Sta racunari ne mogu: kritika vestacke inteligencije

_.- 1

.

...

..

-

-

.•

·-

., .

...

• 1

.

. . 1

�.

...

...

1

r1

r.

1

... -

...

1

.....

.

...

...

�·

,

1

•

-

�� .

..

•

....

1 -.llt

,•

.. -r

..

-

.... · -

- r­

1 .

1

-

·. :г--� .

1

...

1.-

1

•• 11 •

.

.

... ..

1

•

,

1

.; ..

BIВLIOTEКA

SA,ZVEZDA

58

UREDNIK

MILO� STAМBOLIC

....

RECENZIJA: LJUBOMIR RADANOVI� е CRTEZ NA KORICAMA: DUSAN RISТI� е TEHNICКI UREDNIK: BOGDAN �URCIN е KOREKTOR: SVETLANA DRAMLIC 8 IZDAVAC: IZDAVACKO PREDUZE�E NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 е STAMPA: GRAFICKO PREDUZE�E SWBODAN JOV/C, BEOGRAD, STOJANA PROТI�A 52 е ТIRAZ: 5.000 _PRIMERAKA

HUBERT L. DREYFUS

STA RACUNARI NE MOGU KRITIKA VESTACKE INTELIGENCIJE

.

NOLIT

BEOGRAD 1977

•

.

Naslov origina'la HUBERT L. DREYFUS

WHAT COMPUTERS САN'Т DO

А Critique of Artificial Reason Harper & Row, PuЬ!ishers, Inc. , New York, 1972.

PREVEO

NENAD NIKOLIC

PREDGOVOR

Rасипаr је, bez sитпје, јеdап od пajzпacajпijih izиma пaseg veka. Ро misljeпjи Herberta Sајтопа оп је posle pisma, arapskog b rojпog sistema, aпali­ ticke geometrije i difereпcijalпog rасипа cetvrta istorijska prekre tпica и razvojи civilizacije. Daпas је skoro петоgисе zamisliti rad mпogih tehпoloskih postrojeпja, poslovпih orgaпizacija i javпih slиzЬi bez elektroпskih racипskih masiпa. Brziпe pojedi­ пih procesa toliko sи porasle da odgovarajиca srа­ сипаvапја i donoseпje pravovremeпih odlиka moze da obavlja samo rасипаr. Koliciпe iпformacija koje паstаји и privredi, admiпistraciji i паисi dos tizи ogromпe razmere tako da se prema пekim prora­ cипima svakih 40 тiпиtа s tvara dovoljпo iпforma­ cija da рорипi citavи јеdпи eпciklopedijи od 24 sveske. Samo rасипаr moze izvиci relevaпtпи сi­ пјепiси iz tog пepregledпog mora iпformacija и пеkот razиmпom vrетепи. Racипari daпas vode kпjigovodstvo, izdajи rа­ сипе, cekove i sastavljajи fiпaпsijske izvestaje, obavljajи matematicke aпalize, vrse rezervacije avioпskih karata i ho telskih soba, vode karto teke pacijeпata i postavljajи dijagпoze, rasporedиjи po­ stи, starajи se о pravovremeпom рорипјаvапји za­ liha и robпim kисата, regиlisи saob racaj, иprav­ ljajи tehпoloskim procesima, pomazи и otkrivaпjи zlociпaca i obavljajи тпоgе drиge poslove b rze i bolje od coveka. Od prve komercijalпe primeпe rасипаrа pros­ lo је svega 25 godiпa, а па trzistи se vec pojavila

2

LJUBOMIR RADANOVI�

cetvrta geпeracija таsiпа, ovog риtа sa тетоriјот zаsпоvапот па laserskoj tehпici. Br.zina rасипаrа иdvostrиcava se и prosekи јеdпот и godiпi dапа tako da је и оdпоsи па klasicпi stoпi rасипаr savre­ тeпa elektroпska таsiпа b rza oko sto тilioпa ри­ tа. Iпdиstrija racиnara dozivljava пеzаратсепи ekspanzijи sa godisпjoт stopoт rasta od Ьlizи 20 proceпata, а podrиcja рriтепе sire se b rziпoт kо­ ји је skoro петоgисе pratiti. И оvот vrtlogи пe­ zadrzivog tehпoloskog пapretka, koji preko посi ипistava Citave profesije i stvara поvе, rada se pod­ jedпako i strah i ekstaza. Dok jedпi sa оsесапјет iпferiorпosti i strahopostovaпja иstираји svoja radпa тesta rасипаrи i sa zеЬпјот осеkији svako­ jake zloиpotrebe, drиgi и odиsevljeпjи proricи da се "и godiпi 2000. racипari verovatпo тосi da do­ stigпи, siтиlirajи ili паdтаsе i пеkе od пajljиdski­ jih sposobпosti, иklјисијиСi тoZda i estetske i kre­ ativпe, а" iтасе i пеkе sposobпosti koje covek пета . . . (Кап i Viпer и kпjizi "Godiпa 2000."). Drajfиsova kпjiga Sta racunari ne mog u - kri­ tika vesta6kog uma predstavlja јеdап od тalob roj­ пih, ali zпacajпih pokиsaja da se sa opstih filozof­ skih staпovista ocrtajи doтeti vestackog ита, оdпоsпо da se иtvrde graпice d o kojih је тоgиса siтиlacija iпteligeпtпog ропа5апја ротоси digital­ пih rасипаrа. Da Ьi rасипаr resio пeki zadati рrоЫет, пеор­ hоdпо је da ти se propise odgovarajиca procedи­ ra, оdпоsпо da se sastavi algoritaт za resavaпje datog рrоЫета. Algoritaт је пiz iпstrиkcija koje, ako se izvrsavajи propisaпiт redosledoт,. dovode па krajи do trazeпog reseпja. Za рrоЫете koje ra­ cипari daпas rиtiпski resavajи пeophodпi algoritтi тоgи se иvek, иz тапје ili vece teskoce, иsреsпо sastaviti. !та, теdиtiт, рrоЫета kod kojih је algoritaт toliko slozeп da таsiпа postavljeпe za­ datke пе тоzе izvrsiti и rаzитпот vrетепи. Tako, па priтer, za igrи saha se тоzе sastaviti prograт koji Ьi aпalizirao sve тоgисе Ь иdисе koтhiпacije

PREDGOVOR

з

poteza i pro tiv-poteza, ali i pod pretpostavkom da и svakoj datoj sitиaciji moze и prosekи da se роvисе samo pet poteza, b roj komhiпacija za dvadeset па-. redпih poteza Ьiо Ьi veci пеgо sto је zhir mikrose­ kипdi и godiпi dапа. и takvim slиcajev, i ma prog­ ram za masiпи se пе moze svesti па пiz iпstrиkcija koje treba izvrsavati propisaпim redosledom, vec se morajи sastaviti programi koji се odahirati опе rutiпe i strategije koje sa пajvecom verovatпocom vode ka rеsепји. Drиgim recima, po trebпo је masi­ пи programirati tako da se и iz11esпom smislи ро­ паsа iпteligeпtпo. Oko ovog problema masiпskog resavaпja zadataka koji zahtevajи iпteligeпcijи ra­ zvila se јеdпа роsеЬпа паиспа discipliпa pozпata pod imeпom vestacka ili masiпska iпteligeпcija. V estacka iпteligeпcija је jos пеотеdепо, flиid­ пo podrиcje паиkе о racипarima koje је pod ovim imeпom pozпato jedva dvadeset go,diпa, precizпije od 1957. Опо se moze posmatrati sa bar tri razli­ cita s taпovista. Ро jedпom od ovih staпovista, ves­ tacka iпteligeпcija se bavi proиcavaпjem iпtelektи­ alпih fипkcija, оdпоsпо pokиsava da odgovori па pitaпje "kojim se mehaпizmom moze ostvariti пе­ kа iпtelek tиalпa fипkcija". Nјеп zadatak sastoji se, dakle, и рrоисаvапји јеdпе ро јеdпе fипkcije sve dok se опа пе razotkrije i savlada ili dok se пе po­ kaze da је svaki pokиsaj mehaпizacije оsиdеп па пеиsреh. Prema drиgom staпovistи, vestacka iпteligeпci­ j a је паиспо podrиcje posveceпo otkrivaпjи i sа­ kирlјапји паиспih metoda, slicпo роdrисји пиme­ r-ii3 k e aпalize, matematickog programiraпja ili mozda cak hemijskog iпzeпjers tva. Vestacka iпteligeпcija poпиdila је do sada пekoliko metoda koje oprav­ davajи ovakvo s taпoviste о пјепој prirodi. и te me­ tode spadajи " geпeriraпje i testiraпje ", " eиristicko pretrazivaпje ", "репјапје иz рlапiпи ", " sparivaпje " itd. Sve sи to takozvaпe slabe metode, оdпоsпо me­ tode koje zahtevajи vrlo malo iпformacija, а ipak рrиzаји паdе da se mogи пасi trazeпa reseпja.

4

LJUBOMIR RADANOV!c

Prema trecem stanovistи, vestacka inteligenci­ ja је teorijska psihologija koja coveka posmatra kao sistem za ob radи informacija, tj. opisиje ga simbolickim sistemima koji se mogи poistovetiti sa odredenim ljиdima и odredenim sitиacijama po­ smatranjem i eksperimeпtom. Ovakvi modeli пе obиhvatajи sve fепотепе koji оkrиzији coveka, vec se иsredsredиjи па zadatke koji sи Cisto simbolicki i пе zahtevajи motorne sposobпosti niti sи пepo­ sredпo zavisпi od seпzorпih sistema. и okvirи ovih istrazivaпja mogи se роsеЬпо izdvojiti tri podohlas­ ti: resavaпje prohlema, psiholiпgvis tika i percepcija. Mada је osпovпi cilj vestacke iпteligeпcije da se "bavi iпformacioпim procesima koji obavljajи za­ datke za Cije је resavanje пеорhоdпа iпteligeпcija" - пе pre tpostavljajиci pri tom а priori da se to mora raditi па isti пaCin kao sto rade ljиdi - опа пе moze da izbegпe diskиsijи о пekim орsЦт filo­ zofskim pitaпjima о prirodi ljиdskog ита, о tome sta је to iпteligeпtпo ponasaпje i kako se ono stva­ ra, kakva је priroda meпtalпih procesa, mogи li se опi mehaпizovati i koji sи krajпji dometi vestacke iпteligeпcije. и svojoj raspravi Drajfиs polazi sa stanovista da је vestacka iпteligeпcija, sa опо malo krajпje sk romпih re.z иltata koje је ostvarila do 1967. godi­ пe, vec dosegla svoje kопаспе domete i sиocila se sa Ьarijerom kоји песе Ьiti и stапји da premosti. Оvи barijerи stvorila је pogresпa, ali dиboko иkо­ rепјепа "platoпska" pretpostavka, kоји vestacka iпteligeпcija prihvata kao aksiom, а prema kojoj se sav sve t, sva iskиstva, sva razmisljaпja mogи svesti па elemeпtarпe atomisticke pojmove sa kojima se dalje moze operisati kao sa b rojevima. Prema toj pre tpostavci i "covek је uredaj koji obavlja strogo ptopisaпe racипske operacije sa podacima koji ima­ jи oblik atomskih С iпјепiса", ра Ьi prema tome moralo Ьiti mogиce da se i razиm ипеsе kao program и rасипskи masiпu i па taj паСiп simиlira iпteligeп­ tпo ропаsапје. Ovakva polazпa pre tpostavka mora-

PREDGOVOR

5

la је, ро Drajfusovom misljeпjи, пeizbezпo da do­ vede do пiza пеиsреhа i do krajпje sporog пapretka и istrazivaпjima па роdrисји vestacke iпteligeпcije. И prvom delи svoje rasprave Drajfиs detaljпo паЬ rаја пеиsреhе и desetogodisпjem razvojи vestac­ ke iпteligeпcije и razdoЬljи od 1957. d o 1967. godi­ пe. Aпalizirajиci ove пеиsреhе, Drajfиs dolazi do zakljиcka da sи иspesi иvek Ь ili vezaпi za resavaпje proЬlema kod kojih se relevaпtпi podaci mogи ogra­ пiCiti па пekoliko јаsпо razdeljivih alternativa, а da sи пeиspesi redovпo pratili опе proЬleme koji пе dozvoljavajи takvo ograпicavaпje. Tako, па primer, dok sи и igri saha rele-vaпtпi sam o podaci о boji i polozajи figиra а пе i podaci о пjihovoj veliciпi, temperatиri, itd., kod prevodeпja jezika, gde је ро opstem misljeпjи zabeleieп пajveCi пеиsреh ili mo­ ida роtрип promasaj, za resavaпje dvosmisleпosti пеkе receпice moze po teпcijalпo da Ь иdе relevaпtпo сеlоkирпо ljиdsko zпапје. Ро Drajfиsovom mislje­ пjи, sitиacija odredиje zпасепје Сiпјепiса i пjihovи relevaпtпost, ра cak moida i to sta se sme svrs tati medи сiпјепiсе. Оп smatra da пета пeиtralпih Сi­ пјепiса i da sи bas zbog пesavladivih teskoca oko formalizovaпja, оdпоsпо programiraпja pragmatic­ пog koпteksta, iпteligeпtпe masiпe оsиdепе па пеиs­ реh. Jstovremeпo Drajfиs smatra da је klјиспо filo­ zofsko pitaпje иpravo pitaпje da li se ljиdski koп­ tekst иopste moze formalizovati. Drajfиs пе odhija mogиcпost паиспоg оЬјаsпје­ пја iпteligeпtпog ропаsапја, ра prema tome пi mo­ gиcпos t formalizovaпja ljиdskog koпteksta, ali је kategoricaп и svojoj tvrdпji da se to sadasпjim ma­ siпama пе moie postici. Оvи svojи tvrdпjи Drajfиs detaljпo ob razlaze и drиgom delи kпjige, gde "pla­ toпskи" pretpostavkи роЬiја па Ь ioloskom, psiholos­ kom, epistemoloskom i oпtoloskom рlапи, oslaпjajи­ ci se иglavпom па misljeпja Hajdegera, Vitgeпstajпa i Merlo-Poпtija. Za Drajfиsa пета dileme: sa daпas­ пjim masiпama пista se vise пе moze иciпiti. Svaki pokиsaj da se пjihovim programiraпjem ostvari in-

6

LJUBOMIR RADANOVIC

teligeпtпo ропаsапје ravaп је роkиsаји alheтicara da od olova пaprave zlato. Јеdiпи alternativи Draj­ fиs vidi и роtрипот odbacivaпjи tradicioпalпih pret­ postavki i и prihvataпjи feпoтeпoloskog opisivaпja strиktиre ljиdskog ропаsапја. Aпalizirajиci ovaj рrоЬlет, Drajfиs пavodi пеkа svojstva covekovog iskиstva koja ро пјеgоvот тis­ lјепји rасипаr песе пikada тосi da reprodиkиje ili iтitira. Ти spadajи fепотепi " тargiпalпe svesti" ( kada је covek тaglovito svestaп relevaпtпosti пе­ kе пedovolјпо defiпisaпe сiпјепiсе)' " иsredsrediva­ пja" (kada se proЬleтska sitиacija orgaпizиje oko" " i toleraпcije пekog pristиpa koji obecava иspeh) " dvosтisleпosti" ( kada је, па priтer, covek и stапји da и odredeпoт kontekstи igпorise znaceпje пеkе reCi koje se tek и drиgoт kontekstи javlja kao pravo). Ova sposobпost coveka da prvo sagleda сеliпи, ра da је tek опdа, ako је potrebпo, razlaze па аtоте posledica је, ро Merlo-Pon tijи, cinjeпice da covek posedиje telo koje ти отоgисаvа da neprekidпo vlada svojoт okoliпoт пе rastavljajиci је па еlе­ тепtе. Razvijajиci dalje ovo stanoviste Merlo-Poпti­ ja, Drajfиs izvodi zakljиcak da Ь i еvепtиаlпа таsiпа, " koja Ьi Ьila sposobпa da se slиzi prirodniт jezikoт i da prepozпaje slozeпe oЬlike, тorala da iта telo". Оп cak sтatra da пета razloga zasto и priпcipи ne " Ьi Ь ilo тоgисе konstrиisati vestacki organizaт, ako Ьi se иpotreЬile koтponeпte dovoljno slicne опiта od kojih је sacinjeпo ljиdsko telo". Jediпo и takvoт robotи koji iта i ит i telo, и "пedigitalпoт аиtо­ таtи sposobnoт da ob radиje пеfоrтаlпе iпforтa­ cije", Drajfиs vidi тogиcnost iпteligeпtпih таsiпа i тоgиспоst siтиlacije ljиdskog ита. Ali da Ьi se os­ tva.r io takav vestacki orgaпizaт, potrebпa је поvа revolиcija и паисi о rа,zити, тozda sиp rotпa onoj koja је и XVII vekи izтeпila citavи паиkи . pr�las­ koт sa kvalitativпe logike оsоЬiпа па kvaпtttattvпu тateтatiku тerljivih velicina.

PREDGOVOR

7

Pitanja koja Drajfus pokrece imaju sirok nauc­ ni, filozofski i drustveni znacaj. Ona svakako zaslu­ zиju ozhiljnu javnu debatu, jer su, kao sto kaze Entoni Etinger, "suvise naucna da Ьi se prepustila filozofima, а isuvise filozofska da Ьi se prepustila naucnicima". Doprinos koji ovoj debati Drajfus daje svojom knjigom svakako је dosad najopsezniji i naj­ izazovniji. Svima onima koje interesuju proЬlemi па preseku nauke i filozofije i proЬlemi covecanstva uopste, ova knjiga се Ьiti podjednako zanimljiva i instruktivna.

Ljubomir Radanovic

ST А RACUNARI NE MOGU

Mojim roditeljima

Razlika izmedи matematickog dиha ( esprit de geometrie) i perceptivnog dи­ ha ( esprit de finesse): razlog sto mate­ maticari nisи perceptivni sastoji se и tome sto oni ne vide sta је pred njima i sto se, naviknиti па egzaktпe i jedпostav­ пe priпcipe matematike i пavikпиti da пе doпose zakljиcke pre nego sto dobro srede i ispitaju svoje priпcipe, gube и s tvarima percepcije gde priпcipi пе doz­ voljavajи takvo sredivaпje . . . Ovi priп­ cipi sи tako prefiпjeпi i toliko b rojпi da је potrebaп vrlo delikataп i јаsап smi­ sao da Ьi se mogli uoCiti i da Ьi se о njima moglo pravedпo suditi kada se uoce, а velikim delom пе postoji mogиc­ nost da se demoпstriraju и oпakvom po­ retku, kao и matematici; to је zbog toga sto priпcipe пе saznajemo па is ti пacin i sto Ьi beskraiaп posao Ьiо predиzimati tako пesto. Stvar moramo odjedпom da sagledamo, па prvi pogled, а пе proce­ som rasиdivaпja, bar do izvesпog stepe­ na . . . Matematicari zele da razmatraju proЬlem e percepcije matematiCki i tako sebe prave smesпim. . . dиh . . . to cmt precиtno, prirodпo i bez tehпickih pra­ vila.

- PASCAL, Pensees

UVOD

1

Otkako sи Grci izиmeli logikи i geometrijи, ideja da sveиkиpno rasиdivanje moze da se svede na nekи vrstи racиnanj a- tako da svi argиmenti mogи da se postave odj ednom i zasvagda - fasc]nirala је veCinи rigoroznih mislilaca zapadne tradicij e. Sok­ rat је Ьiо prvi koj i је oglasi o оv : и vizijи. Prica о ves­ tackoj inteligencij i moze da pocne negde oko 450 godina pre nase ere kada se ( prema PlRtonи ) Sok­ rat obraca Eutifronu, atinskom drugu, koj i ru ime poboznosti namerava da preda rodenog оса zbog иЬistva : "Zelim da znam sta је karakteristika po­ boznosti koj a svako delovanj e Cini poboznim . . и kоји mogи da se pouzdam i da ј е koristim kao me­ rilo koj im prosиduj em svoj e delovanj e i delovanj e drиgih lj udi. "1§ Sokrat trazi od Eиtifrona " niz pra­ vila koj a nam govore iz casa и cas kako da se po­ nasamo, " 2 nesto sto Ьi moderni teoreticari racиnara nazvali " efikasna procedura " . Platon ј е generalizovao ovaj zahtev za moral­ nom izvesrioscu и epistemoloski zahtev. Prema Pla­ tonи, sveиkиpno znanje Ьi moralo da se izlozi и eks­ plicitnim definicij ama koje Ьi svako mogao da pri.

1.

Plato, Euthyphro, VII, prev . F. Ј. Church (New York: LiЬrary

of Liberal Arts), 1948. str. 7. 2. Marvin Minsky, Computation: Finite and lnfinite Machines (Englewood Cliffs , N. Ј.: Prentice-Hall, 1967) , str. 106. Naravno, Minsky misl i na izracunavanje а ne na moralno delovanj e .

12

HUBERT L. DREYFUS

meni. Ako neko ne moze da saopsti svoj e znati-kako роmоси takvih eksplicitnih instrukcij a - ako nje­ govo znanj e kako ne moze da se preobrati и znanj e da - onda to i nij e znanje, vec риkо verovanj e. Prema Platonи, kиvari, na primer, koj i se slиze ulшsom i iпtиicijoш i pesnici, koj i rade iz inspira­ cij e, ne роsеdији znanj e; ono sto oni rade ne povlaci sobom poimanj e i ne moze da Ъиdе razиmlj ivo. Op­ stije receno, ono sto ne moze da se izrazi preciz­ nim instrиkcijama - sva podrиcj a ljиdske misli koj a zahtevajи иmesnost, intиicijи ili smisao za tra­ dicijи - upиcena sи na nekи vrstи proizvolj ne ne­ vestosti. Ali Platon j o s nije и potpиnosti Ъiо kiЪerneti­ car ( mada ј е prema Norbertи Wienerи ( Norbert Viner) Ъiо prvi koj i је иpotreЪio taj termin ) zato sto је tragao za semantickim pre nego za sintaksic­ kim kriterijиmima. Nj egova pravila pretpostavljajи da osoba shvata znacenj a konstitиtivnih termina. U RepuЬlici Platon kaze da Razиm ( odredeni nivo иskladen pravilima na nj egovoj izdelj enoj linij i koj a predstavlj a Citavo znanj e ) zavisi od Uma koj i obиhvata и seЪi dijalektickи analizи i и kraj nj oj instanci nekи intиicij и о znacenjи fиndamentalnih poj mova koj i se koriste и razиmevanjи. Tako Pla­ ton priznaj e da njegove instrиkcij e ne mogи и pot­ pиnosti da se formalizиjи. Slicno ovome, moderni ekspert za racиnare, Marvin Minsky (Marvin Min­ ski ) primecиj e, posle probnog pred . s tavlj anj a Pla­ tonovog pojma efikasne procedиre : " Ovakav pokи­ saj definisanj a ј е podlozan kritici prema koj oj se prepиsta da interpretacija pravila zavisi od neke o s obe ili agensa. "a Aristotel, koj i se razlikovao od Platona и ovom, kao i и veCini pitanj a и pogledи primene teorij e и praksi, sa zadovolj stvom ј е zabelezio da ј е intиicij a nиzna za primenи Platonovih pravila : з. !Ьid.

s'fA RAёtJNARt NE MOGU

13

Ipak nij e lako pronaci formulu pomocu koj e bismo mogli da odredimo koliko daleko i do koj e tacke covek moze da gre.s i pre nego sto se izlozi kritici. Ali, ova teskoca definisa­ nj a inherentna је и svakom predmetu opazanj a; pitanj e stepena povezano је s okolnostima poj ed:nacnog slucaja, gde је nas j edini kriterijum opazanj e.4

Da Ьi se ostva11io Platonov projekt, potrebno је uCiniti jedan proboj : citavo pozivanje na intuicij u i sudenj e mora da se eliminise. Као sto ј е Galileo ( Galilej ) otkrio da moze da se pronade Cisti for­ malizam za opisivanj e fizickog kretanj a zapostav­ lj ajuCi sekundarne kvalitete i teleoloska razmatranj a, tako se moze pretpostaviti da Ьi j edan Galileo na polj u lj udskog ponasanj a mogao da redukuj e sva semanticka razmatranj a ( p ozivanj e na znacenj a ) na telшike sintaksicke ( formalne ) manipulacij e. Verovanj e da је takva potpuna formalizacij a znanj a moguca pocelo ј е uskoro da dominira za­ padnom misl iu. Ono је vec izrazavalo osnovпi mo­ ralni i intelektualni zahtev, а uspeh fizicke nauke iz.gleda · d a ј е znaБo za filosofe sed.aшnaestog veka, kao sto j os uvek znaCi za mislioce kao sto је Min­ sky, kako Ьi moglo da se udovolj i zahtevu. Hobs ј е Ьiо prvi koj i је eksplicitno izrazio sintaksicki po­ j am misli kao racunanj a : " Kada covek razmislja, on nista drugo ne radi osim sto poima ukupni zЬir iz saЬiranj a delova " , pisao је on, " j er UM . . . nij e nista drugo do racunanj e . . . "5 Preostaj e samo da se izraze j ednoznacni delovi ili "Ьitovi " s koj ima moze da operise ovaj sin­ taksicki racunar: LeiЬniz ( Lajbnic ) se, kao pronala­ zac Ьinarnog sistema, posvetio pronalazenj u jednog neophodnog, nedvosmislenog formalnog j ezika. LeiЬniz је mislio da је pronasao univerzalni i egzaktni sistem notacij e, jednu algebru, j edan sim­ bolicki j ezik, " univerzalnu karakteristiku " pomocu 4. Aristotle, Nicomachean Ethics, prev. Ј. А. К. Thomson kao The Ethics of Aristotle (Ne\V York: Penguin Books, 1953) , str. 75. 5. 45 .

Hobbes , Leviathan (New York : LiЬrary of LiЬeral Arts, 1958), str.

HUBERT L. DREYFtJS

14

koje " mozemo da dodelimo svakom predmetи nje­ gov odredeni karakteristicni broj . "6 Ovako Ьi svi pojmovi mogli da se svedи na mali broj originalnih i nedefinisanih idej a; citavo znanj e Ьi mogl o da se izrazi i sakиpi роmоси j ed.nog dedиktivnog sistema. Na osnovи ovih broj eva i pravila za nj ihovo komЬi­ novanje, svi proЬlemi Ьi mogli da se rese, а kon­ traverze okoncajи: " kada Ьi nek o posиmnj ao и " moj e rezиltate, rekao ј е LeiЬniz, " odgovorio Ьih ти : ,Racиnaj mo, gospodine,' i tako prihvativsi se pera i mastila, raspravili Ьismo proЬlem. "7 Као kakav savremeni teoreticar racиnara koj i naj avljиje novi program, LeiЬniz tvrdi: Medutim, posto neoЬicna povezanost svih stvari pricinj ava velikи teskocи za eksplicitno formиlisanj e karakteristicnih broj eva poj edinacnih stvari, pronasao sam elegantan trik роmоси koga izvesne relacij e mogu da se predstave i nи­ mericki utvrde i da se, zatim, dalj e odredиju numerickim izracиnavanj em.s

LeiЬniz nij e precutno presao preko vaznosti nje­ govog skoro kompletnog programa. Kada se jednom иtvrde karakteristicni broj evi za veCinи poj mova, tada се covecanstvo posedovati novi instrument koj im се se uvecati intelekt u daleko veeem oblmи nego sto su optioki instrumenti poj acali vid, а prevaziCi се mik­ roskop i teleskop и onom obimи и kome је ит sиperiornij i od сиlа vida.9

- Sa ovim novim mocnim sredstvom vestine koje Platon nije mogao da formalizиj e mogle Ьi da se pretvore и teoriju. U j ednom od svoj ih pred­ " loga - и svoj im obj as.nj enj ima о tome na" koj i naCin Ьi mogao da redиkиj e citavи misao na mani­ pиlacijи brojevima kada Ьi imao dovoljno novca i vremena - LeiЬniz kaze: 6. LeiЬniz, Selections, 1951), str. 18. 7. !Ьid., str. 25. 8. !Ьid., str. 15. 9. IЬid. , str. 23.

ured.

Philip Wiener

(New York:

ScriЬner,

�ТА RACUNARI NE MOGU

15

Jos ni su napisana najvaznija zapazanja о preobracanju vestina u sve vrste zanata i p ro fe si ja , Ova Cinjenica је da­ kazana iskustvom kada zelimo nesto da uradimo prelaze­ nj em sa teorrj e na praksн. Naravno, moiemo isto tako 1 da zapiSemo ovu praksu, posto је ona u o snovi samo jos jedna siozenija i partikularnij a t eor ij a . . . 1о

LeiЬniz је nudio samo obecanja, ali u delu Ge­ orgea Boolea ( Dzordz Bul ) , matematicara i logica­ ra koj i је stvarao pocetkom devetnaestog veka, pro­ gram је krenuo j edan korak Ьlize realnosti. Као i Hobs, Boole је pretpostavlj ao da ј е .rezonovanj e racunanje i naumio је da " ispita fundamentalne za­ k
а

·

а+О=а а 0=0 ·

a+l=l 1 =а

а

·

Sada ј е covek Zapada pripremlj en da otpocne sa racunanj em. Odmah potom, u zamislima Charlesa Babbagea ( Carls BajЬidZ, 1835), praksa је pocela da ide u korak s teorij om. Babbage је zamislio " analiticku masinu " , kako ju је sam prozvao, koj a је, mada nikad izgradena, trebalo da fнnkcionise bas kao sa­ vremeni digitalni racunar koristeCi busene kartice, komЬinujuCi logicke i aritmeticke operacij e i dono­ seCi logicke odluke zasnovane na rezultatima pret­ hodnih sracunavan j a. Vazna karakteristika Babbageove masine sas­ toj i se u tome sto је ona Ьila digitalna, cifarska. 10. Ibld., str. 48. (Мој kurziv.) 1 1. George Boole, Laws of Thought, Collected Logical Works (Cblca­ go: Open Court, 1940), Vol. П, str. 1.

16

HUBERT L. DREYFUS

Postoj e dva fundamentalna tipa masшa za racuna­ nj e : analogni i digitalni. Analogni racunari ne ra­ cunaju u striktnom smislu te reci . Oni rade tako sto mere velicine fizickih kolicina. KoristeCi fizicke koliCine, kao sto su napon, traj anj e, ugao rotacij e diska i tako dalj e, koj e su proporcionalne koliCina­ ma koj ima zelim o da manipuliSemo, ana1ogni ra­ cunari komblnuju ove kolicine na fizicki naCin i mere rezultat. Logaritmar је tipican analogni racu­ nar. Digitalni racunar - kao sto rec digit, latinski " "prst , implicira - predstavlj a sve kolicine diskret­ nim stanj ima, na primer, relej ima koj i su otvoreni ili zatvoreni, broj canikom koj i moze da zauzme bllo lюji od deset polozaj a i tako dalj e, i onda bukval­ no odbrojava da Ы doblo rezultat. Tako, dok analogni racunari orperisu sa nepre­ kidnim koliБnama, svi digitalni racunari su ma­ sine sa diskretnim stanj ima. Као sto kaze А. М. Tu­ ri1ng (А. М. Tj ruring), 6uven ро . definisaюju sustine digitaln�h racunara : (Masine sa diskretnim stanj ima) krecu se u iznenadnim skokovima s jednog, u potpunosti odredenog ·stanj a, prema drugom. Ova stanj a su dovolj no razlicHa da b i se шogla zanemariti mogucnost konfuzij e medu nj ima. Strogo govo­ reci, ne postoj e takve masine. Sve se u stvarnosti krece kontinualno. Ali, postoj e mnoge vгste masina о koj ima mo­ zemo da mislimo kao о masinama sa dis k > retnim s.tanj ima. Na priшer, u razmatranj u prekidaca za sis· t em osvetlj ava­ nj a, pogodno је zamisliti da sva:ki prekidac mora da bude ili- definitivno ukliucen ili definitivno isklj ucen. Мога da postoj e i medupolozaj i, ali za vecinu svrha mozemo i da ih zanemarimo.12

Babbageove idej e su blle suvise napredne za tehnologij u nj egovog vremena jer nij e postojao ni­ j edan pogodan i brz nacin da s e predstave brojna mesta i da se nj ima rukuj e. On је morao da koristi nepodesna mehanicka sredstva, k ao sto su zupca­ nici, kako bl predstavio diskretna stanj a. Medutim, 1 2 . А . М. Turing, "Computing Machinery and Intelligence " , prestam· u Minds and Machines, ured. Alan Ross Anderson (Eng1e\vood Cliffs, N . Ј . : Prentice-Hall, 1964) , str. 11 . pano

I'>TA RACUNARI NE MOGU

17

elektricni prekidaci su omogucili neophodni tehno­ loski prodor. Kada је 1 944. godine Н. Н. Aiken ( Н. Н . Ejken ) 1stvarno iz.gra,dio prvi prakticni digitalni racunar, Ьiо је to elektromehanicki racunar koj i ј е koristio oko 3000 telefonskih relej a. Oni su j o s uvek Ьili spori i tek ј е sa sledecom generacijom ra­ cunara, koj i su koristiН elektronske cevi, Ьiо spre­ man savremeni elektronski racunar. Spreman za sve. Jer, samim tim sto digitalni racunar operise s apstraktnim simbolima koj i mo­ gu da oznacavaju Ьilo sta, i logickim operacij ama koje mogu da postave u odnos sve sa svacim, Ьilo koj i digitalni racunar ( za razliku od analognog ra­ cunara) је univerzalna masina. Prvo, kao sto Tu­ ring postavlj a stvar, ona moze da simulira Ьilo koj i digitalni racunar. Ovo specij alno svoj stvo digitalnih racunara da mogu da podrazavaju bllo kod e diskretno stanje masine o pi s ano је па, taj nacin s . t o se ka:le da su oni univerzalne masiпe. Po­ stoj anj e masina sa ovim svojstv, i ma iша vaznu posledicu и tоше sto, os tavlj ajuci ро strani proЫem brzine, nij e po­ trebno konstruisati nove posebne шasine za obavlj anj e po­ sebnih procesa racunanj a. Svi se oni mogu obaviti j ednim digitalnim racunarom, podesno programiranim za svaki poseban slucaj . Као posledicu ovog uocic emo cinj enicu da su svi digitalni raeunari u n ekom sшislu ekvivalentni.13 ,

Drugo, а filosofski znacajnij e, svaki proces koj i moze da se formalizuje tako da moze da se predstavi kao niz instrukcij a za rukovanj e diskretnim elementi­ ma moze, Ъаr и principu, da Ъude reprodukovan pomocu · t akve masine. Tako cak i analogni racunar, pod uslovom � d a odnos nj egovog ulaza prema nje­ govom izlazu moze da se opise preciznom matema­ tickom funkcij om, moze da se simulira na digital­ noj masini.14* 13.

Ibld. , str. 13.

14. U 5. poglavlju cemo imati priliku da vidimo kako ovaj рrшс1р pruza cvrsto ali neopravdano ubedenje onima koji rade na simulaciji procesa covekovog misljenj a sa digitalnim masinama.

HUBERT

18

L. DREYFUS

Ali takve masine su mogle da ostanu samo kao predimenzionisane masine za saЬiranj e, bez Plato­ nove vizij e koj a је nasla u nj ima svoj puni smisao i to doterivanj em metafizike duge dve hilj ade go­ dina. Naj zad, evo masine koj a operise prema sin­ taksickim pravilima, sa Ъitovima podataka! Stavise, pravila su ugradena u struj na kola masine. Kada se masina jednom programira, ne postoj i potreba za iнterpretacij om niti potreba za pozivanj em na lj udsku intuicij u i sudenj e. То је bas ono sto su trazili Hobs i LeiЬniz, а Martin Heidegger је u kiЬer­ netici �godno uoCio kulшinaciju filosofske tra­ dicij e.15* I dok su prakticari Eckert ( Ekert ) i Mauchly ( Mohli) sa Univerziteta u Pensilvani j i konstruisali prvu elektronsku digitalnu masinu, dotle su teore­ ticari, kao sto ј е Turing, poceli da se interesuj u za podrucje koj e ј е dotada spadalo u nadleznost filo­ sofa, u pokusaj u da shvate sustinu i kapacitet tak­ vih masina za samu prirodu uma. Godine 1 950. Turing је napisao j edan vrlo uti­ caj an clanak, " Racunske masine i inteligencij a " , u kome ј е istakao da ј е " sadasnj e interesovanje za ,masine ko j e misle' pobudila jedna posebna vrsta masina, а koj a se oЬicno zove ,elektronski racunar' ili ,digitalni racunar'. "16 Tada је on postavio pita· " nj e, " Mogu li ( takve ) masine da misle ? Da Ьi o dgovorio na ovo pitanj e, Turing pred­ laze j edan test koj i ј е on nazvao igra imitacij e : ·

·

Novi oЫik proЫema moze d a s e opise pomocu igre koju сета nazvati .,igra imitacij e". Niu igraju tri osobe: muska­ rac (А), zena (В) i ispitivac (С) j ednog ili drugog pola. Ispitivac је izdvoj en u posebnu prosto11ij u. Za ispitivaca је cilj igre da odredi ko је Od OVO dvoj e muskarac а ko zena. Оп ih zna ро oznakama Х i У, а na kraju igre treba da ka:le 15. Martin Heidegger, "La fin de !а philosophie et !а tache de !а pen see , " u Кierkegaard vivant (Paris: Gal!imard, !966 ) , str. 178-179. (Мој prevod.) "U sadasnjoj epohi filosofij a је dosla do kraj a. Ona је pronasla svoje mesto u naucnom g!edistu . . . Fundamentalna karakteristika naucnog odredenj a sastoji se u tome sto је ona kiЬernetska . . . " 16. Turing, ор. cit., str. 7.

sTA RAcUNARI NE MOGU

19

ili "Х је А, а У је В" Ш "Х ј е В, а У ј е А". Ispitivacи је dozvoljeпo da postavlj a pitaпj a А i В : С: Neka m i .х kaze duzinи svoie kose? Sada, pod pret­ p ostavkom da је Х и stvari А, onda А mora da odgovori. Cilj А н igri је da pokusa da navede С na pogresnи identi­ fikacij и. Zato nj egov odgovor moze da Ьиdе "Мој а kosa је kratko podsisana, а naj dиze vlasi sи dиgacke o' k o 23 ст." Da Ьо;а glasa ne Ьi Ьila od pomoCi ispitivacи, odgo­ vori moraj и da se pisи, ili j os bolj e, da se kисај и na ma­ sini. Idealni slиcaj ј е kada se teleprinterom komunicira izmedи dve prostorij e. Alternativno, pitanj a i odgovore moze da prenosi posrednik. Cilj igre za treceg igraca (В) sastoj i se и pomoci ispitivacи. Za nj ega је verovatno naj­ bol]a strategij a da pгuza istinite odgovore. On svoj im od­ govorima moze da doda i takve s tvari kao Sto sи: "Ја sam zena, ne slиsaj te nj ega!", samo to nece doneti nikakve ko­ risti ako i mиskarac moze da napravi slicne primedbe. Sada postavlj amo pitanj e, "sta се se desiti ako ma­ sina preuzme иlаgи А и ovoj igri ? Носе li и ovom slисај и ispitivac praviti isti broj gresaka kao kada se igra odvij a izmedu muskarca i zene ? Ova pitanj a sи zamena za nase prvobitno pitanj e "mogu li masine da misle ?"17

Ovaj test ј е postao poznat kao Turingov test. Filosofi mogu da sumnj aju и to da li samo slicnost ponasanj a moze da pruzi adekvatnu osnovu za pri­ pisivanj e iateligencij e,ts ali Turingov test је bas ono sto је potrebno kao cilj onima koj i stvarno pokusavaju da konstruisu masine sto misle, i kao kriterij um za kriticare kada procenj uj u rad onih prvih. Naravno, nijedan digitalni racunar nij e odmah Ьiо spreman niti је Ьiо planiran za Turingovu igru. Urprkos svoj oj brzini, tacnosti i univerzalnosti, di­ gita : l ni racunar jos nij e Ьiо nista vise od samog ure· daj a za mynipulisanj e opstim s imbolima. Zetoni su, medutim, sada stavlj eni na lajbnicovsku staru op­ kladu. Vreme ј е Ьilo sazrelo d.a se stvori podesan simЪolizam i da se izrade detalj ne instrukcije po­ mocu koj ih Ьi pravila uma mogla da se ugrade u 17.

!Ьid., str. 5.

Vidi. na primer, kriticke clanke od Кieth Gundersona i Michael Scrivena u М.inds and М.achines, knjiga navedena u belesci 12. 18.

HUBERT L. DREYFUS

20

program za racunar. Turing је shvatio tu moguc­ nost i ponudio је kriterijum za uspeh, ali nj egov clanak se zavrsava samo sugestij ama u vidu skica о tome sta treba dalj e da se radi : Mozemo se nadati da се masine eventrualno da se takmice s ljudima na svim cisto intelektualnim polj ima. Ali koj a su ona naj bolj a s koj ima Ьi se otpocelo? Cak је i о ovome tesko odluciti. Mnogi misle da је apstraktna aktivnost, kao igranj e saha, najbolj a. Moglo bl, isto tako, da se zastupa glediste ро kome је najbolj e masinu snabdeti najbolj im culn1m organima i onda је poducavati и tome da razume i govor i engleski . Ovaj proces Ьi mogao da se odvija isto kao i normalno poducavanje deteta. Stvar i Ьi se pokazi­ vale i imeпovale i tako dalje. Jos j ednom da naglasim : ne znam koj i је pravi odgovor, ali mislim da Ьi trebalo poku­ sati s оЬа pristupa. lэ

Jos uvek ј е Ьila potrebna tehnika za pronala­ zenj e pravila za koj u su mislioci, od Platona do Tu­ ri nga, pretpostavlj ali da mora da pos•t oj i - tehnika za preobracanj e Ьilo kakve prakticne aktivnosti, kao sto ј е igranj e saha ili ucenj e j ezika, u niz in­ strukcij a koj e је LeiЬniz nazvao teorij om. Odmah potom, kao da su ·s ledeni Turingovi nagovestaj i, za­ pocet је rad na polju saha i j ezika. Iste one godine kada је Turing napisao svoj clanak, Claude Е. Shan­ non ( Кlod Е. Senon) , izumitelj teorij e informaci­ ja, napisao је clanak о masinama koj e igraju sah, ц kome је diskutovao о izborima s koj ima se suo­ cavalo u pokusaj u da se programira digitalni racu­ nar za igranj e saha. Aпaliziraпj e j ednog odredenog nacina igraпj a od cetrdese­ tog poteza Ьilo Ьi isto tako lose kao i analiziraпj e svih na­ cina do samo drugog poteza. Pogodan Ьi Ыо kompromis da se ispitaju samo vaznij e moguce varijante - sto znaci, kada se iznude potezi, zatim osvaj aнj a i glavne pretnj e i da se analiziranj e mogucih poteza sprovede dovolj no duboko kako Ы mogle dovol ino j asno da se sagledaju po­ sledice svakog poteza. Moguce ј е postaviti neki gruЬi kr.i­ terij um za izbor vaznih varij anti, ne toliko efikasan kao sto је prisutan kod sahovskih maj stora, ali dovolj no dobar 19.

Turing, ор. cit., str. 30.

sTA RAёUNARI NE MOGU

21

da se broj varij anti primetno redukuj e i time omoguCi duЬlje ispitivanje onih pote.za koji se stvarno zele povu6.00

Shannon nij e napisao program za igru saha. ali ј е verovao d a Ьi "elektronski racunar, programiran na ovaj nacin, mogao da igra sasvim j aku igru i to br­ zinom koj a Ьi mogla da se poredi sa lj udskom br­ zinom. "2 1 Allen Newell ( Alen Nj uel ) ј е 1955. godine na­ pisao j edan trezveni pregled о proЬlemima koj e ј е nametala sahovska igra i izneo sugestij e u pogledu naCina na koj i Ьi mogli da se rese. Newell prime­ cuj e da su " ovi ( sugerisani ) mehanizrni toliko kom­ plikovani .d a ј е nemoguce predvideti da li се oni zaista funkcionisati. " 22 Medutim, sledeca godina ј е donela zaprepascujuCi uspeh. Grupa i z Los Alamosa izradila је program koj i је igra o skroman, ali pra­ vilan sah na redukovanoj taЬli. U prikazu ovog rada, Allen Newell, Ј. С. Shaw ( Ј . С. S o ) i Н. А. Si­ mon (Н . А. Saimon ) , zaklj ucili su : " S vrlo malo slozenosti bar smo stupili u arenu ljudske igre mozemo da tucemo pocetnika. "23 А Alex Bernstein (Aleks Beтnstaj п) је 1957. godiпe posedovao pгo­ gram za IBM 704 koji ј е igrao dve " osrednj e ama­ terske igre. " 24 U meduvremeпu, Апthопу Oettinger ( Eпtoni Etiпger) је radio na drugom Turingovom putokazu. Posto је jos 1952. godiпe progтamkao masiпu ko j a ј е simulirala prost o uslovlj avanj e, povecavajuCi ili smanjujuCi zadati odziv na osnovu pozitivnog ili ne20 . Claиde Е. Shannon, "А Chess-Playing Machine , " prestampano и World of Mathematics, иred. James R. Newman (New York: Simon and Schиster, 1965 ) , 2129 . 2 1 . !Ьid., str. 2129. 22. Allen Newell , "The Chess Machine, " и The Modeling of Mind, Kenneth М. Sayre i Frederick Ј. C ros s on , иred. (Soиth Bend, Ind.: Notre Dame University Pre.ss, 1963) , str . 89. 23. Allcn N e\vel l , Ј. С. Shaw i Н. А. Simon, "Chess-Playing Pro­ grams and the ProЬ!em of Complexity," и Computers and Thought, Edward А. Feigenbaиm i Jи!ian Feldrnan, иred. (Ne"· York: McGraw-Щll, 1963), str. 48. ;14, !Ьid., str. 4�.

22

HUBERT L. DREYFUS

gativnog sviшulusa, Oettinger se okrenuo proЬleшu prevodenja j ezika i izradio је prograш za шehanicki recnik. Izgledalo је da dalja istrazivanj a u оvош pravcu шogu da dovedu do racunara koj i Ьi шоgао da se nauci da asocira reCi i predшete. Medutim, nij edan od ovih prilaza nije ponudio nista slicno opstoj teorij i inteligentnog ponasanj a. Ono sto је Ьilo potrebno u stvari su pravila za pre­ obracanj e Ьilo koje vrste inteligentne aktivnosti u niz instrukcija. U ovom pogledu, Herbert Simon i All en Newell, analiziraj uCi naCin na koj i student prilazi resavanj u logickih proЬlema, zapazili su da studenti nastoj e da koriste pravila koj a nisu uni­ verzalno ispravna, ali koj a cesto pomazu, iako neki put i zataj e. Na primer, takvo pravilo Ьi moglo Ьiti : uvek pokusaj da zamenis duzi izraz kraCim. Simon i Newell su odlucili da po kusaju da simuli­ raju ovu prakticnu inteligencij u. T ermin "heuristi­ cki program " koristio se za razlikovanj e rezultuju­ cih programa od programa koj i garantovano rade, ta­ kozvanih algoritams kih programa koj i slede neki iscrpan metod da Ьi se doslo do resenj a, ali brzo postaj u nezgrapni kada se ima posla sa prakticnim proЬlemima. Ovaj poj am о pravilu prakse omoguCio је pro­ boj onima koji su tragali za takvim nacinom pro­ gramiranj a pomocu koga Ьi racunari mogli da is­ polje sposobnosti opsteg resavanj a proЬlema. Nesto оа uzbudenja, u pogledu ove nove ideje, oseca se и prvom odelj ku klasicnog clanka Newe1la, Shawa i Simona "Empirij ska istrazivanj a sa masinom logic­ ke teorij e : primer studij e о heuristici." Ovo ј е studi}a о jednom metodu resavanj a proЬlema. koj i predstavlj a deo istraZivanj a о slozenim sistemima obrade informacij a. Mi smo dal i specifikacij e sistema za nalazenj e dokaza teorema u elementarnoj simbolickoj logici i, pro­ gramiraj uci racunar prema ovim specifikacij ama, doЬili smo empirij ske podatke. о procesu resavanj a proЬlema и elementarnoj logici. Program ;е doЬio ime masina logicke teorij e ( LT ) ; masina је proj e.ktovana tako sto uci na koj i nacin se mogu resavati teski proЬlemi, kao sto su dokazi-

23

STA RACUNARI NE MOGU

vanja matematickih teorema, otkrivanje naucnih zakona iz podataka, igranj e saha ili razumevanj e znacenj a engleske proze. Istrazivanje о kome se ovde govori ima za cilj da obj asni slozene procese (heuristiku ) koj i su efikasni и re­ savanj u proЫema. Otuda mi nismo zainteresovani za me­ tode koj i garantuj u resen:a, vec za опе koj:i zahtevaju oblmna sracunavanj a. Radij e zelimo da shvatimo kako ј е matematicar, na primer, sposoban d a dakaze teoremu i onda kada, zapoCinj uci dokaz, пi sam ne zna kako се i da li се uspeti. 25

Ali Newell i Simon su ubrzo shvatili da ni ovaj pristup nij e Ьiо dovoljno opsti. Sledece godine ( 1957) oni su pokusali da izdvoje heuristiku koju su koris•t il i u logickoj masini i da је primene na niz slicnih proЬlema. Iz ovoga ј е nastao program koj i se zove opsti razresilac proЬlema ili GPS . Motiva­ ciju i orij entacij u rada na opstem razresiocu prob­ lema obj asnili su Newell, Shaw i Simon u svom pr­ vom vecem izvestaj u о tom poduhvatu : Ova rasprava . . . је deo istrazivanj a krajnje slozenih pro­ cesa koj i su obuhvaceni inteligentnim, adaptivnim i krea­ tivnim ponasanjem . . . Mnoge vrste informacij a mogu da doprinesu resava­ nj u proЫema: informacij a moze da sugerise redosled ро kome Ьi se ispitivala moguca resenj a; ona moze da isklj uci citavu klasu resenja za koja se prethodno mislilo da su mo­ guca; moze da priЬavi lak test za razlikovanj e verovatnih od neverovatnih mogucnosti, i tako dalj e . Sve ove vrste informacija predstavlj aj u heuristiku - stvari koj e pomazu otkricu. Heuristika retko obezbeduj e nepogresivo vodenj e . . . Ona cesto " radi " , ali rezultati su promenlj ivi, а uspeh retko zagarantoviш . 2 6 1

Da Ьi ilustrovali karakter ops te heuris tike koj a ј е upotreЬlj ena u nj ihovom p rogramu, Newell i Si­ mon su naveli j edan primer svakodnevnog inteli­ gentnog ponasanj a : ·

25. A!Jen Newell, Ј . С. Shaw i Н . А. Simon, "Empirical Explorati­ ons with the Logic Theory Machine: А Case Study in Heuristics," и Computers and Thought, str. 109. 26. Allen Newe!l, Ј. С. Shaw i Н. А. Simon, "Report on а General ProЬ!em - Solving Program," Proc. lnt. Conf. оп lnformation Processing (Paris: UNESCO, 1960), str. 2;17,

HUBERT L. DREYFUS

24

zelim da odvedem svog sina u zabaviste. U cemu ј е razlika izmedu onoga sto imam i onoga sto zelim? Udalj enost. �ta menj a udalj enost ? Мо1 automobil. Мој automoЬil ne. radi. �ta је potrebno da proradi? Nov akumulator . Ко drzi nove akumulatore? Auto-radionica. Potrebna mi је radionica da Ьih stavio nov akumulator, ali radionica ne zna ·da mi је bas ona potrebna. U cemu је teskoca? U komunikaciji. sta omogucava komunrkaciju? Telefon . . I tako dalj e. Ovakva vrsta analize - klasШkovanj e stvari prema fнnkcij i koju vrse, oscilovanj e izmedu cilj eva, potrebnih funkcij a i sredstava koj a ih obavlj aj u - cini osnovni sis­ tem heuristike GPS . Preoiznij e receno, ovaj sistem heuri­ stike, zasnovan na sredstvima i cilj evima, pretpostavlj a sledece : 1 . Ako је dat predmet koj i Пlije zelj en i predmet, pгi­ metice se razlike izrnedu raspolozivog i zelj enog predmeta. 2. Operatori deJuju na neka svojstva svoj ih operanada, dok druga ostavlj aj u neizmenj enim. Otud operatori mogu da se karakterisu promenama koj e proizvode i mogu da se upotrebe za pokusaj eliminacij e razHka medu predme­ tima na koj e •Se primenj uj u i zeljenih predmeta. З. Na neke razlike се moci teze da se deluj e nego па druge. Zbog toga је korisno pokusati sa eliminacij om " teskih" razlika, cak i ро cenu uvodenj a novih razlika ma­ nj e teskoce. Ovaj proces moze da se ponavlj a sve dok postoji napredak u pravcu eliminisanj a teskih razlika.27 .

Izgledalo ј е da је sa digitalnim racunarima, koj i resavaju takve probleme kao sto ј е prevode­ nj e tri ljudoZdera i tri misionara preko reke а da ljudozderi ne poj edu misionare, filosofska amЬicij a na kraju pronasla potrebnu tehnologiju : da su uni­ verzalnom i brzom racunaru data pravila za pre­ vodenj e umovanj a u racunanj e. S�mon i Newell su uocili vaznost momenta i pobedonosno su obj avili kako ј е na domaku ruke era inteligentnih masina. Poceli smo da uciшo kako da upotreЫjavamo racu­ nare н resavanju proЫema tamo gde :nismo imali sis· t emat­ ske i efikasne racunske algoritme. А sada znamo, bar u ogranicenom podrucju, ne samo kako da programiramo ra­ cunare da uspesno resavaj u takve proЫe.me, vec isto tako, znamo kako da programiramo racunare da uce da rade ove stvari. _

Ц.

!Ьid., str. 259.

sTA RAcUNARI NE MOGU

25

Ukratko, sada poseduj emo elemente teorij e о heuris­ tickom ( nasuprot algoritmickom) resavanj u proЫema; а ovu teoriju mozemo da koristimo ne samo da Ьismo razu­ meli ljudske heuristi6ke procese, vec i da simuliramo takve procese pomo6u digitalnih racunara. Intuicija, vidovitos . t i ucenj e nisu vise iskljuCiva svoj stva lj udi : svaki veCi brzi racunar moze da se programira kako ы ih isto {ako is­ polj io.28

Ovo polj e istrazivanj a, posveceno upotreЬi digi­ talnih racunara za simulaciju inteligentnog ponasa­ nj a, ubrzo је postalo poznato kao "vestacka inteli­ gencij a". Ovaj naziv ne Ьi trebalo nikog da zbuni. NeSiuшnj ivo ј е da Ьi ј еdаю vesta 1Ciki nervni si:s tem, dovolj no s 1ican ljudskom, sa ostalim karakteristika­ ma, kao sto su culni organi i telo, Ьiо inteligentan. Ali termin "vestacki " ne znaCi da oni koj i rade na vestackoj inteligencij i pokusavaju i da izgrade ves­ tackog coveka. Pri sadasnj em stanj u fizike, hemij e i neurofiziologij e takav poduhvat nij e izvodlj iv. Si­ mon i pioniri vestacke inteligencij e predlazu stvara­ nj e neceg mnogo skromnij eg : heuristicki program koj i се omoguCiti digitalnoj masini da ispolj i inteli­ genciju u obradi informacij a. Na isti nacin, termin " inteligencij a " moze da zavede. Niko ne ocekuj e od robota da reprodukuj e sve ono sto se ubraj a u inteligentno ponasanj e ljud­ skih Ьiса. Na primer, on ne mora da bude sposoban da izabere dobru zenu ili da prelazi prometnu ulicu. On j edino mora da se ogleda u oЪj ektivnim i netele­ snim sferama Ijudskog ponasanj a kako Ьi bio sposo­ ban da pobedi u Turingovoj igri. Ovakav ograniceni cilj onih koj i rade na vestac­ koj inteligencij i jeste bas ono sto takvom radu daj e neodolj iv znacaj . O vi poslednj i metafizicari ulazu sve u covekovu sposobnost ·da formalizuj e svoj e po­ nasanj e: da zaoЬide mozak i telo i da stigne sto sigurnij e do sustine racionalnosti. 28. Herbert А. Simon i Allen Newell , "Heuristic ProЬiem Solving: The Next Advaпce in Operations Research, " Operation Research, Vol. 6 Uanuar-februar 1958), str. 6.

26

HUBERT L. DREYFUS

Racиnari sи vec izazvali tehnoloskи revolиcijи koj a тоzе da se poredi sa indиstrij skoт revolиci­ j oт . Ako је Siтon и pravи kad tvrdi da је vestacka inteligencija stvar Ьliske bиdиcnosti, onda sи racи­ nari na pragи stvaranj a cak i vece konceptиalne re­ volиcij e - proтene и naseт shvatanj и coveka. Sva­ ko иосаvа vaznost ove revolиcij e, ali тi sто tako Ьliski dogadaj>i тa da је tesko razaznati nj ihov zna­ caj . Ipak, ovo је sasviт j asno. Aristotel је definisao coveka kao racionalnи zivotinjи i od tada se zadrza­ lo shvatanj e da је ит covekova sиstina. Ako sто na pragи kreiranj a vestacke inteligencij e, иskoro се­ то Ьiti svedoci trij ишfa jedne posebne koncepci j e иша. Zaista, ako Ьиdешо и stanjи d a prograшiraшo иш и racиnar, onda сешо dokazati da rаzишешо covekovи prirodи, сети sи se zapadni шislioci pipa­ j иCi priшicali tokoш .d ve hilj ade godina, ali sto tek sada iшај и Сiте da ostvare i izraze. Inkarnacij a ove intиicij e drasticno се izшen.i ti nase shvatanje о nаш а s amiшa. Ako se, s drиge strane, pokaze da ј е vestacka inteligencija nешоgиса, onda сето Ьiti prinиdeni da razlikиjeшo ljиdski иш od vestackog иша, а ovo се, isto tako, rad,i kalno izшeniti nase glediste о nаша sашiша. Tako је naiSao cas kada шоrашо ili da se sиосiшо sa istinoш naj dиЬlje tra­ dicionalrne intиicij e, ili da od,b aciтo ono sto se to­ koш dve bllj ad.e godina smatrarl o da obj asnj ava co­ veikovн rprrirodru. Mada ј е, шozda, sиvise rano za neki potpиni od­ govor, шоrашо da pokusaшo da odrediшo оЬiш i granice иша koj i ј е stиpio na scenи otkako ј е иsa­ " vrsena "analiticka шasina . Моrашо pokиsati da rаzишешо do kog је stepena шоgиса vestacka inteli­ genoij a, а ako postoje granice do koj ih шоzе da ide racиnarska siшиlaci j a inteligentnog ponasanj a, onda шоrашо da odrediшo te granice i nj ihov znacaj . Ono sto nauciшo о granicaшa inteligencije racиnara reci се nаш nesto о karakterи i dошеtи ljиdske inteligen­ cije. Ono sto se zahteva nije nista manj e nego kritika vestackog иша,

:ПА RACUNARI NE MOGU

27 п

Potreba za kritikom vestackog иmа ј е specij a­ lan slиcaj jedne opste potrebe za kritickom predo­ stroznoscи и naиkama о ponasanjи. Chomsky ( Com­ ski) zapaza kako је и oviш naukama " postoj ala pri­ rodna аН nesrecna tendencij a da se ,ekstrapolira' veoma mala kolicina znanj a stecena brizlj ivim ek­ speriшentalnim radom i rigoroznom oЪradom po­ dataka i da s e istakne nj en mnogo siri znacaj i veli­ ka drustvena vaznost. " On zaklj иcиje da strucnj aci snose odgovornost za razj asnj avanje stvamih granka svoga shvatanj a i rezultata koj e su postigli. Pazlj iva analiza tih granica demonstrirace Cinj enicu da и gotovo svakom domenu drustvenih nauka i nauka о ponasanj u rezultati postignuti do danas nece opravdati takvu eks­ " trapolacij u " .29

Na prvi pogled izgleda da ј е vestacka inteligen­ cij a srecni izиzetak и odnosи na ovakav pesimisticki princ1p . Svaki dan Citamo kako digitalni racunari igraj и sah, prevode, raspoznavaj и oblike, а иskoro се blti sposobni da preиzmи nase poslove. u s tvari, ovo sada lici na dесји igrи. Doslovno tako ! U j ed­ nom saopstenjи koje је dalo Udrиzenj e severnoame­ rickih listova ( decembra 1 968 ) , pod naslovom Ra­ " cиnari za maliSane " , saznaj emo da ј е "Cosmos", zapadnonemacka izdavaoka kuca . . .dosla na novu ideju о poklonima . . . То је pravi ( mada mali ) racu­ na r , а kosta oko 20 dolara. Radi na baterije i lici na por­ taЫ pisacu masinu. Moze da se programira kao i Ьilo koj i veliki raoonar, da prevodi sa stranih j ezika, daj e dij agnozu bolesti, ра cak da daj e i vremensku prognozu.

А и skorasnjem Ьrој и casopisa Life ( 20. нovem­ bar, 1 970 ) p od naslovom ,Upoznaj te Sej k.ij a, prvи licnos t elektronike', iznenadenom Citaocи se govori о racunarи " ko j i se sastoj i od pet glavnih sistema koj i sasvim odgovaraj и osnovnim lj иdskim sposob29 . Noam Chomsky. Language and Mind (New York: Brace & World, 1968) , str. V.

Harcourt,

28

HUBERT L. DREYFUS

nostima: osecanju, umu, j eziku, pamcenju ( i ) egu." Prema tom clanku, ovaj ra6unar "vidi " , " razume " , " " " uCi i uopste 11rp okazuj e da masine mogu da misle. Citira se nekolicina istaknutih naucnika koj i pred­ vid:aj u da cemo u roku od tri do petnaest godina " imati masinu sa opstom inteligencij om prosecnog lj udskog Ьiса . . . а u roku od nekoliko meseci ( pos­ le toga ) one се Ъiti na nivou genij a . . . " Mo:Zda nas zaista od kompletnog robota deli samo nekoliko godina, ali svako koga interesuj e sta­ nj e na kraj u ovog veka, u bllm u 2001 : Odiseja и sve­ mirи moze da vidi robota ро imenu HAL, koji ј е hladnokrvan, govorlj iv i skoro sveznajuCi i svemo­ guc. Ali ovaj film nij e samo naucno-fantasticka fan­ tazij a. Odiseja и svemirи је Шm pravlj en na osnovu brizlj ivo prikupljene dokumentacij e. Reditelj Stan­ ley Kubrick ( Stenli Kj ubrik ) konsultovao ј е naj­ istaknutije specij aliste za racunare· da se ne Ьi pre­ vario i u onome sto ј е b ar izdaleka moguce. Sam Truring ј е 1 950. godiпe izrazio uverenj e da се se pri krajн ovog veka нpotreba reci i нopste obrazo­ vano mislj enj e izmeniti do te mere da се covek moCi da govori о masinama koj e misle, ne ocekujuCi da mu se protivreCi.30 А tehnicki konsultant za film, profesor Marvin Minsky, radeCi na jednom ra­ nom prototipu HAL-a u svojoj laboratorij i u Institutu za tehnologij u u Masacusetsu, ( М . I. Т. ) , uveravao ј е Kubricka d a ј е Turing, ako nista drugo, Ьiо suvise pesimistican. Da Kubrick nij e pogresno razumeo Minskyog j asno se vidi iz uvodnog komentara Minskyog za casopi s Science Joиrnal, koj i zvuci kao scenario za

2001 :

U pocetku su masine imale j ednostavne kandze. U s koro се one imati fantasticno umilne artikulacije. Oci racunara nekad su mogle samo da razaznaju rupice n a kartici. Sad<�. mogu da raspoznaj u oЫike na j ednostavnim pozadinama. U s k or o се mo6i da se takmice sa covekom u analizi okoline. Nekad su programi za racunar samo sablrali kolone cifara. Sada dob;30. Turing, ор. cit. , str. 14, navedepo u b�lescj Џ ,

29

$ТА RAcUNARI NE MOGU

ro igraj и igre, razиmej и j ednostavne konverzacij e, odme­ ravaj и mnoge faktore kod odlиcivanj a. S ta .dolazi kao sledece ? Danas masine иglavnom resavajи proЬleme и skladи sa principima koj e иgradиj emo и nj ih. Uskoro сета naи­ cit i kako da ih podesimo da rade na veoma specij alnom proЬlemи pobolj sanja sops.tvenih spo sobnos.H resavaпj a problema. Kada se j ednom prede izvesna granica onda to dovodi do spirale ubrzanj a, ра се tako tesko biti иsavrsiti neki poиzdani "regиlator" koj i Ьi је obиzdao.31

Reklo Ьi se · d a mozda ne postoji granica dome­ tu i brilj antnosti dobro programiranog racunara. Nij e cudo sto medu filosofima nauke nailazimo na pretpostavku da masine mogu da таdе sve ono sto mogu ;i ljudi, iza cega o dmah sledi pokusaj da se obj asni kakve zle slutnj e to donosi filosofij i duha; dok medu moralistima i teolozima nailazimo na po­ slednj e odbrambeno uporiste u tako slozenom po­ nasanju kao sto su moralni izbor, ljubav i stvarala­ cko otkrice, koj e је, ро nj ima, van domasaj a masine. Mislioci оЬа taЬora propustili su da postave j edno preliminarno pitanj e : da li masine stvarno mogu da ispolj e bar elementarne vestine, kao sto su igranj e igara, resavanj e j ednostavnih proЬlema, Citanj e pros­ tih recenica i raspoznavanj e oblika. Ро svoj prilici oni su to propustili da uCine zbog toga sto su pod utiskom stampe i istrazivaca vestacke inteligencij e, prema kojima su, j ednostavni zadaci, ра cak i neki vrlo teski, vec reseni ili се uskoro Ьiti reseni . Stoga, prvo treba da se ispitaj u ovakve tvrdnj e. Zgodno ј е poceti sa predvidanj em Herberta Si­ mona iz 1 957. godine, posto ј е izgledalo da nj egov opsti razresilac p roЬlema o tvara eru vestacke inteli­ gencij e : Мој cilj se n e sastoji и tome d a vas zacиdim ibl sokiram . . . Ali, naj j ednostavnij i nacin na koj i mogu da rezimiram jeste da kazem kako sada и svetи postoj e masine koje misle, исе i stvaraj и. Stavise, пj ihova sposobnost da sve ovo rade veoma се se brzo иvecavati sve dok - и s agledi3 1 . Marvin Minsky, "Machines ( octobar 1968) , str о 3 о

Јournal

are

More Than They Seem, " Science

30

H UB E. RT L. DR EY FU S

voj bиdиcnosti - oЬim proЫema koj e one mogи da оЬrа­ dиј и ne Ьиdе ravan оЬimи na koj i se primenj иj e ljиdski иm.

Simon zatim, izmedu ostalog, predvida: 1 . Da се za deset godina digi. t alni racиnar Ьiti svetski sampion и sahи, иkolitko ти ne Ьиdе zabranj eno исеsсе na ta.J.�micenjи. 2. Da се za deset godina digitalni racиnar otkriti i do­ kazati nekи nо�и vaznи matematickи teoremи. 3. Da се za deset godi.na veC1na teorij a и psihologij i preиzeti oЫik programa za racиnare, ili kvalitativnih iska­ za о karakteristikama programa za racиnare.32

Na nesrecu, desetogodisnj ica ovog istorij skog govora prosla је neopazeno, а oni koj i rade na vesta­ ckoj inteligencij i nisu ni na j ednom od svoj ih mno­ gih nacionalnih i internacionalnih skupova izdvoj ili vreme da svoj e izvestaj e о napretku i ovakva predvi­ danj a suoce sa stvarnim dostignuCima. Do sada ј е proteklo cetrnaest godina, а s talno nas opominju kako се uskoro Ьiti tesko da kontrolisemo nase roЪo­ te. Izvesno ј е da ј е vec kraj nje vreme da se ovo prvoЬitno prorocanstvo odmeri u skladu sa real­ noscu. Vec posle pet godina od Simonovih predvida­ nj a, puЪlikacij e su nagovestavale da ј е prvo od Simonovih predskazanj a Ьilo upola ostvareno i da је uCinj en primetan napredak u pogledu ispunjenj a nj eg ovog drugog predvidanj a. Predvidanj e о otkri­ cu teoreшe " ispunio ј е " W. R. AshЪy (W. R. Esbl) ( j edan od vodecih autoriteta na tom polj u ) kada ј е u prikazu FeigenbatUJmove ( FigniЪaiU:m ) i FekLma­ nove ( Feldшaп ) antologij e Racunari i misao pozdra­ V·io matematicku moc doЪro programiranog racuna­ ra : " Gelernterov ( Gelernter ) prograш za ·dokaziva­ nj e teorema otkrio ј е novi dokaz о pons asinorum ko­ " ji ne zahteva nikakvu konstrukciju. Ovaj dokaz ј е, nastavlj a dr AshЪy, dokaz " koj i najvec i matemati32 . Herbert А. Simon i Allen Newell , "Heuristic ProЬ\em Solving: The Next Advance in Operations Research " , navedeno u belesci 28.

31

sTA RAcUNARI NE MOGU

cari tokom 2000 godina пisи иspeli d a zapaze . . . do kaz koj i bi izmamio najvise ocene da ј е Ьiо zapazen . ' '33 Teorema znacaj no zvиci, а naivni citalac ne mo­ ze da ne deli Ashbyj ev entиzij azam. Medиtim, malo istrazivanj a otkriva da је pons asinorum, ili magare­ Ci most, elementarna teorema dokazana и Eиklido­ voj geometrij i - naime, da sи sиprotni иglovi ravno­ krakog troиgla j ednaki. Stavise, prvo obelodanj enj e " " " novog dokaza koj i ј е masina " otkrila pripisano је Рарриsи ( Рариs ) ( 300. godine nove ere ) .34 Posto­ ji иpadljriva disparatnost izmedи Ashbyj evog иzbи­ denj a i starosti i jednostavnosti ovog dokaza. Jos иvek smo daleko od " znacajne ma-tematicke teore­ me " koj a ј е trebalo da bude otkrivena 1 957. godine. Prica о igri saha moze da poslиzi kao model za proucavanj e intelektиalnog smoga и ovoj oblasti. U 1 95 8 . godiнi, godini koj a sledi Simonovo predvi­ danj e, Newell, Shaw i Simon sи izlozili j edan slozeni program za igrи saha. Као sto је opisano и nj ihovom klasicnom radи, " Programi za igrи saha i proЬlem " slozenosti , program nij e Ьiо " j os и potpиnosti do­ vrsen " , tako da niko " ne moze mnogo da kaze о " ponasanj и programa. 35 Ipak, j asno ј е da ј е on " " dobar и . . . otvaranj и. 36 Ovo ј е poslednj i detalj­ no obj avlj eni izvesta i о tom programи. Medиtim, iste godine, Newell, Shaw i Simon sи naj avil i : " Na­ " pisali smo program koj·i igra sah, 37 а Simon ј е na osnovи ovog иspeha revidirao svoj e ranij e predvi­ danj e : . v

33 .

W.

Ross A shby,

, .Review

of

Feigenbaum ' s

Computers

and

Thougl1t, " Journal of Nervous and Mental Diseases.

34. D. Е. Smith, History of Mathematics (Boston : Ginn, 1925), Vol . П , str. 284. 35. Newell, Shaw i Simon, .,Chess-playing Programs and the Prob­ lem of Complexity, " str. 60.

36.

lbld., str . 45.

Allen Newell , Ј . С . Shaw i Н. А . S i m o n, The Pmcesses of Creative Thinking, The RAND Corporation, Р- 1320 ( s eptemb a r, 16 1958), str. б . 37 .

32

HUBERT L. DREYFUS

Na drugom mestu predvideli smo da се za deset godina racunar otkriti i dokazati j ednu vaznu matematicku teo­ remu. Na osnovu naseg iskustva sa heuristikama logike. i saha, spremni smo da dodamo j os j edno predvidanj e u smislu po.trebe za umerenom ekstrapolacij om sposobnosti programa koj i vec postoj e da Ьi se postigla dodмna moc resavanj a proЬlema, potrebna za takvu simulacij u.38

Lakovernost j avnosti i Simonov entиzij azam Ьi­ li sи takvi da sи -tvrdnj e Newella, Shawa i Simona о njihovom programи Ъile dovolj ne da se lansirajи sahovske masine и podrиcj e mitologij e. Norbert Wiener је 1 959. godine, isticanj em tvrdnj e da ј е program " dobar и otvaranj и " , informisao Institиt za filosofijи na Univerzitetи и Njиj orkи kak o се se "masine koj e igrajи sah odsada suprotstavlj ati pote­ zima и maj storskoj igri potezima koj i se priznajи и иdZЬeнicima kao ispravni, do izvesne tacke и sre­ disnj ici. " 39 Na istom simpozijиmи Michael Scriven ( Maj kl Skrivn ) је presao sa dvosmislene tvrdnj e da " " masine sada igrajи sah na pozitivnи "tvrdnjи da sи masine vec sposobne za dobru ·igrи. 40 u stvari, " и nekoliko zabelezenih igara, program Newella, Shawa i Simona igrao је ·l os, ali pravilan sah i и svo­ joj poslednjoj zv(1Jll icnoj partij i ( oktobar 1 960) Ъiо је porazen и trideset petom potezи od desetogodis­ nj eg decaka, pocetnika. Cinj enica је, medиtim, pres­ tala da blva relevantna. Dok је nj ihov program izgиЪio svoj ih pet Hi sest siromasno odigranih partij a а mit koj i sи oni stvorili jos o dolevao maj storima za sredisnjkи - dotle sи Newell, Sha\v i Simon cиtali. Kada sи ponovo progovorili, а to је Ъilo posle tri godine, nisи saopstili svoj e teskoce i ra:юcarenj e. Umesto toga, kao da nastavlj a tamo gde је mit stao, Simon ј е obj avio clanak и casopisи Behavioral Science, na-

38. Ibld. , str. 78 . 39. Norbert Wiener, " The Brain and the Machine (Rezime) , " u Dimensions of Mind, Sidney Hook, ured . (New York: Collier, 1961 ) , str. 1 10. 40. Michael Scriven, . ,The Complete Robot: А Prolegomena to Androidology, " u Dimensions of Mind, str. 122.

�ТА RAcUNARI NE MOGU

33

j avljиjиci program koj i igra "visoko kreativne" sa­ hovske zavrsnice koje obиhvatajи " i пaj teze komЬi­ пacij e koj e su zabelezeпe и istorij i saha. " 41 Spome­ пиto ј е, ali nije пaglaseпo, da program ogranicava ove zavrsnice na zavisnost od пeprekidnog sahiraпj a, tako da је u velikoj meri redиkovan b roj relevaпtnih poteza. Cak se obmanjиjuce implicira da slicne j e­ dnostavne heиristike vaze za maj storskи igru i u sredisnj ici.42* Tako, claпak odaj e иtisak da је predvi­ danje о sahu skoro тealizovano . Sa takvim napretkom и svakom momentи Ь i mogao da se zatrazi sahovski sampionat. Zaista, j e­ dan sovj etski kiЬerneticar, cuvsi za Simonovи dese­ togodisnju procenи, nazvao ји је " konzervativ­ nom " .43 А Fred Grиenberger ( Fred Grinberger) iz RAND-a, smatrao је da svetski sampion ne Ьi Ьiо dovolj an - da Ьi trebalo teziti programи " koj i igra bolje od Ьilo kog coveka".44 Ova ponovo s tvorena konfиZJij a podseca na neman iz francиskog mita za kоји se pretpostavlj a da luci maglи koja ј ој је neop­ hodna za sopstveпo disanje. Stvarnost hramljиCi tapka iza ovako impresiv­ nih rproglasa. z,b иnj eni mojim ekspozeom о postoj a­ nju disparatnosti izmedи nj ihovog entuzij azma i njihovЉ rezultata, istrazivaci na роlји vestacke in41 . Н . А. Simon i Peter А. Simon , " Trial and Error Search in Solving Difficиlt ProЬ!ems: Evidence from the Game of Chess, " Behavioral Science, Vol . 7 (oktobar 1962) , str. 429 . 42. Na P""imer, и apstraktu Simonovog i Simonovog clanka (beleska 41 gore) donosi se zakljиcak: "Ovaj esej pokи s av a da razjasni izvesnи mitologijи koja okru.fuje §ahovskи igrи pokazujиci kako је иsp es no resava­ nje proЬiema zasnovano na visoko selektivnom, heиristickom ,programи' pre nego na cиdovisnom pamcenjи i иvi danj и " (str. 425) . А sam C!anak zakljиcиje sa neopravdanom generalizacijom: " Svedocanstvo и velikoj meri sиgeri se da eksperti и §ahov skoj igri otkrivajи komЬinacije zbog toga sto njihovi programi sadгZe mocne se!ektivne heиristike, а ne zbog toga sto oni brze rnisle iii bolje pamte od ostalih ljudi " (str. 429) . casno procenjeni dokazi navode na pomisao da se ovo и najboljem s!исаји des ava samo и specifiCnim situacijama u zavrSnici . 43 . Paul Armer, "Attitиdes Toward Intelligent Mach ines , " и Compu­ ters and Thought, str . 405 . 44. Fred Gruenberger, B enchmarks in Artificial lntelligence, Tl1e RAND Corporation, Р-2586 (June 1962) , str. 6 .

34

HUBERT L. DREYFUS

teligencij e ( V I ) konacno su proizvel i j edan kompe­ tentan p ro gram. R. GreerrЬlattov ( R . Gr i nbl a t ) pro­ gram nazvan MacHack, stvarno ј е pobedio autora,45* amatera k a t eg ornik a , а i s tup a o је na n e k o li k o tur­ nira na k oj im a ј е doЬio vise partij a . Ovaj delimicni uspeh oziveo је nade i tvrdnje. Seymour Papert ( Sej­ mur Peiprt) , drugi u vodenju p roj ek t a о robotu pri М. I. Т., s k o c io је u odbranu Simonovog predvi­ danj a, tvrdeCi da "је ovaj stav razuman ako se uzme kao stav о onome sta istra�ivaoi na tom polju rada s matraju ·da moze Ьiti moguCi cilj u Ьliskoj buduc­ n o st i 46 А na prvoj s t rani c as opi s a Science Journal, u oktobarskom broju iz 1 968. godine, Donald Michie ( D onal.d M i C i ) , Нder v es t a Cik e inteligencij e u Вn­ gle s k oj , pise kako danasnj e masine mogu da igraju " sah na sampion s k om nivou. "47 Medutim, sahovski maj s.tor -de Groot (,d e Grut ) , d.i1sikiut1ujuci о ranij im sahovskiш programima, izj avio ј е j e dnom : " progra­ mi su j os uvek sl aЪi igraci saha i ne polazem mnogo nade u buduce sustinsko p obolj sanj e. " А -d rug i s a­ hov,ski majstor, E1iot Heaюst { Elio t Herst ) , ,diJskutu­ j uCi о programu М. I . Т. u ca sop i s u Psychology To­ day, dodaj e : "De G root ov komentar је s as t avljen 1 964. godin e , а MacH aюk o v пedavпi turпir ne Ы g a naveo .da revidira ,,svoj e mi,Mj enj e . "48 Niti Ьi .to mogH '

."

•

45 . Radost s kojom је ova pobeda najavljena kompjuterskoj za­ jednici, kao da su time bile dokazane, prethodne tvrdnje о tome sta racu­ nari mogu, oglasio је Alvin Toffler na str. 1 87. u knjizi Future Shock (New York: Random House, 197;1 ) . Autor те interpretira kao da sam rekao da nijedan racunar nikad ne Ьј mogao da igra cak ni amaterski sah. Na osnovu punog navoda jasno је da је ovo izvrtanje Oinjenice. Моје tvraenje је jednostavno Ьilo korektan izvestaj о stanju umesnosti tog vremena (1965) : " Prema Newellu, Shawu i Simonu ovakvo је procenjivanje progra­ ma Los Alarnos, IВМ i NSS: ,Sva tri programa igraju sah priЬ!izno istim kvalitetom (mediokritetslci) sa priЫizno istim iznosom vremena za prora­ cunavanje . ' Jos uvek nijedan sahovski prograrn ne moze da igra cak ni amaterski sah, а od svetskog sampionata nas dele samo dve godine.'' 46. Seymour Papert, 9th RAND Symposiurn (7 . novembar 1966), str. 1 1 6 . 47. Donald Мichie, Science Journal, Vol. 4. N o . 10 (oktobar 1968) str. 1 . 48. Eliot Hearst, "Psychology Across the Chessboard, " Psychology Today (jun 1967) , str. 32.

STA RAcUNARI NE MOGU

35

da ucine skorasnji dogadaj i. GreenЫattov program s c posteperю pob oljsavao, ali �zgleda da је dos tigao tac­ ku zasicenosti. Tokom dve poslednj e godine izguЬio је sve partije na turniriшa na kojima је ·igrao, i nij e nailazio ni na ka:kav dalji puЬlicitet. Uskoro cemo videti da је sa ogranicenj ima digitalnog racun ara tako nesto moralo ·i da se ocekuj e. . Greenblattu treba odati priznanj e sto nije na­ pravio nijedno rpredvidanje u jeku MacHacka. S.to se tice Simona i svetskog sampionata, deset godina је isteklo, а racunar је u n ajbolj em slucaju amater III kategorije.49* Ovo rapidno pogorsanj e situacije u pogledu dva Simonova predvidanj a, izgleda da је p ro 6i stilo atmo­ sferu. Bitno је na samom pocetku blti svestan da uprkos predvidanj ima, stampi, filmovima i upozo­ renjima, vestacka inteligencij a pred s tavlja obecanje, а ne ostvarenu oinjenicu. Tek kada se o stvari, moze­ mo da otpocnemo nase ispШvanje stvarnog stanj a i buduCiih nadanj a о vestackoj inteligenciji na do­ volj no rudimentiranom nivou. OЬlast vestacke inteligencij e ima mnogo odelj a­ ka i pododelj a:ka, ali najvainiji rad u ·toj oblas.ti mo­ ze da s e Masi.fikuj e u cetki podrucj a; igranj e igara, prevodenje j ezika, resavanje problema i raspoznava­ nj e oblika. Vec smo raspravlj ali о stanju istraziva­ nj a u igranju igara. Sada cemo detaljno osmotriti sta se radi u preostala tri podrucj a. Мој а opsta teza u 1 delu се Ьiti da oblast vestacke inteligencije ispo­ lj ava rekurentan kara:kter razvoja: draшatican us­ peh u pocetku odj ednom rprate neocekivane teskoce. Ovu poj avu srecemo u sva cetiri podrucja, u dve fa­ ze, od koj ih је svak a traj ala doЪrih pet godina. Rad 49. Trece predviltanje - da bi vecina psiholoskih teorija trebalo da preuzme formu programa za racunare - zaista је Ьј)о delimicno ispu­ njeno, mada је jos uvek ostalo mnogo od biheviorista. Ali ovde se vafno pitanje ne sastoji u tome da li је izvestan zadatak sam ро seЬi postignut kao maj'storska igra ili originalno dokazivanje teorema nego da li ono sto је predvideno moze i da se postigne. U psihologiji, zamena bihevioris­ tickih modela masinskim modelima ne predstavlja ocigledan korak napred. ProЬ!em је komplikovan i zahteva detaljnu diskusiju. (vidi Poglavlj e 4 ) .

36

H U B ERT

L. DREYFUS

od 1 957. do 1 962 . godine ( Poglavlj e 1 ) prvenstveno se odnosi na kognitivnu simulacij u ( KS ) upotre­ bu heuristickih programa za simulacij u lj udskog po­ nasanj a u pokusaj u da se reprodukuju koraci koj i ljudska bica stvaюo vode napretku. Drugi period ( Poglavlj e 2) pretezno ј е posvecen ,s emantickoj obra­ di informacij a . Ovo ј е vestacka inteligencij a u иzem smislи nego ·s to sam dosada koristio taj termin. VI ( za ovaj uzi smisao koristicu inicij ale ) j este poku­ saj da se simulira lj иdsko inteligentno ponasanj e koriscenjem tehnika programiranj a koj e mogu da imaju malи ili nikakvu slicnost sa ljudskim mental­ nim procesima. Teskoce s koj ima se suocava ovaj pristиp tek su p ocele da se j avlj ajи. Zadatak ostatka I dela- sastoj i se u otkrivanj и osnove zaj ednickog porekla svih ovih, naizgled nepovezanih, neuspeha. Ove empirij ske teskoce, ovi neиspesi и postiza­ nj и predvidenog napretka nikada, medиtim, nisu obeshrabrile istrazivace, Cij i optimizam izgleda da raste sa svakim novim razocarenj em. Zbog toga tre­ ba da postavimo pitanj e, koj e pгetpostavke ima ovaj neprestani optiшizam suocen sa neuspesima koj i se ponav,l j aj и. U П delи pokusacemo da iznesemo na videlo cetiri dиboko иkorenj ene pretpostavke ili predrasude koje maskirajи o zЬiljnost sadasnjeg zas­ toj a i da razotkrij emo pojmovnu zbrkи, koj a ј е proistekla i z ovih predrasиda. Ali ove predrasиde su tako duboko иkorenj ene u nasem mislj enj.и da za nj ih postoji jedina alterna­ tiva и obskurantistickom odЬij anj u mogucnosti postojanj a naнke о lj udskom ponasanj н. U III delн pokнsacemo da odgo·v orimo na оvи primedbи, нko­ liko na nјн нopste moze da se odgovori, predlazнci alternativи ovim tradicionalnim pretpos tavkama, а oslanj ajuCi se na idej e mis1ilaca dvadesetog veka, cij i је rad j edna implicitпa kritika vestackog иmа, mada on nije ranij e Ьiо posmatran н ovakvoj svet­ losti. Potom cemo Ьiti и situacij i da u zakljиckи oka­ rakterisemo vestacki иm i da ukazemo na njegov -

STA RAcUNARI NE MOGU ,

37

oЬim i nj egove granice. Ovo се nam, zauzvrat, omo­ guCiti da razlikuj emo razne oЬlike inteligentnog po­ nasanj a i da prosudimo do koj e mere svaki od ovih tipova inteligentnog ponasanj a podleze programira­ nj u, u pra:k si i u principu. Ako ovako izlozena argumentacij a i ton moj ih иvodnih primedЬi izgledajи sиvise polemicki za j e­ dan pokusaj filosofske analize, onda mogu samo da istaknem, kao sto smo vec videli, da ј е vestacka in­ teligencij a oblast и koj oj se retorickim izlaganj em rezultata cesto zamenjиj u istra:Zivanj a, tako da istra­ zivacki radovi vise lice na rezime nekog diskutan­ ta nego na naucni izvestaj . Na takv.o j edno иbeduju­ ce redanje cinj enica j edino moze da se odgovori na isti naein. Otиd tako optuzujuCi ton и I delи. Medu­ tim, и П delи, pok иs ao sam, koliko ј е to moguce, da ostanem obj ektivan и ispitivanju fundamentalnih p retpostavki, mada iz iskustva znam da се osporava­ nj e ovih pretpostavki izazvati reakcije slicne onim koje ispolj ava nesigurni vernik kada је nj egova vera dovedena u pitanj e. Na primer, one godine koj a ј е sledila obj avlj iva­ nj e шоg prvog istrazivanj a о radu na vestacko j in­ teligenciji, korporacij a RAND ј е organizovala jedan skup strucnj aka iz naиcne oblasti о ·racunarima da Ьi se, pored ostalih tema, raspravlj alo i о mom izvestajи. Na иvid j avnosti ј е Ьiо dat samo "preCisce­ ni" prepis sa ovog skupa, ali cak i u nj emu ј е , skoro na svakoj stranici, Ьiо prisutan rparanoican ton " dis­ kusij e. Мо ј izvestaj ј е bio nazvan "mracnim , " ne­ casnim"' "veselo smesnim" i "neverovatno pogres­ nom interpretacij om istorije " . Kada је na jednom mestu dr Ј. С. R. Licklider (Ј. С. R. Liklider) , rt ada iz firme I. В. М . , pokusao da brani moj zaklj ucak da bi rad trebalo da se obavlj a и kooperacij i coveka i masine, Seymour Papert ( М . I . Т . ) ј е odgovoтio : ZeSitoko protesrtнjem prrotiv pciJpisivan:ja Dreyfusн Ыiо ce­ ga dob.r og. Nбprincip ij elno ј е tvrdi,ti da se mozemo s l oziti s nekim od n j e gov ih zakljucaka. Dreyfusova zami­ sao povezivanj a ljudi s masinama zasnovana је na potpu-

HUBERT L . DREYFUS

38

nom nerazumeva111j u rproЬlema i nета nista zajednicko s bilO kakVOffi dobrom pos.taV1kom koj a moze da ISe izrazj j s1tim recima.50

Trebalo Ьi isrpitati i same иzroke ovakve panic­ ne reakcije, ali to је posao psihologije i1i socio'logije znanj a. Irpaik, ocekиj,u6i пeшinovne pogr�de , ze­ lim apsolиtno da razjasnim па samom pocet­ kи da ono sto ја kritikиj em јеsи implicitne i ekspli­ citne pretpostavke Simona i Minskyog i nj ihovih saradnika, а ne nj ihov tehnicki deo posla. Istina, nji­ hove fblosofske predrasude i naivnos1t iskrivljиjи sop­ stvenи pr.ocenи nj ihovih rezиltata, ali ovo ni ll kom slucajи ne иmаnјије vaznost i V!rednost njihovog is­ trazivanj a о specificnim tehnikama, kao sto је struk­ ьura lista, о opstijim pгoЬlemima, lkao sto $IU organi­ zacij a i pristиp bazi podata:ka, teoreme kompatiЬil­ nosti i tako �dallje. Fundamenta1ne idej e, 1k oj e �su oni иneli и ova podrucj a, ne samo sto sи omogиcile ogranicena dostignиca и vestackoj inteligencij i, vec sи doprinele i ostaHm иspesnijiш podrucjima naиke о racunarima. Na izvestan ogranicen naCin cak i VI moze da ima - а ро svoj prilici се i iшati - praJktiianи vrednost ирr1юs svoj im osnovnim ogranicenj ima koj e си rpokиsati da i:шesem. ( OgraniCio sam se na VI zato sto nije j asno da 1i naivna kognitivna simи­ lacij a, kakva se sada koristi, moze иopste dc:t ima bblo kakvи vrednost, izиzev, mozda, kao иbedlj iv do­ kaz da и pona:sanjи inteligentni ljиdi ne оЪrаdији informaci}e kao heuristicbl programiran digitalni ra­ cиnar. ) Neki artefakt Ьi mogao da zameni ljиde и nekim zadacima - na primer, и istrazivanj и plane· ta - ра ipak da se ne ponasa kao i ljиdska Ъiса niti da ispolj ava ljиdskи fleksiЬilnost. Istrazivanj e и ovoj oblasti nij e ni иzalиdno niti besmisleno, mada Ъi j edno uravnotezeno gledi1ste о t ome sta moze а sta ne moze da se осеkиј е od ta:kvog artefakta svakako dobilo и snazi ako Ьi ти ·s e dala izvesna filosofska perspektiva. 50.

Papert, ор. cit., str. 117.

I DEO

D E S E T GODINA ISTRAZIVANJA U OBLASTI VESTACKE INTELIGENCIJE

(1 957-1 967)

1 F AZA (1 957-1 962) KOGNITIVNA SIMULACIJA

I. ANALIZA RADA NA PREVODENJU JEZIKA, RESAVANJU PROBLEMA I RASPOZNAVANJU OBLIКA PREVODENJE JEZIKA

Uz pokusaj e da se pomocu racunara prevode j ezici vezani su, kako naj raniji uspeh i naj opseznij e i naj skuplje istrazivanj e, .tako i najnesumnj iviji neu­ speh. Vrlo brzo ј е postalo j asno da se la:ko moze konstшisati mehanicki recnik u kome Ъi lingvistic­ ke j edinice, iЬilo da su to deiovi reCi, citave reci, Ьilo grupe reci, mogle nezavis1no da se obrade i prenesu, jedna ро j edna, u odgovarajuce j edinice drugog j ezika. Anthony Oettinger, prvi koji је izra­ dio mehanicki recnik ( 1 954 ) , podseca na klimu tih ranih dana : " Poj am . . . potpuno automatskog meha­ nickog prevodenj a visokog kva1iteta, koj i su posadi­ li suvise revnosni propagatori automatskog prevode­ nj a s оЪе s'trane Gvozdene zavese, а koj i se hranio ceznj ama potencij alnih korisnika, rascvetao se kao naЪuj ali koгov."1 Ovaj pocetni entuzij azam i kasni­ je razocarenj e stvaraj u neku vrstu paradigme za tu oblast. Ovo ј е prikladno opisao Bar-Hillel ( Bar-Hi­ lel ) u svom izvestaju " Sadasnj i status aru tomatskog prevodenja j ezika" . 1 . Anthony G. Oettinger, "Т11е State of the Art of Automatic . Language Translation: An Appraisal , " и Beitraege zur Spracћ kunde und lnformations Verarbeitung, ured . Herbert Marchl, Vol 1 , Heft 2 (Munich: Oldenbourg Verlage, 1963) , str. 18.

