima, a1i obuhvata gotovo iskIjucivo kratke nad grobne natpise (iz helenistickog i rimskog doba), koji sadrZe samo imena (nalazista: Aspend, Perga, SiliJ): up. GDI 1259-1 268, D 686-686а, u �korije vreme na rocito Bean ( 1 ) (2), Brixhe ( 1 ) (2). Jedini dtiZi tekst je tesko osteceni i sadrZajno jos uvek ne sasvim protu maceni natpis iz SiIija, GDI 1 267 = D 686 (up. Mei ster, Metri 1 1 3-1 1 6, Lwje), iz IV veka pre Нr. Zbirka 1 66
dvadesetak glosa koje su oznacene k;ao pamfilske (ve апот iz Hesihijevog leksikona) moze se паСј kod Ве cenbergera (ВеzzenЬerger). Is
Karakteristicne osobenosti pamfilskog dijalek ta obj asnj avaju se njegovim izolovanim polozaj em па rubu grckog govomog podrucj a. Spram vrlo ar ЬајспЉ oblika, kao sto ј е to refleksiv РћЕ D 686, 23 = Е, stoje па mladim natpisima iz II v. pre Hr. moder nizmi, koji pokazuju razvoj e tipicne za kojnu: »iso hroniju« dugog i kratkog vokala ( ' АрtLllLборu D 686а 2, 1 = 'APtEI-LLбwроu) ili -LO<;, -LOУ > -L<;, -L(V) (ФорБЮL<; [ир. О 1] itd.). Najzad, kako пјЉоуо istrazivanj e napreduje, tako sve j asnije па videlo iz laze snaZni uticaj i domacih j ezika Male Azije па pamfilski dij alekat (vrlo је slabo, па zalost, posve docen sidetski j ezik, kojim se govorilo u Sidi i koji ро svoj prilici pripada hetitsko-luvij skoj j ezickoj ро rodici): ир. Neumann, Dressler, Szemerenyi. S to se tice porekla pamfilskog, mnogo toga ostaj e nej asno, а do sada se ј о!; пјј е mogla postici saglasnost u pi tanju dij alektoloskog polozaja ovog narecj a. Ра ipak, »nejedinstvenost« pamfilskog dijalekta (postoje oso Ьепа podudaranj a kako sa kiparskim [ир. О 2-4] tako i sa dorskim [ир. О 5 фLкаtL, 1 1 ] i eolskim па recjima [ир. О 1 1 , 1 2 imperativ]) Ьа!; kao ni ime П
polj ava bitne razlike и odnosu па sve velike dijal\\ katske grupe, mozda је оп »od pocetka« zaUZim!lO »samostalan polozaj« (HoffmanScherer 52), а za tim primao јеdan za drugim uticaje sa vise strana (jz eolskih, dorskih narecj a i narocito iz kritskog te, najzad, iz susednog kiparskog). о
1 . afereza pocetnog <1-: Форtшю; 'АфорбюLU D 686а 5е itd. (ир. poZoniu 'Алол.л.wvLO� па jed пот sidetsko-grckom bilingvalnom natpisu); 2. prelazni glas ј , ?! izmedu L, 'U i vokala: h L LO рОЮL D 686, 1 , бшх ibid. 5, �Ел. 'UWLLO � ibid. 3 itd.; 3. -о > -" [и] kao и arkadskom i kiparskom, isto tako -щ > щ ; : t(30 л.аоE't'U ibid. 8, hLШР'U ibid. 22 == LEp6v, 'АфорБЮLLЩ D 686а 5а 1 itd. ; 4. -а о > -а" (gen. j edn. a-osnova): 'Убрщю'U а" GDI 1 264, 2, ПЕл.wра'U D 686а 5Ь 2, 'ОрофаtL paw ibid. 5а 2 itd. ; 5 . F se и pismu obelezava delom sa Р, а delom sa w: (\Л) FEXEto »neka (do)nosi« D 686, 24, (3oFa ibid. = (3o-uv, WOLIC[O �] ibid. 3 itd., а ponekad se cak F i w smenjuju и i�tim oblicima; vredno је ратј е фLIС<Х't'L GDI 1 260, 5 ; 1 26 1 , 5 FLlCa't'L »20«; 6. tL se сиуа kao pre svega и zapadnogrckom, nij e > OL: фМС<ХtL (ир. br. 5), -бL (3 . lice mn.) < -vtL (ир. br. 1 0) itd. ; 7. У izmedu Е i vokala prelazi и spirant i оznаса va se nekad sa L, а nekad se i пе belezi: МhЕШ-, МЕШ-, МЕа- za MEya-; Semerenji (Szemerenyi) ovo poredi sa odgovarajucom promenom и luvijskom; -
-
=
1 68
8 . -6- > -р- (kao u susednim lokalnim j ezk l l l l a ; ир. Dressler): 'Орофо:tLраw = 'ОрофаtL6d О (ир. br. 4); 9. v se pred konsonantom ne belezi: спрБ ЛОLOL D 686, 7 = <Хv8рwлOLС;, а6РLLб vа ibid. 8 = <ХУ6РЕы уа itd.; 1 0. Vt > 6 (kao u susednim lokalnim j ezicima): ЛЕ6Е ibid. 5 = ЛЕvtЕ, Е;ауб 6L ibid. 1 6 = Е;ауооу tL itd.; 1 1 . dat. тп. па -OLOL, -аLOL: hLLapoLOL (ир. br. 2 ), <ХtрБ ЛОLOL (ир. br. 9), <хwtШОL ibid. 7 = au taL с; itd. ; 1 2 . licni nastavci 3 . lica тп. sa -6- < -Vt- (ир. br. 1 0): Е;ауб 6L = E;,aywvtL (ир. br. 1 0), УЕVб 6ш ibid. 20 УЕvwvtш, o6u ibid. 1 9, 2 1 = ovtov (јт p erativ); 1 3 . tematska promena sigmatskog aorista: ЕВО лаОЕtu ibid. 8, lCatEFEp;o6u ibid. 12 = -;ovtov (ир. br. 1 2) itd. ; 1 4. predlog ЛЕрli:L ibid. 7 (kao i u ЛЕрtЕ6WICЕ GDI 1 260, 3 ; 1 26 1 , 4) лр6с;. =
=
И . Јоnski L Н. w. S m у t Ь, ЈЪе Sounds and Inflections of the Greek Dialects. Ionic, Oxford 1 894; H o ffm a n n III pas sim; 1. Н а п d е 1, De lin;gua communi in titulos Ionicos ir repente, Studia Leopolitana 1, Leopoli 1 9 1 3 ; B e c h t e l =
1 69
III passim; Т h u m bIS с h е r е r 1 98-284 (ир. w. Por z i g , Gnоmоп 32, 1 960, 585-596); H o ffm an n/ S c h e r e r 34-42 Ch. F а v r е, Thesaurus verborum, quae in titulis 10nicis leguntur, cum Herodoteo sermone comparatus, Hei delbergae 1 9 1 4; Ј. D. Р h о k i t i s, Le rhotacisme dit eretrien, Athenes 1 932; А. S с h е r е r, Zur Laut- und For menlehre der milesischen Inschriften, phil. Diss. мun chen 1 934; В. В о п d е s s о п, De sonis et formis titulorum Milesiorum Didymreorumque, phil. Diss. Lund 1 936; Е. К п i t 1, Die Sprache der ionischen Kykladen nach den inschriftlichen Quellen, phil. Diss. MUnchen 1 93 8 ; G. D а u х, UN reglement cultuel d' Andros, Hespe ria 1 8, 1 949, 5 8-72; Ј. Р о u i 1 1 о u х ( 1 ), Recherches sur l'histoire et les cultes de Thasos. 1, Paris 1 954 (и okviru toga 447-45 5 : Annехе 11: Le dialecte des inscriptions tha siennes); Ј. Р о u i 1 1 о u х (2), Glaucos, fils de Leptine, Parien, ВСН 79, 1 955, 75-86; L. Н. Ј е f f е r у, The Courts of Justice in Archaic Chios, ABSA 5 1 , 1 956, 1 57-1 67; Н. Е r Ь s е, Anmerkungen zu Herodot. 1 ., Gl 39, 1 96 1 , 2 1 5-222; Н. В. R о s е п, Eine Laut- und For menlehre der herodotischen Sprachform, Heidelberg 1 962; S. L e v i n , The Nikandre Inscription (Schwyzer 788 [sic !]) and the Myth of the Indo-European Long *а, Кadmos 9, 1 970, 1 57-1 65; М. L еј е и п е, La dedicace dе NLкаvбрТЈ et l' ecriture archafque de Naxos, RPh 97, 1 97 1 , 209-2 1 5 Iz
Broj jonskih dijalekatskih natpisa ј е ogroman: izbor је napravljen u GDI 5262-5793 (sa dopunama u 4. tomu, 849-900) i D 687-8 1 4; obuhvatne zbirke nalaze se u vise tomova IG (XI: 2-4, 1 9 1 2-27, uz to do sada sest tomova »Natpisa sa Delosa« [Inscrip1 70
lions de Delos], 1 926-50; ХП : 5 , 7-9, 1 903 -- 1 5 , X I I : Supplementum, 1 939, br. 1 67-6 8 8 ) i и zbimim ри blikacijama iskopina (narocito iz maloazijskih gra Јоуа kao sto su Mi1et, Didima, Prijena, Eritra). Broj arhajskih natpisa (iz vremena pre 400. godine pre Hr.) relativno ј е veliki; za razlikи od njih, mladi nat pisi su od manj eg znacaja, j erj e j onski dijalekat rano Iscezao (uр. Is). Izиzetak predstavlj a pre svega statut udruZenja реуаса (ЈА.ол.лоL) iz Mileta (D 726), koji l e sacuvan samo и jednom primerku, nastalom oko 1 оо. pre Hr., ali se tu ipak radi о prepisu jednog sta rijeg dokumenta, koji treba datovati barem oko ceti rilsto godina ranije. Najstarij i tekstovi poticu cak iz VП у. pre Hr. ; и pitanju su uоЫсај епе vrste natpisa, d elom su to slиzbena dokumenta (tekstovi zakona, granicni kamenovi, pocasne odlиke i dr.), а delom јmајu privatni karakter (zavetni, nadgrobni, kletveni i drugi natpisi). Sa prostranog podrucja па koj em se g ovori1o jonskim dij alektom treba posebno роте п uti sledeca glavna nalazista: па zapadu ЕuЬејu sa g lavnim gradovima Halkidom i Eretrijom kao i nji h ovim znamenitim kolonij ama (istice se Кiтa sa b,rojnim starim natpisima od VП do V veka), pored toga i grad Orop па severoistoku Atike; и jиznoт Egeju (istocno i jugoistocno od Atike) jonske Kikla dle - Naks (zajedno sa kolonij om Amorgom), Кеј , Оеl (cije neizmemo bogatstvo natpisa svakako па s11:aje tek krajem ЈУ veka) i Par (zajedno sa koloni ј от Tasom и Trackom moru); па istoku centralni deo е gejske оЬаlе Маlе Azije oko grada Mileta (za пај vaZnije tekstove uр. Scherer Xd.) i Didime, narocito 171
Magneziju, Efes, Теј, Eritru, uz njih jonske gradove и Kariji kao Halikarnas i ostrva spram pomenute obale, pre svih Нјј i Sam; izdvojeno valja pomenuti, najzad, iz te oblasti proistekle kolonije (ро broju su najznacajnije one miletske), koje, od najudaljenijeg Ponta па istoku do Iberije па zapadu, obuhvataju celo Sredozemlje. Autenticna svedocanstva narecja kojim se govorilo и Joniji predstavljaju, kao i drug de, и prvom redu nemetricki tekstovi. Pojedinacno govoreCi, sledeci natpisi mogu se izdvojiti kao ро sebno znacajni: iz Кime natpis па j ednom lekitu 10 Х1У 865 = D 786 (VП vek), izjedne druge halkidske kolonije (mozda Katana? У1 vek) fragmenti natpisa SEG 4, 64, iz Eretrije zakon 1G ХП: 9, 1 273 . 1 274 = D 800 iz У1 veka i odluka о Artemisijama 1G ХП:9, 1 89 = D 808 iz oko 340. g. pre Hr., gde ј е vec oCigle dan aticki uticaj ; iz Oropa treba pomenuti kultni za kon 1G VП 235 = D 8 1 1 (1V vek), sa Keja »pogrebne propise« 1G ХП:5, 593 = D 766 s kraja V veka; naroCito su stari (па Delu nadena) Nikandrina pos veta sa Naksa 1G ХП: 5 , 2, S. ХХ1У = GD1 5423 = D 758, »Glaukov natpis« sa Tasa (VП vek), koj i j e оЬ javio Риј и [Роиillоих (2)] i zavetni natpis D 723 , 1 iz Mileta (VП vek). Vise zbog svog оЫmа isticu se tekstovi kao miletski kalendar zrtvoprinosenja D 725 (У1 vek), halikarnaski posednicki zakon D 744 (У vek) i »Нijski ustav« D 687 (izmedu 575. i 550. pre Hr. ; ир. naj skorije Jeffery). Jonskom pripada znacajno mesto i и knjizevnoj upotrebi, posto ј е to, izmedu ostalog, jezik celokup ne grcke epike i najstarije umetnicke proze. 1stina, 1 72
))Homerov« jezik, dakle jezik Ilijade i Odisejc, sашо ј е preteZno jonski, а и celini је to jedan umetnicki је zik kojim se, и obliku koj i je do nas dosao, nigde nije govorilo. Ovaj epski dij alekat potpuno se razlikuje od onih kojima se zaista i govorilo уес i ро tome sto se и njemu javlja tzv. »metricko dшепје«, vestacko »рrоdшаvanје« kratkog sloga s ciljem da se reci koje su se prosodijski opirale heksametru оуоmе prilago de i и nj ega uklope. U »Homerov« ј ezik umesani su i elementi strani jonskom dijalektu, mоои kojima treba posebno istaci eolske. Ovu (сит grano salis) »dijale katsku mesavinu« ne treba, dabome, objaSnjavati time da su ovi epovi i sa njima i njihov jezik, nastali па jednom mesovito jonsko-eolskom podrucju ili cak и najpre eolskoj ра kasnije jonskoj naseobini, и kojoj se nalaze i neka od mesta koja su se nadmetala za zvuCni naziv »Homerovog zavicaja«. Тај jezik je pre »rezul tat dugog knjizevnog razvoja« (tako Тhumb/Scherer 2 1 6). Nj ega su podrdavali ne samo svi kasniji grcki epicari, naj doslednij e pesnici takozvanih »Homer skih himni« i Hesiod, уес su isti jezik па tradiciona lan nacin upotrebljavali (росеу od najstarijе jonske filozofije) ucena poezija i epigram; jonski dijalekat pokazuju, dalje, j os i elegija i jampska poezija od Arhiloha i Hiponakta do Heronde. То је, najzad, и najstarije vreme, do pred kraj V veka pre Hr., i jezik grcke umetnicke proze, filozofli, mitografli, istorica ra (Herodot, pre svih; ipak, odavno је spomo pitanje da li njegov jezik odrdava dijalekat nekog odre denog jonskog grada: ир. najskorije Rosen 248-254) itd. Znanja kasnijih gramaticara о оуоm dijalektu, 1 73
od koj ih su sacuvani obuhvatni traktati ЛЕрt '1<1(')I Н nisu vredna ротепа, jer se gotovo iskljucivo ZШil l l r vaju п а Homeru i Herodotu. "
Is
Postojbina iz koje је krenuo kolonizacioni tala$ negde и IX-VIII veku, koj i је Јопсе doveo do па} udalj enije seveme obale Cmog mora i do Galijll (Masalija) i Iberije, obuhvata јеdnо prostrano, аН povezano i jasno omedeno dijalekatsko podrucjc: ЕиЬеји, Кiklade (sa izuzetkom juZnih: Mela, Ter� itd.) i priobalni poj as Male Azije, od Fokej e do НаН· kamasa, sa naspramnim ostrvima. Ти па istoku Јоп· ci i njihov dijalekat potisnuli su, negde и isto vreme, jos i Dorce i Eolce, koji su vec ranij e sa grckog kop· па bili presli ovamo. Za Halikamas i Smimu ovo iz ricito potvrduje Herodot (7, 99, 3 , odnosno 1 , 1 50, 2); primese eolskih dij alekatskih obelezja mogu se jos naCi па jonskim natpisima iz Fokeje, Eritre, sa Нij a (па pr. fokej sko ZLOV1J[OLO�] = �LOуО [ир. IV 1 1 О 1 О], eritrejsko Фаvvо8Е1!L(Ю� GD1 5692Ь 28 = ФШVО, hijsko ЛРТЈsОLOLV D 688а 1 6d. 20 = ЛР�sОU OLV). Na ovo predkolonizacijsko staniste Jonci su bili prodrli sa kopna и tzv. »Jonskoj seobi«. U Ilijadi 'l dovE� (samo N 685) se pominju zajedno sa Веоса nima, Lokranima, Ftiotidanima i Epejcima, а jos Herodot izricito kaZe ( 1 , 1 47, 2) da su Jonci svi oni
, OOOL ал' 'А8ТЈУЕООУ YEy6vaOL.
