Obligaciono pravo

Prof. dr Dorde Nikolic OBLIGACIONO PRAVO DRUGO IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE OBLIGACJONO PRAVO Autor Prof. dr Dorde...

Author: Đorđe Nikolić

60 downloads 1337 Views 17MB Size Report

This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!

Report copyright / DMCA form

DOWNLOAD PDF

Prof. dr Dorde Nikolic

OBLIGACIONO PRAVO DRUGO IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE

OBLIGACJONO PRAVO

Autor

Prof. dr Dorde Niko1ic

SADRZAJ

IzdavaCi

"PROJVRIS" Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mai1: [email protected]) (web site: ww.projuris.org) Projuris d.o.o.

Urednik

V1adimir Todorovic

Prelom i Stampa

"BIG stampa", Beograd

Deo prvi O PSТ I D E O G1ava prva: UVODNA RAZМATRANJA О OBLIGACIONOM PRAVU 1З 1. Pojam, predmet i znacaj oЬligacionog prava ....................... IЗ 2 . Formalni izvori oЫigacionog prava .14 3. VaZnija naCela Zakona о oЬligacionim odnosima ................... 16 G1ava druga: РОЈАМ, PODELA 1 IZVORI OBLIGACIJA ................17 1. Pojam oЬligacije i njene osobine ................................17 2. Pode1a oЬligacija ............................................1 9 З. lzvori oЬligacija .............................................21 G1ava treca: OBLIGACJONI UGOVOR ..............................22 1. РОЈАМ UGOVORA 1 PRINCIP SLOBODE UGOV ARANJA ...........22 . 22 1. Pojam i znaCaj ugovora 2. Priocip s1obode ugovaranja (autonomije vo1je) .....................2З 11. USLOVI ZA ZAКLIOCE NJE UGOVORA .........................2 4 l. Sposobnost ugovaranja ugovornika . . 24 2. Saglasnost volja ......................... ....................27 а) Pregovori . .. ..... ................... .................2 8 Ь) Ponuda .................................................2 9 с) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .........................З2 d) Trenutak i mesto zak1juёenja ugovora .........................З 4 .................................З4 З. Predmet ugovora ...... ............................З6 4. Osnov (causa) ugovora .... .. 5. Forma ugovora...... .......... .. .. . . ...............З 8 Ш. КАРАRА 1 ODUSTANICA .................................... 4 1 1. Kapara 41 2. Odustaoica . 42 . IV. PODELA OBLIGACIONIН UGOVORA 4З l. Imenovani i neimenovani ugovori .44 .44 2. Formalni i neformalni ugovori З. Jednostrani i dvostrani ugovori .44 4. Teretni i dobroCini ugovori .45 .

Tirai

1.000 ISBN 86- 861 05-1З-О

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

Napomena: Fotokopiranjc ili па drugi naёin щnnoZavanje ove knjige bez pismcne dozvole izd<1vaёa sankcionisano је odredbaшa Zakona о autorskim i srodniш pravima i Kriviёnog zakonika

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

_

_

_

_

_

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

_

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

_

_

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

_

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

4

PR!RUCN!K ZA POL G NJE PRAVOSUDNOG !SPITA A

A

5. Komutativni i aleatomi ugovori. . . .. .. . . .. .. . . 46 ... . . . . .. . б. Trenutni i trajni ugovori . . . . . .47 7. Jednostavni i mesoviti .............. ....... ........ .. .... ... .. 47 . . .. . . . 8.Glavni i spшedni 11govori . ... .. .48 9.Predugovori i glavni(konacni) ugovori , , , ........ : ..........48 10.Kauzalni i apstraktni ugovori .. . . . . .49 11. Ugovori sa sporazumno odredenom sadrzinom .. ... . , .....................50 i ugovori ро pristnpu . . . ... V.ПЈМАСЕNЈЕ UGOVORA .................... ....... ....... ....51 VI.NEV AZNOST (PONISTAJ) UGOVORA ..........................52 1.Nistavi ugovori . . . .. .... . .. . . ..............................53 2. Ruslji vi ugovori . . . . . , ............ .................56 VП. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAМNIН) UGOVORA ...58 59 1.Odgovomost za pravne i materijalne nedostatke ispнnjenja .. .. а) Odgovomost za pravne nedostatke(evikcija) .. . 59 Ь ) Odgovomost za materijalne nedostatke . . . . . . ... . 63 2.Prigovor neispunjenog ugovora . .. . .... . . . .. .66 3.Raskidanje ugovora . ... . . ... . . .. .. . .. . 68 а) Sporazumno raskidanje ugovora .. .... .. . .. .68 . . . . 69 Ь) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja .. . с) Raskidanje fiksnih ugovora . . . .. . .... .. . . 72 4.Raskidanje ili izrnena ugovora zbog promenjenih okolnosti ... . .72 5.Nemogucnost ispunjenja . . . .. . . . . . , ....74 а) Nemogucnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana 75 Ь)Nemogucnost ispunjenja za koju odgovara dufuik . . 75 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

с) Nemogucnost ispunjenja za koju odgovara

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. ... . . . ... . . .. . . . .76 druga strana(poverilac) 6.Prekomerno ostecenje(laesio emormis) . ... . .. . . . . 76 . .. . .. . ..... . . . .. .. . . .77 7. Zelenaski ugovor 8.Ustupanje ugovora .. .... . .. ...... .. . . .... . . . ..79 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. ..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

VIII.OPSTA DEJSTVA UGOVORA . ...... .......................80 1. Kakva su dejstva ugovora . . .. .. ... . . . .. . . . ... . 80 2. Dejstva ugovora medu ugovara�ima i njihovim naslednicima . .. . 80 . .. . . .. . . 3. Ugovor u korist treceg .. . . ..82 Glava cetv1ta: PROUZROKOVANJE STETE ........ .. ... ...... .......83 !. OPSTA NACELA . .. .. .. ... ......... ......... .. .... ............83 Ј. Prouzrokovaпje stete drugome kao izvor oЬiigacionog odnosa . .. .83 2.Vrste odgovornosti za prouzrokovanu stetu . ..... ..... . . .8 4 З. Osnovi odgovomosti . .. .. .... . . . .. . ... .... 86 а) Odgovornost zbog krivice(subjektivna odgovornost) ... . . . ...86 Ь) Odgovornost zbog stvorenog rizika(objektivna odgovomost) . 86 с) Odgovornosl ро osnovu pravicnosti . .... .....................87 4.Us1ovi odgovomosti ... ....... . ............ .. ..............88 П. ODGOVORNOST РО OSNOVU КRIVICE ........... ..... .........88 .

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Prof. uc DorЏc Nikolic: OBL!GACIONO PRAVO

5

А. STETA 88 . . .. . . .. .. .. .. . 88 1. Pojam stete . . . 2 . Vrste stcta .................................................89 Б. UZROCNA VEZA .......... . ..............................9 0 С . КRIVICA ............................. ....................91 . ... . . . ..... .. . 91 ! . Pojam krivice i sposobnost z a krivicu .. 2. OЬiici krivice . . .... . ... . . . .. ... . . ... .. 93 .. . . . . а) UmШjaj(dolus) . . . .... .. .. 93 b)NehatШnep.Znja(cu!pa) . .. . . . . . . .93 D. PROTIVPRAVNOST STETNE RADNjE . ............... .... ....94 1. Pojam protivpravnostj ј stanoviste Zakona о oЬiigacionim odnosima . . .. ... ... .. . .. ..... . . ......... 9 4 2.Cinje�ic� k?je jsklj�cuju protivpravnos! stetne radnje . ... .. . ..95 а) VrsenJe Javne duznosti ... . . .. . .. .... ., ......... ...95 .. ... . . . . .. .. . . . . . . . ..96 Ь) Vrsenje prava . с) Pristanak osteeenog . . ..... . . .. ... . .. . . . . . .96 .... . , ............................ ..97 d)NuZn.a odbrana e)Stanje nu:lde .. ................................. , ...... .. .97 f) Dozvoljena samopomoc . .. . . . . . . , .....98 Ш. ODGOVORNOST ZA DRUGOG ............... .. .......... ..... 98 1.Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za dmgog . . 98 2. Odgovornost za maloletna lica ............ . ....... ... . . .. 99 а) Odgovomost roditelja i drugog !ica za maloletnika . . . ...99 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Ь) Odgovomost za dusevno bolesna lica

.

.

ј lica zaostala u umnom razvoju

.

.

.

.

.

.

...... .. .......... .. .........100 . . . . 1 О1 а) Odgovornost preduzeca za svoje zaposlene .. ... . . . . . 101

З. Odgovomost preduzeca i drugih pravnih Jica prema trecem .

.

ь) Odgovomost pravnog !ica za stetu

.

о��{·:��;:'Е�·�'6i>ЛsNЁ

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

sтvAR:r· · · · · · · · · · · · · '102 1v. I OPASNE DELATNOSТI .... . . . . .. . . . . ..103 1. Opsta pravila о odgovomosti za stetu . . . . . . . . .. Ј 04 od opasne stvarj i opasne delatnostj . . а) Uslovi odgovomosti . . .. . .. . .. .... . .. . . . 104 .... . . .. ..... .. .. ... . . . . .. . 104 Ь)Odgovorna lica с) Oslobodenje od odgovornosti . . . . . ... .. ... ... . . .. 105 2 .Odgovornost u slucaju udesa izazvanog , ... .......... .. . .. . . .106 motornim vozilom u pokretu ..... . . З. Odgovornost proizvodaca stvarj sa nedostatkom ... . .. . . 107 V.POSEBNI SLUl:AJEV! ODGOVORNOSТI ........... .. .. ..... ...110 1. Odgovornosl us!ed teroristickih akata, . .. . . . .. . 11О javnih demonstracijaШmanifestacija 2. Odgovornost organizatora priredЬi . . .. . . .. . . 111 .. .111 3.Odgovornost zbog uskra6ivanja neophodne pomoci . . ... ... .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

б

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

4.Odgovomost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora .............111 5. Odgovomost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg jnteresa .........112

Vl.NAКNADA STETE ..........................................112 1.Naknada materijalne stete ....................................112 а) Pojam ј cilj naknade ......................................112 Ь)OЬlici naknade ..........................................112 с) Dospelost obaveze naknade ................................114 2. Obim naknade materijalne stete ...............................114 а)Trenutak prema kome se utvrduje visjna stete ..................114 Ь)Meri1o za utvrdivanje visine stete ............................114 с) Potpuna naknada .........................................115 d) Snitenje naknade ........................................115 2.Naknada materijalne stete u slucaju smrti, te1esne povrede i ostecenja zdravlj а . . а) Naknada materijalne i!tete u slucaju smrti .

.

.

.

< >

•

• .

•

•

•

•

•

•

. .. . .

.

•

• •

•

•

.

.

.

.

.

•

•

..

•

•

•

.

.

.

117 .. .! 17 •

•

•

•

.

Ь)Naknada materijalne stete u slucaju telesne povrede i oslecenja zdrav1ja ............................118 с} lzmena dosudene naknade i neprenosivost prava ................118

З. Naknada materijalne stete u slucaju povrede casti ј sirenja neislinitih navoda ......................................119 4.Naknada nematerija1ne stete .. ........ .. . ........ ............119 а} Naturalna restitucija .....................................119 Ь) Novcana naknada ........................................120 VII.ODGOVORNOST VISE LICA ZA ISTU STETU ..................121 Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .........................122 1. SТICANJE BEZ OSNOVA ......................................122 1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ............................122 2. Op5ti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ......................123 З. Slui'ajevi sticanja bez osnova . . . .............................124 а) Isplata nedugovanog ......................................124 Ь) lsplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario .................125 с) Isplata s obzirom na osnov koji је docnije otpao ................12 5 d)Obogacenje usled radnje obogacenog ........................125 е) Obogacenje usled radnje treceg lica ili usled nekog spoljnjeg dogadaja .... ..... . ...... ......... ... .... . ..126 4.Dejstvo sticanja bez osnova .. .... ... .... .. ... ..126 11. POSLOVODSТVO BEZ NALOGA ..............................127 1. Pojam i sпbjekti poslovodstva bez naloga ........................127 2. Uslovi poslovodstva bez naloga ...............................127 З.Dejstvo pos\ovodstva bez naloga ... ..........................128 4. Vrseпje todih pos1ova protiv zabrane ...........................129 5.Ncpravo poslovodstvo .......................................129 . _

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

Ш. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA ........ . ....................1 30 1. Javno obecanje nagrade ......................................130

Prof. tlr E)orUc NikoHC: OB!�IGACIONO PRAVO

а)Pojam i us1ovi ...........................................130 Ь)O �ozivanje i dejstvo ......................................131 2. Hart!Je od vrednosti . .... . ......... ......... .. .... .. .. .... IЗ2 !32 а) Ројащ i Ьitni sastojci ................................... Ь)Vrste i ostv arivanje prava ..................................!32 _ с) Preno s Jщ·tlJe od vrednosti .................................!32 . _ d) Leg•t•macюni papiri i legitimacioni znaci . . ... . . . .. .. .. .. .....133 Glava sesta: DEJSTVА OBLIOACIJA ... .. ..... .. ...... ..... . 133 I.POVERIOCEV А PRAV А 1 DПZNIKOVE ОВАVEZE . . .. A)PRAVO NA NAКNADU STETE .............................133 1.Opsta pravila о pravu na naknadu stete ..... ....................133 а) Naknada stete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................!33 Ь} Ug ?vomo prosirenje, ogranicenje i iskljucenje odgovomosti ......134 с) Obun naknade i krjvica poverioca .... . . . . ... .... .. .. ....... 135 2. ugov ma kazna 135 ? а) POJam,. nastanak, karakter i znaёaj .. . .. . ........ .. ... . ....135 . b)Vrste 1 dejstvo. ..........................................136 с) Ugovorna kazna i naknada stete .............................IЗб d)Smanjenjc iznosa ugovome kazne ... . . .....................13 7 З. Zatezna kamata .. .. .. ....... .. . ...... . . . ..... . ............137 В) POBIJANJE DUZNIКOVIН PRA VNJН RADNJI ................1З8 С} PRA VO ZADRZA VANJA (IUS RETENTIONIS) . . ..... .. .. ... 140 П. POVERIOCEVА PRA VА U NEКIM POSEBNIM SLUCAJEVIMA ... 140 Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ..........................141 1 . ISPUNJEN.IE ................................. : .............141 А) OPSTA PRAVILA О ISPUNJENJU ................... .......141 1. Subjekti ispunjenja .........................................141 2.Predmet ispunjenja .........................................143 3.Uiacunavanje (inputacija)ispunjenja ...........................143 4.Vreme i 1nesto ispunjenja .. .... . ..... .. .. .... ...... .. 144 B)DOCNJ А .. ..... ... ..... ....... .144 · d uzrn 1 .D ocnp . ......... ..... . ..... .. . ..145 - "kа . ........ а) Pojam i uslovi docnje dumika ..............................145 Ь) Pos1edice docnje duznika ..................................145 с) Preslanak docnje dumika ... .... ... ....... ................146 2.Docnja poverioca ...........................................146 а)Pojam i us1o vi docnje poverioca .............................146 Ь) Pos1edice docnje poverioca ................................147 с} Prestanak docnje povcrioca ....... . . .... .. ...... ... ......147 С) POLAGANJE 1 PRODAJA DUGOVANE SТVARI ...............147 1. PolaganJe (deponovanje) kod suda .............................147 2. Predaja na cuvanje drugom licu ...............................148 З. Рюdаја du govane stvari ....... ..... . ........ .... . . ....148 _ Ii.OSTALI NACINI PRESTANI
:::

.

. .

: : .. : : :\33

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

:

·

·

· ·

·

·

·

.

·

·

· ·

·

·

·

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

·

·

·

·

.

. .

.

.

.

.

·

·

8

PR!RUCN!K ZA POlAGANJE PRAVOSUDNOG !SPIТА А) PREBПANJE (KOMPENZACIJA) ............................149 1.Pojam i znaёaj kompenzacije .................................149 2.Uslovi prebljanja i isk1juёenje prebljanja ........................149

3.Naёini prebljaoja ...........................................150 4.Dejstvo prebljanja ..........................................151 В) OTPUSTANJE (OTPUST, OPROSTAJ)DUGA .................151 С) PRENOV (NOVACIJA) ....................................153 D) SJEDINJEJ:;IJE(KONFUZIJA) ...............................154 Е) NEMOGUCNOSТISPUNJENJA ...... ......................155 F) РRОТЕК VREMENA 1 ОТКАZ ..............................156 156 G) SMRT Ш. ZASTARELOST ......................................... . .156 1.Pojam i opsta pravila ........................................156 2.Vreme potrebno za zastarelost .................................157 а)Zabrana promene roka zastarelosti ...........................157 Ь) Nastnpanje, pocetak i istek roka zastarelosti ...................158 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

с) Rokovi zastarelos!i

.......................................158 З. Zastoj zastarevanja .........................................159 4.Prekid zastarevanja .........................................160 Glava osma: RAZNE VRSTE ОВАVEZA ............................161 1.NOVCANE OBAVEZE ........................................161 1.Nace1o monetamog nominalizma i odstupanja od tog naёela .........161 2.Placanje pre roka ...........................................162 З. Ugovom a kamata ...........................................162 П.OBAVEZE SA VISE PREDMEТA ...............................163 1.Kumulativne obaveze .... . .... ....... . ..... ................163 2.Altemativne oЬaveze ........................................163 З. Fakultativne obaveze i fakultativna potra�ivanja ..................164 Ш. ОВАVEZE SA VISE DUZNIКA JLI POVERJLACA ...............165 Ј. Deljive obaveze .. . . ..... .. . . ... ... .. .... ........ .. . ... .165 2.So1idame obaveze .........................................166 а)Solidanюst dufuika (pasivne solidame obaveze) ................166 Ь) Solidarnost poverilaca (aktivne solidame obaveze) ..............168 З. Nedeljive obaveze .. ....... ................................170 Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUZNIКA ................170 1. USTUPANJE POTRAZIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............ 170 !. Pojam i us1ovi ustupanja potr�ivanja ...........................170

2.Dejstvo ustupanja potr�ivanja ... ....... ............... . . ....172 а) Odnos prijeПU1ika i duznika ................................172 Ь)Odnos ustupioca i prijeПU1ika ...............................173 3.Posebni s1uёajevi ustupanja ...................................173 а) Ustupanje umesto ispunjenja Ш radi naplacivanja ...............173

Ь) Ustupanje radi obezbedenja ... . ............ . .... ... ... . . ..173 П. PROMENA DUZNIКA ...................... ... ... .. .........174

Prof. d•·EJordc Nikolic: OBliGACIONO PRAVO

1.Preuzimanje duga ..........................................174 . . . . . ... 174 а) Pojam i us1ovi preuzimanja duga .. b)Dejslvo preuzimanja duga . . .. . . . . . 175 2.PпstupanJe dugu ...........................................175 3.Preuzimanje ispunjenja ... .. .... ............................175 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

,

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

:

.

.

.

.

_

.

Deo drugi UGOVORI Glav a prva: Р R О D А Ј А ................ .......................176 1.p ojam i karakteristikc ugovora оprodaji .........................176 2. В1tш elemen!t ugovora о prodaji .. ... . . ... . . .177 а) Stvar Ilt pravo ..... , ..............., .....................177 b)Cena .... .... .. . . ..... . . . .. . .. .177 3.Dejstvo ugovora о prodaji .. . . . . . . . ....178 4.Naknada stete и s1ucaju raskida prodaje . .. . .. . 180 5.S1ucajevi prodaje sa narocitim pogodbama . . . . . . .. 180 а)ProdaJa sa pravom prece kupovine . .. .... .. . . 180 Ь) Kupovina na probu ........ ... .. . . . . . . 181 с) ProdaJa ро uzorku ili mode1u .... .. . . ..... ......!82 d)Prodaja sa zadrzavanjem prava svojine . ... .. . . . .. . 1 82 Glava druga: R A Z М E N А . . .. .. . . ... . ..183 Glava trcca: PRODAJNI NALOG ... ............ . . ... ........183 Glava cetvrta: UGOVOR О POKl.ONU . . .. . ... . .. 186 l.POJam 1karakteristike ugovora о poklonu .. ... . .. .... .186 2. Us1ovr za zak1jucenje i Ьitni e1ementi ugovora о poklonu ...........186 3.Dejstvo ugovora о pok1onu ..... . . . . . ...... .... 187 4.OpozrvaUJe ugovora о poklonu .. ......... .. ...... . ...........!88 а) Opozicanje poklona od strane pok1onodavca ...................188 Ь) OpoztvanJe poklona od strane trecih lica . .. . . . . .......... 1 89 G1ava peta: UGOVOR О ZAJМU . .. .... ...... ... .........190 1.Ројат i karakteristike ugovora о zajmu .... . .. .. .. ..190 2.Bitni elementi ugovora о zajmu ...............................190 З. Dejstvo ugovora о zajmu .....................................191 Glava sesta: UGOVOR О ZAKUPU . ...... .. .. .. . 192 . . .. . . .. 192 1.Pojam i karakteristike ugovora о zakupu . :193 2.Bitni elementi ugovora о zakupu . ... . . ... .. 3.Dejstvo ugovora о zakupu ....................................193 4.Podzakup ... . . .... ... . . .... ... . .. .196 5.Otudenje zakup1j ene stvari .. . ... ...196 6.Prestanak zakupa ...........................................197 ... ... .. ...197 Glava sedma; UGOVOR О POSLUZ! . .... . ... 1.Р?Ј"� 1 kaгakteгistike ugovora о posluzi .197 2. В1tш elemen!t ugovora о posluzi ...............................198 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

,

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

_

_

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

_

_

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

_

.

.

.

_

_

.

.

.

_

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. _

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

_

.

.

.

.

.

_

.

.

. .

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

_

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

_

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE: PRAVOSUDNOG ISPIТА

10

З. Dejstvo ugovora о pos Juzi .................................... Ј99 G1 ava osma: UGOVOR О DELU .. . .. . . . .. . . . . . 201 Ј. Pojarn, razgranice11je i karakteristike ugovora о de1u ...............201 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

2. Bitni e1ernenti ugovora о deJu .................................202

З. Dejstvo ugovora о de1u . . . .. ... ... . . .. .... .... ... .. . .. .....203

4. Rizik, za1oga i prestanak ugovora о de1u .. . .. . .... . .. ... ........206 Glava deveta: UGOVOR О OSTAVI ... . . .... .. . .... . . . . . . 206 1. P o am i karakteristike ugovora о ostavi ..........................206 .

j

.

.

.

.

.

.

.

.

.

2. Bitni elementi ugovora о ostavi ................................207

3. Dejstvo ugovora o ostavi .....................................208

j

4. Posebni s1uca evi ostave .....................................210 a) N ep rava ostava ..........................................210 Ь) Ostava и nuzdi ..........................................211 с) U gostiteJjska ost ava ......................................211

G1ava deseta: UGOVOR О NALOGU . . ... .

.

.

.

. .. ... .

.

.

... . .

.

.

.

.

.

.

. 211 .

Ј. Poj am, razgraniёenje i karakteristike ugovor a о nalogu .............211

2. Uslovi za zakljucenje ugovora о na1ogu ................ .......21З а) Pos1 ovna sposobnost nalogodavca i na og oprimca ....� .. ...... 213 Ь) Ponudaza zakljucenje ugovora о nalogu ......................21З

l

.

.

с) Вiini elementi ...........................................214

З. Dejstvo ugovora о na1 ogu ....................... - ............2 Ј5

4. Prestanakugovora o nalogu ...................................219

а) O du st anak od ugovora ............... - ....................220 Ь) Otk az nal oga 220 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

с) Smrt fiziёkog, odnosno prestanak pravnog lica .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .. . . 221 d) Lisenje poslovne spo sobnosti, odn?sno steёaj ..................221 Glava jedanaesta: UGOVOR О PUNOMOCSTVU .... . ... .. .. .... . 221 .

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1. Pojam, razgranicenje i pra vne osoЬine ngovora о punomocstvu ......221

2. Us lovi za zakljucenje ugovora о punomocstvu ....................223 а) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomocnika ...............223 Ь) Ponuda za zakljucenje ugovora о punorn ocstvu .................225 .......................................226 с) Вitni elementi З. Ne posredno dejstvo ugovora о punomo6stvu .....................228

4. Posredno dejstvo ugovora о punomo6stvu .......................228 5. Prestanak ugovora о punorno6stvu .... ... .... ... . .... ... . .....230

Glava dvanaesta: UGOVOR О ORGANIZOVANIO PUTOVANJA . . . .232 1. Po am i karakteristike ugovora о organizovanju putovanja ..........232

j

.

.

.

j

2. Us1ovi za zakljucenje ugovora о organ i zovan u pntovanja . ... . .....23З а) Bitni elcmenti ...........................................233

Ь) Potvrda putovanja ........................................233 З. Dejslvo ugovora о organizovanju putovanja . ... . . . ..... .. .... ..234 4. Posebna prava i obavez..e ugovomih strana .... .. ........ . . . .. . .236 .

GJava trinaesla: POSREDNICКI UGOVOR О PUTOV ANIO

.

.

. .... . . .

.

2З&

.

1. Pojam i karakteristike p o sred nickog ugovora о putovanju ...........238

Prut·. dr Dordc Niko1it: OBLIGACIONO PRAVO

2. Uslovi za zakljuёenje posredniёkog ugov.ora

... .. , ....238 . .............239

а) Bitni elemeпti . . ... .... ... . ... .....

Ь) Potvrda o'putovanju i potvrda о ugovorer. '"i

.

.

... .. .. .. 239 .

.

.

3. Dejstvo posredniёkog ugovora о put ovanju ......................2З9

Glava ёetrnaesta: JEMSTVO .

.

.

. . .

.

.

.

.

.

. . ... .

.

.

.. . . .

.

.

.

.

.

.

. . .... 240 .

.

1. Pojarn, nastan ak i karakter jemstva . ...........................240

2. Dejstvo j ems tva

.

.

.

.

_

.... ... .... .

.

.

.

.

.

. . .. . . .... . . . . .

.

.

.

.

.

.

241

.

З. Prestanak j emstva ..........................................242

Glava petnaesta: UPUCIVANJE (ASIGNACIJA) . 1. P ojarn, zna

�j i uslovi nastaaka upuCivanja

.

.

.. . .. .

.

.

.

.

.

.

. . . .

_

.

243

.

......................243

2 . Dejstvo upucJvanJa .........................................244 G!ava sesna esta: UGOVOR О ORTAКLUКU . ... . .... . . ..... . 246 .

.

.

.

.

.

.

Ј. Pojam i k arakteristi ke ugovora о ortakluku .......................246 2. Uslovi za zakljucenje ugovora о ortakluku .. . ...................247 З. Neposredno dejstvo ugo vora о ortakluk u ........................249

4. Posredno dejstvo ugovora о ortakluku ... ......................251

5. Prestanak ugovora о orta kluku ...... . ........................252

Deo pi"vl

OPSTI DEO

Glava prva UVODNA RAZMATRANJA О OBLIGACIONOM PRAVU

1. Pojam, predmet i znacaj obligacionog prava Pojam. Izraz "oЬligaciono pravo" oblcno se upotreЬ!java u dva raz!icita znacenja, odnosno za ozпacavanje dve razlicite pojave. Tim izra zom oznacava se, najpre, jedna grana u opstem sistemu pozitivnog prava; sto је i njegovo osnovno znacenje. Као grana u opstem sistemu pozitivnog prava, oЬ!igaciono pravo је skup opstih pravnih normi kojima se regu!isu oЬiigacioni od11asi. Ali, iako za to nije najprikladniji, izrazom ''oЬiigacio no pravo" veoma cesto se oznacava i pravna nauka (teorija) koja se bavi naucnom obradoш oЬligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose re g\lliSU. Predmet. OЫigaciono pravo bavi se pravнim regulisanjem oЬliga cionih odnosa, 1 sto znaёi da oЬ!igacioni odпosi, kao rnaterija koju ono re gulise,2 predstavljaju predmet oЬligacioпog prava. ··

Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu gradanskopravnЉ odnosa, �to znaёi da oЬligaciono ргаvо Cini deo jedne Sire c.eline pravnog sistema poznate kao ''ь>тadansko pravo". Pri tomc, w razliku od stvaпюg i naslednog prnva koji se, kao delovi gradanskog prava, bavc veC steCenim imovinskim vrednostima. tj. veC srvorcnim pravnim odnosima 1 njЉovom zaStitoш, obligaciono pravo se, svojim najveCim delom, bavi prornctorn iшovin skih vrOOnosti, tj. prз:vnim odnosiшa u nastajanju. U tom smislu ono је pravo prometa roba i uslщ.;:a,jer sadcZi pravila о prenosu odredenih dobard, stvarJ Ш usluga iz imovine jednog u i111ovinu drugog Нс а. P1 ateCi taj preJaz odredenih imovtnskih vrednosti iz: imovine je:dnog u iшovinu drugog Iica, oЬiigaciono pravo istovremeno i omoguCava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pt·avni osnov) takvo kretanje. OЫigaciono pravo najteSnje је povezano sa robnom privrcdot11 koja ga, u odnosu na os{a]e druStvcne okoJnastl (politiёkc, filozofs

шoralne) u naj\'eCoj шeri щ;lovijava,

Zbog toga s шоZе rcCi da robna privreda, odnosno robni proшet Ш ргошсt roba i usluga, kao deo rоЬлс privrcde, predstavJja druStvenu osnovu oЬiigacjonog prava, pri ёernu је oЫi gaciono ршvо pruvrщ nadь,'Тldnja nad tiш delшn rabne privrede.J

t V. Cl. 1. Zakoп.a о oЬiigпclonim odпoяima ("Siui:bcni li�t SFRJ", br. 29П8, 39/�5. 45/89 i 57/R9, ktю i "SluZЬc11l Ji!;t SRJ", Ьс Зli93). 2 VJadimi1· VodiнcliC, Grddansko ргаvо- Uvodnc tcmc, Bcograd, 1991, str. 56. з Zivomir OotdcviC-Vlad<�л StankoviC, OЫigaciono prliVO, Op�ti deo, Bcogrud, Ј 980, stt. 7.

PRIRUёNIK Z A POLAOANJE Pl\AVOSUDNOO ISPIТA

14

Znacaj - Znacaj oЬligacionog prava uslovljen је velikim znacajem obligacionih odnosa,4 jer se slobodno mo:le reci da samo mali broj pravnih odnosa ima tako veliki znacaj kao obligacioni odnosi. Za oЬligacione odnose је karakteristicno da su najcesci pravni odnosa medn ljudima. Oni su sastavni deo naseg :livota, jer najveci deo svojih svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajпCi n razJicite oЬiigacione od nose (npr. kad kupujemo hleb i ostale zivotne namirnice, kad se prevozi mo nekim od sredstava javnog prevoza, kad odlazimo n restoran ili pozo riste, kad nam п servisп opravljajn aпtomoЬil, kad nekome pronzrokпjemo Ш kad nam neko pronzrokпje stetn i sl. ). N a veliki znacaj oЬ!igacionih odnosa ukazije i njihova nloga, koja је odredena funkcijom koju oni imaju u drustvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u drustvu, odnosno prenosenje dobara i prava povodom njih izmedu su bjekata. U tom procesu oЬiigacioni odnosi imajn veoma znacajnu funkciju, jer predstavljaju pravnn formu, odnosno pravno sredstvo koje oщogucuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez oЬiigacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog ј pravnog prometa,tesko Ьi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, ра samim tim i raspodela dobara u drustvu. .

2.

Formalнi izvori obligacioнog prava Pisani i nepisani izvori. Izvori oЬiigacionog prava u formalnom

Prof. d;· Dordc Niko!tC: OBLIOACIONO PRAVO

15

vazdпSnog i ponюrskog prevoza; odgovonюst za nuklearue stete),6 dok је manji deo oЬiigacioпih odnosa Ьiо prepusten zakoпodavnoj nadle:luosti re puЬlika (ngovor о dozivotnom izdrzavanju, promet nepokretnosti).7 Pored toga, Zakon о obligacionim odnosima,ali ni repuЬliёki propisi, ne regulisu odgovornost za stetu od zivotinje, od gradeviпe, za pad, bacanje ili prosipanje, kao ni ugovor о poklonu, ugovor posluzi i ugovor о ortakluku.

Ustavna povel ja DrZavne Zajcdni<:c SrЫja i Crna Gora od 2003. godinc, za razliku od Ustava SfRJ od 1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predvidala nadleznost te zajednice u regulisanju oЬiigacionih odnosa,& Sto znaCI da su obligaci o ni odnosi ЬШ osta� vljeni zцkonodavnoj nadleZnosti ddava Clanica.VMedutim, stupanjem па snagu Ustavne povolje nije prestala vaZnost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oЬiasti u kojima је Ustavnoш poveljom blla utvrdena nadleZnost drZavne zajednice SrЬija ј Crna Gora> vel: su se takvi propisi priшenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje. kao op§ti akti drZava ёlanica.lfi То sc: odnosi i na Zakon о oЬiigacioni11 odnosima koji se i р о prestanku Driavne zajednice Srbija i Crna Gora priшenjuje kao propis RepuЬJike SrЬije. jer је u isk l ju ёi voj nadleinosti RepuЬiike SrЬije da ureduje i obezbeduje "svojinsk e i oЬligac ione odnose i z a�ti ш svih oЬiika svojine" .11

Sudska praksa.- Sudska praksa nije formalui izvor prava, ра пi oЫi gacioпog, jer sudovi ne stvaraju, vec samo priшenjuju pravo. U tom smislu se i tt Ustavu RepuЬiike SrЬije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakoпa i drugih opstih akata, kada је to predvideno zakonom, opste prЉvaceпih pravila medunarodпog prava i potvrdeпЉ шedunarodnih ugo vora". r2 Ipak, jediпstvena sudska praksa smatra se faktickim autoritetom koji п odredenoj meri ucestvuje u stvamom regulisaпju drustvenih odnosa, iako nije formalпi izvor prava,jer sпdovc formalno ne obavezuje.tЗ

-

smisltt mogu se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, medunarodne konveucjje) ј nepisane (оЬlёај, pravila morala). U savremenim pravnim si stemima pisani izvori obligacionog prava ne samo da preovladuju, nego imajп i vecu рrаvпп snagu od nepisanih ра zato oЬicaji, kao nepisano pra vo, doЬijaju пglavnom supsjdjjeran karakter.s То znaci da se оЬiсај moze primeniti samo u slucaju kad nedostaju odgovarajuce odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe poka:lu kao nedovoljne ili kad pisano pravo ttpucuje na primenu оЬiсаја. Pisani izvori. Nas najznai;ajniji izvor oЬligacionog prava је Zakon о oЬligacionim odnosima, koji је Ьiо donet kao propis saveznog karaktera, tako da је vazio па celoj teritoriji SFR Jugoslavije. Medutim, tim zakonom nisn regulisani svi oЬiigacioni odnosi. Jedan deo oЬiigacionih odnosa Ьiо је regulisan i drugim savezпiш propisima (oЬiast drumskog, zelezniёkog, -

Zivon1ir БoгdcviC-Vl»dtr. 26. Artdt·ija Gaшs. Uvod u grudansko pravo. Bcograd, Ј 972, str. 65; Slobodan PcroviC, OЫiga ciono ргаvо. Bcogгad, 19&0. :.tг. 32. 4

.>

6 z..koп о рощо�kој i unutr<1iinjoj pJovidЬi ("Slu7. ЬCПi iist SFRJ", br. 22П7), Zakon о obli gиcionitn i osnovnim marcгija1no-pr.,vniщ odno;;ima u vazduSnoj plovidЬi ("SiuZЬcni list SFRJ", br. 22П7), Z.akon о odgovomosti za oukJcamc Stctc ("SJuZЬcni list SFRJ", Ьс 22П7). Zakon о o..;:i gumnju imovinc i lica (''SiuiЬcni Њ>t SRJ''. br. 30/96), Zakon о ugovorima о prevozu u ZclczпiC.kom s aobr:aCaju ("SiuiЬcni list SRJ", br. 2 6/95), Zakon о ugovorima о prcvozu u dru mskotп �obrataju ("StuZЬcni 1ist SRJ", br. 26/95) i dr. 1 Zakon о stamЬcпim odпosima, (''SluZЬcni glasnik RS". br. 1219Q), Zakon о naslcdivanju (''S(u.tbcпi gla�nik RS", br. 46/95), Zttkon о promctu ncpokrctno�1i ("StuZЬcni gta�пik RS", Ьr. 42/ 9&), Zakon о zaloZnom pгavu na pokrctnim st\':arima upis<1nim u rcgi:Har ("S!uZbcni glasnik RS", br. 57/ОЈ), Zakon о finм!iijs:kom lizingtl e'Siu:Њcnl giasnik RS", br. 55/03) i dr. к Ustavna povclja objuvljeпa jc u "Siu2Ьc!IOШ IJstu SCG", br. l od 4. fcbtщsra 2003. godшc. ч R cpuЫika SrЬijц је, po;.;lc u�vajnлja U:->IU.VIiC povcljc, poCcla da dono�i zakonc kојiЈТш �с rcguJiSu oЬiigиcioni оdнш:i, kao Mto NU Zakon о fin an�ij$kШn lizingн {"SluZbcni glasnik RS". br. 55/ОЈ) i Zakon о 2'лlо2:поm pt·avu na pokr<:tni111 sl11"4riшu upi:>aoim li rcgi�tar ("Siu:Њcni gt�::.nik RS", br. 57103). Cl. 96. i1>1. 1, Ust
16

PR!RUCNlK

3. Vaznija nacela Zakona

о

ZA

POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

oЬiigacionim odnosima

U va:lnija nacela Zakona о obligacionim odnosima spadaju: autono mija voUe, naёelo savesnosti i postenja, zabrana zlonpotrebe prava, nacelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrok ovan ja stete i dispozitivni ka rakter odredaba zakona . Autonomija volje. - Као jedno od osnovnih nacela na kojem se za snivaju oЬligacioni odnosi, n acelo antonomije vo\je znaci da su strane tl obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede ро svojoj vo lji (cl. 1 О. ZOO). Njihova volja је, dakle, autonomna, tj. do odredene mere nazavisna od zakona. Autonomija volje posebno dolazi do izra:lnja n ugo vornim odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako !ice samos talno odluёuje о tome da li da zakljuci u govor i о licu sa kojim се stupiti n ugo vorni odnos, dok sa drugim licem spora zumno odlucuj e i о sa dгZin i, formi, promenama, nacjnu real i zacije ј prestanku ugovornog odnosa. Autonomija vol j e је n svim pravima u vecoj ili manjoj meri ogra nicena, s t im sto su njene granice u nasem pravu odredene na dva naciпa: (!) jednom generalnom odredbom kojom se predvida da su stran e n obli gacioпim odnosima slobodne, u granicama prinu dnih propisa, javno g po retka i dobrih oblcaja, da svoje odnose urede ро svojoj volj i , (cl. 10. ZOO); {2) ve cim brojem odredbl kojima se autonomija volje u pojedninim slucajevima ogranicava (obavezno 7Лkljucenje ugovora, pravo prece ku povine, formalni ugovori, propisivanje obavezпe sadrzine ugovora i dr.). Nace1o savesnosti i p ostenja. Zakonom se propisuje da su strane duzne da se pridrZ:avaju ovog nace la kako pri za sniva nju oЬ!igacionih od nosa, tako i pri ostvarivanju prava ј obavez a iz tih odnosa (с!. 12. ZOO). То znaci da је njihova obostrana du:lnost da lojalno postupajn jos u predu govornoj fa zi, tj . jos u fazi nastanka, zatim u fazi izvrsenja i, na krajн, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovog nace!a oЬligacioni odпosi se mo ralizuju, dobijajн moralпu sa drzinu, tako da опо predstavlja najteSnju spo nu izmedu prava i morala. Zabrana z1oupotrebe prava. Zakonom sc izrjcito zabranjuje vrnenje prava protivno cilju zЬog koga је ono zakonom ustanovljeno ili priznato (с!. 13. ZOO), cime se zakonodavac opredelio za ob jektivan kri terijum zloupotrebe. Ipak, tako izrazena zabrana smatra se preuskom i ne dovoljnom, jer је nesporno da zlou potreba prava postoji i u slncaju sjka nozп og , nesra zmemog, preko mereno g, protivrecnog ili nemoralnog vr senja prava. U slu cajн zloupotrebe prava sud се, na prigovor tuzenog, odЬiti tnt�beni zaћtev, а ako је t itu lar zloupotrebom prava drugoj strani proнzrokov ao stetн, za njega nastaje obave?.a njene naknade.

P'rof. dr E>ordc NikoliC: OBL1GACIONO PRAVO

Nacelo jednake vrednosti davanja.- Ovo nacelo proizla zi iz nacela pravicnosti Uednako postupanje sa jednakim stvarima i n ejed nako postu panje sa nejednakim stvari1na, srazmerno njihovoj nejednakosti ), ј ima p o seban 7.l1acaj n oЬ\iga cionoш pravu. Zakonom se predvi da da "u zasni vanju dvostraniћ ug ovora strane polaze od nacela jednake vredno sti nzajamnih davanja" (cl. 15. st. 1. ZOO), ali to nacelo u punoj meri dolazi do izrazaja ј u oЬ!igacionim odпosima koji izviru iz prouzrokovanja st ete . Povreda nacela jednake vrednosti davanja povlaci pravne posledice samo u slnc ajevima koji su predvideni zakonom (с!. 15. st 2. ZOO) (prek ome rno ostecenje, zelenaski ugovori, promenjene okolnosti). Zabra na prouzrokovanja stete. Za razliku od drugih prava gde se ova zabrana 1zrazava samo posredno, n nasem pravu ona se izrazav a ne sa mo posredno ("Ко drugome prouzrokuje stetu duzan је naknaditi је, uko liko ne dokaze da је steta nastala bez njegove krivice"- cl. 154. st . ]. ZOO), vec i n eposredno , tj . odredbom da је "svako duzan da se uzdrzi od p ostupaka kojim se moze drugom prouzrokovati steta" (cl. 16. . . Zabrana pronzro kovanja s tet� odnosi se na sva lica, i to kako ona koja . J strane, tako lll1ЗJU poloza 1 na lica koJa uopste nemaju po lozaj strane u nekoш ob!igacioпom odnosu. Dispozitivni karakter odredaba zakona . - OЬ ligacio ni odnosi regu . IIsaш sn, uglavnom, dispozitivnim norma ma, sto omogucuje njihovim пcesnici ш a da odstupaju od zakonskih resenja , odnosn o da drugacije urednJn medusobne odnose. Takva mogucn ost postoji sашо ako iz neke zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne proizlazi sto drugo (cl. 20. ZOO). Me dнtim, neki oЬ!igacioni odnosi regulisani su i imperativnim normam a od koji� ucesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati, vec ih moraj . pпшe!lJIVati bezuslovno i dosledпo.

�

Glava druga РОЈАМ, PODEJ,A I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam oЫigacije i njene osoblne

Pojam. - O bl igacij a se moze definisati u uzem i sirem smislu. lJ u e� sm i slu , to је pravna obaveza odredenog lica da

�

drugom ispu . ш neku сннdЬu, odnosno pravпo ovlascenje odre denog lica da zahteva od drugog neku ciвidbu . U tош нzem znacenju oЬligacija је, dakle, sinoniш za rec dug, odnosпo trazblnu.

18

PRIRUCNJK ZA POLAGA NJE PRA VOSUDNOG ISPITA

U sirem smislu se pod oЬligacijom podrazumeva pravni odnos iz" medu dve odredene strane na osnovu koga је jedna strana (poverilac, cre ditor) ovla56ena da zahteva od druge strane (dufuik, debltor) odredeno da vanje, cinjenje i1i uzdrZavanje od neeega sto Ьi iпасе imala pravo da cini, а druga strana је duzna da to ispuni. u tom sirem znacenju oЬligacija oz nacava ukupnost odnosa izmedн dva ili vise lica koja imaju rnedusobna prava i obaveze. OsoЬine. - OЬiigaciju karakterisu sledece osoЬine: (Ј) OЬligacijaje pravni odnos. - То znaci da oЬligacijн prati odgova rajuca pravna sankcija. Ako dufuik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da sudskim putem trazi njeno izvrsenj e (tuzba za ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvrsenje na dиZnikovoj imovini), s tim sto zastitu svog prava poverilac moze ostvariti i prigovorom. Medutim, nisu sve oЬiigacije zastiёene neposrednom praV!lom saпkcijom. То је slucaj sa tzv. prirodnirn oЬligacijama (oЬ/igationes natu rales), koje su zastiCene samo posredno, tj . samo u slucaj u kad se dobro voljno ispune. {2) OЬligacijaje odnos izmetl:u odretl:enill lica. OЬ!igacija moze po stojati samo izmedu odredenih fizickih ili pravnih !ica. U цjemu se nalazi najmanje dva lica, ali ih moze Ьiti i visc. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uёesnici oЬligacije mogu imati polozaj dufuika Ш (i) polozaj poverioca, sto su opsti nazivi za tJcesnike oЬ!igacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, dufuik se naziva pasivnim (obave?.a Cini pasivtJ imovine), а poverilac aktivnim ucesnikom oЬligacionog odnosa (potrazivanje cini aktivu imovine). (3) OЬligacija је odnos sa odredenom sadrzinom. OЬligacija stvara prava za poverioca i obaveze za dufuika. Sva ta prava i obaveze cine sa drzinu oЬ!igacije. Sadrzina oЬligacije naziva se prestacijom, oЬligacionom radnjom ili cinidbom. Od sadrzine treba razlikovati predmet oЬiigacije, pod kojim se po drazurneva sve ono na sta se obligacija odnosi, tj. sve ono sto је dufuik duzaп da da, ucini ili ne ucini poveriocu. Predmet obligacije је, dakle, sa mo skraceni naziv za oznacavanje predmeta duZпikove obaveze. (4) OЬligacija је odnos koji ima imovinslш vrednost. - OЬ!igacija za poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moze izraziti tt novcu. Medutim, iako se poveriocev imovinski interes kod najveceg broja oЬiigacija moZc izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj iпteres ne moze novcano proceniti (naknada nematerijalne stete, naknada afekcio пe vrednosti). S obzirom na to, zakljucuje se da oЬiigacija stvara jedan

1

'

imoviпsko-prav11i odпos zasnovan na odredenoj koristi ili imovinskom in teresu koji se, neposredno ili bar posredno, moze izraziti u novcu, ра makar 1 neadekvatuo, odnosno da oЬligacija koja пi posredno ne Ьi ima!a imoviпsku vredпost ne Ьi predstavijala gradaпskopravnu obligaciju. l4 (5) Obligacija је odnos relativnog karaktera. - OЫigacija је odnos koji proizvodi pravna dejstva samo izmedu odredenih Jica - poverioca i duznika (inter partes). Poverilac samo od duznika moze zahtevati ispunjenje obaveze, jer prerna treёim licima oЬ!igacija ne proizvodi prav na dejstva. U tom smislu је i rimska maksirna da је oЬ!igacija akt koji trecim iicima ne moze ni stetiti ni koristiti (Res inter alios acta aliis neque

nocere neque prodesse polest). Medutim, od relativnosti oЬligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekih odstнpanja oЬligacija proizvodi dejstvo prema svim trecim licima (upis nekog oЬ!igacionog prava na nepokretuosti u zemlj isne knjige), dok kod drugih oЬligacija prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje pre ma svima, vеё samo prema odredenom trecem licu (pobljanje dufuikovih pravniЬ radnji od strane poverioca, ugovor u korist tre6eg, kolektivni ugo vori, kod otudenja zakupljene stvari). 2. Podela oЫigacija

U zavisnosti od kriterijuma koj i se uzima za podelu, obligacije se mo gu podeliti па razlicite nacine. Svaka od tih pode!a ima svoje posebne ka rakteristike i za svaku vaze neka posebna pravila. Pozitivne i ncgativnc. - Prerna sadrZini radnje, oЬiigacije se dele na pozitivne, kod kojih se duznik obavezuje na neko davanje ili cinjenje, i ne gativne, kod kојЉ se duzдik obavezuje na neko necinjenje ili trpljenje. Deljive i nedcljive. - Ova podela izvrsena је рrеша deljivosti pred meta. Deljive su one oЬiigacije ciji је predmet deljiv i moZc se rastaviti u alilcvotne delove, а da se tirne ne izmeni njegova sustina, ni umanji njego va vrednost (прr. obaveza da se isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne шogu rastaviti па delove bez povrede sustine predmeta ili bez umanjenja njegove vredпosti (прr. obaveza da se preda knjiga). Ipak, zakonom Ш ugovorom moze se predvideti da se stvar, kojaje ро svojoj prirodi deljiva, sшatra nedeljivoш (pravna nede!jivost). Novl'anc i nenovcane. - OЬ!igacije su novcane ako imaju za predmet odredeпu sumu novca, а 11enovcaoe ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novcane oЬligacije imaju veci zпасај и pravпom prometu,

11

Slobodan Pcrovii: , паv. dclo, :ilr.

14.

20

PRIRUёN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

u vecoj шeri su regulisane iшperativniш propisiшa i najcesce se j avljaju

kao slozene, jer pored isplate odredene sшne novca, kao glavne obaveze, dufuik dugпje i isplatu kaшate, kao sporedne obaveze.

Indivjdualne ј generiёne. -

Individualne su one oЬligacije ciji ј е pre dшet odreden pojedinacno (individualno), tako da se oЬiigacija шоzе ispuniti samo predajom tacno odredenog predmeta i1i izvrsenjem taёno

odredene radnje, dok su genericne one ciji је predmet odreden ро vrsti (ро

rodu), tako da se oЬligacija moze izvrsiti predajom ma koje stvari toga ro

da. U sluёaj u propasti ро rodu odredene stvari oЬ!igacija ne prestaje,15 jer se kod generici!iћ oЬligacija primenjuje pravilo da rod ne propada (Genus

peri1·e поп consetur). Trenutne, trajne ј sukcesivne.

Podela је izvrsena prema vremenu

trajaвja prestacije. Trenutвe sп опе oЬ!igacije kod kojih se prestacija izvrsava u jedвom trenпtku i1i u јеdвош kraceш vremenskom periodtl i sa stoji se iz jedвog akta сiвјевја (врr. obaveza kupca da plati севu u goto

vom), dok Stl trajпe one kod kojih se prestacija izvrsava u duzem vremen skom periodu i sastoje se i z vise akata cinjenja ili iz веСiпјеnја (врr. oba

veza zakupodavca da preda zakupljeвu stvar zakupcu na korisceвje). Sukcesivвe obligacije predstavljajп posebnu vrstu trajвih obligacija kod kojih se prestacija izvrsava п delovima koji јеdав drugom sleduju. Znacaj ove podele ogleda se u tome sto samo kod trajnih oЬligacija moze doci do izra:Zaja uticaj promenjenih okolnosti. Cisto licnc i nclicne. Cisto licвe sп ове oЬligacije koje su vezane za licllost dпzвika, za njegova lic11a svojstva, tako da samo on moze da izvrsi

oЬligacijп, ali mogu Ьiti vezane i za licnost poverioca {npr. obaveza

Pruf. Ur Durdc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

. .

Civilne 1 naturalne.

Prema karakteru sankcije oЫigacije se dele na

cJvJlne {potpune, saвkcioпisaвe, utuzive), koje su snabdevene neposred

nom рrаvпош saвkcUom, i вaturalne (prirodne, nesavrsene, nesankcioвi

sane, пeutuzive), koje nisu snabdevene neposredвom, vec samo posred вoш pravnoш saпkcijom, koja је iirazena pravilom da duznik koj i dobro voljпo i �vrsi prirodnu oЬligacUu nema prava da zahteva poYracaj s pozi

voш па 1splatu вedugovaпog. U prirodne oЬligacije spadaju, pre svega' zastarele oЬligacije.

3.

Izvori oЬIIgacija Pojarn. - Izvorima oЬiigacija nazivaju

se pravпe cinjenice odвosno skupovi pravпih cinjenica jz kojih nastaju obligacije i1i cinjeni e kojima zakoп pпznaJ e шо6 da svojiш prisustvom izazivaju nastanak oЬJicracionih "' odвosa. Da Ьi neka cinjenica postala izvor oЬJigacija ова mora ьiti kao tak a zakoвom predvidena jer ako zakon ne predvida da jedna cinjeвica ; : pro1zvodi nastanak obћgacюnog odnosa, onda опа i вiје izvor oЬligacija. Prema tome, iako pruza odgovarajucu pravnu zastitu vezujuci za odredeвu cinjeвicu nastaвak oЬligacioвog odnosa, zakon вiје izvor oЬligacija. Овје

�

formalni izvor oЬligacionog prava, dok ј е izvor oЬ!igacija ciвjenica za koJU zakoв vezщe nastanak oЬ!igacionog odnosa.

�

Po ela. Mвogobrojne pravne ёinjenice iz kojih izviru oЬ!igacije Ьi -:le su JOS od пшskog prava ра sve dodanasnjih dana predmet razlicitih po dela, tako da ni н gradaпskiш zakonicima ne postoj i jediвstvena podela izvora oЬligacija.

proste, kod kojih postoji jedan poverilac i јеdав dufuik i predшet duzвiko

Nas Zakoп о oЬligacioвim odвosima па opsti naciв ве predvida izvo re oЬligacija, ali iz вjegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zako om "шеdнјu oЬligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja � . stete, SIIcanJa bez osвova, poslovodstva bez naloga, jednostraвe izjave volJe 1 drug1h zakonoш utvrdenih cinjenica" (с!. Ј ), nedvosmisleno proiz lazi da su izvori oЫigacija: ugovor, prouzrokovaвje stete, sticanje bez

duzвika, kao i ове kod kojih su predmet dufuikove obaveze vise radnji. S lozene oЬligacije dele se na slozeвe oЬligacije sa vise lica i slozeвe oЬligacije sa vise predmeta. Slozeвe oЬligacije sa vise lica mogu Ьiti

gacije m�gu вastati "i iz drнgih zakoпom utvrdeвih cinjenica" (ёl. 1 . ZOO), koJe se, шасе, n e mogu svrstati u nekн o d navedenih vrsta. Takav

izdrzavaвja). U rimskom pravu su se nazivale ohligationes intuitu perso nae. Kod ёisto licnih oЬligacija пе moze da dode d o promene licвosti

duznika ili poverioca, niti oue prelaze ва naslednike. Nelicвe oЬ!igacije su оне koje пisu vezane za licnost dufuika Ш poverioca. Proste i slozene. - Prema broju predmeta i lica oЬligacije шogu Ьiti

ve obaveze је sашо jedna radnja, i slozeвe, kod kojih ima vise poverilaca а jedan dufuik, Ш vise dпfuika а jedan poverilac, Ш vЛ!е poverilaca i vise

zajedпicke (podeljene), solidame i nepodeljene, dok slozene oЬ!igacije sa vise predmeta шogu Ьiti kumulativвe, altemativne i fakultativne. �� V. СЈ. 35.5. st. Ј.

Zakona о oЬiigacioniш odnosima.

osвova, poslovodstvo bez naloga i jednostrane izjave volje. Navedena podela izvora oЬligacija ве predstavlja neku zatvorenu

semн, jer se i u navedeвoj zakonskoj odredЬi ostavlja шogucnost da oЬ!i

је slucaj sa obavezom izdrzavaвja izmedu odredenih srodвika, kao i sa

obavezom i zdrzavanja izmedu bracвili drugova. Те oЬligacije se cesto вa zivaju zako�skim obliga?ijaшa, iako njihov izvor nije zakoв, vec cinjeвi ce srodstva 1 braka za koje zakoв vezuje вastaвak вavedenih oЬligacija.

PRIRUCNIKZA I'OLAGANJE PRAVOSUDNOG !Sl'ITA

22

Р«й. tl1· Dordc Nikoli;;:

2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje)

Glava treea

Pojam.

1zraz autonoшije volje kao opste ideje, pod kojom se podrazuшeva s lobo da svakog pojediпca da sаш, tj . prema sopstvenoj volji, oblikuje svoje pra

I. РОЈАМ UGOVORA I PRlNCIP SLOBODE UGOVARANJA

�

vne o nose. Рш1С!р slobod� ugovaranja, koji vlada u obligacionoш pravu, . naJvaZЩJI Је deo autonom1Je volje, buduci da se ona ostvaruje pretezno preko нgovora.

1. Pojam i znacaj ugovora -

Rec "ugovor" upotrebUava se za oznacavallje tri razlicite

stvari: ( Ј ) za pravlli akt, ispravu. l "

(2)

za pravlli odnos i

(Ј) Ugovor kao pravni akt.

(3)

za pravni dokument ili

Pod ugovorom (kao pravnim aktom)

uopste podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili vise lica kojom se po stize neko pravno dejstvo. On је, ро samoj definiciji, dvostrani pravni po sao, jer је za нjegov nastaнak neophodna izjava volje najmanje dva lica. Alj, ugovor njje samo prost zЫr izjavljenih volja, vec zajednicko delo lica kojih se оп tice. 1 7 Obligacioni ugovor је, kao i ugovor uopste, saglasnost volja dva ili vise lica, kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postize neko oЬligacio !lopravno dejstvo. То oЬ!igacionopravno dejstvo najcesce se ogleda

u

za

snivanju, alj se moze sastojati i u promeni ili gaseпj u nekog oЬJjgacio110g odnosa. Od ostali!J tJgovora oЬ!igacioпi ugovor se razlikuj e i ро tome sto ima prvenstveno imovinski karakter.

(2) Ugovor kao pravn i odnos.

-

Ugovor u smislн pravnog odnosa

rezultat је ugovora u sшislu pravllog akta, sto zпaci da se pod njim po drazнmeva pravni odnos koji је proizasao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravнi odnos koristi se naztv 11UgovOпli odnOS11 ili ••ugovor1'. Pravni odnosi koji nastajн usled ugovora kao pravnog akta rnogu biti razliCitog karaktera: oЬ!igaciollopravni, naslednopravni, porodicnopravni, radnopravni, prjvrednopravnj, medunarodni, ра cak i upravnopravni.

(З) Ugovor kao dokument ili isprava.

Ree ugovor koristi se ј za oz

nacavallje ugovomc isprave, koja sadrzj saglasne izj ave volja пgovoшika.

U tош smislu se govori о "slanju" i "potpisiva!lju" ugovora, kao i о broju "primeraka" ugovora.

Znacaj.

Obligacioni ugovor је najce5Ci i najvafuiji izvor oЬ!igacija,

zbog cega је njegov znacaj osoЫto veliki u oЬ!igacionom pravн.

l t> 17

J
Izraz "sloboda ugovaranja" i "autonomija volje" koriste se

-

cesto kao sinonjшi, s obzirom da sloboda ugovaranja predstavlja samo

OВI�IGACIONI UGOVOR

Pojam.

OBLIOACJONO PRAVO

Sloboda

ugovaranja

oznacava mogucnost pravnih subjekata da

svojom slobodпoш voljom stvaraju pravnu normu koja

Љ obavezuje na

odredeno medusob!lo pona8anje. U tom smislu se i propisнje: "Strane u oЬiigacionim odпosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, jav nog poretka i dobrih оЬiсаја, da svoje odnose urede ро svojoj volji" (с!.

!0.

ZOO).

Sadrzina.

Princip slobode ugovoranja sastoji se iz vise razliCitih

sloboda, od kojih su najvafuije: sloboda da se ugovor zakljuёi ili !le zakljuci, sloboda izbora ugovomog partnera, sloboda uredivanja sadrzine tlgovora, sloboda izbora forme нgovora i nacilla njegovog zakljucenja, slobo
Ogranicenjc.

Da bi sloboda ugovaranja Ы!а ostvarljiva, neophodna

је ekonomska i socijalna jednakost ugovomika. Kako te jednakosti medu нgovorniciшa najcesce nema, sloboda ugovaraпja se moze zloпpotreЬlja vatl. Da Ь1 se te zloupotrebe ogranicile, alj ј da Ьi se zastitili opsti drustve ni iпteresi, sloboda ugovaranj a ni u јеdпош pravnom sistemп nije apsolut

!la, vec је prate razlicita ogranicenja. То је, пајрrе, jedno opste ograniёenje, prema kojem granictJ slobode ugovaranja predstavtiaju "prinudпi propisi, javni poredak i dobri oЬicaji" (cl.

1 0. ZOO). Ugovorom se ne moze predvidetj nista sto је protivno pri

nudнim propisima, j avпom poretku i dobrim oЬicajima (прr. ugovori pro tivlli propisima koji1na је cjlj da se suzЬije spekпlacjja, iskoriscavanje mo нopolskog polozaja i llelojalna konkurencija, kao

i oni kojima se odreduje

kvalitet ili cena izvesnih proizvoda). Pored toga, postoje i mnoga druga posebna ograпicenja koja su svoj stve!la svim ili barcm vecil1i pravnih sistema.

ugovarnnja �е ograniёcn� i. s:koro �а i ne postoji kod ugovora koji se , �J':boda . �akl}ucuJU na osnovџ opSt!h usJova kозе Ј'� sastav1fa Jedna strana. Provni sнbjekt1 koji Jln3Jtl шono�lski pol�faj na trZiStu, o�iCno ncшaju slobodu da ogovor ne zakljш';e, vcC itn sc zakon?1n 1.11 upravnнn ak,tom �amece obaveza da zakljuёe odgovaшjuCe t1govore (takvu . obavczu JrnaJU sva pt·cdtJzcca koJa vrSe tzv. Javne sluZbe., kao Sto su: javni prevoz putnika i

о

P R I RUCNIK Zl\ POLAGI\NJE PRI\ VOSUDNOG \SPIТ1\

24

. zu da �kljuCc �govor о _osigur�n)u, u in«:re: robe) koшu nalnc usluge, РТТ uslug:e) Obave 1 prevoz putn1ka, k:ao 1 v(asшct шotorn1h javni vrSe koja eCa preduz i su tтeCih licn, iшaju • • • , • • w . prik]juёnih vozila i vazduhoplova. Је u konst i1ca kopt Jmaj u pravo pr� Sloboda izbot·a ugovornog partnera oь
�da

��

П. USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA

Ugovor nastaje sag!asnim izjavarna volja lica kojih se tice. Postupak usaglasavanja nj ihovih volja naziva se zakljucivanje ili sldapanje (stipuli sanje) ugovora, dok se \ica koja ga zakljucuju nazivaju ugovome strane, ugovaraci, ugovomici, stipulanti Ш kontrahenti. . Za nastanak нgovora moraju Ыti ispunjeni odredeni нslov1 koji se od nose na: sposobnost ugovaranja ugovomika, saglasnost volja, predmet ugovora i osnov ugovora. То S\1 opsti uslovi, jer se zahtevaju za nastanak svakog ugovora. Za zakljucenje nekih ugovora, pored opstih, zahtevaju se i neki drugi uslovi, kao sto su odredena forma (najёesce pisrnena), predaja stvari (realna forma) i!i saglasnost nekog treceg. То su posebni uslovi, jer su neophodni za nastanak ugovora sarno u slucajevima kad zakon to posebno zahteva. 1. Sposobnost ugovaranja ugovornika

Sposobnost ugovaranja znaёi da lice koje zakljucuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja se zakonorn zahteva za zaldjucenje odredenog ugovora. Poslovna sposobnost fizickih !ica. Fiziёka lica se rnedusobno razlikuju u pogledu svoje poslovne sposobnosti. Jedna kategorija fizickih Jica posedнje pos!ovnu sposobnost u neogranicenoj rneri, druga је, nacel no, poslov11o nesposobna, dok se trecoj kategoriji fizickih lica priznaje ograniёena (delimicna) poslovna sposobnost. (Ј) Potpuna (neogranii'ena) poslovna sposobnost. - Potpunu poslov nu sposobnost irnaju punole!na fizicka lica, l 8 nad kojirna nije produzeno roditeljsko pravo, '" niti su stavljena pod starateljstvo,2° kao 1 rnaloletna !1Pojam.

)�_U ёl. Ьcni g.lиsnik RepuЬlikc Srbljc". br. 1 8/fOOS ��--� ��2��PorodiCnog zakoпa {"SfuZ -. nom 1&. godп�?�' _zJvOta. se da �с ptшolct..;:tvo stiёc .sa n<;�\•riic jc proplsu a zakon .5nog 1 1 . :>t. 1. Porodi produz111 1 poslc :-;с roditcljsko pravo moZc 1'1 С!. f<5 J>orodiёnog ukonи propisujc da U n�<>posobrю da raZVOJ iёka il;<:-fiz ; o. p. u i smctnj ili i � bolcljt puпolcbltva dctcћt "ako је dctc zЬog ctma ugro2ava i o sc �шл1о stnrtt 0 sсЫ i о :r.л�titi "'vojill pr
Prof. dr f)ard:c Nikuli6: OBLIGACIONO PRAVO

25

�ој

са а su, n a osnovu odobrenja suda, stпpila п brak.2' Pored toga, sud . . шоzе dozvol!t1 sticaв;e potpune poslovne sposobnosti i maloletnorn licu !соје вiје u bralщ ako je "navrsilo 16. godinu zivota, а postalo је roditelj i _ dost!glo ЈС telesnu 1 dusevnu zrelost potrebnu za sarnostalno staranje о sopstvenoj !icnosti, pravirna i interesirna".22 О dozvoli za stupanje u brak rnaloletnika, kao i о dozvoli za sticanje potpune poslovne sposobnosti rna loletnog lica, odlucuje sud u vanparnicnom postupku.23 (2) Poslovna nesposobnost. - Nernaju poslo\'IIu sposobnost rnaloletnici do 14. godine Zivota (rnladi rnaloletnici), kao i puno!etna lica koja su potpu njihova poslovna sposobnost jed no I!Sena posl �vne sposobnosti,24 jer naka poslovnoJ sposobпosti rnladih rnaloletnika.25 Nj ima zakon u principu odblja шog�cпost da za ljucuju нgovore, tako da urnesto njih ugovore . " zakiJUCUJU nJ ihov t rodJtelJ I, odnosno staratelj i, kao zakoвski zastupnici.26 Lica !соја su poslovno nesposobna, imaju, ipak, izvesnu poslovnu sposobnost, јег rnogu da zakljucuju pravne poslove (ugovore) kojima pri bavlj u iskljuCivo prava (щ:r. ugovor о poklonu). pravne poslove kojima ne st1cu ш prava ш. obaveze 1 pravne poslove (ugovore) rnanjeg znaёaja.27 (З) Ogranicena (delimii'na) poslovna sposobnost. - Ograniceпu po slovпп sposobnost imaju шaloletnici stariji od cetrnaest godina (stariji ma loletп cl), kao 1 punoletna Jica koj a su deliшicno li�ena poslovne sposob nosti,-H Jer Је IIJ ihova poslovna sposobвost Jednaka poslovnoj sposobnosti

је

�

� ;

20 . Ct. 124. :шodiёnog z��ona pt· ?p isujc da >iC pod starntcljstvo slavljaju "dctc bcz . . . radttcljsk?� �.tat<mJa (шaJo lct11 1 :�ttCcшk) 1 11 punolcLno licc kojc је Ji.Scno poslovnc spшюbnш;ti (punolctm stiCCilik}". 2 Ј Ct. 1.1. :o;t. 2. PoJ·odiёno� :z.akona; 1 . 23. st. 2. Poгodil:nog wkoшt propisujc dи "sud mo:Zc, . �� opra,tdantl� ш�loga , doz_volш skJapanJC Ьrnk,a malolclnarп licu kojc је ni!vliШa 1 6. godinu ZJvotи, а do!it!glo Ј С. tclc�пu 1 d�.tWvnu zrclost pot1·cbnu za vrScnjc prava i dufrюsti u bcuku". :1-2 С!. 1 1 . !it. 3. PoгodiCnog :wkona. ЈЗ Ct. 1 1 . :!lovnc sposoЬnosti pt opi SHJC .'>С daJe Jcdпaka poslovnoJ spo:юbnosti mladeg malolctn ika 25 tl. Ј 46. :;t. 2. Po1·od!Cцog zakona. ?f> tl. _72. .'>t. 1 . �orodiC:no� zak'?na propisujc da "roditclji iшaju pravo i duZnost d<-t zastupaju dctc u sv1� p!ЋVШI'I1 poslovJma 1 u Jtvim postupcJma izvan grunica po:;lovnc i proCC�flC :оршюЬnо:\Н dctcta�:. dok :-;с u s_t. �- i!itOg Clana navodi da "roditelji imaju pravo da prcduzin1aju _ rrC 11а za�tupanjc S.tiCcniku od strane :HaratcJj<�. 21 C::l. 64. �t. 1 , PorodiёJtOg zakontt. ��.. Ci. !47. Nt . .1 . PoТ?diCnog zakon� p�opirшjc �а moZc blli dclimiCno Шiспо posJovnc F�posob tю:o:tJ puнolciпo }Јес kOJC zbog bolc:�t1 tiJ �111Ctnjt u p.�Љo-fiziCkom razvoj u svojjm po:itupciпш ncposrcdtю ugroZava sopstvcnн pravu i in!crC.'iC ili prava i i11tcrcsc drugЉ lica".