42

HUBERT L. DREYFUS

Tokom prve godine istraZivanj a и masinskom prevoaenju је uCinjen primetan napredak . . . То је meau onima koj i su Ьili aktivпo anga.Zovani radom u ovoj oЫasti stvorilo jako osecanje da ј е upotreЫjiv :Sistem skoro nadohvat ruke. Iako је razumljivo da је j edna takva iluzij a mogla da na­ stane u to vreme, ipak је to Ьila iluzij a, А zasnovana ј е Ьila n a Cinje:nici d a ј е veliki broj proЫema mogao lako da se resava . . . Jos se nije :dovoljno shvatilo da је jaz iz­ medu ta:kvorg rezu1tata . . . i pravog prevoaenj a visokog kvaliteta j os Ьiо ogroman i da rSU dotad reseni proЬlemi stvarno Ьili broj ni, ali i naj j ednostavnij i, dok su oni "ma­ lobrojni" preostali proЫemi ЬiН te.ski - zaista veoma teski.2

U toku deset godina koje su usledile posl e raz­ voj a mehanickog recnika, pet vladinih agencij a rpo­ trosilo је o ko 20 miliona dolara n.a istraz ivanj e me­ hanickog prevodenja.3 Uprkos cinjenici da se и raz­

niim momentima и casorpisima tvrdilo da ј е masinsko prevodenj e bar i zvodlj ivo, o vo istrazivanj e је, pre svega, dovelo do mnogo dиЬlj eg s aznanj a о neoceki­ vanoj s1ozenosti sintakse i semantike. Као sto Oet­ tinger primecиj e, "Glavni problem odaЪiranj a neke p rikladne reci za izvornu rec na osnovи konteksta ostaj e neres en , а s tim и vezi i problem utvrdivanj a neke jedinstvene sintaksicke s�truktиre recenice za " koju Citaoci smatrajи da је nedvosmislena. 4 Oet­ tinger zakljucиj e: " I zgledi su mraoni za one koj i j os uvek gaj e nadu и potpuno aиtomatsko masinsko prevodenj e viso kog kvaliteta."5* 2 . Yehoshua Bar-Hillel, " The Present Status o f Automatic Transla­ tioп of Langu ages, " u Advances in Computers, F. L. Alt, ured. (New York : Academic Press, 1960) , Vol. 1, s tr . 94. 3. Nacionalna Aka demij a nauka, Language and Machines (Washing­ ton, D. С . , 1966) , str. 29 . 4. O et t inger, ор. cit . , str. 2 1 . 5 . Ibld . , str . 2 7 . Takva kriticka procenj ivanja masiпskog prevod:e­ пj a ce s t o se zavrsavaju utes nim z aklj uckom da је taj rad doprineo nasem inaпju str·ukture jezika. Ali cak је i ovo opravdanje pod znakom pitaпja. Chomsky ima nejasno glediSte о ovom "upredanju " : " . . . prПicno investi­ ranje vremeп a , energije i novca u upotrebl racunara za lingvi sticko i stra­ ziva nj e - pri!icno ро meri lim a uskog ро!ја kao sto је !ingvi stika - nije doprinelo nekom znacajnom napretku u nasem r azumevanju upotrebe i1i priгodc · jezika. Ovi sudovi su ostri, ali misljenja sam da mogu da s�;

STA RACUNARI NE MOGU

43

Bilo ј е to 1 963 . godine. Tri godine kasnije, vla­ din izvestaj , Jezik i masine, koj i rastura Nacionalni savet za istrazivanj a Akademije nauka, izrekao је poslednju rec о prevodilackom bumu. Posle pazlji­ vog uporedivanj a covekovog prevodenj a sa masiп­ skim prevodima, odbor ј е zakljucio : Vec smo napo menuii da time sto imamo masinsko prevo­ denje opsteg naucnog teks,ta, nemamo i masinski koristan prevod. s tavise ne postoj i n�kakva neposredna iii rpredska­ ziva perspektiva о podesnom masin:skom prevodenju.6 ,

Deset godina је proteklo od preuranj enog opti­ mizma u vezi sa masinskim prevodenjem. U to vre­ me ј е let na mesec jos uvek Ьiо naucna fikcij a, а mehanicka 'sekretarica ј е Ъila na dohvatu ruke. Sa­ da smo se vec srpustili na mesec, а masinsko prevo­ denj e kucanih naucnih tekstova jos uvek ј е izvan horizonta, а izgleda da se horizont ubrzano udaJj a­ va. Posto nada u robote, kao sto su ooi iz 2001, ili u skromnije sluge, u mnogome zavisi od istog onog razumevanj a prirodnog j ezika od koga zavisi i ma­ sinsko prevodenje, zakljucak Akademije nauka uda­ ra ро svim predvidanjima - kao sto su Minskyeva - da се za zivota j edne generacije susti:n ski blti re­ sen proЬlem kreiranj a vestacke inteligencije. REsAVANJE PROBLEMA

Veliki deo ranih radova na opstem plaюu vestac­ ke inteligencije, narocito rad na igranju igara i re­ savanju problema, Ьiо ј е pod uticaj em i dominaci­ j om Newellovog, Shawovog i Simonovog rada u kor­ poracij i RAND i Karnedzij evom institutu za tehno­ logiju.7 Njihov pristup se zove kognitivna simulacij a Ьrапе. О пjima jedva raspravljaju aktivпi lingvisti6ki ili psiholingvisticki istrazivaCi. " (Noam Chomsky, Languaџ and Mind (New York: Harcourt, B rac e & World., 1968), str. 4.) 6 . Language and Machines, ор. cit., str. 32. 7. Najvaznije rasprave koje izvestavaju о obavljeпom radu tokom ovog perioda sakupljene su и Edward А. Feigeпbaum i Julian Feldman, ured., Computers and Thought (New York: McGraw-Hill, 1963) .

44

HUBERT L. DREYFUS

( KS ) zato s:to se opsta tehnika koju oni primenjuj u sastoj i u prikuplj anju protokola od poj edinaca, koj i se onda analiziraju kako iЬi se otkrile heuristike koj e koriste ovi pojedinci.8* Zatim se sastavlj a program u koji se ugraduju slicna pravila. Opet nailaziшo na poce1:ini uspeh : logioki teo­ reticar Newella, Shawa i Simona, koristeci heuristi­ cki vodenu strategiju pokusaj a i greske, dokazao ј е 1 957. god1ne 3 8 o d 52 :teoreme i z Principia Mathema­ tica. Dve g odi1n e kasпije ·dr:и:gi Newellov, Sha,wov i Simonov rprogram, opsti razresilac problema ( GPS ) , koristeei mudriju analizu postupka sredstva-ciljevi, " resio ј е problem " ljudozderi i misionari i ostale proЬleme sHcne slozenosti.9* Godine 1 96 1 , po•s,to !SU UJporediJi masinski popis ( vidi sliku 1 , :s tr. 4 1 ) sa protokolom 1i ru i zve s noj me­ ri utvrdili da oni odgovarajru jedno drugome, Newell i Simon sr u oprezno zakljrucili : Fragmentarno svedocanstvo koje smo dobili ohrabruj e na s

и misljenju da opsti razresilac proЫema pruza dobru prvu

aproksimaciju ·infoгmacione teorij e izvesnih vrsta mislj enj a i re s avanj a rproЫema. Procesi "miSlj eDJj a" ne mogu vise da se rposшatraju tkao potpuno misteriozni. 1 0 Protokol је verbalni i zve staj subj ekta и procesи resavanj a pro­ Evo jednog •tipicnog p rot okol a nekog sиbjekta koj i pokusava da resi j edan l ogicki proЬ!em: " Po sm a tr ajиci levu stranи j e d nac in e , prvo telimo d a - eliminiSemo jednu od strana koristeci pravilo 8. Reklo Ьi se da је suvise kompli kovano raditi sa prvom. Sada ne, ne, ne mogu to da иradim zato sto си el imin i s a t i ili Q ili Р и tom cel o kup n om izrazu. То ne zeliЏJ

8.

Ьlema.

Р П'О

koja

da

se

uradim .

t ragam

Sada

za

na6inшn

nalazi izmedи dve zagrade koj e se

da

se

j avljaju

oslobodim

p o t·kov·i ce

na !evoj i na de snoj

st ran i j ednac i ne . Ali ne vidim kako. Ah, da, ak o primenim pravil o 6 na оЬе strane jednaCine , ра cu odatle da vidim da li mogu da p r im en im pravilo 7 . " (Computers and Thought, str. 282) . 9. Н . А. Simon , Modeling Human Mental Processes, The RAND Cor­ poration, Р-2221 (20. februar 1961 ) , s1Jr. 15. Nije tacno da ovi proЬlemi · пisн Ьili reseni . O b j av lj en o је b l l o nekoliko rнtinskih, n eheu ri s t i ckih , matematickih algor i ta m a koj i геsаvајн ove i k ompl ek s п ij e rнt i п s k e р m ­ Ь l еше . 10.

Allen Ne\vell

i

Н. А.

Simoп ,

Thinking, The RAND Corporation, u

Science,

Vol.

134 (22.

Computer Simulati011 of

Р-2276 (20.

decembar 1961), str.

april

1961); takode

19. (Мој lштziv.)

Нитап

obj avlj e n o

45

sTA RAcUNARI NE МОGЏ

L O- i -0 Pi

L 1 I R CJ - P ) 1 - R ::-> 0 1

C ! LJ 1 T R Л N S F O RM ! S I L 1 U L О C ! U 2 I Z BAC I R !Z L 1

C ! LJ 3 P R I M E N ! R 8 NA L 1 DAJE L 2 R :o - P

C I LJ 4 TRA N S FORM ! S ! L 2 U L О C ! LJ 5 DODAJ 0 NA L 2

ODBAC !

CIU 2

C \ LJ 6 P R I M E N I R 8 NA L 1 DAJE L 3 - R :o O

C I LJ 7 TRAN S FO RM ! S I L 3 U L О C I LJ 8 DODAJ Р NA L 3 ODB A C I

C!U 2

C I LJ 9 P R I M E N I R 7 NA L 1 C I LJ

10 ZAM E N I S V E Z U SЛ V U LEVOM L 1

C I LJ 1 1 P R I M E N I R 6 NA L E V I L 1 DAJ E L 4 1 - R V - P i 1 - R :o Q )

C ! LJ 1 2 PR I M EN I R 7 N A L 4

C I U 1 3 ZAM E N I S V E Z U SA V U D E SNOM L 4 C I LJ 14 PRI M E N ! R 6 NA D E S N ! L 4 DA J E L 5 1 - R V - P ) I R V O !

CIU

15 PRI ME N ! R 7 N A L 5 C ! LJ

16 PROM E N ! Z N A K L E V OG D E S NOG L 5

C I LJ 1 7 P R I M E N I R 6 NA D E S N I L 5 DAJE L 6 1 - R V - P ) 1 - R :o Q )

C I LJ 1 8 PRI M E N J R 7 N A L 6

C J U 1 9 ZAM E N I S V E Z U SA V U DESNOM L t ODBACJ

C!U 16

N I STA V I S E

C I LJ 1 3 NI STA V I S E C I U 10 N I STA V I S E

Slika 1

46

HUBERT L . DREYFUS

Uskoro ј е Simon popustio pred mnogo ushicenij im tvrdnj ama: Kasnij i rad ј е imao ,tendencijи da potvrdi (nasи) pocetnи slиtnju i da demonstrira kako heиristike i1i iskustvena pra­ vila formirajи integralno j ezgro ljиdskih procesa и resa­ vanj и proЬlema. Kada smo poceli da shvatamo prirodи he­ uristika
АН, kao sto s mo videli na primeru prevodenja jezi­

ka, teskoce se, na veoma neugodan nacin, ponovo potvrdujи. Ovog puta se "misterij a " rasиdivanj a po­ novo poj avljиje и organizacionim aspektima rprogra­ ma za resavanj e problema. Jos 1 961 . godine и ј еkи Simonovog иshicenj a, Мinsky је иvideo teskoce lю­ ј е mogu da Ьиdи prisиtne и primeni tehnika pokи­ saja-i-greske na stvarno slozene probleme :

Najprostij i proЬlemi, kao igranje mica ili dokazivanj e naj­ j ednostavnijih teorema logi:ke, mogu da se resavaju pros­ tom rekиrsivnom primenom svih raэpoloZivih transforma­ citj a na sve situacije koje se dogadajи, resavajиci proЫeme onim redom kakvim se radajи. Ovo postaj e neprakticno kod slozenij ih proЬlema posto se pros�tor, koj i treba pre­ traziti, prosiruje, а svaki pokusaj postaj e skuplji и pogledи vremena i nарога. Nillю vise ne moze bez ozbilj ne stete da podnese politikи napи&tanj a jednog neиspesnog pokи­ saj a da Ьi se preslo na drиgi. Јег svaki pokиsaj resavanj a tes;kog proЬlema zahtevace mnogo nарога tako da шога­ шо �da bиdemo sasvim sigurni ·da, bez obzдra na ishod, nа­ рог nece Ьiti sasvim иzaludan. Могашо Ьiti selektivni do te шеrе da nijedan pokиsaj ne Cinimo bez nuzde . .12 .

Ovo, tvrdi Мinsky, pokazиj e potrebи za progra­ mom planiranja, ali kao sto on dalje istice: 11.

Н. А. Simon,

ор. cit.,

str. 12.

12. Marvin Minsky, "Descriptive Languages a n d РгоЬ!еm Solving , " Proceedings o f t h e 1961 Western Join t Computer Conference; prestampano u Semantic lnformation Processing, Мinsky, ured. (Cambridge, Mass., М. 1. Т. Press, 1969), str. 420.

�ТА RACUNARI NE MOGU

47

Metodi planiranja . . . prete da propadnu kada utvrden i ni­ zovi kategorij a, koj e su adekvatne za pros' i e proЬleme, mo­ raju da se zamene izrazima deskriptivnog j ezikaP

U clankи "Neki proЬlemi osnovne organizacij e programa za resavanje problema " ( decembar 1 962 ) , Newell diskиtиje о nekim proЬlemiшa koj i nastajи и organizovanjи . sahovskog programa, logickog teo­ reticara i narocito GPS-a sa iskrenoscи retkom и toj oЬlaэti, а priznaje da је "veCina ( ovih problema) do izvesпog stepena neresiva Ьilo и potpиnosti, Ьilo za­ to sto sи иsvojena resenj a j os иvek nezadovolj avajи­ ca na ovaj ili na o.naj .nacin. " 14 Ne postoji nikakav izvestaj о daljem napredovanju ka иspesnoj hijerar­ hij skoj oganizaciji heиristickih programa. ( Znacaj­ no је da Wangov {Vong) program dokazivanj a teo. rema, koji predstavlj a najvece dostignuce и oЬlasti mehaniokog dokazivanj a teorema, а i koj i dokazuje za manj e od pet minuta sve 52 teoreme ро izboru NeweHa, Shawa i SiшOIIl a , !ll e kori,sti heurist.Uke ) .

Javno priznanje da ј е GPS potpu.n promasaj do­ slo ј е, medиtiш, mnogo kasnije. Godine 1 967, na de­ setogodisnj icи Simonovog predvidanj a, Newell (i Ernst) sи trezveno, mirno i nekako dvosmisleno na­ javili da se GPS napusta. Predgovor njihovog Clanka otkriva OIIlu jedinstvenu mesavinu lutanj a i optimiz­ ma kојн smo poceli da prepoznaj emo kao karakte­ ristikи ove oЬlasti : Na nekoliiko m e sta и tekstu koristili smo izraz "konacni". То ne ukazuj e ni na ka:kvo osecanj e da ovaj dokument oz­ nacava kraj naseg ist,raiiva.nj a о opstim razresiteljima pro­ Ьlema; istina је sa:svim nesto suprotno. Ipak, stvarno ose­ camo da Ьi ovaj konkretni agregat ikoda IPL-V trebalo os­ taviti na miru .ts 13.

Ibld., str. 420.

14. Allen Newell, Some ProЬlems of Basic Organization in ProЬ/em­ ·Solving Programs, The RAND Corporation, RМ-3283-PR (decembм 1962), str. 4 . 1 5 . G. W. Ernst i А. Newell, Generality a n d GPS, Carnegie lnstitute of Technology, januar 1967, str. i.

HUBERT L. DREYFUS

48

Da se GPS srusio pod tezinom sopstvene organizaci­ je postalo је j asno kasnij e u "monografij i. Odelj ak pod naslovom " Istorij at GPS-a zakljucuj e : Jedno od ozbilj nih ograniceПJj a ocekivanog ponasanj a GPS-a s u program i v eli c in a nj egove prilicno kompJ:ikov ane struk­ ture. p o datak a . Sam program zauzima znacaj aп deo racu­ n ar ske memo rij e , а generiranj e novih struktura podataka tokom resavanj a proЬlema brzo isc�plj uj e ostatak memo­ rij e. T ako је GPS jedino kon s truisan za resavanj e skrom­ nih proЬlema Cije predstavlj aПJj e nije sruvise slozeno. Mada Ь i vece racunaгske memorij e uЬlazile ekstravagantnosti GPS-ove upotrebe memorije, i dalj e Ьi ostale kon cep ci jske teskoce.16

Ova kriva uspeha, od optimiz m a do neu sp eha, mogla Ьi da se sledi u rminij aturi i u slucaju Gelern­ terove rm asine za geometrij ske teoreme ( 1 959 ) . Njen pocetni us p eh ,sa teoremama, kao pons asinorum, dao је povoda da se prvo predvidanj e disik redituj e IU potpu:nosti . u c:l aлikru oЪj aмlj enor m 1 960. godin e Gelernter oЪj asnj ava heuristiku svog programa i on­ da zaklj ucuje : "Pre tri godi ne dominiralo ј е mislje­ nj e da geom etrij ska masina dana·s nece postoj ati. А danas, tesko da се neki ekspert osporiti tvrdenje da се kroz tri go dine masine doikazivati iпteresantne teoreme u teorij i Ъr.ojeva, " sto znaci 1 963. godineP Posle toga nije se vise ni rec cula od Gelerntera, niti је Ъilo d alj eg napretka u .c isto meh aл ickoj matemati­ ci. Ne p ostoj i izrazitij i rprimer о " zapa.njujucem " po­ cetnom uspehu i isto toliko zapanjujucem neuspe­ hu koj i ga је sledio. ' RASPOZNAVANJE OBLIКA

О ovoj oblasti se disku tuj e na kraju zato s to ra­ zresenj e t esk oca, lk oj e su zaustavile razvoj u igranju 16.

!Ьid., str. 45.

17. Н. Gelernter, Ј. R. Hansen i D. W. Love!and, "Empirical Explorations of the Geometry-Ti1eorem Proving Machine, " u Computers and Thought, str. 160.

sTA RAcUNARI NE MOGU

49

igara, prevodenjи j e:z;ika i resavanj и problema, pretpostavlj a иspeh u oblasti raspoznavanj a oblika ( koj a opet pati od svih onih teskoca koj e se srecи и drugim oЬlastima) . Као sto Selfтidge ( SelfridZ ) i Nei,sser ( Nejser ) istbl)u н svom klrusiбnom ClC�Jnkи " "Raspoznavanje obHka роmоси masiпe , covek је nep rek idno izlozen buj ici p oda t ak a koj im ga za­ sipaj u nj egov a cula i iz takve buj ice on izvlaci oЬlike rele­ vantne za nj egovu trenutnu aktivnoS't. covekova s p osobnos t da resava proЪleme, da dokazuj e teoreme i uopste da zivi svoj zivot, zavisi od ovog tipa p e rcepci j e Mi smatтamo da се dostignuca и mehanickom res av anj u proЬlem a ostati i,zolovani trijumfi tehnike sve do k se ne raz viju programi ·

.

za raspoznavanj e obHka. 1s

Као i oЬicno u rpocetkи ј е rad Ьiо izvrstan. Na " primer, grиpa iz LC�Jboratorij e "Li.n koln pod vod­ stvom Bernarda Golda ( Bernard Gold) izradila је program za transkri'Ьovanj e Morzeovog koda emi­ tovanog rиcnim odasilj anj em. Kasnij e sи napisani programi za prepoznavanj e ogranicenog niza rиkom ispisanih reci i stampanih znakova raznih tipograf­ skih vrsta. Svi o.ni rade tako sto traze unapred odre­ dene topoloske karakteristike znakova koje treba prepoznati i uporeduj и ove karakteristike sa zada­ tim ili naucenim " definicij ama" ,svakog slova preko ovih karakteristika. Tri:k se sastoji и ,nalazenju rele­ vantnih karakteгisticнih crta, Sto znaci, onih ko i e os­ tajи generalno nepromenlj ive pri svim varij acij ama velicina i orije.ntacij a. Ovakav pristup је Ьiо iznena­ dиj иce uspesan tamo gde raspoznavanje zavisi od malog 'Ъrој а �specificnih crta. Ali, nij edan od ovih prog·rama ne cini proboj u raspo:z;navanjи oЬlika. Svak! program је j edan mali iпzenj eлski trijrumf, j edno ad hoc resenj e specific­ nog problema bez orpste primene. Mиrray Eden { Ма­ геј Idn) , koj i ј е naj vise ucinio na raspoznavanjи 1 8 . O!iver G. Selfridge i Ulric Neisser, Machines," u Computers and Though t, str. 238.

. , Pattern

Recognition

Ьу

HUBERT L. DREYFUS

50

oЬlika, rezimirao ј е situaciju 1 968. godine na ovaj nacin: Tamo gde је Ьilo uspeha и izvrsavanjи zada:taka ras:pozna­ vanj a oblika роmоси mehanickih sredstava, ti uspesi sи pocivali na pravilima propisanim ad hoc и ,doslovnom smi­ slн te reci, sto znaci, иspesni metodi pouzdano klasifikиjн onaj odredeni skup oЬiika za koji su metodi razvijeni, ali verovatno nece imati nekи znacaj niju vrednost za klasifi­ kovanj e Ьilo kakvog drugog skupa oЬli:k a.19

Cak i и ovim posebnim s lиcajevima, kao sto sи pri­ metili Selfridge i Neisser, "covek-programer ј е j edi­ ni naCin na koji masina moze da doЪije adeikvatan skup karakteristicnih crta. "20 Tako sи oni zakljucili svoj pregled о toj oЬlasti, pre s nekim izazovom, ne­ go s nekim predvidanj em: Na1jvazпiji od svih procesa исеnј а J OS nij e n i dotarkпиt : nij edan postojeCi program ne moze ·da generira sopstvene probne karaikteris,ticne crte. U spesnost svih programa zaи­ vбk ј е ogranicena ingenioznoscи i1i proizvoljnoscи njihovih programera. Jedva mozemo .da nagadamo na koj i се nacin ova ·restrilkcij a moCi da se pre:vazide . Sve .dotle "vestac1ka inteligencij a" се ostati oboj ena smicalicama.2f

Medиtim, cak i ovakve opaske mogu da bиdu preterano optimisticke и svoj im pretpostavkama da se sadasnji problem sastoj i и generiranjи karak!teris­ ticnih crta. Relativпi иspeh Uhr-Vosslerovog ( Ur­ �Vosler ) programa koj i generira i procenjиj e ,sop­ stvene operatore, pokazuje da је ovaj proЬlem deli­ micno resiv.22 Ali, dokle god raspoznavanj e bude 19. Mиrray Eden, "Other Pattern-Recognition ProЬJems and Some Generalizations, " и Recognizing Patterns: Studies in and Autol11fl tic Sys­ tems, Раи! А. Kolers i Mиrray Eden, иred. (Cambridge, Mas s . , М. 1. Т. Press , 1968) , str. 1%. 20.

Selfridge i Neisser, ор. cit., str. 244.

21.

!Ьid., str. 250.

22. Leonard Uhr i Charles Vossler, "А Pattern-Recognition Program that Generates, Evalиates , and Adjиsts its own Operations " , и Computers and Thought, str. 251 .

ЭТА RAL:UNARI NE MOGU

51

zavisilo od ogranicenog skupa karakteristicnih crta, Ьilo ad hoc Ш uopste, mehanicko raspoznavanje ne­ ce moci da ide dalje od tacke do koj e ј е dospelo. Ogranicen ј е Ъrој crta koje mogu da se pregledaju и nekom razumnom izпosu vremena, а sadasnj i pгo­ grami su vec dostigli ovu tehnolosku granicu. u pre­ davanju odrzanom na internacionalnom skupu na Havaj ima о metodologij ama raspoznavanj a oblilka ( 1 968 ) , Laveen Kanal ( Lejvin Kenl ) i В . Chandrase­ karan ( В . Candrasikaran ) rezimirali ,s u ·taj corso­ kak na sledeci naCin: Ocigledno је da mzenjerski pristup ima ug·radena ogra­ nicenj a. Postoj i izvestan nivo slozenosti iznad kodeg inze­ njerslci. trikovJ ne UJSpevaju da prиZe rezu1tate. Talko, na primer, dok se poznavanje cak i razli6tih tipova stampa­ nih znakova resava na zadovolj avajuCi nacin, raspoznava­ nje r.ukopisa .prkosi svim pokusaj ima. Slicno ovome, izgleda da postoj i veliki raspon izmedu raspo:zшavanja izolovanog govora i kontinualnog raspoznavanj a govora. I oni koji su se nadali . da се modelovati l'judsike procese raspoznavanj a, isto su tako dospeli и corsoka'k Verovatno је da su prob­ lemi, za koje su inzenj eri utvгdiii da ih је tesko resavati, stalno oni proЬlemi koji treba da sacekaju detalj nije shva­ tanje Ijudskog sistema raspoznavanj a. U svakom slucaju, ova osecanj a krize intimno se odnose i na one iz drugih podrucj a vestaбke inteligencilj e : igranj e igara i mehaniCko prevodenje.23

Ponovo nailazimo na isti onaj oblik optimizma iza koga s'ledi razocarenj e. Cesto oni koj i su razoca­ rani cak i ne shvataju zasto su izgublj ene njihove nade i zasto njihova pitanj a ostaju nesaslusana us­ red оЪесаnја i nagovestaj a malih tehnoloslkЉ uspe­ ha. Jedan od disidenata је i Vincent Giuliano (Vin­ >S en t Dulijano ) , Ъivsi clan lюrporacije "Arthur D. Little " . Da ј е Giulliano imao bolj i i detaljnij i uvid u stvari koj e su iSle lose, on Ьi Ьiо j edan Oettinger ili Bar-Hilleil na polj u raspoznavanj a oblika. 23 . Laveen Каnа! i В. Chandлisekaraц, "Recognition, Machine Recog­ nition and Statistical Approaches , " Methodologies of Pattern Recognition (New York: Academic Press, 1969), str. 318, 319.

HUB ERT L . DREYFUS

52

К ао i mnogi od moj ih kol ega, vatreno sam sledio puteve razvoj a onog Мо smo ponekad nazivali vestaokom inteli­ gencij om . . . sredinom pedesetih godina mnogi ambiciozпi istrazivaoki pro j e'k t i lansirani su sa cilj em j as n og demonst­ ri>ranj a racunarskih sposob n os t i ucenj a kako bi mogli idio­ matski ,d a prevode, da vode slobodnu ,i prirodnu ko nve rza ci j u sa ljudima, 'da raspoznaj u govor i da ga stampaj u, da d aj u dij agnozu bolesti. Svaka od ovih aktivnosti po drazum e­ va o t'krivanj e i uc e nj e s l oz en ih oЫ ik a . Samo pre nekoliko godina stvarno smo ve rovali da bi konacno racunarima moglo da s e poveri izvrsenj e za­ datka r esav an j a takvih рrоЫеша, samo alko Ьismo mogli da pronademo pravi kljuc za takvo njihovo delovanj e. Avaj ! Osecam da su mnogi cilj evi koj ima smo tezili samo ј ај а od porcelana; nikada se nista iz nj ih nece izleCi, bez obzira na toplotu koj om ih okruzUJj emo, z a t o sto oni z aht ev aju otkrivanj e оЫ1kа isklj ucivo od strane masine. Zadaci otkr i v an j a zahtevaj u l j ud ske kvalitete.24 ­

ZA,KLJUC:AK

SudeCi па osnovu rezultata oЪj avlj enih do 1 962. go­ dine, jedan opsti sablon росео је da doЪij a oЪlik, mada se u nekim slucaj evima nij e raspoznavao sve donedavno : u pocetku је dramatican uspeh Ъiо za­ snovan na lakom izvodenju prostih zadataka ili u radu na slozenim zadacima niskog kvaliteta, а po­ tom su nastali ma:li оЪгti, razocaranj a, а u nekim slu­ cajevima i pesimizam. Ovaj sablon nij e re:юltat j ed­ nog prekomernog entuzij astickog pritiska skepticki raspo1ozenih autsaj dera koji su zahtevaH premnogo za suvise kratiko vreme. Neuspeh se odmerava samo prema ocekivanj ima oпih koj i su radili na tom polju. Medutim, kada se situacij a zaostri, entuzij aste uvek mogu da priЪegnu sopstvenom optimizmu. Ten­ dencij a da se dugoroCпi programi zamene operativ­ nim, izmigoljila se FeigenЪaumovoj i Feldmanovoj tvrdnj i ро kojoj ј е " prognoza za napredak u istrazi24. Vincent Е. Giuliano, "How We Find Patterns ," International Science and Teclmology (februar ,1967) , str . 40.

STA RACUNARI NE MOGU

53

v anj u Ijudskih kognitivnih procesa ohrabruj uca. " 25 Prognoza је иveik postoj ala, ali se treba zapitati, koliko su ohrabrиjиce perspektive ? Feigenbaиm i Feldman tvrde kako se zaista ostvaruje opipljiv napredak, а napredak su vrlo pazlj ivo definisali kao pomeranj e prema kraj nj em ciljи . " 26 P.rema " ovoj definicij i, prvi covek koj i se рорео na drvo mogao је da polaze pravo na opiplj iv napredak и pravcu dosezanj a meseca. Umesto slepog penj anj a, bolje је gledati kиda se ide. Doslo је vreme da se do detalj a рrоисе spe­ cificni pгoblemi s koj ima ј е suocen rad na vestac­ koj inteligenciji, kao i teskoce koj e ti proЬlemi otkrivaju.

П . OSNOVNI ZNACAJ NEUSPEHA U POSТIZANJU PROGNOZIRANIH REZULTATA I negativni rezultati mogи da blldu interesantni pod иslovom da ih raspoznamo kao takve. MoZda umanj eno dostignuce, иmesto prognoziranog иbr­ zanog napretka, nagovestava neki neocekivani fe­ nomen. Mozda se probij amo и nekom kontinuumи kao sto је :br.z ina, gde dalj e ubrzanj e staj e sve viSe i vise energij e иkoliko se primicemo brzini svet­ losti, ш smo mozda, umesto toga, suoceni sa dis­ kontinиtetom koj i ne zahteva veCi nарог, vec sus­ tinski drukcij e tehnike, kao и slucajи coveka koj i se рорео na drvo i pokиsava da stigne do meseca. Izgleda prirodno da se па ovom mestu o tpo6ne sa procenj ivanj em ove oЬlasti, mada је cudno sto niko to j os nij e иCinio. А da ј е to neko иcinio, иvideo Ьi da svako o d cetiгi razmatrana podrucj a podrazllmeva j ednu specificnu formll lj uds· k e "obra25.

Feigenbaum and Feldma п ,

26.

lbld.,

str. vi .

Computers

qnd

Thoщ�ht, str. 276 ,

54

HUBERT L. DREYFUS

de informacij a " , koj a omogucava ljudiшa da и tom podrucju izbegnu one tesikoce s koj im mora da se suoCi j edan vestacki "subjekt". U ovom odeljku iz­ dvojicemo ova cetiri oЬlika ljudske " obrade infor­ macij a " i suprotstaviti ih nj ihovim masinskim su­ rogatima. MARGINALNA SVEST РRЕМА HEURI SТicКI VODENOM PRETRAZIVANJU

Opste ј е poznato da izvesne igre mogu da se re­ savaju na danasnj im racunarima i sa danasnj im tehnikama - igre sa zetonima i mice mogu da se programiraju taiko da шasina svaki put doЬija Ш zavrsava igru nereseno. Medutim, ostale igre na da­ nasnjim racunarima ne mogu da se resavaju na ovakav nacin, premda su uspesno programirane. u igri dama, na primer, ispada da postoj e pouzdani nacini za odredivanje verovatne vrednosti nekog rpo­ teza na osnovu izvesnih parametara, kao S1tO su kon­ trola centralne pozicije, rpreimucstvo, i tako dalje. Sve ovo i j os cinjenica da postoj i relativno malo poteza posto figure Ьlokiraju jed.na drugu i iznu­ duju zaroЬlj avanj e, omogucava ispitivanj e svih pla­ uziЬilnih poteza do duЬine od svih dvadeset poteza, koji se pokazuju kao dovoljni za izvrsnu igru. Kod sма, medutim, koji moze da se resi prebroj avanjem svih mogucih poteza i odgovora na njih, iskrsava problem neminovno vezan za lavirinte izbora : eks­ ponencij alni rast. Alternativne staze se tako brzo umnozavaju da ne mozemo cak ni da preispitamo sve mogucnosti grananj a dovoijno duboko da Ьi­ smo formirali j edan pouzdan sud о tome, da li data grana pruza dovoljno obecanja i da li zasluzuje dalj e ispitivanj e. Newell primecuje da Ьi pronalazenj e ne­ kog interesantnog poteza zahtevalo suvise vremena ako masina treba redom da ispita moguce poteze sva'ke od figura na �t abli. On је isto tako svestan ci-

STA RAC UNARI NE MOGU,

55

njenice da, ako шasina to ne иradi, ona шоzе da ispиsti nekи vaznи i originalnи komЬinaci jи. " Mi ne zelimo da masina sve svoje vreme provede и is­ pitivanjи Ъиdисih ljиdskЉ ak c ij a; ра ipalk, ako to ne Ъi Бnila, mogla Ъi da previdi realne prilike. "27 Prvo Newellovo resenj e ј е Ьilo " slиcajni ele­ ment " : "Masina Ьi retk o ( sto znaCi, p ovremeno ) tra­ gala za k omЬ inacij ama koj e z r tvuj и kralj icи."28 Ali, ovo resenj e ј е nezado volj avaj uce . Као sto sada, ро svoj prilici, i sam Newell shvata. Masina ne treЪa samo povremeno da traga za zrtvom kralj ice, vec pre da traga za onim sitиacij ama и !kojima Ьi takva zrtva Ьila relevan1шa. Pretpo s tavlj a se da ј е to ono sto оЬеzЪеdији p rave heuristike, ogranicavajиCi Ьrој grana koje se ispituj u, ali za d rzavajиCi alter­ native koje vise оЪесаvаји. Samo, dosad nije pronadena nij edna heuris,t ika na m aj s torskom nivoи igre. Sve s ad asnj e heuristike ili isklj иcиj u neke poteze, lk oje Ъi maj stori izmisШi, ili ostavlj aj u otvorenim rizik eksponencij alnog ras­ ta. Iz razloga о koj ima се se rasp ravlj ati u П delu, Simon је ipak uЪeden и Cinjenicu da sahovski maj­ stori koriste ,taJkve heuristike, ра ј е tako иveren da cemo, slиsaj uci njihove protokole, prateci po'krete nj ihovih ociju, isp ituj иCi ih шоЬlа pod j akiш os­ vetlj enj em, eventualno otkriti takve heuristike i иgraditi ih и nas program - а time potkresati i eksp on en cij alno drvo. Ali, ispitaj mo poblize dokaze da је igranje saha vodeno иpotreЬom heuristike. Razmotrimo sledeCi protokol koj i navodi Si· тоn, narocito иосаvајисi kako on p ocinj e , а ne ka­ ko se zavrsava . Ispitivana оsоЪа ka:Ze : 2 7 . Allen Newell, "The Chess Machine, " и The Modeling of Mind, Kenneth М. Sауге i Fr e de ri ck Ј. C ross on ured. (South Bend, lnd: Notre Dаше University Press, 1963) , s t r . 80.

,

28.

!Ь id. , str. 80,

HUBERT L . DREYFUS

56

Ponovo primecujem da j edna od njegovih figura top, nij e branjena i da moraju postoj ati naCini da se tu s tekne prei­ mu6stvo. Pretpos·tavimo sada, ako pesakom napadnem Iovca, i ako se Iovac povuce, ·da ј а ·daj em sah kralj icom i onda mogu da osvoj im top. Ako, itd . , itd.29

Na lkraju imarno primer za ono sto ј а zovem "prebroj avanj e" - procenj ivanj e raznih mogucno­ sti pomocu grubog naЬraj anj a. Svi s rno rni upoznati s ovirn procesom za koj i se pretpostavlj a da, voden podesnim heuristikama, ornogucava igru sahovskim rnaj storirna. Ali kako ј е nas ispitanik p rirnetio da је suparnikov top nebranjen ? Da li је on uzastopno ispitao ( ili simultano ) svaku od suparnikovih figu r a i nj ihove moguce Ъranioce, dok nij e naisao na ra­ njivog topa? Ovo Ьi zahtevalo veorna mnogo pro­ cena kao sto prirnecuju Newell, Shaw i Simon: " Najbolji rpodaci sugerisu da igrac ispituj e nesto rnanje od 100 pozicij a u analizi jednog poteza,"30 а nas igrac mora da ispita j o's mnogo pozicij a u proceni situacije, kada ј е jedn om otkrio nebranj eni top . Ne rnoтamo ·d a priЪegnemo sarnoispitivanju da Ьismo otkrili sta u stvari neki igrac cini pre nego sto pocne da rprebrojava; sam protok ol to pokazuj e : ispitamik s e usredsreduj e na . p ovoljnu situaciju ( " Primetio sam da j edna od nj egovih figura nij e branjena " ) . Igrac pocinj e da prebroj ava, da prove­ rava sta rnoze da ucini tek posto se usredsredio na neko podrucj e. ·

Jedna analiza MacHackovog prograrna, lkoju ј е napisao Richard Greenblatt, ilustrovace ov.u razliilю izrnedu nacina na koj i covek procenj uj e poziciju i grubog prebroj avanja ikoj e vrsi masina. Cak ni Mac­ Hack ne Ьi mogao da ispita svaku alternativu. Pro­ gram sadrzi generator plauzЉilnih poteza koj i og29. Allen Newell i Н. А. Simon, Comput eг S imulation of Нитап Thinking, The RAND Corporation, Р-2276 (20. apri l 1961 ) , str. 15. 30 . Newell , Shaw and Simon, "Chess-Piaying Programs and the ProЬ!em of Complexity," u Computers and Thought, str� 47.

57

STA RAcUNARI NE MO.GU

ranicava analizu poteza na one koj i vise obecavaju. Ipak ј е u j e dnoj tezoj situacij i, u toku turnira, GreenЬlattov program j ed. n om racunao punih pe t­ naest minuta i analizirao 26,000 poteza, dok zivi igrac moze � d a razmotri samo 1 00 ili mozda 200 po­ teza. MacHack је dosao do j ed,nog izvrsnog poteza, sto ne znaCi da ga neik:i maj stor ne Ьi odigrao cak i bolj e ; a:li, ono sto ј е ovde znacajno nij e kvalitet po­ teza, vec razlika izmedu 26,000 i 200 mogucnosti. Ova razlika navodi na pomisao da, kada igraju sah, ljudi Cine nesto sto ne moze da se svede sam o na razmatranj e alternativa, ра је int eresantn o pitanj e : s t a t o oni blne s t o i m omogucava d a , analizirajuCi 1 00 ili 200 alternativa, pronadu brilj antnij e poteze o d racunara koji analizira 26,000 alterпativa ? Zivi igrac, Cij i protokol ispituj emo, nije s ve­ stan da ј е eksplicitno razmotrio ili eksplicitno is­ kljuCio iz razmatranj a neku od stotinak mogucnosti koj e је trebalo nabroj ati da bi se prebroj avanj em doslo �do odredenog relevantnog podrucj a na taЬli. Pri svem �t om, o dredeni deo taЬle, koji privlaci paznj u ispita:n ika, zavisi od celokupnog stanj a igre. Da Ьismo razumeli kako је ovo moguce moramo da razmotrimo ono s�to ј е Willi am James ( Vilij em " Dzejms ) nazvao "rubovima svesti : j ednostavan primer za ovu vrstu marginalne svesti j este kucanj e casovnika koje primecuj emo tek onda kada on pre­ stane da otkucava. Nasa maglovita svest о licima u gomili kada trazimo prij atelj a drugi ј е, ali slo­ zenij i i prikladnij i slucaj . Ipak, dok nagovestavamo neku alternativu ek­ splicitnoj svesti о prebroj avanj u, nij edan primer n i j e potpuno prikladan Slucaj sa sahom је naj shvat­ lj i v ij i posredstvom Michael P ol aюyiev og ( Majkl Po­ lani ) op steg opisa sposobnosti rubova svesti da koncentrisu informacij e koj e se ticu naseg perifer­ nog iskustva. .

58

HUBERT L. DREYFUS

Ova srposobпost s e пalazi и podrucju koj e пastoj i da funk­ cioпise kao pozardiпa, zato sto se пeodredeno proteze oko centralпog predmeta паsе раzпј е. Ovo podrucje, videпo uglom oka ili upamceпo и pozardiпi пaseg иmа, prisilno utice па паСiп па koj i vidiшo predmet па koj i smo usre.d­ sredeпi. Zaista mozemo da idemo toliko daleko ра da ka­ zemo da smo svesпi ovog .uzgred primeceпog p o drucj a, иglavnom kada se poj avljиj e predmet па koji smo se usredsredili.з1*

Na primer, kada је nekom po:zюata !Ileka kuca, nj e­ mu procelje izgleda d�Ьlj e od fasade zato sto је marginal10.o svestan kuce u pozadini. S1icno ј е u sahu gde indiikacije s Citave table privlace paznju na izvesne sektore koji ili obecavaju, ili su opasni, ili su prosto vredni pazlj ivog promatranj a, iako ostaju na rubovima svesti. Као sto Newell i Simon belezc : Postoj e pod movi и igri saha koj i sи mпogo globalпij i od onih gore opisan.ih; na pilimer, "razvijeпa pozicij a", "koпt­ rola сепtта", "doЬij ena pozicij a", "slabo kralj evo krilo", "zatvoreпa pozicij a".з2

Stavise, oni dozvolj avaj u da : 3 1 . Michael Polanyi , " Experience and Perception of Pattern, " и The Modeling of Mind, str. 214. Onoliko koliko је meni poznato, Frederick Crosson је Ьiо prvi koji је иосiо vafnost gestalt-analize u oЬ!asti vestacke inteligencij e . U predgovorи za The Modeling of Mind on pise: " . . . Neke ljиdske funkcije ponekad se izvrsavajи koriscenjem informacija ili signala kој ё ne sledimo baS eksplicitno ili fokalno, а ovo izgleda da oznacava fundamentalnи razlikи izmedи takvih funkcija i procesa koji se simиlirajи роmоси aиtomata. Razlog ovoj razli ci treba traz iti и tome sto sи digitalni racиnari koji se ироtrеЬ!јаvаји kao modeli ро prirodi svojoj Ьinarni. Као posledica proizlazi da fu:nkcija kоји masina m o z e da proizvede . . . mora da Ьиdе и svakoj fazi, sve-Шi-ni st a, tj . ·dovoljno specificna i eksp!i­ citna kako Ьi odgovor inogao da glasi .,da' ili ,ne' " (str. 21). Medиtim, Crosson nije protumacio osobeпosti i funkcijи ove nefokalne forme svesti, tako da ostaj e nejasno da li Ьi prema njegovom shvatanju svi implicitni signali mogli, u principu, da se ucine eksplicitnim i sta Ьi se izgubllo, ako Ьi se uopste ne8to izguЬilo, u nekom modelu koji ima posla samo sa eksplici t п i m signalima.

32. Ne\vell i S imoп , An Example of Нитап Chess Play in the Light of Chess Playing Programs, Carnegie Institиte of Technology, avgust, 1964, str. 10-1 1 .

STA RACUNARI NE MOGU

59

Ponekad d e Grootov subjekt ko risti veoma globalne fraze kao sto su " . . . to је d obij ena pozicij a za belog", gde nije moguce sagledati koja struk tura ili karakteristika pozicije vode toj proceni.зз

Ovim, u stvari, Newell i Simon kazu da oni ne vide nacin kako Ьi se analizirala procena celokupne rpozi­ cije pomocu heuristicki vodenog prebroj avanja. I razborito, ali izgleda ne shvataj uci sta to znaci za plauzibllrюst Simonovih predvidanj a, Newell i Si­ шon nastavlj aju : D o danas rad n a sahovskim programima nij e bacio mnogo nove svetlosti na ove poj move vi s eg ni v oa . 34 *

Ovde ј е stav Newella i Simona tipicno dvosmislen. Da li oni misle da Ьi bolj i statiCiki procenj ivaCi sto znaCi, bolj e heuristike za generiranj e plauziЬil­ nih poteza - mogli da simuliraju usredsredivanj e. Da oni stvarno na to misle sugerise nam nj ihovo neprekidno verovanj e u mogucnost mehaпickog sa­ hovskog maj stora. Ipak, nj ihova aюaliza maj storske igre, zasnovana na radu de Groota, pгuza osnove za pesimizam. (Као sto smo primetili, sam de Groot kaze da se оп ne nada u sustinsko pobolj sanj e heuristiCikih sahovskih programa. ) Newell i Simon kazu d a ј е : D e Groot konacno uэрео u izdvajanju j akih od slabih igraca koristeCi testove opazanj a koj i zahtevaju od igraca da reprodukuju sahovske pozicije , po s to su im stavlj ene na uvid j edno kratko vreme (3 - 7 sekundi ) . Velemaj stor је Ьiо spos oban da savrseno reprodukuj e pozicij e, а uci­ nak ј е prilicno opadao sa smanj enj em sahovske sposobno­ sti igraca. De Groot је do s ao do zaklj u6ka da su sposob­ nosti opazan j a i organizacij a vazni faktori u svakoj dobroj igri.з5 33. Љ i d . , str. 13. (Мој kшziv) . 34. !Ьid. , str. 1 1 . N e\v ell i Si mon n a st av lj aj u : "Opstije govoreCi, psilюlogija је imala malo da kaze о tome kako globalni pojmovi organizu­ j u poп a sanj e . " Naravпo, О\'О је neverovatno p rovin c ij a l no . Gestalt psiho·

Iogij a upravo о tome i govori. Ono sta Newell i Simon zele da kazu jeste da ona vrs ta p s Љ o l ogi j e koju oni pretpostavl j aj u , tj . vrsta psihologij e koj a koristi masinski pl'Ogram kao svoj model оЬј аsпјепј а, nema nikakvih шogucnosti da se bavi t a kvi m globalпiш ргоссsiша. 35. lbld., str. 14.

60

HUBERT L. DREYFUS

u clanku о kome smo vec raspravljali, sahov­ ski maj stor Hearst ј е da:lj e obj asnio proces opaza­ nj a i razloge zbog koj ih on prkosi programiranju : Ocigledпo ј е d a majstor opaza raspored и krupпijim j edi­ пicama, kao sto је st·ruMura pes3jka i figura koj e saradu­ ju . , . Kada оп пapravi пeku gresku, cesto је to опа greska pri koj oj se stavlj a figura па neko veoma pozeljпo polj e za t aj tip pozicij e.з6

Hearst rezimira svoj e glediste na sledeCi naCin : Zbog .toga Мо је iskusaп igrac stekao veliki broj ranij ih asocij acij a, on ne predstavld a sahovsku pozicij u vizuelno, kao koпglomerat rasutih polj a i drvenih figura, vec kao organizovanu stгuMuru ( slicno ,,gestaltu" i1i integrisanoj konfiguracij i, koju su isticali gestalt.psiholozi . ) 37

PrimenjujuCi ove ideje na nas prvoЬitni proto­ kol, mozemo da zakljucimo da је пasem ispitaniiku, poznavanj e celokupne sahovske strukture i ranij ih poteza ove konkretшe igre, omogucilo ·da prepozna linij e napada, slaba i j aka mesta, ik ao i specificne pozicij e. On primecuj e da је njegov protivnik ve­ rovatno ranj iv u izvesnom podrucju (Ьаs kao neko ko је upoznat sa kucama uopste, ра odredenu kucu vidi kao da ima ne!ku vrstu pozadine ) , i koncentri­ suCi se na to podrucj e, otkriva nestiCeni top . Ovaj potez vidimo kao j edan korak u razvij anju struk­ ture. Ne postoj i nij edan sahovski program koj i Ь1 ma:kar i pokusao da na ovakav nacin koristi iskust­ vo iz neke konkretne partij e. Radij e se uzima iznova svaki p otez, kao da је . t o izolovaпi sahovski prob­ lem koj i se nalazi u knj igama. Ova tehni!ka ј е na­ turena prograшerima, poSto Ьi program koj i :pre­ nosi informacij e о predasnj em polozaju svake fi­ gure brzo potonuo pod teretom akumulirajucih po­ dataka . Potreban је, u stvari, program koj i selek36.

Eliot Hearst . " Psychology Across the Chessboard , " Psyclюlogy

Today (jun 1 967) , str. 3 5 . 37. lbld . , str. 3 7 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

61

tivno prenosi samo o na svoj stva i z proslosti koj a su znacaj na za sadasnju strategiju i s trategiju koj a se pripisuj e protivniku. Ali, posto sadasnj i progra­ mi uopste ne poseduju nikakvu dugoro6nij u s trate­ gij u, jedina alternativa ј е da se pretrazuju sve upam­ cene informacij e, Ьit ро Ъit, sto Ьi zahtevalo pre­ vise vremena. Bez gloЪalne svesti о opstim struktu­ rama izgleda da ne postoj i naCin da se izЪegne problem etksponencij alnog rasta ili heuristicka ogra­ nicenj a mogиcnosti ,Јюј е se razmatraj и.38* Po·s to ova globalna forma " obrade informaci­ j a " , u koj oj iпformacij a ostaj e па ruЪovima svesti i iшplicitno se uzima и oЪzir иmesto da se razmat­ ra eksplicitno, konstantпo delиj e и organizovanj и naseg iskustva, onda ne postoj i пikakav razlog za pretpostavkи da је nas ispitanik, da Ьi otkrio ne­ Ъranj eni top morao Ъrzo i nesvesn o da preЪroj ava sve dok nije naisao na ono podrucj e и kome ј е mogao d a otpocne svesno d a preЪroj ava. Stavise, postoj e doЪri razlozi za o dЪacivanj e ove pretpostav­ ke, posto ona pre stvara rprobleme nego sto ih re­ sava. Ako је nas sиЪj ekt nesvesno preЪroj avao hilj a­ de alternativa sa Ъrilj antnim heuristikama kaik o Ьi dospeo do one tacke gde se usmerava pa:Znja na taj torp, zЪog cega onda nij e 1n astavio do kraj a s ,tim nesvesnim procesom, sve dok и nj egovoj svesti ne iskrsne najЪolj i potez ? Zasto on priЪegava tegoЪ­ nom metodи Iaganog, nepodesnog i svesnog prcЪro­ j avanj a stvari и odredenoj · t acki gde је иgleda o top, ako ј е nesvesno preЪroj avanje brzo i tacno ? Ili ako је, s druge strane, nesvesno preЪroj avanj e neadekvat38. Minsky primeeuje ovu teskocu, ali na osnovu pukog verovanja pretpostavlj a da mora da postoj i neko heuristicko resenje: " Ovo Ьi moglo da se postigne preko neke heuтisticke tehnike koja moze da oceni relevan· tnost, ili preko logike koja takve konsekvence uzima u obzir. Teskoca sa logikom sastoj i se u tome st o antecedensi svih propozicija moraju da sadrze neki uslov о stanju sistema, а za slozene sisteme ovo postaj e nesavladivo. Ostale sistematske solucije tog proЬlema izgledaju podjednako neprihvatljive . Reklo bi se da је to proЬlem koji zahteva brzu heuristicku solucij u . " (Semantic lnformation Processing, str. 422 . )

62

HUBERT L. DREYFUS

u cemu se sastoj i preimucstvo prelaska na sves­ nu verziju istog procesa ? Ova vrsta teleoloskog razmatranj a - iako ne predstavlj a dokaz da је nesvesna obrada nedigitalna - namece teret dokazivanj a onima koj i tvrde da је to ,tako ili da mora tako da bude. А oni koj i to tvrde nisu izneli nikakve argumente za podrsku tvrdnje. Ne postoj i dokaz, introspektivan ili bihe­ vioristicki, da је prebroj avanj e j edina vrsta " obra­ de informacij a " u 1sahovskoj igri i da је " sustina zadatka pretrazivanje u prostoru eiksponencij alno rastucrh mogu6nosti."39 Naprotiv, svi protokoli po­ tvrduj u da sah obuhvata dve vrste pona:sanj a: ( 1 ) usredsredivanje, posredstvom sveukupne organiza­ cij e opazajпog polja na podrucj e koj e ј е prvoЬitno Ьilo na rubu . s vesti, а koje druga podrucja cini in­ teresantnim, mada se j o s uvek nalaze na rabu svesti; i ( 2 ) prebrojavanje eksplicitnih alternativa. Ova distinkcija j asno obj asnj ava pocetni uspeh i kasnij i neuspeh u radu na kognitivnoj simulacij i. U svim programima igranj a igara postignut је po­ cetпi uspeh u radu na onim igrama ili delovima igara u koj ima је izvodljivo heuristicki vodeпo pre­ broj avanj e; neuspeh se j avlj a na onom mestu gde ј е slozenost rproblema takva da је nuzno potrebna globalna svest u izbegavanju nesavladivog ekspo­ nencijalnog rasta mogucnosti koje treba prebroj ati. по,

TOLERANCIJA DVOSMISLENOSТI U ODNOSU NA PRECIZNOST OSLOBODENU KONTEKSTA

Rad na igranju igara otkrio ј е nuznost obrade " " informacij a koj e se ne razmatraju ili iskljucuju eksrplicitno, tj ., ,info:гmacij a na IJllbu svesti. Rad na prevodenju j ezika Ьiо је zaustavljeп odredenom po­ trebom za j ednom drugom neprogramlj ivom for­ mom " obrade informacij a " : sposobnoscu da se re39. Newell, Shaw, and Simon, "Chess-Playing Programs and the ProЬ!em of Complexity," u Computers and Thought, str. 65.

$ТА RAcUNARI NE MOGU

63

savaju dvosmislene situacije, а da ne moraju da se traпsformisu pomocu neke precizne deskripcije. Videli smo da su Bar-Hillel i Oettinger, dva naj vise postovana i najbolj e informisana radnika u oЬlasti automatskog j ezickog prevodenj a, saglasni u ·svoj im pesimisticпim zakljuccima u odпosu na mogucnosti dalj eg napretka u toj oblasti ·r ada. Ј j edan i drugi su shvatili da ј е za prevodenj e nekog prirodnog j ezika potrebno mnogo vise nego sto ј е mehanicki recпik - m a koliko Ьiо po1Jpun - ili sto su zakoni gramatike - та koliko bili slozeni. Red reCi u recenici ne daj e d.ovolj no informacij a kako Ьi ,se omoguCiLo masini da ona odredi koj e је od gramatickih ras6lanj avanj a ono pravo, niti okol­ ne reci - pisani kontekst - uvek nagovestavaju koj e ј е od nekoliko mogucih znacenj a autor imao na umu. Као sto Oettinger iznosi u diskusiji о sistemima za proizvodenj e svih gra:matickih rasclanj avanj a neke recenice prihvatljive u datoj gramatici : Do danas ј е гаd takvih analizatora otknio daleko visi s te­ pen legitiшne sintaksicke dvosmislenosti u engleskom i ru­ skom j eziku nego sto ј е to ranij e Ьilo anticipirano. Ovo, kao i relevantna fluidnost graпica izmedu gramatickog i negramatickog, pokrece ozЬiljna pitanj a о mogucnosti de­ Iotvornih, potpuno automatskih manipulacij a engleskog i ruskog, za Ьilo koju svrhu prevodenj a ili ekstrakcije infor­ macij a.40

Umesto da tvrdi da је i pored nekih izuzetaka i teskoca pocela da iscezava misterij a koj a okruzuje nase razumevanje j eztka, na osnovu prvoЬitnog ali delimicnog uspeha sa mehanickim recnikom, i ka­ snij e, zajedno sa Kunom (Kun ) i drugima na os­ novu uspeha sa sintaksickiш analizatorima, Oettin­ ger, medutim, skrece paznju na "vrlo misteriozne semanticke procese koj i omogucavaju vecini razum­ nih ljudi da u veCini slucaj eva nedvosmisleno tu­ mace veCinu razumnih recenica. "41 Oettinger, ор. cit., ·str. 2 6 . citirano 41 . !Ьid., str. 26.

40.

u

beleki 1 gore.

64

HUBERT L. DREYFUS

То је j os j edan primer koj i pokazuje koliko је vazna marginalna svest. OCigledno ј е da ornaj ko koristi prirodni j ezik nij e svestan mпogih signala na koj e odgovara, odreduj uCi s intaksu i znacenje. S druge strane, nista ne ukazuj e ла ·to da on nes­ vesno razmatra svaki od ovih signala. U stvari, dva razшatranj a sиgerisu da ovi signali nisu takve vrste da Ьi mogli da se prihvate i razmotre роmоси sek­ vencij alnog, ра cak ni nekog paralelnog pro­ grama.42* Prvo, postoj i Bar-Hillelov argumernt, koj i cemo kasnij e detalj no proиciti ( Poglavlj e б ) , ро kome postoji Ъeskonacnost mogиcih relevantnih signala. Drugo, cak i da postoj i ogranicen broj тeleva:n tnih signala podesnih za rиkovanj e, oni nam ne Ьi Ьili od pomoCi, j er и nameri da programiramo neki ra­ cunar za иpotrebu takvih signala и odredivanjи znacenj a nekog izraza, morali blsmo da formuliSe­ mo sintaksicke i semanticke kriterijиme pomocu s triktnih pravila; mada ,n asa upotreba j ezika, iako precizna, nij e s triktno odredena pravilima. Paskal је vec primetio da perceptivni duh funkcionise ,,precutno, prirodno, i bez tehnickih pravila. " Wit­ tgenstein ( Vitgenstaj n ) је ovako protиmacio ovu sposobnost uvidanj a и slисаји j ezika: Nismo и mogшSnosti da j asno opi semo poj move koj e upo­ treblj avamo; ne, ZJbog toga sto ne znamo nj ihovu realnu definicij.u, vec zato sto za nj ih ne posotoj i nikakva realпa "definicij a " . Pretpos taviti d a mora da postoj i neka defi­ nicij a Ьilo Ьi slicno pretpostavci da, kad god se ·deca igraj u loptom, da igraj u p rema S•triktnim pravilima.43* 42 . Kod serij ske obrade program se sastoj i od niza operacija, а svaka zavisi od rezиltata prethodnih operacij a. Nekoliko takvih nizova izracи­ navanja simиltano је predstavljeno и paralelnoj obradi. Paralelna obrada moze da se simulira роmоси nekog serij skog programa, ali ostaje vazna logicka razlika da и seri}skom programи svaki korak zavisi od prethodnih, dok sи и paralelnom programи operacije и svakom nizи nezavisne od operacija и Ьilo kojem drugom nizи. 43. Lиdwig Wittgenstein, The Blue and Brown Books (Oxfoгd, Eng . : Basil Blackwell, 1960) , str. 2 5 . Ucesnici RAND simposijиma о "Racиnari i moc shvatanja " sиgerBи psiholoskи osnovu i preimиcstvo karaktera

sTA

RAcUNARI

NE

MOG U .

65

Lj udi upotreЬlj avaj u prirodan j ezik u situaci­ j ama u koj ima teze nekim cilj evima. Ovi eks­ tralingvisticki cilj evi, koj i sami ne treba da budu preci:mю ustanovlj eni , pruzaju neke signale lюj i redUJkuju dvosmislenost izraza onoliko koliko ј е neophodno za dati zadatak. Fraza kao ostani kraj " mene " moze da znaci Ъilo sta od " priЪi s e uz mene" " do " o stani па rastoj anj u od jedne milje , u zavis­ nosti od cinj enice, da li se fraza odnosi na decaka u nekoj grupi,_ ili na kolegu astronauta koj i istra­ zuj e mesec. Njeno znacenj e nikad nij e nedvosmisle­ no u svim moguCim situacij ama, ali se ono moze uveik uciniti dovolj no nedvosmislenim u Ьilo lюј о ј posebnoj situacij i kako Ъ i s e postigao naumlj eni rezultat. Nasa sposobnost koriscenj a globalnog konteks­ ta da dovoljno redukujemo dvosmislenost, а da nc moramo da formalizuj emo (sto znaci, da elimini­ semo svaku dvosmislenost ) , otkriva j ednu drиgи fиndamentalnи fоrши ljudske obrade informaci­ " j a", koj a pretpostavlj a onu prvи. Marginalna svest uzima и obzir signale u kontekstu i verovatno rneka gramatiOk:a rasclarnj avanj a i zrnacenj a koj a Ъi шo­ rala da Ьиdи eksplicitno iskazana u masinskom iz­ lazи. Onda nam nas smisao za sitиacij u dozvolj ava da isklj иCimo veCinи ovih mogиcnosti bez ekspli­ citюog Г3:ejmatranj a. Mi cemo пa:ZNati sposobпost sиZavaюj a spektra mogucih znacenj a н onoj meri и rkoj oj sitнacij a zahteva " tolerancijom dvosmi­ " slenosti . Posto covekova иpotreba i razиmevanj e rece­ nice na prirodnom j eziku zahtevajи implicitno po­ znavanje reeenice и zavisrnosti od kontekstualne иpo­ trebe, j edini dobar nacin da s e napravi racиnar koj i prirodnih jezika koji nije u skladu sa pravilima. " Bitno је da је jezik kombinatorni repertoar sa neograniCeno moguCim kombinacij ama Cija znacenja mogu da se izvedu iz nekog konacnog skupa ,pra,·i\a' koj i diktiraju znacenj e komponenata. (Takozvana ,pravila' uce se kao nizovi odziva i samo su delimicno podlozna forma\izaciji .) " (М . Kochen, D. М . МасКау, М . Е. Maron, М . Scriven, i L. Uhr, Computers and Comprehensi· оп, The RAND Corporation , RМ-4065-PR (april 1964}, str. 12.)

HUBERT L . DREYFUS

66

Ьi mogao da razume i prevodi neki prirodan j ezik, kao Sto је Turing posuшnj ao, sastoj i se u tome da se on programira da uCi о svetu. Bar-Hillel prime­ ouje : " Ne �venuj em ,da се masiпe, Cij i im programi ne omogucavaju da uce, u пaj slozenij em smislu ove reCi, ikada biti sposaЪne da lюnzistentno daju pre­ vode visokog kvaliteta. " 44 Kada ponekad entuzij aste vestacke inteligencij e priznaju teskoce s koj ima se suocava sadasnj a tehnika, priЪegavanj e ucenju ј е omilj ena panacea. N a primer, Seyшour Papert iz М . 1. Т. nedavno ј е tvrdio kako niko n e moze da oce­ kuj e od шasina . da se ponasaju kao odrasli ljudi, osim ako se prvo nauce, а ono sto ј е potrebno to је masi,na sa detinj oш sposobnoscu za ucenje. Me­ dutim, ovakav potez, kao sto cemo videti, samo iz­ begava proЬlem. U oЬlasti ucenj a j ezika j edini interesantan i us­ pesan program је Feigenbaumov ЕРАМ { Elementar­ ni opazalac i pamtitelj ) . ЕРАМ simulira ucenje ve­ z:ivanj a :b esmislenih slogova, koje Feig-enbaum zove uprosceni slucaj verbalnog ucernj a.45 Medutim, in­ teresantan podataik о ucenju besmislenih slogova sastoj i se u tome s to to uopste nij e slucaj ucenj a j ezika. Uciti da se asociraj u besшisleni slogovi, u stvari ј е ucenj e slicno Pavlovljevom uslovnom ref­ leksu. Eksperimentator moze da prikazuj e "DAX" , р а onda " JIR " , ili moze da upali crveno а potom ze1eno svetlo ; pod us1ovom �da s1u taikva dva doga­ daj a dovoljno cesto asocira[la, �svako се :naru.Citi lda anticirpi ra �dnugi Olan para. U ta:k!vom ekSiperiшen­ tu podraZJUmeva .se da је sнbj ek,t u rpotpU[losti pasivan. U izvesnom smislu on stvarno nista i ne uci, vec se s nj im nesto radi. Da li ј е taj subjekt ddiot, dete ili odrastao covek, u idealnom slucaj u ј е pot­ puno svejedno ako se radi о ucenj u besmislenih slogova. EbЬinghaus ( EЬinghauz ) , је kraj em devet44 .

Bar-Hillel, ор.

45 .

Edward

vior , " и

cit., str. 105, 106, citirano

Feigenbaum ,

u belesci

2 gore .

"The Simulation of Verbal Learning

Computers and Thought, str. 298 .

Beha­

sTA RAcUNARI NE MOGU

67

naestog veka, p reporuCio ovakav nасш uslovlj ava­ нj a samo da Ъi eHmiпisao bilo kakvu upotrebu gru­ pe reci sa znacenj em ili pozivanj e :na kontekst pret­ hodno naucenih asocij acij a. Nij e cudno sto se protokol subj ekta i masin­ ski graHk skoro potpurrю poklapaj u u ovoj oЬlasti. Ali, to ј е sumnj iv trijumf: j edini uspesan primer kognitivne simulacij e simulira proces koj i ne obu­ hvata poimanj e, ра tako i nije istinski kognitivan. Ono st o ј е sadrzano u ucenju jezika mnogo ј е koшplikovanije i misterioznij e o d uslovljenog ref­ leksa koj i је sadrzan u ucenjн asociranj a besmislenih slogova. Da bismo nekoga naucili znacenju neke nove reCi, p onekad mozemo da pokazemo predmet lюj i ·ta гес Jmenuj e. Avgustin u svojim Ispovestima i Turing u svom clanku о masinskoj inteligencij i pretpostav­ lj aj u da је ovo naCin na koj i deca uce j ezik. Ali, Wittgenstein istice Cinj enicu da, ako j ednostavno pokazemo sto i kazemo "mrk " , dete nece znati da li se ta rec odnosi па boju, veliCinu, oblik stola, na vrstu predmeta ili па pravo ime tog predmeta. Ako dete vec lюristi j ezik, mozemo da kazemo da ukazuj emo na boju; ali ako ono j os ne koristi j ezik, kako cemo se onda uopste pomaCi s mesta? Witt­ genstein nudi resenj e prema kome dete mora da bude uvuceno u " oЬlik zivota " u kome ono deli bar neke ciljeve i interese sa svoj im uCiteljem, tako da uzaj amna aktivnos t pomaze ogranicenj u moguce referencije reci koj e se upotreЬlj avaju. Dakle, cemu Ьi mogla da se nauci masina ? Ovo ј е oCigledno ono sto se dovodi u pitanj e u j ednoj od nekoliko ozbilj nih primedЬi na rad u oЬlasti ves­ tacke inteligencij e, koj e је izneo j edan od aktivпih radnika u toj oЬlasti. А . L. Samuel {А. L . Seшujuel ) , koj i ј е napisao proslavlj eni program za igru dama, izneo је argument da masine ne mogu da budu in­ teligentne zato sto su u stanj u da rade samo ono sto im se naredi. Minsky odbacuje ovu zaшerku sa napomenom da mogu da nas iznenade sposobnosti

H U B ERT L . DREYFUS

68

nasih masina.46 Ali, Samuel је svakako svestan ove cinj enice posto ga је p<:Љedio nj egov sopstveni pro­ gram u igri dama. Verovatno on misli na nesto dru­ go ; na to da masini mora da se zada program koj im moze da pobedi u drukcij em smislu nego sto se deca uce da igraj u igru dama. Ako ј е ovo nj egova od!bram.a, .nj eшu је vec odgovorio Michael Scriven. Scriven tvгdi da "rkon:s1юuktor нgraduj e nove s tra­ tegij e
Moze

и

ovome? Sv a kark o . U tome . . Ono sto se tu stice nije sudovi. l s t o tak o , pos toJ e

li neko da bude covekov u c i tel j

S vremena na vreme daj e m u pravi nagovestaj .

.

.

su ucenj e i poducavanj e slicni . neka tehnika; uce s e ispravпi pravila, ali ona ne Cine s i s t em , ра samo lj udi s iskrus tvom mogu i spravno da ih primene. Drukcij a su praviia racu­ nanj a.48*

Upravo ta sposobnost uocavanj a poente u odrede­ nom kontekstu, j este istinsko ucenj e : posto deca mogu i moraj u da prave ovakav skok, ona mogu da nas iznenade i iznenaduj u nas neCim sustinski novim . 46.

Marvin Minsky, "Steps тo,vard Artificial Iпte!ligence, " u Compu­

ters and Thought, s t r . 447.

47 . Michael Scriven, Primary Philosophy (New York: McGraw-Нill, 1960) , str. 186 . 4 8 . Wittgenstein, Philosophica/ Invest igations (Oxford, Eng . : Basil Blackwell, 1953) str. 227 . Wittgenstein ovde govori о tome kako mi uёimo da sudimo о nekom izrazu osecanj a, ali njegovo glediste је_ opstije .

STA

RAcUNARI NE MOGU

69

Prethodna razmatranj a о sustinskoj ulozi sves­ пosti rk onteksta i toleraпcij e dvosmisleпosti и upo­ trebi rp rirodnog j ezilka treba
Kod resavanj a proЬlema srecu se dve fиnkcij e mi sli : j edna, elementarпa i zaseЪna, oЪj asnj ava uz­ rok raпog napretka na tom роlј и ; drиga, kompleks­ пij a i tkoj a trazi proniclj ivost, pokazala se nesavla­ di,v om za progra:me koj i rade koratk ро tkorak, !kao sto ј е Simonov razresilac opsteg proЬlema. Kod prosti}1 problema mogиce је primeniti prost postи­ pak j edпostavпog izdvaj aпj a svih mogиcih komЬi­ пacij a do!k se ne паЬаsа па odgovor . Ovakvo pre­ trazivanj e па оsпоvи pokиsaj a-
70

HUBERT

L.

DREYFUS

onda Simonov razresilac opsteg proЬlema, probaj u­ Ci mnoge mogucnosti, moze da priЬlizava сЩ i po­ cetak j edno drugome sve dok se пе resi proЫem . Ovo Ьi Ъiо uspesaп primer aпalize sredstva-cilj evi. Ali , cak i u ovakvom j edпostavпom slucaj u j avlj aj u se mпoge teskoce. Poredeпj em masiпskog otiska j ed­ nog resenj a GPS ,s a kopij om covekovog verbalnog iz­ vestaja u resavanjн istog ргоЬlеша, otkrivajн se ko­ raci н masiпskom otisku (eksplicitno pretrazivanje ) koji se ne poj avljuj u u oovekovom prot
Moguce ј е , medнtim, da је subj ekt shvatio ko­ njuпkciju kao simetricnu u odпosu па transformaci49. Allen Newel l i Н. А. Simon, " GPS: А Program That Simu!ates Human Thought , " u Cbmputers анd Though t, s tr . 288 . 50. !Ьid., str. 289 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

71

ј и koj a s e obavlj a pomocu pravila, i tako ј е , u s tvari, odj ednom primetio оЬе forme pravila. Cak i Newell i Simon priznaj u da Ъi im bilo draze da GPS pri­ menjuj e оЬе forme pravila u istom ciklusu. Jedino bi u tom slucaj u nj ihov program pruzio jednu psiho­ losku teorij u о fazama kroz koj e је prolazio sub­ j ekt. Oni su se, ipak, mudro uzdrza1i od pokusaj a da napiSu program koj i Ьi moga o da тazlikuj e slu­ caj eve, rk ada је odj ednom pogodno primeniti оЬе forme pravila, od slucaj eva kada to nij e pogodno. Takav program, daleko od otklanj anj a gornj eg od­ stupanj a, zahtevao Ъi dalj u obradu о koj oj subj ekt nista ne govori, rCime Ъi se uvecala nesaglasnos t iz­ medu p rograma i protokola. U nemogucnosti da eli­ minisu nesaglasnost, а Ъеz zelj e da pokusaju da shvate njen znacaj , Newell i Simon odbacujп nesa­ glasnost kao "primer rparalelne obrade. " 5 1 * Dugo odstupanj e, koj e su zapazili Newell i Si­ mon, ripak ne dozvoljava takvo izbegavanj e . Na iz­ vesnom mestu u protokolu шоzе da se proCita : " . . . Trebalo ј е da upotrebim pravilo б na levoj strani jednaCine. UpotreЬi б, ali s amo na levoj stra­ ni. " Simon primecuj e : Ovde imamo izrazito udalj avanj e od putanj e koj om ide subj ekt i GPS su pronasli ;pravilo 6 kao podesno pra­ vilo za promenu zna:kova. Na ovom mestu GPS j ednosrt:avno primenj uje praViblo na teku6i izraz; dok se subjekt vraca unazad i koriguj e prethodnu primenru. U programu nista ne poэto>ji sto Ьi ovome odgovжalo. Naj di
GPS. I

Ovo је zaista naj direktnij e obj asnj enj e, mada se ne Ы reklo da Newell i Simon smatraju da је ovo udalj avanj e od putanje, koje ne moze da se obj asni 51. !Ьid . , str. 290 . Proizvolj na priroda ovog objasnjenja ad hoc evidentna је iz konteksta. Osim toga , kada је upitan о ovom gledisttt na svom predavanjtt 1968 n a Masacttsets institutu za tehnologiju , Simon је odgovorio kako ne veruje da paralelna obrada igra neku ulogu и kogni­ tivnim procesima, i ne seca se da је ikada smatrao da igra. 52. I b l d . , str. 291 .

72

HUBERT

L.

DREYFUS

pomocu paralelne obrade, isto toliko stetno za nj i­ hovu teorij u koliko su Ъila odstupanj a u kretanj ima planeta za Ptoloшej ev sistem. Ovde se odvij a neka druga forma mislj enj a koj a se razlikuj e od pretra­ zivanj a. Ne\vell i Simon uocavaju proЬlem : " Jasno ј е da to implicira mehanizam { mozda citav пiz шehani­ zama) koj i ne postoj i u бР6-u, " 53 ali kao i drevni astronomi, oni pokusavaju da spasu svoj u teorij u dodavanj em пekoliko epictklusa. Oni i dalj e pretpo­ stavlj aj u bez ikakvog dokaza, da је ovaj mehanizam nesto razradenij a tehпika pretrazivanj a koj a Ьi mog­ la da se obuhvati ako Ьi se GPS snabdeo "j ednim maliш 'k ontinuiranim pogledom unazad na nj egove protekle akcij e . " 54 Oni ne shvataj u da ih nj ihova pretpostavka, ро koj oj је inteligentпo ponasanj e uvek rezultat primene heuristickih pravila, oЪavezu­ j e na neprihvatlj ivo glediste prema kоше odluka nj i­ hovog subj ekta da se vraca unazad mora da Ъude rezultat j edne veoma selek tivne procedure kontroli­ sanj a. U pгotivnom, na svakoj fazi Ьi trebalo da se kontrolisu svi prюtekli koraci, sto Ьi beznadezno op teretilo program. Mnogo Ъi naucnij i pristup Ыо da se ispitaj u da­ lj e implikacij e pet protivrecnosti, zaЪelezenih u clanku, kako Ъi se utvrdilo da li se moZda ne radi о nekom drukCij em oЬliku "obrade informacij a". Na primer, gestalt-psiholog Мах Wertheimer ( Maks Verthaj mer ) istice u svom klasicnom delu Produk­ tivno misljenje, da resavanj e proЬlema па osnovu pokusaj a-i-greske isklj ucuj e naj vaznij i aspekt po­ nasanj a u resavanj u proЬlema, naime, poimanj e sus­ tinske strukture proЬlema koj e оп zove " uvidanj e".55 U ovoj operacij i se napusta povrsinska struktura i sagledava se osnovni problem - Wertheimer to zo­ ve duЬlj a struktura " - koj i omogucava da se orga" 53. l b ld . , stг. 292 . 54 . ! Ь i d . , str. 292 . 55. Мах Wertheimer, Bms . , 1945) , str. 202

P roduct i1'c

Thinking

(Ne\v York :

Наrрег

&

73

sTA RAcUNARI NE MOGU

nizuju nuzne faze za resenj e. Ova gestalt�koncepcij a moze da izgleda antiteticka u o dnosu na operacional­ ne poj move koj e zahteva vestacka inteligencij a, ali i Minsky priznaj e tu istu potrebu, samo ла drukCij i naCin : Sposobnos t da se resi neki tezak proЬlem zavisi od spo­ sobnosti da se taj proЬlem podeli ili transformise u prob­ lem tezine nizeg reda. А da Ьi se ovo ucinilo bez potpunog oslanj anj a na srecu, potrebno је izvesno razumevanj e s i­ tнacij e. covek mora da bude н mogucnost:i ,da dedukuj e ili nasluti dovolj no posledica pos tavlj enog proЬlema kako Ьi mogao da sastavi j ednostavnij e modele neke proЬlem­ ske situacij e. Modeli moraju da poseduju dovolj no struk­ ture kako Ьi se pruzila mogucnost da se nade nacin da se njihova resenj a prosire na prvobltni proЬlem.56

Posto је neophodno uvidanj e za resavanj e slo­ zenih proЬlema i posto nikada nij e Ъilo programira­ no ono sto ј е Minsky zahtevao, necemo se iznenadi­ ti kad pronademo da је u delu Newella i Simona ovo prestrU!ktuiranj e proЬlema krisom uvedeno od stra­ ne samЊ programera. U Procesima k reativnog mis­ ljenja Newell, Shaw i Simon uvode " heuristike pla­ niranj a" da Ъi objasnili karakteristike protokola ko­ me nedostaj u j ednostavne analize na bazi sredstva­ -cilj evi. I:юmeli smo j edan program . . . da Ьismo opisali kako neki nasi subj ek_ti resavaj u О. К. Mooreove ( 0 . К. Mur) logicke proЬlem e i mozda cemo naj lakse pokazati sta ј е obuhva­ ceno planiranj em ako opisemo program. Na cisto pragma­ ti ckoj osnovi, dvanaest operatora, koj i su usvoj eni u ovom sistemu logike, mogu ,da se podele u dve klase koj e cemo zvati Ьitni" i "nebltni " operatori. Bitni operatori su oni " koji, kada se primene na neki izraz, izazivaj u velike" " promene u nj egovoj poj avi - na primer, promena od "Р v Р" na "Р". Nebltni operatori su oni koji unose "male" promene - na primer, promena od "Р v Q" na "Q v Р". Као sto smo rekli, razlika је cisto pragmaticka. Od dva­ naes t operatora u ovom kalkulusu, osam smo klasifikovali u Ьitne, а cetiri u nebltne operatore о

u

56.

о

о

Maгvin Minsky, "Descriptive Languages and ProЬ!em Solving, " lnformation P rocessing, stг. 421 , ci tir-ano u belesci 12 gore .

Seman tic

74

HUBERT

L.

DREYFUS

Dalj e , mozemo da uzmemo j edan izraz i apstrahuje­ mo iz nj ega ona svo}s tva koj a se odnose samo na Ь itne pтomene. Na primer , .mozeшo da aps t rahuj emo iz "Р v Q" izraz ( PQ) u kome se kao ireleva nt a n posmatra poredak s,imЬola. Ocigledno, ako sн пeЬitne operaci,j e primen j ene na apstrahovane izraze, izrazi ostaj u nepromenj eni, dok Ьi od Ьitnih operac i j a moglo da se ocekuj e da ih izmene . . . Sada mozemo da uspostavimo ·korespondencij u izme­ du nasih o rigi n al n i h iz1 aza ј operatora, '5 j edne strane, ј aps trahovanih izraza i bitnih opeтatora, s druge s trane. p,rema originalnom proЬlemru ttransformii,sanja а u Ь moze­ mo da konstruisemo nov proЬiem tra n sfo rmisanj a а ' ' u Ь', gde su а i Ь' izг�zi do bl j e ni pomocu a ps traho vanj a а i Ь. Pretpostavimo da smo res i l i taj novi p r oЬle m doЬivsi ' niz izraza, а ' с d' . . . Ь '. Sada mozemo da i,zvrsimo transfor­ macijн . unazad u ori,ginalni prostor proЬlema i pos tavimo nove proЬleme trans form i s anj a а u с, с u d, i tako dalj e . Na t aj nacin, r esenje proЬlema u prostoru pla n iranj a daje plan za re.savanj e origi nal nog proЬlema.57

Nij e potreban ni:kakav komentar. Treba j ediпo primetiti d.a s tvarni opis programa роСiпј е u dru­ gom pasusu. Klasifikovanj e operatora u Ьitne i пe­ Ьitne, funkcij a koju Wertheimer zove "pronalazenje duЬlje strukture " ili "uvidanj e " , programeri uvode pre nego sto pocinje stvarno programiranje. Preko ove maj storij e cutke su presli Miller {Mi­ ler ) , Galan ter (Gelenter ) i PriЬram (PraЊram ) u knj izi Planovi i struk tura ponasanja koj a predstav­ lj a psiholosku teoriju, pod uticaj em Newellovog, Shawovog i Siшonovog dela. Autori poCinj u citira­ nj eш Polyaa ( Polia ) , koj i је potpuno svestan neO!p­ hodne uloge koj u igra uvidanj e u resavanju pro­ Ьlema : U svom popularnom tekstu, Kako to resiti, Polya razliku­ j e . . . faze u heuлistickom procesu :

- Prvo, moramo da razumemo proЬlem . Moramo ја­ sпо da znamo koj i su podaci, koj i su uslovi nametnuti i koj a ј е to nepoznata stvar za koj om se traga. 57 . Newell, Shaw, i Simon , The Processes of Creative Thin king, The RAND Corporation, Р-1320 (16. septembar 1 958) , str. 43--44 .

75

sTA RAc UNARI NE MOGU

- Drugo, moramo da smislimo пeki plan koj i се voditi do resenj a i povezivati podatke sa nepoznatim.5 8

Potom Miller i saradnici umanj uj u vaznost I faze prosto o dlucuju da ne vode brigu о nj oj . Ocigledno, drug a је faza veoma kriticna. Prva faza ј е ono sto s.mo opisali u Poglavldu 12, kao koпstrukciju j asne slike si1uaci(j e s namerom da se utvrdi пeki test za resava­ пj e proЬ lema; ona ј е, naravno, пeophodna , ali u ,diiskнsij i о dobro def-inisanim proЬlemima pretpostavlj amo da је to

vec izv:rseno.59

Ipak, Citava p siholoska teorij a о resavanj u pro­ Ьlema nece mnogo vredeti ako ne postoj i пacin da se uvede faza Ъrој j edan u model za racunar . Zbog toga ne izne naduj e ·sto deset strana kasnij e, posle usvaj aпj a Simonove analize sreds tva-cilj evi, n alaz i mo da se Miller i saradnici sa o laks anj em pozivaj u na Simonov " metod planiranj a "60 , ро svoj prilici na isti onaj p a s u s о kome smo Ъаs diskutoval i : ­

Jedan diUgi, veoma opsti sistem heuristika koj i upotreb­ lj avaju Newell, Shaw i Simon, sastoj i se .u izostavlj anj u izvesnih detalj a proЬl ema Ovo oЬieno uproscava zada t ak , а uprosceni proЬlem moze •da se resi pomo6u neko g pozna­ tog plana. Plan koj i se koristi za resavalllj e j ednostavnog proЬlema upotreblj ava se onda kao s trategij a za resavaпje origiпalпog, ilromplikovanog proЬl em a. Na primer, pri re­ savanju netkog proЬlema u racuпu stavova, masina moze da odluci da se n e obazire па razlike izmedu logickih vez­ nika i poretka simbola . 61 .

.

.

Ali, kao Sto smo videli, ШЈ е maszna ta k oj a nego su to sami Newell, Shaw i Simon. Ovde је potpuno pogresno govoriti о heuristikama posto niko nij e uspeo da formuliSe pravila 1k oj a bi rukovodila ovim preliminarnim iZJborom, ili makar pokazivala da u ovoj fazi, gde se trazi uvidanj e, ljuo dlucuj e ,

58. George Miller, Eugene Galanter, i Karl Н. PriЬram , Plaнs and the Structure of Behavior (New York : Holt, Rinehart and \Vinston 1960) , str. 179-180. 59. Ibld., str. 180. 60. Ibld ., str. 191 . 61 . lbld . , str. 190. (Мој kuгziv) .

76

H U B E R T L . DREYFUS

di slede pravila. Tako smo ostali bez i j edne racunar­ ske teorij e о fundamentalnoj prvoj fazi u celokU:p­ nom resavanj u problema : pravlj enj e razlike izmedu Ьi tnog i neЪitnog. Samo oni sa uverenj ein slicnim Millerovom mogli su da пе uoce Cinj enicu па osnovu koj e Simonov " metod planiranj a " , sa svoj om pret­ hodnom obradom materij ala, pre postavlj a ртоЬlеm za simuliranj e па racunaru nego sto donosi resenj e . O v a ljudska sposobnost razlikovanj a Ьitnog od neЬitnog и nekom konkretnom zadatku obj asnj ava odstupanj e izmedu protokola subj ekata koj i resava­ ju proЬlem i GPS postupka. Vec smo sugerisali da suЪjekt primenj uj e оЬе forme rpravila 8 zaj edno, za­ to sto shvata, j os u pocetnom stanj u, da su оЬе strane konjunkcije Гunkcionalno ekvivalentne. Isto tako, post o ј е shvatio Ъitnu funkciju pravila б, :sub­ j ekt moze da uoci kako ponovna primena pravila j ed­ nostavno neut.r alise prethodnu. Као sto Wertheimer zapaza: Proces ( strиktиiranj a nekog proЬlema) ne obиhvata и se­ Ьi samo date 'delove i лjihove transformacij e. On delиj e и konjunkcij i sa materij alom koj i �е stГUJkturalno relevantan, ali је izabran iz ranij eg iskиstva . . 62 .

Posto ј е igranj e igara oblik resavan j a proЬle­ ma, шogli Ъism o da ocekuj emo da cemo pronaCi isti proces u igran j u saha i , zaista, to i Cinimo. Da nave­ demo Hearsta : De Groot ј е zakljиcio 'iz svoj e stиdij e da razlike и j acini igre daleko manje zav1se od moei izracиnavanj a nego od "umesnosti u koncipiranjи proЬlema". Izgleda da sru vele­ maj stoni sиperiornij i od шaj stora pre u izdvaj anjи veoma va"tnih odlika pozicij e, nego и razmatranj и ukupnog broj a poteza. Пz izvesno iznenadenj e de Groot је pronasao da velemaj stori ne ispituj и veCi bro i mogucnosti odredenog poteza od nize rangiranih strиcnj ak a ili maj stora (и prose­ kи od dva do cetiri prva poteza ро pozicij i ) , niti gledaju ,daleko unapred (oblcno ne vise od ses.t .do sedam poteza иnapred za svaki •potez ) . Velemaj stor је ;nekako u stan1ju da odmah "sagleda" srz proЬlema, dok strиcnj ak ili slablj i 62 .

Wertheimer,

ор.

cit. , str. 195 , citirano

u

belesci 55 gore .

sTA

RAёUNAIO

NE MOGU

77

igrac to cini sa teskocom ili ga uopste ne uocava, iako i on aнaliziтa isto toEko alternativa i gleda isto toliko poteza unapred kao i velemaj s tor.63

Godine 1 96 1 , kao sto smo videli, Minsky је vec Ьiо svestan ovih pгoblema. Ali nj egova j edina nada ј е Ьila d a с е s e pronaCi program planiranj a koj i Ь i ko­ ristio u vecoj meri istu vrstu heuristickog pretrazi­ vanj a na j ednom visem nivou : Kada se pozivamo na koriScenje "rasudivanj a", пе name­ ravamo da sugerisemo 'da se odustane od igre prizivaпjem neke inteligentne pod!1ll tine. Program koj i rиkovod"i pretra­ zivaпj em Ьiсе jos jedan heuristioki program. Skoro је iz­ vesпo da Се on blti pretezno sastavljen od istih vrsta objeka­ ta i procesa od koj ih се se sastoj ati programi и domenu

subjekta.64

Ali takav Ьi program planiranj a i rsam zahtevao razlikovanj e Ъitnih od neЪitnih operatora. Ako sam programer u nekoj fazi ne uvede ovu razliku, Ьiсе sateran u Ъeskonacnu regresij u programa planira­ nj a, od k o j ih се svarki zahtevati program viseg reda radi struktuiranj a rdavo struktuiranih podataka. Na ovom mestu, na prelasku sa lake na tesku formu "ob­ rade informacij a " , Minsky pravi tipican korak k a

ucenju.

ProЫem sastavlj anj a upotreЫjivih dedиkcij a iz ne.kog sireg skupa i skaza ( па primer, о тelevantnost i razliCitih metoda и odnosu na razliCite vrste proЫema) pokrece novi proЫem pretrazivanj a. Log"icko isrt razivanj e mora da 'Se ogranici па podatke koj i се verovatno Ьiti relevantпi za tekиCi proЫem. Tesko da Ьi ova fиnkcij a selekcije и potpunosti mogla da se иgradi u samom pocetkи. Ona mora da se razvija zaj ed­ no sa ostalim podacima koj i se akиmuliraj и iskиstvom.65

Ali do sada niko nij e cak ni pokusao da suge­ riSe kako Ъi masina mogla da obavlj a ovu operaci i u selekcij e, ili kaJko Ъi mogla rda s e programira da 63 . Hearst, ор. cit., str. 32, citirano и belesci 36 gore . 64. Minsky, " Descriptive Languages and ProЬlem Solving, " и Se­ mantic lnformation Processing, str. 420, citirano и b el eki 12 gore.

65 .

IЬid. ,

str.

1 23.

H U B ERT L . DREYFUS

78

nаис1 d a је obavlj a, posto је to j e d an od иslova za исеnј е iz p roteklog i s k и s tv a . Feigenb aиm , и svoj oj nedavnoj oceni ciЬavlj e­ nog rada od p oj ave dela Racunari i misao, primecи­ j e ociti nedostatak programa za исеnј е : OЬlast V I j os uvek veoma slabo vlada proЬlemom masin­ skog ucen j a u resavanju rproblema. Zadugo је gotovo j edino vredno Ьilo naves,ti Samuelov cuveni program za igru dama i nj egov s is tem ucenj a. U j ednom trenutku se poj avilo ve­ liko interesovanj e za shemu koju su preporucili NeweJl, Shaw i Simon za ucenj e u GPS, ali ta shema nikad nij e Ьila realizovana. cudno је sto smo i danas suoceni s istom situacij om . 66

Ovaj nedostatak n ap re t ka zacuduj e samo one, kao s.to ј е F eigenb aum , koji ne shvataj u шogиcnost r azl ikovanj a bl tnog o d n eЬi tnog kao ljudske forme "obrade i nf orm acij a " , koj a је nиzna za исеnј е i re­ savanj e p r oЬlema , ali ip ak ne d ostиpn a mehanickim tehnikama pretrazivanj a koj e mogи da funkcionisи tek kada se ustanovi ova razlika. То је bas ona funk­ cij a inteligencije ko j a s e o du p ire dalj em napretku na роlј и resavan j a problema. Stavise, iluzi j a је misliti da se proЬlem planira­ nj a moze izolovano resavati ; da su Ьitne/neЬitne operacije date kao Ыolю v i k o j e samo treba sortira­ ti . Lako ј е Ьiti hipnotisan sиvise u,p roscenim i ad hoc slucaj evima - kao st o ј е logicki problem - i poceti misliti da sи neke operacij e same ро seЬ i Ъitne ili neЬitne. То onda izgleda kao da mozemo da ih pro­ nademo zato sto one vec kao takve posto j e , tako da samo treba da otkri i emo neko heuristicko pravilo da Ьismo ih s ortirali. Ali и :n ormalnim s i t и ac i j am a ( а c e s t o ca�k i и Iogici ) n e mogи s e Iako naCi bltne ope­ racije, jer one ne postoje nezavisno od pragmatickog konteksta. U svetlosti n i i h o v o g iskrenog i neizbeznog priЬe­ gavЋn i a prethodnoi ob r a di materi i al a . izgleda d a ne p o s t o j i osnova z a Newellovo , Shюvovo i Simonovo 66. Ed,vard Second Decade , "

Feigenbaum IFIP

Congress

"Artificial 1968 ,

Intelligence :

Supplement ,

str.

Themes

J-JS.

in

the

STA RAcUNARI NE MOGU

79

tvrdenj e da ponasanj e, koj e se neodredeno oznacava kao Ьistrina ili proniclj ivos t u ljudskom resavanj u problema i s tvarno ј е samo rezultat razborite prime­ ne izvesnih heuristika, vodi suzava:nj u pretrazivanj a kod nalazeп j a resenj a. Nj ihov rad sa GPS , na:protiv, pokazuj e da svako pretrazivanj e, ako nij e usmereno prethodnim struktuiranj em problema, predstavlj a najo:Ы6nij e 1utanj e . Ironijom s l u c aj a, i strazivanj e и kognitivnoj ·simu­ lacij i predstavlj a idealan primer takozvanog inteli­ gentnog ponasanj a koj e se odvij a kao i bespomocni GPS . Ovde se mogu ISfesti ona petJj a:nj a i lkюpare­ nj a koj a sн karakte11i sti:cna za .fasc1niranos.t povr­ sinskom strukturom - neku vrstu penj anj a na drvo , а sa ocima vec па mesecu. Mozda ј е to bas tako zbog toga sto ovo polje ne pruza nij edan primer uvidanj a da su neki lj нdi и kogпitivnoj simulacij i zamenili operacij e GPS-a za inteligentno ponasanj e. JASNO GRUPI SANJE PREMA LISTAMA OBELEZJA

Rae.unar :riюra ,da ,raspoznaj e sve obliike pre!ko jedne a.i1s te :эpeciOcnih orta. Ovo i:zaziva probleme eksponencij a:lпog rasta koj e SiU lj:udi sposobni da izЪegnu postupajuCi па sasvim drukCij i naCin. Stoga moze <SiШUJliraюj e raspozшavaпj a caik i !p["OStih oЪ­ J
80

HUB ERT

L.