Na jednom tako prostranom podrucju treba, па ravno, unapred ocekivati postojanje lokalnih j ezic kih razlika; vec anticki gramaticari svedoce о tome, 1 74
а
posebno је cuven postao jedan Herodotov izv��ta.l ( 1 , 1 42, 3d.) u koj em se za dvanaest jonskih gradova utvrduju cetiri dijalekatske grupe. Herodot, medu tim, ne navodi njihova obeleZja niti kriterijume па osnovu kojih ih razlikuje. То su: а) karijska grupa sa Miletom, Mijuntom i Prijenom; Ь) lidijska sa Efe som, Kolofonom, Lebedom, Тејоm, Кlazomenom i Fokej om; с) Hij i Eritra; d) Sam. Ova cetvoma pode la ne moze se potvrditi па natpisima, dakle па auten ticnom materijalu. Herodot mora da је ovde imao па umu jezik kojim se и narodu stvamo govorilo i cije ј е razlicite podvrste оп ostro odvajao od »norme« knjizevnog jezika (uр. Erbse, koj i ovo pokusava da zakljuci iz pomenutog mesta kod Herodota, i to pre svega па osnovu tamo pomenutog termina лара yooy�). Nasuprot ovome, svedocanstva па natpisima pre govore и prilog trojne podele па sledece grupe: а) zapadnojonski па Eubeji i и Oropu (severoistocna Atika), koji је blizi atickom а pokazиje veze i sa Ье otskim narecjem (uр. recimo О 6, 1 О); Ь) centralno jonski ili ostrvski jonski па Кikladima (о ovom dijalektи uр. Кnitl); с) istocnojonski и Maloj Aziji, verovatno najmanje drevan dijalekat, cija su glavna obelezja psiloza (О 1 1 ) i gubitak digame (О 5). ОСј gledne su lokalne osobenosti unutar ovih grupa: tako је, па primer, па Eubeji grad Eretrij a (zajedno sa Oropom па kopnu naspram nje) isto tako izolovan sa svojim rotacizmom (О 9) kao medu Кikladima gru ра NakslКej/Amorg sa osobenim tretmanom glasa Н (uр. najskorij e Lejeune). Maloazijski jonski je, za razliku od toga, prilicno jedinstven, ako se izuzmu 1 75
eolski elementi па nekim mestima (ир. gore): tи mora da ј е knjizevni j ezik ј ednog odredenog mesta - пе sumnjivo Mileta - zaиzeo dominantan polozaj i tako praktiCno postao merodavna поnnа (ир. Scherer 2d.). Jonski dijalekat iscezao је pre svih ostalih: taj proces se vremenski podudara sa nastankom zajed nickog jezika (КOLУ1) БLаЛЕКtо�) и VЛV yekи, doga dajem и kojem su se kroz uzajamne uticaj e brisale granice medu narecj ima, а koji је Ыо podstaknut prodorom atickih oblika и jonski dijalekat (cak i та loazijski) и V veku (пајјаб aticki uticaj Ыо ј е па Delu, usled duge vladavine Atine nad ovim ostrvom). То је, naposletkи, dovelo do »utapanja« jonskog di jalekta и atiCki. Уес kraj em IV уеЬ natpisi па nekad I jonskim podrucjima pokazuju izrazit koine-karakter, dok su obelezja starog dijalekta retka. Od tog vremena primeri jonskih dijalekatskih natpisa su sasvim usamljeni; centralnojonski odrzao se jos re lativno najdиze па udaljenom Tasu. о
1 . У = [и] и zapadnojonskom. То se moze zakljuciti iz upotrebe <ј> и ЛЕ <ј>u8щ D 786, l d. = л�кu80�, <ј>лutб D 797, 4 (gde stoji pogresno К-) = КЛ UtOO itd., kao i iz »prigusivanja« о > u и zavrsnim slogovima posle u и prethodnom slogu (huлu D 79 1 = uло, <ј>u<ј>vщ D 797, 5 = K"KYO�); па Naksu se аFutб D 760, metricki = autou moze razum eti samo sa [и] . Za razlikи od toga, и Ма10ј Aziji od kraj a V veka u = [щ , zbog cega se [аи, еи] , gde se [и] sacuvalo, belezi sa ао, ЕО : a6to� = auto�, --
1 76
таота = tauta passim, Е68раО[1]с;Ј D 7 2'�, .� ( V I vek) = Eu8pao1]C;, 6 j3aoLIl.EOC; D 688с 8 ( ) I �( ( щл.ЕUС; itd. ; 2. *0 > 1] (i kada se nalazi iza Е, L, р): lJ.1]t1]P, b1]lJ.oC;, L1]tpOC; = Latp6c;, np1]OOELV = np dttELv passim; sa *ё se podudaralo graficki (kao Е ili Н), а =-
svakako i glasovno. Medutim, па Naksu (zajedno sa Amorgom) i Кеји u arhaiCnom pismujos uvekje ode U eno, sto znaci da se fonetski razlikovalo sve do V veka pre Нr. : Н, В = � < *0 i Е = � < *ё (izmedu osta1og) u IШОLуvЕtВ D 7 5 8 , 3 = KaoLyv*1], аУЕ8ЕКЕУ ВкВ f30л.б L (ЬЕК1]О) ibid. 1 = аУЕ81]КЕУ ЕК1]f36л.q> itd. ; 3 . f, q nastalo naknadnim duzenjem ili kon trakcijom па starijim natpisima belezi se sa Е, О (isto kao kratki vokali), za razliku od »pravih« dif tonga EI, ОУ: 'EIJ.L passim = EtlJ.L < *EOIJ.L, трЕс; D 707а 4 = ТРЕ! С; < *tp(iEC;, infinitivi па -Еу = -ELV, <ј>ОР1] D 758, 2, metricki -- = KOUP1] < * к6рРа , gen. ј еdn. -о = -ou itd. Росеу od IV veka podu darnost u belezenju ovih glasova sa pravim difton zima (znacima EI, ОУ) је redovna, а u pojedinim slucajevima опа se ј ауlј а уес u УI, тоЫа cak i VП veku: EIIJ.L = ELJ-I.L па »Glaukovom natpisu« (koji nije pouzdano datovan) (ир. РоиШоих (2), 77d.); 4. metateza kvantiteta 1]а > Еа , 1]0 > ЕЮ kao u atickom: tБ С; ј3аОLл.ЕаС; D 693, 8 = Ьот. tOUC; f3a О Lл.fiас;, пот. YEaL D 733, 40 i ak. УЕас; passim < *yfi at , *yfi ac; = уа! , уас;, пол.ЕЮС; passim = п6л.1]0С;, imena koj a sadrze ЛЕЮ-, -л.ЕЮС; (ир. br. 1 2) = Ла о-, -л.а ос; itd. ; 1 2 Uvod u gr�ke dyalekte
1 77
5 . glas *'!:! se svuda izgubio, аНје znak F iSС�ћ�О bez ikakvog traga jedino и istocnojonskom, dok :ie drugde i dalje upotrebljava и stranim imenima ( 1 '\0 D 797, 3 = 'Iw itd.), diftonzima (aFut o : ир. br. 1 ), za oznacavanje prelaznog glasa npr. и C>uFo SEO 4, 64а 28 = Мо, rapuFovE с; D 797, 2 = rТJpu6vТJC; i t d. (ир. br. 1 2); 6. naknadno dшепје prilikom uproscavanja kOlt sonantskih grupa *УР, рР, л.F redovno је и сео tralno- i istocnojonskom (;EL уо- = ;ЕУО- passim и mnogobrojnim imenima, <ј>б рТ) sa metricki zagarаџ tovanom duZinom, znaci ou: ир. br. 3, к:ал.оv IG ХI I: 8, 3 98, 1 , metricki = к:ал.6v itd.). Nasuprot tome, и zapadnojonskom оуа glasovna promena izostaje, kao sto j e to slucaj и atickom : ;ЕУОС; D 8 1 1 , 9. l 4d. (Orop); Корн IG ХI I : 9, 258 = K6p!l itd. ; 7. labiovelar *ЈС! ispred [о, и] > к:/л : epigrafski svuda л, osim 6к:ою = О ЛОL а GDI IV, str. 883, red 1 1 (Eritra, IV vek), sto Ы mogao biti eolizam (ир. Is); и knjizevnoj predaji, medutim, к:о- је preovla dujuci oblik, аН и tome пе treba neizostavno traZiti posebnost istocnojonskog narecja: ир. Bechtel ПI 87-89, koji pridaje narocit znacaj smeni ло- i о к:о kod Arhiloha, Heraklita i drugih; 8 . tL > OL kao и atickom, arkadsko-kiparskom, lezbljanskom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса jedn. i mп. па -OL; ELICOOL passim itd. ; 9. intervokalsko о [z] > р и Eretriji i Oropu (»rotacizam«; ир. Phokitis): licni nastavak 3 . Нса mп. -рL У; ЛШРLV D 804, 6 = ЛШОLУ, C>ТJIA-OPLWV D --
1 78
8 1 1 , 2 8 d. 3 5 = b THA. OO L W V; j os и 111 veku ЛuраVL ас; cesce = ЛuоаV L ас;; Platon (Kratil 434с), те dutiт, govori о odgovarajucoj proтeni па kraju reci (ок:л.Тlр6tТlР = -TТlC;), gde ona па natpisiтa nij e zabelezena (ир. Лuраvшс;): оуи Platonovu »gresku« Porcih (Porzig 5 87) zgodno tuтaci tiтe sto onaj »svoj e poznavanj e rotacizтa и Eretriji duguje koтedij i, koj a ј е svakako тogla i preteri vati«; 1 0. ОО, ako ј е od * К:1 , Х! , тР, и istocno- i centralnoj onskoт se сиуа (ЛРТlООЕ V D 687Ь 1 О = лрdttЕLV: ир. br. 2 ; Е л.аооwv раssiт itd.). Za razli ku od toga, па Eubej i i и Oropu, kao и atickoт i beotskoт narecju, > тт : ЛР[ТI]ttЕо8ш D 808, 3 3 d., ЛРТlttоv[t]wv ibid. 44d., Ел.аttоv D 8 1 1 , 5.22 itd.; 1 1 . h se и тaloazijskoт ј onskoт rano izgubil0, bas kao i и тaloazijskoт eolskoт (»psi1oza«): to је najuocUivije kod kraze, odnosno kod elizije к:ат ОЛЕР D 726, l l d. 1 7; 744, 43d. = к:а86ЛЕР, ЕЛ' wу D 727, 5.8 = Еф ' Фv, t1\к:аtТlL D 724, 6d. = 8' 'Hк:aTТl itd. U centralno- i zapadnoj onskoт оуај glas se, naprotiv, сиуа i graficki obelezava (ЕиЬеја: Н = h, odnosno hE, Кikladi: 8 = h, odnosno hE i ТI : ир. ВkЦ3 0 л.б L, gore br. 2, gde se stari 10kalni nacin pi sanj a [8 = h(E)] i onaj тaloazijsko-jonski [8 = ТI] javljaju jedan pored drugog): НUЛU (ир. Ь. 1 ), Но рос; = орос; vise puta, НОЛЕ[РТlС;] D 8 1 1 , 46 (Orop) = ЕОЛЕрd с;, 8 LEPOV D 78 1 (SifilO) = LEp6v, ФВра Вао D 785, 3 (па Naksu) = Ф ра1;оu itd. ;
1 79
1 2. tzv. »aticka deklinacija« па -(E)OO� (pre svc ga usled metateze kvantiteta, ир. br. 4) : 'Ор8ЕОLЛЕW� D 755, l d.; 'АРI<:ЕаLЛЕб � D 8 1 3, 4; gcn. 0ЕРОЕЛЕW JG ХII:5, 2 1 6, 2; ФEL<>LЛЕб D 788; 'Ауа ОLЛЕFб (sa obelezenim prelaznim glasom, ир. br. 5) GDJ 5292 itd. ; 1 3 . пот. тп. clana oLlot, a t/a t kao i svuda izu zev и zapadnogrckim narecjima, beotskom i deli micno tesalskom (ир. ЈУ 1 0 0 1 5): ot D 723, 1 , 1 , a t D 707а 4 itd. ; 14. refleksivna zamenica EWUtOU itd. = EautOU и knjizevnoj predaji (pocev od Herodota) potvrdena ј е i па natpisima: Еwutб D 726, 44 = Eautou, EWUtWV GDJ 5 5 88, 4 (?? ЕОУ - ! ) = EautwV, аН ро red toga cesto i Eaut- (Еаот-: ир. br. 1 ), aut-; 1 5 . imperativski zavrseci -утооу i и mediju -08ооу: 6ФELлоvtwv D 702, 1 4d. ; 688а 1 7d. itd., :rtPТJ1;аутооу ibid. 1 8 itd. ; EI<::rtPТJ1;ao8wv D 702, 1 3, YLVE08wv D 8 1 1 , 1 7, ЕУЕХЕа8ооу D 733, 26 itd. ; ро red toga, kao ostaci bez »pluralskog у« [8]Еа8оо IG ХII:8, 262, 1 9 (ир. Кnitl l 1 4) i - potvrdujuci pret hodni primer - фЕроvtб па јеdnот natpisu sa An dra, koji је objavio Do; 1 6. infinitiv »atematskih« glagola па -уш kao и arkadsko-kiparskom: ЕУШ, EtVaL, OLOOVaL, <>OUVaL passim, <Х:rtО<>Б VaL D 727, 6 = -<>ОUVaL, 8нуш D 726, 4 itd. ; medutim, и zapadnojonskom, pored to ga, i »tematski« oblici kao E tV D 8 1 2, 5 . 7 itd. = Е!уш; E1;ELV D 8 1 1 , 30d. = Е1;Е!: уш; OL<>OUV ibid. 2 1 , 1 80
33 = БLБ6v<XL; ЕЛLtL8ELV ibid. 26 = -п8 ЕУШ, isto tako E ICtL8ELV ibid. 4 1 d. ; tL8ELV D 808, 5 . 1 0; lCa8L o'tav ibid. 35 = lCa8Lcrt aV<XL ; 1 7 . apokopa zamnog vokala kod predloga is pred konsonanata па matpisima, osim u licnim ime nima, s а т о u лар '['[ а] Е lCУLVЩ.l.Еvа IG ХIl : 5 , 1 08, 8d. = лара та E ICYLyv 6 !.1.EVa »mimo dozvoljenog«; лар tО!.l. �бv Мilеt III Ьr. 1 32Ь 6 = лара тоу �ouv. Ћ6. Aticki L
Р. с а и е r, De dia1ecto Attica vetustiore, SGLG 8, 1 875, 223-302. 399-443 ; К. M e i s t e rh a n s / E . S c h w y z е r , Grammatik der attischen Inschriften, Berlin э 1 900, reprint Dublin itd. 1 97 1 ; Ј. S с h 1 а g е t е r ( 1 ), Zur Laut- und Formenlehre der auJ3erhalb Attikas gefundenen attischen Inschriften. Ein Beitrag zur Koine, Progr. Frei burg i. Br. 1 908; Ј. S с ы a g e t e r (2), Der Wortschatz der auВerhalb Attikas gefundenen attischen Inschriften. Ein Beitrag zur Entsteln.ung der Koine, Strassburg 1 9 1 2 (prv i put s e poj avilo ka,o Progr. Konstanz 1 9 1 0, 1 9 1 2); ТЬ и т b/S c h e r e r 284-3 1 3 ; Е. R i s с Ь, Das Attische im Rahmen der griechischen Dialekte, МН 2 1 , 1 964, 1-14; L. L и р а �, Phonologie du grec attique, Тhe HaguelParis 1 972; S .-Т. Т е о d о r s s о п, Тhe Phonemic System of the Attic Dialect 400-34Ю В. С., GбtеЬоrg 1 974 St. К е с k, UЪ er den Dual bei den griechischen Red пет mit Beriicksichtigung der attischen Inschriften, Beitrage zur Historischen Syntax der griechischen Spra сЬе П, W\lrzburg 1 882; М. Н е с h t, Orthographisch-di=
181
alektisehe Forsehungen auf Grund attiseher Insel1l HI�1I ( 1 ), 2, Progr. Konigsberg ј. Pr. 1 885, Gumbinnen 1 Н !Њ , l ' К r е t s е h m е r, Die Grieehisehen V aseninsehriftcll Illr�'1 Spraehe nach untersueht, Giitersloh 1 894, reprin l I [ј Ј desheimINew York 1 969 (и okviru toga 73-2 1 0: Х . Л tti sehe Vasen); Е. S е h w у z е r, Die Vulgarsprael1�' dCI attisehen Fluehtafeln, NJ 5, 1 900, 244-262; А. A U ll o l · l e n t , Defixionum tabellae, Luteeiae Parisiorum 1 9('" (\1 okviru toga 8 1 - 1 06: Attiea, nr. 45-79); W. R a Ь е h 1, Dc Sermone Defixionum Attiearum , phil. Diss. Berlin } 906; W. L а d е m а п п, De titulis Attieis quaestiones orthoL'.ra phieae et grammatieae, phil. Diss. Basel 1 9 1 5 ; В. 1<' 0 s e n kr a n z , Der lokale Grundton und die рersопЉЉе Eigenart in der Sprache des Тhukydides und der altcren attisehen Redner, IF 48, 1 930, 1 27-1 78; В. D. М е r i t tJ Н. Т. W a d e - G e r y/ M. F. M e G r e g o r, Тhe Athenian Tribute Lists. I-IУ, CambridgelМass. (od 11: Рriщ:е tonIN. Ј.) 1 939-5 3 ; W. Р е е k, Attisehe Grabsehriflcn. 1-11, Berlin 1 954-57; S. L u r i а, Zur FrUhgesehiehte ues grieehisehen Alphabets. 1 . Die fi:iattisehen Insehriftc;n, Kadmos 3, 1 964, 88-1 07; А. S. Н е п r у, Notes оп the Language ofthe Prose Inseriptions ofHellenistie Athcns, CQ N. S . 1 7, 1 967, 257-295 ; 0. S z e m e r e n y i, Тhe At tie »Riiekverwandlung« or Atomism and strueturalism in aetion, Studien zur Spraehwissensehaft und Kulturkunue. Gedenksehrift fi Wilhelm Brandenstein, Innsbruek 1 968, 1 39-1 5 7; F. Ј. F e r n a n d e z N i e t o, Eine neue Lesung der altesten grieehisehen Insehrift (IG 1 Suppl. 492а), ВЈ 1 70, 1 970, 7 1-76; L. L. Т h r е а t t е, Тhe phonology of Attie Inseriptions, HSPh 74, 1 970, 344-348 (Sum ary of Diss. Harvard University 1 969); С. W а t k i п s, Syntax and metries in the Dipylon vase inseription, Studies in Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruek 1 976, 43 1 -44 1