�

�.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

26

starijih maloletnika,29 s tim sto se s udsk om odlukom о deliшicnom li senju poslovne sposobnosti odreduju pravni pos lovi koje lice delimicпo liseno po s\ovne sposobnosti шоzе odnosno пе moze samosta lno preduzim ati.З0 Pored pravn ih pos l ova , odn osno ugovora koje mogu pre duzimati i lica koj a su pos lovno nespos obna, l i ca sa ogran icenom p oslovnom sp oso b noscu rnogu preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili na k пadnu saglasnost ro dit elja, o dnosno organ a st aratelj stv a za pravne pos love koj i ma se ra spo laze nepo kretnom imovinom ili pokretnom imovinom ve

vrednosti.З 1 Malo letn ici koj i su navrsi li 15. godinu mog u zakJju
Ugovori zakljuceni bez saglasnosti zastupnika ograniceno poslov no sposobnih lica. - Ovi ugovori sma traju se rusljivim, s tim sto mogu Ьi ti osna2eni njihoviш naknadni ш odobrenjeш (с!. 56. st. 3. ZOO). Saugo

vorac ograniceno poslovuo sposobnog lica moze pozvati njegovog zakon skog zastupnika da se izjasui da li ugovor odobrava. Ako se ovaj о tome ne izjasi u roku od trideset dana od ovog poziva, smatrace se da је odЬio davanje odobreпja (с!. 58. ZOO). Zakonski zastupпik ima pravo da zahteva pon is tenj e ugovora k oj i n ij e odobrio, а to prav o ima i og raniceno pos lovno sposo bno lice kad stekne potp1mu poslovn tl sposobno st, ako tuzbu za ponistaj ugovora pod nese u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslov ne sposobnosti (cl. 59. ZOO). S druge stran e, s augovora c ograni ceno poslovпo sposobпog lica koj i пiје znao da је ono ograniceпo poslovпo sposo bп o, kao ј saugovorac ogra niceno poslovпo sposobпog lica koji је znao za njegovu poslovпu nespo sobnost, ali ј е Ьiо prev ar en od njega da ima odobrenje svog zakonskog za stupп ik a, moze odustati od ugovora zak ljucenog sa njim bez odobrenja njegovog zakon skog zas tupn ik a (с!. 57. st. 1 ј 2. ZOO). Ovo pravo gasi se ро isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge stra ne, odnosn o za odsustvo odobrenja zakon skog zas tupni ka, ali i ranije ako zakonski za s tupnik odobri ugovor pre i steka tog roka (cl. 57. st. З . ZOO). Za sposobnost ugovaranja Sposobnost ugovaranja pravnih lica. pravп ih lica karakteristicнo је da ona mogu zakljucivati ugovore u prav-

Prot: Ur Durt!c NikuliC: OBLIOACIONO PRAVO

okviru svoje pravne sposobnosti, jer u protivnom nema pravпo _dejs tvo а savesnoj sn·ani se pri ?..naj e samo pravo па пaknadu stete koju је pre trpela zbog zakljucenja takv og ugovora. (cl. 54. ZOO). nom promettl sашо u zakljuceni ugovor

fpak, ugovor zak\juёen va� okvilЋ pr�vne �posobлosti pшvnog lica nt1Se iшati pravno _ dej.stvo samo ako Је saugov orac pravnog ћса Ью nesavestan, dok џ suprotnoш takav ugo vor ostзje na snazi, Sto proiz1azi iz odredbe kojom se p1·edvida da ugovor koj i је zakijuCe n prot1vno opSteш aktџ pravпog lica ostaje na sn azi , osim зkо је to dr uga strana zла1а ili је nюrola znati ili ako је znko nom drukCije odredeno (CI. 22. st 2. ZOO). U tош smislu se i u Zakonu о d ruStvima propi suj e da "pravni poslovi zastupniki! privrcdnog dru§tva izvan-de latnosti druStva navedenih u osn ivaCkorn akru, obavezuju druStvo� osim ako nc dokate da је tr�Ce l�ce znalo Љ p1 em� okolnostima � !u �aja шoglo znati da su ti posiovi izvan te d-elat� _ dovolj an dokaz za tо")З _ Sat110 ро sebt ЛIЈе nost1, s t1m da ObJaVfJIV<ШJe 2. Saglasnost volja

Pojarn i nastanak saglasnosti volja. -

Za пastaп ak

ugovora, kao

dvostranog pravnog posla, neophodпa је izjava volje оЬе ugovorne straпe. Medutim, nije dov olj ao da оЬе strane izj av e svoju volju, vec је n eophodno i da se nj ihove izjav e volje poklapaju, s tim sto оне ne treba da budu podu

dame ро svoj oj sadrzini, nego ро svome cilju.3• Takva podudamost izjava volje naziva se saglasn ost (consensus). Do saglasnosti volja dolazi na taj naCin sto j edna strana preuzi m a ini cijativu i predlaze drugoj strani da zaklj uce ugovor, а druga strana prihva ta taj predlog. Prva i?java volje пaziva se poпudom, а druga prihvatanj em poпude. Medнtiш, роппdi i njenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljuceaje ugovora. Opsta pravila koja se odnose na izjavu volje. S o bzi rom da su po пud a i prihvat роппdе akti izjave volja, па njih se prostiru sva opsta pravi la koj a se odпose na izjavu volje. {}) Vat;a i njeni a/1Њuti. Као pravni posao, ugovo r poCiva na volji ugovomika, koja podщzuшevn svtst о znaёaju radnje koju pгeduziшaju i htenje tc rndnj c. Porcd toga volja tг:ьа da iша i neke ?.ruge_ o�oblne. Ona шоrа Ы ti ozЫijna {da nije pt·osta Zelja Ш S:al� nekog ltca), stvr�rna (da П!Је pпv1dna}, slobodna (da l ic-e koje izjavJjuje vo lju nije Zrtva za Ыu de � preva1·e ili pпnude) i da је upuCena na neSto Sto је щoguCe ostvariti . (2) Stvama i iz;jav(iena vo{jo. - Da Ьi do§ lo do s agiasnosti voJja, potrebno је da se one na nek i naCin izjave. !zj��a Jc �Ыёnо u_ sk:Jadu sa stvflrnoш voljoш, Medutiш, u s�uCajtl ne _ . skla �� н.�du s �ш·nc 1 1ZJaVIJenc v oiJ e, .sц �rerneno pravo daje prcdnost izjavlj enaj vo!ji _ potpuno ш pravu volju izjavioca (teortia volje), jer vod1 (tсопЈа !Zjave}, al1 nc zan eшaru;e пt�una ne sa 11�0 о okolnostiшa �оје su oneшoguCiJe slohodno obrazovanjc volje (pн:tnjn, _ _ sн ШiсаЈс da sc ona ob razuje pog 1'CSno {zaЫuda, p!'evara} pпnuda), vec_ 1 u олнн ko;c

:!') (1" 147. �t. 2. Po1·odiёнog ukorщ.

Јн :н

Ј!

С!. 1 47 . st. З. Po1·odiCnog zakona. ёЈ. М. st. 2. u vczi :-<а�{. 193. st. З.Porodiёrюg zakon01. СЈ. М. st. 3. PorodiCnog �kопи.

ЈЈ J·l

Cl 25. sc 4, l.-ako11н о d1-u;avima ("Siu;Щcni glнsnik RcpuЬiikc Srbljc", Ьr. 1 25/2004).

Jukov Rudi!iiC,

щtv,

dc!o. str. 89.

:

28

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

(3) Nш�ini izгaZavlщ}a volje, Saglasno principu konsensuaiJztna, ugovorne strane su, u naCel1.1, slobodne u izЬoru naCina kojima Се izraziti svoju volju. Sto nedvostnisleno proiziazl i iz odredbe kojom se predvida dn se volja za zak�uёeлje ugovora moZe i:zjaviti "reCinш, uoblCзjenirп znacimn Ш drugirn ponaSanjem iz koga se sa sigumoSCu moZe zaktjuёiti о nјетюm pщ;tojanju" (СЈ. 28, ZOO), NajCeSCe је to aktivno ponaSanje (Cinjenje) lica u pitanju, aJi se izjava volje шоZе uёiniti i pasivniщ pona$anjeш (neCinjenjem, Cutanjeш). S obzirom na naёin kako· su uCinjene� izjuve volje mogu ЫtЈ neposredne 1 posre dne. Neposredne (izriCite) su one izjave volje koje se Cine postupcima Cijaje neposredna svrhц da pokaZ.u odredenu volju (na priшer, п:ёiша izgovorenirп ili napisaniш iJi drugim znaciшa koji su uoЬiCajeni tl prometu), dok su posredлe (prei:utne) izjave voJje one koje se Cine postupcima ёiја neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka шо:Zе posre· dno a1i sigurno za.kUuCiti da lice njima izraZava odredenu volju (па priшer, putnik koji је u�ao u aнtobtJs koji је sprernan za poJa?.ak, sa1nim tiш izraZava voUu da zaklj uёi ugovor о prevozu; gost koji је seo za sto u restoranu izr-dZava voiju da zakUuCi ugovar о kariSi:cnjt.J ugostiteJjskih usluga). Ovaj naёin izjave voUe naziva se joS i 1zjava volje konkludentnim rndnjama ({ticlц omclшlenlia). S druge strane, pasivno ponaSnnjc (Cutanje), pod kojim se podrnzu1 1eva stanje: apso lutne uzdrZanosti jednog lica od preduziп1anja Ьilo kakvih akata kojiшa se vo1ja 1zraZava,J5 u 'savremenoщ pravu smatra se kao nesaglaSavanje (Qui tacet conscnt1re non videtur). Medutim, posiovno praksaje stvoriJa izvesne izuzetke od ovog pravila, kod kojih se i sашо Cutanje nekog lica, zbog posebnih okolnosti, mo:Ze uzeti kao izjava odredene volje.

а) Pregovori Pojam.

Pregovori ozпacavaju fazu koja prethodi zakljuёenju ugo

vora u kojoj zaiпteresovana lica uskladujн medusobne stavove. Oni nюgu

ali ne moraj н dovesti do zakljucenja нgovora. Dejstvo. Pгavilo је da pregovori koji prethode zak!juccnjн нgovora пе obavezuju ј da ih svaka straпa moze prekiпuti kad god hoce (С!.

30. st. 1 . ZOO). Medutiщ s obzirom na nacelo savesnosti i postenja i nacelo za braпe proнzrokovanja stete, straпa koja је vodila pregovore bez namere da zakljнCi нgovor odgovara za stetu nasta\џ vodenjem pregovora (с!. 30. st. 2. ZOO). Pored toga, odgovara za stetu i strana koja је vodila pregovore u naшeri da zakljнci пgovor, ра odustaпe od te naшere bez osnovanog razlo

ga i tiшe drugoj strani prouzrokuj e stetu (ёl. 30. st. З. ZOO). Znacaj. Iako pregovori ne obavezuju u smislu ugovora, oni su -

aekad relevaпtni н нgovorпom praVl.

ureduje tzv. sporedne tacke ugovora (с!.

О njiшa se vodi racuna kad sud 32. ZOO). Kod tumacenja пgovo

ra sпd moze zajednickп пameru stranaka пtvrdivati rнkovodeci se i on iш

sto је Ьilo pokreвнto njihovim pregovorima. Pored toga, kod ugovora о

posredovanjп posrednik se obavezuje da nalogodavca dovede н vezu sa li cem koje Ь i s njiш pregovaralo о zakljuёenju odredenog ugovora.

зs

Slobod�п PcroviC, шtv. dclo, :ar. 258.

PtvC di' D<JI"<.:Ic N!koi!C: OBLIGAC10NO PRAVO

Ь) Ponuda Pojam. - Ponнda је jedпostraпa izjava volje jednog lica kojom pred , drugom l!cu da zak\Jнce ugovor odredene sadrzine. U zakonu se po laze

пuda def пise kao "predlog za zakljucenje ugovora ucinjeн odredenom li

cu, koji sadгZi sve Ыtпе sastojke ugovora tako da Ьi se njegovim prihva

tanjem mogao zakljuciti ugovor" (с!. 32. st. 1 . ZOO). Uslo:i. Svaka izjava koja је usmerena na zakljucenje ugovora, ne predstaVIJa ponudu u pravпom smislu, jer takva ponнda pretpostavlja ispunjenje sledecih uslova:

. (1� Ponu�a mora da potice od lica koje ieli da zakljuCi ugovor u svoje zme. _-· Го zпас1 da ponuda potice od buduceg, odnosno eventua!nog ugo vonllka, koJl se naz1va ponudJ!ac. Treca !ica mogu istupati samo kao . 111 ugovorш zastupnici ponudioca. (2) Ponu�a treba daje upucena licu sa kojim se ieli zakljuCiti ugovor. . kojem Је upucena ponuda је budпCi, �tce odnosno eventualni saugova

zakonsk1

-

rac ponudюca 1 naztva se ponuceni. То је, ро pravilu, odredeno lice, po . J u kad se sebno u sluca ugovor zakljucuj e s obzirom па licna svojstva po

пudeпog (intuitu personae).

. Ipak, ne postoje pravne smetuje da se ponuda uputi i neodredenom (l«V. opsta ponuda), ali se i u tom slucaju нgovor moze zakljuCiti samo �а odredeшm t c_:e:n. U tom smislп se propisuj e da "predlog za

brOJH IIca

:

zаk!ЈнсепЈе ugovora ucшjen пeodredenoш Ьrојп lica, koji sadrzi Ыtne sa stoJke u.govora cijem је zakljuceпju namenjen, vazi kao poпuda, ukoliko _ drugacчe ne proJzilazl 12 okolnosti slнcaja Ш оЫсаја" (с!. 3 3 . ZOO). р0• seban slucaj opste poпude predstavlja izlaganje robe sa oznacenjem cene (с!. 34. ZOO). (3) Ponuda mora da sadrii bltne elemenle ugovora (essentia/ia nego . - То su, pre svega, oni e!ementi koji su, ро prirodi stvari, nufui za tu). odredenu vrstu нgovora, tako da ugovor ne moze ni da nastane dok se 0 пјi1:1а пе postigne saglasnost (npr ponuda za zakljuceпje ugovora 0 pro

daJI nюra, kao tшшmum, da sadrzi oznake stvari koja se prodaje ј cenu ро .

kojoj se ona prodaje). P?nud� ne tn�ra da sadrZi prirodne e[cmente (mtluralia negotil), kao Sto su vreшe: 111es :o 1 rok tzvrSenJa ugov?пt, ni sl �ёajne Ш cveлtuaJne c1emente (accitlentalia negoШ) k?o st� � u �govorлa k�zna t odustaшca. АН, ako Zeli da prirodni elementi koji su odredeni d1spoz1tJ �ntm zukons:kнn odrcdbama lшaju drugaCiji izgled) ponudilac i nјЉ mo:Ze ozrн)ёiti u ponudJ. tJ tom s]u�?jtl oni �ostaju subjektivno bltni, tako da је za nastanak ugovora . ncop1шdno da se 1 о nJJ�na post1gne sagJasnost voJja ponudioca i ponudenog.

:

(4) Ponuda mora da sadrii jasno i оzЬЦјпо izraienu nameru ponudio ca da ieli da zakljuёi ugovor prema predloienim uslovima (animus con-

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOstiDNOG !SPITA

30

trahendi). - Jasno ае znaci i izricito, jer se ponuda шо:lе uciniti i posredno (pre6utno). Postojanje jasne i ozblljne namere za zakljucenje ugovora neophodno је da Ьi se ponuda razlikovala od poziva па pregovore Ш na stavljanje ponude. Nema takve namere ako је u ponudi stavljena neka re zerva ш ograda, kao sto је klauzula "bez obaveze"' "ponuda neobavezna"' "pod povoljnim нslovima" i sl. Ponuda sa ogradoш nije ponuda u pravnom smislu, vee poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi.

Ne pos:toji лamera za zakljuёenje ugovora ра n i ponuda u pravnom smislu, u sJuCaju poziva da se ponuda uputi (invitatio чfferentli). U torn s1nislu sc propisuje da ''slanje kata� loga. cenovnika, tarifa i drugih obaveStenja, kao i oglasi uCinjeni puteш Stampe, radija, tc levizije Ш na koji drugi naCin, ne predstavljaju ponudu za zakljuёenje ugovOra, nego samo poziv da se uёiлi ponuda pod objavljen1m џs1oviшa" (CI. 35. st. l . ZOO). PoSiljalac pozivu na ponudu ne ZеИ da se njime oЬaveZc, rako da оп nema status ponudioca" niti odgovara kao ponudilac. Medutim, on је, ipak, ?uZan da prihvat� ponud� k�ja је. uCinjen� p�d �Ьја� vljenim uslovima,3!> odnosno da odb1Je ponudu na kOJU ne pnstaje,J7 Jer nepnstaJanJc na zak!juCenj e ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja pona.Sanje koje је veniп: contra factu111 proprium.JK Zbog toga је poSiljaiac poziva odgovaran za Stetu koju pretrpi ponudilac. ako bez osnovanog razloga ле prlhvati njegovu ponudu (ё\. 35. st. 2 . ZOO).

(5) PQnuda treba da је izjavijena и formi koja је propisana za zakijucenje ugoю1·a cije se zakijucenje predlaie. - Ponuda se, nacelнo, moze izjaviti на Ьilo koji nacin kojim se volja uopste moze i zjaviti. Ali, ako se ponuda odвosi na нgovor za cije zakljнcenje zakon zallteva poseb nu formн, ona obavezuje ponudioca samo ako је ucinjena u toj istoj formi (ёl. 38. ZOO). Ipak, и slucaju ponnde kojaje u potpнnosti realizovana, pri menjuje se pravilo о konvalidaciji putem izvrsenja (с!. 73. zoopo Dejstvo. Osnovno dejstvo ровнdе ogleda se u tome sto ова, Cim је ponudeni Ьlagovremeвo prihvati, dovodi do вastanka ugovora. Medпtim, postavlja se pitanje da li ponuda sama za sebe, ђ. i pre веgо sto је prihvaceвa, stvara веkо pravno dejstvo, odnosno da li obavezuje poвudio ca. Р о jedвom shvalanju, ponuda nema nikakvo oЬligacionopravno dej stvo za poпudioca (npr. u engleskom pravu), dok ро drugom shvatanjп, koje је prihvaceno u vecini evropskih zakoвodavstava, ponuda obavezuje ponudioca. Drugo shvatanje prihvata i nase pravo prema kojem је ponudi lac, pod odredenim uslovima i za odredeno vreme, vezan svojom ponu dom (ёl. 36. st. ! . ZOO). sto znaci da je on du:laв da ostane pri ponudi (da је odrzi), tj da zakljuёi ugovor u njenim okvirima.4H Medнtiш, ponudilac :;. SloЬodan ћ�t·ovit, nav, dclo, :.tr. 270, Jakov R::td\�iC, nav. dclo, �tr, 90.

37

1sto. SloЬodan PcroviC, ШtV. dclo, str, 27 Ј . 4Н Jakov Radi.�iC, ttav, dclo, :.;tr. 95. podvlaCi da to 7 .ablcva nat:clo obavcznosti izjavljcnc voljc (vcrOO 1igant lюmioc�} JR зч

31

Prof. t.lr Dunic NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

tu svoju obaveztt пюzе iskljuciti, а to iskljнceпje moze proizilaziti i iz okolnosti posla (cl. 36. st. 1. ZOO), u kom slucaju se vise ne radi о ponttdi, vec о pozivн adresatu da on uciпi ponudu, Vremenska vezanost ponudioca za ucinjenu ponudu. - Ponudi\ac ne nюze Ьiti neogгaniCeno vezan svojom ponнdom, jer Ьi ponнdeni to mo gao zloupotreЬiti. Zato njegova obaveza da odrzi ponudu ima samo privre шeni karakter. Pitanje је samo dokle је ponudilac duzan da ceka na odgo vor ponнdeпog, odtюsno dokle је ponuda otvorena za prihvatanje, Rok trajanja ponнde, tj , rok п kome ponudeni ima pravo da razmisli i odgovori па ponudu (tzv. de!Љeracioni rok) moze Ьiti odreden u samoj po nudi. U tom slнcaju ponuda obavezuje ponнdioca do isteka tog roka (cl. 37. st. 1-3. ZOO). Ako н poвudi пiје odredeв rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmedu poвude uсiвјеве prisпtnom i one koja је ucinjena odsutnom licu. (Ј) Ponuda uCinjena prisutnom licu. Ako se ttcini prisutnom licн, poпuda obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponudeni tre ba da је priћvati odmah, jer је pravilo da se takva ponuda smatra od Ьijenom ako nije prihvacena bez odlaganja, izпzev ako i z okolnosti proizi lazi da ponнdenom pripada izvestan rok za razшisljaвje (i:';l, 40. st. 1 . ZOO). Ponнda ucinjeвa telefonom, teleprinterom ili вeposredno radio ve zom smatra se kao ponuda prisutnom licu (с!. 40. st. 2. ZOO), sto znaci da se prisutniш sшatraju i ona lica koja se вalaze u вeposrednoj vezi, tako da ponнdeвi sazнaje za ponudu вeposredno od punudioca i u шogucнosti је da se о njoj direktno ponudiocu odmah izjasni . (2) Ponuda ucinjena odsutnom licu. Ponuda koja ј е ucinjeвa pi · smoш, telegranюш i1i preko glasoвose smatra se poвudom нCinjenom od sнtnom licu. Takva poвuda obavezuje ponudioca za јеdав razuman rok. То је ono vreme koje ј е redovno potrebno da ponuda stigne poвudeвom, da ј е ovaj razшotri, о njoj odluci i da odgovor о prihvatanju stigвe ponu· diocu (с!. 37. st. 4. ZOO). Тај rok вiје precizno odreden, vec је razlicit za visno od okolnosti svakog pojedinog slucaja, Smrt ili gubltak poslovne sposobnosti. Dejstvo ponude se ne gasi ako poпudilac Ш ponнdeni prc isteka roka za prЉvat ponнde шnre ili po staпe poslovпo nesposobaп, ukoliko ne proizilazi sto drugo iz naшere stra пa, оЬiсаја ili prirode posla (с!. 44, ZOO). Opozivanje i povlacenje ponude. - U teorij i i u zakonodavstvtt оЬiёпо se ве pravi razlika izmedн opozivanja i pov!aёenja ponнde, jer se п оЬа slucaja ponuda gasi. Medнtim, smatra se da opozivaвje, kojiш se okoncava pravno dcjstvo ponude koje је vec пastupilo, ne treba poisto" -

-

-

о

tvo ponude пase sprecava da pravno dejs vecivati sa povlaёenjem, koji m srupi.4 1 · · о ·1о ПЈеn samo pre nego sto е Povlacenje ponude moguce је r k е Ј da ni saznao za ponudu 0 sto dejs tvo, tj . pre nego sto је ponнde se роnн а U tom smislu se proplSUJe da _ nJU za ovlacenje ponude kratak. lace da po шdeni prim� izjavu о pov шо е povuci samo pod нslovom eno sa ПЈОШ (cl. 36. st. 2. ZOO). . рre рrijema ponude iJi istovrem e jedino opozv tl, s moz se ona ude, pon tvo dejs Ukoliko је nastnpilo , OSJffi U nije ov]ascen da OpOZOVe ponudu tiШ SIO u naseШ pravu ponudi\ac . Ш"h оkо1nost"1.42 s!uёaju promenJC

�

�

�

i

�

pt) с) Prihvatanje (prihvat) ponude (akce

�

�

.

=

vo!Je ро a jednostranu izj a Pojam. Prihvatanje ponude predstavl J enu ро ucm na k tana m on JZl"Эzava prш _ 1 da sе nudenog upucenн ponudiocu kojo znac sto vor definitivno nasta]e, ., nudн. Prihvatanjem ponude ugo ugovor шЈе шsta da osno odn vor, нgo u vara njenim prihvatom ponuda pret . . . drugo do prihvatena ponuda. vat nJe ponudenog predstavljala pпh e volj a izjav Ьi Da vi. Uslo a ugo\ ora, Ьi mog!a da dovede do пastank (prihvat) роппdе, odnosno da ve: ona treba da ispunjava sledece tJslo dа - Ponudu moze ce od poti da a mor ude (1) Prihvat pon e stran d o 1 na vace pпh sto ona m�ze prihvati samo ponudeni, s tim og zastupmka. . . nЈ· egovog zakonskog Ш ugovorn Ј" - Prlhvat p�nude . islen osm nedv e bud (2) Pгihvat ponude mora da da po пјеgа moze pouzdaпo zak!JUCIН nedvosmislen ako se na osnovu n Ь1 mog пgovora. Ta av zakljucak se nudeni pristaje па zakljucenje Каsшје er. pпm na su, sto izjava, kao izvesti iz izvesnih neodredenik . " a s predlog mi s dop � : . razrootriti Vas pred!og" Ш "Va . tl ne samo recJma, ucJm se e rooz nJU vata prih о a Nedvosmislena izjav predvJda da Ј" a. U tom smis!u posebno se v , . konkludentпim radnjam 1 kad posalje stvar Ш plati cenu, kao da prihvaceJ!a "i kad ponudeni e JZ den utvr se, na osnovu ponude, prakse _ cini neku drugu radnju koja Va о Ш оЬiсаја, moze smatratl kao lZJa roedu zainteresovanih strana , . prihvatanju" (с!. 39. st. 2). sa ponunog је znak nesaglasav Ja Nasuprot tome, cutanje ponude vatanje pпh cl zna videtur), tako da опо "ne dom (Qui tacet. consentire поп _

�

_

_

�

�

:

�

��

�

��

-:1

41

dclo, str. 97. Jakov Jakov Radi�iC, щtУ. dclo. str. 9Х.

33

Prot: dг Durdc Niko!iC: OBLIOACJONO PRAVO

OSUDNOG !SP!TA PR!RUCN!K Z A POLAGANJE PRAV

32

��

poпude" (с!. 42. st. 1. Z00).43 Nema dejstva пi odredba u ponudi da се se cutanje poпndenog Ш neko drugo njegovo propustanje (npr. ako ne odЬije ponudп н odredenom roku, i!i ako poslatu stvar о kojoj mu se nudj ugovor пе vrati u odredeпom roku, ј sl.) smatrati kao pri!Jvatanje ponttde (cl. st.

42.

2. ZOO).

Medutim� p rav ilo ро ko!l e Cutanje ponuCenog ne znaёi prihvatanje ponude nije bez izuzetak::c. Ponuda sc шоZе pt·Љvatiti i Cutanjeш ako su se ponudi lac 1 ponudeni tako una pred dogovorili. Zatiln, u sluCaju kad ponudeni stoji u stal noj pos lo vnoj vezi s ponudiocetn u pogledu odrcdene robet sm atтa da је prЉvatio ponudu k oja se onosi па takvu robu, aka је nije odщah ili u ost.'lvljcnom roku odЬio (CI. 42. st, З . ZOO). Jsto tako, lice koje se ponudiJo dшgom da izvrSava вj egove nnloge za obavljanje od reden.ih poslova, kao i Jice u ёlju ро� slovnu delэtnost spad э vrSenje takvih nalogэ, duZno је da izvrSi dobljeni naJog ako ga nije оd1тщh odbilo (ёl. 42. st. 4. Z00).44 Ako ne Ze1i dn se njegavo Cutanje shvati kao ptistanak 1 ponudenl Ьi tnorao da se ogrndi, tj. da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu. Inaёe, u sluCaj u kad Cutonje ponudenog.Jma znaCaj prihvata ponude, ugovor se smatra zakljuёenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog s.tigлc ponudenorn (ёЈ. 42. st. 5. ZOO).

(З) Prihvat ponude mora ро sad1·zini и potpunosti da odgovara ponu di i da bude bezuslavan То znaci da ponuaeпi mora da prihvati poпudu u celosti, tj . onakvu kakva је, bez ikakvih jzmena, uslova jJi rezervi. Uko

liko poпudeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predlozi da se ona п пеёеmн izmeni Ш dopuпj, smatra se da је poпudu odЬio ј da је sa svoje straпe нёiпiо drџgu poпudu svoшe raпijem ponнdjocu (tzv. kontra poпu da) (с!. 4 1 . ZOO).

(4) Prihvat ponude

mora

ponrtdiocu da stigne Ьlagovremeno.

PrЉvat ponude sшatra se Ьlagovremenim ako ponudiocu stigne џ roku u kojem је ponudilac vezaп svojoro poпudom. Zadocпeli prihvat ponude ne ma dejstvo prihvata i ne dovodi do zakljucenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ponudeпi ciпi ponudiocп (с!. 43. st. 1 . ZOO). Ako u redno posl ata izjava о p1 ihvatanj н stigne ponudiocu sa zadocnjenje1n, ·

ugovor

se sma tra zaklj uёeniш ukoliko је ponudiiac znao ili је mоь"Зо znari da је izjava otposJata

Ыagovreшcno (ёl. 43, st. 2. ZOO). АН, ugovor u takvo111 stuёaju nije sklopljen ako ponudi lac oclll'l.;:t.h, а naj kasn ije р[VО,Ц iduCeg radnog dana ро prijemu izjave, ili i pre 11j en og prijetna а ро iste:ku roka: za p1·ihvэ.tu.nje ponude, izvesti ponudenog da se z:Ьog zakaSnjenja nc s111ah·a -..·ezrю svојшп ponudoш (С!. 43. st. 3. ZOO).

(5) PrЉvat ponude treba da bude uCinjen u onoj istoj j01·mi koja se zakonom zahteva za ugovor cije se zakljucenje predlai:e (cl. 38. st. 2. ZOO). 4Ј Cutuпj c po!
34

PRIRlJCNIK

ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

d) Ђ·enutak i mesto zakljuёenja ugovora

Trenutak zakljucenja ugovora. Kad se ugovor zakljucнje izшedu prisut:пih Jica, pitanje treпutka zakljuceпja ugovora se ј ne postavlja, jer је ocig[edno da је ugovor zakljliCCU U trenпtkп kad ponudtJac pпml 1ZJ8VU ponudenog da prjhvata роnпdп. �edutim, pitanje ј е sl�zeпjje kad se ugo . vor zakljucuje izшedu odsutmh \l(:;a, Jer se и tom slucaJu, posle рпјеmа ponude, mogu razlikovati nekoljko trenutaka koji se namecu kao trenuci u kojima је ugovoг zakljucen. Odredjvanje tгenutka u kojem је ugovoг zakljнcen nema samo teo rijski znacaj, vec za sobom povlaci i Citav niz prakticnjl) posledica . тај . momenat vafuo је нtvrditi zbog toga sto: od tog trenutka ugovor росшЈе da proizvodj dejstvo; prema njeшu se ceni sposobnost ugovaranja; od njega pocinjн teci izvesni rokovi (rokovi zastarelosti, rokovi za izvrsenje obaveze); prema njenщ se odreduj e zakon koji се se na ugovor primeniti; taj momenatje od vaznosti i za podizanje paulijanske tuzbe, kao i tuzbe za ponistaj нgovora zbog prekomemog ostecenja . . . . . О vremenu zakljt1ёcnja ugovora postoje razliCHa shvamnJa� koy1 objaSnJaVaJU sicdect: tcorije:: (1) teorija izjave (cmisije), prema kojoj se ugovor �matra za�lj�Cenim u tre�u �ku -

,

_

.

kad ponuden i izjavi da prihvata ponudu; (2) teorija �tposlaлJa (eks�edtCIJ�), prema koJOJ se . u trenutku kad ponuderн po.Sa!Je ponudшcu pпhvat pon?de;

.

(�)

ugovor smatlЋ zakljuёcnim

se sшatra daje ugovo� zakljuCe� u tп:.nutku �а? ponud1lac prl . . mi izjavu ponudenщ: da prihvata ponudu; (4) tсОПЈа saznanJa � re1�a k oloJ sc sшatra da ЈС ugovor zakljuCen Ll trenшku kad ponudilac saznэ da ЈС pon�dent p�hvat10 ponudu. .. teorija pr!jema, prerna kojoj

.

.

.

U nasem pravн је, и vezi sa vremenom zakljttcenJa ugovora usvoJena teoгija prijeшa, sto nedvosmisleno proizilazi iz odredbe kojom se predvida da ј е ugovor zakljuёen onog casa "kad ponпdilac primi izjavu ponudeнog da prihvata роnпdн" (с!. 3 1 . st. 1 . ZOO). Mesto zakljucenja ugovora. Као шesto zakljuёenja ugovora нzi ma se mesto и kome је ponudilac imao svoje sediste, odnosno preЬivaliste u trenutku kad је ucinio ponudu (с!. З Ј . st. 2. ZOO). -

З.

Pre dmet ugovora Pojam. U Opstem imovinskoш zakoнiku 7Я Сmн Ooru za predmet нgovora se uopi\teno kaze da је to "ono о cemu је ugovor", ali н pravnoj teoriji ne postoji saglasnost oko toga sta је predшet ugovora. Јеdш srna traju da нgovor nema svoj predшet, vec da predшet iша sarno obligacija koja iz njega nastaje, dok drнgi misle da sн predmet нgovora obaveze k?Je iz njega nastajп. Ipak, s obziroш na cinjenicп da нgovor rada oЬ!tgactJll, ciju sadrzinu cine prava i obaveze, а predmet dugovana ciujdba (presta . cija), zakljнcllje se da ono sto cini пeposredпi pгedmet ugovon1e obltga-

Prot·. dt· Е)џпfс NikџliC: OBLIGACIONO PRAVO

35

cije (obaveze), jeste, u isto vreme, i posredпi predrnet ugovora.•s То zпаёi da ciпidba (prestacija) koju jedna ugovoma strana duguj e drugoj , а koja se шоzе sastojati t1 nekom davanju, ёiпjenju, neёinjenj u ili trpljenjџ, predsta vlja пeposredni predmet obaveze, ali i posredni predшet saшog ugovora koji је tu obaveru stvorio. Do predшeta нgovora dolazi se, inace, kroz od govor na pitanje na sta је obaveza11 dufuik poveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istovetan predmet cinidbн (prestaciju) imaju ј нgovor i obaveza kојнје on stvorio.4б Na osnovanst zakljucka da нgovor nema svoj zaseban predшet ukazuje ј odredba н kojoj se, kod odredivanja predmeta obaveze, navodi da se нgovoma obaveza "шоzе sastojati џ davanju, cinjenjtt, пеСinјепјн ili trpljenju" (cl. 46. st. 1 . ZOO). Uslovi kojc mora da ispunjava predmet - Da Ьi нgovor nastao i proizvodio pravпo dejstvo, predmet пgovora nюга da ispunjava odredene uslove (zahteve, оsоЬiпе). Predmet нgovora mora da је: ( 1 ) шоgш�, (2) do pusteп i (З) odreden ili odrediv. (l) Predmet koji је moguc. Posto se predmet koji nije mogн6 ne moze ispuniti, јаsно је da ugovor ima smisao samo ako је njegov predшet шoguc, tj. sапю ako se нgovorena cinidba moze ispнniti. U suprotnom, нgovor ne mo±e nastati {ImpossiЬilium nul/a oЫigatio est), јег Ьi Ьiо be smisleп i bespredшetan 47 RazliCite vrstc nemogucnosti, razlicito utiёu na sudЬiпu пgovora, s tim sto se, н vezi sa nastankom ugovora, шisli samo na tzv. pocetпu (prvoЬitпu) nemogucпost, tj. о1ш koja postoji vec u tгеппtkп zаklјпёепја нgоvога, јег samo ona moze nastanak нgovora dovesti t1 pitanje. Nemogнcnost moze Ьiti objektivna, koja postoji kad se radi о cinidЬi kојн nije u stalljll da iZ\'rsi niko, i subj el
-

шtv. dcto, Я!r. 31 ! ; Jakov Radi�i6, шtv. dclo, s1г. ltVaгi. kao Sto је to prcdaja, opravka ili nјсно <:uv
'њ

Slobodaп Рсю\fiё,

PRJRUёNIK Z A POLAGANJE PRAVOSUDNOG JSPJTA

tome, subjektivпa nemogпcпost predmeta obaveze ne ёini ugovor nista vim. On ostaje na snazi, ali strana koja је preuzela obavezu koju ne moze da izvrsi postaje duznik nakпade stete. (2) Predmet kojije dopu!ften. - Posto је najveёi broj ugovornih cinid Ьi dozvoljen, lakse је odrediti pojam nedopustenog, nego dopttstenog pre dmeta. S obziroш na to, tюp steno se propisuje da је predmet obaveze ne dopusten "ako је protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim oblcajima" (с!. 49. ZOO). Pri tome, нgovor sa nedopustenim predetom је, ро pravilu, nistav (CI. 47. ZOO). (З) Predmel kojiје odreden ili bar odrediv. - Predmet је odreden ako se tacno zna sta duznik dugnje poveriocu, а odrediv је u sluёaju kad ugo vor sadrzi podatke роmосн kojih se on moze odrediti, ili kad ugovornici ostave trecem licu da ga odredi (ёi.SO. st. 1 . ZOO). Ako је predmet obave ze neodreden ili neodrediv, нgovor j e nistav (С!. 47. ZOO), а istije s1ucaj i sa ugovorom kod kojeg trece iice nece ili ne moze da odredi predmet ugo vora ( cl. 50. st. 2. ZOO). !ako p1 edшet ugovora, ро p rav il u, odгeduju џgovorпici sparozuшno, postavlja se pi

j

njih. Takvu

tan e du li se oni шоц-u dogovoriti da predшet odredi sr�mo jcdan od шо� guCnost, z.a rnzl ku od drнgih prava, naS:e p1·avo ne dopuSta, jer propisuje da se odre dba ugovorn kojom se adtedivanj e cene st.avlja nu voljн ednoю u govorniku smatra nepo stajecoш (ёl. 466. ZOO).

i

neklh

j

4. Osnov (caus a) ugovora Pojam. - Pod osnovom ugovora (osnovom obvezivanja) podrazume va se onaj пeposredan, tipican, pravni cilj, koji ugovornik zeli postici preuzimanjeш obaveze prema drugoj strani. Latinski izraz za osnov ugo vora ј е causa, koji se kod nas prevodi kao razlog ili ttzrok necega. Inace, osnov пеmа u svim pravima znacaj opsteg uslova koji је potrebaп za na stanak ugovora." Razlog zbog kojeg se јеdап ugovomik obavezuje zavisi od vrste ugo vora. Kod nekih ugovora (npr. kod ugovora о prodaji) on to cini zato sto 2eli da se i druga stтana obaveze na nesto рrеша пјеmн (ctшsa credendi, causa acquirendi), kod drugih (npr. kod ugovora о zajrnu) zato sto rnu је druga strana nesto dala ра se obavezuje da to vrati, kod trecih (npr. kod ugovora о poklonн) zato sto zeli da drugoj strani нcini nesto besplatno (causa donandi).

n

Z
37

Рюf. tlr Dordc N iko!iC: OBLIOACIONO PRAVO

Osпov ttgovora

prнza, dakle, pravno objasnjenje zakljucenja ugovora, obtthvata razloge kojim su нgovomici Ьili podstalaшti na njego vo zalcljUCCI1JC (npr. kod ugovora О prodaji prodavac zeJi da stekne odredeпu sumu поvса, а kttpac pravo svojine na odredenu stvar) , Pri tome, kod ugovora о prodaj i i svih ostalih dvostranih нgovora obaveza jedne straпe ci11i _?Sn?v obaveze druge, s tiш sto se nijedna straпa ne obavezuje . sarno zato sto ze!J da pпvoii svog saugovomika da se i on obaveze prama ?јој, vec i zato sto ocekuje da ovaj ispuni svoju obavezu. Zato је obaveza Jedne strane bez osnova ne sашо kad naspram nje ne stoj i obaveza druge, . nego 1 kad izostane njeno ispunjenje. odnosno

Razlika izntcdu osnova i moti\'a. - Od osnova ugovorn razJikuju se motiv i

kaji su �gov?rnic� teZe, ali nisu �iljevi prvog, vcC drugog r�da,4\> . ud�!JCI11JC pob ude_ 1 ocektvanj a koJa navode na zakljuCcnJc ugovora. Motivi su , мјёсSСе, skr�vene pobude 1_ nala:z:e s� za!o izvan sadrZi n� u �ovora, dok је osnov u samom ugovoru, � u nJegovoJ_ sadrZ�ш. Osnov је bttan uslov pos tojanJa ugovoпt. n шotlv to nije. . Kod j edne tste vrste ugovora osnov:fe � vck isti (npr. osnov obaveze svakog k u pca je obaveza prodav�a da шu prcnesc t:rnvo SVOJ1 �e na prodatu stvar). On је objek tivno svoj . stvo ttgovora koje Је poznato svakoJ ugovornoJ strani.511 Nasuprot tоше, mot ivi st1 skriveni subjektivni ciljevi koj iшa ugovomici stтеше. Oni шogu Ьiti potpuno гazliCШ kod pojcdin ih _ ugovoпx iste vп:te (npc kupac se odluёuje da kupi jedni stva1· zato Zeli da је koristi ' da је pok io ni ili dajc preproda dгugome).

tako:J.e-..cl!J�vi

ko�itn�

у:

Sto

Znacaj osnova i motiva. - Osnov је Ьitю1 uslov koji је potreban ne sanю za nastanak, vec i za opstanak ugovora, j er se izricito predvida da "svaka ugovoшa obaveza nюra iшati dopusten osnov" (с!. 5 1 . st. Ј . ZOO), odnosпo da ј е ugovor пistav, ako osnov ne postoji Ш је nedopusten ( ёl. 52. ZOO). Ugovor korne nedostaje osnov је prazno оЬесапје,s' koje ne obavezuJe (npr. ako neko potpise priznanicu da је prirnio odredcпi поvсапi izпos na iше zaj ma i da се ga vratiti u odredenorn roku, а taj novcaпi iznos нopste nije ni primio). Nistav је ј ugovor ciji је osnov пedopнsten, tj. protiva11 prinudнim propisima, javnoш poretku ili dobrim oЬiёajima (ё!. 5 1 . st. 2. ZOO), kao sto ј е to slucaj sa ugovoron1 о poklonu kojiш se pokloпoprimac zeli privoleti na zasnivanje vanЬracne zajednice. Pored osnova koji је dopttsten (iusta causa), пgovol' rnora iшati i osnov koji је istiпit, jer ugovor ostaje bez osnova kako u slucajн kad stt нgovornici џ zaЬludi о osпovu, kao sto је to slucaj kod nesporazuma (npr. Јеdап posalje stvar drugorne iшaju6i u vidџ njentt prodajн, а drugi шisli da шп ј е stvar poslata na poklon), tako i u slucaju kad svesпo ugovore privi dan osnov, kao sto је to s1ucaj kod fiktivnog ili siшulovanog нgovora. Radi:iiC, щtv. dcJo, str. 86. Мо. 5 1 Jakov RadiNiC, nav. dclo, :-;(!'. �6. 5Н

<�'>

Jnkov

PRIRUCNJK ZA POLAGANJE P RA VOSUDNOG,JSPJТA

38

S druge straпe, motiv, kao skriveпa i cisto licna pobud a, ostaj e izvan ugovora i, ро pravilu, ne utice na p<movaZпost ugovora пi kad је пe

Prot'. dг Dt>rde NikuЊ:':; OBLIGACIONO PRA VO

Zastitпa funk cija odnosi se, pre svega, na ugovoшe straпe (forma ugovor cini jasпijirn i preciznijirn, рощаzе da se razgranice faza pregovora

ako је uezakonit ili nemoralaн, dospe u sam ugovor i postaпe njegova sa drZina kao i osпov, s tim �to је takva mogucnost znatпo manja kod te ret

od faze zakljuceпja ugovora, опепюguсаvа preпaglj eno zak!juёenje ugo vora), a!i i na јаvпе interese (fomщ stiti sigurnost pravnog proшeta, njome se postize izvesпa lcontrola i evidencij a prorneta odredeni h dobara).

nih, пеgо kod dobrocinih ugovora. U tom smislu, ako је пedopustena ро� buda Ьitпо uticala па odluku j ednog ugovaraca da zakljuёi teretan ugovor 1

о

dozvoljeн (с!, 53. st. 1 .

ZOO).

Medutim, rnoguce је da i nюtiv (pobuda),

ako је to drugi ugovarac znao ili rnorao znati, ugovor се Ьiti bez dejstva

(CI. 53. st. 2. ZOO). Nasuprot torne, nedopustena pobuda cini ugovor bez naknade bez dejstva i kad drugi ugovarac nije znao da је nedopu§teпa po buda Ьitпо нticala na odlнku njegovog saнgovaraca (cl. 53. st. 3 . ZOO).

Dokazпa fuпcija ogleda и torne sto forma pruza poпzdan dokaz, kako

postojanjн sarnog ugovora, tako i njegove sadrziпe. Vrste formi. - Postoje razlicite vrste forrni, koje se mogu podeliti

prerna: (1) naciпu пjihovog isp olj avanja , prema naCinu nastanka forrne.

( l ) Prema naeinu ispo!javanja,

isprave (svecaпa) i realвa.

5. Forma ugovora Pojam forme. - Pod forrnom ugovora 'p odrazum eva s e

пасiп

izra:Zavanja пjegove sadrzine kroz u пapred predvidene spoljnje (vidljive)

obl ik e preko kojiћ treba da se шanifestuje volja.52 Ona је tesno povezana sa sad rZinolТI ugovora, jer ёini obHk njenog izraZavanja . PoSto svaki ttgovor itna svaju sad rZinu, mora iп:шti i foпnu �ао naCin nJcr:og izra�va ja, �to � upuCuje na zakljuCak da su svi ugovori fonnalni. Medutнn) takav zakiJU�Dk r:lJC tacan1 Je:r је pode!a ugovora no formaJne i neforma!ne izvr.Seлa рrеша tоше da l1 se Jcdan \lgovot пюi;е zak ljuCiti пэ Ыlо koji naCin, tj. u Ьi!о kojoj fo nn i, Ш se moZe z
naseш pravu izrazava odredbom п kojoj stoji da "zakljп�enje ugovora ne

pod!eze nikakvoj formi, osim ako је zakonorn drukcije odredeno" (ёЈ. 67. st. ! .

ZOO).

Svrha formc. -- Iako је u savrernenom pravu usvojen princip

вefor

ma!nosti, i daвas se za rnпoge ugovore zaћteva odredena, pismena for ma,54 s tiш §to је nјепа svrћa drugaёija. Forma danas n em a karakter sirnbolike, nego karakter ce]ishodnosti, koji se ispoljava kroz njenu zastitnu i dokaznu funkciju,

Slobodan PcroviC, nav. dc(o. s1r. 339. princip form3!izma, јег је za zakljuёcojc џgovor.a zahto. i kon�titutiv �o vana naroёila forma. Оtш nijc Ьila samo �rcdslvo izra:t.avaпja voljc. vcC је imal01 н traZcnoj formi, лiјс proizvodю zak!juёcn Ьiо лiјс koji SporttztШt rci). с��с dat (forma dcjstvo Cctk�m �17. vc�� priznat pravno dcjstvo (ех nt!do pacto actio nол nнscitur). !ck је krnjcm 1 6 . i �? da spo princip konscн_-;u;t\izmи, рrс1ш1 kојсю ugovor nastUJC p�ostom saglasnoscн voiJa, �to zлact _ vuZ1 sh\•at<ШJC da su шzum sщп ро sсЫ st\'<11<1 obavczu (:iolu� con�cmюs oЫ1gut). O d tog vrcшcna . нgoYori ncfщш;.t\нi. za svc ugovorc о рюшсш щ::pokrctнo�tJ. ktto 54 Ј>i:щн;на fоглщ је, u n
sз U ncrazvijCI'Iim pravimu vaZio је

(2) prerna njihovorn dejstvu i

(З)

forrna moze Ьiti: p ism ena, fom1a javne

Pi-.;rru!шt jOrma sastoji se iz p ismen c redakcije ugovora па odredcnoj ispravi koja је napisana rukom, pisaCoш maSinom Ш drug1ш s1 edstvoш i koj a је svoj eruCno potpisana od . �go;:ornih st:a.na kojc se Oba.v�zuju SS El �menti pi smene forme SU tckst i zjave i potpisi, S tlm sto teks t tZJavc nc шоrа Ьш sad1'ian u јеdлој jedinstvenoj ispravi (unitas scr ip turae.) (ёl. 72. st. 4. ZOO) а ugovorј е zak1juCen kad 1spravu potpiSu sva lica koj a se njome obavezuj н (ёl. 72. st. 2. ZOO), P'ormu javne ispra}!fj, pored pismcnc redakcije ugovotЋ, karaktcriSe i interveлcija o dredc �og organa �avne \•Jasti . Kod n ckih ugovoгa zahteva se aktivna uJoga suda Ш drugog organa �avnc vlast: (пр�. kod ugovor,a о do:livotnom izdrZavanju), dok је kod drugih uloga _ on sa.mo overuvu (potvrdLije) da su strnnke izjavile da је to o��a na Javne vl ast1 pasJvna, Jer ПJ thov akt (npr. kod uyovoпl о prodaji nepokretnosti). Realna ./оппп oglcda se u predaji stvari , koja iша konstitutivno dejstvo, jer је neophodan uslov Z."\ �usranak rcalnih ugovoтa (zајаш, ostava, za!oga i posluga). Ро ug!edu na s�v�-�tnene zakoлrke, ZOO napнSrз kategorij u reэ.ln1h ugo\•ora, ali kod kapare, ipak. prop1s u;e , da se ugovo r s niatra zak1j uCe niш kadjc kaparn dat3 (СЈ, 79. sc 1). Sto kapa ri daje katЋktcr rcalnog ugovora. (2) Рrеша pravnom dejstvп, fonna rno ze Ьili: Ы!nа (jorma ad solem nitatem) i dokazвa (jon na adprobationem). Bilnaforma је ona fonna koja preds tavlja Ьitan (konstitutivan) sastojak ugov01 a, tako dn ugovor nc moZe nastati dok sc ta Љппа ne Jspuлi� Dolшzna.fin·mu је ona forma koja је predvidena kao jedino sredstvo dokaza ugovora. Ugovoг koji nije znkJjuCen u p red videлoj dokaznoj fonni punovaZrю nastaje, al i se u sfuCajtt spora ne шоZ-е dok�zi va ti drнgim sredstviщa osim upotreboш predvidene foпne. U naScш pravu ne p1·cdvida se: nj jedan slul:aj dokazne fonne. dok se u drug:im prnviшa ола javlja u siuCajc:viш.a kad џedmet лekih ugovora prelazi odгedcлu vrednost. (3) Рrеша naeiпu nastanka, fonna rnoze Ьi!i,· zakonska i ugovoreпa, Zakoпska Jin·ma је ош1 Љrmn koja је predvidcna zakonoщ, Оrш mo:le Ьiti рisшела, sveCaлu Ш reaJna, а fiO svom dejstvu Ьitna iJi dokazna. Ugovm·
55

Slobodaн PcmviC. шtv. dc!o, str. 342.

Prof. u�· EJuп.c NikџliC; OBLlGA

PRJRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPП А

40

Izmene, dopune i raskid formalnih ugovora. Ako se za zakljucenje nekog ugovora zakonom zahteva odredena forma, onda је, ро pravi lu, ta ista forma neophodna i za sve izmene i1i dopune ugovora·(cl. 67. st. 2. ZOO). Takav ugovor se, medutim, moze raskinuti nefomшlnim sporazumom, izuzev ako је za odredeni slucaj zakonom predvideno sto drugo, ili ako cilj zbog koga је propisana forma za zakljucenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora Ьнdе obavljeno u istoj formi (С!. 68. ZOO). Ugovoг za cije zakljucenje је ugovorena posebna forma moze biti raskinнt, dopunjen Ш na drugi naёin izmenjen i neformalnim sporazumom (ёl. 69. st. 2. ZOO). Saпkcijc nedostatka potrcbпe forme. - Saпkcija nedostatka potreЬ.. ne forme н zavisnosti је od toga da li se radi о formi koja је predvidena zakonom ili о fom1i koju sн strane ugovornice svojom voljom predvidele za zaktjucenje nekog ugovora. Ugovor koji nije zakUucen u propisanoj formi пеmа pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim је odredena forma ne proizilazi sto drugo (ёl. 70. st. 1 . ZOO), sto znaci da vazi pretpostavka da, u slucaju sumnje, propisana forma ima karakter Ьitne forme. Ugovor koji nije zakljucen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su ugovome strane punovaznost ugovora uslovile posebnom for mom (ёl. 70. st. 2. ZOO). Pretpostavka potpunosti ispravc. - U slucaju kad је ugovor 7.akljucen ll роsеЬпој formi, Ьilo na osnovtt zakona Ьilo ро volji stranaka, pretpostavlja se da је ispravom u potpнnosti obuhvaceno sve ono о cemu su se ugovorпici sagtasili. Takav zakljucak nedvosmisleno proizlazi i z zakoпske odredbe kojom se propisuje da, u tош slttcaju, "vaZi samo ono sto је н toj formi izrazeпo" (с!. 7 1 . st. 1 . ZOO). Od prn v ila da је 1spravoщ potpuno obuhvaCena votia ugovoгnika odstupa se, pod odredeniщ us lovimз, kako u sJuCaju istovrcшenih usmenih pogodЬi о sporednim eJementi� ЈТШ ugovora о koj i шa u forшalnom ugovoru nij e niStэ re.Ceno. tako i u sluCaju istovremenih usmenih pogodЬi kojima se smrmjuju Ш olakSavaju obaveze jcdne i!i оЬе strane..SG S obzirum na to, pismenшn fon11.01n tnaraj u Ьiti obuhva6eni svi Ьitni e!ementi ugovo ra, јс1· usmene pogodbc о Ьitnim eleшen ti m a ugovora, koje ni su obuhvaCene pismenom fomюm, ni u kош s!uCaju ne proizvode pravno dej stvo

Konvalidacijз ugovorз kome nedostзje forma. - Ugovor koji nije zaktjuёeп u propisanoj formi је nistav, tako da ве moze blti osnazen вi .

OdгcdЩ,m� iz .'>lava 2 . ј 3 . Clana 7 Ј . ZOO pпxlvida da Се biti punova.Znc kako "iiHovп:� шслс шancnc pogodЬc о :-;porcdnim raёkшn a о ko imu u Љt-та1пош ugovo111 niSta uko iko niJ>t1 u �u protнo�t i "" njcgovom :tadrZ пorn ili ako ro ti vnc ciljн zЬog kOf,\3 је fomщ propi;;юнt", tako i ''isiO\'tcmcnc pogodbc kojlma sc smaпjuju ili olak!iav
l

шш1сnс

l

j

:�с nisu p

nijc

Ј'Сёсnо,

CIONO PRAVO

41

protekom vreшena,5 7 пi н slн . .. сајн kad s e u potpпnostt. tzv rst. Medutiш, и nasem pravн se predvida izн zetak od tog pravtla, ЈСГ se ugovor za cij e se zakljuceпj e 7.aћteva pismena f<оrша smatra p11nov .. aZпim' 1· akо П!Ј . zakl'ЈUс.еп u toj forшi, ako su е . . . . . 1е straпe i 1! 1 u preteZпoш delu, obav_eze koje i z нјеgа пastaju, t:;�10 ј: osi zbog kOJeg Је forma prop!saпa ocig!edao ne proizil azi sto drugo (ё!. U na�OJ sudskOJ pr.n ksi Ы1о је sporno da l '" sc odr edba о konvalidaciji stroшщ i.s.punjenjeщ , ugovora оЬо шоZе p riшen •'t•" Ј, na ug . o vore о pra mctu nep gџc. �ost Vrlюvш sud �kп�tnostl . Takvu moSt·bU c је odblo, aii ·е s. O�Jste kasш;e r�me . zak!Ju6kOJn koJi njeno. najpre, је usvoj eл na sцvetovanju bra�a s n I 1 ьтradans�o -�n vred _ih odeJjenj Sa.v:znog su_da. Vt·h ovnog vojn g a o suda i \тhovnЉ sud n ova repuЬl1ka l pokrajm odrzano (4. Ј 15. septe a шbru Ј 98З god !.ne u Вeo radu ss а k�SШ . vanja predstavnika Sav g Је Ј zak iJ u�kom sa• Sav ' eznog suda vrh v Ђ eto� do va p ub a o da, kojcje od г.lano 24. 25. i 26. s ' rc ћk Ј _Y_rhovnog piivred og su ' ep n go dIne u Sub

��I�m 71 . )

��

·

•

-

·

-

·

·

otю1,59

IП. КАРАRА I OD USTANICA

1 . Кзраrа

Pojam, uloga, nastanak i vis . . ina _ К a Је odreden tzn os поvса iJ i odredena kolicina drugЉ zam en!jiv ih stv.=��OJtl Јеdпа ugovorna strana daJe drugoJ kao mak dа Је ugovor zak!Jucen kao 0s · . . . . s t guranJe ПJegovog ' . ! рш1Ј епја i kao akontaciju isp!ate du а k .. d g no r Kapara spada и stvarna (re a!na) �red�{�a :ь�=b��:j a �;�s�:� �baveza oa a ru i l �t :�� 02�:��j �!��r: se; J i li vidu k laнzute u glavnom нgovo o o Ј uvek re�lan нgovor, njegov nastanak potrebna p;" jer је za daja �!va . � p ara Је spo redaп vor, ј ег 1. ugo de!i pravпu sud bi пн glavnog �! � ugovor A 0 glavщ ugovor liO zakljucen iJi је glavni пgov�r pste нiје : n'" tstav, ш ugovor о kарап n . е moze пastati, mtr· prolzvodi ti pravпo dejstv 6iJ o. •

·

;

�

·

•

ё�.

imovinskog za onika . :�.а Сmu Gonl prop . i1i?Jc: sc g�·bo rodi, vriJcшc ;; poCeika nczakonito _ ' to . vre::'0110m :.эrrн . ш zнkoщto вс po�raJ.C" 5� "Odrcdbн С аш1 73 zoo 0 koвva !dact.; Ј J ugovoru, kOJCm нgovo r о pl· шctu ncpo ncdostaJC foJ·ma primcnjujc sc i Ш:l lu"Ctпos !i zн propJ!ia�u r�pu�/iё iш �k ni ш t!koH ko lim zako odnosno pokraji !'tkim � � � nirпa g prop . IZVr:-�cm u cclil1i Ш u pl·ctcZnoш clu . . . o !:;� !НЈС IskljuCc!la, Ovi ugovori ako su d ,d . '> fttc 111 hcz оЬZIГovor о. ргоm d cu ful·mt u cc ilti ili u prct koji ni c Z1ikljuCcп u clп om dcl s pu · . ПЈсn, su . . uvи.tJtt · .. па ГCJillfuc :-;lпma kОЈа ЈС oncшo џu, ako to zahtcva J v -a ьruC.ila zakГt n go oJ u propJS
S?

ltc IS�I·a vt;

1 006.

k

- Xtoје

o

·

·

·

с� ��т щ 1

•

..

с

·

l

·

n

.-;шаtгdсс sc

_

. •

''Sro

l

·

�i

i i

�::ё�j��

b

.

.

·

·

·

·

•

j

п�нritucUa

42

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE РМVOSUDNOG ISPITA

Visinu kapare ugovorne strane odreduju spoтazurno, s tim sto sud nюze, na zahtev zainteresovane stтane, da smanji preterano visoku kaparu (cl. 80. st. 4. ZOO). Dejstvo. Dejstvo kарате zavisi od toga da li su obav eze koje su njome obezbedene ispunjene, odnosno da li је za neispнпj enje obaveze iz gla vnog ugovora odgovorna samo jedn a straпa. (Ј) Kad su abaveze ispunjene. Kapara se, u slucajн kad su obave�e iz glavnog ugovora ispunjene, uracuнava u ispunjeнje obaveze, ako ЈС takvo uraёunavanj e ро prirodi stvari шognce, а ako to nije moguce ona se nюra vratiti davaocu (ёl. 79. st. 2. ZOO). Ona se vraca i u sluёaju sporazu mnog raskida ugovora, kao i u slucaju kad ugovor nije ispнnjen нs!ed kri vice obeju straпa Ш ttsled ncmognenosti ispunjenja za koju nije odgovorna ni jedna strana. (2) Kadje za neispunjenje obaveze odgovarnajedna strana. - Kapara stupa u dejs tvo kao sredstvo obezbedenja tek ako је za neispunjeпje oba veze iz glavnog t1govora odgovoma samo jedna strana. Ako је za neispuвjenje obaveze odgovorna strana koja је dala kaparu, strana koja је primila kaparu шоZв, ро svom izboш, traziti izvrseпje ugo vora, ako је to jos moguce, ili naknadu stete, а kaparu uracunati tt naknadu ili vтatiti, ili odt1stati od ugovora uz zadrtavanje primljene kapare (с!. 80. st. 1 . ZOO). S drt1ge straпe, ako је za neizvrseпje obaveze odgovorna straпa koJ a је priшil a kaparu, nјеп davalac moze, ро svom izboru, traziti izvri\enje ugovora, ako је to jos moguce, ili пakпadu stete i vracanje kapare, Ш odu stati od нgovora i traziti vrac anje udvojeпe kapare (cl. 80. st. 2. ZOO). Straпa koja trazi ispuпjenje ugovora ima, u svakom slucaju, pravo i па пaknadu stete kojtt trpi zbog zadocпjenja.(cl. 80. st. З. ZOO). .

� �ара��

U sluёaju kad duZnik dcHmiёrю ispuni obavezu� poverilac ne шоZе �dr?..t neg:o шоZе traZiti is ptщj enj e ostatka obaveze ј naknadu Stetc zbog zadocnJenJa, tlt traz1t1 naknadu Stetc zЬog ncpotpunog ispunjenja, ali se u оЬа sluёaja kaparn uraёunava u nakna priп�tio k�o de(�miёno du, Mcdutiш, .ako poverilac raskine ugovor i vrnt ono Sto . _ lspunjenje, on шоZе blmti izmedu ostalih zahteva koJ1. prtpadaJU Jednoj straш kad Је ugo vor ostao neizvrSen krivicom drugc (CI R 1 . st. 1 . i 2. ZOO).

�

ј�

2. Odustanica

l'ojam i uloga. Odustaпica је suma novca Љ neka druga stvar koju јеdпа ugovorna strana obecava da се dati drugoj ukoliko se odlttci da odu-

.

�po1·�vim3 koji �с j<.iv\jaju JXIVOdom kapиrc koja је dat� rddi o czЬO�nj a izv'ricnj� obn: vcza iz ugavoJ·a о prod
�

�

foпni, n\Jd.'ik
Prof. dr Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

43

stane od ugovora. Pravo na odustanak od ugovora moze se нgovoriti i u korist оЬа ttgovornika. Odнstaпica ј е jedno od licпih (personalnih) sredstava obezbedenj a i zvrsenja obaveza. Dejstvo. Strana u ciju ј е korist ugovoreпa odustanica ima pravo da bira izmedн dve mogncnost i: da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu ispuni, ili da odustane od ugovora uz placanje odustanice. Ako se opredeli za odustaпak od ugovora duzпa је da istovremeno sa izjavom о odu stajaпju plati i odustanicu (с!. 82. st. З. ZOO). Pravo па odustaпak od ttgovora uz placanje odustanice ogrзniceno је па rok koj i ugovornici odrede. Ako oni to nistt uёiпil i, ovla§cena straпa moze odustati od нgovora sve dok ne protekne rok odrede n za ispunjenj e пјеnе obaveze (CI. 82. st. 4. ZOO), s tiш :Sto to pravo presta je i kad ona роёnе da ispuнjava svoje obaveze iz ugovora Ш primi ispunj eпje o d druge strane (cl. 82. st. 5. ZOO). Ne postoji obaveza na placзnje odustanice ako је obave za postal a ne moguca zbog okolnosti za koju duZпik ne odgovara, kao i 11 slнёaj u kad оп odustane od нgovora zbog docnje druge strane . Kapara kao odustanica. Ako ј е kapara ugovo rena i kao odнstani ca, tj. alco је нz kaparu ugovoreпo i pravo da se odustaпe od ugovora, onda se kapara sшatra i kao odustaпica, tako da svaka strana moze da odustane od ttgovora (с!. 83. st. 1 . ZOO) . Pri tome, ako od ugovora odustane strana koja је dala kaparн, опа је guЬi, а ako od ugovora odusta пe strana koja је kapartl primtla, ona je udvojeno vraca (с!. 83. st. 2. ZOO) . -

IV. PODELA OBLIGACIONIН UGOVORA Pri пcip atttoпomije volje omogucuje ugovorniш stranama da zakljucttju brojne i razпovrsne ugovore. Na sve te ugovore primenjuju se opsta pravila kojima se reguliSe kako njihovo zakljucenje, tako i пjihovo izvrseпje. Ali, pored opstih, postoje i роsеЬпа pr avila koja se primenjujн sашо na pojedine vrste ugovora. Zbog to ga sto se posebna pravila odnose samo па pojedine ugovore, podela oЬ!igacionih ugovora javila se veoma rano i ima veoma dugu tradiciju. Svaka od podela ugovora zasпiva se па odredeпom kriterijumu i ima neki prakticпi zпасај, koji se ogleda u tome sto pravna pravila koja vaze za jednн odredenu vrstu пgovora пе vaze i za пeku drugn koja је njena su protuost sa gledista kriterijнma podele.