D�EYFUS

kom Uhг-Vosslerovog progгama, Cij i o p e r a t oг i posto raspoznajн samo pet slova - j os ni:su d o v olj ­ no t est:i r aпi ) lezi н tome sto oni п i sн u moguc:nosti da od.rede s ops tvene operatore za s el ekc i j u . Medu­ tiш , s ada cemo v bl e t i .kako ј е ovaj •n aCiп pr eds.t a:v­ l j aю j a p.тobl em a zrusnovan na pretpostavkaшa koj e skrivajru .d:ublj a i teza sp oгna pitanj a . Uviaanje. Pr:vi na,govestaj da se co v elk ovo raspo­ zшavanj e obli:ka :rad·ikaiпo razl ikuj e od mehan•iakog rasp ozшavanj a носеn је u l j u dsk o j ( i ап�mа•lпој ) to­ lera.nc i j i ртеmа promenama н orij entaciji i v eliciп i ,

stepeniJma nepo tpunosti i izoblirc errj:u , 'kao i :kоНБнi s m e tn j i . Jedan raпi pri s t up sas toj ao :se u pok:asa}u .da se oblik no rm a1izru j e , а zatim da 5е iUJp o rediUj e sa :nizom s aЬ lon a , da Ьi se videlo kojoi mu od go va r a . S d ruge s trane, Ciln i se da l j iUJdrsik o rasrpoZIПava.n j e j edlil'ostaJV­ no пе obraca pazn j :u na promeпe u ve1iCiп·i i o rij en­ taciji , :kao i :n a p reiki'd e u sHci , i tako :d a:l j e . Mada .iiZ­ vesne koпstaпte opa.Zanj a p ost izн neku normaJiiZa­ c i j .u ( p r iv i:dna veHCina i sj aj пе v ar ilr aj .u onoliko lko­ Иko i:znose odgovara}uce prюmene u :sign a 1u koji d o sp eva do шгеzюј асе ) izgleda oci:gledпo :da nij e potrebno u p ot pu n o s t i normaИzovati i i z gl a di ti ob­ lilk , posto mozemo da ga opa,zimo kao iskosen , пe­ p o tpLlin , veHik, ma1i, i tako d a:l j e , Cim ga :raspozn amo . SaJVтemeniji p rog rami , :u mesto пormablzacij e ob­ lika, fr ag aj u za mocn:im operatorima k o j i i z dvaj aj u razli!ke, а os taj:u neo s e t l jivi рrеша i�oblic enju i SIU­ movirm a. Medнt•iш, k a·d a Jj u d i raspo::zюaJu oblike, i:zgleda :da ne ikor]s t e ni ova ves taCika pomagala . U on i:m specij al:nim sJш5 aj eviш a , gde :l j ud i mogu :da ar­ t irlш l i su svoje s·ign a l e , i: sp o s ta v:lj a se .da oni n i:s.u шoc­ ni op er a tor i ko}i >t.Jik,l j u6uj:u пеkе zitlke oblike а :i:s­ k lj u C.uj u sum , vec su pre j edan niz i d e al n i h crta koj e se samo aprolksimiraju u konlk retnim p:ri:l iikaшa ras­

poznatih obliik a. I sikr.iv.l j eni oblici ·.se ne гаsроzюајн ро tоше s·t o potpada:jн po d n elki пeo.dredenф i 'inge­ nioznij i sЈшр obl ilk a vec ро tome sto poseduju iste j ednosta'VIll e obli1ke, kao i neisikrivljene figure, zajed-

STA RAcUNARI

NE

MOGU

81

no , s izvesнim slнcajпim dodacima ili pюpustima. Na s lican naCin, srum JSe ne testira niti se isklj uouj e ; on s e zanema:ruj e :kao neЪitan.67* Ovde jos j ednom zapazamo ljudsku sposob.nost izdvaj anj a Ьitnog od nebitnog. Marginalna sves t. Da bi se odredilo koj i ј е od nizюva �vec analiziranih obliika пaj sJi16nij i ,cJatom obli­ kш, istrazivaci ,sru predlozibl da se anaili!Zira ,cJ ati oЬlik u odnosп na odredeni skпp o dlika pomocu staЬla odilrucirvanj a ; riJi kao ru SeИ.riдgeovom Paadaemoniнm programп, ikomЬirnovanj em �verovatlllo ca о prisutno­ sti svakog od niza oЬlika . I j eda:n i drugi metod ne­ lнШ6�i usvajajru pretpostaVIkн ·da oove:k , kao i neki mehani6ki raspoznava,lac oblika, mora da klasifikн­ j e 'Svaiki oblik рошосн specifiene Hs te odlika. Prema Selfridgeu i Neisseru, oCigledno ј е ,сЈа је "covek koj i apstJrahuj e 'neki oblilk irz jedno'g !komplelksa nadraza­ j a u srusti1ni :klasШkovao шoguce ulaze . " 68 Earl Huпt ( Erl Hant ) pravi i,stru чжetposta:VIkru rU rSVO!Пl rpreg1 e­ du rada па raspoznavanjн oЬlika : " Raspoznavaнj e oЪliik a, kao i rucenj e poj mova:, oЪuhvata i нсеnј е о prav;ilru rklasifikacij e . " 69 Ako је oblik jos i komplikovan i dovoljno sli­ can drпgim oЬlicima, tako da su potrebna mnoga obelezj a za razlikova:nj e , onda se j avi j a proЬlem eks­ ponencij alnog rasta. Pretpostavka da svaki raspo­ zюavalac obli ka, covek il.i masina, ra,di na principн anЗJlize obelezj e�po·obelezj e, dovodi �d o zaikl'jucka da verovatlll o postoj e izvesna kJlucij a:lna obelezja - sa­ mo Љ tre:ba ;pronaCi bli progrЗJmirati masinu da ih 67. Bez obzira kakvu obradu informacija lj udski mozak koristi za odaЬiranje oblika, и tom cinu mu bez sumnje pomaie organizacija ljudskih receptora. Ali cak ј ako Ьi organjzacija ulaza u perceptivne uoC!jivostj (figura ј osnova) mogla da se ugradi u receptore djgjtalne ma­ sine, takvj selektjvnj receptori sveli Ьi se na uvodenje jedne faze analogne obrade, koju moraju da izbegavaju istrazjvaej vestacke jnteJjge i1Cjj e . 68 . Oliver G. Selfrjdge i Ulric Nejsser, Machine, " u Computers and Thought, str. 238 .

" Pattern Recognjtjon Ьу

69. Earl Hunt, Computer Simu/ation: Artificia/ Intel/igence Studies and their Relevance to Psychology (Brown and Faber, 1968 ) , str. 145 .

82

HUB ERT L. DREYFUS

sama pronade - koj a Ьi uci:n ila obradu izV'Odlji­ Yom. Covek ј е d o veden u polozaj da traga za nekom vrstom opazaj ne heuristike mocnih operatora " ko­ j e, ·d o sada, nik o j o's пiје Ыо" н stanju da pronade. 1 kao sto sahovski maj•stori пi,sн sposobni ,da rpruze p rogramerн heuristicke precice lkoj iшa se, ро pret­ postavci, oni koriste, Selfrid,ge i Neisser Ъeleze, u S1lucajiU .raspo;zюavanj a oblilk a, 1da је "veoma cesto osпova klasifikacij e пepoznata cak i ( analizatoi'u ) . " lpak, Selfridge i Neisser prctpostavlj aj u , kao i Ne­ well i Simon, da se lavirint nesvesпo ispituj e - u ovom slнlcaju .da se pretrafuje Hsta oЪelezj a. Tako su oni dosli .do zaJЮljuoka ·da је "ona ( ta osnova tkJa­ sШkacij e ) 'suvi,se s-1ozeпa ,da Ъi se eksplicit,no speci­ fikova:la."70 Ali teskoce u pretrazivaпj u j edne takve liste ропоvо ukazuj u па to da, Ъаr za lj ude, nisu sva mo­ guca relevantna aЪelezj a uzeta serij ski ili paralelno i iskorisceпa za donosenj e neke vrste odluke , vec da se mnoga oЪelezj a, presudna za razlikovanj e, nikad ne uzimaj u eksplicitno , vec aЪavlj aj u svo j posao osta j uCi na rubu svesti. Dok u sahu pocin j emo sa globalniш smislom za situacij e i priЬegavamo prebroj avanj u samo u kraj ­ njo j analizi, u percepci j i nam ni j e potrebno nika­ kvo pozivan j e na Ьilo koja eksplicitna obelezj a . Mi normalno raspozna j emo da је neki vredmet slican ostalim predmetima , а da nismo svesni da ie on primer za neki tip ili da ј е clan neke klase defini­ sane �n reko specificnih obelezja. Као sto Aron Gur­ witsch ( Aron Gшvic ) kaze u svojoj analizi razlike izmedu opaza jne i p o j movne svesti : Opazeni predmeti nam se poj avl i u i u sa generickim deter­ min acij ama . . . Ali - i to је odlucujuce mesto o paziti -

predmet odredene vrste UO/?Ste nije isto sto i shva titi taj predme t kao da је preds tmmik ili poseban slucaj n e kog tipa.71 70.

Selfridge i Neisser ,

puters and Thought, str. 238.

71 . Aron Guгwitsch, str. 203 .

Modeling of Mind,

, . Pa t tern

Recogn i t ion Ьу

,.Оп the Conceptual

Machine , "

Consciousnes s , "

n u

Com­ The

STA RAC::: U NARI NE MOGU

83

NaL:itVПO, ponekad mozemo ek splicitno da izra­ zimo obelezj a koj a sluze za potrebe definicij e : Prvi korЗJk U' konstitиisanjи pojшovne svesti sastoj i s e и ostvarivanj и ·disocij acij e и okviгu op azenog p redmeta u njegovoj tip icnosti Genericka obelezj a, koj a sи do tada Ьi­ la imanentna i inherentna и op azenoj <stvari, oslobadajи se i odvaj ajи od nj e. Kad se j ednom иCine eksplicitnim, ova obelezj a mogи i da se izmere . . . kao posledica ovog raz­ dvaj anj a, genericko postaje opste. Posmatrano iz ovog иgl a ono se sUJprotstavlj a opazenoj stvari od koj e је Ulpravo od­ voj eno i koj a se, sada, p retvorila и neki primer, и poseb an slucaj . . . ( Таkо signali ) mogu ,da .se rpoj me i da postanи teme (specificna svojrstva kojih s m o svesni ) . . . dok sи ranij e samo do!i)ri:n osi.1i kcmstituis<юj и dиtge teme ( o'bl ika ) и okviru koj e sи igrali <samo j ednu nеши иlogu.72

Ovo pomeranj e sa opazaj ne na poj movnu svest ( sa perceptivnog na matematicki duhovni okvir, da upotreblmo Pa:skalov i:zraz ) nij e rюino i neko po­ boljsanj e . Neke zrtve afazije, koj e su proucavali GelЬ ( GelЪ ) i Goldstein ( Goldstaj n ) , izguЬile su moc za cu1no raspo�navanj e. Za pacij en.ta Citavo <Л11S p o­ zn avanj e postaj e pitanj e klasifikacij e. Pacij ent mo­ ra da se pridrzava kontrolnih lista i rp rocedura, kao i digitalni racunar pretrazivan j a . Neki od takvih bolesnika mogu da raspoznaj u samo figuru, kao sto је troup;ao , registruj uCi nj egova obelez j a , sto znaCi, broj eCi n j egove strane, а potom razmislj ajuCi : "Trougao ima tri strane . Da!kle , ovo ј е trougao. "73 Takvo po jшovno rasuoznavan је zahteva mnogo vre­ шena i ni j e mudro ; zrtve takvih mozdanih uovreda sasvim su nesposobne da se snadu u svako dnevnom zivotu . Oci gled.n o , u rasnozпюran i u oЬl i k a . оЬ i с п о i e stetno prelazenje s a implicitnog ouazaj nog gruuisa­ п i a па eksplicitnu po i movnu !k lasifikaciju - cak i u n eko i kra}n i o i fazi, kao u sahu . C:iпj enica da ni i e potrebno d a konceptualizuj emo i l i tematizuj eшo 72 . lbld. , str. 204-205. 73 . Maurice Merleau-Ponty, P heнome11ology of Perceptioн (I.ondon: Routledge & Kegan Paul , 1962) , str. 128 ff.

84

H U B ERT L . DREYFUS

obelezj a zaj ed.n icka nekolicini slucaj eva iste stгuk­ ture da Ъisrno raspoznali tu strukturu, и stvari, istice razliku izrnedu ljudskog i rnasinskog raspoznavanja, koje se jedino odvij a na eksplicitnorn nivou pripadnosti nekoj klasi. Redukcija dvosmislenos ti и zavisnos ti od kon­ teksta. U slucaj evirna do sada razrnotrenirn, obelez­ j a rkoj a ,defirnisн pripad.nost nekoj k�asi, ia!ko u ops­ tern ,sLucaju sruvi1se b.roj na da Ьi rnogla da se ko­ riste и raspoznavanju, и principu su uvek rnogla da se ucine eksplicitnirn. U nekim slucaj evirna, rne­ dutirn, takva e ksplikacij a nij e cak ni rnoguca. Da Ьismo shvatili ovo glediste, ргvо morarno da se po­ zabavi:rn o idej orn kојн dele ka!ko oni tradicionalni filosofi tako i oni koj i rade na vestackoj inteligen­ cij i, prema koj oj raspoznavanj e oblika uvek moie da se �s hvati rkao j edrna vrsta klas,irfikacij e. U ovu prenaglj enu generalizacij u strpane su zaj edno tri razliCite vrste raspoznavanj a oЬlika, od kојЉ ni­ j edna nerna one karaJk teristike koje zahtevaj u filo­ sofi i digitalni racunari. ·

Prvo, postoj i raspoznavanj e koj e Gurwitsch naziva generickirn. Prirner za takvo raspoznavanje Ьilo Ьi raspoznavanje izvesnog predrneta, kao sto ј е olovka. Као sto ј е Gurwitsch i<Stakao, ovaj oblik raspoznavanj a, iako nije eksplicitan, podesan је za eksplikaciju p ornoou skupa karakteristika. Ali ono preko cega prelazi Gurwitsch и svorn prikazи је to sto narn и ovoj forrni raspoznavanj a slиze nase narnere da izdvoj irno karakteristike ikoj e su znacaj ne, а rnedu ovirn , i one koj e su presudne. Na prirner, kada ј е uveden instrurnent za pisanj e sa kuglicorn na kraj u, kraj ј е nazvan vrh ( ne silj ak ) , а instrиrnent hernij ska olovka ( ne olovka) , ро svoj prilici zato sto је presudno za one koj i је koriste da trag, koj i ovaj instrurnent napravi, ne moze da se izbrise. Mozerno da zakljuCirno da ј е pravlj enj e neiz­ brisivog traga odredbeni kriterijurn za postoj anje

STA RAcUNARI NE MOGU

85

pera, dok imati vrh znaCi samo ono sto Wittgenstein zove simptom - " . . . neki fenomen о kome nas uCi iskustvo da j e dan i1i drugi naCin koincidira sa feno­ menom koj i ј е nas odredbeni kriterij um. " Mozemo cak da pokusamo da uvedemo ovu distinkciju iz­ medu simptoma i kriterij uma u nas program . Ali, Wittgensteinovo sustinsko glediste о razlikovanju simptoma i kriterij uma pociva na tome sto distink­ cij a nij e utvrdena j ednom za svagda, vec se menj a sa promenama u nasim namerama i saznanj u : U praksi, ako vas neko upita, koj i ј е fenomen odredbeni kriterijum, а koj i је simptom, u veCini slucaj eva ne Ьiste Ьili u mogucnosti lda odgovorite na ovo pitanj e, izuzev sto Ьiste doneli proizvolj nu odluku ad hoc. Mozda Ьi Ьilo prak­ ticno definisat i j ednu rec uzimajuCi j edan fenomen kao odredbeni kriteriJum, ali cemo se lako ubediti u to da rec mozemo definisati i pomocu onoga sto smo u prvoj upotreЬi smatrali simptomom. Lekari се upotreЬiti nazive bolesti, а da n:ikad ne odluce kodi се se ferюmeni .ubraj ati u kmte­ rijume, а koj1i u simrptome; а ovaj nedos tMak j asnost i ne mora da bude ozЬilj an nedos tatak.74

Zaista, to је j edan od nacina na . koj i nаы poj movi sticu otvorenost vaznu za ljudsko raspoznavanje oblika, prilagodljivost koj a nedostaje racunaru koj i koristi fiksirani skup bltnih karakteristika. Druga vrsta raspoznavanj a oblika је raspozna­ vanj e slicnosti. U ovoj vrsti raspoznavanj a, kao u " sazimanj u " 75"' znacenj a reci ili recenica, ' kontekst igra odlucnu ulogu. Kontekst naprosto moze da nas odvede do zapazanj a onih slicnosti koj e, zatim, rno­ zeino d.a raspoznamo izolovano - kao u slucaj u dvosmislenih figura, kakva ј е Wittgensteinova pat­ ka-zec, figura koj a ј е slicna patki kada је okruzena slikama patki, i zecu kad ј е okruzena slikama ze74.

Wittgenstein , Т11 е Blue анd В rиvн Books, str. 25 .

75. Naravno, to samo izgleda kao , .usredsredivanje " ili "razjasnjava­ nje" onome ko prilazi proЬ!emu sa tacke gledista racunara. Kasnije cemo videti da је za !judsko Ьiсе situacija struktuirana u terminima medusobno zavisnih znacenj a, tako da ostala moguca znacenj a neke reci ili tvrdnje ni kada ne mogu da se eliminiSu. Ona sc jednostavno ne pojavljuj u .

86

HUB ERT L . DREYFUS

ceva - ili moze da nas navede da usredsredimo paznj u na izvesne aspekte oЬlika, kao u Pudovki­ novom cuvenom eksperimentu : Jednog dana је Pudovkin snimio Mosdzukina u gro planu sa potpuno bezizraznim licem i , proj ektovao ga poka:юjuci prvo, Ciniju supe, zatim mladu zenu koj a lezi mrtva u kov­ c egu , i na kraJju, dete koj e se igra s mecom. Prvo sto se moglo zapaziti bilo ј е da Mosdzukin gleda cinij u, mladu zenu i dete, а drugo , da on zamiSlj eno posmatra cinij u . da nosi izraz .tuge kada gleda ze.нu i da se smeska na dete. PuЬlika ј е bila zapanj ena raznovrsnoscu nj egovog izraza, mada је sva tri puta upotreЬljen isti snimak koj i ј е , ako nista drugo, нrp adlj ivo Ьiо neizrazaj an.76

Ovde, na jedan upecatlj iv naCin, znacenj e konteksta odreduje koj i se izraz vidi na licu u situacij i u kojoj nij edna crta lica proj ektovanog na platnu, ne obj a­ snj ava ove razlike. Neko Ьi mo:Zda mogao da ka:Ze da izra:Zaj n o lice, ono koj e posmatraCi misle da su videli, poseduj e izvesne crte, ka o sto su tu:Zne oCi ili srecan osmeh, koj e navode posmatraca da ras­ pozna izraz. Medutim, izraz ljudskih ocij u, na p r i­ mer, moze u toj meri da zavisi od izraza celog lica da se uopste пе Ьi mogao raspoznati a!ko se posmat­ ra kroz neki prorez . stavise, izvestan izraz ocij u moze da istakne neku krivinu nosa koj a se ne Ьi primetila da ј е taj nos na nekom drugom licu ; nos , zauzvrat, moze da naglasi izvesnu vij ugavost osme­ ha 1koj i шоzе ,da utice па iz��Ied ocijiU. Као sto Witt­ genstein primecuj e : " Covekova usta se smej u samo na coveCij em licu. "77 u takvim slucaj evima crte, nuz­ ne za raspoznavanj e slicnosti ( oCi koj e igraj u, pod­ smeslj iv osmeh ) , ne mogu, cak i kada su tematizova­ ne , da budu izolovane i definisane na neutralan i kontekstualno �Slobodan naCin . Stavise, kao i u slu­ caj u lingvistickog otklanj anj a dvosmislenosti , kon­ tekst - u ovom slucaju celo lice - ne samo sto odreduj e karakteristike Ъitne za raspoznavanj e, vee ·

76. Citiгano u Meгleau-Ponty, Sense and Non-Sense, (Evanstoп. North\vesteгn University Press , !964) , s t r . 54 . 77. Wittgenstein , Pl!ilosopl! ical Jnvestigations, str. 583 .

Ш.:

$ТА RAcUNARI NE MQGU

87

је pomocu nj ih i sam reciprocno definisan . Izraz nije izveden iz crta; jednostavno, on је organizaci­ ja ociju, ustiju, i tako dalj e, bas kao sto је melodij a saCinjena od istih onih nota kojima ona daj e nj i­ hove posebne vrednosti. U ovoj vrsti slicnosti, po­ j am raspoznavanj a oЬlika pomocu izolovanih crta nema nikakvog smisla. U drugom slucaj u slicnosti, predmeti koj e pre­ poznaj emo kao predmete koj i pripadaj u zaj edno , uopste ne шoraj u da imaj u Ьilo kakve zaj ednicke crte - cak ni one koj e zavise o d konteksta. U stu­ dij i о prirodnom j eziku Wittgenstein se usmerio na istrazivanj e ovog tipa neklasifikatorskog raspo­ znavanj a : Posmatramo komplikovanu mrezu slicnosti koj e s e prekla­ pa{ju i ukrstaj u : ponekad opste slicnosti, а ponekad slicnos­ ti detalj a. Mi,s lim da ne pos toj i bolj i izraz za karaMerizacij u ovih slienosti od izraza "familij a slicnosti"; j er razliCite slicnosti medu Claпovima neke familij e : stas , izgled, Ьој а ocij u , na­ cin hoda, rt:eшperament i tako dalj e, preklapajн se i ukrsta­ ju na isti nacin . . . Prosiruj emo nas poj am . . . kao sto и prediva upredamo vla'kпo ро vlakпo.78

Familij arлa slicnost se razlikuj e od pripadnosti klasi па nekoliko vaznih nacina : klase mogu da se deБnisu uz pomoc crta cak ako nemaj u nij edan Clan, dok se familij a slicnosti raspoznaj e samo pre­ ko stvarnih ili imaginarnih primera.79* Sem toga, dok se pripadпost neko j klasi svodi na sve ili ni­ sta,80�' familij a slicnosti dozvolj ava neki spektar 78 . Wittgenstein, Philosophical Investigatioнs, str . 32. 79. Posto tipicnost, za razliku od k\asifikacij e, zavisi od рогеаеnја sa specificnirn slucajevirna , takva slicnost rnora da bude sasvim konkret· na. Tako mozemo da govorirno о tipicnom Indijancu, ali ne i о tipicnom Coveku. 80 . L . А . Zadeh је ucinio intcresantan pokusaj da prevazicie ovaj karakter svв-ili-nista pripadnosti nekoj klas i . (Vid i , na pгimer, "Fuzzy Sets . " lnformation and Control, Vol . 8 , No. 3 /jun 1965/ .) Ali Zadehovo delo, mada interesantno, jos uvek definise klase pomocu specШcnih oЬ!ika, jednostavno dozvoljavajuCi da se clanovi klase definisu pomocu stepena clanstva и klas i . "Magloviti skup је klasa objekata sa kontinuumom stepeni clanstva " (str. 338) . Osim toga, ро Zadehu , maglovitost је ро seЬI

HUBERT L . DREYFUS

88

koj i se proteze od tipicnog do atipicnog. Na primer, neki atipican clan familij e moze da se prepozna ta­ ko sto се se smestiti u niz lica koj e vode od tipicnog do atipicnog clana. Slicno ovome, izvesni pojmovi kao ljubak, upadlj iv i grub, ne mogu da se definisц pomocu nuznih i dovolj nih uslova, nego samo iz­ laganj em nekog tipicnog slucaj a. Posto se ova vrsta raspoznavanj a nekog clana "familije " ne postize po­ mocu liste crta, vec posmatranj em 'k onkretnog slu­ caj a, u okvirima nj egove Ьliskosti nekom paradig­ maticnom ( tipicnom ) slucaju, takvo nаш raspozna­ vanj e nudi drugu vrstu otvorenosti i fleksi:Ь ilnosti. Na kraj u, Wittgenstein ide cak i dalj e sugeri­ suCi da u nekim vrstama raspoznavanj a mozda ne postoj e nikakve zaj ednicke crte, cak ni one koj e se preklapaj u. On nej asno nastavlj a svoj e opazanj e : . . . Ako neko zeli d a kaze : "Postoj i nesto ZO!jednicko и svim ovim konstrukcij ama - naime, disjunkcij a svih zajedniokЉ svojstava" - ј а Ьih odg10vorio : Sada se vi samo igrate •reai­ ma. Moglo Ьi, isto tako, da se lkaze : "Nesto se provlaci kroz celo predivo - naime, neprekidno preklapanj e ovih vla­ kana. " 8 1

Mozda ovde Wittgenstein sugerise neku trecu vrstu raspoznavanj a koj u on ne odvaj a j asno od slicnosti, ali koju mozemo da nazovemo raspoznavanj em na­ licnosti . . Na osnovu ove interpretacij e ne treba shvatiti da Wittgenstein tvrdi da raspoznavanj e nosi u seЪi toliko mnogo preklapaj ucih crta, vec da ne moze da se koristi takva nespretna disj unkcij a. Konzi­ stentnij i naCin razumevanj a nj egove analize sastoj ao Ьi se u zakljucku da svaka od crta koj e on pominj e u diskusiji о familij arnoj slicnosti - stas, Ъој а oCij u, hod i tako dalj e - nij e identicna kod Ъilo ·

maglovit pojam . Pod maglovitoscu Zadeh, bez raz!ike, spaja pet raz!iCitih problema raspoznavanja oblika: nej asnost granice, zavisnost od konteksta, zavisnost od svrhe, zavisnost od subjektivпe procene i familijarnu s!ic­ nost. Tako, nikad nije sasvim j asno koj i problem, ako neki postoj i , resava forma!izacija maglovitosti. 81 . Wit tgenstein, Philosophical Investigations, str. 32. _

sTA RAcUNARI NE MOGU

89

koj a dva clana familij e, vec se sastoj i od mreze иkrstajиcih slicnosti . DrzeCi se analogij e, to Ы zna­ cilo da је svak o vlakno sacinj eno od vlakana. Tako nije potrebno da bilo koj a dva clana rieke familij e imajи та kakve identicne karakteristike kako Ьi delili familij arnи slicnost. Slicnost је ikraj nj i po­ j am и Wittgensteinovoj analizi i on ne moze da se redиkиj e - kao sto zahteva masinsko misljenj e na listи Ш disjиnkcijи identicnih, determini,sanЉ ka­ rakteris tika. а2 Oni koj i sи sposobni da raspoznaj и pripadnost n�koj " familiji " ne moraj u da Ъudu и stanjи da navedu nijednu stvarno slicnu crtu zaj ednicku cak i dvama clanovima, :riiti postoj i Ьilo kakav razlog za pretpostavku da takve crte uopste postoj e . Za­ ista, :formalizovanj e ,f amilij arnih. slicnosti pomocu stvarno slicnih crta eliminisalo Ьi jednи vrstu ot­ vorenosti prema novim slucaj evima, st o је veoma Ьitna karakteristika ove forme raspoznavanj a. Bez obzira kakva se konstruise lista disjunktivnih crta, uvek moze da se izuшe novi .clan "familij e " cij e su crte slicne crtama datih clanova, а da nisu s tvarno slicne Ьilo koj oj crti Ьilo koga clana i, koj e Ъi u nekoj situaciji mogle da se raspoznaj u kao da spa­ daju шedu ostale. Ovaj varljivi, ali ipak, veoma uoЬicaj eni oЬlik raspoznavanj a koristi se j ednom naroCitom komЬi­ nacij om trij u oЬlika " obrade informacij a " , о koj ima sшо do sada ,diskutovali : maтgi,natllll e svesti, 'u:vida­ nj a i zavisnosti od kont�ksta. Pre svega, proces ј е implicitan. On koristi informacijи koj a, figurativno govoreci, ostaj e na rubu svesti. Da Ъismo sagledali ulogu uvidanj a naj pre moraшo da izdvoj imo gene­ ricko od tipiбnog, mada Gurwitsch иzaj amno ko­ risti ova dva termina. Као sto to Gurwitsch definise, raspoznavanj e generickog zavisi od implicitnih sig­ nala koj i uvek mogu da se uCine eksplicitnim. Ras82 . Ovu analizu је do detalj a izveo Renford Bambrough , "Univer­ sals and Family RasemЬlances , " и Wittgenstein: Tlle Philosophical Investi­ gations (Ne\v York: Anchor, 1966) .

HUB ERT L. DREYFUS

90

poznavanj e tipicnog, u smislu u kome smo koristili ovaj termin, zavisi od slicnosti koj e ne mogu da se tematizuju. Stoga, raspoznavanj e tipicnog, za raz­ liku od ra-spoznavanj a generickog, zahteva sagleda­ vanj e paradigme sa svih strana. Paradigmatican slucaj sluzi svoj o j funkcij i u onoj meri u koj oj ј е najj asnij a manifes tacij a onog sto ( sustinski ) cini sve clanove clanovima neke date grupe. Konacno, raspoznavanj e preko Ьliskosti paradigmi forma ј е kontekstualne zavisnosti . Wittgenstein naznacava da " j asno predstavlj a­ nj e proizvodi bas ono razumevanj e koj e se sas toj i u zapafanj u veznika. " 83 SledeCi Wittgensteina, kom­ Ьinacij u marginalne svesti, uvidanj a i od. r edivanj a konteksta nazvali smo " j asno grupisanj e " . Ova for­ ma ljudske " obrade informacij a " isto ј е toliko vazna koliko i tri fundamentalne forme obrade i�1formacija, iz koj ih је ona izvedena. Rezime. Ljudi su sposobni da raspoznaj u ob­ like pod sledeCim uslovima, nabroj anim ро stepenu tezine : 1 . OЬlik moze da bude izopacen, nekompletan, defor­ misan i pracen smetnj ama; 2 . Crte, koj e se traze za raspoznavanje, mogu da bu.du "tako fine i broj ne" da, cak ako mogu i da se formalizuju, pretrazivanj e razgranate blste takvih crta vrlo brzo postaj e neizvodlj ivo kada se dodaj u novi oЬlici za razlikovanje ; 3 . Crte то� da zavise od spolj nj eg i unutrasnjeg kon­ teksta i stoga se ne mogu specifikovati nezavisno od kontek­ sta; 4. Uopste ne moraj u da pos toj e zaj ednicke crte, vee "komrp likovana mreza preklapaju6h slicnosti" �posobna da asimiluj e sve nove i nove varij acij e.

Svaki sistem koj i moze da se izj ednaci sa ljudskim sposobnostima mora Ьiti u stanj u : 1 . d a razliku ; e Ыtne o d пebitnih karakteristika svakog datog oЬlika ; 2. da upotreЬlj ava signale koj i ostaju na rubu svesti; 83.

Ibld. , str. 49 .

ЭТА RAcUNARI NE MOGU.

91

3 . da uzima и obzir kontekst; 4. da opaza pod edinacno kao tipicno, tj . da ga pos tav­

lj a prema paradigmaticnom slucaj.u .

Posto raspoznavanj e oЬlika, cak i umerene sloze­ nosti, moze da zahteva ove cetiri forme ljudske " obrade informacij a " , rad na raspoznavanj u oЬlika nije otisao dalj e od globaJnog raspoznavanj a pros­ tih alfanumerickih oЬlika, kao sto su tipografski znaci i postanski broj evi . Sem toga, opste ј е pгi­ znato da dalj i napredak u igranj u igara, prevode­ nj u jezi:ka i resavanj u problema ceka na neki рго­ Ьој u istrazivanj u raspoznavanj a oЬlika.

ZAKLJUCAK Sada Ьi mogao da bude j asan osnovni proЬlem s ko­ j im se suocavaj u svi koj i pokusavaj u da koriste ra­ cunare u simulacij i ljudskog inteligentnog ponasa­ nj a: alternative moraj u da Ъudu eksplicitne. U ig­ ranju igara eksponencij alno umnozavanj e alterna­ tivnih putanj a zahteva ogranicavanj e putanj a koj e mogu da se proslede; u komplikovanim igrama, kao sto је sah, programi ne mogu da odabeгu najpo­ volj nij e putanj e. U resavanju problema sustina nij e samo u tome kako usmeriti neko selektivnu pret ra­ zivanje eksplicitnih alternativa, vec kako da se struktнira proЬlem da Ьi otpoceo proces pretraziva­ nj a. u j ezickom prevodenju nisu cak j asni ni ele­ menti koj ima treba manipulisati zbog sustastvene dvo.smislenosti prirodnog j ezika ; u raspoznavanj н oblika sve tri teskoce su medusobno nerazmrsivo isprepletane u istoj meri kao i Cinj enica da su slic­ nost i tipicnost, izgleda, nesvodlj ive karakteristike percepcij e . Ove su teskoce dovele do zastoj a u prvih pet godina rada na kognitivnoj simulacij i. Nije se ispunilo nij edno od Simonovih predvi­ danj a. Neuspeh kod prva dva predvidanj a, о tome sta mogu da urade masine Ll sahн i matematici,

92

HUBERT L. DREYFUS

ucinio је bespredmetnim nj egovo trece predvidanj e, koje se odnosi na psiholosku teoriju lj udskog po­ nasanj a. I pored sve zudnj e i lakovernosti psiholo­ ga, za poslednj ih deset godina veCina psiholoskih teorij a nij e preuzela formu racunarskih programa. Пmesto trijumfa, imamo ovakvu opstu sliku : uspeh sa prostim шehanickim oЬlicima obrade in­ formacij a, velike nade, а zatim neuspeh kada se na­ ide na slozenij e oЬlike ponasanj a. Simonova predvi­ danj a predstavlj aj u j os j edan primer fenomena koj i " Bar-Hillel zove " zaЬluda uspesnog prvog koraka .84* Ipak, sam Simon nij e izvukao takve trezvene zak­ lju6ke. U svom poslednjem predvidanju, napravlje­ nom 1 965 . g o d i n e S iшоп tvrdi da се " kroz dvadeset godina masiпe Ъiti sposobпe da rade sve 0110 s to ј е i covek u stanj u d a radi. " s5 U П delu cemo se posvetiti razlozima za ovako пepokoleЬlj iv optimizam, ali prvo шoramo da raz­ motrimo rad u oblasti VI koj i ј е zapocet tamo gde је otkazao rad u oЪlasti kogпitivпe simulacije. ,

84. Alvin Tofflerovo delo Future Shock daje izvrsnu ilнstгaciju ove greske na prvom koraku. (Vidi belesku 2 Poglavlja 2.) 85 . Herbert Simon, The Shape of Automation for Меп and Manage­ meнt (New Уогk: Harper & R ow , 1965) , str. 96.

П FAZA

( 1 962 - 1 967)

SEMANТICКA OBRADA INFORMACIJA Da Ьismo и perspektivi sagledali I fazи i stekli predstavи о onome sta se ocekivalo i sta је postig­ nиto и П fazi, korisno је poceti citiranj em Minskye­ vog kratkog prikaza istorije rada na masinskoj in­ teHgencij i : Ranih 1950. godina, posto s u racunari z a opstu паmеnи postali pristUipacni sirokim naиcnim krиgovima, kiЬernetika se podelila . . . и tri glavna pravca: prvi је Ьiо пastavlj anj e tragaпj a za j ednos tavnim, osnovni:m prinaipima. Ovo se docnij e transformisalo и trazenj e necega sto Ьismo mogli da nazovemo minimalnim samoorganizиjиcim s i s temima. Para­ digma za ovaj pristиp Ьila Ьi proпalazenj e velike zblrke generalno slicnih komponenata koj e Ьi se, kada se raspore­ de и vrlo s labo specifikovanи s trиk,t иru i smeste и podesnu okolinи . eventиalno poпasale na "adaptivan" naciп. Bilo је nade da се eventиalno in,teИgentno ponasanj e proistec,i iz evolucije takvog j ednog sis tema.1

Posto oni koj i jos иvek zastиpajи ovaj kurs , ponekad nazivan kiЪernetskim, nisи dali nikakve interesantne rezиltate - mada је nj ihov zastиpnik Frank RosenЬlatt ( Frenk RoznЬla,t ) izneo neka naj ­ fantasticnij a оЪесаnј а i tvrdnj e2* - о nj ima se ovde nece raspravlj ati. 1. Marvin Minsky, ш·еd . , Semantic Information Processing (Cam· bridge, Mas s . : М . I. Т. Press, 1969) , str. б , 7. 2. Na primer, sledeci izvestaj и casopi'su Chicago Tri Ь un e od 7. juna 1963 : " Juce ј е strucnjak iz oЬlasti masina, sa Kornel wпi­ verziteta, najav io razvoj masiпe koja moze da saslusa пeku konverzaciju

HUBERT L . DREYFUS

94

Drugi vazan pravac Ьiо је pokusaj da se naprave upotreЫj i­ vi modeli lj udskog p onasanj a . . . sto је zahtevalo da se po­ nasanj e masina izj ednaci s ponasanj em lj udi . . . 3 Knjiga Racunari i misao, u redakcij i Е. Feigenbauma i Ј. Feldmana, koj i su svoj diplomski rad obj avili u okviru Karnedzij eve grupe, pruza pravu sliku stanj a stvari kraj em 1 96 1 . godine.4

То је istrazivanj e u kognitivnoj simulacij i ko­

J lffi su rukovodili Newell i Simon, а koj e smo iz­ lozili kritici u Poglavlj u 1 . Minsky na slican naCin kritikuj e ovaj rad u clanku napisanom u vreme ka­

da se I . f aza priшica:la kraj u :

Metodi koji s u sasvim dobro delovali kod lakih proЬlema, nisu se ravnomerno prosirili i па one teske. Dalj i се naprei da otkuca beleske slicno sekretarici nekog ureda. Ocekuje se da се ureaaj Ьiti gotov do j eseni (sic) . Frank RosenЬ!att , direktor za istrazivanje kognitivnih sistema sa Kornel univerziteta, rekao је da се masina Ьiti najveCi uredaj ,koji misli ' do danas izgraaen . RosenЬ!att је ovo izjavio na skuptt povodom masina koje ttce, u lnstituttt za tehnologijtt na Severo­ zapadпom univerzitetu. " U svojoj matematickoj stttdij i , Perceptroнs (Cambridge , Massachu­ setts: М. 1. Т. Press, 1969) , Minsky i Papert su doS!i do manje optimisticke procene rada na perceptrontt: " Perceptroni su dobili sirok pttЬ!icitet kao masine za ,raspoznavanje oblika ' ili masine koje uce i о njima kao takvi­ ma Ьilo ј е diskusije u velikom broju knjiga, Clanaka u casopisima, i opseznim ,izvestaj ima ' . Veliki deo о,·љ spisa . . . bez ikakYe је naucne пedпosti . . . (str. 4.) " RosenЬ!attove sheme su se brzo ukorenile, i uskoro ј е nastalo oko stotinak grupa , velikih i malih, koje su eksperimentisale sa modelom ili kao ,masinom koja uCi ' ili tt vidu ,adaptiYnih' ili ,samoorganizujucih' mre­ za ili sistema ,automatske kontrole.' Rezultati ovih stotinak projekata i eksperimenata u opstem smislu su Ьili nezadovoljavaj uCi , а objasnjenja nelogicna . Masine oЬicno sasvim dobro rade na veoma prostim proЬ!e­ mima , ali dolazi do pogorsanja опdа kada im se dodele tezi zadaci " (str. 9 ) . U svetlosti ovih prakticnih teskoca i teorij skih ogranicenja koje Minsky i Papert demonstriraju, entuzijazam u pogledu buducnosti per­ ceptrona izvrsna ј е ilustracija greske na prvom koraku. (Vidi Ьelesku 84 , gore .) ТipiCna za ovu pogresnu ekstrapolaciju jeste Tofflerova tvrdnja (Future Shock, str. 186) da " Eksperimenti . . . Franka RosenЬ!atta i ostalih , demonstriraj u kako masine mogu da uce na svoj im greskama, da poboljsava­ ju svoje performanse, i da u nekim ogranicenim vrstama ucenja preticu studente . " Toffler ne pruza nikakvu indikacij u о ozЬilj nosti ovih ogra­ niCenj a. З . Minsky. Semantic Ј nformatioн Processiнg, str. 7. 4 . ! Ь id . , str. 8.

sTA RAё:UNARI NE MOGU

95

dak traziti da se ostvare nove idej e, jer su se ispreCili neki veoma >temelj ni proЫemi na nasem neposrednom putu.5

Tako Minsky tиmaCi stagnacij и kој и smo иocili. I stovremeno on i nj egova grиpa na М . I . Т . pobri­ nиli sи se za nove idej e i nj ihovo ostvarenj e. ' Treei pristup, onaj koj i zovemo vestacka inteligencij a, pr e d s tavlj ao је pokusaj da se izgrade inteligentne masine bez ika'kvog predubedenj a da sis tem mora biti j ednos·tavan, Ьio­ lo5ki ili slican coveku. Oni koj i su krenuli ovim putem sш atrali su da samoorganizuj uci sistemi ne pruzaju nikakvu nadu il i da su, moZda, preuranj eni . cak i kad Ьi jednostav­ nast pocetnog organizovanj a preds tavlj ala kraj nj i cilj , Ьilo Ьi potreb no da se .prethodno stekne iskustvo sa inteligen­ tnim maiЊnaшa (zasnovaniш ako је nuЪno, na ad hoc шeha­ nizmima) da Ьi se eventualno mogle proj ektovati ekonomic­ nij e sheme.6

­

,

Sada cemo preCi na ovaj treci i naj novij i pri­ stиp , odnosno, na rezиltate о koj ima se govori и Minskyevoj knj izi Semanticka ob rada informacija, da Ьismo videli sta је stvarno ostvareno. Minsky ј е j ednom napomenиo da Ьi se и oceni prograшa iznetih и ovoj knj izi moglo da postavi pet pitanj a : 1 . Zasto s u izab rani bas ovi proЬlemi ? 2. Kako rade ovi programi ? 3 . Кој а su nj ihova ogranicenj a? 4 . sta programi stva гno postizu ? 5. Kako se mogu prosiriti na sire dome.пe nadleznosti ?

Ako, sledeCi ovaj metod, analiziramo programe koj e Minsky predstavlj a kao najbolj i rad od 1 962 . godine, pronaci cemo da za razlikи od таdа obavlj enog .pre 1 96 1 . godine, koj i је mogao da ostavi иtisak ,i
Minsky,

" " Descriptive Languages and ProЫem Solving ,

mantic lnformation Processing, str. 4 1 9 . 6. Minsky, Semantic lnformation Processing, s t r . 7-8 .

u

Se­

HUBERT

96

L.

DREYFUS

dini, ostali su nereseni. Isto tako cemo ponovo kon­ statovati da samo nepokoleЬlj iva vera omogucava istrazivacima, kao sto је Minsky, da ovakvu situa­ cij u smatraju ohrabruj ucom. Pogledaj mo detaljno programe.

I. ANALIZA PROGRAMA ZA S EMANТ ICKU· OBRADU INFORМACIJA ANALIZA PROGRAMA KOJI "RAZUME ENGLESКI " BOBROWOV STUDENT -

Od pet programa za semantickи obradu informa­ cij a prikupljenih u Minskyevoj knj izi, STUDENT program Daniela Bobrowa ( Denij el Bobrov) za resavanj e proЬlema algebre reCi - istice se kao najиspesnij i. То је, kaze nam Minsky, " demonstra­ cij a par excellence moCi иpotrebe znacenj a za re­ savanje lingvistickih proЬlema. " 7 Zaista, Minsky veliki deo svog clanka и casopisи Scientific Ameri­ can posvecuj e Bobrowom programи i ide toliko da­ leko da kaze kako "program razиme engleski. " 8 Posto se ovaj prograш predstavlj a kao najbo­ lj i, pocecemo s nj egovom analizom i to detaljno и odnosи na pet pitanj a koj e ј е sиgerisao Minsky. -

Prvo : Zasto је izab ran bas ovaj proЬlem ? Sam nam B obrow kaze : U konstruisanju sistema za pitanj a i odg ovore mnogi pro­ Ьlemi se znatno uproste ako se ogranici konteks t proЬiema.1

Sem toga: 7 . I b l d . , str . 5 . 8 . Minsky, "Artificial Iпtelligence " , Scientific American, Vol . 215, No. 3 (septembar 1966) , str. 257 . 9. Daniel G. Bobrow, " Natural Language Input for а Computer ProЬ!em Solving System " , u Semantic lnformation Processing, str. 135.

sTA RAcUNARI NE MOGU

97

Postoj i n eko l i ko razloga zasto smo izabrali konteks t alge. bars kih proЬlema reci u k oj i m a treba da se razvij aju tehni­ ke koj e Ьi ospo�юblle racunarski sistem za resavanj e pro­ Ьlema za k oj i bi mogao da p rimi ulaz izrafen prirodnim j e­ zikom. Prvo, znamo dobar tip strukture podataka u kome mozemo .da primetimo info rm acij e potrebne za odgovore na pita nj a u ovom kontekst.u, naime, algebarske j ednacine .10

Vazno је zapaziti da ј е proЬlem Ьiо izabran zato sto ga је restriktivni kontekst cinio laksim. Puni zna­ caj ove restrikcij e Ьiсе nam j asan tek kada odgovori­ mo na п aredna pitanj a.

Kako radi program ? Program j ednostavno rastavlj a recenice pro­ Ьlemske price u j edinice na osnovu nagovestaj a kao sto su reCi "puta " , " od " , "j ednako " , itd; izj ednacava ove recenicke delove sa х i у; i pokusava da postavi simultane j ednacine. Ako ove j ednacine ne mogu da se rese, p ozivaju se u pomoc dalj a pravila za rastav­ lj anje recenica u druge j edinice i pokusava se iznova. Cela shema deluj e samo zato sto postoj i odredeno ogranicenj e, tkoj e nij e prisru1шo u cr-az,umervanjru oЬic­ nog razgovora, da delovi recen ice, kada se predstave p omocu promenlj ivih, moraju da saCine resive jedna­ cine. Као sto kaze Minsky: " . . . . neke moguce sin· taksicke dvosmislenosti na ulazu razresavaj u se na osnovu algebarske konzistentпosti . . . " 11 Izbor algebarskih proЬlema ima j os ј еdпо pre­ imucstvo : Dvosmislenosti ne n a s t aj u .u prirodnom j eziku samo zbog raznolikosti struktural nog grupisanj a re6i, vec i s to tako, �bog raznolikosti znacenj a koj a se mogu pripi s ati s vakoj p o j ed inacnoj reCi. U programu STUDENT j ak o semanticko ogranicenj e (da recenice izrazavaju algebarske relacij e iz­ m edu oznacenih entiteta) manj e ili vise drzi sit u acij u pod kontrolom.'2 10. !Ьid. , str. 137. 11. Minsky, Semantic lnf01·mation Processing, str. 18. 12. ! Ь i d. . str. 20.

H U B ERT

98 Која

su

L.

DREYFUS

og ranicenja programa ?

Preimиcstvo koriscenj a algebarskih ogranicenj a isto ј е tako ozЬiljno ogranicenj e i za opstost progra­ ma, j er j edno takvo " strogo ogranicenj e " eliminise bas onaj aspekt prirodnog j ezika, odnosno nj egovи dvosmislenost koj a masinskи obradи prirodnog j ezi­ ka Cini teskom, а moZda i nemogиcom. Takav prog­ ram је toliko daleko od semantickog razиmevanj a da, kao sto priznaj e B obrow " . . . fraza ,nebroj eno риtа sam iSao и Ъioskop ', koj a Ьi trebalo da se inter­ pretira kao promenlj iv niz, pogresno се Ьiti inter­ pretirana kao proizvod dve promenlj ive ,nebrojeno' i ,isao sam и Ьioskop', zato sto se ,риtа' иvek иzima kao operator. " tз

Dakle, sta se po stiglo ? Bobrow ј е prilicno oprezan. Mada nj egova teza ima donekle obmanjиjиci naslov " Prirodni j ezik kao иlaz za racиnarski program za resavanj e proЬlema " , Bobrow od pocetka j asno kaze da program "prihva­ ta kao ula:z j edan udoban aii ogranicen podniz englesk o g jezika. "14 On dodaj e : diskusiji upotrebi6u fraze kao sto ј е "racunar razume engleski." U svim takvim ·slucaj evima "engleski" је upravo ogram,iCenii podniz engleskog j ezika koji se do­ zvolj ava kao ulaz za racunarski program о kome se disku­ tuje.15 u narednoj

Ovo ј е dovolj no neposredno i delиj e kao divan pokи­ saj da se nista vise ne trazi od onog sto ј е opravdarю ograni,cen1m i:zJborom materij ala. U tо1ю rada Bob­ row cak j asno kaze da " program STUDENT sve rcci 13 . Bobrow, ор. cit . , str. 183 . 1 4 . Daniel Bobrow, "Natural Language lnput for Solving Program", MAC-TR-L, М . l. Т., apstrakt teze, 1 5 . Bobrow, " Natural Language lnput for а Sol\•ing Program " , и Semantic Information Processing,

а Computer ProЬlem str. 3. (Мој kurziv.) Computer ProЬiem str. 135.

99

sTA RAcUNARI NE MOGU

smatra za simbole i radi sa onoliko znanj a о znace­ njи reci koliko је to kompatiЬilno sa cilj em pruпala­ zenj a nekog resenj a konkretnog proЬlemao " 16 Drиgim reCima, ovaj program ovaplocиj e mini­ mиm semantickog razиmevanj ao Bobrow је ponosan sto moze da doЬij e toliko mnogo za tako malo : " U sistemи STПDENT semaлticki model ј е zasnovan na јеdпој relaciji ( j ednakosti ) i pet osnovnih arit­ metickih 1fиnkcij ao " 1 7 Bobrow ј е podjednak o oprezan и pridavanj и naroCitog zласелј а terminи " razиme " o Za svrhe ovog izvestaj a u:svoj io sаш sledeeи operativnи defi­ nicijи "ra:юmevanj a"o Racиnar razume j edan podniz engles­ kog j ezi:ka ako prihvata иlazne recenice koj e sи Clanovi ovog podniza i odgovara na pitanj a zasnovana na informa­ cij ama sadrzanim и иiаzио Sistem STUDENT razи.me en­ gleski j ezik и tom smislиo18*

Bobrow obazrivo zaklj ucиj e : "Mislim da smo dal eko od pisanj a programa koj i moze da razиme и potpи­ nosti engleski j ezik, ра cak пi njegov veCi deo. Ipak, и okvirи svog иskog polj a sposobnosti STUDENT ј е pokazao kako Ьi mogle d a s e izgrade masine koje ,razиmejи' "19 Ра ipak, Minsky и svom clankи iz Scientific American kaze da " STUDENT razиme engleskio " Sta se dogodilo ? Кlјис оЬј аsлј елј а za сеlи stvar рrиzај и Bobro­ wovi лavodлici kod reci " razиmevaлj e " o Ako se pri­ setimo da " razиme " j edлostavлo zлaci " odgovoriti ла pitaлj a ru ogra•nicenom pocLnizи eлgl esikog j ezik a podvrgлиtog algebarskim ogranicenj ima " , олdа се­ то se, isto tako, prisetiti da sи reCi pod navodлiciо

о

о

о

160 Ibld . , str. 144 . 1 7 . Ibld . , s t r . 191 . 1 8 . Ibld o , str. 135 . U smislu termina ".razumeti" i "engleski " koje ј е Bobrow koristio , masina koj a nista dшgo ne radi nego , kad јој se ka.Ze, "Vi ste na redu " , odgovara na pitanje "Jeste li vi па re du ? " sa "Da" , trebalo Ьi da " razume engleski . " 1 9 . ! Ь id . , str. 194.

1 00

HUBERT L. DREYFUS

ma ipak tacne, iako nemaj u nista zaj ednicko s onim sto normalno znaCi ljudsko razumevanj e. Medutim, covek tesko moze da se odupre utisku da, ako BoЪ­ row koristi " razume " umesto " oЪraduj e " , onda to mora da ј е tako zato Sto nj egov program ima nesto zaj ednicko s lj udskim razumevanj em . Minsky se koristi ovom dvosmislenoscu u svom retorickom clanku jednostavno izostavivsi navodnike. Tako Minsky stvara novu zaЪunu iznoseCi iz­ nenadujuce tvrdnj e о " ogromnom ,potencij alu uce­ nj a' " BoЪrowog programa: Posmatrajmo kvaШativni efekat kod i se opaza и kasnij em ponasanju Bobrowog STUDENTA, kada mu se kaze da ј е "udaljenos t jednaka b rzini puta vreme!" Samo to j edno iskustvo шu omogucava da barata novim velikim podruc­ jern "srednj oskolske algebre" - fizi6kim proЬlemima mesto­ ·brzina-vreme. Vazno је izbec i naviku . . . koncentrisanj a samo na ovu vrstu "ucenj a", koje se j avlj a kao laga.no-po­ bolj sanje.,proisticuci-iliz-do-beSJvesti.,dugog-ponavLj anja is!lюs­ tva! Bobrowov program nema nikakav oprezni statisticki uredaj kome nesto stalno mora da se ponavlj a, stoga ј е nj egovo ucenje suvise bnilj antno d a Ьi se talkvim i nazvalo.20

Lako ј е pokazati da ono sto је masina postigla nikako ne moze da se nazove " razumevanj em " . Ma­ s.imi ј е zai1sta ·d ata nova jednaCina, ali опа nјн пе razume kao formulu. Sto znaCi, program moze sada da utisne neku udalj enost, :neku Ъrzinu i neko vreme u jednacinu d = rt; ali, da on niSta ne razume j asno је iz Cinj enice sto ovu j ednaCinu ne moze da upotre­ Ъi dva puta и jednom proЪlemu, posto ne zna kako da odredi koj e veliCine treЪa upotreblti и jednacini. Као sto BoЪrow priznaj e : " ista fraza uvek mora da se upotrebl za predstavlj anj e iste promenlj ive u ne­ kom problemu. "21 Nije se ostvarilo nikakvo ucenje. Kada ј е j ednom иklonio navodnike s roci " razu­ mevanj e " i interpretirao :navodnike oko reci " uce20.

Minsky, Semantic lnformation Processing, str. 1 4 .

21.

Bobrow,

ор.

cit . ,

и

Semantic Information Processing, str . 192.

sTA RAcUNARI NE MOGU,

101

nje " , tako d a ona znaci nadlj udsko ucenj e, Minsky slobodno moze da se upusti u uobicajeni metez spekulacije. Da Ьi se program Ьitno pobolj sao, trebalo Ьi da poseduje bar rudimentarno razumevanj e svog sopstvenog procesa resavanj a proЬlema i neku sposobnost da raspozna pobolj ­ sanj e kada ga pronade. Ne postoj i nij edan inherentni raz­ log zbog cega ovo ne Ьi bilo moguce za masinu. Ako ј ој se da model -sopstvenog delovanj a, ona Ьi mogla da koristi svoju moe resavanj a proЬlema za rad na proЬlemu sopstve­ nog usavrsavanj a . . . Kad j ednom shematizuj emo programe s istinskom sposoЬnoscu , s opstvenog usavrsavanj a otpocece rapidni evo­ lutivni proces. Posto masina нj edno usavrsava i 'sebe i svoj model, pocecemo da uocavamo sve fenomene asocirane s terminima "svest " , "intuicij a" i "inteligencij a". Tesko ј е reei koliko s m o Ьlizu ovom pragн, ali k a d se j ednom preko­ raci, sve t nece Ьiti isti. 22

Nij e toliko tesko reci koliko smo Ьlizu tom pragu, koliko Ьi Minsky voleo da veruj emo da jesmo . Posto nam је uspeh Bobrowog programa navodno pruzio zametke razumevanj a i ucenj a u koj e se MЪnsky pol\.10dava, mi treЪa sашо da rupitamo : do kog stepena mogu da se prosire i generalizuju Bobrowove tehnike ? Ovo nas odvodi petom pitanj u : Kako moze pro­ gram о kome је rec da se prosiri па siri domen sposobnosti? Ovde cak i Bobrow rasipa u vetar svoj u obazri­ vost - uprkos svoj oj ranij oj opaski da ј е semantic­ ki model zasnovaп па j ednoj relacij i ( j edпakosti ) ; sto znaci, da samo postavlj a i resava j ednaCiпe tamo gde moze da upotreЬi algebarska ograпiceпj a - i tvrdi da пj egova " semaпticka teorij a о razgovoru moze da se koristi kao osnova za mпog o opstij i sis­ tem j ezicke obrade. "23 I Bobrow zakljucuj e apstrakt svoj e teze sa sada poznatom greskom prve faze : " Sis­ tem STUDENT је prvi korak ka komuпiciranju sa 22. Minsky, , .Artificial Intelligence ' " , str. 260 , citiгano 23 .

Bobrow , Semantic lnformation Processi11g, str. 194.

u

belesci 14

1 02

H U B ERT

L.

DREYJ'US

racиnarima na prirodnom j ezikи. Dalj i rad na pred­ lozenoj semantickoj teorij i trebalo Ьi da rezиltиj e и mnogo slozenij im sistemima. " 24 Pet godina је pros1o otikako је Botbrow ј,:шеkао оvи tvrdnjи а da nij e iskrsla nij edna slozenij a se­ manticka teorij a. Tesko је razиmeti zasto Bobrow i Minsky misle da ј е takva generalizacij a moguca иprkos specificnim restrikcij ama nиznim za fиnkci­ onisanj e programa. Mislim da nista ne moze da op­ ravda, ра cak ni da obj asni nj ihov optimizam и po­ gledи ovog ogranicenog i ad hoc pristиpa. Nj ihov o psti optiшizam, prema kome neki takav racиnar­ ski pristиp ipak mora da delиj e, vidi se da sledi iz fиndamentalne metafizicke pretpostavke о p rirodi j ezika i ljиdskog inteligentnog ponasanj a; naime, da se svako иredeno ponasanj e ljиdi и principи mo­ ze formalizovati i obraditi ротоси digitalnih racи­ nara (tVidi PoglaV'lj e 5 ) . Ovo vo.di Bob.rowa i Mins­ kyog do toga da se otresaj и svih tekиcih teskoca kao tehnoloskih ogranicenj a, nametnиtih, na primer, ogranicenim kapaoitetim a s adasnjih masinskih me­ morij a.25* Da nij e Ьilo takve pretpostavke, B obrowov ograniceni uSipeh, koji је MiПJsky юaj avio kao najper­ spektivnij i, Ьiо Ьi shvacen kao trik, koji nista ne go­ vori ni и prilog niti protiv mogиcnosti masinskog razищevanj a, а Cinj enica da је ovo najbolj e sto Ьi inteligentna osoba kao sto је Bobrow mogla da uci­ ni, dovela Ьi do razocarenj a и pogledu mogш)nosti da se ika·d dosti,gne prag ·sops tvenog usav.rsavanj a masiпa. 24.

ВоЬго\V, Natш·al Language lnput, stг. 3 ,

c itirano

u belesci 14

gore . 25 . U svom clanku u casopisu Scientific America n (str. 258) , Minsky pita: " Zasto programi nisu inteligentnij i ? " i odgovara " . . . sve doskora resursi su sasYim bili ograniCeni u ljudima, vremenu i raCuna­ rima . Nekoliko brizlj ivij ih i ozЬiljnijih pokusaj a priЬlizili su se svom cilju . . . drugi su Ьili ograniceni kapacitetom operativne memorije; ostэ:li se joS uvek sreCu sa teSkoCama programiranj a . "

STA RAcUNARI NE MOGU

1 03

EVANSOV PROGRAМ ANALOGIJE

Kroz citavu Minskyevu kolekcij u pomalj a se ista struktura : neko ad hoc resenj e ogranicenog pro­ Ьlema о kome se prvo izvestava s obazrivoscu, а po­ tom se tumaci kao prvi korak ka opstij im metodi­ ma. Rad ifljlozen u Mimsikyevoj knj izi Ъiо ј е zavrsen do 1 964. godine i, mada ј е od tada proteklo sedam godin a jos uvek nij e os tvarena 1nij edna od obecanih generallizaciј а. Evansov (Evans) program za pro n alaz enj e aпa­ logije, na primer, slozeni је program za resavanj e odredene vrste analoskih problema koj i se upotre­ Ьlj avaju и testiranj u i.n teligencij e ( vidi sliku 2 ) . ,

А ј е prema В kao С prema ?

А

[]Ј []Ј сl �н�н�н�l В

rr::: � :1\

Slika 2

Program obav:l j a svoj odredeni ogran.iceni za·da­ tak isto tako dobro kao i neki prosecan ucenik sto ј е, u'Zill emo Н u obzir �stanj e юа tom 1JOilju, prblirno impresiv;no . Sem toga, Evan.s pri12)Пaj e da ovaj uspeh kao takav ima malo v·rednosti ukoJitko priшenj ene tehnike ne mogu .da se uopste. AJi Evaюs se ne zado­ voljava, kao Bobrow, tv.11dnjom ,da је taikva geneтali­ zacija moguca. On radij e pokusava da pri kraj u svog clanka skicira koj u се formu takva generali��­ cij a da doЬij e i doprinos koj i се da pruzi programi-

1 04

HUB ERT L. DREYFUS

ma za resavanj e proЬlema, kao sto је GPS ili rad na raspoznavanj u oЬlika. Na poslednj im straпicama ovog poglavlj a op1sujemo ј еdап proces "ras,poznavaпj a oЬiika" Cij e su glavne konture zasпo­ vane па koncepcij i opisane ANALOGIJE. Ovo је пesto amЬi­ cioznij e uglavnom zbog toga sto se uvodi moonij i i opstij i deskriptivпi akvir za "predmete". 2 6 GPS posmatra potpredmete datog predmeta kroz nj egovu organizaciju cilj"potcilj . Sto zпaCi, GPS izbegava posmatra­ пj e slozenih struktura na datom пivou, razlazuci ih и ma­ nje .struiOtшe povezane potcHjevima . Tako GPS niikada пе posmatra пij ednu poj ediпacnu slozeпu strukturu kao tak­ vu; kada se obraauj e пеkа podstrui&tura па пekom duЬijem nivou роtоИј а, опdа је опа "izvan konteksta " posto пedosta­ ju iпformacij e о tome kako se .dopriпosi postizaпj.u sirih cilj eva ostvarenj em ovog rpotcilj a. Newell govori о j edпom obliku ovog problema ,,nedostauka koпteksta" i пavodi ne­ koliko nezadovoLj avajucih pokusaj a resavanj a .tog proble­ ma. Mehanizam koj i smo skicirali predstavlj a ureaaj za ras­ pozпavanj e oblika �koj i је sposobaп da baci pogled па pro­ blem i t o "gloћalan", ра ipak da ima pristup punoj s truk­ turi. Moglo b i da se ocekuj e da takvo "globalno" vоаепје mora da spase GPS od utroska velike kolicine vremeпa koj e је sada potrebno za postavlj anj e i sleaeпj e potciljeva, koj i пе dopriпose postizaпj u cilj eva па пajvisem ili priЬliZ­ пo пajvisem пivou. Samo Ьi ovo Ьiо dopriпos vredaп truda. 2 7

Evans, isto tako , ima predloge za ucenj e : Izvesпo ј е d a ј е proucavaпj e ovih problema u relativпo dobro razumlj ivom ·domeпu 1jezika sa fraznom strukturom sledeCi " prirodп i korak ka razvojн pravog "geпeralizovaпog uсепј а pomocu masiпa, i preduslov је .za ,razmatranj e нсепј а u slozenij em ambij eпtн deskriptivпog j ezika. Pos to­ j ala bi j edna interesaпtпa mogнcпost kada Ьi se primeпio celokнpпi aparat "frazпa strнktнra + GPS" za ispravlj anj e sops tveпog s.kupa pravila traпsformaoij e , posto ta sama pravila mogн da se opisu preko frazпe struktнre.28

26. Thomas G. Evans, , .А Program for the Solution of а Class ot Geoшetric-Analogy Intelligence Test Questions " , u Semantic lnformation Processing, str. 346-347. 27. 28.

IЬid., str. 349. !Ьid. , str. 350.

STA RACUNARI NE MOGU

1 05

Evans shvata da " ovo svakako moze da se pre­ okrene и velikи teskocи. "29 Ро svoj prilici tako se i dogodilo posto se nista vise nije obj avilo и vezi s ovom shemom iz 1 963 . godine, kada ј е bi: l o zavrseno ovo delo, а kao sto smo videli, Newell ј е и medиvre· menи odbacio GPS , а Mиrray Eden ј е sroCio izves­ taj prema kome ј е raspoznavanj e oЬlika, 1 968. go­ dine, Ьilo vise no ikad ad h o c. Naravno, nastaj e uo­ Ьicaj eno pitanj e : Zasto Minsky i Evans sa takvim poverenj em iscekиj и mogиcnost da se ad hoc gene­ ralizиjи tehnike koj e sи se ko6stile za resenj e ovog specificnog i prilicno slozenog proЬlema analo­ gij e ? U Minskyevoj zасиdиј исој komparacij i Evan­ sovog programa sa ljиdskim resavanj em analogij e pronalazimo nagovestaj и pogledи pretpostavki koj e podrzavaj и ovo poverenj e. Uprkos onima koj i se s njim ne slazи da VI nije zainteresovana za kognitiv­ nи simиlacijи, Minsky nиdi sledecи " mentalistickи" deskripcijи Evansovog programa. Da bi se obj asnio duh ovog rada, najbolj e ј е opisati prog­ ram u merJJtaИsФiCkoj formi. Kada је dat JJJi,z ft�ra, onda se konstruise niz hipoteza ili teorij a, na sledeCi nacin : 1 . Zasnovani na deskripcij ama D ( A )

i D ( B ) fiigura

А i В ( vidi sliku 2 ) postoje mnogi naCini na koj e D ( A ) moze

da se transformi<se u D ( В ) ; izaberi ј edan od ovih naeina. 2. I sto tako, postoj e mnogi nacini na koj e delovi А mogu da se postave и korespondenciju sa delovima С: svaka takva korespondencij a sugerise jedan odnos, kao sto ј е onaj predlozen и ( 1 ) , ali koj i se sada odnosi na figuru С i neke druge figиre. 3. Malo је verovatno da се se bilo koj i od odnosa pro­ nadenih u ( 2 ) moci savrseno da primeni na bilo koj u odgo­ vor-figuru. ( Ako bas neki i moze da <S e primeni, onda се to Ьiti odgovor programa.) Za svaku odgovor-figuru "oslaЬi", odnosno, generalizuj svaki odnos upravo onoliko koliko ј е dovolj no d a se moze primeniti n a figuru. 4. Na kraj u, program odmerava koliko је trebalo da se oslaЬi poj edini odnos . On Ьira onaj odnos
! Ь i cl .

HUBERT L. DREYFUS

1 06

l;z;borom one hipoteze koj a sobom povlaci naj manj e sl ablj e nj e originalne А�В transformacione hipoteze, pro­ gram izdvaj a ono obj asnjenje koj e sadrzi n aj vis e informaci­ j a zajedniCkih za оЬе r el acij e 4В i C�D . U fazama ( 1 ) , ( 2 ) , ( 3 ) , ( 4 ) , detalj i pravila s elekc ij e svode se, и stva ri na Evansovи teorijи о ljudskom ponasanjи и takvim situacija­ ma. Siguran sam da је nesto obиhvaceno od ovog opsteg karaktera и Ьilo kojoj vrsti sиdenja ро analogiji.30 "

"

,

Ovo " nesto " ј е j asnij e pos tavlj eno u Minskye­ vom clanku, u casopisu Scientific American. Tamo on kaze : " Siguran sam da su pravila ili procedure istog opsteg karaktera obuhvacene u bilo koj oj vrsti analoskog sudenj a. " 31 Ovo је ona ista pretpostavka, koj a, kao sto smo primetili, obrazuj e osnovu za Ne­ wellov i Simonov rad u KS. U stvari, Evans preuzi­ ma citat od Newella, da Ьi opisao sadrzanu procedu­ ru resavanj a proЬlema: "Svi ovi programi slicni sи ро pr i r o di . Za svaki p rogram ponaosob zadatak је d ovolj no tezak da bi nam dozvolio da tvrdimo kako programi resavaju probleme, а ne d a samo je dn os tavno iz r az avaj и p oj ed ine faze procedиre za resava­ nj e kоји је izumeo programer. Svi programi operi sи na formalizovanim zadacima koj i nisи n es truk tи irani, mada sи teski . Svi programi koriste isti konceptиaln i p ristup : oni interpretiraj и problem kao komblnatorni s t o podrazи­ meva otk riv anj e pravog sleda operacij a iz niza mogиcih sek­ v enci . SvCIIk i prog r am generira neko stablo m ogиcnosti da Ьi se postepeno istra:Zile mogиce sekvence. Skиp svih s<'k­ venci ј е prevelik da Ьi mogao da se generira i istrazuje in to to, tako da se razliCiti mehanizmi, nazvani heиristikama, иpotreblj avaju kako bi s e оЬiш mogиcnosti sveo na skup s koj i m moze da se manipиlise и okvirи raspolozivih mo­ gиcnosti za obradи. " .

,

Evans potom zakljucuj e : P r og r am za geometrij skи analogij и, isto tako, odgovara ovom opisи. Nwj krace receno, ako је dat pr oblem ovog t ip a program koristi razne heиristike za izdvajanje nekog " ko­ rek tnog" pravila ( и razloznom vremenи ) iz neke veoma si­ roke klase mogucih pravila.з2

,

30. Minsky, Semantic Information Processing, str. 16. (Мој kurziv.) 3 1 . Minsky, "Artificial Jn telligence ", str. 250 . (Мој kuгziv .) 32. Evans , о р . cit. , str. 280 . (Мој kurzi\•.)

sTA RAё:UNARI NE MOGU

1 07

Istina ј е da, ako Ьi ljudi resavali proЬleme ana­ logije na ovaj naCin, onda Ьi trebalo s razlogom ocekivati da се s e pobolj sati i generalizovati Evan­ sov prograш, posto је izvesno da ljudi prevazilaze sadasnj e sposoЪnosti masina . Ali , kao i u slucaj u GPS, ne postoj i nikakvo svedocanstvo da ljudi po­ stupaj u na takav naCin, а deskriptivno, psiholosko svedoeanstvo navodi na sugestiju da oni to ne Cine. Rudolph Arnheim ( Rudolf Arnhaj m ) , profesor psihologij e sa Harvardskog univerziteta, razmatraj u­ Ci Evansov rad, opisao ј е nacin na koj i lj adi prilaze istoj vrsti proЬlema. Vredno је u celini navesti nj e­ gov opis : sta se desava kada se neka osoba suoci sa slikom kao sto ј е sli:ka ( 2 ) ? Reakcija се ·donekle varirati od individue do individue sve dok neki poseban konteks t ne izazove koncen­ traciju na specifiena strt.l'kturalna svoj stva. Medutim, нzi­ majuci sve u obzir, posmatrac се ро svoj prilici zapaziti vertikalno uredenje i1i grupisanj e, sacinj eno od dve j edini. се, od kojih је gornj a veca i slozenij a nego s to је to donj a; on се, isto tako, verovatno primetiti razliku u oЬliku. Dru­ gim reCima, on се opaziti kvalitativne karaJkteristike raz­ mes•taj a, relativne velicine, oЬlik ; s druge strane, on verovat­ no nece zapaziti mnoga metri6ka svoj s tva od koj ih mora da krene ra6unarsko citanje oЬlika , kao sto su apsolutna veli­ Cina i razne duZine i udalj enosti pomoeu koj ih је konstrui­ sana pojedina figura. Ako neko zatrazi od posmatraca da precrtaju takvu figuru, nj ihovi crtezi се pokazati koncentra­ ciju na topoloske karakterisHke, а zapostavlj anj e specific­ nih mera. ProЬlem sparivanj a А i В za posmatraca moze da se pretvori u bogat i uzbudlj iv dozivlj aj . Mobla се on najpre uoeiti prolazne, nedokucive slicnosti izmedu u osnovi raz­ licitih struktura. Uopstena figura, sacinj ena spaj anj em dve figure, moZda се izgledati nepostoj ana, nepojmlj iva, iracio­ nalna. Postoje dva vertikalna aranzmana koj i se komЬinuju и neku vrstu simetrij e; ali, ove dve kolone presecaj u i prozimaju dij agonalne relacij e izmedu dva " ispunjena" veli­ ka kruga i dva manj a neispunj ena obli'k a. Razlicite struktи­ ralne odlike ne saЬiraj и se и jedins tvenи, postoj anu ,ј ra­ zumljivu celinu. lpak , posmatrac odj ednom moze da se iz­ nenadi jednostavnom pravougaonom aranzmanи od cetiri manj e figure : dva j ednaka krиg a na vrhu, dva j ednaka

1 08

HUBERT L. DREYFUS

kvadrata и dnи . Cim ova grиpa pos tane dominantna tema ili stnrktиrni kostиr celiпe, ostatak - dva velika kruga povezиj e osnovnи s t rиktиrи kao sekundaгno, dij agonalno doterivanj e. Utvrdena је s t rukturna hij erarhij a. S a d a је dvo. struka figura pos toj ana, pregledna, razumlj iva i zb o g svega toga gotova za por eden:j e s os.ta1im blgurama. Odigrao se p rvi cin resavanj a p roЬlema. Ako se posmatrac okrene ka figиri С, nj egovo gledanj e na ovaj novi oЬlik odre.deno је od s amog pocetka nj egovim prethodniш Ъ avlj enj e m figurama А i В. Posmatrana s gle­ dista А, figura С o tkriva slicnu veгtikalnu s trukturu, koj a se razlikuj e od А ugl avn om zbog sekundarnog kontrasta oЬlika. Fam ilij arna slicnost ј е velika, а re l aci j a lako nastaj e. Ali, ako se s ada С spari sa D1, s licnost izgleda preterana, а s imetrij a suvise kompletna. Nasuprot ovome, poredenj e sa D2 nиdi s asvim malи 'slicnost . D se odmah prepoznaj e kao 3 korektni paгtner, odnosno, cetvrti element analogij e, ako је ranij e ispravno bila shvacena relacija izmedи А i В. Ova epizoda о perceptivпom resavanj и ргоЬlеmа po­ sedиj e sve aspekte ispravпog mislj enj a : izazov, prodиktiv­ nи koпfuziju, нpиt:stva koj a оЬееаvај и, delimicпa reseпj a, kontradi:kcij e koj e zЉипј .uји , treпutпu p oj avu postoj aпog re­ seпj a ci j a је adekvatnos t oCigledпa, s trukturalпe promene do koj i h se do l az i роmоси mепј апј а totalпih sitиaoij a , sH­ cпost otkrivenи medи razlicitim s truJktиrama . То је, и ma­ lo m e, иzbudlj iv dozivlj aj dos toj an s tvoreпj a obdareпog umom ; а kada se proпade reseпj e� пastupa оsесапј е opиs te­ nosti, zadovolj s tva i odmora. Za racиnar пista od svega ovog nij e istina, ne zbo g toga sto је оп bez sves ti , vec zbog toga sto оп postиpa па fипda meпtal пo drukcij i пасiп. sokiraпi smo kada doznaje­ mo, kako је и пameri da роmоси masiпe re si proЬl e m aпa­ log i j e, eksperimeпtator " morao da razvij e j edan od naj s lo­ zenijih programa kaj i је ikad пapis an" . Za паs p roЬi e m пiј е tezak ; оп ј е d o st иpaп mozgu nekog mladog s tudenta. Raz­ lika пastaj e zbog toga sto zadatak iziskuj e гukova пj e to. poloskim relacij ama , koj e zahtevaju zaпemarivanj e Cisto mt;trickih rel aci j a. Mozak ј е podesen bas za takve topograf­ ske oЬl ike, zato sto nas oni infoгmisu о t ipicn om karak!terи s tvari, а ne о nj ihovim poseb n im merama.33

Као i u slucaj u saha, proizlazi da је globalno perceptivno grupisanj e prethodni uslov za prebro­ j avanj e definisano pravilima - j edinu vrstu proce33. Ru dolf Arnheim, " Intelligence Simlllated " , Midн•ay, University of Chicago (j un 1967) , str. 85-87 .

STA RAёUNARI NE MOGU

1 09

dure koj a ј е pristиpacna masini. Као sto Arnheim kaze, " Topologij a nij e otkrivena ротоси aritmetic­ kih, vec ротоси perceptivnih sposobnosti mozga, na koj e se i oslanj a. "з4 Ocigledno је da Minsky i Evans misle da ljиdi resavajи analogij e primenom pravila transformacij e, а tи sи perspektive za VI samo onda ohrabrиjиce ako ljиdi ovako роstирај и. Samo to znaci vrteti se и ,krugu, ,UJkoliiko neko svoj optimi:zam zaэn1va na hirpotezi ikoj a se, s d:I1l1ge ,strane, j ediпo oslanj a na cmj eniou da се, ako ј е hirpotetza bbla istiпita, onda i optimizam Ъiti opraмdan.

QUILLIANOV PROGRAM SEMANТi cKOG PAMC:ENJA

Poslednj i program koj i cemo razmatrati iz vre­ mena П faze, Ross Qиillianov ( Ros Kvilij an ) prog­ ram semanticlюg p amcenj a, najinteresantniji је pos­ to је naj opstij i ; to је i naj iskrenij i program, j er nj egov aиtor ( radeCi pod rukovodstvom Simona, а ne Minskyog ) nij e dao nikakva svecana obecanj a ili tvrdenj a.35* Ovaj program potvrdиje opstи heи­ ristikи evalиacije koj a је vec ocevidna u Samиelovoj skromnosti i иsреhи, kao i и Simonovim i Gelern­ terovim tvrdnj ama i neиspesima, naime, da је vred­ nost programa cesto inverzno proporcionalna pro­ gramerovim obecanj ima i j avnim i.stиpanj ima. Quilliaп se, kao i Bobrow, interesuje za simиlira­ nj e razиmevanj a prirodnog j ezika; a1i, паsирго t Bob­ rowи i Minskyom, on иосаvа da ovaj proЬlem ne moze da se tretira ротоси resenj a ad hoc. Na prvom mestu, ne verujemo da teorij e performanse ili racunarski modeli mogu da ignorisu ili izbace semantiku 34.

IЬid.

Za razliJш od Minskyog, ne Ьi se reklo da Simon, iako jedan od vernika, trafi od svojih studenata doktoranata da javno vffi'llj u. 35.

HUBERT L. DREYFUS

1 10

kao Sto је to slиcaj sa vecinom dosadasnj ih programa za obradи j ezika, ра da se i dalj e nadaj.u uspehи . Bez obzira da l i је program namenj en rasclanj avanjи recenica, prevo­ denjи j ezika ili davanjи odgovora na p1tanj a prirodnog j ezi­ ka, ako ne иzima и obzir semanticke Cinj enice ne veruj em da tarkav program ima sansи da se priЬliZi nivoи lj иdske sposobnosti.з 6

Posto ј е dao pregled ci:�lokupnog rada na tom polju, uklj ucuj uCi i rad Bobrowa, Quillian pri­ mecuj e : Programi kao sto ј е Bobrowov, Ьili s и sposobni d a postave jednacine koj e odgovaraj и izvesnim algebarskim proЬlemi­ " ma reci, роmоси skoro potpиne " sintaksicke procedure . . . Medиtim, pri svakom роkиsаји da se prosiri oЬim j ezika, nastaj e nиznost иnosenj a sve veceg broj a semantickih cinjenica.37

Quillian zaklj ucuje da и prviш programima simиlacij e nije se raspravlj alo о pro­ Ьlemima koji se odnose na sadrzaj neke opste, perшanentn.e memorli,j e, 's1iene covekovoj , kao ni na fomrnat i organizaciju ovakve .memorij e . . . . Dalj i napredak и simиliranj и resavanj a proЬlema, igranju igara i prevodenjи j ezika, sigurno се zahtevati pro­ grame koj i se razvij ajи i vrse interakcijи sa velikim memo­ rij ama.38

Quillian potom predlaze j edan slozeni heuristi­ cki program za memorisanj e i trazenj e znacenj a re­ Ci i "svega onog sto se moze iskazati j ezikom , opazi­ ti percepcij om, ili na drugi naCin saznati i upamti­ " ti 39 u ,,ogromnoj uzaj amno povezanoj mrezi.''40 Quillian predlaze ovaј program kao " razumno gle­ diste о tome kako se semanticka informacij a orga36.

Ro s s

Qиillian,

P1·ocessing, str. 25 1 .

" " Semantic Memory , и

Semantic

Information

37. Ross Quillian , Semantic Memory, Bolt, Baranek i Newman, Inc . , paper AFCRL-66-,189 (octobar 1966) , str. 54. (Izostavljeno и Мinskye. voj sazetoj verzij i teze.) 38. Qиillian, "Semantic Memory , " и Semantic lnformation Proces· sing, s tr. 219-220. 39. IЬid . , str. 22 1 . 40 . !Ьid., str. 222 .

�ТА RAcUNARI NE MOGU

111

" nizuj e u okviru memorij e neke licnosti. 41 On ne daje nikakav argument koj im Ъi pokazao da је to razuman program , sem sto Ъi to Ъiо razuman mo­ del za racunar ukoliko Ьi on memorisao semantic­ ke informacij e . Lj ud.i zaista ne osecaju da prolaze kroz Ьilo kakav slozeni proces pamcenj a i izvlace­ nj a informacij a koj i ocrtava Quillian, ali to njega ne uznemirava ј ег on, kao i nj egov uCitelj Simon, uvek u slicnoj nevolj i moze da kaze kako se ovi pro­ cesi ipak nesvesno odvij aj u : Iako proces desifrovanj a, n arav no , nij e identican s a prikri­ venom ob r a do m od k o j e se sastoj i r azumevanj e i·stog teksta и toku n or malnog citanj a , on је . . . na neki n ac in n jegov a usporena i otvorena ve rzij a .42

Nema sumnj e da se takva nesvesna obrada zais­ ta obavlj a i da је, stavise, takva obrada podvrgnuta heuristickim pravilima. Videli smo kako u slucaj e­ vima sahovske igre i resavanj a analogij e krucij alnu ulogu igra gestalt-grupisanj e, sto moze da se desi i u ovom slucaj u. Reklo Ьi se da ј е Quillian ipak nasle­ clio Nevvellovu i Simonovu nesпmnj ivu pretpo stay­ ku, da ljudi rade na osnovu heuristickih programa. Za sv ak o g ko bi hteo da obj asni " razumevanj e " centra1ni proЬlem su he uri sticki metodi pomocu koj ih s e odaЬira j ed­ no odredeno s hvatan j e t e kst a , bas kao sto su heuristicki me tod i , p omocu koj ih se od aЬ i ra odredeni potez izmedu svih mogucih, centralni proЬ!em za svakog k o Ьi hteo da obj asnj ava i gran j e saha.43

U okvirima ove pretpostavke Quillian mora da podrazumeva da zadatak programa obuhvata rad od delova prema celinama. Kada neko odaЬ i r a zadataik koji се dzv,rs�ti pom ocu шodelsike me mor ij e , on prvo misli na mo guc nost razum ev anj a перо. znatih recenica. Izgleda razumno .pretpostaviti da ljud i nuz­ no mo r aj u da raz umeju nove reeenice izvlaceCi iz memorij e 4 1 . Ibld. , str. 2 1 6 . 42 . Ibld. , str. 147 . 43 . Quillian , Semantic Memory, s t r . 1 1 3 , citirano

и

belesci 3 7 gore .

HUBERT

1 12

L.

DREYFUS

иpamcene informacij e о znacenj и izolovanih reCi i fraza, zatim kombinиj иci i moZda menj aj иCi ova иpamcena zna­ cenj a reci da Ьi izgradili znacenj a recenica. Prema .tome, trebalo Ьi prihvatiti j edan model иpamcenog semantickog znanj a i formиlisati pravila za komblnovanj e роmоси koj ih Ьi se opisalo na koj i se nacin grade znacenj a recenica od иpamcenih znacenj a reci.44

Qиillian, ist o tako, polaze velike nade sistem :

и

svoj

Ро svemи sиdeci cini mi se mogиCim da, ako Ьi neko mogao adekvatno da kodira i unese и memorij и racиnara samo nekoliko znacenj a reci i da formalizиj e prakticno иpotreb­ ljiv skиp pravila za komblnovanj e, kao program za racиnar, taj bi onda mogao da иnese и memorij и raeunara сео svoj spektar kodiranih znacenj a re.Ci na taj nacin Мо Ьi racиnar sam "razumeo" nj egove recenice kao definicij e ostalih poj e­ cblnacnih reti. То znaci, kad god ·bi neka nova, jos nekodira­ na rec Ьila definisana роmоси recenice и kojoj se koriste samo one reci cij a sи znacenj a vec kodirana, onda Ьi opis znacenj a ove recenice, koj i Ьi masina mogla da izgradi koristeCi svoj e prethodno znanj e zajedno s pravilima komЬi­ novanj a, Ьiо pravi prikaz koj i Ьi trebalo doda ti njegovoj memorij i kao znacenje nove reei.45

Ali sa iskrenoscи retkom и literaturi, Qиillian izvestava, isto tako, о svoj im razocarenj ima : Na nesrecи, dve godine rada na ovom proЬlemи navode na zakljиcak da ј е zadatak suvise teza'k . da Ьi mogao da se obavi pri sadasnjem stepenи znanj a. Obrada koj a se. odvi­ j a и glavi neke osobe kada ona " razиme" nekи recenicu i иgradиj e njeno znacenj e и svoju memorij и, zaista ј е veoma oЬimna, а prakticno sve se obavi bez svesnog znanj a osobe.46

Velicina proЬlema, s koj im se sиocava Qиillian, postaje j asna kada primetimo da definisanj e osam stotina i pedeset reci obuhvata mnogo vise informacij a nego sto Ьi moglo da se modelиje и j ezgrи da­ nasnj ih racиnara . . . 47 44.

Quillian , " Semantic Memory, " u Semantic Information Process-

ing, str. 23 5 . 45. Ibld., str. 235 . 46. Ibld. , str. 235 . 47 . Ibld., str. 241 .

sTA RAC:UNARI NE MOGU

1ЈЗ

Ove teskoce navode na zaklj!Ucak da је i sam mo­ del - i1dej a � d a nase raztl!Ill evanj e nekog prirodnog j ez�ka ohuhvata izgradnjи s 1JrUJktuirane celine i·z og­ romnog Ъrој а eksplicitrйh .delova - шoida sasvirm pogresan. Qиiblianov rad p.re namece юеgо sto razre­ sava pitanje memori<s anj a gigantslkog ·Ъrој а cinj enica koj e rezultиjи iz analize и koj oj nema mesta za perceptivni gestalt. Ako ova strиktura podataka ras­ te sиvise brzo sa dodavanj em novih definicij a, onda Ьi Quillianovo delo, иmesto da Ьиdе ohrabrиjuce, predstavlj a1o reductio ad absurdum celokupnog, ra­ cunarski orij entisanog pristиpa. Pre nego sto zauz­ memo stav о tome, da li Quillianov rad pruza osnovu za optimizam, trebalo Ьi odgovoriti na osnovno pita­ nj e : da li Quillianova baza podataka raste linearno ili eksponencij alno sa unosenj em novih stavki ? l!ZПenadujiUce ј е da и ;pogleoo ovog k'lj ucnog pi­ tanj a iша mnogo nade, а malo informacij a. Quillia­ nov program sadrzi definicije nekih 50 do 60 reCi, а и opiSIU Qui1llianovog rada, IU lknjizi pi•sanoj 1 968. godiюe, 'iri �godine ро obj avlj ivanju de1a, Minsky је morao da pri:zma da "mi j ednostavюo ne poznaj emo dovoljno lkolilko Ъi mocni Ьili Quiilianovi шetodi ka­ da ЪiSIIll o Ьili snaЪdeveni obiПbll i ј im foнdom ma­ nj a. "48 Jos j eooom da se pomene, юе postoj e izvesta­ j i ni о kakvom � d al j e m ·napretku. П . ZNACAJ SADASNJIH T E S KOCA

Sta Ьi Ьilo razumno ocekivati ? Minsky procenjuj e da sadasnj i Quillianov program sadrzi nekoliko stoti­ na Cinjenica. Procenjuj e, zatim, da "Ьi za veliku inteligenciju Ьilo neophodno milion Cinj enica. " 49 Isto tako priznaj e da се svaki "program opisan ( и ovoj knjizi) raditi naj bolj e onda kada m u se budu dale stvarno nuzne cinjenice, а da се se neumitno zagliЬiti ako porastu dosij ei sa informacij ama. " 50 48. Minsky, Semantic lnformation Processing, str. 1 . 49. Ibld., str. 26. 50. Ibld. , str. 1 8 .

HUBERT L. DREYFUS

1 14

Postoj i li, dakle, ikakav razlog da se poverиj e kako se ovi programi primicu " superiornim heиristi­ kama za rulюvanje struktиrom nj ihovog znanj a " , za koje Minsky veruj e da ljudi mотаји da posedи­ j u ; ili, kao sto Minsky tvrdi и jednoj drugoj svoj oj knj izi, da и raZJdoЬljи j edne generacije malo се odelj aka inteligencio је os t ati izvan masinskog carstva - proЬlem kreiranj a ves t acke intel igencij e Ьiсе susDiпski reseno51 о о о

"

.

"

Izvesno је da nista ne postoj i и Semantickoj obradi informacija sto Ъi opravdalo ovo verovanj eo Као sto smo videli, Minsky kritikиj e rane programe zbog nj ihovog nedostatka opstostio "Svaki program је sa­ mo radio u okviru svoje ogranicene specij alnosti i nij e postoj ao naCin da se kотЬiпиј и dva razlicita sistema resavanj a proЬlemao "52 Ali, Minskyeva rese­ nj a su kao i uvek ad hoc o Ipak, on samoиvereno dodaj e : Programi opisani и ovoj svesci mozda j os иvek imaj и оvи osoblnи, ali oni ne zanemaruj и v iJs e problem . U s.tvari, nj i­ hov је glavni zadatak da nalaze metode za nj egovo resava­ nj e.5з .

Ne postoj i, medutim, nikakav znak da је ijedan od clanaka, koj ima se Minsky predstavio, Ьilo sta resio o Oni nisu otkrili nikakvu opstu odliku coveko­ ve sposobnosti da se inteligentno ponasao Sve sto Minsky iznosi svodi se na proniclj iva, specij alna re­ senj a, ka o Bobrowova i Evansova, ili sи to radikal­ no uprosceni modeli, kao Quillianovi modeli koj i deluj u samo zato sto ј е stvarni proЬlem ostavljen ро strani, а glas i : kako struktuirati i иpamtiti masи potrebnih podataka ? Naravno , Minsky је vec prona­ sao odgovor ovom ocevidnom nedostatku j ednom novom verzij om ranije zaЬlude : 5 1 . Marvin Minsky, Computation: Finite and lnfinite (Englewood Cliffs, N. Ј . : PrenticeoHall, 1967 ) , str. 2 0 5 2 . Minsky, Semantic lnformation Processing, str. ! 3 . 53 . !Ьido, str. 1 3 .

Machines

sTA RAcUNARI NE MOGU

.

1 15

Cinjenica da sadasnj i skurp rprograma ima verovatno uske oЬime rprimene, ne ukazuj e па nedos tatak narpretka ka orp­ stosti . Ov i program i su koraci ka metodima za rukovanj e znanj em.54

Izgleda da se u П fazi igra sastoj i u tome da se vidi dokle neko moze da dospe sa pojavom slozenosti, pre nego sto se suoCi sa stvarnim proЬlemom slo­ zenosti, ра kad ne uspe da ga uopsti, onda tvrd.i ka­ ko ј е napravio p rvi korak. Takav pristup ј е nei:zЪezan sve dok su oni koj i rade na VI zainteresovani za proizvodenj e neoЬicnih rezultata, mada j os nisu resili prakticni proЬlem, kako memorisati i iz memorije vaditi veliki •b roj po­ dataka nuznih, ako ne i dovolj nih, za pravu fleksЉil­ nu semanticku obradu infoшnacij a. Minsky sa zado­ volj stvom primecuj e u osvrtu na rezultate da "covek mora da se iznenadi nad Cinj enicom dokle se stiglo sa tako slabasnim semantickim darom. "55 U skoras­ nj em govoru u SIGART-u ( Posebna interesna grupa za vestaalш inteHgencijн Ud•ru.z enj a za :masinsiko ra­ cunanj e ) Bar-Hillel skrece paznj u na obmanj ivacki karakter ova;Юve tvrdnj e. I m a veoma mnogo Ijudi - u svim oЬlastima , а rposebno u oЬlasti VI - koji, kad god sami uCine j edan korak ka usme­ ravanj u raeunara da urade izvesne stvari koj e nikad ranije nisu radili, veruju kako preoSitali kшaoi lllisu nis:ta .vri­ se do vezbanj e u tehnickou ves tini. Ovo је, u sustini, slicno kazivanju da, cim ne.sto iole moze da se uradi s racunarom, onda to moze dobro da se uradi. Nasuprot tome, mnogo је manj i korak od toga da se ne bude srposoban da se iole nes­ to ucini do toga da se bude sposoban da se nesto malo ucini, nego sto је sledeCi korak - Ьiti sposoban da se ucini dobro. Reklo bi se da је svako u VI obuzet ovim pogresnim mislj enj em.5 6

Ali Bar-Hillel ј е suvise velikodusan kad ukazuj e na to da ј е greska j ednostavno precenj ivanj e lakoce napretka. Da bi neko mogao da tvrdi kako је narpra54. IЬid . , str . 1 3 . (Мој kurziv .) 55. Ibld. , str. 26. 56. Bar-Hillel, "Critique o f June 1 966 Meeting, " SIGART Newslet•�· , st r. 1 .

1 16

HUB ERT L. DREYFUS

vio lak prvi korak , morao Ьi da posedиj e razloge za verovanje da Ьi dalj im takvim koracima eventиalno dostigao svoj cilj . Videli smo da Minskyeva knj iga ne ,daj e takive razloge . U IStvari ovi koraci lako mo­ gи da postanи koraci. и sиprotnom pravcи. Ograni­ cen karakter rezиltata о koj ima izvestava Minsky i Cinjenica da tokom poslednj ih pet godina nij edna o d obecanih generalizacij a nij e ostvarena ;UJpшSujн na zakljиcak da I j иdi ne barataj и masom izolovanih Cinj enica, kao sto to radi digitalni racиnar, ра tako ne moraj и da memorisи i ponovo traze ove Cinjenice роmоси heuгistbl:Jkih pravbla. Sudeei ро ,njihovom po­ nasanju, ljrudi pre odba:cиjru nego sto resavaja tes­ kioce s kojima se sиkoЬlj avajи oni ]юј i �rade na kogni­ tivnoj simulacij i i vestackoj ineteligencij i, tako sto оdЬасиј и diskretne tehnike obrade informacij a iz koj ih proizlaze ove . teskoce. Prema tome, иopste nije oCigledno da ј е Minskyev napredak и rиkovanj и " " znanj em (povrsan, kakav i jeste ) neki odrede.ni napredak и vestackoj inteligencij i. ZAKLJUCAK Videli smo kako se I faza, naj avljena kao prvi korak, zavrsava napиstanj em GPS i opstim lieиspehom и prиzanjи ocekivanih programa za dokazivanje teore­ ma, igranj e saha i prevodenj e j ezika. Sam Minsky priznaje ovaj neиspeh i pokиsavaj иCi da ga шnanj i postavlj a tacnи dij agnozи : Neki projekti nisu napredovali onoli'ko koliko se to od njih oceЮivalo, konkretno proj ekti u prevodenju j ezika i dokazi­ vanju matematiokih teorema. Mislim da оЬа primera pred­ stavlj aju preuranj ene pokusaje da se barata slozenim for­ malizmima, а da se ne predstavi njihovo znacenj e.1

П faza, novi prvi korak - zapocinje negde 1 96 1 . godine, kada IS'U Minskyevi ucenici u м. I . Т . poceli da rade teze koj e sи imale za cilj prevazilazenj e ove 1 . Minsky, "Artificial Intelligence , " str. 258, citirano

u

.Ьelesci 8 .

sTA RACUNARI NE MOGU

1 17

teskoce. Ona se zavrsava 1 968 . godine izdavanj em Minskyeve knj ige Semanticka obrada informacija, koj a izvestava о ovim pokusaj ima do 1 964. godine. Posle analiziranj a ad hoc karaktera ovih programa, za koje Minsky smatra da su vrlo uspesni, i uocava­ nj a nedostataka tokom poslednj ih pet godina, moze­ mo samo da zakljuCimo da se П faza zavrsila, isto ta­ ko, neuspehom. VeCina ie:ves,t aj a о stamjru na ovom rpoiljrи rpoikrusa­ va �da prikrij e ovaj 'neuSipeh. U i'zvestaj1u rpodnesecrюm za IEEE 1 966. god�ne, koji obuhvata rad na VI od 1 960. 1godine, R. Ј. So1omonoff (R. Ј. Solomonov ) po­ sve6uj e svoj e tri ргvе st:ranice GPS ...u i ostaHm, ra­ nij im dostignпCima ikoj a ,sru vec blla dov,Гsena do 1 960. go d in e, а sledece tri stramice ,s:lavпoj Ъuducnos­ ti ra,da na j,nduJkcij i S. Amarela ( S. AmareJ ) : "Mcvda A:marel пiј е rp.rogrcvrnirao ;n i j e dnu od svojih teorij a , v;a�ne su 1nj egove idej e i amaЊze ovih ]dej a . "2 Vrlo malo se rpominju Mi[}JSikyevi pгogrami ,s ema1r1tieike ob­ ra,de iпfo11macij a. Sva nada se rpolaze IU iнdJulkcij.u i ueenje. Na nesre6u , "Н svim pomelliUtim sistemima u:Cenj a н potpUJnosti SIU bble o'granicene vrste ,s cvrnoi,s ­ praiVlj amj a ,dost'L11pne masinama . . . Ј os IUvek паm ј е potп�bno , d a пnamo kakva паm ј е heuristika rpotreb­ п a da Ьismo naSli heuristike i kakvim Ъi s e jezici­ ma one mogle lako opisati ."3

Posto niko nij e doprineo pronalazenj u ovih heuristika, Solomonoffova poslednj a nada lezi u ves­ tackoj e vo l u c i j i : Obecanj e vestacke evolucij e znaci da su mnoge stvari pozna­ te ili se nagadaj u u pogledu mehanizama pnirodne evolucij e i da ti mehanizmi mogu da se upotrebe direktno iii indirek­ tno za resavanj e proЫema u nj ihovim vestackim kopij ama. Za istrazivanj e vestacke inteligencij e neuporedivo vise obe­ cava simulacij a evolucij e od simulacij e neuronalnih mreza, posto nista prakticno ne znamo о prirodnim neuronalnim 2. R. Ј . Solomonoff, , .Some Recent Work in Artificial I ntelligence. " Proceedings of the I E E E , Vol . 54, No. 12 (decembar 1966) str. 1 689 .