1 82
Iz
Z a aticki dijalekat, govor Atine, sacuvano је iz n.aj starijih vremena vise svedocanstava nego za i jedno drugo podrucje. Ovako rana (natpisi sezи do VШ veka pre Hr.) i neobicno bogata posvedocenost odreduj e znacajno mesto ovog dijalekta; zahvalju јuсј оЬЩu literarne i epigrafske predaj e to је najbo lj е poznato grcko narecje. Zbirke natpisa nikako ne uspevaju da savladaju tu hrpu materijala: IG е ( 1 924) sadrze staroaticke natpise iz vremena pre Euklido v og arhontovanj a (ир. Is), dok se docniji tekstovi na laze u IG IVш2 ( 1 9 1 3-40; sedam svezaka); za novije nalaze ир. SEG, pre svega tomove 10 i 2 1 ; samo таli izbor j ezicki zanimljivih natpisa nudi D (ар pendix 1, str. 3 83-3 87). Brojcano potpuno nadmoc по u prvom planu stoje sluzbeno-drzavni tekstovi, pred koj ima ustupa mali broj uglavnom kratkih pri v atnih natpisa. Naj stariji su zapisi па vazama, уеСј пот iz УI veka pre Hr., medu kojima је i najstariji sacuvani grcki alfabetski natpis uopste, па jednoj posudi za vino kasnogeometrijskog sti1a sa Dipi lonskog groblj a. То је tzv. »Dipi1onska vaza« IG Ј2 9 1 9 = D Арр. 1, 1 , koj a se danas datuje negde u vre те izmedu 73 5 . i 725 . pre Hr. (citanjem spomog za vrsetka Ьауј se u najskorije vreme Femandez Nieto, koji ћос; vuv OPXE O't'o v лаv't'о v <пал.О 't'а't'а ЛaL џ L, 't'O 't'OV ЕICл.U!LЕ v [i1i О Е У] Cita i tumaci, kao sa da Votkins [Watkins] , па sledeci nacin: »Oslobadam onoga koji plese najljupkij e od svih ovde prisutnih plesaca«). Jezik оуљ tekstova naj detaljnije ј е izuca уао Кrecmer (Kretschmer): oni su glavni izvor za -
1 83
tzv. »vulgarnoaticki«, govomi jezik manј е obrazo уanЉ slojeva atinskog stanovnistva u arhajsko dol1a. Za poklasicno doba ovu ulogu ima tacno 250 klet уе nih tablica, veCinom iz III у. pre Hr. Zbirka R. Viпsа (R. Wilnsch) u IG II1 :3 ( 1 897), па Zalost, jos uvek nije obnovljena; dopune у. u Audollent. Najzad. u istu oblast spadaju i ostraka (koja, dabome, sadrze gotovo iskljucivo imena), pretezno iz V veka. Neo bicno bogati nalazi iz 1 966/67. godine (preko 4000 krhotina) sa Kerameika jos uvek nisu objavUeni. Uz privatne natpise treba, dalje, navesti tekstove па nad grobnim spomenicima (pojavljuju se pred kraj VП veka i obuhvataju brojne epigrame; dopune za IG da је Peek) i zavetne natpise (delom takode metriCke). Naj starija poznata atinska psefizma mogao bi biti tzv. »Salaminski dekret« IG е 1 , cij e је datova пј е (У! vek? ili ipak tek pocetak V veka pre Нr. ?) j ednako spomo kao i nj egov sadrZaj (о ukupnoj pro blematici vezanoj za оуај tekst ир. najnovije, izmedu ostalog Luria). Atinske narodne odluke, koj e se od nose па najrazliCitija pitanj a, sacuvane su u velikom broju. Zbog оЫmа ili j ezika valja izdvoj iti опи о Eleusinskim misterij ama (IG е 6 D арр. I, 8; ир. SEG 1 0, 6), о Eritri, Kolofonu i Halkidi (lG е 1 0. 1 4/ 1 5 .39 D арр. I, 1 1 ); pored toga, tu su save znicki ugovori svih vrsta bas kao i nekoliko odluka о proksenij i te mnogo toga drugog. Tekstom su sas vim oskudni mnogobrojni granicni kamenovi, ali su, nasuprot tome, utoliko obimnije duznicke liste gra dova u Atinsko-delskom pomorskom savezu росеу od 454/3 . godine: ир. Merittl Wade-Geryl McGregor. =
=
1 84
Aticki је najznacajnij i grcki dijalekat i н 0 1 '1.1 rom па njegovu literarnu primenu. Кnjizevni iJ:VIII I , dakako, ne saopstavaju mnogo о govornom jczik\l Atine, koj i пат se тоМа najbolj e otkriva и Ari stofanovim komedijama. Ukoliko se izиzmu uticaji jonsko-epskog i dorsko-lirskog pesnickog j ezika, i dijaloske partij e и tragediji и velikoj meri odaju atic ki onog vremena, dok kod staroatickih pesnika (80lon i ostali tvorci epigrama) snaZan uticaj ера zastire sve drиgo. C istu umetnickи prozu, па koju su snaZno uticali sofisti, pre svih retor Gorgija iz Leontina, predstavlj a jezik Tиkidida i Platona, te Demostena i ostalih besednika. Rozenkranc (Rosenkranz) pokи sava da iskristalise elemente govornog jezika kod starije generacije оуљ »klasika«. Najstariji cisto atic ki prozni spis, pseudo-Ksenofontov Atinski ustav (A8ТJvaLoov :тtОЛLtEL(1), odaje, medutim, jednostav niji, ponekad j os sasvim neugladen »presofisticki« jezik. Iako је уес Rimljanima izgledao kao »norma« grckog jezika, aticki dijalekat j e ustvari samo narec ј е jednog j edinog grada, naime Atine, i tek j edan di jalekat pored niza dmgih; и okviru ovog »Uvoda« �alja ga posmatrati jedino kao takav. Као sto је poznato, Atikaj e уес u antici vaZila za domovinu Јо юаса (uр. IУ 1 5 Is i Solon fr. 4 D., koji ovu zemlju IJaziva :тtpEa�'UtatТJv . . . уа1: аУ ' IаОVLЩ;), а nedvo !П1islепа је i povezanost dva dij alekta. Ра ipak, уес cd samog pocetka pismene predaje aticki se jasno 1 85
razlikuj e od jonskog. Doduse, karakteristicne os obenosti su bez izuzetka zaj ednicke za оЬа narecja (zbog cega Ris [Risch 1] veruje da se »aticki jedno stavno moze nazvati kopnenim j onskim«), ali se time пе Ы mogla potvrditi pretpostavka о njihovom izvomom jedinstvu, koju је и antici zastupao pre svih Strabon 8, 1 , 2. Odredene fonetske i morfoloske svoj stvenosti, kao sto su О 2, 5с, 6, 8, 9, 1 3, pridaju atickom »sasvim poseban poloZaj« (Hoffinann/Sche rer 40) и odnosu па j onski, pri сети је опај prvi и celini arhaicniji. Оуо se objasnj ava time sto ј е, и poredenju sa Joncima, Atina do V veka imala manje dinamicnu istoriju i slabo razvij enu trgovinu. Ranо politicko ujedinjenje i nepostojanj e atickih kolonija iz starijeg doba omogucili su stvaranj e prilicno је dinstvenog jezickog podrucj a, bez lokalnih razlika. Moze se, medutim, pretpostaviti da su neka mesta и izvesnom smislu bila и posebnom polozaju, pre sve ga Orop, koj i politicki nij e uvek pripadao Atini. Zahvaljujuci politickom i kulturom razvoju - Atina је od V veka »srediste« u visestrukom pogledu, а pre svega kao centar Atinsko-delskog pomorskog saveza (od 477 . pre Hr.) - aticki dijalekat upotreblj avan и V/IV veku stice najveci znacaj i uspeva da postane grcki j ezicki standard. Odlucujucu ulogu и оуоте imao је nastanak i razvoj aticke proze pred kraj V veka, pod snamim uticaj em pripadnika sofistickog kruga (ир. Iz), koji, razum e se, уес ро svom poreklu nisu govorili pravim i Cistim atickim dij alektom. Ovu jezicku situaciju и sustini pravilno oslikava izvestaj iz pseudo-Ksenofontovog Atinskog ustava 1 86
( 2 , 8), mada Ы ј е trebalo precimij e razlikovati па
poj edinim ravnima (tako Rozenkranc pomenuti iz vcstaj primenjuj e spec� alno па aticki recnik). Тато sc kaZe da su se Atinjani sluZili j ezikom koji је bio
ICI.ЖРЩ.tЕvТ} El; <Хл<Хvtооv t&v 'Еллчvооv K<XL ј3<хр ј3арооу . . Da se posluzimo Ri80vim (Risch 1 4) .
recima, »odricanj e od razlicitih drevnih osobenosti atickog dij alekta« bila je cena koj u j e Atina »morala da plati da bi njen govor bio prihvacen kao zvanicni grcki j ezik«. Stoga i nije cudno 8to su u isto vreme, negde tokom i nedugo ро zavr8etku Peloponeskog rata, dalekoseZne promene dale atickom narecju pot puno novo obelezj e (ир. 0 1 2, 1 6). Ri8 je verovao da takve promene u atickom dijalektu moze precimije objasniti kao posledicu toga 8to ј е u datom trenutku ovaj »bio nacet sa najmanje dve strane« (Risch 1 2), od strane starog pesnickog jezika, te jednog drugog dij alekta Gonskog i/Ш nekog susednog kopnenog narecj a). Jonski upliv najjasnij e se ispoljio u oblasti pisma, gde se uticaj j onskog alfabeta zapaZa od oko 480. godine па privatnim natpisima, а na j avnim od 450. pre Hr. Pod upravom arhonta Euklida, 403/2. godine, ovakav razvoj ј е donekle naknadno zakon ski sankcionis an, tako 8to је odluceno da se stari za koni prepi8u j onskim alfabetom, te је time ovaj uveden u zvanicnu upotebu za pisanje drzavnih do kumenata i 8kolsku nastavu. Ovim је, gledano prema spolj a, okoncano staroaticko doba. Nema potrebe ovde u poj edinostima izlagati istoriju atickog dij a lekta kao merodavnog grckog zvanicnog i knjizev nogjezika. Као lokalni dij alekat, aticki je prestao da 1 87
postoji па prelazu iz IV u III vek pre Hr., kadaje О У I I narecje preraslo и kojnu, opstegrcki jezik komull i·, kacij e и helenisticko doba. Оуоm zajednickom j eziku, и cijoj se osnovi па , lazio prevashodno govomi aticki dij alekat, pretho(j i . kako ga ј е ТитЬ (ир. ThumbIScherer 3 1 1 ) патао, »velikoaticki«, kojim se govorilo izvan Atike, и egej .. skom ostrvskom carstvu Drugog atinskog pomorskoH saveza. Тато, па izvomo jonskom diјаlеkatskощ podrucju, aticki je Ыо izlozen posebno snamom uti� саји jonskog narecja: ир. Schlageter ( 1 ) (2). Опај aticki govomi jezik iz ranij ih vremena tesko је do kuciv sa natpisa (najdostupnij i је j os uvek и komedi ji sa nj enim j ezickim osobenostima, koje doneklc I anticipiraju kasnije kоinё -razvoje). Treba ga, naime, ostro razlikovati od tzv. »vulgamoatickog« govora nizih slojeva stanovnistva, cij e se posebnosti j asno ispolj avaj u па natpisima па vazama, beleskama па komadima gmcarij e i kletvenim tablicama. ОУ de је pre svega znасајпо sna.znij e tltvrdivanje dij a lektu stranih elemenata. Vulgamoaticki tekstovi su и celini pre problematicni nego korisni jer nije uvek lako odvojiti опо sto ј е tipiCno aticko od »vulgari zama, koji se isto tako i drugde j avU aju, j ezickih gresaka (i hiperkorektnih oblika) pisara stranog �o rekla, kao i nemamog i netacnog pisanja« (Risch 5 6) . о
1 . У = [щ , а пе [и] , buduci da se уес па najstari jim natpisima dosledno pise КУ za razliku od 90: к'Uл.б v D арр. 1, 3 , 3 ; �'A.LIC'UeE D арр. 1, 5, 1 ; medu1 88
tim, у(л)аU9б :тtLбL 9Б РЕ L D арр. 1, 4, 1 = улаu ICОО3tLБL IC OU P U ; 90pax� па Fransoa-vazi = К6ра; itd. ; 2. *0 > 1'1 kao u jonskom (up. IV 1 5 0 2), ali > tzv. »а purum « posle Е, L, Р (о problematici up. pre svega Szemerenyi): 'А8Е vша passim = 'A8Т1yacТI, VE ЕОО kao u jon skom: 'АJ.l.фLaРЕб � па vazama = 'АJ.l.ФLарТlОС;; imena па -ЛЕООС; i uopste tzv. »aticka dek1inacija« (up. br. 14); 5. kontrakcij e vokala u atickom uzele su vise mаЬа nego drugde; pre svega а) *ЕОО (cak i ako је ova grupa nastala metatezom kvantiteta: up. br. 4) > б : ОРХЕ ОtБ V D арр. 1, 1 = OPXТlOTEOOy; osnove па -ЕО imaju gen. mn. па -б v passim, npr. Еtб v = ЕТЕООУ; medutim, u posebnim slucajevima (ako је dvosloZna ili pod prinudom sistema) grupa ЕОО se cuva; Ь) * EТI > Е : imena па -ICЛЕ С;, -ICЛТIС; passim, npr. НЕ раICЛЕ � =
1 89
па vazama, МЕуаКЛЕ �, � па komadi та grncarije (оотрака) D арр. 1, 7, 1 .3 ; pored toga, medutim, -КЛЕЕ � prema genitivu -КЛЕОЩ, akuzati vu -КЛЮ, npr. ХОЕVОКЛЕЕ � D арр. 1, 5, 3 itd. ; с) *ЕО > Q (»nepravo« ou), samo и atickom: imena sa Е>ЕО (koj e se drugde cuva) > 80 -/Е>оu- passim, npr. E>O Ku6L6E � = E>ou- D арр. 1, 7, 4а; IG е 950, 4; Е>о фаVЁ � ibid. 1 1 О; gen. jedn. -Eo-osnova па -о �/- ощ passim itd. ; 6. naknadno dиzenje prilikom uproscavanja kon sonantskih grupa *vF, рР, лF izostaj e kao и zapad nojonskom: и staroatickom pismu, gde znakovi Е, О oznacavaju i � , Q (ир. br. 3), moze se, и najboljem slucaju, potvrditi и metrickim tekstovima, koji su, pak, ро pravilu sastavlj eni и drugoj , pesnickoj tradiciji: npr. ка лщ IG е 982, 2, metriCki .. .., za razliku od калоv D арр. 1, 2, 2, metricki .. ; [tE ]v6E КОРЕ v 1 G е 706, 1 , metricki -.. ..- = tчvБЕ KOPТlV nasuprot КО РЕ IKOUPТl passim; 7 . nazal ispred konsonanta se и »vulgarnom« pisanju cesto ne belezi, pre svega па vazama (ир. Кretschmer 1 6 1 - 1 66): 'ЛtалаtЕ = 'АtалаvtТl, 'А-