44

PRJRUCN!K ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG !SP!TA

1. Imenovani i neimenovani ugovori

Pode!a ugovora na imenovane i neimenovane izvrsena је prema njЉovom zakonskom regnlisanju. lmenovani su oni ugovori koji su zakonom posebno predvideni i regu lisani i ciji је naziv odreden zakonom (npr. ugovor о prodaji, ugovor о zakupu, ugovor о zajmu). Neimenovani su oni ugovori koj i zakonom nisu posebno regulisani, nezavisno od toga da li imaju neki ustaljen naziv (npr. ugovor о izlozЫ, ugovor о inzinjeringu). Imenovani ugovori su daleko znaёajniji od neirnenovanih i u pravnom ptometu se mnogo CeSCe-jav}jaju. Zna.Caj ove podele ogleda se u tome Sto se kod imenovanih ugovora ugovome stпшс oslobadaju obaveze da svoj ugovomi odnos detalj no reguliSu. Dovoljno је da se saglase samo о bitnim elemcntiшa ugovora, dok Се se na ostale odnose koje ugovor stvara priшeniti dispozitivne zakonske odredbe.

2. Formalni 1 neformalni ugovori

Podela ugovora na formalne i neforma!ne izvrsena је prema uslovima koji su neophodni za njihov nastanak. Formalni su oni ugovori za ёiје se zakljucenje, zakonom Ш voljom stranaka, zahteva i ispunjenje tacno odredene forme, tako da ispunjenje te forme (pismene, svecane Ш rea!ne) predstavlja njihov Ыtan sastojak. (npr. ugovor о jeшstvu, ugovor о prodaji nepokretnosti, ugovor о poklonu). Neformalni su oni ugovori za cije zakljucenje је dovoljna prosta sa glasnost volja, koja moze Ыti izrazena na Ыlо koji naёin, tj. u Ыlо kojoj formi. ZnaCaj ove podelc ogJeda se, pre svega, u tomc Sto nepoStovanje predvidene forme ima za posledicu niStavost ugovora. Po:red toga� niz poscbnih pravHa predvida se samo kod formaJnih ugovora (npr. dejstvo usmenih sponazuma kod formalnih ugovora, forma ugovo ra о punomoCstvu kad punomoCnjk zakljuCuje fonnalni ugovor, fonna predugovora).

3, Jednostrani i dvostrani ugovori

Prema rasporedu obaveza koje iz ugovora proisticu, ugovori se dele na jednostrane, jednostrano obavezne ili jednostrano obavezujuce (con tractus uni/aterales) i dvostrane, dvostrano obavezne Ш obostrano oba vezujuce (cantractus bllaterales). Jednostrani ugovori su takvi ugovori koj i radaju obavezu samo za jednu stranu ugovomicu (npr. ugovor о poklonu). Kod njih se ugovomici nalaze samo u u!ozi poverioca i dufuika. Dvostrani ugo vori su takvi ugovori koji radaju obaveze za оЬе strane ugovomice, tako da se i jedna i druga strana istovremeno nalaze i u ulozi poverioca i u u!ozi duznika. Dvostrani ugovori dele se na prave, uzajamne

Prof. dr 0orUc NikutiC: OBLrGAC10NO PRAVO

ili sina!agmaticne (contractus bllaterales aequales) i neprave iJi nesa . (contractus b1laterales inaequales) dvostrane ugovore.61 vrseпe Pravi_d�ost;a�i ugovori su takvi нgovori kod kojiЬ se vrsi uzajamna razmena cшtdbt, Jer stvaraJu uzaJamne obaveze ugovornih strana kao tzraz saglasnosti njihovih volja (npr. ugovor о prodaji, ugovor 0 z upu, ugovor о delu).

ak

Nepritvi tlv!:·�·t�an� ugo�ari, � razHku od pravЉ, nisu motivisani 2:eljo1n za uza.jam� nom razme�шn Cin!dbt, V'CC nekпn dr�giш tctnjama (npr. ugovor 0 bcsplatnom puno mo stvu koJ � m se vlasto�avac obavezuJe da punomoCniku nakлadi sэmo tro.Skovc zastu panJa). lako 1 kod nepгayJh dvo�tranih ,:g ?Vora postoji obaveza za оЬе strane, te obavcze se . ne odn?se jedna _рге.I?"а drugoJ kao ctntdba i protivёinidba, jer obaveza da se pokriju � zastupaдJa ПIЈе nagrada za punomaCnikov rad. troskov1 U nep.�ve d\>·�� tпme ugOV?_re svrst�vaj� S� i oni ugovori koji su zakfjuCeni kao jed _ nostraш, a1t Је kasшJe, u toku rtj lhovog tzvrseлJa, nas:tal � obaveza i za drugu stranu (npr. ob? v�za os.t�vodavca da kod u�ovora besplatnoJ_ ostav1 ostavoprimcu naknadi troSkove ko; � Је ovaJ 1111ао oko odrZavnnja stvart). U tom s]uCaju, iako оЬа ugovornjka itnaju obave ze JCdan рrепщ drugom, ne dolazi_ do pretvaranja jednostюnog u dvostrani ugovor, јег је obaveza ostavodavc a sekundarna 1 eventualna. Ona no nastaje iz uьrovora veC njegov·1 po vo?o m, tako da taj ugovoг ostaj e jednostran i ne moZe Ыti sшatran ni k�o neprnvi dv straш ugovor.62:

�

о

:

Prakticni znac �j podele ugovora na jednostrane i dvostrane је vеоша . vel!kt. Nюme, uzaJamna razmena cinidЫ, koja se ostvaruje и skladu sa nасе!ош Jedпake vrednosti uzajamnih davanja, z.ahteva da se citav niz po sebшh p�av1la рпшеПЈUЈе samo na dvostrane ugovore, kao sto је to slucaj sa praviiima koJ a se odnose na: ( 1 ) raskid нgovora zbog neizvrsenja, (2) pпgovor ne1spшчen;a ugovora, (З) rizik slucajne propasti stvari, (4) ustu paпJe ugovora, (5) prekomemo ostecenje, (б) zelenaske ugovore, (7) pro menJ ene okolnosti, (8) tumacenje ugovora i dr. 4. Т eretni i dobrocini ugovori

�

rema tоше da li se za korist koja se na osnovu ugovora stice . 1splacuJe naknada drugoj ugovornoj strani, ugovori mogn Ыti teretni Ш uz naknadu (oпerozпi ugovori) i dobrocini, besplatni Ш bez naknade (lukrati vni ugovori). Teretni su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist odnosno pravo koj e stice tiш ugovorom (npr. ugovor о prodaji, ugovor � zakupu, ugovor о delu). Dob1·oCini su takvi нgovori kod kojih jedna strana ne daje nikakvu пakпadu za korist, odnosno pravo koje od druge strane dоЫја (npr. ugovor 61 62

Jakov Radi�it., шtv. dclo, str. Jakov Radi;;ic, nav.. dclo, ittr.

(25. 126.

PRIR!JCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

46

pokloнu i о posluzi, а to mogu Ь iti i ugovor о ostavi, ugovor о zajmu i ugovor о punomocstvu). Podela ugovora na teretne i dobro<:ine ima visestrпki prakticni znacaj, koji dolazi do izraZ
Prof. dr t>ordc Nikulic: OBL!GACIONO l'RAVO

6.

о

Razlike izmedu tere.tni h i dabroёinih ugavarэ postoje i u nekiш posebnm sJuCajevi mn, koo Sta је to sluёaj kod pobljanja prэvne radnje duZnika zbog: oSteC-enja poverioca, kod

Tnmutni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji izjednog akta Cinjenja ili propuStanja� kaj i se izvrSavaju u jednom momeпtu (npr. ugovor о prodaji za gotova).65 Trajni ugovori su takvi ugovori kod kojih se izvrSenje oЬaveze prastire u vre1nenu,

tako da se obaveza oЬiCno sastoji iz viSe akata ёinjenja Љ propuStanja (npr. ugovor о zakupu� ugovor о posluzi, ugovor о osttrvi, ugovar о doZivotnom izdrZavanju, ugovor о ra

du) ugovor о osigurпnju),M То trajanje obaveze moZe Ьiti vo!jom ugovomika taCno odredeno, а tno�e blti i vremenski neodredeno. InaCe, s obzirom na na(Hn izvrSenja obaveze, tтajni ugovori tnogu Ьiti periodiCni, kod koj i h se izvr§enje obaveze sastoji u

u

ponavljanju dugovane radnje u odredene periode (npr. plaCanje stanarine svakog prvog щesecu), Ш sukcesivni, kod kojih se obaveza ispunjava u delovima koji se slede i u ugovoreni m rokovima (npr. ugovor о prodaj i odredcnc koliCine robe sa obavezom is:poruke svakih t О dana odredene koliCine te robe dok se ne iscrpi ugovorena koliёina) .

Ova podela ugovora ima znaёaj ne samo kod izvrSenja, nego i kod prestanka u,sovo

ra. U pogledu izvrSenja, karakteristiёno је da samo kod trajnih ugovorn dolazi do izraZaja uticaj prornenjenih okolnosti na izvrSenje ugovora. SHёno је i sa prcstnnkom trajnih ugo

vota. Naitne.,

za razliku od opSteg pravila da raskid i poniStaj ugovora deluju retroaktivno, kod traj n i h ugovorn ne mogu se uvek otkfoniti sve pos1edice koje su oni proizveli. tako da

raskid i poni§taj deluju kod nji h sашо ubuduCe. Osim toga, kod trajnih ugovora odstupa se.

i od prэvila da se ugovor n e moZe raskinuti jednostranom izjavom volje, jer se oni, ako su zakljuёeni na ncodredeno vreme, шogu rnskinuti i izjavom vo1jejednog ugovornika.

Prema tоше da li su u trcnutku njegovog zakljuёcnja poznati visina i uzajaшni odnos

prestacija, ugovori sc dele na komutativлe 1 aleatorne.

Komutotivni su takvi ugovorl kod kojih je, veC u trenutku nj ihovog zakUuёenja, poz nat:a Visina ј uzajaтnл! odnos prestacija, tako da se taCno zna Sta ko priшa i Sta ko ро ugovo ru duguje,MSaшim щ;ovorom је, dakJe, definitivno odredeno i Sta se duguje, i koliko se

duguje, i ko kome duguje.

Alealorni su takvi ugovori kad kojih u шoщentu njihovog zakljulenja

пЏе poznata

visina i uzaja!Тini odnos pres:tacija, tj. ле zna se za koju Се stranu nastatl pravo, obaveza,

Ш

7.

Jednostavni i mesoviti

Prema karakteru pre:stacije ugovori se dele na jednostavne, proste шeSovite, s1oZene iJi sast.avJjene.

a!eatorni ugovori.

n

za koju

kolika Се blti visina rih oЬaveza, ili kakav Се Ыti odлos uzajamnih obaveza,

vеё sve to zavis:i od nekog ncizves:nog iti Ьаrеш vremenski neodredenog dogш.1aja. м

Nek i

o d Ьitnih eletnenata alcatornih ugovora s u samo odredivi u trcnutku zaktjuCenja ugovora, Aleatorni s:u ро svojoj prirodJ ugovor о igri i opkladi, о osiguranj u i о doZivotnom

•

Рrеша duZini trajanja prestacije, ugovari se. deJe ла trenutлe, sa trenutnim izvd:enjem obaveza Ш kratkotraj ne i na trajne, s:a trajnitn izvrSenjem obaveza Ш dugotrajne.

sticanja svojine od nevlasnika) kod zaStite prava svojine putem puЫicijanske tuZbe, kao i u trgovaёkom prnvu gdc samo teretni ugovori imaj u karakter trgovaёkog pos1;>

5. Komutativni i

Trenutni i trajni ugovori

Ш

elementarne i

Jedno.\·tavni su oni ugovori Cija se sadrZina sastoj'i od eleшenata koji su svojstveni sа

шо jednom odredenom tipu ugovora (npr. ugovori о prodaji. о zakupu. о delu). Me.i:oviti su oni ugovori ёiја se sadrZina sastoji od ele:шenata koji su karakteristiёni za dva

Ш

viSe jednostaY·na ugovora, koji su sjedinjeni tako da predstзvljaju jedan jedinstven

ugovor (npr. ugovor о pans1onu, koj i sadrZi eJemente ugavor:з о zakupu,. о prodaji, о deJu i о ostavi. kao i ugovori о sefu, о organizaciji putovanja i о leёenju).

ZnaCaj ove podele ag1eda se u tome Sto kod шcSovitih ugovora moi:e Ыti sporna njihova pravna priroda ра, sашiп1 tim, i pravna pravi1a koja su za nji h meradavna. Za

odredivaпje tih pravila predlai:u se razliCita reSenja, koja su obuhvaCena teorijom apsorcije,

kauze, komblnacije, kreacije i э:nalogije, s tiш Sto se podvlaёi da se to pitanje u suStini svo

di na pronala:lenje prave volje ugovorпih strana.67

izdrZavanju. dok је, ро tl$lovima kako је wkljuCen, aleator�л i ugovor о prodaji nade

(prodaja buduCЉ plodava sa jedne лjive, zahvat mre±e jednog ribara). Znaёaj pode\e ugovora na komutativne i aleatorлe svodi se) uglavnotn, ла iskljuCenje

pravila о leziji kod alcatornih ugovora, tj_ шoguCnosti da se: oni лараdзјu zЬog prekomer rюg oStctenja. U tom smislu se kaie da "alea iskljuCuje leziju" Pored ioga, pojedini a1м torni ugO\'Ori, kao Sto su ro it.rrn i opklada, stvaraju, ро pravilu, prirodne oЬligacije.

63 м

Naz.i\' komutativпi potiCc od lal inskc rcёi commutatio, koja zшtёi promcnu, zamenu. Nazjv a!catoшi putiCc od latinskc rcCi иlса, koj;a znaёi kockц, igrn па ,;rcCu, rizik.

м Slobodan PcroviC, nav. dclo, slr, 2 1 1 ; Jakov RadiSiC, nav, delo, �tr. 136, smatгa da su to u.ь�vori koji sc. ро pг.tvilu, iscrpljuju ujcdмkratnoj CinidЬi du:Znika. <.t• Slobodttn PcrO'-'iё, лаv delo. str. 2 1 1-212; Jakov RadШC, nav, dclo, �tr. 1 3 1 , smatra da dнgotJЋjnc ugovorc, pored vrcmena, karaktcriSc ј vrcmcnsko prilagodavanjc duZnikovc оЬа· vczc, �to znaёi da ukupan oblm dugavun.c Cinidbc uvisi od vrcmcna za kojc sc ona nasla\'lja odnQJШO ponavlja, iako da је ukupan rczultar Cinidbc vcCi, ukol iko је vrcmc trajanja ugQvornog оdоо�щ duZc. 67 Slobodиn PcгoviC, nav, dcfo, str. 216.

PRIRUCNIK ZA

48

POLAGANJE PRAVOSUONOG JSPITA

8. Glavni i sporedni ugovori

Podela ttgovшa na gJavne Ш samo stal ne i sporedne Ш zavisne (akcesorne) izvrSena je prema zavisnosti ugovora jednih od drugih, odnosno prema tome da li su oni povezani zajedniCkim c i Jj emJHI G/avn.i ugavaг је on aj koj i nastaje. pos toji i p ro i zvodi pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora, pri ёemu se zajedniCki cilj bez njega nikako ne mo Ze postiCi (np r. ugovori о prodaji, zakupu, poklonu). Sporedan ugavor је on aj koji је zavisan od postojanj a nekog drugog ug:ovora, pri Cetnu on nema saшostalan cilJ� veC pomaZe ostvarenju cilja drugog ugovora (nрг. ugovori о jemstvu, zalozi, kapari, ugovornoj kazni, odustanici). Inaёe, ta zavisnost је je dno strana, jer glavni ugovor moZe punovaZno nastati i proizvesti pravna d ejstva. od nosno nj i m e se mofe ostvariti c ilj ugovora i bez spoгednog ugovorз. Znaёaj ove podelc doJazi do izra!aja nc samo kod nastanka, veC i kod traj anja, odno sno prestanka ugovora. Naime, ako glav ni ugovor nije punovaZ:no nastao, ne moZe nas tati ni sporedan. Os irn toga, ako gJavni ugovor prestane na Ьilo koj i naCin, prestaj e i sporedni . 9. Predugovori i glavni (konaёni) ugovori

Prema ugovomoj obavezi da se zakljuci drugi ugovor, ugovori se dele na predugovore (taj izraz se koristi u ZOO), koji se nazivaju i priprenmim, pretlюdnim, preparatornim i preliminarnim ugovorima, i glavne (taj izraz se koristi u Z00),69 konacne ili definitivne ugovore.70 Predugo>•o1· је ugovor kojim se jedna ili оЬе strane ugovomice oba vezuju da docnije zakljuce drugi ugovor ёiji su Ьitni sastojci vec odxedeni u predugovoru. Тај drugi ugovor na ёiје se zakljucenje ugovomici oba vezuju naziva se glavni, konacni ili definitivni ugovor. Predugovorom se zasniva jedna privremena veza izmedu lica koja ga zakljucuju, jer је njegov cilj postignut ёim konacni ugovor bude zakljucen. То znaCi da se zakljucenjem konaёnog ugovora ispunjava predugovor. Da Ьi predнgovor obavezivao na zakljucenje glavnog ugovora, neophodno је da ugovorne strane u predugovoru odrede Ьitne sastojke gla vnog ugovora (cl. 45. st. 3. ZOO). One оЬiёnо odreduju i rok za zakljuёenj e glavnog ugovora, ali na to nisu obavezne, jer u nasem pravu ugovaranje tog roka nije uslov punovazвosti predugovora. U slнcaju kad је propisana forma uslov punovafuosti glavnog ugovo ra, onda propisi о formi glavnog нgovora vaze i za predugovor (cl. 45. st.

2. ZOO). t>11

Jakov Rдdi�iC, njjv, dclo. str. 138. SoЬodan PcroviC:, nav . dcJo, str. 234, smi\tra da је naziv "glavni ugovor" adckvatniji, јег on podv!aё.i naщcru ..-tП�.naka da su njcmџ icZi.lc, tj. da su zbog njcgu kaa ,glavnog zзk:ljuCilc i prcdugovor. njcgova suprot 7н Jakov RadiSiC, aav. dclo, str. 129, smatrd da, u odno�u na naziv 11glavni'', nost mOJ"
Pruf. dr Dordc Ni koli C:

OBLIGACIONO PRA VO

S obzirom da predugovor obavezuje na zakljucenje glavnog ugovora svaka �gov�ma strana је ovlascel)a da zahteva od druge da taj ugovo; , �11, to pravo Је vremenski zak�u�r. ograniceno, jer se predvida da se akiJucenJe glavnog ugovora шоzе zahtevati u roku od sest meseci od � rsteka roka za пjegovo zakljucenje, а ako taj rok nije pre dv!den, onda od dana k�da Ј: prema prirodi posla i okolnostima ugovor treb�l� da Ьнdе za�I!ucen (с! 45. st. 5). Ako jedna strana odЬije da . : zakljucr :-rgovor n� crJe se zakljнcenje obavezala, druga se svojim zahte . vom moz� obr�t1t1 sudu, kOJI се naloziti drugoj strani koja odЬija da pri stup! zakljucenJu glavnog нgovora da to uradi u roku koji се јој odrediti (с!. 45 . st. 4).

obziroш ne mo.Ze neposredno pгinuditi tu:Z:enog na davanjc izjave voJje, se da to namece potrcbu da sudska presuda zaшeni njeъ.rovu izjavu volje.. 7 1 u u u �ad ud � r � Z(.lmenjuje izjavu voJje koj a је neophodna za zak(juCenje u� _ presuda postane pravnosnaZna. PosJe toga. vaZi v data_ c1m neo� ?опv� p e s Је glavш ugovor zak ljнCen. tako da se mo:Z:c zahtevati njegovo tspunJeПJe� odnosno naknada Stete.72 S da su� sm�tt:a sJ caJ s s p e u_da o�, uzнna se da Је ta JZ�ava ; tpo tavka da

U skladu sa opston: i�ejom о uticaju promenjenih okolnosti na . rspunJenJe ugovora, proprsuJe se da predugovor ne obavezuje ako su se okolпost1 od nJegovog zakljuceнja toliko izmeнile da ne Ьi ni Ьiо zak!Jucen da su takve okolnosti postojale u to vreme (cl. 45. st. 6. ZOO). 10. Kauzalni i apstraktni ugovori P c a id l iv t Klшzalni . (ka uza), tako a � .

r m v j os i osnova (ka u ze) ugovori se delc na kзuzaine i apstaktne, su takvi џg�vori kod kojih је vidno oznaCcn razlog, svrha Ш cilj obvezi se tacno zna zbog ёеgа se ugovornici obavezuju (npr. strana koja se vanJa ug'::01'0 m о р�о��Ј� obav�zafa na neko davanje Cini to samo zaro da Ьi stc kla pravo po . traztvanJa prntt �cшtd�c, tJ. pr�davac z�g cene, а kupac zЬо,ц: stvari). Apstraktm su om ugo vo1·� kod kojth rnzlog, svrha Ш cilj obvezi vanja (kauza) nije oz naccn� t�ko da se ne zna zbog cega se ugovomici obavezuju (npr. kad se neko obaveZe pis m enoш tspravom ?а. Се saugovora�u i splatiti odredenu suшu novca). Al i) ako se iz apstro.k tnog щ�ov?.ra �� vt� t ruzl �g obveztvanJa, to ne z naC i dз takvi ugovori nemajџ os nov . Priro , dno Је da i ош tmaJu s�OJ osnov, k�ji ј � sastavnj dco ugovora, samo Sto on nije vidljiv iz . s.atno�' ug�yor�, �.s:tvaп ugovo �1 cнna Је p ozna: osnov nps traktnog ugovora, ali је оп ле� poz�at trecJm ltcнna. S tнn u vezJ, pretpostav ka Је da oba veza ima svoj osnov iako on n1jc у

•.

1zrazen (с!. 5 1 . st. З. ZOO).

a t � � apstraktnog ht i forme, pi smene, sto UJedno i pre sve a, u t mc Sto је poJoZaj pove i oca u a psrrak Z1naёa� ove po ele ogle?� nom ugovш al ko p�voiJ, niJI ncg� kauzalnom g ru. tt s o a, osJobodeн teгcta ok z Ћ a J_
щ�ovora � �va se ispunjeлje odredene najCeSCe Zav n s n k znaCI da sџ apstraktm ugovon formalni. se, g o r d t ud e u u ovo Naiшe, on је, sluCaju p r . osnova, јег је d j o d a n postOJan;a

71

•

11

J

akov nav. dcJo, str. IЗО. C �a �ov RнdiJiiC, t1
rttna M!lщt!a Koн�taпti11oviCa.

.

2 9. st. 5. Skicc za zakonik о oЫigacijarna i ugovo

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPJТА

50

vu priloZ.i ispravu о apstraktno preuzetoj obavezi duZnika-tui.enog, s tim Sto se ovaj moZe osloboditi obavcze ako dokaZe da osnov ne postoji Ш da је nedozvoUen. Pored toga, znaCaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tome Sto se njima ubrzava pravni promet,

11. Ugovori sa sporazumno odredenom sadrzinom i ugovori ро pristupu

Podela ugovora na ugovore sa sporazumno odredenom sadrzinom i ugovore ро pristupu izvrsena је preroa tehnici i naeinu zak ljucenja ugovora. Ugovori sa sporazumno odreilenom sadrzinom su takvi ugovori kod kojih оЬе ugovome strane sporazurno odreduju elemente i uslove ugovo ra, posle prethodnih pregovora i pogadanja. Ugovori ро pristupu su takvi ugovori kod koj i h jedna strana unapred odreduje elemente i uslove ugovora preko jedne opste i staln e ponude, а druga strana samo pristupa tako ucinjenoj ponudi . 73Takvi ugovori zakljucuju se, uglavnom, bez mogncnosti pogadanja, niti im prethodi neko pregovaranje. Ponuda za zakljucenje ugovora ро pristupu је opsta, jer је upucena neodredenom i neograni cenom broju lica, i stalna, sto znaci da је p onudil ac stalno pouavlja, odnosno da proizlazi iz njegove redovne i trajne delatu osti. Za nastanak ugovora ро pristupu Ьitno је da su uslovi pod kojima se zakljucuju ovi ugovori, koji se obicno nazivaj u "opsti usl ovi", u trenutku zakljucenj a ugovora , b i li pozn ati ili morali biti poznati strani koja im pri stupa (ёl. 142. st. З. ZOO). Pri tome, pretpostavlja se da su "ops ti us!ovi" bi l i po zn ati strani koj a pristnpa, ako su јој pre zakljucenja ugovora bili predati ili su Ьili objavlj eni na propisan i li uoЬicajen nacin. Та pretposta vka je oboriva i strana koja tvrdi da joj ".opsti uslovi" nisu Ьili p oznati mo ra to i da dokaze. Ugovori ро pri stupu javljaju se u 19. i 20. v eku i to , najpre, u oЬlasti tzv. javnih sluzbi (npr. prevoz zeleznick:im, drumskim , pomorskim i l i vaz dusnim putem, pruzauje razl i ci tih komunaln ih usluga), а zatim i kod kupovine raznih stvari cij a је cena uuapred utvтdena (npr. cena nekih zivotnih namimica).

Znacaj ove p odele dolazi do i zrazaj a kod tumacenj a ugovora, j er se kod ugovora ро pri stupu predvidaju i izvesna dopunska pravila turoacenja. То је, pre svega, pravi!o koje obvaezuje sud da tumaci ugovor u koris t strane koja pristupa ugovoru (cl. 100. ZOO).

тЈ

Slobodan PcroviC. nav. delo, str. 217.

Pror. dr Dort1c Nikulii:: OBLIOACIONO

V. ПЈМАСЕNЈЕ UGOVORA -··

Pojam i potreb � za tumaccnjem . - Tшnacenje ugovora j e del atnos t svrl a o�л. vanJ e pravog znаёепја i sшisla j edпog ugovora. 1 u n:acenJU н�о�оrа pпstupa se u slucaj u kad postoji nes aglasnost

С!Ја ��

:

ugovorшka о znaceUJ U 1 Slll!Slu pojedlшh ugovon1Љ odredЬi, а rede kad postoJ : пesaglasno�t o znace�ju i smislu celog ugovora. Ono је neophod no 1 u slucaju kad su I ZJ ave vo!Je neJasne. Medutim, ako је ugovorom j asno i n �vosш1sleno "1zr�zena volja ugovornЉ strana, ne p os toji potreba za ПJegovtm tumacenJem. Tada se odredbe ugovora primenj uj u onako kako glase (с!. 99. st Ј . Z00).74 Vrste tumacenja. Tumacenj e ugovora moze Ьiti sudsko i vaпsudsko. Sudsko tumacenje vrsi sud kad ras pravlj a i o d lucuj e u sporu izmedu ugovorшh s traпa . Ono је za ugovome strane obavezno. Za suds ko tu maceпj e ugovora vaze posebna pravila tumac enj a. vansudslw tuma �nje postoj i u sl�caju kad ugovor tumaci nepristra . 1 sno пezav 1sno ovlascemo l1ce. Ono Је fakultativno, jer nета obavezпu pravnu snagn . Opste pravilo tumaceпja. - U Za konu о ob !igacioniш odnosima usvOjen је me5oviti subjektivпo objektivni kriterijurn tumaёenj a ugovora, J er" s� prOp!SUJe da se, рп tnmaceпj u spornih odredaba ugovora пе treba doslovnog z11ac :_nj � up otreb lj eni h izraza, vec treba istrazivat i zajed nam�ru ugovaraca 1 odredbu tak o razumeti kako to odgovara naceli rna oЬ!tgacюnog prava utvrdenim tirn zakouom (с!. 99. st. 2). РоsеЬпа pravi_\a tumacenja. Za tumaёenje ugovora vaze i izvesna . posebna prav1 la , koJa se шogu podeliti na (!) do punska i (2) specijalna. (Ј) Dop:'nska pravila predstav ljaju razradu ili konkreti zaciju opsteg p:av!la tшnacen;a. U d opuns ka se najc esce svrstavajн sledeca pravila: poj e dme odredbe ugovora treba tumaCiti јеdпе pomocu drugih, imajuci uvek u V!dU celшu ugovora; sud је du2an da tezi od r:Zanju ugovora i da odredbe ugovor� tuш�ci u ':_Юislu u kome imaju izvesno dejstvo ; opsti izrazi koji 1maJ u s1re 1 uze zпacenJe u suпmJ l se tumace ufu, 1ј. restriktivno. (2) Specijalna pravila su ona koj a se odnose samo na pojedine vrste �t govora .. Tako se, u vezi s a tu macenjem ugovora ро pristttpu, propisuje da се se, п cJ asne odredbe koJ e ЈС Jedпostrano uпela jedna ugovoma stra na, tu m�cltt u koпst d !"uge straпe (cl. 1 00. ZOO). Isti ј е slu caj i sa pravil om sa drZaшш п o drcdb1 koJom se propisнje da "пejasne odredЬe u ugovofl! Ьеz. _

·

�

. ..I . �tOJ

t?� 1<>�is!н је i

od�ba iz Cl.

994.�0�tcg imo\•iц:>kog 7.akon!ka

svak Jcdnako пtzunщc, tomc tumиca nc trofж".

?.а

Сшн Goru u kojoj

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

52

naknade treba tumaciti t1 smislн koji је manje teZak za duZrlika, а u teret nom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih da vanja" (с!. 1 0 1 . ZOO). Dopunj ujuce (kvalifikovano) tumacenje. - U slucaju kad neko spomo pitanje ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji prazni na, sam zakonodavac popunjuje tu prazninu propisuju6i dispozitivne zakonske odredbe za neЬitne elemente ugovora. Medutim, ako se praznina ne moze popuniti dispozitivnim zakonskim odredbama, to mora uciniti sud, putern tzv. dopunjujuceg ili kvalifikovanog tumaeenja ugovora. I to је subjektivno-objektivno tumacenje kod kojeg sud treba da utvrdi pretposta vljenu volju ugovomika, tj. kako Ьi oni spomo pitanje regulisali, s tim sto, pri tome, nюra voditi raёuna о pregovorima koj i su prethodili zakljucenju ugovora, о utvrdenoj praksi izmedu ugovaraca i о oЬii:ajima (с!. 32. st. 2. ZOO). VI. NEVAZNOST (PONISTAJ) UGOVORA

Pojam ponistenja. - Ponistenje ugovora је naCin prestanka ne vazeceg Ш nepunovaznog ugovora, tj. ugovora koji pravno nije valjan,75zbog nekog nedostatka koji је postojao jos и trenutku zakljucenj a ugovora. Kod nepunovaZrlog ugovora nisu ispunjeni neki od zakonskih zahteva koji uslovljavaju punovazan nastanak i opstanak иgоvота. Ti zahtevi mogи se ticati poslovne sposobnosti ugovornika, sag\asnosti njihovih volja, predmeta, osnova ili forme ugovora. Vrste nevaznosti. Zakon о oЬ\igacionim odnosima и nepиnovaZrle (nevazece) ugovore ubraja ( 1 ) nistave (apsolutno nistave) i (2) rusljive (re lativno nistave) иgovore. U navedenom zakonu se, kao posebna kategorija nevazecih ugovora, ne pominjи nepostoje6i иgovori, iako se na osnovu odredbe kojom se regulise nesporazum rno;te zakljuciti da se ugovor kod kojeg postoj i nesporazum о prirodi ugovora ili о osnovu ili о predrnetu ugovora smatra nepostojecim, jer se izricito propisuje. da u tom slucaju ugovor ne nastaje (<51. 63. ZOO).

PtЋvna teorUa poznaje i nZJIOstџjeCe ugovore, pod kojiшa se podrazumevaju oni ugo vori kojiшa nedostaje neki od sastojaka Ьеz koj i h se ugovor uopSte ne moZe zamis:Jiti (npr,

kad postoji nesagJasnost о prirodi Ш о prcd1netu ugovora, kad је jedan ugovornik potpuno poslovno nesposoban i, ро nekima, ako ugovor nije zak lj uCen u bltnoj formi). Medutiш, s:matra se da u oЫi gacionom provu kategorija nepostojeCЉ ugovora nema opravdanja . Oni se, doduSe, teorijski rnogu razlikovatJ od niStavih ugovora, aii takvo razlikovanje, zbog Radi.'1iC, nav. dclo, :.tr, 1 7 0, 1\mi:itra da izrnzi "ncva1jan" i "ncvaZcCi" nisu sinonimi. "Ncvaij<ш нgovor" је pojmovno Siri pojam od "ncvatc.Ceg ugovora", jcr u "ncv
75 Jakov

"

a

:

Prot: tlr Dordc Ni koi iC OBLlGACIONO PRA VO

53

!

�:oyetno�st sa nkcij a ( u оЬа sluбзja ugovor ne proizvodi pravna tJc.nJ znacaJ. 1 . Ni�tavi

' nemа neki. prak-

ugovori

Pojam. Nistav је onaj ugovor koji је protivan prinudnim propisima . Jayn ?m poretk� ti1 dobrim oЬiёajima, pod uslovorn da cilj povredeno pra�1la ne upиcUJ � �а nekи drugu sankciju ili da zakon u odredenom slucaJU ne PT_?PISUJe sto d�go (с\. 103. st. 1 . ZOO). Takav ugovor nema �onsku vaznost 1 postOJ! samo prividno,76 а eventua\na sudska odlиka kojom se utvrdUJe da ЈО ugov?r nistav ima samo deklarativno dejstvo.77 _ Pored t ?ga, sankciJU ?I§tavost� Zakon о oЬ!igacionim odnosima posebno _ _ proplSUJe и ШZU kao је IO s\uёaj Sa ugoVOГOffi ciji је predmet obaveze nemoguc, nedopusten, neodreden ili neodrediv (ёl. 47), sa ugovorom Ье;; osnova I!J sa nedop�stenim osnovom (с!. 52), sa _ и�ovorom pravnog l1ca �оЈ� IzlazJ 1z okv1ra njegove pravne sposobnosti _ _ и propisanoj formi (с!. 70. st. !) (cl. 54), sa ugovorom kOJ I ll!Je sklop�en ' kao 1 sa zelenaskiш иgovorom ( ёl. 141 ). O�Iimicna niStavost. Ugovor moze Ьiti nistav u celini (npr. ugovor Ш.lJucen о� strane potpuno poslovno nesposobnog lica), ali nistav moze b1 tt 1 samo Jedan deo ugovora (npr. иgovor zakljucen pod nemoralnim uslovom, ugovor kod kojeg је n govorena veca kamata od one koja је pro _ slпcaJ u kad Је samo Jedan deo ugovora nistav, svi pravni siste p!sana}. ml, drzec1 se prav1la da se "korisno stetnim ne kvari" (Utile per inu1z·1е поп . . . . vztratur), propJSuJU da nista�ost de\a ugovora ne povlaci nistavost celog ugovora. U tom sm1s\u se 1 u nasem pravu propisuje da nistavost neke odred�e иgovora ne povlaёi пistavost samog нgovora, ako 011 moze opstati . bez шstave odre.ctbe, 1 ako ona nije Ьila ni us!ov ugovora ni odluёujuca po buda zbog kOJe ЈС иgovor zakljucen (с\. 1 05. st. 1 . ZOO).

�

CIIЭVOЩ

S!UCЭJOVЭ,

SIO

- ·

У

a

fe � � d ��

Ugovor Се ost.atl na sn zi Cak i ako је niStava odredba Ьila uslov Ш odluёjuta o ь d ugo:ora � sluCaj � ka_? је niStavost..ustanovJjena upravo da Ы ugovor Ыо osloboden o re ) dЬе 1 vazю ь� ПЈ: (cl. �05: st. 2. ZOO). Tako Се, na primer. ugovor о prodaji kod ko'e 'е odre �ba о �em �tstava, Cr �е ugovoreлa cena veCa od one koju је propisao пad!eZni rg ' ostat1 u vaznosi:Jt .•

J се kupac dugovati 1znos ptopisane cene (CI. 463. ZOO), � tвn sto

Naknadш nestanak uzroka nistavosti i dobrovoljno ispunjenje.

_

N�stavost ugovora Је poJmovno definitivna i neizleciva. 7R s obzirom na to, n��tav ugovor ne postaje punovazan kad zabrana ili koji drugi uzrok шstavost1 naknadнo nestane (С!. 107. st. \ . ZOO) (npr. kad ono sto је Ьilo 7/i Jakov RadiSiC, Шl\'. dclo, 1 7 1 . 11

SfoЬodan PcroviC, шtv, delo, stг. 449.

7К Jakov R11di*iC, nav. dclo, str.

!72.

54

PRIRUCNIK ZA POLAQANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

zabranjeno postane dozvoljeno ili kad poslovno nesposobno lice postane poslovno sposobno). Nistavost se, ро pravilu, ne otklanja ni dobrovoljnim ispunj enjem ugovora. Ipak, ako је zabrana koja ugovor ёini nistavim Ьila manjeg znacaja, а ugovor је izvrsen, nistavost se, u slucaju kad je zabrana kasnije nestala, ne moze isticati (с!. 107. st. 2. ZOO). Pored toga, moze se osnaziti i ugovor koji nije zakljucen u propisanoj forrni ako njegove strane, u celini ili u pre teZпom delu, ispune obaveze koje su njime preuzele, osim ako iz cilja zЬog koga је forma propisana ocigledno ne proizilazi sto drugo (ёl. 73. ZOO). Konverzija. - Nistav ugovor ne moze se naknadno osnaziti (konvali dirati), ali se zato moze konvertovati, tj. pretvoriti u drugi punovazan ugo vor koga stranke takode hoce. Naime, ako nistav ugovor ispunjava uslove za punovaZпost nekog drugog ugovora, onda се medu ugovaracima vaziti taj drugi ugovor ako su ispunjena dva uslova: (l) da је to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovaraci imali u vidu kad su ugovor zakljncili i (2) da se moze uzeti da bi oni zakljuC.Ш taj drugi ugovor da su znali za nistavost svog ugovora (с\. 106. ZOO). Tako, na primer, ako se sa zakljucenjem ugovora о ustupanju i raspodeli imovine za zivota nije sag!asio neki od potomaka, takav ugovor nije punovazan, ali se moze pretvoriti u ugovor о poklonu zakljucen sa potomcima koji su da\i svoj pristanak. Isti је sluc aj i sa ugovorom о autorskom delu koji nije zakljucen u pismenoj foпni, jer se takav ugovor moze konvertovati u ugovor о delu. 79 Zakon о obHgaciooim odnosima predvid.a

moguCnost konverzije niStavog ugovora , s

tim Sto se pojmom niStavog obuhva�ju i nepostojeCi ugovori. U prзvnoj teoriji se u vezi sa priшenoш koлverzjje iznose razliCita stзnoviSta. Ро jednom,!ю konve:rzija se uglavnom ja vlja kod nepostojeCЉ ugovora, а ne 1 kod nigtavih,jer ono Sto је protivno prinudnim propi� sima� javnom poretku ј dobrim oЬiёaji1na ne rnofe postati punovaZno. Ро drugom,1H kod niStavЉ ugovora moguCa је konvcrzija� а u' izvesnim sluCajevima i naknadno osnaZenje, dok kod nepostojeCЉ ugovora nije moguCe ni jcdno ni drugo. TreCi autori opravdano po dvlaёe da se konkretna reSenja pojedinih pitanja iz pтakse ne mogu autoшatski dJzati na ni vo opStih pravila, jer su sluёajevi razliCiti ра su raziiёiti i razlozj za kvalifikac1ju pr.avnog posla kao nepostojc6eg)·a osim toga rnogu Ыti i na j ednoj i na drugoj strani.8Z

Isticanje nistavosti. Nistav ugovor ne proizvodi nikakva pravna dejstva, s tim sto је za razlog nistavosti karakteristicno da delнje sam ро sebl (per se),IO sto znaci da se za nastupanje nistavosti ne zahteva n i izjava

Prof. dr

&rdc NikuHC: OBLIGACIONO PRAVO

vo!J. е, ni tuzba, ni presuda, nikakav akt А!1', moz·e se podt"С! tuzba radi utvrdivanja da је ugovor nistav. Nistavost је apsolutna,м jer vaZi, nacelno, za i protiv svakoga. N a nistavost s e mogп pozivati ne samo strane ugovomice i njihovi pravni sle dbenici, nego i svako zainteresovano lice (с!. 109. st. 1 . ZOO), tj. svako trece lice na ciji pravni polozaj nistavost пtice (npr. poverioci onoga ko nistaviш ugovorom raspolaze svojoш imovinom). S obzirom da је nistavost ustanovljena preteZпo u javnom interesu, sud na nju pazi ро sluzbenoj duznosti, а pravo da zahteva utvrdenje nista vosti ima i javni tuzilac (с!. 109. ZOO). Pravo na isticanje nistavosti ne gasi se protekom vremena (с\. 1 10. ZOO), sto је и rimskom pravu Ьilo izrazeno maksimom "sto је u pocetku Ьilo nevaljano, ne moze tokom vreшena postati valjano" (Quod аЬ initio vitiosum est, поп potest tractu temporis convalescere).85 Posledice nistavosti. Za nistav ugovor se oblcno kaze da pravno uopste ne postoji, odnosno da ne proizvodi nikakva pravna dejstva (Quod nullum est, nullum producit effectum) . Medutim, iako nistav ugovor nema pravne vaznosti i nije u stanju da proizvede zeljene, on ipak moze proizve sti izvesne nezeljene pravne posledice (odgovornost 7� stetu, izvesne kaz nene sankcije, primena pravila о sticanju bez osnova).86 One potvrduju da i nistav ugovor moze proizvesti izvesna pravna dejstva, s tim sto ona ne nastaJu na osnovu takvog ugovora, vec povodom njegovog ponistenja . Posto iz nistavog ugovora ne nastaju zeljene pravne posledice, tj. pп novaZпe obavez.e, j asno је da se ono sto је obecano ne mora dati Ш uciniti. Ali, ako su ugovome strane (оЬе Ш samo jedna) ispunile svoje obaveze, izvrseнe Cinidbe su bez osnova, ра је "svaka ugovoma strana duZпa da vrati drugoj sve ono sto је primila ро osnovu takvog ugovora, а ako to nij e moguce, ili ako se priroda onog sto ј е ispunjeno protivi vracanju, ima se dati odgovarajuca naknada u novcu, prema cenama u vreme donosenja su dske odluke, ukoliko zakon sto drugo ne odredпje" (с!. 104. st. ! . ZOO). Vrsi se, dakle, povracaj u predasнje stanje i!i tzv. restitucija (reslitutio in integrum).Ы7 ·

К4

Jakov RadiSii:, ЛrЬо rodJ, VПJcmc пс !spшvt; sto ЈС s poCctka nczakoшto to vrcmcnom samirn Ztkonito • nc po.st;.tjc". r:s

7 <Ј Takvo st1:шovi�tc do�Jo је do iztaUja u odJt�ci Vrl\ovnog suda 27.09.1 995. godi nc (izbor sud\:lkc pпtksc, br. 9/97, str. 44) мо Slobod:ш PcroviC, ш1v. delo, slr. 453. M l Jakov Rudi�iC, nav. dclo, napoп1cna 24, str. 1 7 1 . кz Obrcn StankoviC-VIadimir VodincliC, nav. deio , stг. 182�183. ю Jakov R.adi�iC, nav. dclo, str. 173.

Srbljc Rcv,

3265/95 od

.lakov RadiJiiC, нav. dclo, str. 173. Sl l>?dan PcroviC. лаv, dcJo, ,o;tr. 46(. пtzlikuj e jOOnos!г.щu (kod kojc !'iamo јсdпа ': strana vn>1 P?Vr!!caJ), dvostгttn u (kad оЬс stranc vrblc puvraCaj ) i ncdop\t.�Lcnu rcs:tituciju (kod kojc ...с povracaj uopStc 11с v1i!:i Ш sc povraCaj vriii nckom trcCcm). !�&

�·

87

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

56

Posebna pravila predvidajи se za slиcaj kad је иgovor nistav zbog to ga sto је "ро svojoj sadйini ili ciljи protivan prinиdnim propisima, jav nom poretku ili dobrim obicajima", jer u tom slucajи sud moze (1) odЬiti, и celini ili delimicno, zahtev nesavesne strane za vracanje onog sto је dru goj strani dala, sto је и skladи sa tradicionalnom maksimom "da se nece slиsati onaj ko navodi svojи sramotu" (Nemo auditur propriam turpitudi nem allegans), а moze i (2) odlиciti da druga strana ono sto је primila ро osnovи zabranjenog иgovora preda opstini na Cijoj teritoriji ona ima se diste, odnosno preЬivaliste ili boraviste" (С!. 1 04. st. 2. ZOO). U vezi sa primenom navedenЉ pravila vеоша је interesantna jedna presuda Vrhov nog suda SrЬije и kojoj је taj sud, ispitujuCi poЬijanu pravnosnaZnu presudu okruZnog suda kojorn је odЬijen zahtev tu:Zioca da шu tuZ:eni vrati 400 DEM ро dinarskom kursu па dan isplate, koliko muje isplatio ро zabranjenom ugovoru о prodaji piStolja, poSto muje ilegal no kupljeni piStolj oduzet u kriviCnom postupku protiv obojice uёesnika prodaje, stao па stanoviSte da su niZ.estepeni sudovi pravilno zakljuёili da је zahtev tuZioca da mu tuZeni vrati 400 DEM neosnovan, јег se radi о ugovoru koji је ро svojoj sadrZini ili cilju protivan prinudnim propisima. Mudutim, Vrhovni sud је паSао da пi:Z.estepeni sudovi materijalno pravo nisu primenili integralno, ргi Cemu је skrenuo pa:Z.nu па odredbu iz Clana 104. st. 2. ZOO kojom se predvida da sud "mo:Z.e i odluCiti da druga strana ono Sto је primila ро osno vu zabranjenog ugovora, preda opStini па Cijoj teritoriji ona ima sediSte, odnosпo preЬiva liSte ili boraviSte". PoSto su оЬе ugovorne strane Ьile nesavesne, Vrhovni sudje stao па sta noviSte da оЬе moraju Ьiti jednako izlo:Z.ene sankciji пiStavosti, te da ni tu:Zeni prodavac piStolja ne moZe da zadr:Z.i vrednost ostvarenu zabranjenim ugovororn. Zbog toga је inte gralnom primenom odredbe iz Clana 104 st. 2. ZOO, obavezao i tuZenog da ostvarenu ku poprodajnu cenu preda opStini па Cijoj teritortii ima preblva1iSte ss

Pri odlиcivanjи о primeni jedne od navedenih mogиcnosti sиd се vo diti racиna о savesnosti jedne, odnosno оЬеји strana, о znacajи drиstvenih interesa koji se иgrozavajи, kao i о moralnim shvatanjima drиstva (с!. 104. st. З. ZOO). Као pravna posledica nistavog ugovora moze se javiti i naknada stete, jer је иgovarac koji је kriv za zakljиcenje nistavog иgovora odgovoran svom saиgovaracu za stetu kоји trpi zbog nistavosti ugovora, ako је ovaj Ьiо savestan, tj. ako nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje иzroka nistavosti (с!. 108. ZOO). 2.

Rиsljivi ugovori Pojam. - Rиsljivi sи oni иgovori koji proizvode pravna dejstva, ali mo gu Ьiti ponisteni na zahtev ovlascenih lica, и zakonom predvidenom rokи, а iz razloga kojima se prvenstveno vredajи privatni interesi. Za ruslj ive иgo vore је karakteristicno da postoje i proizvode pravna dejstva, ali је njihova кк Vrlюvпi sud Srbljc, Rcv. 5935/98 od 1 0 . 1 1 . 1 998. godinc, Savczni sud, ZЬirka sudskih odluka, knj. d\'adc�ct trcёa, �v. I, Bcograd, 1 998, slr. 65).

Prof. dr Dordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

57

sиdbi�a neizv�sna, jer zavisi od volje odredenih iica, zbog cega se и pravnoj teoПJI 1 nazivaJи иgovoпma CIJaje va2nost "lebdeca" ili "viseca".89 Na osnovu zahteva ovlascenog lica za ponistaj rusljivog иgovora sиd izrice ponistenje takvog иgovora, sto znaci da njegova odluka ima konsti tutivno dejstvo. Razlozi koji иgovor cine rusljivim najcesce se ispoljavajи u vidи nekog n�dostatka volje (Ьitna zаЬ!иdа, prevara, pretnja). Rиsljiv је i иgo vor kOJ!ffi Је Jedna strana prekomemo ostecena. u rusljive иgovore иЬrајаји se i иgovori koje је zakljиcila strana koja је ograniceno poslovno sposobna (с!. 1 1 1 . ZOO), sto pojedini aиtori smatrajи pogresnim.9o Isticanje rusljivosti. - Pravo da zahteva ponistaj rusljivog иgovora . ma samo � �g�aшcen krug Iica. Najcesce је to ugovoma strana и cijem је mteresи ruslJIVost иstanovljena (с!. 1 1 2. st. 1. ZOO), ali to mogu Ьiti i njeni naslednici, treca lica kojima j e to pravo и izvesnim slиcajevima priz nato (npr. staralac maloletnikov, javni pravobranilac), odnosno koja imajи pravш mteres da se иgovor ponisti, kao i saиgovarac maloletnikov kojeg _ daje Је ovaJ lukavstvom иvепо poslovno sposoban (с!. 1 1 6. ZOO). Posledice ponistenja. - U s!исаји ponistenja rusljivog иgovora, uki da se nJegova pпvremena vaznost, i to retroaktivno. То znaci da se иzima da је takav иgovor od pocetka Ьiо nistav, odnosno da ne proizvodi pravna deJs!va od momeпta njegovog zakljиcenja (ех tunc). Medиtim, strane иgo vomice mogu se kod ponistaja rusljivog иgovora sporazиmeti da ponisteni ugovor nece proizvoditi pravna dejstva samo za иЬиdисе (ех nиnc), а da se dejstva koja је иgovor proizveo do momenta njegovog ponistenja sma trajи pиnova2nim. Ukoliko је па osnovu rusljivog иgovora koji је ponisten nesto Ьilo ispunjeno, moze se traziti povracaj datog, odnosno ima se izvrsiti vracanje (restitutio in integrum). Ako to nije mogиce, ili ako se priroda onog sto је ispиnjeno protivi vracanju, ima se dati odgovarajиca naknada и поvси, i to prema cenama и vreme vracanja, . odnosno donosenja sиdske odluke (с\. 1 1 3 . st. 1 . i 2 . ZOO). Pri tome, kod ponistenja rusljivih иgovora пе po stavlja se pitanje nedopиstene restitucije, tj . primene pravila пето auditur . . . , kao ni pravila о odиzimanja predmeta prestacije u korist opstine, jer se шsljivim иgovorima ne vredajи javni interesi. ··

�9

.Jakov RadiS iC, �1<\V. dclo, str. 175, �matra da od ruSijivih ugovora koji su u poCetku vaZcёi,

CIJ
С1Ја ЈС n cvaZnost " l�bdcCa" ili "ncpot�un im ugovorima" (па primcr, ugovor ograniCcno pos]ovno spшюbnog ugovom1ka bcz saglasnost1 zakonskog zastupnika). 9Н Jakov RadiSiё, nav. delo, napomcna 35, str. 175.

58

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pored obaveze vracanj a, kao posledica ponistenja rusljivog ugovora moze se javiti i naknada stete. Naime, ugovaraб na cijoj је strani uzrok rusljivosti odgovoran је svom saugovaracu za stetu koju trpi zbog po nistenja ugovora, ako ovaj nij e znao niti је morao znati za postojanje uzro ka rusljivosti ugovora (с!. 1 1 5. ZOO). Za stetu nastalu ponistenjem ugovora odgovomo је i ograniceno po slovno sposobno lice ako је lukavstvom uverilo svog saugovaraca da је poslovno sposobno (с!. 1 1 6. ZOO). Prestanak pra va . - Pravo na ponistaj rusljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanj a za razlog ruslj ivosti, odnosno od prestanka prinude, s tim sto ono u svakom slucaju presfaje i�tekom ro ka o d tri godine od dana zakljucenja ugovora (с!. 1 1 7. st. 1 . 1 2. ZOO). Ukoliko se u predvidenom roku ne zahteva ponistaj rusljivog ugovora, na stupa njegova konvalidacija, odnosno naknadno osnazenj e i ugovor proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljucenja. Konvalidacija se moze izvrsiti i odricanjem (izricitim ili precutnim) od prava na ponistaj ugovora od strane lica kojima zakon to pravo daje. Jedanput konvalidiran ugovor postaje konacno punova2an 1 on za ugovorne strane proizvodi pravna dejstva od momenta nJegovog zakljuёenja, sto znaёi da konvalidacija ima retroaktivno dejstvo.9I Vll. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRAN1H (UZAJAМNIН) UGOVORA Kod dvostranih (uzajamnih) ugovora ugovorne strane se шedusobno obavezuju zbog onoga sto treba da doЬiju na osnovu ugovora. Zato su one zainteresovane za taj doЬitak. Njih i nteresuje i kad се ga steCi i kakav се, odnosno ko\iki 6е on biti.92 Iz toga proisticu posebna dejstva dvostranih

(uzajamnih) ugovora, koja se ogledaju u tome sto: (1) strana koja prenosi na drugu neko pravo na stvar garantuje za pravna i fizicka svojstva stvaтi; (2) оЬе strane duZпe su, ро pтavilu, da istovremeno ispune svoje obaveze; (3) uzajaшne Cinidbe kod dvostranih komutativuih ugovora treba da budu priЬliZпo jednake vrednosti; (4) ako jedna strana ne zeli da ispuni svoju obavezu, druga strana moze raskinuti ugovor; (5) ako se n a stetn Jedne strane promene okolnosti koje sн postojale u vreшe kad Је ugovor zakljuёen, ona moze traziti da se ugovor raskine; (6) ako ispunjenje obaveze jedne strane postane nemoguce, tada ni druga strana nije duzna da ispuni svoju obaveZ\1.

91

9!

Slobodan PcroviC, ш1v. dclo, str, 480. Jakov RшШiiC. nnv dc1o, str. 146.

Prof. dг Bordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

59

l. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja C iпidbe

koje

se

razmenjuju

putem dvostranih

ugovora

sluze

odredenim ciljeviшa, uoЬicajenim ili posebno ugovorenim. Zato svaka strana mora garantovati drugoj da је njena cinidba podesna za te ciljeve. Tacnije receno, strana koja prenosi na saugovomika neko pravo na stvar (tradens), duZпa је da garantuje za njena pravna i materijalna svojstva, sto znaci da је duzna da obezbedi priЬaviocu (akcipijensu) da Се mu preneto pravo ostati, odnosno da nece Ьiti lisen d!Zavine stvari (mirnu drZэvinu), kao i da stvar nema materijalne nedostatke, tako da moze daje upotreЬija va na uoЬicajen ili ugovoren nacin (korisnu drzavinн). Obaveza garancije za pravna i materij alna svojstva stvari na kojoj se prenosi neko pravo

пе mora se posebno ugovoriti, jer se podrazumeva kao

zakonska duZпost koja proistice iz same prirode posla. Ako prenosilac po vredi tu obavezu, Ьiсе odgovoran pribaviocu. U zavisnosti od svojstva

о

kojemje rec, razlikuju se dve vrste odgovornosti: (а) odgovomost za prav ne i (Ь) odgovomost za materijalne nedostatke stvari.

Iako proizlaze iz same prirode posla, odgovomost zbog pravnih i ma terijalnih nedostataka mogu se posmatrati i kao posledice povrede nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja, jer Ьi priЬavilac, da је zanao za po stojaпje pravnog ili materija\nog пedostattka, drugacije odredio visinu svoje obaveze Ш ne Ьi uopste zakljucio ugovor. Odgovomost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ima u nasem pravu karakter opsteg pravi!a koje se odtiosi na sve dvostraoo-teret ne ugovore, jer se predvida d a "kod ugovora sa naknadom svaki ugovorac odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja" (с!. 1 2 1 . st. 1 . ZOO), kao i da, "isto tako, ugovarac odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duzao је da stiti drugu stranu od prava i zallteva trecih lica kojima Ьi njeno pravo Ьilo iskljuceпo ili suzeno" (с!. 1 2 1 . st.2. ZOO). Konkretna pravila о odgovomosti za pravпe i materijalne nedostatke sadrzana su kod pojediпih posebnih ugovora, s tim sto se, u nedostatku takvЉ odredЬi kod nekog posebnog ugovora, shodno primenjuju odredbe о odgovomosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke ispнnjeпja (cl. 1 2 1 . st.

3 . ZOO).

а) Odgovornost za pravne nedostatke (evikeija) Pojam. - Odgovornost zbog pravnih nedostataka (evikcija) se sastoji u uznemiravanju prЉavioca stvari na osnovu пekog prava treceg koje је postojalo pre priЬaviocevog sticanja te stvari,

ао

kome on nije znao pri

60

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

likom zakljucenja ugovora.9З Medutim, s obzirom da se smatra da samo uznemiravanje, tj. isticanje pravne pretenzije od strane treceg lica protiv priЬavioca, ne znaci jos i evikciju,94 95 :z:akljucuje se da se evikcija sastoji u pravnom uznerniravanju priЬavioca stvari, kojim se iskljucuje, umanjuje

Ш ogranicava njegovo pravo na pribavljenoj stvari. Za pojam evikcij e Ьitno је postojanje pravnog nedostatka, s tim sto m�>ze Ьiti reci о pravnom nedostatku samo ako se pokaZe da pravo priЬa vioca uopste ne postoji ili da nema odgovaraju6u sadrzinu.96 U svakom slucaju, pravni nedostatak podrazumeva cinjenicu da treee lice ima pravo na stvar koje iskljucuje, umanjuje Ш ogranieava pravo priЬavioca. Pravo na osnovu kojeg se prЉavilac uznemirava oblcno је neko stvamo pravo (svojina, hipoteka, sluzbenost), a\i moze Ьiti i oЬ!igaciono pravo koje irna apsoltttno dejstvo. U s luC ajevima u kojima pravo treCeg iskljuCuje pravo priba.vioc a1 evikctia dovodi do . kad pro toga da se prihaviocu oduzima drZavina stvari od strnne tog treCeg (npr. u s1uCaJU davac proda tudu stvar kupc.ut koju vlasnik svoj1nskorn tuZbom kasn1je povrati)., os� m ako pribavHac zadrZi srvar ро neko� drugo� pravnom osnov � а ne ро os no vu ро kome Је stvar stekao od prenosioca {npr. ako Је n�led1 od pr�vog vlas�1ka). . . . . U osta1i m siuCajeVima, evikciJa ne dovod 1 do oduzi manJa drtavtne cele stvзп od pn bavioca, аН se pravo priЬn:vioca umanjuje {npr. ako se pok�e da treCe lice ima pravo svoj i� ne na jednom delu stvari) ili ograniёava (npr. ako se pokaZe da tre.Ce ti cc ima na stvari prnн vo sluZbenosti). Vrste evikcije. - Evikcija moze Ьiti potpuna i delimicna. Potpuna evikcija postoji u s\ucaju kad pribavilac, usled prava treeeg, izguЬi dйavi nu cele stvari (npr. kad prodavac proda kupcu tndu stvar i1i kad је priЬali lac stekao pravo sluzbenosti od \ica koje nije Ьilo vlasnik stvari na kojoj ta s\uZЬenost postoji). Delimicna evikcija postoji kad је priЬavilac lisen drzavine jednog de\a stvari (npr. kad prodavac proda stvar kao svoju, iako је on samo jedan od suvlasnika) Ш kad ima drZavinu сеЈе stvari a!i ima uta ovlas6enja od onih koje је imao u vidu prilikom zak\jucenj a ugovora (npr. kad prodavac proda svoju stvar kupcu bez ikakvih tereta, а na toj stvari postoj i sluzbenost nekog treceg lica). . Razlikovanje ev ikcij e na potpunu i de1imiёnu od znaёaja је w odredi vanj e visine naknade koju prenosilac duguje. prЉaviacu zbog pravnog uznemiravanja, kao i za egzi stenc ij u samog ugovorn koji је zakljuёen izmedu prenosioca i pnЪavioca, 91 SLobod an Pcrov iC. :nav. dclo, s!r, 377. '14 Jpor izmcdu trcCcg i pribav ioc a о prcimuёstvu sukoЫjcnih ргаvа okonla na Stctu " . priЬзvioCcvu, ako trcCc licc lzadc iz spora kao �Ьсdшk". . , . . 9S Rсё ''cvikcij�:�." је latinskog porckJa. Pot!Cc od glagoJa cvш?o-evшccre sto znaC1 роЬ�ш. _ �>avludati, nadvL�iti. U pravu sc njomc oznaCuva pr;;tvna роЬсdа J Cdnog subj ekta nad d rщp.m u "JJIm koj i sc izmcdu njih vodio. % Jakov Radi:(iC, nav. delo, str. 150.

Prof. dr Bordc N ikoli6: OBLIGACIONO PRAVO

Potrebni uslovi. - D a bi n a strani prenosioca nasta\ a odaovornost zbog pravnib nedostataka, potтebno је da se ispune sledeci uslov :

0! P�avno

uznem iravanje priЬavioca.

i'

Тај uslov је ispunjen cim neko ltce tstakne odredenu pravnu pretenziju koja pogada priЬaviocevo pravo odnosno htev zasnovan а nekom pravu koje iskljucuje, ; umanJUJe 1!1 ograщcava pravo рпЬаvюса. Takvo uznemiravanje moze da vrsi i sam prenosilac, ali је mnogo cesce da ono potice od strane nekog treceg l1ca. S obz1rom na to, jasno је da uznemiravan je koje se ne vrsi na osnovu nekog prava, ve6 је cisto fakticko uznem iravanje (npr. tтесе Jice ukrade kupcu antomobl! koji mu је prodavac proda o i predao) , ne ulazi u pojaro evikcije. U savremenom pravu pokretanje parnice nije nuZan uslov za nastanak obaveze z�tite о evikcije. Ола postoji i kad priЬavil ac, bcz obave$tenja prenosioca i bez spora. . pлzna octgledno osnovano pravo tre6eg Ш mu i splati izvesni sumu novca da Ьi odustao od s':?g oCigfednog prava (CI. S 12. st. 1 . i 2, ZOO). PriЬav ilac је evi ncirnn ј u sluёaj u kad zadrz1 stv�r ро nekom drugoш pravnoш osnovu , а ne ро osnovu ро kojemje stvar stekao od prenosюca {npr. kad prodavac nije Ьiо vlasnik prodate stvari1 alije k upac tu istu stvar _ stekao pono,;�on: k�pov_шo m ?d pravog vlasnika Ш ju је nas!edio).97 Pored toga. ima pra�o na zastltu 1 рпЬаv:ос kojt. umesno strahuje da nc bude uznemiren i evi nciran , jer moze tuZboш za utvrdcnJe da zahte:va da sud utvrd1 postojanje odnosno nepostojanje tog prava.911

�

-

?

?

(2) Pravni nedostatak koji postoji и trenutku zakljucenja ugovora, od nasno и vreme kadје prЉavilac treba/o da stekne prava о kome је rec . Rad1 se, dak\e, о nedostatku koji је postoj ao рге nego sto је priЬavilac

�

stek o stvar. Takav nedostatak tice se prava preno sioca, jer је pravo kojim se pпbavt!ac uznetщrava nastalo jos dokje stvar Ьila u drzavi ni prenosio ca. Prema tоше, prЉavi!ac nema pravo na zastitu ako је to pravo nasta\o kasnije, ђ. posto ј е pribavilac stekao stvar (npr. ako trece \ice istice pravo sluzbenosti za koje tvrdi da ј е nastalo u vreme kad ј е stvar vec Ьila u drzavini prЉavioca). Za nastanak odgovomosti prenos ioca za pravne nedost atke nije Ьitna cinjeпica savesnosti odnosno nesavesnosti preno sioca,99 sto znaci da odgovomost zbog pravnЉ nedostataka пе predstavlj a sankciju zbog та/а fidei prenosioca. Опа је objektivne prirode. Ali, ako nije neoph odna za nastanak njegove odgovomosti, nesavesnost prenosioca moze Ьiti od znacaja za visinu пaknade. 97 S lobodan Pcrovit, паv. dc!o, .'\1f. nav. do lo, str. 1 50.

38 Ј ; Ljublii» MiJo;i:-eviC, n
9&

Slobodиn Pcro\'lC, nav. dc!o, str. 381 -382 Slobodan PcroviC, nav. dcio, str, 382; Jakov Radi�iC, nav. delo, slr. dclo, .�tr, 122.

w

шtv.