З.

Ibld., str. 1691 .

1 18

HUBERT L. DREYFUS

mrezama koj e Ьi иopste Ьile korisne za resavanj e teskih proЬlema.4

Medиtim, j edva da је zapocet rad na vestackoj evo1uciji. Veoma је ograniceno i:s trazivanj e u simиlaci­ " j i evolиcij e, kako ро kvantitetu tako i ро kvalitetu. "5 Kada j ed.an clanak, koj i treba da sиmira obav­ lj eni rad od 1 960. godine, otpocne sa ranij im dosti­ gnиcima i zavrsava spekиlacij ama ne izlozivsi nij e­ dan primer s tvarnog napretka, onda stagnacij a mo­ ze da se proCita izmedи samih redova. Ponekad se mogи uhvatiti nagovestaj i razoca­ renj a i и samim redovima. Na primer, Fred Tonge (Fred Tong ) , Cij i ј е solidan i nepretenciozan rad о heuristicko j proceduri prestampan и knj izi Racunari i misao, 1 968 . godine је, prikazиj иCi programe и VI, zaklj иCio : Ia:ko sи izradeni mnogi interesantni programi ( i neki intere­ santni uredaj i ) narpredak и vesta6koj inteligencij i nij e Ьiо иzbи,dlj iv niti spektakиlaran . . . То је bar delimicno posle. dica nedostatka j asnog razgranicenj a izmedи ostvarenj a i pretpostavki и mnogim spisima iz proslosti i sadasnjosti. Na ovom роlји, kao i na mnog1m :drиgim, postojli. velika :raz­ lika izmedи tvrdnj i kako neko ostvarenje "treba da" ј е mo­ gиce i samog toga ostvarenj a. Retki sи znacaj ni, identifikovani kameni medasi os tvarenj a. 6 ·

Tonge, zatim, navodi svoj spisak "kamena medasa " .

То sи _masina logicke teorij e Newella, Shawa i Simo­

na, Samиelov program igre dama i Uhr-Vosslerov program raspoznavanj a oЬlika - od koj ih sи svi bili dovrseni davno pre 1 96 1 . godine i svi s и vec mrt­ vi, ako se prosиdиj e sa sadasnj e tacke gledista. Da moj a reakcij a na Tongeov rezime о obavlje­ nom radи nij e neopravdana predrasиda, moze da se vidi iz poredenj a s a Р. Е. Greenwoodovim ( Р. Е. Grinvиd ) kritickim prikazom Tongeovog clanka za 4. I b l d . , str. 1 693 . 5. lbld., str. 1 693 . 6. Fred М. Tonge , " А View of Artificial А . С. М. National Mee ti11g (1966) , str. 379.

Intelligeпc e , " Proceedings,

119

STA RAcUNARI NE MOGU

Compu ting Reviews: " Iza ovog kratkog rezimea о stamju .stvari u vesta:akoj itnteaigenciji шoglo Ьi se zakljuciti da ј е uCinjen mali znacaj an napredak od 1 960. godine, а ni izgled.i za Ьlisku buducnost nisu tako svetli. " 7 Zasto oni koj i se bave kognitivnom simulacij om pretpostavlj aju, u svetlosti оvЊ teskoca, da racunar­ ski informacioni procesi otkrivaj u skrivene lj udske informacione procese i zasto oni koj i se bave vestac­ kom inteligencij om pretpostavlj aju kako mora da postoji digitalni nacin obavlj anj a ljudskih zadataka ? Koliko ј е meni poznato, niko u ovim oЬlastima nij e postavio seЬi ovakva pitanj a. U stvari, vestacka in­ teligencij a је naj nesamokriticnij e polj e na naucnoj sceni. Мога da postoj i raz1og zbog cega ovi inteligen­ tni ljudi skoro j ednodusno umanj uju ili ne uspevaj u da uoce svoj e teskoce, ра dogmatski nastavlj aju da potvrduj u svoj u veru u progres . Jasno, ne nj ihov uspeh, vec neka sila u nj ihovim pretpostavkama mo­ ra da im omogucava da ignorisu potrebu za opravda­ nj em. Sada moramo pokusati da otkrij emo zbog cega, i pored sve veCih teskoca, oni koj i тade na ves­ taakoj inteHgencij i polkazujiU takvu nepomucenu veru.

7.

str. 3 1 .

Р.

Е.

Greenwood,

Computing

Reviews

(januar-februar

1967).,

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1

П DEO

PRETPOSTAVKE NA KOJ IMA POC IVA U PORN I OPTIMIZAM

'

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

UVOD

Uprkos ozЬilj nim teskocama nisu se obeshrabri­ li oni koj i rade na kognitivnoj simulacij i i vestackoj inteligencij i. U stvari, oni su neograniceno optimis­ ticki raspolozeni. Као podloga nj ihovom optimizmu sluzi ubedenj e da ljudska obrada informacij a mora da se odvij a u diskretnim koracima, kao kod digital­ nog racunara i, post o је priroda proizvela inteligen­ tno ponasanj e ovakvim oЬlikom obrade, pravo pro­ gramiranje Ъi trebalo da omoguCi da se izmami tak­ vo ponasanj e iz digitalnih masina, Ьilo imitiranj em ili nadmudrivanj em prirode. Ova pretpostavka, da se ljudska ,i mehanicka obrada informacij a u kraj nj oj instanci svodi na iste elementarne procese, ponekad se naivno eksplicira . Newell i S imon sastavlj aj u uvodnik za jedan o d svo­ j ih clanaka sa sledecom napomenom : Moze se videti da ovaj pristup ne Cini nikakvu pretpostav­ ku u tom smislu Sto bi struktura racunara bila slicna moz­ gu, izuzev pretpostavke da su i jedno i drugo uredaj i opste namene za manipulisanj e simbolima i da racunar moze ·da se programira -da funkcionalno izrazava elementarne infor­ macione procese sasvim slicne onim koje izvrsava mozak.1

Samo ovo nij e naivna i prazna pretpostavka. Sta је uredaj opste namene za manipulisanj e sim­ boHma ? Sta su ovi "elementarni i.n formacioni pro­ cesi " koj i su navodno zaj ednicki lj udima i masina1. АПеn Newell i Н. А. Simon. Computer Simulation of Ншпап Thinking, The RAND Corporation, Р-2276 (20 . ap ri1 1961) , s t r . 9. (Мој kurziv .)

1 24

HUBERT L. DREYFUS

ma ? Sav rad na podrucj u vestacke inteligencij e obav­ lja se na digitalnim racunarima zato sto su oni j edini uredaj i opste namene za obradu informacij a koje znamo kako da konstruisemo, ра cak i da zamisli­ шo. Sve informacij e s koj ima ovi racнnari operisu moraju da se predstave роmосн diskretnih elemena­ ta. Informacij a se, u slнсај н sadasnj ih racunaл1.. , predstavlj a pomocu Ьinarnih broj ki, sto znaci, po­ mocu nizova sastavlj enih o d da i ne, otvorenih Ш zatvorenih prekidaca. Masina mora da operise na konacnim nizovima ovih odredenih elemenata kao serij ama obj ekata koj i sн uzaj amno vezani samo pravilima. Tako se pretpostavka, da covek fнnkcioni­ se kao uredaj opste namene za manipulisanj e sim­ boHma, ts,vodi na s:ledece : 1 . Biolosku pretpostavku prema koj oj na ne­ kom nivou operacij e - oЬicno se pretpostavlj a da su to neuroni - mozak obraduj e informacij e dis­ kretnim operacij ama pomocu nekog Ьioloskog ekvi­ valenta za uki j нcene i isklj ucene prekidace. 2 . Psiholosku pretpostavku prema kojoj um moze da se zamisli kao шеdај koj i operise sa Ьito­ vima informacij e, u skladн sa formalnim pravilima. Tako, u psЉologij i raбumar sl,иZi kao model uma kako ga zamislj aju empiristi, kao sto ј е Hjrнme, (sa Ьitovima kao atomskim impresij ama ) , i idealisti kao sto је Kant (sa pюgramom koj i daj e pravila ) . I empix1sti i i,dealisti su pripremili teren za orvakav model шitMj enj a kao obrade podatruka - proces tre­ ceg Iica н kome ,,procesor " IO.e igra Ьitnu ulogu. 3 . Epistemoloskн pretpostavku prema koj oj Ci­ tavo znanj e moze da se formalizuje , sto znaci, sve sto moze da se razume moze i da se izrazi pomocu logickih relacij a, tacnij e pomocu Booleovih funkcij a, logi
sTA RAC:UNARI NE MOGU

1 25

stvaranj e inteligentnog rp onasanj a, mora u principu da se podvrgпe analizi kao skup situaciono slobod­ пih i odredeпih elemeпata. Ovo ј е oпtoloska pretpos­ tavka prema koj oj ј е пiz Cinj eпica sve sto postoj i , а svaka ј е logicki nezavisпa od. ostalih. U пarednim poglavlj ima pozabavicemo se anali­ zom plauziЬilnosti svake od ovih pretpostavki. Vide­ cemo u <Svakom pojediпacпom slucaj u da. oni koj i rade na KS ili VI uzimaju pretpostavku kao aksiom, garaпtujuCi rezultate iako је to, u stvari, samo j edna od mogucih hipoteza koj e treba proveriti uspehom takvog rada. Sem toga, nij edna od cetiri pretpostav­ ke nij e opravdana na osnovu empirij skih i apriornih argumenata iznetih u nj ihovu korist. Konacno, po­ slednje tri pretpostavke, koj e su pre filosofske nego empirij ske, mogu da se kritikuju sa filosofskog sta­ novista. Svaka od nj ih vodi konceptualnim teskoca­ ma kada se konzistentno prati kao procena inteligentnog ponasanj a. . Kad ispitamo svaku od ovih pretpostavki, Ьice­ mo u boljoj pozicij i da Ьismo mogli da shvatimo ta.i istrajni optiшizam onih koj i rade na vestackoj inteli­ gencij i i, isto tako, da ocenimo istin ski znacaj posti­ gnutih rezultata. ,

B I OLO S KA PRETPOSTAVKA

U periodu i,Zimedн proшulaSika telefonskog relej a i nj egove apoteoze u digitalnom racunaru . mozak , uvek tumacen pomocu poslednj ih tehnoloskih izu­ ma, Ьiо је shvacen kao velika telefonska centrala ili, nedavno , kao elektronski racunar. Ovaj model moz­ ga је Ъiо doveden u vezu sa istrazivanj ima u oЬlasti neurofiziologij e koj a su otkrila da neuroni ispusta­ j u elektricne impu] se, na principu " sve ili nista " . Ovaj impuls ili elektricni naboj uzet ј е za j edinicu informacij e u mozgu koj a odgovara Ьitu informacij e u racunaru. Ovaj model j os uvek nekriticki prihva­ taj u skoro svi oni koj i nisu direktno upleteni u istra­ zivanj a iz oЬlasti neurofiziologije ; on podrzava na:iv­ nu pretpostavku da је covek hodaj uCi egzemplar uspesnog programa digitalnog racunara. Ali da podemo i o d toga da, cak ako mozak zais­ ta i funkcionise kao digitalni racunar na izvesnom nivou, to ne Ъi nuzno trebalo da ohrabri one koj i ra­ de па KS Љ V I . Jer mozaik ј е mobla semiпllll ikao veom a veliki niz nasumice povezanih neurona kao sto su perceptroni, predlozeni od strane grupe koju Minsky negira kao predstavnike ranih kiЬernetica­ ra. 1 * Jedna takva mreza neurona moze da se simuli·

1. Moglo Ьi se prirnetiti da cak i ako moze da se poka:le da su neki ograniceni tipovi preceptrona nesposobni za raspoznavanje i ucenje (Vidi belesku 2 , Poglavlja 2.), nije iskljucena teorij ska rnogucnost da Ьi neka neuronska rnreza dovoljne slozenosti rnogla da uci. Ova mogucnost s talno rnora da 'se ima u vidu kada ocenjujemo argurnente za Ьiolosku i psiholosku pretpostav!ш, prerna kojima rnozak ili urn rnoraju da funk­ cionisu kao heuristicki programirani dig:italni racunar.

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 27

ra koristeci program, ali takav program ni u kom smislu ni j e heuristicki program. Tako sama cinj eni­ ca da mozak moze da bude digitalni racunar nij e uopste osnova za optimizam u od.n osu na uspeh ves­ tacke inteligencije, kao sto su је definisali Simon i Minsky. Osim toga, empirij sko је pitanj e da li elementar­ na obrada informaci j a u mozgu moze najbolj e da se shvati рощосu digitalnog modela. Mozak moze da obraduj e informacij e na jedan potpuno razliCit na­ Cin od onog na koj i to cini digitalni racunar. Na primer, i.nformacij a moze globalno da <Se obradi na nacin na koj i mrezni analizator resava proЬlem naj­ manj e putanj e kroz neku mrezu. Zaista, sadasnj e svedocanstvo sug·e rise da model mozga, zasnovan na neuronima-prekidaCima, nij e vise empirij ski odrziv. Vec је 1 956. godine John von Neumann ( Dzon fon Noj man ) , j edan od pronalazaca modernog digitalnog racunara, izrazio svoj e ·sumnj e : GovoreCi konkretno о ljudsikom nervnom sistemu, ovo ј е sada ogroman шehanizam - bar 106 puta veCi o d bllo koje vestacke tvorevine s koj om smo upoznati - а nj egove ak­ tivnosti su u odgovarajucoj meri raznolike i slozene. Nj ego­ ve duznosti uklj ucuj u inter,pretaciju spolj nih cu1nih s ti­ mulusa, izvestaj e о fizickim i hemij skim uslovima, kontrolu motornih aktivnosti i unutrasnjih hemijskih nivoa, fuiJikci­ jн pamcenj a sa vrlo komplikovanim procedurama za trans­ formisan�je i pronalazenj e informacij a i, naravno, kontinui­ rano prenosenje kodiranih naredЬi i manj e ili vise kvanti­ tativnih poruka. Pomocu digitalnih metoda moguce је ruko­ vati svim ovim obradama ( tj . koriscenjem broj eva i nj iho­ vim izrazavanjem u ь:narnom sistemu - ili nekim dodatnim trikovima kodiranj a u decimalnom i1i nekom drugom sistemu) i obraditi digi'talizovanu i obicno numerizovanu informaciju .pomocu algebarskih (.tj . u osnovi aritmetiCJkih) metoda. Ovo је verovatno nacin na koji Ьi lj udski konstruk­ tor, za sada, pristupio 'j ednom takvom problemu. Raspolozi­ vo svedocanstvo, mada oskudno i neadekvatno, pre nas toji da ukaze па to da ljudski nervni sistem koristi drukcije principe i procedure. Ta!ko izgleda da niz impulsa, koji nose poruku, prenosi znacenj e pomocu izvesnih analoskih odl:ika (u okvim impulsne notacij e - tj . ovo izgleda da је mesovi­ ti delom digitalni, а delom analogni sistem ) , kao sto ј е \lremens:Jш gus,tiпa :impulsa u јеdпој linij i, !korelacij a �mpul-

1 28

HUBERT L. DREYFUS

snih vremenskih пizova iz me du razlicitih liпij a u ne!kom snopu, itd.2

Von Neumann nastavlj a s tumacenj em onog sto on podrazumeva po d " mesovitim karakterom zivih organizama " . Neuron p renosi impul s . . . Izgleda da rj e nervni i mpu ls uglav­ nom k araktera " s ve- ili-n i s ta " , tj . upo re dlj iv sa Ьinarnom b ro jlkom. Oei
АН cak i ovaj opis daj e suv.i se ustupaka ·digitalnom modeLu. liz Cinj enice da nervni impuls ima ka-rwkter "sve�ili-nista " . nikako ne sledi Ci-nj enica da se tu odvij a neka digitalna obrad.a . Izmedu digitalnog i analognog racunanj a postoj i logicka distinkcij a, а ne distinkcij a zasnovana na konstrukcij i i l i vrsti elektricnih impulsa u sistemu. Sustinska razlika iz­ medu digitalne i analogne obrade informacij a sastoji se u tome sto u digitalnoj obradi jedan jedini ele­ ment predstavi j a simbol u deskriptivnom j eziku, sto znaCi, nosi odredeni Ьit inforшacij e ; dok u uredaju koj i funkcionise kao analogni racunar obradenu informaciju predstavlj aju kontinuirane fizicke vari­ j aЬle. Operisuci buj icom impulsa, mozak Ьi Ьiо d igi­ talni raeunar samo ako Ьi svaki impuls Ьiо и korela­ cij i s nekim korakom и obradi informacij a ; ako Ьi se pokazalo da ј е brzina kojom se prenose impиlsi naj­ manj a j e dinica koj oj Ьi moglo da se dodeli mesto и nekom modelи obrade informacij a - kao sto izgleda 2. John von Neumann , Probabllistic Logics and the Synthesis of Rli:liaЬ/e Organisms from UnreliaЬle Components, Col/ected Works, А. Н. Taub , ured. (New York: Pergamon Press, 1963) , Vol. 5, str. 372 . (Мој kuгziv.) 3. John von Neumann, "The General and Logical Theory of Auto­ mata, " prestampano и The World of Mathematics (New York: Simon and Schuster, 1956) , str. 2077.

STA RAcUNARI NE MOGU

1 29

da to podrzava von Neumann - onda Ьi mozak ra­ dio kao analogni иredaj .4* Kada se j ednom rascisti ova konceptиalna kon­ fиzij a, von Neиmann moze da se shvati kao covek koj i sиgerise da mozak .fиnkcionise iskljиcivo kao neki analogni racиnar, а kasnij i rad је isao и prilog ovoj hipotezi. Zaklj иcak је j asan cak i za one koj i ni­ sи иpoznati s tehnickim detalj ima izvestaj a : Kod visih beSik!iomerJJjaka rp.rvi put s e s.reeemo s takvim feпomenima kao ·S'to је stepenasti, !Sinapticki potencij al, koj,i moze, pre no sto nas1tane bblo kJO(j i posltlsin.ap,JJ:iowi im­ pиls, algebaгski da sabere nekoliko prispelih presinaptickih brana na slozen nacin. Ove prispele brane sи razliC1te .vred­ nosti и zavisnosti od pиtanj e i stalnog prednapona. Zais ta, voliko mnogo moze, da se ura:di posredstvom ovog stepe­ nastog i nelinearnog lokalnog fenomena pre no sto se, inicira bilo koj
Prema naj noVIJ OJ sиgestij i Jeroma Lettvina ( Dzerom Letvin ) iz М. I. Т. p recnik aksona mo:Ze da igra presиdnи иlоgи и obradi informacij a delиj иCi kao filter.6 Po j edinacni пeuron se nadrazиj e pri iz­ vesnoj 1ucestanosti. Prec1nici nj egoviЪ 1razпih 1graпa arosOill a delovali Ьi kao пiSikopoj asni fi:l:teri pri ,raz;li­ citilm graпi6nim IUCestaпostima. Onda ы 'i!Z.la:z iz :date celije proieJvodio razJli16ite 'U!cestaпosti па шzlicitim terminalima. Filterske karakteristike aksona varira­ le Ьi sa njegovim preenikom koj i Ьi, zaиzvrat, mogao da 'Ьиdе neka fиnkcij a svezine signala koj i prolaze tim aksonom ili cak, mozda, funkcij a aktiviranj a aksona koji ga neposredno оkrиzији. Ako takvi vre4. Zahvalan sam Walter М . Elsasseru i R. L. Gregoryu па pomoCi kod formulacije ove distiпkcije . 5 . Theodore Н . Bul!ock , " Evolutioп o f Neurophysiologica! Mecha· nism s , " u Behavior and Evolution, Аnпе Roe i George Gaylord Simpsoп, ured. (New Haven, Conn . : Yale University Press, 1958) , str. 172. 6 . Jerome Lettviп, Berkeley, пovembar 1969 .

predavaпje

па

Kaliforпij skom

uпiverzitetu ,

HUB ERT L. DREYFl!S

1 30

menski faktori i prostorne interakcij e igraj u presud­ nu ulogu, onda ne postoj i razlog za nadu da obrada informaci j a na neurofizioloskom nivou moze da se opise u digitalnom, ili Ьilo kom drugom, formalizmu. God1ne 1 966. Walter Rcosenblith ( Ualter Rozm­ Ьli t ) iz М. I. Т . , j edan od pionira н 1koriscenj1u racu­ nara u neurofiziologij i, ovako ј е sumirao situaciju : Vise n e podrzavamo ranij e opsteprihvaceno verovanj e. da takozvani zakon sve-Hi-nista iz nervnih impulsa opravdava mislj enj e da relej i шogu da predstav}j aju modele za neuro­ ne. Пz to, sve vise nas iшpresioniraju interakcij e koj e se odvij aj u medu neuronima : u nekiш slucaj e.vima niz nerv­ nih iшpu1sa moze da reflektuj e aktivnosti doslovno hilj a­ de neurona u veoma finim gradacij ama. U sist�mu Cij i broj ­ ni elementi: tako snazno deluj u 'j edni na dюge, nece bas Iako moCi da se obj asni funkcionisanj e sistema na osnovu po­ j edinacnih neurona, kao da svaki ima nezavisnu osobe­ nost . . . Detaljna poredenja organizacij e raounarskih siste­ ma i nю:zJgova pokazace se podj ednako i kao Za!SJћrasн}uca i kao bezuspesna.7

Ovakvo glediste, prema kome mozak operise kao digitalni racunar, j er је slican uredaj u opste namene za шanipulisanj e siшbolima, empirijska ј е blpoteza koj a ј е imala svoj e vreme. Na osnovu sadasnjih em­ pirij skih podataka koj i se ticu mozga, ne mogu da se izvedu nikakvi argumenti za eventualnu vestacku inteligencij u. U stvari, razlika izmedu "j ak o interak­ tivne" prirode mozdane organizacij e i neinteraktiv­ nog karaktera masinske organizacije navodi na po­ misao da, bar sto se tice Ьioloskih argumenata, do­ kazi govore protiv mogucnosti koriscenj a digitalnih racunara za proizvodenj e inteligencij e. ·

7 . Walter А . RosenЬ!ith, " O n Cybernetics The American Scholar (prolece 1969) , str. 247 .

and

the

Human

Brain , "

P S I H OLO SKA PRETPOSTAVKA

Da 1i mozak radi kao digitalni racиnar striktno је empirij sko pitanj e koj e neurofiziologij a шоrа da razresi. Racunarski model j ednostavno ne иspeva da se podиdari -sa Cinj enicama. Nema j ednostavnog odgovora ni na srodno , ali sasvim drиkCij e pitanje : d a l i u m fиnkcionise kao digitalni racиnar, tj . d a li је opravdano koristiti racипanske modele ,и psiiholo­ giji . Ovde ј е mпo,go teze ·defia1isa,ti rproblem . Jasno је da ј е mozak obj ekt koj i koristi fizicke procese kako Ьi pretvarao fizickи energijи iz fizickog sveta. Ali, da Ьi se p sihologij a razlikovala od Ьiologij e, p si­ holog mora da Ьиdе sposoban da opise neki nivo fиnkcionisanj a koj i је drukCij i od fizicko-hemij skih reakcij a и mozgи. Teorij a kоји cemo kritikovati tvrdi da postoj i takav nivo - nivo obrade informacij a - i da na tom nivoи иm koristi racиnarske procese ka o sto sи poredenj e, klasifikovanj e, pretrazivanj e lista, i tako dalj e, da Ьi proizveo inteligentno ponasanj e . Ovaj mentalni nivo, z a razlikи od fizickog nivoa, mo­ ra da se иvede kao mogиCi nivo razgovora. Stoga се proЬleшi о koj ima se raspravlj a pre Ьiti filosofski nego empirij ski. Videcemo da pretpostavka о nekom nivoи obrade informacij a иopste nij e tako ocevidna kao sto misle kognitivni simиlatori ; da ima dobrih razloga za sиmnjи и postoj anj e Ьilo kakve "obrade " informacij a , ра . s toga i razlog za ·s иmnjи и valj anost tvrdnje da иm funkcionise kao digitalni racunar. Simon је 1 957. godine predvideo da се za deset godina psiholoske teorij e preиzeti formи programa

1 32

HUBERT L. DREYFUS

za racиnar i da Ьi ispиni o predvidanj e napisao ј е niz programa z a simиlacij и lj иdskog saznavanj a si­ mиliranj em svesnih i nesvesnih faza kroz koj e covek prolazi da iЬi obavio nekи specificnи kognitivnи rad­ njи. А videli smo da, иprkos opstoj neadekvatnosti takvih programa kоји priznajи cak i entиzij asti kao sto је Minsky, svi koj i se Ъаvе opstim podrиcj em ves­ tacke inteligencije ( иklјисиј иСi Minskyog) prihvata­ j и pretpostavkи da ljиdska Ьiса slede heuristicka pravila sliena onima koj a sи Ьila neophodna da bi se digitalnom racиnarи omogиcilo da proizvede inteligentno ponasanje. Stavise, i pored oskиdnih rezиltata delimicno se ispиnilo Simonovo predvidanje. Mnogi иticajni filo­ sofi psihologij e i psiholozi uskocili sи и Simonova kola i poceli da postavlj ajи svoj e proЬleme роmоси racunarskih analogij a. Ulric Neisser pretpostavlj a da ј е "zadatak psihologa, ikoji pokиsava 'da razиme ljudsko saznanj e, analogan zadatkи coveka kojri po­ kиsava da otkrij e kako је programi:raп racunar."1 А George Miller sa Harvaгda sada govori о "skoras­ пj:im razvojim a и nasem razпmevanj и coveka па koga se gleda kao па sistem za obradн informacij a."2 OЬieno se пе daj e nikakav argumeпt za ovu novu dogmu prema kojoj ј е covek пeki sistem za obradu iпformacij a, koj i fuпkcionise slicno heuris­ ticki programiranom digitalnom racunaru. Pre Ьi se reklo da је to neosporavani aksiom па kome po­ Civaju inace brizlj ive i kriticke analize. Bez sumnje, postoj i neko i·s kusenj e da se pretpostavi da, posto ј е mozak fizicka stvar i moze metaforicпo da se " opise kao da "obraduje informacij e , mora da pos­ toj i nivo obrade informacij a, neka vrsta organigra­ ma njegovih operacij a pomocu koga moze da se opise ·nj egova aktivnost na obradi informacij a. Ali, 1 . Ulric Neisser, Cognitive Psychology (New York : tury-Crofts , 1 %7 ) , str. б.

Appleton-Cen­

2 . Miller, Galanter i PriЬram, Plans and the Structure of Behavior (New York: Holt, Reinhart and Winston , 1960) , str. 57.

STA RACUNARI NE MOGU

1 33

videli smo и. Poglavljи З da bas zato sto ј е mozak fizicki i sto obradиj e informacij e nema razloga da Ьiolozi pretpostave da on fиnkcionise kao digitalni racиnar. Isto vazi za psiholoskи nivo. Mada psiho­ lozi орisији fиnkcijи koj a se zove ит kao "obradи informacij a", . t o ne znaCi da on stvarno obradиj e informacije и modernom tehnickom smislи, niti da fиnkcionise k,ao digitalni racиnar, tj . da posedиje program. "Obrada informacij a " ј е dvosmislen poj am. Ako ovaj termin jednostavno znaci da ит иzima и obzir podatke koj i imajи znacenje i transformise ih и drиge podatke koj i imajи znacenj e, onda ј е to sva­ kako neosporno. Ali kiЬernetska teorij a informaci­ j a, kоји је 1 948. godine иvео Claиde Shannon, nema niceg zaj ednickog sa znacenj em и ovom oЬicnom smislи. То је nesemanticka, matematicka teorij a о kapacitetи komиnikacionih kanala za prenosenj e podataka. Bit ( Ь inarna broj ka ) informacij e govori prij emnikи koj a ј е alternativa izabrana od dve podjednako verovatлe. �

U svoj oj klasicnoj raspravi "Matematicka teori­ j a komиnikacij a" Shannon је Ьiо savrseno j asan da nj egova teorij a, rarzradena za telefoпslkи .tehnbl<JU, briZlj ivo iskljucuj e znacenj e onog sto se preпosi kao irelevaпtпo . Fundamentalni proЬlem komunikacij a se sastoji u priЬliZ­ nom ili tacnom reprodukovanju poruke na jednom mestu ko1j a је predata s ·drugog mesta. Ротиkе cesto imaju zna­ cenje; tj . one se odnose na neki sistem ili su u korelacij i sa nekim sistemom koj i ima fizicke ili pojmovne entitete. Ovi semanticki aspekti komuniik acij e irelevantni su za inzenjer­ ski problem.з

Warren Weaver ( Uoreп Viver ) је cak j asnij i и оЬј аsпјеnји zпасај а Shannonove rasprave : 3 . Claude Е . Shannon, "Тће М.atћematical Theory of Commun ica­ tion, " u The Mathenшtical Т11еоrу of Communication, Claude Е . Shannon i Warren Weaver (Urbana : University of I llinois Pгess, 1962) , sq. 3 .

1 34

HUBERT L. DREYFUS

и posebnom smislu koj i ne. sme da se mesa sa nj enom uobicaj enom upotreЬom. Konkretno, informacija ne sme da se mesa sa znacenj em. U stvari, dve poruke, od koj ih је j edna opterecena zna­ cenj em, а druga ј е C is ta besmislica, mogu, sto se tice in­ formacij e, s ovog stanovista Ьiti potpuno ekvivalentne. То је ne.sнmпj ivo ono sto Shannon misli kada kaze da " s u semanticki aspekti k o munika cij e irelevantni za inzenj erske proЬleme. "•

u njegovoj teorij i rec informacija k oris t i se

С:Ьm se, upгkos S hannon ovoj opomeni , teorij a iнformacij a ned oz v olj eno t·r ansform Es e н teorijн zna­ cenj a, onda se н пјн i nj en 1re6n ik aиtomatSiki ugll"a­ dиj e kompj,uterSiki .nашеtљиtа rp re tpost avk a da iskus­ stvo iill O Ze .da •Se anatLizom S•vede 1Па izo[ovane, a t omske, a:lterшativ,ne izbore. Као teorij a :m1acenj a ova rp retJposta:VIka nikako nij e oe i.gl edna . Gestalt rpsi­ ho1ozi, na priшer, .sш a traj !U (kao ·s to ISШO vi·deli iU I deJlн, а ·rasp ra:v:l j ac emo .detalj,no ru I I I .delн ) .da mi·s­ lj enje i rp eтc epc i j a obruhiV ataj iU ru sebl glo1ba:lпe :p,ro­ cese ,ko j.i ne шоgи ·da se оЬ ј asne ne:kiш rpore1Jkom i:li caik :ne.k,1m p aral elniш slkrцpom .di;si.k,re1Jnih op eliac i­ ja.51' Ba s kao sto se Cini da је mozak bar delimi c n o analogni raC.unar, t ako i нш шоzе .da ·dopre ,do svo­ jih шisli i percepcij a oda:zi,v aj.иci se ,;polj iшa" , sbli" , " ,,korrfiigи:racij.ama " , i t aik o dalj e, ·kao б t о , 'il 'S tvari , irz­ gleda da i mi Ciniшo u onoj meri н koj oj ј е 1nase mis­ lj enj e otvoreno prema fe!l1oшeno1oskoj •deskripcij i .6 U1oga programera se sastoj i bas и tome da na­ pravi prelaz od. iskaza koj i imaj и zn acenj e ( sadrz e informacij и и oЬicnom smislи ) na niz diskretnih Ьitova bez znacenj a ( informacij a и tehnickom smis4 . \Varren Weaver, " Recent ContriЬutions to the Mathematical Theory of Commиnication , " и The Mathemat ical Theory of Communica' tion, str. 99, citirano и be\esci 3 gore . 5. U ovom kontekstи , Newellova, Shawova i Simonova tнdnja da sи siritetizovali dopiГinose Ьiheviorista i gestaltista tako sto sи , s jedne strane prihvati\i mere Ьiheviorista , а s drиge strane shvatili da је "ljиdsko Ьiсе veoma s lozen , organizovan sistem " ( " GPS : А Program that Simиlates Hиman Thoиght , " str. 280, 293) pokazиje ili zeljи da se иmanje rezиltati ili potpuno nerazиmevanje doprinosa svake od ovih skola . 6. Vidi I I I deo.

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 35

lи ) s koj ima operise ra<Sи nar. AmЬicij a ј е vestacke inteligencije da programira racиnar tako da sam obavlj a ovaj posao prevodenj a. Ali, niposto nij e ocigledno da moze da se prode bez coveka pre­ vodioca. Veliki deo literature о kognitivnoj simиlacij i stice prividnи dopadlj ivost и promeni oЬicne upotre­ be terшilll a " inforшacij a " и :srpecija1ni tehn:i:cki sшi­ sao, koj i se odskora pridaj e tom terminи. Filosofska j asnoca zahteva ·da ne ocЊacimo osпovno pitanj e da li ljиdska inteligencij a pretpostavlj a propisane operacije nad dislkretniш elemeпtiшa ipre nego sto otlpoOпemo s na,som aпalizom. Zato moramo da bи­ demo oprezпi kada govorimo i mislimo о " obradi iпformacij a" pod пavodпicima ako se to odnosi па lj иde. Sem toga, cak i kada Ьi ит obradivao iпforma­ cij и и Shaппoпovom smislи reci i stoga fипkcionisao kao digitalni rасипаr, пе postoj i пikakav razlog za pretpostavkи da оп treba tako da delиje prema ne­ kom programи. Kada Ьi mozak Ьiо mreza пasиmice povezaпih neиrona, пе Ьi mogao da postoj i nikakav organigram i пikakav пiz koraka podvrgnиt pravi­ lima па nivoи obrade iпformacij a, koj i Ьi opisivali пј еgоvи aktivnost. ОЬе ove konfиzij e - korak od. oЬicnog zпace­ nj a do tehnickog smisla informacije i od racиnara do heиristicki programiranog digitalnog racиnara ­ sadrzane sи и zaЬlиdi da mozak и izvesnom smislи transformise svoj e иlaze i da mozak ili иm izvrsava­ jи пеkи :sekvencи di,skretnih operacij a. Ova zaЬlиda se ispoljava и naj neposrednij em oЬlikи, и skoras­ nj oj raspravi Jerry Fodora ( Dzeri Fodor ) . Роисnо ј е slediti nj egov argиment. Fodor poCinj e sa opste иsvojeпim Cinj enicama о centralnom nervnom sistemи : Ako је istinita prica о kauzalnom odredivanj u procena du­ blne pomoou gradl1je.nta tekв:tнre i ako је ceпtralni nerwlli sistem onakav organ kakvim ga zamislj a veCina ljudi, onda nesto od onoga sto radi centralni .nervni 9istem, neke fizic-

1 36

HUBERT

L.

DREYFUS

ke transakcij e koj e se odvij aj u и centralnom nervnom sis­ temu kada obavljamo procenu duЬine, moraju da zadovo­ lje talkve opise kao sto su "pracenj e gradij enta teksture", "obrada informacij a о gradij entima teksture", "izracunava­ nj e izvoda gradij enata teksture ", itd.;

On tako dospeva do gledista da је svaka operacij a " nervnog sistema identicna s nekom serij om elemen­ tarnih operacij a. " s Ostavlj ajиCi ро strani spornи ироtrеЬи izraza obrada informacija " и ovom prikaш, ipak mozemo " da primetimo da је izracиnavanj e prvog izvoda gra­ dij enta tekstиre operacij a kој и najverovatnij e obav­ lj a neka vrsta analognog иredaj a. Zato иopste ne postoj i nikakav traz,Iog da se na osnovи Ci!Iljenice ,da nervni sistem odgovara na razlike и gradijentima tekstиre za;kljru6i da је " sva;ka operacij a nervnog sist·ema identicna •s nekom serijom elementarnih ope­ racij a . . . " Zaista, ne postoj i ni najmanj e opravda­ nj e za tvrdenje da za svaki tip ponasanj a u reper­ " pиtativni odgovor na pitanj e toarи tog organizma kako se proizvodi ponasanj e tog tipa иzima oblik ni­ za specificnih instrиkcij a za proizvodenje ponasanj a obavlj anj em niza masinskih operacij a. " 9 Argиment doЬij a svoj и plaиziЬilnost na osno­ vн 6nj en:ice da tka.d bi psihollog uzeo pгvi i,zvod gradij enta tekstиre, on Ьi ga izracиnao koristeCi formalizam ( diferencij alni rасип ) kojim moze da se manipиlise nizom diskretnih operacij a na digital­ nom racиnarи. Ali reCi da mozak nиzno prolazi kroz niz operacij a kada иzima gradij ent teksture, isto ј е toliko apsиrdno koliko i reCi da planete nиzno re­ savaj и diferencij alne jednaCine kada se krecи svoj im orЬitama oko sиnca, ili da logaritmar ( analogni rа­ сипаr ) prolazi kroz iste faze kada izracиnava kvad7. Jerry А. Fodor, " The Appeal to Tacit Kno\vledge in Psycho­ l ogical Explanation , " The Journal of Philosophy, Vol . No. 20, 24. octob ar 1968) , str. 632 . 8.

!Ьid .,

str. 629 .

9.

!Ьid.,

str. 637 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 37

ratпi koren kroz koj e prolazi digitalni racиnar kad koristi Ъinarn.i sistem da Ьi izracunao isti broj . Posmatrajmo j onski rastvor koj i Ьi mogao da preиzme gradij ent tekstиre ili da simиlira neki drиgi perceptivni proces postizanj em ravnoteze. Da li ras­ tvor, и procesи dostizanj a ravnoteze, prolazi kroz niz diskretnih faza koj e Ьi digitalni racиnar sledio и resavanjи jednacina koje орisиј и ovaj proces ? U tom slисаји, rastvor trenиtno resava proЬlem za cij e Ьi resavanj e masini Ьili potrebni vekovi, иkoliko Ъi masina иopste mogla da ga resi. Da li ј е rastvor neki иltrabrzi racиnar ili ima nekи mиd.rи heuristikи ko­ j a иproscava problem, kao i sahovski maj stori ? OCi­ gledno, ni j edno ni drиgo. Cinjenica da smo и sta­ njи da opisemo proces postizanj a ravnoteze ротоси j ednacina, а zatim da ove j ednacine razЬij emo и diskretne elemente da blsmo ih resili na racиnarи, ne dokazиje da se ravnoteza stvarno postize и dis­ kretnim fazama. lst o tako, ne mozemo da zakljиci­ mo da se bilo kakav proces zaista o dvija samo па osnovи Cinjenice da se svi kontinиalni fizicko-hemij­ ski procesi, koji исеstvији и ljиdskoj "obradi infor­ macija", mogи и principи formalizovati i diskre tno izracиnati. S tavise, kada Ьismo i Ьili и stanj u da napisemo j edan takav program za simuliranj e fizicko-hemij­ skih procesa u mozgu, to ne Ъi Ьilo ni od kakve ko­ risti za psihologiju. Ako se simulacija shvati и svom naj slaЬij em smislu, onda neki иredaj moze da se simиlira pomo­ cu Ьilo kog programa koji realizuje istu ulazno/izlaz­ nu funkciju (u datom oЬ imu ) . Bez obzira da li је ovo ostvarlj ivo ili nije, j asno nedostaje ono sto ј е nu:Zno za p siho1osku teorij и, naime, obj asnjenj e kako иm stvarno " radi " . Za psiholosko objasnjenje po­ trebno је preds tavljanje, koj e ј е ipak ј асе o d puke simиlacije. Као sto Fodor primecиj e : Mozemo d a kazemo da ј е masina strogo ekvivalentna nekom organizmи и odreёtenom smislи kada ј е slabo ekvivalentna и tom istom smislи i kad sи procesi od koj ih zavlisi ро-

138 nasanje masine istog tip a kao nasanj e organizma.'"

HUBERT L. DREYFUS

procesi od kojih zavisi р0-

Sto znaci, ekvivalentnost u psiholoskom smislu zah­ teva masinske procese psiholoskog tipa .11* Psiholos­ ke operacij e moraju Ьiti one vrste koj e ljudi, bar 10. Jerry Fodor, Psychological Explanation (New York: Random House, 1968) , str . 138. 1 1 . Drugo tumacenje tvrdnje о mogucnosti simulacije , tumai'en je koje је relevantno za namere mentalista, ali kome, na nesrecu , nedostaje uverlj ivost onog prvog tumacenja, sastoji se и tome da i svaki analogni procesor moze da se predstav i . Medutim, tesko је otkriti pukotine u ovoj drugoj alternativi ·sve dok nekoliko primera ne razjasne razliku izmedu simulacije i predstav•ljanj a. Funkciju delenja logaritmarom moze da si-muli­ ra svaki algoritam koj i daje odgovarajuce kvocijente; abl ta se funkcij a moze predstaviti samo ako se kvocijenti doЬiju na nacin logaritmara, tj . da koraci odgovaraju duzinama koje se porede . Ovo bi se na racunaru sve­ lo na dodelj ivanj e (kolinearnih) prostornih koordinata mantisama dvej u logaritamskih tablica i па . ,translaciju" oduzimanjem. Da Ьi se tretirao opstij i slucaj moze da se simulira Ьilo koj i visestruko spregnut harmo­ nij ski s istem (kao sto је veCina komercijalnih analognih racunara) resa­ vanjem njihovih karakteristicnih diferencijalnih jednacina . S druge strane , predstavljanje, ili grubo receno , simu!acija kako unutrasnjeg rada tako i krajnjeg rezultata, zahteva!o Ьi simuliranje svake elektronske komponente (otpornika, kondenzatora, zica, itd . ) , njihovog medusobnog uticaj a, ра stoga i nj ihovih varijacija koje se vremenom ponavlj aju . Desava s e d a svaki o d ovih analogona moze d a s e simulira i pred­ stavi, ali to nije uvek slucaj . Neki , pak , analogoni nisu sastavljeni od delova koji se mogu identifikovati, na primer , neki sloj sapunice koji izraCunava " minimalnu povrSinu koj a је oiviCena neregularnim oblikom " zice, ра otuda ne mogu da se pred,;tave na neki gorepomenut nacin . Moglo Ьi, doduse, da se tvrdi da, posto је mehuric sapuna (ili Ьilo koj i drugi materijalni objekt) saCinjen od. atoma , onda uvek mo:le da se predstavi , u principu , izracunavanjem ogromnog ( ! ) iznosa kvantne meha­ nike . Ali u naj boljem slucaju veoma је neiZ\•esno da Ьi takva planina od j ednacina mogla da se svede na objasnjenje kako nesto radi , ili u slucaju mozga, da uopste ima neku vaznost za psiho!ogij u. Ako је potrebno da ovo bude ociglednije nego sto jeste, pomislite na oЬicnu masinu za saЬi­ ranje koja radi sa tockiCima i zupcima; nase ubedenje da ona radi meha­ nicki i da moze da se predstavi u svakom interesantnom smislu nije ni najmanje zasnovano na Cinjenici da је masina sacinjena od atoma . U stvari, ona Ьi mogla da bude sacinjena od neke potpuno misteriozne, ne­ deljive substance i svako Ьi ostao ubeden da је to, posto radi sa toekicima, zupci ma i ostalim , da је jos uvek mehanizam , а predstavljanje preko tockica, zubaca i ostalog ubrajalo Ьi se u objasnj enje . U sustini , isto bi moglo da se ka:le о analognim racunarima, a!goritmarima, i tako dalje . Tako је plauziЬilnost apriornog stanovista d a analogon uvek moze da bude digitalno predstavljen nelegitimna i samo је, tako reCi, pozaj mljena od plauziЬilnosti slaЬije i manje vaine tvrdnje о mogucnosti simulacije .

sTA RAcUNARI NE MOGU

·

1 39

ponekad, svesno obavlj aju kada obraduj u informaci­ j e - na primer, pretrazivanj e, sortiranje, i pamce­ nj e - а nc fizicko-hemij ski procesi u organizmu. Tako Ьi izvestaj sahiste, "А sada moj mozak postize sledecu hemij sku ravnotezu, opisanu sledeCim ni­ zom diferencij alnih j ednaCina " , opisao psiholoske procese koj i su nesumnj ivo u korelacij i s "obradom informacij a " , ali ne i tu samu obradu informacij a", " onda kada је usredsreden na figuru top . Fodor nij e j asan u tome da li svoj argument s,matra apriornim bli empirij s:kiш, tj . da Ы smatra Hi ne smatra da argument sledi logicki ili samo uslovno iz tvrdnj e da mozak uzima u obzir gradij ent teksture kako Ьi obavio niz elementarnih operacij a. Cinj enica da Fod.o r Ьira ovaj primer, koj i је j edan od naj­ manje plauziЬilnih slucaj eva u koj ima Ьi neko hteo da tvrdi da mozak ili um obavlj a Ьilo kakve elemen­ tarne operacij e, navodi na zaklj ucak kak o on misli da postoji neka vrsta nuzne veze izmedu odrediva­ nj a gradij enta teksture, izracunavanj a i obavlj anj a niza operacij a. Medutim, kada se pokaze da ј е ovaj argument niz konfuzij a, zastupnici psiholoske pret­ postavke uvek mogu da promene teren i pocnu da tvrde da nj ihov argument nij e aprioran, vec empirij­ ski zakljucak zasnovan na nj ihovim eksperimentima. Fodor је krenuo ovim pravcem u odbrani svog izlozenog rada na sastanku Americkog filosofskog drustva, dok Miller i saradnici opravdavaj u svoj rad striktno na bazi onog sto oni smatraj u da ј е uspeh KS . Plan ј е za organizam и osnovi isto s to i program za racи­ nar . . . Newell, Shaw i Simoп sи eksplicitпo i sistematski иpotreЬlj avali hij erarhij skи struktиrи lista и razvij anj и "j ezika za obradи iпformacij a " , koj i se. koriste za progra­ miranj e brzih digitalnih racиnara da simuliraj и lj иdske misaone procese.

Njihov uspeh и ovom pravcu - za koji ovi autori smatraju da је najimpresivniji i najvise ohrab rujuci - pru­ za jake argumente za hipotezu ро kojoj је hije rarhijs ka

1 40

HUBERT L. DREYFUS

s truktura osnovna forma organizacij e ljudskog resavanja proЬlema.12

Videli smo u I delu da su rezultati Newella, Shawa i Simona daleko od impresivnih. Sta su onda ti ohraЬrujuCi empirij ski dokazi ? Sada moramo da pogledamo naCin na koj i se procenjuj e rad Newella, Shawa i Simona. I. EMPIRIJSKI DOKAZ ZA PSIHOLOSKU PRETPOSTAVKU : KRIТIKA NAUCNE METODOLOGIJE KOGNIТIVNE SIMULACIJE Empirij sko opravdanj e psiholoske pretpostavke po­ krece rpitanj e naucne metodologij e - proЬlem pro­ cene vrednosti dokaza. GruЬa slicnos t u ponasanj u izmedu ljudi i racunara ne opravd.ava psiholosku pretpostavku, niti pak sadasnj a nemogucnost da se ova slicnost prikaze u detalj ima opravdava nj eno odbacivanje. Test psiholoske pretpostavke zahteva detaljno poredenj e faza u ljudskoj i masinskoj obradi podataka. Као sto smo videli ( Poglavlj e 1, Odelj ak П ) , Newell, Shaw i Simon 'savesno beleze slicnosti i razlike izmedu covekovih protokola i ma­ sinskih zapisa, zabelezenih tokom resavanj a istog proЫema. Sad moramo da se osvrnemo na пj ihovu procenu vrednosti tako doЬijenih dokaza. Newell i Simon izvode zakljucak da nj ihov rad pruza j edan op&ti okvir za ra:юmevanje ponasanj a и re­ savanju proЬlema . . . i na kraju, s velikom j asпocom otkгiva da slobodno ponasanj e umereno inteligentnog Ьiса moze da se shvati kao produikt nekog slozenog, ali konacnog i odre­ denog skupa zakona.tз

Ovo је neverovatno neљaш'San za
Mi!ler, Galanter, i PriЬram , ор. cit. , str. 16. (Мој kurziv.) Newell i Simon, "GPS : А Program that Simulates Human " str. 293 .

sTA RAcUNARI

NE

MOGU

141

opovrgnute n a osnovu svoje opstosti, sto znac1, na osnovu opsega fenomena koji Ы mog1i ,da IS e obj as­ ne pomocu programa.14 Raspolozivi · d okazi su morali da Ъudu ogтaniceni na one najpovoljnije slucajeve gde subj ekt moze do izvesnog stepena j asno da iz­ razi svoj protokol о obradi informacij a ( igranj e igara i resavanje prostih problema) do isklj ucenj a raspoznavanj a oblika i sticanj a i upotrebe priгod­ nog j ezika. Osim toga, cak i u ovim ogranicenim oblastima masinski zapis moze da se poklopi samo sa ponasanjem j edne osobe, i to tek posle doteriva­ nj a ad hoc. Konacno, ovo poklapanj e је samo deli­ micno. Newell i Simon 'beleze kak o nj ihov program daj e potpuno obj asnjenje subjektovog ponasanj a " u zadatku sa pet izuzetaka razliCitog stepena ozbiljnos ti. " 15 ·

U svetlosti ovih ogranicenj a zagonetno ј е kako Newell i Simon mogu da polazu pravo na neki "op­ sti okvir", а U ISVetlosti izuzetaka tesko је UVideti kako mogu da polazu pravo na Ьilo kakvu vrstu naucnog razumevanj a. Reklo Ьi se da ovde postoj i izvesna konfuzij a u pogledu univerzalnosti naucnih zakona ili teorij a. Uopste uzev, naucni zakoni ne dozvolj avaju izuzetke, ра ipak, izuzeci se ovde po­ steno Ъeleze, 1kao da isik,reno prmavanj e ovih izu­ zetaka 1UIIll an}uj e nj ihoмu vafuost; 1k ao da ј е , na primer, Galilej mogao da postavi zakon о slobodnom padu, koj i vazi za sva tela osim pet predmeta, za koj e se utvrdilo da padaju razliCitim brzinama. Ne znaCi da se naucna pretpostavka nuzno odbacuj e ZJbog nekoliko izuzetaka; postoje naucno sankcioni­ sani postupci koj i se primenj uju s takvim teskoca­ ma. Moze se, na primer, ostati pri generalizacij i kao radnoj hipotezi i sacekati sa obj avlj ivanj em na­ ucnog zakona sve dok se izuzeci ne razj asne. Radna hipoteza ne mora da obj asni sve podatke. Medutim, 14. str. 9.

Newell

i

Simon,

1 5 . !Ьid., str. 292.

Computer

Simulation

of

Нитап

Thinking,

142

H U B E RT L. DREYFUS

kad 1nau6ni!k tvrdi ,da imosi teoriju, а . d a i :ne spo­ minj emo opste okvire za razumevanj e " , on тата da " se pozabavi ovim izиzecima, bilo sto се ih иkljиCiti и teorijи ( kao sto је pozivanje na trenj e da ы se obj asnilo odstиpanj e od zakona kretanj a ) ' bilo sto се sиgerisati gde treba traziti obj asnj enj e ш sto се bar pokazati kako Ьi prema teorij i trebalo i da se осеkији takve teskoce. Newell i Simon nisи posli nij ednim od ovih pиteva. Oni mogи da tvrde da ne postoj i nikakav razlog za zabrinutost, da postoj e izuzeci cak i и naj bolj im teorij ama. U svoj oj stиdij i о naиcnim revolиcij ama Thomas Kиhn ( Tomas Киn ) zapaza postoj anj e ano­ malije и svako j normalnoj naиcnoj oЬlasti. Uvek postoj e neka odstupanj a . . . Na kraj u se c a k i ona najupornij a usklade s normalnom ,praksom. Naucnici su cesto skloni da cekaju . narocito onda kada postoj e mnogi proЬlemi н dтнgim delovima izvesne oЬlasti. Vec smo na­ pomeпuli, na primer, da ј е punih sezdeset godi na posle Njutnovog origirnalnog proracuna predvideno kretanj e mese­ ceve putanj e н tacki koj a је najbliza zemlj i ostala samo polovina onog sto је opazeno.16

Samo ovo ne moze da Ьиdе izvor иtehe za Newella i Simona. Takva tolerancij a anomalij a podrazиmeva da vec postoj i neka naиka koj a napredиje, neka иsvoj ena paradigma " koj a "mora Ъоlје da izgleda " od svih sиparnika. " 17 Ovak o nesto pretpostavlj a da teori j a savrseno fиnkcionise и bar nekom, j asno de­ finisanom, роd.rисј и. Medиtim, Newt;; l lova i Simo­ nova saznajпa teorij a ne samo da nij e ruopstena, nego cak ne fиnkcionise ni и Ъrizlj ivo odabranom, specij alnom slисај и. 1 bas tamo gde Ьismo morali da pronademo savrsenи podиdarnost da Ьismo mo­ gli da иtvrdimo paradigmu, nailazimo na izиzetke. Tako Newellov i Simonov rad, iako nиdi neke izne­ nadиj иce aproksimacij e, ne иtvrdиj e nаисnи funk16. Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (Chi· cago: Пniversity of Chicago Press, 1962 ) , str. 81 . 1 7 . IЬid. , str. 1 7 .

sTA RAёUNARI NE MOGU

143

cionalnost koj a Ьi opravdala tvrdnj u da su prona­ deni opsti zakoni uprkos anomalij ama. RazmatrajuCi ranij e pomenutu Nj utпovu ano­ maliju, Kuhn ide dalj e i istice da su "najbolj i ev­ ropski matematicki fizicari bezuspesno nastavili da se nose s dobro poznatim odstupanj em . . . " 18 I od­ sustvo briznosti ove vrste razlikuj e Newellov I Si­ monov rad od normalne naucne prakse. Ро zapa­ zanju nj ihovih izuzetaka, niko u KS - ponaj manj e Newell i Simon - ne izgleda zainteresovan za po­ kusaj da ih obj asni . Radij e svi лastavlj aju da na nekom novom podrucj u formulisu grube generali­ zacije ad hoc. Postoj i j edan drugi nacin bavlj enj a izuzecima koj i је prihvatljiv. Ako se nezavisnim putem utvrdi da neutralni procesi m.oraju da budu produkt neke pravilom vodene sekvence d.i skretnih operacij a, on­ da Ьi izuzeci mogli da se tretiraj u kao akcidentalne teskoce u eksperimentalnoj tehnici, ili ka o provo­ kativni slucaj evi koj i tek treba da se podvedu pod zakon. Jedino Ьi u tom slucaj u oni koj i rade u ovoj oЬlasti imali pravo na to da svaki program koj i simulira inteligentпo ponasanj e - ma koliko pri­ Ьlizno - nazovu dostignucem i da svaki uzmak smatraj u samo izazovom za ostrij im heuristickim traganj em i vecom genij alnoscu u programiranju . ProЬlem se onda sastoj i u tome kako nezavisno op­ ravdati pretpostavku da se svaka ljudska "obrada informacij a " odvij a u diskretnim fazama. Inace се izuzeci nastoj ati da opovrgnu pre nego da potvrde ovu hipotezu, zaj edno s uskim okvirom primene programa i nedostatkom napretka tokom poslednj ih " deset godina. Reklo Ьi se da "opravdanj e ima dve etape. U prvim svoj im radovima, umesto pokusaj a da opravdaj u ovu vaznu а sumnj ivu digitalnu pretpo­ stavku, Newell i Simon је izlazu kao postulat, kao radnu hipotezu koj a upravlj a nj ihovim istraziva18.

IЬid., str. 8 1 .

144

HUBERT L . DREYFUS

nj em. "Mi postuliramo da ј е subj ektovo ропа.Sа­ пј е vodeno programoш organizovaпim od skupa elemeпtarnih iпformacioпih procesa."19 Ovaj postu­ lat, koj i sam za sebe moze da izgleda prilicп o proiz­ volj aп, saпkcionisan ј е osnovпim metodoloskim principoш skrtosti. Prema Newellu, Shawu i Simonu ovaj nam princip nalaze da privremeпo usvojiшo najprostij u hipotezu, u ovom slucaju da је svaka obrada informacije slicпa onoj vrsti obrade koj a moze da se programira па digitalnom racunaru. Na primer, mozemo da pretpostavimo da u sahu, kada је паs subj ekt uduЬlj en u pozicij u, on nesvesno vrsi prebroj avanj e. Uopste, kad god masiпski zapis po­ kazuje faze о koj ima subjekt ne izvestava, princip skrtosti opravdava prihvatanj e пеkе j edпostavne radne hipoteze kao vodica u eksperimentisanju i pretpostavlj anj e da ј е subj ekt пesvesпo prosao kroz ove faze. Ali .пaravno, dalj e ispitivaпj e mora da podrzi radnu hipotezu; inace, опа se па kraju mora odbaciti. Odstupaпje protokola od masiпskog zapisa, isto kao i teskoce nastale u planiraпju, ukazuju na to da stvari пisu tako proste ka o sto паs .паsа j aka zelj a za skrtoscu upucuj e da se nadamo. U svetlosti ovih teskoca, bilo Ъi priюdпo da se revidira radna hipoteza, bas kao sto su лaucпici morali da dignu ruke od Njutnove Mehaпike, kada опа пiје uspela da obj asni izvesпa opazanj a; ali na ovom mestu i1s trazivanja п kognitivnoj simulaciji odstupaju od prihvatlj ivih naucnih procedura. U suшiranju svog rada па KS, Newell i Simoп zakljucuju : Postoj i sve veci broj ,dokaza ,da s н elementarni informacioni procesi, koje koristi ljrudski mozak н proces н misljenja, veoma slicni j ednom podskurpu elementarnih informaciO­ nih procesa, koj i su obuhvaceni u kodovima ins-trukcij a da­ nasnj ih racunara.20 19. str. 9.

Newell

i

Simon ,

Computer

Simulation

of

Нитап

Thinking,

20. Herbert Simon i Alan Newell, . , Information Processing in Computer and Man," American Scientist, Vol. 52 (septembar 1964) stт. 282.

sTA

RAcUNARI

NE

MOGU

145

Koj i ј е to sve veCi broj dokaza ? Da li su praz­ nine u protokolima popunj ene а izuzeci obj asnjeni ? Nista od svega toga. Izgleda da rastucu masu doka­ za Cine oni isti programi cij i Ьi nedostatak univer­ zalnosti bacio sumn j u na celokupan proj ekt kad ne Ьi Ьilo nezavisne pretpostavke digitalne hipoteze. Vec ј е u suocavanj u sa izuzecima trebalo da se pri­ hvati psiholoska pretpostavka kao nezavisno oprav­ dana da Ъi rspecifi6ni prog�raшi mogl.i da se pred­ stave kao utvrdene teorij e; ра ipak, sada se pretpo­ stavka raspoznaj e kao blpoteza Cij a j edina potvrda pociva na uspehu specificnih programa. Cesto s e hipoteza, zasnovana na .nekom metodoloskom prin­ cipu, kasnij e potvrduj e cinj enicama. Ono sto је u ovom rs1ucajп neoblr6rю i :nedoprustivo , to ј е ,da hipo­ teza daje dokaze pomocu koj ih se i sama kasnij e potvrduj e. Ne postoj i nikakav nezavisan empirij ski /dokaz za psiholosku pretpostavku. U ,stvari, isti empir.i j ski dokaz, koj i se nudi za pretpostavku da um funkcio­ nise kao digitalni racunar, nastoj i da pokaze, kada se razmatra Ъеz pravlj enj a ove pretpostavke, da је pretpostavka empirij ski neodrziva. Ovaj posebni oЬlik metodoloske konfuzij e ogra­ nicava se na one koj i rade na kognitivnoj simula­ cij i, mada cak i oni koj i rade па vestackoj inteli­ gencij i dele ovo uverenj e u ispravnost heuristickih programa, ovu tendenciju da se о svim teskocama misli kao da su akcidentalne, а i ovo odЬij anj e da se Ьilo koj a nazadovanj a smatraj u kao nepotvrdiva­ nj e dokaza. Zaklj ucuj uCi iz okvira uskog podrucj a u kojem su procedure pretrazivanj a delimicno us­ pesne, istrazivaci оЪе skole smatraju kao savrseno j asnu stvar da nepoznata i teska podrucj a pripada­ j u istoj vrsti. Tako svi istrazivaCi pristupaju ovom proЬlemu kao da је poverenj e u psiholosku pret­ postavku osigurano, iako neki - kao oni u kogni­ tivnoj simulacij i, ne zele da potpisu poverenje na zaj am. Za one koj i rade u ovoj oЬlasti reklo Ьi se da psiholoska pretpostavka nije empirij ska hipo·

H U B ERT L . DREYFUS

146

teza, koj a Ьi mogla da se podrzi ili opovrgne, vec neka vrsta psiholoskog aksioma Cij a је istinitost osigurana а priori. П . APRIORNI ARGПMENТI ZA PS IHOLOSKU PRETPOSTAVKU

Ako se j os j ednom pogleda kako Miller i saradnici uvode svoj racunarski model, moze se steCi izvestan poj am apriornog karaktera ovog aksioma. Ista ona stranica, koj a se zavrsava zakljuckom da Si­ monov uspeh nudi cvrste argumente za nj ihovu po­ ziciju, pocinj e izlaganj em nj ihovih cilj eva : Svaki po tpun opis ponasanja trebalo Ьi da bude adekvatan u smblu da poslиZi kao niz instrukcija, Sto znaCi, da bi on trebalo da iша karakteristike plana koj i bi mogao da vodi opisanu akcij u.21 ·

Miller i saradnici podrazumevaj u da nas poj am ob­ j asnj enj a ili potpunog opisa zahteva da se ponasa­ nj e opise pomocu skupa instrukcija, sto znaCi, pomocu niza odredenih odgovora na odredene situacij e. Nije cudo sto psЉolozi, kao sto su Newell, Neisser i Miller, nalaze da је rad u kognitivnoj ·simulacij i ohrabr'uj uCi . Prema nj iho­ vom gledistu mora Ьiti moguce da se svalю obj asnj enj e izrazi kao program za racunar, da bi p·s ihologij a uopste Ьila шoguca. Ovo nije neko empirij sko posmatranj e, vec sledi iz nj ihove defini­ cij e obj asnj enj a. Odstupanj a od protokola i sami neuspesi mogu da se za:nemare. Ма koliko dvosmi­ sleni, empiri}ski rezultati u kognitivnoj simulacij i moraju .da Ъudн prvi korak ka adekvatnij oj teoriji. Jasno ј е da ј е potrebno dalj e ispitivanj e ove definicij e obj asnjenj a : Da li ona ima smisla ? Cak i ako ima, moze li neko unapred da prosudi rezulta­ te u psihologij i insistiranj em na tome da teorij e moraj u da budu programi za racunar, j er psiholo21.

Miller, Ga!anter , i PriЬram,

ор.

cit . , str. 16. (Мој kшziv .)

sTA RAcUNAl':.I NE MOGU

147

gij a jnace ne Ьi Ьila moguca ? Mozda ј е psihologij a onakva kakvom ј е shvataju kognitivni sjmulacioni­ sti - mrtvo slovo na papiru. Pre svega, uopste nije j asno kakvo znacenj e ima izj ava da potpun opis mora da preuzme оЬli к skupa instrukcij a. Razmotrimo ponasanje koj e nas­ taje posle naredbe da se izdvoj i crven kvadrat iz raznoboj nog niza geometrij skih fjgura. Prema Mil­ Ieru ј saradnjcjma, potpun opis tog ponasanj a Ьiо bi njz jnstrukcij a, plan koj i Ы trebalo sleditj pri­ Iikom izvrsavanj a ovog zadatka. Kakve Ьi instruk­ cij e mogle da se ponude osoЬi koj a је spremna da izvrsi zadatak ? Mozda neka veoma opsta pravila kao sto su: slucaj instrukcij e, posmatraj predmete, razmotгi oblike , napravi svoj izЪor. Ali sta је sa de­ taljnim instrukcij ama za identifikovanje kvadrata umesto kruga ? Mozda Ьi moglo da se kaze : Izbroj " stranice ; ako ima cetiri onda је to kvadrat. " А sta је s a instrukcij ama za identifikovanj e stranice ? "Uzmi nasumice nekoliko tacaka i utvrdi da li pa­ daju na liniju koj a ј е naj krace rastoj anj e izmedu krajnj ih tacaka " , i tako dalj e. А kako se pronalaze te tacke ? Naposletku, ne postoj e nikakve tacke na polju iskustva kada sam suocen sa skupom izloze­ nih geometrij skih figura. Mozda ovde nestaju inst­ rukcij e i j ednostavno moze da se kaze : Тi nesvesno " vidis tacke i nesvesno Ъroj is. " Medutiш, da li to zaista radis ? А ako sve ovo ne izgleda dovoljno cud­ novato, koj e instrukcij e dajes onome koj i Ы razli­ kovao crveno od plavog ? Sada vise nij e j asno zasto ili kako Ьi potpun opis preuzeo u psihologij i oЬlik skupa instrukcij a. Jos uvek ј е takva tvrdnj a sledbenik vrlo cenj e­ ne tradicij e. Kant ј е pomocu pravila eksplicitno analizira o celokupno iskustvo, cak ј percepciju, а j os ј е starij e mislj enj e da znanj e u seЬi obuhvata skup eksplicitnih instrukcij a. U stvari, videli smo da ruib edenj e, prema kome mora postoj ati mo�6nost potpunog opisa pomocu razlaganj a na instrukcij e, j er nam samo takvo razlaga1nj e omogucava d a ra-

HUBERT L . DREYFUS

148

zumemo sta se dogada, rpotice j os od samih pocetaika fillozofije, to j est od onog v�emena kada su пasi poj­ movi о ra:Lmmevaюj,u i ·razншu rpгv:i rput fiormu.Iisaюi. PJaton, 1koji ј е formu:l isao orv1u aюalizн .razumevaюj a u Eutifronu, 1nastavlj a s pitanj em н Menonu; .da li se pravila, koja su neophodna da Ьi ponasanj e postalo razumlj ivo f:ilosofima, zaista postuju od strane lica koj a ispolj avaju takvo rponasanj e ? Drugim recima, da li su pravila potrebna samo zato da Ьi filosofi razumeli sta se dogada ili covek mora da postuj e ova pravila da Ъi se razumno ponasao ? Posto ј е uop­ steno mislio о veCini vestina kao о pragmatickom delovanju, Platon ј е, nema sumnj e, smatrao da pra­ vila nisu prisutna u razumevanju ili postizanj u umesnog ponasanj a. Ali u slucaj u dokazivanj a teo­ rema ili moralnog delovanj a, i pored toga sto ljudi deluju а da nisu svesni Ьilo kakvih pravila, Platon је mislio da nj ihovo delovanj e poseduje racionalnu strukturu koju filosof moze da eksplicira, а zatim pita, da li matematicar ili zastupnik morala impli­ citno slede ovaj pюgram kada se inteligentno po­ nasaju. Ovo ј е odlucan momenat za istorij at nasih poj­ mova о razumevanju i obj asnj enju. Platon nije os­ tavio nikakvu sumnju u pogledu svog gledista : Ьilo kakvo delovanj e koj e је culno i пeproizvoljno pose­ duje neku racionalnu strukturu koj a Ьi mogla da se izrazi pomocu neke teorij e, а svaka osoba koj a preduzima takvo delovanj e sledice, makar implicit­ no, bas ovu teorij u shvacenu kao skup pravila. Za Platona ove instrukcij e se vec nalaze u intelektu, programirane u nekom prethodnom zivotu i mogu da se uCine eksplicitnim na taj naCin sto se oso­ bama postavlj aj u odredena pitanj a.22 Tako za Pla­ tona teorij a о ljudskom ponasanju, koj a nam omo­ gucava da razumemo sta postize izvesni segment tog ponasanj a, isto tako је j edno оЬја5.пјепје kako је to pona:s anj e proizvedeno. Sa ovako datim рој22.

Vjdj

Platon , Meno.

sTA RACUNARI NE. MOGU

149

mom razиmevanj a i ovakvom identifikacij om razи­ mevanja i ob j asnj enj a, mora se dospeti do gledista koj e zas tиpaj и kognitivni simиlacionisti sa svoj om pretpostavkom prema kojoj је oCigledno da је pot­ pиn opis ponasanj a potpиno odreden skиp instrиk­ cij a za digitalni racиnar, i da ova pravila stvarno mogи da se iskoriste za programiranj e r ac иn ara da pro�zvedu po n a s anj e о kome ј е rec. Vec smo ocrtali is to rij at ove pretpostavke da је mi slj enj e racиnanje.23 Videli smo kako njena privlacnost vodi do p l a ton s kog s hva tanj a prema ko­ me Ьi moralni zivot Ыо podnoslj ivij i , а z n anj e od­ redenij e, kada Ъi Ьili istiniti. Nj ena plauziЬilnost, medиtim, j e din o poCiva n a ko nfиz i j i izmedи meha­ nistickih pretpostavki, na koj ima poCiva иspeh mo­ derшe fizike, i korelatiWle formalirstidke pretpostav­ ke, na koj oj poCiva ono sto Ьi moglo da se zove naиka о ljиdskom ponasanj и kada Ъi takva naиka postoj ala. Na izvesnom nivoи ova apriorna pretpostavka ima smisla. Covek је obj ekt. Uspeh moderne fizike иverio nas ј е da p o tpun opis ponasanj a nekog fizi­ ckog obj ekta moze da se izrazi preciznim zakonima koj i, sa svoj e strane, mogи da poslиze kao instruk­ cij e za ra cиn ar , а ovaj onda, bar и principи, moze da simиlira ovo ponasanj e . Sve to vodi idej i j e dn o g neurofizioloskog opisa ljиdskog ponasanj a роmоси иlaza eneгgij e, fiziбko-hemijskih tr ams aikcij a :u mozgи i izlaza и vidи kretanj a fiz i ckog tela, sto se sve, и principи, moze simиlirati na digitalno j masini . Ovaj nivo opi,sivanja iша smisla 'bar u prvoj aproksimacij i , а od vremena Dekarta Cini sastavni deo i dej e о totalnom fizickom opisи svih ob j ekat a и svemirи. Ј asno ј е da ј е mozak organ koj i trans­ formise eneгgijи. On otkriva иlazne signale; na primer, on raspoznaj e promene и intenzitetи svet­ losti и korel ac i j i sa promenama и gradijentи teks­ ture. Nazalost, ovai fizicki opis, p os t o isk ljиcиj e '

23.

Uvod, Odeljak

1.

1 50

H U BERT L. DREYFL:S

sve psiholoske termine, nij e nikakvo psiholosko ob­ j asnjenj e za psihologe . Ne moze se na ovom nivou s pravom govoriti о ljudskim agensima, umu, inten­ cij ama, percepcij ama, memorij ama, ра cak ni boj a­ ma ili zvucima, kao sto Ьi to zeleli sami psiholozi. Energij a se prima i transformise i u tome se sastoj i cela prica. Naravno, postoj i j os j edan nivo - nazovimo ga fenomenoloskim - u okviru kojeg ima smisla go­ voriti о ljudskim agensima, delovanju, opazanju predmeta i taiko ldailj e. Ono sto ISe vidi па o:vom Пi1VOU, to su stolovi, stolice i drиgi ljиdi, ono sto se сије to sи zvиci i ponekad reCi i recenice, а ono cime se ш?lko p-redstavlj a, to su :smisleпe atkcije и :netk OIIIl kontekstи koj i ј е vec opterecen znacenjem. Samo, ovaj nivo opisa nij e nista povolj nij i za psihologe od psiholoskog nivoa, posto ovde ne postoji пikakva svest о sledenjи instrиkcij a ili pravila; ovde nema mesta za psiholosko objasnjenje one vrste kоји traze kognitivni simиlacionisti. Sиoceni s ovom poj­ movnom pometnj om, psiholozi sи иvek pokusavali da pronadи neki treCi nivo na kome Ьi mogli da rade, nivo koj i је psiholoski, а koj i ipak nudi o bjas­ njenje ponasanj a. Da Ьi psihologij a Ъila naиk)l о lj udskom pona­ sanjи, ona шоrа da proucava coveka kao predmet. Ali ne kao fizicki predmet koj i se pok:r'ece u odgo­ voru na ulaze fizicke energij e, j er to ј е zadatak fizike i neurofiziologij e. Alternativa је da se pokиsa s proucavanj em ljudskog ponasanj a ka o odgovora neke druge vrste predmeta па neku d.rugu vrstu ulaza. Nikada nij e obj asnjeno kakve su to druge vrste predmeta i ulaza, ali bllo sta da sи, ako mora da postoj i neko o bja5njenje, onda coveka treba tre­ tirati kao иredaj koj i se odaziva na diskretne ele­ mente u skladи sa zakonima. Ovi zakoni mogu da se modelиjи na osnovи kauzalnih zakona koj i орi­ s иј и nacin na koj i fiksirane sklonosti u oгganizmu vrse ·vnte.гakciju sa ,ulazima iz ak01liпe kako bi rpro­ izvele slozene obHke ponasaпj a. Bredaj ј е , _ dak:le,

sTA RAcUNARI NE MOGU

151

refleksna masina, а zakoni su zakoni asocij acije. Ovo п.аm ,daje empiтistiolш psihologijн Davi:d a Humea sa nj enim modeгniш potomkom s�R psi­ hologij om. йi, pa�k, rp r edшet шоzе da se tretira kao uтedaj za orbra�d,u inJormacij a, а ,zako[li mogu da se shNate prema Kantovoш modelн , kao пасе­ lа koj.a su pravila и umu, а koj a uш primenjiUje na Uilaz. Ova se S!koJa u ps>ihologiji zvala idealisticka, intelektualisticka ili mentalisticka, а sada se zove " kognitivna psihologij a". Do po j ave racunara empiristicka skola ј е imala svoj u ostricu zato sto intelektualisticko glediste ni­ kad nije uspevalo u posmatranj u coveka kao sra­ cunlj ivog oЪjekta. Uvek је "postoj ao neki subjekt, пeki " transcendentalni ego koj i primenj uj e pra­ vila, koj i је j ednostavno zapostavio naucnu teorij u о ponasanju smestivsi j e dnog malog coveka ( ho­ munculusa) u svoj um da Ьi ovaj vodio njegove ak­ cije. Medutim, racunari nude neodolj ivu privlacnost operisanj em prema pravilima, bez pozivanj a na traпscendentalni ego ili homunculus . Osim toga, programi za racunar daju model za analizu ponasa­ nj a, kao sto ј е izrazavanje prirodnim j ezikom, sto izgleda da ј е isuviSe slozeno da Ьi se obj asnilo po­ mocu S-R psЉologij e. Ukratko, sada postoj i uredaj koj i moze da posluzi kao model za mentalistiCko glediste; а psiholozi, nezadovolj ni biheviorizmom, neizbezno се se uhvatiti za ovu mocnu slamku, bez ob�ira na valj anost argumenata ili ubedlj ivost empi­ rij skih dokaza. Racunar ј е fizicki obj ekt, ali da Ьi se opisao nacin na koj i on radi, ne treba opisivati viЪraciju elektrona u nj egovim tranzistorima, vec пivoe nj e­ govih flipflopova. Kada Ьi psiholoski poj movi mo­ gli da se interpretiraj u pomocu visih пivoa organi­ zacije ovih, pravHima vodenih, Hipflopova, onda Ьi psihologij a pronasla neki j ezik koj im Ьi mogla da obj asni lj udsko ponasanj e. Nagrada ј е toliko primamlj iva da se cak ne po­ stavlj a os,noVJno pitanj e da li ovaj treCi ni:v o, izmedu

HUBERT L. DREYFUS

1 52

fizike i fenomenologij e, predstavlj a logicki dosledan nivo rasprave ili ne. Ali, postoje znaci пemira. Buk­ valno је nekoherentan j ezik u knj igama Millera i saradnika, Neissera i Fodora. Na gotovo svakoj s tranici moze se naiCi na recenice kao sto је ova: Kada neki organizam izvrsava pla:n оп n ap r e duj e korak ро kompletirajнci t ak o ј еdап deo , а onda se okrece sledecem.24''

korak ,

·

Ovde sva tri пivoa egzistiraj u u nestaЪilnoj i negra­ matickoj vezi. " Kada jedan organizam (bloloski ) izvrsava ( masinska analogij a pozaj mljena od lj ud­ skog ageпsa) пeki plan, о п (ljudski ageпs ) . . . " Ili, umesto da se organizam personi!fikuje, duh moze da se meh an izuj e . Fodor govori о mentalnoj ob­ " radi " 25 ili "mentalnim operacij ama " 26 kao da ј е j a­ sno s t a Ьi takva forma reCi mogla da znaci. Ova [IOVa forma trabuюj Эillj a blla iЬi prosto Ъizar­ na rda nije otik�itla ozЬiJljnij e konfiuzij e rU ш1SJ.j emju. One .sru iшplicitne u ,de1u Mil:lera i saradn]ka, ali ;pos­ tajru ј аsпе н �deliшa Neissera i Fodora, ikoj i od swh pi­ saca ove oblasti сiпе пaj,rveci napor 1da ra:z;govetno ]z­ raze rsvoj e fblosofske rpretlpostaVIke. Konfuzij a !П:aj rb o ­ lj e шоzе da se iznese llla :virdelo rdana ЭЈkо se odlrибno vod·i racuna о neuroЬZiiolosrkim i fe n om e n olo sk i m nivoiшa deiSilш�irpc ije, а rpotom rpokll.1's a .da ·se rpsihoJos­ ko s tanovi,s te smesti negde irzmeёtu ova dva пi'Vloa. U ·pokusaj u da napravi mesto za nivo obrade informacij a, Neisser nam saopstava: ·

24. Mi:ller et а!. , ор. cit . , str. 17. Ili uporedi sa Minoskyevim clankom "Aгtificial Intelligence, " Scientific American, Vol . 2 1 5 , No. З (septembar 1966) : "Evans pocinje svoje delo . . . predlazuCi jednu teoriju о koгacima ili procesima koj e Ьi ljudski mozak mogao da koristi kad se sukoЬi sa takvom situacijom " (str . 250) . Minsky i Рарегt namenjuj u svoju knjigu Perceptrons (М . I. Т. Press, 1969) "psiholozima i Ьiolozima koj i Ьi voleli da znaju kako mozak sracunava misli " (str. 1) . Quillian u svojoj tezi , Semantic Memory, kaZe, м • • • razumeti takvo znaCeпje znaCi ili pronaCi iH kreirati, u mozgu onog koj i treba da razume , neku konfiguraciju sim· bola . . . " (str. 70) . 25. Jerry Fodor, Psychological Explanation, str. 30. 26. !Ьid., str. 22.

s;тА RAcUNARI NE MOGU

153

Izvesno ј е d a postoj i jedan stvarni svet drveca i lj udi i au­ tomoblla, ра i knj iga Medutim, nemamo n eposredn i pris­ tup svetu niti ijednom od nj egovih svoj stava.27 . . .

Ovo ј е sasvim tacno ako se covek posmatra kao fizicki objekt.28* Као sto Neisser kaze, " . . senzorni ulaz nij e sama stranica; to је struktura svetlosnih zraka . . . " 29 Dotle ј е sve kao sto treba, ali onda Neisser ide dalj e i povezuj e fizicki i fenomenoloski nivo : " Podesno usredsredeni pomocu soCiva . . . zra­ ci padaju na osetljivи mreznj acи gde mogu da ini­ ciraju neuronske procese, koj i eventualno vode do videnja i citanja i ратсепја. "30 Ovde, medutim, �>tvari nikako nisu ocigledne. Postoj e dva smisla za ,,vode do " . Svetlosni talasi koj i padaj u na mrez­ nj aOи eventualno vode do fizi,okih i hemij.s ikih proce­ sa u mozgu, ali и ovom sekvencij alnom smislu svet­ losni zraci i nervni procesi nikad ne mogu eventиal­ no da vode do videnj a:H * Videnje nij e hemij ski proces ; dakle, nij e ni konacna faza u nizи takvih " procesa. Ako, s druge strane, "vodi do znaCi " nu­ " zan i dovolj an uslov za , onda, ili је videnje Citav lanac ili nesto sasvim razliCito od lanca ili bilo ka­ kve nj egove karike. 1 и j ednom i u drugom slucaj u nije vise j asno zasto Neisser kaze da nemamo ne­ posredni pristup perceptivnom svetu. Kad su j e dnom neuronski i fenomenoloski nivoi nelegitimno spojeni и jedan niz koj i stoj i izmedu j edinke i sveta, potreban је i novi recnik. Ova niCij a zemlj a opisana ј е pomocu "senzornog ulaza " i nj e­ govih " transformacij a " . U smislu u koj em se ovde koristi termin , "saznanj e" se od­ nosi na sve procese pomo6u koj ih se senzorni ulaz t ransfor­ mise, redukuje, razraduj e, pamti, izvlaci iz memorije i upo27 . Neisser, ор . cit. , str. 3 . 28. Nara\'ПO , fenomenoloSki posmatraпo, m i i1namo direktan pri w stup obj ektiшa, а ne svetlosniш talasiшa . 29. Neis s er , ор. cit., str. З . 30. ! Ь i d . , str. 3 . (Мој kuгziv.) 31. Osiш ako ne usvoj iшo identitet teorij e о senzacij aшa i stanjiшa mozga, koj i Neisser, cini se, ne zastupa, posto bi to zahtevalo dalj e opravdanje koj e Neisser nigde ne daj e .

H UBERT L. DREYFUS

1 54

tтeЬlj ava . . . Takvi izrazi, kao sto su osecaj , opazanj e liko­ vi, retencij a, seeanj e resavanj e proЫema i mislj enj e, pored mnogih drugih, odno se se na hipoteticke s lucaj eve ili aspek­ te saznavanj a. s 2 ,

,

Kada se j ednom иvede senzorni иlaz " , koj i se " razlikиj e od sveta koj i normalno vidimo, izgleda neizbezno da nase opazanje" mora da ·Ьиdе "razvi­ j eno iz " ili transformacij a ovog иlaznog stimи­ " " lиsa " .33 '� Ali, sta znaCi ova transformacij a zavisi od potpиno dvosmislenog pojma "иlazni s timиlиs". Ako ј е иlaz energij a, onda је samo potrebno da se ona transformise и drиgи energij и - p rocesi и mozgи sigurпo sи fizicki, od pocetka do kraj a. Ma­ terij a-energij a moze da se transformise, redиkиje, razradиje, pamti, izvlaCi iz memorij e i иpotreЬljava, ali ona nikada nece blti nesto drиgo d o materija­ -energij a. Medиtim, ako ј е stimиlиs neka vrsta pri­ mitivne percepcije, kao sto izgleda da Neisser kas· nij e sиgerise - " drиgi stimиlи s се imati neki " иticaj na to kako se opaza prvi, kratki stimиlиs 34 а onda moramo da znamo vise о tюme sta је .to opa­ zeno. Filosofi sи prestali da vеrији и cиlne podatke, а ako Neisser ima nekи predstavи о prvoЬitno opa­ zenom, on ne moze da је иvede bez dovolj no argu­ menata i dokaza. Feno menoloski; mi direktno opa­ zamo fizicke predmete. Mi nismo - svesni ni cиlnih podataka niti svetlosnih zraka. Ako Neisser ze1i da izmeni - svoj poj am иlaza od fizickog na opazajni, onda na nj emи ostaj e da obj asni kоји је vrstи opa­ zanj a imao и vidи i kakve dokaze da tako nesto opa­ zeno egzistira, sto nij e ni strиktиra svetlosnih zraka niti slika и perspektivi fizickog pred.meta.35* -

32.

Neisser ,

33 .

IЬid.,

34.

!Ьid . ,

ор . cit. ,

str.

4.

(Мој kurzi\' .)

str. 5. Nase znanje о svetu moralo bi na " da se raz vije iz stilnulusnog ulaza . . . "

п eki

naciп

st r . 22 .

Umesto da ozivljavamo hjumovski pojam culnog podatka, а zatim da budemo prisiljeni da avodimo kantovska pгavila da Ьismo ob­ jasпili nj ihovo komЬinovanje а percepciji obj ekata, Ьilo Ьi pametnije i \•erovatno bolje za istrazivanje od re d iti sta psiholozi, kao sto је Ncisser, 35 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

155

" " Iнformacij a ј е poj am z a koj i s e pretpostav­ lj a da nas oslobada od ove konfuzij e. Neisser kaze : ",nformacija ј е ono Sto se transformise, а ono sto zelimo da razumemo, to ј е struktuirani oЬlik njene stvarno Cine, bez obzira na nj ihovи pogresnи konceptиalizacij и . Takav rad podrazиmeva pokиsaj da se pronadи oni signali и perceptivnom ро!ји koji sи znacajni и razliCitjm oЬ!astima percepcjje; na primer, oni sjgna!j koji su Ьitni u nasoj percepcij i dиblne. Signali mogи da se иtvrde sis· tematskjm iskljиcivanjem raznih faktora, kao sto sи Ьinokиlarno videnje, pomeranje, gradijent tekstиre, itd . cak se moze odredjti red zavisnosti ovih signala ј broj signala koj i se mogи иzeti u obzjr и datom vremenн . Ve· rије se da се rezиltati liCiti na sekvencjjalne korake koj i se dijagramski prikazuju и organigramи nekog masinskog programa. Ako је tako , onda mogu da se formalizиjи zakoni koj i dovode. u odnos иlaz prema izlazи и svakoj fazi. TakaY rad ne traZi da se govori о , .nesvesnim pravilima " koja fragmentarno organizиju elemente и percepcij e . On nikad ne Ьi trebal o da nas dovede do toga da jzjavimo kako "nemamo пjkakav nepost·edaп prjstиp svetи ј Ьilo kome od пjegovih svoj stava. " Ono sto Ьi Ьilo psiho­ Joski realno и takvoj јеdпој teoriji ne Ьi Ьili fragmentj i pravila, vec иpravo oni signali и паsој normalnoj percepcjj j obj ekata koj i igraj и н1оgи и teorij j , Mada najCeSCe nismo eksplicitno svesni s ignala, oni nisu neS\�esni. Mozemo da postanemo eksplicitno svesnj sigпala ak o иsredsredimo paz. nји na njih, ali ne mozemo da postanemo S\•esnj nervnih dogadaja ili cak ."trenutnih snimaka " objekata, za koje nam Nejsser kaze da ih s tvar· по opazamo. Ponekad signali mogи da Ьиdи tako sicиsnj da иopste ne mozemo da ih otkrjjemo j edпostavnim posmatranjem. Na primer, neko ne moze da иосi maleno pomeranje svake tacke Јнleszove strиktиre koja projzvodi iluzjjи dиblne. Ali , ako nam se kaze za cjm da tragamo , mogli Ьismo verovatno da otkrij emo pomeranje sa prjkJadnjm иredajem za me­ renje . Tako Ьi moglo da se kaze za ove signale da sи psiholoski realni, и napred izlozenom smjsJи, i da mozemo da ih pos tanemo svesni . Isto tako .,organjgram " ima psiholoskи realпost и onim qgraпicenim slиcajevima и kojjma se izrazava red zavisпosti signala. Sigиrno је da је taj red, и nekom grиbom smjsiи, и korelacij i sa fizickim procesjma koji se odvij ajи и mozgи, ali cak ј и tim slиcajevima ovo пе opravda,·a pri­ canje о nesvesпoj obradi, kao da је mozak digitalпi racиnar koj i оре· rjse и skladи sa programom. Zanimljivo ј е da, kada se psiholozi stvarno prihvate ovakYe vrste istrazivaпja, onj konstatиjн da лijedan pojedjnacni sjgnal пiје nиzап i dovoljan, vec da sи dovoljпe razlicite kolekcij e sigпala pod specificnim, ogranicenim иslovima. Red zavisnosti signala, isto · tako , varira od sitи· асјје do sitиacjje . Rezиltati, onda , lice na organigram jedino na veomэ ogranicen nacin i 11 strogo ogranicenim slиcaj evima. Da Ь i se и роtри· nosti formalizovala njihova teorjj a роmоси masinskog modela, eksperimenta­ tori Ьi morali da specifikиj и иlaz preko apstraktnih i od sitиacije neza· visnih promenlj ivih ili da pronadи metapravila za reorganizovanj e speci-

HUB ERT L. DREYFUS

1 56

transformacij e. " 36 Medutim, sve dotle dok је poj am "ulaznog stimulusa " dvosmislen, ostaje nej asno sta је informacij a i na koj i naCin se pretpostavlja da је ona vezana za "ulazni stimulus", bilo da su и pita­ nj u energij a ili direktno opazanj e. Na kraj u, u zasenj uj ucem izlaganju konfuzije u mislj enju, ova dva meduzavisna i dvosmislena " " pojma, " ulazni stimulus i informacij a , komЪino­ ��� su u "centralnoj tvrdnj" i" knj ige : Centralna ,tvrdnj a је -da su videnj e, cuj anj e i pamcenj e akti konstrukcije koj a, vise ili mапј е, upotreЬlj ava podsticajnu informaciju ( sic) u zavisnosti od okolnosti. Podrazumeva se da konstruktivni procesi imaj u dva stepena, od kojih ј е prvi brz, grub, celovit i paralelan, dok ј е drug i promisljen, usredsreden, podroban i sekvencij alan.37

Dvosmislenost " podsticaj ne informacij e " i doc­ nij a nekoherentnost pojmovnog okvira na koj i se oslanj a ovaj pristup i njegove posledice, najbolj e mogu da se sagledaj u na specificnom primeru. Uz­ mimo Neisserovu analizu percepcij e j edne stranice. A:ko vidimo predmete koj i se krecu kao sjedinj ene stvari, to mora da је zbog •toga s.t-o percepcij a proizlazi iz j ednog integratiwюg procesa koj i 'Se dogada u vremenu. Isti pro­ ces si-gurno је odgovoran za konstrukcij u vizue.Inih ·pred­ meta iz sukcesivnih "snima:k a" oka koj e se krece.38

Pitanj e koj e ovde mora .da se pars tavi glasi : Sta su ovi ' s nimci ? Jesu li oni "strukture energij e " ili su trenutne ,slike stranice ? Ako su strukture ener­ gije, oni ni u kom ,SIIIl i1sLu n.isu opazeni i nije ih inte­ grisao subjekt ( onaj koj i opaza ) , vec mozak kao fizicki objekt. S druge strane, na fenomenoloskom nivou, ne moramo uopste da integrisemo odvojene ficnih situacij a i korelaciju ovih situacij a sa specificnim redovima zavis­ nosti. Do sada nijedna takva rupstraktna promenljiva nije pronadena kao st.o nisu ni pravila. (Vidi moj clanak "Phenomenology and Mechanism, " NOUS.. Vol . V, No. 1 , februњr 1971 .) ор.

36 .

Neisser,

37.

! Ь id. , str. 10.

cit., str. 8.

38.

Ibld., str. 140.

sTA RAC:UNARI NE MOGU

157

snimke stranice. Stranica ј е stalno videna, а pomi­ sao da је videna kao serij a "snimaka" ili иlaza" " jeste apstrakcij a ove neprekidno prisutne stranice. Naravno, ova staln o videna stranica ј е и korelacij i s nekom "obradom", ali ne s obradom rudimentira­ nih perceptиalnih predmeta ili snimaka" - koj i " riюgи samo da pokrenи pitanj e kalю su konstrui­ saюi " i sami ovi elementailll1i perc�tиarlrni "predmeti - nego s obradom neke talasaste strиkture energij e koj a bombarduj e oko . Ova pojmovna konfuzij a, koj a је rezultat po­ kusaj a da se definise neki nivo raspre izmedu fi­ zickog i fenomenoloskog, j o s је izrazenij a и Fodo­ rovom delи, zato sto on j os иpornij e nastoj i da Ьиdе jasan rb as и ovim pitanj ima. Diskutиj uci о opaza­ nju vizиelnih i akustickih struktиra, Fodor prime­ cиj e da poj am koj i se ima о liku ili glasu, о ob­ " liku . . . иkljиcuj e predstavlj anje formalne strukture svakog od ovih domena, а akt prepoznavanj a obu­ hvata и sebi primenu takve informacij e na integri­ " sanj e tekucih senzornih иlaza. 39 Opet nas iznenaduj e sta ovde znaCi " senzorni ulaz". Ako је " senzorni ulaz" vec neki lik, neki glas ili neki oЬlik, onda је posao vec obavlj en. S druge strane, ako је senzorni ulaz" fizicka energij a koj a " dospeva do cиlnog organa, onda ј е moguce" shvatiti sta Fodor podrazumeva pod "primenom nekog "pojma" ili " informacij e" na integrisanj e takvih ulaza, posto ono sto Ьi integrisalo takvu fizicku energijи sigurno da Ьi Ьila dalj a transformacij a energij e. Naravno, ako nedokazano uzmem o kao nesto dokazano i pretpostavimo da је mozak digitalni ra­ cunar, onda ima smisla idej a ро koj oj ј е zamisao formalna struktиra za organizovanj e podataka. U tom slucajи, "senzorni иlaz" ne Ьi Ьiо ni opazena stvar niti neka struktura energije, vec niz Ьitova, а zamisao Ьi Ьila niz instrukcij a za povezivanj e ovih 39.

Fodor, Psychological Explaнation, str. 26, citirano

и

bele5ci

23 .