6po J,taXE = 'Av6po J,taXll, VUфЕ/ТI = vu J,tф Тl , офLХ� ОфLУ� itd.; 8. ао > тт kao и susednim d�alektima beotskom i zapadnojonskom: TETTapE�, 8алаttа passim, gla =
goli па -ттоо = 0000; па vazama (ир. Кretschmer 1 78d.) i mitoloska imena kao K[a]tav6p[a] = -тт = Kaooav6pa, 'ОлutЕЩ (sa varijacijama) = '06UOOEU� itd.; -
1 90
9. ро > рр kao и zapadnojonskom (osim и odredenim slucajevima): 'АРРLфроvос; D арр. 1, 7, 2 'Аро(фроvос;, Е> а ррюс; cesto, па vazama (ир. Кretschmer 1 77d.) ПЕIPЕЩ = -рр- = ПЕРОЕUС;, ФЕР РЕфа't'tа (sa varijacijama) = ПЕРОЕф6vТ} (8to је bilo toliko neuobicajeno, da ј е па kletvenim tablica та zamenjivano sa ФРЕОЕфоvТ) i slicno: uр. Mei sterhans/Schwyzer 99); 1 0. и staroatickom pismu ;, '\јЈ se redovno belezi sa X�, Ф�, samo povremeno sa K�, П�, и vulgar noatickom dolazi i permutovano и ох, оф: <ј>орахс; (uр. br. 1 ), ХОЕvокл.ЕЕ с; (ир. br. 5), ali КОЕvокл.Е с; ili �ХЕvокл.Е с; па vazam a (ир. Kretschmer 1 79, odno sno 1 80); EUXOaj.1EVOC; D арр. I, 4, 2, 2, ali [E]UoXa ј.1 ЕУОС; (gde?); 'О фОЮ С> Е С; D арр. I, 5, 6 = 'O'\jJL<XC>ТJC;; aorist урафОaL = УР<Х'\јЈш passim; medutim, Ха ролс; па jednoj vazi (uр. Кretschmer 1 79) i passim ЕураофЕV = fypa'\jJEv; 1 1 . * h se сuуа i u starom pismu belezi sa Н, В, kao и zapadno- i centralnojonskom, povremeno i unutar reci: ћос; D арр. I, 1 = ос;; hLEpa = LEP<X , ћорос; = орос; passim; e�KaTE L D арр. 1, 5 , 5 = е' ' НК<ХТ'[Ј (uр. istocnoj onski 't�Ka'tТJ L, I V 1 5 О 1 1 ); EuhOPKO IG Р 34, 6 EUOPKOO , cak i каећ(ХЛЕР IG р 1 08, 43 ; ipak, uvodenju jonskog alfabeta prethodi duzi period kolebanja и upotrebi, koji se moze sledi ti unazad sve do 459/8 . god. pre Hr. : Еv 'Ал.LЕUОLV IG е 929, 3 ; 1 2. dual je п а natpisima и zivoj upotrebi do 409. godine pre Hr. (росеу od 409. i 408. godine javljaju =
=
191
se prve, mnogobrojne potvrde upotrebe 6uo sa pl ll" ralom), potom se postepeno povlaCi, а od poslednj l: trecine IV veka pre Нr. javlja se samo и formalnolll tw 8ЕОО (= »Demetra i Persefona«) kao i и brojtJ 61.Ю: ир. Meisterhans/Schwyzer 1 99-203 ; и knj i zevnosti se dual samo nesto malo dше ошzао: ир. Keck, koji poslednje potvrde nalazi kod atickih Ье sednika 32 1 . godine; 1 3 . gen. jedn. imenica muskog roda a-deklina cij e па -ou (о starom nacinu belezenja sa -о v. br. 3) ро ugledu па o-osnove, buduci da se gen. mn. ove dve k1ase podudarao (и a-deklinacij i prema br. 5а) : �Jtоu6L6б D арр. 1, 3 , 1 , МЕЛ.Е ОLб D арр. 1, 7, 4а, �ЕLVLб ibid. 4Ь; �ОРЕб IG Р 3 7 3 , 29 �OPEOU itd.; 1 4. tzv. »aticka deklinacUa« па -(Е)ООС; kao и jonskom (pre svega usled metateze kvantiteta, ир. br. 4): јmепа sa АЕОО-, -ЛЕWС; kao АЕб оtраtос; IG 12 954, 5 , АЕб хаРЕ С; vise puta; 'АРХЕ [ Л ] � б с; IG Р 95 1 , 6 1 ; gen. 'АРКЕОLЛЕW IG 1 2 1 080 itd.; 1 5 . oblici korenskog aorista и dualu i pluralu glagola M6W!J.L, tL8ТJ!J.L se cuvaju: аУЕ8ПЕ У D арр. 1, 5 , 6 = aVE8EtТJV; лаРЕ60!Ј.ЕУ IG е 3 02, 30; 3 1 4, 2 ; лаРЕ600ау passim itd. ; usamlj eni oblici sa -К-, kao лаРЕ6оока [ У ] , potvrdeni su tek od 3 8 5 . pre Hr. ; 1 6. predlog 1;uv (X�uv), kao и mikenskom (ир. Risch 7), do 4 1 0. pre Hr. preovladuj e nad ouv, koji se zatim probUa; od 378. godine 1;uv ј е ograniceno па formulu УУОО!Ј.Т)У 1;U!Ј.�аЛЛЕо8aL passim. =
1 92
1 7. Mikenski L
Т Ь и m bIS c h e r e r 3 1 4-36 1 ; Е . V i 1 b o r g, A Теп tative Grammar of Mycenaean Greek, GбtеЬоrg 1 960; Ј. С h а d w i с kI L. В а u m Ь а с Ь, ТЬе Мусепаеan Greek Vocabulary, G1 4 1 , 1 963, 1 57-27 1 ; А. M o r p u r g o, My сепаеае Graecitatis lexicon, Roma 1 963 ; М. L е ј е u п е ( 1 ), Index inverse du grec mycenien, Paris 1 964; С. Ј. Ruij g h , Etudes sur lа grammaire et lе vocabulaire du grec mycenien, Amsterdam 1 967; И о ffm апп/ S с h е r е r 25-28; L. В аи m Ь а с Ь ( 1 ), ТЬе Мусепаеan Greek Уоса bulary 11, Gl 49, 1 97 1 , 1 5 1 - 1 90; Ј. Р. O l i v i e r lL. а о d artlC. S e y d e l /C . S o u rv i n o u , Index generaux de lineaire В, Roma 1 973 М. V е п t r i sl Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Evidence for Greek Dialect in the Мусепаеan Archives, ЈИS 73, 1 953, 84- 1 ОЗ ; М. V e n t r i sl Ј. C h a d w i c k (2), Documents in Мусепаеan Greek, Cambridge 1 95 6, 2 1 973 (Ј. СЬ.); Studies in Мусепаеan Inscriptions and Dialect, London 1 956dd.; Nestor. Edited Ьу Е. L. В е п п е t t , Jr. [bi bliografija koja izlazi jednom mesecno], MadisonIWis. 1 95 7dd. ; о. L а п d a и, Mykenisch-griechische Personen патеп, GбtеЬоrg 1 95 8 ; М. L е ј е u п е (2), Memoires de Philologie Mycenienne. Premiere serie ( 1 955-1 957), Ра ris 1 95 8 ; Deuxieme serie ( 1 958-1 963), Roma 1 97 1 ; Troi sieme serie ( 1 964-1 968), Roma 1 972; Е. R i s с h ( 1 ), Friihgeschichte der griechischen Sprache, МИ 1 6, 1 959, 2 1 5-227; L . D е r о у, Initiation а l ' epigraphie mycenien пе, Roma 1 962; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Interpretation of Мусепаеan Greek Texts, Oxford 1 963 ; L. R. Р а 1 m е rl Ј. В о а r d m а п, Оп the Кnossos Tablets, Oxford 1 963 ; S . L u r i a , Die Sprache der mykenischen Inschriften, Юiо -
13 Uvod u grfke dija1ekte
1 93
42, 1 964, 5-60; М. D о r i а, Avviamento аНо studio де! miceneo, Roma 1 965; А. В а r t о п е k ( 1 ), Mycenaean Koine Reconsidered, Proceedings of the Cambridge Colloquium оп Mycenaean Studies, Cambridge 1 966, 95- 1 03 ; Е. R i s с h (2), Les differences dialectales dans Је mycenien, ibid. 1 50-1 57; W. С. С о w g i 1 1, Ancient Greek Dialectology in the Light of Mycenaean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles 1 966, 77-95; А. Н е u Ь е с k ( 1 ), Aus der Welt der frihgriechi schen Lineartafeln, Gottingen 1 966; А. В а r t о п е k (2), Greek Dialectology after the Decipherment of Linear В, Studia Mycenaea. Proceedings of the Mycenaean Sym posium Вто Apri1 1 966, Вrnо 1 968, 37-5 1 , Appendix: 1 55-2 1 О; L. В а u m Ь а с h (2), Studies in Mycenaean Ins criptions and Dialect 1 953-1 964, Roma 1 968; Ј. R a i son, Les vases а inscriptions peintes де I ' age mycenien et leur contexte arcMologique, Roma 1 968 (ир. R. S c h m i t t , Кratylos 1 3 , 1 968, 1 90-1 92); А. Н е u Ь е с k (2), 1 5 Jahre Mykenologie: Ein Forschungsbericht, Gymnasium 76, 1 969, 5 1 6-5 32; Ј. Р. о 1 i v i е r ( 1 ), ТЬе Mycenae Та blets IV. А Revised Transliteration, Leiden 1 969; Ј. C h a d w i c k , Linear В Tablets from Тhebes, Minos 1 0, 1 970, 1 1 5- 1 3 7 ; Р. Н. I 1 i e v s k i, 11 sincretismo dei casi in miceneo. Е sincretizzato 10 strumentale con il dativo?, SMEA 1 2, 1 970, 88-1 1 6; Ј. Р. 0 1 i v i е r (2), Les instru ments де travail: editions, lexiques, grammaires, Minos 1 1 , 1 970, 3-1 6; М. S. R u i Р е r е z, Le dialecte mycenien, Minos 1 1 , 1 970, 1 36-1 66; Тh. G. S Р У r о Р о u 1 о s ( 1 ), ТЬе Discovery of the Palace Archives of Boeotian ТЬе bes, Kadmos 9, 1 970, 1 70-1 72; А. В а r t о п е k (3), Rele vance of the Linear В Linguistic Phenomena for the Classification of Mycenaean, Minos 1 2, 1 97 1 , 329-345 ; С. С а m е r а, La quistione [sic ! ] деl digamma nel greco -
-
1 94
miceneo, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 23-1 3 8 ; Ј. С h а d w i с kI Ј. Т . К i l l е п/Ј. Р . O l i v i e r , ТЬе Кnossos Tablets. Fourth edition, Cambridge 1 97 1 ; А. Н е u Ь е с k (3), Sy llаЫс r in Мусепаеan Greek?, Minos 1 2, 1 97 1 , 5 5-79; St. Н i 1 1 е rl о. Р а п а g 1, Linear В : Fortschritte und Forschungs stand. Ein F orschungsbericht, Saeculum 22, 1 97 1 , 1 23 - 1 94; W. М е r 1 i п g е п, Linear В (und А). III. Ве ri cht, AAHG 24, 1 97 1 , 1 -34; М. Х i r о у а п п i, Some SJPelling Variations in the Linear В Tablets, рЬН. Diss. University ofWisconsin 1 972; Е. L. В е п п е t t, Jr./ Ј . Р. 0 1 i v i е r, The Pylos Tablets Transcribed. 1, Roma 1 973 ; А. S а с с о п i ( 1 ), Corpus delle iscrizioni vascolari in liJl1eare В, Roma 1 974; А. S а с с о п i (2), Corpus delle is crizioni in lineare В di Micene, Roma 1 974; Th. G. S py r co p o u l o s (2)1 Ј . C h a d w i c k , The Thebes Tablets 11, S,alamanca 1 975 -
-
Iz
» Mikenskim dijalektom« grckog jezika kon v,encionalno se naziva - u skladu sa arheoloskim o:znacavanjem perioda »mikenske kulture« - jezik tekstova koji su zabelezni linearnim В pismom (о nj emu ир. gore II) па vise hiljada glinenih plocica (odnosno njihovih fragmenata) u obliku palmovog Шса ili stranica knjige, te па pecatima i vazama. Takve ploCice sacuvale su se sasvim slucajno, usled velikog pozara, i to cak ne preteZno u Mikeni, nego najvecim delom upravo па drugim mestima. Grcki karakter ovih tekstova prvi su dokazali Ventris i C edvik (Ventris/Chadwick ( 1 » . 8 to se tice nala z ista, preko 4000 glinenih plocica, vecinom frag mentarno ocuvanih, potice iz palate u Кnosu па 1 95
Кritu; daleko preko 1 000, i to и celini »potpunijih« tablica, nadeno је и palati и Pi1u, na jugozapadu Ре loponeza; preko 80 nj ih otkriveno је и razlicitim zgradama и Mikeni а, pored nekoliko iz Tirinta, vise desetina plocica potice iz novij ih nalaza и ТеЫ (ир. izvestaje о nalazima i nj ihova izdanja и Chad wick, Spyropoulos ( 1 ) i (2)). Danas su merodavna sledeca izdanja ovih plocica: za Кnos (navodi se kao »KN«) Chadwickl Ki11enl 01ivier, za Pil (»РУ«) BennettlOlivier i za Mikenu (»му«) Olivier ( 1 ) i Sacconi (2). U njima su и obzir uzeta i mnogobrojna »ponovna spajanja« (tzv. »joins«) fragmenata ranije jedinstvenih glinenih ploCica. Oblik tablica odgo vara i1i раlmоуоm Шси i1i »stranicama knj ige«; tekstovi su vecinom vrl0 kratki i cesto nepo!puni, naj du.zi dostiZu оЫm od oko 20 do 25 redova. Sto se tice vremena nj ihovog nastanka, nalazi iz kopnenih naselja datuju se bez izuzetka и »mikenski III В« ре riod, negde па prelazu iz ХIII и ХII vek; za razliku od njih, tablice iz Кnosa Ы, prema tradicionalnom shvatanju, spadale и »kasnominojski II« period, od nosno и drugu polovinu ХУ veka, te Ы od onih prvih Ыlе oko dva veka starije. Medutim, оуај pro Ыеm је danas potpuno kontroverzan (ир. Palmerl Boardman), otkada је Palmer posumnjao и knosku stratigrafiju i pokusao da, па osnovu ostalih, kasnije datuje i tamosnje nalaze па linearu В. Ispisane vaze, koje gotovo bez izuzetka spadaju и ХIII vek pre Hr., pronadene su и ТеЫ, Orhomenu, Kreusi, Eleusini, Тirintu, Mikeni i па Кritu. Те tekstove оЬјауi1i su Raison i Sacconi ( 1 ). Dok natpisi па vazama uopste 1 96
sadrze gotovo saтo imena, sadrzaj tckNtova 1 1 1 1 p,1 1 nenim tablicaтa tematski je vrlo ogral1i�cl1 1 N l tЋ' О tipan: radi se о zabeleskaтa nalik па POp i N C I,а potrebe arhiva i uprave, kao sto su inventari (ortl(ta svih vrsta), knjizenja (poseda itd.) i slicno; sve и svc ти, informacije koje пат tablice рмаји su kako sadrzinski tako i jezicki vrlo jednostrane. Izgleda da и to vreme pismo nije korisceno и literame svrhe и pravom smislu. Uobicajeni nacin navodenja mikenskih teksto уа belezi jedan za drugim najpre nalaziste (ир. gore; majuskulom), zatim klasu kojoj tablica pripada (ug lavnom па osnovu oznaka za reci koje оуа sadrzi; oz пасауа se kombinacijom majuskula-minuskula [»Аа« itd.]) i, najzad, serijski broj : па pr. РУ Та 64 1 pred stavlja опи сиуепи, tzv. »Plocicu od tri stope«, koja је 1 953 . obezbedila prvi naknadni dokaz za isprav nost Ventrisovog desifrovanja lineamog В pisma (ир. gore 11).