1 5 1 ; LjublSa MiloScviC,

UDNOG lSPlTA PRIRUCNlK ZA POLAGANJE PRAVOS

��

uslo nog esnost pribavioca, kao jed (3} Savesnost priЬavioca. Sav prema tome da !1 Је prl za�titu od evikcij e, ceni se va za sticanj e prava na enog ugovora,. zna? za e stvari na osnovu zakljuc bavilac, u trenutku predaj �av1lac, es:an �� ao. Pravilo је da samo sav pravni nedostatak ili to nije zn oba nt)e eg trec pravu k ШЈС znao, odпosno о tj. onaj koji za nedostata 1. .st SOB (с!. " pravom uzme stvar opterecenu tim vesten, niti је pristao da titu o d evikcije. ZOO) ima pravo na zas i је u casu �ljucenja i је Ьiо nesavestan, tj, koj koj . I�ak, i pribavilac a, 111 da n)egovo pra t da mu stavr bude oduzet nos guc mo za o zna a vor ugo n zast1te od evkc!Je . niёeno, nije potpuno lise vo bude smanjeno ili ogra nja neg? inace, jer ne prenosiocu samo nesto ma Njegova su prava prema a vracanje datog, odno e, ali ima pravo da zahtev ma pravo na nakпadu stet 5 10. st. 4. ZOO). sno njegovo snizenje (с!. nosti da Ьi prenosilac Ьiо u moguc (4) Obavestenje prenosioca. - Da z o је da sazna � prav pruzi pribaviocu, potrebn zastitu na koj uje obavezan pokaze da trece ltce po toga је priЬavilac, cim se no uznemiravanje . Zbog to cini sudski1n Ш van bez obzira na to da li ono laze neko pravo na stvar, a, izuzev kad ЈС to о tome obavesti prenosioc sudskim putem, duzan da mnom roku �slobod1 i da ga pozove da u razu prenosiocu vec poznato, o se uznem1ravanJe treceg (с!. 509 . ZOO). Ak stvar od prava Ш pretenzija u spor na stran1 pп ilac ј е duzan da se umesa vr�i sudskim pntem, prenos drugi naCin saznao za stiti priЬavioca i kad је па bavioca. Ali, on treba da ste nij � znao z� uzne је, cak i u sluёaju kad нop pravno uznemiravanje, jer rnostJ prenoыlac se evikciju. Od takve odgovo шiravanje odgovoran za sredstvima da se oddokaze da је "raspolagao moze osl�Ьoditi samo ako . .. . . 5 1 1. ZOO). . Ьije zahtev treceg lica" (cl ev1kc1Je zav1se od JC kc! San je. kci evi Sankcije i pravne posledice u potpune evikcij e, kod a Ш delimi/:.na. U slucaj toga da li је ona potpun vor se rask1da ро sa o lisen drzavine stvari, ugo . koje је prЉavi\ac potpun н slucaJU de\Imlcne izjave priЬavioca, dok mom zakonн, bez ikakve anj eno Ш ?graniceno, aviocevo pravo samo um evikcije, kod koje је priЬ ili zahtevat1 srazmerno izboru, raskinuti ugovor priЬavilac moze, ро svom . . l . ZOO). . . snizenj e ccne (cl. S \ O . st. аvюса na povracaJ рпЬ vu pra н se oje sast Pravne posledice evikcije је pretrpeo zbog evikcije . potpuna datog i naknadн stete kojn a tome d � 1i ј е u pitanju potpun ili delimiCan1 prem PovraCnj datog. moZe Ы.ti samo� 7.a onu: cUc ugovor se ras�1d a .� .

ija.

potpune evik

�

U sluCaju c 1 iii delimiCna evikc sa) ono Sto Је prtmlO_ od pnbavю � pravnog osnova (sine cau Ъеz drZi c ш;ilu pren da tako pravnt nedostиtэk (cl. za zлао c avila prЉ је i, ё3k i u s1 uёaju kad obave:zan је da шu to vrat

510. st. 4. ZOO).

Prof. dr Dorde Ntko\iC;

�

63

OBLIGACIONO PRAVO

: ��

Pribavilac iша Ј p�avo па naknadu Stete koja. mu је prouzrokovana evikcOo

т

ak

ad a ob hv:'ta st�t� koJa se, najёe.ice, javUa u vidu troskova koje је priЬavilac i �o vo: . t.JzvrsenJa ugovora, povodom same stvari, kao i troSkove spora . Osiш to �ош za �uселЈа . ga, u ob:щ·dolazt 1 na n da p1odovn, IOO kao i a n a izmakle dob't"

n k ad

k a

101

. Ugovorno ogranicenje ili isklj ucenje prenosioce�� odgovomosti. EvikciJa ug!avnom, regullsana pravilima dispozitivnog karaktera tako

_

;е,

da se . sporazumom ugovomih. strana odgovomost zbog evikcije 'moze poostпt1, al! 1 ograшcltl !11 sasv1m iskljuciti (С!. 5 1 3 . st. 1 . ZOO). . •

Odredba ugovora �ojom se ogranicava Ш iskljucuje odgovornost za

pravne nedostatke Ј� шstav�' ako је u vreme zak\jucenja ugovora preno · . sюcu Ью poznat 1ћ mu niJe mogao ostati nepoznat neki nedostatak u ПJ�govom prav�

(с!. 5 1 3 .

st.

2.

ZOO). Smatra se nistavoш i odredba

koJom se prenosrlac oslobada obaveze da on sam ne cini fakticka ili prav na uznemtravanJa рпЬаvюса . 1о2 Za sporazum о iskljucenju odgovornosti karakteristicno је da oslo bada prenosюca samo oba;eze da pribaviocu nadoknadi stetu, a\i ga ne . oslobada obaveze na povracaJ pпmlJenog, osim u slucaju kad је priЬavilac pпstao da ugovor za njega ima aleatoran karakter. ltlз

GuЫtak prava. ·� PriЬavioceva prava ро osnovu praVI1ih nedostataka

gase se 1stekoш godшe dana od saznanja za pravo treceg, odnosno _ Istekom sest mesec• ро pravnosnafuo okoncanom sporu (с!. 5 1 5 . st. 1 . Prv1 rok odnos1 se n� vansudsku, а drugi na sudsku evikciju, tj . n a . trece l1ce, pre 1steka roka o d godinu dana, pokrenulo spor' а s!�ca.J kad pr1bavilac Је pozvao prenosioca da se u spor umesa.

zo:

i 2.

Је

Ь) Odgovornost za materijalne nedostatke

је

P�jam. -: Odgovomost za materijalne nedostatake odgovornost prenosюca koJa nastaJe zbog toga sto stvar nema sva ona svojstva koja је morala 1m�ti, odnosno sto 1ma neki materija!ni nedostatak (manu). Za pOJam ove odgovomosti Ьituo је postojanj e materijalnog nedosta tka (mane) stvari pod kojim se podrazшneva svako odstupanje od normal .; шh fizl/:.ko-hemljSkth SVOjStava Stvari koje је za priЬavioca stetuo, 104 S tim . sto se normalna SVOJStva ne odrednju samo prema uoЬicajenoj mogucnosti upotrebe stvaп, nego 1 prema konkretooj mogucnosti upotrebe koja nije

Slobodan Peroviё, na.v. delo, str. 387. Jakov Radiiiii:, nav. delo, �tr. 151. 1 н2 Siobodan PeroviC, nav. dclo, �tr. 388; LjuЬiSa Milo�C\'iC' nav dcJo, sctr' 124·' nav. dc1o, str. 152. IOJ Slobodan �c-�vi6, n<�:v. dclo, s:tr. 388; Ljubiiia Mi!oiicviC, мv. de1o str 124 1114 J
IOI

.

·

'

·

'

'

64

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

uoblcajena, ali koju је imao н vidu pribavilac. U tom smislu se i propisuje da materijalni nedostatak postoji: (1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu Ш za promet; {2) ako stvar netna potrebna svoj stva za naroёitu upotrebu za koju је priЬavilac nabavlja, а koja је bila poz .nata prenosiocu, Ш muje morala blti poznata; (З) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriёito ili precutno ugovorene odnosno propisane; i {4) ako nije saobrazna uzorkн ili modelн (с!. 479. ZOO) . Pored toga, pojmom nedostatka se obuhvataju i osoЬine koje ne нtiёu na upotrebnu vec samo na trzisnu vrednost stvari (npr. pozlacen, mnesto zlatnog prstena; vestacka, umesto prirodne koze). 105 Potrebni uslovi. - Prenosilac odgovara priЬaviocн zbog materijalnih nedostataka stvari ukoliko se ispune sledeci uslovi: (1) Znatan nedostatak. Nedostatak stvari treba daje znatan, tj. veci i ozЬiljniji, јег se i?.ricito propisuje da se neznatan materijalni nedostatak ne uzima u obzir (cl. 478. st. З. ZOO). Znatnim se moze smatrati onaj nedostatak koji onemogucuje upotre bu stvari u odredene svrhe ili је u velikom meri otezava, kao i onaj koji u velikoj meri umanjuje trzisnu vrednost stvari. Inace, pretpostavlja se da је svaki nedostatak znatan, dok se suprotno ne dokaze. I06 (2) Skriven nedostatak. Nedostatak stvari treba daje skriven za pri bavioca, tako da ga on nije primetio niti ga је mogao primetiti pri uo bicajenom pregledu stvari. Ali, ako је nedostatak priЬaviocu Ьiо pozuat ili mu nije mogao ostati вepoznat, prenosilac ne snosi odgovomost za takav nedostatak (cl. 480. st. 1 . ZOO), jer se smatra da je priЬavilac ћtео da pri bavi stvar sa tim nedostatkom i da је to uticalo na odmeravanje visine njegove obaveze.

Ројаш skrivenog nedostatka је, inaCe1 re �ativa�, j er sve �visi od �nja i is�ustv� _ da sc smatr da 1 u 1nogl1 os tt svakog konkretnog priЬavioca. U tom smislu se 1 propiSUJC � � �� nepoznati kupcu oni nedostaci koje Ы briZ:Jjivo Jice s� p r:oseё��t� znanJem 1 tskustvo� !1:-а . pn uob1ca e om re�ledu stvaп , (cl. istog zanitnanj a i struke kao kupac шoglo lako opaz1t1 J � p 480. st. 2. ZOO). Ali, prcnosilac odgovara ј :za one nedostatke koje ЈС prtbavllac mogao lako opaziti, ako је izjavio do. stvaт nema nikakve nedostatke Ш da stvar ima odredena svotstva Ш od!ike (CI. 480. st. З. ZOO). Pored toga, prenositac odgovara za sve nedosta��· ne-zavtsno od _ tva � narocttu potrebu za toga da li su vid1jivi Ш skriveni, ako stvar nerna potrebn_a svo�s � koju је priba.vilзc naЬavlja, а koja је Ыlа poznata prenosюcu, 1l1. шu ЈС morala b1t1. poznata, kзо i u sluёaju kad stvar nije saobrazna uzorku Ш modelu (С1. 480. st. Ј . ZOO).

Odgovomost preвosioca za materijalne nedostatke postoji bez obzira na to da l i su mu oni Ьili poznati (с!. 478. st. Ј . ZOO), s tim sto cinjenica da su ma nedostaci ЬШ poznati moze нticati na oЬim njegove odgovomosti. щ�:

Jakov Radi$iC, nav. dclo, 5tr. l53. Radii.НC, nav. ilcJo, str. L54.

1 п;, Jakov

Prof. Ur Dordc Nikџ116: OBLIOACIONO PRA VO

65

_ (З) Postojanje nedostatka и trenutku prelaska rizika па prihavioca. Nedostatak treba da postoji н casu kad rizik prelazi na priЬavioca (cl. 478. st. l . ZOO), sto је, u pravima u kojima ugovor ima oЬiigacionopravno dej stvo, kao sto је to slucaj sa na8im pravom, trenutak predaje stvari. Medutim, prenosilac odgovara i za one rnaterijalne nedostatke koji se poj ave posle prelaska rizika na priЬavioca ako su posledica uzroka koji је postojao pre toga (cl. 478. st. 2. ZOO). (4) Вlagovremeno obavestenje prenosioca. - PriЬavi!ac treba Ьlago vremeno da obavesti prenosioca о postojanju materijalnog nedostatka, jer је to pretћodni us!ov za nastanak odgovomosti prenosioca za materijalne nedostatke. Ako se obavestenje ne uёini blagovremeno, priЬavi!ac guЬi prava koja rnu ро torn osnovu pripadaja. PiЬavilac је duZaп da primljenu stvar na uoЬi<:ajeni nacin pregleda ili је da na pregled, cim је to prema redovnom tokн stvari moguce, ј da о vi dljivim nedostacima obavesti prenosioca u roku od osam dana, а kod ugo vora u privredi bez odlaganj a (cl. 4 8 1 . st. l . ZOO). Ako је pregled izvrsen u prisustvu obeju strana, priЬavilac је duzan da svoje primedbe zbog vi dljivih nedostataka saopsti prenosiocu odmaћ (С!. 4 8 1 . st. 2 . ZOO). Kad se posle prijeшa stvari pokaze da ona ima nedostatak koji se nije mogao otkriti uoЬicajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni ne dostatak), priЬavilac је duzan da о tome obavesti prenosioca u roku od osam dana racunajuci od dana kad је nedostatak otkrio, а kod ugovora u privredi bez odlaganj a (tl. 482. st. 1 . ZOO). Prenosilac ве odgovara za nedostatke koji se pokaiu posto protekne sest meseci od predaje stvari, izuzev kad је ugovorom odreden duzi rok (tl. 482. 2. ZOO). Obavesteuje о nedostatku treba da sadrzi njegov Ьlizi opis i poziv pre nosiocu da stvar pregleda, s tim sto se smatra da је priЬavi!ac izvrsio svoju obavezu obavestavanja i u slucaju kad obeve!iteвje, koje је Ьlagovremeno poslao preporucenim pismom, telegramom ili na drugi pouzdan naёin, za docni ili uopste ne stigne prenosiocu (cl. 484. ZOO). Ako ј е nedostatak Ьiо poznat prenosiocu Ш rnu nije rnogao ostati ne poznat, pribavilac ne guЬi pravo da se na njega pozove i kad nije izvrsio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da Ьlagovre meno obavesti prenosioca о nedostatku , kao i kad se nedostatak pokazao ро proteku sest meseci od predaje stvari (cl. 485. ZOO). Dejstvo. - PriЬavilac koji је Ьlagovremeno i uredno obavestio preno sioca о nedostatku moze: ( ! ) zahtevati od prenosioca da nedostatak ukloni Ш da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunj enje ugovora), (2) zahte-

r PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SP!TA

66

vati snizenje cene ili (3) izj aviti da raskida ugovor, s tim sto uz svako od ovih ov\ascenja ima i pravo па nakoadu stete (с!. 488. st. 1 . i 2. ZOO). Pribavilac ne moze slobodno da Ьira neko od navedenih ovlascenja, jer mora najpre da zahteva ispunjenje ugovora,to7 ра tek ako ga ne doblje u razumnom roku, stice pravo da ugovor raskine ili da snizi cenu (Cl. 489. ZOO). Ako se odluci za raskid ugovora, mora ostaviti prenosiocu naknadni primereni rok za ispunjcnje ugovora, osim ako mu је prenosi\ac saopstio da nece ispuniti ugovor Ш ako iz okolnosti konkretnog slucaja ocigledno proizlazi da prenosilac ne mo'!:e ispuniti ugovor ni u naknadnom roku (с!. 490. st. 1 . i 2. ZOO). Ро isteku tog roka, ugovor se, ako nije ispunjen, raskida ро samom zakonu (с!. 491 . ZOO). Ugovorno ogranicenje Ш iskljucenje prenosioceve odgovornosti. su, I odgovomost za materijalne nedostatake је regulisana pravilim a koja i, prosirit mogu ici ugovom је da tako ra, karakte uglavnom, dispozitivuog njn iskljuce ili enju ogranic о m sporazu m, ograniciti ili iskljuciti . Meduti ove odgovomosti је nistav ako ј е ( 1 ) nedostatak Ьiо poznat prenosiocu, а on о njemu nije obavestio priЬavioca, kao i kad је (2) prenosilac nametnuo takav sporazum koristeci svoj poseban monopolski polozaj (с!. 486, st. 1 . i 2 . ZOO). Pored toga, prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke stvari koja је prodata "kakva-takva", "duture" ili putem javne prodaje (с!. 487. ZOO). Gubltak prava. - Prava pribavioca koji је Ьlagovremeno obavestio prenosioca о postojanju nedostatka gase se ро isteku jedne godine, racunaju ci od dana odasiljanja obavestenja prenosiocu, izuzev ako је pre nosioёevom prevarom priЬavilac blo sprecen da ih upotrebl. PrЉavilac koji је Ьlagavrcmeno oЬaves.tio prodavca о postojanju nedostatka moZe i posle proteka roka od jedne godine, ako joS nije isplatio cenu, istaCi svoj zahtev da s� ccn� snizi Ш da mu se naknadi Steta kao prigovor protiv prenosioёevog zahteva da mu se iSpiatl cena (С!. 500. s!. 1 . i 2. ZOO).

Prigovor neispunjenog ugovora Pojam. -- Prigovor neispunjenog ugovora (e:rc eptio поп adimpleti contractus) је takav prigovor kojim se jedan ugovomik iz dvostranog ugo vora moze posluziti u slucaju kad drugi zahteva od njega da mu ispuni obavezu а sam jos nije ispunio svoju, niti nudi njeno ispunjenje. Ovaj prigovor proizlazi iz pravila о istovreшenom ispunjenju obave za, koje dolazi do izrazaj a kod dvostranih ugovora. То pravilo sadrzi i Zakon о oЬligacionim odnosima, ali se u njemu ono ne izrazava na poziti2.

1н1

Slobodan Pcrovit, nav. de!o, �tr. 397; Jзkov R�diiiiC, nav. deio, �tr.

156.

P1·uf.

dr Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

67

van, vec na negativan nacain, g. odredboш kojom se predvida da " u dvo straпiш ugovorima nijedna strana nije du2na da ispuni .svoju obavezu ako druga strana ne ispu �i ili nije spreшna da istovremeno ispuni svoju obvezu, tzuzev ako Је sto drugo ugovoreno ili zakonom odredeno' ili ako sto drugo proistice iz prirode posla" (с!. 122. st. 1 . ZOO). Uslovi. Za uspesno isticanje prigovora neispunjenog ugovora mo raju se ispuniti sledeci uslovi: (1Ј Dvos/rani (uzajamni) ugovor. - Prigovor neispunjenog ugovora moguc ј е samo u �lucaju kad izmedu tuzioca i tиZenog postoji puпovazan dvostram ugovor, Jer sашо kod dvostranih ugovora postoje uzajamne oba veze ugovomih strana. {2) Istovremeno ispunjenje. - Neophodno је da se radi о dvostranom ugovoru sa istovremenim izvrsenjem obaveza, tj. о dvostranom ugovoru ko d kojeg tuzena stra11a nije duzna da prva ispuni svoju obavezu prema . " tuzюcu, ш ро ugovoru, ш ро zakonu, ni ро prirodi posla. . Od ovog �slo v_a se шо:lе o�tupi �i) j �r se pod odredenim uslovima tuZenom pru:Z.a zasttta 1_ u sluCaJ U ne..sto_v:emenog ISpunJ<:nJa obaveza . Naime, alco su se, posle zaklju<:enja . e prti1ke druge strane pogorSate u toj rneri da је neizvesno da Н ёе ona ugo�oтa, mate:!Jal � . da 1_spuш svoju 1noc1 oba vezu. ш, ako � ne�zvesnost proizlazi iz drugih ozЬiljnih razloga, _ strana koja se o?avez.ala d.a piVa 1spu �1 SVOJU obavezu moZe odJoZiti njeno ispunjcnje dok �ruga s�ш'l ne 1spu �1 SVOJU obav�u tLi dok ne pruti dovoljno obezbedenje da Се је ispuni . se шоtе koristiti i u sluCaju kad su materijal t1 (tz�. pngovor nes.1gurnostt). . OvaJ pпgovor , e Ыlе u istoj meri teSke jo.S pre zak1juCenja ugovora, ako njen saugo� ruge s tr ne p�1I1ke n � � _ _ . znao nш ЈС morao znati. varac to ntje �trana -�оја s� oЬaveza1a da prva ispuni svoju obavezu moZe zahtevati da јој se obcz Ъed�nJe pruz1 u prнnerenom roku. а ako u tom roku ne doЬije truZeno ohezbedenje, moZe raskшut1 ugovor (ёl. !23. st. 1 . i 3. ZOO). (З) Oba veza tuiioca koja ima karakter protivCinidbe. Obaveza tuz oca zbog Cijeg neispunjenj a tuzeni prigovara mora imati karakter pro ltvcннdbe u odnosu na obavezu tuzene strane, tj . mora predstavJjati njego vu. glav �u obavezu iz istog ugovora (npr. tuzeni ne moze istaci prigovor netspuПJenog ugovora ako mu tuzilac nije platio ugovomu kaznu). (4) Punovaino protivpotraiivanje tuienog. - Tuzeni treba da ima pu novamo protivpotrazivanje od tuzioca zbog kojeg mu prigovara, kao i da ono poSIOJt u tren�tku kad se prigovor istice. Jer, prigovor neispunjenog ugovora nema smtsla ako Је neka od strana ispunila ugovornu obavezu, kao i u slucaju kad tuzeпi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju oba vezu prema tuziocu. Sm�tr� se da tuZeni ne gubl pravo na prigovor ako је tuZilac svoju obavezu ispunio � odnosno rdavo. IOK U tom sluCaju on imn pravo na odJзganje ёinidbe u сеsa1110 dclншcno1 _

�

,,. 1щ1

/,

Jakov Radi�iC, nnv. dcio, str. 146; Suprolno: LjublSa. Milo�viC, nav, dclo, !itr. 128. ·.

г PRJRUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SP!TA

neispunjenog ugovolosti, s tim Sto to pravo moZe ostvariti isticanjem posebnog prigovore _ , . . � ra (exceptio поп ri/щ! odimpleti contrnctu.\'). . oЬaveze neznaTakav prigovoг ne Ы blo osnovan ako Је netspunjen1 deo ruZюceve tдn odnosno ako su nedostaci njegove Cinidbe beznaбajni,

Dejstvo. Prigovor neispunjenog ugovora ima karakter materijalнopravnog prigovora sa odlofuim dejstvom, j er dovodi do odlaganja izvrsenja obaveze tuzene strane do trenutka izvrsenja obaveze tuzilai:ke straнe prema njoj. Tuzeni koji se njime koristi nije duzan da dokazuJe da tuzilac nije ispнnio svoju obavezн prerna njernн, vec tuzilac rnora da d� kaze da је to vec ucinio ili da је sprernan da to ucini. Ako se prigovor nei spunjenog ugovora pokaze kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju оЬе ugovorne strane (tuzilac i tuzeni) da svoje obaveze 1spune istovremeno {ёl. 1 22. st. 2. ZOO). ·

3. Raskidanje ugovora

Pojam. Raskidanje ugovora је nacin prestanka punovafuog ugovo ra koj i se ostvaruje saglasnom izj avoro vo!je оЬа ugovom1ka !11, и slнcajevima predvidenim zakonom, izjavom volje jednog od njih. S obzi rom na to, mognce је sporazumno i jednostrano raskidaнje ugovora.

а} Sporazumno raskidanje ugovora Pojam. Sporazumno raskidanje ugovora је ugovor kojiro ugovomi ci odustaju od svog ranije zakljucenog ugovora. То је, dakle, novi ugovor koji ugovornici zakljucuju u slucaju kad vise ne zele os tvarivanj e onog pravnog dej stva zbog koga su ugovor i zakljucili. Takav nacin prestanka ugovora sasvim је prirodan i razumljiv, jer је logicna posledica samog pojma ugovora, odnosno nacela autonomije volje. . . Sporazurono raskidanje ugovora mognce је sve dok prvob1tm ugovor ne bude potpuno izvrnen, tj. samo u slнcaju neizvrsenog ili delimicno izvrsenog ugovora. Za sporazumno raskidanje пgovo� zahtevaju se s:i oni o� Sti u slov i koji se zahtevaju pu novaZrюs t svakog ugovora. U vezt sa spor�umnim ras 1dom foпnalnog ugovora u _ nзSem pravu se propisuje da se on tnoZe raskшutt 1 nef?�a1nн": sporazumom tzuze� ako : . је za odredeni sluCaj zakonom pred videno St� dr�go, tll ako CIIJ zЬog �oga Је. pr�ptsan� forma za zakljнCe.nj<: ugovora zahteva da rask1danje ugovorз bude obavljeno u tstoJ forrш (cl. 68. ZOO). zз

�

Dejstvo. Sporazumno raskidanje ugovora, ро pravilu, nema retroaktivno dejstvo. Ono oslobada duznika od ispнnj enja obaveza za ubuduce, tj. od onih obaveza koje on jos nije izvrsio do momenta raskida, а ono sto је vec izvrseno ostaje punovazno, tako da se ne moze zahtevati njegov po vracaj .

Prof. dr Бordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

69

Sporazumnom raskidu ugovora voljom stranaka шоZе se dati retroaktivno dejstvo , I!W . os1m kod ugovora sa trajnim izvrSenjem kod kojih. s obzirom nn njihovu prirodu . raskid moZe delovnti samo za ubuduCe (npr, kod ugovora о zakupu koji је tтајао izvesno vreme nije moguC potpun povraCaj u predaSnje stanje). l l n

Ь} Jednosiano raskidanje ugoJ:ora zlюg neispunjenja Mogucnost jednostranog rasldda. - Princip је da se ugovor ne moze jednostrano raskinuti, osim u slucaju kad је to ugovorom posebno predvideno. Medutim, od tog principa se zakonom predvidaju izvesna od stupanj a . Najvazнije od njih је mogucnost raskida ugovora zbog nei spunjenja. Pored toga, jednostarni raskid ugovora mognc је i zbog pro menjenih okolnosti, kao i zbog materija!nih nedostataka stvari. Prema to me, jednostrano raskidanje ugovora mognce је samo ako је predvideno voljom ugovornika, kao i u slucajevima, odnosno iz uzroka koji su pre dvideni zakonom. Pojam. Raskid ugovora zbog neispunjenja је nacin prestanka puno vaznog dvostranog ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane. Kod dvostranih ugovora, kod kojih, ina<:e, dolazi do izraZ:aja ovaj nacin pre stanka ugovora, obaveze ugovornika stoje u odnosu zavisnosti, tako da jedna drugoj sluze kao osnov. S obzirom na to, н slucaju kad jedan ugo vornik ne ispuni svoju obavezu, drugi mofe da zahteva prinudno ispunjenje Ш da, pod odredenim uslovirna, ugovor jednostrano raskine, ako smatra da је raskid za njega povoljnije resenje . Pravo na rask1danje dvostranih ugovora zbog neizvrScnja ima veoma razliCita teo� rijska objaSnjenja, koja se zasnivaju ne samo ла pravnim argumentima (rnskidni uslov. od sustvo kauze), veC i na nekim opStim idejama (praviёnos t, ekviva1enc:ija), 1 1 1 аН је u savremenoш pгdVU nespomo.

U tzv. romanskim pravima se raskid ugovora zbog neizvrsenja moze ostvariti samo sudskom odlukom (tzv. sudski raskid), dok se u pravu vecine evropskih zemalja, ukljucujuci i na.Se, takav raskid ugovora vrsi jednostranom izjavoro volje koju poverilac upucuj e dufuikн (tzv. vansu dski raskid), osim ako priroda ugovomog odnosa nalaze nuznost sudskog mehanizma raskida (npr. raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti), sto se zakonom posebno predvida . l l2 Н!9 Slobodan PcroviC, nav. delo, str. 487. I I (J Jakov RadiSiё, nav. dclo, str. 165. smatra da Ы kod krntkotrajnih ugovora bllo lo&>iёnijc da

sc. u od>щstv u voljc ugovomih strana, prctpostavi da sporazцmni raskid delujc rctroaktivno, dok kod dugotrajnih ugovom, zЬog samc prirodc stvari, raskid ncma rctroaktivno dcjstvc, 1! 1 Slobodan PcroviC, nav. delo, �tr. 500, smatra da sc to pravo mo:il:e objasniti s oslonccm шt ustanovu j��nog porctka, јег sc njcgovim pokrt'tnim okvirima mogu obuhv��ttiti kiik:o objaimjcnja putcm tcortJC kttщ:c, !ako i objaSnjcnja putem prnviёnosti i ckvivalcncijc. l i :! Slobod
70

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

Razvoj. - MogнCnost rasklda ugovora zbog nei�vr�enja novijeg је datшna. �irns�o pravo ga nije poznavalo, јег је Ьilo zasnovano па prtnc1pu_ pacta sunt s_ervanda, tj. da Је ugovor zakon koji ugovornici moraju bezuslovno poStovatt. lpak, о�о Је pozпava_Io_ mo _ ) pтedv1d! pra guCnost da se kod ugovora о prodaji poscbno�n kla�zulom (!ех commlssorш vo prodavca da raskine ugovor ako kupac ne 1splatt cenu. Pravo па raskid ugovora је па opSti naёin prvi put predvideno и Francuskorn gradan skom zakoniku u kojem se predvida da se raskidni uslov uvek podrazumeva kod dvostra nih ugovora za sluCaj da jedna strana ne ispuni svoju o_hav�zu: U �rpskom gradanskom zakonikuje bilo sporno pravo па raskid ugovo_ra �bog neiZV��enJa, alt s_e �по potpuno �fir� miSe u OpStim uzansama za promet robotn, s tпn sto ga kasniJC: potvrduje 1 Zakon о oЬltga cionim odnosima. . . .

Potrebni uslovi. - Jednostrano raskidanje ugovora zbog ne1spunJenJa pretpostavlja nekoliko uslova: . . (1) Vernost ugovoru. - Na jednostrano rask1danje ugovora zbog neizvrsenja ovlascena je samo strana kojaje verna ugovoru, lJ . samo stra na koja је svoju obavezu vec ispunila ili је spremna da је ispuni. l \3 (2) Neispunjenje obaveze. - Da bi strana koja је verna ugovoru mogla zahtevati raskid ugovora zbog neispunjenja, osnovm uslov Je ne1spunJenJe _ obaveze druge strane, tj . njeno zapadanje u duznicku docnJU. . . Neispunjenje ugovorne obaveze moze biti potpuno 111 del1m1c�o. •

. Kod potpunog neispunjenja obaveze, kod kojeg duZ� ik ��је preduzeo шs� da bt svoju obavezu ispunio, moguCnost raskidanja ugovora uopste ntJe sporna Medutнn, kod : delimiёnog neispunjenja obaveze, kod kojeg je du:lnik ispun!o ob�vezu, �lt f!.e onako k�ko to sl z ne a ЈС је to ugovorom Ьilo predvideno, pitanje raskida ugo.�or � �_ПIJC. U vez� sa . � _ najpпhvatljiVIJC njegovim гeSenjem iznose se razliCita stanoviS� , о� kojth ЈС оп? ро koJCffi delimiёno ispunjenje шоi.е Ьiti razlog za rasktdanJC ugovora ako _ne predstavlja z� drugu stranu oCekivanu korist, ali tako da se time и suStini osujeCuje ci�� ugovo��: 1 1 4 то Ј� ��ek sluёaj sa prestacijama koje su nedeljive, a\i i sa onim koje su delJtVe, alt_ ClJC Ь1 delнntcno ispunjenje Ьilo protivno cilju ugovora. . . . U naSem pravt1 se posebno reguliSe raskidanJC ugovor� sa u�astopnнn obavezama, tj. obavezama Cije se ispunjenje ponavlja. Kad jedna strana ne tspunt uzastopn� obavez�, dru ga strana moZc, u гаzщnnош roku, raskinuti u�ovor nc sa�o-� odnosu па ПЈU, ncgo � и о?� nosu па sve buduCe obaveze, ako је iz dat1h okolnosп octgledno da ш о�е nece �1t1 ispunjene. Ali, druga strana mo:le raskinuti u�ovor _ ne_ samo u pogl�d� bud_uc1�, ncgo � и pogledu veC ispunjenih obaveza, ako njihovo ��ПЈСПЈ_е Ье� tzostalth tspU�Je�Ja nerna ш teresa za nju. s druge stтane, duZnik mo:le sprecltt raskldЗПJC, odnosno odrzat1 ugovor ako da odgovarajuCe obezbedcnje (ёl. 129. Z�O). . _

_

. . Za raskid ugovora nije dovoljnO ne1spunjenje �eznatnog dela obaveze, jer se izricito propisuje da se ugovor ne moze raskшut1 zbog ne1spunjenja neznatnog dela obaveze (cl. 1 3 1 . ZOO). .. ., . . Кrivica duznika zbog neispunJenJa, ро Jednom m1sljenJU, ШЈе uslov za raskid ugovora, 1 1 5 dok ро drugom mis1jenju, neispunjenje obaveze treш

Jakov Radi�iC, ваv. dclo, str. 167.

1 1 4 Slobodan PcroviC, nav. dclo, str. 503. ш

Jako\' Radi�iC, 11av. dclo, stг. 168.

Ргоf. dr Dordc Nikoliё: OBLIGACIONO PRAVO

71

Ьа da ј е skriv1jeпo .I 1 6 Zakon о oЬligacionim odnosima ne poшinje krivicu kao uslov raskida ugovora, ali se u materiji ugovorne odgovornosti krivica pretpostavlja, tako da se pitanje svodi na teret dokazivanja .ll7 (З) Naknadni rok za ispunjenje. - Za raskid ugovora kod kojeg ispunjenje obaveze u odredenom roku nije njegov Ьitan sastojak nije do voljan istek roka u kome је duznik trebao da ispuni svoju obavezu, vec је neophodno i da poverilac koji zeli da raskine ugovor ostavi du:lniku prime ren naknadni rok za ispunjenje. Ukoliko du:lnik ne ispuni obavezu ni u nak nadnom roku, ugovor se raskida ро samom zakonu {cl. 126. st. 2. i З . ZOO). Ipak, radi otklanjanja neizvesnosti о sudЬini ugovora, poverilac је du:lan da, bez odlaganja, obavesti du:lnika da ugovor raskida (cl. 130. ZOO) . Naknadni rok nije novi rok, vec ima karakter dopuпskog roka, koji du:lniku treba da oшoguci da zapoceto izvrsenje obaveze okonca. On treba da bude "primeren", tj . da je u skladu sa okolnostima konkretnog slucaja. Izuzetno, poverilac moze raskinuti ugovor i bez ostavljanja du:lniku naknadnog roka za ispunjenje: { 1 ) ako iz du:lnikovog drzanja proizlazi da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku (с!. 127. ZOO), kao i (2) kad је, i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, ocigledno da du:lnik nece ispuniti svoju obavezu iz ugovora {cl. 1 28 . ZOO). Dejstvo raskida. - Raskidanjeш ugovora zbog neispunjenja prestaje da postoji i ugovor i njegovo dejstvo, tako da se оЬе strane oslobadaju svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne stete (с!. 1 3 2 . st. 1 . ZOO). U slucaju kad su оЬе strane delimicno izvrsile svoje obaveze ili је sa mo јеdпа potpuno izvrsi1a svoju obavezu, postav1ja se pitanje kako raskid delнje па izvrsene prestacije. Raskid ugovora, ро pravi1u, de1uje retroakti· vno, l l 8 sto znaCi da do1azi do restitucije, tako da svaka strana ima pravo da јој se vrati ono sto је da1a (с!. 132. st. 2. ZOO), s tim sto se, ako pravo na povracaj imaju оЬе strane, uzajamna vracanja vrse istovremeno (с1. 132. st. З. ZOO) . Osim obaveze da vrati ono sto је na osnovu raskinutog ugovora pri mila, svaka strana duguje drugoj i naknadu za koristi koje је u meduvre menu imala od onoga sto је duzna vratiti, odnosno naknaditi {CI. 1 32 . st. 4. ZOO), а strana koja vraca поvас duzna је da plati i zateznu kamatu od da na kad је isp1atu primila (с1 . 1 32. st. 5). ·

J l (•

Slobodan PcroviC, nav. dclo, str. 503-505; Lj uЬi� a MiloScviC, nav. delo, str. 1 40.

1 1 1 Slobodan PcгoviC, nav. dclo, str. 504.

I I K Slobodan PcmviC, nav. dclo, str. 5 1 7 ; Jakov RadiSiC, nav. dclo, stг. 169, smatra da kod kra tkotrajnog ugovora ra!-ikid dclujc rctroaktivno (ех tunc) , а kod dugolrdjnog za buduCnost (ех nunc) .

Prof. d1· Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

PRIRUtNIK ZA POLAGANIE PRAVOSUDNOG ISPIТA

72

neispи�jenja dи:Znik�ve U skladи sa opstim pravilima о posledicama ima pravo 1 na naknad� st� obaveze,1 1 9 poverilac и s\исаји raskida иgovora stete pretpos_:av\Ja s�bJek1�� te zbog neispиnjenja, s tir:' sto obav_eza naknade koje Је dиzшk skrivю . 1 . vnи dи:Znikovu docnjи, t) . neispиnJenje obaveze иgovomi interes), od �оЈ е Radi se о steti zbog neispиnjenja (tzv. pozitivan _ i trosk�v1 koJe Je �n иste treba da se. odЬije vrednost poverio�eve cinidbe v zbog d!ferenclj e. 1 1 deo, sto znaci da poveriocи pnpada Јеdшо zahte

с) Raskidanje fiksnih ugovora fiksnih иgovora, pod Posebna pravila predvidajи se za raskid tzv .. IspunJenJe о rokи bl Је kojima se podrazumevajи takvi иgovori kod koJlh odreden rok b1tan sastopk tan sastojak иgovora. Pri tome, nije svaki tacno orom pred�1den kao b1tan иgovora, vec samo onaj koji је kao takav иgov g roka) !11 ako to prOizla (npr. izrazima "fiksno" ili "najdalje" do odredeno predaJa k\av1ra ро иgovo zi iz prirode samog иgovora ili iz oko\nost1 (npr. zanog koncerta). . . ru 0 zаkири za odrzavanje zaka tako da Ј е teret dokazi\Ja, ostav pretp ne se ora иgov ina osob a Fiksn . . vanja na poveriocи. . ezu da 1sриш и tacno Kod fiksnih иgovora dи'lnik mora svoJи obav rokи, иgovor se rask1da odredenom rokи. Ako se obaveza ne ispиni и tom i da za njihov rask1d po ро samom zakonи (с\. 125. st. 1 . ZOO), sto znac za IspиnJenJe . Medиlim, verilac ne mora dи'lnikи da ostavlja naknadni rok �о ро istekи ;oka, bez od poverilac moze odrzati takav иgovor na snazi, иg_ovora (с\. 1 25. st. 2. JenJe laganja, obavesti dиznika da zaЬteva Ispиn ga nlje dоЬю и razнmnom ZOO). Kad је poveri\ac zahtevao IspиnJenJe, ра st. З . ZOO). rokп, moze izjaviti da raskida иgovor (с\. 125. _

4.

Raskidanje ili izmena иgovora zbog promenjenih okolnosti zumevajи se izvesne Pojam. Pod promenjenim okolnostima podr or иgov � , koJe se n�sи . mogle okolnosti koje nastupajи posle zakljиcenja otezavajи IspиnJenJe oba predvideti п vreme zakljиcenj a. иgovora_, а koJe aпt1 svrha иgovora. veze jedne strane ili se zbog ПJlh ne moze ostv -

sa njcnim ispunjcnjc�, p?vcrilac _ 1 1'.1 u sluёaju kt�d duZnik nc ispuni ob�:�vczu ili z.adocni� co (с!. 262. sl. 2. ZOO) s t1m �10 ovcпlac

�

i �
toga prctrp � pravo zahtcvati i шtknadu Stctc koju jc uskd u i u sluёaju kad је duZnik ispunю sVOJU о avczu пjcnja ze�doc zbog Stcte du nakna na ima PI"dVO . ZOO) 2. st. nakпadпom roku (CI. 262. 1211 Jakov Radii'iiC, nav. dclo, str. 168. 121 Isto.

73

Za promenjene okolnosti је bitno da one ne izazivajи nemogиcnost da se иgovorna obaveza ispиni, nego samo otezavajи njeno ispиnjenje ili svrhи иgovora cine neostvarljivom. U slисаји kad nastupe promenjene okolnosti postavlja se pitanje da li strana иgovornica koja је njima pogodena moze zaЬtevati da se иgovor raskine ili da se njegova sadrzina prilagodi novim prilikama. Ranije se, иglavnom, smatralo da potreba pravne sigumosti i nacelo slobode иgova sunt ser ranja zaЬtevajи da se иgovorne obaveze bezuslovno postujи vanda), bez obzira na docnije izmenjene okolnosti. Danas, medиtim, preov ladиje stanoviste da о promenjenim okolnostima, pod odredenim иslovima, treba voditi racиna, tako da one mogu иticati na sиdЬinи иgovora. Ono је za stup\jeno i и nasem pravu, gde је doslo do izrazaja kako и Opstim иzansama za promet robom, tako i и Zakonи о oЬiigacionim odnosima. StanoviSte da о promenjenirn okolnostirna treba vodHi raёuna obja.Snjava se razliёitim teorijama, od kojih је najpoznatija clausula rebus sic stantibus (dok stvari tako stoje), prema kojoj ugovor obavezuje samo ako su stvari ostale u istom stanju u kome su Ьile u vreme zakljuёenja ugovora, odnosno samo dotle dok se suStinski ne promene okolnosti pod kojima је оп zakljuёen. U prilog uva:lavanja promenjenih okolпosti navode se i naёelo jednake vrednosti uzajaшnlh davanja, naёclo savesnosti i poStenja i naёelo praviёnosti.

Uslovi. Promenjene okolnosti mogи иticati na raskid i!i izmenи иgovora samo ako sи ispиnjeni sledeci иslovi: (Ј) lzvanrednost i nepredvidljivost. - Promenjene okolnosti moraju Ьiti izvanredne i nepredvidljive, tj . takve da odstupajи od redovnog toka stvari. S obzirom na to, raskid иgovora se ne moze zahtevati ako је strana koja se poziva na promenjene okolnosti Ьila dи:Zna da u vreme zakljиcenja иgovora иzme и obzir te oko!nosti ili ih је mogla izbeci ili savladati (с\. 133. st. 2. ZOO).

U izvanredne i nepredvidljive okolnosti spadaju izvesni .prirodni dogadaji (npr. ро· plava, suSa, gтad, ze11 ljotres), upravne mere (npr. ograniёenja prometa, zabrana uvoza), kao i odredene ekonomske pojave (прг. izuzetno nagli i veliki skok села).

(2) Oteianje ispunjenja obaveze, odnosno neostvarivanje svrhe ugo vora. - Promenjeпe okolnosti treba da sи takve da otezavaju ispиnjenje obaveze jedne strane, odnosno da se zbog njih ne moze ostvariti svrha иgovora. Navedeпe posledice promenjenih okolnosti moraju Ьiti izrazene "u toj meri da је ocigledno da иgovor vise ne odgovara ocekivanjima иgo vomih strana i da Ьi ро opstem misljenjи Ьi!о nepravicno odrzati ga na snazi takav kakav је" (cl. 1 3 3 . st. \ . ZOO). Radi se, dakle, о okolnostima koje jednu stranu dovode и ocigledno neravnopravan polozaj и odnosи na drugи stranu, tako da to predstavlja i flagrantnи povredu nacela jednake vrednosti davanja. 1 22

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

74

(3} Nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka za ispunjenje. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre isteka roka odredenog za ispunjenje obaveze, jer se samo zbog takvih promenjenih okolnosti moze zahtevati raskid ugovora. U tom smislu se i izricito predvida da se strana koja zahteva raskid ugovora ne rnoze pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile ро istektl roka odredenog za ispunj enje njene obaveze (с!. 1 33. st. З . ZOO). Takve promenjene okolnosti se ne uzimaju u obzir, jer duZпik snosi sve posledice koje proizlaze iz njegove docnje, ра i one koje nastaju zbog promenjenih okolвosti. Dejstvo. - Ugovoma strana koja је pogodena uticajem promenjcnih okolnosti moze zahtevati (tuzbom, prigovorom, protivtuzbom) da se ugo vor raskine (с\. 1 3 3 . st. l . ZOO), s tim sto је duZпa da о svojoj вameri da trazi raskid ugovora obavesti drugu stranu cim је sazвala da su takve okol вosti nastupile, jer odgovara za stetu koju druga strana trpi zbog propuste nog ili вeЬlagovremenog obavestenja (с\. 134. ZOO). Druga straвa ima mogucnost da izbegвe raskid i odrzi ugovor, ako poвudi ili pristane da se odgovarajuci uslovi ugovoгa pravieno izrnene (cl. 1 3 3 . st. 4. ZOO).

О raskidu ugovora od1uёt�e sud (tzv. sudski raskid ugovoгa), Sto znaCi dэ sudska odluka i1na konstitutivno dejstvo.I2З Pri od1uCivanju о raskidu ugovora, odnosno о njego voj lzшeni, sud se rukovodi naёelima poSteпog promcta, s tiш Sto posebno mora voditi таё.unа о cilju ugovora, о norшalnotn riziku kod ugovoro odnosne vrste, о opStem intercsu, kao i о intercsu obeju strana (Cl. 1 35. ZOO).

U slucaju kad izrekne гaskid пgovora, sud се ва zaЬtev druge strane obavezati stranu koja ga је zahtevala da naknadi drugoj strani pravican deo stete koji trpi zbog toga (с!. 1 3 3 . st. 5. ZOO). Strane se mogu ugovorom unapгed odreCi pozivanja na odrc.dene promenjene okol nosti, osiш ako је to н suprotnosti sa naёe1nom savesnosti i poStenja (Cl. 1 36. ZOO). a1i se na op.S.ti naCin ne гrюgu odreti pozivanja na sve moguёe promenjene okolnosti.

5. Nemogucnost ispunjenja

Naknadaвa вemogпcвost ispuвjenja individualвo odredene obaveze jedne straвe kod dvostranih ugovora, bez obzira ва to da li је objektivna ili subjektivna, ima specificвo dejstvo koje zavisi od toga da li је neka od strana odgovorna za nemogucnost ili је ова вastala bez njihove odgovor nosti. S obzirom na to, postoje tri vrste nemogucвosti: (а) nemogucnost za koju пе odgovara вi jedna strana, (Ь) nemogucnost za koju odgovara duZпik i (v) nemogucпost za koju odgovara druga straпa (poveri__,_,

122 SJoЬodan ll�

P(."fovJC, щйv. dc!o, str. 432 Slobodan PcгoviC, nav. dclџ, slc 433.

Prof. dr t:>ordc NikoliC: OBLlGACIONO PRAVO lac) . 124Nemogucnost za koju ne odgovara ni jedna strana i nemogucnost za koJn odgovara poveпlac regu!isane su u okviru posebnih dejstava dvostraщh ugovora, dok se na nemogucвost za koju odgovara duZпik pпmenjuju opsta pravila о dejstvima obaveza. а) Nemogucnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana

�d је i �pп�jenje obaveze ј�dве strane postalo nemoguce zbog do

gadaJa za kOJI. ШЈе odgovoma ш Jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane (cl. 1 3 7. st. 1 . ZOO). U torn slucaju gase se, dakle, obaveze obeJu strana. Straпa ёiја је ёinidba postala вemoguca snosi rizik nemo gucnosti ispunjenja svoje obaveze, jer guЬi pravo da zahteva protivcinid bu . 125Medutirn, ako је druga strana nesto ispunila od svoje obaveze moze zahtevati vracanje ро pravilima о vracanju stecenog Ьеz osnova (ci . 1 3 7. st. \ . ZOO).

. tJ si�ёaju deЊniCne nemoguCnosti ispunjenja zЬog dogadaja za koji nije odgovorna n1 Jed �a n1 druga stran�, ugovor ost.aje na snazi u odnosu na deo ёinidbe koji је joS moguC. s t1!11 ��о d:Uga �trn.na tma pravo da zahtcva srazrnemo srnanjenje svoj e obaveze. Ali� ako deftm!cno tspunjenJe ne odgovarn potrebama druge strane ona moZe raskinuti ugovor (ёl, 1 37. st. 2. ZOO),

Ь) Nemogucnost ispunjenja za kQju odgovara duinik Duznikj e odgovoran za naknadnu nemogucnost ispuвjenj a svoje oba . veze ako Је za to lшv, tj. ako ne dokaze da је nemogucnost ispunjenj a ПJegove �baveze usled!la zbog okolnosti nastalih posle zakljuceвja ugovo ra koJe ШЈе mogao sprecttJ, otkloniti ili izbeci (с!. 263. ZOO). Posledice ove nemogucno�ti Zakoвom о oЬligacionim odnosima nisu izricito propi sane, alt one pro1zlaze tz ostalth nJegovih pravila о dvostranim ugovorima а роsеЬво i z pravi\a kojim se regulisu posledice neispunj enja duzвiko v� obaveze (с\. 262. ZOO). U slucaju kad nastupi nakoadna nemogucnost ispunjeвja duzвikove obaveze, poverilac ne moze traiiti njeno ispunjenje, s tim sto i duZпik zbog uzajamnosti, guЬi pravo na protivcinidЬu, iako је вјеnо ispunjenj� moguce. Medutim , s obzirom da је duznik odgovoran zbog вeispunjeвja ob�veze, ugovon;1_ odвos s� u tom s[ucaju ne gas.i, vec dolazi do prei v nac�nJa poveпoceve trazbшe. l26Umesto nemoguce cinidbe, poveri!ac mo�e zahteval! ( 1 ) nakn ��u stete zbog neispuпjenja obeveze (tzv. poz1t1vш ugovomt шteres) 1!1 (2) odustati od ugovora. 124 Jakov Rad i�iC, nav. dc1o, str. 158. ш: Jakov Radi�iC, ш:1v. dclo, s tr. 1:59,

Ш• lsto.

76

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG JSPITA

(Ј) Naknada .Vtete zhog nei.,punjenja obaveze. - Ako �е �pr�eH za �kna.du Stete zbog neispunjenja, poveritnc ima pravo na vredndst nemog�c� c1n1dbe, kao t na �a��a?u posredno pretrpljene Stete, Sto znaCi da naknadn Stete zaшenJUJC u sveшu nemoguc� cшtd bu (teorija zamenc). U tom slufulju poverilac trеЬэ. da ispuni svoju obavezu drugoJ stran1, јег ona zadr:Zava prrtvo па protivCinidbu,l27 .. . (2) Ra.vkid (otlustanak) Oif ugovvm. - Poverilac kол �е opr�d�ћ za rask1d _(odustan�k) od ugovora, nije duZan da ostavi duZniku �aknadni ro� � Jspunj �nJe obaveze� JCr b_l. _ro Ь1�0 beыnisleno. PoSto raskidoш ugovor prestзJe da postojl, n1 pover:1ac _ne mora 1sp�n1t1 SVOJU oЬavezu, а ako је veC ispunio, rnoZe traZiti povraCa� datog. Ukoltko �е z�o � rask1da ug'!.v� � ra pretrpeo Stetu, povcrilac iш� pravo da zaht�va �J�nu �akn�du, s ttn: st? зе..u tom sluca}.U _ vredn.ost svoje ctntdbe _ 1 troskovc koJe ЈС us:tedoo (teonJa du.Zan da od iznosa Stete odbl]e diferencije).

с) Nemogиcnost ispunjenja za koju odgovara drиga strana (poverilac) U slucaju kad ncmogucnost ispunjenja obaveze jedne sи:ane prou zтo . kuje droga strana, tj. poverilac, duznikova obaveza se gas1, al1 ?n zadrzava svoj e potrazivanje prema drogoj strani, s tim �to se ono sn:anJUJ e za on? liko koliko је duznik imao koristi od os!obodenJa od svOJC obaveze (с!. 1 3 8 . st. 1 . ZOO). 6. Prekomerno ostecenje

(taesio emormis)

Pojam. - Prekomemo ostecenje postoji ka? se kod dv�strano-teret . nog ugovora vrednosti prestacija nadu u takvoJ disproporctJI da prelaze zakonom ustanovljenu granicu odstupanja. . Za poj am prekomemog ostecenja najЬitniju cinjencu predstaVlJa po stojanje nesrazmerne vrednosti uzajamnih davanja, sto је, iнасе, pro�ivno nacelu jednake vrednosti davanj a (ёl. 15. ZOO), koJe se primenJUJe na dvostrano-teretne ugovore. Uslovi. - Postojanje prekomemog ostei:eнje pretpostavlja s!ede6e uslove: (Ј) Dvostrano-teretan i komutativan ugovar. - Prekomemo ostecenje moze postojati samo kod dvostrano-teretnih i komutativнih ugovora, s tJm sto se u nasem pravu ono primenjuj e na sve takve ugovore. S obztrom на to ) ono se ne moze primeniti na dobroCiнe i a!eatome ugovore. Pored toga, . ' . " ne mogu se napadati zbog prekomemog ostecen)a ш ugovor о poravnaнJU (с!. 1 094. ZOO), ugovor о javnoj prodaji, kao i ugovor kod koJeg Је za stvar data visa cena iz osoЫte нaklonosti (с!. 139. st. 5. ZOO). (2) OCigledna nesrazmera. Za postojanje prekomemo� ostei:enja нeophodno ја da izmedu uzajamнih davanja ugovornika postOJI ocigledna 111 Jakov RadiSit, HiiV. dclo,

str. ! 59

i60.

Prof. dr Dordc NikџliC: OBLIGACIONO PRAVO

77

nesrazmera. То treЬa da bude vei:a i ozЫljnija nesrazmeгa, koja је takva da svakome pada u oci. Pri tome, takva nesrazmera treba da postoji u vreme zakljuёenja ugovora (cl. 1 3 9. st. 1 . ZOO), sto znaci da se za njeno utvrdivanje uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije и vreme zakljucenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednoseu stvari. Ocena da li је konkretna nesraztnera ''oёigledna" prepu§ta se sudu koji Се� s jedne strane, imatt_ izvesne teSkoCe zbog nedovoljne preciznosti izrnzз 110ёig!edna nesrazmera" ali Се zato Ъiti u moguCnosti da institut prekom�rnog aSteCenju prilagodava konkretni1� sluёajcvima. . � тazliku od ta�vo�, opisnog odredivanja visine nesrazmere, u naScm ranij em pra vu vts шa nesrazmereje b1la odredena mateшatiёki. tj. razlomkom kao oSteCenje preko . роЈоvше. (3) Neznanje za pravu vrednost stvari. Subjektivni elemeнt preko mernog ostecenja ogleda se u zahtevu da ostecena strana 'hije zt1ala niti је morala ztlati za pravu vrednost stvari (cl. 1 39. st. 1 . ZOO). То znaci da u nasem pravu nije usvojeн objektivan pojam pгekomer nog ostecenja, za ёiје postojanje је dovo�na samo odgovarajuca nesraz mera uzajamnih davanja, vec subjektivan pojam prekomernog ostecenja za koji је karakteristicno da se нesrazmera javlja kao posledica jednog su bjektivnog momenta ostecene strane. Usvajanjem subjektivnog pojma prekomemog ostecenja suzava se нjegov doma8aj i ograniёava njegova sira primena, kojom Ьi шoglo Ыti naruseno nacelo pravne sigumosti. Dejstvo. - Ugovor kod kojeg postoji pгekomemo ostecenje је rusljiv ugovor, tako da ostecena strana moze zahtevati da se on ponisti (с!. 1 39 . st. 1 . ZOO), s tim sto takav zahtev moze Ыti istaknut ili putem tuzbe, ili isticaнjem prigovora rusljivosti u pamici radi ispunjenja ugovora. S obzirom da је ugovor rusljiv samo zbog nesrazmere uzajanmih da vanja, druga strana moze odr'lati ugovor, ako ponudi dopunu do prave vre dnosti (с!. 139. st. 4. ZOO). Pravo da se zahteva ponistenje ugovora prestaje istekom jedne godine od нjegovog zakljuёenja (с!. 1 39. st. 2. ZOO), s tim sto odricanje unapгed od ovog prava nema pravnog dejstva (с!. 1 39. st. З . ZOO).

Zelenaskl ugovor Pojam . - Pod ze!enaskim ugovorom podrazumeva se 7.

takav ugovor u kome neko, koristeci se stanj em нuzde ili teskim materijalnim staнjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom , lakom islenoscu ili zavisнoscu ugovori za sebe Ш 7.8 nekog treceg korisl koja је u oCigledнoj nesrazn1eri sa oпim sto је он drugom dao Ш ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti (с!. 1 4 1 . st. 1 . ZOO). On se najpre javlja kod ugov oгa о nov/:anom zajmu sa

78

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

kamatoш, kao i kod ugovora о prodaji budu6ih polj oprivrednih proizvoda (npr. zita u klasu "па zeleno", odakle i potiee njegov naziv). I kod zelenaskog ugovora dolazi do neekvivalentne razmene, jer jed na strana, iskoriscavajuCi tudu nevolju, ugovara za sеЬе Ш nekog treceg prekomemu imovinsku korist. Пslovi. - Za postojanje zelenaskog ugovora moraju se ispuniti sledeci uslovi: (Ј) Ocigledna nesrazmera. Da Ьi se jedan ugovor mogao smatrati zelenaskim, neophodno је postojanje ocigledne nesrazmere izmedu onoga sto jedna strana dоЫја i onoga sto је drugoj strani dala ili uёinila, ili se obavezala dati Ш uciniti. Neophodno је da se radi о vecoj i ozЬiljnijoj ne sraztneri, koja је takva da svakome п oCi pada, jer neznatna odstupanja od vrednosti medпsobnih prestacija nisu re]evantna. Pri tome, za осеnп po stojanja takve пesrazmere uzima se u obzir prometna vredпost uzajam11ih prestacija u trenutku zakljuёenja ugovora. -

(2) Nuida, lesko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomisle nosl Ш zavisnost. Za postojanje zelenaskog ugovora potrebno је ustano -

viti odredene sпbjektivne momente na strani iskoriscenog ugovomika, kao sto su пuzda, tesko materijalno stanje, пedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost, kao i da је iskorisceni upravo pod uticajem tih subjektivnih moшeпtata pristao па nesrazmerп u uzajamnim davanjima. (3) Name1·a iskoriscavanja. Kod zeleнaskog ugovora zahteva se da је zeleпas zпао za пavedene sпbjektivne momente iskoriscenog i da је te momente iskoristio kako Ьi za sebe ili za пekog treceg ugovorio preko шernu imovinslш korist. Namera iskoris6avanja, kao sпbjektivni uslov, treba da postoji kod zelenasa, da Ьi jedan ugovor doblo obelezje zele naSkog ugovora. J2� Dejstvo. - S obzirom da se zelenaskim ugovorom vreda ne samo nacelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, vec i nacelo savesnosti i postenja i dobrih оЬiсаја, logicno је sto se propisuje da је takav ugovor nistav (С!. 141. st. 1 . ZOO), sto pov!aci i mogucnost primene svih saukcija па p!anu posledica nistavosti (с!. 1 4 1 . st. 2. ZOO). -

Kod

zelenaSkog ugovora sc, iako kod niSt.1vih ugovorэ nije moguCa, prcdvida jcdna vrsta konvalidacije. Naimc. oSteCeni mo:Ze zahtevatj da .se njegova oЬaveza smanji na pra viёaл iznos i sudjc ov\aSCcп da udovolji takvшn zahtevu ako је: tQ moguCe, tako da ugovor ::.-а odgovaroj нCom izшenom os[ajc nn snazi (ёl. 1 4 1 . st. З. ZOO} Takav zahtcv oSteCeni 1notc podncti u roku od pet godiлa od zakljuёenja ugovorn (C:I. 1 4 1 . st. 4. ZOO). 12�

CjнЬiSiJ MiloScvit, паv. dclo, str. 95.

�r 1

Prof. dr Bordc Nikoliё: OBLIGACIONO PRAVO

8. Пstupanje ugovora ·Pojam. Ustupanje пgovora је

ugovor kojim jedan ugovornik, uz . pпstana k svпg saugovomika, ustnpa svoj pravni polozaj u dvostranom �govoru n�kom trecem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava 1 !Z tog ugovora. Na taj nacin dolazi do promeпe jednog ugovor u dvostranoш ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepro menJent. Uslovi. Za ustupanje ugovora moraju se ispuniti sledeci uslovi: (Ј) Ugo�or о ustupanju ugovora. Za ustupanje ugovora neophodno . _ nJe ugov�r zaklJuce Је a о ustupanju ugovora, koji se zakljucuje izmedu Jedпog ugovorшka tZ dvostranog ugovora, koji se naziva ustupilac' i treceg lica, koje se naziva prijemnik. о ustupanju пgovora se zakljuciti na bllo koji .naciп, . Ugovor _ kad је za ugovormoze os1m u slucaJU koji se ustupa zakonom propisaria odredena forma. U tom slucaju se i ugovor о ustupanju ugovora mora zak\juciti u toj istoj formi. . (2} Predr;:et. Ugovor о ustupanju пgovora mora imati svoj predmet, s t1m sto to nче sam ugovor, vec ustupiocev pravni polozaj, koji obuhvata sva nJegova prava i obaveze koje on ima na osnovu tog ugovora prema drugoj ugovomOJ straш. (3) Pristanak druge strane. Za ustupanje ugovora neophodan је i . pr1stana k druge ugovome strane na ustupanje ugovora (cl. 145. st. 1 . ZOO). ТаЈ_ pпstanak se trazi zbog toga sto se ustupanje ugovora tice i dru gog saug�;omika kome, s obzirom da prijemnik nije samo poverilac, ve6 i duzn1k, шје sveJedno kakve su njegove imovinske prilike' licni i drugi kvaliteti. -

-

-

-

�

i

P �na� druge ugovo�e stane mo:Ze sc dati pre zakljuёenja ugovora о ust:Upan u . ugo':"o �a tl1 pnltkom zaktjuC.enja tog ugovora, ail i poSto је ugovor о usrupanju ugovora veC z.akiJUcen.

NaCin davanja �ristanka ograr,tiёe je samo u sluёaju kad se odnosi na ustUpanje for � ma1nog ugovora, Је� Ј� u tom sluCaju pпstanak punovaZ.an samo ako је dat u fanni koja је _ proprsana za ustupljent ugovor (cl. 145, st З. ZOO). D�jstvo. u а па

Dejstvo ustupanja sastoji se tome sto иStupilac izlazi ii ustupljenog ugovora, Ujegovo mesto dolazi prijemnik. Sa ustupioca ?а prtJcmmka prelaze sva prava i sve obaveze (cl. 145. st. 1 . ZOO). Ipak, �zvesna sporedna prava ne prelaze na prijemnika samim ustupanje m (npr. Jemstvo, zaloga trecih lica), osim ako jemac i zalogodavac pristanu da od govaraJU 1 za DJega. _ Ustupilac odgovara prijemniku za punovaZпost ustupljenog ugovora (с!. 146. st. 1 . ZOO), Medutim, оп mu ne jemci da се druga strana ispппiti -

80

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPJТ

А

svoje obaveze, osim ako se na to posebno obavezao (cl. 146. st. 2. ZOO). Ni svom saugovorniku iz ustupljenog ugovora ustupilac ne jemci za pri maoca, osim ako је preuzeo takvu obavezu (cl. 146. st. З . ZOO). Druga strana moze istaci prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugill odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu (С\. 147. ZOO). VIII. OPSTA DEJSTVA UGOVORA 1.

Кakva su dejstva ugovora OЬligacionopravno dejstvo ugovora. - Ugovor proizvodi odredena

pravna dejstva, tj. prava i obaveze za odredena lica, s tim sto u na8em pra vu ugovor ima samo oЬiigacionopravna dejstva, jer rada samo oЬligaciona prava. Za stvarna prava ugovor је sarno pravni osnov (iustus titulus), ne i nacin sticaпja (modus acquirendi). S obzirom na to, da Ьi se stekJo neko stvarno pravo (npr. pravo svojiпe) nije dovoljan ugovor о njegovom pre nostJ, vee је neophodnan i odgovarajuci nacin sticanja (predaja, kod po kretnih, а upis t1 zemljisne knjige, kod nepokretnh stvari). То је tzv. sistem tradicije (predaje), koji је usvojen и nasem ј nekim drugjm pravima.

Stvarnopravrto dejstvo ugovor;:�. - U nekim prnvniш sistemima, osim oЬJigaciono pravnog, ugovor iша i stvarnopravno dejstvo, Sto znaCi da moZe izazvati � prшn ene и s�var nopravnitn odnosiшa. Njiшe se prenose i stvnrna prava pod uslovom daJe stvar па koJ U sc pravo odnosi individuaJna Ш barem individua!Jzovana. То је tzv. ko nsensua listi Cki sisteш, kojije usvojen u Francuskoш grad,anskom zakoniku1 zakoniciшa nekih drugih zemaUa koji su ЬШ pod njegoviш uticajem, kao i u anglosaksonskOtn pravu. Osobenost netnaCkog prava. - Osobeno reSenje usvojeno је u Nemaёkom gradan skoш z.akoniku, ро kome su za prenos prnva svojine potrebn.a dva ugovora. Jedan је oЬlig�J cion Ј kau7.ealan (tzv. posao obдvezivanja), а drugi је reaJan (stvarni) i apstrд.ktan (tzv. posao raspolaganja). s tiш Sto se zakljuCivanjem drugog izvrSava obaveza iz prvog ugovora.

2 . Dejstva ugovora medu ugovaracima

i njihovim naslednicima

Dejstva пgovora medџ џgovaraёima. - Ugovor proizvodi prava i oba veze, pre svega, za ugovorne strane (с!. 1 48 . st. 1 . ZOO), s tim sto se ugo vornom stranom smatraju ne samo lica koja и zakljџcenju ugovora ucestvujн neposredno, vec i ona koja ga zаk!јнсијџ posredпo, preko za stupnika. Ostala )јса srnatraju se tzv. trecim licima, za koja ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze. Za njih је џgovor tudi posao koji im ne moze ni skoditi ni koristiti (Res inter alios acta aliis neque nocere neque prodesse potest). Dejstvo џgovora prema naslednicima ugovaraca. - Dejstva нgovora prostiru se na jos jednu kategoriju lica koja ni na koji пасјn nisџ иcestvo-

Prof. dr f)ordc Niko!i6: OBLIGACIONO PRAVO

vala u njegovom zakljuёenjи, ali se, ipak ne smatrajи trecim licima. То sџ univerzalni pravni sledbenici (naslednici) пgovornih strana (с!. 1 48 . st. 2. ZOO). Овi nisи treca !ica и pravnom smislи zato sto na njih prelazi zao stavstjna ostavioca ра, samim tim, i prava i obaveze iz ugovora koje је on zakljuёio. Naslednici se, dakle, smatraju ugovornim stтanama u ugovori ma koje su zakljиёili njihovi prethodnici. S obzirom na tn, иgovor, ро pra vilu, ne prestaje usled smrti ugovornika, vec nastavlj a da proizvodi pravna dejstva prerna naslednicima umrlog ugovornika. Ugovori koji ne proizvode dejstvo prerna naslednicima иgovaraca. O d pravila d a иgovorj prethodnika proizvode pravno dejstvo i na njihove naslednike odstupa se, najpre, ( ! ) kod ugovora koji radaju obaveze koje nastaju s obzirom na licne osoЬine koje od џgovornih strana ili licne spo sobnosti dufuika (obligationes intuiru personae), а zatim i u slиcaju (2) kad same џgovorne strane ogranice dejstva ugovora za zivota jedne od njih. U tom smislu је i zakonska odredba kojom se propisиje da "џgovor jma dejstvo ј za univerzalne pravne sledbenike, izuzev ako је sto drugo ugovoreno ili sto drugo proizilazi iz prirode ugovora" (с!. 148. st. 2. ZOO). ( ! ) U slиёaju smrti dufuika Ш poverioca s obzirom na cije liene oso Ьine је nastala obaveza, kao ј u sluёaju smrti dufuika s obzirom na cije sposobnosti је nastala obaveza, dufuikova obaveza ne prelaze n a njegove naslednike, jer se izril:ito propisuje da takva obaveza prestaje da po stoji. 129AJi, prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo kod jedпostranill i dvostranih ugovoпi. U sluCaju prestanka obaveze intuitu personae usled sшrti du:lnika ili poverioca ,jed nostrani ugovor ostaje kao pravni akt koji viSe ле proizvodi pravno dej stvo. Obaveza koju ј е on stvorio ne moZ:e prcёi ла naslednike, јег smrCu duZnika s o�zirom na Cije Нёnе osobl ne ili sposobлosti је ona nastala, takva oЬaveza prestaje (npr, p restaje sшr6u vlastodavca njegova obavezu. da bespl.atno zastupa punomoCnika). Al i, du:lnikova obaveza prestaje i u stuCaju smrti pov erioca, s obzirom па ёјје l iCne osoЫne је obaveza nastaJa (npr. ptestaje smrCu poklonopritnca obaveza poklonodavca iz ugovora о poklonu). tako da u tom s luCaj u poverioCevo potraZiv.anje ne prelazi ла njegove naslednike. Kod dvostranih ug:ovora se, u sluёaj u prestanka obaveze intuitu personae, postavlja pitanje Sta је sa obave7..om druge strane. Zakon о oЫigacionitn odnosima to pitanje poseb no ne reguliSe, оН se ёini dз se u tom sluёaju mogu shodno primcniti odredbe о лemoguC.nosti izvrSenja kod dvostranih ugovora (CI. 137-1 38. ZOO). __

(2) Moguce је da i obaveze koje, inace, nisu vezane za Jii':ne osoЬine koje od иgovornih strana i!i Iicne sposobnosti duznika, ne prelaze na na slednike иgovomЉ strana. Do toga moze doci u slucaju kad se ugovornici dogovore da se ogranici dejstvo иgovora na trajanje zivota jednog ili drul:!l!