HUB ERT L . DREYFUS

158

Ьitova sa drиgim Ьitovima koj i sи vec primlj eni i za klasifikovanj e rezиltata. Ovo Ъi se svelo na hipo­ tezи da ljиdsko ponasanj e moze da se razиme ро­ mоси modela na digitalnom racиnaru . То Ьi zahte­ valo j ednи teori j и о tome sta sи ovi Ьitovi, а potom Ьi morala da se izvrsi procena vrednosti teorij e na osnovи empirij skih dokaza. Ali za Fodora, kao i za Millera i saradnike, reklo Ъi se da nij e potrebno nikakvo opravdanj e za poj am " senzornog иlaza " i p oj am zamisli kao pra­ vila za o rganizovanj e ovog иlaza, vec bi on pre tre­ balo da se sadrzi и samom рој mи psiholoskog ob­ j asnj enj a. Ukolirko nastoj i da obj asni ponasanj e, psi ho l oska teorij a mo­ ze da se zamisli kao funkcij a koj a rpreslikava beskonacni skup mogucih ulaza и organizam na beskonacп i skup то. gucih izlaza.40

Као poj movna analiza odnosa opazanj a i pona­ sanj a, za kоји se pretpostavlj a da се Ьiti prihvacena nezavisno od empirij skih pretpostavki о mozgu, ne­ poj mlj ivo ј е takvo jedno obj asnjenj e. Као i kod Neissera, ova nekoherentлost moze da se sagleda и specificnom slисаји. Fodor se pri­ hvata proЬlema kalko "sрю naucili ,da c.uj emo kao slicno " - kao sto ј е neka melodij a - " ono sto moze fizicki da predstavlj a sasvim razliCite sekvence tonova " .41 Ovde је j asna sиmnj iva pri:roda ana­ blze : Јеsи li ove serij e tonova fizicke i1i poj avne ? Јеsи li one strиktиre zvucnih talasa ili opazenih predmeta ? Govor о nj ihovoj fizickoj razlici sиge­ rise ono prvo . I zaista, na nivoи fizicke energij e nesиmnjivo ј е tacno da sи ulazi energij e raznih frek­ vencij a и korelacij i sa istim perceptualnim iskust­ vom. Verovatno се neurofiziolozi otkriti j ednog da­ na pomenиte transformacije energije. Medиtim, tak­ ve fizicke sekvence tonova ne mogu da se " cuju" mi ne сиј еmо frekvencij e ; сиј еmо zvиke - i tako 40 . 41 .

IЬid ., str . 29.

!Ьid. , str. 26 .

$ТА RAcUNARI NE MOGU

1 59

ove frekvencij e а forti o r i ne mogu da se " cuju kao slicne " . S druge strane, ako pokusamo da razumemo ulaz ka o sekvence pojavnih tonova, koj c bi imalo smi,sla ,16uti kao sH6ne", om,da smo na nivou opa:za­ nj a, i 'ila nesre6u za Fodora, i,s.cezava pcroblem kako cuj emo ove sekvence tonova kao slicne ; j er, da Ьismo postavili proЬlem, vec smo pretpostavili da 1se poj avne tonske se!kvence 6uju !kao ISIHooe . Na poj aмnom nivou ih ouj emo kao <SJi,6ne zato sto ZJVHCe Sllicno . Da Ьi ovo obj asnio na drugi nacin, Fodor govori о tome " koju koпkretnu notu ( tj . koj e apsolutne vrednosti visine zvuka, traj anj a, j aCine, naglaska, tonskog reda, amplitude, itd. ) ocekujemo kad cuj e­ mo prvih nekoliko nota u "izvodenju LilliЬurle­ ra . . . "42 Ali mi ne " ocekuj emo nikakve "apsolutne " vrednosti . Ocekuj emo note и melodiji . Apsolutne vrednosti postavlj aju problem neurofiziologu sa njegovim osciloskopom ili onome ko slusa note u izolacij i , а ne onome koj i opaza. Ako smo opazili i ocekuj emo " apsolutne vred. nos ti " , onda Ьi nam" stvarno Ыо potгeban " razra­ deni konceptualizam , koj i brani Fodor, da bismo mogli da raspoznamo istu melodiju и raznim sek­ vencama : Ne шоzе se j asno obj a s ni t i sposobnos t za raspoznavanj e identicnosti t ip a uprkos velikiш varij acij ama medu obelezj i­

ma, osim ako pretJpostaviшo da su poj movi, koj i se kori•s te u raspoznavanj u, strahovito apstraktn i . Ali, onda је nej as ­ rю kako da se primena .rakvih poj mova . . . obj asni, osim da se pretpostave psiho l o ski mehanizmi Cij e operacij e ·do krajnosti шoraju d a budu komplikovane.43 ·

Ovde se pokazuj e konfuzij a u upotreЬi " obe­ leija" i " trip a " . S t a su ova obelezj a ? Opazena poj av­ na zvucna sekvenca ( melodij a ) 'ne moze .da Ъude ,ne­ ka aps trakcij a ( t.ip ) ciju trenнtnн reaHzaciju ( obe­ lezja) predstavlj aj н fizicki energij ski i ulazi . Opazeni predmet i fizicka energij a su p odj e dn ako konlkretni, 42 .

IЬid.,

43 .

lbld.,

str. 28. str. 28 .

HUBERT L. DREYFUS

1 60

а rpotpUJno 'SIU rrazHCite IVrГSte fenomena. Nikakvo ikom­ plikorvalllj e m.e moze da preшorsti j arz .i:ZJmedru pomera­ nj a em.eгge1Js:kih uJ arz a i percepcij e nekog postoj anog z�u!ka. Jedno пiј е trenutni odra:z :dгugog. АЈИ , rn i obe­ l ezj a пе mogu da se prihvate kao da :su poj avm.a sekvenca izolovanih, apsolutnih tonova ( kao StO rSU to zeleli teoreticari о culnim podacima) . Kod slu­ sanj a neke melodije ne opazaju se apsolutni tonovi, tako da prema ovoj interpretacij i, ne Ьi Ъilo nikak­ vih obelezj a . Ako pretpostavimo da ј е Fodor imao и vidu fizicki model koj i Ьi mogao da se kompj uterizuje, ova vrsta raspoznavanj a strukture eventualno Ьi mogla da se ostvari pomocu mreze neurona ili .po­ mocu analognog uredaj a, ako Ьi uopste i mogla da se ostvari . Nema razloga za pretpostavku da se to ostvaruj e pomocu nekog heuristickog programa ( skupa apstraktnih pojmova ) , а kamo li da је takav program pojшovna nuzil1ost. Ра ipak, Fodor nikad ne dovodi и pitanj e .pret­ postavku da postoj i neki nivo obrade informacij a na kome о transformacij i energij e moze da se go­ vori kao о nizu �specificnih operacij a. Njegovo je­ dino pitanj e ј е : Kako m o z emo da kazemo da mi i masine imamo isti program, sto znaCi, da obavlj a­ mo iste operacij e ? Tako, па primer, posto ј е upitao kako moze da se sazna da li smo obavili uspesnu masinsku simulaciju, Fodor odgovara: " . . .potrebno је samo da usvoj imo konvencij u da mi individuali­ zuj emo forme ponasanj a pozivanj em ne s amo na opazlj ive gestove nekog organizma, vec isto tako i na sekvencu mentalnih operacija koje podrzavaju te ges tove. " 44 Ili prosto receno : stroga ekvivalencij a zahteva da operacij e koje su u osnovi proizvodenj a masinskog ponasanj a budu istog tipa ikao i operacij e koj e su u osnovi proizvodenj a organskog po­ nasanj a.45

44.

lbld.,

45.

Ibld.,

str. 140. (Мој kurziv . ) str. 141 .

161

sTA RAcUNARI NE MOGU

Sada b i trebalo d a Ьиd.� j asno d a Fodorov ar­ gument zavisi od dve vrste pretpostavki : prvo, kao Miller i saradnici i kao Neisser, Fodor иvodi dvo­ smisleni poj am "иlaza " kako Ъi dozvolio nivo des­ kripcij e na kome, izgleda, da ima smisla analizirati percepcijи, kao da је covek racиnar koj i prima nekи vrstи podataka nazvanih "stimиlativna informaci­ j a " . Ovo se svodi na pretpostavkи da pored obrade energije, " percepcij a obиhvata i obradи podataka. "46 Fodor zatim pravi dve dalje pretpostavke druge vrste koj ih, cini se, nij e svestan : ( 1 ) da se ova ob­ rada podataka odvij a kao da је na digitalnom racи­ narи, sto znaci, sastoj i se o d diskretnih operacij a, i ( 2 ) da ovaj digitalni racиnar operi• s e serij ski p rema nekoj vrsti heuristickog programa, tako da moze da se govori о sekvenci takvih operacij a. Fodorova odbrana nj egovog " razradenog konceptиalizma", idej e da percepcij a zahteva komplikovane mentalne operacij e, izgleda da se preobraca и dogmatsko иvo­ denje obrade informacij a i onda se j ednostavno prelazi preko svih alternativnih formi racиnara, i cak alternativnih formi digitalne obrade podataka. Ovo slepilo za alternative moze da se sagleda и za­ kljиckи Fodorove diskиsije о takvim fenomenima, kao sto је raspoznavanj e melodij a : Karakteristicno ј е d a s u takvi fen o meni vezani z a p o stoj a­ nosti" - to j es t za slucaj eve и koj im a no rm alna p er cepc ij a obuhvata radikalno i runiforшno odstup anj e od informacio­ nog s adrzaj a fizi ckog ulaza. Jos od Helmholca Ьilo је poz­ nat o da talkvi slucaj evi rpruzaj u naj bo lj i argument za ne­ svesne men talne operacije, jer se pokazalo da пета alte rna­ tive za prizivanje takvih operacija ako zelimo da objasnimo nepodudarnos t izmedu ulaza i opazenog predmeta.47 "

·

Cela Fodorova diskиsij a о logici racиnarske si­ mиlacije izopacena је nj egovim nesиmnjivim osla­ nj anj em na ove sиmnj ive pretpostavke. Lakoca s lюjom on svoje neargиmente protиra kao koncep tu46 .

!Ьid . ,

str. 83.

47 .

lbld.,

str. 85. (Мој kurziv . )

HUB ERT L. DREYFUS

1 62

alnи analizи, otkriva kandze plat-onske tradicij e i po­ trebи da se verиj e и nivo obrade inforшacij a da Ьi psihologij a шogla da Ьиdе naиka. Naravno, иpotreba racиnara kao modela oprav­ dana је dokle god se smatra za hipotezи. Ali и pi­ sanj и Millera i saradnika, Neissera i Fod.ora, kao sto smo videli, ova hipoteza se tretira kao neka is­ tina а priori, kao da је ona rezиltat konceptиalne analize ponasanj a. Ponekad se na trenиtak moze иgledati neka empirij ska osnova za оvи pretpostavkи : Fodorov argиment za opravdanost racиnaгskog progr.ama kao psiholoske teorij e, и kraj nj oj linij i pociva na hipotetickoj pretpostavci " da imamo masinи koj a zadovolj ava sve eksperimentalne testove koj e moze­ mo da zamisliшo za podиdarnost izmedи "nj egovog repertoara i repertoara nekog organizma. 48 Medи­ tim, ovaj potaj no empirij ski karakter argиmenta implicitno se оdЬасиј е posto је celokupna diskиsij a " izrazena роmоси " serij e mentalnih operacij a , kao da је vec izvesno da Ьi takva masina mogla da po­ stoj i. Samo, rkad Ьi takva шasi,na pos toj ala i kad Ы za­ ista operirsala н ni,zovima i k oпuka, bllo Ъi opravdano иpotreЬlj avati poj move koj i sи vezani za heuristicki programirane digitalne racиnare, da bi se sиgerisali i interpretirali eksperimenti и psihologij i . Ali da bismo иtvrdili da li takva masina moze da egzistira i samim tim da li ј е opravdan takav konceptиalni okvir, prvo moraшo da pokиsamo da programiramo takvи masinи ili da procenimo vrednos t programa koj i sи vec isprobani . UpotreЬiti racиnarski j ezik kao o cevidan i nesumnjiv nacin formиlisanj a kon­ ceptиalnog okvira и kome se eksperimenti obavlj ajи i razUJmejru Ъеz valj anih apriornЉ argпшenata bli d·o­ kaza mogиcnosti empirij skog postoj anj a takve ma­ sine, samo moze d.ovesti do zabиne. 48 .

!Ьid. , str. 146 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 63 ZAKLJUC:AK

Ponovo se, dakle, nalazimo u zacaranom krugu. Vi­ deli smo na kraju I o delj ka ovog poglavlj a da em­ pirij ski rezultati, isprepletani s neobj asnj ivim izu­ zecima i nesposobni da simuliraj u procese viseg .re­ da, kao sto su koncentrisanj e i razlikovanj e sustin­ skog od nesustinskog, mogu пesto da obecavaju je­ dino ako se sagledavaju u svetlosti neke apriorne pretpostavke, prema koj oj um шоrа da deluj e kao heuristicko programirani digitalni racunar. Ali sada smo videli da se j edini opravdani argument za pret­ postavku da um funkcionise kao racunar okrece ka stvarnoj ili шogucoj egzisteпcij i takve inteligentne masine. Odgovor na pitanj e , da li covek moze da na­ pravi takvu masinu, mora da pociva na dokazima koji proisticu iz obavlj enog posla. А na osnovu stvarnih dostignuca i sadasnj e stagnacij e, izgleda da Ы najprihvatljivij i odgovor bio : ne. Nemoguce ј е " obraditi neki indiferentni " ulaz а d a se ne pravi razlika izmedu relevantnih i nerelevantnih, znacaj ­ nih i Ъeznacaj nih podataka. Videli smo kak o su Newell, Shaw i Simon mogli da izbegnu ovaj .prob­ lem samo pomocu prethodnog svarivanj a podataka, а kako su Mil1er i saradnici mogli da ga izbegnu samo pomocu pogresne pretpostavke da Newell, Shaw i Simon imaj u program koj i obavlj a ovu prvo­ Ьitnu selekciju. Ali ako ne postoj e nikakvi empirij ­ ski dokazi koj i nesto obecavaj u, Citav argument, koji sam sebe podupire, pada kao kuca od karata. Jedini alternativni naCin borbe sa selektivnoscu Ьila Ы analogna obrada podataka koj a odgovara selektivnosti nasih culnih organa. Ali onda sveukup­ na obrada podataka ne Ьi vise Ьila digitalna i imali bismo razlog da se pitamo da li је ova analogna obrada podataka samo periferna. Sve o vo Ьi Ъacilo sumпju na "sekvencu operacij a" i poil:юvo Ьi otvorilo Citavu d.i skusij u . Ove teskoce sugerisu da, iako ј е covek sigurno fizicki obj ekt koj i obraduj e fizicke

1 64

H U BERT L. DREYFUS

ulaze prema zakonima fizike i hemij e, nj egovo po­ nasanje ne moze da se obj asni pomocu лekog me­ hanizma za obradu informacij a koj i prima i obra­ duj e niz diskretлih ulaza. Osim toga, nista iz fizike ili iskustva ле sugerise da se ljudske radnj e mogu obj asniti na �takav naCin, posto smo ла fizickom ni­ vou suoceni s neprekidnom primenom s truktura energije, а na fenomenoloslюm nivou s obj ektima u vec organizovanom polju iskustva. Analiza ovog polj a iskustva pruZila Ъi psЉolo­ gij i alternativno podrucj e proucavanj a. Ali pre nego sto se okrenemo ovoj alternativnoj teorij i u III delu, moramo da prosledimo dve preostale pretpostavke koj e, cak i ako rad na KS ne moze da se brani, izgleda da cine prihvatlj ivim rad na VI.

E P I S T EMOLO S KA PRETPOSTAVKA

Sada Ы trebalo da bude j asno da је neoЬicno tesko definisati sta је to шentalni nivo funkcioni­ sanj a i da, bez obzira sta ј е um, niposto nije oCi­ gledno da on funkcionise kao digitalni racunar. Ovo prakticno Cini neshvatlj iviш tvrdnj e onih koj i rade na kognitivnoj 1Siшulacij i da um moze da �se shvati kao obrada informacij a и skladu sa heuristi­ ckim pravilima. Ispostavlj a se da racunarski model ne moze da pomogne и (jbj asnjenj u sta ljudi s tvar­ no Cine kada misle i opazaju i obrnuto. Cinj enica da ljudi misle i opazaju ne moze da pruzi osnove za optimizam kod onih koj i pokusavaj u da repro­ dukuju ljudsko ponasanj e di'g italnim racunarima. Ali ovo j os uvelk ostavlj a otvorenu dгUig;u os­ novu za optimizam : mada ljudsko ponasanje ne moze da se objasni pretpostavkom da ljudi stvarno slede heuristicka pravila u seriji nesvesnih operaci­ ja, inteligentno ponasanje jos uvek moze da se for­ malizuje pomocu takvih pravila, i na taj nacin da se reprodukuj e pomocu masina . 1 * Ovo је epistemo­ loska pretpostavka. " podrazumevam proizvodenj e sustinskih 1. Pod " reprodukcijom svoj st a•-a ponasanja о kome ј е rec . Ne mislim na tacnu kopij u, kao sto ni f"otografska reprodukcija Ajfeiove kule nije napravljena od celika . PoSto se пе ocekuj e od racunara da se krecu i da se poпasaj u u nor­ malnom smislu reci , nismo suoceni sa upotrebom formalne teorij e о nekoj пs ti poпasanj a kako Ьism o tacno kopirali to ponasanje . Proizvo­ deпje Ьitnih karakteristika izvesnog ponasanj a bez imitiranja ponasanja do detalja пormalno Ьi trebalo da se zove " simulacij a . " Tako kompjuter moie da simulira izbore , а da ne glasa - ali vec su па termin "simula-

HUBERT L. DREYFUS

1 66

Posmatrajmo plaпete. One ne resa.vajiU difeгen­ cij alne j ednacine dok se оЬгсu oko sunca. One uopste ne slede nikakva pravila; ali је nj ihovo po­ nasanje ipak zakonito i da Ьismo razumeli nj ihovo ponasanje pronalazimo neki formalizam u ovom slucaj u diferencij alne j ednacine - koj i izrazava nj ih vo ponasanj e ka o kretanj e и skladu sa nekim pravilom. Ili da uzmemo drugi primer : Covek koj i vozi Ьicikl odrzava ravnotezu premestanjem svoj e tezine kako Ъi kompenzovao tendenciju pada. Shva­ tlj ivi sadr�aj onog sto on cini ipak moze da se izra­ zi sledecim pravilom : izvij anj e duz niza krivih linij a Cij a ј е krivina obrnuto proporcionalna kvadratu brzine. 2 * Izvesno је da Ьiciklista ne sledi svesno ovo -

o

cija " stekli prvi pravo kognitivni simиlacionisti koji u svoj model zele da ukljиce ne samo kriticko ponasanj e, vec korake pomocu kojih је pп>iz­ vedeno to ponasanje . 2 . Ovaj primer sa Ьiciklom preuzet је i z Michael Polanyieve knjige Personal Knowledge (London: Roиtledge & Kegan Раиl) , str. 49. Vredno је и celini navesti Polanyievи analizи ovog primera : . ,Na osnovu ispitivanja fizicara, inzenjera i proizvodaca Ьicikala, dosao sam do zakljиcka da иopste nije poznat princip na osnovи koga Ьiciklista odrzava ravnotezи. Ovakvo је pravilo koje Ьiciklista postиje: kada poci­ nje da pada na desпu stranи, on okrece svoj иpravljac иdеsпо, tako da se kretaпje Ьicikla pomera dиz krive prema desnoj strani . Ovo rezultira и centrifиgalnoj sili koja gura Ьiciklistu па levu stranи i ponistava gravita­ cioпи silu koja ga vисе пadole, na desnи stranи . Ovaj manevar sad izba· сије Ьiciklistи iz ravnoteze i vисе ga иlevo , а оп se tome odиpire iskre· cuc1 иpravljac па levu stranи; i tako оп пastavlja sa odrzavaпjem ravno· teze izvijajиci se и nizи kriviпa. Jedпostavпa aпaliza peikazиje da је za dati иgао neravnoteze , krivina svakog izvij anj a оЬrпиtо proporcionalna kvadгatи brziпe koj om Ьiciklista vozi . "Ali, da li nam ovo stvarno govori о tome kako da vozimo blcikl? Ne. OCigledno ј е da ne mozete da podesite kriviпи риtапје Ьicikla sraz· merno vasoj neravпotezi паd kvadratom brzine kojom se krecete; а ako је mogиce, pali Ьiste s пaprave jer postoj i jos пekoliko faktora koj i se u praksi uzn1aju u obzir, а koj i su izostavljeni iz formulacije ovog pravila. " Uprkos ovom vazпom uvidaпj и - da formalizam пе moze da оЬ· jasni ponasaпje - Polanyi zamaglj uj e zпасај ovog primera ukazиjиCi na . ,skriveпa pravila " (str. 53) . Ovo нpиcivanje па skriveпa pravila pokazuje da Polaпyi , kao i Platoп, propнsta da napravi razliku izmedн ponasanja i merodavnosti , izmedн obj asnj enj a i razumevaпja, izmedu pravila koje se sledi i pravila koje moze da se upotreЬi za opisivanj e onog sto se do· gada . Upravo tak,•a koпfиzija stvara optimizam kod oпih и kognitivпoj simulacjj i .

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 67

pravilo i ne postoj i nikakav razlog za pretpostavku da on to pravil.o sledi nesvesno. Ра ipak nат ova for­ malizacij a omogucava da izrazimo ili razumemo nje­ govu umesnost, sto се reCi, ono sto on moze da iz­ vrsi. Мedutim, to ni na koji naCin nij e objasnjenje njegovog ponasanja. Ono nam kaze sta znaci uspes­ no voziti bicikl, ali nista о tome sta se desava u ne­ cij em mozgu ili umu kada izvrsava zadatak. Postoj i, dakle, suptilna ali vazna razlika izmedu psiholoske i epistemoloske pretpostavke. ОЬе pret­ postavlj aju platonsku idej u о razumevanju kao for­ malizacij i, ali oni koji prave psiholosku pretpos tav­ ku ( oni u KS ) pretpostavlj aju da su pravila, upo­ treЬljena u formalizacij i ponasanj a, ista ona pravila ko j a proizvode ponasanj e, dok oni koj i prave epi­ stemolosku pretpostavku ( oni u VI ) samo tvrde da svako neproizvolj no ponasanj e moze da bude for­ malizovano u skladu s nekim pravilima, а da ova pravila, Ьilo koj a da su, racunar koristi za reprodu­ kovanje ponasanj a. Epistemoloska pretpostavka ј е sla:Ьij a i tako manje ranjiva od. psiholoske pretpostavke . Ali ј е ipak ranj iva. Oni koj i s e oslanj aj u n a epistemolosku pretpostavku shvatili su da nj ihov formalizam, kao teorij a о merodavnosti, ne mora da bude teorij a о ljudskom ponasanj u, ali oni se jos nisu dovolj no oslobodili Platona kako Ьi uvideli da teorij a о me­ rodavnosti ne moze da bude adekvatna ni kao teo­ rij a о masinskom p onasanju. Tako, epistemoloska pretpostavka obuhvata u sebi dve tvrdnj e : ( а ) da svako neproizvolj no ponasanj e moze da se formaliPolanyi ima sopstvenи primedbи na KS. On drzi do toga da , ,и jednom vaznom smislи " ne poznajemo pravila , ali tvrdi da "se ovo ne moze tretirati kao da је to nesvesno znanj e, jer stvar је и tome da је to (vise iii manj e nesvesno) znanje sa oslanjanjem na neki cilj . 1 bas ovaj kvalitet pomocne svesti , njen kvalitet funkcionalnog delovanja, masina ne moZe da kopira, zato Sto maSina stalno operi.Se na sam o jednom nivou s·v esti. " (Licna komиnikacija.) Ovo је j edna interesantna medиpozicija, ali је jos иvek za cиdenje zasto , prihvativsi оvи drugи vrstи svesti, Pola­ nyi oseca neophodnim da pretpostavi kako mi иopste sledimo neka pra­ vila и Ьilo kom smislи te reci .

1 68

HUBERT L. DREYFUS

zuj e i ( Ь ) da ta j formalizam moze da se koristi za reprodukovanj e datog ponasanj a. U ovom poglavlju kritikovacemo tvrdnj u ( а ) tako sto cemo pokazati da је ona neopravdana generalizacij a iz fizickih nauka, а tvrdnj u ( Ь ) tako sto cemo pokusati da pokazemo kako teorij a о merodavnosti ne moze da bude teorij a о ponasanju : da, za razliku od tehno­ loske primene zalюna fizike za proizvodenj e .fiizickih fenomena, jedna bezvremena i bez konteksta teorij a о merodavnosti ne moze da se upotreЬi za proizvo­ denj e ponasanj a iz momenta u momenat, sto ј е neophodno za ljudsko ponasanj e ; d a zaista n e Ь i mogla d a postoj i te o rija о lj udskom ponasanj u. Ako је ovaj argument ubedlj iv, epistemoloska pretpo­ stavka, u formi u koj oj izgleda da podrzava VI, po­ staj e neodrZiva i, ispravno shvacena, pruza argu­ mente protiv mogucnosti VI vise nego sto garantuj e nj en uspeh. Tvrdnj a ( а ) da svako neproizvoljno ponasanj e moze da se ,formalizuj e nij e neki aksiom. Ona pre izrazava izvesnu koncepcij u razumevanj a koj a је du­ boko ukorenjena u nasoj kultuгi, ali koj a, ipak, moze da se pokaze pogresnom. Sada moramo da se osvrnemo na empirij ske argumente koj i Ы mogli da se ponude u prilog takve hipoteze. Sada Ъi, isto tako , trebalo da bude j asno da nij edan empirij ski argument, koj i proistice iz uspeha V I , nije prihvat­ lj iv posto ј е u pitanj u bas interpretacij a, а iznad svega, mogucnost za znacaj n o prosirenj e o skudnih rezultata kao sto su BoЪrowovi . Posto se Cini da dve oЬlasti uspesnog formali­ zovanj a - ·fizika i lingvistika - podupiru episte­ molosku pretpostavku, moracemo da prouCimo оЪе ove oЬlasti. U fizici zaista srecemo formalizam koj i opisuj e ponasanj e ( na primer, kruzenj e planeta oko sunca ) , ali videcemo kako ova vrsta formalizma ne rnoze da bude od pomoCi onima koj i rade na VI. S druge strane, u lingvistici cemo sresti j edan forma­ lizam koj i је relevantan za rad na VI i koj i ide u prilog pretpostavci da svako пeproizvoljno ponasa-

!ПА RAcUNARI NE MOGU

1 69

nje moze da se formalizuje, mada cemo ustanoviti da nam ovaj ,formalizam, koj i izrazava merodavnost onog koj i govori - tj . sta on moze da ostvari - ne omogucava ,da pomo6u ra6uocш1ra repгoduJшjemo nj egovo ponasanje tj . nj egovo ostvarenj e. -

I . POGRESNO SHVACENI ARGUMENT IZ NAPRETKA FIZIKE Minskyev optimizam - to jest, nj egovo ubedenje da svako neproizvoljno ponasanj e moze da se for­ malizuj e i da se rezultuj uCi formalizam moze upo­ treЬi ti da se pomocu digitalnog racunara reprodu­ kuje to ponasanj e - pravi је primer epistemo­ loske pretpostavke. То је ono verovanj e koj e dozvo­ ljava Mi·nskyu da tvrdi sa ruverenje:m ikruko ,,m.e rposto­ Ji ni1kaka:v ra�log za pretrpostavikiu 1da mrusine imajru bilo kakva o granicenj a koj a ima covek. "3 Sada mo­ ramo da ispitamo argumente koj i podrzavaju ovu tvrdnj u, medutim, prvo moramo da razj asnimo sta formalista podrazumeva pod masinom. Digitalni racunar ј е masina koj a operise prema onoj vrsti kriterijuma koj i Ьi, ru skladu sa Piatono­ vom pretpostavkom, mogli da se upotrebe za ra­ zumevanj e svakog uredenog ponasanj a. Ova masi­ na је, kako ј е definise Minsky koj i svoju definiciju zasniva na Turingovoj , " mehanizam koj i se pokora­ va pravilu. " Као sto Turing kaze : " . . . Pretpostav­ lj a .s e da racunar sledi utvrdena pravila . . . Duznost ј е kontrole da vidi da se ove instrukcij e izvrsavaju korektno i . u ispravnom redu. "4 Kontrola је tako konstruisana d.a se ovo nuzno desava. Dakle, masi­ na о koj oj је rec, ogranicena ј е , ali i veoma funda­ mentalna vrsta mehanizma. Ona operise sa deter3. M in s ky , Computation: Finite and Infinite Mach ines (Englewood Cliffs . N. Ј . : Pгentice-Hal!, 1967) , str. \'ii . 4. А. М . Turing, "Computing Machinery and Iпtelligence, " u Minds and Machines, ured. Аlап Ross Anderson (Englewood Cliffs , N. Ј . : Pren· tice-Hall , 1 964) , stc 8 .

HUB ERT L. DREYFUS

1 70

minisanim, nedvosmislenim Ьitovima podataka pre­ ma striktnim pravilima koj a se jednoznacno pri­ menjиj и na o ve podatke. Tvrdi se da ova vrsta ma­ sine - Tиringova masina - koj a izrazava sиstinu digitalnog racиnara, moze и principи da radi sve Sto mogи ljиdska Ьiса - da ima, u principи, samo ona ogranicenj a koj a imajи i lj иdi. Minsky razmatra antiformalisticku protivtvrd­ nj u da " mozda postoje procesi . . . koj i j ednostavno ne mogu da se opisи riikakvim formalnim j ezikom, ali koj i se ipak оЪаvlј ај и na primer и lj иdskom umи. " 5 Umesto da direktno o dgovori na оvи pri­ medbи, on se poziva na Tиringov " brilj antni" cla­ nak koj i , kako tvrdi Minsky, sadrzi argиmente " koj i se svode na zadovolj avaj иce poЬij anj e mno­ gih takvih primedЬi. " 6 Tиring se zaista osvrce na оvи vrstи primedЬi. On ih ovako iskazиj e : " Nij e moguce proi,ZNesti skup pravi.l a koj a Ьi ian ala rza cblj ·da ргорisџјн IS'Ve sto covek treЬa .da rad i u svakom mogиcem skири okolnosti. " 7 Ovo ј е, ро svemи sиdeCi, Tиringova generalizacij a Wittgenstei­ novog argиmenta ро kome је nemogиce dati nor­ mativna pravila koj a иnapred propisиj и korektnи ироtrеЬи neke reci и svim sitиacij ama . Tиringovo " " poЬij anj e- sastoj i se и pravlj enj и razlike izmedи ,;pravila vladanj a " i " zakona ponasanj a " , а zatim и tvrdnj i da " sebe ne mozemo tako lako da иЪedimo и odsиstvo potpиnih zakona ponasanj a kao potpи­ nih pravbla v1adaпj a. " 8 Као od.govor na Wittgensteiнovи t;vтdпјн ovo nij e los argиment. U stvari, Tиring dokazиj e da, ma­ da ne mozemo da formиblsemo normativna pravila za korek1J11Jи рriшеюи nekog odredeнog predikata, to ne zпaCi da не mozemo da fоrшиНsешо pravila koj a opiSIUju ·kako neka osoba, и stvari, priшe:nj,иje talkav predilk at. Dmgiш reCiшa, ia'k o ј е Turiпg ·spremaп da 5. Minsky, Comptil ation: Finite ancl lnfinite Macblnes, stг. 1 07 . 6 . I b ld. 7 . Turn ing, ор. cit. , str. 22-23. 8.

IЬid.

sTA RAcUNARI NE MOGU

171

ргi:юа tkaiko и pr1ncirpru moze blti nemog7t1ce da s e :do­ nese skUip rprarvbla koj a orpisujru sta ibl rneka osoba tre­ balo da urradi ,u svakoj pritl ici, orn smartra da ne posto­ ji rnilkwkav ·razlog za sнmnjru ,da Ьi ·se u p rin c ipu mogao otkriti .skrurp pravila koj a opi,sнjrи sta bi ona uradila. A!Jii zalsto orva rpretp os t avika izrg1leda toliko o6igledna rda teret ·ddkarza pada na one koj i ј е dovo­ de u pitarnje ? Zasto blsmo morali da "нЬеdЈUј ешо se­ be rU odsustvo tkoшpletnih zatkona '0 роnаsапјн", а ne u njrihovo pгisustvo ? Ovde smo ponovo Hcem u li­ ce sa epistemoloskoш pretpostavtkoш. VaZпo ј е po­ kasati rda se irskorerni ono sto ovoj rpretp ost avci pлu­ za юјеаш iшp;licirarnu apriornu rprlaшziЬi!l nos t . Pre svega, izraz "zakoni ponasanj a " ј е dvosmis­ len. U j ednom smislu lj udsko ponasanj e ј е bez sum­ nj e zakonito, ako zakonito j ednostavno znaCi urede­ no. Ali pretpostavka da su zakoni о koj ima ј е rec takve vrste da se mogu otelotvoriti u programu za racunar ili nekom ekvivalentnom formalizmu, dru­ gacij a ј е i mnogo stroza tvrdnj a koj a trazi dalj e opravdanje . lrdej a da s,vaki opiiS ponasaпj a moze d a rs e foгma­ li:zuje па ·nacin podesan za programi>rwnje navodi one koj i rade na polj u vestacke inteligencij e da previde ovo pitanj e . Pretpostavlj a se da, bar u principu, lj ud­ sko ponasanj e moze da se predstavi skupom neza­ visnih propozicij a koj e opisuj u ulaze u organizam, u korelacij i sa skapom propozicij a koj e opisuj u nj ego­ ve izlaze. Najj asnij i iskaz ove pretpostavke moze da se pronade u James CulЬertsonovom ( Dzej ms Ka1berrtSron ) kretanjru , od tv•r.dnj e da Ы, Ъаr 'u teori­ j i , mogao da se izgradi robot koj i ko11isti samo flip­ flopove do tvrdnj e da Ьi stoga moglo da se reprodu­ kuj e Citavo ljudsko ponasanj e. ·

Koristeci podesne. receptore i efektore шozemo da i h po­ vezemo prclш centralnih celij a. Ako Ьismo mogli da doЬije­ mo dovoljno centralnih celija, i ako su one dovoljno male, i ako svaka celija ima dovoljno cvorova, i ako Ьismo mogli da postavimo dovoljno cvorova па svaku sinapsu, i ako Ь is mo imali dovoljno vremena da ih spojimo, onda Ьismo mogli da konsrtгuisenю robOite kodi Ьi mogbl da zadovolje svaku datu

HUBERT L. DREYFUS

1 72

i:zJla7JIJ.o/uzlaznu specifiikacij u, Фј . mogli blsmo da ik:o.nstю­ iSeтo robote kOijti bi 'S e po;nasali na Ьi1о kojii zeljen� na6n pod bilo koj iш okolnostima. Ne bi postoj ala niikakva tes:ko­ ca da se ikonstruise robot sa osobinama ponasanj a upravo sИOпim John Jonesu ili Henry Smithu, ili da se konstruise robot sa Ьilo kakvim zeljenim pobolj sanj ima ponasanj a u odnosu na Jonesa i Smitha.9

Ili naprosto : Posto ( ovi kompletni roboti ) mogu, и principu, da zadovo­ lj e svaku datu ulaznojizlaznu specif·1kaoiju, oni mogu da obave sve propisane щdnj e pod svim propisanim okolnosti­ ma - da inteli
Ali, kao sto smo videli u Poglavlj u 4, nije j asno sta Ьi u slucaj u ljudskih Ьiса mogli da budu ovi ulazi i izlazi.11 CulЬertsonova pretpostavka Ьi mogla da se zamisli tako da mozak vrsi korelaciju izolova­ nih Ьitova podataka, sto pociva na pretpostavci da neuroni deluju kao prekidaCi za uklj ucivanjejisklju­ civanj e . Posto, kao sto smo videli u Poglavlju 3, ovo verovatno nij e slucaj , ne postoj i nij edan razlog za pretpostavku, а ima nekoliko razloga za sumnju, da se шogu izolovati ulazi i riiZ,lazi kod coveka i ·da nj ihova ikorelacij a moze · d a se bor:maliwj e. OuЉert­ sonova tpretpostaVIka је sашо pretpostavka 'i ni.s ta vise, ра taJlю ni na koj i naCin ne opra.v.dava nj egOive z3iklju6ke _ Medutim, napadnuti formalista ima j os j edan potez. On moze da eksploatise dvosmislenost poj ma "zakoni ponasanj a " i da usvoj i da ponasanj e ne zna­ ci smisleno vodenj e ljudske akcij e, vec jednostavno 9 . Јашеs Т . Cu!Ьerston , , . Sоше Uneconoшical Robots , " Automata Studies, С. Е. Shannon i Ј . McCarthy, ured . (Princetoп , N . Ј . : Princetoп Цniversity Pres s , 1 956) , str. 100. 10.

IЬid. , str. 1 14.

Zasto nij edan takav u!az i izlaz ne mogu da se otkrij u postace jasno jedino onda kada opisemo relacij u ljudskog subjekta prema svetu. Vidi Poglavlje 9 , пarocito str. 178 . 11.

sTA RAcUNARI NE MOGU,

1 73

fizicke p okrete ljudskog organizma. Onda, posto su ljudska tela deo fizickog sveta, а kao sto smo videli, pokazalo se da se predmeti u fizickom svetu pokora­ vaj u zakonima koj i шogu da se izraze nekim formali­ zmom na digitalnom racunaru, formalista j os uvek moze da tvrdi kako mora da postoj e zakoni о lj ud­ skom ponasanj u one vrste koj u zahteva nj egov formalizam. Tacnij e, ako se nervni sistem pokorava zakonima fizike i hemij e, sto шozemo s razlogom da pretpostaviшo, onda, cak i ako on nij e neki digitalni racunar, i cak a:ko ne postoj i nikakva ulazna-izlazna funkcij a koj a direktno opisuj e ponasanj e ljudskog Ьiса, j os Ьi trebalo da smo u stanj u da reprodukuj e­ mo ponasanj e nervnog sistema pomocu fizickog ure­ daj a koj i Ьi mogao, na primer, da uzme oЬlik neke nove vrste " analognog racunara " , koristeCi j onske rastvore Cij a ,se elektricna svoj stva menj aju sa raz­ nim lokalnim zasicenostima. Onda, kao sto smo izne­ li u Paglav!ljru 4, p02mavanj e sastava rastvora п ovom uredaj u omogucilo Ы nam, bar u principu, da napi­ semo fizicko-hemijske jednaCine na suvom digital­ nom racunaru. Tako, sa dovoljno memorij e i vreme­ na, 1svaki racunar - cak i takav specij alni analogni racunar - mogao Ы da se simulira na digitalnoj ma­ sini. Пopste uzevsi, usvaj anj em fundamentalnih pret­ postavki da је nervni sistem deo fizickog sveta i da svi fizicki p:юces1i mogu da se opisu nekim matema­ tickim formalizmom, koj i је sa svoje ,strane podlozan manipulisanju pomocu digitalnog racunara, moze da �se stigne do j ake tvrdnj e da ponasanj e, koj e rezul­ tira iz ljudske "obrade informacij a " , bez obzira da li se direktno formalizuje ili ne, uvek moze indirek­ tno da se reprodukпje na digitalнoj masini. Ova tvrdnj a sasvim dobro moze da obj asni uobrazenost formalista, ali sta se u stvari opravdava fundamentalnom istinom da svaki oЬlik " obrade in­ formacij a" ( cak i onaj koj i и praksi moze samo da se sp11ovede na " analognom racunaru " ) mora и prin­ cipи Ъiti siшulabllaю na di,gita'lnom racuюaru ? Vildeli smo kako ona ne dokazuj e mentalisticku tvrdnju da,

1 74

HUBERT L. DREYFUS

cak kada је lj udsko Ьiсе nesvesno upotrebe diskret­ nih operacij a u obradi informacij a, ono ipak mora nesvesno da sledi niz instrukcij a. Da li to opravdava epistemolosku pretpostavku da .s vako neproizvoljno ponasanj e moze da se formalizuj e ? Mora d a s e utvrdi sta moze d a s e smatra obra­ dom informacij a u racunaru. Kad digitalni racunar resava j ed.n aCine koj e opisuj u neki analogni uredaj za obradu informacij a i tako simulira nj egovu fun­ kciju, on time ne simulira nj egovu "obradu infor­ macij a " . On ne obraduj e informacij e koj e obraduj e simulirani analog, vec sasvim druge informacije koj e se odnose na fizicka ili hemij ska svoj stva analoga. Dakle, j aka tvrdnj a da svaka forma informacije mo­ ze da se oЪradi pomocu digitalnog racunara vodi u zaЬludu. Jedino se moze dokazati da se za .s vaki tip informacij e digitalni racunar moze, u principu, pro­ gramirati da simulira neki uredaj koj i је sposoban da obraduj e tu informacij u. Shvaceno kao kretanj e - kao ulaz i izlaz fizic­ kih signala - ljudsko ponasanj e ј е, ро svemu sude­ Ci, potpuno zakonito u smislu u kome је to potrebno formalistima. Ali to nikako ne podrzava formalistic­ ku pretpostavku koj a se j avlj a kod Minskyog i Turin­ ga. Jer, kada Minsky i Turing tvrde da је covek Turingova masina, oni pod ovim ne шogu da podra­ zumevaju da је covek fizicki sistem. Isto tako Ьi moglo da se kaze da su i letilice i bгodovi Turingove masine. I nj ihovo ponasanj e moze da se opise pomo­ cu matematicki ·formulisanih zakona - ko j i povezu­ ju uzimanj e i odavanj e energij e - i moze, bar u principu, da se reprodukuj e do nekog stepena preciz­ nosti na di:g italnom пu6unavu. Alli пе, rka: d a Miillsky ili Turing tvrde da covek moze da se shvati kao neka Turingova masina, oni mora da misle na to da digi­ talni racunar moze da reprodukuj e ljudsko ponasa­ nj e, i to ne pomocu resavanj a fizickih j ednaCina, vec pomocu ob rade podataka primljenih iz sveta, posredstvom logickih operacija, koje mogu_ da se

sTA RAcUNARI NE MOGU

srve.du rna ltJjporedivanj e, rklarsiHkovaюj e

operacij e . MiпSiky kaze :

1 75

i Boorleove

Mentalni procesi s u slicni . . . procesima koj i se nalaze u programima za racunar : proizvolj ne asocij acij e simbola, sh.eme memorij e slicne razgranatom staЬlu, uslovni prenosi i slicno.12

Oni koj i rade na VI tvrde da ovaj mentalni nivo " " obrade informacij a moze da se opise digitalnim formalizmom. Citavo istrazivanj e VI posveceno ј е иpotreЬi logickih operacij a z a manipиlisanj e podaci­ ma koj i pristizи direktno iz sveta, а ne resavanj и fizickih j ednaCina koj e орisиј и fizicke obj ekte. Raz­ matranja iz fizike samo роkаzиј и da energij ski иlazi, i neнroloska aktivnos t sadrzana и nj ihovom trans­ formi,s anjи, mogи и principи da se opisи и ovoj digi­ talnoj formi . Niko nij e pokиsao niti se nada da се pokиsati da иpotreЬi zakone fizike za detalj no izracиnavanj e kretanj a ljиdskih tela. Zaista, reklo Ьi se da ј е ovo fizicki nemogиce posto је Н. Ј. Bremermann ( Н . Ј . Brimermen ) pokazao d a : Nijedan sistem z a obradu podataka, bilo d a ј е vestacki ili zirvi, ne moze da obradi vise od ( 2 х 1 047) Ьitova u sekundi ро gramu svoj e mase .13

B remermann ide dalj e �а Ьi izvнkao sledece zaklj иcke : U g odiпi iша n x 1 0' sck·undi. S t aros t Zemlj e ј е oko 1 09 godiюa, а шаs'а Zеш1је ј е mаюј а od б х 102 7 grarma. Dakle, svaki raounar Zemlj ine velicine ne Ьi mogao da obradi vise od 1 093 Ьitova za rvreme koj e је j ednako staros,ti Z emlj e . ( Ne treba ni po m inj ati cinj enicu da Ьi, sto ј е racunar veei, brzina svetlosti sve vise usporavala nj egove QPeracije ) . . . Ddkazivanj e teorema i resavanj e proЬlema . . . vode do eksponenci j alnog rasta razgranatih. рrоЬlеша. Ako ј е nase 12.

Minsky, "Matter, Miпd, af\d Models , " и Semantic Informa tion

P1•ocessing, str. 429 .

1 3 . Н. Ј. Bremermmann , "Optimization Throиgh E,·olиtion and RecomЬination, " и Self-Organizing Systems (Washington , D. С . , 1962) , str. 1 .

HUB ERT L . DREYFUS

176

nagad'юrje ,tacn o , onda bi se н�ik1o da •teskoce, s koj iшa se sada susrecemo na polju raspoznavanja oЬlika i dokaziva­ nj a teorema, nece Ьiti razresene samo brzinom obra.de rpo­ dataik a ;pomo6u neЮilh budн6h supeгraounara.14

Ako su ovi proracuni tacni, postoj i posebna vrsta nemogucnosti sad.rzana u bilo kakvom pokusaj u da se шozak simulira kao fizicki sistem. Ogromni prora­ cuni koje је potrebno izvrs.iti mogu Ьiti onemoguceni onim istim zakonima fizike i teorije informacija koje takvi proracuni pretpostavljaju. Ра 1pak, oni koj i rade na polju VI, od Turinga do Minskyog, reklo bi se da traze utoCiste u ovoj konfuzij i izmedu fizickih zakona i pravila obrade informacij a da Ъi sebe ubedili kako ima razloga za pretpostavku da ljudsko ponasanje шоzе da se for­ mal izuj e; da teret dokaza poCiva na onima koj i tvrde da " postoje procesi . . . koj i j edno stavno ne mogu da se opisu formalnim j ezikom, ali koj i, ipak, mogu da se obave pomocu intelekta. " 1 5 Kada smo ј еdлош na pravi naCin postavili dvosmislenost izmedu fizic­ kih zakona i pravila obrade informacij a, koj i to argument preostaj e za tvrdnj u da ljudsko ponasa­ nj e, ili kako ga strucnj aci na polj u VI zovu , .nivo obrade informacij a " , moze da se opise рошосu striktnih pravila ? ·

П . POGRESNO SHVACEN r ARGUMENT IZ NAPRETrКA MODERNE LINGVISПKE

Ako nijedan argument zasnovan na napretku .fizike nij e relevantan za uspeh V I , jer је VI suocena sa formalizovanj em lj udskog ponasanj a а ne fizickog kretanj a, onda је j edina nada u tome da se okrene­ mo . samim naukama о ponasanj u. Galilej је Ьiо u stanj u da polozi temelj e modernoj fizici, apstrahu­ juCi mnogobroj na svoj stva i relacij e aristotelovske 14.

Ibld. , stг. 2.

15.

Minsky, Computatioп, str. 107 .

STA RAcUNARI NE MOGU ,

177

fizike i utvrduj uCi da su matematicke relacij e, koje su preostale, dovolj ne za opisivanj e kretanja obj e­ kata. Ono sto Ьi Ьilo potrebno za opravdanj e opti­ mizma formalista to је j edan galilej evski um koj i Ьi, vrseCi prave aps trakcij e, mogao da pronade neki formalizam dovolj an za opisivanj e lj udskog po­ nasanj a. John McCarthy ( Dzon Makarti ) izrazava zud­ nj u za zЬlizavanjem fizike i nauke о ponasanj u : Mada su formalizovane teorij e Ьile smiSlj ene d a Ь i izrazile najvaznij a podrucj a matematike i mada је Ьiо uCinjen iz­ vestan napredak и formalizacij i poj edinih empirij skih nau­ ka, za sada ne pos.toj i nij edna formalna teorij a pomo6u ko­ je Ьi mogle da se izraze analize о sredstvima i cilj evima koj e se koriste и oЬicnom zivotu . . . Nas pristup proЫemu vestacke inteligencij e zahteva neku formalnu teorij u.16

Nedavno је doslo do j ednog takvog proboj a. Chomsky i transformacioni lingvisti pronasli su da ::tpstrahovanj em ljudskog ponasanja upotrebe odredenih recenica u odredenim slucaj evima - mo­ gu da formalizuj u ono sto preostaj e, sto се reCi, СО· vekovu sposobnost da raspoznaje gramaticki dobro formirane i da odstranjuj e rdavo formirane receni­ ce. Sto znaci, oni mogu da pruze j ednu formalnu teoriju od velike lingvisticke merodavnos ti17* Ovaj -

16.

John McCarthy, " Programs \vith Commi:Jn Sense, "

и

Semantic

Tnformation Processing, str: 4 1 0 .

17. Chomsky ponekad definise merodavnost i ponasanje tako sto uspeva da zadrzi razliku i da odnos teorij e о merodavnosti prema teoriji D p<>nasanju pretvori u empirij sko pitanje . Na primer, " da Ьi se izbeglo ono sto је predstavljalo stalno nerazumevanje, mozda ј е vredno poпoviti da geпeraьivпa gramatika nije model za опоg koj i govori ili onog koj i slusa. Ona pokusava da okarakterise па najneutralniji moguCi nacin zш.• nje о jeziku koje ciпi osnovu za stvarпu upotrebu jezika od straпe опоg koj i govori i опоg koj i slusa. Kada kazemo da пеkа gramatika geпerise reCenicu sa izvesnim strukturalnim op·i som , mi jednosta\'ПO podrazume­ vamo da gramatika dodeljuje receпici ovu strukturalnu deskripcij u . " (Aspects · of the Theory of Syntax /Cambridge, Mas s . : М. I . Т. Press , 1965/, str . 9.) (Мој kurziv.) Medutim , ova neposredna definicija ostavlj a izvesnu sumnj u u od· nosu na to kako Chomsky гazume razliku merodavnostjponasanje, koju је sam uveo . Ako ј е merodavnost ono sto neko zna kada zna jezik , onda

1 78

HUB ERT L.

DREYFUS

uspeh је veliki izvor ohrabrenj a za one u VI koj i zastupaju glediste da ljudsko ponasanje moze da se formalizuj e bez redukcij e na fizicki nivo . Јег takav uspeh nastoj i da potvrdi bar prvu polovinu episte­ moloske hipoteze. Segment uredenog ponasanj a, ko­ j i se na prvi pogled Cini da nije slican pravilu, po­ kazuj e se kao segment koj i moze da se opise kom­ pleksnim pravilima, pravilima one vrste koj a direktno mogu da se obrade pomocu digitalnog racunara ( direktno - sto znaCi, da se ne prolazi put fizickog opisa pokreta glasnih zica onog koj i bi eшpirijsko Ьilo pitanje da li pravj!a koja opisuj u шerodavnost igraju Ьilo kakvu ulogu u projzvodenju ponasanj a. Ali reklo Ьi se da ponekad Choшsky sшatra da шerodavnost nuzno igra u!ogu u ponasanju i ugraduje to u saшu definjcjju ponasanja ј шerodavnostj ; njihovog odnosa: , .Pod ,generatjvnoш graшatikoш ' podrazuшevaш deskripciju precutne merodav­ nosti govornika•slusaoca koja s toji iza njegovog stvarnog ponasanja kod projzvodenja i percepcije (razuшevanja) govora. Generatjvna graшatiilш, u idealnoш slucaju, specjfjkuje sparjvanje fonetskih i seшantickih pred­ stavljanja nad beskonacnjm Op'SegOrn; ona tako sacinjava hipotezu О tome kako govornik-slusalac interpretira tvrdenja, apstrahuj uCi od шnogih fak­ tora koji su isprepletani sa precutnom merodavnoscu, da Ьi odredio stvarno ponasanje . " (Cartesian Linguistics /New York : Harper & Row, 1 966f , str. 75) (Мој kurzjv .) Ili, vjdj isto tako, ,. . . . za svrhu jzdvojenog ј nezavjsnog prouca­ vanja moraшo da apstrahujeшo neki kognjtjvnj sjsteш . sistem zпдпја i verovanja koji se razvija u ranom detjnj s tvu i koji vrsi interakciju sa mnogim drugim faktorjшa da Ьi odredio vrste ponasanj a koje opazamo; da Ьј se uveo tehniCki terшjn , moramo da jzolujeшo ј proucjmo sistern lingPisticke merodavnosti, kojj stoji iza ponasanj a, ali koj j se ne rea!jzuje u pona sanju na Ьilo koj j djrektan iJ.i j ednostavan naCin. " Language and Mind jNew York: Harcourt , Brace and World, 1968/ , str. 4.) (Мој kurzjv.)

Kada Chomsky govori о " precutnoj merodavnosti " koja , .stoj i jza . . . stvarnog ponaSanj a " i koj a " determiniSe . . . ponaSanje, " nalazimo istu onu tendencjju koj u smo otkrili ј kod Polanyja kada pretpostavlja da је pravilo koje on predlaze za opjsivanj e ponasanja voznj i Ьicjklom, zajsta sadrzano u jzvodenju voznje na Ьicjk!u. Na osnovu ovog tumacenja uloga forma­ lizma koja izrazava merodavnost nije vjse neutralna. Bez obzjra koliko ј е ispra\,an formalizam, o n је nuZno obuhvaCeп и proizYodenju ponaSanja. А!ј a:ko distinkcija merodavnostjponasanje treba da utjce na od­ \Ћj anje formalne teorij e od psiholoske teorjj e, odnos teorije о merodavno­ sti prema teoriji о ponasanju ne moze da se jzgradj definicjjom; Ш, receno na drugj naCin , ako definjcjja о merodavnostj treba da podrzi ponasanje, onda merodavnost jednostavno ne moze da se podrazumeva kao formalna teorij a koja "sj edjnj uje fonetsko ј sernanticko ponasanje nad beskonacnirn opsegom . " Ona Ьi trebalo da se podrazumeva kao

sTA RACUNARI NE MOGU '

1 79

govori ili fizicko-hemijskih procesa koj i se dogada­ ju и nj egovom mozgu ) . Ali takva formalizacij a opravdava samo polovi­ nu epistemoloske hipoteze. Lingvisticka merodav­ nost nij e on o sto zele da formalizuj u naucnici na polju V I . Da bi masine komunicirale na prirodnom j eziku, nj irhюvi pa:-ogrami moraju jos nesto 1da ua:-ade, а ne �samo da obuhvate gramaticka pravila; oni mora­ ju, isto tako, da sadrze pravila lingvistickog ponasa­ nj a. Drugim reCima, ono sto је i·s pusteno da Ьi mogla da •se formuliSe lingvisticka teorij a - cinjenica da su idealizovana psiholoska teorija о tome kako se proizvodi j ezik, а distink­ cija merodavnostjponasanje samo b i obratila paznju na Cinjenicu da su ostali faktoгi , kao zamor i ucenje , Ьili zanemareni . Izgleda da Chomsky, s vremena na vreme, podrzava ovo glediste . , .Mi ne interpretiramo ono sto se izgovori u nasem prisиstvи jednostavno primenom Iingvistickih principa, koji determin-iSu · fonetska i se�anticka svojstva nekog izraza. Ekstralingvisticka verovanja и odnosu na onog koj i govori i na situaciju, igraju fundamentalnu иlоgи и odredivanjи nacina шi koji se govor proizvodi , ide11tifikиje i razиme. Dalje, lingvistickim ponasanjem se иpravlj a роmоси principa kognitivne strиktиre (па primer, роmоси restrikcij a memorije) koj i nisи, и pravom smislи reci , aspekti jezika. " Da Ьismo , dakle, proиcavali jezik , moramo da pokиsamo da disa­ sociгamo razne faktore koj i su и interakciji •sa osnovnon1 1nerodavnoSCu kako Ьi determinisali stvarno ponasanje; tehnicki termiн ,merodavnost' odnosi se na sposobnost idealizovaнog govornika-slusaoca da asocira zvиke i zнacenj a strilktнo и saglasnosti •sa pravil-ima svoga jezika . " ( " The Formal Nature of Langиage, " apendiks za Biological Foundations of Language, Eric Lenneberg, jNew York: Wiley, 1967/, str. 398 .) (Мој kurziv.) Kakav је onda odnos izmedu merodavnosti i ponasanja? Kada Ьi neko otkrio и psiholigvistici da se jezik p roizvodi na nacin koji uopste ne podrazиmeva pravila koje postulira Chomskyev lingvisticki 'formalizam , kao sto se ciнi da nagovestavaju najnovij a istrazivanj a (vidi Т. G. Bever , The Cognitive Basis f01" Linguistic Structures, poglavlje pod naslovom , . The Non-Distiнction Between Linguistic Competeнce and Performance in the Adult " : " . . . procesi ponasanj a maнipu1isu lingvistii'ki definisanim unиtrasnj im i spolj asnj im strukturama, ali ne preslikavaju niti direktno simuliraju gramaticke procese koj i dovode u odnos te strukture u okviru gramati'ke. Takav zakljucak obezпeduje svaki model za raspoznavanje govora, koji pokusava direktno da inkorporira gramaticka pravila kao izdvojivu komponentu procesa raspoznavanj a. " Preprint , str. 101 ) , da li Ьi Chomsky odustao od svoje formalne deskripcij e? Reklo Ьi se da on zeli da sledi оЬа puta: da иlоgи svog formalizma za merodavnost иcini nezavisnom od psihologije kako ne Ы morao da od njega odиstane, bez obzira na to sta роkаzији eksperimenti, а ipak i da obezbecbl da njegova

1 80

HUBERT L. DREYFUS

ljudi sposobni da upo treЬljavaju svoj j ezik upravo ј е ono sto mora da se formalizuj e. Tako se pitanj e da li ј е epistemoloska hipo teza opravdaJna svodi na pita:nj e : 'ima 1i razloga za p'ret­ postaVIlю ,da moze da postoj i пеkа foшna:lna teo­ rij a lingvlstickog ponasanj a ? Postoj e .dve vrste raz­ loga za verovanj e da је takva generalizacij a lingvis­ ticke teorij e nemoguca. ( 1 ) Principij elni arguшent (па koji cemo se v.r atiti u sledecem :poglav1j1U ) : ,da Ьi rpostoj ala teorij a 1ingvisti16kog poпasanj a, trebaJlo Ьi �da postoj i teo.rij a о celokupnoш lj,udiskom z1naju ; abl, тeklo Ъi se da ј е ovo пешоguсе. ( 2 ) Deskriptiv,na uloga u ponasanj u postane stvar defiпicij e . On s јеdпе straпe kaze : "Kada kazemo da recenica ima izvesnu derivaciju u odnosu na odredenu geпerativnu gramatiku, mi nista ne kazemo .о t ome kako Ьi govomik ilt slusa/ac mogli da postupaju па neki praktican ili efikasan nacin pr.i kon­ struisanj u takve derivacije . Ova pitanj a pripadaju teorij i о jezickoj upo­ treЬi - teor,jji о performansi. " (Aspects of the Theory of Syntax, str. 9 . јМој kurziv .f) . Ipak u delн Language and Mind Chomsky kaze: РгоЬ!еm " odredivanja karaktera takvih gramatika i principa kojima se one rukovode је tipican proЬiem nauke, . mozda veoma tezak, ali u p rinctpн prihvata definitivne odgovore koji su ispravni ili pogresni ukoliko zaista odgova­ raju ili ne odgovaraju mentalnoj stvarnosti" (str. 16) . (Мој kшziv.) U osnovi ove neizvesnosti, Ll odnosu na status formalпe graшaticke strukture koja karakterise govornikovu intuicij н н pogleclн g t·юnaticпosti lezi mocna sprega platoпske pretpostavk � da ј е formaJ,izam , koj i даш omogucava da razшnemo ponasanje , sadrzan i н proizvodenju tog pona­ sanja i kantovske pretpostavke da ј е svako uredeno ponasanje podпgnuto pravilima, а оЬ е SLI pretpostavke jos osnazene idejom masinskog pro­ grama. Chomsky ne dovodi u pitanj e pretpostavku da је " licnost koja је postigla znanje о nekom jeziku internalizovala пeki sis tem pravila . . . " (Language and Mind, str. 23 ) , niti da ova pravila fuпkcionisu kao , _ meha­ nizam " za "generiranje " reCenica. Ova dva нbedenja zaj edno \1ode do Chomskyeve dekartovske teorije о urodenim idejama , koju је, kako i on sam priznaje, tesko prihvatiti : " Nije lako prihvatiti glediste kako је dete sposobno da konstruise krajnje slozen mehanizam za generiranje skupa recenica, od kojih је neke culo, ili da odrasla osoba moze tre­ nutno da odred i da 1i (i ako је tako, kako) se generira neka odredena pojedinost pomocu ovog mehanizma koj i ima mпoga svojst,,a apstraktne teorije . Ра ipak , izgleda da је to dobar opis performanse onog koji go­ vbri , slusa i1i cuje. " ("А Review of В. F. Skinner 's Verba/ Behavio r, " The Structure of L ang u age , Engle\vood Cliffs , N . Ј . : Prentice-Hali , 1964/, str. 577.) Ма koliko da · је ovo glediSte neplauziЬilno , ono izgleda pгihvatlj ivo zahvaljujuci prisustvu racunara: " . . . u principu , ne postoj i teskoea da se programira raCunar sa shematizmom koj i oStro ograniCav-a formu gene·

sTA RAcUNARI NE MOGU

181

primedba (na rkoju cemo s e sada o svrnruti ) : nije sva­ ko Hngvistiako poшusamj e rshodno pravilu. Raza.zna­ j emo юеkе lingvi1stiiCike izraze kao neoblone - ikao i:шaze koji krse pravbla, ра ipaik smo u rstanju da ih raZJUJmemo. Postoje slucaj evi kod koj ih onaj ko se sluzi maternj im j ezikom prepoznaj e da је izvesna lingvis­ ticka upotreba neoЬicna, а ipak је sposoban da ј е razume - n a primer, izraz "Tajna ј е u kljucu", j a­ san ј е u situacij i u koj oj diskutuj emo о nekim meri­ lima; ali masina ne Ьi Ъila sposobna da od ovog mesta nastavi koris teCi se pravilima о velicini obje­ kata. Posto taj na nij e fizicki obj ekt, masina Ьi j edi­ no mogla da porekne da taj na moze da bude u kljucu, ili u najbolj em slucaj u da napravi neko proizvolj no nagadanj e u interpretacij i. S druge strane, razumevanj e slusaoca uopste nij e proizvolj ­ no. Znaj uCi ono sto zna о senci koj a pada izmedu ljudskЉ proj ekata i nj ihovog izvrsenj a, i isto taku, znajuCi kako se utvrduj u merila, oil shvata sustinu, а gbvornik се cesto na osnovu slusaocevog odziva rativhe gram-atike, sa procedurom procene Za grюnatike date forme , sa tehnikom za odredivanje da Ii su dati podaci saglasni sa gramatikom date forme , sa fiksnom podstrukturom entiteta (kao sto su distinktivna svoj stva) , pravila i principa, i tako dalje - ukratko , sa univerzalnom gramatikom one vrste koja se predlaze u poslednj e Yreme . " (Language and Mind, str. 73.) Chomsky nast:ll'lja i povezuje ovaj гai'unarski model sa klasii'nom tradicijom: "Iz razloga koje sam vec pomenuo , verujem da ovi predlozi mogu s pгavom da se posmatraju kao dalji razvitak klasicne raciona!isticke doktrine, kao razгade nekil1 od njenih glavnih idej a и pogledu jezika ј uma . " (Language and Mind, str. 73 .) On zakljucuj e: " Upraznjavanjem onih vrsta i strazivanja koj e danas izgledaj u moguce i usredsredivanjem paznje na izvesne proЬleme koj i su sada pristupacni proucavanju, mozda cemo moci da razresimo do izvesnog detalja apstraktne proracune koj i de!om deterшinisu prirodu opazenih predmeta ј karakter znanja koj i mozemo da steknemo - veoma specifiCne naCine interpretiranj a fenomena, koj i su u . velikoj meri van nase svesti i kontrole i koj i su mozda jedinstveni za coveka . " (Language and Mind, str. 84-85 .) U ovom neodekartizmu tra­ dicionalna fi!osofska pretpostavka, da је COVekOI' jedinstveni atriЬut moida vеоша koшplikovan racunar, postaje u potpunosti eksplicitna, mozda prvi put od vremena kada је Hobbes prerano izvнkao isti zakljucak na osnovu nj utnovske fizike .

1 82

HUB ERT L. DREYFUS

zaklj uCiti da је slusalac razumeo. Da li onda sledi cinj enica d a u razumevanju ili upotreЬi neoЬicnog izraza ljudi deluj u u skladu s pravilom - u ovom slucaj u s pravilom, kako modifikovati znacenj e " u " ? Izvesno ј е da ovo n e izgleda tako govornicima koj i su upravo uocili da ј е neki izraz , ,neoЪican " . Ovaj n a s slucaj odvodi u srediste fundamental­ ne teskoce s kojom su stюceni simulatori . Progra­ mirano ponasanj e ј е ili proizvolj no ili striktno pod­ vrgnuto pravilima. Zato kad naide na neku novu UipOt!ТeЬu mas�na mora Ш. da је t·r etiiТa ka o j asaln slucaj koj i potpada pod pravila ili da ј ој nasumice dodeli neko znacenj e. Onaj ko govori prirodnim j e­ zikom oseca da postoj i treca mogucnost. On moze da raspozna upotrebu kao neoЬicnu, koj a ne potpa­ da pod pravila, а ipak da iz nj e izvuce neki smisao - da ј ој prida znacenje u kontekstu lj udskog zivota, na prividno nepravilan mada neproizvolj an naCin. Potpuno pogresna upotreba j ezi' k a demonstrira jos ekstremnij u formu ove sposobnosti. Lj udi cesto razumeju j edni druge cak i onda kad neko napravi gramatickн ili semanticku gresku. Ono sto је izgovo­ reнo moie ne 1samo da bude van pravHa vec i za!b ra­ nj eno pravilima, а ipak takvi prestupi cesto produ neprimeceni, toliko ,s e lako razumeju. Ljudska Ьiса, suocena s ovim neaЬicnim sluca­ j evima i oCiglednim greskama, vremenom se prila­ godavaj u na nj ih, а zatim mogu i da se osvrnu na revizij e koje uCine. Masina mora ili najpre da pogre­ si, а potom, kad је dat korektan odgovor, revidira svoj a pravila da Ьi uzela u obzir ovu novu upotrebu, ili da unapred poseduje ugradena sva pravila - cak i pravila kako da se krse pravila da Ьi i dalje Ьila razumlj iva. Prihvatiti prvi pristup, tj . prvo gresiti а zatim revidirati, Ьilo Ьi isto sto i priznati da u prin­ cipu, а ne samo u praksi, masine uvek moraj u da kaskajп za ljudima - da ne mogu da budu inteli­ gen.tne kao ljudi . S druge strane, p retpostaviti da pra­ vila koj a obuhvataju sve slucaj eve moraj u eksplicit­ no da rbudu ugradena ili naucena - posto је to jedini

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 83

naCin na koj i Ьi digitalni racunar mogao da simulira covekovu srpo sQ/hnost ,da izlazi ,na kraj sa пeobi6nim upotrebama - p:roti,vi se logici i i'skustv,u . Logicki, tesko ј е uoCiti mogucnost formulisanj a pravila о tome kak o Ьi neko inteligentno mogao da prekrsi pravila; j er, bez obzira na raznovrsnost for­ mulisanih metapravila, intuitivno izgleda oCigledno da Ьi onaj koj i govori prirodnim j ezikom mogao da ih prekrsi i, isto tako, da racuna da се pomocu kon­ teksta preneti svoj e znacenj e nekom drugom. Tako , bez oЬzira koj i se p oredak metapтavbla Ы.rа, i,z,gle:da da се postoj ati j edan visi poredak precutnog razu­ mevanj a о tome kako prekrsiti ta pravila i j os uvek Ьiti shvacen. Fenomenoloski ili empirijski, postavka о skupu nesvesnih metapravila, koj ih nismo svesni, vodi do drugih teskoca. Bas kao sto је u sahu usvaj anj e digi­ talnog modela d.ovelo do pretpostavke da sahista mora da koristi nesvesne heuristike i onda kada tvr­ di da ј е koncentrisan na s trukture snage i slabosti, pretpostavka о pre-egzistencij i pravila za uklanj anj e dvosmislenosti unosi proces о kome ne postoj e ni­ kakvi eksperimentalni dokazi, i ne uspeva da ozЬilj­ n o uzme u obzir nas smirsao za neoЬicnost izvesnih upotreba. А ovde, kao i u slucaju saha, podrugivanj e fe­ nomenoloskim dokazima dovodi do teleoloske zago­ netke : Zasto Ьi, ako је svaka razumlj iva upotreba j e­ zika pokrivena pravilom, izgledale neoЬicne neke od ovih upotreb a ? Toliko neoЬicne da ne mozemo da ponudimo nikakv o pravilo koj im bismo obj asnili nase tumacenj e. Ako poseduj emo takvu bateriju pravila i munj evito brzu sposobnost da ih upotreЬi­ mo na nesvesnom nivou, zasto Ъism o Ьili svesno zbunjeni u izvesnim slucaj evima i smatrali da su neoЪicna cak i posto smo ih razumeli ? Ova razmatranj a sugeгisu d a nastaju kontra­ dikcije kad neko zahteva komparativan formalizam za lingvisticku upo trebu, iako neka opsta teorij a sintakse i semanticke merodavnosti moze da bude

1 84

HUB ERT L. DREYFUS

naucna - zato s to је to bezvreтeni forтalizam koj i ne pretenduje na to da forтalizuj e razuтevanj e j e­ zika u specificniт si tuacij aтa. . Ovakve teskoce ne uzneтiravaju lingviste koj i se, kao pravi naucnici, brizlj ivo ogranicavaj u na lin­ gvisticku тerodavnost, sto znaci, na opste principe koj i se priтenjuj u na sve slucaj eve, а nasu sposob­ nost da resavaтo specificne situacij e onda kada se poj ave, iskljucuj u kao ekstralingvisticku. Као sto је Kierkegaard (Kjerkegor) izneo u svoт "Zavrsnoт nenaucnoт post-skriptuтu", naucni zakoni su uni­ verza1ni i bezvreтeni posтatrajuCi celokupno iskus­ tvo kao da Ьi ono, isto tako dobro , тoglo da se odvi­ j a i u proslosti.18 Oni koj i гаdе na VI, тedutiт, ze­ le da nj ihove тasine vrse interakciju s ljudiтa u sadasnj iт situacij aтa realnog zivota u koj iтa ob­ j ekti iтaju specij alni lokalni znacaj . Ali racunari nisu oЪuhvaceni situacij oт. Svaki Ьit podataka uvek iта istu vrednost. Istina, гacunari nisu, kako Ьi to Kant rekao, "transcendentalno glupi"; oni тogu da priтene neko pravilo na specifican slucaj ako ј е tai specifican slucaj vec nedvosтisleno opisan opstiт karakteristikaтa poтenutiт u p ravilu. Na taj nacin, oni тogu da siтuliraj u jednu vrstu teoгij skog ra­ zuтevanj a . Ali тasinaтa nedostaj e pгakticna inteli­ gencij a. One su "egzistencij alno " glupe posto ne тo­ gu da se Ъоrе sa specificniт situacij aтa. Tako, one ne _mogu da p rihvate dvosтislenost i krsenje pravila sve dok se pravila, koj a se odnose na devij acije, do te теrе пе speo1fbl<Jujru da ;nestane ,dvosmislenost. Da Ьi se pгevazisla ova nesposoЪnost, роtгеЪnо је da strucnj aci VI razviju j ednu ateтpoгalnu , nelokalnu teoгij u о ljudskoj aktivnosti. Oгiginalnost, vaznost i prokletstvo rada na ma­ sinskoj koтunikacij i kod upotreЪe prirodnog j ezika leze u tome sto тa·s ina тога da upotreЬi svoj forma­ lizatн kako Ъi resavala nastale situacij e .r ealnog zi­ vota. Ona тога da se bavi fenoтeniтa koj i pripada1 8 . Soren Kierkegaard , Concluding Unscientific Postscript (Prince· ton, N. Ј . : Princeton University Press, 1944) , str. 108 i 3 1 1 .

sTA RACUNARI NE MOGU

1 85

ји sitиacionom svetu ljиdskih Ьiса, kao da ovi feno­ meni pripadaj и obj ektivnom formalnom иniverzиmu na1t11ke. Onaj ko ver:иj e и rm asi[]Jsko raz;umevarnje i UJpotreihu rprirrodюog j ez�ka i 1ko је ohrrabren narpret­ kom lingvistiike пе rcti d i zbog pogresrnog :shvart anja nacina na koj i funkcionise svest, vec zbog pogresnog shvatanj a odnosa izmediu teorij skog i rpraiktir6nog razumevanj a. Тај pretpostavlj a da se шоzе razиmeti prakticni svet aktivne individиe na isti nacin na koj i moze da se razиme obj ektivni иniverzиm naиke . Ukratko on tvrdi, kao sto ј е Lajbnic prvi tvrdio, da moze da postoji teorij a prakse. Medutim, takva primenj eпa teorij a ne Ь i mogla da bude istovetna sa tehnoloskom primenom fizicke teorij e, sa kojom izgleda da је paralelna. Na primer, kada neko koristi zakone fizike za teledirigovanj e projektilima, sadasnj e ponasanj e proj ektila ј е tre­ nиtno otelotvorenj e bezvremenih , иniverzalnih zako­ пa koji se ne pozivaj u na sitиacij u, izuzev p reko tak­ vih zakona. Ali и lingvistici, kao sto smo videli, oni koj i koriste j ezik primaj и za gotovo zaj ednicke situ­ acioпe pretpostavke i cilj eve. Tako opsti zakoni me­ rodavnosti ne mogu direktno da se primene и s imu1iranj и ponasanj a. Da Ьi se od lingvistickog forma­ lizma doslo do specificnog poпasanj a, mora da se uZJme н obzir razUJmevaпje sitнaoij e onog ko govorri . Kada Ьi postoj ala neka autonomna teorij a ponasa­ nj a, . to Ьi morala da bude neka potpuno nova vrsta teorij e, teorij a za lokalni kontekst koj a opisuj e ova j kontekst, isklj иcivo иniverzalnim mada nefizickim terminima. Ni fizika, а пi lingvistika ne nude nika­ kav presedan za takvu teorij u niti moze da se :prona­ de Ьilo kakvo utesno uveravanj e za nj eno postoj anj e. ZAKLJUCAK Da Ьi se odbacila eplstemoloska pretpos tavka pre­ ma koj oj mora da postoj i neka teorij a о prakticnoj aktivnosti - u slucaj и j ezika, da Ьi se opovrg1o kako pravila koj a otkrivaju upo trebu akt,иelпih

HUBERT L. DREYFUS

1 86

tvrdnj i mogи, и principи, da bиdu sasvim formali­ zovana - nij e dovolj no istaCi kako do sada nij e razvij en .nijedan adekvatan sistem prevodenj a j e­ zika ili kako se nas j ezik koristi na prilagodij ive naCine i ocevidno ne и skladи s pravilima. Forma­ lizator moze da ponиdi platonski odgovor и smislи da nasa nesposobnost da formalizиjemo svoje spo­ sobnosti иpotrebe j ezika samo pokazиj e da nismo и potpиnosti razиmeli ovo ponasanj e ; da jos nismo pronasli pravila za potpиno opisivanje lingvistickog ponasanj a. 1 9* Ova odbrana na prvi pogled moze da izgleda slicna иverenjи heuristickog programera da се jed­ nog dana .pronaCi heиristike koje се omogиCiti ma­ sini da igra sah, mada ih j os nij e pronasao . Al i, po­ stoj'i j edna :zшасајпа razlika. Пverenj e he1t1ristickog programera zasnovano је na jednoj neosnovanoj psiholoskoj pretpostavci u pogledи nacina na koj i intelekt obradиj e informacij e, dok је tvrdnj a for­ maliste zasnovana na konkretnom razиmevanj и prirode naиcnog obj asnj enj a. Do onog stepena do kog nismo specifikovali nase ponasanje pomocu j e­ dinstvenih i precizno defini,sanih reakcij a na preciz­ no defini,s ane predmete и иniverzalno definisanim situacij ama, nismo ni razиmeli . to ponasamj e и j edi­ nom smislи " razиmevanj a " koj e је prikladno nauci. Da Ьi se odgovorilo na оvи apriornи tvrdnjи о teorij skom razиmevanj и, ne moze se oponirati fe­ nomenoloskim opisom. Potrebno ј е da se pokaze kako је teorij ska tvrdnj a neodrziva na osnovи svoOvaj stav је snaZ.no i паi\1ПО izraZ.en и Sayreovon1 tt\·odu za Sayre, i Ј. Crosson, шеd . (South Bend , Ind . : Notгe Dame University Pres-s , 1962) : "Bilo koja mentalna funkcij a koj a је takva da (1) njen ulaz i izlaz mogu da se specifikuj u sa preciznoscu i (2) transformacij a koju ona obavlja moze da se њproksimira jednacinama koje izrazavaju odredeni odnos izmedu ulaza ј izlaza , moze stoga da se simulira sa izvesnim stepenom adekvatnosti . Ako, s druge strane , ne razumemo jasno ulaz, izlaz ili transformacij u , neCemo biti sposobni da postignemo adekvatnu simulacij u te funkcije . Medutim . nasa nesposobnost u takvom slucaj u j este gubltak poverenja u ljudski um, а ne simptom Ьilo kakve ,transcendencije' mentalnih funkcija " (str. 14) . 19.

The Modeling of Mind, Kenneth М.

sTA RAC:UNARI NE MOGU

1 87

j ih sopstvenih termina ; da pravila, koj a omoguca­ vaju govor na prirodnom j eziku, ne mogu u potpuc nosti da se formalizuj u; da је epistemoloska pret­ postavka ne samo neplauziЬilna, vec da vodi u kontradikcije . Wittgenstein ј е moZda prvi filosof od vгemena Paskala koj i је sledece zabelezio : " Uopste uzevsi, mi ne upo treЬljavam o j ezik prema striktnim pravi­ lima - niti smo ga ucili posredstvom stгiktnih pravila."20 Medutim, Wittgenstein svoj argument pгo­ tiv tvrdnje da ј е j ezik kalkulus nij e zasnovao samo na fenomenoloskoj deskripcij i upotrebe j ezika, koj a nije u skladu s pravilima. Nj egov naj j aci argument је dij alekticki, zasnovan na regresu pravila. On pretpostavlj a, kao i fil.osofi in.telektuaHsti koj e kriti­ kuje, da celokupno neproizvolj no ponasanj e mora da Ъude shodn o pravilu, а onda svodi ovu pretpo­ stavku na ap surd trazeCi pravila koj a upotreЬlj ava­ mo u primenjivanj u pravila, itd. Ovde se vise ne radi о tome da ја uvek mogu da krsim pravila, ра ipak da budem shvacen. Na kraju kraj eva, mi samo osecamo kako mozemo bes­ konacno da krsimo pravila. MoZda nismo u pravu. Postavlj a se pitanje da li ј е shvatlj ivo potpuno ra­ zumevanje pomocu pravila. Као sto ј е Aristotel tvr­ dio opo·vngavajнCi P1latona, taiko i W:ittgens teirn tvrdi da mora poJStoj.ati mвsto za inte11pretacijн . А ovo ni­ j e, kao sto је Tru1ring iz1g1l вda mis[io, sашо 1pitaпj e da li postoj e pravbla koj a iliU:kovode oniш StO Ьi treba[o da radimo , а ,koj.a Iegitimn o mozeшo .da i�nori<semo . Pitanj e ј е da 1li шogu .da postoj e pravila koj a Ьvk opi­ suju i ono sto zaista rade, oni koj i govore. Da Ьi se posedovala kompletna teorij a о sposobnosti onih koj i govore, nij e samo potrebno imati gramaticka i semanticka pravila, vec i dalj a pravila koj a Ьi omo­ gucila licnosti ili masini da raspozna kontekst u kome Ьi se primenila ta pravila. Dakle, morala Ьi da postoj e pravila za raspoznavanj e situacij e, na20. Ludwig Wittgenstein, Т11е Blue and Brиtm Books (Oxford , E ng . : Basil Blackwell , 1960 ) , s t r . 2 5 .

1 88

HUB ERT L. DREYFUS

mera onih koj i govore, i tako dalj e. Ali ako u tom slucaju teorij a zahteva dalj a pravila da Ъi se obj as­ nilo kako se ona prva p ravila primenj uj u, kao Sto Ьi t o sugerisalo cisto intelektualisticko glediste, onda se nalazimo u j ednom beskonacnom regresu. Posto mi ipak uspevamo da koristimo j ezik, ovaj regres ne moze da se poka.Ze kao proЬlem za ljud� ska Ъiса. Da Ьi VI Ьila moguca, ni ona ne sme da predstavlj a proЬlem za masine. I Wittgenstein i teoreticari racunara moraju da se sloze и tome da postoj i neki nivo na kome se pra­ vila j ednostavпo primenjuj u i na kome vise ni. s u potrebna pravila za rukovodenj e nj ihovom prime­ nom. Medutim, Wittgenstein i teoreticari VI funda­ mentalno se razlikuju u tome kako opisati ovu tac­ ku zaustavlj anj a. Za Wittgensteina ne postoj i ni­ kakva apsolutna tacka zaustavlj anj a; jednostavno treba dodati onoliko pravila koliko је to nuzno pre­ ma prakticnim zahtevima situacij e. Na izvesnom nivou, u zavisnosti od toga sta pokusavamo da uciriimo, interpretacij a pravila је jednostavпo evi­ deritna i regres prestaj e:2P'' Za racunarske strucnj ake regres, isto tako, pre­ staj e s interpretacij om koj a ј е oCigledna, ali ova interpretacij a nema niceg zaj ednickog sa zahtevima situacij e. Drukcij e ne moze ni da bude posto racu­ nar nij e u situaciji . On ne proizvodi nikakav lokalni kontekst. Prema racunarskim teoreticarima resenj e se trazi u gradnj i masine tako da ona reaguj e na 2 1 . Vidi, na primer, Wittgenstein, Philosophical Investigations (Ох· foгd, Eng . : Basi! Blackwell, 1953) , str. 39, 40, 4 1 , 42 . , .Pravi!o stoj i kao putokaz. Da li putokaz ostaVilj a ikakvu nedoumicu koj im putem moram da idem? Da li on pokazuje koj i pravac moram da hvatam kada ga mimoilazim? da li putem ili preko njiva i polja? Ali gde је receno koj im putem treba da idem; da li u smeru njegovog prsta i1i (na primer) и suprotnom smeru? - А ako ne postoj i samo jedan putokaz , vec lanac oЬiiznj ih putokaza ili kredom ispisanih oznaka na zemlj i - postoj i li bar jedan naCin za njihovo interpretiranje? - Dakle, mogu da kazem da pнtokaz, posle svega, ne ostavlj a mesto za sumnju . Ili radij e : ponekad ostavlj a mesto za sumnju, а ponekad пе . А sada ovo viSe nije filosofska propozicij a, vec empirij ska " (str . 39, 40) .

sTA RAC:UNARI NE MOGU

1 89

svaki Ъit potpиno odredenih i od k onte ksta neza­ visnih podataka koj i ne traie nikakvи daljи inter­ pretacijи da Ьi se shvatili. Kada sи podaci jednom и masini, Citava obrada mora da Ьиdе podvrgnиta pravilima, ali prilikom иCitavanj a podataka postoji direktna reakcij a ла odredena svoj stva masinskog amЬij enta, kao na primer, na rupe и kartici ili na mozaik tv kamera, tako da maiЊni na ovom kraj­ nj em nivoи nisи potrebna pravila kako bi primenila svoj a pravila. I kao sto је crvena mrlj a neka vrsta okidaca za ponasanj e mladиnaca srebrnastog galeba kod иzimanj a hrane, а zaЬlj e ok o aиtomatski signa­ lizira prisиstvo pokretne crne mrlj e, tako i ljиdsko ponasanj e, da Ьi Ьilo и potpиnosti shvaceno i kom­ pjиterizovano, mora da Ьиdе obj asnjeno tak o sto ти kao okidac slиze specificna svoj stva okoline . Као teorij a о ljиdskoj psihologij i ( KS ) ov o sigиrno nij e plaиziЬilna hipoteza. Nas smisao za neoЬicnost devij antnih lingvistickih иpotreba, isto kao i nase osecanj e da niceg nema и okolini na sta moramo neminovno i nepromenlj ivo da reagиj emo, argиmenti su protiv ovog gledista. Sem toga, kao teorij a о nasoj " prakticnoj merodavnosti " (bez ob­ zira kako ,s tva11no proiz,vodiюo iJ:Шse ponasanj e ) , ova hipoteza nije vise atraktivna. Opsta prilagodlj ivost naseg j ezika, koj a nam omogиcava da modifikиj emo znacenj a i izmislj amo analogij e, kao i opsta fleksi­ Ьilnost ljиdskog ponasanj a i ponasanj a visih zivoti" nj a, neshvatlj iva је na osnovи , ovog gledista. Ali , sve sи ove primedbe zasnovane na poj avama. One sи plaиziЬilne, ali nisи nиzno иbedlj ive za one koj i za­ stиpaj и epistemoloskи pretpostavkи. Роtрипо odbacivanj e epistemoloske pretpostav­ ke zahtevalo Ьi argиment koj i dokazиj e da svet ne moze da se analizira роmоси determinisanih poda­ taka. Onda Ьi formalista, иhvacen izmedи nemo­ gиcnosti da se uvek posed.u j и pravila za primenи pravila i nemogиcnosti da pronade kraj nj e nedvo­ smislene podatke, morao potpиno da odbaci epi­ stemoloskи pretpostavkи posto је pretpostavka da

1 90

HUBERT L. DREYFUS

postoj e osnovni nedvosmisleni elementi j edini na­ Cin da se epistemoloska pretpostavka sacuva o d regresa pravila. Pretpostavka da svet moze iscrpno da se anali­ zira pomocu determinisanih podataka ili atomskih Cinj enica, naj dublj a је pretpostavka na koju se os­ lanj a rad na VI, kao i citava filosofska tradicij a. Nazvacemo to ontoloslюm pretpostavkom i okre­ nucemo se analizi nj ene privlacnosti i nj enih tes­ koca.

ONTOLO S KA PRETPOSTAVKA

Sve do sada smo иzalиd tragali za argиmenti­ ma i dokazima da иm obradиje informacije и nizи diskretnih koraka slicno heиristicki p rogramiranom digitalnom тасиnаrи, ili da se ljиdsko ponasanj e moze formalizovati na ovaj nacin. Videli smo da postoj e cetiri tipa lj иdske obrade informacij a ( mar­ ginalna svest, tolerancij a dvosmislenosti, razlikova­ nje Ьitnog od neЬitnog i j asno grиpisanj e ) koj a sи se odиpirala formalizacij i роmоси heuristickih pra­ vila. Videli smo da sи Ьioloska, psiholoska i episte­ moloska pretpostavka, koj e dozvolj avaj и istraziva6ma da smatraj и privremenim ove teskoce, potpи­ no neopravdane i skoro neodrzive. Sada cemo preci na j ednи j os fиndamentalnij и teskocи sa koj om se sиkoblj avajи oni koj i se nadajи da се роmоси digi­ talnih racиnara proizvesti vestackи inteligencij и : podaci s koj ima racиnar mora d a operise da Ьi mo­ gao da opa,z a, govori i иopste da se inteligentno ponasa, moraj и da Ьиdи diskretni, eksplicitni i de­ terminisani ; inace, nece moCi da se predaj и racи­ narи kako Ы se obradili роmоси pravila. Ра ipak , ne postoj i nikakav razlog za pretpostavkи da ra­ cиnar moze da dode do takvЊ podataka о ljиdskom svetи, ali postoj i vise razloga za sиgestij и da ne po­ stoj e takvi podaci . Ontoloska pretpostavka, prema koj oj sve ono sto је bltno za inteligentno ponasanj e mora и prin­ cipи da 'Ь иdе obj asnj ivo роmоси niza determinisa­ nih, nezavisnih elemenata, dozvolj ava istrazivacima

HUB ERT L. DREYFUS

1 92

VI da previde proЬlem. Uskoro сета videti da ova pretpostavka lezi u osnovi sveg mislj enj a u VI i da moze da izgleda toliko oCigledna da se nikad ne iz­ razava eksplicitn o niti se dovodi u pit
U svom uvodи za Semanticku obraclu informa­ cija Minsky opominj e protiv · strasno pogresnog skupa ројшоvа koj e ljudi doЬij aju ka­ da iш se k
On pokиsava da suzЬij e ovako ohrabrиj иCi nacin gledanj a na digitalne racиnare : ·

Dok је ovo jedno korisno glediste., podjednako је isrpravno reCi da raeunar nij e nista do sklop eleme.nata koj i asocira­ ju simbole i kontтoliSu procese, а da programi nisu nista dгugo do mreze isprepletanih rprocesa formulisanj a ciljeva i procenjivanj a sredstva-cilje�i. Ovaj drugi stav је mnogo zdravijd: j er redukuje egotisticku tendenciju ka pretpostavci о potpunom shvatanju svih moguCih buducih iшplikacija.z

Ali Minsky uocava samo polovinи teskoce koj a izrasta iz ogranicenj a da racиnar mora da operise sa determinisanim, nezavisnim elementima. Mozda је tacno da se mogи formulisati pravila viseg reda za rad racиnara tako da se cinj enica о postoj anju flipflopova nikad ne poj avlj иj e u organigramu, tj . na nivoи obrade informacij a. ( Na ovom nivou, kao 1. 2.

Minsky, Semantic lnfonnation Processing, str. l l . lbld .

sTA RAcUNARI NE MOGU .

1 93

sto smo videli u prethodлa dva poglavlja, nastaj e teskoca zato sto uvek moraju d a postoj e eksplicitna pravila, а ne zato sto ova pravila moraju, u kraj ­ njoj instanci, da budu serij a operacij a nad Ьinarnim brojevima ) . Jedino flipflopovi postaju proЬlem kad razmatramo vrstu informacije koj a moze da ,se sa­ opsti masini .3 * Videli smo da ј е Newell sasvim is­ kreno opisao GPS - program ciji se nivo obrade informacij a pravilno opisuj e pomocu isprepletanih cilj eva i sredstava-cilj eva, - kao "program za usva­ j anje zadataka definisanih pomocu diskretnih obj e­ kata. "4 Bas ovi diskretni objekti moraju da napajaju flipflopove i1i moraju da se analiziraju u dalje dis­ kretne elemente da Ы шogli da ih napaj aju. Svaki program za digitalni racunar mora da primi svoj e podatke u ovoj diskretnoj formi. Iz ovoga nastaje specij a1ni proЬlem, ili egzaktni­ je, stvara se proЬlem odredivanj em naCina na koj i se postavlj aju sva pitanj a u pogledu saopStavanj a informacij a racunarima. Postavlj en na neutralan nacin, problem se saiStoji u ovome: kao sto smo videli, da Ы razumeo neku tvrdnju, struktuirao proЬlem ili raspoznao strukturu, racunar mora da izdvoj i i interpretira svoje podatke pomocu nekog konteksta; ali kako da saopstimo racunaru sam kontekst ? Najostrij a formulacij a ovog proЬlema jos uvek u neutralnim terminima - nalazi se u Edenovoj proceni vrednosti rada na raspoznavanj u rukom pisanog teksta: 3 . Naravno, na jednom nivou flipflopovi s u samo tehnicka pogod­ nost;, kao sto ј е i Ьinarni s�stem koj i oni propisuju . Svaka masina sa konaenim stanjima Ьilo sa elementima sa tri stanja, deset zupeanika iii nekim drugim skupom diskretnih stanja, diktirala Ьi iste ontoloske uslove . Jer., na duЬ!jem nivou, flipflopovi predstavljaju cinjenicu da је digitalni racunar logicka masina - da se njegove operacije mogu da predstave istinosnom taЬlicom, odnosno, da svaka njegova informacija moze da se posmatra kao skup propozicija kojima se pridodaju predikati , .istinit " ili , .laian" , .,0" ili ,.1 . " 4. Allen Newell, Learning, Generality and Pro Ьiem-Solving, The RAND C001p0ration, RМ-3285-1-PR (februar 1r963), str. 17.

1 94

HUBERT L. DREYFUS

. . . kada (пеkа osoba) cita пecitko pisano p i smo . . . ona mo­ ze da ga rekonstruiSe pomocu svog poznavanj a gram atike jezika, znacenj a procitanog teksta, karaktera same teme i, moZda , raspolozeпj a onog koji pise, Ali za sada, ne postoji nikakav nagovestaj kako ugraditi takvo znanje о svetu i njegovom ponasanju и racunar.5 ·

Eden ovde mudro ne prihvata nikakv o stano­ viste о onome sta znamo kada posedrujemo " znanje о svetu i nj egovom pona·s anju. " Ipak, flipflopovi potaj no ulaze i zajedno sa ontoloskom pretpostav­ kom diktiraj u odgovor na ovo pitanje lюје vise nije neutralno, vec pre otelovljruje za:hteve racrunara. Kad neko pita, kakvo је to znanj e о svetu, odgovor glasi da bi to morala Ьiti velika masa diskretnih Cinj e­ nica. Tako ј е na kraj u svog uvoda u Semanticku ob­ radu informacija Minsky vec prejudicirao to pita­ nje i bez rustezanj a dao odgovor na pitanj e " kolika је veliCina mase znanj a potrebnog za covekovu in­ te1igenciju " 6 , s1uzeci se samo broj em cinj enica : д.kо odbacimo specij alizovano znanje i umesto toga pirtamo za оЬiспе, svakodnevne strukture - koj e. su potrebne eove­ ku za оЫСзп, zdrav razum - prvo cemo пaiCi па kolekciju neizbeznih kategorija . od koj ih је svaka pri.Iicno slozena : geometrijska · i mehaniOka svoj stva stvari i prostora; uportre­ be i svojostva nekoliko hilj ada predmeta; stotine Cinjenica о stotinama lj udi hiljade c i njeпica о desetinama l>judi, de­ setine Cinjeпica о hil j adam a ljudi ; stotine cinj enica о stoti­ nama o rganiz acij a . Kad pokusamo da klasifikuj emo celo­ kupno nase znanj e, prvo kategorij e brzo narastaju, а zat im pocinj.u da se j avlj aju sve veee i vece teskoce. Мој utd.sak ј е , sto se tice vrednosti, da се с<>е naCi manj e od deset oblas­ ti od koj ih ј е svaka sa vise od deset hilj ada karika. Ne mo­ zemo пасi sto -stvari о koj im a znamo hilj adu stvari. Пi hi l j adu stvari, а svak a sa sto novih karika. Zato oseeam da се masini Ыti potrebпo, sa svom kriticпoscu, da ртЉаvi oko sto hiljada elemenata znanj a da Ьi se pon a s al a sa pris­ toj nom senziЬilnoscu u oЬicnim situacij ama. Ako se па pra"

"

,

5. Murray Eden , "Other Pattern Recognition РгоЫеms and Some Generalizations, " и Recognizing Patterns: Studies in Living and Automatic Systems , uгed. Kolers i Eden (Cambridge , Mas s . : М. I. Т. Press , 1%8) , str. 153. (Мој kurziv.) б . Minsky, Semantic lnformation Processing, str. 25 .

sTA RACUNARI NE мщ;u

1 95

vi nacin organ1zuju, milion elemenata b i bilo dovoljno za veoma visokи inteligenciju. A:ko vas moj argиment nij e иbedio, pomnozite brojke sa deset .7

Za trenutak pretpostavlj ajuCi da celokupno ljudsk o znanj e moze da se analizira kao spisak predmeta i cinj enica о svakom predmetu posebno, iz Minskyeve analize izrasta proЬlem kako memori­ sati takp ogromnu masu Cinjenica i kak o do nj e dospeti. Kako struktuirati ove podatke - stotinu mlj ada diskretnih elemenata - tako da se u ra­ zumnom vremenu moze pronaci trazena infiorma­ cij a ? Ako se pretpostavi da se nase znanj e о svetu sastoj i od miliona diskretnЉ Cinj enica, рюЬlеm vestacke inteligencije postaj e proЬlem memorisanj a i pronalazenja ogromne baze podataka. Minsky uo­ cava da ovo stvara veИke teskoce : . . . kao s•to svako zna, tesko је pronaCi sistem za klasifika­ ciju znanj a 'koj i moze da se primeni па шnoge razlicHe vrste proЬlema: potreban је ogroman napor da Ьi se sasta­ vio plauziЬilan recniJk koji moze иspesno ida •se primeni cak i и okvirи j edne oЬlasti. Dalje, svaka kon:kretna stru·kitиra vadenj a podataka iz reenika stvorice takve obaveze da се tesko moCi da se ukljиce pojmovi koj i se j ave posle sklaJ? a­ nja originalne s·t rukture. Covek је и iskusenj и da kaze : " Bilo Ьi glupo zasnovati nasи inteligentnи masinи na nekoj odredenoj , slozenoj klasifikaoij i zпanj a, slicnoj leksi:konu, na nekom sinoptikonu ad hoc. То sigurno nij e риt !ka орМој inteligencij i."s

I zaista, uCinjen ј е mali napredak ka resavanju рюЬlеmа baze podataka . Ali, uprkos nj egovim iz­ vrsnim primedbama, Minsky karakteristicno za­ kljucuj e : Ipak, bolje је Ьiti oprezan и pogledи same ove opreznos·ti j er nas ona izlaze jos opasnij em iskusen jп: da trazimo izvor Ciste inteligencije. Ne vidim nikakav razlog za verovanje da inteligencij a moze .da egzistira odvoj eno od visoko oгganizo­ vaпog skrupa znanj a , modela i procesa. Uvek је postoj ala navika nase kиlture da pretpostavlj a kako inteligencij a Ьо7.