Is Mikenski se уес i hronoloski (ир. Iz) nalazi па јеdnој drugoj ravni и odnosu па ostale dijalekte и се lini: Ventrisovo desifrovanje lineara В i sledstveno otkrivanje mikenskog dijalekta pomerili su pocetak pismene potvrdenosti grckog jezika za oko pola mi lenijuma unazad. Уес i to је dovoljan razlog sto se mikenski пе moze neposredno porediti sa drugim di jalektima: vremenski razmak izmedu iscezavanja mikenskih izvora i ројауе najstarijih natpisa pisanih alfabetom duzi је nego опај protekao otada do pro1 97
dora prvih uticaja kojne па lokalne dijalekte. Glavna karakteristika ovog narecja, nj egova izrazita starina, и skladu је sa vremenom predaje. Оnа se najj asnije oCituje и ocuvanju poj ava dokиcivih inace jedino istorij sko-uporednom metodom [ир. О 4, 6, 7 i Risch ( 1 )] . Odnos mikenskog prema kasnijim dijalektima iz razlicitih razloga ni do danas ј08 nij e j ednoznacno razja8nj en: treba ga, istina, izvesno odvoj iti od dor skih i severozapadnogrckih narecja (ир. О 8) i prido dati ga ostalim, »pred-dorskim« dij alektima, kao 8to se moglo а limine ocekivati iz istorijskih razloga. Tradicionalno utvrdeni dijalektol08ki kriterijumi za klasifikaciju cesto nе dozvoljavaju nedvosmislene konstatacije, zato 8to је, najpre, korpus ogranicenog оЫmа, а mnogi presudni oblici nisu zabelezeni i zato 8to, s druge strane, (suvi8e neprecizna) ortogra fija donekle zamagljuje pojedine pojave. Kada se uz to uzme u obzir i vremenska distanca (ир. gore) i promene do koj ih је и meduvremenu moglo doci и ostalim dijalektima, onda se jedino moze reci da је mikenski najblizi arkadskom i kiparskom, odnosno njihovim predstupnj evima ili nj ihovom zaj ednic kom predstupnju. Podudaranja sa ovim dij alektima . veCinom ukUucuju i jonski i aticki (ир. О 3, 8), od nosno eolski (ир. О 2, 1 8) i samo su и malom broju slucajeva, kao 8to su О 13, 1 9, »iskljucive izoglose«. U svakom slucaju, mikenski nije neposredni pret hodnik nijednog od dijalekata 1 veka, buduci da su razlicite osobenosti svoj stvene samo nјеmи (ир. 0 2 [imenice srednjeg roda tipa *арџ.о], 8 [*thi > /si/]). 1 98
Mnogo se raspravljal0 о jezickom karakteru mikenskog dij alekta, buduci da je upadU ivo kako su razlike medu narecjima pojedinih nalazista izuzetno mаlе (to је takode dalo povoda i za pokusaj »ujed nacavanja« datovanja: ир. Iz). Sve и svemu, jezik je и Knosu isti kao и Pi1u i Mikeni, а ono sto se razliku је (ир. О 2 [ре-то : ре-та] , 1 о, 1 7), moze se pripisa ti idiolektu odredenog pisara. Takvi »dubleti« [о tome ир. pre svih Bartonek ( 1 ), Risch (2)] ne mogu se, naime, tacno »razvrstati« па kritske, pi1ske itd. varijante. Zbog toga svakako valja pretpostaviti da је па celokupnom podrucju vladala jedinstvena »j ezicka norma« [Risch (2), 1 56 : »mycenien nor mаl«] . То znaci da mikenski nije nekakav »mesoviti dijalekat«, vec zajednicki jezik administracije, »ko ji se zasnivao па jednom odredenom dij alektu i и svim centrima mikenske kulture Ыо pri1icno је dinstveno upotrebljavan« (Hoffinann/Scherer 27). Imајисј to и vidu, lako је razumeti zasto је dijalekat nestao sa gasenj em mikenske kulture i nije ostavio neposrednog naslednika. Poznavanje pisma upotre bljavanog jedino и administrativne svrhe izgubil0 se onda kada је propala suverenost poj edinih »mј kenskih« centara, а sa nj ima i nj ihove drzavne uprave. о
1 . *а se cuva: da-тоЉd Ј!Щ = 6fi' J! ot;, та -tеlЈ!d tЕ р = Ј!* ТЈР, do-е-гаЉОЕлd = 60VЛТЈ (ир. br. 4) passim;
1 99
2. *71'} , 1Ј > О (retko а) i *!" > op/po (delom .il )� uvek Ir/ prema Hojbeku [Heubeck (3)] i dr.) kao \1 arkadskom, kiparskom i eolskim narecj ima: de-ko< -tоЉЕКОtoС; РУ Сп 600, 2 6Екатос; »DecimU1l«, pe-mо/аЛЕР!!О (РУ, pored toga pe-mаlаЛЕр!!а K N , РУ) алер!!а passim, а-mољ.р!!о КN S g 1 8 1 1 , 5 =
=
=
ар!!а, а-mо-tаљ.р!!ота ар!!ата, e-ne-wo-/�vf. Fo- ЕУУЕа passim; to-ре-zаIТОРЛЕ�а = траЛЕ�П, qe-tо-rо-lfC! про- (ир. br. 7) тпра- passim itd.; 3 . LEPOC; kao и arkadskom, kiparskom, jonskOln, atickom: ije-rо/LјЕро- LEp6C;, i-je-re-u, i-е-rе-ulLје рЕЩ (ир. br. 5) LEPEUC;, i-је-rе-јаlLјЕрELа LЕРЕШ =
=
=
=
=
=
passim; 4. kontrakcija vokala kao posledica hijata о о!; uvek) se пе j avlja: do-е-rо/БОЕАОС;, do-е-rа/БОЕАБ. (ир. br. 1 ) = 60V AOC;, БОUАТ), e-е-siIЕЕvаL Etat, ko-tо-nо-о-kо/ктOLVООХОС; (ир. br. 1 7) * КТOL VOVXOC;, a-pi-me-de-of А!!фL!!Е6ЕОС; -!!�6оuС; pas sim; pre svega infinitiv tematskih glagola па *-ЕЕУ: e-kе-еIЕХЕЕv РУ ЕЬ 297, 1 .2, Ер 704, 5.6 = ЕХНУ, a-nа-ke-еtavаУЕЕV РУ Aq 2 1 8, 1 avaYELv itd. ; 5 . prelazni glas ј , у izmedu L, u i vokala kao u kiparskom i pamfilskom, аН пе bez izuzetka: i-je-ro, i-je-re-u (pored i-e-re-u РУ Еп 74, 1 6; 659, 4), i-je-re-ja (ир. br. 3), po-ti-ni-јаIЛОТVLја = л6тvш passim, a-re-ku-tu-ru-wofААЕlCтрuwб v РУ An 654, 8; Es 650, 2 'AAEICTPUWV itd. ; 6. *у se cuva и svim pozicijama (ир. naj skorije Camera): wa-tulFаатu &aTu, wa-nа-kаlFаvа� =
=
=
=
=
=
&ya�, we-tоIFпос;
200
=
=
ЕТОС;, e-ra-wo, e-rаз-wо!ЕА<XL-
Ёл.а.LOV, di-wе/дLFЕL (ир. br. 1 0) dat. јеиl1. �LL, de-ki-si-wО/дЕ�LFоr:; bE�L6r:;, kO-WО/ICОрFоr:;, ko-wа/lCорFd 1C6por:;, 1C6рТ] passim, ke-se-nu -wо�ЕvFor:; �EYOC; ру Сп 286, 1 itd. ; 7. labiovelari * Јс-! , l!, l! h, za razliku od kasnijeg '''ОУ
=
=
=
=
=
grckog (gde su delom presli и labU ale, а delom и dentale i velare), и mikenskom se jos uvek сиуаји kao takvi i beleze vlastitim znakovnim nizom qa, qe, qi, qo: -qe/-Jc-!E -tЕ »i«, qe-to-ro-/Jc-!Etpo- (ир. br. 2), e-qе-tа/ЕЈс-!Еtd r:; dor. E1tEtd r:;, а-tо-ро-qољ.рtо =
=
лоЈс-!ос; aptoK61tor:;, qo-u-ko-ro/ l!о'Uкол.оr:; �о'Uк6л.or:; itd. ; 8. tL > OL kao и arkadskom, kiparskom, jonskom, =
=
atickom i lezbljanskom: liспј nastavci з . lica jedn. i з . liса mп., kao pa-si/фd ОL ру Ер 704, 5 фТ]ОL, e-ko-si/*EXOVOL (ир. br. 20) EXO'UOL passim; а-ри =
=
-dо-siЈа1t'UЬоОLr:; a1t6booLr:;, pe-ru-si-nu-wo/ ЛЕ p'UoLvFor:; (ир. br. 5) 1tEP'UOLV6r:; passim itd. U јmепјmа naroda, kao i drugde ponekad, *thi > OL: ko-ri-si-јо/КорLVОLor:; KOPLV8LOr:; (za razliku od ko-ri-to/ K6pLV8or:;), za-ku-si-јо/Zа.к'UvоLOr:; Za. Kuv8LOr:; itd. ; 9. gen. jedn. o-osnova па -о-јо/-оLO kao (и ери ј) delimicno и tesalskom: te-o-jo/ 8юLO 8ЕО" pas sim, do-е-rо-јОЉОЕл.оLO ьоuл.О'U KN С 9 1 2 v 1 , ku-ru-so-jo/XP'UOOLO XPuoo'U ру Ае з оз , 2; 1 0. dat. jedn. III deklinacije па -е/-н: di-wе/ДL FH дLL, ро-mе-nе/1tОLI.I.ЕVН 1tOLI.I.EVL, po-sе-dа -о-nе/ПоонЬа.оvн ПООНЬWVL, ka-ru-kе/lCd р'U ICн KtlP'UKL, wa-nа-kа-tеlFа.vа.КtН a.Va.KtL itd. =
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
20 1
passim. Pored toga, и Pi1u i Mikeni samo и poj edi пјт slucajevima, pre svega kod sigmatskih osnova, па -i/-L: e-u-mе-dе-i/ЕuЈА.Е ЬЕ·С = EUJA.�bEL РУ F r 1 1 84, 2; we-tе-i-wе-tе-ilFпЕ"С FEtE"C *EtEL EtEL РУ Es 644, 1 - 1 3 ; аН takode i po-sе-dа-о-ni/ПООELЬа.о VL = ПООELЬWVL РУ Un 7 1 8, 1 ; 1 1 . instr. тп. и 1 i III deklinacUi па -рil-фL (za sintaksu ир. Ilievski 1 04-1 1 6): a-ni-ја-рilб. VL6. ФL раssiт, ро-рilЛО(Ь)фL РУ Та 642, 3 itd.; 12. broj *ЕЈА.- » 1 « = ЕУ- и е-те po-dеlEЈА.ЕL ло Ьн = Еу\. лоЫ РУ Та 64 1 , 1 ; e-mе-dеlEЈА.EL-ЬЕ = Еу\. ЬЕ РУ ЕЬ 495, 1 ; Ер 6 1 3 , 2; 13. glagolski nastavak и 3 . licu jedn. i тп. те dija -tоl-tОL, odnosno -tоl-vtОL, kao и arkadskom i kiparskom: e-u-kе-tо-qеIЕUХЕtоL-f(!Е = ЕUХПa.L РУ ЕЬ 297, 1 ; Ер 704, 5; e-sо-tоIЕО(О)оvtОL (?) fOOOVta.L KN Ат 600.а, 60 1 .а; 14. particip и zenskom rodu па -a-sal-a.ooa. kao и arkadskom i delimicno dorskim narecjima: а-ре -а-sаљ.люооа = алоu оо. КN Ар 6 1 8, 1 ; 1 5 . patronimski pridev па -LO- kao и eolskim narecj ima: e-te-wo-ke-re-we-i-jol 'Е't'ЕFок:л.ЕFЕ ·Сос; РУ Ап 654, 8d. ; Aq 64, 1 5 = 'Е't'ЕОК:л.�LOС;, ku-гu-те-ni-јоlкл.UЈА.ЕVLOС; (?) KN Da 1 1 7 3 , 2 itd.; 1 6. * ПООELЬ6. б v ПООELЬWV kao u j onskom, atickom: po-sе-dа-оIПООЕLЬ6. Б V, gen. po-se-da-o -nоIПООELЬ6. 0VОС;, dat. po-se-da-o-nel-o-ni (ир. br. 1 0) passim; =
=
=
202
1 7. * lCtoLvd »parcela ili sl.« kao и govoru Ro ko-to-i-na (KN) i srodne reCi pas
(Ја: ko-to-na (ру), sina;
1 8. predlozi : а-рuљ.лu kao и arkadskom, ki parskom i eolskim narecjima; ku-sul suv kao и atic kom i ЛЕба (pored toga i !1Eta) kao и eolskim dij alektima: pe-tj q. wa-tul ЛЕба Faotu !1п
=
=
203
v
GRUPISANJE DIJALEКATA 1 . Glavne skupine Е. R i s с Ь, Il problema dell' unita linguistica greca, Le »Protolingue«. Atti deI IV Convegno intemazionale di Iinguisti, Milano 1 965, 9 1 - 1 09; Ј. В. Н а i п s w о r t h, Greek Views of Greek Dialectology, TPS 1 967, 62-76; B ar t o n e k
Bavljenje grckim dijalektima seze jos u anticko doba. Као sto је vec ranije receno (odeljak Ш 1 ), modemo istrazivanje па ovom podrucju otpocelo је upravo polemikom sa tim antickim ucenjima, ро ko jima treba razlikovati cetiri dijalekta (docniji autori povremeno kao peti dodaju kojnu!). Nas glavni iz vor za to shvatanje је јеdnо mesto kod Strabona (8, 1 , 2; ир. i 1 4, 5, 26), koje је Hejnsvort (Hainsworth 67) opisao kao »najsistematicniji dijalektoloski ode� ljak koji potice iz antike«. Тamо se razlikuju Ъx�, 'Ate L�, �<.t)pL�, АtоЛL�, sto је svakako uslovljeno igrom slucaja kojom su ovi dijalekti usli u knjizevnu 204
upotrebu. Medutim, u isto vreme se j onski i (stariji) aticki (pre poj ave kojne) ponovo izjednacavaju (ро8tO su se Jonj ani u Ма1и Aziju doselili iz Atike), а u skladu sa tim, iz sistemskih razloga, i dorski i eolski, koj i Ы se kod razlicitih plemena Ыli vise ili manj e izmesali (Strabon ovde ima u vidu ono 8tO nikako ne sme biti zaboravljeno, etnograf�u Grcke). Da su рој movi j onski, dorski itd. apstrakcij e i da ove glavne dijalekatske grupe ukljucuju mnogo veci broj роје dinacnih narecj a anticke stvamosti, mora se zaklju Citi iz dugog niza svedocanstava. Neka ovde kao primer bude pomenuto samo ono Herodotovo о ceti ri podgrupe j onskog dijalekta (ир. IV 1 5 Is). Stalno rastuca masa epigrafskih izvora omogucava nam da nas da sve jasnij e raspoznajemo veci broj dijalekata, odnosno poddij alekata, i modernoj grckoj dij a lektologiji time postavUa zadatak da razvrsta ovo mn08tvo lokalnih narecja u skladu sa njihovim uza jamnim vezama i tacno rasvetli njihov odnos prema »osvestanoj« podeli naj onski, dorski i eolski. 1 Hejn svort ј е, naime, krajnje ostro zahtevao da onaj ko sa gledava temeljne zablude i slabosti anticke grcke dijalektologij e, mora takode uvideti da ovi tradicio nalni pojmovi »nemaju vrednost temeljnih pretpo stavki, osim ak:o se mogu restituisati па lingvistickoj osnovi« (Hainsworth 76, ир. Risch 95d.). Da ЫЬ, kao sto se ovim traZi1o, iz osnova omogu cio »novi pocetak«, ја sam u svom »Uvodu« krenuo od opisa poj edinacnih narecja, dakle od potvrdene dijalekatske raznovrsnosti, а ne od nekog odredenog sistema podele u koj i su pojedini dij alekti morali 205
unapred biti иklopljeni. Medutim, i ovde su prilikom prakticnog izvodenja postavlj ene granice, buduci da se svako i najmanj e raspoznatljivo lokalno narecj e nije moglo posebno razmatrati, а d a s e time u potpu nosti ne »razrusi« иkиpno izlaganje. Pokиsao sam da u tome nadem neki srednji put i zato sam, pred ТumЬ -КikеrsоvоmlТumb-S еrеrоvоm klasi:fikacijom па devet glavnih sa иkиpno 26 pododeUaka, odnosno Behtelovom па 29 zasebnih poglavU a, prednost dao podeli па »samo« 1 7 ravnopravnih celina. Уес pri ta kvoj podeli neki ocito medusobno povezani dij alekti morali su biti objedinjeni, kao u slucaju j onskog ili severozapadnogrckog, onih narecj a izmedu Epira, Lokride i Fokide, koj a se nizom osobenosti j asno izdvajaju od svih drugih dij alekata (ир. lУ 1 Is), ра i od dorskih - сјте se neadekvatnim pokazuj e ranij e shvatanje koje dijalekte grckog severozapada ubraja u dorske.
Е. B o i s a c q , Les dialectes doriens. Phonetique et morphologie, These de Bruxel1es, Paris/Liege 1 891 ; T h um b l K i e c k e rs 69-77, 3 1 5-32 1 ; М. L. C h e l i , Са rattere dei dialetti dorici, ASNP 29, 1 960, 1 5-44; B ar t o n e k 87-95 . Oko toga sta predstavlj a jezgro dorskog dijale katskog podrucja, »dorski u uzem smislu«, ne moze biti sumnj e: to su narecja celokиpnog juZnog i istoc nog Peloponeza, susednih oblasti u Saronskom za livu i odatle kolonizovanih ostrva u јuZnот Egeju, od Mela do Roda (zaj edno sa njihovim kolonijama) i Кrita. Na svim tim mestima Dorci su prevladali nad
206
starijim, ali уе6 grckim lokalnim stanovnistvom. Ро ugledu па Bartonj eka, mnostvo tamosnjih dijalekata ovde ј е okupljeno u pet grupa: saronsku, zapadnoar golidsku, ostrvsko-dorsku, kritsku i lakonsko-me sensku (ир. IV 2-6). Sva оуа narecja zajedno imaju prvenstveno slede6e karakteristike, mada se па njih ne ogranicavaju: 1 . *а ostaje nepromenjeno kao <Х , koje se inace najduze odrzal0 u borbi protiv nadiru6e kojne; 2 . F se сиуа passim, delom i do 11 veka pre Hr. ; 3 . Ер > ар (ир. IV 2 0 1 , IV 6 0 1 ); 4. tL se сиуа nepromenjeno passim - narocito br. 1 , 2 i 4 daju dorskom vrl0 arhaicno obelezje; 5. nom. mn. clana tO L OL passim (ир., medutim, IV 5 0 1 4 ) ; 6 . licni nastavak l . lica mn. - �.Щ; (ир. IV 2 0 1 1 , IV 4 0 1 0 i passim) : najupadljivUe obelezje dorskog dijalekta uopste; 7. tzv. »dorski futur« па -О'ю- passim; 8. -� u futuru i aoristu glagola па -�ы passim; 9. apokopa zavrsnog vokala kod predloga ау6., :тюр6., Kat6., ЛОtL. Arens (ир. 11 1) је izvrsio unutrasnju podelu dorskog dijalekatskog podrucja па Doris severior i Doris тitior - »strogo-dorski« bili Ы lakonski (za jedno sa narecjima odatle proisteklih kolonija), те svi senski, kritiski i kirenski, а ostali dijalekti - prema gt:nitivskim oblicima 'LЛЛW, odnosno '(ЛЛО'U, opstije uzev, prema ё/О kao proiz vodima naknadnog duzenja i kontrakcije vokala. Docnija dijalektologija pridavala је Arensovoj ро deli manji znacaj (ир. Thumb/Кieckers 3 1 5-32 1 ), а tek ји ј е nedavno Bartonjek (Bartonek 96-1 23), znatno је modifikuju6i, rehabilitovao. Slicno kao i =
207
narecj a obuhvacena nazivom severozapadnogrcki, dorskim dij alektima priblizava se i elidski sa izve snim posebnim razvojima (*ё > [re] = А: ир. ЈУ 8 О 2) kao i samo u obrisima raspoznatljivi ahaj ski. Ви duci da imaju vise zajednickih osobina nego poj edi nacnih razlika, svi ovi dij alekti tesnj e su povezani u jednu veliku grupu, koja se, saglasno svom preisto rij skom polozaju, oznacava kao zapadnogrcka. w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchungen zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69 (и sklopu toga 1 49- 1 5 5 : 1 . Тhessalisch und Кleinasia tisch-.A olisch); Т h u m b/S с h е r е r 1 -5 ; G. R е s t е I 1 i, La posizione dell' eolico dell' Asia Minore (lesbico) е del tessalico rispetto all 'antico еоНсо, Аеvum 37, 1 963, 3 83-3 89; Р. W а t h е 1 е t, Les traits eoliens dans la langue de l ' ерорее grecque, Roma 1 970.