359. Zakona

о

obligacionim odnosima.

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN

82

OG ISP!ТА

i ucnost univerzalne sukc�sije prava gog ugovomika, tj. ako iskljuce mog \Cl vom ugo a о zakupu nepokretnosћ obaveza iz ugovora (npr. kod ugovor a samo za zivota zakupca •.\1 zak:'po� se sporazumeju da се ugovor vaZ.iti l gac �о izra:laja.�od traJnl�. oЬI� ?Ja vca). Takva mogucnost najcesce dola� anJ a k� роЈеdша penod1cn� potraztv nih odnosa. Ali, kad oni prestanu, kao sto log, umr ke dn asle n prelaze na . ; su blla dospela pre sшrti poverioca, e. ikov duzn na nasledn1ke i periodicne dospele obaveze prelaze 3. Ugovor u

korist treceg tak�v �govor koj im �е jedna ugo· Pojam. - Ugovor u korist treceg је o denu cш1dbu IZVfSJ trecem lJCu, tak voma strana obavezuje drugoj da odre va t dno pravo da od duZпik� zah � da treci stice sopstveno i neposre ceg ist.l З� Ko d u�ovo:a u ko:JSt tre. ispunjenje ugovora u svoju kor . em trec to nes 1t1 ucш obecava da се uёestvuju tri lica: (1) ono koJe аЈе ? Je can obe o (2) ono k?me se takv . (obecavalac, duZпik, promite_?t); se st koп CIJU u stl za treceg); (З) ono . (stipu1ant, promisar, ugovarac koп se vu pra eficijar). Inace, u nasem . eg nesto ugovara (korisnik, treci, ben trec t moze ustanov1t1 pravo u. koп� izrieito predvida da se ugovorom zi i iz nacela autonom•Je volJ �· lica (с!. 1 48. st. 3), mada ono proizila u korist treceg potrebno Је da se Nastanak. - Za nastanak ugovora u ta i promitenta, dok trece .11се postigne sporazum izmedu stipulan p ПIЈе a vor ugo k � stvuje. Za nastana zakljucenju ugovora uopste ne uce . moz То t nos sob ? ova pos1ovna spo . trebna ni njegova saglasnost, ni njeg koJe JOS ce uze pred o osn odn , eno rod nije Ьiti i buduce lice, tj. i lice koje jos !11 om slucaju, mora da bude odredeno nije osnovano. Ali, trece 1ice, u svak bar odredivo . enju ucestvuju samo. dva lica , �od Dejstvo. - Iako u njegovom zakljuc edu st!pп grupe odnosa:. ( 1 ) odnos Jzm ugovora u korist treceg nastaju tri os stipu1anta 1 benefiCIJara); (3) odn lanta i promitenta; (2) odnos izmedu . izmedu promitenta i beneficijara. e 1mat1 moz os odn Ј а � О . пta mite pro i (1) Odnos i'l!medu stipulanta vor, vrste ugovora, Jer se svak1 ugo raz1icitu sadтZinu, sto zavisi od st koп u vor eg" , moze zakljuciti.kao ugo unosenjem klauzule "u korist tree о р ne isklj�cuj e pr�vo � tipulanta d � od � treeeg. Unosenje takve klauzule e tra zl tl ne cm1dbe, s t1m sto Је ne moz mitenta zahteva ispunjenj e dugova .

•

o

sJuёaju kзd :t(ipulant

!rcti ,yamo primiti ispunjen�e nhaveze,

�

Nikolic: OBLIGACIONO PRAVO

83

za sebe, vec za korisnika (с!. 149. st. 2 . ZOO). S druge strane ako korisnik odЬije korist koja mп је namenjena, i1i је stipulant opozove: ta korist pri pada StlpulantlJ, ako StO drugo nije ugovoreno iJi ne proizlazi iz prirode pos!a (б!. 1 52. ZOO). (2) Od'!:os iz�eau stipulanta i korisnika. - Izmedu stipulanta i kori . sшka postojl nekl pravш odnos koji objasnjava zasto stipulant ugovora sa pro�Jt� tom �:ku. ёinidbu u ko�ist treceg. То moze Ьiti isplata duga, da . elJa da mu se uсш1 poklon. То је, inace, njihov intemi od vanJe za� ma 11! � nos, kOJI se ne tlёe promitenta. Pored toga, odnos izmedu stipu1anta i kori sшka karakterise i to sto је stipulant ovla§cen na opoziv ili izrnenu koristi s ta'? �to to moze uci�iti sve do trenutka dok treci ne izjavi da prihvata on � sto Је ugovoreno u nJegovu korist (с!. 1 50. st. 1 . ZOO). (3) O�no_s izmedu promilenta i korisnika. - U odnosп izmedu promi· tenta 1 koпsшka prom1tent ima polofuj duZпika, а korisnik po!ozaj роvе поса. Коп�шk m1a sopstven� i neposredno pravo da od promitenta zahte _ Је пgovorom za ПЈеgа odredeno. Medutim, pravo korisnika da va ,;:�о sto traz1 ISp�nJenJe cm1dbe od promitenta, iako је sopstveno (nije izvedeno iz . prava st1pulantovog), zasшva se na ugovoru u korist tre6eg' tako da njegova sudЬina 7.avisi od tog ugovora. Promit�nt �oze istaci korisniku sve prigovore koji proistieu i z samog . ugov?ra koJIШ Је ugovorena korist za treceg (tzv. objektivne prigovore) а koJe 1ma 1 prema stipulantn (С!. 1 5 1 . ZOO), kao sto sп prigovor nevaZпosti ugov?ra, pr1govor neispunjenja ugovora ili prigovor neurednog . !sptmJenJa . P?red njih, promitent mo7..e istaci korisniku i prigovore liёne pпrode koJe 1ma prema njemu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim (npr. pпgovor kompenzacije), a!i ne i licne prigovore koje ima prema sti pulantu 1z nekog drugog pravnog odnosa s njim. Glava ёetvrta PROUZROKOVANJE STETE

.

i pr?mitcn.t ug<;vore d� Се or u �1 (ncpot�ur:-1� ugoy .t.zv, ncsav cnJC, nc n3stJljC p:avt! vcc izvrS o njcn va z.ahtc da da pпmt tspUПJCDJC, Ьеz prava 'iccn o-vi&. samo trect JC S nje џgo�ora, kod kOJC k ri,_t trcCcg Hi tzv. dornicilira ttcnt\1 аН nc :itiёc nikakvo pнtvo prcmэ. prom

вп u

Pcof. uc E)ocuc

I. OPSTA NACELA 1.

Proпzrokovanje stete drugome kao izvor oЬiigacionog odnosa Poj � m. - Pr?uzrokovanje stete drugome predstavlja poseban izvor . oЬIIgaciJa kod kojeg oЬ11gacioni odnos nastaje iz same cinjenice da је ste a prouzrokovaпa drug� me. Subjekti tog odпosa su stetnik, kao !ice koje је � stetu prouzrokovalo, osteceш, kao 1ice kome је steta prouzrokovana, а u

84

Prof. dr E>ordc NikoliC: OBCJGACIONO

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

odredenim slnl:ajevima i odgovomo lice, kao Jice koje stetu nije prouzro kovalo, ali za JJju odgovara. Njegovu sadrzinu ciJJe obaveza stetnika da prouzrokovaJJu stetu nadoknadi ј pravo oste6enog da od JJjega zahteva JJaknadu. Zabrana prouzrokovanja stete drugome. - Da Ьi se izbeglo prouzrokovar�je stete drugome, Deophodno је paZljivo ponasanje. Takvo ponasanje JJalaZи clanovima drustvene zajednice ne samo nюra!ne, vec i pravne norme. U svim pravnim sistemima postoji opsta zabraJJa prouzro kovanja stete drugome (neminem leadere), koja se najcesce izrice posred no, q. kroz nametanje obaveze licu koje је stetu prouzrokovalo da је nado knadi. Medutim, u nasem pravu se zabraJJa Skodenja izrice ne samo posre dno, vec i neposredno, jer se vec u osnovnim nal:elima Zakona о oЬliga cionim odnosima predvida: "Svako је du2an da se uzdr:!:i od postupka kojim se moze drugome prouzrokovati S.teta" (с!. 1 б). NedopuSteno је 1 samo izazivanje opasnosti znatnij e Stere ро druge-, jer se svakome priznaje pravo da, pod odredenirn uslovima, zahteva od suda da naredi uklanjanje izvora opas.nost1 od Stete� odnosno predtlzimanje odgovarajuёih щеrа za s.preёavanje njenog лa sranka (cl. 156. ZOO).

Vrste odgovornosti za prouzrokovanu stetu Neugovorna i ugovorna odgovornost. - Neugovoma odgovornost nastaje bez posebnog pravnog odnosa izmedu stetnika i ostecenog а zbog povrede opste (apsolutne) zaЬrane prouzrokovanja stete drugome. Nasu prot tome, ugovorna odgovornost pretpostavlja postojanje posebnog prav nog odnosa iZinedu stetnika i ostecenog i povredu obaveze koja proizilazi iz tog pravnog odnosa, odnosno posebne (relativne) zabrane prouzroko vanja stete drugome.ш Slicnost i razlike izmedu neugovorne i ugovorne odgovornosti. Zajednicko је i neugovornoj i ugovornoj odgovornosti da i jedna i druga radaju obavezu naknade stete. Ali, izmedu njih postoje i znacajne razlike, koje se ogledaju u sledecem: ( 1 ) Obaveza naknade stete је kod neugovorne odgovornosti jedina i osnovna obaveza stetnikova, dok је kod ugovorne odgovornosti osnovna duznikova obaveza isplata duga, а obaveza naknade stete nastaje tek ako du:Znik uopste ne ispuni ili ne ispuni onako kako је preuzeo svoju ugo vomu obavezu. Obaveza naknade stete predstavlja kod ugovorne odgo vomosti sekundarnu obavezu, koju du:Znik duguje pored osnovne obave2.

1з1 NajCc.'iecје 1о ugovomJ odno.'i, ро komc је ona i doЬila 1>voj na:ziv, ali moZc bili i ncki drugi odno� npr. odnos: iz !'>ticanja bcz
ze, s tim sto, u slucaju raskida ugovora, ona moze u svemu da zamen i osnovnu obavezu. (2) Neugovorna odgovornost је sira od ugovome kako u pog!ed u su . bJekta, tako 1 u pogledu osnova odgovomosti. Kod neugovome odgov or . za stetu nostr odgovaraJU 1 l!ca koJa ne poseduju potpunu poslovnu spo sobnost delrktna sposobnost stice se sa navrsenih ёetrnaest godina zivo ta), kao 1 podstrekac 1_ pomagac, а postoji i odgovomost za drugog . Pored oga, kod neugovome odgovomosti odgovara se i ро osnovu krivice (za stetu prouzro ovanu SVOJOm radnjom, kao i u nekim slucajevirna odgovo r nos!I za ra Je drugog) i bez krivice (za stetu prouzrokovanu upotre bom _ m opasne opasne s�arr 111. ob�vljanJe de!atnosti), dok se kod ugovorne od govomostJ, ро pravrlu, odgovara ро osnovu krivice. (З) Neugovoma odgovomost је regulisana propisima impera tivnog karak er� !ako da se n �oze s orazum m stetnika i osteeenog unapre d : � _ . sto Је, шасе, rsk!JUC!tl tlr ograшcitl, moguce kod ugovorne odgovornosti. (4) Kod neugovorne odgovomosti duguje se potpuna naknada stete, dok se kod ugovorne odgovornosti duguje predvidljiva steta а samo u s!uca u prevare Ш n�ernog neispunjenja, kao i neispunjenj a z og krajnje �epaznJe, .poverllac tma pravo zahtevati od dufuika naknadu ce!okupne stete koJa Је nastala zbog povrede ugovora, Ьеz obzira na to sto dufuik nije znao za posebne okolnostt zbog kojih је ona nastala. (5} Raz!ika postoji i u pogledn pocetka zastarevar�ja, (kod neugovorne odgovornostt zastarevanje pocinj e teci od trenutka kad osteceni sazna za tetu i stetnika, а kod ugovorne odgovornosti od dospe!osti potrazi var�j a za tsplatu), �ао r. u pogledu rokova zastarelosti (kod neugovorne odgovo mo sti �o azrvanJ e naknade stete zastareva u roku od tri godine od dana kad Је о�tесеш sazn�o za stetn i stetnika, s tim sto је krajnji rok zastarelosti pet godtna od kada Је steta nastala, dok potrazivanje naknade stete nasta!e po vredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odredeno za zastare!ost te obaveze). Pravno regulisanje. Poseban odeljak Zakona о oЬ!igacionim odno . sima posveeen је pravilima о prouzrokovanju stete, koja se, inace, odnose na neugovomu odgovomost. Тim pravilima se pripisuje opsti karakter (lex gener�lis), jer se ona primenjuju i na ugovornu odgovornost, ukoliko ne postoJe posebna pravila (lex specialis) sadr:ZaJa u glavi о dejstvima obave za, odnosno u glavama koje sadr::te odredbe о pojedinim ugovor ima (1:1. 269. ZOO).

�

:

� �

:

;

�

j

�

b

n:

..

т PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUONOG ISP!TA

86 З.

f'1·џ1', dr Duп.Ic NikoliC: OBLIOACJONO

PRAVO

Osnovi odgovornosti Pojam. - Pod ostюvbm odgovornosti podrazumeva se razlog zbog kojeg se odgovara za stetи, odnosno ideja koja odgovornost za stetu razu mno ј uopsteno opravdava. l 31 Osnovi. U savremenom pravu gradanskopravna odgovornost za ste tu ne zasniva se na jednom, vec na vise osnova odgovornosti, s tim sto svaki od tih osnova odgovornosti ima posebno podrucje svog vazenja. Osnovi odgovornosti sи: krivica, stvoreni rizik i pravicnost, tako da gradanskopravna odgovornost moze Ьiti 1Iojaka: ( 1 ) odgovornost zbog krivice; (2) odgovornost zbog stvorenog rizika; ј (3) odgovornost zbog pravicnosti.

uslova (stetu i пzroenu vezu), takva odgovomost se naziva objektivnoш odgovornoscп. Sustina objektivпe odgovornosti пiје u torne da stetnik odgovara bez k:ivice, vec nezavis110 od krivice. Оп је, najcesce, i kriv za stetu, ali se nJegova odgovornost ne objasnjava krivicom, vec njegovoш obavezom da snosi rizik stete. Dorncn prirnene. - Za razliku od odgovomosti ро osnovu kri vice koja u s�vre�enom pravu predstavlj a osnovno pravilo, objektivna odgo vornost с1ш 1zиzetak. Podrncje objektivne odgovomosti predstavljajи: ( 1 ) ste:e o d opasn�� stvari i opasnih delatnosti (cl. 154. st. 2 . ZOO) i (2) drugi slucaJeVI и kOJima se zakonom predvida da se odgovara bez obzira na kri vicu (с!. 1 54. st. З. ZOO).

а) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) Nastanak. - Кrivica stetnikova predstavlja najstariji i najjaci razlog gradanskopravne odgovomosti. Ona је to Ьila i u dalekoj proslosti, а i da nas је zadrZala svoje vawo mesto. Inace, princip odgovornosti ро osnovu krivice Ш princip subjektivne odgovomosti postao је suveren princip gradanskopravne odgovomosti tek и prvim godinama 19. veka. Dokazana i pretpostavljena krlvica. - U pocetku se odgovornost za stetu zasnivala na dokazanoj krivici stetnikovoj, sto znaci da је osteceni trebao da dokaze da је stetnik kriv. Samo se ugovoma odgovomost zasni vala na pretpostavljenoj krivici. Medutim, gradanski zakonici nekih Ьivsih socijalistickih zemalja predvidaju da se i neugovoma odgovomost zasniva na pretpostavljenoj krivici, sto је stanoviste koje је usvojeno i u Zakonu о oЬiigacionim odnosima. (с!. 1 54. sr. 1}. Dornen prirnene. Podrucje odgovornosti ро osnovu krivice i danas је veoma siroko, jer se ро osnovu krivice odgovara u sledeCim slucajevi ma: ( 1 ) za svoje stetne radnje, (2) и nekim sluёajevima odgovornosti za stetne radnje drugog (odgovomost roditelja, odnosno staratelja maloletnih lica starijih od sedam godiпa) i (З) kod ugovome odgovornosti, tj. kad duwik ne ispuni svoju obave:ztJ ili zadocni sa njenim ispunjenjem.

с) Odgovoгnost ро osnovu pravicnosti Pravicnost kao korektiv. - Pravicnost iша иlоgи korektivnog osno va odgovomosti, 133 koji dolazi do izraZ:aja и onim slucajevima nakпade stete koji пisu obiiiJvaceni ni krivicom stetnikovom, ni stvorenim rizikom. Slucajevi. S obzirom na to da li је steta proиzrokovana protivprav JIOm 11t pravno dopustenom radnjom, razlikoje se: ( 1 ) odgovornost ро osпovu pravicnosti u uzem i (2) odgovornost ро osnovu pravicnosti u sirem smislu.l34 (Ј) Odgovornost ро osnovu pravicnosti и uiem smislu. - Ova odgo pretpostavya stetu prouzrokovatш protivpravnoш radnjom, s tim ornost � sto obuhvata odgovomost neodgovon1ih lica za stetu koju ona prouzro koju drugom (cl. 169. st. 1 . Z00),135 kao i odgovornost roditelja malolet nih stetnika koji su, inaee, sposoЬoi za rasudivanje (ё!. 1 69. st. 2). 136 (2) Odgovornost ро osnovu pravicnosti и Sirem smislu. - Ova odgo vomost podrazшneva stetn prouzrokovanu pravno dopustenim postupci ma, koJe osteceпi mor3 da 1Ipi,jer nema pravo na odbranu (npr. lica cija su dobra zrtvovana da Ьi se zadovoljio pretewiji ili javni iпteres kao sto је to slucaj sa stetaшa izazvaniщ и stanju krajпje nuzde, usled eksproprijacij e,

Ь) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost)

Nastanak. - U uslovima velike tehnicke revolucije krivica se poka zala kao nedovo\jan osnov celokupne gradanskopravne odgovornosti, tako da је morala Ьiti priznata mogucnost da odgovornost nastupi i neza visno od krivice. S obzirom da pretpostavlja postojanje dva objektivna 1)2 Jakov RadiSit, nav dc!o, str. 1 9 1 ,

·-

LjuЬiSa MiloXcviё, nav. dclo, !\,ir. 1 54.

IJ4 Jakov Radiiiit, ttav, dclo, str. 195.

!;П

IJS St?tпi� koji је_ noodgo orun (nc'>po"--oЬan za motc, ро fJ:\"fiovu praviCнosti, � odgovuг.ttl za �>tсш uz tspunJcnJc dva unlova: ( 1) da sc naknada nc пюZс doЬit1 od lica kojc је bilo

d_�Zno da vo�t. n:�or _nad njim, i (2) da је matcrijaJ:no stanje iitctn ika znatno povoljnijc od matc Гijaln og NtUПJa О�1СССП!kа. I И• �odi(clji, i�ko п��u: _krivi, odgovaraJu 7.-а litclц koju prouzrokujc ma1olctnik kojiје �ро>ЮЬаn _ ?.и ras.�dlvanJC � !sp�nJ�IlJC dv�;� u�!ova ( ! ) dtan;c J'Oditcl;a poVOIJnljc od IШt(crijalnog staпja o�tcCcnog.

:

88

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

zbog progona i trazenja svoj Љ stvari na tudem zemljistu i dr.). Tu spada i steta koju neko trpi Zrtvujuci dobrovoljno neko svoje dobro da Ьi otk!onio opasnost koja preti drugome (npr. da Ьi izbegao gazenje deteta, vozac au tomoblla skrene sa puta). 4. Us lovi odgovornosti

Pojam. Uslovi odgovornosti su pretpostavke, odnosno cinjenice koje moraju Ьiti ispunjene da Ьi neko Ьiо podvrgnut gradanskopravnoj od govornosti. Stalni i varijabllni uslovi. Uslovi odgovornosti nisu uvek isti, vec zavise od vrste odgovornosti. Pri tome, jedni se zahtevaju kod svЉ, а dru gi samo kod odiedenih vrsta odgovomosti. Prvi su sta!ni, obavezni ili opsti, а drugi varijaЬi!ni ili posebni. U sta!ne spadaju steta i uzrocna veza izmedu uje i stetnikove radnje. VarijaЬi!ni su krivica stetnikova i protivpravnost njegove radnje. -

П.

ODGOVORNOST РО OSNOVU КRIVICE Za nastanak odgovornosti ро osnov
S TETA

1. Pojam stete

Najveci broj gradanskih zakonika нopste ne de fiпse pojam stete. Zakon о oЬiigacioпiш odnosima je, u tош pogledu, izu zetak. Ali, ni on пе saddi sveobuhvatпu definiciju pojma stete, vec samo odreduje vrste stete propisujuCi da је steta "umanjenje necije imovine (оЫсnа steta), i spreёavanje пjenog povecanja (izmakla korist), kao i пa nosenje drugome fizickog љ psihickog bola љ straha (пematerija!na ste ta)" (ёl. 1 5 5). Pravna te orija . Pravna teorija ug!avnom se bavila pojmom imovin ske stete, koja se definise kao lШUШjenje imoviпe. Medutim, рој ат stete u nasem pravu ima sire zпacenje, jer obuhvata ne samo ustrb (povredu, umanjenje) imovinskih, vec i пstrb neimoviпskih dobara. Osim toga, on se ne svodi na нstrb iskljнcivo subjektivnih prava, nego obuhvata i pravno zasticene interese.137 s obzirom na to, pod stetom u pravnom smislu роZakonodavstvo.

нr

Bogdш1 Lo7.a, OЫigaciono рпн•о, OpSti dio, Bcograd, 200, str.

dclo. �1r. t9K

! 98; Jakov RadiSiC, ШIУ.

Prof. dr Dordc NikoHC: OBLIGACIONO PRAVO

89

drazшneva se "svaki ustrb nekog pravno zasticenog dobra, odпosno inte resa, koji nastaje mimo volje pogodenog lica, i koji је neko du2an da na dokлadi" ) 38 2.

Vrste steta

Materij alna i nematerijalna steta. S obzirom na karakter po vredenog dobra, steta mo2e Ьiti materijalua (imovinska) i nematerijalna (neimoviпska, moralna). Materij alna (imovinska) steta predstavlja povredu materijalnih dobara пekog !ica (прr. ostecenje ili uпistenje necije stvari, izdaci prouzrokovani telesnom povredom, ostecenjem zdravlja i1i smrcu nekog !ica). Ona se tice опоgа sto osteceпi ima. Nematerijalпa (neimoviпska, moralna) steta predstavlja povredu licпih dobara nekog lica (npr. povreda neёije slobode, casti ugleda ili na noseпje пekome fiziёkih ili dusevnih bo!ova ili straha). Ona se tice onoga sto osteceni jeste. Oblcna steta i izmakla korist. - OЬicna, stvama, prosta ili pozitiYna steta (damnum emergens) predstavlja povredu neeega sto vec postoji, tj. povredu imovine, prava i liёnosti nekoga (npr. ostecenje ili unistenje stva ri, troskovi koji se cine da se otk!one stetne pos!edice ро svoja materij alna dobra i!i licпost, kao sto su troskovi !еёеnја). Izmakla korist, izmakla doЬit Ш negativпa steta (lucrum cessans) је steta koju пеkо trpi zato iito је tudom protivpravnom radnjom spreeen da stekпe odredeпu iшovinsku korist (npr. zarada koju је taksi vozac izguЬio za vreme dok nije mogao da radi zbog opravke automoЬila koji је ostecen krivicom stetnikovom). Pri oceni visine izmakle koristi nije merodavno ono sto osteceni ocekuje, nego objektivna mogucnost sticaпja doЬiti. U tom smis!u se i u Zakoпu о oЬ!igacionim odnosima propisuje da u obzir dolazi samo "doЫtak koji se mogao osnovano oёekivati, prema redovnom toku stvari Ш pretna posebnim okolпostima, а �ije је ostvarenj e spreeeno setпikovom radnjom ili propustanjem" (ё!. 1 89. st. 3). Ovu pode!u stete Zakon о oЬiigacionim odnosima pominje ne samo kod pojma stete (с!. 1 55), vec i kod odredivanj a oЬima nakпade materija! пe stete (ёl. 1 89). Neposredna ј posredna Steta. - Ncposredna је ona Steta koja se javlja kao direktna posledica Stetne radлjc. dok је posredna Steta ona koja se javlja kao indirektna posledica Stetne radnje, odnosno druge Stete: (npr. slomfjeno staklo na proz?ru stana је neposredna ��

.l::�kov RadiSiC.. ш1.v. dclo, str. l9H,

PIURUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG

ШР!ТА

S.teta а parket koji је u s:tanu oSteCen zbog uiaska atmosferske vode kroz pro7..or је posred лa St�ta; guЫtak zar.1de i svэ ki vid izmakle doЬiti predstavljaju sluCaj.eve p_osr:d� ih Ste�). Pozitiv.an i negativao interes. - Pozitivni interes (SteW: zbog netspunJCЛJa) Је gub1tak koji nastaje zbog neispunjenjз Ш rdavog ispunjenja ugovщ�e оЬаv�с. N�knadom �ve �te te oSteC:eni treha da se dovede u imovinsko stanje u kome Ь1 se na1az10 da ЈС ugovor Jzvrsen knko је i ugovoreno. . . .. . Negativni interes (Steta zbog poverenja) predstav iJ.a gubttak kojl ЈС neko pret_:peo usled verovanja u tudu izjavu volje, odnosno u ostvareлje ,ugovora. �akna�? m ove stete oSteCen i ь еЬа da se dovede u imovinsko stanje u kоще Ь1 se nu1azю da ntje verovao u odredenџ izjavu voljc Ш ostvarenj e ugovora. Ona dolazi u ?bzir u slu,ёaj u ka� ј� P?n1S.teл ugovor koj i j e niStav Ш ru!ilj iv. kao i и sluёaju kad su voderн pregovor1 za z.akiJUcenJe ugo

vora.

Predvidljlva i nepredvidljiva steta - Predvidljiva је ona steta koju је duzпik (stetnik) u vreшe zakljucenj a ugovora шоrао pтedvideti kao mo gucu posledicu povrede ugovora, а s obzjrom na cinjenice koj� su mu tada bile poznate Ш morale Ьiti poznate (с!. 266. st. 1 . ZOO), dokJe nepredv! dljiva ona steta koju stetnjk njje morao predvideti u vreme zakljucenja ugovora. Bitna је, kao sto se vidj, objektivna, а ne subjektjvna mogucnost predvidanja stete. Ova podela dolazi do izrazaja kod ugovome odgovomostj, jer kod takve odgovomosti duznjk odgovara samo za predvidljivu stetu. Ipak, u slucaju prevare Ш пamernog nejspuпjenja, kao i neispuпjenja zbog krajnje nepaznje, du:Znik ј kod ugovome odgovomosti duguje potpunu naknadu stete (ёl. 266. st. 2. ZOO). Pored toga, ogтaпicenje odgovornost1 na pre dvidljivu sletп dolazi do izrazaja ј kod odgovornosti proizvodaca stvari sa пedostatkom (cl. l 79. st. 2. ZOO), kao i kod odgovomosti zbog uskra6ivaпja neophodпe poшoti (с!. 1 82. st. 1 . ZOO). .

В. UZROCNA VEZA Pojam. Pod uzrocnom ''СZОШ ш odnosom kauzalnosti podrazume va se odnos jzmedu dve pojave od kojih је jedna пslovljena drugom. Takav odnos treba da postoji izmedu protivpravne radnje stetвikove i na stale stete da Ьi stetпik Ьiо odgovoran za stetu. Drugim reCima, protivpra vпa radnja treba da predstavlja uzrok stete, а steta treba da se javlja kao pos!edica protivpravne radnje. U tom smislu i Zakoв о oЬ!igacionim od nosjn1a obavezuje па naknadu samo onoga ko "prouzrokuje" stetu (с!. 154. st. 1). Teret dokaza da је stetпik proпzrokovao stetu је na osteceвom. Ali, ako se radi о stetj koja је nastala u vezi sa opasnom stvari ili opasnom delat noscu, postoji zakonska pretpostavka da stela potice od te stvari, odnosno delatпosti, izu7..cv ako se dokaze da one nisu bile uzrok stete (cl. 173. ZOO).

Pruf. dr E>ordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

91

Uzrocna veza је, inace, objektivna kategorija, tj. jedan cisto objektiv ni odnos. Za sud је to jedno prakticno pitanje, koje оп resava uvek kad odlucuje о zahtevu za naknadu stete. Medutim, uzrocnom vezom bavi se ј pravna teorija, koja nastoji da postavi kriterijume za utvrdjvaoje uzrocne veze. Prirodna i tzv. pravna uzroCnost. Ројшоm u?roёne veze bave se i prirodn e naukc i filozofija, koj e su izь..di1e svoj pojam uzroka. Medutim, filozofski (logiCki) poj am uzro ka nije podes:an za odrcdivanje odgovorлog Нса, tako da se u pravu prЉeglo njegovoш su:lavanju. То је doveJo do tzv. pravnog Ш juristiCkog kauzaliteta, koji је znatno uZi od poj ma uzroka u fiJozofskom sшislu. Teorije о uzroёnoj vezi. - Iako је pravna reorij a pokazivala posehan interes za pro Ыeп\atiku нzюСпе veze, nastoje.Ci da odrcdi kriterijume za njeno iznalaZenje, јо& uvek ne postoj i neko opStcpriћvaCeno shvatanje о tоше Sta se u pravu pod uzroёnom vezom po

drazшneva. S o bziram па to, ruzшnUivoje �to su razliёita shvatanja pravnih pisac.a тezulti m]a mnoStvom teorija о щ:;roCnoj vezi, od kojih se najCeSCe pominju teorija uslova, teorija neposrednog i posrednog prouzrok ovanj a kao i teorija adckvatne uzroCnosti. U svitn tim tcorij3.lna prisutno је nastoj anj e da se ograniCi preveJika odgovomost koja Ы proizlazila iz filozof.skog uёenja о u zroCnoj vezi, odnosno da se osujeti pn:H-'Щi odgovornos t i za naju daljen ije posfedice ёovckove radnje.l.39 )

,

Od brojnih teorija о uzrocnoj vezi najznai.'ajnija је teorija adekvatne uzrocnosti koja је, kao najrasprostтanjenije ucenje о uzroёnoj vezj, prihvaceoa i u пasem pravu. Prema toj teoriji, uzrokom stete smatтa se sa mo onaj dogadaj cijem redovnom dejstvu odgovara koDkretna steta, tj. kojj је adekvatan stetj. Necinjenje kao uzrok stete. U pravnom smislu se i neejnj enje, tj. neradвja ili propustanje nюze smatratj uzrokom stete. Ono, medutim, ве та zвасај uzroka u svakom sluёaju, vec samo ako su ispunjeni odredeni uslovi, i to: ( 1 ) daje lice о cijem necinjenju je rеё Ьilo duzвo da stetu od drugoga odgovarajucom merom otkloni, s tjm sto izvor obaveze· na cinjenje moze Ьiti zakon, oblcaj, staleska pravjJa pona!lanja, ugovor ili po verenje; (2) da ј е to lice Ьilo u mogucoosti da odgovarajuCim cinjenjem stetu spreci ili bar шnаојi. 1 4П C. КRIVICA

1 . Pojam krivice i sposobnost za krivicu Pojam. Pod k:rjvicom se podrazumeva negativna ocena vrednosti covekovog ponasanja, jer se kaze da krivo postupa onaj ko sebl dopu.Sta ponasanj e koje је trebao i morao da jzbegne.141 U tom smislu se ј za lice -

IJ')

Jakov RadiSiC, nav. dclo, �tr. 206.

J akov Radi�iё, nav. dclo, stт. 2 1 0. ! 4 1 Jakov Rudi;j\6, nav. delo, �tr. 214. 1411

92

PRiRUёNJK ZA POLAQANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

koje drugome prouzrokuje stetu kaze da је krivo ako se nije rukovodilo oпim naceliшa koja su 7l! nj ega morala biti шerodavna па temelju obliga cionog odnosa koj i postoji izmedu njega i osteeeпog, Ш па teшelju opstih pravila koja ureduju zaj edпic ki zivot ljudi . l42 Iпаёе, iako se krivica рошiпје jos u tekstovima iz rimskog prava, sve do danas nij e s tvoren j edinstven pojam krivice, koji је opsteprihvacen. Ni u zakoпskim tekstovima se kri vica uopste ne defпise, vec se пpotreЫjava kao pojam koji је opste poznat. Odnos kri,•ice i protivpravne radnje� - Кrivica prctpostavU.u p rotivp�vn� ро� naSanj e Sretnikovo, tako dn se pi tanje da li је on kriv postav]ja tek kad se utv rd 1 da Је on objek tivno protivprnvno postupao, PoSto protivpravna radnja ёini pretpastavku krivice, ncki autori Љ potpuno poistoveCuju, jer zakljuCuju da s.e krivica sastoji iz ёinjen.j a koj� ј� pravno nedopuSteno. Takvo defin1s anje krivice је pogre5no1 jer su protivpravna radnJa 1 krivica dva poscbna usiova odgovornos:ti. Protivpravna mdnja је objektivni, а krivica su bjektivn i uslov imovinskc odgovornosti. Krivica је ocena koja se tiCe utnnog ponaSanja odredcnog lica, koje podrazumcva psЉiёki odnos izvтSioca protiv pravne radc prema toj_ ra . dnj i ј prema S teti kao njenoj posicdici. Ona nije fiziCka, nego duhovna radnja пekog ltca� kaja prcth odi fiziCkoj radnji, pods ti ёe је i njome upt-av!ja. 1 43 Krivica se. dodu Se ispoljava u protivprnvnoj mdnji, ali :sc sa njo1n ле poistoveCuj e (npr. pog re:Sno је reёi dujc neko kriv zЬog toga Sto је druьroш росерао knjigu ili Sto је aStetio tudi autoшabll; ол је kriv zbog tO!"'"U Sto је odluёio du росера knjigџ, odnosno Sto је propuStanj c m duZne pзZnjt: dopustio da dodc do oS:teCeлja automoЫla). Sposobnost и krivicu. Radnja kojom je steta prouzrokovana moze se up isati u krivicu samo \icu Cije је dusevno stanje normalno, tj. samo li cu koje је sposobno za rasudivanje. Takvim se smatra ono lice koje је u stanjt1 da razumпo postupa, odno sno koje је u staпju da shvati zпаёај i do ma3aj svojih postupaka i da njima upravlja. S obzirom n a to, lic a nespo sobпa za rasпdivanje ne mogu Ьiti proglaseпa krivim za svoje radпje, ра sami m tim пi odgovoma za prouzrokovanu stetu. Nisu sposobn i za rasudivanje, u prvoш redu, maloletnici do navrseпc sedme godine zivota (ёl . 1 60. st. 1 . ZOO). I za maloletnike izшedu sedme i cetrnaeste godiпe postoji zakonska pretpostavka da su n esposobni za ra sudivaпje, osim ako se dokaze da su pri prouzrokovanj u stete bili sposobпi za rasudivaвje (с!. 1 60. st. 2. ZOO). Pored navedeвih, п esposobna su za rasudivanje i punoletna lica koja su dus evno bolesna i1i zaosta! og нmnog razvoja (с!. 1 59. st. 1 . Z00).144 �

�

14�

lsto.

1 4Ј Jakov Radiiiii:,

П
Prof. tk Dordc NikoliC: OBLIOAC10NO PRAVO

93

S druge strane, za malo1etпike koji sн navrsili cetmaest godina zivota postoji zakonska pretpostavka da su sposo bni za rasudivanje, tako da od govar-aju рrеша opstim pravilima odgovomosti za stetu (с!. 1 60. st. з. ZOO). 2. OЬiici krivice Razlikuju se dva oЬiika krivice: umisljaj i nehat. U grad an skom pra vu, }� razlikн od krivicnog, ovo razliko vanje nema neki ve6i prakticni znacaJ. lpak, odgovomost za umisljajnп је н izvesnoj meri stroza nego za nehatnн kriVJCU. Uz to, odgovomost za nehatno izazvanu �tetu moze se нgovorom i skljuciti, sto nij e sluёaj i sa umislj ajno prouzrokovaвom stetoш.

а) Umi§ljaj (dolus) Uшi sljaj је vrsta teze krivice koja se jos nazi va zla namera i1i prosto namera. On postoj i kod lica koje svesno i voqno pricinjava stetu drugome. Ь) Nehat ili nepainja (culpa)

. Poj�m. - Nehat је vrsta Ьlaze krivice н poredenju sa uшis1j ajeш, jer ОШIЈ koJI neћatno nanosi stetu drugoшe ёini to bez v!astitog htenja .

Up:kos tome, nehatпo ponasanje вiје s!нcajno, nego skrivl jeno, j er је onaj kOJl se tako ponasao za11emario n eophodnн paznjн . Jer, da se drukёije ро паsао, stetu Ьi predvideo i izbegao.

p � j ��ји ?'еЬ? ispofjit� da Ы se izbeg la krivica u oЬiiku nehata pri o 111 objekttvno mепЈо. NaScm pravu odgovara objck tivno merilo za ne��:· Sto d � nepaZлja postoji uvek kad neko prouzrokuje Stetu a.to Sto nije Ыо pazlJIV koJiko Је trebalo da bu�e prema proseCnom sta n dard u pai.nje. Kod ugovor . _ _ . ?e odt."'VOtnostJ objektJvno шепlо prOJzl azi iz odredbe kojom se od ugovom ika tra;'I;I da se Jedan pre1na dJugom odnose s pa.Znjoш "dobrog privredлika"' odnosno "d obrog dошаСiла" i "dobrog strucnjaka" (cl. 18. ZOO}. Stepenovanje nehata. - Neћat nema uvek isti intenz itet, tako da se moze stepenovati. Zakon о oЬ!igacionim odnosiшa pozna je tri stepena nehata: ( 1 ) grubн пepafuju, (2) oЬicnu nepaznju i (З) od sustvo paznje koja se pok!anj a vlastitim stvariшa. Osnovno је stepeпovanje пehata na grubн i ob1 cnu nepaznju, ali se to raz!ikovanje, s obzirom da је cisto kvaвtitativno, ne шоiе precizп o definisati. Mnogi pisci odreduju sашо pojam grube ne pafuje , dok оЬiспн nepafuju odreduju samo negativno, Ч. kao kao svaku nepaznjн koja пiје grнba. (Ј) Gruba ili Ю·ајпја nepainja (culpa lata). � Ovaj stepen nehata po stoji t> sl ucaj u kad se zanemaruj u najelementamiji zahtevi opreznosti, kad . �ri ocen1. a n e JТ!enJUJe se ubjekttvn

s

PRJ RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

94

se п е vodi racuпa ni о onome sto bi u datim okolnostima moralo Ьiti jasno svakome. Kod паs se оЬiспо kaze da је grubo пepa:llj i\r onaj ko se ne po nasa ni kao iole pazlj iv covek. (2) ОЫспа ili prosta nepainja (culpa levis). Т је onaj stepen nelшta koja је manja od prosecne pamje (paZnja dobrog privrednika ili dobrog domacina), odnosno od paZnje dobrog strucnjaka. Prakticni znacaj razlikovanja izmedu oЬicne i grube nepaznje ogleda se u tome sto se odgovornost za grubu nepaznju izjednacuje sa odgovor noscu za umisljajno izazvanu stetu (culpa lata dolo aequiparatur). Pored toga, neki dumici (npr. poklonodavac, poslugodavac) odgovaraju samo za stetu prouzrokovanu namemo ш grubon1 nepaznjom. (З) Paiinja lwja se polwzuje и sopstvenim poslovima (diligentia quam in suis). Od lica koja drugima cine besplatou uslugu (npr. ostaviprjmcj) zahteva se da se prema dobrima primaoca usluge odnose s paZI1jom koju poklanjaju sopstvenjm poslovima, sto nije objektjvno, vec subjektivno merilo za nepaZnju (culpa levis in concreto) .

D. PROTIVPRAVNOST �TETNE RADNJE Ј.

Pojam pro!ivpravnosti i stanovlste Zakona о obligacionim odnosima Pojam. Protivpravnost u najsirem pravnom smislu oznacava nega --

ciju prava, dok u oЬligacionom pravu ima ne5to uze znacenje, јег oz nacava poпasanje kojim se krse norrne koje, direk!!ю ili indirektno, treba da sprece nanoseпje stete drugome. Pri tome, protivpravnom radпjom krse se, najpre, pravne zabrane ili zapovesti, nezavisno od toga da li su sa dr2ane u norrnama gradanskog, kriviёnog, radnog ili neke druge grane prava. Dovo\jno је da је prekri!ena pravna norma kojom se stite imovjnski interesi pravnih sobjekata ili neimovinski interesi koji su zasticeni imovin skim sankcijama. Pored toga, protivpravпom se smatra ј ona radnja kojom se vreda javni poredak ј moral drustva, kao i ona koja је protjvna pravili ma ume5nosti odredenog poziva (npr. pravila lekarske struke). 145 Pгotivpt·avnost se najSeёCe podudзrз s.a povredoш neCijeg subjektivnog prava Ш pra vno zaStiCeлog interes:a, аН to лiје njena pojmovna pretpostavka, Protivpravno је, лaimc, i ponaSanje kojim sc nc prouzrokuje Steta drugome, nego se svod\ iskljutivo na krS:enje pra vne zabrane ili zapovesti (iniuria ,\•ine damno), s tiш Sto ono nije od i nteresa za obligaciono p1-avo, јег bcz Stete ncma ьrradanskopravne odgovornosti (npr. voZnja automobllu kroz Шl seljeno mesto preko JШtksima!ne brzinc koja је odredena zabranom је protivpravno ро-

na&anjc. ali nije od intercsa nije prouzrokovao Stetu).

za obHgaciono

pravo ako takvim

ponaSanjem vozal

nikorne

Za radnju kojom se drugome prouzrok:uje steta pretpostavlja se da је protivpravna. Та pretpostavka proizlazi iz opste zabrane prouzrokovanja stetc drugome (с!. 1 6. ZOO) i relativnog j e karaktera. Stanoviste Zakona о oЬiigacionim odnosima. Za razliku od mno gih drugih gradanskih zakonika, Zakon о oЬiigacionim odnosima izricito ne predvida da је protivpravna radnja jedan od uslova gradanskopravne odgovomosti, jer је stao na stanoviste da је ona obuhvacena samim poj mom krivice. J 46 Ipak, u pravnoj teoriji preovladuje stav da је protivprav nost stetne radnje poseban us!ov gradanskopravne odgovomosti, kao i da је njeno razdvajanje od krivice ne sашо moguce vec i pozeljno.l47 Smatra se da u prilog tom stavu idu odredbe Zakona о oЬligacionim odnosima koje se odnose na naknadu stete prouzrokovane u numoj odbrani, stanju krajпje nuzde, dopnstene samopomoci i sa pristankom osteeenog, јег su to standardni razlozi iskljucenj a protivpravnosti stetne radnje. 2.

Cinjeniee koje iskljncuju protivpravnost stetne radnje

lzvesne ljudske radnje nemaju obelezje protivpravnosti, jako је njima prouzrokovana steta drugome. То su slucajevi u kojima је, zbog prisustva odredenih cinjenica, iskljucena protivpravnost stetne radnje. АЈј, cinjenice koje iskljucuju protivpravnost stetne radnje iskljucuju istovremeno i krivi cu, jer је protivpravnost stetoe radnje pretpostavka krivice. U nekim slucajevima iskljucenja protivpravnosti radnje, odsustvo . protivpravnosti stetne radпje sprecava nastanak obaveze naknade stete, dok se u drugim steta, ipak, шоrа nadoknaditi, j er to pravicnost zahteva. u cinjenice koje iskljucuju protivpravnost stetne radnje spadaju: vrsenje javne duznosti, vrsenje prava, pristanak ostecenog, nuzna odbrana, stanje nu7.de ј dozvoljcna samopoшoc.

а) Vrsenjejavne duinosti Radnja lica koje vrsi javnu ( sluZЬenu) duznost koja шu је poverena, ukoljko ne izlazi iz okvira svojih ovlas6enja, nije protivpravna nj kad је njome prouzrokovana steta drugome (npr. steta koju prouzrokuje policajac pri нspostavljanju naruseпog javnog reda i mira ili vatrogasac pri gasenju po2ara). нr.

1�) Jakov RadiSiC, щtv, dclo, :;tr. 22 1 .

95

Рrџ[ dr I'Jurdc Nikolic: OBLIOACIONO PRAVO

Slobodan Pcrovit. Komcntar Zakona о oЬiigacionim odnos:ima, l lrnjiga, glavni rcdaktor:

SloЬod<ш PcroviC;Booьrrad, 1995, predgovor.s:tг. XLV.

147 Jakov RadliiiC, nav. dc1o, str. 220-221 .

96

PRJRUCNIК ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISP!ТA

Ь) Vrsenje prava

Vrsenje prava, u granicama koje su odredene zakonom, nije protiv pravno ni kad se njime prouzrokuje steta dшgome. U tom smislн ј е jos u rimskom pravu foпnulisan princip da onaj ko vrsenjem svoga prava dш gome nanese stetu nije duZвn da је nadoknadi (Qui suo iure utitur nemi nem laedit). Medutiш, za razliku od starih prava u kojima је ovaj princip apso!нtizovan, u modemim pravima se нvida da је svacije sнbjektivno pravo ograniёeno sнbjektivnim pravom nekog dшgog, tako da se pri njegovom vrsenju ne smejt1 prekoraciti odredene granice. Prekoracenje tih granica ne smatra se vise upo1тebom, vec z!oupo1тebom prava, njegovom nedozvoljenom upotrebom (Abusus поп est usus, sed corruptela). То znaci da se onaj ko zloupotrebom svog subjektivnog prava prouzrokuje stetu drugoшe ne oslobada odgovomosti, vec duguje naknadu prouzroko vane stete. Zakon о oЬligacionim odnosiшa, u okviru svojih osnovnih nacela, sa drzi i nacelo zabrane zloupotrebe prava. Pri tome, u njemu nije usvojena subjektivna, vec objektivna teorija zloupotrebe prava,1•• jer propisuje da је zabranjeno vrsenje prava iz oЬligacionih odnosa protivпo сЩu zbog koga je ono zakonom ustanovljeno Ш priznato (с!. 13. ZOO). с) Pristanak ostecenog

Jos је u rimskom pravu pristaпak osteceпog na stetпu radnju iskljucivao njenн protivpravnost, sto је i Ьiо s'misao maksime da "onaj koji pristaje ne trpi nepravdu" ( Volenti поп fit iniuria). U tom smislu se i u Zakoпu о oЬligacioпim odпosima predvida da kad "ko na svoju stetu dozvoli dn1goшe predнzimanje neke radnje, ne moze od njega zaћtevati naknadu stete prouzrokovane tom radnj om" (с!. 1 63. st. 1 ). Da Ьi pristanak ostecenog moga da iskljuci protivpravnost stetne ra dnje, neophodno је da sн ispunjeni sledeci uslovi: (1) Pristanak treba da potice od strane poslovno sposobnog lica. Pristanak osteceпog је jedan vid raspolaganja pravom na naknadu stete, odnosno odricanje ш1apred od tog prava, na sta ј е ovlasceno samo poslov no sposobno lice; (2) Pristanak treba daje dat pre nego sto је preduzeta stetna radnja. - Ako osteceni pristaпe na stetu posle preduzete stetпe radпje, taj пaknad1411 Рrсша :шbjckti\'noj tc01·ij i zloupotrcbд pr'ltva po:\toji kad ncko 1)VOjc prнvo vr�i ЪokljuCivo u namcri d1:1 drџgomc naпcsc Stc!tl, dok ро objckrivnoj tcoriji ztoupotrcb� pravи postoji k
Prof. dr Eloпtc NikoliC: OBLJGACIONO PRAVO

97

пi pristaпak пеmа retroaktivno dejstvo, tako da preduzeta stetna raduj a ostaje protivpravna. Medutim, ako nema dejstvo pristaпka, naknadna sa glasпost mo'i:e imati dejstvo oprostaja dнga; (3) Pristanak se moie dati samo za stetu koja nije prouzrolwvana ra dnjom koja је zafwnom zabranjena. U skladu sa takvim opredeljenjem izricito se predvida da је nistava izjava ostecenika kojom је pristao da mu se uёin! stet� �adnjo� koja је zakonoш zabranjena (с!. 1 63 . st. 2. ZOO). Takav Је slucaJ sa pпstankom па prouzrokovaпje stete radпjom koja pred stavlja krivicпo delo, odnosno na pravnom dobru kojeg se covek ne moze punovazno odreCi (npr. pristanak na ubistvo}. d) Nuina odbrana Nufua je ona odbraпa (radnja) koja je neopћodna za zastitu (odbranu) od tнdeg istovremenog i protivpravпog параdа, koji branilac nije skrivio. Napad 1теЬа da bude protivpravan, sto znaci da mora da potice od coveka, kao i da је istovremeп, tj . da је vec otpoceo i da jos traje. Nije neophodno da параd bude uperen па pravno dobro branioca, јег је dopustena i odbra na tudiћ pravпiћ dobara (tzv. nuzna pomoc). S obzirom da пеmа obelezje protivpravnosti, radnja kojom se drugome nanese steta u nuzнoj odbrani ne povlaci odgovomost za prouzrokovaпu ste tu, osim u slucaju prekoracenja nufue odbrane (cl. 1 6 1 . st. 1 . ZOO). То znaci da nufua odЬrana mora Ьiti srazmerna napadu kome se suprotstavlja. Protivpravnost radnje brauioca iskljucena је samo u odнosu на napa daca, ali ne i u odnosu na trece lice. е) Stanje nuide Pod stanjem nuzde podrazumeva se opasnost iz koje se necije pravno zasticeno dobro ne moze drukcije spasiti, osim povredom pravno za8ticeпog dobra nekog drugog. Opasnost ne mora Ьiti пi protivpravнa, пi skrivljena, а moze pretiti dobrima lica koje preduzima radnju spasavanja ili dobrima пekog drugog lica (tzv. pomoc u пuzdi). Stanje ш1zde odlikuje to sto se ugrozeno pravno dobro moze spasiti samo ро cenu da se povredi tude pravno dobro, s tim sto је takva povreda dozvoljena samo ako је vre dпost spasenog dobra нesrazmemo veca od опоg koje se zrtvuje. Које је dobro vece vredпosti fakticko је pitanje, ali su nacelno licna dobra covekova vrednija od imoviпskih. Stanje nuzde iskljucuje protivpravnost radnje spasavaпja, sto zпaCi da је ta radnja pravno dopusteпa. Medutim, u svim pravnim sistemima se za stetu prouzrokovanu u stanju nuzde ne vezнju iste pravne posledice. Jedni

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

98

odЬijaju svaku mogucnost naknade takve �tete, dok se и drugim, ona nacelno nadoknadнje. Na ovom drugom stanovistu stoji i Zakon о obliga cionim odпosima koji propisuje da o�teceni moze zahtevati naknadu od li ca koje је krivo za nastanak opasnosti stete, ili od lica od kojih је steta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vise od koristi koju sи imala od toga (с!. 1 6 1 . st. 2). Pored toga, pravo na naknadu stete kojoj se razumno izlozilo, priznaje se i licu koje pretrpi stetu otklanjajuci od drugog opa snost stete (cl. 1 6 1 . st. З). ј) Dozvo/jena samopomoc Pod dozvoljenom sarnopomoci podrazumeva se pravo svakog Iica da, pod odredcnim иslovima, zrtvuj e dobro duZпikovo, da bi otklonio povredu prava koje ima prema duZпiku. U tom slucajи iskljucena је protivpravnost stetne radпje, tako da onaj ko је u stanjп dozvoljene sarnopomoci prouzro kovao stetu licu koje је izazvalo potrebu samopomoci, nije duZвn da је na dokoadi (С!. 1 62. st. 1 . ZOO). Za primenu samopomoci, odnosno da Ьi ona Ьila dopustena potrebno је da se ispune sledeci uslovi: ( 1 ) da neposredno preti opasnost ро pravo nekog lica; (2) da је zastita prava kojoj se priЬegava nuzna; (З) da nacin otklanjanj a povrede prava treba da odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost (cl. 1 62. st. 2. ZOO). Dozvoljena samopomoc postoji kad osteeeni oduzme k!juceve auto mobi!a Ш probu�i gumu na vozilu da Ьi sprecio duznikovo bekstvo, kao i sћ!сај kad osteceni zadrzi tudu zivotinju koja mu је prouzrokovala stetu. Ш.

1.

ODGOVORNOST ZA DRUGOG

Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornostl za drugog Pojam. Pod odgovomoscu za drugog podrazumeva se takva odgo vomost kod koje jedno 1ice odgovara za stetu koju prouzrokuje drugo lice. Kod ove odgovornosti, pored stetnika i ostecenog, ucesnik oЬligacionog odnosa је i odgovorno lice, sto је lice koje nije prouzrokovalo stetu, a!i za nju odgovara. Inace, odgovornost za drugog predstavlja izuzetak od pravi !a da је imovinska odgovornost, ро pravilu, odgovornost za svoje radnje. Opravdanje. Odgovomost za drugog opravdava se posebnim od nosiш izmedu stetnika i odgovomog lica. То је, oЬicno, odnos zavisnosti i podredenosti ili odnos iz kojeg proizlazi пеkа obaveza za odgovorno lice koju ono zапешаrнј е. -

-

Prof. dr fЈоп1с NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

99

U svakom s!ucaju, odgovornost za drugog predvida se u interesu ostecenog, jer mu se ovom odgovomoseu omogucuje da пaplati stetu koja mu је prouzrokovama. Pravno regulisзnje. Odgovomost za drugog nije regulisana jedin stvenim pravi!ima, vec se posebno regulisu pojedini njeni slucajevi iz medu kojih postoje znacajne razlike. · Zakon о .oЬJigacionim odnosima u okviru dva·posebna odseka regu !ise, најрrе; odgovornost za drugog, tj. odgovomost za dusevno bolesne i zaosta!e и иmnom razvoju, kao i odgovomost za maloletnike, а zatim i od govomost preduzeca i drugih pravnih lica prema trecem. 2. Odgovornost za maloletna licз

Maloletnici oЬicno nisu sposobni za rasudivanje, tako da ne mogu Ьiti odgovami za stetu koju prouzrokuju. Medиtim, moralni i pravno-politicki ra7Jozi zahtevaj u da za stetu koju prouzrokпju maloletnici odg{)varaju ona lica koja su vrsil
Odgovornost roditelja. Odgovornost roditelja za svoje maloletno dete zavisi od uzrasta maloletnika. Za stetu koju prouzrokuje ma!o!etnik do navrsene sedme godine, roditelji odgovaraju bez obzira na krivicи (cl. 1 65. st. 'i . ZOO). Oni se mogu osloboditi odgovomosti ako postoje razlozi koji iskljuёuju odgovomost bez obzira na krivicu (с!. 1 65. st. 2. ZOO), kao i u s!ueaju kad је steta nastala dok је dete Ьilo povereno drugom licи i ako · za nјп odgovara to lice (с!. 165. st. З . ZOO). Za stetu kојн prouzrokuje maloletnik koji је navrsio sedarn godina, roditelji odgovaraju ро osnovu pretpostav!jene krivice, tj. ako ne dokafu d a j e steta nastala bez njihove krivice (с!. 165. st. З . ZOO). Ova odgovor nost postoji za svo vreme maloletstva, \ј. sve dok malo!etnik ne dostigne punoletstvo. -

·

·

Odgovornost roditelja za svoju maloletnu decu objaSnjava se tiшe Sto su oni zanetna s:Шпшја о peci,. S 9 bzirom da tu obavezu imaju оЬа roditeJjз, оЬа su solidarno odgovorna za stetu koju njihovo dete prouzrokuj e drugo.ne (ёl. 166. ZOO). U sluCaju kad roditelj i Zive odvojeno1 odgovoranjc sюno roditelj kod koga se dete ri:alazi ili kоше је povereno u vreme prouzrokovanj.a Stete. rili obavczu nadzora i

PRIRUCNIK 7Ј\ POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

228

mocstv.u sшatrati . ;:Ја .trifje do izvrsenja .pravnqg pqsla .lщji је, p;momocnik Ьio duZan da :preduZne. . . , , ., , _ , , ! · �'1 - . : · : , · !- , : � " ; " . Za тaz,!Hrui od orugih ugovora;,u.ugovor. q. p;momoestvu �е jcarakteri sticшD.·da njtstvщ 'Vlastбdavacl n\oze· da opozoveJ •a:punomocnik &. <>tkaZ.e puno ·nioCj�, \§ttlч:tovodi d0'pres!anka.•ugC>v<>M· о· punomocstvu:.·Poroo Юgа; na ttajмje:ug<>wta:o pttircн:fiocstvu· ritioo t smtt vlastpdavьa Љ pu\:ioп\oёnika, :J.<'a<'> i gublW< •nj�h<J'ky:юslotJfi�Sisp!:J!i€1\!IO@stiJ
�

·

na

·

0:-.!xv ,,, l;t\ ;н; i 'l1il 1 ·,1 ,:1-, r - :\ J ··�'- ! ! ': t J i , : : ' :.' 1 . Olpunomoest'Y.u i , ··· , . ;. · ,, · : . . iugo'vв11a def.in"o o , , ,,, 1 з, Neposredn · ···Neposr�lltrЬ'' tlejMM:I\' ·odrio!irio 'dej5t\)o zffldjucerija 'ugb'Vota : о puno" rn'OcstvU' '6gied�t1sёЋ' z1ts\:i:iv'anjU 'li'bЩ�itci6hbg' tjdtibs!t· i2medu vlastodavca i puЬ.btrioёiiikil.' 'Iz'to�' odn\:J'sa1pto!Zlaie)"pt& '�vegЩ' o'dre\1-erн!'obl!vezё 1za pиьomocriil<.d :·�щ �kб' је zakljuceit ll.ad·ugovoг i;A 'na.l
·

o!->taпнl:t \ t> a .

"

·

·

V6ra. р punomocstvu ogleda se u obavez�ma koJe tz tog ugovora nasti(IJU . '' ' i za vfastodavёa " : :," { 1 kako zil . . Sve pU:Mmocrlika' ·i ' vlast()davci! poф1d�the 'sii s'a odgova "

' '

'

•

li!kЬ,

•

• '

"

•

•

•

'

. •

1 ·пJt6goda�ca� ta'\'? .'da �е, 'u 'nedostatk:u rajuci� olia.Veziilia , p�seb'nog :d�jslv�·: ugovoia 1 о puno ' cs o redbe u, mo 1 ugovora o na1�gu koj� .se () nose: Ч!! oqgovar�J.I.l.Ce obaveze , nalog9.d avq�: U tш1;t..'smislu se i u korist punomocnika primenjuje odrooba о р�аVЏ �.ti1�e p��dvida, u ,!).orist I!alog?primca . . , ·.

t!r

�

�

k,oJe){

. :' , 1 _ 1 ,;1� · '\ , . , 1 �-. 1 , . , ; ,: , 4. I'osredno dejstvo ugov!Jra о punomocs�vu . �i-•

,

, �-.· ; < ! . ; 1 :" : ' ' ·I;'qsr: P PI/'11dejstvo, odnosno dejstvo izvrsenja ugovora о punomocstvu ,. ; oglooa se u dejstvu pravпog posla koji је punonюcnik zakljucio u ime vla stod!tVr
:

,ч·;!" ,

н : ":':' � ! ; :,

.

'

·-

. •

!·

. -- . - � ' ·.

: " ' ·; . " '

'

;

·::

;

.

·

'

;;;

"

Punomocnik је delao .u ime vlastodavca i u granicama puuo mocJ;s. U sluёaju kad pU!lOmocnik, u granicama punomocja, preduzme sa tre6im licem pravni posao u ime vlastodavca, preduzeti pravni posao ·

Prof. dr Dort1c Niku!it: OBL1GACIONO PRAVO

101

s e onaj koji је Ьiо duzan d a vodi nadzor nad stetnikoш oslobada odgovor nosti ako dokaze da је vrsio nadzor na koji је obavezan ili da Ы steta na stala i pri brizljivom vrsenju nadzora (cl. 1 64. st. 2. ZOO). . DuSevno �юJesno lice, odnosn? Нсе zaosta!og umnog razvoja odgovorno је zn Stetu kOJU prouzrokuje za Yreme tzv. svctlth trenutakaJ а moZ:e blti obavezano da nadoknadi Stetu i ро osnovu praviёnosti.

3. Odgovornost preduzeea i

drugih pravnih lica prema treC:em

а) Odgovornost preduzeca za svoje zaposlene

Pojam. - Odgovomost sa stetu koju zaposleni prouzrokuju na radu Ш

u vezi sa radoш, regulisana је, pre svega, Zakonom о oЬiigacioniш odno siшa, koji propisuje da је za stetn koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje !recem licu, odgovorno preduzece u kojem је ?.aposleni radio u trenutku prouzrokovanja stete (cl. 1 70. st. 1 . ZOO). Uslovi. Za nastanak ove odgovornosti preduzeca momjп se ispuniti sledeei uslovi: ( 1 ) da је slein prouzrokovao zaposleni preduzeca, tj. lice koje је zastюvalo radni osnos sa proouzecem; (2) da је steta prouzrokova na treceш licu, sto mogu Ьiti pojedinci ш pravna lica, s tim sto pojedinci mogu Ьiti kako lica van preduzeca, tako i ostali radnici preduzeca, ali ne i samo preduzece; i (З) da је steta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom, tj. za vreme radnog vremena, na radnom mestn i u delokrugu poslova koji su zaposlenom povereni. Osnov odgovornosti. - Preduzeee se moze osloboditi odgovomosti sапю "ako dokaze da је zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako је trebalo" (с!. 170. st. 1 . ZOO), sto znaci da је odgovomost predu zeca subjektivna, jer је zasnovana na pretpostavljeпoj krivici zaposleпog. Zapos!eni se smatra delom preduzeca, tako da se preduzece ne moze oslo boditi odgovoшosti dokazujuci da ono nije krivo, tj. da је pokazalo po trebnu pazвju pri izboru radnika, davalo mu potrebпa uputstva i vrsilo po treban nadzor. Neposredna odgovornost zaposlenog. - Ostecenom u prvom redu odgovara preduzeee, ali on ima pravo da zahteva naknadu stete i nepo sredllo od zapos!enog, ako је ovaj stetn prouzrokovao nашешо (cl. 1 70. st. 2. ZOO). U tom slucaju preduzece i zaposleni odgovaraju ostecenom solidarno. Pravo rcgresa. Preduzece koje је isplatilo naknadu osteceвom, ima pravo regresa prema zaposlenoщ samo u slucaju kad је zaposleni prou?..rokovao stetu namemo ili krajnjom nepaZ:njom, s tim sto se to pravo

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

preduzeca ne regulise Zakonom о oЬligacioniш odnosima, vec Zakonoш о radu . • so Odgovornost drugih lica. - Na isti nacin regulise se i odgovomost ostalih poslodavaca, s tim sto se upotpunjuje odredbom kojom se predvida da pos!odavac ima pravo regresa prema zaposlenom koji је stetu prouzro kovao namerno ili krajnjom nepafujom, kao i odredbom da to pravo po slodavca prema zaposlenom zastareva u roku od sest meseci od dana isplacene naknade stete (cl. 1 7 1 . st. З. ZOO). Ь) Odgovornoslpщvnog lica za sletu kojuprouzrokuje njegov organ

Pojam. Pravna lica deluju preko svojih organa, tako da se radnj e or gana smatraju radnjama samog pravnog lica. Samo је preko svojih organa ono t! stanju da ispolji svoju volju, odnosno da preuzme obavezu prema trecima ili da od njih stekne pravo. Zbog toga је sasvim logicno sto se pro pisuje da pravno lice odgovara za stetu koju njegov organ prouzrokuje trecem licu u vrsenju Ш u vezi sa vrsenjem svojih funkcija (Cl. 172. st. 1 . ZOO). Uslovi. Da bi pravno lice Ьilo odgovorno za stetu koju prouzrokuje njegov organ, neophodнo је da se ispune dva uslova: (1) da је stetu prouzrokovao organ pravnog lica (inokosпi ili kolegijalni), pri cemu to svojstvo moze imati samo onaj ko је propisno izabran Ш postavljeп, bez obzira da li је, kao takav, upisaп u neki registar; i (2) da је organ prouzro kovao stetu u vrsenju ili u vezi sa vrsenjem svojih funkcija. Pravno !ice песе odgovarati za stetu koju prouzrokuje lice koje nema svojstvo organa (npr. uzurpator), kao ni za stetu koju нjegov organ prouzrokuje van svoje funkcije organa (npr. direktor na izletu za vreme vikeпda sluzbenim kolima povedi pesaka). Osnov odgovornosti. Za stetu koju njegov organ prouzrokuje treciш licirna, pravno lice odgovara bez obzira na svoju krivicu, tj. objek tivno, s tim sto se smatra da radnja organa, osim ako је u pitaнju ko risceпje ораsне stvari, treba da ima karakter delikta.t51 Pravo regrcsa - Pravno lice koje је isplatilo naknadu ostecenom, ima pravo na naknadu od lica koje је stetu skrivilo namerno Ш krajnjom nepaznjom, s tiш sto to pravo zastareva н roku od sest meseci od dana isplacene naknade stete (с!. 1 72. st. 2. i З. ZOO). .

1511 V Cl. 95. sl. 7. Zt�kona о nidu ('�SI.uZЬcni ghtsnik RS'\ br. 70/0l ). ш Jakov RadiSiC, nav, dclo, str. 243,

Pruf.