Ibld . , str. 25 , 26.

8.

Ibld . , str. 26, 27 .

H U BERT L. DREYFUS

1 96

ravi u nekom posebnom, kristalnom elementu, nazovite •to svescu, poimanjem, uvidanjem, gestaltom, ili ka'ko hoeete, ali ovde је samo pomesano im.enovanje proЬiema s nj egov:im resavanjem. Sposobnosti u resavanju proЬiema visoko inteli­ gentne osobe delimicno leze u nj enim superiornim heurilsti­ kama za upravlj anj e strukturom svog znanj a, а delimrcno u samoj toj strukturi; sve је ovo, ро svoj prilici, neodvojivo. U iSVakom s lucaju, ne postoj i nikakav razlog za pretpostav­ ku da neko moze Ьiti inteligentan, а da ne upotreЬljava ade­ kva:tno, posebno znanj e ili modelske strukture.9

Ali ovo nij e nikakav argument za optimizam. I stina, ljudi uspevaju da Ъudu inteligentni, ali Ъеz ontoloske pretpostavke ovo ne Ъi Ъila nikakva ute­ ha za one koj i rade na V I . Bez pogovora ј е ocigledno da sи ljиdi, da :Ьi Ъili inteligentni, nekako resili ili morali da rese praЪlem Ъаzе podataka. Mozda ј е proЪlem sam ро seЪi artefakt izazvan cinj enicom da racunar mora da operise s diskretnim elemen­ tima. Izgleda da se ljudsko znanje ne moze razloziti и j ednostavne kategorij e, kao sto Ъi Minsky voleo u to da veruj e. Greska, sukoЪ, nelagodna sitиacij a, i tako dalje, na prvi pogled se ne Cine kao da sи predmeti ili Cinjenice о p redmetima. Cak ni stolica ne moze da .se oЪj asni pomocu Ъilo kog niza Cinje­ nica ili " elemenata znanj a". Prepoznati neki pred­ met kao stolicи, na p rimer, znaci .r azumeti njegov o dnos prema drugim p redmetima ,i prema ljudskim ЪiCima. Ovo oЪиhvata и sebl celokupan kontekst ljиdske aktivnosti u okviru kojeg oЪlik naseg tela, pravljenje namestaj a, neizЪezan zamor, Cine samo mali deo. А ovi faktori, sa svoje strane, ne mogu se izolovati u vecoj meri nego sama stolica. Svi oni mogu da doЪiju svoj smisao и kontekstu ljudske aktivnosti Cij i sи oni deo ,( vidi Poglavlj e 8 ) . Uopste, poseduj emo implicitno razumevanj e lj udske situacije koj a stvara kontekst и kome sre­ cemo specificne Cinjenice i cinimo ih eksplicitnim. Ne postoj i nijedan razlog, vec s amo ontoloska oЪa­ veza, da pretpostavlj amo da su sve Cinjenice, koj e mozemo da иcinimo eksplicitnim u . pogledu nase 9.

lbld. , str.

n.

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 97

situacije, vec nesvesno eksplicirane u " uzornoj strukturi" ili da uopste mozemo nasu situacij u da ucinimo eksplicitnom, cak i kada bismo pokusali.10* Zasto onda Minskyom izgleda oCigledna ova pretpostavka ? 1 zasto је п tolikoj meri nesvestan alternative da usvaj a glediste ро kome inteligencij a podrazumeva poseЬno znanje ili uzornu strukturu " , " i to pre kao aksiom, а ne kao hipotezu ? lronicno govoreCi, Minsky pretpostavlj a da se obj avljivanj em ovog aksioma on bori protiv tradicij e. " Oduvek ј е postoj ala navika nase kulture da pretpostavlj a kako inteligencij a Ъoravi u nekom posebnom, kristalnom elementu, nazovite to svescu, poimanjem, uvida­ njem, gestaltom, . " Pretpostavlj aj uCi da su alter­ native, ili dоЬ:ю struktuiran skup cinj enica ili ras­ telovlj eni naCin baratanj a Cinj enicama, Minsky је, u stvari, toliko tradicionalan da cak ne moze ni da uoci fundamentalnu pre tpostavku koj u deli sa celo­ kupnom filosofskom tradicijom. Pretpostavlj ajuCi da su Cinjenice sve оно sto nam је uopste dato , Minsky samo ponavlj a glediste koj e se razvij alo od Platona а sada postalo toliko ukorenj eno da izgleda ocigledno s amo ро seЬi. Као sto smo primetili, cilj ј е filosofske tradici­ j e, prisutne u nasoj kulturi, da eliminise sav rizik : moralni, intelektualni i prakticni. 1 zaista, zahtev da se znanj e izrazi pomocu pravila ili definicij a, koje bi mogle da se primene bez rizika interpreta­ cije, vec ј е p risutan kod Platona, kao sto ј е pri­ s,u:tno i verovanj e u j ednostarvne eil emente na koj e se priшenjuju pravila.Н * S a LeiЪnizom postaj e ekspli­ citna veza izmedu idej e о znanju i Minskyevog gle­ dista da mora da ј е moguce razloziti svet u diskret­ ne elemente. Prema LeiЬnizu, u procesu razumeva­ nj a mi analiziramo poj move u j ednostavnije ele­ mente. Da Ьismo izbegli regres sve prostij ih i pros.

.

1 0 . Nije tacno da znamo sta znaci uCiniti nasu situaciju potpuno eksplicitnom. а ne mozemo to da uCininю . Mi jedino znamo sta znaci uciniti situacij u dovoljno eksplicitnom za specificne st•rhe . 11. Vidi belesku 17.

1 98

H U B ERT L. DREYFUS

tij ih elemenata, oseca se potreЪa za kraj nj im ele­ mentima pomocu koj ih mogu da se oЪj asne svi slo­ zeni poj movi. Osim toga, da Ъi pojmovi mogli da se primenjuju na svet mora da postoj e logicki prosti entiteti na koje se primenj uju ovi elementi. LeiЪniz zamislj a "j ednu vrstu azbuke lj нdskih misli " 1 2 Cij a "slova mora da роkаzији, kad se ироtrеЪе и de­ moпstracij ama, nekш vrs:t.u veze, ,gmpi1sanj a i reda koj i se, isto tako, nalaze и predmetima. " 18 Na isti nacin ј е empiristickom tradicij om dominirala idej a · о di,Sikretnim eleшentiшa znanj a. Za Њumea ј е sve­ ko1iko isku;s.tvo sacinj eno iz impresij a ; izdvoj ivih, determinisanih atoma iskustva. Intelektualisticke i empiristicke skole stapaju se u Russellov ( Rasl ) lo­ gicki atomizam, а i dej a dostize svoj pиni izraz и Wit­ t gensteinovom Trak tatu, gde se svet definise nizoш atomskih cinj enica koj e mogu da se izraze logicki nezavisnim s tavovima. Ovo је naj cistij a formulacij a ontoloske pretpostavke i nuzni preduslov moguc­ nosti VI , polazeCi od cinj enice da digitalni racunari, sastavlj eni od flipflopova, moraj u, u krajnj oj linij i , da sadrze neki model sveta, predstavljen kao struk­ tuirani niz cinj enica ili stavova sa istinosniш vred­ nostima d.v ovalentne logike, istina i neistina. Dakle, i Шosofij a i tehno1ogija konacno predvidaju опо sto је Platon imao и vidu : j edan svet и kome је za­ garantovana j asnost, izvesnost i kontrola; svet s trukture podataka, teorij e odlucivanj a i automati­ zacij e. Medutim, j edva da ј е ova izvesnost konacno do­ Ъila svoj ·eksplicitni oblik, а filosofi su vec poceli da је dovode u pitanj e. Evropski fenomenolozi su је shvatili kao posledicu filosofske tradicij e i poku­ sali da нkazu na nj ene granice. Pretpostavku da sve sto egzistira moze da >Se tretka kao niz atomskih Ci­ nj enica, Merleau�Ponty ( Merlo-Ponti ) zove prejuge 1 2 . Leibniz , Selections, 1 95 1 ) , str. 20. 13.

Ibld. , str. 1 0 .

ured . Philip Wiener (Nev-· York : ScriЬner,

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 99

du monde, ,jpredras:иda zdravog ,ra,zuma. " 14 Heideg­ ger ј е zove rechnende Denken,15 " misao koj a racи­ na " , i posmatra ј е kao cilj filosofij e koj i neizЪezno kиlminira и tehnologij i . Tako ј е za Heideggera teh­ nologij a sa пj enim insistiranj em na "potpиnoj iz­ racиnlj ivosti predmeta " ,16''' neizЪezna kиlminacij a metafizike, isklj иcivo Ъavlj enj e ЪiCima ( oЪj ektima ) i istovremeno isklj иcenj e B ica ( veoma grиЪо govo­ reCi, nas s mis ao za ljudskи situacijи koj a odreduje ono sto se иЪrај а и oЪjekt ) . U Engleskoj , Wittgen­ s tein је manj e prorocki, а vise analiticki shvatio nemogиcnost sprovodenj a ontoloske analize predlo­ zene и njegovom Trak tatu, i tako је postao svoj sopstveni naj ostrij i kriticar. П* U I I I delи сета imati prilikи da podroЪno sle­ dirrio kritike Merleaи-Pontya, Wittgensteina i Hei­ deggera koj e se odnose na tradicionalnи ontoloskи pretpostavku i da upoznamo alternativna gledista koj a oni predlazи. Medиtim, vec imamo dovoljпo iiJ1rdiJkacij a da svet ne ,doziVIlj avam o kao nirz .Cinje.­ nica u nasim svakodnevnim aktivnostima, а nije ni oCigledno da је mogи6e >sprovoditi takvи analizu. 14. Merlealr-Ponty, Phenomenology of Pe rception (London : Routledge & Kegan Paul , 1 962) , str. 5.. 58 ff. 1 5 . Martin Heidegger, De r Satz vom Grtmd (Pfullingen: Gunther Neske, 1 957) , str. 42 . 1 6 . Heidegger, str. 203 . U Der Satz vom Grund, Heidegger primecuje : . . . . . odredivanje j ezika kao informacij e u pocetku daje osnovu z a kon­ strukciju masina koje misle i za konstrukciju velikih kompjuterskih insta­ lacij a , " а . ,teorij a informacij a је kao proglas vec nesto sto razvrstava sve oЬjekte u takvu Jormu da osigura covekovu dominaciju nad celom zemljom , ра cak i planetama . " 1 7 . Wittgenstein , Philosophical Investigations, str . 21 . . , sta lezi iza idej e da imeпa stvarпo oznacavaju j ednostavne elemente ? - Sokrat kaze u Teetetu: ,Ako ne gresim, сио sam пеkе ljude gde kazu ovo : ne postoj i nikakva definicij a о primarnim elementima - tako da kazem - iz koj ih smo mi i sve ostalo sastavlj cni . . . Ali bas ka o sto је опо sto se sastoj i iz ovih primarnih elemenata nesto slozeпo , tako i imena t i h elemenata postaj u deskriptivпi j ezik time sto Ьivaj u ,spojen a . ' I Russellove ,individu­ alije' i m oj i ,obj ekti' (Tractatus Logico-Philosophicus) Ьili su takvi pri­ marпi elementi. Ali sta su ti j ednostavni konstituentni delovi od koj ih је sastavljena realnost? . . . Uopste nema smisla govoriti apsolutno о ,jedno­ stavnim delovima stolice . ' "

HUBERT L . DREYFUS

200

Ali, а�о se ontoloska pretpostavka ne podиdara s nasim iskиstvom, zasto onda ima takvи шос ? cak i da је zahtev, koj i nalaze da stvari Ьиdи j asne i jednostavne kako bismo ih razиmali i kontrolisali, davao podstrek filosofskoj tradicij i, zasto Ьiti иpo­ ran и ovom optimizmи ako stvari nisи tako jedno­ stavne ? Sta daj e plaиziЬilnost ovom snи ? Као Sto smo vec videli и j e dnom drиgom kontekstи, mit se hrani иspesima moderne fizike. Ovde, bar и prvoj aproksimacij i, delиj e ontoloska pretpostavka. Tek kad је Galilej Ьiо и stanjи da protиmaCi k.retanj e роmоси izolovanih predmeta koj i se krecи pod иti­ cajem determinisanih sila koje se mogи izracиnati, Hobs је ohrabren obj avio da је Citavo misljenje sa­ Ьiranj e delica. Misliti о fizickom univerzumu kao о skири nezavisnih, medиsobno delиj иCih elemenata dokazalo se kao korisno. Ontoloska pretpostavka da ljиdski svet moze, isto tako, da se tиmaCi роmоси skиpa elemenata, postaje verovatпij a ako ne uspemo da razlikиj emo svet od univerzиma, ili sto izlazi na isto , ljиdskи situacijи od stanj a nekog fizickog sis­ tema . U Minskyevom delи ova konfиzij a ostaj e impli­ citna ; и delu njegovog Ьivseg kolege John McCarthya, koji sada rиkovodi istraiivanj em VI na S tanfor­ du, to postaj e kamen temelj ac argumenta. U svom referatu " Programi zdravog razuma " , koji је Minsky иklj иcio и svoju knj igu, McCarthy predlaze " saveto­ primabca " - program za " resavanj e problema mani­ pulisanjem recenica u formalnim j ezicima, " cij e се se ponasanje "usavrsavati na taj naCin sto се mu se davati saopstenj a koj a obj asnj avaju njegovu simbo­ licku okolinu i ono sto se od nj ega .Zeli. " 18 McCarthy j asno sagledava da је "prvi zahtev koj i ovaj program postavlj a formalni sistem и kome se mogu izraziti Cinj enice о situacij i, cilj evima i akcij ama. " 19 Ovo ne18. John McCarthy, " Pгograms with Common Sense, " lnfonnation Processing , str. 403 .

19. lbld . , str . 4 1 0 .

и

Semantic

$ТА RACUNARI NE MOGU

201

posredno vodi osnovnom proЬlemи : kako se moze opisati sitиacij a и formalnom sistemи ? Medиtim, McCarthy ne gleda na ovo kao na ozЬilj an proЬlem posto bez dvoиmljenj a pretpostavlj a da је sitиacij a neko fizicko stanj e : Situacij a ј е j edan o d osnov:nih entiteta u nasoj teorij i. Intuitivno, situacij a ј е kompletno stanj e stvari u nekom trenuvku vremena. Zakoni kretanj a sistema odredujru sve buduce situacij e iz date si·tuacij e. Dakle, s1tuacij a odgovara pojmu •treperece tacke и faznom prostoru. 2 0

Ali isti tip •Sitиacij e moze da se ponovi obиhvataj иCi razliCite predmete, razliCite ljиde, ра а fortiori i ra­ zliCita fizicka stanj a. Sem toga, ista fizicka organizo­ vanost materij e moze da se sagleda и mnogim razli­ citim sitиacij ama, и zavisnosti od cilj eva i namera raznih ljиdi и istim sitиacij ama. Tako , mada је иni­ verzиm и svakom datom trenиtkи s amo и j ednom fizickom stanjи, moze da postoj i onoliko mnogo sitи­ acij a koliko ima i ljиdi. Kada McCarthy kaze, " pos­ toji samo j edna sitиacij a koj a odgovara datoj vred­ nosti vremena, "21 onda . је on oCigledno pobrkao sitиacijи sa fizickim stanje m иniverzиma. Specificni­ je receno, on је pobrkao stanj a obelezja sa tipovima stanj a. Obelezj e sitиacije moze da Ьиdе identicno sa obelezjem ·fizickog stanj a ( odredeno tackom и faz­ nom prostorи ) . Ali tip sitиacije ne moze da se identi­ fikиj e sa tipom ,fizickog stanj a. Pomoci се nam konkretan primer da obj asnimo оvи konfиzijи. McCarthy podrobno razmatra sitиaci­ jи " Ьiti kod kисе " . " ,Kod (ј а, kиса) (s) ' znaci ј а sam kod kисе и sitиacij i s . " 22 Cini s e da McCarthy pretpostavlj a da ј е ovo ista stvar kao Ьiti и svoj oj kиCi, sto znaCi, da је to fizi�ko stanj e. А ја mogи da bиdem kod kисе, а da bиdem и dvoristи, sto znaCi, da fizicki uopste nisam и svojoj kиCi. Isto tako, mo­ gu fizicki da bиdem и svojoj kuci, а da ne bиdem 20 .

21 . 22.

!Ьid. , str. 41 1 . !Ьid. , str. 413. !Ьid. , str. 41 1 .

202

HUBERT L. DREYFUS

kod kисе ; na primer, ako sam sopstvenik kuce , ali j os nisam иnео svoj namestaj . Biti kod kисе је lj иd­ ska sitиacij a i nij e ni и kakvoj prostoj koresponden­ cij i sa fizickim stanj em ljиdskog tela и kиci. Da i ne pominjemo Cinj enicи da ј е nиzan, ako ne dovolj an иslov, da Ъиdеm kod kисе и pomenиtom smislи ako posedиj em ili zakиplj иjem kиси, а posedovanj e ili zakиpljivanj e kисе komplikovani је institиcionalni skиp relacij a koje se ne mogи svesti na Ъilo koj i niz fizickih stanj a. Cak i fizicki opis neke strиktиre nanete mastilom na komadice papira ne Ъi, и speci­ ficnoj vremenskoj sekvenci, sacinj avao nиzan i do­ voljan иslov za prenos vlasnistva. I spisivanj e imena nij e иvek i potpisivanj e, а posmatranj e nij e иvek i svedocenj e. Lako ј е иvideti za.s to Ъi McCarthy voleo da treti­ ra sitиacij и kao da ј е ona fizicko stanj e . Zaista, evo­ lиcij a fizickog stanj a moze d.a se formalizиj e и diferencij alnim j ednaCinama i reprodиkиj e na digi­ talnom racиnarи. Sitиacij e, medиtim, postavlj ajи strahovite proЪleme onima koj i Ъi zeleli da ih preve­ dи и formalni sistem. Takva ,f ormиlacij a vrlo lako moze и principи da Ъиdе nemogиca, kao sto se naj ­ bolje moze videti ako se vratimo na proЪlem ma­ sinskog prevodenj a. Videli smo и I delи da aиtomatsko prevodenje jezika nij e uspelo zЪog toga sto је priюdni j ezik mnogo dvosmislenij i nego sto se pretpostavlj alo. Sи­ zavajнCi оvи semanticku i 1sintaksickи dvosmislenost, o:naj !lю govori matennj im j ezikom moze da se po­ ziva na specificnи infoгmacij и о svetи. Bar-Hillel istice ovo glediste и argиmentи koj i se prema njemи "svodi na skoro potpиn dokaz nemogиcnosti ostva­ renj a potpиno aиtomatskog prevodenj a visokog kvaliteta, ne samo и Ъliskoj bиdиcnosti, vec i uop­ ste. "23 Argument ј е dovolj no vazan i zaslиzиj e podu­ ze ci tiranj е : 23 . Bar-Hillel , "The Present Status o f Automatic Translatioп of Language, " и Adva11ces i11 Computers, нred . F . L . Alt (Ne\v York: Academic Press, 1964 ) , Vol . 1, str. 94.

sTA RAcUNAR I NE MOGU

203

Роkае;аси da

u engleskom j ezikи postoj e krajnje jedno­ s tavne reeenice - а ]sto vazi, siguran sam, za Ьilo koji drugi prirodni j ezik - koj e Ы и okvirи izvesnih lingvistic­ kih konteksta sva
Ono Sto inteligentnom citaocи pomaze da poj m i ovo znace­ Illj e bez ustezanj a, uz .dodata
204

HUBERT L. DREYFUS

1, kao sto Bar-Hillel nastavlj a da dokazиj e, Minskyev predlog, da se racиnar и prevodenjи snapdeva иniverzalnom enciklopedij om, " sasvim ј е himerican " . " Broj Cinjenica koje mi, ljиdska Ьiса, znamo beskonacan је и izvesnom ·b remenitom smislи. "25 Bar-Hillelov argument је dobro postavljen, ali је nj egov primer, zasnovan na odredenoj fizickoj Cinj enici, nesrecno izabran; on dovodi и iskиsenje istrazivace na роlји VI, kao sto ј е Minsky, da predlo­ ze resenje роmоси nekog modela о Cinjenicama fi­ zike: " . . . Ьilo Ьi dobro иgraditi и. semanticki model d ovoljno svakodnevne geometrij ske fizike kako Ьi se onemogиCilo da se kosa za travи nalazi izmedц listo­ va knj ige. "26 * 25. lbld., strc 160. 26. Minsky, Semantic lnfonnation Processing, str. 23 . Isto iako moze da izgleda da Bar-Hillelov argument pociva na slucajnim dvosmisle­ nostima koje mogu da se eliminisu indeksiranjem raznih znacenja reci " kosa " . Medutim, John Haugeland је istakao jedan interesantan argument kako Ьi pokazao da је takva dvosmislenost neizbezna, bar и prevodenju izmedu prirodnih j ezika . "Zamislite da konstruiSete jezvk Eng* koj i је sИcan engleskom sem sto su razlicita znacenja reci odrvojena indeksdma (na primer, kosat= poljoprivredna alatka, kosa = vlasi , itd.) . Mada ovo moze da otkloni 2 dvosmislenost kod Bar-Hillelovog primera, j asno ј е da ne Ьi Ьilo nista Jakse prevesti Eng* na neki proizvoljan jezik (ili u Tar*) . Prevodenje reci brat, sestra i rodak na polinezijlske j ezike је dobar primer. U sledece dve tabele kolone specifikuju moguce permutacije decaka i devojcice, redovi specifikuju genealoske veze medu nj ima, а okviri imenuju njihovo srodstvo pod razliCitim uslovima. Tako na engleskom j eziku а је brat Ь u slucaju u kome је а deeak, а а i Ь imaju iste roditelje . ProЬlem se sastoji u tome sto је bratt, koji ima samo jedno znacenje na Eng* jeziku, dvosmislen termin na Tongan jeziku zato sto ovaj jezik poseduje dva smi sla, ,decakov brat' , i ,devojcicin brat ' . "Na ovom primeru mogu d a s e uoce dve stvari . Prvo, dvosmislenost u znacenjima reci relativan ј е poj am. Tako, rec ,brat ' ј е nedvosmislena u odnosu na neke jezike (na pr. nemacki) , dvosmislena na gornji nacin u odnosu na druge jezike, i verovatno dvosmislena na jos razlicite nacine u odnosu na neke druge j ezike. Drugo, nemoguce је imati neki j ezik (recimo Lang*) koj i ј е nedvosmislen u odnosu na sve moguce prirodne jezike . Jer, ako Ьilo koja imenica Lang* j ezika nije neka vlastita imenica onda ona mora da se o dnosi na bar dva razlicita stanja u univerzumu. Ali onda је moguce da postoj i prirodni j ezik u kome su dve zajednicke '.menice razliCite na osnovu istog kriterijuma koj i odvaja dve stvari od

sTA RAcUNARI NE MOGU

205

Postoj i jedna druga vrsta otklanj anj a dvosmis­ lenosti koj a nas vodi u samu srz teskoce. U o tkla nj a­ nju dvosmislenosti mozemo se pozivati na smisao situacije, kao u sledecem primeru Katza ( Кас ) i Fodora ( Fodor ) : Ako se poj avi dvoыnislena recenica kao sto ј е "On sledi Marksa", и okrиzenj и и ikome је j asno da se govornik os­ vree na intelektиalnи istorij и, ona se ne moze protumaCiti kao "on prati и stopи Grusa. "27

Katz i Fodor diskutuju о ovoj vrsti teskoce svom clanku " Struktura semanticke teorij e " :

и

Posto :potpuna •teorij a о izboru okruzenj a mora da predstavi kao deo okruienj a neke t•Vtl1dnj e, sva
Топgап (poliпezijski)

Eng[eski

Pol

e

а

deCak decak devojcica devoj cica decak d e ak devojCica devojcica devojcica decak devojcica decak devoj cica decak devojcica deea!<

Pol Ь

roditelje ] i Ь nemajn �:Z s=tef��e а

te

i Ь imaju is-

а

P!e�k:e CI Ili

ро majOCU

��----

�- �-

1

br":t

___

_ј L�s_estra_ј · --- -

rodak

1

�-- ���------�

cr

§

� "

з

1 -- �

� -- �-- :

!

1

ј '1

1

з i 1 � - - -��

jedne zajednicke iшenice Lang* jezika. Posto ovo protivree i hipotezi, sledi da Lang* jezik moze da ima samo vlastita imena (jedno ime za svako razlikujuee stanje u univerzumu) , sto ја shvatam kao svo
Jerrold Katz i Jerry Fodor , "The Structure of а Semantic Theory," u The Structure of Language, Jerrol d Katz i Jerry Fodor (Engle­ wood Cliffs , N. Ј . : Prentice-Hall , 1964) , str. 487 .

1:7.

28.

IЬid., str. 489.

206

HUB ERT L. DREYFUS

Katz i Fodor nastavlj aj u : N i jedno o d ovih razmatranj a nema z a cilj d a isklj uci mo­ gu6nost da se postavlj anj em relativno j akih ogranicenj a na informacij e о svetu koj e teorij a moze ,da predstavi u karak­ terizaci:j i okruzenj a moze konstruis ati j edna ogranicena teo­ rij a о selekciji pomocu sociofizickog okruzenj a. Ono ii>to OVa razmatranj a IStvarno pokazuj u to је cinj enica da nij e moguca kompletna teorij a ove vrste.29

Tako Bar-Hillel tvrdi da moramo da se pozove­ mo na specificne Cinjenice, kao sto su velicina kose za travu i kose na glavi; Katz i Fodor pretpostavlj aju da moramo da se pozivamo na sociofizicko okruze­ nje. Pozivanje na kontekst Ьi izgledalo fundamental­ nij e od pozivanj a na cinj enice; jer kontekst odredu­ j e znacaj cinj enica. Tako, uprkos nasem opstem zna­ nju о relativnoj veliCini kose za travu i kose na glavi, mogli Ъismo da interpretiramo iskaz "Kosa ј е iz­ medu lis.t ova knj ige " , kada se sapatom izgovori u Ja­ mes B ondovom filmu, kao da znaci �sasvim supгotno od onog sto znaci kod kuce Љ па polju. I obrnuto, аlю se ne specifikuje nikakav narocito neoЬican lюn­ tekst, mi pretpostavlj amo neki " normalan " kontekst, ра Cinj enicama о relativnoj veliCini pripisujemo "normalni " znacaj . Minskyev fizicki model skriva, ali ne o tklanj a potrebu za implicitnim pozivanjem na situacij u. Minsky, Bar-Hillel ili Fodor i Katz ne zapazaj u vaznu· razliku izmedu otklanj anj a dvosmislenosti po­ mocu Cinj enica i otklanj anj a dvosmislenosti poziva­ n j em na situaciJu verovatno zMo sto svaki od njih pretpostavlj a da se sam o o kruzenj e i dentifikuje po­ mocu svoj s tava koj a su Cinj enice, i funkcionise kao Cinj enica u otklanj anju dvosmislenosti. Medutim, videcemo da zanemarivanj e razlike izmedu cinjenice i situacij e vodi do dvosmislenosti i kod B ar-Hillela i kod Fodora i Katza kada se pitaju da li је mehanic­ ko prevodenj e prakticno ili је nemoguce. Nij e j asno sta se tv�d�i .u Bar-Hiblelovom " doika­ zJU" :da ј е , роМо ouklanj anje
!Ьid., str. 489-490 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

207

UiPOtrebe cilll j enica, а broj CIПJelllica је "п i;zveslilom " bremenitom smislи beskonacan , роtрипо aиtomat­ sko mehani6ko prevodenj e nedostЬio masinu da pretrazиje takav beskraj an iznos podataka. Za sada ne postoje ni masiпa пi program роmоси kојЉ Ъi mogao da se pamti veliki skиp po­ dataka kako Ы se omogиCio pristиp relevantnoj in­ formacij i и razиmnom vremenu. Jos иvek se radi lila takozvanim " asocij ativnim memorij ama " i dovitlji­ vim trikovima и programiranju koj i mogи и dalekoj buducnosti da ошоgисе memorisanje i manipиlisa­ nje oЬimпim informacij ama. Ako sи cinjenice sve ono sto је Ьilo potrebno, onda пeophodna iпformaci­ j a moze da se memorise na takav nacin da se u sva­ kom datom slисај и mora razmatrati samo konacan broj relevantnih Cinjenica. Sve .dok Katz i Fodш, kao Bar-Hillleil, пsvaj aj1u ontoloskи pretpostavku i govore о okrиzenjи koris­ teei " informacione stavke " , nj ihov argиment је isto toliko dvosmislen koliko i njegov. Oni nemajи pravo da sa tvrdnje da ne postoj i " nij edna ozЪilj na mogиc­ nost " sistematizovanj a znanj a nиznog za otklanj anje dvosmislenosti, sto izgleda da se odnosi па nase teh­ noloske sposobnosti, predи na tvrdnj и da kompletna teorij a о selekcij i pomocu sociofizickog okrиzenj a

H U B ERT L . DREYFUS

208

" " nij e mogucnost . Ako se ikada razvij e program za rukovanje celokupnim znanj em, а u nj ihovom svetu nema teorij skog razloga zasto n� Ьi, Ъiсе to onda tak­ va teorij a. Samo ako se odbaci o.пtoloska pretpostavka da svet moze da se analizira kao skup Cinj eп.ica iп.formacionih stavki - оп.dа legitimп.o moze da se prede graпica prakticne п.emogucnosti. Vec smo vi­ deli primere koj i navode па to da situacij a moze Ьiti radikalno drukcijeg reda i da ispunj ava potpuno drukCiju funkciju п.еgо sto је Ьilo kakvo povezivanj e Cinjenica. U primeru "Marks " situacij a ( akademska) odreduje kako da otklonimo dvosmisleп.ost kod reei s " M a rk " ( Karl ) , i dalje п.аm �govori koj e su cinjenice relevantne da se o tkloni dvosmislenost reci " sledi " , kao ideoloski Ш hronolo5ki termin (kada ј е �s ledbe­ nik roden, kakvi su njegovi politicki pogledi, itd. ) . U primeru kosa-knj iga, veliCine kose i knj ige oCigled­ no su relevantne posto govoriшo о fizickim obj ekti­ ma koj i su "ru " ,dnugim f,ie;iJOkiш (jbj ektima; ali OIVde situacij a, Ы1о �da ј е polj 01privreoo a lk,u6na Ш rk()[l­ spirativna, odrediuj e ,znacaj Cinj мica о ikoj ima ј е ree. Dakle, smisao za situaciju omo gucava nam da izdvoj imo iz potencij alne beskonacnosti cinjenica one koj e su neposredno relevantne, а kad j ednom nademo te relevantne Cinj enice, omogucava nат da procenimo nj ihov znacaj . Ovo navodi na sugestiju da cemo, ukoliko ne postoje neke Cinjenice Cij i su znacaj i relevantnost invarij antni u svim situacija­ ma а n iko j o s nije izneo takve cinjenice - morati n ekako da omoguCimo racu.пaru da prepoznaje situ� acije ; u prot ivnoш , on nece moCi da otklanj a dvo­ smislenosti i tako се, и principu, Ъiti nesposoban da razume iskaze na prirodnom jeziku. Medu istrazivaCima VI cini se da ј е j edino Jo­ seph Weizenbaum (Jozef Vaj cenbaum) svestan ovih p robl ema U s vom radu na programu koj i bi omo­ guCio ljudima da razgovaraju sa racunarom na ne­ kom prirodnom j eziku, Weizenbaum је morao da se suoci sa vaznoscu s i tuac ij e i shvatio је da _ ona ne ,

,

.

-

.

sTA RAcUNARI NE MOGU

209

moze da se tumaci j ednostavno kao skup cinjenica. Vredno је citirati nj�gove opaske о vaznosti global­ nog . konteksta :

Nij e moguce nikakvo razumevanj e u odsustvu nekog utvr­ denog globalnog konteksta. Konkretno, stranci se sreeu, razgovaraju i odmah shvataju j edni druge. Ali oni operisu и zaj edniCkoj kulturi - koju deliшicno obezbeduj e j ezik koj im govore i pod Ьilo koj im, izuzev na}trivij alnij im o'kolnostima, ucestvuj u u nekoj vrsti lova koji ima za cilj stvaranj e kontekstualnog okvira.з o U realnoj konverzacij i globalni kontekst dodeljuj e znaeenje onome sto •S e iskazuje na naj opstij
Weizenbaum uocava teskoce u svemu ovome, ali ne i principij elne proЬleme : Skreeem paznju па kontek:s tualnu stvar . . . da poduprem tezu da, dok је racunarski program koj i "razume" prirodni j ezik u najops.t1jem smis1u za sada izvan nasih moti, pos­ tavljanje cak i sasviш sirq'kog konteacstualnog okvira do­ zvoljava nam ·da konstruisemo p � a kticne procedure za ras­ poznavanj e. j ezika.з2

Tako, Weizenbaum predlaze da programira gnezdo konteksta pomocu " kontekstualnog stabla " : " poeevsi s najvis·im ili poc·etnim cvorom, generira se novi cvor koj i predstavlj a potkontekst, а iz ovog se rada novi cvor, i tako dalj e do mnogih nivoa. "33 On nesumnjivo pretpostavlj a da se ovi konteksti и kraj­ njoj instanci i sami mogu tretirati kad skupovi Cinj e­ nica: " analogiju sa staЬlom konverzacije Cini ono sto socij alni psiholog Abelson ( Ebelson ) zove k ra tka s truktura,"34 tj . organizovan skup cinjenica о znanj u neke licnosti, nj enim emotivnim stavovima, ciljevi­ ma i tako dalje . Ocigledno је d a razumevanj e presudne uloge situacije ne saCinj ava samo ро seЬi dovolj an argu­ ment za o dbacivanje VI . Tradicionalni ontolog, rein30. Joseph Weizenoaиm , " Contextиal U nderstanding Ьу Compиters , ' ' и Recognizing Patterns, str. 1 8 1 , citirano и beleki 5 gore . 3 1 . Ibld., str. 181 . 32. Ibld . , str. 189. 33 . Ibld., str . 1 81-182. 34 . Ibld . , str. 182.

HUBERT L . DREYFUS

210

karniran u Weizenbaumu i svakom drugom istra­ zivacu na polj u VI, moze da dopusti da su cinjenice, koje se koriste u konverzacij i, odabrane i interpre­ tirane pomocu globalnog konteksta, i j ednostavno zakljucuje da nam је samo potrebno da pre thodno izdvoj imo i programiramo svoj stva koj a identifiku­ j u ovu siru situaciju. Ali , Weizenbaumova zapa:Zanj a sadrze elemente jedne principij elne zamerke razvoju masina s ljudskom inteligencij om. Da Ьismo to uoCi­ li najpre moramo da pokazemo da Weizenbaumov nacin am.a1iziranja рюЬlеmа izdvaj anje znacenj a konteksta od znacenj a reCi koje rse koriste u kontek­ stu - nije slucaj an, vec је diktiran prirodom digi­ talne masine. u nasem svakodnevnom iskustvu ne p ravimo takvo izdvaj anje. Reklo Ъi se da mi razume­ mo situaciju pomocu znacenj a reCi isto onoliko koli­ ko razumemo znacenj e pomocu situacije. Za racu­ nar, medutim, ovo reciprocno odredivanj e mora da se razblje u niz odvojenЊ operacij a . Posto Weizen­ baum uvida da ne mozemo da odredimo smisao reci sve dok ne s aznamo znacenj e konteksta, on isprav­ no zakljucuje, s tacke gledista programera, da prvo moramo da specifikujemo kontekst, ра tek onda da upotreЬimo ovaj fiksirani kontekst da Ьismo odredi­ li znacenje nj egovih elemenata. Stavi,se, Weizenbaumova analiza sugerise da kompj uterizovano razumevanje prirodnog jezika tra­ zi da se konteksti organizuju u strukturalno razgra­ natoj hij erarhij i. Da bismo razumeli zasto Weizen­ baum smatra nuznim da se koristi hij erarhija kon­ teksta i da se pocne od gornj eg cvora, moramo da se vratimo na opsti proЬlem raspoznavanj a situacij a . Ako racunari moraju da iskoriste situaciju ili kon­ te.l<Jst da Ьi otk1onili dvosmi,slenost, i uopste, da Ьi razumeli iskaze na nekom prirodnom j eziku, progra­ mer mora da bude u stanju da programira u masinu koj a nije obuhvacena u situacij i neki naCin raspoz­ navanj a konteksta i njegove upotrebe. Ali ista ona dva problema, otklanj anje dvosmislenosti i pre sve­ ga zahtev za pozi,vanj e na situaciju, ponovo islkrsava-

211

sTA RAcUNARI NE MOGU

jru na rПirVOU .ra�spa�avanj a konteksta ,ј pгirs ilj avaju nas da radirmo polazeCi od naj sireg kO!Ilteksta : ( 1 ) Arko ј е u ovklanj anju dvosrmi,slenosti Ьгој mogucih reievantnЉ C
HUBERT L .

212

D R E Y FUS

CШJ enica. Dakle, j edino u sirem kontekstu drustve­ nog saobracanj a vidimo da obicno moramo da uz­ memo u obzir ono sto ljudi nose i ono sto rade , ali ne i koliko ima insekata u soЪi ili kakve su formacij e oЬlaka u podne ili minut kasnij e . Isto tako, samo nam ovaj siri kontekst omogucava da odred.imo da li се ove cinj enice imati svoj uoЬicaj eni znacaj . Osim toga, cak i Cinj enice nuzne za raspoznava­ nje drustvenog saobracanj a mogu da se izdvo j e sa­ mo zato ·s to је drustveno saobracanj e potprostor lj udske aktivnosti koj i uklj ucuj e, isto tako, i rad na­ samo i proucavanj e primitivnog plemena . I konacno, sama ljudska aktivnost ј е potklasa neke cak sire situacije - nazovimo је svetom ljudskog zivota koj a Ьi trebalo da obuhvati cak i one situacije u ko j i­ ma lj udska blca ne ucestvuj u direktno. Ali koje Ь i Cinjenice Ъile relevantne za raspoznavanj e ove naj ­ sire situacij e ? Ili, da li uopste ima smisla govoriti о "raspoznavanj u " zivota u svetu ? Reklo Ъi se da mi j ednostavno uzimaпю za gotovo ovu kraj[lju situ­ acij!u da sшо ,Јj\1.1di . Као sto Wittgensteiп kaze : Ono sto mora da se rprihvati, ono sto је dato to su Ьi se reci - forme zivota.35

-

moglo

Zasto onda eksplicitno ne izdvoj imo znacaj na svoj stva ljudske ·forme zivota? Zaista, ovakvo resenj e deus ех machina Ъiо ј е implicitni cilj filosofa tokom dve hilj ade godina, i ne bi trebalo da nas iznenaduje sto vestacka inteligencij a ne moze nista da nam pru­ zi sem formalizacij e ljudskog oblika zivota ( st o ne znaci da је to ono sto nam pruza normalna inteligen­ cij a ) . Ali kako da postupimo ? Sve sto iskusimo na neki posredan ili udalj en nacin, odrazava nase ljud­ sko interesovanj e . Bez nekog posebnog interesa, bez ntrkog posebnog traganj a koj e nam pomaze u selekci­ ji i interpretacij i, suoCicemo se ponovo sa Ъeskonac­ noscu cinjenica bez znacenj a, koje smo pokusali da izbegnemo. 35. Wittgenstein , P!Ji/osophical Investigations, str. 226 .

sTA RAcUNARI NE MO C{ U

213

Izgleda da, imaj uci u vidu shvatanj e istrazivaca na podrucj u vestacke inteligencij e о umu kao prora­ cunavanju cinj enica i nj ihovo prihvatanj e da cinj eni­ ce, koje su relevantne i znacajne, nisu samo date vec su odredene i kontekstom, nj ihov pokusaj da proiz­ vedu inteligentno ponasanj e vodi do antinomij e. S jedne strane, imamo tezu: uvek mora da postoj i neki siri kontekst; inace, necemo , moCi da razlikujemo re­ levantпe od irelevantnih cinj enica. s dгuge strane, imamo antitezu : mora da postoj i nek,i kraj nj i kon­ tekst koj i ne zahteva nikakvu interpretacij u; inace, imacemo beskonacni regres konteksta i nikad nece­ mo moCi da otpocnemo s nasom formalizacij om . Reklo bi se da ljudska Ьiса ovaplocuj u i trecu mogucnost koj a Ъi mogla da ponudi izlaz iz ove di­ leme. Umesto hij erarhij e konteksta, sadasnj a situ­ acij a se prepoznaj e kao nastavlj anj e ili modifikacij a neke prethodne situacije . Tako prenosimo skup an ticipacij a iz neposredne proslosti koj e su zasnova­ ne na onome sto је trenutak ranij e bilo vazno i rele­ vantno. Ovo nam prenosenj e pruza izvesne predispo­ zicij e о onome sto ј е vredno zapaziti. Medutim, programiranj e ove alternative, а dale­ ko od resavanj a proЬlema raspoznavanj a konteksta, samo transformise j edan hij erarhij ski гegres u vre­ menski. Kako zapoCinj e situacij a koju lj udi prenose ? Za programera se postavlj a pitanj e : kako izvrsiti po­ cetno izdvaj anj e iz beskonacnosti onih Cinj enica koj e su relevantne za lj ud.sku formu zivota, tako da odre­ duj emo kontekst koj i се se sekvencij alno obnavlj ati ? Cini se da Ъi ovde odgovor mogao da glasi : ljudska Ьiса su j ednos tavno j os kao ЬеЬе geneticki konstru­ isana tako da reaguj u na izvesne karakteristike oko­ liпe, rka o sto sн bra,d шvice i osmesi koji ,su od Ьit­ nog znacaj a za opstanak . Programiranj e ovih inicij al­ nih refleksa i dalj e poducavanje racunara mozda Ьi Ьiо izlaz za proЬlem raspoznavanj a konteksta; ali vazno ј е spomenuti dve ograde : nij edan sadasnj i rad na vestackoj inteligencij i nij e posvecen ovakvom

HUBERT L. DREYFUS

2 14

pristupu.36* u stvari, vestacka inteligencija, kako је sada definisu Feigenbaum, Simon, Minsky, Weizen­ baum i ostali, izgleda da је pokusaj da se proizvede potpuno formirana inteligencij a odrasle osobe, slic­ no Atini koj a ј е izrasla potpuno formirana iz Zevso­ ve glave. Sem toga, uopste nije oCigledno da gornj a postavka izbegava prvoЪitnu dilemu. Ona ostavlj a neobj asnj enim kako se dete razvij a od fiksnih odgo­ vora koj e izazivaju fiksne karakteristike okoline do odredivanj a znacenj a pomocu konteksta sto, cak prema misljenju onih koj i rade na V I , karakterise odraslu osobu. Kada dete j ed.nom uspe da odredi znacenj a po­ mocu situacij e, prosla situacij a zaista moze da se o svezi da Ьi se doslo do sadasnj e, ali prvobitni prelaz od fiksnog odgovora na fleksiЬilni odgovor pomocu znacenj a situacije ostaj e i dalje nej asan. Ili se p relaz mora shvatiti kao stalna modifikacij a prethodne situ­ acije, •te smo p retpostavili ono sto mora da se oЪj as­ ni, ili se takozvani globalni kontekst mora shvatiti pomocu fiksnih karakteristika nezavisnih od kon­ teksta, ра smo proЬlem zanemarili, а ne resili. Ili su i dete i masina sposobni da izd.v oj e relevantne Cinj e­ nice, da pripisu vaznost svim r�levantnim Cinjenica­ ma, kao i da prekorace ovu normalnu vaznost na otvoren nacin ра se onda нij edan niz fiksnih karakteristika, cak ni onih kod ЬеЬе, ne moze smat-

36. Izgleda da је j edini izuzetak Thomas L. Jonesov МАС memoran­ d-um no . 195, "А Computer Model of Simple Forms of Learning. " Jones na sledeCi naCin opisuj e svoj pr·ogram : . , I NSIML је program za ractmar napisan u LISP-u, koj i modeluj e jedno­ stavne forme ucenj a analogne ucenju odojceta tokom prvih nckoliko пedelj a zivota, kao sto ј е ucenj e sisanja palca i нсеnј е da se izvede elementaгna koordinacij a гuke i oka . "Program operiSe pomocu otkrivanja odnosa uzгok-posledica i nji­ !юvim predstavljanjem u oЬiiku dij agrama ciljeva. Na ргiшег, ako А uzrc>kuje В, а program zeli В, onda се on postaviti А kao potcblj , radeci unazad d'uz Ianca uzrocnosti sve dok ne stigne potailj koji direktno moze da se postigne; па primer, tenzij a misica. " Ovaj rad је suvise rudimenta­ ran da bi mogao da se procenj uje u ovoj fazi. Ako ova izolovana teza о projektu predstavlj a nek i pravac , to се znaCiti potpuпu izmenu cilja i 111etoda istraZi\Ћnj a veS taCke inteligeпcij e .

sTA RAcUNARI NE MOGU

215

rati da ima fiksni znacaj pomocu koj eg moze da se zapocne ovaj proces ; ili su fiksne karakteristike sve ono sto је potrebno, ali onda moramo da odbacimo kao iluzornu istu onu fleksiЬilnost koj u smo poku­ savali da obj asnimo. Reklo Ъi se da ne postoj i nacin da prodremo u situacij u niti nacin da је prepozna­ mo spolj a. Ipak uocavamo da se opstost i fleksiЬilnost po­ stepeno razvij aj u kroz ucenj e, ali sada је сео proЪ­ lem skriven iza ovog procesa ucenj a. Cini se da dete svakog momenta ili razvij a sve slozenij e fiksne odgo­ vore ili ima uvek protumacene speciOcne cinjenice preko opsteg konteksta i da stice u sve vecoj meri struktuirani smisao za situacij e. Ako odbacimo anali­ zu pomocu fiksnih odgovora kao neadekvatnu, jer se ne moze primeniti na odraslu osobu, ponovo se suo­ cavamo sa vremenskom verzij om prvoЬitne antino­ mije . Ili mora da postoj i neki p rvi kontekst koj i masina ne Ьi mogla da prepozna zbog nedostatka prethodnog konteksta pomocu kojeg bi mogla da izdvo j i nj egove relevantne karakteristike, ili се se pojaviti vremenski regres konteksta koj i se besko­ nacno proteze u proslost, ра masina nece moCi da otpocne proces prepoznavanj a. Као sto ј е Kant primetio, razresenje antinomi j e zahteva odricanj e od pretpostavke d a s u dve alter­ native koj e se razmatraju jedine moguce alternative. Zaista, one su j edine alternative otvorene onome ko p okusava da konstruise vestacki um.37* Morala Ъi da postoj i jos j edna alternativa, posto se j ezik upo­ treЬlj ava i razumeva. Мога da postoj i neki naCin da se izbegne samokontradiktorni regres konteksta ili neshvatlj ivi pojam prepoznavanj a nekog kraj nj eg konteksta, kao jedinog naCina za davanj e znacaja nezavisnim, neutralnim Cinj enicama. Cini se da Ь i jedini izlaz Ъiо u negiranju o dvoj enosti Cinj enice i situacije sto је, videli smo, zakljucio i Weizen:baum 37. Izuzev za alternativ·н Cinjenica sa utvrdenim znaCaj em nezavis­ nim od konteksta koje su implicitno odbacil i , kao sto smo primetili , oni koji rade па VI, а medu njima i Weizenbaum .

HUBERT L . DREYFlJS

216

na osnovu serij ske procedure koj u mu је nametnula digitalna masina. Ako smo nesposobni, kao sto se svi slazu, da eliminisemo situacij u :U prilog cinj enicama cij i su relevantnost i znacaj utvrё!eni bez obzira na kontekst, onda se jedini alternativni naCin , da negi­ ramo razdvoj enost situacij e i Cinj enice, sastoj i u tome sto bismo se odrekli nezavisnosti Cinj enica i shvatanj a da su one proizvod situacij e. Ovo bi se svelo na tvrё!enj e da Cinj enice mogu da postoj e samo u okviru situaciono odreё!ene relevantnosti . То se, isto tako, svodi na izbegavanj e proЬlema kako pre­ poznati situaciju spolj a na osnovu tvrё!enj a da inteli­ gencij a mora da Ъude u nekoj situacij i da Ъi pose­ dovala Ъilo kakve Cinj enice za interpretacij u . I I I deo се pokazati kako ј е ova druga alternati­ va moguca i u kakvom se odnosu nalazi prema ostalom delu ljudskog zivota. Samo се tada postati j asno zasto ј е alternativa sa fiksnim karakteristika­ ma empirij ski neo drziva i, isto tako, zasto ne moze da se programira ljudska forma zivota. ZAKLJUCAK

I spituj uCi cetiri pretpostavke na koj ima poCiva opti­ misticka interpretacij a rezultata u VI, primetili smo rekurentnu strukturu : u svakom poj edinom slucaju uzimalo se da ј е pretpostavka ocigledna - aksiom koj i se retko kad iskazivao, а nikad dovodio u pita­ nje. U stvari, pretpo stavka se p okazala samo kao j ed­ na alternativna hipoteza i to sumnj iva. Вioloska pret­ postavka prema kojoj mozak mora da ,funkcionise kao digitalni racunar ne poklapa se vise sa dokazi­ ma. Ostale vode poj movnim teskocama. Psiholoska pretpostavka da duh mora da se po­ k orava nekom heuristickom programu ne moze da se brani na empirij skim osnovama, а argumenti а priori u nj enu odbranu ne uspevaj u da uvedu kohe­ rentni nivo sporazumevanj a izmeё!u fizickog i feno­ menoloskog. Ovo ne pokazuj e da ј е zadatak postav-

sTA RAcUNARI NE MOGU

217

ljen kognitivnoj simиlacij i beznadezan. Ipak, slaba odbrana psiholoskog aksioma eleminise j edini argи­ ment koj i ј е prиzao neki odredeni razlog za nadи. Da је moglo da se dokaze da obrada inforщacij a mora da se odvij a prema heuristickim pravilima, kognitivna simиlaci j a bi imala privlacan zadatak da pronade ova pravila. Medиtim, bez odbrane kоји prиza ovaj aksiom, sve teskoce kojima se bavila kognitivna simиlacij a tokom poslednj ih deset godi­ na dоЪiј ај и nov znacaj ; ne postoj i nikakav raz1og za negiranj e sve veceg broj a dokaza da se lj иdska i me­ hanicka obrada informacij a odvij aj и na potpиno razliCi te nacine. I strazivaci и oЬlasti VI ( preиzimajиCi iz KS kao sto је Minsky preиzeo od Simona ) napisali sи pro­ grame koj i dozvolj avaj и digitalnoj masini da aprok­ simira, posredstvom logickih operacij a, rezиltate ko­ je izgleda postizи ljиd.i izbegavajиCi, а ne razresava­ j иCi teskoce inherentne и formalizacij i . Ali formaliza­ cij a ogranicenЉ konteksta ј е "resenj e " ad hoc koj e ostavlj a nedirnиtim proЬlem kako formalizovati sveиkиpnost ljиdskog znanj a, koj e је pretpostavlj e­ no и inteligentnom ponasaiij и. Ova fиndamentalna teskoca skrivena је iza epistemoloske i ontoloske pretpostavke da se celokиpno ljиdsko ponasanje mo­ ze da analizira роmоси pravila koj a se odnose na atomske Cinj enice. Ali pojmovne teskoce koje иvode ove pretpos­ tavke j os sи ozbiljnij e od onih koj e иvodi psiholoska pretpostavka. Neizbezno pozivanj e na ove pretpo­ stavke, ka o na krajnjи osnovи za teorij и о praksi, vodi regresи sve ,specificnij ih prav,i la za primenj iva­ nj e pravila ili sve opstijЉ i opstij ih konteksta za ras­ poznavanj e konteksta. U prisиstvи ovih kontradikci­ ja izgleda da је razиmno tvrditi da na nivoи obrade informacij a, nasиprot nivoи zakona fizike, ne moze­ mo da analiziramo lj иdsko ponasanj e роmоси pravi� lom vodene manipиlacij e nekog niza elemenata. I posto nismo videli nij edan argиment koj i bi izneli teoreticari VI и korist pretpos tavke da lj иdsk o ро-

218

HUBERT L . DREYFUS

nasanje mora da moze da se reprodиkиje роmоси digitalnog racиnara koj i operise prema striktnim pravilima sa odredenim Ьitovima, izgleda da imamo dobre filosofske osnove za odbacivanj e ove pretpo­ stavke. Ako napиstimo sve cetiri pretpostavke , onda bi do sada prikиplj eni empirij ski podaci doЬili drиkCi­ ji znacaj . Ne izgleda vise oCigledno da se mogи иves­ ti heuristike trazenj a koj e omogиcavaj и brzim i pre­ ciznim racиnarima da kao slonovi trиpkaj и и onim podrиcj ima gde ljиdi иpotreЬlj avajи elegantnij e tehnike . U nedostatkи Ьilo kakve apriorne osnove za poverenj e j edino mozemo da se okrenemo d o sada doЪij enim empirij skim rezиltatima. Sadasnj e tesko­ ce и igranjи igara, prevodenjи j ezika, raspoznavanjи oЬlika i resavanjи proЬlema ipak иkаzнј и na granicи nase sposobnosti da zamenj иjemo j ednи vrstи obra­ " de informacij a " za drиgи. Jedino eksperiment moze da odredi opseg do koj eg novij e masine, bolj i pro­ gramski jezici i mиdrij e heнristike mogи da nasta­ ve da pomerajи granicи. Ipak, dramaticno нsporenj e и oЪlastima koj e smo razmatrali i opsti neиspeh и ispunjenjи ranij ih predvidanj a sнgerisu da ј е granica mozda sasvim Ьlizи. Bez cetiri pretpostavke, na koje se moze pozvati, sadasnj a Ъi stagnacij a Ъila osnova za pesi,m1izarm. Ovo , naravno, ima dиboke implikacije za nasи filosofskи tradicijи. Ako se иporne teskoce koje na­ padaj и sva podrиcj a ves tacke inteligencij e reinter­ pretiraj и kao neиspesi, onda se ti neиspesi interpre­ tirajи kao empirij ski dokaz protiv psiholoske, epi­ stemoloske i ontoloske pretpostavke. А to, prema Heideggeru, znaCi da ako zapadna metafizika dostig­ ne svoj и kиlminacijи и kiЪernetici, onda sadasnje teskoce и vestackoj inteligencij i pre otkrivaj и ogra­ nicenj a tehnologije nego sto reflektнjи tehnoloska ograni6enj a.

I I I DEO

ALTERNAT IVE TRAD I C IONALN IM PRETPOSTAVKAMA

)

UVOD

Psihol oskoj , epistemoloskoj i onto1oskoj pretpo­ stavci zaj ednicko је sledece : one pretpostavlj ajи da 6ovek mora da Ьude uredaj koj i и skladи s pravilima vrsi racиnanj a &а podacima koj i imaj и formи atom­ skih Cinjenica. Takvo glediste је talas plime nastao slivanjem dvejи snaznih rStruj a : prvo, platonske re­ dиkcije svekolikog иmovanj a na eksplicitna pravila, kao i sveta na atomske cinj enice na koj e ta pravila jedino mogи da se primene bez opasnosti ро inter­ pretacij и; drиgo, pronalaskom digitalnog racиnara, иredaj a opste namene za obradи informacij a koji vrsi racиnanj e prema eksplicitnim pravilima i p rih­ vata podatke izrazene atomskim elementima, koj i sи logicki nezavisni j edan od drugog. Digitalni racиnar Ьi и nekoj drugoj kиlturi verovatno Ъiо neuspeo mo­ del za kreiranj e vestackog иmа, ali izgleda da ј е и nasoj tradicij i racиnar prava paradigma logicke in­ teligencij e i da samo ceka na pravi program kako Ъi dosegao do oovekovog sиstinskog atriЬиta racional­ nosti. Zama!h, koj i ј е s tvoren иzaj amnim podrzava­ nj em dvehilj adegodisnj e tradicij e i njenog proizvo­ da, naj mocnij eg uredaj a koj eg ј е covek ikad izиmeo, prosto ј е prevelik da Ъi mogao ·da .se 'ZaJUSt.avi , rSkre­ ne, ра eak i IU rpOtipU!ll O sti razUJm e. Naj vi·se cemltl mo­ zemo .da se nadamo је da cemo rpostati svesni da pravac ,koji је ovaj zama!h IUIZeo, ·ialko nei,ZJbezan, nij e i j edini mogиCi pravac; da sи pretpostavke koje s to­ je iza иverenj a da је vestacki иm mogиc pretpostav-

222

HUBERT L . DREYFUS

ke, а ne aksiomi - ukratko, da је moguce da postoj i neki alternativni naCin razumevanj a ljudskog uma koj i j ednovremeno obj asnj ava zbog cega је paradig­ ma racunara neodolj iva i zbog cega mora da pretrpi neuspeh. Takvo alternativno glediste mora da savlada mnoge prepreke. Naj veca od svih је sto ne moze da se predstavi kao alternativno naucno obj asnj enje. Videli smo da је ono sto se racuna kao " kompletna deskripcij a" ili obj asnj enje odredeno istom tradici­ jom za koj u trazimo alternativu. Necemo moCi da shvatimo sposobnost, kao sto је covekovo vladanj e pгkodnim jezikom, sve dok ne pronademo neku teo­ riju, neki formalni sistem pravil a za op1sivanje ove sposobnosti. Necemo moCi da razumemo ponasanje, kao sto ј е upotreba jezika, sve dok ne bиdemo и mo­ gucnosti da specifikujemo to ponasanj e pomocu j edinstvenih i precizno definisanih reakcij a na pre­ cizno definisane objekte u univerzalno definisanim s ituacij ama. Tako se zapadna misao vec vezala za ono sto Ьi moglo da se smatra kao obj asnj enje ljиd­ skog ponasanj a. То mora da bude teorij a prakse ko­ ja posпiatra coveka kao uredaj , kao objekt koj i odgovara na uticaj drugЉ obj ekata и skladи s иni­ verzalnim zalюnima ili pravilirna. Ali, to је bas ona vrsta teorije koj a је posle dve hiljade godina preCiscavanj a postala dovolj no pro­ Ьlematicna da Ьi је od'b acili i filosofi angloamericke tradieije i oni sa evropskog kontinenta. Upravo је to ona teorija koja је naiSla na kameni zid и istraiiva­ nj и vestacke inteligencije . Nije to, dakle, neko spe­ cificno obj asnjenje koj e nije uspelo, vec Citav kon­ ceptualni okvir koj i pretpostavlj a da obj asnjenj e lj udskog ponasanj a moze i mora da preиzme pla­ tonsku formu, uspesnu и Hzickom oЪj asnjenj и; da situacij e mogu da se interpretirajи kao fizicka sta­ nj a; da Ijudski svet moze da se tretira kao fizicki univerzum. Ako је ovaj celokupni pristup ostao bez­ uspesan, onda za alternativno obj asnj enje moramo da predlozimo drиkCijи vrstu obj asnj enj a, drukcij u

sTA RACUNARI NE MOGU

223

vnstu odgovora na pitanj e " Kako covek pro izvo d i inteligentno ponasanje ? " ili cak na drukCiju vrstu " pitanj a, j er је poj am " proizvodenj a ponasanj a, umesto j ednostavnog ispoljavanj a, vec oboj en tradi­ cijom. Zato sto proizvod mora da se pro izve de na neki naC i n ; а ako пiје proizveden na neki odreden na­ cin, o nda ј е jedina alternativa da ј е proizveden na neki magij ski naCin. Na ovo pitanj e pos toj i neka vrst� odgovora bez neke prethodne obaveze za pronalazenj e pravilima podvrgnutih odnosa medu precizno definisanim ob­ j ektima. Takva vrsta odgovora preuzima oЬlik feno­ menoloskog opisa ponasanj a. I ovakav nam odgo­ vor moze omoguCiti razumevanj e ukoliko је moguce pronaCi opste karakteristike takvog ponasanj a : sta је, ako је uopste nesto obuhvaceno u videnj u nekog stola, ili neke kuce, ili opstije, u percepcij i, re5ava­ nju рюЬlеmа, koriscenj u j ezika, i tako dalje. Takva procena cak moze da se nazove i abj asnjenjem ako ide dalj e s pokusaj em da nade fundamentalna svoj ­ stva ljudske aktivnosti koj a slure kao nuzni i dovolj ­ ni uslovi za sve oЬlike ljudskog ponasanj a. Takvo objasnj enj e duguj e se Aristotelovom me­ todu, mada ne i njegovim argumentima ili deskripci­ j ama. Dok ј е Platon trazio kriterijume nalik na pra­ vila, Aristotel ј е pokusao da opiSe opstu strukturu percepcij e i rasudi,vanj a . AJ.i ikao sto p01k�uj e nj ego­ vo shvataпj e ,da је ,delovanje zatsnovano па praik.tic­ nom si:logi�mu, Ari�stotel је i dwlje misHo о coveikн kao о vrsti obj ek t a koj i racuna i koji se moze sracu­ nati - ka o zi v o ti n j i koj a kalkuliSe ta!ko da s u njegov:i opisi и s tvari korak u tradicij i lю ji ј е konac­ no razdvoj io racionalnost od animalnosti i pokusao da simublra racunanj e samo za sebe. <

-

Tek odnedavna, posto su p ostale ocevidne sve implikacij e pokusaj a da se eovek tretira samo kao objekt ili uredaj , filosofi p oCinj u da rade na ovom gledistu. Pioniri su Heidegger i Wittgenstein. Posle nj ih su mnogi drugi, narocit o Maurice Merleau-Pon-

HUB ERT L. DREYFUS

224

ty i Michael Polanyi, svaki na svoj naCin, primenili, konsolidovali i preC i st ili slicna uvidanj a; а mladi mislioci, kao sto su Charles Taylor ( Carls Tej lor ) i Samuel Todes { Semj uel Tods ) , nastavlj aj u nj ihovo i straz i vanj e U pokusaju da izlozim alternativno gle­ d i s te koj e se j avlj a kada suocimo tr i osnovne tradi­ cionalne pretpostavke sa fenomenoloskom d e s krip ­ cij om strukture 1j udskog ponasanj a, pozvacu se па rad svih ovih i s traz iva c a. U potpunosti sam svestan da ј е ovaj prik az nej asnij i i manj e eksperimentalan nego sto ј е to slucaj i kod ЬiЬeviorista i kod intelektualista, koj e namerava d a potisne. Ali covek n e sme d a bude toliko fasciniran formalizovanim aspektima pred­ meta da zaboravi znacajna pitanj a koj a su prvoЬit­ no podstakla istrazivanj a, niti Ьi treba1o toliko da z u d i za ek sp e ri men talnim rezultatima, ра nastavlj a sa upotreЪom starЉ tehnika samo zato s t o one ob av lj aju posao, iako su prestale da vode ka novim uvi da nj i m a . Chomsky ј е j edan od malobroj nih is­ trazivaca u naukama о ponasanj u koj i uo cava ovu opasnost. .

,

"

"

N e zeleCi d a velicamo kult dzentlmenslkog amaterizma, ipak moramo da shvatimo da klasi6ni proЬlemi rposeduj u zivost i znacaj koji moZda nedostaj u oЬlasti is i1Jivanj a koja ј е odredena rprimenlj ivoscu izvesnih oruda i met da pre nego proЬlema oj эu sami ро seЬi od sustinskog inte.resa. · Pmika se ne sa<s toj i u ba vanj korisnih oruda; pre svega, treba u dovolj noj meri odrzati perspektivu kako Ьi ISe mogao uoCiti dolaz a neminovnog dana kada istrazivanj a, oj a se mogu vrsiti ovim sredstvima, nisu vise va:lna; i drugo, ·treba procenjivati idej e i uvidanj a koj a su na mes­ tu, mada moZda preuranj ena, maglovrta i istrazivacki ne­ produ�tivna na odredenom stepenu tehnrke i razumevarnj a.1

rp

k i

od ci

o

u

k

k

PrimajuCi k srcu ovu sugestiju ispitacemo tri oЬlasti nuzno z apos tav lj ene u KS i V I , za k oj e Ьi se reklo da su u osnovi svekolikog in t eligentnog po­ n asanj a : ulogu tela u organ i zю vanj u i obj ed i nj ava -

1.

Chomsky, Language and Mind, str. 18-19.

sTA RACUNARI NE MOGU

225

nj u naseg iskustva о obj ektima, uiogu situacij e u pлuzanj:u pozadi[le nas;pram rkoj e pona,sanje шо�е da bude uredeno , а ipak nepo dvrgnuto pravilima, i na kraju, ulogu cove'kovih naшera i potreba u or­ ganizovanj u situacij e, tako da se obj ekti raspoznaju kao relevaюtюi i dostupni.

ULOGA TELA U INTELIGENTNOM PONASANJU

Pristalice psiholoske i epistemoloske pretpo­ stavke da se moze formalizovati ljudsko po­ nasanje pomocu heuris tickog programa za digitalni racunar prisilj eni su da razvij aju teoriju о inteli­ gentnom ponasanj u koj a se uopste ne poziva na cinjenicu da covek ima te1o, posto ga, b arem na ovom stepenu, racunar oCigledno nemao MisleCi da se moze i bez tela, ovi mislioci i dalje slede tradicij u koj a ј е od Platona do Dekarta smatrala da је telo p re nestю sto smeta inteligencij i i umu nego sto ј е n a bilo koj i naCin neophodno o Ako s e poka:le da је telo neophodno za inteligentno ponasanje, onda еешо morati da upitamo da li telo moze da se simuli­ ra pomocu heuristicki p rogramiranog digitalnog ra­ cunara ? Ako ne moze, onda је poojek t vestac ke inteli­ gencij e od pocetka osuden na propasto То su prob­ lemi koj ima ,sada moramo da okrenemo o Као prvi koj i ј е zamislio mogucnost robota, Dekart је, ,isto tako, i prvi koj i ј е ·sugerisao sustin­ sku neadekvatnost masine konacnih stanj ao Оп pгi­ mecuj e и Raspravi: Mada Ьi trukve masine mogle da .urade mnoge stvari isto ta!ko dobro kao i ljudi, ako ne ·i bolj e, one Ьi neizbeZпo pretrpele neuэpeh u izvesnim drugim stvarima о о о Jer, dok је um univerzalni instrument 'koj i moze da se upotreЬi и svim v.rstama situacija, organi masiпe moraj u da se raэpore­ de na odredeni nacin za svako odredeno delovanj eo Iz ovog sledi da ј е prakticno nemoguee da ima dovoljno razlicitih uredaj a ·U masini da Ьi se ona ponasala и svim okolnostima zivota kao sto to nas иm omogucava da se mi ponasamo o1 1.

Descartes , Discourses, LiЬrary

of

LiЬeral Arts, str. 36.

STA RAcUNARI NE MOGU

227

Tako, mada nesvestan razlike izmedи sitиacij e i ne­ kog fizickog stanj a, Dekart је vec иvideo da d.иh moze иspesno da se Ъavi neodredenim broj em sitиa­ cij a, dok masina ima samo ograniceni niz stanj a, ра се se, na krajи, odati nesposobnoscи da reaguje na pravi naCin. Ova intrinsicna ogranicenost meha­ nizma, tvrdi Dekart, pokazиje nиznost pretpostavke о nematerijaln o j dusi. Ovo је interesantan argиment i mozda је s tvar­ no neka nj egova verzij a valj ana, ali on doЬij a svoj и plaиziЬi1nost iz pretpostavke da se robot moze naCi samo и relativno malom Ъrој и stanj a. Kada је и 10

modernom racиnarи broj mogиcih stanja reda 1 0 10 nije bas mnogo j asno koliko dokazиje Dekartova primedba. Bar и principи, takva Ьi masina mogla da odgovori na izgled na beskonacan broj sitиacij a. Ona se tako, prema Dekartovom gledistи, ne Ы raz­ likovala od ljиdskih Ьiса sto роЬiј а njegov argu­ ment ро kome је mogиce inteligentno ponasanje samo ako је ponasanj e шehanizma pridodato ne­ шaterij alnoj dиsi. Ali mogla Ъi da se postavi nova zamerka koj a ј е na neki naCin sasvim sиprotna De­ kartovoj . Mozak и 1b oci ili digitalni racиnar mozda ipak ne Ьi mogli da odgovore na nove vrste sitиacij a zato sto nasa sposobnost da Ъиdеmо и sitиacij i mo­ ze da zavisi ne samo od fleksiЪilnosti naseg nervnog sistema, vec pre od nase sposoЪnosti da иcestvиje­ mo u prakticnoj aktivnosti. Posle nekoliko pokиsaj a da se programira takva masina moglo Ъi da se po­ kaze da ono ,s to razlikиj e licnosti od masina, Ъеz obzira koliko su mudro konstrиisane, nije odvoj ena, univerzalna, nematerij alna dиsa, vec angazovano, samohodno, materij alno telo . Zaista, иpravo ј е telesna s trana inteligentnog ponasanj a proиzrokovala naj vece teskoce za vestac­ ku inteligencij u . Simon, koj i је samo malo Ьiо uz­ drman neuspesima u poslednj ih deset godina, sada oseca " da се masine Ьiti sposobne da za dvadeset godina obavlj aj и svaki posa o koji mogи ljudi da ,

228

HUB ERT L . DR EYFUS

obavlj aj u " ,2 ali priznaj e da се " automatizacij a nekog fleksiЬilnog centralnog nervnog sistema biti izvodlj iva daleko pre automatizacij e pribHzno isto tа,Јю blek>siЪi1nog senzonnog, manipulatirvnog ii.i lo­ komot·oгnog sistema."3 Ali s t a ako rad ceнtra1rюg neгvnog 1Si·s terna zavi,si od lokomotorпog si,ste­ ma bli , ,da se izrazimo fenomeпo,Ioski, sta ako su potrebne "vise " , odredene, logicke i odvoj ene forme inteligencij e izvedene iz globalnih i " nizih " formi i to po d kontrolom ? Onda Ъi Simonov optimi­ zam, zasnovan na tri pretpostavke koj e podrzavaju vestacku inteligencij u i tradicionalnu filosofij u, Ъiо neopravdan. Neobj asnj ivost nizi,h " funkcij a vec ј е proizvela " izvesnu ironij u. Racunarska tehnologij a је Ьila naj­ uspesnij a u simuliranju takozvanih visih racional­ nih funkcij a - onih za koj e se vec j ednom pretpo­ stavilo da su j edinstveno ljudske. Racunari mogu brilj antno da se nose sa idealnim jezicima i apstrak­ tniш logbl)kim .relaoij arna. Pokazuj e se -da ona v·г sta inteligencije koju delimo sa zivotinj ama, kao sto ј е raspoznavanj e oblika ( zaj edno s upotrebom j ezika, koj a za.i1s ta moze ,da Ьнdе j edi,nstveno lj1udska ) , ne dopusta masiПISk
Ьiса.

Da Ьismo ovo ucinili j asnim prvo cemo morati da detaljnij e razmotrimo lj udsko raspoznavanj e ob­ lika. Uz pomoc p ojmova pozajmlj enih iz fenomeno2. Herbert Simon, The Shape of Atttomation for Men and Manage­ ment New York: Наrрег & Ro'" , 1965) , str. 96. З . IЬid. , str. 40.

STA RAcUNARI NE 'MOGU

229

logij e pokusacu da pokazem kako raspoznavanje oЬlika zahteva izvesnu vrstu nedeterminisane, glo­ balne anticipacij e. Ovaj skup ili anticipacija karak­ teristicni su za nase telo kao "masinu " od nerava i misica Ciju funkcij u moze da proucava anatom i, isto tako, za nase telo onakvo kako ga mi dozivlj a­ vamo, kao nasu moc da pokrecemo obj ekte i s nj i­ ma manipulisemo u svetu . Pokazacu da telo , u оЬа ova smisla, ne moze da se reprod.u kuj e pomocu heu­ risticki programiranog digitalnog racunara - ра cak ni pomocu onog na toclюvima koj i upravlj a ma­ nipu latorima, i da 2!bog toga, zahvaljuj uCi cinj enici da poseduj emo telo, mozemo da izvrsimo zadatke koj i prevazilaze mogucnosti Ьilo kog heuristicki pro­ gramiranog гоЬоtа. Videli smo da ogranicena primenlj ivost progra­ ma za raspoznavanj e oЬlika sugerise da se lj udsko raspoznavanj e oЬlika odvij a na neki drugi nacin, а ne pretrazivanj em lista crta. Zaista, fenomenolozi i gestalt-psiho}ozi -i stakli rSrU da se nase raspoznavanj e oЬicnih prostornih ili vremenskih obj ekata uopste ne zasniva na konsultovanju neke liste izdvojenih, neutralnih i specificnih karakteristika. Na primer, kod raspoznavanj a melodij e note d.oЬij aju svoj e vrednosti tako sto se opazaj u kao deo melodij e, а ne tako sto se melodij a raspoznaje preko nezavisno identifikovanih nota. Slicno ovome, ne postoj e neu­ tralne karakteristike u percepcij i objekata. Isti onaj maglicasti sloj koj i bih mogao da vidim kao prasinu ako mislim da sam suocen sa vostanom j abukom moze da izgleda kao rosa ako mislim da posmatram svezu j abuku . Znacaj detalj a i sam nj ihov izgled odreduj e moj a percepcija celine. Raspoznavanje govornog j ezika pruza naj upe­ catlj ivij u ilustraciju o vog globalnog karaktera na­ seg iskustva. S vremena na vreme pravlj ena su raz­ na predvidanj a, kao na primer RosenЬlattova, о mehanickim sekretaricama s koj ima ili u koj e moze da se govori i Cij i Ьi programi analizirali zvuke u reCi i ispisivali rezultate. U stvari, niko ne zna kako

H U BERT L . DREYFUS

230

da se otpocne sa pravlj enjem j ednog takvog mnogo­ stranog иredaj a, ра је dalj i napredak malo verova­ tan posto је tekиCi rad pokazao da se ista fizicka: konstelacij a zvиcnih talasa сиј е kao sasvim razliciti fonemi и zavisnosti od ocekivanog znacenj a. Oettinger ј е posvetio znatnи paznjи ovom prob­ lemи. Njegovи analizи rada na raspoznavanjи go­ vora vredno је detaljno reprodиkovati, kako zbog toga sto је ovaj problem raspoznavanj a oЬlika va­ zan sam ро seЬi, tako i zbog toga sto ovaj rad ispo­ lj ava ranij i иspeh i potonj i neиspeh и generalizacij i, sto prepoznaj emo kao tipicnи odlikи и istrazivanjи vestacke inteligencij e. U pocetlku ј е bilo znatnog uspeha u izgradnji aparata koj i

Ьi izvukao sekvencu diskretnЉ fonema iz kontinualne talas­ ne forme govora. Iako је u toj oЬlasti Ьila dominantna ana. liz a fonema, p6menj ivani su i b roj ni drugi rp ristup i ovom proЬlemu desifrovaпja. Svi su oni delibl. ovu pocetnu fazu uspeha, ра ipak su se, z a sada, svi pokazali nesposobnim za znacajni prodor izvan raspoznavanj a govora nekoliaine od­ redenih individua i raspoznavanj a samo nekoЊko odredenih struktura zvuka, Ьilo da su to fonemi, ш roci , i1i bllo Sta dru­ go. 'Sve ј е u redu dokle god ste voljni da imate prilicno ogra­ nicen .unverzum govornika, zvukova rili i j ednih а drugih. U okviru ovih ogranircenj a mozete izvesti neke veoma dobre trikove. Sada postoji obllj e masina, ekspenimentalпih i onih ,,koj e to nisu, i ikoj e се raspoznati пegde izmedu 20 i 100 o dredenih struktura zvuka od kojih su пеkе veoma slo­ zene. Trik se oЬicno sa:stoj i u identifi:kovanju nekoliko ka­ rakte.ristika ikoj e se tretiraju kao ikoordinate u nekom hiper­ prostoru, а onda se provlace ravпi koj e takoreCi odsecaj u razliCite Ьlokove ovog prostora. Ako ono sto је izgovoreno spada negde u ok!vir j ednog od ovih Ьlokova, vi ka:lete da mora .da је to Ьiо taj zvuk i raspozшuj ete ga. Ova i gra је sasvim Ьila uspesna u oЬimu od otprilike dvadeset do sto razlicitih stvari, ali izпad .t og broj a ovi Ьlokovi pos taj u tako mali i ta'ko tesno zЬij eni da vise ne mozete da postignete Ьilo ka:kvo pouzdano odvaj anj e . Sve propada.4

Ovo odvodi Oettingera opaske : 4.

do

same fenomenoloske

Aпthony Oettinger, "Laпguage and Informatioп , " Am eгican Do­

cumentatioн, Vol. 19 , N o . 3 (jul 1968) , str. 297 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

23 1

MoZda . . . и percepcij i, kao i и svesnoj akadeтskoj analizi, foneт dolazi posle cinj enice, naiтe . . . on је konstrиisan, ako је иopste kons.trиisan, kao posledica percepci� e, а ne kao faza и proce.sи sате percepcij e.5

Ovo Ьi znaCilo da celokиpno znacenje recenice ( ili melodij e Ш perceptivnog obj ekta ) determinise vred­ nost koj a se pripisиj e individиalnim elementima. Oettinger nastavlj a da Ьi, protiv volje, izvиkao sledeCi zakljиcak : Ovo те odvodi do nepopиlarnog i verovatno j alovog poj ma da postoj i тozda neka vrsta gestalt-percepcije, da те vi sada slиsate, а da :zшacenje onog о сети govoriт dospeva do vas и j ednoj celini. 1 tek а posteriori, ako vат је иор· ste stalo, vi s tanete i kazete, "Ovo је Ьila recenica, а reci и nj oj sи takvog i takvog tipa i тoZda је ov.de bila iтenica, а tато saтoglasnik, i :taj saтoglasnik је ovaj foneт , recenica је deklarativna, itd."6

а

Fenomenolozi, koj i ni:su obavezni da seckaju s trиk­ ture da Ьi digitalni racиnar mogao da ih raspozna, mada manje zaprepasceni nisи nista manj e fasci­ nirani gestalt-karakterom percepcij e . Zaista, on је sistematski proиcavan и nj i:hovim obj asnjenj ima opazaj nih horizonata. Ти sи иpletena dva oЬlika svesnog s tanj a. Prvo postoj i fenomen figиra-osnova koji је neophodan da Ъi иopste postoj alo Ьilo kakvo opazanje : sve sto је istaknиto и nasem iskиstvи i sto zaokuplj a nasи paznjи javlj a se na pozadini koj a ostaj e manj e ili vise neodredena. Ova pozadina, koj a nikad nije ni morala da Ьиdе odredena, delиje na izgled onoga sto је odredeno, na taj naCin sto ga Cini da izgleda kao jedinstvena, omedena figura. U Rublnovom ( RiuЪin ) 6uverюm rprime:ru "Pehar Pe­ tar-Pavle " ( slika З ) , "kontura koj a deli figurи od osnove ,pripada' samo figuri i radikalno menj a nj en oЬlik ako dode do obrtanj a figиre и odnosu na os5 . Oettinger, "The Semantic Wall , " treba da objavi Bell Labo­ ratories . 6. Oettinger, "Language and Iпfoгmation , " str. 298 , citirano н Ье· lesci 4 gore .

HUBERT L . DREYFUS

232

slika З

novu. " 7 Tako figura ima specificne, odredene karak­ teristike, dok pozadina moze da se okarakterise samo kao nesto sto nije figura . Ova neodredenost igra presudnu ulogu u ljud­ skoj percepcij i . Merleau-Ponty istice d a veCina ono­ ga sto dozivljavamo mora da ostane u pozadini da Ьi nesto moglo da se opazi u prednj em planu. Kada nas gestalt-teorij a inforшise da ј е figura na pozadini za nas naj j ednostavnij i culni podatak, шi odgovaraшo da ovo пiј е slucajna karaktcrizacij a stvarne percepcij e, koj a nas pusta da и idealnoj analizi slobodno uneserr10 рој аш iшpres�j e. То је upravo det1i1ni6ja fenюшena percepcije . . . Perceptivno ,nes•to' uvek ј е и sredistu ncccg dru.gog; ono uvek ciпi deo nekog ,ро1ј а'.8 7.

8.

Neisser, Cognitive Psycl1ology, stг. 90.

Машiсе Merleau-Ponty, Pl1enomeнo/ogy of Rollt] edge & Kegan Paul , 1962) , str. 4 .

Perception

(London:

sTA RAcUNARI NE MOGU

233

I bas ta osnova ili spolj asnj i horizont, kako ј е to nazvao Edmund Husserl ( E dmund Huserl ) , osnivac fenomenologije, u nasem sahovskom primeru ostaj e neodredena, ра ipak daj e kontekst za specificno prebroj avanj e tako da uvek imamo osecaj relevant­ nosti specificnog poteza u o dnosu na ostatak igre. Slicno tome, nas osecaj celokupnog konteksta moze da organizuj e i usmeri nasu percepciju detalj a kada shvatamo recenicu. Za racunar koj i mora da preuz­ me svaki bit informacij e, ili eksplicitno ili nikako drukCije, ne Ъi mogao da postoj i nikakav spolj asnj i horizont. Bilo koj a informacij a koj a se uzima u ob­ zir trebalo Ьi da bude o dredena isto koliko i figura. Ovo vodi glomaznim kalkulacij ama koj e smo zapa­ zili u programima za s ah, а koj e Oettinger sazaljeva u programima za j ezik. Ovaj spolj asnj i horizont, dakle, opisuj e kako se zanemaruje pozadinska " informacij a" о konverzacij i ili odredeюoj i1gri , а d a s e ipak ne i�Sklj;UJCi . Medutim, on ne opisuj e nacin na koj i pozadina daj e informa­ cije koje pomazu igracu da se usredsredi na jedno podrucj e sahovske taЬle а ne na neko drugo, ili kako nasa anticipacij a znacenj a neke recenice od­ reduj e nase razumevanj e njenЉ elemenata dok oni pristizu. Da Ьi se ovo razumelo moramo da razmo­ trimo drugu vrstu perceptivne neodredenosti koju su ispitivali Husserl i gestalt-psiholozi, а koj u Hus­ serl zove unutrasnj i horizont. Nesto-sto-j e-vise-od­ " -figure" u ovom slucaj u nije toliko neodredeno kao sto ј е to spolj asnj i horizont. Kada opazamo neki oЪ­ j ekt, svesni smo ,da on posed!Uj e vise ruspekata nego sto ih u tom trenutku uzimamo u obzir. Osim toga, kada j ednom dozivimo ove dalj e aspekte, dozivece­ mo ih kao dopunske, kao da su obuhvaceni onim sto se direktno predstavlj a. Tako , u oЬicnim situacij a­ ma, kazemo da opazamo сео obj ekt, cak i nj egove skrivene aspekte, zato sto pritaj eni aspekti direktno deluj u na nasu percepcij u . Na primer, opazamo kucu kao nesto viSe od fasade - kao da ima neku vrstu pozadine - neki unutrasnj i horizont. Prvo

HUBERT L. DREYFUS

234

reagиjemo na сео ovaj obj ekt, а onda, dok bolje иpoznaj emo obj ekt, иnosimo detalj e иnиtrasnj osti i pozadine. Masina, bez ekvivalenta nekog иnиtras, njeg horizonta, morala Ьi da оЪrаdиј е ovu in­ foгmacijи o1b rnнtim redom : od ,d etalj a 1ka ceJLiпi . Ма koj i atSipekt obj ekta da је dat masiпa ga i:li prЉvata роmоои rs�vojЉ receptora .Ыi пе ptrЉvata. Svaka dю­ datna informacij a о drиgim aspektima obj ekta mo­ rala Ьi eksplicitno da se smesti и memorij и - kao kod Minskyevog modela - ili da se preЪroj ava kada se нkaze potreba za tiш. Ovaj nedostatak hori1zornata sиstinska ј е razlika izmedи slike na filmskom ili tv ekranи, i iste scene kој и dozivlj ava covek. Kada se na filmu kamera uperi na obj ekt i primice mu se sve Ьlize da Ьi dala sliku и krupnom planu, mi mozemo da se setimo da nam је prikazan a rpepelj ara i1i glumceva ru­ ka, ali ih .u s tvari ne identifikUJjemo . То ј е zbog toga sto scena nema horizonte.9

u sahн i и raspoznavanj и recenica nailazimo na isti fenomen koj i igra Ьitnи иlоgи . Nas osecaj celo­ kиpne sitиacij e, spolj asnj i horizont i nase ranij e i s­ kиstvo о specificnom obj ektu ili strиkturi koj a ј е и pitanj и, иnиtrasnj i horizont, рrиzај и nam osecaj celine i vode nas prilikom popиnj avanj a detalj a.10* Ovaj proces najbolj e moze da se zapazi onda kada se narиsava. Ako posegnete za casom vode ра greskom нzmete mleiko, kada gнonete, vasa ј е pnva reakcij a totalna dezorij entacij a. Niste okиsili vodu, ali niste okиsi1i нi mleko . U иstima imate gиtljaj koj i se priblizava onome sto Ьi Hиs serl zvao cista cиlna stvar ili materij alni podatak, ра је prirodno da zelite da to izbacite. Ili, ako dovoljno Ъrzo prona­ dete pravo globalno znacenj e, mozda cete se na vre9. !Ьid . , stг. 68. 1 0 . 0Уај fenomeп

lezi u osпovi celokupпe Husseгlo,,e teorije о percepcij i . Јег Husserl tvrdi da, 11 pгepoznaYanj u obj ckta , dajemo neko odredeno globalno zпacenje - noemu - nekoj inace neodredenoj ali odredljivoj culnoj stvari . Onda postupamo tako sto pravimo odredenijim ovo otvoreno globalno znacenj e . (Vidi Е. Husserl, Idcas /Ne\v York: Collier, 1931), Treci deo . Isto tako, moj u knjigu koj a sledi, Husserl's Phenomenology of Perception, Northwestern University Pr�ss .)

sTA RAC:UNARI NE MOGU

235

те priЪrati i prepoznati da ј е to mleko . Nj egove drиge karakteristike , da li ј е ono sveze ili prokislo, da li ј е s kaj makom ili obrano , doCi се zatim do izraza. S pravom Ъismo mogli da se zapitamo , otkиd da bas neko zna da proba "mleko " , а ne, recimo, benzin " . Zar nisи potrebna neka neиtralna svoj stva " d.a Ьi zapoceo ovaj proces raspoznavanj a ? Prividna vidovitost onog koj i opaza delиj e toliko paradoksal­ no da ј е covek и iskиsenj и da prihvati racиnarski model, иpkos nj egovim teskocama. Ali , proces izgle­ da manje misteriozan ako imamo u vidи da se svako novo znacenje daj e u spolj asnj em horizontи koj i ј е vec oгgrunizova:n, u ovom s1ucaju neiki о1Ьтоk , n a os­ novи koj eg vec imamo izvesna ocekivanj a. Ist o tako ј е vazno da ponekad s tvarno dajemo pogresno zna­ cenje ; u ovim slиcaj evima podaci koj i pridolaze uop­ ste ne daju nikakav osecaj , ра moramo da pokиsa­ mo s potpuno novom hipotezom. Racиnar koj i mora da operise sa potpuno o d­ redenim podacima prema striktno definisanim pra­ vilima, u najbolj em slиcaj u Ы mogao da se progra­ mira tako da ispita serij u hipoteza i odredi koj a najЬolj e odgovara utvrdenim podacima. Ali, ovo ј е daleko o d fJeksiЬilne interakcij e nadetermini, s anih podataka i nedeterminisanih o cekivanj a sto ј е , iz­ gleda, karakteristicno za lj иdsko raspoznavanj e oblika. Као sto Ьi moglo i da se осеkиј е, strиcnj aci za racиnare, иz podrskи filosofske tradicij e i uspeha fizike, retko sи se okretali ovom proЬlemи . Filosofi su razmisljali о covekи kao о kontemplativnom иmи koj i pasivno prima podatke о svetи, а onda ureduj e elemente. Fizika ј е ucinila plaиziЬilnom OVU kon­ cepciju na nivoи mozga kao Hzickog obj ekta. Mozak pasivno prima energij и iz fizickog sveta i obradиj e ј е u zavisnosti od svog sadasnj eg stanj a koj e ј е и fиnkcij i ranij e primlj ene energij e. Ako neko иsvo j i pasivno glediste о иmи i n e иsре da razlikиj e nivo fizicke oЪrade od nivoa obrade informacij a" , samo "

236

HUBERT L. DREYFUS

ро seЬi је ocigledno da um kao racunar j ednostavno prima Ьitove determinisanih podataka. U svom uvo­ du za casopis Scientific American, u broju о racu­ narima, McCarthy naivno mesa mozak i um, ener­ giju i informaciju, tako da pasivnost racunara deluje kao oCigledan model ljudske "obrade infor­ macij a " . covekov mozak, isto tako, prima ulazne informacij e, kombl. nuj e ih sa informacij ama koj e su na neki naCin upamcene i vraca izlazne informacij e svojoj okolini.Н 1·

Neisser ј е mnogo suptilnij i. On isto tako pot­ cenjuje proЪleme koj e postavlj a uloga anticipacij e, ali ga је nj egov rad u psЉologij i odveo Ъаr dotle da uvi:di potreЪ.u za hobls:tiokiш operacij aшa koj e for­ mi,raju jedinice па koj e moze da se usшeri "paz­ nj a, " 12 ра pokusava da uklopi ovu cinjeпicu u svoju generalnu orij entaciju 'na racunarski model . Rezul­ tat је konfuzij a izmedu onog sto " globalan ili holi­ sticki " znaCi u gestalt-analizi i onog sto Ы trebalo da znaCi u programu za racuпar, s to ј е dovoljno poucno da Ьi vredno Ъilo iCi u detalj e. Opsta karakteristika gestalta ili globalnog fe­ пomena ј е da iпterpretacij a jednog dela zavisi od celine u koj u ј е on ukloplj eп . Ali, ovo је suvise tюpsteno . Takva defiпicij a dozvolj ava, па primer Miпskyom , da previdi сео problem . U svom clanku u casopisu Scientific American on govori о Evanso­ vom programu za resavanj e aпalogije da је sposo­ ban da "raspozna neki ,globalni' aspekt situacije. " 13 Pokazuj e se da ovo znaCi kako na bazi kalkulacija izvrsenih na izvesnim lokalnim ,s voj stvima neke figu­ re program deli na o dseke dve �superponirane figure na j edan, а ne na drugi 1n aCin. Ovde nista ne postoji sto Ьi zacudilo ili zaiпteresovalo one koj i se zanima·

1 1 . John McCarthy, "Information , Scientific American, Vol . 2 1 5 , No. З. (septembar 1966) , str. 65 . 12. Neisser, ор. cit., str. 86. 13. Minsky, " Artificial I ntel!igence, " Scientific American, Vol . 2 1 5 , No. З . (septembar 1966) , str . 257 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

237

ји za nacin па koj i gestalt ili globalna konfiguracij a fиnkcionise и nasem iskиstvи. Da Ъi se uocila razlika izmedи holistickih pro­ cesa, koj i rinteresиju Neissera i onoga ,s to Mi1нsky zo­ ve ,gloЪa'Lno raspomшvanj e, potrebna ј е -ostrij a ka­ rгJkteгizacij a ges talt-fenoшena. Nei<Sser rdaj e taikvu kararkterizaciju p omo6u teшpora1нog rgestatl ta, l1itma ('omiljeni pгimer ges,taJбsta) : Delovi ( individиalni otkиcaj i ) dоЬiј ај и svoj e znacenje ( re­ la:tivnи pozicijи) od celine, cak i a:ko ta celina ne postoji и svackom :trenиtkи ,vremena. Ona postoj i, moglo Ьi se reCi, 14 и subj e!ktovom umи, kao namera . . . Gestalt .

.

.

Bitno svoj stvo ove gestalt-interpretacij e, da svaki deo dohija svoje znacenje preko celine, nedostaje Minskyevom primerи, а tak o mora i da Ьиdе ј ег, kao sto smo videli, za digitalni racиnar mora da se konstruise svaka kompleksna celina роmоси logic­ ke kombinacij e nezavisno definisanih elemenata. U Minskyevom primerи elementi vec imajи precizno znacenje ( ili radij e dva mogиca precizna znacenj a ) i samo ј е pitanj e opredelj enj a koj a ј е interpretaci­ ja podesna и smislи odlиke zasnovane na drиgim, odredenim, lokalnim svoj stvima figure . Neisserova deskripcij a intencij e иmа " koj a " pridaje znacenj e individиalnim otkиcaj ima, s drиge strane, dovodi nas и centar problema. Pitanje ј е kako delimicno odredena anticipacij a, obuhvacena и igranjи igara, raspoznavanj и oblika i uopste и inteligentnom ponasanju, moze da se simиlira na heиristicki programiranom digitalnom racиnarи ta­ ko ,da iГасшшг ne mora da оЪамlј а o:gromne p:roracu­ ne ilюje zahteva eks.pli:cit:ni intemi model . Ono sto је specificnij e za Neissera to је problem kako izmiriti nj egovи gestalt-analizu sa racиnarskim modelom lj иdskog ponasanj a. Neisser шisli da ima resenj e. RazmatrajиCi lingvisticko ponasanj e kao primer gestalt-delova14.