Drevni autori nisu se mogli sloziti oko toga sta sve spada u eolski dijalekat; u svakom slucaju, nji Ьоуа svedocanstva se znatno razlikuju u pogledu оЫта ројта »eolski«. Jedino sto nije sporno j este da eolskom pripada dijalekat ostrva Lezba, а to za anticke gramaticare primarno znaci: j ezik lezblj an ske lirike. Medutim, cijenica je da lezbljanski poka zuje niz karakteristicnih podudarnosti sa beotskim i tesalskim narecjem, tacinj e sa osnovicom ta dva ш jalekta, па kojoj se, pre svega u beotskom, аН i u пе kim oblastima Tesalije, oCituje snaZan zapadnogrcki uticaj (ир. ЈУ 9 Is, ЈУ 1 0 Is). Prema opstem shvata пји, оуа trij ada moze se objediniti u eolsku dijale208
katsku grupu (slika se donekle usloZnjava kada im se dodaju i eolizmi epskogjezika [ир. pre svega Wa thelet]). Njihove zajednicke odlike su: 1 . о umesto а pre svega па mestu nekada1lnjih ie. »slogotvomih« nazala/likvida, ali i и drugim slucajevima (а > о ispred nazala): passim; 2. labiovelari ispred *е> la bijali passim (ир. IV 9 О 7, IY 1 0 О 8, IY 1 1 0 6); 3 . »eolski« dat. mn. п а -ЕаШ и III deklinaciji passim; 4. particip perfekta aktiva па -ovt- passim (ир. IY 9 О 1 7, IY 1 0 0 1 9, IV 1 1 О 1 4); 5 . patronimski pridev па -LO- umesto genitiva ocevog imena passim. Pojave и lezbljanskom dijalektu delom imaju ekvivalent i sa то и beotskom ili samo и tesalskom (razvoj grupe nazal/likvida + *slj > geminate и lezbljanskom i te salskom za razliku od »zapadnogrckog« naknadnog duzenja и beotskom; gradivni pridevi и lezbljanskom i tesalskom па -LO� umesto па -EO�) ili, cak, ni и jed nom od ovih dijalekata. U ove slucaj eve, kada se lez bljanski razlikиje kako od beotskog tako i od tesalskog (ир. pre svega Porzig 1 49-1 5 5), spada pre svega lez bljansko at spram beotskog i tesalskog tt: da 1i se ov de radi о zapadnogrckom uticaju па beotski i tesalski i, prema tome, »pra-eolskom« at ili је pre и pitanju jonski uticaj па lezbljanski, 1Ito »pra-eolskim« cini tt? Kada se ima и vidu znacaj upravo ovog 1Iiboleta4 4 Hebrejski »klas«; znak raspoznavanja Galadita (»Ijudi od Galada«), роmоси kojeg su, zbog drugaCijeg izgovora (s umesto s), prepoznavali lefremite (»Ijude iz рlеmепа Jefremo va«) i иЫјаli ih (Knjiga sudija 1 2 , 5d.); zatim i opstije znасепје »znak raspoznavanja, signal, lozinka« i sl.
1 4 Uvod u grfke dijalckte
209
OL/tL za klasifikaciju grckih dti alekata и celini, onda prosudivanj e о ovim unutareolskim razi1azenjima dobija opstiji znacaj : centralno pitanje za podelu di jalekata, od kojeg sve dalje zavisi, strogo formulisa по glasi10 Ы: da 1i lezbljanski i1i pak tesalski (i beotski) odslikava »cistij i«, ravi eolski?
RI
T h um b / S c h e r e r 1 94-1 97; Е. R i s с Ь, Das At1i sche im Rahmen der griechischen Dia1ekte, МИ 2 1 , 1 9М, 1-1 4; И о ffm ап п/ S с h е r е r 37-40; А. B ar t o n e k , At tic-Ionic Dia1ects Reclassified, SFFВU Е 15, 1 970, 1 49-1 57.
Уес su stari uvidali veze lzmedu jonskog i atic kog dijalekta, koj i su ustvari bili j edno, naime j edan jedinstvenijonsko-aticki (ир. pre svega Strabon 8, 1 , 2). Oni su to povezivali sa tzv. »jonskom seobom« sa grckog kopna па ostrva i maloazij skи оЬаlи. Da i pored svih razlika и poj edinostima (koje и izvesnom smislu atickom pribavljaju posebno mesto), izmedu jonskog i atickog (Ris [Risch 1 ] se poigravao ро. mоm »kopneni j onski«) postoji bliska srodnost ро kazиju narocito neke пјЉоуе zaj ednicke osobine : ] . *а > ТЈ sa izиzetkom tzv. »0: purum« и atickom (ир. IV 1 5 О 2, IV 1 6 О 2): nesumnjivo najupadlj ivije obelezje; 2. metateza kvantiteta ТЈа > Е а, О: о/ТЈО > ЕОО i sledstveno tome ројауа tzv. »aticke deklinacJ ј е« (ир. IV 1 5 0 4, 1 2 ; IV 1 6 0 4, 1 4); 3 . rani gubitak *!! (ир. IV 1 5 0 5); 4. zavrsetak 3 . liса mп. aorista -оау kod nesigmatskih aorista (ир. IV 1 6 О 1 5); 5 . prosireni oblici и mnozini liспЉ zamenica �!lЕЩ, V!lШ<; itd. umesto * <'i !lE, * ,} !lE; 6. nepostojanje ap
kope zavrsnog vokala kod predloga (uр. IV 1 5 О 1 7). Tradicionalnu deobu ove grupe, koja etnicki tennin »jonski« suprotstavlja geografskom »aticki«, Bar tonj ekje nedavno podvrgao kritici: оп narecju ЕuЬе је priznaje poseban prelazni polozaj izmedu atickog i (ostatka) jonskog i tako до izvesne mere odustaje од izolovane pozicije atickog unutar cele grupe. w. р о r z i g, Sprachgeographische Uotersuchungeo zu део altgriechischeo Dialekteo, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69 (и sk10pu toga 1 5 6-1 64: 2. Arkadisch-Kyprisch und 10oisch-Attisch); А. S t е i о е r, Studi sull' arcadico-ciprio, RIL 88, 1 955, 325-359; Т h и m bIS с h е r е r 1 1 0д.; А. М о r р и r g о D а v i е s, Тhe Treatmeot of *!" and *Ј io Mycenaean and Arcado-Cyprian, Atti е Memorie del 1 о Congresso Internazionale di Micenologia. 11. Roma 1 968, 79 1 -8 1 4; А. М o r e s с h i п i Q u а t t о r d i о, Coosidera ziooi sиll'arcadico-cipriota, SSL 1 0, 1 970, 1 3 8-1 64.
U antickoj podeli dijalekata nij e bila adekvatno razmatrana arkadsko-kiparska grupa, buduci da su ta dva dijalekta, arkadski и centralnom Peloponezu i kiparski па udalj enom ostrvu Кipru, drevnim gra maticarima ocito bila manje-vise nepoznata, posto nisu imala literamu primenu. Bliska srodnost ova dva narecja nalazi potporu и drevnom predanju о doselj avanju kiparskih Grka sa Peloponeza. I pored svih razlika иzrokovanih potpuno drugaCij im okrи zenjima и istorij sko доЬа, povezanost arkadskog i kiparskog ogleda se preteZno и sledeCim osobenim zajednickim odlikama: 1 . *!" > ор (uр., medutim, Morpurgo Davies); 2. Е > L ispred nazala passim; 3 . 21 1
-о > -'U passim, npr. u predlogu ал'U i glagolskom nastavkи -t'U (ир. IV 1 2 О 4, IV 1 3 0 6); 4. asibilaci ја labiovelara ispred palatalnih vokala (ир. IV 1 2 О 7, IV 1 3 О 8); 5 . јтепјсе па -EU<; > -1]<;/-Е <; (ир. IV 1 2 О 1 4, IV 1 3 О 1 5); 6. pokazna zamenica OY'U; 7. liспј nastavak 3 . lica jedn. medij a -tOL (ир. IV 12 О 1 6, IV 1 3 0 1 7); 8. predlozi ауа > ОУ, ло<; = лр6<; passim; 9. veznik ка<; = KCJ.L. Оуој (izvomo ре loponeskoj) grupi upadljivo је blizak i mikenski di jalekat, сјје prikljucivanje ostalim narecjima (ир. u pojedinostima u poglavlju V 2) stvara poteskoce preteZno уес iz hronoloskih razloga. Medutim, nije izvesno u kolikoj se meri јо!; u II yekи pre Hr. Ыо razvio samostalni arkadsko-kiparski. Prema пајпо ујјјт istraZivanj ima, pre svih Porciha, оуа grupa i j onsko-aticka u to vreme su ј о!; uvek cinile j edin stveno ()}istocnogrcko«) dijalekatsko podrucje. Samo па osnovu poredenja u istorijsko doba аи tenticno posvedocenih lokalnih narecja valja, dakle, - а о tome danas postoj i gotovo j ednodusna sagla snost - razlikovati иkирпо cetiri glavne grupe: 1 . dorski ; zaj edno sa bliskim dij alektima se verozapadnogrckim, elidskim i ahajskim: zapadno grcki; 2. eolski (sa lezbljanskim, tesalskim, beotskim); 3 . jonsko-aticki; 4. arkadsko-kiparski. Pritom u obzir nisu иzeti prostorno sasvim iz dvojeni pamfilski (ир. gore IV 1 4), koji ispoljava upadljivo siroko rasporostranjene veze sa ostalim di212
jalektima, baS kao ni mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), koj i ј е zbog svoje bitno уесе starine v r e m e n s k i izolo van, te zbog toga и izvesnom smislu »neuporediv«. Iz ovoga se jasno vidi da su bliskije povezani di jalekti prostomo cesto vrlo udalj eni (kada Ы susedni dij alekti uvek bili i medusobno naj srodniji, onda Ы skoro svaka diskusija postala izlisna) i da se уаlја ra spitivati za razloge »rascepkanosti« srodnih i prvo bitno manje ili vise jedinstvenih dija1ekata (ekstremni slucaj : arkadski/kiparski). Pritom anticka, delom lе gendama predanj a о istorij i plemena (о seobama, osnivanju kolonija itd.), odnosno njihovo istorij sko jezgro, ponekad daju prve smemice za moguce od govore. 2. Opsta slika: obrazovanje dijalekata Н. С о 1 1 i t z, Die Verwandschaftsverhiiltnisse der Griechischen Dialekte, Gottingen 1 88 5 ; с. D. В и с k ( 1 ), Тhe Intепеlаtiоns of the Greek Dialects, СРЬ 2, 1 907, 24 1-276; Р. К r е t s с h m е r, Zur Geschichte der griechi schen Dialekte, 01 1 , 1 909, 9-59 (и sklopu toga 9-34: 1 . Ionier und Acblier); Т h и m blК i е с k е r s 47-68; S c h w y z e r 1 75- 1 00 (»Die griechischen Dialekte«); А. т о v а r ( 1 ), Ensayo sobre la estratigrafia de los dialectos griegos. 1. Primitiva extensi6n geografica del jonio, Еmе rita 1 2, 1 944, 245-3 3 5 ; Е. R i s с h ( 1 ), Altgriechische Dialektgeographie ?, МИ 6, 1 949, 1 9-28; F. R. A d r a d o s , La dialectologia griega соmо fuente para e l estudio de las migraciones indoeuropeas еn Grecia, Salamanca 1 952; w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchun-
213
gen zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69; С. D. В u с k (2 ) , Тhe Greek Dialects, Chicago 1 95 5 ; Е. R i s с h ( 2 ) , Die Gliederung der griechischen Dialekte in neuer Sicht, МН 1 2 , 1 95 5 , 6 1 -76; Ј. C h a d wi c k ( 1 ) , Тhe Greek Dialects and Greek Prehistory, GR 3, 1 956, 38-50; А. Т о v а r (2 ) , Nochmals Ionier und Achaeer im Lichte der Linear-B-Tafeln, MNHMH� XAPIN. Gedenkschrift Paul Кretschmer. 11, Wien 1 957, 1 8 8-1 93 ; Ј. С h а d w i с k ( 2 ) , Тhe Prehistory of the Greek Language, Cambridge 1 963 (Тhe Cambridge An cient Нistory. Revised edition, 11: XXXIX); R. С о l е man, Тhe Dialect Geography of Ancient Greece, TPS 1 963, 5 8-1 26; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Language ofHomer, А Companion to Homer, London 1 963, 75-1 78 (u sklopu toga 84-94: 11. ТЬе Greek Dialects); Е. R i s с h (3), 11 problema dell'uniti linguistica greca, Le »Protolingue«. Atti del IV Convegno intemazionale di linguisti, Milano 1 965, 9 1 - 1 09; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli studi di dialettologia greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; w. С. С o w g i 1 l, An cient Greek Dialectology in the Light ofMycenaean, An cient Indo-European Dialects, BerkeleylLos Angeles 1 966, 77-95 ; А. В а r t о п е k ( 1 ), Greek Dialectology after the Decipherment of Linear В, Studia Мусепаеа. Procee dings of the Мусепаеan Symposium Вmо April 1 966, Вmо 1 968, 3 7-5 1 , Appendix: 1 55-2 1 0; А. L 6 p e z E i r e ( 1 ), Panorama actual d e l а dialectologia griega, ЕСщs 54, 1 968, 287-305; Ј. С h а d w i с k ( 3 ) , Greek and Pre-Greek, ТPS 1 969, 80-98; Е. G r u m а с Ь, Тhe Со ming of the Greeks, Manchester 1 969 (najpre u: Bulletin of the ЈоЬп Rylands Library 5 1 , 1 968/ 1 969 ) ; H o ff m an n / S c h e r e r 29-34; R. L a z z е r о п i, Correnti lin guistiche пеl greco preletterario, SSL 9, 1 969, 1 1 1-1 3 8 ; W. Р . W У а t t , Jr., ТЬе Prehistory of the Greek Dialects, ТАРА 1 0 1 , 1 970, 557-632; А. В а r t о п е k (2 ), Greek
214
Dialects in the second Millennium В. с., Eirene 9, 1 97 1 , 49-67; А . L 6 р е z Е i r е (2), Las migraciones griegas а lа luz de lа dialectologia, Zephyrus 2 1 -22, 1 97 1 , 289-298; В а r t о п е k 5-48 i passim; М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du grec ancien, Paris 1 972 (ир. A. H e u b e c k, Кratylos 1 7, 1 972, 1 57-1 63); A. L 6 p e z Е i r е (3), Los Jonios у е l 16nico-Atico, Zephyrus 23-24, 1 972-73, 1 97-207; А. Н [е u Ь е с k] , Sprache. 1: Griech. Sprache, Der Кleine Раиlу 5, 1 974, stupci 323-327
Nasuprot vrl0 »jednostavnoj« antickoj podeli
па cetiri ili pet dij a1ekata, klasifikacija koju је iz
vrsila modema dijalektologija (skicirana gore У 1 ), па osnovu preteZno epigrafskih svedocanstava iz ar haj skog i klasicnog (а delom i tek iz helenistickog) doba, pruZila је j ednu mnogo kompleksniju sliku. Ти su pojedinacni dUalekti medusobno povezani manjim ili vecim brojem podudamosti, koj e svojim prostiranjem jasno ukazuju па postojanje veza izme du poj edinih narecj a i glavnih grupa. Za ilustraciju tih veza istrazivaci su sacinili tabelame prikaze (pregledne karte) sa izabranim dijalekatskim оЬе leZjima razlicite rasprostranjenosti (najpre Bak [Buck ( 1 ), pojednostavljeno Buck (2)] , sazetije TumbIКi kers [ThumbIKieckers 5 3 ] , Ris [Risch (2), 7 5 : »pregledna tabela« koj a j e vec postala »klasicna«] i drugi). Qva klasifikacija sa dijalekatsko-geograf skog stanovista u sustini је sinhronijski deskriptiv па; s obzirom па postoj eci materij al, ona se odnosi otprilike па drugu trecinu prvog milenijuma pre Hr. , te mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), nuZno, ne uzima u obzir. 215
Vec i samo postoj anj e tog mikenskog dij alek ta, koji ј е па pocetku pismene predaje ostalih па recj a Ыо vec odavno iscezao, unosi и ovu diskиsiju istorij sko-dij ahronij sku komponentu. Zbog toga se prosto патесе jedna preistorij sko-dij ahronij ska analiza istorij ski potvrdenih Cinj enica, koj a ih vidi kao rezиltat povesnog razvoja i donekle, naravno, kao posledicu istorije poj edinih grckih рlетепа. Prema tome, pred пата nij e izbor: podeliti grcke dij alekate sa tacke gledista lingvisticke geografije ili etnicke istorije; mora se pokusati i j edno i drugo. Lingvisticka klasifikacij a istorij ski potvrdenih di j alekata neophodan је preduslov za etnoistorU ski pristup, koj i (anticka) povesna, arheoloska i dr. svedocanstva treba da uskladi sa j ezickim Cinj eni сата. Vec је Коliс odlucno istupao protiv » rodoslov пе« podele grckih dij alekata, а zatim su narocito TumblКikers (ThumblКieckers 5 1 -53) i Kolman (pre svega 1 2 5 : karta) posredstvom dij alekatskih obeleZja razlicitog jasno predocili sna zniju uzajamnu » prepletenost« poj edinih narecja, koj a иј еdnо onemogucava rasclanjепј е dija lekata и vidu rodoslovnog st�bla« (ThumblКieckers 52). Ne treba, stoga, da cudi ako se shematski prika zi podele dijalekata kod razl�Citih istrazivaca пе ро dudaraju ni za istorij sko doba (koliko li је tek cesce to slucaj kada se radi о preistorijskom periodu!). Vec se и ThumblКieckers 54 iznosi zamerka da је kod procene odabranih dij aIekatskih obelezj a od strane istrazivaca primetan subjektivni то216