�r Dordc Nikolie: OBUOACIONO PRAVO

103

IV. ODGOVORNOST ZA �TETU OD OPASNE STVARI I OPASNE DELAТNOSТI

Nastanak. Ova vrsta odgovomosti nasta!a је u 19. veku i vezuje se za pojavu novih tehnickih pronalazaka, koji nalaze siroku primenu kako u procesu proizvodnje, tako i u saobracaju na zem1ji, vodi i u vazduhu. Pri шena tih novih tehnickih pronalazaka izaziva ceste stete, koje i ро svom oblmu postaju sve vece i vece. U takviш uslovima odgovomost zasnovana na krivici nij e Ьi!а dovoljna za efikasnu zastitu ostecenih lica, tako da se, najpre kroz partikularno zakoнodavstvo, а kasnije i kroz pojedine gradan ske zakonike, uvodi odgovomost za stetu koja postoji nezavisno od krivice. Nacin predviдanja. - Odgovornost koja postoji bez obzira na krivicu u se nekim pravima, ciji primer s!edi i Zakon о oЬ!igacionim odnosima, predvida na opsti naCin, q. putem jedne geпeralne klauzule о odgovornosti za stetu prouzrokovaнu upotrebom opasnih stvari ili obavljanjem opasnih delatnosti. Medutim, u drugim pravima se, umesto generalne k1auzu1e, primenjuje princip numerus clausus, tako da odgovornost nezavisno od krivice postoji samo u onim slucajevima koji su predvideni zakonom, tj. sашо za tac!lo odredene stvari. Opasna stvar i opasna delatnost. - Odgovornost koja postoji bez ob zira na krivicu Zakon о obligacionim odnosima vezuje za opasne stvari i opasne delatnosti, a!i on ne sadrZi definiciju tih pojmova. Za njihovo razu mevaнje treba poci od opasnosti uopste, pod kojom se podrazumeva objek tivna mogucnost ili verovatnoca nastupanja slete. Sa tog stanovista, svaka stvar se шоzе sшatrati opasnom, јег se svakom stvari mo�e pruzrokovati пеkа steta. Medutim, prema pravilima odgovornosti za opasne stvari, opa sniш se ne sшatraju sve stvari, vee samo one stvari od kojiЬ preti preko шenla opasnost stete. 1 52 Definiciju opasne stvari sadr�i i Skica za zakonik о obligacijaшa i ugovorima profesora Konstantiпovica u kojoj stoji da su ораsпе "pokretne ili nepokretne stvari, ciji polozaj, ili upotreba, ili osoЬine, Ш sarno postojanje predstvljaju povecanu opasnost stete za okolinu" (cl. 136. st. 1 ). Od takvih stvari potice rizik stete koji se пе moze uvek izbeci ni pri пајvесој mogucoj paznji, tako da ih upravo to i cini орщшim. Ројаш opasne stvari је, inaCe, jcdan prt:iVni standard, tj . elastiёan i direktivan pojam, Ciji su okviri promcnljivj. 1 53 Zbog toga је neшoguCe saCiniti jedan potpun sp isak opasnih

1 51 J akov Radbli6, nnv. dclo, :�tr. 244. 1 53 U тот smi�lll, nckc stvu1·i :-ou ораsвс Jlanju krctanja Ш morovanja, kao i u :zavis1юsti od toga kako је parkiншa (npr automobll).

104

PR!RUCNIK ZA POLAQANJE PRA VOSUDNOQ ISPIТA

stvari, tako da odgovor na pitanje da li је neka stvar opasna u svakom konkretnom s1uCaju daje sud, rukovodeCi se navedenim apsrraktniш kriterij umom i sudskoш praksoш. l opasna delatnost moze se definisati kao svaka delatnost covekova od

koje preti prekoшema opasnost stete. 1 . Opsta pravila о odgovornosti za stetu od opasne stvari i opasne de\atnosti а) Uslovi odgovornosti Odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ne zasniva se na kri vici, vec na stvorenom riziku. То је, dakle, objektivna odgovornost, za ciji nastanak su neophodna dva uslova objektivne prirode: (1) steta i (2) uzrocna veza izmedu upotrebe opasne stvari, odnosno obavljanja opasne delamosti i nastale stete. Postojanje stete, kao i okolnost da је ona nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnoscu, treba da dokaze osteeeni. Ali, on ne mora da dokaze i da је opasna stvar, odnosno opasna delatnost uzrok stete, jer postoji oboriva zakonska pretpostavka da steta nastala u vezi sa opa snom stvari, odnosno opasnom delatnoscu potice od te stvari, odnosno de latnosti (cl. 173. ZOO). Ь) Odgovorna lica lmalac opasne stvari i lice koje obavlja opasnu de\atuost. - Pravi lo је da za stetu od opasne stvari odgovara njen imalac, а za stetn od opa sne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (с!. 1 74. ZOO). Ј dok lice koje se bavi opasnom dclзtnoSCu nije tcSko odrediti, pitanje ko se sшatra imaocCin opasne stvari izaziva izvesne nedoumice. Jedni smatraju da se pod imaocern po drazu111eva vlasnik stvori,l54 dok drugi mis1e da izrazi '1ima1ac" ј "d�alac" iшaju istovetno zпaCenje.15S Pri tшne, odgovornost imaocajc sasvim logiёna ne samo zbog toga Sto оп, ро pravilu, ima neposrednu korist od stvari , vеё i zato Sto poseduje vlast raspolaganja nјоше i u stanju је da otk1oni opгsnost Stcte.. Protivpravni dnalac stvari. - Ukoliko је imaocu oduzeta opasna

stvar na protivpravan nacin, tj. mimo njegovog znanja i volje, za stetu koja od nje potice ne odgovara on, nego onaj koji mu је oduzeo opasnu stvar (С!. 175. ZOO). U tom slucaju, sasvim је logicno sto prestaje odgovomost imaoca, jer је mimo svoje volje Iisen drzavine i mogucnosti da stvar nad gleda i kontrolise. Medиtim, ako је imalac svojom kгivicom omoguCio protivpravnom drzaocu da dode u posed opasne stvari (npr. ostavio је Ш

LjuЫSa MHo�t.:viC, nav. dclo, 11:tr. 1 7 8 ј Bogdan LQza, rшv. dclo, str. 227. Radi�iC, nav. delo, str. 247.

ш Jako\•

Prof. dr Bort!c NikoliC:

OBLIGACIONO PRA VO

105

kljиceve и nezakljucanom automoЬilи), onda i on odgovara solidarno sa protivpravnim drzaocem. Lice u sluzЬi imaoca. Imalac moze opasnu stvar predati licu koje је kod njega zaposleno da је upotreЬijava ili сиvа u njegovom interesu. U tom slucaju za stetn koju opasna stvar prouzrokuje dok se nalazila pod kontrolom Ш nadzorom njegovog zaposlenog, odgovara imalac opasne stvari, jer zaposleni opasnи stvar ne drZi radi svoje koristi, vec radi koristi koju izvlaci nјеп imalac. Pored imaoca, i lice и njegovoj sluzЬi moze od govarati ostecenom, ali samo ako mu је stetu prouzrokovalo namerno (с!. 170. st. 2. ZOO). U sluёaju kad zapo.s)eni prouzrokuje Stetu neovlaSCenom upotrehom opasne stvari koju пш је poverio imalac, on odgovara za tu Stetu samo ako је kriv)56 Solidamo s njim odgovara objektivno i imalac opasne stvari, s ti1n S.to mu pripada pravo na regres. Ј57

Predaja stvari trecem \icu. Imalac шоzе poveriti opasnu stvar i li cu koje nije u njegovoj sluzЬi, s tim sto se to poveravanje opasne stvari vrsi radi njene upotrebe (npr. predaja zakupcu, poslugoprimcu) ili bez ov lascenj a da se ona upotreЬijava (npr. predaja majstoru radi opravke). Sva ta lica, koja se uslovno nazivaju ovlascenim drzaocima opasne stvari, imaju obavezu da opasnu stvar nadgledaju, ра zato odgovaraju za stetu koju ona izazove dok је pod njihovom kontrolom. S obzirom da ovla8ceni drzaoci odgovaraju umesto imaoca (с!. 1 76. st. 1 . ZOO), jasno ј е da i oni, kao i imaoci, odgovarajи Ьеz obzira na krivieu. Pored ovlascenog driaoca, odgovarace solidarno i imalac stvari, ako је steta proizasla iz neke skrivene шаnе ili skrivenog svoj stva stvari na koje imalac nije skrenиo paZпju drZэocu (С!. 1 76. st. 2. ZOO). Radi se, inace, о skriveнim manama i svojstvima za koje је imalac znao ili је mo rao znati. Ovlasceni drialac koji је isplatio naknadu osteeeniku, ima pravo da zahteva сео njen iznos od imaoca (cl. 1 76. st. З. ZOO). U slucaju kad imalac poveri opasnu stvar lieu koje nije osposoЬ\jeno Ш nije ovlasceno da njome rukuje, on је iskljuёivo odgovoran za stetu od te stvari (с!. 1 76. st. 4. ZOO). с) Oslobodenje od odgovornosti Okolnosti koje iskljucuju odgovornost. - Imalac odnosno dnalac moze se sloboditi odgovornosti za stetu od opasne stvari ako је steta od nje иslovljena odredenim okolnostima. U te okolnosti spadaju: ( 1 ) visa si la, (2) radnja ostecenog i (3) radnja treceg lica. 1:1r. Jakov Radi�iC, n.tv, dclo, sir. 249.

1 57 (:->to,

106

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPПA

Visa sila. - Imalac opasne stvari oslobada se odgovomosti ako do kaze da steta potice "od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, а cije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeci ili otkloniti" (с!. 1 77. st. 1 . ZOO). U zakonu se, inaёe, ne koristi izraz "visa sila", ali је ocigledno da је zako nodavac imao u vidu visu silu, pod kojom se podrazumeva spoljnji do gadajaj, koj i je istovremeno izvanredan i neotklonjiv. Radnja ostccenog. Imalac se oslobada odgovomosti za stetu od ораsпе stvari ako dokaze da је steta nastala iskljuёivo radnjom ostece11ika, koju 011 nije mogao predvideti i cije posledice nije mogao izbeci ili otklo11iti (с!. 177. st. 2. ZOO. U zakonskoj odredbi se ne koristi izraz "krivica ostece11og", vec "radnja ostecenog", da Ьi se stavio akcenat na objektiv nom dopri11osп ostecenog nastanku stete, sto z11aёi da је neЬitno da li је on sposoba11 za rasпdivanje, od11os11o da li је 11jegovo ponasanje skrivlje11o (11pr. i rad11ja deteta koje nije sposob11o za rasudivanje moze iskljuёiti od govomost imaoca opas11e stvari). Pri tome, rad11ja ostece11og mora Ьiti takva da ima obelezja vise sile, tj. da је imalac opasne stvari nije mogao predvideti i da 11је11е posledice 11ije mogao izbeCi ili otklo11iti. Zbog radnje ostece11og imalac se u potpunosti oslobada odgovomosti samo ako је ona iskljucivi uzrok stete. Ali, ako је ostece11i samo delimiё11o dopri11eo 11astaпlш stete, imalac se os!obada odgovomosti delimic11o, tj. srazmemo (ёl. 177. st. З . ZOO). Radnja treceg Iica. - lmalac se oslobada odgovomosti za stetu od opas11e stvari i ako dokaze da је steta nastala iskljuёivo radnjom treceg li ca, koju on 11ije mogao predvideti i ёiје posledice 11ije mogao izbeci ili otkloniti (ё!. 1 77. st. 2. ZOO). Radnja treceg lica 11е mora Ьiti skrivlje11a, ali za imaoca opas11e stvari mora imati svojstva vise sile. Ako је steta od opasne stvari nastala iskljuёivo radnjom treceg lica, ono је jedino za 11ju odgovomo, а imalac opasne stvari potpuno se oslo bada odgovomosti. Medutim, rad11ja treceg lica koja је samo delimiёni uzrok stete, ne dovodi do umanjenja odgovomosti imaoca opasne stvari, jer u tom sluёaju trece lice odgovara ostece11iku solidamo sa iшaocem opas11e stvari, s tim sto је duz11o da s11osi nak11adu srazmerno tezini svoje krivice (ё!. 177. st. 4. ZOO), odnos11o svom doprinosu nastanku stete. -

2.

Odgovornost u slucaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu Udcs motornih vozila i vidovi odgovornosti. - U slucaju udesa mo

tomi!J vozila t1 pokretu, do kojeg оЬiспо dolazi prilikom sudara dva ili vise vozila, ali је оп moguc i bez sudara, stetu trepe 11е samo imaoci vozila, vec

Pru[ Ur Dоп:Јс Niko1iC:

OBLIGACIONO PRAVO

107

i treca lica (прr. putnici u vozilu, pesaci). Pri tome, za 11aknadu stete tim dvema kategorijama lica ne vaze ista pravila. Jedna se predvidajн za regu !lsaпJe medusobпe odgovomosti imaoca vozila, а druga za regulisanje od govomostl 1maoca prema trecim licima. Medusobna odgovornost imaoca. Na medusob11u odgovomost . 1maoca motom1h vozila prime11juju se pravila о odgovomosti ро osnovu kпvice, sto znaёi da se pita11je obestece11ja ostvaruje na pla11u subjektivпe odgovomostl, шkо se radl о steti prouzrokovanoj opasl1im stvarima. Ako је do udesa doslo iskljuёivom krivicom jed11og imaoca on s11o si svoju stetu i duguje naknadu stete koju је prouzrokovao drug;m imao cu (ё!. 1 78. st. 1 . ZOO). U slucaju obostra11e krivice, svaki imalac odgo vara za ukup11u stetu koju su oni pretrpeli srazmemo stepe11u svoje krivi ce (с!. 1 78. st. 2). Ako nema krivice ni jednog od njih, imaoci odgova raJu na ravпe delove, ukoliko razlozi pravic11osti 11е zahtevaju nesto dru go (cl. 1 78 . st. З . ZOO). -

Odgovornost imaoca prema trecim Iicima. - Prema trecim ostecenim licima imaoci vozila koja sп uёestvovala u udesu odgovaraju nezav1s11o od kпv1ce, s tim sto је njihova odgovomost solidama. Pri tome pravilo о solidaпюj odgovornosti predvida\ se u vecini zemalja da Ьi se ро : boljsao polozaj ostecel1og. То znaci da S\' ostecel1orn priZI1aje pravo da zahteva ршш naknadu od svakog imaoca, а ovi imaju pravo regresa jeda11 od drugog. 3.

Odgovornost proizvodaca stvari sa nedostatkom Pojam. - Pod odgovomoscu proizvodaca stvari sa nedostatkom po

drazumeva se odgovomost za stetu od stvari sa 11edostatkom svakog lica koje stav1 u _РГОmе� пеlш stvar koju је proizveo, а koja zbog nekog 11edo statka za koJI 011 ШЈе z11ao predstavlja opasnost stete za lica ili stvari (с!. 1 79. st. 1. ZOO) Takvu odgovomost, koja da11as predstavljaju veoma oz : b:lJa11 eko11omsk1 1 prav11i proЬ!em, Zakon о oЬ!igacio11im od11osima regu llse veoma oskudпo, tako da su mnoga prakticna pitanja ostala otvore11a. Medutim, oskudпe odredbe Zakona о oЬligacio11im od11osima precizira11e su 1 dopu11Jel1e Zakoпom о odgovomosti proizvodaca stvari sa nedosta tkom, 1 58 kojim se pravпo regu1isal1je odgovomosti proizvodaca stvari sa 11edostatkom u RepпЬ!ici SrЬiji uskladuje sa propisima Evropske U11ije. Uslovi odgovor11osti. Za 11asta11ak odgovoпюsti za stetu od stvari sa 11edostatkom osteCel1i treba da dokaze da је pretrpeo stetu, da је 1 sк

Zak011 је objavljcn u "SiuZbcnom gla�miku RcpuЬiikc S1·bUc", br. 1 О 1/2005.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

1 08

proizvod iшао nedostatak i da postoji uzrocna veza izшedи proizvoda sa nedostatkoш i pretrp1jene stete.l59 . . . ( 1 ) Proizvod sa nedostatkom. - Za raz1iku od Zakona о оЬ!1gасюшш odnosima и kojem se ne precizira sta se podrazumeva pod stvari, Zakona о odgovornosti proizvodaca stvari sa nedostatkom ogranicava takvu odgo vornost samo na stete od proizvoda sa nedostatkom, s tim sto se pod proizvodom podrazumeva pokretna stvar, od_vojena ili �gradena и drugu pokretnи i1i nepokretnи stvar, kao 1 svaka prшzvedena !11 sakup\Jena ener gija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja: lбO S druge strane, шsи _ _ proizvod и smis1u Zakona о odgovornosh pro1zvodaca stvaп . sa nedostatkoш (с\. З. st. З) osnovni po1joprivredni proizvod1 (prшzvod1 1z zem1jista, stocarstva i riЬarstva). Odgovornost proizvodaca stvari sa nedostatkom pretpostavlja nedo statak proizvoda koji treba da је takav da predstavlja opasnost stete za llca ili stvari. Ne radi se о nedostatku korisnosti, о nepodobnosti proizvoda za uobicajenu ili ugovorenu upotrebu, ve6 о nedostatku proizvoda koji "ne obezbeduje sigurnost koja se s pravom осеkије s obzirom na sve okolno sti, ukljucиjuci i reklamu, svrhu kojoj је namenjen i vreme kada је stavljen u promet". l 61 Prema tome, smatra se da stvar ima nedostatak kad od nJe preti prekomema opasnost stete ро \јиdе i druge stvari. 1 62 . Proizvod moze Ьiti opasan i kad posedиje иоЬiсајеnа svojstva, а\1 ти nedostaje иputstvo za ироtrеЬи, upozorenje na opasna svojstva ili bezbedna ambalaza (с\. 1 79. st. 2. ZOO). (2) Steta od proizvoda sa nedostatkom. - Steta od prшzvoda sa ned o _ statkom naziva se sekundarnom, posrednom ili refleksnom stetom. То ШЈе steta "zbog mane", nego "od mane". Ona obиhvata stetu koju trpi kupa� , odnosno korisnik proizvoda sa nedostatkom, a\i i Ьilo koje trece lice koJe se nade u njegovoj Ьlizini. Zakon 0 oЬ!igacionim odnosima uopste ne ogranicava stetu za kоји је proizvodac stvari sa nedostatkom odgovoran, dok se Zakonom о odgovor nosti proizvodaca stvari sa nedostatkom precizira (с\. 6) da se pod stetom, u smislu tog zakona, podrazumeva "steta proиzrokovana smrcи ili tele snim povredama i steta nasta\a иnistenjem i1i ostecenjem nekog dela _1ШO vine, pod иs1ovom da se on иоЬiсајеnо koristi za licnu upotrebи ili po trosllju i da gaje osteceni u tu svrhи koristio". _

.

Prof. tlr

Dordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

109

(3) Stavljanje stvari и promet. - Zakon о oЬ\igacionim odnosima pre dvida (с\. с\. 1 79. st. 1 ) da је za odgovornost proizvodaca stvari sa nedo statkom neophodno da se stvar stavi и promet, s tim sto se smatra da је stvar stavljena u promet kad proizvodac svojom voljom, na osnovu ugovo ra, prenese drugom vlast da njome raspolaze, odnosno da је иpotreЬ\java, ili kad је jednostavno posalje potrosacи. Ipak, za proizvode koji se na\aze na trzistu, vazi pretpostavka da su stavljeni u promet. lбЗ Odgovorna lica. - Odgovornost za stetu od stvari sa nedostatkom snosi, ро pravi1и, njen proizvodac. Pod proizvodacem se smatra kako "lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", tako i "lice koje se predstavlja kao proizvodac stavljanjem svog imena, zastitnog znaka i\i drugog obe\e:Zavajиceg znaka na proizvod" (tzv. kvazi proizvodac) i "lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji" (uvoznik) . 1 64 U s\исаји kad proizvod ne sadrzi podatke о proizvodacu, prodavac ima po\ozaj proizvodaca, osim ako u razuшnom rokи ne obavesti ostecenog о identitetu proizvodaca, kao sto i и slucaju kad иvozni proizvod ne sadrzi podatke о иvozni\cu, prodavac ima polozaj proizvodaca, iako proizvod sa dгZi podatke о proizvodacи. 1 65 Inace, za stetu od stvari sa nedostatkom odgovara kupcи i prodavac stvari (с\. 488. st. З . ZOO), i to solidarno sa njenim proizvodacem. Osnov odgovornosti. - Za stete koje sи pos\edica nedostataka и kon strukciji ili izradi stvari njen proizvodac odgovara bez obzira na krivi cи, lбб јег proizvodi sa takvim nedostatkom imaju status opasne stvari. On se moze osloboditi odgovornosti ako dokaze da: "nije stavio stvar u pro met; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada је stavio stvar и promet ili da se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatno sti; је nedostatak пastao us\ed usaglasavanja svojstva proizvoda sa propi sanim normama; nivi naucпog i teЬnickog znanja и vreme kad је proizvod stav1jen и promet 11ije omogиcavao otkrivanje nedostatka". 167 Odgovornost za stete иs\ed instrukcijskog nedostatka ili nesigurne ambalaze, zasпiva se na krivici, s tim sto је ogranicena samo na predvidlji ve stete. Jakov RadiSii:, щ1.v. dclo, str. 256.

ёЈ. 2. !'it 1 i 2 . Zakona о odgovomosti proizvodaCa stvari :>а nedo�tatkom. 165 СЈ. 2. �t. З. i 4. Zakoпa о odgovomosti proizvodaёa stvari sa ncdo�tatkom. lr.ti С!. 7. Ztkoлa о odgovomo�ti proizvodaCa stvari !-ii!. nedostatkom izriCito propi�uje da IЮ

1м

IS'!

lf�J llil IЫ

С!. 6. Zakona о odgovomosti proizvodaCa stvari �а ncdo�tatkom. С!. З. st. 1 . i 2. Zakona о odgovoпюsti proizvodaёa stvari sa ncdosl
"pюizvodaC odgovara za Stctu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bcz obzira na to da li је zш10 ncdo�tatak". 1r,7 С!. Х st 1 . Zakoпa о odgovomosti proizvodaCa stvari sa ncdostatkom.

zн

1 10

PRIRUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

Odgovornost prodavca stvari s nedostatkom zasniva se na krivici (с!. 488. st.

З.

ZOO), tako da se on oslobada odgovornosti ako dokaze da nije

mogao иstanoviti da stvar ima nedostatak

Ш osoЬinи koja је Cini opasnom.

Zastarelost potrazivanja naknade stete.

-

Zakonom о oЫigacionim

odnosima nije predviden poseban rok za zastarelost zahteva za naknadи stete od proizvoda sa nedostatkoш, tako da taj zahtev zastareva za vrerne koje је propisano za zastarelost potrazivanja naknade stete

za tri godine

od kada је ostecenik saznao za stetu i identitet proizvodaca, а и svakorn

о odgo ро ugledu na propise Evrop

s\uёаји za pet godina od stetnog dogadaja. Nasиprot torne, Zakon vornosti proizvodaca stvari sa nedostatkom,

ske Unije, propisuje (С\. 1 0), da potrazivanje naknade stete od proizvoda s nedostatkom zastareva za tri godine od kada је osteceni doznao za stetu, nedostatak

i

Pruf. tlт E>on.fc NikotiC: OBLIOACIONO PRAVO

Odgovomo�cи us\ed teroristi�kih akata, javnih demonstracija ili ma nifestcija obиhvacene sи ne samo stete koje nastanu иsled smrti, telesne povrede ili ostecenja zdravalja, vec i stete koje oastanи иsled ostecenja ili иnistenja imovine fizickih lica. Nemajи pravo na naknadи stete ро ovom osnovи organizatori, иcesni

ci, podstrekaci i pomagaci и aktima nasilja cijarna

Pojam.

-

Posebnim slиёajevima odgovomosti obиhvaceno је neko

liko slиcajeva odgovomosti kod kојЉ se donekle odstupa od opstih pravi la odgovomosti.

Slucajevi.

-

U Zakonu

о

ta,

javnih demonstracija ili manifestacija,

priredbi,

(З)

(2)

odgovornost organizatora

odgovornost zbog иskracivanja neophodne pomo6i, (4) odgo

vomost и vezi sa obavezom zakljиёenja иgovora i sa vrsenjem poslova od opsteg interesa

(5)

odgovomost и vezi

1. Odgovornost usled teroristiclrib akata, javnib demonstracija Ш manifestacij a Za stetu nastalu smrcи, telesnom povredom i!i ostecenj em, odnosno unistenjem imovine fizickog lica, predvida se da је odgovoma dгZava ёiji sи organi

ро

vazeciш propisiшa Ьili dнfui da sprece takvи stetu (ё!. 1 80.

st. 1 . ZOO). То nije odgovomost drzave zbog nepravi!nog ili nezakonitog rada njenih organa, ve6 objektivna odgovornost drzave, koja postoji neza visno od propusta njenih organa. Pri tome, s obzirom da sи na teritoriji Re pиЬiike Srblje njeni organi dиzпi da sprecavajи stete иsled teroristiёkih akata, javпih demonstracija ili manifestacija, ona је, kao drzava, i odgo voma za njihovu naknadu.

2. ZOO).

ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplacenog iznosa od lica koje је stetu proиzrokovalo (ёl. 1 80. st.

З), s

tim sto to pravo zastareva и rokovi

ma propisaпim za zastare!ost potrazivanja naknade stete (с!. 1 80. st. 4). 2.

Odgovornost organizatora priredbl

Organizator okupljanja veCeg broja Jjudi u zatvorenom Ш otvorenom pros:toru odgo� vara za S:tetu nastalu smrCu Ш telesnom povredom koju neko pretrpi usJed izvanrednЉ o �?lnos:!i koje u takviш рrШk?ша mogu nastupiti, kao Sto је gЉanje mase) opSti nered i sltcno (с]. 1 8 1 . ZOO). 1 organtz.ator, ako је Steta nastala usled izvanrednЉ okolnosti koje nastup� prilik?tn ok�plj �nja veCeg broja lj udi. odgovara za S:tetu objektivno, tj. bez obzira na kлvtcu, s tJm Sto ЈС nJegova odgovornost ograniCena samo na Stetu nasta!u smrCu iii te lesnoш povredoш.

3. Odgovornost zbog uskracivanja n eop h odn e pomoci

oЬ!igacionim odoosima su kao posebni

slucajevi odgovornosti regulisani : ( 1 ) odgovomost иsled teroristickih aka

terora, javnim demonstra

Zakonom о obligacionim odnosirna izricito se propisuje da drzava

zastareva za vreme od deset godina od dana kada је proizvodac stavio и

V. POSEBNI SLUCAJEVI ODdOVORNOSТI

Ш

manifestacijama koje sи иsmerene па podrivanje иstavnog

иredenja (с!. 1 80. st.

identitet proizvodaёa, а и svakom slucajи ovo po!razivanje

promet proizvod sa nedostatkom.

i

odgovornost pogada lice koje, bez opasnosti ро sebe, uskrati рошоС licu ёф su Ш �diavlje u.ь:oZeni, tako da Нсс Ciji su Zivot Ш zdravlje ugroZeni pretrpi Stetu koj u ЈС usk mt: lac pomoC-t morao predvideti (Cl. 1 82. ZOO). Onaje, inaCe� veoma ograniCena,jer ?с odnost sашо na Stetu nastalu smrCu Ш naruSenjem zdravlja1 bez obzira ла to da li se ona _ l�poiJava u vidu imov inske Ш neimovinske §tete. odnosno sашо na Stctu koj u је odgovorno . . rnoralo predvideti. Ot,.>raniCenje postoji i na planu uzroёno-posie okolnostJma l 1 �e u datнn

�ivot

Ova

d1Cnog odnosa. Ova odgovornost postoji samo ako se utvrdi da Ы pruZanjem рошоСi Steta mogla blti izbegnuta, odnosno daje pomoC: mogla blti pruZcna bez opasnosti za ltce koje је Ы1о 11 moguCnosti da је pruZi. Nedoumice se javijaju i u vezt sa osnovom ove odgovorno sti, aJi preovJaduje stav da је krivicз njen osnov i uslov, s tim Sto postojanje krivice do kazuje oSteCeni .

4. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora Lice koje је ро zakonu oЬavezno da zak1juёi neki ugovor, dtШю је da naknadi Stetu ugovor (СЈ. 183. ZOO). Za nэstanak ove odgovornosti neoplюdno је da oSteCeno lice dokaZe da muje Steta prouzroko vana zЬog odbljanja zakljuёeoja ugovora od strane onog lica koje- је ро zakonu obavezno da zakljuCi ugovor, s tim Sto se odgovorno Jice шоZе osloboditi odgovornosti ako dokaZe da do wkljuёenja uyovora nijc doS1o krivirorn oSteCenog Нса.

ako na zahtev zainteresovanog lica bez od]aganja ne zaktiuCi taj

1 12

PRJRUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa PreduzeCa i druь,ra pravna lica koja vrSe komunalnu Ш drugu s]iёnu delatnost od opSteg interesa odgovaraju za Stetu ako bez opravdanog razloga obustav e ili neredovno vrSe svoju uslugu (С\. ! 84. ZOO). Odgovorno lice se moZe osloЬoditi ove odgovomosti ako dokaie da se ponaSalo kao dobar privrednik i da je iz opravdanog r.az.loga obustavilo Ш лeredov no vrSHo svoju uslugu. Pri tome, smatra se da takve rnzloge treЬa ceniti strogo� od� nosno da pod njih treba podvoditi samo one okolnosti koje ova preduzeCa nisu rnogla spreCiti, otklonitl Ш izbeCi, 1 @ V1. NAКNADA STETE 1. Naknada materijalne stete

а) Pojam i cilj naknade Pojam n aknade. - Pod naknadom stete podrazumeva se otklanjanje stetnih posledica ро ostecenog na racun nekog tre6eg. То se posti�e odgo varajucim davanjem ili cinjenjem, kojim se otklanjaju stetne posledice ро ostecenog. Naknadom se, inaёe, ne mo:l:e otkloniti sama steta, vec se stet ne posledice samo prevaljuju sa ostecenog na odgovornog. Cilj naknade. Cilj naknade је da se ostecenom vrati ono sto је izgu· Ьiо od svojih pravno zaSticenih dobara, odnosno da se na njegovim pravno zasticenim dobrima uspostavi ono stanje koje је postojalo pre nj Љove po viede. S obziroш па to, naknada stete treba da bude jednaka pretrplj enom guЬitku, tj . ekvivalent pretrpljenog gubltka. Posle doЬijene naknade oste6eni ne Ьi trebao ni da ostane siromasnij i, ni da postane bogatiji nego sto Ьi Ьiо da nije pretrpeo stetu. Ь) OЬ/ici naknade Naknada materij alne stete mo�e da se izvrsi na dva nacina: putem na tnra1ne naknade (naturalna restitncija) i davanjem novёane naknade (novcana reparacija). Naturalna restitucija. - Ovaj oЬlik naknade ostvaruje se stvarnim uspostavljanjem onog stanja ostecenog dobra koje је postoja1o pre nego sto је steta nastala (cl. 1 85. st. l . ZOO). То se postize ili davanjem druge stvari umesto unistene, koja је iste vrste i iste vrednosti, Ш povra6ajem iste stvari, ш opravkom ostecene stvari, а kod ostecenja zdravlja ш guЬi tka radne sposobnosti davanj em i1i cinjenjem koje је potrebno radi ponov nog uspostavljanja zdravlja Ш radne sposobnosti. 1nк Jgkov Radi�iC, щtv. dclo, �tr. 267.

1 13

Pruf. dr E>ordc Niko!iC: OBLfGACIONO PRAVO

Novcana naknada. - Ovaj oЬiik naknade ostvaruje se isplatom odredene sume novca, koja predstav!ja vrednost o�tecenog dobra u novcanom oЬiiku. Njome se ne uspostavlja stvamo stanje koje Ь i Ьilo da steta nije pricinjena, vec stanje jednakih ili barem priЬlizno jednakih novcanih vrednosti. Odnos izmedu naturalne restitucije i noveane naknade. Odnos iz medu ova dva oЬiika naknade stete raz!icit je u raznim pravima.I69Zakon о oЬligacionim odnosima daje prednost naturalnoj restituciji,jer propisuje da је odgovomo lice dumo da uspostavi stanje koje је Ьilo pre nego stn је steta nasta!a (С!. 185. st. 1 ). Medutiш, on dopusta i novcanu naknadu, ne samo u s!ueaju ( 1 ) kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uk1anja stetu u potpunosti (с\. 1 85. st. 2), vec i onda (2) kad uspostavljaцje ranijeg stanja nije шoguce, kao i (З) kad sud smatra da nije numo da to ёini odgovomo lice (с!. 1 85. st. 3). Naturnlna restitucija propisana је u intcresu oSteCenog, jer se an nјоше bolje i patpu� nije obeSteCuje. Zato је опа obavezna samo za §tetnika, dok o�teёeni ima prзvo izborэ., tako da moZ:e da zзhteva naknadu u novcu, osi m и s uCaj u kad okolnosti datog sJuCaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (с!. 185. st. 4).

l

Naknada u obliku novcane rente. Naknada stete u oЬliku noveane rente је poseban naCin naknade materijalne stete pod kojim se podrazumeva novcana naknada ciji ukupan iznos nije unapred odreden, nego su odredeni iznosi obroka koji se, ро pravilu, p1acaju mesecno unapred. Iznosima obro ka, koji su jednaki i odredeni u ukupnim (fiksnim) sumama novca, nadok naduje materijalna steta koja се nastati u buducnosti (buduca steta). Naknada stete u oЬliku novcane rente dosuduje se samo u zakonom predvidenim slucajevima, i to: (1) u s1ucaju smrti i (2) u slucaju telesne povrede ili ostecenja zdrav!ja, s tim sto se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog s1ucaja, moze dosuditi dozivotno iJi za odredeno vreme (cl. 1 88. st. 1 . ZOO). Novcana renta dosudena na ime naknade stete placa se mese6no una pred, ako sud ne odredi sto drugo (сЈ. 1 88. st. 2. ZOO).

Da Ьi se poverilac naknade Stete u oЬiiku novCane rente 7..aStitio od eventualne iruю! ventnosti duZnika takve naknade, on ima pravo da zahteva posebno obezbedenje za 1splatu rente, s titn Sto sud ne6e udovoljiti njegovom zahtevu '�ako to prema okolnostima sluC.Э.ja ne Ы Ьilo opravdano" (cl. 188. st. З. ZOO). Ali, nko duznik ne pruzi obezbedenje koj e sud odredi. poverilac ima pravo da zahteva da шu se umesto rente isplati jedna ukupna svota C ija se visi na odreduje prema visini rente i verovatnom trajэ.nju poverioCevog Zivota, uz odЫtak odg:ovarajuCЉ kamata (CI, 188. st. 4. W0).170 Pored toga, ј u drugiiТI. sl uCajevima, ! ® U rimskom pra\ru po�toji iskljuCivo novCana na knada; nu novCanoj naknadi insistiraju i cnglcNko i ftancu.c;ko рщvо; austrij:iko i ncma�ko pravo daju prednost naturalnoj rcstituciji. 110 Do�udivanjc jcdnc ukupnc sumc umcsto novtane rentc naziva sc kapitaHzirenjc ili pauNaliranjc rcпtc.

114

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISP!ТA

poverilac moZe zahtevati� ako za to postoje ozblljni uzroci, da шu se umesto rente isp1ati jedna ukupna suma (ёl. 188. st. 5. ZOO). с) Dospelost obaveze naknade Obaveza naknade stete smatra se dospelom "od trenutka nastanka ste te" (cl. 1 86. ZOO), tj. u trenutku kad је steta nastala. 2. Oblm naknade materijalne stete Da Ы odredio stetnikovu obavezu, sud mora da utvrdi koliko iznosi steta cija se naknada zahteva. Oblm stete, ро pravilu, treba da doka2:e osteteni. Inace, pri utvrdivanju oblma nakande stete iskrsavaju mnoga pravna pitanja, kao sto su ona koja se javljaju u vezi sa trenutkom prema kojem se steta utvrduje, merilom za utvrdivanje stete, oblmom naknade i moguenoscu njenog snizenja.

а) Trenutak prema kome se utvrduje visina stete Za utvrdivanje visine stete mogu se kao merodavni uzeti tri raz!iёita trenutka: trenutak kad је steta prouzrokovana, trenutak podizanja tuzbe i trenutak donosenja sudske odluke. Zakon о oЬligacionim odnosima opredelio se za trenutak donosenja presude, jer propisuje da se visina naknade stete "odreduje prema cenama u vrerne doвosenja sudske odluke, izuzev slucaja kad zakon nareduje sto drugo" (С!. 1 89. st. 2). Ь) Merilo za utvraivanje visine §tete Objektivno i subjektivno merilo. Novcana vrednost ostecene ili unistene stvari rnoze se utvrdivati na dva nacin, i to primenom: (1) objek tivnog i (2) subjektivnog merila. (Ј) Objektivno (apstraktno) merilo. Prema ovom merilu uzima se u obzir objektivna, opsta ili prometna vrednost stvari. То је vrednost koju stvar, iste·vrste i kvaliteta, ima za svakog (prelium commune). (2) Subjektivno merilo. - Prema ovom merilu vodi se racuna о poseb nim okolnostima samog ostecenog, tako da se utvrduje gubltak koji је na stao u nj egovim imovinskim prilikama. Utvrduje se, dakle, vrednost koju је stvar imala za ostecenog, tj. njena individualna vrednost (pretium singu lare), koja se naziva subjektivпa vrednost i1i interes (npr. kad ostecena i1i unistena stvar predstavlja deo neke ekonomske celine, kao sto је to neki servis ili zblrka maraka, ра је usled njenog ostecenja Ш unistenj a i vred nost ostalih stvari iz te celine manja).

Pruf. dr [)џrde Nikol iC: OBLIGACIONO PRAVO

1 15

Zakon о oЬ!igacionim odnosima propisuje da se interes, pod kojim se podrazumeva vrednost koju је stvar imala za ostecenog, moze nadoknaditi samo u slucaju kad је stvar unistena ili osteeena krivicnim delom ucinjeaim sa umisljajem (с!. 1 89. st. 4). Afek�iona \<'tednost. - Subjcktivлa vrednost Ш i nteres ne podudara sc: sa tzv afekcionom vrednoSCu, koja i nije imovinska� Sto је slufaj sa interesotn� veC neimovinsk� vrednost,. tako da se odrcdba kojom se predvida naknada interesa ne mote odnositi i ла naknadu afekcione vrednosti.

с) Potpuna naknada Potpuna naknada kao princip. - Zakon о obligacionim odnosima polazi od principa potpune naknade stete, propisujuCi da се sud "uzi maju6i u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanj � stete dosud!ti naknadu u iznosu koji је potreban da se osteeenikova materijaln sJtuaCIJa dovede u ono stanJe u kome Ьi se nalazila da nije bilo stetne ra dnj e ili propustanja" (с!. 1 90). Princip potpune naknade potvrduje i njego va odredba kojom se predvida da "ostecenik ima pravo kako na naknadu oblcne stete, tako i na naknadu izmak!e koristi" (с!. 1 89. st. 1). Odstupanje. - Od principa potpune naknade odstupa se kod ugovor ne odgovomosti, jer kod takve odgovornosti dumik odgovara samo za predvidljivп stetu, osim u slucaju prevare ili namemog neispunjenja oba veza, kao i neispunjenja zbog krajnje nepamje (С!. 266. ZOO);jer u tim slucajevima duznik duguje i nepredvidljivu stetu.

�

d) Snii.enje naknade Razlozi. - Visina utvrdene !!tete ne odreduje uvek i visinu naknade jer zakoпodavac ovlascuje sud da, ako postoje odredeni razlozi, naknad stete moze i da snizi. U razloge koj i dovode do snizavanj a naknade stete spadaju: manji stepen stetnikove krivice, slabo imovno stanja odgovor nog IIca, dobrocшstvo stetnika prema ostecenom i podeljena odgovor nost. Manji �t':peJJ Stet�ikove krivice. - U pojedinim pravniш sistemima manji stepen . _ Stetшkove k�tVJce dovodt d� smZenjз naknade, jer se sшatra da iZJrtedu stepena krivice ј

�

. od?ovornostJ t�e�a da postojt ;avnoteZa. Ll tom smisJu, Stetnik koji је prouzrokovao Stetu � obtcnom nep�znJ�� naknaduje sашо stvamu Stetu1 tako da oSteCeni ne doЬija potpunu ?aknadu; � naJ ��JI Је prou7..rok!'vao S�ct:'- namerno Ш krajnjoш nepaZnjom duguje naknadu _ 1 stvaтne stete 1 JZitшkte dob1tt; ako ЈС steta prouzrokovana kriviCnim delom' iz obesti ili zluradosti duguje se i afckciona vrednost. 171 Zakon о oЬiigacioniш odnosima ne insistira na takvoj ravnote:li,jer proklamuje prin. C i p potpune naknade Stete. Ipak. kod ugovorne odgovomasti duZnik koji j e povredio оЬа1 7 1 T�kvo гс�с11јс usvQjcoo је

u purag.

1 ЗЈ 1 . :шstrijskog Op�lcg grad<:шs:kog zakonik"-.

1 16

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

vezu oblCrюm nepa:Znjom duguje samo predvid_lji�u gtetu (ё!- 266. �0). I Zakon о ra�": propisuje daje zapos1ent odgovoran Stetu koju Је na radu tlt u vezt s radom лamerno lli krajnjom nepaZnjotn prouzrokovao posl�davcu,!72 Sto z��Ci da nije o�govornn za Stetu koju na radu Ш vezi s таdош prouzrokuje po&l�avcu o bt no� nepaznjom. . . Slabo imovno stanje odgovornog llca. - Ovo Је razlog za smanJCПJe za

�

c

u

naknade stete, koji је inspirisan idejom socijaJne prav �C.nosti. Na irne, sud _ је ovlascen da sпizi visinп nakпade ako је odgovorno l!ce siabog 1mov �og stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u osknd1cu. !"fedutun : srnanjenje је dopusteno samo ako smanj �no m nakn �d�m ostec:'ш. ne Ь1 . � zapao u oskndicu i jedino u slucaJU kad ЈС steta pr!CШJena ob1cnom nepaZпjom (cl. 1 9 1 . st. 1 . ZOO). Dobroёinstvo �tetnika prema ostecenom. - Dobrocшstvo stetшka prema ostecenom је razlog zbog kojeg sud moze odrediti manju nakna du s tim sto mora voditi racuna о brizljivosti koju stetnik pokazuje u so�stvenim poslovima (ёl. 1 9 1 . st. 2). Ovo pravilo izra:leпo ј е i kod ugo vora о besplatпoj ostavi (CI. 714. st. 1 . ZOO), kod poslovodstva bez na loga (ёl. 222. st. З . ZOO), kao i kod odgovornost1 poklonodavca 1 poslu godavca. Podeljena odgovornost. - Izrazom "podeljena odgovomost", koji se koristi u Zakonu о obiigacioпim odnosima, пе oznacava se deoba odgo vornosti vee situacija u kojoj se podeljeno snose posledice и vezi sa proнzrokovanom stetom izmedu osteceпog i ?dgovornog lic a. Do toga do Iazi u slucaju kad је ostecenik "dop:iпeo da steta n�stane ��.�_ da bu?,e v�ca пеgо sto Ьi iпасе Ьila". U оЬа slucaJa govoп se о ПЈС&_?VОЈ kпv1c1 , s t1m §to se podvlaCi da krivica ostecenog iша sire zпacenJe, nego kпvJCa pociпioca stete drиgoшe i1i prava krivica.m То sire znaceпje krivice osteceпog usvaja i Zakoп о obligacioпim odпosima, s tim sto se u _ пjegovom tekstu, umesto izraza "krivica ostecenog", koпstJ lzraz "osteceпikova radnja" (с!. 1 92. st. 2). u slucaju kad је ostecenik dopriпeo da steta пastane ili da bude veca nego sto Ьi inace bila, osпovno је pravilo da se пaknada stete u tош sluёajи srazmerno umanjuje. U torn smislu se i izric.ito propisuje da takav osteceпik iша pravo samo na srazmerno smaпjenи пakпadu (с\. 1 92. st. l . _ ZOO). Navedeno pravilo se, medutiш, moze priшeпiti samo u опш1 •.

.

•

.

.

Ci. J63. st. I . Zakoм o radu ("S!u.Zbcni glasnik RS", 24/2UU5). . Jukov Radi:iiC' шtv. dclo. str. 234, navodi , u tom smi�lu, di pravu knvtca prctpostavlJi:! pro li"'PПiV1 rudoju, dok krivicц oiitcCcnog nсюа � c _10 svojs�; k i o p ёi ioca Stctc ru ?�� . u.<>loYijcna јо njcgovoш 7.а ra�udJV ПJe, d k k�IV!Ca�tOjiik; kri vic nc samo sto sc t�poljaV<1 u 1\kodiJ!VOJ г
�ршюЬrюSСu a oStcCcnog

vk

r v�ca

n

�:;.tccc_�og_ nc

� g ":?ra 1�аа ':! ncgo

Prof. dr BorJc Niko!ic: OBLIOACIONO PRAVO

117

slucajeviшa u kojima se moze utvrditi koji deo stete potice od osteceniko ve radпje. Slozenija је situacija u sluёaju kad se ne moze utvrditi koji deo stete potice od ostecenikove radпje. U torn slucaju proЬ!em se resava ili tako sto se steta razdeljuje па jednake delove, Ш tako sto se utvrduje ро slobodnoj oceni. Nasi sudovi su, najpre, zastupali prvo, ali su se kasnije oprede!Ш za drugo reseпje. Drugo reseпje usvojeпo је i u Zakonu о oЬligacionim odпo sima koji propisuje da се sud, kad је пemoguce нtvrditi koji deo stete po tice od osteceпikove radпje, dosuditi пakпadu vodeci racuna о okolnosti ma slucaja (с!. 1 92. st. 2). 2. Naknada materijalne stete u sluёajn smrti, telesne povrede ј ostecenja zdravlja а) Naknada materijalne §tete и slucaju smrti Pojam prouzrokovanja smrti. - Pod prouzrokovanjem smrti po

drazumeva se protivpravno liseпje zivota nekog lica, s tim sto пi smrt, sа ша ро seЬi, пiје steta, vec prirodпi dogadaj koji postaje uzrok stete. OЬiici stete. - U slucaju smrti nadokпaduju se ovi oЬ!ici stete: (Ј) Troskovi lecenja i izgubijena zarada (с!. 1 93. st. 2. ZOO), koji do laze u obzir kad smrt uЬijenog !ica nije пastupila odmah, vec posle izve snog vrешепа, s tim sto se опi nadoknaduju kao i kod telesne povrede i osteceпja zdravlja; (2) UoЫcajeni troskovi sahrane (с!. 193. st. 1 . ZOO), koji obuhvataju troskove traпsporta нsmrceпog, troskove uоЬiсајепе sahraпe, troskove uo Ьicajeпog posluzivanja, troskove crnine Ьliskih srodпika, troskove podi zaпja nadgrobпog spomeпika i sl; (З) Steta zbog izgubljenog izdr:iavanja ili pomaci, koja pripada svirn licima koje је uЬijeпi izdrZ:avao ili trajno pomagao, kao i onim licima koja su ро zakoпu iшala pravo zahtevati izdrzavanje od poginulog (с!. 194. st. 1 . ZOO). Ova steta пakпaduje se p\acanjem пovcane reпte, сф se iznos odmerava s оЬziгош па sve okolпosti slucaja, а koji ne moze Ьiti veci od onoga sto Ьi osteceпi doЬijao od pogiпulog daje ostao и zivotu (с!. 1 94. st. 2. ZOO). Pravo na novcanu rentu zbog zbog izgиЬ!jenog izdrzavanja Ш pomoci је privreшeпog karaktera, jer traje samo za ono vreme za koje Ьi иЬijeni verovatno ziveo, s tim sto se gasi i kad izdrzavano lice bude u stanju da se samo izdrzava.

1 18

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

te1esnom povre

dom i ostecenjem zdrav1ja u smis1u gradanskog prava podrazumeva se svako narusavanje telesnog i1i psihickog integriteta coveka, koje је ima1o za pos1edicu neku stetu. Sama telesna povreda i ostecenj e zdavlja sami ро

usled smrti Ьliskog lica ili us1ed povrede tela i1i osteceпja zdrav1ja је licпo pravo povrede�og, tako da se ne moze preneti па drugoga, osim pojedinih dospel1h potrazivanJa koja su utvrdeпa pismenim sporazumom straпa ili pravпosпaZпom sudskom odlukom (с1.

materija1ne stete u s1ucaju povrede casti i sirenja neistinitih navoda Povred � easti. - U s1ucaju povrede casti jedпog lica, оdпоsпо

sledica povrede te1a i1i ostecenja zdav1ja, а ne sama povreda tela ili ostecenje zdrav1ja. Kod te1esne povrede i ostecenja zdravlja nadoknaduju

se ovi oЬlici materija1ne stete:

(Ј) Troskovi lecenja, koji obuhvataju sredstva neophodna za interven ciju lekara, nabavku 1ekova, proteza i drugih pomaga1a, kao i sredstva za nadoknadн trajпog povecanja potreba povredenog (npr. pojacana ishrana, tuda nega, baпjsko 1ecenje) (с1.

1 95 . st. 1 . ZOO); (2) Zarada izgubijena usled nesposobnosti za rad za vreme lecenja, tj.

zbog privremeпe пesposobпosti za rad, koja obuhvata svaku imovinsku korist koj a se postize radom, bez obzira па to da li se radi о redovпom rad пom odпostJ ili о dopuпskom ili privremeпom radu (с1.

1 95 . st. l . ZOO).

Ako је osteceпi ostvario пakпadu па teret sredstava foпda zdravstve пog osiguraпja, moze od stetnika zahtevati samo razliku izmedu паkпаdе i zarade, s tim sto isplati1ac ima pravo regresa od stetnika.

(З) Zamda izgubijena zbog potpune ili delimicne nesposobnosti za 1·ad, tj . zbog nesposbnosti za rad koj a j e trajпog karaktera, kao i steta koju povredeпi trpi zbog toga sto su njegove potl·ebe trajno povecane ili su mo gucnosti njegovog daijeg razvijanja i napredovanja unistene ili smanjene.

Navedeпi vidovi steta predstav1jaju buducu stetu povredenog, koja mu se пadoknaduj e u vidн поvсапе reпte (с\.

1 95. st. 2. ZOO).

с) Jzmena dosudene naknade i neprenosivost prava

Izmena dosudene naknade.

S obzirom da пaknada stete u vidu

поvсапе reпte usled smrti Ьliskog lica ili usled povrede tela ili osteceпj a

1 97. st. 1 . i 2. ZOO).

3. Naknada

seЬi nisu steta, a1i mogu Ьiti uzrok steta, sto znaci da se stetom smatra po

OЬ\ici stete .

119

Neprenosivost prava. - Pravo па пaknadu stete u vidu поvсапе reпte

Ь) Naknada materijalne stete и slucaju telesne povrede i ostecenja zdl·avija

Pojam tc1esne povrede i ostecenja zdrav1ja. - Pod

Pruf. dr Dordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

usled

�manJeпJa пJegovog ugleda u drustvu, ono moze pretrpeti i materij alпu stetu (прr. gub1tak zarade zbog guЬitka zapos1eпja). Zakon о oЬligacioпim odпosima izricito predvida пјепu naknadu (с1. tra

1 98 . st. 1), s tim sto se sma

�а gradanskopravna zastita casti moze da bude i sira od krivicпoprav

ne, Jer је za obavezu naknade stete izazvaпe povredom casti dovoljan svak! stepeп krivice stetnikove.174 Sirenje neistinitih navoda. - Steta moze Ьiti prouzrokovana ј _ пavoda о drugome, koji se mogu sireпJ em пeistlшtih ticati njegove proslo sti, zпапЈа, sposobпosti ili neceg drugog. Da Ьi nastala ova odgovornost пеорhоdпо Је da Je опаЈ_ ko пeistiпite пavode izпosi i1i proпosi kriv, tj . da ·

-

zпа !11 da Је morao zпat1 da su пeistiпiti (cl. 1 98. st. 1 . ZOO. Medutim пiје odgo':oran _ za stetu опај ko uciпi пeistiпito saopsteпje о drugom пе zпaJUCI da Је ono пeistlшto; ako Је on ili опај kome је saopsteпje uCiпio 1mao u tome ozbiljnog шteresa (cl. 1 9 8 . st. 2).

�

4. Naknada nematerija1ne stete Mogпcnost naknade nematerija1ne stete.

Pored materijalпe stete,

� 1. пeza�ISIIO od nJe, пekom licu moze Ьiti prouzrokovaпa i nematerijalпa

steta N� e?a nakпada predstavlja veoma slozeп proЬlem, jer se radi 0 po : vredi licшh dobara пekog l1ca. Otklaпjaпje stetnih posledica takve povre de samo se kod пek1h пematerijalnih steta moze ostvariti dok se kod

j

пај есеg broja ostalih пematerijalпih steta taj osnovпi cil nakпade пе � moze ostvaпt1.

zdravlja predstavlja buducu stetu, moguce је da se u vezi sa пјепоm

а) Naturalna restitucija

isplatom postavi uticaj promenjeпih okolпosti, tako da sud moze, па

S1uc �jevi. -:,_ Stetne posledice пekih пematerijalпih steta mogu se Itl, sto zпас1 da Је kod пjih moguc јеdап vid пaturalпe restitucije. То tklo ? � Је slucaJ sa povredom prava licпosti gde sud moze пarediti da se, па trosak

zahtev osteceпika za нbuduce povecati reпtu, а moze је па zahtev stetпika smaпjiti ili ukiпнti, ako se znatnije promeпe okolпosti koje је sud imao u vidtl prilikom dопоsепја svoje odluke (с!.

1 96. ZOO).

.1 !4 Jakov Radi�iC, nav.

dclo, str. 290.

PRJRUCNIK ZA POLAGANJE PI\A VOSUDNOG !SР!ТА

120

Prof. dr Dordc Nikolic: OBL!GACIONO PRAVO

?

izvrsi objavljivanje pr esud e, odnosno ispravke, Ш n are iti da pov uce izjavu kojom је povreda uci njena, Ш sto drugo c1me s e . moze ostvariti svrha koja se po stize naknadom (с\. 1 99. ZOO). U tom smi slu sud moze narediti povracaj ili uni stenje neovla8ceno saCinjene fotoko pij � privatnog pisma Ш dosuditi naknadu troskova kozmeticke operacije stetnika,

stetnik

nastalih telesnih ozleda.

Navёana nak:nada Zadovoljenje (satisfakcija) ostecenom. - Najveei broj ner:'at��ijal nih steta ne moze se, ni u kom smislu, otkloniti naturalnom restltUC!J Om . Naime, u slucaju pretrplj enih fizickih Пi dusevnih bolova, kao sto ј е to? na . primer, dusevni bol majke za uЬij eni m detetom, uspostavlJanJe ran:Jeg stanja ne moze se ostvariti nikakvim merama koje Ьi se nalozile stetшku . U svim tim slнcajevima dolazi u obzir samo novcana nakнada. Ali, ona ne predstavlj a naknadu vrednosti povredeнog licnog dob;a, jer licпa do?ra nernaju novcanu vrednost, ve6 se daje radi zadovo\JenJa (salls.fakcrJ e) ostecenog . Dosudivanjem odredeнe novcane sume omogucuJe se osteceniku da priЬav i sebl neko zadovoljstvo, neku zivomu radost kao utehп, kako Ьi se kod njega uspostavila i zvesna psihi cka i emoci ona lna ra VJloteza i uЬ iazili dusevni bo1ovi. Slucajevi u kojima se daje novcana naknada neimovinske stete. Posto se novcanom naknadom neimovinske stete ne ostvaruj e ob estecenje u pravom smislu te reci, samo se u poj edinim pravima predvida на�аd � svake nematerijalne stete. U najvecem broju drug1h prava, ukljucuJnci 11 1 nase pravo, поvсапа nakn ada nematerijalne stete priznaj � se samo ? odredeпim slucajevima, koji su zakoнom izrici to predv Jdeni. U tom sm l slu Zakon о oЬliga cionirn odnosima predvi da da 6е sud dosuditi "pravicnu novcaпu naknadu" za ove oЬ!ike нcimoviпske stetc: ( 1 ) za pretrp!J ene fi zicke bolove; (2) za pretrpljene dпsevne bo!ove zbog umanj enj a zivotn� akt ivnosti, nanйeno sti, p ovrede ugl eda , casti, s1obode Ш prava l!cnostt, smrti Ьliskog ! ica, i (З) za strah (с!. 200. st. 1 . ZOO). . . . . koje Је pre Pravo na novёantl naknadu zbog pretrpijenih duSevnih lюlova .11na Ј l1ce Ь)

varom, prinudo�n Ш zloupotrc:boш nekog odnosa podredenosti ili �av_isnc:sti navedeno na kэ.Znjivu oЬljubu Ш kaZnjivu Ыudnu radnju, kao i Псе prema kоше Је 1zvrseno neko drug-a kriviCno delo protiv dostojnnstva JiCnosti i шorala {СЈ. 202. ZOO). . .

Prilikom odlп ёivanja о zahtevu za nakuadu nemateriJalne stete, kao 1 о visi11i нјепе nakпade, zakonodavac nalaze sudн da vodi racuнa о znacaju povredcпog dobra i ciljп kome sluzi ta нaknada, ali i о tome. da s: DJome ne pogoduje te znj ama koje nisu spoj ive sa nJ enom pr1rodom 1 drustvenom svrhom (с!. 200. st. 2. ZOO). w

•

121

Osim navedeno g ogra Ogranicenje naknade n a znatnu stetu. niceнja samo na odredeпe slпcajeve, za nei movin sku stetu ј е karakteri stiёпo i to sto sc naknadпje samo ako је znatoa.I7S U tom smisl u i Zakon о oЬ!i gaci on im odнosima propisuje d a се sud dosuditi praviёnu novёanu naknadu za neimovinsku stetu "ako okolnosti s lucaj a, а naro cito j acina bolova i straha i njihovo trajanj e to opravdava" (с!. 200. st. !) . U pravnoj teorij i se iznosi stav da је svodenj e naknade neimoviпske stete на znamu stetu nepravicno, te da se time po tcenjuju licna dobra covekova, а favor i zuju imovinska. I76 Lica koja imaju pravo па novcanu naknadu u slucaju smrti ili teskog invaliditcta. - Pravo na naknadu nematerijalne stete zbog pretr pljenih dusevnih bo!ova usled smrti Ьlisko g l ica, ima samo uzan krug nj ego vЉ srodni ka. То su c !anovi ujegove uze porodi ce: (!) bracнi drug, (2) rodi tclji i (З) deca (ё!. 20 1 . st. 1 . ZOO). Takva naknada moze se dosuditi i b raci i sestrama (с!. 20 1 . st. 2. ZOO), kao i vanbr,;cnom drugu (cl. 201. st. 4. ZOO), ako је izmedu njih i umrlog post ojala trajn ij a 711jednica zivota. U slucaj u нarocito te8kog invaliditeta nekog li ca, sud moze dosuditi njegovon1 ( 1 ) braёnom drugu, (2) deci i (З) roditelj ima pravicnu novcanu nakнadu za njihove dusevne bolove (ё!. 20 1 . st. З. ZOO), s tim sto ova naknada pripada i vaпbracnom drugu, ako је iz medu njega i povredenog postojal a trajn ij a zajednica zivota (cl. 20! . st. 4 . ZOO). Nasleilivanje i ustupanje naknade nematerijalne stete. Potrazivanje naknade пeimovinske stcte је strogo !iспо pravo, tako da, ро pravi1u, ne prelazi na nas !edni ke poverioca, нiti moze Ьiti predmet ustu panja, prebijanja i prinudnog izvгSeпja. Medutim, ono guЬi licni karakter ako је pri znato pravnosнaznom odlukom Ш pi smenim sporazumom, p osle cega se njime mo'i:e slobodno raspolagati na Ьilo koji nacin (с! . 204. st. ! . i 2. ZOO). VII. ODGOVORNOST VISE LICA ZA ISTU STETU S teta koju prouzrokuje vise lica. Cesto s e dogada da vise ! ica i s tu stetu. u prouzrokovanju te stete онi mogu ucestvovati ne prouzrokвje posred no (kao neposredпi izvrsioci jedne i!i vise radнji) i!i posredno (kao podstrekac i ili pomagaci), а mogu је prouzrokovati radeCi zaj ed n o ili odvojeнo , tj. nezavisno jedan od drugog. U svi m tim s!ucaj evima radi se о odgovornosti vise l ica za istu stetu. п:s

Jakov Radi.�iC, nav. dcto,

1 1r. lsto.

str. 283.

PR!RUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ЈSР!ТА

1 22

Solidarna odgovornost stetnika . - Pravilo је da za stetu koju vise li ca prouzrokuje zajedno, svi ucesnicj odgovaraju solidarno (с!. 206. st. 1 . ZOO), s tjm sto solidarno sa njima odgovaraju i podstrekac i pomagac kao i onaj koji је pomogao da se odgovorna lica ne otk:rij u (с!. ZOO).

206. st. 2:

Solidamo odgovaraju i lica koja su stetu prouzrokovala radeei nezavj sno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokova noj steti (с!. 206. st. З . ZOO), kao i [јса koja su na neki naёin medusobno

povezana, ako је nesumnjjvo da је neko od njih stetu prouzrokovalo, moze se utvrditi ko је (ёl. 206. st. 4. ZOO).

а ne

Posebno se predvida i solidarna odgovomost narucioca i izvodaca ra dova na nepokretnosti za stetu koja је trecem Iicu prouzrokovana u vezi sa izvodenjem tih radova (с!. 207. ZOO). Regres isplatioca. - U medusobnom odnosu, solidarni dufuici ne od govaraju za ukupnu stetu, vec samo za njen srazmeran deo. S obzirom na to, solidarni duznik koji isplati vise nego sto iznosi njegov udeo u steti moze traziti od svakog od ostalih dufujka da mu naknadi ono sto ј е platj

�

za nJega (с!. 208. st. 1 . ZOO). Visinu udela svakog duznika sud odreduje prema tezjni njegove krivice i tezjni posledica koje su projstekle i z njego vog delovanja (с!. 208. st. 2. ZOO), s tim sto na svakog duznjka padajed nak deo, ako se udeli duznika ne mogu utvrdjtj, osjm ako pravjcnost zahteva da se u konkretnom slucaju <jrugacjje odluci (с!. 208. st. з. ZOO). G!ava peta

OSTALI IZVORI OBLIGACIJA I. STICANJE BEZ OSNOVA 1.

P oj am i subjekti sticanja bez osnova

Pojam. - Sticanje bez osnova nastaje tako sto

P.of. ur !Эurdc Nikџlieo OBLJGAC!ONO PRAVO sto је neosnovano stekao vrati,

123

а kad to nije moguce

da naknadi vrednost

postigпutih koristi (cl. 2 1 0. st. 1 . ZOO). Takva obaveza nastaje i kad se nesto prjmi s obzirom na osnov koji se nije ostvario Ш koji је kasnije otpao (с!.

2 10. st. 2. ZOO). Radi povracaj a пeosnovano stecenog ili nakna

t

de njegove v ednosti, Iice na ciji racun је obogacenje usledilo ima pravo na tuzbu protiv sticaoca

Subjekti.

(condictio sine causa).

- U oЫigacionom odnosu iz sticanja bez osnova ucestvuju

dva lica: sticalac (oznacava se

ј kao obogaeeno lice) је duZпik, а lice сјја

је imovjna umanjena (oznaeava se i kao osiromaseno lice) је poverilac.

2. Op§ti uslovi i

nastanak sticanja bez osnova

Op§ti uslovi. - Da Ьi nastao oЫigacioni odnos iz sticanja bez osnova,

moraju se ispuniti sledeci uslovj:

(1) Obogacenje sticaoca.

vecanja

imovine

sticaoca,

- Ono postoj i u slucaju kad dode do po

koje

nastaje

uvecanjem.. : imovine

ili

sprecevanjem da se imovina umanji. Uvecanje imovine ostvaruje se po vecanjem aktive (npr. sticanjem stvarnih ili oЫigacionih prava) ili smanjenjem pasjve (npr. neko isplati tudi dug). Obogacenje postoji ј u

slucaju kad је spreceno umanjenje imovine do kojeg је ро redovnom toku stvari trebalo da dode (npr. neko platj izdr:Zavanje tudem detetu, neosno vano ј bez naknade upotreЫjava tudu stvar za sta Ьi, normalno, trebalo da plati naknadu).

(2) Osiromasenje d1·ugog lica. - Obogacenje sticaoca treba da nastane na racun drugog lica. Тај us!ov је ispunjen kad obogacenje jednog, dovede do osiromasenja drugog, odnosno do umanjenja njegove imovine (npr. kad o siromaseпi izgubl neko svoje pravo, isplati sumu novca, kad neko neosnovano upotreЫjava njegovu stvar). Pri tome, osjromasenje i obo gacenje treba da su medusobno uslovljenj, tako da se ono sto se pojavljuje kao obogacenje u jmovini jednog, javlja kao osiromasenje u imovini dru gog, odnosno da su оЬе promene posledjca istog uzroka.

deo inюvine jednog li

tj . da do njega dode bez puпovaZпog osnova. Neosnovanim se srnatra ono

та SVOJ

obogacenje koje se ne zasniva na pravnom pravilu sadrzanom u zakonu, pravnom poslu ili odluci suda, odnosno drugog drzavnog organa. l77 Do

osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu

а da taj prelaz nе (с!. 2 10. st. 1 . ZOO).

(3) Odsustvo osnova. - Obogacenje sticaoca treba da је neosnovano,

ca prede na bllo koji nacin u imovinu nekog drugog lica,

Karakterise ga, dakle, to sto do prelaza imovjne dolazi bez pravno prjzna tog osnova, tako da se, sa stanovjsta pravnog poretka, takvo sticanje sma tra neosnovaniш, neopravdanim ili nepravicnjm, Posto sticanje koristi

znaCi uvecanje jmovjne, govori se i о neosnovanom obogacenju.