Neisser, ор. cit., str. 235 .

HUBERT L . DREYFUS

238

nj a, Neisser zamislj a gramaticka pravila kao celine u koj e se mogu uklopiti reei kao dellovi . Pravila su strukturalna. Sto znaCi, ona ne diktiraj u koj e konkretne. reei treba da se upotrebe, vec kako one treba da se odnose j edna prema drugoj i rprema recenici kao celiпi.15

Ali ovo ne funkcionise. U slucaj u ritma, celina de­ terminise znacenje svakog elementa - ne postoj i takva s tvar kao sto ј е sinkopovani o tkucaj , na pri­ mer, koj i postoj i sam za sebe - ali za Neissera, и slисај и j ezika, reci vec posedиj u d.e terminisani skup mogucih znacenj a; gramatika j ednostavno da­ je pravilo za odaЬiranj e znacenj a i njegovo koшЬi­ novanje s drиgim znacenj ima. Elementi sи и ovom slиcaju potpиno determinisani i mogи da se defi­ nisи nezavisno od pravila. Stoga, Neisser gresi kada donosi zakljиcak : Recenica је nesto vise od zbira svoj ih delova. Ovo nije nepoznata parola. Odavno su је gestal:t-rpsiholozi ikoristШ za opisivanj e holistickih aspekata vizuelne percepcij e .1 6

Ovakva konfuzij a ј е vec latentna и Neisserovoj deskripcij i anticipacije kod oslиskivanj a ritma, u gore navedenom primeru. Deskripcij a zakljиcuje : " ( Anticipacij a ) postoj i . . . и subjektovom иmи kao intencij a, gestait, plan, opis odgovora koji moze da se izvrsi b ez daljeg razmatranja. "17 Ovo pome­ ranj e od gestalt-ant icipacije na p:lan jes te zatam­ nj enje na koj e priшorava ralounamsiki model : ge5taJl,t determim:i,se 2шасеnј е eleшenata \lюје oDganizи­ j e ; plan ili pravillo j ed1n ostawю ongaпi,шje ne­ zavisno definisane elemente. Osim toga, bas kao sto elementi ( otkucaj i ) ne mogu da se definisи nezavis­ no od gestalta, ges talt ( ritam) nije nista drugo do organizacija elemenata. s druge strane, plan moze 15.

16.

Ibld . , str. 244 .

Љitl . , s ! r . 245 .

17. lbld. , str. 235 . (Мој kurziv.)

sTA RAC:UNARI NE MOGU

239

da se definise kao pravilo ili program, nezavisno od elemenata. Ј asno је da njegov masinski model for­ malnog programa, definisanog i memorisanog odvo­ j eno od nezavisno definisanih Ьitova podataka koj e organizuj e, vodi Neissera dotle da izneverava svoj u sopstvenu gestaltisticku ilustracij u. Ova razlika se zanemaruje u svim modelima KS premda ona Cini sustinu gestaltistickog uvidanj a i obj asnj ava fleksi­ Ьilnost ljudskog raspoznavanj a oЬlika u poredenj u s masinskim raspoznavanj em. Masinski programi do danas nisu bili u s tanj u da .se priЬlize ovoj meduzavisnosti delova i celine. Sam Neisser uopste ne uocava ovaj proЬlem, ali i ne znaj uCi Ьаса izvesnu novu svetlost na znacaj nu razliku izmedu mehanistickih gestaltistickih modela psiholoskih procesa kada uporeduje digitalni model nervnih procesa, koj i postuliraju Iingvisti-transfor­ macionalisti, sa analognim modelom mozga koj i su prihvatili rani gestait-psiholozi. ( Ge.staitisti ) su bili "nativisti" verujuCi da su perceptivni procesi determinisani нuznim i urodenim rprincipima, а ne ucenj em. Odgovarajuca fi,guralna OI1ganizacij a . . . posledica је procesa и mozgu koji se upravlj aj u prema ( hoИstickim) zakonima fizike i hemij e . . . Svet koj i se opaza uvek pre­ uzima "najbolju", "strukturalno najprostiju" formu zbog principa ravnoteze, koj i prevaZJrlazi sve moguce efekte uce­ nj a ili prakse.ts

Takav analogni model funkcije· mozga u kome sile ravnoteze, а ne prekidaCi, integrisu informacije Ьiо ј е neophodan . da Ьi gestalt-psiholozi mogli da obj asne ulogu globalnih anticipacij a u struktuira­ nju iskustva . То ih ј е odvelo do prekida sa racio­ nalistickom tradicij om koj a se proteze od Dekarta do Kanta, i prema kojoj um povezuj e nezavisno de­ fililisane ,urodene p['iпcipe ( Detk жt ) Њi pravbla (Kant ) sa inace nestruktuiranim iskustvom. Ovakvo racio­ nalisticko mislj enj e ( sa dodatkom minimalnih Ьi­ tova determinisanog iskustva) veoma ј е pogodno 18.

!Ьid., str. 246 .

240

H UBERT L. DREYFUS

za masinski model, ali su gestaltisti uvideli da nj i­ hovi principi organizacije - slicno ravnoteznim li­ nijama koje formiraj u naelektrisane cestice na kri­ vim povrsinama - ne Ъi mogli d.a se odvoje od elemenata koj e organizuj u. Tako , cak i da је u to vreme postoj ao digitalni model mozga, gestaltisti Ьi ga odbacili.19'� Neisser ovo ne vidi. On pretpostavlj a da digi­ talni model ugradenih pravila, koj e su predlozili lingvisti, predstavlj a pobolj sanj e u odnosu na ana­ logni model lюji su :predlozili gestaltisti . Neisserovo velicanje lingvistickog "poboljsanj a " , p ri cemu igno­ rise teskoce u vestackoj inteligencij i, naj novij a do­ stignuca u neurofiziologij i i razlog zbog koj eg su gestaЊsti predlozili ana1ogni model na prvom mestu, moze da bude samo поп sequitur: Gesta1t-psiholozi nikad nisи Ьili и stalJJj и da pruze Ъilo ka­ kav zadovolj avajuCi opi1s ili analizu strt!iktиra koj e su иplete­ ne и percepcij i. Bilo је nekoliko pokusaj a ad hoc da se specШkuj u "polj a sile" u culи vida ili "j onske ravnoteze" и mozgu, sto se zavrsilo neиspehom. Nasuprot tome, и lingvistici, studij a о "sintaksiok!im strUikturama" ima dиg i storij at.2°

Potpuno је nej asno na koj i naCin se pretpostavlja da dugi istorij at sintaksickih struktura pokazuje kako lingvisti imaj u bolj i model nervnih procesa nego gestaltisti. Cini se da Ьi bar pravila za koj ima tragaju lingvisti, kada Ьi ih pronaSli, blla ona vrsta pravila koj a bismo mogli da obraduj emo pomocu digitalnog racunara koj i vec razumemo, dok Ьi ge­ staltJi sticki principi ravnoteze mogli da 'se simuliraju samo na analognom racunaru slicnom mozgu koji, za sada, niko ne zna da izradi . 1 9 . Naravno, ovi efekti p olja, kao i Ьilo koj i drugi fizicki fenomen, rnogu da se sirnuliraj u resavanjern diferencijalnih j ednaCina koje opisuju obuhvacene sile, ali ovo ni na koj i nacin ne pogada g!ecListe gestaltista koje ka.Ze da Ijudsko ponasanje inoze da se sirnulira sarno indirektno pornocu simuliranj a fizickog analoga (rnozga) , а ne direktno pornoeu pro· grarniranja digitalnog racunara. 20. Neisser, ор . cit. , str. 247 .

�ТА RAcUNARI NE MOGU

.

24 1

Bez sumnj e ј е ovo istina, ali ona podseca na vic о pij ancи koj i ј е izgиЬio kljuc и mrakи ра ga trazi pod иli cnom svetilj kom zato sto је tи bolj e osvetljenj e. Zaista Ьi Ьilo lepo imati model koj i moze da se programira и lingvistici, i uopste и p s i­ hologij i, ali preostaje Cinj enica da moderni lingvisti nemajи nikakvo detaljnij e obj asnjenj e od gestaltista о onome sto se odvij a и mozgи, а osim toga, kao teorij a merodavnosti а n e p onasanj a, moderna ling­ vistika cak i ne pokиsava da o dgovori na p roble m kako proizvodimo inteligentno ponasanj e. Jos gore, и ovom s lисај и иlicna svetiljka nije cak ni upaljena. K ad a sи se koristili digitalni racиnari videli sm o da је иspeh Ъiо izrazito mali и роk и s ај и simиliranj a lingvistickog ponasanja. Krajnj i ishod Neisserovog poredenj a gestalt­ -modela 1sa blпgvi�s ti16kim modelom mozga i protiv nj egove volj e, svodi ве па isticam.j e razlike u modeliU mo2'Jga, koj a se potrpt.Шlo rpokil apa sa razlikom u OCO!Il­ cepcij i ho'НstiakЉ procesa, sto оп 'taJkode zanema­ гuj e. GestaiШstioki proces 11ustlrovan u Ne:iяserovom pri>meru ritma, !k oji rdodeljиj e zшacenj e ,svojrim otlш­ caj 1ma od ikojih ј е i 'SaOi.nj en, navod>i 111а (lakil jocak da 1ma rkobliko m ozaik :iJntegrisao stiiiJlUiluse, o'n to .ne c.in; kao di,gitalLni ra6Uill ar ikoj i pгimenjuje пezavi,sno def.inisana heuristicka pravila na nezavisno definisa­ ne Ьitove podataka. Medu ekspertima za racиnare sa:mo ј е Ronalid МсКау ( Ronald Mekej ) shvatio sиstinu s tvari . On zakljucиje : Sasvim ј е moguce d a jedino �ecijalni ,analogni' mehanizam moze da zadovoLji sve detaljne potrebe . . . Mi koj i se bavi­ mo elektricniш kolima trebalo Ы da budemo veoma oprez. ni

pre nego sto pocnerno da insistiramo na tome da se ona vrsta obrade informacij a koju vr5i mozak moze ci mitirati ро­ mоСи ostvarljivog elektricnog ikola. Mozda се se pokazati neminovnom neka vrsta "mokre" tehnike.21 21 . Donald МасКау, "А Mind's Еуе View of the Brain , " u Progress in Brain Research. 17: Cybernetics of the Nervous System (memorijalni

tom u cast Norberta Wienera) (Amsterdam, Hollan d : Elsevier PubHshing Company, 1965) , str. 1 6 .

242

HUB ERT L. DREYFUS

Ako u svetlosti fenomenoloskih i neurofiziolos­ kih dokaza usvoj imo glediste ро kome је nervni sis­ tem neka vrsta analognog racunara koj i operise sa polj ima ravnoteze, j os uvek moramo da se cuvamo prenosenj a ovog modela nervnog sistema u psiho­ logiju, shvacenog kao mozak u Ъосi koj i prima ener­ gij u iz sveta i odasilj e odgovore. Covek koj i opaza mora da se shvati na jedan naCin, а nj egov nervni sistem na drugi. Da blsmo imali alternativno oЪj as­ nj enj e inteligentnog ponasanj a moramo da opisemo opsta i ·fundamentalna svoj stva lj ud.ske aktivnosti. U odsustvu nekog radnog modela za digitalni racu­ nar, а prepustaj uCi neurofiziologu pitanje kako mo­ zak integrise prispele fizicke stimuluse, moramo da se upitamo, kako ljudi koriste nedeterminisano, ho­ listicko ocekivanje da Ъi organizovali svoj e iskustvo ? Husserl nema nikakvo dalje obj asnj enje pored tvrdnje koju iznosimo : da " transcendentalna svest" ima "wunderbar" kapacitet da daj e znacenj a i tako omogucava opazanje, raspoznavanj e i istrazivanje postoj anih obj ekata. Slicn o gestaltistima, on misli da su ova znacenj a delimicno neodredene celine, а ne eksplicitni programi ili pravila. Ali cak se ni Hus­ serl nije oslobodio tradicionalno intelektualistickog gledis,ta taiko ·da је i on, podlozaп ik>ritici koj a ј е usmerena •i .na Nei!ssera. Hus·s eri, slicno Dekartu i Kaпtu, smatra formu odvo}ivom od .sadrzaj a, а globalnu anticipacij u odvojivu od culnog osecanj a . Tako ј е njegova noema, ili perceptirvпa aпticipaci­ ja, s1i6na pravi1Ju. Љ programu u j edпom Ьitnom vidu : ona egzi1stira u .umu Hi transcendentaJлюj svesti nezavisno od primene na iskustvo koje struktuira. Merleau-Ponty pokusava da ispravi Husserlovo obj asnj enje i istovremeno da razvij e opstu deskrip­ ciju koj a podrzava gestaltiste. On tvrdi da telo pre­ nosi znacenj a koj a ј е otkrio Husserl . Na kraju kra­ j eva, nase telo hvata ritam. Telesnim pokretima o dgovaramo na strukturu zvuka. Ovi telesni pokreti nisu pravilo u umu koj e moze da se formulise ili

sTA RACUNARI NE MOGU

•

243

usvoji odvoj eno od stvarne aktivnosti anticipiranj a otkucaj a. Uopste, и sticanj и neke vestine - na primer u ucenj u da se v.ozi, igra ili izgovara neki strani j ezik - isprva moramo da sledimo pravila polako , nezgrapno i svesno . Ali, onda nailazi trenиtak kada konacno prenosimo kontrolu na telo . Reklo Ьi se da tada ova ista kruta pravila ne prepиstamo jedno­ stavno nesvesnom, vec se cini da smo иsvojili mu­ skиlarni gestalt koj i nasem ponasanj u daje novu fleksiЬilnost i gipkost . Isto vazi i za sticanj e vestine opazanj a. Uzmimo j edan od Merleau-Pontyevih pri­ mera : da Ьismo naucili da osecamo svilи, moramo d.a naиcimo da pokrecemo ili da bиdemo spremni da pokrecemo rиkи na odredeni naCin i da imamo svesna ocekivanj a. Pre nego sto steknem o zadovo­ lj avajиcu vestinи dozivlj avamo samo konfuzne sen­ zacij e. Naj lakse ј е postati svestan иloge tela и oseca­ nju ukusa, u slusanju i dodirivanj u, ali i videnj e ј е takode vestina koj a mora da se uCi. DoЪij anj e j asne slike, prave perspektive i odaЬiranj e izvesnih detailja, sve to zahteva koordi,nirane aikcij e i anrtici­ pacij e. Као sto Piaget ( Pij aze ) primecuj e, " Reklo Ы se da ј е perceptivna stalnost proizvod istinsk og delovanja koj e se sastoj i od stvarnih ili potencij al­ nih kretnj i pogleda ili odgovarajиcih organa . . "22 Ne samo da nas ove telesne vestine osposoЬlj a­ vaju da raspoznaj emo obj ekte u svakom pojedinac­ nom . sani,sl:и fullllo.g mo da,J iteta, vec posп�diSt;V'Offi opi­ pane ekv;ivalerncij e пasih eksploratornih vestiпa mo­ zemo ,da vblimo i ·dod,irпemo isti obj ekt. Da Ъi rа6u­ па'г иradio istu stvar trebalo bi tafko da se progra­ mira da saCiпi specificntl listи kara:kteri sHka vizu­ elaю aпa�litzilfaюog objeikta i da 1:fu Hst1u uporedti sa ekspblcit:nom Ji1stom crta zabe:lezeпih pomeranj em taiktblпih receptora ро tom istom obj ektн. То znaci da ibl morao ·da postoj i !ll eki u,Iюtra�nji model svaikog .

22. Ј . Piaget, Psychology of Intelligence Press, 1966) , str. 82 .

(Ne\v

York :

Humanities

HUB ERT L. DREYFUS

244

obj ekta u svakom cuinom modalitetu i da pozпavanj e obj ekta, koji ј е v i den :i apirpan, шоrа da rprode kroz analiжl itog obj ekta uz pomoc zaj ednickЊ svoj stava. Мој е telo mi omogucava da zaoЬidem ovu for­ malnu analizu. Vestina, za razliku od fiksnog o dgo­ vora ili skupa odgovora, moze da d e luj e na besko­ naono mnogo nacina. Kada onaj ko opaza stice nekll vestinu, on ne stapa i n divi dиalne p okre te i i n d iv idи a l ne stimиlиse, vec stice moe da odgovori izvesnim tipom r ese nj a na sitиacije opste forme. Sitиacij e mogu j ako da se razlikиjи od mesta do m e s ta , а odgovo r и pdkre ti ma rpon elk ad moze da se poveri j ednom operativnom organи, а rponekad nekom dru­ gom, tako da sи i s i tиa ci j ama d odgovorima и raznim sluea­ j evima zajednicki ne toliko delimicni identitet koliko znacaj koj i и zaj amno dele.2a

Tako otpor rapave povrsine mogu da raspoznam svoj im rukama, svoj im stopalima ili cak posmatra­ nj em. Na taj nacin је moje telo ono sto Merleau­ -Ponty zove "sinergiski sistem"24, " gotov sistem ek­ vivalenata i transpozicij a od j ednog do drugog cula. " 25 Bilo ikoj i objekt k oj i se preds1avlj a nekom cиlu izaziva sao­ brazno delovanje svih ostablh. Vidim Ьоји na povrsiпi zato sto imam vidno polje, а i zato 'Sto иredenost tog p olj a иp r av­ Ij a moj p ogled па 1и povrsinи - opazam stvar zato sto imam p olj e egzis tenci j e i zato sto svaki fenomen svo j o m poj avom privlaci 1om роlји celo шоје telo kao sistem pe r­ cept ivn i h m oc j . 26

Coveku koj i opaza, slicno masini, potrebna ј е povratna sprega d a Ъ i utvrdio d a l i ј е uspesno pre­ poznao obj ekt. Ali i ovde postoj i vazna razlika u povratnoj sprezi. U najboljem slucaju masina moze da postavi odredeni skup hipoteza, а zatim da is­ pituje da li su ih podaci potvrdili ili odbacili . Telo 23.

Merleau-Ponty, Phenomeno/ogy of Perception,

24. IЬid., str. 234 . 25 . IЬid., str. 235. 26. IЬid. , st r . 3 1 8 .

str. 142.

�ТА RAcUNARI NE MOGU

245

moze konstantno da modifikuj e svoj a ocekivanj a pomocu fleksibllnijeg kriterij uma : posto imamo telo ne moramo da proveravamo specificne karak­ teristike ili specificni oblm karakteristika, vec s amo da li na osnovu nasih ocekivanj a uspesno savladu­ jemo abj ekt. Nij e potrebno definisati savladivanje pomocu Ьilo kakvog specificnog niza crta, vec pre pomocu neprestanog ovladavanj a koj e Merleau­ -Ponty zove "maksimalni zahvat. " Ono sto se poka­ zuje kao maksimalni zahvat varira s cilj em agensa i resursima ,situaoije . Stoga ne moze da se ,jzrazi nezavisno od situacije i svrhe. Da zaklj uCimo : raspoznavanje oblika ј е relativ­ no lak zadatak za digitalne racunare ako postoj i neko1iko specificnih crta koj e definisu oЬlik, ali pokazalo se da raspoznavanj e slozenih oЬlika ne moze da se ostvari ovim metodama. Transcenden­ talni ferюmenolozi, kao sto је Husserl, �stakli su da ljudi raspoznaju slozene oblike p roj ektujuCi donekle nedeterminisanи celinи koj a se progresivno p opu­ nj ava anticipiranim iskиstvima. Egzistencij alni fe� nomenolozi, kao sto је Merleaи-Ponty, doveli su ovu sposobnost ru vezu .s nasim aktivnim, organski povezanim telom, koje је podeseno da se odaziva svoj oj okolini pиtem stalnog osecaj a svog sopstve­ nog fиnkcionisanja i svoj ih ciljeva. P.o sto proizlazi da је raspoznavanje oblika teles­ na vestina, koj a lezi u osnovi svakog inteligentnog ponasarnj a, pitaюj e da 1i је vestaclka 'inteligencij a moguca, svodi se na pitanj e ,da li шоzе da rpostoj i neki vestacko otelovlj eni agens . Pitanje ј е filosofski interesantno samo ako se ograniCimo na to da upita­ mo, da li se moze napraviti robot koriscenj em digi­ talnog racиnara. ( Pretpostavljam da ne postoj i raz­ log zasto se, и principи, ne Ы mogao konstrиisati vestacki ote1ovlj eni agens ako Ы se иpotreblle kom­ ponente dovolj no slicne onima koj e sacinj avajи ljиdsko telo . ) Trenиtno ј е n a М . I . Т . и to k и jedan projekt za izgradnjи takvog robota sa digitalnim иpravlj anjem,

246

HUB ERT L . DREYFUS

а filosofski је interesantno razmotriti nj egov pr:og­ ram i nj egove osnovne pretpostavke. Voda projekta, Minsky, skromno pokиsava da napravi samo me­ hanicko rame, rиkи i sakи koj e се da koordinira tele­ vizij sko oko, ali on predvida da се ovaj robot moei da upotreЬlj ava orиda za konstrиisanj e stvari. Prvi zadatak је Ъiо .da se programira иproscena mehanic­ ka rиka za podizanj e Ьlokova. Ovo је zaista i posti­ gnиto i predstavlj a pocetni иspeh koj i smo naиcili da ocekиjemo па tom роlј и. Као i oЪicno , proЬl�m koj i preostaje j este generalizovanje sadasnj ih иspes­ nih tehnika. Dovesti j ednostavnи rиkи и pozicij и da podigne Ьlok zahteva da se locira blok и obj ektiv­ nom prostorи, da se locira rиka и istom prostorи i zatim, da se spoj e ove dve stvari . I to ј е vec podvig. Matematicki opis kretanj a rиke и obj ektivnom pros­ torи dovodi do zacиdujиcih diskontinиiteta. Pos toj e tacke koje su sнsedne и obj ektivnom prostoru, а koj e sи daleko и prostorи dosezanj a. Na primer, da Ьismo pocesali leda mi j ednostavno ne produzavamo pozicij и kој и koristimo da Ъismo pocesali uvo . Pos­ to zivimo и ·svojim telima, izgradili smo motorni prostor и kome cиlno opazamo ove obj ektivne dodir­ ne tacke kao veoma иdalj ene. Aиtomatski ih doseze­ mo na vrlo razliCite naCine i ne osecamo da prolazi­ mo kroz matematicke operacij e koj e sи nиzne za nalazenje optima1ne pиtanj e za svaki specifican ·slи­ c(;!.j . Medиtim, za programera koj i mora da programi­ ra racunar da rЪ i izracиnao pokrete mehanicke ruke и prostoгu ovi di1skontinuiteti sи •s e pokazali, do sada, kao nesavladiva prepreka. Sto ј е rиka fleksiЬilnija ­ sto ima vise stepeni slobode - toliko proracиni pos­ tajи tezi i dиgotrajnij i. Prica se da slozena rиka sa sest stepeni slobode, kој и ј е Minsky zavrsio 1 965 . godine, jos иvek nij e programirana da se pokrece , а kamo li da podize blokove ili koristi orиda. Ako se ovome doda cinj enica da u slucaj u Ьilo koj e vestine koj a se desava u realnom vremenu ( kao sto је igra­ nj e ping-ponga ) svi proracuni moraj u da se izvrse u realnom vremenu ( pre nego sto stigne loptica) ,

sTA RAcUNARI NE MOGU

247

izgledi ne obecavaju mnogo . Као sto Feigenbaum napominj e u svom izvestaju о tekucem stanju rada na robotu : I grupa iz М. I . Т. i она sa S ta,п,f ordskog univeгz i t e t a гa­ dile su na 1programima za up ravlj aпj e r azюi m maнipula­ torima ruka-saka, od naj prostij ih do veoma slozenih, od antropomorfne varij ante ·do sasvim пeantropomoгfne. Reklo Ьi se da nij edan od ezoterickij ih man1pulatora nij e bas sasvim uspeo, mada ne postoj i пi,jedna obj avlj ena do­ kumentacij a о uspesima, neuspesima i razlozima i za jedno i za drugo.27

U svetlosti ovih teskoca sta ohrabruj e istraziva­ ce da posvecuj u svoj e istrazivacke kapacitete tak­ vom projektu ? Jednostavno ubedenj e da, posto smo kao sto Minsky kaze " masine od mesa " , i sposobni da igramo ping-pong, ne postoj i nikakav razlog u principu ili u praksi zasto masina od metala ne bi mogla da radi nesto slicno . Ali, pre пеgо sto dodu do takvog zakljнcka, oni koji prave robota prvo treba da ispitaju svoju pretpostavku da ne postoj i пikakva Ьitna razlika izmedu masine od mesa i masine od me­ tala, izmedu otelovlj enosti i upravlj anj a pokretnim manipulatorima. Kako ljudi igraju ping-pong, ili da uprostimo stvari, kalю lj udi upotreЬlj avaju orude ? I Heidegger i Merleau-Ponty i Michael Po­ lanyi su posvetili dobar deo svoj e misli ovom pita­ nju. Svaki od nj ih diskutuj e о tome kako se razliku­ j e nase iskustvo о orudu koj e koristimo od iskustva о nekom predmetu . Slepac koj i opipava stap Ьiсе svestan njegovog polozaj a i nj egovih obj ektivnih karakteristika, kao sto su te:Zina, tvrdoca, glatkost, i tako dalj e . Medutim, kada koristi stap on nij e sves­ tan nj egovog obj ektivnog polozaj a, nj egovih fizickih odlika niti promenljivog pritiska na svom dlanu. S.tap је sada, kao i nj egovo telo, pos tao neposredni pristup obj ektima koje on nj ime dodiruj e. Као sto Polanyi kaze : 27. Edwa!"d Feigenbaum , "Aгtificial Intelligence : Themes iп the Se· cond Decade , " IFIP Congress '68, Suppiement , stl" . Ј-1 3 .

HUBERT L . DREYFUS

248

Kada se oslanj amo na neko orшie ili sondu, onda njima ne rukujemo kao sa spolj nim objektima . onri ostaju na na­ soj strani . . . Cine deo nas samih, osoba koje operisu. Pre­ nosimo se u Illj ih i asimilujemo ih kao delove nase egzisten­ cije . Prihvatamo ih kao egzistencij alne na taj nacin sto boravimo u nj ima."s . .

Na ovaj nacin smo sposobni da sondи dovedemo и kontakt s obj ektom и fizickom prostorи bez potrebe da bиdemo svesni fizicke lokacij e sonde. Merleaи­ -Ponty primecиj e da se celokupna operacij a dogada u domenu fenomenalnog; ona ne prolazi kroz oЪj ek:tivni svet, te samo posmatrac koj i pozajmljuje svoju objekrtivnu predstavu zivog ,tela aktivnom sи:Ъjektu moze da verwj e ·da se . . . ruka pokrece u objektivnom prostoru."9

Ali Merleaи-Ponty priznaj e da ova sposobnost izgleda " magicna " , s naиcne tacke gledista, tako da ne treba da •Se iznenadimo kad иstanovimo da naиc­ nik и .oЬlasti racиnara, da ne Ъi o stao bez obj asnj e­ nj a svega sto sи ljиdi и •stanjи da urade, radije prih­ vata pretpostavkи da ljиdi пesvesno prolaze nevero­ vatnom brzinom kroz ogromni proracиn lюj i inace mora da se obavi ako Ъi se racиnar programirao da obavi slican zadatak. Koliko god da је ovakvo gledis­ te .neplaU!zilbllno опо sti'ce ru:b edlJirv ost zЉog odsut­ nosti alterпativnog obj asnjenj a. Da Ъisшо otelovljenost uCinili prihvatlj ivom alternativom, moracemo da pokazemo kako moze da se izvrsi fizicki zadatak bez ikakvog pozivanj a na principe fizike ili geometrije . Razшotrim o Cin maha­ nj a rиkom nasиmce kr.oz vazdиh. Ја ne pokusavam da svojи obj ektivnи rиkи postavim и nekи objektiv­ nи tackи u prostorи. Da Ъih izveo ovo mahanje, nij e mi potrebno da иzmem u obzir geometrij и posto ne pokиsavam da postignem nista specificno . Pretpos­ tavimo sada da и tokи ovog nasиmicnog mahanj a 28. Michael Polanyi, Personal Knoн>ledge: TO\''ards а Post-Critical Pbllosophy (New York : Harper & Row, 1964) , str. 59. 29 . Merleau-Ponty, ор. cit . , str. 106 .

!>ТА RAC:UNARI NE MOGU

249

dodirnem nesto i da ovo zadovolj i potrebu za savla­ di vanj em stvari ( vise о toj potrebi vidi и Poglavlj u 9 ) . Onda mogu da ponovim sve sto sam uradio ovaj put и nameri da .nesto dodirnem - bez poziva­ nj a na zakone lюj i su nиzni za opisivanje mog po­ kreta kao fizickog kretanj a. Sada znam kako da do­ vedem и dodir dva objekta и oЪj ektivnom prostoru bez pozivanj a na bllo koj i princip izuzev : " иcini ovo opet " . Ро svemи sudeCi ovo је nacin na koj i se grade vestine. Vazna s tvar u pogledu vestina је ta sto, mada nauka trazi da vesto ponasanj e bude opisano и skla­ du s pravilima, nije potrebno da ova pravila na Ьilo koji naCin budu upletena u pюizvodenj e ponasanj a. Dalje, ljиdi su sposobni da pamte, preCiscavaju i reorganizuj u ove ponesto nedeterminisane motorne sheme. Piaget ј е prikupio ogroman dokazni mate­ rij al prateci J:-azvoj ovih motornЉ vestina koj e on naziva operacijama, ра је dosao do gestaШsti6kog -

zaklj uioka :

SpecШcna priroda operacij a . . . zavisi od cinj enice. da one ni:kad ne egzistiraju и diskontinualnom stanj u . . . Poj edi­ nacna operacij a ne Ьi mogla da b.ude operacij a zato sto је osobenost operacij a da formiraj u sisteme. Ovde mozemo sasvim opravdano da protestujemo protiv logiokog atomiz­ ma . . . ozbl1j ne prepreke za psihologij u mislj enj a.30*

I s ta ova aюali, z a potpomaze sirenj e pogres­ nih pretpostavki koj e p odupiru rani optimizam и

pogledu j ezickog prevodenj a. Ako Ьi lj udi morali da primenjиju semanticka i sintaksicka p ravila i da pamte i pretrazuj u Ъeskonacan Ъrој Cinj enica da Ы razumeli neki j ezik, onda Ьi im11li isto onoliko tes­ koca koliko i masine. Medиtim, onaj ko govori ma­ ternj im j ezikom uopste nij e svestan da ј е generirao visestruke semanticke dvosmislenosti koje ј е , zatim, razresio pozivanj em na Cinjenice, kao sto nij e sves30. Piaget, ор. cit. , s t r . ·зs . Ove motorne sheme moraju da imaju svoju muskuiarnu i nervnu osnovн, medutim , ne postoj i razlog za pret� postavku da ovi fizicki korelati p rolaze kroz pravilom propisan niz neza­ visnih operacija . U j edno i globalni i nedovoljno odredeni karakter motor­ nih shema predstavljaj u argument protiv ove mogucnosti.

HUBERT L . DREYFUS

250

tan da је izabrao slozene strukture 1na osnovи nj i­ hovih crta ili da је prosao kroz proracиne nиzne za opisivanje naCina na koj i svojи rиku stavlj a и odre­ denи tackи и obj ektivnom prostorи. MoZda ј е i j ezik neka vestina иrodenog praznog brЬlj anj a koj a se ne koristi и skladи s praviИma. \.Vittgenstein sиgerise OVIU mi,sao kada pi·s e : " Uops.te н.zevs·i , mi пе upo­ treЬljmmmo j ezik prema striktnim pravilima - ni­ ti su nas иcili prema striktnim pravilima. "31 Ovakvo glediste nij e bihevioristicko. Nasa spo­ sobnos t da upotreЬimo j ezik u sitиacij i i иopste ho­ listicki naCin na koj i funkcionalno znacenj e organi­ zuj e i strиktиira koшponente vestih delovanj a ne moze da se obj asni роmоси proizvolj ne asoci j acije neиtralno determinisanih elemenata, ka o sto ne mo­ ze da se analizira роmоси nj ihovog komЬinovanj a и s kladи s pravilima. Aiko 'Se jezilk shvati kao :motorпa vestina, onda blsmo asiшblovaili j eziik i us1i н пј еgа isto опаkо kao ·s to asimbl,иjemo пeiki 1iiПJStiflиment. Као s to to Polanyi UpotreЬiti j ezik u govoru, ci-tanju i pisanju znaci prosiriti nasu telesnu opremu i postati inteligentno ljudsko Ысе. Mozemo da kazemo da kad uCimo da upot.reЬlj avamo jezik ili sondu i1i neko orude i ·tako postajemo svesni ovih stvari, kao sto smo svesni svog tela, mi interioriziramo ove stvari i unosimo sebe u nj ih.з2''

1kaze : �z,bo,g tn ase otelovlj enosti пiј е potreblllo da pll'a­ vbla nuima za pmzaпj e obj ektivne aпa�lize паsе шero­ davпosti Ъudiu иp:letena u na· s e ponasaюje. Istrazivac VI i transcendentalni fenomenolog dele pretpostavkи da postoj i samo jedan naCin bavWittgenstein , Т11 е B lue and B rown Books, str. 25. Michael Polanyi , "The Logic of Tacit Inference, " 11 Knowing and Being (Chicago : University of Chicago Press , 1969) , str. 148. Polanyi j os j ednom brani svoj e glediste dodatkom u kasnijem prikazu ucenja jezika: " Na pitanje, kako dete moie da nauci da se ponasa sledeCi niz kompleksnih pravila, koj a su shvatljiva samo sacici eksperata, moiemo da odgovorimo da neumoгna imaginacij a ima moc da ispuni svoj cilj pomoc� nот praksom ingenioznih pravila koj ih subjekt bukvalno пiје s\·estan ." (..Sense�giving and Sense Reading, " Kn01џing a n d B eing, str. 200 . ) 31 . 32 .

sTA RACUNARI NE MOGU

25 1

lj enj a iнformacij ama : one moraj u da se pretvore u obj ekt za bestelesni procesor. Za transcendentalnog fenomenologa ova pretpostavka cini organizaciju naseg inteligentnog ponasanj a neshvatlj ivom. Za istraiivaca VI ona izgleda opravdava pretpostavku da inteligentno ponasanj e moze da se proizvede pa­ sivnim primanjem podataka , а zatim obavlj anj em pгoracuna nuznih za opisivanje obj ektivne mero­ davnosti. Ali, kao svo smo videli, biti otelovlj en zna­ Ci stvoriti drugu mogucnos t . Telo daj e tri funkcij e koj e 'lle posto j e niti su uopste zamisljene u masin­ skim programima : ( 1 ) unutrasnj i horizont, tj . deli­ micno nedeterminisana, unapred ocrtana anticipaci­ j a delimicrю nedeterminisanih podataka ( ovo ne znaci anticipaciju nekih kompletno determini sanih alternativa ili anticipacij u kompletno nespecifiko­ vanih alternativa, sto bi jedino mogl o da bude mo­ guca digitalna implementacij a ) ; ( 2 ) globalni karak­ ter ove anticipacij e koj i odreduj e znacenje detalj a ,k oj e asiшit1uj e i kojima ј е o1dredem. ; ( 3 ) prenosi­ vos t ove anticipacije iz jednog culnog modaliteta i j ednog onga1na akcij e na :dюgi . S;ve ј е o!Vo ukljнce­ no u opstu ljudsku sposobnost s ticanj a -telesnih ves­ tina. Zarhvalj uj uCi ovoj �fundamentalnoj sposobnosti, otelovlj eni agens moze da zivi u svetu na nacin na koj i mu omogucava da izbegne :b eskonacni zadatak formalizovanj a svega i svacega. Reklo Ьi se da ј е na ovakvoj otelovlj eno j vrsti "obrade informacij a " , u kojoj znacenj e celine pret­ hodi elementima, zasnovan o i slozeno raspoznava­ nj e oblika, kаю sto је raspoznavanj e govora s koj im smo zapoceli nasu diskusiju. Ona је, isto tako , neop­ hodna da Ьismo obj asnili nasu sposobnost da raspo­ znaj emo tipicnost, familij arnu nalikost i slicnost gde uopste 'll i j e potrebno da prepoznati obj ekti ima­ j u zajednicke crte . U svim ovim slucaj evima indivi­ dualna svo j s tva doЬij aj u svoj znacaj pomocu nedo­ volj no determinisane anticipacij e celine . Ako ove globalne forme raspoznavanj a oblika ni­ su dostll1lpne d,i,gitalnom racunaru koji, posto mu

252

HUBERT L. DREYFUS

ne �ostaje telo , ne moze da se odaziva kao celina, vec mora da gradi svoje raspoznavanj e pocevsi s odredenim detalj ima, onda ј е Oettinger u pravu kad zakljucuj e svoj clanak о raspoznavanj u oblika pesi­ mistickim tonom : "Ako smo zaista sposobni da koristimo globalni kontekst bez priЬegavanj a forma­ lizacij i . . . onda је izrecena presuda nasem optimis­ tickom pristupu diskretnog nabraj anj a . " 33 .

.

33 . Oettinger . "The Seшantic Wall, " treba da је objaYi Bell Lа­ Ьога torie s .

S ITUACIJA : UREDENO PONASANJ E B E Z PRIB E GAVANJA PRAVILIMA

U diskusiji о resavanju rproЬlema i prevodenj u j ez1ka sukobili -,smo se sa pretnjom regresa pravila za ,odredivanje relevantnosti i znacaj a. I s to tako, kod zapoeinj anj a procesa исеnј а nesto mora da se zna pre nego sto se nauCi ili primeni ijedno pravilo . Пstan:ovili smo и svakom poj ed�nacnom slucaj и da ako ne postoj e Cinj enice sa fiksnim znacenj em, onda jedino pozivanje na kontekst moze da zaиstavi ovaj regres. Sada moramo neposredno da se okrenemo opisivanjи 'sitиacij e ili konteksta da Ьismo prиZili potpunije obj asnj enj e jedinstvenog naCina na koj i ljиdi Ьivaj u "u svetи " , i specij alne funkcij e koj u obavlj a ovaj svet omogиcavajuCi uredeno ponasa­ nje koje nije podvrgnиto pravilima. Da blsmo se usredsredili na ovo pitanj e korisno ј е imati и vidu suprotnи pozicij u . U razmatranj u epi,stemoloske pretpostavke ( Poglavlje 5 ) videli 1s mo da ј е наsа filosoБska tradicij a dosla do pretpostavke da sve sto је иredeno moze da se formalizuj e pomocu pravila. Ovo glediste ј е dostiglo svoj u naj upecatlj i­ vijи dogmatsku kиlminacijи и ubedenj u istrazivaca na роlји VI da svaka forma inteligentnog ponasanja moze da se formalizuj e. Minsky ј е cak razvio ovu dogmи и smesnu, ali poucnи teorijи о eovekovoj slo­ bodnoj volj i . On је иbeden и to da sи sve regularnos­ ti vюdene nekim pravilom. Zato teoretise kako је nase ponasanj e ili potpuno proizvoljno ili ј е regular­ no i potJpuno odredeno pravilima. Као sto on kaze :

254

HUBERT L . DREYFUS

" . . . kadgod se uoci neka regularnost ( u nasem ponasanj u ) , пјеnо predst�vlj anj e se prenosi na po­ druc j e deterministickog pravila. " 1 Inace, nase po­ nasanj e ј е potpuno proizvolj no i slobodno . Moguc­ nost da nase ponasanje bud·e тegularno, ali пе vode­ no pravilom, nikad mu nij e palo na pamet. Sada cemo pokusati da pokazemo ne samo da lj udsko poпasanj e moze da Ьude regularno а da ne bude vodeno pravilima koj a se mogu formalizovati , vec, stavise, da ono mora da bude takvo zato sto to­ talni sistem pravila, Cij a ј е primena na sve moguce eventualnosti unapred determinisana, nema nikak­ vog smisla. U nasoj ranij oj diskusij i о resavanju proЬlema ogranicili smo se na formalne proЬleme u koj ima је subj ekt mопю da manipulise nedvosmislenim sim­ bolima u skladu sa datim skupom pravila i sa dru­ gim kontekstualno nezavisnim proЬlemima, kao s to su analoski testovi inteligencije . Ali da Ы KS dala neku psiholosku teorij u - i da Ы programi VI mog­ li da se smatraj u inteligentnim - mehanicka obrada informacij a morala se prosiriti na sva podrucj a ljud­ ske aktivnosti, cak i na vna podrucj a u koj ima lju­ di u svom svakodnevnom zivotu susrecu i resavaju proЬleme otvorene strukture.2* 1 . Minsky, "Matter, Mi11d, a n d Models , " S emant ic lnformation Pro· cessing, str. 431 . 2 . Preterano ј е zaћtevati realnu kreativnost . Minsky ј е pokazao da је minimalni uslov za resavanj e proЬlema da racunar ima kriterijum za prihvatljivo resenje : "Pre svega moramo da zamenimo nase intuitivne zah· teve razumljivim i dobro de'finisanim tehnickim pitanj ima . . . Najmanji . zahtev је da imamo metod za razlikovanje zadovolj avaj uceg resenja ukoliko se pojavi . Ako ovo ne moiemo da uCinimo onda proЬ!em mora da se zameni takvim proЬ!emom koji ј е dobro definisan u tom smislu., а mi moramo da se nadamo da се resenje ovog drugog proЬ!ema Ьiti od koris­ t i . " (Some Methods of Aгtificial Intelligence and Heuristic Programming, u Proc . Symposium оп the Mechanization of lntelligence /London: HMSO/, str. 7.) Medutim, u kreativnom radц, kao sto primeeuju Newell, Shaw i Simon, zadatak kreativca је da definiSe proЬ!em i ono sto Ьi se ubrajalo u resenje . (Newell, Shaw, and Simon , Th.e Processes of Creative Thinking, The RAND Corporation, Р-1320 /16. septembar, 1958/, str. 4.) Umetnik, na primer, ne mora da ima kriterijum о tome. sta se ubraja u

sTA RAcUNARI NE MOQU

255

ProЬlemi otvorene strиktиre, za razlikи od igara i testova, stvaraj и tri vrste teskoca : mora da se odredi koj e cinj enice mogи da budи relevantne; ko­ je sи stvarno relevantne ; i, medи ovima, koj e sи Ьit­ ne а koj e neЬitne. Pre svega, u datoj sitиacij i sve cinjenice ne spadaju u podrиcja moguce relevantnos­ ti. One cak i пе иlaze u sitиacij и. Tako, u kontekstu igre saha tezina figura ј е irelevantna. Ona nikada ne moze da se j avi kao pitanj e, а kamo li da Ьиdе Ьitna ili neЬitna kada se оdlисије о odredenom potezи. Uopste, odredivanj e da li su izvesne Cinj enice rele­ vantne ili irelevantne, Ьitne ili .neЬitne, nij e isto sto i skidanj e Ьlokova s gomile. Ono sto se иЬrај а и Ьitno zavisi od onog sto se ubraj a и neЬitno i obrat­ no, а о razlici ne moze иnapred da se odlucиj e, ne­ zavi sno od пekog konkretnog proЬlema ili nekog koпkretnog staпj a пеkе posebne igre. Posto Сiпј епi­ се nisи relevantne ili irelevaпtne па пeki fiksaп па­ Сiп, vec samo и zavisпosti od covekovЉ пamera, sve Сiпј епiсе mogи da Ъиdи теlеvапtпе и пеkој situaciji . Tako п а priшer, ako пеkо proizvodi sahovske figure, teziпa m o ze da bude relevaпtпa ( mada kod veCine o dlиCivaпj a и pravljeпjи i plasiraпj и sahovskih fi­ gиra опа песе Ьiti stvarпo relevaпtпa, а j os mапј е Ьitпа ) . Ovakav situacioпi karakter relevantпosti va­ zi и оЬа pravc a : и svakoj konkretnoj sitиacij i пeo­ dredeп broj cinj enica moze da Ьиdе relevaпtan, а noodredeпo mпogo Cinj eпica ј е irelevaпtno . Medu­ tim, posto rасипаr пiј е и situacij i, оп sve Сiпј епiсе mora Citavo vreme da tretira kao da mogи blti rele­ vaпtпe. Ovo dovodi и dilemи istrazivace па роlји VI : опi morajи ili da pamte i pretrazиjи Ьеskопаспо resenje njegovog umetnickog ргоЬ!еmа . Оп otk riv a proЬlem i nj egovo resenje tokom rada па proЬlemu . Njegov rad moze ka snij e da odredi standarde uspeha, medutim njegov u speh prethodi kanonima koje kasnije Ш(odi kritika. Da bi p rogram Ьiо kreativan, zadatak defin i s anj a p roЬl ema i pravil a za raspozna,ranje zadovoljavajuCeg reSenj a ne moZe se pre­ pus titi programeru. Mi nernoguce је zarnisliti kako kornpjuterski prograrn, korne је potreban definitivan k ri terijurn da Ьi odredio sta је njegov prob· lern i kada је re s en , rnoze kreativno da resi proЬlern , i l i da zna da ga је reSio.

HUB ERT L . DREYFUS

256

mnogo cшJ enica, ili da isklj uce neke cinj enice iz oЬima masinske obrade koj e mogu da budu relevan­ tne . Ali , cak kad Ьi mogao da se ogranici univerzuш za svaki poseban proЬlem na moguce relevantne Ci­ nj enice - а za sada Ьi ovo mogao da uCini samo programer, ne program - preostaj e proЬlem da se utvr.di koj a је informacij a stvarno relevantna. Cak i u пeformalnoj igri, kao ·sto ј е kladenj e na konje koj a ј е mnogo sistematicnij a od s valюdnevnih prob­ lema sa otvorenim strukturama - j edan neograni­ cen, neodredeno siгok broj cinjenica preostaj e kao moguce relevantan. U postavlj anj u opklade oЬicno mozemo da se ogranicimo na takve Cinjenice, :kao sto su 1starost konj a, d.Zokej , ranije t rke i lюnkurencija. Ako ·se ogranici na ove Cinjenice iz listica kladionice, masina Ъi moZda mogla da rad.i sasvim dobro, :riю.Z­ da ca:k i bolj e od prosecnog nepristra:s nog pгosudi­ vaca ; ali, uvek postoje i drugi faktori ka:o , da l i је konj a�leлgiJcan 1na UJZOO ili, .da li se dzolkej posrvadao s vlasnikom, sto u nekim slucajevima moze da bude odlucujuce. Ljudi nisu svemocnij i od masina, ali su sposobni da raspoznaju relevantnost takvih Cinjeni­ ca, a:ko naidu na nj ih. Vestacka inteligencij a Ъi ovu 6ovekovu sposobnost morala da imitira tako sto Ъi masinu snab dela znanj em о veterini, о tome kako se lj udi ponasaju kad se posvadaju sa poslodavcem i tako dalj e. Ali onda пastaje proЬlem pretrazivanja ovak6 velike ma.se podata:ka. Na ovo sledi odgovor da sve ovakve informacij e treba ispravno da se ko­ diraju i oznace u masinskoj memorij i tako da Ы masina morala samo da potrazi "kladenja na konj­ skim .trkama " i da doЬije relevantan materijal . Ali ne Ъi mogao da se kodira sav relevantni materij al koj i se odnosi na ovu konkretnu upotrebu. Као sto ј е Charle s Taylor istakao u razradi ovog pгimera: .

Mo:Zda danas ne bi Ьilo dobro kladiti se. na tog dzokej a zato sto шu је j uce umrla majka. Ali kada m emo ri semo informa­ ciju da ljнdi cesto rade slablje nego sto mogu kada im umre neko od Ь liski h osoba . ne moze se od nas ocekivati da to

STA RAёUNARI NE MOGU

257

poveremo sa kladenjem na konj e. Ova informacij a moze da bude relevaпtna za ogroman skup konteksta. Masina bi mogla da vrsi selekciju na osnovu klj ucnih pojmova о koj ima se brine, konjima, ·dzokej ima, dzokeju Smitu itd., ра da prikupi sve C i nj enice о nj ima. Ali i ovo Ьi moglo da stvori apsurdno siroko rasipanj e. Preko dzo­ keja, ooveka d konj a, m oglo Ьi se desiti da sakuplj amo sve Cinj enice о kentaurima. Jedini naCin na lkoji iЬi masina mog­ la da se usredsredi na relevantne cinjenice Ьiо Ьi da uzшe OVU sirofku klasu ili !Ш�ku drugu, izabranu na tako sirokoj osnovi, ра da pokusa da ispita ima li svaka od njih kauzal­ nu relevantnost za ishod trke, uzimajuci је и obzir ako ima ili је zaЬoravlj ajuCi ako nema.3*

Ali ako masina mora eksplicitno da ispita sva­ ki moguCi relevantni faktor kao odredeni bit infor­ macije da bi иtvrdila da li da ga иzme и razmatranj e ili zanemari, nikada ne Ъi mogla da zavrsi proracиne nиzne za predvidanj e ishoda jedne jedine trke. Ako Ьi, s druge strane, masina sistematski isklj иCivala moguce relevantne faktore da Ьi zavrsila svoj e pro­ racиne, onda Ьi ponekad Ъila nesposobna da se po­ nasa kao inteligentno Ьiсе kome sи Ьile dostиpne is­ te informacije. Ovde ne pomaze cak ni pozivanj e na· neki na­ sиmce izabran element j er, da Ъi nasиmce izabrali neki uzorak isklj иcenih шogиcnosti tako da nij edna mogucnost nije и principи isklj иcena, masina Ъi morala da s e snabde eksplicitnim spi·skom svih os­ talih mogиcih relevantnirh Cinj enica ili specificnim skиpom rиtina za istrazivanj e svih klasa mogиce relevantnih Cinj enica, tako da nij edna cinj enica, и principи, ne Ъi rЬila nepristupacna. То је иpravo ono sto Ъi moglo da se иCini н kompletno definisanom sistemи, kao sto је sah, gde konacni Ьгој poj mova odredиje potpиno i nedvosmisleno skиp svih mogи­ cih ·komЪinacij a и domenи; ali и stvarnom svetи spisak takvih mogиce relevantnih Cinj enica, ili cak klasa mogиce relevantnih cinj enica, Ъiо Ьi neodre­ deno oЬiman ( "beskonacan и bremenitom smislи" 3. Ovaj i sledeci ·itati koji obraduju moj primer sa trkama delovi su pisma Charles Taylora . loji su nastali iz seminara posveeenog ovoj knjizi dok је jos Ьila u rukopisu .

HUBERT L. DREYFUS

258

- da иpotreЬimo Bar-Hillelovu frazи ) . Svi svako­ dnevni proЬlemi - Ьilo и prevodenj и j ezika, resava­ njи proЬlema ili raspoznavanj и oЬlika - vracaju se na ova dva osnovna proЬlema: ( 1 ) kako ograni­ citi klasи mogиce relevantnih Cinjenica, а zadrzaћ opstost, i ( 2 ) kako izabrati medи mogиce relevan­ tnim Cinj enicama one koj e sи stvarno relevantne. Cak i Minsky implicitno priznaje da niko ne zna kako da se bori sa koliCinom podataka koj i шo­ raju da se obrade da Ьi j ednostavno pokиsale da se memorisи sve Cinj enice : U svakom trenu.tlш и tokи razmislj anj a о proЬlemи covek је uvиcen и sirokи kolekcijи isikaza, ,definicij a, asocij acij a, i tako dalje, i и mrezи cilj eva. Mora .d a se bavi ne samo cinj enicama о objektiшa, relacij ama izmedи obj ekata i slicniш, vec isto tako i sa cinj enicaшa о Cinj enicama, klasa­ ma cinjenica, relacij ama izmedи takvih klasa, itd. Heuristi­ cki programi koji , kao sto сешо videti, ta:ko divno demon­ strirajи principe kada se primene na male modele, ne шogu efikasno da rade kada se primene na velike modele. Pro­ Ьlemi kao sto su zatvaranj e petlj i, granaпj e, шerenj e narpre­ dovanj a i иopste pracenj a onog sto se desava zahtevace nep roporcionalni deo vremena za racunanj e.4

Ма sta Ьilo to sto omogиcava lj иdima da se usredsrede na relevantne Cinj enice, а da definitivno ne iskljиce drиge cinj enice koj e mogи da postanи relevantne, toliko је tesko obj asniti da је tek odsko­ ra postao j asno izdvoj en proЫem za filosofe. Prob­ lem se odnosi na naCin na koj i је covek kod kисе u svom svetи koj i ga, tako da kazemo, podesno okrи­ :lиj e. Lj иdska Ьiса sи vec nekako situirana na takav nacin da ј е ono sto im ј е potrebno, da Ьi savladali stvari , raspodelj eno oko nj ih tашо gde im је to potrebno, а ne spakovano и kovceg риn stvari ili pak brizlj ivo indeksirano и ormanи. Ovaj sistem relaci­ j a, koj i omogиcava da se otkriju obj ekti onda kada sи nam potrebni, jeste nasa kиса ili nas svet. Da Ьis­ mo ovo iskazali sa mап ј е metafore , korisno ј е da 4.

Minsky, Semantic l nformation Proccssiпg, str. 27 .

s TA

RAcUNARI NE MOGU

259

se vratimo na Charles Taylorovu diskusij u о prime­ ru s konj skim trkama. Veliki deo l j ud s kog znanj a о s i tu ac i j am a i n j ihovi m mo­ gucпosti:ma j este zлati-kako, sto znaci , ono ne moze i scr p n o da se razlozi u niz srp eci ficn ih instrukcij a ili cinj enickih iskaza, vec је to opsti k arp acit e t za stvaranj e podesnih akciij a i samim tim, a'ko ј е nu:Zпo, instrukci j a koj e ih podrzavaju . OЬicno smatramo da ј е ovakav пeodredeno nerazloziv oЬli'k znanj a sputan znanj emJkako koj e је u os novi nasih akcij a. Ali, ista vrsta znanj a пalazi se u osnovi onog zbog cega 'pa­ timo, nasih s t ra sti I bas kao Мо na opSti nacin rp oi m am sta to znaci hodati, k o ris t it i ruke, voziti automobll, voditi ргосеs па sudu ( ukoliko sam advokat ) , t ak o pos e du j em op s t e s hvat anj e sta to zпaci Ьiti pod pre tnj om, cuti dobre vesti, Ьiti napusten od strane devojke, isrpast i glup pred "

"

"

".

sve t o m.

Covek koj i se kladi poseduj e ovo opste s hva t anj e izves­ пih zajedпickih ljudskih akcij a i s tr ast i. Оп i m a osecaj trke kao opasпog poduhvata za koji su rp o t reb п i puna volj a i napor dzokej a ( i kопј а ) da pobe.de. Ali ovaj osecaj obu­ hvata i sp o s obпo st da se zam1sli Ш ргероzпа пeodredeп broj пасiпа па koj i Ьi ova volj a i пароr mogli ,da podbace i 1i da im sreea okreпe leda. Опi se пigde пе memorisu kao odvoj eпe сiпјепiсе u umu ili шozgu, опi пisu "raspakovaпi" i upravo пas taju iz op s teg shvatanj a s it u acij e . Naravпo, opste shvataпj e razlicitih ljudi moze da se razHkuj e ро oblmu i tacпosti. A!ko је опај ko s e kladi ikada d ahao ko­ nje onda оп ima шпоgо bolj e rpoznavanj e aktivпosti; on moze mпogo finij e da oseti sta moze da kreпe naopako . cak i grads ki gaпgster poseduj e пeki opsti sm i s ao о t o me sta zпaci boriti se i пaprezati da Ьi se us pel o . Ali pristalica vestacke i nte licgeпcij e се ipak moZda pro­ t estv ovat i tvrdeci da sve ovo upravo p r eds t av l j a alternativ­ пi шe.tod za ,,memorisanj e". Cak ako i prihvati da ovaj me­ tod пiј е dostupaп masiпi, оп jos uvek m o ze da s e pita kako taj m et od resava proЬlem ponovпog izvlaceпd a podataka iz m em ori j e . Kako covek koj i se kladi raspozпaj e bas опе faktore koj i su relevaпtni ? Odgovor glasi da a:ko s hvat amo da паsе :p o i m anj e sveta p roi s ti ce iz пaseg biti,s aпj a u пj e­ mu prema пasim sposobпostima i iz пj egovog uticaj a па паs prema nasiш iпteresima, опdа mozemo da s hv a timo da se proЬlem uopste ne pos tavlja u odпosu па to kako dati iпteres ili svrha iz dv aj aj u relevantпa svoj stva iz паsе okoli­ ne. Biti zainteresovan па izvestan nacin ili imati nekи svrhи nije nesto sto је odvojeno od nase svesti о sitиaciji и kojoj se nalazimo; to jednos tavno znaci Ьiti sves tan sitиacije и izvesnom smislи, tj . �biti sves�taп situacij e sa пek o m struktu­ rom. Tako, bit i zabrinut za sop st ve п i zivot zato sto sam .

HUBERT L. DREYFUS

260

upao medи razboj пike znaCi osetiti рrеtпј и и ispиpcenjи razboj пikovog dzepa, osecati raпj ivost и оdпоsи па пj egovu реsпiси koj a svakog trenиtka moze da se sruci па moj e lice i tako dalj e.5 •

Lj udski svet је, dakle, predstгuktuiran preko ljudskih svrha i interesa na takav naCin da оно sto se ubraj a u obj ekte ili је znacaj no za neki objekt vec ,cini funJkcijн tog illl teresa ,ibl ga otelowj!UJe. Ovo ne шоzе da se postigme pomofu raoUJilara, ј ег raou­ nar moze samo .da mrunipulilse ,detenmini· s anim ob­ j eiktiшa, а u pokiils ajru da ·s iшllllira orvo poi j e iпteresa, programer moze samo da dcdeli vec odredenim ci­ nj eпicama dalj e odredene Cinj enice koj e se ZO\'U vrednosti, StO :SaJill O ikompblkuj e pгoblem pOllOIVllOg izv:lacenj.a ·informacij a. U Bicu i vremenu Heidegger .daj e deskripcij u ljнdskog sveta и kojem је covek kod kuce koriste­ ci se modelom Jюnstelacij e oruda (Zuege ) , gde se svako odnosi na sva ostala, na Citavu radionicu i u krajnj oj instanci na ljudske svrhe i ciljeve. Signal za odredivanje pravca na automoЬilu sluzi kao pri­ mer za "cinjenicu" ·koj a svoje puno znacenj e doЬij a iz pragmatickog konteksta: Sigпal za odredivaпje pravca ј е c;leo opreme koj i ј е pri rиci vozacи kada vozi, ali п е samo nj emu : опi koj i s пj.im пе putuju - i пaroCito oni - isto tako ga upotreЬlj avaj u, bilo tako sto se pridrzavaju prave strane ili Sto se zaustavlj aju. О�ај zпak ј е pri ruci u svetu u citavom kontekstu opreme vozila i regulacij e ' saobracaj a. То !ј е oprema za ukazivanje, а kao oprema konstituise se pozivanjem i1i pripisivanj em.6

Wittgenstein se, isto tako, cesto poziva na ljud­ ske oЬlike zivota i interesovanj a i na izvesne veoma " opste "cinj enice prirodne istorij e koj e · S e prihvata­ ju kao takve u nasoj j ezickoj upotreЪi i u struktu­ iranju svakodnevnih aktivnosti - cinj enice koj e su uzgred veoma specij alne i koj e bi ро svemu sudeCi 5.

Taylor.

Martin Heidegger . B eing and Time (New York: Harper & Row, 1962) , str. 109. 6.

STA RAcUNARI NE MOGH

26 1

izmakle programerи и роkиsај и da programira celo­ kиpno ljиdsko znanj e. Wittgenstein kaz e : , ,Aspekti stvari lюj i sи za nas naj vaznij i skriveni sи zЪo g nj ihove j ednostavnosti i familij arnosti ( nismo u s tanjи da nesto zapazimo - zato sto nam ј е uvek pre d ocima. ) ''7 Те sи cinjenice tako tesno povezane sa svim ostalim cinj enicama da, cak ako i ne Ьi mog­ le da .se ucine eksplicitnim bilo Ьi Љ t esko ра moZda i nemogиce, klasifikovati. Ovim diskиsij ama domi­ nira osnovno uvidanj e da је situacij a od pocetka or­ ganizovana u okvirima ljиdskih potreba i sklonosti koje p ridaj и znacenje cinj enicaшa, prave od Cinj e­ nica ono sto one ј еsи, tako da se nikad ne postavlj a pitanj e memorisanj a i pretrazivanj a ogromnog spis­ ka izolovanih podataka bez znacenja. ,

Samиel Todes8* је do detalj a opisao s truktиrи polja iskиstva koj e prethodi cinj enicama i implicit­ no odredиje nj ihovи relevantnost i znacaj . On istice da 1se :svet do!iivJj ava п vi>du polja u okvir:u ро[ј а. Bitovi ili aspekti obj ekata ne dozivljavaJu ,se kao izo­ lovane cinj enice, vec ka o usadene u serij e kontek­ sta. А "и " ima mnoga razliCita znacenj a, od koj ih nij edno nema Cis tu fizickи inklиzij и koju Minsky i McCarthy пzimaj и kao primarnи. Delovi obj ekata se dozivlj avaju kao da ISU и obj ektima koj e sacinjavajи, objekti �su и mestima ko j e ispиnjavajи, а mesto ј е sitиirano и nekoj lokalnoj okolini koj a је pak и hori­ zontu mogиcih ,situacija и ljudskom svetu. Dakle, da­ leko od toga da podaci Ъudu sirovi ; asp�k1?i objekata nisи direktno d at i u sve tu vec kao konkretizacij e оЬ,

7.

Wittgenstein , Philosophical Investigations, str. 50 .

8.

Samuel Todes, The Нитап Body as the Material Subject of the World. Doktorska disertacija na Harvardu, 1963 . Vidi , isto tako , "Compara­ tive Phenomenology of Perception and Imagination, Part I: Perception, " Joumal of Existentialism (prolece 1966) . Todesova teza, isto tako, sadrzi i ntercsantne sugestije и odnosu na neka veoma proZimajuCa svoj stva naseg iskustva i njihovu funkciju . On opisuj e izvesne karakteristike tela , na primer, da se ono krece unapred lakse nego unazad , da stvara polje levojdesno, da moze da odrzava ravnotezu u gravitacionom po!ju; i potom pokazu je kakvu ulogu igraju ova iskustva u nasem saznavanju objekata.

262

H U B ERT

L.

DREYFUS

jekata u mestima u lokalnoj okolini u prostoru i vremenu u svetu. Mi mozemo i stvarmo se usredsreduj emo na zna­ caj an sadrzaj na polju iskиstva zato sto to polj e nije za nas neиtralno nego је struktиirano роmоси nasih interesa i nase sposobnosti da dodemo do onog sto ј е и nj emи. Svaki obj ekt koj i dozivlj avamo mora da se poj avi и ovom ро lји, ра stoga mora da se j avi u okvirи naseg dominatnog interesa u datom trenиt­ kи i kao dokиCiv nekom varij antom aktivnosti koj a ј е stvorila to polj e. Posto mi stvaramo polje и okvirи nasih interesa, mogи da se poj ave samo mogиce rele­ vantne Cinj enice. Tako ј е reievantnost vec ugradena. U sl и caj u konjskih trka, utrkivanj e spada u иsadeni konteks t aktivnosti, ,igara, sportova, takmicenj a. Videti neku aktivnost kao konj sku trku znaCi organizovati ј е u kontekstu namere za pobedom. D a s e vratimo Tay­ lorovom prikazu : Covek -koj i se kladi zainteresovan је da izabere pobednika.

Као lj udsko Ьiсе оп oseca ono sto је obuhvaceno u poduh­ vatu pobedivanj a, а nj egova zainteresovanost znaCi da ј е svestan konj a, dZokeja itd. na onaj naCin na koj i su istЭJknu­ te opasnosti Otuda on zapaza, kada cita Citulje, da је Smi­ tova majka umrla (Smit је dZokej koj i је poznat kao veoma osecaj an ) i iznenada оп tipuj e rprotiv оЬiсај а. Masina Ьi uoeila smrt Smitove maj ke kao cinjenicu о Sшitu, uz sve ostale Cinj enice, kao па priшer, da је Smitov rodak u nekoш drugom gradu postao sinter itd., ali onda се шorati da pro­ veri шoguce koпsekvence tih raznih cinj enica pre nego Sto odluCi da ih uzme ili пе uzшe. u obzir za kladenj e.9

Tako nasi sadasnj i interesi i nasa umesnost iz p ros­ losti иvek иnapred odredujи sta се se zapos taviti, sta се ostati na spoljasnjem horizontи iskustva kao mo­ guce relevantno i sta се se neposredno uzeti и ob­ zir kao bitno. Wittgenstein stalno sugerise da analiza situacije na Cinj enice i pravila ( to ј е ono mesto odakle tra­ dicionalni filosof i ekspert za racunare misle da tre9.

Tay l o r .

sTA RAcUNARI NE MOGU

·

263

Ьа da podu ) i sama ima smisla samo u nekom kon­ tekstu i za neku svrhu. Tako opet elementi unapred reflektuju cilj eve i namere za koj e su isklesani. Kada pokusavamo da nademo kraj nj e elemente, nezavisne od ·konteksta i namera, sto inace moramo da uCini­ mo ako hoeemo da pronademo kraj nje Ьitove koj ima cemo hraniti masinu - Ьitove koj i се Ьiti relevantni za sve moguce zadatke, jer ni,su izabrani ni za j edan o dredeni - mi u stvari polшsa­ vamo da oslobodimo Cinj enice u nasem iskus tvu Uipravo one pragmaticke organizacij e koj a omoguca­ va njihovu fleksiЬilnu upotreЪu u savladivanj u svakodnevnih рюЬlеmа . Ne znaCi da ј е masinski model potpuno nezavi­ san od svrhe : cak i model pamcenj a informacij a mo­ ra nekako da reflektuj e kontekst, ali takva analiza konteksta pomocu Cinj enica i pravila је kruta i res­ triktivna. Da Ьismo ovo uvideli, pretpostavimo da sva svoj s tva obj ekata ( ma sta to znacilo ) mogu eksplicitno da se izraze pomocu staЬla odlucivanj a, tako da se u svakom cvoru belezi da li obj ekt po­ seduje izvestan situaciono nezavisan predikat, ili nj e­ govu suprotnost. Ovu vrstu klasifikacione strukture pюgramirao је Edward Feigenbaum u svom БРАМ mode1u.10* Takva diskriminaciona mreza mogla Ьi, u principu, da predstavlj a iscrpnu, eksplicitnu, od situacije prividno nezavisnu karakterizaciju nekog objekta ili cak i situacij e, ukolilю se smatra obj ek­ tom. Cini se da ona omogucava efikasno pamcenj e informacij a, izbegavaj uCi distinkcij u polj e/obj ekt. 10. Feigenbaиm , An lnformation Processing Theory o f Verbal Lear­ ning, Р-1817 (Santa Monica: The RAND Corporation , 1959 ) . " U ЕРАМ

modeИma takva struktura klasifikacije koj a se zove ,diskriminaciona mreza' j este primarna informaciona s trиktиra. Ona· је proizvod diskrimi­ nacionog исеnја i иtelovljиje и svakom momentи Citavo diskriminaciono иееnје do datog vremena. EPAM-ova diskriminaciona mreza ima strukture staЫa, posto samo j edna grana vodi odozgo do bilo kog datog i'vora: samo jedna pиtanja vodi od cvora sa vтha , Ш korena, do Ь ilo kog сvога и mre2Ji. Stimиlиsni objekot koji se p1redstavlj a ЕРАМ-и moze da se klasifikuje sortiranjem prema granicnom cvoru и mrezi . " (William Wynn, An lnfor­ mation-Processing Model of Certain Aspects of Paired-Associate I.ea ming, str. 5.)

HUB ERT L. DREYFUS

264

Ali, izostavlj eno је nesto presudno u opisu takve in­ formacione strukture : sama organizacij a strukture koj a igra klj ucnu ulogu u pamcenj u informacij a . Informacije se и staЬlи razlicito pamte i razlicito im se pristиpa и zavisnosti od poretka и kome se prave diskriminacije. Као sto William Wynn ( Vilij am Vin ) primecuj e u diskusij i о EPAM-u : Proces klasifikacij e kod ЕРАМ-а је sиvise zavisan od istorij e i nep.rilagodlj iv, ј ег diskriminaciona mreza moze da raste samo odozgo prema dole i ne moze da se reorgani­ zиje s vrha. Testovi иneti и mrezи, koj i se kasnij e роkаzи­ ји kao ·diskmminaciono veoma slabi za dati skиp stimиlиsa, ne mogu da se иklone niti mogu da se иvеdи novi testovi и gornj,i deo mreze. Tako, kada se jednom formira, ЕРАМ-оvа diskriminaciona mreza se tesko moze reorganizovati и in­ teresи vece efi:k asnosti ponovnog izvlacenj a informacij a. Svaka procedиra koj a reorganizиj e testove и struktиri oz­ Ыlj no pogorsava izvlacenj e mnogih poj edinosti sadrzanih и шemorij i.1 1 .

.

.

Poredak diskriminacij a ј е , dakle, kljucan. Ali u fizickom svetu svi predikati imaj u isti prioritet. Jedino programerov o secaj situacij e odreduj e pore­ dak u stablu odluCivanj a. Preko programerovog sи­ da и kompjиterizovani model se uvodi distinkcij a izmedu polj a i obj ekata и polju. Pragmatick,i kon­ tekst koji koristi programer zaista moze i sam da se okarakterise роmоси staЬla odluCivanj a, ali samo u nekom poretkи diskriminacij a koj i reflektиje siri kontekst. Informacij a koj a se odnosi na ovaj siri kontekst na svakom nivou ј е zaista ugradena и op­ stu struktиru sta!Ьla, ali ne u neki o dredeni cvor. Situacij a se na svakom nivou reflektuj e u progra­ merovim pragmatickim intuicij ama koj e иpravlj ajи poretkom odlиka; ali ovo fiksira Cinj enice u j edan poredak zasnovan na konkretnoj svrsi i neminovno unosi nedostatak fleksibllnosti, koj i је primetio Wynn. S druge strane, ako u ime fleksiЬilnosti шоzе da se eliminise celokupno pragmatick o uredivanj e, 11.

Wynn,

ор.

cit. , str . 9.

$ТА RAcUNARI NE MOGU

265

tako da Ьi masina mogla da asimilиj e nestrиktиirani spisak pre'Ciscenih cinjenica - cinj enice о veliCina­ ma i oЬlicima obj ekata и fizickom svetи, ра cak i о njihovim mogиCim иpotrebama, kao pojedinacnim fиnkcij ama - onda Ьi sve ove cinj enice morale da Ьиdи eksplicitno иkljиcene ili iskljиcene prilikom svakog proracиna, а racиnar Ьi Ьiо zatrpan nj iho­ vom beskonacnoscи. Ovim se ne porice da ljиdska blca ponekad иzic maju ]zolovane podatike i nastoj e da otik·ri ju nji­ hovo znacenje pokиsavaj иCi da ih иdеnи и pret­ hodno a'kиmuliranи memorijи informacij a. Sherlock Holmes (Serlok Holms ) i svi ostali detektivi obav­ lj aj и to profesionalno ; svako slicno Cini kada se na­ lazi . и nepoznatoj sitиacij i. Ali cak i и ovim slиcaje­ vima mora da postoj i neki opstij i kontekst и kome smo kod kисе. Marsovac bi morao da se snalazi и veoma nepoznatom kontekstи kada Ьi Ъiо na zemlj i, ali ukoliko ne deli nikakve ljиdske svrhe nj egov za­ datak o dvajanj a relevantnog od irelevantnog, sиs­ tinskog od nesиstinskog, Ыо Ьi opet Ъeznadezan, kao i kod racиnara. Svi mi, isto tako, znamo sta znaci pamtiti i иpotreЬlj avati podatkc и skladи s pravilima и ne­ kom ogranicenom kontekstи. Na primer, mi to Ci­ nimo kada igramo nekи igru kao sto је bridz, mada cak i ovde dobar igrac bridza pamti podatke izra­ zene preko svrhe i strategij a i slobodno se sluzi heи­ ristickim pravilima. Ponekad, isto tako, odigramo alternative и nasoj masti da Ьismo predvideli sta се se desiti и stvarno j igri pred nаша. Ali to Cinimo samo zbog toga sto znamo sta znaci orij entisati se и svetu и kome nismo kod kисе; ili slediti propi­ sane operacije kao sto sи heиristike za licitiranj e u Ъrid:Zи, i kako и masti modelovati dogadaj e koj i se jos пisи dogodili, tako da naj cesce znamo da nismo svesni da to radimo. Tvrdenje da ipak takve operacij e obavlj amo nesvesno ili је empirij ska tvrdnj a, za kоји ne postoj e dokazi, ili ј е aprio rna tvrdnj a za-

266

HUBERT L . DREYFUS

snovana na isto j onoj pretpostavci koj u ovde do­ vodimo и pitanj e. Kada smo ko d kuce u s vetu, objekti sa znace­ nj em usadeni u svo j kontekst referencij a medu ko­ j ima zivimo nisu шodel sveta upamcen и nasem urnи ili mozgu; oni su sam svet. Ovo moze da izg l eda plaн­ zЊilno za j avni svet opstih svrha, regulacij e sao bra­ caj a i tako dalj e. Ali, mogao bih da upitam sta ј е s mojim isku s tvom ; sigurno је moj privatni skup Cinj enica u mome umu ? Ovo izgleda plaиzЉilno sa­ mo zbog toga sto j os uvek mesamo ovaj ljudski svet sa nekom vrstom fizickog univerzuma. Moj i lic n i planovi i moj a secanj a upi s ani su u stvari oko mene bas kao sto su to i j avni cilj evi ljudi иopste. Моја secanj a su memorisana u poznatom izgledu st o li ce ili pretecoj atmosferi raskrsnice, gde sam j ednom bio ozleden. Moj i planovi i strahovanj a vec sи ugra­ deni u mom dozivlj avanj u nekih objekata kao priv­ lacnih, а drugih kao obj ekata koj e treba izЪegavati. " " Podaci о drustvenim zadacima i svrhama, koj i su ugradeni u prostore i obj ekte oko mene, prekriveni su ovim licnim "podac ima " koj i su isto toliko deo mog sveta. Na kraju krajeva, licne pretnj e i privlac­ nosti 1nisн п i·s.t a suЬj ektiVIПij e 6,d opstel'jiUid'sikЉ sv.ma. Sada UV1idamo zasto, cak lkada bi ner
STA RAcUNARI NE MOGU ·

267

Ako је tesko prihvatiti ovu ideju to је z bog toga sto је ovo fenomenolosko obj asnj enj e sиprotno kartezij anskoj tradicij i koj a zamislj a da fizicki svet delиj e na nas иm koj i onda organizиj e svet и skladи s ranijim iskиstvom i иrodenim idej ama i pravilima. Ali ni Dekart nij e onako konfиzan kao sto su to sa­ vremeni psiholozi i istrazivaCi vestacke inteligencij e . O n tvrdi d a ј е svet koj i delиje na nas svet cisto fi­ " zickih kre tanja, dok је " svet и иmи svet obj ekata, instrumenata i tako dalj e . Samo је nej asan odnos izmedи ova dva sveta. Medиtim, teoreticari vestacke inteli:genoij e, ;kao sto је Milll!sky, iшајн grнbljн slikи и kojoj se cak i ne poj avlj иj e svet orшia . Ро nj ima, иm prima detalje svakodnevnog sveta nekи vrstи trenиtnih snimaka stolova, stolica itd. Onda se ovi fragmenti rаsрогеdиј и роmоси modela sagradenog od drиgih Cinj enica koj e је иpamtio иm . Spolj asnj i svet, koj i predstavlj a masи izolovanih ci­ njenica, interpretira se preko иnиtrasnj eg skladista drugih, izolovanih, ali dobro katalogiziranih Cinj eni­ ca, koj e је na neki naCin sagгadeno na osnovи гa­ nij ih iskиstava о ovom fгagmentiranom svetи, а rezиltat ј е dalj e obradivanj e ovog нnиtгasnj eg mo­ dela. Nigde ne srecemo poznati svet orиda organizovan и smislи svгha. Minsky ј е гazгadio ovaj kompjиteгski Dekaгti­ zam и j edan blosofski pokиsaj . On poCinj e sa dava­ njem plaнziЬilne deskripcij e onog sto је и stvari иloga imaginacij e : ·

Ako neko stvorenje moze d a odgovori na pitanj e о h ip o te t i c­ kom eksperimentu а da ga ne izvede , onda ј е demonstriralo izve s no znanj e о svetu. Jer nj eg ov (sic) o dgovor na pitanj e mora da bude kodirana ·deskripcij a ponasaпj a ( u samom stvorenj u ) пеkе s ub m a iИn e ili "modela" koj i se odaz iv a па neku kodiranu deskr1pcij u situ a cij e u svetu, koj u opisuj e p i t an j e . 1 2

Minsky onda, bez obj asnj enj a ili opravdanj a, gene­ гalizиje ovaj plaиziЪilni opis fиnkcij e imaginacije na celokиpno opazanj e i znanj e : 1 2 . Minsky, Sema11tic !llformation Pmcessing, s t r . 425-426.

HUB ERT L . DREYFUS

268

Na pitanje о stvarima u svetu odgovaramo iskazima о po­ nasanju odgovarajucih struktura и nasem modelu sveta.13

On tako uvodi formalizovanu kopij u spolj asnj eg sveta; kao da nam је pored objekata koj i izazivaju nase delovanj e potrebna i enciklopedij a u koj oj mo­ zemo da potrazimo gde smo i sta radimo : covekov model sveta ima izrazito Ьirpartitnu struktuш : j e dan deo se bavi stvarima mehanickog, geometrijskog, fizic­ kog karaktera, dok је drug i asociran sa stvarima kao sto su cilj ev:i, znacenj a, ·drustveni ,poslovi i slicno.14

­

Ako celokupno znaнj e trazi neki model онdа nam ј е , naravno, potreban i model о na:ma samima : Kada se coveku postavi opste pitanj e о nj egovoj sorpstvenoj prirodi, on се pokusati da ponudi opsti opis svog modela о samome sebl.15

I naravno, da Ьi ovaj sopstveni opis Ьiо kom­ pletan Ьiсе nam potreban opi s naseg modela о mo­ delu nas samih i tako dalj e. Minsky misli о ovom samoreferencij alnom regresu kao о izvoru filosof­ skih konfuzij a u pogledu uma, tela, slobode volj e i tako dalj e. On ne shvata da ј е njegovo insistiranje na modelima uvelo regres i da ј е ova teskoea dokaz filosofske нekoherentnosti нjegove pretpostavke da se нikad nista ne zna direktno, vec samo preko mo­ dela. Uopste uzevsi, sto covek vise misli о ovoj slici teze ји је razumeti. Reklo Ьi se da postoj e dva sveta, struktura spoljasnjih i ,struktura unutrasnjih poda­ taka, od koj ih nij edan nije dozivljen i od koj ih ni­ j edan nij e fizicki svemir ili svet oruda koj i normal­ no dozivljavamo. Cini se da ne postoj i mesto za fizicki univerzum ili za nas svet meduzavisnih obj e­ kata, vec j edino za ЬiЬlioteku koj a opisuje svemir i ljudski svet koj i , prema teorij i, ne moze da postoj i. 1 3 . ! Ь id. , s t r . 426 . 14. !Ьid., str. 427 . 1 5 . !Ь icl . , str. 428 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

269

Odbaciti ovu teoriju kao nekoherentnu ne znaCi demantovati da fizicka energij a bombarduj e nas ti­ zicki organizam i da kao rezultat s1edi nase iskustvo о svetu. То prosto znaci tvrditi da fizicka obrada fizicke energij e nij e psiholoski proces i da se ne odvij a u vidu sortiranj a i pamcenj a Cinj enica koje su lj udi prikupili о stolovima i stolicama. Lj udski svet је pre rezultat ove oЪrade energij e, а ljudskom svetu nij e potrebno j o s jedno mehanicko ponavlj a­ nj e istog procesa da Ьi Ьiо opazen i shvacen. Ova misao ј е tako jednostavna, ра ipak ј е veo­ ma tesko shvataju oni koj i su izrasli iz dekartovske tradicij e, tako da је mo:lda neophodno jos j ednom preCi ovaj teren, ovog puta vracajuCi se na speciti­ can .slucaj pomenute konfuzij e. Као sto smo videli, Neisser poCinj e svoju knj igu Kognitivna psihologija izlaganjem onog sto on zove " centralni proЫeni sa­ znavanj a " . Izvesno је da postoj i stvaran svet drveea, ljudi i automobila, ра cak i !Jшj iga . . . Medutim, mi nemamo direktan, neposre­ dan pristup svetu niti bilo koj em od njegovih svoj stava.16

Ovde ј е , kao sto smo zapazili u Poglavlj u 4, steta vec ucinjena. Postoj i zaista svet do koj eg nemamo neposredan pristup . Ne opazamo direktno svet ato­ ma i elektromagnetskih talasa ( ako uopste ima smisla govoriti о nj ihovom opazanju ) - ali svet automoЬila i knj iga је upravo svet koj i direktno dozivljavamo. U Poglavlj u 4 videli smo da kod ovog mesta Neisser priЪegava neopravdanoj teorij i da opazamo " trenutne snimke " ili culne podatke. Nj e­ govo dalj e obj asnj avanj e samo povecava kontuziju : U fizickom smisiu ova stranica ј е niz malih mrlj a mastila koj e su . smestene и odredenim p ozicij ama na povrsini papiraY

Atomi u kretanju su ono sto postoj i u fizickom smi­ slu, а ne papir i male mrlj e mastila. Papir i male 16.

Neisser, Cognitive Psychology, str. З .

17.

/Ьid.

270

H U B E RT

L.

DREYFUS

mrlj e mastila su elementi u ljudskom svetu. Neisser, medutim, pokusava da na nj ih gleda na neki speci­ j alan nacin, kao da ј е divlj ak, Marsovac ili racunar, koj i ne znaju cemu oni sluze. Ne postoj i nikakav razlog za pretpos tavku da su ovi neoЬicno izolovani objekti ono sto ljudi direktno opazaj u ( mada se mozda ovo iskustvo moze aproksimirati veoma spe­ cij alnim, odsutnim stavom koj i obuzima kognitiv­ nog psЉologa kada sedne da pise knj igu ) . Ono sto normalno opazamo to је stampana stranica. Dalj e, ispostavlj a se da је Neisserov srednj i svet, koj i nij e ni svet fizike niti ljudski svet, arte­ fakt. Niko nikad nij e video takav mracan svet; ni­ jedan fizicar nema u svom sistemu mesto za takav svet . Medutim, kada ga j ednom postuliramo , nemi­ novno sledi da se ljudski svet nekako mora da re­ konstruise iz ovih f ragmenata . Jednostrani

u

svoj oj .perspektivi, radikalno se menj ajuCi

u

s vakoj sekundi rnekoliko puta, j edinstveni i novi u svakom trenutku, proksimalni stimulusi imaj u malo slicnosti bllo

sa stvarnim obj ektom iz koga nastaju Ьilo .s a obj ektom iskнstva ikoj i се na kraju konstruisati onaj koj i opaza.18

Ali, izliSan ј е Citav ovaj proces konstrukcij e. On ј е opisan terminima koj i imaj u smisla samo ako co­ veka zamislj amo kao racunar koj i prima izolovane Cinj enice iz sveta u kome on nema nikakve svrhe; programiran da ih нpotreЬlj ava, uz jos mnogo bez­ nacaJnih podataka koj e је akumulirao ili koj i su mu dati, samo Ьi izvukao neki smisao ( ma sta to znacilo ) iz onoga sto se desava oko njega. Ne postoj i razlog za pretpostavku da normal­ no lj udsko Ьiсе ima ovakav proЬlem, mada ga imaj u izvesni afazicari. Normalna osoba dozivlj ava abj ekte sveta kao vec medusobno povezane i pune znacenj a. Ne postoj i nikakvo opravdanj e za pretpostavku da prvo do:Zivlj avamo izolovane cinj enice, ili trenutne snimke Cinj enica, ili trenutno viёlenj e snimaka izolo1 8 . !Ьid.

s TA RACUNARI

NE

MOGU

27 1

vanih Сiпј епiса, ра im tek onda pridaj emo zпacenj e . Analiticka izlisnost ovakvog procesa ј е оrю s t o po­ kusavaj u da istakпu savremeпi filosofi, kao sto su Heidegger i Wittgensteiп. Da bismo to sto priЬliZnij e izrazili recima Neisserove diskusije trebalo Ьi reCi : "ljudski svet је duhovni model fizickog sveta " , i ne­ ma smisla izmislj ati пeki treCi svet - koj i ј е izme­ du fizickog i lj udskog sveta - i koj i ј е proizvolj no osiromaseпa verzij a sveta u kome zivimo, iz koj eg ovaj svet ponovo mora da se izgradi. Oetti1nger ј е j ediпi medu stгucnj aciшa za ra·6u­ пare video da u svetu percepcij e i j ezika, gde blng­ vista i istrazivac vestacke iпteligeпcij e otpociпj u svoj u aпalizu, uvek mora da bude prisutп o пеkо globalпo . zпасепј е. Ono sto ја zelim d a nagavestim n e mora d a Ьнdе i nova Ьila izguЬljena iz vida, moz­ , da s pravom zbog toga sto, kao sto s am rekao, ona ne kazuj e

s uges tij a ali cini mi se .da ј е

sta treba ·dalj e шaditi. Ono sto ј а sugerisem reklo Ьi se kao da ј е percepcij a znacenj a primarna, а da ј е sve ostalo posledica razumevanj a znacenj a.19

Ali izgleda da Oettiпger пе vidi da ako j ednostavпo potrazimo neku пovu vrstu procesa pomocu koj eg se " proizvodi" OVO global110 zпасепј е, i tako obrnemo tekuce pogresno shvataпj e, da cemo пeminovпo naiCi na nesto sto liCi па misterij u ili corsokak. Kada pokusamo ovo da preokrenemo i kazemo : "DobrrJ, evo zvucnog talasa koj i vam nailazi ili nj egovog ekvivalenta na stampanoj stranici, sta је to sto se ·dogada kada me slusate iLi 6irtate Stampanu strailliou Мо vam u j edlno omogucava da reagujete. na znacenj e koj e vam saopstavam ? " , onda se cini da na ovom mestu upadamo u corsoka:k .2 0

Ono sto Oettiпger, isto tako , пе uspeva da razume to је ciпjenica da postoj i ili struj a zvuka ili razgo­ vor koj i ima smisao . Zпacenj e se ne proizvodi iz elemenata bez zпасепј а, Ьilo da su опi znaci ili zvu1 9 . Oettinger, 20. /Ьid.

" Laпgllage

апd Information , "

str.

296.

HUBERT L . DREYFUS

272

ko vi S truj a zvukova је proЬlem za fiziku i neruro­ fiziologij u, dok se па nivou razgovora vec o bavlj a nuzna obrada en ergije, а rezultat ј е smisleni svet za koj i se ne trazi nikakva nova t eorij a p ro dukcij e niti Ьi ona mogla konzistentno da se zamis l i Da Ьismo izЪ egli izmislj anj e proЬlema i miste­ rij a, fizicki svet moramo da prepustimo fizicarima i neurofiziolozima i da se vratimo nasoj d es k rip cij i lj ru dsk o g sveta koj i opazamo neposredno . Pro Ыem s koj im se suocavaj u savremeni filosofi j este opisati kontekst i1i situacijru u koj oj ziv e ljudi Ъеz unose­ nj a pгedrasruda iz istorij e filosofije ili sadasnje op­ Cinj enosti masinskim modelima. Ovo nas vraca na­ t rag p roЬlemu regularnosti i pravila. Nasa kontekstom vodena aktivnost pomocru ko­ je konstantno mod i fikuj em o re�evantnost i znacaj pojedinih oЪj ekata i cinjenica sasvim је regularna, ali regrularnost ne mora i ne moze u potpunosti da bude rukovodena pravilom. Као ru slucaju to le ran­ cije dvosmislenosti, nasa aktivnost ј е j ednostavno onoliko vodena p ravilom koliko је neop hodna za dati zadatak - naravno, sam zadatak nije preciz­ nij i od pravila. Wittgenstein, kao i Hei degger, posma tra regu­ l ac ij u saobracaj a kao paradigma:t ican slucaj : .

.

Regulacij a saobracaj a na ulicama dozvolj ava i zabranjuj e izvesne aikcij e od strane vozaca i pesaka; ali ona ne pokusa­ va da upravlj a sveukupnoscu nj ihovog kretanj a. Bilo bi besmisleno govoriti о " idealnom " uredenju saobraca�j a koj i Ьi to ciпio; na prvom mestu, ne Ьismo imali nikakvu ide}u sta da zamisltmo kao ovaj ideal. Ako ш�kо z e l i striktnije da regulise. saobracaj н nekom pogledu, to ne znaci da taj zeli da se priЬШi takvom idealu.21

Ova kontekstual n a regularnost, nikad k o mplet no vodena pravilom, ali нvek uredena onoliko koliko је po tr eiЬn o, toliko је p6srutюa .da se lako previdi. Medutini, kad se j ednom na nju usredsredi pa:Znja, kao na p o zadinu resavanj a proЬlema, upot reЪ e jezi-

­

2 1 . Ludwig Wittgenstein , Zettel (Berkeley: Press , 1967) , str. 78.

University of California

sTA RAcUNARI NE

MOGU

273

ka i ·osta1og inte ligentn og ponasanj a, nije vise nuzno pretpostavlj ati da је ov o uredeno ponasanj e vodeno pravilo m . Model zasnovan na pravi li m a izgleda ne­ ophodal!1 ,s amo ako se apst!rahuj emo iz ,ljнd:ske situ­ acij<e, ,ka o sto su to filosofi n ast oj al
S I T UACIJA КАО FUNKCIJA LJUDSKIH POTREBA

U svetн smo kcd kuce i mozemo и n i emu da se snalazimo za to st:) ј е to nas svet koj i mi proizvodi­ mo kao kontekst za nasu pragmaticku aktivnost. Do sada smo opisivali ovaj svet ili situaciju i nacine na koje nam on omogиcava da se usredsredimo na objekte od znacaj a и nj emи. Isto tako smo sнgeri­ sali da је ovo polje iskнstva strиktиirano роmоси nasih zadata'k a. Ovi sи povezan:i sa cilj evima, а ovi opet odgovaraju drнstvenim i individualnim potre­ bama onih Cij a је aktivnost proizvela svet. Sta nam ovo kazиj e о mogucnos ti VI ? Ako sи podaci koj e treba pamtiti i do koj ih treba dose­ zati normalno organizovani и smislи speciticnih ci­ lj eva, onda Ьi izgledal.o da se osnovni proЬlem oЬim­ nosti podataka s kojim se sиocava VI mogao resiti ako Ьi se samo izradio spisak cilj eva i nj ihovih prio­ riteta - ono sto strнcnj aci za racиnare, koj i se bave programima odluCivanj a, zovu fиnkcij e utiliteta i programirao l1 racнnar zajedno sa cinjenicama. Videli smo, medutim, da eksplicitni ciljevi ne obavlj aj и posao, cak ni za organizovanje prostih programa za resavanje proЬlema. Teskoce j edno­ stavne analize sredstava i ciljeva роkаzији da za maisirnu, ·da bl resbla caik i ,dOib·ГO str,ukbиirane prob­ leme, nije dovoljno da ima kraj nj i cilj i da meri svoj napredak prema ovom иnapred postavlj enom rero!ltatи. Plaпiшnj e zahteva rprornalazenje 6U!Stiп­ sikih operacij a, kao sto 'SH па primea- za "pragmatic­ ka razmatraюj a" programcri morali kradom da de-

STA RAcUNARI NE MOGU

275

finbliu relat
ramo da pokиsamo detaljnije da opisemo kak o se ovo pragmaticko strиktuiranje razlikиj e od analize sredstava i cilj eva, postavlj ajиCi и kraj njoj instanci pitanje da li se ova ljudska sposoЪnost za svrhovitи organizacij u и principи moze programirati na digi­ talnim masinama. Razlikи izmedи lj иdskih cilj eva i masinskih is­ hoda ili cilj eva, zapazio је j edan naucnik koj i је i sam radio na raspoznavanjи oЪlika. Satosi Wata­ naЪe (Satosi Vatana1b e) opi,suj e ovu �ralZJlilkru na sle­ deCi naCin : Za �coveka procena vrednosti se pravi prema nekom siste­ mu vrednosti koj i је nespeciOcan i kvazi-emotivan, dok Ьi za robota procena vrednosti j edino mogla da se pravi pre­ ma nekoj tabeli ili specificnom kriterijumu . . . Ova razlika је suptilna ali duboka. ( Moglo b i se roci) da covek ima vrednosti dok ma:sina ima ciljeve. Naravno, i ljudi imaju ciljeve, ali ovi su izvedeni iz nekog sistema vrednosti i nisu konacni arЬitar nj ihovih akcija, kao Sto Ьi Ьili za robota . . cim se posta:vi cilj , masina moze �d a ga sledi bas kao Sto to moze i covek. Slicno ovome, ljudsko utiLitarno ponaSaпj e masina lako moze da simulira ako su ј ој dati i ako su utvrdeni kvantitativni utilitet i verovatnoca svakog alter­ nativnog <dogadaj a_ Ali masina nikad ne moze da dospe do izvora iz koj eg је izveden ovaj utilitet.1

W atanabe 1:Jvrdi �da su ove vred:nosti su:stinske za inte1Lge:n1:Jn o rponasaюje. Јег kao sto Watanabe istice, " postoj i beskonacno mnogo mogиcih hipote­ za koj e podиpire iskustvo . Ogranicavanje ovih hipo­ teza na manj i podskиp cesto se obavlj a na osnovu nej asno koncipiranog kriterij иma, kao sto sи prin­ cip j ednostavnosti Ш princip elegancije . "2 :Eeonkret­ nij e , Watanabe tvrdi �da moze :da � s e demon,stri1ra da bilo koj a dva objekta imaj и isti broj zajednickih 1. Satosi WatЗ!D.abe, . ,La Simttlarion mutuelle de l 'homme et la machine, " Compte Rendu du Symposium s u r La Technologie et l'humдnite (Lausanne, 1965) , str. 6. (Мој prevod.) 2. Watanabe . .,Comments on Кеу Issues , " u Dimensions of Mind, ured . Sidney Hook (New York : Collier, 1961 ) , str . 1 35 .