menat«. Razume se da svaka »podudarnost« izmedu dva dijalekta, kartografski receno: svaka »izoglosa« пе znaci nuZno i svedocanstvo, odnosno potvrdu пјј hovog zajednistva i/Ш prostomog susedstva u isto rijsko Ш preistorijsko doba. Iz iskustva znamo da samo zaj ednicke isk1jucive »novine« nesto znace, аН пе i zajednicko ocuvanj e neke poj ave, neki »ar haizam« (о metodologiji ир. pre svih Adrados, koji је kao trecu vrstu izoglosa uveo »elecci6n«, izbor izmedu razlicitih, prvobitno ravnopravnih moguc nosti). Isto tako, mora postojati mogucnost da se is k1juce sekundarne pozajmlj enice kao i slucajne ро dudamosti (tu vec presudno moze biti postojanje mnostva, tj . »snopa« izoglosa). Kod grckih dij aleka ta, s obzirom па specificnu situaciju njihove predaje, odlucujucu ulogu ima i vreme nastanka odredene pojave koja se uzima kao kriterijum za podelu narec ј а: znatan broj takvih osobenih medudija1ekatskih razlika nastao ј е tek u posle-mikensko doba, kako sada j asno predocava narocito Lezen (Lej eune) u prvom prikazu grcke istorij ske fonologije koji dos ledno ukljucuj e i mikenski (npr. labiovelari se u mikenskom j os uvek cuvajt1 kao takvi: ир. IУ 1 7 О 7). Navedeni kriterijumi, doduse, u velikoj meri ро таШ u razvrstavanju (istorijskih) dijalekata prvog milenijuma pre Hr., аН nikako пе dolaze u obzir kao distinktivne crte za drugi mi1enijum [ир. pre svega Risch (2)] . S to se tice tog perioda, postoj i samo таli broj upotrebljivih parametara za k1asifikaciju dijalekata, pre svih to је ocuvanj e (и dorsko-seve rozapadnogrckom, beotskom, tesalskom), odnosno 217
asibilacija (> OL) grupe tL (и j onsko-atickom, ar kadsko-kiparskom, lezbljanskom) : ир. gore V 1 i nize ! Ovakva situacija u vezi је sa oskudnom pisa пот predajom П milenijuma, koj a је povrh toga ostecena nepreciznim i па presudnim mestima cesto netacnim паСјпот belezenja u linearu В (ир. IV 1 7 О 20). Опа nas upoznaj e jedino, i samo fragmen tarno, sa tzv. mikenskim dijalektom. Sve to nas је dovelo u nezavidan polozaj da о podeli dij alekata grckog govornog podrucja u 11 milenijumu mozemo dobiti samo vrlo nepotpunu sliku, а da па pitanj e о obrazovanju pojedinacnih dijalekata istorij skog vre тепа пе mozemo ponuditi vise od pukih nagadanj a i pretpostavki. Ipak, otkrivanje mikenskog - dijalekta koji se odlikuje znatnom jednobraznoscu па svim nalazistima, svakako usled obrazovanja prostranih teritor� a pod centralnom vlascu - stvorilo ј е ovde prvi cvrst oslonac па kojem treba dalje graditi. Pri tom se potvrdilo опо za sta ran�e nij e bilo dostupnih dokaza, da opsta podela grckih dijalekata u 11 mile nijumu pre Hr. znatno odstupa od опе docnije. Istorijsku pozadinu za оуај dalekosezni preo brafaj sveta grckih dijalekata i plemena, koji se de sio izmedu mikenske i arhaj ske grcke epohe, cini takozvana »Dorska seoba« u XIIIXI veku (dijalekto log�a i plemenska istorij a tesno su povezane, sto se jasno ocituj e па primeru arkadskog i kiparskog [ир. IV 1 3 Is, V 1 ] ili zasebnih clanova eolske dija lekatske grupe, koji su se docnije j edan od drugog znatno udalj ili). Radi se о prodoru Doraca (i njima 218
srodnih plemena) sa severo(zapadnog) Balkana u centralnu Grcku i па Peloponez te, kao posledici toga, о seobama па istok Eolaca, Јопаса i Kiprana, dakle gotovo svih »preddorskih plemena«, па egejska ostrva (kao i Кipar) i preko mora u Malu Aziju, sto је Grcima otvorilo поуј prostor za nastanjivanje. 06gledno је da је tek u оуоm prelomnom periodu ta kozvanih »mracnih vekova«, tokom kojeg vise пјје dolazilo do vecih politickih povezivanj a, kako паје zickom tako i па drzavno-politickom polju (»parti kularizam« је u оЬа slucaja geografski uslovyen) nastalo sarenilo grcke dijalekatske karte kojim se опа i docnije odlikuje. U nastavku ovog izlaganja Ысе predstavljeni razliciti »modeli« podele dijalekata onog ranog do Ьа (11 milenijum pre Hr.), koje је nauka do sada razmatrala, i to sto је moguce saZetije (ј bez prateceg obrazlozenj a) [za istorijat proucavanja ир. gore 111 1 , zatim Calabrese, Cowgill] . Prethodno се, kao izuze tak, posebno biti navedene jedino podudarnosti iz medu eolske i arkadsko-kiparske grupe narecja. Опе su toliko upadljive, da su morale ропоуо opravdati stav о уесеm stepenu jedinstva, koje је dobilo naziv (Hoffmann I-II) »ahejski« (prema homerskoj zajed nickoj oznaci 'АхшоС za sve Grke koji su se ЬопН pod Trojom) - пе treba ga pomesati sa ahajskim па recjem oblasti АЬаје (ир. IV 7) - ili, neutralnije, »centralnogrcki« : *!" > ор, predlog ava. > ov itd. Znacajna razlika izmedu оуе dve grupe tice se raz уоја t L koj e se u arkadskom (ир. IV 1 2 О 8 ) i kipar skom (ир. IV 1 3 0 9) asibilovalo (> OL), dok u okvi219
ru
eolske grпре zapadni dij alekti beotski i tesalski sa ocuvanim tL odstupaju od lezblj anskog sa aL (ир. gore V 1 ), pri сети novij a, dijalekatsko-geografski usmerena istrazivanj a [Porzig, Risch (2) itd.] tL smatraju autentiCno eolskim: time Ы, medutim, Ыlа posvedocena nemogucnost prvobitnog j edinstva eolskih dijalekata i arkadsko-kiparskog (па kojem npr. insistirajos i Palmer). Као sto se и slucaju sibo leta aL/tL arkadsko-kiparski priblizava j onsko-atic kom (gde је takode tL > aL), to је slucaj i sa nekim drugim osobinama (ир. iscrpno Соlетan 69-80). Medutim, ni tu пе nedostaje razlika; ир. pre svega L6pez Eire (3), koji и istorij i j onsko-atickog raz likиje dve еtзре, prvu и koj oj је ovaj tesno povezan sa mikenskim i arkadsko-kiparskim - sve osobe nosti jonsko-atickog odreduju se za vreme posle 1 200. pre Hr. - i drugu, kada је оп и kontaktu sa dorskim. Imajuci ovo и vidu, cini se neopravdanim svoditi па manj i broj tri istorij ske grup e : eolsku, arkadsko-kiparsku i j onsko-atickи (koj e se tradi cionalno protivstavljaju dorsko-severozapadnogrc koj = zapadnogrckoj grupi kao istocnogrcka). Dok zapadnogrcki, kao sto ј е iz istorijskih razloga i осе kivano, ima prilicno izolovan polozaj , а pamfilski se »пе иklapa и ovu podelu« (HoffmannlScherer 3 3), izmedu preostale tri grпре i mikenskog dijalekta (koji pripada drugoj vremenskoj ravni) moze se, da kle, ustanoviti niz poprecnih veza, koje su prema ponudenom tumacenju i proceni znасаја svake od njih пиZnо davale povoda za skoro sva zamisliva grupisanja. 220
U teZnj i da »objedine etnografska i (dij alekat sko-)geografska stanovista« i ostavljajuci ро strani pamfilski kao »mesavinu zapadno- i centralnogrc kih dij alekata«, ТumЬ i Kikers (ThumblК.ieckers 67-68, и originalu razmaknutim slogom) su smatra Н, а и tome su ih sledili i docniji autori, da ј е prvo Ыtnо grupisanje grckih narecj a bilo ovakvo (тој shematski prikaz): Zapadnogreki
Centralnogreki
Istocnogrcki
Dorski Ahajski
Eolski (u centralnoj
E1idski
Grekoj)
Severozapadnogreki Arkadsko-kiparski (па Peloponezu)
Jonsko-aticki
Bak (Buck (2), 9) је и svojoj »klasifikaciji« (koju su opet sledili i drugi) dosao do jedne, kako se vidi, svakako drugacije izvrsene podele па dva dela, пе precizirajuci pritom za koji vremenski period опа vaZi (ovde је pojednostavljeno prikazana): Zapadnogreki
Istoenogreki
Severozapadnogrcki
Jonsko-aticki LezbIjanski esalski
Dorski
Ве tski Р
Arkadsko-kiparski filski
Porcih (Porzig 168) sa »tri plemenske grupe« ima па umu »ranu grckи istoriju« (тој shematski prikaz): 22 1
Zapadni Grci
Eolci
Severozapadnogrcki Dorski
Eolski
Istocni Grci Jonsko-aticki }UПkadskо-kiрarski
Уес је Ris [Risch ( 1 )] ukazao па mogucnost da se i kod drevnih j ezika primenjuju metode modeme dijalekatske geografije i па osnovu prostome raspo dele odstupanja donose pouzdani zakljucci о starosti poj edinih ројауа а time i о uzajamnim уеzaша izme du dij alekata i о nj ihovom razlikovanju. Tako је u isti mаЬ prevazideno i ranij e vrlo omiljeno razdva јапје »cistih« od »mesovitih« dijalekata [ир. pre svega Risch (3), 92d.]. Ris је tom prilikom istakao da иоЫсајепа cetvoma podela zapadnogrckil eolskil arkadsko-kiparskil jonsko-aticki ni u jednoj odred nici nije potpuno saglasna dijalekatsko-geografskim rezultatima: podela i grupisanj e dijalekata arhaj skog i klasicnog doba пе Ы trebalo da se shvata kao пе prekinuti nastavak odnosa u 11 milenijumu. Zatim su gotovo j ednovremeno radovi Porciha i Risa [Risch (2)] - njegaje u osnovi sledio C edvik [Chadwick ( 1 ) (2)] - doneli odlucujuCi, u izvesnom smislu »koper nikanski« obrt, pokusavajuci da уес poznati materi ј аl iznova razvrstaju i protumace па поуој metodskoj osnovi. C vrsto polaziste za Porciha, Risa [Risch (2) (3)] itd. predstavljale su razlike izmedu lezblj anskog i tesalskog (ир. gore V 1 ), а time i pitanje о izvomom eolskom . Роmоси geografskog prostiranja doticnih jezickih ројауа moze se pokazati da па lezblj anski cesto utice susedni maloazijski j onski, dok tesalski 222
(svakako опај u Pelazgiotidi: ир . IY 1 О Is) clIva »praeolsko« stanje, Cija se slika, prirodno, time bitno mепја. Istovremeno, takve izoglose koj e lezbljanski odvaj aju od tesalskog, а ukljucuju arkadsko-kiparski, jasno ukazuju па to da se ova grupa nalazi blize јоп sko-atickom nego eolskom. Na osnovu toga Porcih i Ris su doSli do zakljucka da su arkadsko-kiparski i j onsko-aticki razliciti razvoj i jednog jedinstvenog dij alekta, koj i Porcih naziva istocno-, а Ris juzno grckim. Iz toga, za Risa, proizlazi sledeca slika (ovde shematizovana) : Severnogrcki
Dorsko-severozapadnogrcki Eolski (tacan medusobni odnos? ovde svakako spada i pamfilski) Juinogrcki
lonsko-arkadsko-kiparsko-mikenski (tek se u poslemikensko doba nezavisno razvijaju; aticki se tek tada odvoj io od j onskog).
Pristup koj i su иуеН Porcih i Ris, da se роmоси protezanja izoglosa osvetUavaju starost i istorija oso ЬепЉ dijalekatskih obelezja, primenio је i Laceroni (Lazzeroni), koj i nastoj i da pokaze da је u pretho merskom periodu postojala jedna »egejska kojna« па maloazijsko-jonskoj osnovi. Nalik Porcihu i Risu, pionirski poduhvat izveo је i Kolman, koj i је prednost dao statistickoj metodi (а drzao је se па slican, nesto pobolj san пасјп i Bar tonj ek, za zapadnogrcki) i tako narocito ispitao neke od поујј јЬ teza, kao па primer опи о arkadsko-kipar223
sko-jonsko-atickoj povezanosti i tesalsko-lezbljan skoj suprotnosti. on pokusava da za grcke dijalekte utvrdi »koeficijente medusobnih odnosa« i prema tome proceni njihove uzajamne veze; а one, ро Коl manu, u istorij skom periodu izgledaju ovako (ovde рој ednostavlj eno): Zapadnogreki Elidski Dorski dijalekti Ahajski Severozapadnogreki
»most« Beotski Pamfilski
Istocnogreki Tesalski, Lezbljanski l\rkadsko-kiparski Mikenski Jonsko-aticki
on iz ovoga izvodi dihotomiju za preistorijsko doba (srednjeheladsk:i period): Zapadnogrck:i : Istocnogrcki Slika koju posle jednog dija1ektoloskog pregleda skicira Kaugil (Cowgi11 94d.) grupise dijalekatske skupine 1 milenijuma prema karakteristikama koje su јm zajednicke sa susednim dij alektima Gedna od drugih najvise odudaraju narecja koja su dijagonal по protivstavljena; mikenski se пе da preciznije svr stati u »jиznи grupu«): Zapadnogrcki (Dorsko-severozapadnogreki)
EoIski
Jonski
»Ahejski« (l\rkadsko-kiparski)
Nadovezujuci se па Risa, Vajat (Wyatt) је tezio da uspostavi relativnu hronologiju jezickih prome224
па, pomocu koj ih Ы se moglo skicirati dijalekto losko »серanј е« grckog sveta (563). Ј оп је dosao do dvojne podele (ovde shematizovane): Severnogrcki (konzervativan) (njegova dalја podela nije dijaIekatska, nego sociolekatska: »severnogreki vise i nife klase«) Juinogrcki (inovativan) Jonsko-aticki, arkadsko-kiparski
Shemama koje su ponudili drugi istraZivaei u пај skorijoj proslosti uglavnom odgovara i podela dijale kata koju је razmatrao Hojbek (НеuЬесk 325), imajuci па umu mikenski period (ovde shematizovana): Severozapadna grupa: Preci Dorsko-severozapadnogrckog »(ј eolskog?)« Jugoistoena grupa: Preci Jonskog, Arkadsko-kiparskog; zatim mikenski
Medutim, zbog osobenosti mikenskog dijalekta (up. gore ЈУ 1 7), п*dnо od kasnijih »jugoistocnih narecja« nije, ро Hojbeku (nasuprot prvenstveno Risovom stavu), njegov »direktni potomak«; оп u pamfilskom vidi »dorsku osnovu«. Iako se misljenja о grupisanju i podeli grckih dijalekata danas ocito sve vise јеdnа drugima pri blizavaju, ipak ј е saglasnost u pitanju ovog posto15 Uvod u gr�ke dija1ekte
225
janja nareeja jednih uz druga jos uvek daleko. Stvar stoj i drugacije sa naslojavanjem narecja jednih pre ko drugih, do kojeg su neki naucnici pokusa1i da dodu, kako Ы odatle mogli izvuci zakljucke о nizu od vise uzastopnih doseUenickih slojeva, odnosno talasa, grckih plemena. Ти su merodavni Ыli rezultati Кrecmerovog istrliZivanja (Кretschmer 9-34), koji se zasnivaju па lingvistickim argumentima G onizmi u srednjoj i juZnoj Grckoj) kao i па antickoj tradiciji. on razlikuje tri sloja doseUenika grckog jezika: 1 . Jonce (oko 2000. pre Hr.), 2 . »Ahejce« (i1i Еоlcе; oko 1 700.), 3 . Zapadne Grke (oko 1 200. i1i kasnije). Na Krecmera su se nadovezali pre svih Tovar [То var ( 1 ) (2)], Adrados (uprkos opste-metodoloskom usmerenju i teZnji ka cisto lingvistickoj argumenta ciji) i drugi. Qva Кrecmerova teorija о tri talasa (пет. »Dreiwellentheorie«) Ыlа је u osnovi uzdr mana kao krajnje pojednostavljenje - to Ы otprilike Ыl0 isto kao kada Ы se govori1o о razlicitim doselje nickim ta1asima Kasti1jaca, Galicijaca i Katalonaca u S paniju! - pre svega Risovom kritikom JRisch (2)] , kojoj su se pridruZili izmedu ostalih Cedvik [Chadwick ( 1 ) (2) (3)] i Lopez Eire [L6pez Eire ( 1 ) (2) (3)] , dok ј е па pr. Porcih (Porzig 1 68) jos uvek verovao u tri grupe plemena, koje su »prvobitno ро tekle iz iste oblasti«. Teorij a о tri talasa danas se moze smatrati prevazidenom. Do izdvajanja pojedi nacnih dijalekata iz G edinstvenog) »pragrckog« do810 ј е, ро svemu sudeci, tek nakon doselj avanjа, znaci па grckom tlu (ир. Heubeck 323). Q datovanju ovog doseljavanja рunо se raspravljal0, ali to i dalje 226
ostaj e otvoreno pitanje (da li se desilo oko 1 900. pre Hr. i1i, pak, oko 1 600. pre Hr.?); Grumah (Grumach) је pokusao da роmосu sinteze arheoloskih i lingvi stickih podataka kao i mitolosko-istorij skih preda пја potvrdi za Grke kasnije vreme doseljavanja, oko 1 200. godine pre Hr. То, medutim, protivreCi grc kom karakteru tekstova па linearu В (koji ј е оп od pocetka osporavao, kao najpoznatiji protivnik Уеп trisovog пасјпа desifrovanja). Podrobnija analiza ovih pitanja i raspetUavanje klupka sa tim povezanih problema (kao sto su vreme i pravac doseljavanja, karakter mikenske kulture, »objedinjenje« lingvi stickih i arheoloskih svedocanstava itd.) пе moze, ipak, biti сјlј ovog »Uvoda«.