Pravni poredak ne odobrava sticanje bez osnova, vec ga smatra ne

norma!njm i neodrzivjш. Zbog toga se sticaocu name6e obaveza da ono

117 Jakov Radi�iC, nav. dclo, str. 294-295, navodi da pojam osnova pravnici shvataju razliCito. Jc
PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

neosnovanog obogaeenj a mozc doci ili kad uopste nije postojao punovazan osnov, ili kad је postojao, ali је kasnije otpao, Ш kad se ocekivani osnov ne ostvari. Nastanak. - Sticanja bez osnova moze da nastane na razliёite nacine. Ono najce!i6e nastajc usled radnje samog osiroma�enog lica, koje izvrsi neku cinidbu obogacenom licu, s tim sto su moguca tri takva slul:\aja: isplata nedugovanog, isprata s obzirom na osnov koji se nije ostvario i isplata s obzirom na osnov koji је docnije otpao. Sticanje bez osriova moze da nastane i us!ed radnje obogacenog lica, usled radnje uekog tre6eg lica, kao i usled nekog spoljnjeg dogadaja. 3. Slucajevi sticanja bez osnova

а) fsplata nedugovanog Pojam. - Pod isplatom nedugovanog podrazumeva se takav slucaj sticanja bez osnova koji nastaje kad neko plati nedugovano, tj. kad izvrsi nesto sto nije trebao da izvrsi. u tom slucaju isplati\ac ima pravo da tuzbom zahteva povracaj p\acenog (condictio in deblti). Uslovi. - Za isplatu nedugovanog neophodna su tri uslova: (1) Da је placanje izvrseno radi ispunjenja neke obaveze (solvendi causa) . Isplata је izvrsena solvendi cau.va ako је, prema sporazumu stra na koj ih se tice, trebalo da posluzi podmirenju nepostojeceg (prividnog) duga. (2) Da је isplacen nepostojeCi (prividan) dug. - Nepostojecim se smatraju ne samo dugovi koj i uopste nisu postojali, vec i dugovi koji su u trenutku isplate ugaseni (npr. dugovi iz ponistenog ili raskinutog ugovora, iz ugovora zakljucenog pod o dloznim uslovom). То su apsolutuo nepo stojeCi dugovi koji se nikoga i nicega ne ticu.l78 U relativno nepostojece dugove spadaju dugovi koj i se ne ticu ili isplatioca, ili sticaoca, ili Cinidbe koj a је izvrsena radi njihove isplate (npr. isplata tudeg duga, isp\ata licu koje nije poverilac, isplata Cinidbe koja se ne duguj e).179 Nije plaCeno nedugovano i nеша mcsta povrзCaju u ovirn sluC�jevima: ka�_du�n�� plati dug ne znajuCi da ima pravo prigovora neispunjenog ugovora, p�gov� ra prebtJanJa .:11 pravo da ugovor raskine, isplata duga pre njegove dospelosti, kad ispla t!Iac �na da� ntje duZan da plati (ё1. 2 1 1 . ZOO), kгd је isplaC.ena prirodna obaveza, neka moraJna Jlt. drustve na dufnost (ёl. 2 ! 3. ZOO), kao i u sluёaju kad se i splatom ZeJcla nadoknaditi Steta izazva1 7R Jako'"' R.adi�iC, nav. dclo, str. 296. 1 7'1 !;;to.

Prof Ur Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRA VO na povredam tela� naruSenjem zdravlja

Ш

125

smrёu» pod uslovom da. је sticalac Ыо savestan

ZOO). (3) Da је isplatilac Ьiо u zaЬludi. Isplatilac treba da је verovao da dug postoji i da on placa svoj dug. Ako nije Ьiо u zaЬ!udi, nerna pravo na povracaj placenog, jer se pretpostavlja da svaka dobrovoljna isp\ata znaci priznanje duga ili poklon. Pri tome, svaka zaЬluda se uzima u obzir, ра i ona koju је isplati\ac skrivio. (с!. 2 1 6.

ZaЬJuda isplatioca se ne traZi, tako da on ima pravo na pov:ra6aj plaCenog iako nije u zaЬiudi, u sledeёitn sluё!ajevirna: kad је isplatiJac zadrfao pravo da ttaZl povrataj (l:l 2 1 1 . ZOO); kad је isplatio dug da Ы izbegao prinudu d!Zavnog Ш nelcog drugog organa (с!. 2 ] 1 . ZOO); kad је isti dug plaCen dva pUta. ра makar jednorn i ро osnovu TzvrSne ispravc (cl. 2 1 2. ZOO); kad је isplatilac blo prinuden na isplatu; i kad је neko nacinio za drugog kakav izdat<>k Ш ucinio ne5to drugo !to је ovaj ро zakonu Ьiо duian uciniti (cl. 2 1 8 . ZOO). Ьiо

Ь) [splata s obzirom па osnov koji se nije ostvario slucaj stieanj a bez osnova postoji kad se isplata izvrsi s obzirom Ovaj na osnov ciji se nastanak ocekuje u buducnosti, ра se to ocekivanje ne ostvari. U tom slucaju za ono sto је isplaceno пе postoj i osnov, tako da se isplaceno шоzе tuzbom povratiti (condictio оЬ causam futuram). Ovaj slucaj karakterise to sto isplatilac nije u zaЬ!udi, jer zna da dug u trenutku isplate jos ne postoji, ali је u zaЬ!udi u ocekivanju da се dug kasnije nastati (npr. isplati prodajnu сепu pre konacnog zakljucenja ugovora). с) lsplata s obzirom па osnov kojije docnije otpao Ovaj slucaj sticanja bez osnova postoji kad је u trenutku isplate po stojao za nju osnov, ali је kasnije nestao (npr. posle izvrsene isplate ugo vor se ponisti ili raskine). Onaj kome је, u ovom slucaju, isplata izvrsena drzi primljeno bez osnova, ра isplatilac ima pravo da tuzbom zahteva povracaj p!acenog (condictio оЬ causam finitam ). d) Obogacenje usled radnje obogacenog

ObogaCenje tnoZe nastati i шled radnje samog oЬogaCenog} na koju on лiје Ыо ov JaSCe-n. Radi se, ро praviJu, о nedopuStenim radnjatna, kojjma izvrSiJac ne stiёe nikukvo pravo, veC neosnovano prisvaja izvesne vrednosti jz rude imovine. NajvaZniji sluCaj tзkvog sticanja sastoji se u neovlaSCenom koriSCenju Ш utroSku tш:1е stvari џ svoju korist. U tom sluCaju osiroшa�eno lice moZe zuhtevati ne.knadu Stete. Ali, nezavisno od prava na nakna du Stete, Ш u odsustvu ove, osiroma�eni ima pravo na naknзdu koristi koju је oЬogaCcni imao od upotтebe stvari (ёl. 2 1 9. ZOO).

PR!RUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

Prof. Ur Oordc NikotiC:

е) Obogacenje usled radnje treceg lica Ш usled nekog spoljnjeg dogaaaja Obogadenje jednog Jica moZc nastati i usled radnje tr�Ceg lica Ш nekog spo1jnjeg do� gadaja. MoguCe је da neko upotтeЬi stvar jedno� lic� u kor;�.t d�ugog� а da nema .uslova za primenu poslovodstva bcz nal�ga. U t�m sluCaJU� ћ�е u C-lJU Је konst upotrebiJena stv�r _ dutno је da је vrati� а ako to ntJe moguce, da n��d1 nJetш v�edn?�t. Pored toga1 moguce је i da neko pomeSa iJi spoji pokтet.ne stvar1. razl1c1Нh sopstveшka, tll da do toga dode usled nekog spoljnjeg dogadaja.

4. Dejstvo sticanja bez osnova U eemu se ogleda i od cega zavisi.

1 . Pojarn

Pojam.

- Sticanjem bez osnova nastaj e

calac mora da vrati osiromasenom ono cime se obogatio, s tim sto oblm njegove obaveze zavisi od toga da li је Ыо savestan Ш �esave:tan. O baveza povracaja Ш naknade vrednosti. - Sttca lac ЈС obavezan da vrati osiromasenom ono sto је stekao na njegov racun. То moJte b!tt

obaveza vracanja stvari ili obaveza ustupanja potrazivanja (cl. 2 1 0 . st. 1 : ZOO). Pored toga, sticalac је duzan da vrati plodove koJ e Је ubrao, kao :

(С!. 2 14. st. 1 . ZOO). Za stvar k ?JU J e otudю !lt . unistio, obavezan је da vrati ono sto је ро tom osnovu p�tmю. Medut1щ ako se priroda onoga sto је neosnovano stekao protivt vracanJu, st!calac Је

da plati zateznu karnatu

(с!. 2 1 . st. 1 . ZOO). . . Uticaj savesnosti sticaoca. - Obaveza savesnog st1caoca svodt se na

prerade, mesanja i spajanja)

povracaj koristi koju ima u trenutku isticanja zahteva za povracaj . ' 80 Uz • to, on duguje i povracaj plodova i zatezne kamate od сtш;а p�dnosenJa zahteva (cl. 2 1 4. ZOO). Ipak, on ima pravo na пaknadu nuzmћ 1 koпsшh troskova (npr. za placenu carinu, prevoz) (cl. 2 1 5. ZOO), kao 1 pravo da

(ius tollendi).

.

Obaveza nesavesnog sticaoca је veca. On је dиZan da vratt ne samo onu neosnovano stecenu korist koju poseJuje u trenutku isticanja zahteva, vec odgovara i za koristi kojih vise nema. Njegov po1ozaj slican је po lozaju duznika koji је zapao u docnju. Pored toga, on dugUJe plodove 1 za teznu kamatu od dana sticanja (cl. 2 14. ZOO). Nesavesm s!lcalac tma pra vo na naknadu nuZпih troskova, dok mu naknada za korisne troskove pri pada samo do iznosa koji predstavlja uvecanje vrednosti u trenutku

1&1 Jakov

Rad1Sit, nav. dc1o, s:tr. 301.

П. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

i subjekti poslovodstva bez naloga

- Pod poslovodstvom bez naloga podrazumeva se vrsenje

tudih poslova, pravnih ili materijalпih, bez na1oga Ш ovlascenja, ali za racun i radi zastite interesa onoga ciji su poslovi (i:l. 220. st. 1 . ZOO). Ono је, ро pravilu, zabranjeno, jer је пespojivo sa subjektivnim pravima i pred

stavlja delikt. t81 fpak, zakonom se dopusta da se od tog pravila odstupi

u

tom smislu sto predstoj i

steta ili propustanje ocigledne koristi (С!. 220. st. 2 . ZOO). Radi se, obiCno, о situacijama u kojiшa imovini nekog lica zapreti opasnost oSteCenja Ш uniStenja, а da to lice nije sашо u stanju da prcduzшe potrebne mere radi otklanjanja opasnostl. Ako је neko lice u stanju da preduzme takve mere, rnzlozi 1:1zajamne pomoCi i solidarnosti nala.Zu da шu se dopusti da to uCini i bez znanja i ovlaSCenja lica ёiji su interesi ugro.Zeni (npr, da ugasi po.Zar u tudoj kuCi, da opravi vodovodnu cev u stanu odsutnog su seda, da primi poSiljku podstanara). Subjekti. - U obligacionom odnosu koji nastaje poslovodstvom bez

naloga ucestvuje lice koje svojevoljno obavlja posao za drugoga, koje se

naziva poslovoda bez naloga i1i nezvani vrsilac tudeg posla (negotiorum gestor), i 1ice Cije poslove ono obav1ja, koje se zove gospodar pos1a (domi nus negotii).

2. Uslovi poslovodstva bez naloga

obavezan da naknadi njegovu vrednost (npr. korist od upotrebe, usluge,

vracanja (cl. 2 1 5. ZOO).

1 27

samo u slucaju kad posao ne trpi odlaganje,

obligacioni odnos izmedu sticaoca i lica cija је imovina u:nanjena. u to:n _ povenoca. Stt odnosu sticalac ima polozaj duZпika а osiromaseш po1ozaJ

uzme ово cime је stvar pobo1jsao

OБLIGACIONO PRAVO

S obziroш

da stvara odredene obaveze za gospodara pos\a i mimo

njegove vo1je, poslovodstvo bez naloga dopusteno је samo ako su ispunjeni sledeei uslovi:

(Ј) Posao mora blti vrsen ili izvr.Sen.

Poslovodstvo Ьеz naloga moze

nastati samo ako је poslovoda Ьеz naloga stvamo preduzeo vrsenje, odno

sno ako ј е vec izvrsio neki posao. Тај posao moze biti kako pravni (npr. 71lkljucenje nekog ugovora), tako i fakticki (npr. gasenje poZara koji ј е izblo

u

stanu). U svakom slucaju, posao se mora sastojati iz neke aktivne radnje,

jer samo trpljenje Ш uzdnavanje ne dovodi do poslovodstva bez na1oga.

(2) Posao mora blti tuai.

Posao se smatra tudim ako ga poslovoda

bez 11aloga preduzima ne za sеЬе, vee za gospodara posla. Nekada је, ро samoj njegovoj prirodi i sadrZini, jг.sno da sc щdi о poslu koji pripada gospodaru posia (npr. isp!ata tudeg ra�una za utro�enu elektriCnu energUu) (!:ZV objektivno tudi posao). а nekada је posao ро svojoj prirodi neutralan, s tim Sto spada u tudi posao s ob zirom na us11ererш volju poslovode bcz naloga (npr. kupovina neke stvari koja mo:Z:e kori stiti i drugitn licima) (tzv. subjektivno tudi posao). 1!<1

J�kov Rad1.�iC. nav. dclo, s1r. 304.

PRIRU6NIK ZA POLAGANЩ PRAVOSUDNOG ISPITA

1 28

(З) Posao mora blti и interesu gospodara. Posao mora Ьiti u intere su gospodara posla, tako da od preduzetog posla on ima koristi. Кorisnost posla ceni se, ро pravilu1 prema objektivпom meriiu (npr. gaSenje poiara u tudoj kuC.i objektivлo је korisno v)asniku kuCe). S druge strane, subjektivna ocena korisno sti pЬsLovode bez natoga nikad se ne uzima u obzir, dok se u nekim sluCajevima ocena go� spodara posla uzima u obzira, kada se radi о njegovim interesima.

Као jedan od uslova posiovodstva bez naloga, korisnost moze Ьiti dvojaka. Nekada se ona sastoji u tome �to poslenik otklanja opasnost stete koja preti imovinskim Ш Jicnim dobrima drugoga. U tom siucaju radi se о nuznom poslovodstvu bez naloga (negotiorum gestio necessaria), kod kojeg se ne trazi da је postignut zelj eni cilj, odnosno da је spasavanje uspelo. Medutim, svojom radnjom nezvani poslovoda more da postigne i stvamu korist za gospodara posla, da uve6a njegovu imovinu (npr. da na plati njegovo potrazivanje koje Ьi, inace, zastarilo). То Ьi Ьilo korisno po slovodstvo bez naloga (negotiorum gestio utilis), kod kojeg se trazi da se preduzetim poslom postigne odredena korist za gospodara posla. (4) Posao mora blti vrsen Ъеz naloga Ш ovlascenja. - Poslovodstvo bez naloga postoj i samo ako poslovoda bez naloga nije Ьiо ni ovlas6en ni obavezan da tudi posao obavi. (5) Namera poslovoae Ъеz naloga da zahteva naknadu. - Poslovoda bez naloga treba da ima nameru da trazi naknadu troskova i nagradu za obavljanje tudeg posla, koja se pretpostavlja.

Pr!)f, dr Durdc NikoliC; OBL(GЛCIONO PRAVO

(З) Polaganje racuna. - Poslovoda bez naloga dн2:an је da ро svrsenom poslu polozi racun i ustupi gospodaru posla sve sto је prЉavio vrse6i njegov posao (.:\!. 2 2 1 . st. 2. ZOO); {4) Naknada §tete. - Pos!ovoda bez naloga је duzan da gospodaru po sla nadoknadi stetu koju ffill је prouzrokovao vrse6i njegov posao, prema opstim pravilima о odgovomosti . Medutim, nj egova j e odgovomost ne8to Ыаzа, јег se pre·dvida da sud moze da smanji njegovu odgovomost ili da ga sasvim os!obodi odgovornosti za nepafuju (с!. 222. st. 3. ZOO). Obaveze gospodara posla. - Gospodar posla ima prema poslovodi bez naloga ove obaveze : {Ј) OsloЪoaenje poslovoae Ъеz naloga od obaveza. Gospodar posla је duzan da oslobodi poslovodu bez naloga svih obaveza koje је zbog po sla uzeo na sebe, kao i da preuzme sve obaveze koje је zakljucio u njegovo ime (с!. 223. st. l . ZOO); (2) Naknada za izdatke i pretrpljeпu stetu. - Gospodar posla је dнzan da naknadi poslovodi bez naloga sve nufue i korisne izdatke, kao i stetu koju је ovaj pretrpeo, cak i ako ocekivani rezultat nije postignut (с!. 223. st. 1 . ZOO); (З) Primerena naknada za trud. Gospodar posla је duzan da plati poslovodi bez naloga primerenu naknadu za trud, ako је otklonio stetu od gospodara posla Ш mн је prЉavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama (с!. 223. st. 2. ZOO).

3. Dejstvo poslovodstva bez naloga

cemu se sastoji. - Poslovodstvo bez naloga stvara dvostran oЬiiga posla na cioni odпos u kojem i za poslovodu bez naloga i za gospodara imaju staju obaveze, koje su slicne obavezama koje jedan prema drugom nalogodavac i nalogoprimac. Obaveze poslovode bez naloga. - Glavne obaveze poslovode bez naloga su: da (Ј) Obavestenje gospodara posla. - Poslovoda bez naloga duzan је i nastav da i posla ara obavesti о svom postupku sto је mogu6e pre gospod . \ st. . 1 2 2 (cl. zapoceti posao, dok ovaj ne bude preuzeo brigu о njemu U

ZOO); (2) Uredno i savesno voaenje zapocetogpos/a. Poslovoda bez nalo se pri ga duzan је da uredno i savesno vodi zapoceti posao, rukovode6i (с!. posla ara gospod ma potreba tom stvamim i verovatнim нamerama i privre dobrog m paznjo 222. st. \ . ZOO), s tim sto је duzaн da postupa sa dnika, odnosno dobrog domacina (cl. 222. st. 2. ZOO);

1 29

4. Vrsenje tudih poslova protiv zabrane VrSenjc tudih �sL,?_�a protiv zabrзne_ p�st�jl u sluёaju kad se ncko prihvat1 tudeg po , ЈС . posao, za kOJU Је, шабе, znao Ш је morao znati (ё1. 226. st. 1 . sla porcd zabrane Z?O). !akvo vrScr:Jc tudeg posla је P.rotivpravn?, tako da iz njega ne nastaju prava koja _ . poslovod1 bez naJoga. Stav!se, onaJ_ kOJ1 se pnhvati rudeg posla i pored zabrane l1ca C1JI Је posao, odgavara 7.д Stetu koju је prouzrokovao meSanjem u tude poslovt; Cak i ako је do nje doslo bez njegove krivice (cl. 226. st. 2. ZOO). Medu �m, kad је �bra�a vr§en�a pos]a prot1vna zэkonu Ш moraJu> а naroCito kad је . ле о zabranю da drug1 1spum neku f'ijegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odJaganje. vaZe . � p sl?vodstvu bez nal ga (npr. dopuS.teno је dal:i drugome izdrЪlvanje ako opsta pr�v1la � � ga ne daJe anaJ СIЈЗЈС to zakonska duznost i pored njegove zabrane) (ё1 . 226. st, З. ZOO).

1 �r1p��J!l

Ј1са С1Ј1

�

S. Nepravo poslovodstvo Nepravo pcslovodstvo postoji kad neko vrSi tudi posao u nameri da za scbe zadrZi postignute koristi, iako zna da је posao tud {ёl. 227. st. 1 , ZOO). U totn sluCaju poslovoda se sшatra kao poslovoda bez: naJoga, tako da је duZan da na zahtev onogз Ciji је posao ро� Jo:Z.i rnCun i preda ти sve postignute koristi (С1. 227. st. l . ZOO). �� utiш. s obzirom da i nepravo postovodstvo predstavJja protivpravnu radnju, onaJ Је posao mo.Ze zahtevati i vrat:anje stvari u predaSnje stanje, kao l naknadu �tete

!: CIJ1

PRIRUCNIK ZA POLAOANJE PRAVOSUDNOO ISPIТA

130

(ё1 . 227. st. 2. ZOO), pod uslovom daje pos.Jovoda znao daje posao tш1 Ш daje to rnorao znati. 11:12

Nastanak.

Ш. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA

Neke jednostrane izjave volj e danas mogu biti izvor

Prof. dr Durdc Nikoti�; OBUGACJONO

.

(2) Obecanje ucinjeno javnim oglasom.

-

Javno obecanje nagrade na

staJe samo ako је obecanje uёinjeno j avnim oglasom, tj. na takav nacin da ?а sazna veci broj ljudi. OЬicno se to cini preko stampe, radija, televizije, 111 obзavom na oglasnoj taЬli.

(3) Obecanje ttpuceno neodredenom broju lica.

-

Obecanje treba da

oЬligacija, pod us\ovom da se njiiШI obavezuje sam i zjavilac.

је upuceno neodredenom broju lica, s tim sto krug liea kojima ј е obecanj e

imaju svoj izvor u jednostranoj izjavi volje. Ро sirem shvatanjи, u jedno

(4) Odret!ena radnja koju treba izvrSiti, uspeh koji treba posti(;i ili si tuacija и kojoj se treba naCi. Javnim obecanjem nagrade treba da se odre

Slucajevi. - Sporno је za koje se sve oЬligacione odnose moze reci da

strane izjave vo)je kao izvore oЬligacija spadaju: poslovodstvo bez naloga,

sticanje Ьеz osnova, ponuda za zakljucenje ugovora, javno obecanje na

grade i izdavanje hartija o d vrednosti. Ро uzem shvatanju, tu spadaju samo

javno obecanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti.

U

Zakonи о oЬligacionim odnosima usvojeno је иZо shvatanje, jer

kao sluёajeve jednostranih izjava vo)je predvida samo j avno obe6anje na grade i hartije od vrednosti.

1.

upuceno more Ьiti иZi (npr. samo studenti) ili siri (npr. svi gradani).

-

di radnja kоји treba izvrБiti, uspeh koji treba postici Ш situacija u kojoj

neko !�се �eba da se nace da Ь! se steklo pravo na nagradи. Та radnja, . .. uspel1 1ћ SJtuacчa mora da 1spunзava иslove koji se traze i za svaku drugu cшidbu, tj . da bude moguca i dopustena.

(5) Odrdena nagrada.

sastojati i tl davanjи neke druge stvari, pocasne medalje Ш diplome.

Javno obecanje nag rade

Ь) Opozivanje i dejstvo

Opozivanje.

а) Pojam i uslovi

Pojam.

- Javno obecanje nagrade postoji kad neko, j avniш ogla

som, оЬееа neodredenom Ьrоји lica da се dati nagradu onome ko Ьиdе izvrsio odredenu radnjи, odnosno postigao neki иsреЬ, Ш se nasao и odredenoj situaciji (с!. 229. st.

1 . ZOO). Za javno obecanje nagrade ka

rakteristil:no је da stvara obavezи samo za obecavaoca, tako da niko nije obavezan da izvrsi zahtevanи radnju. Ali, onaj ko izvrsi radnjи stice pra vo na nagradи, bez obzira da li је znao ili nije znao za obecanu nagradu kada је vrsio radnju, ра cak

i ako је nagrada obecana posto је radnja

izvr:Sena.

U slovi.

-·

Da Ьi i z j avnog obecanja nagrade nastala oЬ!igacija, potreЬ

no је da se ispиne sledeti uslovi:

(Ј) Obecanje nagrade. - Za nastanak javnog obeeanja nagrade

neophodno је da neko lice (fizicko ili pravno) оЬеса nagradи za izvrsenje odredene radnje. Ako se radi о fizickom licи, ono mora da posedиje potpunu poslovnu sposobnost, jer javnim obecanjem nagrade raspolaze svojom imovinom.

1!>2 Jak:ov

Javnim obecanjem nagrade treba da se odredi

nagrada izvrsiocu radnje. Ona se najcesce obe6ava и novcu, ali se шоzе

Radi�iC, nav. dclo, str. 309.

Javno obe6anje nagrade se, ро pravilu, moze opozvati.

Opoziv је moguc sve do izvrsenja radnje za koju је nagrada obecana s tim

sa sto se ostvaruje па isti naCin na koji је obecanje dato Ш licni opstenjem pojediniш licima. Mec!utim, lice koje је izvrSilo radnju, а nije . zna1o шl! ЈС moralo znatJ da је obecanje nagrade opozvaпo, ima pravo na

:U

obecanu nagradu, dok ono koje је do opozivanja иcinilo potrebne izdatke radi izvrsenja radnje odredene u javnom oglasu ima pravo na njihovu nak nadu, 1zuzev ako obecavalac dokaze da sи oni ucinjeni uzalud (С!. 230. st. 1 . ZOO). Obeeanj e se ne moze opozvati ako је oglasom odreden rok za izvrsenj e radnj e, odnosno za obavestenj e о postignиtom rezиltatu

renju odredene situacije (cl. 230. st. 2. ZOO).

Dejstvo. - Pravo na nagradи stice ono

Ш ostva

lice koje prvo izvrsi radnju za

koju ЈС nagrada obecana. Ali, ako је vise lica izvrsilo rad11ju istovremeno svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravicnost ne zahteva dru:

.

gaciju podelu

(с!.

230. st. ! . i 2. ZOO).

Obaveza obecavaoca nagrade prestaje ako ти niko ne saopsti, и rokи

odredenom u oglasи, da је izvrsio radnju, ili postigao' uspeb, ili иopste :spиn10 uslove postavljene и javnom oglasи, а ako rok nije odrec!en, Istekorn Jedne godine od oglasa (с!. 233. ZOO).

1 З2

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 2. Hartije od vrednosti а) Pojam i bltni sastojci

Pojam. - Hartija od vrednosti је pismena isprava kojom se njen izda va1ac obavezuje da ispиni obavezu иpisanи и toj ispravi njenom zako nitom imaocи (cl. 2З4. ZOO). Pri tome, и vezi sa nastankom obaveze iz hartije od vrednosti postoje raz1icite teorije. Zakon о oЬligacionim odnosi ma se oprede1io za emisionи teorijи prema kojoj obaveza iz hartije od vre dnosti nastaje и trenиtkи kada izdava1ac hartijи od vrednosti preda njenom korisnikи (cl. 2З7. ZOO). Bitni sastojci. - Hartije od vrednosti sи strogo foпnalne isprave, koje morajи imati odredene Ьitne sastojke, jer isprava: koja ne sadrzi Ьilo koji od Ьitnih sastojaka ne vazi kao hartija od vrednosti (с1. 2З5. st. З . ZOO). U Ьitne sastojke hartije od vrednosti spadajи: ( 1 ) oznacenje vrste hartije od vrednosti; (2) fiпnи, odnosno naziv i sediste, odnosno ime i preЬiva1iste izdavaoca hartije od vrednosti; (З) fiпnи, odnosno naziv i1i ime 1ica na koje, odnosno ро cijoj naredЬi hartija od vrednosti glasi, ili oznacenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca; (4) tacno oznacenи obavezu izda vaoca koja proizi1azi iz hartije od vrednosti; (5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, а kod onih koje se izdajи и seriji i njen serijski broj ; (6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimi1 potpisa izdava oca hartije od vrednosti koje se izdajи и seriji (с!. 2З5. st. 1 . ZOO). Ь) Vrste i ostvarivanje prava Vrste. - Prema nacinи odredivanja nosioca prava, raz1ikиju se tri vr ste hartija od vrednosti: ( 1 ) hartije na donosioca, (2) hartije na ime i (З) hartije ро naredbi. Ostvarivanje prava. - Potrazivanje iz hartije od vrednosti vezano је za samu hartijи, tako da se moze ostvariti samo ako se poseduje hartija, s tim sto pripada zakonitom imaocи hartije (с!. 2З9. st. 1 . ZOO). Kod hartije od vrednosti na donosioca, zakonitim imaocem hartije smatra se njen do nosilac, dok se kod hartije od vrednosti na ime i ро naredЬi zakonitim imaocem smatra lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje је ona uredno preneta (с\. 2З9. st. 2. i З . ZOO). с) Prenos hartije od vrednosti Prenos hartije od vrednosti zavisi od toga о kojoj se hartiji od vredno sti radi. Kad је и pitanjи hartija od vrednosti na donosioca, pravo iz hartije se prenosi njenom predajom (с!. 24 1 . ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti

Prof. tlr Dordc Nikolil:: OBLIGACIONO PRAVO

I ЗЗ

na ime prenosi se cesijom, s tim sto posebnim zakonom moze biti odredeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moze prenositi indosa mentom (с\. 242. st. 1 . i 2. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti ро naredЬi prenosi se indosamentom (с\. 243. ZOO). d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci Od hartija od vrednosti treba тazlikovati tzv. Iegitimacione papire i Iegitimacione znake. Legiti_l!lacion� papiri : - То su takve pismene isprave koje slu:le za Iegitimiranje po _ - 1zdavalac duguJe odredenu ёinidbu. Oni mogu Ьiti i па ime . ver!laca kojtma duzшk odredenog lica (npr. meseCna karta za prevoz� Stedna knjiZica), ali kod veCine drugih takvih papira poverilac nije odreden (npr. razne ulaznce, vozne karte, bonovi i sl.). Na Iegi timacione papire shodno se primenjuju odgovarajuCe odredbe о hartijama od vrednosti (ёl. 257. ZOO). Legitimacioni znaci. - Legitimacioni znaci ne predstavljaju nikakve pismene ispra ve, niti sadrZe neSto odredeno о obavezi izdavaoca, ali i oni slu:Ze da poka:lu ko је poverilac u oЬiigacionorn odnosu prilikom Cijeg nastanka su izdati (npr. garderobni i sliCni znaci) (CI. 258. st. 1. ZOO). Njihov izdavalac se oslobada obaveze kadje и dobroj veri izvrSi donosio cu, s tim Sto za donosioca ne va:Zi pretpostavkaje је оп pravi poverilac, te је u sluCaju spora duZan da dokaZe to svoje svojstvo (CI. 258. st. 2). InaCe, poverilac mo:Ze zahtevati ispunjenje obaveze iako је izguЫo legitimacioni znak (СЈ. 258. st. З. ZOO).

Glava sesta DEJSTV А OBLIGACIJA

I. POVERIOCEVА PRAVA I DUZNIKOVE ОВАVEZE Dejstvo oЬligacionog odnosa ispoljava se и pravima i obavezama lica koja и njemи исеstvији. Poverilac је ovlascen da od dиfuika zahteva ispиnjenje obaveze, а dиznik је dиzan da је ispиni и svemu onako kako ona glasi (с\. 262. st. 1 . ZOO). Ukoliko duznik dobrovoljno ne ispиni ono sto dиgије, poverilac ga na to moze prinиditi иz pomo6 sиda, s tim sto dиznika и tom slacajи mogu pogoditi razlicite pravne posledice. А) PRAVO NA NAKNADU STETE 1.

Opsta pravi\a о pravu na naknadи stete

а) Naknada stete zbog neispunjenje Ш zadocnjenja Odgovornost duznika zbog krsenja obavcze. Duznik koji dobro voljno ne ispиni obavezu ili zadocni sa njenim ispиnjenjem, dиzan је da izvrsi пе sашо ono sto је prvoЬitno dиgovao, ve6 i da naknadi stetи kоји је proиzrokovao poveriocu povredom svoje obaveze (с\. 262. st. 2. ZOO). -

134

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

DuZ!li:k, dakle, nij e samo duzan, ve6 је i odgovoran poveriocu, s tim sto to moze Ьiti kako ( 1) odgovoroost zbog neispunjenja (kad duznik obavezu n e is puni nikako), tako i (2) odgovoroost zbog rdavog ispunjenja (kad dufui:k ne ispuni obavezu u pravo vreme, na pravom шestu i na pravi nacin). Oslobodenje duznika od odgovornosti. - Za dufuika koji ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njeniш ispunjenjem pretpostavlja se da је kriv, tako da za ostvarenje prava na naknadu stete poverilac treba da do kaze postojanje svog prava, odnosno duznikove obaveze, kao i stetu koja mu је prouzrokovana. Dufuik se moze osloboditi odgovomosti za stetu "ako dokaze da nije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da је zakasnio sa is punjenj em obaveze zbog okolnosti пastalih posle zakljucenj a ugovora koje nije mo gao spreCiti, otkloniti ili izbeci" (с!. 263. ZOO).

Ь) Ugovorno prosirenje, ogranicenje i iskljucenje odgovornosti Dispozitivno regulisanje duznikove odgovornosti. - Odredbe koji ma se regulise dufuikova odgovoroost za stetu zbog krsenja ugovome obaveze i шaju, ро pravilu, dispozitivni karakter. S obzirom па to, kori steci se naёelom autoпomije volje, ugovorne strane takvu svoju odgovor nost шogu unapred ugovorom da: prosire, iskljuce ili ogranice. Prosirenje odgovornosti. Ugovorom se шоzе pros iriti odgovoroost dufuika i na s lucaj za koji on inace ne odgovara, s tim sto se izvrsenje ovakve ugovorne odredbe ne moze zahtevati ako Ьi to Ьilo u suprotпosti sa пacelom savesnosti i posteпja (с!. 264. ZOO). Iskljucenje odgovornosti. - lskljucenje duznikove odgovomosti za stetu, kojim se p overilac unapred odrice prava na naknadu stete, krije шo guenost zloupotrebe. Zbog toga se mogucnost iskljucenja duznikove od govomosti zakonom redovno ogranicava, kako Ьi se zastitili in teresi sla Ьije ugovorne strane. U tom smislu se i u Zakonu о oЫigacionim odnosi ma pr edvida da se odgovoroost dufuika za nameru Ш krajnju пepafuj u ne moze ugovorom unapred iskljuciti (с!. 265. st. 1). Pored toga, sud mo ze na zahtev zainteresovane ugovoroe straпe ponistiti i ugovorou odredbu о iskljucenju odgovornosti za oЬicnu nepaznju, ako је takav sporazum proi zasao iz monoplskog polozaja duznika ili uopste iz neravnopravnog odno sa ugovomih strana (с!. 265. st. 2. ZOO). Ogranicenje odgovornosti. Ogranic enj e odgovoruosti najce8ce se ostvaruje odredivanjem najv iseg iwosa naknade koji се se dugovati. Takva odredba је punovazna, sашо ako tako odredeni iznos nije u oeigledпoj ne srazmeri sa stetom, i ako za odredeni slucaj nije sto drugo zakonom pre-

Prof. Jr Dordc Niko!iC:

OBLIOACIONO PRAVO

135

dvideno (cl . 265. st. З . ZOO). Ali, bez obzira па ograni ёenje, poveri lac ima pravo na potpunп naknadu ako је nemogu6пost ispunjenja obaveze prou7ro kovana nаmепю ili krajnjom nepafujoш du:Znika (cl. 265. st. 4. ZOO). с) ОЫт naknade i krivica poverioca OЬim naknade. Odgovoroost dufuika zbog krsenja preuzete oba veze ogranicena је samo na tzv. predvidljivu stetu. U tom smislu i Zakon о oЬligacionim odnosiшa . propi suj e da "poveri!ac ima pravo na naknadu oblcne stete i izmakle koristi, koje ј е dufuik u vreme zakljucenja ugovora morao predvideti kao tnoguce posledice povrede ugovora, а s obzirom па Cinjenice koj e su mu tada Ьile poznate Ш morale Ьiti poznate" (С!. 266. st. 1 ) . Medutim, u slпcaj u prevare ili namernog neispunjenja obaveze , kao i neispunjenja obaveze zbog krajnje nepaznj e, poverilac ima pravo zahteva ti od duznika naknadu celokupne stete koja је nastala zЬog povrede ugo vora, bez obzira na to sto dufuik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih је ona nastala (cl. 266. st. 2. ZOO). Ako је prilikoш povrede obaveze pored stete nastao za poverioca i neki dobltak, о njemu се se prilikom odredivanj a visine naknade voditi racina u razumnoj meri (cl. 266. st. 3 ) . Krivica poverioca. - Desava se da za nastalн stetu, Ш njenu veliCinu, ili za otezaпje dufuikovog polozaja ima krivice i do poverioca Ш do lica za koja оп odgovara. U tom s lu caj u naknada koju dufuik dugнje poverio cu smanjuje se srazmerno (с!. 267. ZOO). ·-

2.

Ugovorna kazna

а) Ројат, nastanak, karakter i znaёaj Pojam. - Ugovoпш kazna је odredena novcana suшa ili neka druga materijalna korist koju dufuik obeeava da се platiti, odnosno priЬaviti pove riocu ukoliko svoju obavezu uopste ne ispuoi Ш је ispuni sa zakasnjenjem. N astanak. - Sporazum о ugovomoj kazni zakljucuje se kao k!auzula ugovora iz kojeg је nastala obaveza c ij e se ispнnjeпje obezbeduje ili u vi du posebnog ugovora. Ugovorne strane mogu odrediti vi si nu kazne ро svom nahodenju, u jednoш ukupnom izпosu, u procentu, ili za svaki dan zadocпjenja, Ш na koj i drugi nac in (cl. 2 7 1 . st. 1 . ZOO). Ako је za ugovor iz koga je nastala obaveza na ёiје se ispunjenje ugo vorna kazna odnosi propisana odredeпa forшa, onda i ugovoma kazna mo ra Ьiti ugovorena u toj istoj formi (cl. 2 7 1 . st. 2 . ZOO).

136

PRIRUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Ugovoma kazna se ne moze ugovoriti za novcane obaveze

(с!. 270.

З. ZOO), jer su one obezbedene pravom na zateznu kamatu . Karakter. - Ugovoma kazna је sporedna obaveza, tako da deli prav nu sudbnu obaveze na Cije se obezbedenje ona odnosi (с!. 272. st. 1 .

st.

ZOO), r sз s tim sto ta obaveza guЬi pravno dejstvo ako ј е do neispunjenja ili zadocnjenj a doslo iz uzroka za koji duznik ne odgovara

Znacaj.

(С!. 272.

st.

2).

- Ugovorna kazna је veoma znacajno sredstvo obezbedenja

izvrsenja obaveza. Ona spada u licna (personalna) sredstva obezbedenja, jer ugovaranjem ugovome kazne poverilac ne stice nikakvo stvamo pravo na stvari dufuika ili nekog treceg lica.

Prof. dr E>ordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

jer pravo na ugovomu kaznu nije uslovljeпo stetom. Dovoljna ј е krivica dпfuikova, koja se pretpostavlja. Mogucnost kumulacije kazne i stete. - S druge strane, ugovaranjem ugovorne kazпe poverilac ne guЬi zakonska prava ро osnovu duznikovog nedozvoljenog ponasanja (прr. pravo па nakпadu stete). Та prava i ugo vorna kazпa se, ро pravilu, не mogu saЬirati, s tim sto nema saЬiranja sa mo u slucaju kad је ugovoma kazna ро svojoj vrednosti veca od stete ili kad је s njom jednaka. Ali, ako је steta koju је poverilac pretrpeo veca od iznosa пgovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune nak nade stete

(с!. 275.

Vrste. - S obzirom na uslov placanja, ugovorna kazna moze se javiti (1) ugovorne kazne zbog neispunjenj a i (2) ugovorne kazne zbog

u vidu

zadocnjenj a sa ispunjenjem obaveze, s tim sto se, u slucaju sumnje, pretpostavlja da је kazna ugovorena za slucaj zadocnjenja

Dejstvo.

(с!. 270.

st.

2.

- U slucaju kad је kazna ugovorna za slucaj neispunjenja

obaveze, poverilac moze zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovomu kaz nu (tzv. alternativna ugovorna kazna), s tim sto guЬi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako је zahtevao isplatu ugovorne kazne (с!. 273. st. 1 . i 2. ZOO). Ova kazna ima za cilj da zameni poveriocev interes za ispunjenje glavne obaveze.

"

Ako је kazna ugovorena za slucaj da dufuik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo da zal1teva i ispunjenj e obaveze i ugovornu kaznu (tzv. kumulativna ugovoma kazna), s tim sto ne moze zahtevati ugovomu kaznu zbog zadocnjenja ako је primio ispunjenje obaveze а nije bez odlaganja sa opstio dufuiku da zadrZзva svoje pravo na ugovornu kaznu

5.

(с!. 273.

st.

4.

i

ZOO). Ova kazna sluzi, ро pravilu, kao pokrice za stetu koju је poverilac

pretrpeo usled dumikove docnje sa ispunjenjem obaveze.

2.

ZOO).

veze

(с!. 274.

ZOO).

З.

Zatezna kamata Kad se duguje. - Novcane oЬ!igacije karakterise to

sto је nakпada u vid11 isplate odredene Sllme novca (kamata, interes) zbog zadocnjeпja u njihovom ispuпjenjll odredena zakoпom. U tom smislu se i propisuje da dufuik koji zadocпi sa ispuпjeпjem поvсапе obaveze d11g11je, pored glav nice, i zatezпu kamatн ро stopi lltvrdeпoj savezпim zakoпom (с!. 277. st. 1. Z00). 1 84 Odredba kojom se odreduje stopa zatezпe kamate priп11dnog Је karaktera, tako da ugovome straпe не mogu izmeпiti пјеп iznos, пiti se tшapred mogu odreci prava da zahtevajн р!асапје zatezпe kamate. U

s!нсајн kad је stopa ugovoreпe kamate visa od stope zatezne kama (с!. 277.

te koj a j e predvidena zakoпom, она tece i posle dнzпikove dоспје st.

2. ZOO). Pravo па potpuпu uakпadu.

- Pravo па zatezпu kamatu пiје llSlo

vljeno stetom kojll trpi poverilac zbog dufuikovog zadocnjeпja, sto zпaci peo kakVl stetu zbog duznikove docnje

Kazna nije uslovljena stetom. - Ugovornu kaznu, kao posebno pravo, poverilac moze da zahteva i kad njen iznos premasa visinu stete koju је

275.

Sud се na zahtev duznika smanjiti iznos пgovome kazne ako nade da је ona nesrazmerno visoka s obzirom na vredпost i znacaj predmeta oba

da poverilac ima pravo na zateznн kamatu bez obzira па to da li је pretr

с) Ugovorna kazna i naknada stete

pretrpeo, ра cak i kad nije pretrpeo nikakvu stetu (с!.

st.

d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne

Ь) Vrste i dejstvo.

ZOO).

137

st.

1.

ZOO). Za

(с!. 278.

st.

1.

ZOO). Ali, ako ј е

steta koju је poverilac pretrpeo zbog duznikovog zadocnjenja veca od iz nosa koji Ьi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razlikll do potpune naknade stete

(с!. 278.

st.

2.

ZOO). U tom slucaj11 morao bi da

realizaciju tog prava poverilac ne mora da dokaze da steta stvarno postoji,

dokaze visinu stete koja Шll је prouzrokovana.

1НЈ Ako је ugovor iz kojcg izvire glavna obaveza niStav, ЫС:е ni�tav i sporazum о ugovomoj kazni; ako sc glavna obavcza ugasi па Ьilo koji naёin, gasi sc i sporazum о ugovomoj kazni; ako sc glavno potraZivanjc ustнpi drugomc, samim timjc ustupljcno i pravo ш1 ugovornu kaznu.

11-:4 Visiш-t stopc zatcznc kamtttc odrcdcпa је Zakoпom ("SiнZЬcпi list SRJ", Ь1·. 9/01).

о

visini stopc zatcznc kamatc

138

PRII\UёNIK ZA POI.AGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Kamata na kamatu (anatocizam). Na dospelu а neisplacenu ugovor nu ili zateznu kamatu, kao i na druga povremena novcana davanja пе tece zatezпa kamata, izuzev kad је to zakonom odredeno (с!. 279. st. 1 . ZOO). Ipak, na izпos neisplacene kamate moze se zahtevati zatezпa kamata od dana kad је sudu podnesen 7дhtev za njenu isplatu, dok na povremena do spela novёana davanja tеёе zatezna kamata od dапа kad је sudu podпesen zahtev za njihovu isplatu (с!. 279. st. 2. i З. ZOO).

В) POBIJANJE DUZNIКOVIН PRAVNIH RADNJI Pojam. - PoЬijanje dufuikovih pravnih тadnjije sluёaj mesanj a pove rioca u imovinskopravne odnose svog dufuika kod kojeg se poveriocu cij e ј е potra:Zvanje dospelo za isplatu priznaje pravo da poblje pravnu radnju svog du:Znika koja је preduzeta na stetu poverioca. Radi se о pobljanju pravni h radnji nesavesnog dufuika koji na razlicite naci11e umanjuje svoju imovinu, kako Ьi onemogucio poverioca da se naplati. Protiv takvih postu paka nesavesnog dufuika jos је u rimskom pravu Ьila predvidena paulijan ska tuzba (actio Pau/iana). Pravo роЬiјапја predvida se i u na!iem, kao i ostalim danas11jim pravima, s tim sto se, osim tuzbom, moze vrsiti i prigo vorom (cl. 283. st. l . ZOO). Ко moze vrsiti pobljanje i protiv koga. Pravo na poblja11je ima svaki poverilac cije је potra:Zvanje dospelo za isp!atu, bez obzira kada је 0110 nastalo (280. st. 1 . ZOO). Dospelost potra:Zvanja је opsti uslov ро Ыјаnја, jer poverilac cije potra:Zvanje nije dospelo nema pravo па po Ьijanje. Osim prvoЬituog poverioca du:Znikovog, pravo па poЬijanje iша i cesionar i naslednik poverioca. U sporu za роЬiјапје poverilac је роЫјас. Lica protiv kojih se vrsi poblja11je su u od11osu па poverioca treca lica. То su оЬiспо saugovaraёi duznikovi sa kojima је ili u ciju korist је predu zeta prav11a radnja koja se роЬiја, kao i пjihovi naslednici (с!. 283. st. 2. ZOO). Ali, tuzba se moze podneti i protiv priЬavioca koji је znao da se priЬavljaпje njegovih prethodnika moglo poЬijati, а kod besplatпog priba vlja11ja i ako 011 to nije znao (cl. 283. st. 3 . ZOO). Iпасе, lica protiv koj ih se podize tt1:Zba za poЬijanje пazivaju se u sporu protivпici роЫјапја. Pravne radnje koje se mogu pobljati. РоЬiјапје ј е mogt�ce samo ako duznik predt�zme 11eku pravпu radnju kojom se пjegova imovina umanjuje, odnosno koja је preduzeta па stetu poverioca (с!. 280. st. l . ZOO). Pri tome, pojam pravne rad11je је siri od pravnog posla, jer obuhvata ne samo pravпe poslove (npr. pre11os prava svojine ugovorom о prodaj i ili ugovorшn о poklo11u), vec i propusta11ja zbog kojih је duznik izguЬio kakvo materijalno pravo ili kojim је za njega nastala kakva mate-

Pruf. dг Dоп1с NikoliC: OBLIGACIONO PRA \10 rijalna obaveza (npr. пeisticanje prigovora zastarelosti, 11eprekidanje za starelosti). Posebn i uslovi pobljanja. Za uspeh роЫја11ј а moraj u Ьiti ispunjeni i sledeci posebni uslovi: (Ј) O§tecenje poverioca. Poverilac mora da doka:Ze da је zaista ostecen pravnom radnjom koju је dufuik preduzeo, s tim sto se smatra da је !:'ravna radnja preduzeta na stetu poverioca ako usled 11jenog izvr!ienj a d�zntk nema dovoljno sredstava za ispu11j enj e poveriocevog potraZiv anj a (с!. 280. st. 2 . ZOO). Insolventnost du:Znika оЬiёпо se dokazuje neuspelim pokus�em prinudne naplate iz duznikove imovine. (2) Duinikova krivica za o§tecenje. Dufuik treba da је kriv sto је predtJzetom radnjom oпemogucio poverioca da se 11ap!ati. On mora Ьiti svestan stetuih posledica svoje radnje. U tom smislu se i predvida da se te retna raspolaganja mogu pobljati samo ako је duzпik u vreme raspola ganja znao ili mogao znati da nanosi stetu svojim poveriocima (с!. 2 8 1 . st. 1 . ZOO), s tim sto se njegova krivica ne pretpostavlja, vec је poverilac mora dokazati. Ako su u pita11ju besplatua raspolaganja i sa njima izjednaёene prav11e radпje (npr. odricaпj e od nasleda), smatra se da је duznik zпао da predu zetom rad11jom nanosi stetu poveriocima (ё!. 2 8 1 . st. З . ZOO). (З) Krivica treceg lica. I trece lice treba da је krivo. Tom licu treba da је pozпato ili da је moglo Ьiti poznato da duzдik uёinjenim raspola ga11jeш na11osi stetu poveriocu (с!. 2 8 1 . st. 1 . ZOO). Samo ukoliko trece li ce spada и krug tzv. St1шпjive porodice, pretpostavlja se da muje Ьilo poz nato da duznik preduzetim raspolaganjeш nanosi stetu poveriocu (с!. 28 1 . st. 2 . ZOO). Za poЬijanj e besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaёenih pravnih radпji, ne zahteva se krivica treceg Jica (с!. 281. st. З . ZOO). Dejstvo pobljanja. Svrha pobljanja nije da se poЬijana pravna ra dпja duznikova ponisti, vec da se uёini bez dejstva samo prema poveriocн i samo koliko је potrebno za ispunjenje njegovih potrazivanja, dok u sve mu ostalom pravna radnja ostaje i dalje u vafuosti. Prema tome, ako sud usvoji tuzbeni zahtev, pravna radnja gнЬi dejstvo samo prema tuziocu (po veriocu) i samo koliko је potrebno za ispunjenj e njegovih potraZivanja (с!. 284. ZOO). Rok za podiza11je tuZЬe. Tuzba za poЬijanje шоzе se podneti u roku od jedne godine za роЬiјапј е teretuih raspolaganja, dok se za poЬijanje te retпih raspolaganja н korist clanova sumпjive porodice i dobrocinih raspo lagaпja ona moze podneti u rokп od lri godine, s tim sto se 11avedeni rokovi -

-

-

-

PRIRUCNIK ZA PO�AGANJE PRAVOSUDNOG ISPITА

140

Prof. dr

racunaju od dana kada је preduzeta pravna radnja koja se poblja, odnosno od dana kada је trebalo preduzeti propustenu radnju {с!.

285. ZOO).

С) PRAVO ZADRZAVANJA (IUS RETE"NТIONIS) Pojam i uslovi zadrzavanja. Pod pravom za.drzavanja podrazume va se pravo poverioca u cijirn se rukarna nalazi neka duznikova stvar da је zadrzi sve dok njegovo potrazivanje ne bude ispla6eno. Jedini uslov za vrsenje tog prava ј е da је poveriocevo potra2ivanje dospelo za naplatu. Ali, i poverilac potra2vanja koje nije dospelo ima pravo zadrzavanja, u

slucaj u kad ј е duznik postao nesposoban za plaeanje {cl.

286. st. l . i 2.

ZOO). Ipak, pra.vo zadrZa.vanja. је iskljuceno u slucaju kad duznik zahteva da mu se vrati stva.r koj a je izasla. iz njegove ddavine protiv njegove volje, ili

kad dиZnik zahteva. da. mu se vrati stva.r koja је predata poveriocu na cuvanje ili na poslugu {cl.

287. st. 1. ZOO). Dejstvo prava zadrzavanja. Pravom

Elordc NikuliC: OBLIOACIONO PRAVO

Kad s e obaveza sastoji

а od du:Znika za.htevati nakna.du stete zbog zadocnjeпja, kao i naknadu dru

ispuпjeпje obaveze od strane duzпika. Naime, kad du:Znik пе izvr8i о roku neku svoju пeпovcanu obavezu utvrdeпu pravпosna.Znom odlпkom, sud moze, na trazenje poverioca, odrediti duzniku naknadni primereni rok i izreci da се duznik, ako ne izvrsi svoju obavezu u tom roku, Ьiti duzan da.

isplati poveriocu izvesnu svotu novca za svaki da.n zadocnjenja,

ispuni obavezн, sud moze smanjiti tako odredenu svotu, vode6i racuna о svrsi zbog koje је naredio placanje {cl. 294. ZOO). Gtava sedma.

PRESTANAK OBLIGACIJA

289.

I. ISPUNJENJE

ZOO).

sno је da izmedu rаспе zaloge i retencije postoji velika slicnost i podudar nost. Ipak, izmedu njih postoje i neke razlike. ( l ) Najva.Znija razlika oglcda sc u tome Sto zalogoprimac 1ma pravo sledovanja, dok retinent to pravo ncma. (2) Da Ы poverilac mogao imati pravo retencije, stvar morn blti u njegovoj neposred noj drZavini, dok kod zalo.Znog prnva to nije ntdno. (3) Pravo rctencije пюiе nastati samo ako poverilac ima dospclo potraZivanje prema duZniku, dok ug:ovorno zзlo:Zno pravo moZe nastati i kad potraZivanje nij� dospelo. (4) Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, а zaJoZno pravo naJCeSCe na osnovu ug:ovora.

П. POVERIOCEVА PRAVA U NEКIM

Pojam. - Pod ispunjenjem se podrazumeva. izvrseпje dugovane Cinid

be. Njime se potpuno zadovoljava interes poverioca koji је Ьiо cilj oЬliga

cioпog odnosa, а duzпik se oslobada obaveze. Uporedo sa ispunjeпjem, koristi se i izraz "isplata", koji u оЬiспоm govoru ima t!Ze znacenje, j er po drazнmeva samo davanje odredene sнme novca.

Sadrziпa isptшjeпja ili isplate zavisi od onoga sto se duguje.

Pravna priroda.

pravnoj prirodi isplate пе postoji jediпstveno

О

misljenje. U пemackoj pravпoj teoriji iznosi se misljenje da je isplata pra

vni posao. Ipak, preovladuje shvataпje da isplatu treba shvatiti kao fak ticku radnju, а пе kao pravпi posao. U aktu isplate ima, doduse, i elemena

ta

saglasnosti, ali ona, ipak, nije nu:Zna, jer za isplatu nije potrebna пi akti

vna volja dnzпika, n i pasivпa volja poverioca.' &5

POSEBNIM SLUCAJEVIМA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odredenih ро rodu.

Ш za koju

drugu jedi11icu vremena, pocev od isteka tog roka. Ako duznik naknadno

stvari na isti nacin kao i zalo:Zni poverilac, ali је, pre nego sto pristupi na

obzirom da se pove rilac пaplacuje iz zadrZa.ne stvari па isti nacin kao i zalozni poverilac, ja

Ako s a ispuпjeпjem takve oba

ge stete koju Ьi irna.o zbog ovakvog naciпa ispunjeпj a (С!. 291 . ZOO). Sudski penali sluze da se obezbedi va!jano Sudski penali.

zadrzavanja obezbeduje se

Razlika izmedu zaloznog prava i retencije. - S

cinjenju.

veze duzпik padne u docnju, poverilac moze, obavestivsi prethodno du:Znika., sam о trosku du:Znika uraditi ono sto је duZпik Ьiо duza.n uraditi,

poveriocevo potrazivanje, jer se on moze napla.titi iz vrednosti zadrZa.ne plati, duzaп da о svojoj пameri oba.vesti Ьlagovremeпo du:Znika. {С!.

ц

141

Ako

sa ispunjcnjem takve obave?.e duznik padne u docпju, poverilac moze ро

svom izboru, posto о tome prethodno obavesti duznika, nabaviti stvar

istog roda i zal1tevati od duznika пaknadu cene i naknadu stete, ili zahteva ti vredпost dugovane stvari i naknadu stete (с!. 290. ZOO).

А) OPSTA PRAVILA О I SPUNJENJU 1.

Subjekti ispunjenja

Lice koje vrsi isplatu. - Ovo lice naziva se isplatilac. То је, ро pravi ltl, duzпik, jer је on i dazan i ovlasceп da ispнni svojн obavezu. Du:Znik IR$ Jako\' RadiiiiC, n
343.

142

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

koji vrsi isplatu treba da је potpuno poslovno sposoban, jer u suprotnom njegov staralac ima pravo da је osporava i da zahteva povracaj isplacenog iznosa. Ali, i poslovno nesposobni du:lnik mou pravovaljano ispuniti obavezu ako је postojanje obaveze nesumnjivo i ako је dospeo rok za njeno ispunjenje, s tim sto se moze osporavati ispunjenje zastarelog duga ili duga koji potice iz igre Ш opklade koje izvrsi takav dufuik (Cl. 297. ZOO). Osim duznika, obavezu moze ispuniti i trece lice (cl. 296. st. 1. ZOO). Samo kad se radi о obavezama koje su vezane za licnost du:lnikovu, njih mora ispuniti sam dufuik. Trece lice oЬicno ispunjava obavezu ро nalogu duznika, s tim sto bez znanja i volje duznika obavezu mogu ispuniti lica koja imaju pravni interes da obaveza bude ispunjena (npr. jemac, vlasnik stvari date u zalogu i protivnik poЬijanja). Poverilac је duZaп da primi ispunjenje od navedenih lica, cak i kad se dufuik torne protivi, jer u su protnorn pada u poverilacku docnju (cl. 296. st. 2. ZOO). Isplata sa subrogacijom. - Ona postoji u slucaju kad trece lice ispla ti dufuikov dug i stupi na mesto poverioca. U tom slucaju dug se gasi pre ma ranijem poveriocu, tako da du:lnik duguje ispuniocu ono sto је dotle dugovao poveriocu. Isplata sa subrogacijom ne nastaje uvek kad treci plati za duznika, vec samo kad to ispunilac zeli, Ш kad to propisuje zakon, sto znai\i da postoje voljna i zakonska subrogacija.

Voljna .шln"Dgac!"fa nastaje kako na osnovu ugovorз koji ispunilac, pre Ш prШkom ispunjenja) zakJjuC1 sa pџveriocem, tako i na osnovu ugovorn koji ispunilac prc. ispunje.nja zakljuCi sa duZ:nikoш, s tim Sto u svakom slџQaju ona nastaje- u ёasu ispunjenja (С!. 299). Zalшnska subrogacЏn propisз.na је u korist lica koje ima neki pravni interes da oЬa ve:r.a budc ispunjenз. Kod nje ро sШ zakona u ёasu ispunjenja na ispunioca prelazi pove rioёevo potraZivanje sa svim sporednim praviшa (ёl. 300. ZOO). Kod isplate sa subrogac1jom duZnik se oslobada oba veze pretna pov�riocu, а jspuni lac prcuzima povcrioCeva pra\'a рrеша duZniku. Pri tоше, poverilac је duian da preda ispuniocu sтedstva kojiшa se potraZivanj e dokazuje i obezbeduje (С], 302. ZOO), ispunilac ne mo:Ze :zahtevati od duZnika viSe nego Sto је isplatio povcriocu (CI. 303. ZOO), а poveri lэ.c n e odgovara za postojanje i naplativost potraZivanja u vreme ispunjenja (ёЈ. 304. ZOO). Lice kome se vrsi isplata. - Ispunjenje se, ро pravilu, mora izvrsiti

pove1·ioc.u, koji је poslovno sposoban. Ipak, i ispunjenje izvrseno poslovno nesposobnom poveriocu oslobad:a du:Znika ako је korisno za poverioca ili ako se predmei ispunjenja jos nalazi kod njega (с!. 306. st. 1 . ZOO). Osim poveriocu, ispunjenje moze Ьiti izvrseno i licu odredenoш zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmedu poverioca i dпznika ili od strane sanюg poverioca (с\. 305. st. 1. ZOO). !spunjenje је punovazno i kad је izvrseno trecem licu, ako ga је pove rilac naknadno odobrio, ili ako se njime koristio (с!. 305. st. 2. ZOO).

Pruf. t.lr Durdc

2.

NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

Predmet ispunjenja

Sadr'l.ina obaveze i nacin isplate. - Predrnet isplate predstav!ja ono sto Cini sadrzinu obaveze, odnosno cinidba koju duinik duguje, tako da duznik ne moze ispuniti obavezu neeim drugim, niti poverilac moze zahte vati ne8to drugo (с!. 307. st. 1 . ZOO). Poverilac nije duzan da prirni delimi<:no ispunjenje, osim ako priroda obaveze dntgacije nalaze, а duzan је da primi delimii\no ispunjenje novcane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odЬije (ёl. З 10. ZOO). Ako su stvari odredene sarno ро rodu, dufuik је duilan dati stvari srednje kakvoce, odnosno stvari odgovarajuce kakvoce, ako mu ј е Ьila poznata namena stvari (<:!. 3 1 1 . ZOO).

Za �c!'a ispu!lj �nja (datio in �nlutum) Postoji u s:luCaju kad poverilac u sporazu mu sa duzn1korn рrпш neSro drogo umesto onog Sto mu se dugujc. Na taj naCin vrn:i se iz men� u postojc:Ceш obligacionom odnosu ёiji se predrnet шеnја. dok osnov osmje nepro� menJen. Zamena ispunjenja ј�' ina�c. suтogat isplate, јег dovodi do prestanka obaveze (С!. 308. st. l . ZOO). Za mateпJal ne 1 pravne nedostэ.tke stvarj date umesto onoga Sto је dugoм . _ _ vao duzntk odgovara tsto kao prodavac (СЈ. 308. st. 2. ZOO), s tim .Sto poverilac moZe, umesto za hteva ро osnovu odgovornosti za pшvne ј fiziёke nedostatke stvari, zзhtevati od duZnika, aJi ne v!Se od jemca, 1' spunjenje prvoЫrnog potraZvanja i naknadu Stete (Cl. 308. st. З. ZOO} Predaja radi prodaje (datiџ .'5olvendi causa). - Postoji kad duZnik preda poveriocu nek� stv ar Љ koje drugo pravo da ih prщia i da iz postignutog iznosa щ1plati svoje po _ traZ1vanJe, а da mu ostatak preda. U tom sluёaju poveriJac dоЫја uiogu du:Znikovog puпo moёnika, tako da sa!Шl predaja radi prodaje ne dovodi do prestanka obaveze, veC obavezз prestaje tek kad poverilac proda stvar ili koje drugo pravo i napJati se jz postignutog iznosa (с!. 309. ZOO). .

З.

� �

Uracunavanje (inputacija) ispunjenja

Pojam. Uracunavanje ispunjenja dolazi do izra'Zaj a u slucaju kad iz medu istih lica postoji vise istorodnih obaveza, ра ono sto dufuik ispuni пiје dovoljno da Ьi se mogle namiriti sve te obaveze. U tom slucaju posta vlja se pitanje koje se obaveze smatraju ispunjenim, odnosno kojim se re dom vrsi шacinavanje (cl. 3 1 2. ZOO). Redos1ed uracunavanja. - Za redosled urai\unavanja merodavan је, . naJPre sporazum izmedu poverioca i du:lnika, а ako о torne ne postoji njihov sporazum, uracunavanje se vrsi onim redom koji odredi dufuik najkasnije prilikom ispunjenja. Kad nerna duzпikove izjave о uracunavanjп, obeveze se namiruju re dom kako је koja dospela za ispпnjenje. Ako је vise obaveza istovremeno dospelo, ргvо se namiruju one koje stt najmanjc oЬezbedene, а kad su sve podjedпako obezbed:ene, prvo se namiruju one koje su dufuiku na

144

PRiRUCNIK ZA POLAOANJE PRAVOSUDNOO ISPIТА

Pruf. dr flurdc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO 1.

najvecem teretn. Ako su n svemu napred recenom obaveze jednake, пami ruju se redom kako su n;ц;tale, а ako su istovremeno nastale, ono sto је da to na ime ispunjenja, rasporeduje se na sve obaveze srazmerno njihovim

Docnj а d uznika а) Ројат i uslovi docnje duznika

iznosima.

Pojam. Docnj a duZпika predstavlja zadocnjenje u ispunjenju obaveze

4.

Vteme i mesto ispunjenja Vreme ispunjenja. - Vreme ispunjenja је vreme dospelosti obaveze,

o d strane dufuika (с!.

Ш

jednostranom izjavom

volje jedne strane. Pored toga, rok ispunjenja moZe se odrediti s obzirorn na svrbu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti.

st. 1 . ZOO). DuZпik d olazi u docnju kad svoju

obavezu Ь\agovremeno ne ispuni, niti ponudi njeno ispunjenje.

Uslovi. Da Ы duZпik dosao u docnj u treba da se ispune dva uslova: (1) Dospelosl obaveze. Dufuik dolazi u docnju samo ako је njegova

odnosno trenutak od kojeg poverilac moze zahtevati njeno ispunjenje. Ono moze Ьiti odredeno ugovorom, zakonom

324.

-

obaveza dospela, tj. samo ako poverilac o d dufuika moze da zabteva njeno ispunj enje.

(2) Оротепа.

Opomena је poziv poverioca duzniku da obavezu

Ako rok ispunjenja nije odreden, а svrba pos1a, priroda obaveze i

ispuni. Ona moze da se ucini usшeno ili pisrneno, preko suda Ш izvan su

ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac moze

da. Izvesne radnje kojirna se zapocinje neki postupak Cija је svrha da se

zahtevati odmab ispunjenje obaveze, а dufuik sa svoje strane moze zabte

�?stigne i spunjenje obaveze imaju znacaj opomene (npr. podizanje tuzbe st. 2. ZOO).

vati od poverioca da odmah primi ispunjenje (Cl. З 1 4 . ZOO). lspunjenje pre roka. - Kadје rok odreden, pre isteka roka ni duZ:nik ne mofe ispuniti obavez.u� ni poveri1ac ne 1noZe z;ahtevati njeno ispunjenje� ali se predvidaju izvesni izuzeci. Ako је rok ugovoren Jsk(juCivo u intercsu duZnika, оп tша pravo da ispuni oЬavezu i pre roka) pod us1ovoш da о svojoj nameri obavcsti poverioca i da pazi da to ne bude u ne vremc) s tim Sto poverilat: moZe priшiti isplatu pre roka i u ostaЉn sluёajevima i zadт:Zati pravo ла naknadu Stete, ako о toroe bez od1aganja obavesti duZnikз (С1. З 1 5 . ZOO). 1 poverilac ima pravo da zэhtcva ispunjenje pre roka ako mu duZnik nije dao obe6ano obezbeCenje JIJ ako na njcgov zahtev пiје dopunio obczbedenje smanjeno bez njcgove kri vice, kao i kadje rok ugovoren iskljuCivo u njegovom intcresu (Cl. 3 16. ZOO). Mesto ispunjenja. Mesto ispunjanja, kao mesto u kome dugovanu

ро osnovu nedopustene radnje obavezan da vrati stvar Ш nadoknadi stetu.

radnju treba predнzeti, odreduje se pravnim pos\orn Ш zakonom (С!. З 1 9 . st. 1 . ZOO). Pored toga, ono se moze jos odrediti р о svrsi posla, prirodi

duznikove docnje (tzv. objektivna docnja), ali se neke posledice duZпiko

obaveze i ostalim okolnostima.

ve docnj e uslovljavaj u njegovom krivicom.

-

I1I prottvtuzbe, prezentiranje menice ili priznanice) (с\. 324.

Opomena је uslov docnje samo kad vreme ispunjenja obaveze nije odr�deno. Ako је vreme ispunjenja obaveze odredeпo, opomena nije potreb na, Jer u tom slucaju, saglasno maksimi da dan opominje umesto coveka

(Dies interpellat pro homine), duZпik dolazi u docnju t:im to vreme istekne. Ipak, opomena пiје potrebna u izvesnim slucajevima, kao sto su: kad se duZпik odrekao prava da bude opomenпt, kad se duZпik skriva o d poverio- ca, kad duznik nedvosmisleno izjavi da nece ispuniti oЬavezu, kad је duZпik

Krivica duznikova.