276

HUBERT L . DREYFUS

predikata . Okoliko паш se Cllll'l da ovo nij e slucaj , to ј е zbog toga sto izvesne predikate sшatraшo vaz­ nijim od drugih. Ova odlиka о tome sta ј е vazno zavisi od naseg sistema vrednosti.3 Ali zasto od naseg sistema vгednosti, а ne od liste cilj eva ? Kako se ono •s to Wataпabe zove sistem vrednosti razlikиj e od ·fиnkcij a нtiliteta ? Do sada ј е izgledalo d a se jedina razlika sastoj i и tome sto sи vrednosti шaglov.iЩ e. АЉi , .u Cit
S TA RAcUNARI NE MOGU

277

vrednostima pripada strukturi polja iskustva, а ne obj ektima u njemu . Videli smo da ј е i samo iskustvo organizovano pomocu nasЉ zadataka. Slicno strukturi sahovske igre, svet је polj e u kome postoj e podrucj a pi1iv1a­ cenj a i odbij anj a putevi pristupa, regioni aktivnos­ ti i o dmora. U nasem perceptivnom svetu svi sшо mi m aj s to ri igraci. OЪjekti su vec smesteni i raspo­ znati na opsti naCin pomocu karakteristika polj a u kome se nalaze pre nego sto se usredsredimo na njih i pozabavimo se nj ihovim detalj ima. Samo zbog toga sto nasi interesi nisu objekti u nasein iskustvu oni mogu da igraj u ovu fundamentalnu ulogu orga­ nizovanj a naseg iskustva u strukture ili regione koj i imaj u znacenj e. Heidegger ј е opisao naCin na koj i ljudski iш:е· r esi raspoгeduju iskustva u mesta i гegione : ,

Oprema ima svoje mesto ili lezi unaokolo' : ovo mora, и principи, d a se razlЉu i e od nasишicпog dogadaj a и nekoj prostornoj pozicij i . . . Vгsta mesta koj a se konstruise prav. сет i udalj enoscи (а Ьliskost је samo j edan vid ovog dru­ gog ) vec је orij entisana prema nekom regionu i orij entisa­ na и nj emи . . . Stoga, sve Sto је konstantno pri rиci, а sto promislj eno Bice-u-Svetи иziша и obzir, unapred ima svoj e mesto. Samo ,gde' onog sto ј е pri rиci daj e se na procenи, kao s tvar interesa . 4 ,

.

.

Heideggeг ј е , isto tako, prvi skгenu o paznju na nacin na koj i se filosofij a od svog pocetka posve­ tila pokusaj ima da preokгene iпterese preko koj ih dozivlj avamo obj ekte koj e bismo mogli da promat­ гamo i da п j ima upravlj amo. Sokrat se po svetio pokusaj u da svoj a i tuda opredelj enj a uCini ekspli­ citnim tako da Ъi mogla da se uporeduj u, vrednos­ no procenjuj u i opravdavaj u . Ali fundamentalna i cudn a karakteristika naseg zivlj enj a sastoj i se u tome da, kad god pretvorimo nase naj licnij e inte­ rese u obj ekte koj e mozemo da proucavamo i Ьira­ mo, oni prestaju da nas obuzimaj u . Oni vise ne or4.

Heidegger, Being and Time,

stг.

136-137.

278

HUBERT L . DREYFUS

ganizuju polje znacaj nih mogucnosti preko koj ih deluj emo, vec postaj u upravo j edna mogucnost vise koju mozemo da izaberemo ili o dbacimo. Tako su filosofi konacno ,stigli do nihilizma Nietzschea i S a r t­ rea u kome se о licnim interesima misli k ao о ta­ beli vrednosti koj e se proizvolj no biraj u i koj e se, isto tako, proizvolj no mogu odbaciti i ponovo pro­ cenj ivati . Prema Nietzscheu " veliki covek ј е nuzno Slkepti!k . . . S�01Ъoda od Ы:1о ikoj e V·J.1ste IUibedenj a deo " ј е ·sna:ge njegove vo:l j e. 5 * Ali sta nedosta j e ovoj slici рогеd osecaj a o bu­ zetosti эvo}im orpred�lj enj em ? U cemu ј е rarzJl.iJka lka­ da пеkо p01kus ava ·da pгowede iпt>eliJgentno !POПaSa­ nje ра 'S'U njegove procene za:snovane na fulnJkcij i uti­ liteta umesto na nekom kraj njem interesu ? Jedna rarzд
sTA RAcUNARI NE MOGU

279

Herib er,t S1mon i Walter Reitman ( Va,l ter Raj t­ man ) uocili su da emocij a i motivacij a igraju neku ulogu u inteligentnom ponasanj u, ali nj ihov naCin simuliraпj a o v e uloge sastoj i s e u pisanju programa u kojima " emocij e " mogu da prekinu rad na j ednom proЬlemu da Ьi se uveli spolj asnj i faktori ili da Ъi se zapoceo rad na nekom drugom pгoЬlemu .7 Reklo Ьi se da oni ne shvataj u da emocij e i interesi prate i vode nase kognitivno ponasanj e. Ovo је opet slucaj nesposobnosti da se uoci ono sto niko ne zna kako da programira. Heidegger pokusava da obj asni prozimni inte­ res koj i organizuj e ljudsko iskustvo pomocu osnov­ ne ljudske potrebe da se shvati sopstveno Ьiсе. Ali ova analiza ostaj e veoma apstraktna. Ona obj asnj ava znacaj na opsti naCin, ali ne i neki specificni cilj ili specificni znacaj . Tako Heidegger, u s tvari, izj ed­ nacava SVU ljudsku aktivnost sa kreativnim resava­ vanjem proЬlema ili nekim umetnickim s tvaranj em gde ne znamo u potpunosti sta је Ьiо nas ci lj dok ga ne postignemo. Za Heideggera ne postoj i nikakav spisak specifikacij a koje resenj e mora da ispuni. Ipak nase po trebe su dovolj no odredene da Ьi stva­ rima pridavale za паs specificno zn acenj e, а ш nogi nasi ciljevi su sasvim ekspli c itni . D a Ьisnю ovo ra­ zuшeli, po trebna nam ј е konkretnij a fe no ш enolos ­ ka analiza ljudskih potreba. Filosofska i psiholoska tradicij a ( sa izuzetkom pragшaticara ) pokusala ј е da ignorise ulogu ovih potreba u inteligentnoш ponasanju, а masinski mo­ del је pruzio poj acanj e ovoj tendencij i. Tako N . S . Sutherland ( N. S . Saderlend) , profesor eksperiшen­ talne psihologij e na Univerzitetu u Sussexu, u clanku " " Masine i ljudi piSe : ,

PreZivlj avanj e i samoodrzanj e postizu se gene.tskim ugra­ divanj em и ljudski mozak serij e nagona ili cilj eva. Neki 7. Herbert S imon, , .Motivation and Emotional Controls of Cogni­ tion, " Psychological Review , Vol . 74, No. 1 (1967) , str. 29-39. Vidi isto tako, Walter R. Reitman , Cognition and Thought, (New York: Wiley, 1965) .

HUBERT L . DREYFUS

280

od ocevidnih su glad zed, seksualni nagon i izbegavanj e bo­ la. Svi ovi nagoni su parohiJj a:1ni и ,tom sшi,sLu Мо se mogu zamisli'ti slozen i sistemi obrade informacij a koj i ispolj ava­ ju mteHgentno poпasanje, abl норМе nemaju nagone.8 ,

Videli smo, medutim, da nam nase telesne роtге­ Ье direktno ili indirektno omogucavaj u osecaj datog zadatka pomocu koga se nase iskustvo struktuira kao znacaj no ili neznacaj no . Ove potrebe imaju vrlo specificnu strukturu koj a, iako је specificnij a od Heideggerovog obj asnj enj a, liCi na umetnicko stva­ ranj e. Kada osetimo potrebu mi isprva ne znariю sta nam је potrebno . Moramo da istrazuj emo da Ьis­ mo otkrili sta suzЬij a nasu nelagodnost ili nas ne­ mir. То se ne moze otkriti uporedivanj em raznih objekata i aktivnosti sa nekim obj ektivnim, odrede­ nih kriterijumom, vec p relю onog sto Todes zove nas,im osecanjeш zadov01lj enj a . Ovo zadovoljenj e se dozivlj ava kao otkrovenj e onog sto nam ј е sve vreme Ьilo potrebno, ali to је retroaktivno razu­ mevanj e i prikriva Cinj enicu da smo Ьili nesposobni da odredimo nasu potrebu, а da prvo ne doЬijemo to zadovolj enj e. PrvoЬitno ispunj enj e Ьilo koje potrebe ј е da1Me o:no sto Todes zove krea:t1VIno otlkrorvenj e .9* Tako ljudska Ъiса ne poCinju sa genetickom ta­ belom potreЪa ili vrednosti koj e docnij e sami seЪi otkrivaj u. Ni onda kada su autenticne, lj udi ne us­ vaj aju proizvolj no vrednosti koj e im namece nj ihova okolina. Pre Ьi se reklo da u otkrivanj u onog sto im је potrebno oni Ьlize odreduj u opstu potrebu koj a ј е s,те vreme pos toj ala, ali nij e Ъila determinisana. Ovo ј е naj oCiglednij e kada ј е rec о manj e in­ stinktivnim psiholoskim potrebama. Kada se covek 8. N. S. Sutherland, Science Journal (oktobar, 1968) , str. 48. 9. Vidi Samuel Todes, The Human B ody as the Material Subject of tlte World, doktorska d i s ertacija , Harvardski univerzi t et , 1%3 . Jedini filosof koj i је primetio teskocu postavljenu vestackoj inteligenciji u pogledu Ьioloske osnove ljudskog ponasanja j este Keith Gunderson, koji u nedav­ nom eseju Philosophy and Computer Simulation " beiezi : " Na ovom m e s t u " podrucje istrazivanja, poznato kao Ь io simulacij a , preuzima daleko veci zna­ caj nego KS. " (Ryle, А Collection of Critical Essays, Osc ar Р . Wood i George Pitcher, ured . /New York: Anchor , 1970/ str. 339.)

�ТА RAcUNARI NE MOGU

28 1

zaljuЬi on voli odred'enu zenu, ali on nije osecao potrebu za tom odredenom zenom pre nego sto se z aljubio. Medutim, posto se vec zalj uЬio, sto znaCi, posto ј е utvrdio da ga ovaj odredeni medusobni od­ nos zadovolj ava, potreba postaj e specificna kao po­ treba za tom odredenom zenom, а covek је ucinio kreativno o tk rovenj e о 'seЬi samom. On је postao vrsta licnosti koj oj ј е potreban taj specificni medu­ sobni o dnos i шоrа da gleda na sebe kao na coveka kome је taj specificni odnos Ьiо potreban sve vreme . U takvom stvaralackom otkrovenj u svet nam poka­ zuje nov poredak vaznosti, koj i пiј е ni j ednostavno otkriven niti је proizvolj no izabran . Soren Kierkegaard ј е imao mnogo da kaze о na­ Cinu na koj i se covekova licnost ili covekovo ја iz­ nova definise u takvom iskustvu i kako sve u svetu te licnosti doЪij a nov nivo znacenj a. Posto takva pro­ mena, modifikovanj em interesa neke licnosti, menj a citavo polj e interesa preko koga sve doЬij a svoj znacaj , Kierkegaard govori о ovim fundamentalnim promenama kao о promenama и nasoj sferi egzis­ tencij e. 1 posto se takva promena ne moze predvide­ ti na osnovu nasih ranij ih interesa, а ipak kada se j ednom dogodi, toliko ј е proZimajuca da ne moze­ mo da zami,sliшo kako је
HUBERT L . DREYFUS

282

Poj movni okvir odredиj e sta se иЬrај а и cinjeni­ ce. Prema tome, tokom revolиcije ne postoje nikakve Cinj enice na ko j e Ьi naиcnici mogli da se pozovu da Ьi odlиcili koj e је glediste ispravno . " Sami podaci sи se promenili . Ovo је ( smisao ) и okvirи kojeg zelimo da kazemo kako posle revolиcij e naиcnici rade и nekom drиgom svetи. " 12 I dej a da se znanj e sastoj i iz velikog skladista neиtralnih podataka, kоји Minsky prihvata za gotovo, ne moze da obj asni ove trenиtke d.и boke promene. Prema Киhnи, " ne Ьi mogao da postoj i nikakav naиcni ili empirij ski neиtralan sis­ tem j ezika ili pojmova. " 13 Ono sto se dogada · tokom naucne revolucij e nij e. potpuno svodlj ivo na reinterpretaciju individualnih i postoj anih po­ da:taka. Na prvom mestu podaci nisu nedvosmisleno pos•to­ j ani. Кlatno nije kamen koj i pada, niti је kiseonik neflogis­ tonski vazduh.t4

Ovo navodi Kиhna da odЪaci Citavи Hlosofskи tradicij и koj a је kиlminirala u ројmи razuma zasno­ vanog na pamcenjи i obradi "podataka " . Na osnovи svog istrazivaп j a Kиhn vidi ujedno i neadekvatnost ove tradicije i razlog zasto ona i dalj e izgleda ocevidna. Da li su t eorij e j ednostavno covekove interpretacij e da.tih podataka ? Epistemolosko glediMe koj e ј е naj cesce vodilo Zapadnu filosofiju tokom ·tri veka diktira j edno neposredno i nedvosmisleno, Da! U nedostatku razvij ene a:lterna1ive na­ lazim · da ј е nemoguce potpuno napustiti to glediste . Ipak, ono vise ne funkcionise efikasno, а pokusaj i da mu se vrati efrkasnost uvodenj em nekog neutralnog j ezi•ka opazanj a, izgledaj u mi sada beznadezni.15

PredlazиCi alternativno glediste, ili tacnij e, ana­ lizirajиCi koj im postиpkom naиka, и stvari, priЬav­ lj a elemente alternativnog gledista, Kиhn se koncen­ trise na vaznost paradigme, to jest, specificnog, иs12. 13.

14. 15.

!Ьid. , Ibld . , Ibld . , !Ьid. ,

str. 134. str. 1 45 . str. 120. str. 125.

283

sTA RAcUNARI NE MOGU

vojenog primera naиcne prakse и vodenjи istraiiva­

nj a. Ovde, kao i и ranije proиcavanoj familij arnoj slicnosti, obj ekti se ne shvatajи preko opstih pravila vec p reko nj ihovog odnosa prema sp ecificnom, kon­ kretnom slисај и Cij e crte ili implikacije ne mogи и potpиnosti da se formalizuj u. Naucnici mogu .da s e sloze и svoj oj idвn.tifikaciji paradigme, а da se ne sloze oko nj ene pune interpretacije ili racionali­ zacije, ра cak i da ne pokusaju ·da ih stvoreo Nedostata:k standardne inteupretacije ili usvoj ene redukcij e na pravila nece spreciti da paradigma vod i istrazivanj a Zaista, pos­ toj anje paradi-gme ne mora ca:k ni da implicira da postoj i Ьilo kakav povpuп skup pravi1ao16 .

о •

Upravo ovo otvoreno bogatstvo i cini paradigme vaznim : Paradigme mogu da prethode, da budu obaveznij e i kom­ p'letnije od bilo kog sk1.11p a pravila za istrazivanj e koj a Ьi iz nj ih mogla nedvosmisleno da se apstrahuju.'7

Bez takvih paradi gm i naucnici se suocavaj u sa sve­ tom s istom onom pometenoscu s kojom се, kako smo rekli, nuz no morati da se sиoci istrazivac VI u pok u s aj u da formalizиje ljudsku formu zivota: U odsus tv.u paradigme . . . sve cinj enice koj e Ьi mogle d a s e odnose na razvoj date naнke mogu da i2'Jgledaju podj ednako relevantne.'s

Zaista, bez paradigme nij e cak ni j asno sta Ьi se uЪ raj alo u Cinj enice posto se Cinj enice proizvode preko odredene p aradigme za interpretiranje isk us tva. Tako ј е pronalazenje nove paradigme slicno Kierkegaardovom skoku : ­

Bas zbog toga sto ј е to prelaz i:z;medu nesamerlj ivosti, pгelaz izmedu 'konkurentnih paradigmi, ne moze da se vrsi korak ро kora:k pod pгinudom logike i neutralnog iskustva. Као i lbldo , str о 440 IЬido , str о 46о 180 IЬido , str o 150

160 17о

284

HUBERT L . DREYFUS

gestalt-preklopnik, prelaz mora . odj ednom da se. dogodi ( mada ne nuzno и j ednom trenu ) ili da se uopste ne dogodi.19

Ovde postaje j asno da idej a о resavanj и proble­ ma kao prostog memorisanj a i pretrazivanj a podata­ ka sa specificnim ciljem nikada ne moze da Ъиdе dostoj na fиndamentalnih, konceptиalnih promena, ра ipak, one odredиj и p oj movni prostor и koj i pro­ Ъlemi najpre mogи da se smeste i роmоси koga po­ daci dоЬiј ај и svoj prozimni karakter relevantnosti i znacaj a kako Ъi problemi mogli da se rese. VladajиCi konceptиalni okvir upravlj a istrazivanj em Ъаs kao sto opazajno polj e иpravlj a nasom percepcij om oЪj ekata. Na ik.rajtи, iiOUlturne revo1иci je su cak i f,Ш1da­ mentallrn ij e od ovih ko[]
str.

149.

sTA RACUNARI NE MOGU ,

285

de godina vaznost obj ektivnosti, verovanje da akci­ j ama upravlj aju fiksne vrednosti, predstava da ves­ tine mogu da se formalizuju, i uopste, da moze da postoj i teorij a о prakticnoj aktivnosti, vrsili su po­ stepeno svoj uticaj u psihologiji i d.r ustvenim naиka­ ma. Ljиdi su о seЬi poceli da misle kao о obj ektima koj i mogи da se uklope и nefleksiЬilne proracune bestelesnih masina: masina za koj e ljudska forma zivota mora da se analizira kao spisak Cinj enica bez znacenj a, а ne kao fleksiЬilna, predracionalna osno­ va racionalnosti. Nas rizik se ne sastoj i и poj avi superinteligentnih racunara, vec sиЬinteligentnih ljudskih Ьiса. ZAKLJUC:AK Ova alternativna koncepcij a о covekи i nj egovoj sposobnosti da se inteligentn o ponasa и stvari ј е analiza пaCina n a koj i covekova vesta telesna aktiv­ nost generira ljиdski svet da Ьi se zadovolj ile potre­ be. 1 upravo taj svet postavlj a uslove pod koj ima specificne Cinjenice postaj и dostupne covekи na neodredene i otvorene nacine, jer su ove ciпj enice prvoЬitn o organizovane роmоси оvЊ potreba. Ovo nam omogиcava da иoCimo fиndamentalnи razlikи izmedи ljиdske i masinske inteligencij e. Vestacka in­ teligencij a mora da pocne na nivo и obj ektivnosti i racionalnosti, gde sи Cinjenice vec proizvedene. Ona apstrahuj e ove Cinjenice1* iz sitиacij e и koj oj sи one organizovane i pokиsava da upotreЬi rezиltate za simиliranje inteligentnog ponasanj a. Ali kad se ove Cinjenice istrgnи iz konteksta one postaj и glo­ mazna masa neиtralnih podataka s koj ima istraziva­ Ci vestacke inteligencije do sada nisи mogli da se 1. cinjenice kao " Covek ima dve ruke," pre nego one kao sto su "Flipflop Z је ulcljueen. " Razlika је ista kao i ona izmedu cinjenice о sadrzaju slike i cinjenice о tackama od kojih se sastoji slika. Jasno је da su u pitanju ove cinjenice stvarnog sveta, posto Minsky navodi na pomisao da moramo da baratamo sa milionima Cinjenica, а ne milionima bitova .

HUBERT L. DREYFUS

286

bore. Svi dosadasnj i programi " neumitno se zaglib­ ljuju cim porastu dosijea informacij a. " 2 Za sada ne postoj e nikakve druge tehnike obra­ de podataka pored alшmu:l acij e cinj enica, а kada se j ednom dovedu u pitanj e tradicionalne filosofske pretpostavke koj e podrzavaju rad na vestackoj in­ teligencij i, ne postoj i nikakav razlog za pretpostavku da се tehnike pamcenj a i ponovnog izvlacenj a digi­ talnih podataka ikada Ьiti dovolj no mocne da savla­ daju onu kolicinu podataka koj a se generise kada nase znanj e о svetu pokusavamo da ucinimo ekspli­ citnim. Post o podaci о svetu lako mogu da budu beskonacni, а formalizacij a nase forme zivota moze lako da bude nemoguca, Ьilo Ьi razumnije pretpo­ staviti da digitalne tehnike pamcenj a nikad nece mo­ Ci da dorastu zadatku. Sem toga, ako ј е ispravna ova fenomenoloska deskripcij a ljudske inteligencij e, postoje principij el­ ni razlozi zasto vestacka inteligencij a ne moze nikad u potpunosti da se ostvari. Pored tehnoloskog prob­ lema koj i nastaj e zbog memorisanj a velikog broj a Ьitova neutralnih podataka, u kraj nj oj analizi ne postoje fiksn e Cinj enice, Ьilo da ih ј е milion ili deset miliona, kao sto је Minsky 'hteo da poveruje . Posto ljudska Ьiса p roizvode 6injenice, same se te cinj e­ nice menj aj u konceptualnim revolucij ama. Konacno, ako filosof ili istrazivac vestacke in­ teligencij e predlozi da se ova primedba otkloni for­ malizovanj em ljudskih potreba koj e generiraju ovaj promenlj ivi kontekst, onda se on suocava sa izazo­ vom ove iste teskoce . Nedeterminisane potrebe i cilj evi i dozivlj aj zadovolj enj a koje upravlj a nj iho­ vom determinacijom ne mogu da se simuliraj u na digitalnoj masini, Cij i se j edini modus egzistencije sastoj i u serij ama determinisanih stanj a . Ра ipak, bas zbog toga sto ove potrebe nikad potpuno nisu determinisane i za pojedinca i za ljudski rod u celini, ljudska p riroda moze retroaktivno da se izmeni in­ dividualnim i kulturnim revolucij ama. 2.

Minsky, Semantic lnformation Processing, str. 1 8 .

ZAKLJUCAK : OBIM 1 GRAN I C E VESTACKOG UMA

1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

GRANI C E V E S TACKE INTELIGENCIJE

Sada smo и prilici da povezemo razne niti na­ seg filosofskog argumenta koj i se odnosi na granice vestacke inteligencij e. Podela oЬlasti vestacke inteli­ gencije na dve podoЬlasti, kognitivnu simulacij u ( KS ) i vestacku inteligenciju ( VI ) , dovela ј е do razmatranj a dva odvoj ena, ali medusobno poveza­ na rpitanj a: ( 1 ) ,da li Jjrud:slю Ысе и " obradi informa­ cija " :stvanno sledi Гormalna prarv
290

H U B E RT L .

DREYFUS

gencij. u cak ·s laЬiji od empirijskog. Isti oni argumen­ ti za koj e se pretpostavlj a da pokazuj u da forшali­ zacij a mora Ьiti moguca, pokazuju se ili kao nekohe­ rentni ili samokontradiktorni i dokazuj u, bas nasu­ prot, da ј е formalizacij a nemoguca, izllZimaj uCi ne­ ke veoma maLo verovatne empirij ske pretpostavke koj e se isklj ucuj u uz opstu saglasnost. Tako se apriorni argumenti za formalizaciju preokrecu u uslovne, principij elne argumente pro tiv mogucnosti KS i VI. Pregledaj mo detalj nij e ove argume nte. Diskutu­ juCi о KS naSli smo da se, u igranju igara kao sto ј е sah, u resavanj u slozenih problema, u raspoznavanj u slicnosti i familij arnih nalicnosti i u metaforicnoj , neoЬicnoj i negramatickoj upotreЬi j ezika, ljudima ne cini da slede striktna pravila. Naprotiv, nj ima se Cini da upotreЬlj avaju globalnu perceptualnu orga­ nizacij u, praveCi pragmaticke razlike izmedu sustin­ skih i nesustinskih operacij a, pozivaj uCi se na para­ digmaticne slucaj eve i upotreЬlj avaj uCi zaj ednicki smisao za situacij e da Ьi se prenela nj ihova znacenj a . Naravno, sva ova uredena, ali n a izgled pravili­ ma ne podvrgnuta aktivnost, moze da bude rezultat nesvesno sledenih pravila. Ali kad neko pokusa da to shvati kao filosofski predlog ро kome sve ponasanje mora da se shvati kao da sledi iz пiza in­ str u kcij a, onda nailazi regres pravila za primenj iva­ nj e pravila. Ovaj regres ne moze da se prekine po­ zivanj em na oЬicne Cinj enice, ј ег prema prvobltno j tvrdnj i, same Cinj enice uvek moraju da se prepozna­ ju i interpretiraj-u pomocu pravila. Jedan naCin na koj i Ьi mogao da se izbegne ovaj regres srece se и tvrdnj i da sн kraj nJ i podaci иlazi fizicke energij e i da takvi иlazi uvek mogu da se d.i gitalizujи i obradиju и skladu s pravilom. Reklo Ьi se da је ovakvo Fodorovo glediste . Tvrdnj a da se ovi иlazi obraduj u и nizu operacij a kao digitalni program nij e shvatlj iva, ali Ъi, kao sto Fodor prizna­ je, bio potreban neverovatno slozen formalizam koj i

sTA RAcUNARI

NE MOGU

29 1

niiko nij e Ыо эposoban da o t!krij e rbli izuшe. U odsus­ tvu svakog eшpir.ij skog ili apriornog arguшenta da postoj i ili шоrа da postoj i takav forшalizaш za obradivanje fizickih ulaza, а uz eшpirij ske dokaze da шozak funkcionise slicno analognoш racunaru, nеша nikakvog razloga za pretpostavku, а postoj e svi razlozi za sumnj u, da obradivanj e fizickih ulaza u ljudskom mozgu uzima oЬlik programa za digital­ ni racunar. Jedini nacin da se izbegne regres pravila је шodifikovanj e teze i tvrdnj e da se na naj nizem nivou pravila automatski primenjuj u bez instrukcij a. Ali ovo na dva nacina vodi ka teskocama: ( 1 ) kada se j ednom apri o rna teza da citavo ponasanj e шоrа da sledi instrukcij e tako oslabi onda mozemo, isto tako, da tvrdimo da vesto ponasanj e ne mora da bude zasnovano na nesvesnom pridrzavanju instrukcij a na b ilo kom nivou, ра tako argument mora da se o dbaci uprkos fenomenoloskim dokazima da subj ekti mora­ ju da slede pravila. ( 2 ) Ako neko ipak insistira na tome da mora da postoj i neki kraj nj i nivo interpretiranih podataka i da ti podaci nisu ni fizicki ulazi ni aЬicni objekti, onda ostaj e na gledistu da ti podaci moraju da bu­ du o siromaseni Ьitovi informacij a о lj udskom svetu. " Ovo nат rdaje rpoj rum ,lst1шulusne informacij e , 6uJ­ nih podataka ili trenutnih snimaka, koj e ј е uveo Neisser. Ali, ovaj apriorni poj am stimulusne info r­ macij e postaj e neprihvatlj iv. Sve sto ј е empirij ski dato to 1Sru 1kontinuaLni fizicki ulazi u organizam, s j edne s trane i, rs dmUJge strane, srvet оЬiоnЊ objeikata koj i se nrudi 1S1U1bjeiktu u orpazanju. Nij edan ikogni.t iмnri psilholog nij e rUJs.peo da ·definise nekru drugru v11stru u1a:za izmedu ove 'dve ,v,rste koj a Ьi da1la one ikrajnj e Ьitove •inforunacij a n a 1lюј е treba rda rSe primene pra­ vbla. Sva do sarda ponudena o:b j asnj enj a p�kaza1a sru se lkao rnekoherentrna mesaviпa fi,zii6ke deskripcij e preiko energij e ri fenomena1istir6ke .deskripoij e, p�relko sirovo definisani:h culnih podataka.

292

H U B ERT L . DREYFUS

Taik o se psiholoska tvrdnj a, da se inteligentno ponasanj e proizvodi sledenj em fiksпih formalnih pravila, slicno digitalnom racunaru, zagliЬila u re­ gJ;es pravbla za pri>menj i,vanje prav.Ыa. Ona ne шоzе da 1s e 1i�bavi iz ovog regresa poziNanj em na poj am Hzickog ulaza, ko}i o n a ne шоzе da !UipOtrebl, niti s timиlиsa koji ne moze da deblnise. Mada ne posto j i nikakav empirij ski dokaz iz psihologij e ili iz rezиltata tekиceg rada, istrazivaCi VI, kao i oni koj i rade па KS, иvereni sи da mora Ьiti mogиca formalizacij a inteligentnog ponasanj a. Nj ihov argиment nikada nij e Ьiо eksplicitno iska­ zan, ali izgleda da ј е zasnovan na ontoloskoj pretpos­ tavci da svet moze da se analizira и nezavisne logic­ ke elemente, i na epistemoloskoj pretpostavci da nase razumevanje sveta moze onda da se rekonstrui­ se komЬinovanj em ovih elemenata p rema heuristic­ kim pravilima. Prvo tvrdenj e је dovolj n o sigurno . Posto nij e obavezan da opisиje ljudska Ьiса istrazi­ vac VI, za razliku od kognitivnog p sihologa, nema teskoce и identifikovanju krajnj ih Ьitova na koje morajи da se primene pravila - to sи digitalizovani zvucni talasi i elementi и mozaikи televizij ske cevi . Oni mogи da se raspoznajи bez pozivanj a na dalj a pravila. Ali drиgo tvrdenj e, da ovi elementi mogи ponovo da se sakиpe, kada se postavi kao apriorna nиznost, zapada u regres sve viSeg i viseg reda pra­ vila, sиprotno regresи pravila za primenj ivanj e pra­ vila sa koj im se sиkoblj avaj u istrazivaCi и kognitiv­ noj simиlacij i . Posto s e pretpostavlj a d a ј е svaki logicki ele­ ment nezavisan od svih drиgih, on nema znacaj a sve dok se ne dovede u odnos prema drиgim elementi­ ma. Medutim, kada se ovi elementi jednom izuzmи iz ·konteksta i kada izgиbe sav znacaj nij e bas tako lako ponovo ih иvesti. Znacaj koji se pridaj e svakom logickom elementu zavisi od drugih logickih eleme­ nata, ра da Ьi se raspoznali kao elementi koj i for­ miraju struk ture i и kraj njoj instanci obj ekte i

STA RAcUNARI

NE MOGU

293

smislene iskaze, svaki ulaz mora da se dovede u vezu sa drugim ulazima u skladu s pravilima. Ali elemen­ ti su podredeni nekolikim interpretacij ama prema razliCitim pravilima, ра се pravilo koj e se primenju­ je zavisiti od konteksta. Medutim, kad је rec о racu­ naru, i sam kontekst j edino moze da se raspozna prema nelюm pravilu. Ovde se opet ova masinski diktirana analiza sukoЬlj ava sa nasim iskustvom. Fenomenoloska deskripoij a naseg iskustva о Ъivanju-u-situacij i navo­ di na pomisao da smo uvek vec u kontekstu ili situaciji koju prenosimo iz neposredne proslosti i dopunj avamo dogadaj ima koj i se smatraju znacaj­ nim u svetlosti one prethodne situacij e. Mi nikada ne srecemo Ъeznacajne Ьitove pomocu koj ih mora­ mo da identifikuj emo kontekste, vec samo cinjenice koje su vec interpretirane i koj e reciprocno definisu situaciju u koj oj se nalazimo . Lj udsko iskustvo ј е shvatlj ivo samo onda kada ј е organizovano preko situacij e u koj oj su vec dati relevantnost i znacaj . Ova potreba za prethodnom organizacij om ponovo se j avlj a u VI kao potreba za hij erarhijom kontek­ sta, u koj oj se visi ili siri kontekst upotreЬlj ava za odredivanj e relevantnosti i znacaj a elemenata u uzem ili nizem kontekstu . Tako h a primer, d a Ь i s e uocila relevantnos t i uklonila dvosmislenos t objekata i iskaza koj i se od­ nose na nozeve, nuzno ј е znati da li se nalazimo u kucnom, medicinskom ili borbenom kontekstu ( iz­ medu ostalih ) . Samo u takvim kontekstima postaj e relevantno i znacaj no prisustvo nozeva. Kada se j e­ dnom uspostavi kontekst onda on moze da se upo­ treЬi za interpretacij u obj ekata ili iskaza, da Ьi se odredili potkonteksti. Na primer, prisustvo nozeva u kucnom kontekstu normalno се uspostaviti pot­ kontekst obedovanj a u kome obj ekti i iskazi mogu da se oslobode dvosmislenosti, j er se odnose na j ela а ne na agresiiu. Ali, ako svaki kontekst moze da se raspoznaj e samo pomocu crta koj e .su izdvoj ene kao relevantne i da se interpretira pomocu sireg kontek·

294

HUB ERT

L.

DREYFUS

sta, onda је istrazivac VI suocen sa regresom kon­ teksta. Као i u slucaj u kognitivne simulacije, mozda Ьi mogao da postoj i neki empirij ski izlaz iz ovog regre­ sa. Bas kao st o Ьi za KS kraj nj i neinterpretirani Ьitovi mogli da Ьudu digitalizovani fizicki ulazi, ovde Ъi kraj nj i kontekst ili skup konteksta mogao da se raspozna preko izvesnih oЬlika ili objekata koj i imaju utvrdeni smisao, а mogli Ъi da. se upotrebe da prebace program u odgovaraj uCi potkontekst obj eka­ ta ili razgovora. Ali opet, kao i u KS, dokazi govore protiv ove empirij ske mogucnosti. Reklo Ъi se da ne postoje ni reci ni obj ekti koj i su uvek relevantni i uvek imaju isti smisao, ka o sto crvena tacka na zen­ ki gregorca uvek oznacava za muzj aka period parenj a . Preostaj e samo j edna moguca "solucij a " . Prog­ ramer moze da izgradi hij erarhij u konteksta i opsta pravila kako se ove hij erarhij e organizuju za racu­ nar. On ovo Cini pozivajuCi se na svoj opsti oseca j о onome sta је uopste relevantno i znacaj no za lj ud­ sko Ъiсе. Medutim, u nekim situacij ama svaka Cinj e­ nica moze da postane vazna. Da Ъi se ovo for­ malizovalo tako da racunar moze da ispolji ljud­ sku fleksiЬilnost, programer Ьi morao da bude u sta­ nju da eksplicitno izrazi sve ono sto smatra za no r­ malno kod lj udskog Ъiса . Medutim, cim pokusa da posmatra sopstvenu situacij u, ka o da ј е on racunar koj i situacij u posmatra spolj a, programer се se sam suociti sa beskonacnoscu beznacaj nih Cinj enica cij a Ьi se relevantnost i znacaj jedino mogli da odrede u nekom sirem kontekstu. Tako ispada da logicka atomisticka ontologij a ne povlaCi za sobom logicku atomisticku epistemo­ logij u; Cak i da је svet uCitan u racunar pomocu logicki nezavisnih Ьitova, to ne znaci da se moze tvrditi а priori da ga је moguce iznova sastaviti. U stvari, pokusaj da se tvrdi а priori kako bas zbog toga sto svet moze da se razlozi u Ъitove on mozc

sTA

RAcUNARI NE MOGU

295

da se interpretira роmоси pravila, zavrsava time sto pokazиj e иpravo sиprotno. Ova razmatranj a sи podrzana j ednom opstom teorij om о covekovom оsесаји kao da ј е vec Ьio-и­ -sitиacij i и kojoj sи Cinj enice иvek vec Ьile inter­ pretirane. А ova teorij a i navodi na pomisao da kraj ­ nj a sitиacij a и koj oj se srecи ljиdska Ьiса zavisi od nj ihovih namera koj e sи, opet, fиnkcij a nj ihovog tela i nj ihovih potreba, i da ove potrebe nisи иtvrde­ ne j ednom za svagda nego se interpretirajи i odre­ dиj и akиlturacij om, ра stoga i promenama и coveko­ voj interpretacij i samog sebe. Tako и kraj njoj anali­ zi mozemo da razиmemo zasto ne postoj e cinj enice sa иgradenim znacenjem niti fiksne lj иdske forшe zivota, za koje Ьi neko mogao da se ponad.a da се ih programirati. Ovo ne znaci da deca ne poCinj и sa izvesnim fiksnim odzivima - и stvari, kad ne Ьi Ьilo tako, исеnје nikada ne Ьi moglo da otpocne - vec pre da ovi odzivi Ьivај и prevazideni ili nadvladani и procesи sazrevanj a. Stoga nema fiksnih o dziva kod odrasle osobe, koj i nisи pod kontrolom znacenj a sitиacije. Mozemo li onda da programiramo racиnare da se ponasajи kao deca i da zakorace svoj im pиtem ka inteligencij i ? Ovo nas pitanj e odvodi izvan sadas­ njeg psiholoskog znanj a i sadasnj ih racиnarskih teh­ nika. U ovoj knj izi nastoj ao sam samo da pokazem da sadasnj i pokиsaj da se racиnari programiraj и sa potpиno formiranom inteligencij om j edne Atine vodi и empirij ske teskoce i fиndamentalne poj movne nekonzistentnosti. Da li Ьi dete-racиnar шоgао da pocne sa odzivima nezavisnim od sitиacij e i poste­ peno da исi zavisi od иloge kоји и исеnј и imaj и nedeterminisane potrebe i sposobnosti da se o dgovo­ ri na globalni kontekst. Na osnovи onoga sto је Pia­ get, na primer, ispitivao о исеnји, moglo Ьi se zami­ sliti da sи iste forme " obrade informacij a " neophod­ ne za исеnје kao i za zrelo inteligentno ponasanj e, ·

296

HUBERT L . "DREYFUS

kao i da se inteligencij a razvij a pomocu " konceptual­ nih revolucij a " . Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi. Racunari mogu j edino da barataj u sa cinj enicama, ali covek - izvor Cinj enica - nij e Cinj enica ili skup Cinj enica, nego Ьiсе koj e stvara sebe i svet Cinjenica u procesu svog zivlj enj a u svetu . Ovaj ljudski svet sa obj ektima koj i se mogu raspoznati organizuj u ljudska Ьiса, koristeCi svoj e otelovlj ene sposobnosti kako Ьi zadovolj ili svoj e otelovlj ene potrebe. Nema razloga za pretpostavku da Ьi svet, organizovan po­ mocu ovih fundamentalnih ljudskih sposobnosti, trebalo da bude dostupan Ьilo kakvim drugim sredstvima. BUDUCNOST VEsTAcKE INТELIGENCIJE

Ove teskoce nam ne pruzaj u nikakvu idej u о bu­ ducnosti vestacke inteligencij e. cak ako Ьi pokusaj da se programiraju izolovane inteligentne aktivnosti uvek u kraj njoj linij i zahtevao programiranj e citave zrele ljudske forme zivota, i. ako Ьi digitalni racu­ nar slican Atini, u principu, Ьiо nemoguc - to jest, cak ako Ьi zrela ljudska inteligencij a Ьila organizo­ vana preko nekog polj a . koje је reciprocno determi­ nisano objektima u nj emu i sposobna za radikalnu revizij u - j os uvek o s taj e pitanj e do koj e mere is­ trazivaCi u vestacko j inteligencij i mogu da koriste svoj e diskretne tehnike da Ьi se primakli covekovom inteligentnom ponasanju. Da Ьismo upotpunili rnasu analizu oЬima i granica vestackog uma moramo sa­ da da izvucemo prakticne implikacij e ranij e iznetih argumenata. Pre nego sto izvucemo nase prakticne zakljuc­ ke Ьilo Ьi od pomoCi izdvoj iti cetiri podrucja inteli­ gentne aktivnosti. Tada mozemo da odredimo do koj e mere inteligentno ponasanj e u svakom podruc­ " ju pretpostavlj a cetiri forme " obrade informacij a koj e smo razmatrali u I delu. Ovo се nam omoguCiti da obj asnimo uspeh koj i је postignut i da predvi­ dimo kakav dalj i napredak moze da se ocekuj.e.

STA RAёUNARI NE MOGU

297

Moguce је razlikovati cetiri tipa inteligentne aktivnosti ( vidi ТаЬеlи 1 ) . Videli smo da sи prva dva tipa pristиpacna simиlacij i роmоси digitalnog racиnara, dok se treCi sam o delimicno moze progra­ mirati, а cetvrti ј е potpиno nesavladiv. OЬlast 1 ј е ona oЬlast gde sи S-R psiholozi naj ­ vise na svom terenи. Ona obиhvata s ve forme ele­ mentarnog, asocij acionog ponasanj a, gde sи znace­ nje i kontekst irelevantni za datи aktivnost. ВиЬаnј е besmislenih slogova ј е naj laksi primer takvog po­ na:salllj a ik oj e је d o sa;da programirano, шаdа bi Ьilo koj a forma иslovnog refleksa isto tako dobro poslи­ zila. Neke igre, kao sto је igra koj a se poпekad zove geografij a ( sastoj i se j ednostavno и pronalazenj и zemlj e cij e ime pocinj e sa poslednj im slovom pl·et­ hodno izgovorene zemlj e ) , isto tak o spadaj и и ovu oЬlast. U prevodenj и j ezika to је nivo mehanickog recnika ; и resavanj и proЬlema to sи rиtine oЬicnog trazenj a na osnovи pokиsaj a-i-greske; и raspoznava­ njи oЬlika иporedivanj e oЬlika sa fiksnim saЬlonima. OЬlast 1 1 је domen Pascalovog esprit de geo ­ metrie - teren koj i ј е najpogodnij i za vestackи in­ teligencijи. Ona obиhvata pre poj movni nego per­ ceptivni svet. ProЬlemi sи potpиno formalizovani i potrpuno s'racUJ11lj.i1v i . Zavo Ъi је najЪolje bllo zvati oblas6u j ednostavno-foлmaJюog. Ovde је vestacka in­ teligencij a moguca i н principи i de facto. U oЬlasti 11 prirodni j ezik је zamenj en formal­ nim j ezikom cij i је najbolj i primer logika. Igre imaj и precizna pravila i mogи se sracиnati do kraj a, kao и slисај и igre dama ili mica. Raspoznavanj e oЬlika na ovom nivoи odvij a se и skladи sa odredenim tipo­ vima koj i sи definisani роmоси liste odlika koj e karakterisи individиe sto spadaj и и datи klasи. Re­ savanj e proЬlema иzima oЬlik redиkovanj a иdalj e­ nosti izmedи sredstava i cilj eva ponovlj enom prime­ nom formalnih pravila. U ovoj oЬlasti formalni sis­ temi sи dovolj no prosti da nj ima moze da se mani­ pиliSe роmоси algoritama koj i uopste ne zahtevaj и nikakvи procedиrи trazenj a ( na primer, Waпgov

HUBERT L . DREYFUS

298

Tabela 1 Кlasifikaciј а inteligentnih ak tivnosti 1.

Asocij acionisticka

Karakteristike ak tivnost i

1

11.

Jednostavno for­ malna

Irelevantnost znace­ nj a i situacij e.

Znacenj a potpuno ek­ splicitna i nezavisna od situacije.

Urodena ili naucena ponavlj anj em.

Naucena pravila.

Ро }је

aktivnosti

(i prikladna procedura )

lgre раmсепј а, na pr., "Geografij a " ( asoci­ j acij a ) .

ProЫemi (pokusaj

рощосu

lavlirinta greska ) .

Izracunlj ive ili kva­ zi-izracunlj ive igre, па pr. , igra sa zeto­ nima, mice ( algori­ tam traze.nj a ili pre­ broj avanj c ) . ProЫemi komЬinato­ rike ( neheuristicka analiza sredstavajci­ ljeva ) .

Prevodenje rec-po-rec ( mehanicki recnik ) .

Dokazivanj e teorema koriscenj em meha­ niokih procedura do­ kaza algoritam tra­ zenj a ) .

Odziv n a krute ob­ like ( urodeni okida­ Ci i klasicno uslov­ lj avanj e ) .

Raspozшavanj e j ed­ пos-tavnih krutih ob­ lika, na pr. cit31Ilj e stampane stranice ( tragaпj e za crtama cij a konjunkcij a defi­ nise pripadnost kla­ si ) .

Vrste programa StaЬlo odlucivanj a, pretrazivanje lista , saЬloni.

Algoritam.

STA RAcUNARI NE MOGU

299

III. Kompleksno formalna

IV. Neformalna

--------��-- ----- �-----

U principu isto kao П ; и praksi, interno zavisna od situacij e, nezavisna od spolj nje situacije .

Zavisna od znacenj a i situacij e koj i nisu eksplicitni.

Naucena pomocu pra­ vila i prakse .

Naucena pomocu j a­ snih primera.

Neizracunlj ive igre, na pr. sah bli go ( globalna intuicija i detaljno prebroj ava­ nj e ) .

Rdavo definisane ig­ re, па рг. zagonetke ( perceptivno poga­

------ - - - -----� �--

daп j e ) .

Kompleksni proЬle­ komЬinatorike mi (planiranj e i prora­ cun zamrsenosti ) .

ProЬlemi sa otvore­ nim strukturama ( uvidanj e ) .

Dokazivanj e teorema gde ne postoj1i nikaik­ va mehanicka proce­ dura dokaza ( intuici­ j a i racunanj e ) .

Prevodenj e prirod­ nog j ezika ( razume­ vanj e u kontekstu upotrebe ) .

Raspoznavanj e kom­ pleksnih oЬlika u prisustvu smetnj i ( traganje za r eg ular­ nostima) .

Raspoznavanj e raz­ nih i izoblicenih ob­ lika ( raspozпavanj e generickog ili upo­ treba . paradigmatic­ nog slucaj a ) .

-;

Heи:ristik

--- - -

--

pret.razivanj a

--� -----�--;- �-- ------��---- 1� 1 1

1

300

HUBERT

L.

DREYFUS

logicki program ) · Heuristike su ovde ne samo izlis­ ne, vec predstavlj aj u smetnju, kao sto pokazuj e sиperiornost Wangovog algoritmickog logickog pro­ grama nad Newellovim, Shawovim i Simonovim heuristickim logickim programom. Vestacka inteli­ gencij a ј е u ovoj oЬlasti imala svoj e jedine neospor­ ne uspehe. Oblast I I I , slozeno ..foтma1Lnih sri<s tema, naj teze ј е definisati, а ona ј е stvorila i naj veca nerazumevanj a i teskoce na ovom podrucj u. Ona sadrzi ponasanj e koje, и principu, moze da se reprodиkuj e, ali је, u s tvari, nemoguce za obradu. Sa povecanjem broj a elemenata broj potrebnih transformacija raste ek­ sponencij alno sa broj em obuhvacenih elemenata. U smislи и koj em se ovde koristi, termin "slozeno-for­ " malan obиhvata i one sisteme sa koj ima и praksi ne mozemo da se bavimo primenjujиCi algoritme iscrpnog nabraj anj a ( sah, go, itd. ) , tako da su neop­ hodni heuris ticki programi.t * 1 . Tesko је klasifikovati i procenjivati razne programe s jednom svrhom koj i su razvijeni za projektovanje motora , uravnotezenje linije, integriranj e, i tako dalje. Ovi programi su vazni za rad u oЬ!asti vestacke inteligencije , ali nisu u potpunosti uspesni programi, sve dok se (а) kao programi za sah i igru dama ne provere u igri sa ljudima-profesionalcima i (Ь) dok se proЬ!emi koje ovi programi napadaju ne formalizuj u ро mogucstvu tako da se heuristicki programi mogu po­ rediti sa neheuristickim programima, izradenim za istu svrhu . (Kad god је vrseno takvo poredenje - u igri dama, logici , raspoznavanju oЬ!ika, sahu - neheuristicki programi su se pokazali ili kao jednaki ili kao superior­ nij i od heuristickih programa. ) S druge s trane, programi koj i simuliraj u procedure bankarskog investiranja i slicno, ne oslanjaju se uopste na kognitivnu simulacij u ili ves tacku inteligenciju. Oni samo pokazuj u da su izvesne forme ljudske aktivnosti dovoljno jednostavne i stereotipne da mogu da se formalizuju . Sigurno ј е da ј е inteligencija ucestvovala u formulisanju pravila koje sada investitori slede u sastavlj anju paketa тега, ali formalizacija ovih pravila samo pokazuje da se ona mogu objasniti i da su nedvosmislena, i ne Ьаса пikakvu svetlost па iпteligenciju koj a ј е Ьila potrebna za nji­ hovo otkrivanje iii nj ihovu razboritu primeпu . Izazov vestackoj iпteligenci· ji ne 1ezi u takvim ех post facto formalizacijama specificnih zadataka, \'ес pre u oЬ!asti I I , gde ј е formalizacij a dovoljno slozeпa da trazi ele­ gantne tehnike da Ьi pos tigla resenj e, u oЬ!asti I I I , gde је formalni sistem toliko slozen da ne postoj i nikakva procedura odlucivanj a , tako da se mora priЬeCi heuristikama, i u oЬ!asti IV u kojoj ј е ponasanje fleksi­ bilno i nije ga mogнCe striktno formalizo,'ati.

�ТА RAcUNARI NE MOGU

30 1

OЬlast IV Ьi mogla da se zove oЬlast normalnog pona5anj a. Ona oЪuhvata sve one svaikodnev,ne akt1v­ nosti и nasem ljиdskom svetи koje sи regиlarne, ali nisи podvrgnиte pravilи. Najbolj i primer ovakve kontrolisane nepreciznosti j este nase razj asnj avanj e prirodnog j ezika. Ova oЬlast, isto tako, иklјисије sve one svakodnevne aktivnosti и kojima pravila nisи odredena, kao sto је resavanj e zagonetki . Raspo­ znavanj e oЬlika и ovom domenи zasnovano ј е na raspoznavanjи generickog ili tipicnog, posredstvom paradigmaticnog slиcaj a . ProЬlemi na ovom nivoи imajи otvorenи strиktиrи i traze odredivanj e onog sto је relevantn o i sposobno za иvidanj e, operacij e koje sи sиstinske, pre nego sto proЬlem moze da se izlozi napadи.2'� OЬicno se tehnike na ovom nivoи obj asnj avajи uopstavanj em iz primera i slede se in­ tиitivno bez pozivanj a na pravila. Mogli Ьismo da иsvoj imo Pascalovи terminologijи i da oЬlast IV nazovemo esprit de finesse. Posto ј е и ovoj oЬlasti oseeaj globalne sitиacij e nиzan da Ьi se izbeglo pam­ cenje Ъeskonacnosti Cinj enica, и principи ј е nemogu­ ce koristiti diskretne tehnike da Ьi se direktno re­ produkoval o ponasanj e odrasle osobe· Cak i иrede­ nj e cetvorke, kao и Tabeli 1 , predstavlja pogresno ohrabrenj e posto navodi na pomisao da se oЬlast IV razlikuj e od oЬlasti 1 1 1 prosto zbog uvodenj a j os j ednog nivoa slozenosti, dok ј е oЬlast IV potpuno drukcij eg reda nego oЬlast 1 1 1 . Ne samo sto nij e kompleksnij a, vec је, u stvari, primitivnij a posto evolutivno, ontogenetski i fenomenoloski prethodi oЬlastima 11 i 1 1 1 , bas kao sto prirodni j ezik pretho­ di matematici . Literatura о vestackoj inteligencij i oЬicno pravi razliku izmedu ove cetiri oЬlasti. Na primer, Newell, 2 . О aktivnostima koje mogu da se ргоnаdи и oЬ!asti IV moze da se misli kao о onoj vrsti , .prekretnica' " za kojima traga Раиi Armer и svom clankи, , .Attitиdes (O\Vard Intelligent Machines": , .Zahteva se j asno c!efinisani zadatak koj i је, za sada , и eksklиzivnom domenu ljudi (i zato neosporno и domenи ,misljenja') ali koji eventuaJno moze da se ispиni i роmоси masina, " и Feigenbaиm i Feldman, иred . , Computers and Thought, str. 397.

302

HUBERT L. DREYFUS

Shaw i Simon naj avlj иjи da је njihov Iogicki teo­ reticar " proj ektovan da naиci kako је mogиce re­ savati teske p roЬleme, kao sto sи dokazivanj e ma­ tematickih teorema ( I I ili I I I ) , otkrivanj e naиcnih zakona iz podataka ( III i IV ) , igranj e saha ( I I I ) ili razиmevanj e znacenj a engleske proze ( IV) . " 3 Pretpo­ stavka kој и је eksplicitno izrazio Раиl Armer ( Pol Armer ) iz 'korporacije RAND ,da ј е sva!ko inteli:gen­ tюo ponasanj e i�stog opsteg tipa ohrabrblo ј е ist·razi­ vace vestaak:e iiatebl.gencij e lda нspehe d:ve perspekti­ Vill e oЬlasti generaliZJиjн na пeosпova:no o6ekivanje иspeha i и dюage dve. Ovakva konfиzij a ima dve opasne posledice. Prvo, postoji tendencij a, cij i ј е tipican predstavnik Simon, da se misli kako heuristike otkrivene na jed­ nom роlј и aktivnosti, kao sto ј е dokazivanj e teore­ ma, moraj и nest o da nam kazи о " obradi informa­ cij a " и drugoj oblasti, kao sto је razиmevanj e nekog prirodnog j ezika. Tako se izvesne proste forme obra­ de informacij a primenj ive и oЬlasti I i I I namecи oЬlasti IV, а prelazi se preko j edinstvene " obrade informacij a " и ovo j oЬlasti, naime, da se "podaci " иopste ne " оЪrаdији " . Javlj a se onda isti proЬlem eksponencij alnog rasta koj i stvara teskocи kada ,se tehnike iz oblasti I i II prosire na oЬlast I I , и pokи­ saj ima da se reprodиkиj e ponasanj e karakteristic­ no za oЬlast IV.4* Drиgo, postoj i obrnиta opasnost. Uspeh vestac­ ke inteligencije и oЬlasti II zavisi od izbegavanj a svega osim diskretnih, determinisanih i od sitиaci­ je nezavisnih operacij a. Cinjenica da se, slicno pros­ tim sistemima и oЬlasti I I , slozeni sistemi и oЬlasti ПI mogu formalizovati navodi simиlatora na pretpo3. Allen Newell, Ј . С. Shaw, i Н. А. Simon, "Empirical Explora· tions with the Logic Theory Machine : А Case Study in Heuristics , " u Computers and Thought str. 109. 4 . · " . . . smetnja za ekspanziju semantickog izvlacenja informacija iz memorije ista је ona koj a postoj i i u programima za dokazivanje teore· ma, igranje igara, i ostalim podrucj ima vestacke inteligencije: proЬ!em pretrazivanja eksponencijalno rastuceg prostora mogucih resenja. Ovde ne postoj i osnovna transformacija za odstranj ivanje matematicke cinjenice

sTA

RAcUNARI NE MOGU

303

stavku da se aktivnosti u oЬlasti ПI mogu reprodu­ kovati na digitalnoj masini. Kada se, medutim, u praksi pokaze da ј е razlika u stepenu izmedu prostih i kompleksnih sistema, u stvari, razlika u vrsti eksponencij alni rast postaje ozЬilj an :proЬlem - on­ da programer, nesves tan razlika izmedu dve oЬlasti, pokusava da uvede procedure pozaj mlj ene iz opaza­ nja nacina na koj i 1j udi izvode aktivnosti u oЬlasti IV - na primer, procena pozicij a u sahu, analiza sredstva-cilj eva u resavanj u proЫema, semanticka razmatramja u d01kazi,vanj1u teorema - u oblasti I П . Medutim, kada ljudi koriste ove procedure, one onda zavise od j ednog ili vise specificno lj udskih oЬlika " obrade informacij a " - bar za ljudska Ьiса upotre­ ba sahovskih heuristika pretpostavlj a marginalnu svest о polj u snage i slabosti; uvodenje analize sred­ stva-cilj evi eventualno zahteva planiranj e, ра stoga i razlikovanj e Ьitnih od neЬitnih operacij a ; semantic­ ka razmatranj a zahtevaj u oseeaj konteksta. Programer pun poverenj a zapaza da oЬlast ПI u principu moze da se formalizuj e bas ka o i oЬlast П. On nij e svestan da presadivanj em tehnika oЬlasti IV u oЬlast ПI on, u stvari, unosi u kontinuitet izme­ du oЬlasti П i П I diskontinuitet koj i postoj i izme­ du oЬlasti IП i IV, i tako uvodi sve one teskoce koj e prate formalizacij u neformalnog ponasanj a. Tako se proЬlemi, koj i Ьi u principu trebalo jedino da se j avlj aj u u pokusaj u da se programiraju " rdavo struk­ tuirane " , tj . otvorene, svakodnevne aktivnosti u praksi j avlj aj u kod kompleksno--formalnih sistema. Posto је potpuno j asno sta se u oЬlasti ПI ubraj a u relevantne podatke, heuristike mogu da obave posao do izvesne mere ( kao u Samuelovom programu za igru dama ) , ali posto ј е oЬlast IV upravo ona oЬlast inteligentnog ponasanj a u koj oj mora da propadne pokusaj da se digitalni racunari programiraj u tako da ispolj e potpuno formiranu inteligenciju odrasle da ј е broj mogucih meduzavisnosti elemenata u stvari eksponencij alna funkcija broj a obuhvacenih elemenata. " (Raphael . . . SIR: Semantic Informa­ tion Retrieval , " ' u Semantic lnformation Processing. str. 1 14.)

304

HUBERT

L.

DREYFUS

osobe, neizbezno priЬegavanj e heuristikama u oЬlas­ ti I I I koj e pretpostavlj aj u sposobnosti oЬlasti IV mora ranij e ili kasnij e da dovede do teskoca. Em­ pirij sko је pitanj e dokle moze da ide heuristicko programiranj e u oЬlasti I I I p re nego sto se sukoЬi sa potrebom za marginalnom svescu, tolerancijom dvosmislenosti, razlikovanj em sustinskog od nesus­ tinskog, itd. Videli smo, medutim, dovolj no dokaza о nevolj ama koje su pratile neuspeh da se programi· ra sahovski sampion, da s e dokaze Ьilo koj a intere­ santna teorema, da se prevode j ezici, kao i napusta­ nj e GPS . Ipak, postoje neke tehnike pomocu koj ih se mo­ gu aproksimirati neke precice iz oЬlasti IV nuzne za napredak u oЬlasti I I I , а da 1se ne pretpostave гanije pomenute ljudske forme "obrade informacij a " koje ne mogu da se reprodukuju Ьilo kakvim programom tipa boginje Atine. Da Ьi se savladao sadasnj i zastoj u oЬlasti I I I potrebne su, izgleda, sledece pobolj sane tehnike : 1 . Posto sadasnj i racunari, cak i primitivni ro­ boti sa koordinacij om ruka-oko, nemaju telo u smis­ lu opisanom u Poglavlj u 7, i posto niko ne razume niti ima Ьilo kakvu ideju о tome kako da se progra­ mira globalna organizacij a i neodredenost, koj a ј е karakteristicna za percepciju i telesne vestine, naj­ bolje cemu se za sada mozemo ponadati је neka vrsta sirove, holisticke obrade prvog nivoa, koj a aproksimira ljudsku sposobnost usredsredivanj a na neki segment polj a iskustva, pre nego sto otpocne eksplicitno, pravilom diktirano manipulisanje ili prebrojavanje. Ovo ne moze da znaCi dodavanje ne­ kih dalj ih, eksplicitnih naCina izdvaj anj a oblasti koje ј е vredno dalje istrazivati . U sahovskim programi­ ma, na primer, poCinje da Ьiva j asno da dodavanje sve novih i novih specificnih Ьitova sahovskog zna­ nj a generatorima plauziЬilnih p oteza na kraju dovodi do zagusenj a u preveHkom Ъюј u subrutina ad hoc. ( Samuel misli da је ovo razlog zbog kojeg nij e zabe-

STA RAcUNARI

NE

MOGU

305

lezen dalj i napredak Greenblattovog sahovskog pro­ grama.5 ) Potrebno ј е nesto sto Ьi odgovaralo nacinu na koj i sahovski maj stor vidi taЪlu kao da se ona sastoj i iz povolj nih i opasnih pozicij a. Tesko ј е odrediti kakva Ьi mogla da bude takva jedna holisticka obrada s obzirom na diskretnu pri­ rodu svih racunarskih proracuna. Izgleda da postoj e dve razliCite tvrdnje. Kada Minsky i Papert govore " о pronalazenju " globalnih svoj stava , oni pod. tim podrazumevaju pronalazenj e izvesnih izdvoj ivih, od­ redenih svoj stava neke strukture ( na primer, izves­ ni uglovi medusobnog preseka dve linij e ) koj a omo­ gucavaju programu da pravi pouzdana nagadanj a о celini. Ovo sam o unosi dalj e heuristike i nij e holis­ ticko ni u kom interesantnom smislu. Neisser medu­ tim, u diskusij i о proЬlemu segmentiranj a oЬlika kod raspoznavanj a, pre nj ihove detalj ne analize daj e jos amЬiciozniji predlog. Posto procesi fokalne paznj e ne mogu da operisи simиltano na Cit avom vizиelnom роlји, oni иlaze и igru tek poSto preli­ minarne operaci:j e izolиjи relevantne figuralne poj edinosti. Ove preliminarne operaaij e su same ро seЬi od veBkog in­ teresa. One j ednim delom odgovarajи onome sto gestai.t­ -psiholozi zovи "aиtohtone sile" i proizvode ono sto НеЬЬ ( НеЬ ) zove "primitivno j edinstvo " . Ја си ih щati " procesi p ret paznj e kako bih istakao da oni proizvode obj ekte koj e kasruij i mehanizmi morajн da izmame i iпterpretiraj и. Zahtevi ovog zadatka znace da procesi pretpaznj e mo­ raj и da bu.dи " globalni " i "holisticki" . Svaka figura ili ob­ j ekt morajи н potpиnosti da Ьиdи odvoj eni od ostalih, kao potencij alni okvir za kasnij e i detalj nij e analize paznj e.6 "

Ali Neisser nas razocarava kada obj asnj ava ka­ ko се se ova sirova prva aproksimacij a postiCi po­ mocu digitalne masine. Izgleda da on ima u vidu sa­ mo heuristike preCiscavanj a koje, kao sto implicit­ no priznaj e, obavlj aj u posao j edino tamo gd.e su oЬli­ ci vec sasvim j asno razgraniceni. "Veoma proste operacij e mogu da razdvoj e pojedinosti, pod usloPredavanje na Berkeley univerzitetu 6. Neisser , Cognitive Psychology, str. 89 .

5.

и

Kalifornij i , mart, 1970 .

HUB ERT L . DREYFUS

306

vom da imaju neprekidne konture ili da su izmedu njih prazni prostori. Na priшer, rprograшi ik:oji s'lede Hnije Ш o1Jkr·ivaju pз:azn.ine, isto ,se -talko ,laJko pis,u ik:ao i oni 1koji popUIIlj avajiU :юре i �Ъr.is,u lokai1ne neregu­ laгnosti . " 7 Ali , taikve sн .tt:Љnike , na rprimer, beZJus­ pesne IU slucajiU kurzivo:юg rнlkopisa. Naravno, tesko ј е predloziti bilo sta drugo. Ovde se traZi nacin kako da postupamo s poljem iskustva pre nego sto se ono razЬij e na o dredene objekte, ali takvo predobjektivno iskustvo, ро definicij i ј е izvan granica digitalnog racunara. Racunari moraju da primenjuj u specificna pravila na determinisane po­ datke ; ako је prcЉlem u tome sto se prvo moraj u isklesati determinisani podaci, programer је prepus­ ten proЬlemu primene determinisanih pravila. Naj'b olj e сети mozemo da se nadamo u poku­ saju da prevazidemo tehnike oЬlasti IV mogle Ьi da budu neke heuristike slicne onim koje predlazu Min­ sky i Papert da Ьi ostvarili program koj i u prvom prolazu izdvaj a izvesna specifricna svoj s tva koj a се korisno posluziti kod usmeravanja programa u do­ bavlj anj u novih detalj a. Ali takve tehnike ad hoc rizikuju da postanu neprakticne i, н svakom slucaju, nikad ne mogu da pruze ops-t ost i fleksiЬilnost deli­ micno odredenog globalnog odziva. 2. Druga se teskoca j avlj a u vezi s predstavlja­ njem proЬlema u sistemu resavanj a proЬlema. Ona reflek-tuje potrebu za razlikovanj em sustinskog od nesustinskog. Raspravlj ajuCi о proЬlemima koj i se odnose na drugu dekadu istrazivanj a vestacke inteli­ gencij e, Feigenbaum ovaj proЬlem naziva " najvaz­ nij im mada ne i neposredno resivim. " 8 On obj as nj a ­ va proЬlem na sledeCi naCin : U heuristickim programima resavanj a proЬlema traganje za resenj ima и okviru proЬlemskog prostora s provodi se i upravlj a pomocu heuristickih pravila. Reprezentacij a koj a definiSe proЬlemski prostor j este "nacin gledan:j a na" prob. 7.

!Ьid. (Мој kurziv .) Edward Feigenbaum, "Artificial Intelligence: Themes in the Se· cond Decade , " IFI� Congress '68, Final Supplement , str. Ј-19 .

8.

STA

RAC:UNARI

NE MOGU

307

!еш samog razresivaca proЬlema i, tisto tako odreduje for­ mu resenj a. Izborom reprezentacij e koj a odgovara proЬlemu moze da se spektakulaшo popravi efikasnost p r o cesa nala­ zenj a re s enj a . Izbor reprezentacij e proЬlema ј е posao co­ veka programera i predstavlj a stvaralacki cin.9 ,

Ovo ј е ona aktivnost koj u zovemo pronalazenj e duboke strukture ili uvidanj e. Posto sadasnj i racu­ nari, ра cak i sadasnj i primitivni roboti, nemaju po­ trebe u smislu u kome smo diskutovali u Poglavlj u 9, i posto niko nema Ьilo kakvu idej u о tome kako da se programiraju potrebe u masinu, trenutno ne­ ma nad.e da se moze proCi bez ovog " s tvaralackog cina " . Najbolj e sto za ,sada moze da se ocekuje jeste razvoj programa sa specificnim ciljevima koj i akti­ vno ucestvuj u u organizovanj u podataka, umesto da ih pasivno primaj u . Programeri su zapazili da ј е u analizi kompleksnih scena korisno d a program for­ mulise neku hipotezu о tome sta Ьi trebalo da oce­ kuje da се naCi na osnovu poda:t aka koj e vec, ima ра da to i trazi. Ovo ne Ьi treЪalo mesati sa naCinom na koj i ljudsko Ьiсе organizuje ono sto se ubraja и podatke pomocu svog polj a namera. Sve sto moze da se ocekuj e j este da se fiksna pravila priшenjuj u na fiksne podatke; s to znaci, postoj ace programirani skup alternativa, а program moze na osnovu sadas­ nj ih podataka da izdvoj i j ednu od ovih alterna:tiva kao naj verovatniju i da traga za dalj im podacima na osnovu ovog predvidanj a. Dakle, specificni dugorocni cilj evi ili skup al­ ternativnih dugorocnih cilj eva mogli Ьi da se ugra­ de u programe za igranj e igara i resavanje proЬlema, tako da Ьi u izvesnim situacij ama racunar mogao da pokusa sa izvesnim strategij ama ( i da predvidi protivn�kove strategij e ) . Naravno, ova tehnilka ne Ъi uklonila ogranicenj e da ove alternative moraju una­ pred eksplicitno da se memorisu i da se eksplicitno konsultuju na izvesnim mestima u programu, dok ljudske namere implicitno organizuj u i usmeravaju 9.

i b id.

308

HUB ERT

L.

DREYFUS

ljudsku aktivnost iz casa u cas . Tako, cak i sa ovim prodorima racunar ne bi mogao da ispolj i fleksi­ bilnost ljudskog bica koj e resava proЬlem otvorene strukture ( oЬlast IV ) , ali ove tehnike bi mogle da budu od pomoCi za slozeno-formalne proЬleme, kao sto је s trategij a u igrama i dugorocno planiranj e u organizovanju analize sredstva-cilj evi. 3 . Posto racunari nisu u situacij i i posto niko ne zna kako da pocne da programira primitivne robo­ te, cak ni one koj i se nasumce krecu, strucnj aci za racunare moraju da rese konacni proЬlem da Ьi imali neki svet : kako racunaru predstaviti nj egovu oko­ linu. Videli smo da se sadasnj i pokusaj da se memo­ risu sve Cinj enice о okolini u nekom unutrasnj em modelu о svetu suocava sa proЬlemom kako memo­ risati i iz memorij e izvlaCiti OVU ogromnu, mozda beskoнacnu koliCinu podataka. Ovo se ponekad zove proЬlem siroke baze podataka. Као sto smo videli, Minsky u svoj oj knj izi izlaze nekolilю ad hoc nacina kako da se p okusa da zaoЬide ovaj proЬlem, ali za sada se nij e pokazalo da se i j edan moze generali­ zovati. Uprkos Minskycvim tvrdnj ama da ј е napravio prvi korak ka resavanju proЬlema, С. А. Rosen (С. А. Rouzen ) , di.skutujuCi о teikuCim proj ektima z a robote posle rada opisanog u Minskyevoj knj izi, priznaj e, da se j os uvek traze nove tehnike : Mi mozemo da predvidimo neku kraj nj u sposobnost memo­

risanj a enciklopedij ske kolicine cilllj enica о specificnim okolinama koj e su od interesa, ali su preko potrebni novi metodi organizacij e koj i .uj edno omogucavaju da se efi­ kasno obavlj aj u i brzo trazenj e i logicke dedukcije.1 0

Feigenbaumov izvestaj sadrzi bar priznanj e ozЬilj­ nosti ovog ргоЬlеmа, ра cak i sugestiju kako postu­ piti na j edan drugi nacin. Diskutuj uci о pokretnom robotu koj i ј е proj ektovan na Stanfordskom insti­ tutu ( SRI ) , Feigenbaum primecuj e : 1 0 . А . С . Rosen , "M,chiпes That Act Iпtelligently, " Science Journal, (oktobaг 1968 ) , s t r . 1 1 4 .

sTA RAcUNARI

NE MOGU

,309

Sami clanovi gгupe SRI оsесај ы da је naj slaЬij i de.o nj iho­ vog rada na simыlacij i Ьila simыlacij a okoline . Ра ipak, oni kazы da ј е 90% napora simыlaoionog tima otislo na ovaj deo simulaci j e . Pokazalo se kao veoma tesko da s e пekom ыnutrasnj om reprezentacij om reprodыkыj e z a racu­ пar neizbezno bogatstvo akoliпe koj e Ьi visoko adaptivnog robota podstaklo na iпteresaпtпo ропаsапј е."

Videli smo da lj udi izbegavaj u ovaj proЬlem zato sto је nj ihov model sveta sam taj svet. Interesantno је da se rad na SRI krece u ovom pravcu. Lakse. је i j eftinij e :izgraditi mehanickog robota da izvuce informacij·u koj a mu је potrebna iz realnog sveta, nego organizovati i memorisati upotreЬlj iv model. Grubo receno, argument g,гupe SRI sastoj i se u tvrdnj i da је ·n aj ekonomic­ nije i naj efikasnij e skladiste informacij a о realnom svetu sam realni svet.1z

Ovaj pokusaj da se zaobl.de proЬlem siroke baze podataka preracиnavanj em veceg dela podataka ka­ d.a se ukaze potreba, interesantna ј е idej a, mada j os nij e j asno koliko daleko moze da dopre. Ona pretpostavlj a neko resenje holistickog proЬlema о kome smo diskutovali pod tackom 1 , kak o bi mogle da se segmentiraj u oЬlasti koj e treba raspoznati. Ona Ьi, isto tako, zahtevala neku mogucnost razliko­ vanj a Ьitnih od neЬitnih Cinj enica. I sto је najfиn­ damentalnij e, ona је neminovno ogranicena posto mora da tretira realni svet, Ьilo da ј е оп upamcen и robotovoj memoriji ili da је proCitan sa tv ekrana, kao niz Cinj enica; pri tom lj udi organizuj u svet prek o svoj ih interesa tako da se Cinj enice moraju eksplicitno izraziti samo ako su relevantne. S ta mozemo da ocekuj emo -dok cekamo na razvoj i primenu ovih usavrsenih tehnika ? Evidentno је da moze da se ocekuj e napredak и oЬlasti П . Као sto Wang istice, " imamo robove koj i . . . neиmorno ra­ de. " 13 Mozemo dobro da ih upotreЬimo u oЬlasti 11. 12. 13. ot Mi11d, Ind.:

Felgenbaum, !Ьid.

ор.

cit. , str. Ј-1 3 .

Нао Wang, "Toward Mechanical Mathematics , " и The Modeli11g Kenneth М. Sayre, i Frederick Ј. Crosson , ured. (South Bend, N otre Dame University Press , 1963) , str. 93 .

H U B ERT L . DREYFUS

310

j ednostavno-formalnih sistema. Osim toga, protoko­ li koje su Newell, Shaw i Simon sakupili navode na pomisao da ljudi ponekad rade kao digitalni racu­ nari u okviru konteksta gloЪalnijih procesa. Posto digitalne masine imaj u superiornij e snage za mani­ pulisanje simЪolima od onih koj e imaj u ljudi, tre­ balo Ъi da preuzmu, koliko god је to moguce, digi­ talne aspekte l j udske " oЪrade informacij a " . Da Ъi se upotreЪili racunari u oЪlastima III i IV, moramo da spregnemo nj ihovu sposoЪnost brzog i tacnog racunanj a sa skracenom oЪradom koj u omogucavaj u marginalna svest, uvidanje i toleran­ cij a dvosmislenosti. Jos је LajЪnic tvrdio da Ъi r:a­ cunar " mogao da poveca sposobnosti uma do daleko veceg stepena nego sto opticki instrumenti poj aca­ vaj u vid. " Ali , mikroskopi i teleskopi su neupotreb­ lj ivi bez oka koj e odaЪira i interpretira. Tako Ьi sahovski igrac, koj i moze da se pozove na masinu da mu prebroj i alternative, kada se j ednom usred­ sredio na neko interesantno podruc.i e Ьiо suparnik vredan divlj enj a. Slicno tome, u resavanj u proЬle­ ma, kada је proЬlem j ednom struktuiran i napad isplaniran, masina Ьi mogla da preuzme na sebe da izradi detalje ( ka o u slucaju poslova u radionici ili finansiranj a investicij a ) . Mehanicki recnik, koj i Ьi na ekranu pokazivao znacenj a rangirana prema nj i­ hovoj verovatnoj relevantnosti, Ьiо Ьi koristan u orevodenj u. U raspoznavanj u oЬlika masine su u stanj u da raspoznaju izvesne slozene aЬlike koj e mi inace nismo na:u cili iskustvom da uocavamo . Bar­ -Hillel, Oettinger i John Pierce ( Dzon Pirs ) predla­ gali su da se radi na sistemima koj i podsticu simЬi­ ozu izmedu racunara i ljud.skih Ьiса. Као sto ј е Walter Rosenblith rekao na j ednom redovnom sim­ pozijumu, " covek i masina su sposobni da postignu ono sto nijedno od nj ih ne moze da postigne samo­ stalno . " 14 14. str. 309 .

Walter

RosenЬlith ,

Computers ancl t h e Woг/d o f tl1e

Future,

sTA RAc UNARI NE MOGU

31 1

Zaista, nedavno ј е j avlj eno о prvoj uspesnoj upotreЬi racunara u prosirenj u, а ne zameni ljudske inteligencij e. Program za dokazivanj e teorema koj i se zove SAM ( semi-automatska matematika ) resio је j edan otvoreni proЬlem u teorij i resetki. Prema autorima programa : Semi-aиtomatska matematika је j edan pгistиp dokaziva­ nj и teorema koj i nastoj i da komЬinиj e automatske logicke rиtine sa иoЬicaj enim procedиrama dokazivanj a na takav naCin da је rezиltиj иca procedura иjedno i efikasna i pod­ redena ljиdskoj intervenciji и oЬlikи иp.ravlj aпj a i rиko­ Yodenj a. Posto od matematicara s tvara sиstinski faktor и trazehjи teorema, ovaj pris·tиp predstavlj a odstиpanj e od uoЬicajenih pokиsaj a dokazivanj a teorema и kojima ra6и­ nar, nepomognut, tezi da postavi dokaze.15

Prirodno Ьi Ьilo ocekivati da се matematicar, sa svoj im smislom za relevantnost, pomoCi racuna­ гu da se usredsredi na oЬlast koju је vredno uzeti u obzir. А to ј е upravo ono sto se desava. Korisnik moze da intervenise и procesи dokazivanj a na nekoliko naCina. Nj egova selekcij a pocetnih formиla ј е sva­ kako vazan faktor и odredivanj и toka koj im се krenиti AUTO-LOGIKA. Presiroko ili rdavo izabrani skиpovi pocet­ nih formиla te.ze da skrenи AUTO-LOGIKU na dokazivanj e trivijalnih i neinteresantnih rezиltata, tako da se ruilkad ne dospeva do interesantnih formиla. Uz ·dobar niz pocetnih formиla AUTO-LOGIКA се, ipak, dati korisne i interesantne rezиltate. Ako korisnik иосi da AUTO-LOGIKA vise ne moze korisno da иpotreЬlj ava originalne formиle, on moze da zaиstavi proce.s i da иnese dodatne a·ksiome ili neki drugi materij al. On isto tako, moze da vodi proces brisanj em formиla koj e izgledaj и nevazne ili koj e zbиnj ujи. Ova igra и realnom vremenи, izmedи coveka i masine, pokazala se kao uzbиdlj iv i poucan nacin rada.16 ,

Medutim, oni koj i rade na vestackoj inteligen­ ciji, umesto da pokusaju da koriste specijalne spo­ sobnosti racunara - zasleplj eni svoj im ranim us­ pehom i hipnotisani pretpostavkom da је misljenje 15. Ј. R. Guard , F. С. Oglesby, Ј . Н . Bennett i L. G. Settle, "Semi· -Automated Mathematics , " Joumal of the Association for Computing Machi· nery, Vol . 16, No . 1 (januar 1 969) , str. 49. 16. JЬid., s t r . 57 .

l-I U B ERT L . DREYFUS

312

neki kontinuum - nece da se zadovolj e nicim do nepomognutom inteligencij om. Feigenbaumova i Feldmanova antologij a росiпј е naj smelij im iskazom ovog sumnj ivog princip a : Sto s e tice kontinuuma inteligencij e, koj i ј е predlozio Ar. mer, programi za racunar koj e smo bili u s tanj u da kon­ struisemo j o s uvek su na donj em kraju. Ovde је vazno to da mi nastavlj amo da koracamo u pravcu prekretnice koj a predstavlj a sposobnosti lj udske inteligencij e. Postoj i li Ьilo koj i razlog za pretpostavku da nikada dotle necemo dospe­ t i ? Ne postoj i . Nema n i j ednog j edinog dokaza, ni jednog logiokog argumenta, ni j ednog dokaza teoreme koj i su se pokazali kao nepremostiva prepreka duz kontinuumaY

Armer oprezno sugerise granicu, ali је jos -uvek opti­ misticki raspolozen : I relevantno ј е da li moze ili ne moze da pos toj i neka gor­ nj a granica preko 'koj e masine mogu da idu u ovom kon­ tinuumu. Cak i ako postoj i takva granica, ne postoj i dokaz da је ona smestena Ыizu pozicij e koj u zauzimaj u danasnj e masine.18

Medutim, kada se sadasnj e teskoce interpreti­ raj u j ednom nezavisno od optimistickih apriornih pretpostavki, one navode na pomisao da su oЬlasti inteligentnog ponasanj a diskontinualne i da је gra­ nica Ьlizu. Zastoj svakog od speciblcnih napora u vestackoj inteligencij i sugerise da пе moze da po­ stoj i diskretan proboj ka potpuno formiranom inte­ ligentnom ponasanj u odraslih osoba, za Ъilo koju izolovanu vr,s tu ljudskog ponasanj a. Igranje igara, prevodenj e j ezika, resavanj e proЬlema i raspoznava­ nje oЬlika zavise od odgovarajucih specificnih formi ljudske " obrade informacij a " koj e su, zauzvrat, za­ snova,ne na ljнdslkom na6iii1u blti,sanj a н S'Vetн. А O'Vaj nacin Ъitisanj a-u-situacij i pokazuj e se kao principi­ j elno nedostupan programiranj u, ako se koriste tehnike koj e se sada mogu zamisliti. Feigenbaum i Feldman, Computer and Thought, str. 8 . Paul Armer, "Attitudes To\vard Intelligent Machines , " and Thought , str. 392 .

17.

18.

puters

и

Сот·

$ТА RAcUNARI NE MOGU

313

Alhemicari s u imali toliko uspeha u pretvaranju zive iz neceg sto је izgledalo kao Ьlato, da su posle neikoliko stotilna godina шaludnog napora da pret­ vore olovo u zlato j os uvek odЬij ali da poveruj u da se na hemij skom nivou metali ne mogu pretvarati jedan u drugi. Ipak, proizveli su - kao uzgredne proizvode - peci, retorte, vatrostalne sudove i talю dalje, bas kao sto su strucnj aci za racunare, ne uspe­ vajuCi da proizvedu vestacku inteligencij u, razvili asemЬlerske programe, programe za brzo otkrivanj e gresaJka, programe za lredigovanj e i ,taiko daJlj e, dok ј е iz proj �kta robota na M . I .T . proistebla veoma ele­ gantna mehanicka ruka. . Da Ьismo izbegli sudЬinu alhemicara, vreme је da s e zapitamo gde smo . Pre nego s t o ulozimo vise vremena i novca na ,ni,vou ob,r ade itn·fo·rmacij a, ·t�reba­ lo Ьi da upitamo da li protokoli do sada sastavlj eni i programi do sada napravlj eni nagovestavaj u da је racunarski j ezik podesan za analiziranj e ljudskog ponasanj a : da li је moguce iscrpno razlaganj e lj ud­ skog uma na unapred propisane operacij e nad dis­ kretnim, determinisanim i od konteksta nezavisnim elementima ? Da li је aproksimacij a ovom cilju ves­ tackog uma cak i verovatna ? Izgleda da ј е odgovor na оЬа ova pitanj a negativan. Da li to znaCi da su sav rad i novac d o sada ulozeni u vestacku inteligencij u uzalud baceni ? Ni najmanj e, ako umesto pokusaj a da umanj imo nase teskoce, p okusamo da shvatimo па sta one uka­ zuju. Uspeh i docnij i zastoj kognitivne simulacij e i VI, zajedno sa svuda prisutnim proЬlemima raspo­ znavanj a oЬlika i razumevanj a prirodnog j ezika i nj ihovim neocekivanim teskocama, trebalo Ьi da nas navedu na to da usredsredimo istrazivanj a na cetiri oЬlika ljudske " obrade informacij a " koj e oni otkri­ vaj u, i na situacioni karakter otelovlj enog ljudskog uma koj i је u osnovi svih nj ih. Ove lj udske sposob­ nosti nisu nuzne u onim oblastima inteligentne ak­ tivnosti u koj ima је vestacka inteligencij a imala svoj rani uspeh, ali one su Ьitne bas u onim oЬlasti-

HUBERT L . DREYFUS

314

ma inteligentnog ponasanj a u koj ima је vestacka inteligencij a dozivlj avala neprestani neuspeh. Zato sadasnj i rad. na vestackoj inteligencij i mozemo da posmatramo kao neki odlucuj uCi eksperiment koj i роЬiј а tradicionalnu pretpostavku da ljudski um moze da ·se razlozi na unapred propisane opera­ cije nad diskretnim i od situacij e nezavisnim ele­ mentima - najvaznij e poЬij anj e ovog metafizickog zahteva koj e је ikad dato. Ova tehnika pretvaranj a nasih filosofskih pretpostavki u tehnologij u dok ne otkrij u svoj a ogranicenj a, navodi na pomisao da postoj e nove oЬlasti za bazicno istrazivanje. С . Е. Shannon, pronalazac teorije informacij a, vidi, do izvesnog stepena, koliko Ьi drukCije trebalo da oodu potencij arlne ·iпteligentпe шаsiпе . u svojoj diskusij i о tome " Sta Ьi trebalo da rade racunari " , on zapaza : Efikasne masine za takve proЬleme, kao sto su raspozna­ vanje oЬlika, prevodeЛJje j ezi ka i tako dalj e, шozda traze drukcij i tip racuвara od onih koj e daпas imamo . Osecam da се to Ьit i r acun a r koj i се prirodno operisati sa strU'ktu­ rama, poj movima i nej asnim slicnostima, а ne sa deseto· aifreniш broj evima.19

Videli smo da Ьi, ukoliko se to moze zaklj uCit1 na osпovu ponasanj a j ednog j edinog bica koje moze da barata sa takvim " нej asnocama " , masina koj a moze da koristi prirodan j ezik i da raspoznaj e obli­ ke шorala ,da iша telo ikako bi mo�la u svetu da rs e oseca kao rkod kuce. Ali ako roboti za obradu neformalne informaci­ je moraju da budu, kao sto Shanrюn sugerise, sustin­ ski razliCiti od sadasnj ih digitalnih racunara, sta onda moze da se uradi ? Nista neposredno u smislu programiranj a sadasnj ih masina da se ponasaju kao da imaj u ljudsku inteligencij u. Kratkorocno, mora­ cem o da se orijentisemo na kooperaciju izmedu lj u­ di i digitalnih racunara, а samo d.u gorocno na ne19.

Shannon ,

ор.

cit. , str. 309-3 1 0 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

315

digitalne automate koj i bi, d a s и и sitиacij i, ispo­ lj avali one forme " obrade informacij a " koje sи Ьitne za manipиlisanj e sa nasim neformalnim sve­ tom. I strazivaci vestacke inteligencij e koj i smatrajи da је bolje imati nekoliko konkretnih rezиltata nego nista, i da ne Ьi trebalo napustiti rad na vestackoj inteligencij i sve dok ne budemo и mogиcnosti da konstrиisemo takve vestacke ljиde, ne mogи da se оsиdиј и. Dиga vladavina alhemij e pokazala је da sva:ko istraziva:nj e koj e је na pocetkи imalo иspeha moze иvek da se opravda i prodиzi od strane onih koj i avanturи pretpostavlj ajи strplj enjи.20* Ako ne­ ko insistira na apriornom dokazи nemogиcnosti иspeha, tesko је, kao st o smo videli, pokazati da ј е ta:kvo istrazivanj e pogresno , sem ako s e n e negiraj и najfиndamentalnije pretpostavke, koj e sи zaj ednic­ ke za citavи nаиkи. Medиtim, иvek se moze reCi da bar ciljи mozemo da se primaknemo. Ako ј е , pak, neko voljan da prihvati empirij ske dokaze da ј е neki napor pogresno иsmeren, taj sam o treba da gleda predvidanj a i rezиltate. C:ak i kad ne Ьi Ьilo nikak· vih predvidanj a, vec samo nade, kao и prevodenjи jezika, rezиltati sи dovolj no slaЬi da sami sebe ор­ tиzији. Da ј е alhemicar prestao da meditira nad svoj im retortama i pentagramima i da је provodio vreme и traganj и za dиЬlj om strиktиrom proЬlema, kao sto је primitivni covek skrenиo pogled s meseca, sisao sa drveta i otkrio vatrи i tocak, s tvari Ьi se kretale и pravcи koj i vise obecava. Na kraj и kra­ j eva, trista godina posle alhemicara doЪili smo zlato 20. Entиzij asti Ьi mozda mogH da se otrezne zamisljajиCi jednи srednjevekovnи verzij и Feigenbaиmovo g i Fe ld ma nov o g иshicenj a . I иazeno kontinuиmom sиbstanci koje је sиgerisao Paracelsиs, transfonnacije koj e smo Ьili sposobni da izvedemo na osnovnijim metal ima jos иvek sи па niskom nivoи. Ono sto је vazno to је da nastavljamo da istrazиj emo и p ravcи k amena me dasa , filosofskog kamena koj i moze da transformise bilo koji element и Ьi!о koji drиgi element. Postoji li neki razlog za pretpostavkи da ga nik ada necemo naCi? Bas nikakav. Nij e nikad dat n ijedan dokaz, nijedan logicki argument , nije dan dokaz teoreme koji Ьi demonstri rao nepremostivи preprekи dиz ovog kontinииma.

316

HUB ERT L . DREYFUS

iz olova ( i spustili smo se na mesec ) , ali tek posto smo napustili rad na nivou alhemij e i poceli da ra­ dimo na tome da shvatim o hemij ski nivo, ра cak i duЬlj i nuklearni nivo.

SADRZAJ

Ljubomir Radanov.i c : P.redgovor sTA RAcUNARI NE MOGU

Uvod

11

Ј deo. Deset godina istrazivanja

teligencije ( 1957-1967)

1.

и

oЬlasti vestacke in­ -

41

r . Am.aliza rada n a prevodenjн j ezika, reswvanju prorЬlema i rasrpoznavanj,u oblJi,ka - - - -

41

П . Osnovni malaj rneuSirpeha н rpoSit·izanju rrprrognoz�rarnih rezultata - - - -

53

faza (1 9 62- 1 967 ) . Semanticka obrada infor- - - - - - - - - macij a

93

I . AnaJi;za rprograma za semanbl61ю oЪradu infor- - - - maaija

96

I faza ( 1 957-1962 ) . Kogn�tivna Slimuдacij a -

2. П

П. Znacaj sadasпjih teskoca -

Zakijucak

- -

-

-

-

-

1 13 1 16

П deo. Pretpostavke па kojima poCiva uporni

optimizam

123

Uvod 3. Biolosk:a

rpretrpostavka

4. Psiholoska p•retrposrtavka -

1 26 131

I . Empi r ij s k i dokaz za psiholosku pretpostavku : kr Щ ka naucne metodologije kognitivne s1mulaCIJ e - - - - - - - - _ ,

П . Apri orп i argumenN za psЉoloslю

5. Epistemoloska

pr etp ost avka

-

-

I . Pogresno shvaceni argument iz

pretpostavku -

-

п ap r e t k a

-

б . Oпtoloska

Zaklj ucak

-

165 1 69

mo-

p retp os tav k a

-

-

-

III d e o . Alternative

176 191 216

tradicionalnim pretpostavkama

Uvo d

22 1

7. Ulroga tela u iпteHgentnom ponasanjн 8. Situaoij a : praviblma

146

fizike

shvaceni argumeпt iz n ap ret k a derne lingvis,t
П. Pogresno

140

uredeno - -

p on a sanj e - - -

bez priЬegavanj a - - -

226 253

9 . Situacij a kao funkcij a ljudskЉ potreba

274

Z aklj ucak

285

-

-

-

-

-

-

-

ZAKLJ UcAK: Obim i granice vestackog uma Granice ves,racke inteligenoij e -

289

Вudu6nost ve S ta cke iпteligencij e

296

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

л

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

· ,. :·

1. 2. з. 4. 5. б. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25 . 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41 . 42. 43 . 44. 45. 46. 47 . 48 . 49. 50. 51 . 52.

53. 54. 55. 56. 57. 58.

Erih From: BEKSTVO OD SLOBODE Lesek Kolakovski: FILOZOFSKI ESEJI Pjer Frankastel: UMETNOST I TEHNIКA Sergej М. Ajzenstajn: MONTAzA ATRAКCIJA COVEK DANAS, zbornik ogleda Н. Rajhenbah: RADANJE NAUCNE FILOZOFIJE Nikola Milosevic: ANTROPOLOi'\KI ESEJI Suzuki, From: ZEN BUDIZAM I PSIHOANAUZA Norbert Viner: КIBERNEТIКA I DRUi'\TVO Roze Кајоа: IGRE I LJUDI Dejvid Risman: USAMLJENA GOMILA Кlod Levi-Stros: DIVUA MISAO Bertolt Brecht: DIJALEKТIKA U TEATRU М. Frichand: ЕТIСКА MISAO MLADOG MARKSA Е. Bloch: TtJЂINGENSКI UVOD U FILOZOFIJU Roman Jakobson: LINGVISТIKA I РОЕТIКА М. Bahtin: PROBLEMI РОЕТIКЕ DOSTOJEVSKOG А . Saf: MARKSIZAМ I LJUDSКA JEDINКA Teodor Adorno: FILOZOFIJA NOVE MUZIKE Karl Manhajm: IDEOLOGIJA I UTOPIJA zan Pijaze: PSIНOLOGIJA INTELIGENCIJE Ј . Hristic: OBLICI MODERNE KNJizEVNOSТI Sreten Maric: GLASNICI APOКALIPSE F . de Sosir: OPSTA LINGVISТIКA z. Р. Sartr: EGZISTENCIJALIZAM I MARKSIZAМ Luj Altise: ZA МARKSA R. Bart: КNJI2.EVNOST, MIТOLOGIJA, SEMIOLOGIJA 2. . Pijaze: MUDROST I ZABLUDE FILOZOFIJE Fung Ju-Lan: ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE MiSel Fuko: RIJECI I STVARI Noam Comski: GRAMAТIKA I UM D. Bom: UZROCNOST I SLUCAJNOST U SAVREMENOJ FIZICI Verner Hajzenberg: FIZIКA I METAFIZIKA Ranko Bugarski: JEZIK I LINGVLSТIKA Boris Ejhenbaum: КNJizEVNOST Mikel Difren: ZA СОVЕКА Stefan Barker: FILOZOFIJA МАТЕМАТIКЕ Jan Kot: JEDENJE BOGOVA Р. Francastel: STUDIJE IZ SOCIOLOGIJE UMJETNOSТI Tomas Kun: STRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA Walter Benjamin: ESEJI Stefan Moravski: PREDMET I METODA ESTEТIKE Fredrik Dzejmson: МARKSIZAМ I FORМA Anri Lefevr: URBANA REVOLUCIJA Pol de Man: PROBLEMI MODERNE KRIТIKE G. Н. von Wright: OВJASNJENJE I RAZUMEVANJE FENOMENOLOGIJA, zbornik Jirgen Habermas: SAZNANJE I INTERES Roman Ingarden: DOziVUAJ, UMETNICKO DELO I VREDNOST G. della Volpe: KRIТIКA UKUSA zan Bernar: VELICINA I ISKUSENJE MEDICINE Aleksandar Kozev: КАNТ Р. Medvedev: FORМALNI METOD U NAUCI О КNJizEVNOSТI V. Е. Mejerholj d: О POZORISTU А . R. Luria: OSNOVI NEUROPSIHOLOGIJE А. N. Vaj thed: NAUКA I MODERNI SVET R .. D. Laшg: PODEUENO ЈА, POLIТIКA D02.IVLJAJA Н. L. Dreytus: STA RACUNARI NE MOGU И

pripremi

Nikos Pulancas: КLASE U SAVREMENOM КAPIТALIZMU Volfgang Keler: GESTALT PSIHOLOGIJA Fransoa 2.akob : LOGIKA ziVOTA zan Dezanti : МАТЕМАТIСКI IDEALIТEТI Kenet Berk: GRAМAТIKA MOТIVA Lav Vigotski: MISLJENJE I GOVOR

NOLIT