Zavrsiti svoje delo znaci zapaliti ga. Georg Hr. Lihtenberg, Ajorizтi
227
INDICES 1 . Licna јmеnа Ahilej 1 42 Aleksandar 1 49, 1 5 1 Alkej 27, 1 4 1 , 1 43-1 45 Alkman 85, 1 0 1 Antisten 30 Apolonije Diskol 3 1 Arhiloh 1 73, 1 78 Aristofan 28, 70, 73, 1 0 1 , 1 06, 1 23, 1 26, 1 28, 1 85 Atenej 83, 1 49
Epiharm 70 Epikteta 82 Euklid 35, 1 83, 1 87 Ewnel 70 Filip V 1 34 Filita 3 1 Filoksen 3 1 Frahijarid 76
Balbila 29, 1 4 1 , 1 44
Glauk 1 72, 1 77 Gorgija 1 85 Grigorije Korintski 3 1 , 78
Damokrat 1 1 4 Damonon 99 Demosten 1 85 Diodor 84 Dion 1 1 6 Dionisije ЈатЬ 3 1 Dionisije Tracanin 32
Hadrijan 1 4 1 Harmodije 1 49 Heraklit 1 78 Herodot 30, 84, 1 1 0, 133, 1 59, 1 70, 1 73, 1 74, 1 75, 1 80, 205 Heronda 1 73
229
Hesihije 32, 86, 93, 1 02, 1 05, 1 07, 1 08, 1 1 8, 1 53 , 1 59, 1 67 Hesiod 122, 1 73 Нiроnakt 1 73 Homer 8, 30, 32, 1 73, 1 74 -, Ilijada 1 73, 1 74 -, Odiseja 93, 94, 1 73
Isil 70 Jovan Filopon 3 1 Кadis 56 Korina 27, 1 22, 1 26-1 29 ��) Кsenofont I 85, 1 86 Кsutija 1 53 Nikandra 1 72 Onasil 1 5 8 Orest 1 42
230
Pausanija 24, 1 00, 1 03, 1 1 7, 1 59 Pindar 8, 1 22 Platon 30, 1 38, 1 79, 1 85 Plutarh 1 1 4 Praksila 70 Sabina 1 4 1 Sapfo 8 , 27, 1 4 1 , 1 43-146 Simonid 24 Sofron 70 Solon 1 85 Soter 1 32, 135 Strabon 44, 47, 81, 1 1 0, 1 1 5, 1 53, 1 59, 1 86, 204, 205, 2 1 0 Svetonije 85 Teognid 70, 83 Teokrit l 4 1 , 1 44, 1 46 Tersip 141 Timokreont 83 Trifon 3 1 , 144 Tukidid 23, 6 1 , 7 1 , 72, 84, 1 02, 1 23, 1 33, 1 42, 1 85
2 . Imеnа mesta Abld 1 5 8 АЬаја 1 09, 1 1 2, 2 1 9 'AXaLWV aKt� 1 59 Akamanija 55, 57 AJcragant 82, 84, 87 Akraifija 1 22 Лks 95 Aleksandrija 3 1 , 32 Amat 1 60 Amorg 1 7 1 , 1 75, 1 77 Anafа 8 1 Andaniја 1 0 1 Andar 1 80 Arg 7 1 , 75, 76 Argolida 75, 76, 84 Arkada 92 Ama 1 23 As 1 40 Askra 1 22 Aspend 1 66, 1 67 Astipaleja 8 1 , 88 Atina/Atika 1 7, 1 8, 35, 36, 76, 1 25, 1 7 1 , 1 75, 1 76, 1 83, 1 85-1 88, 205 Atrak 1 32, 1 37, 1 3 8
Didima 1 7 1 Dima 1 1 1 Dodona 58, 1 32 Dorida 55 Drer 92, 94 Drimaja 56
Bizant 70 BOLOV opor; 1 24 But 6 l
Eanteja 56 Efes 1 72, 1 75 Еginа 68, 69, 7 1 Egostena 7 1 , 72, 74 Eleusina 1 96 Eleuterna 95 Elida 1 1 4, 1 1 6 Enija 55, 57 Epidaur 68, 69, 71, 72, 73, 76, 84 Epir 55, 57, 62, 1 24, 206 Eres 1 40, 141 Eretrija 171, 1 72, 1 75, 1 78, 1 79 Eritra 1 42, 1 7 1 , 1 72, 1 74, 1 75, 1 78, 1 84 Eta 56 Etolija 55, 57, 6 1 , 1 1 5 Eubeja 36, 1 7 1 , 1 74, 1 75, 1 79, 2 1 1 Euemon 149
Del 1 7 1 , 1 72, 1 76 Delfi 26, 56, 59, 6 1 , 62, 64, 76, 1 49, 1 5 1
Falana 1 32 Farsal 1 32, 1 34, 1 37 Faselida 88
23 1
Fera 1 32, 1 34 Fest 93, 96 Figalija 1 0 1 , 1 49 Flijunt 69 Fokeja 1 42, 1 74, 1 75 Fokida 55, 58-60, 206 Folegandar 8 1 Ftiotida I 3 1-133, 1 3 8 Gela 82, 84, 89 Gerontra 99 Gitij 99 Golgi 1 5 8, 1 59 Gortin 92-94, 96, 97 Halej 56 Halikarnas 1 72, 1 74 Halkida 20, 1 7 1 , 1 84 Herakleja 1 8, 99, 1 00, 1 04-1 06, 1 08 Henniona 7 1 Hestijeotida 1 3 1-133 Нij 1 42, 1 72, 1 74, 1 75 Hijerapitna 83, 94 Hipata 57 НitП 1 58 Idalij 1 58, 1 60-1 62 Itaka 1 09-1 1 2 Itan 97 Jalis 83 Кafiсin 1 6 1 Кalimnа 8 1 , 83, 84, 89, 90
232
Kamak 1 58 Кarpat 8 1 , 84, 89 Каtanа 1 72 Kefalenija 1 09-1 1 2 Кеј 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 77 Кijerij 1 32, 1 34 Кima (Eolida) 1 40 Кima (Ital�a) 1 7 1 , 1 72 Кiрзr 1 9, 38, 39, 1 57, 1 59, 1 60, 2 1 1 , 2 1 9 Кirenа 1 8, 77, 8 1 , 84-90, 101 Кitij 1 58, 1 60 Кlazотena 1 75 Кlеоna 69 Кlitor 1 48, 1 53 Кnid 8 1 , 83, 86-89 Кnos 20, 76, 93, 1 95, 1 96, 1 99 Kolofon 1 75, 1 84 Korint 1 8, 20, 24, 3 1 , 68-73, 77, 78 Korkira 1 8, 20, 6 1 , 69, 72, 74 Koroneja 1 22 Kos 8 1 , 83-86, 88-90, 1 0 1 , 1 03, 1 1 0, 1 1 4, 1 27 Кranоп 1 32, 1 38 Кreusa 1 96 Кrisa 55, 63 Кrit 2 1 , 36, 83, 92-94, 1 96, 206 Кшiј 1 58, 1 59
LakedemonILakonija 1 8, 24, 84, 99, 1 07, 1 08 Lamija 57, 6 1 Lapa 94 Lapat 1 59 Larisa 1 32, 1 34, 1 3 8 Lata 92, 94 Lebadeja 1 22 Lebed l 75 Leontini 1 85 Leuktra 1 02 Lezb 1 40, 1 42, 208 Likosura 1 54 Lind 83, 86 Lokri Epizefirski 57, 60 Lokrida 55, 56, 58, 6 1 , 1 02, 206 Lusi 1 48, 1 53 Magnezya (Јопуа) 20, 2 1 , 69, 1 1 0, 1 72 Magnezija (ТesaЩа) l З l-lЗ3 Makedonya l 34, 1 5 1 MaIida 55, 57, 59, 6 1 Мantinеја 148, 1 52, 1 55, 1 64 Marij 1 58 MasaIija 1 74 Medeon 55 Megara 68, 70-72, 77 Megara Hiblejska 70 Mel 36, 8 1 , 84, 86, 89, 1 74, 206 Mesena 1 0 1
Mesenija 1 00, 1 02 Metapont 1 1 0 Metidrij 1 49 Metimna 1 40 Mijunt 1 75 Mikena 76, 1 95, 1 96, 1 99, 202 Milet 35, 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 76, 181 Mitilena 1 40, 141 Naks 171, 172, 1 75-1 77, 1 79 Naukratis 140 Naupakt 56, 6 1 , 1 02 Nes 1 40, 1 4 1 Nisir 84, 88, 89 Olimpija 2 1 , 24, 76, 1 14, 1 1 5 Olont 92 Orhотen 1 2 1 , 122, 148, 149, 1 54, 196 Orop 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 78, 1 79, 1 86 Рзf 39, 1 58, 1 59, 1 64 Par 1 7 1 Рamоп 1 04 Pelazgiotida 1 3 1-1 34, 1 37, 1 3 8, 223 Perebija 1 3 1-133 Perga 1 66 Pergam 1 40, 1 43 Pil 1 96, 1 99, 202 Pisatida 1 1 5
233
Posidonija 1 1 О pres 93 Prijena 2 1 , 83, 1 7 1 , 1 75 Rantidi 1 58 Riten 92 Rod 36, 8 1 , 82, 84-90, 203, 206 Salamina 24, 25, 1 58, 1 84 Salamina (Кiрar) 1 5 8 S am 8 3 , 1 72, 1 75 Sama 1 1 0 Selinunt 70, 73 Sibaris 1 1 0 Sida 1 67 Sifno 1 79 Sikion 69, 70 Silij 1 66 Sirakuza 20, 69, 70, 72, 73 Skilunt 1 1 5 Smima 1 74 Soli 1 5 8 Sparta 99, 1 02, 1 07 Stimfal l 48, 1 5 1 Stiris 55 Strat 57 Tamas 1 58, 1 60 Tanagra 1 22
234
Tarent I 8, 99, 1 00, 1 02, 1 04, 1 05 Tas 1 7 1 , 1 72, 1 76 ТеЬа (Веоtiја) 1 2 1 , 1 22, 1 25, 196 ТеЬа (Egipat) 1 4 1 Tegeja 1 00, 1 1 2, 1 48, 1 49, 1 50, 1 53, 1 54, 1 65 Теј 93, 1 72, 1 75 Te1 82, 89 Тenar 99 Tened 1 40, 1 42 Tera 1 8, 36, 8 1 , 82, 84-90, 1 09, 1 74 Тeпn 57 Tesalija 62, 1 23, 1 33, 208 Tesaliotida I3 1-134, 136-138 Tespija 1 22 Tesprotija 1 33 Tetonij 1 32 Tilis 76 Tirint 76, 1 96 Trezen 7 1 , 76 Trifilija 1 1 5 Troja 2 1 9 Turiji 1 04 Zakint 1 09, 1 1 1
3 . Gramaticki registar Afereza pocetnog а- 1 68 Akcenat, eolski 32, 1 43 Aorist: sigmatski; aorist tematski 1 69; korenski aorist kod БLБ<'ОЈА.L, tL8ТJ!A. L 1 92; aorist glagola па -!;оо sa -0(0)- 6 1 Ј , 79, 88, 97, 1 08, sa -1;- 65, 79, 88, 97, 1 08, 1 1 2, 207; -Ltta- kod glagola па -L!;OO 1 27; 3. Нсе тn. па -оау 2 1 О Apokopa: izostaje 1 22, kod ауа, lCata, 3tapa 67, 74, 79, 90, 1 08, 1 1 9, 1 54, 1 64, 1 8 1 , 207, kod 3tEPL 1 08, 1 1 9, kod 3tOtL 67, 74, 1 08, 1 1 9, 207 Aticka deklinacija 1 80, 1 92, 2 1 О Baritoneza 32, 1 43 Brojevi: toc; » 1 « 97, 1 02; *Е!А.- » 1 « 202 Clan: proklitican 1 62; vidi Pokazna zamenica Deklinacija Јеdnina gen.: a-osnove muSk:og roda -ао 1 4 1 , > -а 63, > -au 1 52, 1 54, 1 62, 1 68, prenet па zenski rod 1 54, -ou 1 92; o-osnove -б/оо 95, 1 05, 1 3 7, 1 63, 1 89, -ou 1 77, -ОLO 1 34, 1 36, 1 4 1 , 20 1 , -OL 1 34, 1 36, -о-nе/-бv 1 63 Dat.: a-osnove -ш (prema -OL) 1 28; o-osnove -OL « lok.) 64, 1 1 8, 1 28; III deklinacija *-ei/-EL 20 1 , *-i/-L 20 1 Ak.: III deklinacija -ау 1 63 Mnozina gen.: a-osnove -а ооу > -ау 63, 1 1 7 Dat. а-/б -оsnоvе �ЮV-ОЮL 1 69; III deklinacija -OL(V) > -hL 1 07, »eolski« -EOOL 5 8, 64, 73, 1 1 9, 1 28, 1 37, 1 46, 209, -OLC; 58, 64, 1 07, 1 1 2, 1 1 9, 1 28, 1 37 Ak. : a-osnove -<х с; 1 1 8, -шс; 1 1 8, 1 45, -а с; 1 36; o-osnove -б c;l-оос; 1 05, 1 1 8, -ос; 87, 96, 1 36, 1 53, -OLC; 1 45, -оvc;l-бС;/-ОС; 1 65, 203 ; opste -vС;V(оkal)/-с;К(оnsоnant) 96, -ЕС; « пот.) 1 1 2, 1 1 9
23 5
Instr. : -рi/-фL 202
Dua1 gen.-dat.: -OLOLC; umesto -OLLV 1 1 9 Diftong ispred *-уо-, *-УС; 1 45 Dua1 u Zivoj upotrebi 1 5 1 , 1 53, 1 9 1 Futur: dorski na -ОЕО- 65, 74, 89, 97, 1 1 2, 207; kod glagola na -1;00 sa -00- 79, 89, sa -l;- 65, 79, 89, 97, 1 08, 207 Geminata роstalа оd grupе nazaИikvida + *st! 1 36, 145, 209 Genitiv ocevog irnena 1 29, 1 38, 146, 209 Glasovi: а < * "Ј , 7} 200; а > Е 1 5 1 , 1 6 1 ; а > О 1 34, 1 43, 1 5 1 , 1 54, 209; а oёuvano 20, 29, 1 99, 207; а > 1] 1 77, 1 89, 2 1 0; а > � (Н, В) 1 77; ш > [е] 1 26; ал > аu 96; *-аvо- > -шо87; au > ао 1 76; ао > а 63, 1 1 1 , 1 1 7; -а о > -au 1 52, 1 54, 1 62, 1 68; ао > ЕОО, vidi Metateza kvantiteta; аоо > а 63, 1 1 7 � za F 77, 95, 1 05, 1 07, 1 1 7, 1 44 у > spirant (L, 0) 1 68; za F 32, 1 44 6 < vt 1 69; 6 > р 1 69; 66 1; 73, 96, 1 28; 6L > 1; 145 Е > а 1 1 6; E > L 72, 77, 94, 1 04, 125, 1 3 5, 1 6 1 , 2 1 1 ; za F 3 2, 1 44; Еа > 1] 86; Е1] > Е 1 89; EL < *е; 72; EL < *� 62, 72, 86, 1 25, 1 35, 1 77, 1 89; EL > L 72, 77, 1 25; ЕЛ > ал 62; ЕЛ > Eu 96; ev > LV 95, 1 1 3, 1 52, 1 6 1 , 2 1 1 ; ЕО > q (ОУ, О) 1 90; ЕО > EU 86, 1 76; ЕО > о 77, 95; Ер > ар 58, 62, 72, 1 04, 207; *EOVEFL > *iL > 'L 1 52; Eu > ou 95; ЕОО > О 1 89 Р: *Рр- > �p- 1 44; vidi Pismo 1; > 6-1 -66- 73, 96, 1 06, 1 28; 1; umesto 6 [CI] 1 1 7; 1; > tt/,; 96; 1; < *!ј, *ts 96 h > 0 36, 44, 1 1 7, 1 45, 1 65, 1 75, 1 79; vidi Pismo: Н 1] < ш 1 26; Т)а > Еа , 1]0> ЕОО; vidi Metateza kvantiteta; Т)Л > 1]U 96 е > о [s] 1 06; ee/e < Ое 96; ее < Ое 96 L < *� 72, 77; L < EL 126; LЛ < *[i 1 63; -Loc;l-LOV > -Lc;/L(V) 1 67 =
=
236
л > V ispred dentala 87, 1 53 < л ispred dentala 87, 1 53 ; УО oCuvano 78, 96, 133, 1 36, 1 53, 203 ; -y� ocuvano 78, 96, 203; УО > О 87, 96; -y� > -� 87, 96, 1 36, 1 53 ; vt > Ь 1 69 ; XL, KL 1 9 1 ; ; > ох 1 9 1 0 < *'tf, 1} 1 43, 1 5 1 , 1 52, 200, 209; 0 > u 1 3 5, 1 44, 1 52, 1 77; -о > -u 1 5 1 , 1 52, 1 62, 1 68, 2 1 2; OL > [Щ 1 25; *-оуо- > -ою- 87; ор < *!' 1 52, 1 6 1 , 200, 209, 2 1 1 , 2 1 9; -o� > -u� 1 68 Р < Ь 1 69; Р < о, vidi Rotacizam; ро < *!' 1 43, 200, 209; ро wnesto ра 1 25, 135; ро > рр 1 9 1 О > h, е 78, 1 06, 1 1 8, 1 63; О > р , vidi Rotacizam; О asimi lovano 1 07; -s nеоЬеlеienо 1 63 ; Ое > ее/е 96; Ое > 