Ali, ako mesto ispunjeпja nije ni odredeno ni odredivo, ispunjenj e obaveze vrsi se u mestu u kome ј е dufuik u vreme nastanka obaveze imao svoje sediste, odпosno preЬivaliilte, а u nedostatku preЬivalista, svoje bo raviste (с\.

З 1 9.

st.

2.

ZOO).

-

Кrivica se, inace, ne zahteva kao uslov

Ь) Posledice docnje duinika

Utieaj.

-

Docnja ne utice na mogнcnost da se obaveza ispuni onako

kako glasi, tako da poverilac ne gubl pravo da zahteva ispunjenje, kao sto

Kod novcanЉ obaveza se od navedenih pravila odstupa, jer se propi

i dнznik koji је u docnji moze ispuniti svoju obavezu. Medutim, s obzirorn

suje da se one ispunjavaju u mestn u kome poverilac ima sediste odnosno preЬivaliste, а u aedostatku prebivalista, boraviste (с!. 320. st. 1 . ZOO).

da predstavlja krsenje obaveze iz oЬligacionog odnosa, docnja povlaci odredene sankcije za duznika. Neke od njih nastaju bez obzira na duzniko vu krivicu za dolazak u docnju, dok druge zavise od njegove krivice. 1 8б

B) DOCNJA

Razlog i vrste.

-

Ucesnici oЬligacionog odnosa dolaze u docnju kad

radпju koja se od njih ocekuje ne preduzmtt Ьlagovremeno. U docnjн

Poslediee neskrivljene docnje.

poverioca da odustane od ugovora.

шоzе da dode ne sarno dнznik, vec i poverilac. Zato se raz\ikuju dve doc njc: ( 1 ) duznikova (шоrа deЬitoris) i

(2) poverioceva.(шora creditoris).

Dve sп pos\edice neskrivljene doc

nje, i to: ( 1 ) obaveza p\acanja zatezne kamate (cl.

IJit,

Jи.kov RadШC,

шtv. dclo, str. ЗЗ Ј ,

277.

ZOO), i

(2) pravo

146

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Posledice skrivljene docnje.

U slucaju kad је duznik skrivio doc

Prof. dr Durt1o Niko!iC: OBLIGACIONO PRAVO

ZOO), koje se moze osloboditi ako dokai.e da obavezu nije

Poverilac dolazi u docnju i kadje spre1nan da primi ispunjenje duZnlkove i&tovreme ne obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (Cl. 325. st. 2. ZOO). (З) Krivica poverioca. Iako se izricito ne predvida njegova krivica,

ispunio na vreme zbog okolnosti nastalih posle zakljucenja ugovora koje

kao нslov poverilaёke docnje, izricito se zahteva da poverilac "bez osno

-

nju, ona povlaci i dve dopunske posledice, i to: (cl.

262.

st.

2.

nije mogao spreciti, otkloniti Ш izbeci (cl.

( 1 ) obavezu naknade stete

263.

(2) 262. st. 4.

ZOO), i

za slucajnu nemogutnost ispunjenja obaveze (С!.

odgovornost ZOO), s tim

sto se dufuik oslobada odgovornosti za stetu ako dokaze da Ьi stvar koj a j e predmet obaveze slнcajno propala i da је svoju obavezu n a vreme ispunio (с!.

262.

st.

5.

spreci, sto treba shvatiti kao nepostojanj e objektivnih razloga koji Ьi mogli opravdati poveriocevo odЬijanje da primi ispunjenje obaveze (npr. ponuda izvrsenja obaveze u nevreme, ponuda pre roka dospelosti).

Ь) Posledice docnje poverioca с) Prestanak docnje duZпika

Usled

mogu prestati, ali samo za buducnost. Uzroci prestanka docnje mogu Ьiti razliCiti, ali su najvafuij i :

(1) ponuda ispunjenja obaveze, (2) gasenj e oba

(3) sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora.

2. Docnja

-

staje docnja duzпika, ostecenja stvari,

(2)

(1)

pre

na poverioca prelazi rizik slucajne propasti ili

(З) prestajc teci kamata, (4) nastaj e obaveza poveruoca da

duZпiku nadoknadi stetu nastalu usled docnje za koju odgovaгa, kao i

326.

ZOO). Pored toga. u slucaju

poverioceve docnje, dumik ima pravo da polozi Ш da proda dugovanu stvar, kao i pravo da odustane od ugovora.

Docnja poverioca predstavlja neosnovano zadocnjenje po

verioca u prijemu ispunjenja obaveze. U vecini slucajeva, dнZпik nije u stanjн da ispuni svoju obavezн bez poverioceve saradnje, шаdа postoje i neki slucajevj kod kojih nikakva saradnja poverioca nije potrebna, tako da u tim slttcajevima poverilac ne moze da padne u docnju.

Uslovi. - Poverilac dolazi u docnju ako su ispunjeni sledeti uslovi: {1) Ponuda duznika da obavezu ispuni. Ova ponuda j e istivremeno

poziv poveriocu da prihvati ispunjenje. Ali, ovaj uslov ј е ispunjen sашо ako

ako је stvama (realna), tj. ako је duZиik preduzeo sve sto је potrebno za ispunjenje, tako da poveriocu preostaje samo da Cinidbu prihvati. Ponuda ispunjenja ле zahteva sc kao uslov poverioC:eve docnje u s!uёaju kadje vreme izvrSenjи njegovc radnje Ьilo tзёnо odrcdeno. U torn sluCaju poveriJaCka docnja nastupu samiш protekom roka u ko1ne је poverilac trcbao da preduzrne odgovarajuCu radnju. Poverilac zapada u {2) Odbljanje poverioca da primi ispunjenje. -

docnju kad ne primi ispunjenje koje шu dumik ponudi. Ovaj uslov tumaci se veoma siroko, tj. u smislu da poverilac ne izvrsava Ьilo koju rаdпјн od koje zavisi duznikovo ispunjenje obaveze prema njemu. U tom smislu se i propisuje da poverilac dolazi u docnju ako "odЬije da primi ispunjenje ili

325.

st.

1 . ZOO).

с) Prestanak docnje poverioca Docnja poverioca prcstaje: (1) gasenjem obligacije, (2) povlacenjem ponude ispunjenja od strane dнfuika i (3) naknadnom izjavom poverioca

da Је spreman da primi ispunjenje obaveze i da dumiku nadoknadi stetu zbog docnje. I posledice poverioceve docnje prestaju za ubudu6e.

С) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI

i'

pcnuda jspunjenja ј kvantitativno ј kvalitativno odgovara sadrZini obaveze i

ga svojiш ponasanjeш spreci" (cl.

poverioceve docnje oЬiigacija se ne gasi, ali se polozaj

duznrkov donekle poboljsava, jer u slucaju poverilacke docnje:

troskove oko daljeg cuvanja stvari (cl.

poverioca а) Pojam i uslovi docnje poverioca

Pojam.

vanog razloga" odЬije da prihvati ispunjenje ili ga svojim ponasanjem

ZOO).

Stanje docnje, odnosno njene posledice, pod odredenim uslovima,

veze i

-

1.

Polaganje (deponovanje) kod suda Pojam. Pod polaganjeш se podrazumeva mogu6nost duZпika cija se

obaveza sastoji u predaji neke stvari da se obaveze oslobodi polaganjem {deponovanjem) te stvari kod suda za poverioca (cl. 327. st. 1 . Z00). 1 87

Uslovi. Mogucnost polaganja је, inace, izuzetak, koji је dopusten sа шо kad za to postoje odredeni razlozi na strani poverioca zbog kojih шu se dugovana st�ar ne moze uruCiti. Ono se moze izvrsiti u sledeciш slucajevi

ma: { ! ) kad Ј� poveпl�c u docnji; (2) kad је poverilac nepoznat; (3) kad j e ne1zvesno ko Ј е poveпlac; (4) kad s e n e zna gde se poverilac nalazi; (5) kad

Је poveпlac poslovno nesposoban, а nema zastupnika (с!. 137

32.Ј. st._2. ZOO prcdvida sc da to pravo imaju

obavcza budc 1NpШ1JCna.

327.

st.

1 . ZOO).

i н·сса llca koja :-;u zaintcrc:шvana d11

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

148

Deponovanje se vrsi kod stvamo nadleznog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomicnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvrsi u mestu gde se stvar nalazi (ёl. 3 2 8 . st. 1 . ZOO). Ali, i svaki drugi stvarno nadlezni sud mora primiti stvar u depozit, s tim sto је dufuik duzan dati naknadu poveriocu ako је ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo stetu (с!. 328. st. 2. ZOO). Ne mogu se deponovati sve stvari, vet samo one koje su za to pode sne (npr. novac, dragocenosti). О izvrsenom polaganju duznik је duzan da obavesti poverioca ako zna za njega i njegovo boraviste (cl. 327. st. З. ZOO) . Dejstvo polaganja. - Polaganjem dugovane stvari dufuik se, и casu izvrseнog polaganja, oslobada obaveze. Ako је Ьiо u docnji, njegova doc nja prestaje, а prestaje teci i kamata. Osim toga, i rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari prelazi na poverioca (cl. 33 1 . st. 1-4. ZOO).

DuZnik mofe uzeti natrag polo:Zenu stvar� s tim Sto је о uzimanju stvari duZan da oha vesti poverioca. (ёl. 330. st 1 , i 2 . ZOO). Ali, dufuik guЬi pravo da uzme stvar: ( ! ) kad se izjavo11.1 sudu odrekao tog prava, (2) kad je poverilac izj avio da uzima poloZenu stvar, kao i (З) kad је pravnosnu�noщ odlukoш utvrderto da polaganje z.adovoljava uslovc urednog isp unjenja (ё!. 330. st, 3. ZOO). Ako duZ.n i k uzшe natrag po loZenu stvar, smatraCe se kao da n�e Ыlо po luganja, а njegovi saduZnici i јешсi ostaju u obavezi (С!. 33 1 . st. 5. ZOO}.

2.

Predaja na cuvanje drugom \icu

З.

Prodaja dugovane stvйri

Ako se dugujc predaja stvar i koja nUc podesпa za ёuvanje u sudskom dcpozitu._а ispunjeni su uslovi za polaganj e, duZnik m.o�e zahtevati od suda da odredi lice kome се predati stvar da је ёuva о troSku i za raCun poverioca (ё1. 329. st. 1 . ZOO), s tim Sto takva predaja proizvodi dejstvo polaganja kod suda. Ako se stvar koja nije podesna za Cuva nje u sudskom depozitu duguje na osnovu oba veze iz ugovora u p rivredi , onda predaja rakve stvari javnom skladiStu na ёuvanj e za ra�un poveriova proizvodi dejstvo polaganja kod suda (ёl . 329. st. 2. ZOO) О 1zvr5enoj predaj i na ёUV.!)nje duZnikje duian da obavesti poverioca (Cl. 329. st. 3, ZOO).

Ako su ispunjeni usJovi za polaganjc kod suda, duZnik se moZe oslobodJti obaveze i na taj natin Sto dugovanu stvar thOfe prodati, а doЬijeni iznos, ро odЬitku trolkova pro daJe� po1oZiti kod s.uda. Medutim, tim pravom duZnik se moZe koristiti samo u dva s! uёaj�: ( Ј ) ako је stvar nepodesлa za Cuvanje, iJi (2) ako su troSkovi potrebni za ёuvanje 111 odr:Zavanje stvari nesrazrnerni sa njenom vrednoSCu, Prodaja se vrSi ш1 javnoj prodaj i u mcstu odrOOcnom za ispuлjenje) Ш u n ekoш drogom mestu, ako је to u lntcres.u poverioca (С�. 333. st. ( . ZOO). . Ako stvar ima tekuCu (trZiSnu) ccnu ili ako је maJe vrednosti 1.1 poredenju sa troSkovi IШl javne prodaj e, duZnik је шоZе prodati iz slobodne ruke (Ci. 333. st. 2. ZOO).

Prџf. dr Dordc Nikolit':: OBLIGACIONO PRAVO Stvar koja j e takva da moZe brza propasti iii se pokvariti. duZnikje duZan prodati bez odlagunja na nujpogodn\ji naёin (cl. 333. st. 3. ZOO). D�nik је duZan da obavcsti poverioca о nameravanoj prodэ.ji ako је to mogu6e, а ро izvт�enoj prodaj i , о postignutoj ceni i njenom po!aganj u kod suda (ёl. 333. st. 4. ZOO).

П.

OSTALI NACINI PRESTANКA ОВАVEZA А) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)

1 . Pojam 1 znacaj kompenzacije

Pojam. - PreЬijanje је nacin gasenja oЬ!igacija koji nastupa u slui:aju kad i dufuik ima potrazivanje prema svom poveriocu, tako da dolazi do uzajamnog obracuпavanja пjihovih trazЬina. Lice koje vrsi preЬijanje пa ziva se kompenzant, а lice sa kojim se vrsi рrеЬiјапје kompeпzat.

Znaёaj. - Prcbljanje је veomn znaCajno u pravno111 prometu. Ono zamenjuje dve isplate� Sto znaёi da se nj1me postiZ:e skraCivanje isplate. Naime, umesto da duZnik najpre isplati svoj dug povet1ocu, з zatiщ poverilac ono �to on duguj e dutniku, uzajamni dugovi se obraCunavaju а isplaёuj e s e samo rnzlika koja ostane ро izvrSenom obraCuлu. То znaёi da рп:Ьiјаnје proizvodi isto dejstvo kao i isplnta# ali sa rnnogo rnanje truda. fstovтemeno� prebljanjern se obezbeduje j ednakost strana i izbegava rizik da jedna strana ispuni obavezu prema drugoj. а da sama ne bude u moguCnosti da od nje naplati svoje potraZivanje . 2. Uslovi prebljanja i iskljucenje prebljanja Uslovi prebljanja. PreЬijanjem se mogu ugasiti samo potrazivanja koja su kompenzaЬilna, tj. koja ispunjavaju odredeпe uslove. То su sledeci uslovi: (1) Uzajamnost potraiivanja. Пzajamnost је najvazniji uslov pre Ьijanja. Ona postoji kad i duznik ima potrazivanj e prema poveriocu kome duguje. Uzajamna su, dakle, ona potraZivanj a koja postoje izmedu istih li ca, sto zпaCi da se moze preЬiti samo svoje, ne i tude potrazivanje, samo potrazivanje koje se ima prema svom poveriocu, ne i prema trecem. Medutim, postoje i sluCajevi prebUanja potra:Zivanj a koja nisu uzajaшna. Тзkо, na primer,jemac moZc izvrSiti preЫjanje du:Znikove obaveze рrеща poveriocu sa duiлikoviщ rюtra:Zivanjem od povcrioca (CI. 338. st. 2. ZOO). Isto tako, ј cesus mo:Ze preЬ i ti cesionaru ona svoja potra:Zivanja koja је do obaveStcnja о ustupanju 1nogao preblti ccdeпtu (ёl. 340. st. l . ZOO). Ол щu moZe preЫti i ona svoja pou·a:Zi vanja od ustupioca koja је stekao pre obaveStenja о ustupanju� а CJji rok za ispunjenje nije Ьiо dospco u Casu kad је obave.Sten о ustнpanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za isp unjcnje ustupUenog potrзZivanja Ш u isto vreшe (ёl. 340. st. 2, ZOO).

(2) Jstorodnosl potrativanja. ОЬа potrazivanja, da Ьi se moglo izvrsiti preЬijanje, moraju Ьiti istorodna. Takvim se smatraju potrazivanja koja glase na uovac Ш druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvo6e (с!. 336. st. Ј . ZOO).

PRIRUCNJK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

1 50

(3) Dospelost potrazivanja. - Potrtdivanja se mogu preЬiti samo ako su dospela (cl. 336. st. 1 . ZOO), tj. samo ako је nastupio rok za njihovu isplatu. PreЬijanje је, ustvari, vid isplate, а ova se, ро pravilu, ne moze zahtevati pre roka. lzuzetak postoji samo u sluCaju stcёaja nekog lica, јег poverilac duZnika koj i је рао pod steёaj moZe prebiti svoje potrafivanje za potraZivanj c koje duZnik iша prema njemu i kad оrю nije dospelo. (4) Utuiivost. - PotraZivanje lica koje vrSi prcbljanje (koшpenzant) rnora Ьiti utu:Zivo,IIIK јег se preЫjanje moZe izvrSiti i protivno voUi lica sa kojiш se vrSi preЬijanje (kotnpenzat). NeutuZivo potra:Zivanjet poSto se rnoZ:e ispuniti samo dobrovoljno, nije kom� penznЫino. Takav је sluёaj sa zastarelim potraZivanjem i potrafivanjem koje potiёe iz igre i opklade. U tom smisJu se i propisuje da, u sluCaju kad su usiovi za prebljanje nastali poSto је jedno potraZivanje zastaтelo. preЬijanje ne nastaje ako је dufnik zastarelog potraZivanja istakao prigovor :zastarelosti (CI, ЗЗ9. st. 2. ZOO). АН� dug se, jzuzetno, moZe preЬiti i sa zэstareliш potтaZ:ivanjem, pod us1ovoш da ono joS nije Ыlо zastarelo н ёasu kad su se stekl1 uslovi za preЬijanje (cl. 339. st. 1 . ZOO).

Za raz\iku od potrtdivanja kompenzantovog, potraZivanje kompenza ta ne mora Ьiti utuzivo, jer kшnpenzant moze, ako hoce, i neutuzivo po tra�ivanje kompenzatovo isplatiti preЬijanjem sa svojim potraZivanjem. lskljucenje prebljanja. Prebljanje se ne moze vrsiti, cak i u siucaju kad postoje svi potrebni uslovi, ako је iskljuceno voljom zainteresovanih strana Ш zakonom. Zakon о oЬJigacionim odnosima izriCito ne predvida mogucnost iskljucenja preЬijanja voljom zainteresovanih strana, a!i se smatra da takva mogucnost proizlazi iz nacela autonomije volje. S druge strane, zakoпom se predvida da ne mogu prestati preЬijanjem s!edeca potrazivanja: ( 1 ) potrazivanje koje se ne moze zapleпiti; (2) po trazivanj e stvari i!i vrednosti stvari koje su dumiku Ьile date na cuvanje, ili na posudu, ili koje је duzпik uzeo bespravno, Ш i h је bespravпo za drZ.ao; (З) potrazivanje nastalo namernim prouzrokovanjem stete; (4) po trazivanje naknade stete pricinjene ostecenjem zdravlja ш prouzroko vanjem sшrti; (5) potrazivanje koje potice iz zakonske obaveze izdrzavanja ( cl. 3 4 1 . ZOO). 3.

Nacini prebljanja Prebljanje moze пastati ро sili zakona, ро volji strana i ро odluci su da, tako da se govori о zakonskoj, voljnoj i sudskoj kompenzaciji. Medutim, smatra se da tu пiје rec о vrstama, vec о пacinima preЫjanja.t&9 Prebljanje ро sili ?;akona.

Za preЬijanj e ро sili zзkona karakteristiёno је da nastaje auto�natski, Cim se dvc koшpenzaЫlnc traiЬine nadu jedna naspratn druge. PoSto prel!IK

-

Jukov Radi�iC, паv. dcLo. s-lr. 354. Radi;:;ic, nav. dclo, �ir. 355,

ti!Y Jakov

Prof. dr EJordc Nikolic' 013LIOACIONO PRAVO

151

Ьijanj : �astaje bcz znanja i �о!је zainteresovanih strana, neophodna је, izшedu ostalog, i da trnzbtne budu likvitlne, tj. nesporne i odredene ро sadriini i iznosu . Ovaj naCin pre� Ьijanja nije poznat u naS.ern pravu.

Voljno prebljanje. - Za voljno prebljanje је karakteristicno da na staje ро vo!ji zainteresovanih lica. Ovaj naёin preЬijanja poznaje i Zakon о oЬiigacionim odnosima propisttjuci da "prebljanje ne nastaje ёim se stek nu uslovi za to, nego ј е potrebno da jedna strana izjavi drugoj strani da vrsi prebljanje" (cl. 337. st. ! . ZOO). Inace, vo!jno prebljanje moze Ьiti ugovoreno i!i jednostrano. (/) Ugovoreno prebijanje. Ugovoreno рrеЬiјапје nastaje sporazu mom zainteresovanih strana da preЬiju svoja medusobna potrazivanja. Za ovaj пасiп preЬijanja ne zahtevaju se svi oni uslovi koji se traze za zakon sko i jednostrano preЬijanje. Dovoljna је samo uzaj amnost trazblna. (2) Jednostrano prebijanje. - Do пјеgа dolazi jednostranom .izjavom volje jedne strane drugoj da njenu trazЬinu ze!i da preblje sa svojorn. Izja va se moze dati u Ьilo kojoj fonni, ali tek posto su se stekli svi potrebni uslovi za kompenzaciju. Inace, izjava о preЫjanju irna retroaktivno dej stvo, jer se predvida da se, posle izjave о prebljanju, smatra da је pre Ыjanje пastalo ouog ёаsа kad su se stekli uslovi za to (с!. 337. st. 2. ZOO). (З) Suclska kompenzacija. Izjava da se Zeli izvrsiti preЬijanje moze se dati i u parnici pred sudom. OЬicno to cini tuzeni koji prigovorom kom penzacije prigovara potrazivaпju tuzioca, odnosno zahteva od suda da pri likom odlпcivanja о tuziocevom potrazivanju uzme u obzir i potrazivanje tuzenog. Ali, шnesto prigovora, tuzeni moze da podigne protivtuZЬu, kojom istice zaћtev za naplatu svog potrazivanja od tuzioea. ····

4.

Dejstvo prebljanja

РrеЬiјапје dovodi do gasenja potrazivanja. Pri tome, ako su po trazivaнja jednake vrednosti, оЬа se preЬijanjem gase. Ako to nije slucaj, gasi se samo manje potrazivanje, dok se vece smanjuje za izпos manjeg. Sa prestaпkom glavnih, prestaju i sva sporedвa potrazivanja. Iпасе, dejstva preЬijanja ne mogu Ыti takva da se njime vredaju prava trecih lica.

В) OTPUSTANJE (OTPUST, OPROSTAJ) DUGA Pojam. - Otpustanje duga је nacin prestanka oblligacija koji nastaje tako sto poveri!ac izjavi duzniku da nece traziti njeno ispuпjeпje i sto se duznik sa tim saglasi (с!. 344. st. 1 . ZOO). Za otpustanje duga neophodna је нvek saglasnost volja dumika i poverioca, tj. ugovor о otpustanju, sto

1 52

PR!RUCN!K ZA POI.AGANJE PRA VOSUDNOG !SP!TA

znaci d a pover i lac ne mo ze o s lo Ьo di ti du znika nj egove obaveze protivno njegovoj volj i. Uslovi. Otpustanje nastaje na osnovu ugovora о o tpustanju. Za pu novazпost ovog sporazuma ne zahteva se posebu a forma, cak i kad је po sao iz koj eg је obaveza nastala forma la n (с!. 344. st. 2. ZOO). Ugovorom о otpustanj u pov eri lac moze dug otpu sti ti u celosti ili samo delim icno . Ponuda za zakljиcenje ugovora о otpиstanju moze se иciniti i precиt no, s tim sto vracanje zaloge i odri canj e o d drugih sredstava kojima је Ьilo obezbedeno ispиnjenje obaveze, ne znaci poveriocevo o dricanj e od prava d a traz i nj en o ispunjenje (cl. 345. ZOO). U govor о otpиstanjи mofu se zaklj uёi ti i kao apstraktn i иgovor. Osnov. - Najccice se otpust duga vrsi u nameri da se dufuikи uёini poklon. Medutim, nije пamera darezlji vosti иvek cilj otpustanj a. Nekada poverilac cini otpust и sopstvenom interesи (npr. da Ьi riш dufuik drugi veCi dug uredno ispunio, kod prinudnog poravnanja van steёaj a). Dejstvo. Dej stvo otpиs ta og leda se и tome sto se obaveza gasi i to, ako је и pitanju potpun otpust, obaveza se g asi u ce!os ti, dok se, kod deli micпog otpusta, g lavna i sporedna obaveza gase u onoj meri u kojoj је dug otpust en. Kod opste g otpustaпja dugova gase se sva poverio cev a po trazivanja prema duzniku, osim onih za koje poverilac nij e znao u саsи kadje otpust anje izvrseno (ёl. 347. ZOO). Otpustom se ne smeju vredati prava trecih lica. OtpuSt.anj e duga јешсu ne oslobada glavnag duZnika, а otpuStanje duga glavnoш duZniku oslobada jemca� s tiш Sto u sluёaj џ kad ima vi§c јешаса, ра poverilac os1obodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi. аН se njihova obaveza sшanjuje za dea koji otpada

na oslobodenog j eщca (CI. 346. ZOO). OtpuStanje duga izvrSeno sporazumno sa jcdnim so lidarnim duZnikom oslabada obaveze ј ostale duinike, osim u sluёaj u kad је otpuStanje ima1o za svrhu da oslobodi obэveze satno duinika sa koj i m је izvrSeno,jer se u tош siuCaju sotidarna oЬaveza smanjuje za deo kojj pada па njega, а ostaH duZ:nici odgovaraju soHdar no za ostatak oЬavczc (cl. 4 1 6. ZOO)."" Pactltm de mm petertdo. - SlaЬije dcjstvo od otpusta duga i111a pacJum de поп peten� do, kojiш poveritac jednostrano obtCava du:Zniku da neCe od njega traZit1 nap1atu р�� traZivanjз. Timc: s-e duinik ne oslobada oЬavezc, veC stiёe sanю шoguCnost da istakne pп govor poveriocu ako шu оп zatraZi lsplatu.

otpusta duga in pcr:юnщn, �ad ---{) рнt.vпоЈ tcш iji p1·avi �с raz!ika izmcdu obavczc, dok sc Ob
Jioli�aщi . duzш�� ostobada dнZнik sa kojiln је prcduzct otpust duy i11 rc.n, kad �с svi solidцmi dutшct :-;1шшјнјс и dco dнga koji pi\da 11;1 njcga, i otpш;ta zc olY.tvc 1ајџ . оslоЬщ

Prof. dr Dorilc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

1 53

С) PRENOV (NOVACIJA) Pren ov Ш novacij a j e nacin prestanka oЬl igacij a koj i nastaj e sporazumom dufuika i poverioca da sv oj po stoj eci oЬligacioni odnos uga se 1 zamene ga nov1m (с!. 348. st 1 . ZOO). Na taj naёin d olazi , s jedne strane, do g asenj a stare obligacij e, а s druge strane, do nastanka n ov e obli gacije. Prenovoш se, u sustini, dufuik ne oslobada obaveze. Ni poveri!ac prenovom ne Ыvа izmiren, vec s amo doЬij a novu trazЬinu.

Pojam.

ZnaC�j. Pren_?v ј� us�nova �о�а �е imala_ veHki znaёaj naroёito u rimskoш pravu. . �n Је dolazю otuda s.to пmskt pravшct ��su znali �.. moguCnost izmene subjekata oЬliga cюnog ?dn �sa bez. prOJ � ene nJene sadriшe, Da bt se postigao citi koji se danas postiZe ustvpanJem Ј preuz1manJeш duga, izшedu zainteresovanih lica zasnivan је nov oЫigacioni odnos sa novom sadrtino1n. '! savr�шenim pravirna takva uloga novacije nije potrebna, tako da su i potrebe za no yactjOIП ne�at�e. �pak) ona se primenjuj e u sluёaju kad strane Zele da neki nejasan ш netzvestun оЬitgасщш odnos zaшe:ne noviш,

Uslovi. Za nastanak prenova neophodno је da se ispune sledeci us lov i : (Ј) Namera da se i�vrsi novacija. - Za nastanak preпova n eopho dua . Је naшer a strana da Је 1zvrse (animus novandi). Nj i hova volja da izvrse p;enov mora na вeki naёin da bude izrazen a, jer se ne pretpostavlja. s ob ztrщ � na to, ako strane na neki nacin nisu izrazile nameru da ugase po stoJ ecџ obavezп kad su stvarale novu, ranija obaveza пе prestaje, vec po stOJ I 1 da\Je pored aove (cl. 349. ZOO). (2) Postojanje slare oЬligacije. - Da Ьi prenov mogao da se izvrsi neoplю no је da postoj i s tara oЬli gacija koja se пov ira . Ukoliko nje nema: rl! Је шstava 1lr vec нgasena, prenov ostaje bez dej stv a. Ali, ako је ranij a oЬli gacij a Ьila samo rпSljiva, prenov је punovazan ako је dumik zпао za nj en пedostatak (ёl. 3 5 1 . st. 1 . i 2. ZOO). Prenov se moze i z vrs i ti i kad је stara obli gacij a pri rodna (neиtuziva ). (З) Nastaлak nove oЬligacife. P os to је ci!j prenova da se stara oЬ!i gacij a zameni novom, on moze nastati samo ako nastane nova punovaina o ligacija. Ako ае nastane ni kakva nova oЬ! igacij a ili је nova oЬ!i gacij a шstava, пе dolazt d o prenova, vec stara oЬ!igacija i d alj e ostaje u vaznost i . S obz1rom na to, gasenje stare i 11astajanj e поvе oЬ!igacij e је иzaj am no .us! ovlj en proces: stari se gasi pod uslovom da nastane novi, а novi na staJ e samo ako је stari пovacijom ugaseп. (4) Razlilca izmedu stare i nove oЬligacife. - Prenov шоzе nastati sa mo ako izmedu stare i поvе oЬli gacije postoji izves пa raziika. Та r azlika treba �а""'е o �пosi na predшet Љ na osnov oЬaveze. Prema tome, novac ija se moze !ZVrsrћ samo putem promene predmeta (npr. da prodavac umesto ·

?

�

154

PR!RUCNIK Zд POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITд

televizora preda frizider) ili osnova obaveze (npr. da се dufuik 100 dinara, koje је dotle dugovao kao nakuadu stete, dugovati ubuduce kao obavezu iz ugovora о zajmu), а moguce је da se istovremeno promeni i predmet i osnov. l91 Dejstvo prenova. - Prenov dovodi do gasenja ranije oЬligacije i njene zameae novom oЬ!igacijom koja nastaje (с!. 350. st. 1 . ZOO). Sa ra aijom oЬligacijoш prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako је sa jemcem ili zalogodavcem drugaёije ugovoreno, а isto vaZi i za ostala sporedna prava koja su Ьila vezaпa za raniju oЫigaciju (cl. 350. st. 2. i 3 . ZOO). Pos1e novac�e шedusobni poloZ:aj .stran a odreduj e se рrеша novoj obHgaciji. Prigo vori iz stare ne rnogu se isticati i u novoj, а du:Znik kojije u docnj i u staroj nije u docnj i i u novoj ob!igacUi 7_.а novu oЫigaciju teCe n ov i rok zastarelosti (ёl, 393. ZOO) Ako se ugovor о prenov u poniSti, sxnatraC:e se da nij e ni Ыlо prenova i da ranija oba veza n ije ni P'"OStala da postoj i (cl. 352" ZOO). D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA}

Pojam i uslovi. - Sjedinjenje је nacin prestanka oЬligacija koji ua staje и slucaju kad se i trazbina i dug stekuu kod istog lica, tj. kad jedno isto Iice postane ј dufuik i poverilac u istom obligacionom odnosu (cl. 353. st. 1 . ZOO). U tom slucaju oЬiigacij a se gasi, jer пе moze neko sam sebl dugovati. Do sjedinjenja naj cesce dolazi u slucaju univerzalнe sukcesije, tj. kad duznik пas!edi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog duznika. Ono moze da nastaвe i kod singularne sukcesije, ako poverilac ustupi trazЬinu duzпiku. Pored toga, ono nastaje i u slucaju spajanja dva pravna Iica, kao i u slucaju kad se jedno od nj ih pripoj i drugom. Ali, ne nastaje sj edinjenje kad jemac postane poveri\ac, јег zbog toga obaveza glavnog duznika ne prestaje (с\. 353. st. 2. ZOO). Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi. Ово nastaje automatski, cim se trazblna i dug steknu kod iste Iicnosti. Dejstvo. Sjedinjenje dovodi do gasenja oЬligacije, i to kako glavne, tako i sporednih obaveza. Ali, sjcdinjcnje ne d ovodi da gaSenja o bavezc upisane u javne k nj ige, јег ona prestaje sjedinjenjem tek kad se izvrSi upis brisanja (Cl. 353. st. 3. ZOO). Sjedinjcnjem ne IТIOgн blti oStei:ena tt·eCa Iica, koja u odnosu па traZЬinu i ш aju pravo plodouZivanja ili zaloge. t)l l ЗХ4. i>t. 2. ZOO jzгiCito propi:-�ujc dta sc ne !>matraju pretюvom spoлtzum povcrioca i ispunjcnja. zatin1 naknadni spo� duZnika kojim sc шс1tја ili dodajc odrcdb«t о roku, mcstu ili n<1Cinu drugoj ;.;porcdnoj od rcdЬi. kao i kojoj Ш ispunjcnju obczbcdcnju J1i, ka7 j ugovomo kaшati, r<�.zuш 0 �porii.ZHШ о izdav:шju novc ispr:avc od dugu.

Р1·џf.

dr E>urdc N ikQliC: OBLJGACIONO PRAVO

155

Е) NEMOGUCNOST ISPUNJENJA Pojam. - Nemogucnost ispunjenja је nacin prestanka oЬligacija koji nastaje u slucajн kad ispuвjenje dufuikove obaveze postaвe nemogu6e usled okolnosti zbog kojih dufuik ne odgovara (с!. 354. st. 1 . ZOO). Radi se о okolnostima nastalim posle nastanka oЬligacije (naknadna nemo gucnost), koje onemogiicavaju du:Znika da ispuni svoju obavezu, tako da se, s obzirom da se cilj oЬligacije ne moze postici, ona gasi. То mogu Ьiti kako oko1nosti koje onemogucuju ispuвj enje obaveze u fizickom smislu (npr. unisti se automobll u sudaru), sto је tzv. fizicka nemogucnost, tako i okolпosti koje oneшogucavaju ispunjenje obaveze i z razloga pravne priro de (npr. zabraвi se uvoz stvari kojaje predmet ugovora), sto је tzv. pravпa nemogпCnost. Uslovi. Da Ьi nemogucnost izvrsenja dovela do prestanka oЬligacije morajtl se ispuniti sledeci uslovi: (1) Naknadna nemogucnost. Neophodвo ј е da је nemogu6пost na stupila posle nastanka ob\igacije, tj. da se radi о nakпadnoj nemogucnosti" Ako је nemogнcnost ve6 postojala u trenutkн вastanka oЬligacij e, onda oЬligacija nije вi пastala, а опо sto nije nastalo не moze ni da prestaпe. Ipak, ako su prcdшet o bavcze srvari od redene ро rodu, obaveza ne prestaje,jer rod nc propa.du. Sашо izuzetno, ako s:u pred шct obaveze stvari odredene ро rodu koje s.e imaju uzeti iz odrcdcne шаsе tih stvari, obavez.a pl'es.taj c kad propadne се!а ta шаsа (ёl, 355. st. 1 i 2. ZOO).

(2) Neodgmюmost duinika za nastalu nemogucnost. Neophodno је da za пastalu nemogu6nost isptшjenja duznik nije odgovoran, sto znaci da to mo:Ze Ьiti sашо takva nemogucпost ispunjenja koja је nastala bez duzпikove krivice, tj. usled okolnosti koje dufuik вiје mogao spreciti, otkloвiti Ш izbeci. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako је dпznik od govoraп za пastupelu nemogu6nost isptшjenja, tj. ako је okolnost koja ga је oпeшogucila da izvrsi obavezn mogao spreciti, otkloniti ili izbeei" (З) Duinik k:oji nije рао и docnju. - Nemogucвost ispunjenja dovodi do prestaпka oЬligacije samo ako dufuik nije рао 1.1 docnju" Ali, ako је dнznik рао п docпju za kojtl odgovara, on odgovara i za delimicnн ili роtрtшн nenюgпcnost ispнnjenja i ako tu nemogucnost nije skrivio (с!. 262. st. 4. ZOO). Dejstvo. Оо prestaвka oЬligacije zbog nemogucnosti izvrsenja do lazi sашо na zahtev dпznika, koji treba da dokaze okolnosti koje iskljucujtJ njegovн odgovomost. Pri tome, ako је пemogucnost izvrsenja potpuпa, oЬ!igacija se gasi н potpнnosti. Kod delimicne nemogнcnosti duzнik se oslobada obaveze н onom delн u kоше је postala вemoguca, ali ostaj e u obavezi u delu koji је moguce isptшiti. "�

1 56

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pt·estanak oЫi gacije usled nexnoguCnosti izvrSenja је konaCan, tako da ne dolazi �о oZ.ivljavnnja duZnikove obaveze ako njeno izvrSenje kas nije P?stanc ш�guCe lp �k, duZщk ; . odredene stvari koji је osloboden obaveze usled nemogu6nostl .iSpUnJenJa d � zan Ј.е ustu pi poveriocu pravo koje Ьi imao рrеша treCeш licu zЬog na.stale nctnoguc:nostt (cl. 356.

�а

ZOO).

F) PROTEK VREMENA I ОТКАZ Protek vremeцa. - Protek vreшenajav1ja se kao nacin prestanka traj nih dugovi11skih odnosa. Ako је takav odnos sa odredenim rokoш traj anja karakteristicпo је da on prestaje kad rok istekne, izuzev kad је ugovoreno Ш zakonom odredeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produzava za nedodredeno vreme ako ne bude Ьlagovremeno otkazan (с!. 357. ZOO). Otkaz trajnog dugovinskog odnosa. - Ako kod trajnog dugovin skog odnosa vreme njegovog trajanja nije odredeno,"svaka strana moze ga prekitшti otkazoш (с!. 358. st. 1. ZOO). Otkaz mora btti dostavljen drugoJ strani, s tim sto se moze dati u svako doba, samo ne u nevreme (с!. 3 5 8. st. 2. i 3 . ZOO). Otkazani dugovinski odnos nc prestaje automatski, veC tek kad ist:kne �tkazni rok odrcden ugovoюш, а ako takav rok nije odreden ugovoroш� odnos pr�StaJe ро tsteku roka odredenog zakono ш Ш oЬiCajem, odnosno istekoш primerenog rok� (cl. �58. st. 4). . . Strane mogu ugovoriti da Се njihov dugovinski odnos prestatt sашнn dostavljanJem otkaza. ako za odredeni sluCaj zakon ne nurecluje Sto drugo (ёl. 358. st. 5).

G) SMRT Sшrt nije redovan пacin prestaпka obaveze, jer sшr6u duznika ili po verioca oЬligacija ne prestaje, vec prelazi na njihove nasledпike. Ali, po stoje oЬligacije koj e se gase smrcu dumika ili poverioca. То su, prema Zakonп о obl igacioniш odnosima, samo оое oЬ!igacije koje su nastale s obzirom na licнe osoЬioe koje od ugovomi11 strana ili licne sposobosti duzпika (с!. 359. ZOO), kao sto је to slucaj sa нgovoroш о delu koj iш se poznati slukar obavezao da izradi portret naшCioca, нgovorom о puno mocstvu, ugovorom о ortakluku i obavezom izdrzavanja. U svim tim slucajevima, smrcu strane s obzirom па tije оsоЬiпе ili sposobnosti је oЬ!igacioni odnos nastao, prestaje i sam oЬligacioni odпos. Ш. ZASTARELOST

1. Pojam i opsta pravila Pojam. - Zastarelost je nacin gasenja oЬigacije koj i nastaje zbog toga sto poverilac nije н odredenoш vreшenu zahtevao ispџnjenje duznikove obaveze. Ustvari, zastareloscu se пе gasi obligacija u pravom sшislu te

Prof. dг Durdc Niku1iC: OBLiGACIONO PRAVO

1 57

reci, vec prestaje pravo na tuzbн, tj. pravo da se zahteva ispunjenje obave ze (cl. 360. st. l . ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne postoji sankcija za nj enu zastitu, sto znaCi da ona prestaje da bude utuziva i postaje netttuziva (prirodna) oЬJigacija. l'ozivanje na zastarelost. - Zastarelost ne proizyodi dejstva sama ро seЬi, tako da sud nece tuZbн odbaciti, ako se od dumika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. То znaCi da sud ne uziшa u obzir zastarelost ро slнzЬenoj duznosti, odnosno da se ne moze obazirati na zastarelost ako se dumik oije na nju pozvao (с!. 360. st. З . ZOO). Dufuik se na zastarelost poziva najcesce u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali moze to da ucini i tпzbom za utvrdenje, kojom zahteva da se utvrdi da је nastupila za starelost potra:Zivanja. fspunjenje zastarele obaveze. - Ako dumik ispuni zastaгelu oba vezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono sto је dao, cak i ako nije znao da је obaveza zastarela (с!. 367. ZOO). On nije uciпio ni poklon, niti је platio nedugovano, ра se ni poverilac nije neosnovaпo obogatio. Odricanje od zastarelosti. - Dumik se ne moze odreCi zastarelosti pre nego sto protekne vreme odredeno za zastarelost (с!. 365. ZOO). Ali, ako је zastarelost vec nastupila, odricanje је dopusteno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i davanj e zaloge ili kog dшgog obez bedeпja za zastarelo potrazivaцje, smatra se kao odricanj e od zastarelosti (с!. 366. ZOO). PotraZivanja koja zastarevaju. - Sva potrazivanja, ро pravilu, mo gн prestati zastareloscu, za razliku od stvamih prava koja ne mogu da za stare, vec se protekom vremena mogu priЬaviti. Kad zastari glavno po trazivanje, zastarela su i sporedna potrazivanja, kao sto su potrazivanja ka mata, plodova, troskova, ugovorne kazne (С!. 369. ZOO). 2.

V re me potrebno za zastarelost

а) Zabrana promene roka zastarelosti Protek vrешепа је glavni cinilac za utvrdivanje zastarelosti, s tim sto se Zakonoш о oЬ!igacioniш odnosima posebno odredujн rokovi zastarelo sti pojedinih potrazivanja. Pri tome, zakonom odredeni rokovi su impera tivne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana. U tom smis!tl se izricito predvida da se pravnim poslom ne moze odrediti duze ili krace vreme zastarelosti od onog vremena !соје је odredeпo zakonoш, пi da zastare!ost nece teci za neko vreme (С!. 364. ZOO).

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

158

Pro[ Jr f)orJc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

Ь) Nastupanje, pocetak i istek roka zastarelosti

1 59

Od navedenog roka se odstupa u s1иcaju kad је steta prouzrokovana

Zastare1ost nastupa kad protekne zakonom odredeno vreme и kome је

krivicпim delom, а za krivicno gonjenje је predviden duzi rok zastarelosti,

poverilac mogao zahtevati ispиnjenje obaveze (с1. ЗбО. st. 2. ZOO). Zakonom predvideni rok zastarelosti pocinj e teci prvog dana pos1e

jer и tom slисаји zahtev za naknadu stete prema odgovornoш licи zastare

dospe1osti obaveze, tj. prvog dana pos1e dana kada је poverilac mogao

st.

zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine slиcajeve

nije nesto drugo propisano (с1. З б l . st. 1 . ZOO). Kod obaveza koje se sa stoje и propиstanjи ili trp1jenjи, zastare1ost pocinje teci prvog dana pos1e dana kad ј е dиfuik postupio protivno obavezi (с1.

З 6 1 . st. 2. ZOO).

Zastare1ost nastupa kad istekne pos1ednj i dan zakonom odredenog ro ka zastare1osti (с1.

с) Rokovi zastarelosti

З77.

.

Navedeni rok se пе primenjuje ni kod potrazivaпja naknade stete koja је nastala povredoш нgovorne obaveze, jer takvo potrazivanje zastareva za vreme odredeno za zastarelost te obaveze (cl. З76. st. З. ZOO).

Poseban rok od jedne godine. - U posebnom roku od jedne

godine

zastarevajн:

odпosno нsluga izvrsena za potrebe domacinstva;

Vrste rokova. - Zakon

о obligacionim odnosima poznaje jedan opsti i vise posebnih rokova zastare1osti. То је rok и kojem zastarevajи sva po

trazivanja za koja zakonom nije odreden neki drugi poseban rok zastare1o sti. Opsti rok zastarelosti iznosi deset godina (cl.

1 . ZOO)

( 1) potrazivanja пaknade za isporнcenu elektricnи i toplotnн energijtt, plin, vodн, za dimnicarske иsluge i za odrzavanje cistoce, kad ј е isporuka

З62. ZOO).

Opsti rok zastare1osti. -

va kad istekne vгеше odredeno za zastarelost krivicnog gonjenja (с!.

З 7 1 . ZO O) .

Poseban rok od tri godine. - U posebnom roku od tri godine zastare

(2) potrazivanj e radio-stanice i radio-televizijske staпice za upotrebu radio-prijeшnika i televizijskog prijemnika;

(З) potrazivaпje poste, telegrafa i telefona za upotrebн telefona i postanskЉ pregradaka, kao i druga njihova potrazivanja koja se naplacuju

u tromeseCпim ili kraCi111 rokovima; (4) potrazivaпje pretplatc па povremene pub1ikacije, racuпajuci od isteka vremeпa za koje je pнЫikacija narucena (cl.

vaJи:

( 1 ) povremena potra2ivanja (с1. З72. ZOO), I 92 s tim sto samo pravo iz

koga proisticи povremena potrazivanja, zastareva za pet godina, I9З racunajиci od dospelosti najstarijeg neispunjenog potrazivanja posle koga dиznik nije vrsio davanj a (cl.

З 7З. st. 1 . ZOO);

(2) medusobna potrazivanja pravnih lica iz ugovora о prometи roba i us1иga, kao i potrazivanj a naknade za izdatke иcinjene u vezi sa tim ugo vorima (с1. З 74. st. 1 . ZOO); (З) potrazivanje zakupnine, Ьilo da је odredeno da se placa povreme no, Ьilo u jednom ukupnom iznosи (cl. З7З. ZOO); (4) potrazivanje naknade prouzrokovane stete; ovaj rok od tri godine

З78. st. 1 . ZO O). Potrazivanja utvrdena pred sudom Ш drugim nadleznim orga Sva potrazivanja koja su utvrdena pravnosnaznom sudskom nom. -

odlиkoш ili odlulcoш drugog nadleznog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugiш nadlefuim organom, zastarevaju za deset godina, ра i опа za koja је zakonom predviden kraci rok zastarelosti (cl.

З79. st. 1 .

ZOO). Osim toga, i potrazivanja ро osnovu osigиranja zivota zastarevaju u svakom slucaju za deset godina (с1.

3.

Zastoj zastarevanja Pojam. - Pod zastojem

380.

st. 2 . ZOO).

se podrazumeva sprecavaпje (zaиstavljanje)

poCinj e da tece od dana kad је ostecenik doznao za stetu i stetnika (sиbjek

zastarevanja usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo poceti da

tivan rok), s tim sto ovo potrazivanje и svakom slucaju zastareva za pet godina od kadje steta nastala (objektivan rok) (cl. З 76. st. 1 . i 2. ZOO).

tece i1i ј е zaнstavljen njegov dalji tok.

1 92 Radi sc о potгd:livanja povrcmcnih davanja koja dospcvaju godi�njc Ш u kraCim odredcnim razmacima vrcmcna, Ьilo dajc гсС о povremcnim sporcdnim potra�ivanjima, k<Jo Sto је potrai:ivaпjc kamata, Ьilo о takvim povrcmenim polгa:Zivanjima u kojima sc iscrpljujc samo pravo, rdCunajuCi od dospclos:ti svakog pojcdinog davaпja, а isto vaZi i za anuitcte kojima sc u jcdnakim unaprcd odrcdcпim povrcmcпim iznos:ima otplaCuju glavnica i kнmatc, ali nc vaZi za otplatc u obrocima i druga dclimiCna i:-;punjcnja. 193

С1. 373. :-;t. З. ZOO propisujc da nc rnoZc zastariti pr.:1vo na izdrZctVaпjc odrcdcno zakonorn.

Zastarelost, pre svega, пе tece izmedu odredenih lica Slucajevi. zbog пjihove bliskosti. То је slнcaj sa potrazivanjima koja postoje izmedu : ( ! ) bгacnih drнgova; (2) roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; (З) sticeпika i njegovog staraoca, kao i orgaпa starateljstva; (4) dva lica koja

З8 1 . ZOO). ( 1 ) za vreшe mobilizacije, u slucajи

zive н vanbracпoj zajedпici, dok ta zajedпica postoji (с!. Pored toga, zastarevaпje пе tece:

пeposredпe ratпe opasnosti ili rata и pogledи potrazivanja lica па vојпој

PRIRUCNIK ZA POLAGANJВ PRAVOSUDNOG ISPITЛ

160

duznosti; (2)

u pogledu potrazivanja koja iщaju lica zaposlena u tudem doroacinstvu prema poslodavcu ili clanovima nj egove porodice koji zajed

no sa njirna zive, sve dok taj radni odnos traje (с!. N ajzad,

zasta rev anje ne tece ni

moguce zbog

382.

za vreme za koje

ZOO). poveriocu nije Ьilo

ne sav lad ivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje dufuikove obaveze (cl. 383. ZOO).

Dejstvo. - Svi п av ed eni razlozi sprecavaju pocetak , odnosno produzenje toka roka zastarelosti samo d otle dok stvarno postoj e . S obzirom na

Prot'. dc EJordc Nikolic: OBLIGACIONO

Dejstvo. - Posle prekida, zastarevanje pocinje teci iznova , а vreшe . koJe ЈС proteklo pre prekida ne racпna se u zakonom odredeni rok za zasta

relost (с!.

392.

st.

to, ako zastarevanje nije moglo poceti da tece zbog nekog zakonskog

Glava osma

uzroka, ono pocinje te6i kad taj uzrok prestane. Ali, ako је zast arevanje vee pocelo pre nego sto ј е nastao uzrok k oj i је

RAZNE VRSTE OBAVEZA

ono nastavlja da tece kad prestane taj uzrok, а vreшe koje је isteklo pre zaustavljaпja racuna se u zakonoш odredeni rok

zaustavio njegov dalj i tok, zastarelosti (cl.

384).

Zastoj isteka roka zastare1osti. Zastarevanje tеёе i prema ma1o)etniku i drugom ро· sJovno nesposobnoш Jicu, bez obzira nз to da 1i imaju zэstupnika (CI. 385. st. 1 . ZOO)� Sto zлaCi da se oni u pogledu toka roka zastarelosti izjedn:aC:uju sa poslovno sposobni111 iicima. Medutim, zastarelost potraZivanja maloJetnika koji nеша zastupnika i drugog pos1ov no ncsposobnog iica bez zastupnika, ne moZe шtstupiti dok ne protekne dve godine od kad su posta1a potpurю poslovno sposobna, Ш od kad su dobHa zastupnika (ёl. 385. st. 2. ZOO). Jsto rako, ni zastare!ost prema iicu koje se nalazi na odsluZenju vojnog roka Ш na vojnoj veZ.bi ne moZ.e nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluZenja vojnog roka Ш prestanka vojne veZbe.

4. Prekid zastarevanja Pojam. - Pod prekidoш se podrazumeva preki danj e daljeg toka za starelosti usled odredenih radnji duznika ili poverioca. Radnjom duznika. - Zastarevanje se, pre svega, prekida kad dufuik prizna dug. s tim sto se priznanje duga moze uciniti ne samo i zj avom, ne go ј na pos redall пacin, kao sto su davaпje otplate, р!а6апје kaшate, da vanje ob ezbedeнja (с!. 387. st. l . i 2. ZOO). Radnjom poverioca. - Poveri!ac prekida zastarelost podizanjeш tu�be i svakoш drugoш radnjom preduzetoш protiv duznika pred sudom ili dru giш nadlezпiш organom, u cilju utvrdivanja, ob ezb edenja Ш ostva renj a potrazivanja (с!. 388. ZOO). Ali, ako poverilac odustane od tuzbe ili druge radnj e kојн је preduzeo, smatra se da preki d zastarevanja nije nastu pio. Isto tako, smatra se da нiје Ьilo preki da ako poveri o ceva tuzba ili zahtev bude odbacen ili odЬijen, ili ako i zdej stvov ana Ш preduzeta шеrа izvrsenja ili obezbedeвja bude ponistena (ёl. 389. ZOO). Za prekid zastarevanj a nije dovoljno da poveril ac pozove dufuika pi smeno ili нsmепо da obavezu ispuпi (cl. 391. ZOO).

1 . ZOO).

zastarevanje prekirш� priz �anjem: od strane duZnika poCinje teC:i iznova od priz:nanja .. " ,., (с!. ?9". t 2. Z�O). Kad �e prektd zastarevanja nasrao podizanjetn ruZbe Ш pozivanjem u "�: zaStttu, tlt JshcanJetn preblJanja potraZi�anja "� sporu, odnosno prijav1jivanjem potra:Zivanja � nek�ш drugo1� postupku, zastarevanje poctnJe teCi iznova od dana kad је spor оkолёаn _ tlt svrsen na nekt dn1gi naCin (Cl. 392. st. З. ZOO).

I . NOVCANE ОВАVEZE

Za n vc ne obaveze predvidajн se i zvesna prav ila koja nisu svojstve � � пa '�еnоvсашш obavezarna. Та posebna prav i!a proizlaze i z prirode novca . koJI, kao роsеЬп vrsta stvaп, predstavlja opsti ekvivalet vrednosti. Ona se � odпos na IspпnJ �ПJ obaveze u slucaju prom enjene vrednosti novca, na � mogucnost !SplШJenJa pre roka, kao i na placanje kaшate.

�

1. Nacelo monetaгnog nominalizma i odst upan ja od tog nace la

Mon etarni nom inaii zam i valorizam . - U slucaju kad se, posl e na stю;ka obaveze, rошеш vrednost novc a, postavlja se pitanje da !i se � pl acanJ.e нпа IZVfSltl prema пjegovoj nominalno j vredпosti ili u srazшeri prema u:шtrasпj vredn osti novca. Odgovor na to p i ta nj e moze Ьiti za snovaп >li 1�а нacelu шonetamog noшi nalizшa. рrеша kојеш se ne пzi _ шaJU u obZ promene vrednosti novc a, tako da du2nik duguje onu sнщu � novc па kOJU obave a glasi, Ш na nacel u шone tarnog valorizшa. рrеша � kоЈСШ se u obz1r s�ama vrednost novca, tako da dufu ik duguje onu sumн поvса koJa ро SVOJOJ vrednosti odgovara sнmi поvса na koju obave za glaSI . U Z akoпu о oЬ! i gacion im odпosiшa usvojeno је nace lo Jer se predv 1da da ЈС duznik "duzaп da p!ati onaj broj novcan h ЈеdЈшса na koJI ob aveza glasi � , izuzev kad zakon odreduje sto drugo (с!. 394) . Odst upan je od nace !a mon etarnog nominalizma. Nacelo шопе tаnшg пошi nа zша је samo principije! no opredeljenje, od kojeg se moze odst11p1t1 u s lucaJ.п kad zakon predvida sto drugo. Tako se, vec u zakon skoJ odredb1 о valнti obaveze, predvida da se, u slucaju kad novcaпa oba veza glasi na рlасанје u неkој stranoj va!uti ili u zlatu, njeno ispunjenje

<:

a

tiZlШ�

monetaroog

пon:aimna, .

�

PRlRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

162

moze zahtevati u domacem novcu prema kursu koj i vazi u trenutku ispunjenja obaveze (cl. 395). 194Uvazavanje kursa koji vazi и trenutku ispunjenja obaveze znaci dopustaпje valorizacije novcanih obaveza putem ugovaranja tzv. valutnih Ш zlatnih klauzula, sto predstavlja odstupaцje od nacela пotninaliztna. Pored toga, dopusta se i ugovaraпje klizne skale, 19S koje takode predstavlja odstupanje od nacela monetamog nominali zma . 2. Placanje pre roka S ob zirom na specificnu prirodu novca kao dugovane stvari, za novcanu obavezu ј е karakteristicno da је duznik moze ispuniti i pre roka. То pravi lo ne samo sto se izriёito predvida Zakonom о oЬi igacionim od nosima (ёl. 398. st. l ), nego se cak i iskljucuje mogucnost da se duzпik odrekne tog prava, jer se takva ugovoma odredba proglasava nistavom (с!. 398. st. 2). U sluc aju kad novcanu obavezu ispuni pre roka, duZпik nеша pravo da od i znosa duga odЬije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospe Josti obaveze. То pravo mu, ipak, moze pripasti ako је na to ovlascen ugo voroш ili to proizlazi iz oblcaja (с!. 398. st. З . ZOO). 3.

Ugovorna kamata Pojam. Za razliku od zate7J1e koju duguje svaki duznik novcane obaveze koji раdпе u docnju, ugovorna kaшata је naknada za kori sceцje novca koja se duguje па osnovu saglasnosti volja ugovomih strana . Stopa. - Zakoп о oЬ!igacionim odnos ima dozv oljava ugovaranj e ka mate, ali imperativno precizora njenu visinu. Medutim, ta visina nije je dinstvena, vec se razlikt1je u zavisnosti od toga d a li se ugovara izmedu f zickih ili pravnih lica. Stopa ugovome kaшate izmedu fizickih lica ne шоzе Ьiti veca od stope koj a se u mestt1 ispunjenja placa na stedne uloge ро videnje (с!. 399. st. 1 . ZOO). U pogledu najvise ugovome kamatne sto pe izmedu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona (с!. 399. st. 2. ZOO). �

!'14 U prvobltnom tck:itU Zakona о oЬl igэcioni m odnosiшa odrcdba о VШ od селе n1utcrijal;;. ! od rada, kao i od d1·ugJћ clci11CO
,

?

fl�i�tu.

Pmf. tl•· ОuпУс

Nikol iC: OBLIGACIONO РН.АVO

1 63

� ko je ka ��t.з ugovorcna, аН niJe odredena njena stopa ni vreшe dospevanja; izmedu fi_zтck� b l1�a vaz1 k<.нпatnt1 stopa se u m estu ispu11jenja plaCa na Stedлe uJoge ро V!d�nJtl, а. tzmedu prnvnth ЈЈса vazt kојџ banka ili d ruga Ьankarska organi� zaCJJ
��ОЈа

�

S obziroш da su odredbe о stopi ugovorne kamate imperativnog ka raktera, izrieito se predvida da се se priшeniti najveca dozvoljena stopa kaшate u slucaju kad је ugovorena kamata veca od dozvoljene (с\. 399. st. 4. ZOO). Kamata na kamatu. - Zabratla plai:anja kamate na kamatu (tzv. ana tocizaш) predvidena је i kod t1govome kamate. Odredba ugovora kojom se predvida da се na kaшatu, kada dospe za isplatu, poёeti teci kamata, ako пе bude rsplacena, proglasava se пistavom (с!. 400. ZOO), sto znaCi da se k aшata na kamattl ne moze pretbodno ugovoriti. Ali, ptшovazna је odredba ugovora kojom se predvida da се se stopa kamate povecati ako �нzпik ne isplati dospele kamate па vreme (с!. 400, st. 2 . Z00),196s tim sto tako odredeпa kашаtва stopa nc Ьi sшela preci granicu zakonom predvrdeнog maksimнma koja је imperativno utvrdena. П. ОВАVEZE

SA VI!JE PREDMETA

Obaveze sa vise predmeta predstavljaju podvrstu slozenih oЬligacija. kшnulatrvne, altemativne i fakultalivne.

Dele sc na 1.

Kumulativne obaveze Kшnнlativne su takve obaveze u kojima duznik duguje vise predrneta , rstovreшcнo, lako da se oslobada svoje obaveze ako sve predmete ispuni н : sto vreшe (npr. dнguje se televizor i video rekorder). U s!нёајu propasti Jednog od dugo;oшh predmeta bez duznikove krivice, oЬiigacija prestaje _ prcos talog predmeta poveri!ac ne nюze da ostvari sашо ako !SpnnJenJem cilj koji је imao u vidu stнpajuci u oЬ!igacioni odnos. 2. A\ternativne

obaveze Ројаш. - Allernativna је takva obaveza koja se sastoji u predaji jed nog od vise mogucih predmeta koji se duguju (с!. 403. ZOO). Kod takve obaveze dtlzпik dug11je vise predmeta (vise predmeta je in oЬligatione), ali obavezu ispunjava predajoш j edпog od dagovanih predmeta (j edan pred rnet j e in solutione).

,

I<Jr, Od1·cdbot1 ,. � iz St/J.V3 3. ёlana 400. Z�kona о oЫigacioniш odnoslma propiнujc sc da нс :zаЬпшн t�gоvипuчи ktttu
PRIRUCNIК: ZA PO!AGANJE PRAVOSUDNOG !SP!TА

164

Pravo izbora. Kod alternativпih obaveza postoji relativna neo dr·edenost predшeta, jer predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora !ica kome pripada pravo izbora. Pri tome, uzima se da је izbor izvrseп kad straпa kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu о tome sta је izabrala. Od tog ёаsа izbor se vi§e ne rnoze meпjati, а za obavezu se smatra da је od pocetka Ьila jednostavna, tj . daje nјеп predmet od pocetka Ьila izabraпa stvar (cl. 404. st. l . i 2. ZOO) . Pravo izbora шоzе Ьiti povereпo Ш duzrriku, ili poveriocu, ili nekoш trecen1 licu, sto zavisi od sporazuma straпa ili od naredbe zakoпa. -

Ako neSto druь"' nije ugovoreno, provo izbora pripada dutniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet kojije iznbrao (с!. 403. ZOO). Dufnik ima to pravo sve dok u po stupku prinudпog izvrSenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno Ш detitniёno preda t> poveriocu ро njegovom izЬoru (ёl. 405. st. l. ZOO). Ako prзvo izbш-a pripada poveriocu1 а on se ne izjasni u roku odrcdcnom z.a ispunjenje, du:lnik ga moZe pozvati da izvrSi izbor i za to mu odred1ti primeren rok, pos1e cijeg isteka pravo izborз prelazi па duznika (cl. 405. st. 2. ZOO). U sluC:aju kad је pravo izbora povereno nekoш treCeш licu, а ono to ne uёini, svaka strэna п1оtе: zahtevati da izbor izvr5i sud (СЈ. 406. ZOO).

Nemogucnost jednog od dugovanih predmeta. - Ako jedan od du govar1ih predmeta obaveze postaпe nemoguc нsled nekog dogadaja za koji nije odgovoma пi je,lna strana, obaveza se ograniёava na preostali pred met (С!. 407. ZOO). Ako је predшet obaveze postao пemoguc usled dogad�a za koji је odgovoraп duznik, obaveza se ogranicava na preostali predmet ukoliko pravo izbora pripada njemu, а ako pravo izbora pripada poveriocu, оп шоzе ро svom izboru traziti preostali predmet ili naknadu stete. Ako ј е predшet obaveze postao neшoguc usled dogadaja za koji је odgovoraп poverilac, duzпikova obaveza pгestaje, ali и slucaju kad njemu pripada pravo izbora, оп шоzе traziti naknadu stete i izvrsiti svoju oba vezu preostalim predmetom, а ako pravo izbora iша poverilac, 011 moze dati пaknadu stete i traziti preostali predшet (с!. 408. st. 1 . i 2. ZOO). 3.

Fakultativne obaveze i fakultativna potraiivanja

Fakultativne su takve obaveze u kojiшa Fakultativne obaveze. duZпik duguje jedan odredeп predrnet, ali se moze osloboditi svoje obave ze i predajorn nekog drugog predmeta. Kod takvih obaveza postoji јеdап predшet koji se duguje (jedan predmet је in oЬligatione), а vise predmeta kojiшa se dнg шоzе ispuniti (vise predmeta је in solutione). Dumik kојеш је ostavljetш шogucпost da se oslobodi obaveze dajнci neki drugi odredeпi predmet, moze se koristiti tom mogucпoscu sve dok

Pruf. di' E!ordc Nikofiё: OBLIGAC10NO PRAVO

poveгilac u postupku priпudпog izvcleпja ne doЬije potpuпo ili delimicno predшet obaveze (cl. 409. ZOO). Poverilac н fakнltatuvпoj obavezi rnoze ;;ahtevati sашо predшet oba veze, ali ne i drugi predmet, kojiш dt1Zпik, ako hoce, rnoze takode ispuniti svoju obavezu. Kad predmet obaveze postaпe nenшguc нsled dogadaja za koji је dнfuik odgovaraп, poverilac шоzе traziti samo пakпadu stete, ali se duzпik moze osloboditi obaveze dajuci predmet koji је ovlasceп dati ume sto dнgovaпog predmeta (cl. 4 1 0. st. 1 . i 2. ZOO). Fakultativna potr:�zivanj:�. Fakultativпa potrazivaпja su takva kod kojih ј е poverilac ovlasceп da urnesto dugovanog predшeta zahteva od duznika пeki drugi odredeпi predmet (cl. 4 1 1 . ZOO). Kod ovih po trazivanja poverilac nшze zahtevati od duzпika пeku drugu odredenu stvar samo pod uslovoш da nije nast1pila пemogucnost ispunjenja dugovanog predшeta usled dogadaja za kojl duzпik пiје odgovoraп. Ш. ОВАVEZE SA VISE DUZNIКA ILI POVERILACA

Obaveze sa vise duZnika i poverilaca predstavljajн podvrstu slozenih oЬiigacija. Dele se па deljive, solidame i пedeljive obaveze. 1.

Deljive obaveze

Deljive obaveze i podeljen oЬiigacioni od nos. Obaveza је deljiva ako se опо sto se dugнje moze podeliti i ispнniti u deloviшa koji iшaju ista svojslva kao i сео predmet, i ako ono tош podelom ne g11 Ьi nista od svoje vredпosti (с!. 4 1 2 . st. 1 . ZOO). Za deljivн obavezu је karakteristicпo da se dнgнје odnosпo potraZиje podeljeпo, sto zпaci da se deli izшedu tJcesnika oЬ!igacioпog odпosa па onoliko dнgova koliko ima dufuika (pasivпe po deljeпe obaveze) ili na onoliko potrazivaпja koliko ima poverilaca (aktiv пe pode\jene obaveze). Pri tome, iako poticu iz istog pravnog osnova, svaki od tЉ oЬ!igacionih odпosa је potpuпo samostalan i пezavisan jedan od drugog, tako da sve povoljne ili stetne posledice u podeljeпoj obavezi nastaju saшostalпo za svakog dнfuika, odnosпo za sYakog poverioca. Pasivne podeljene obaveze. Kad и nekoj de!jivoj obavezi irna vise duzпika, obaveza se deli medu njima na jednake delove, ako пiје odredeпa drнgaёija podela, sto znaci da svaki od nji h odgovara sanю za odredeni deo obaveze (с!. 4 1 2. st. 2. ZOO) (npr. ako dva lica, kao suvlasnici, kupe od treceg анtоЬнs za 1 .000.000 diпara, svaki od пjilr dпgнје prodavcu ро 500.000 diпara). -

Prot'.

PRIRUCN!K ZA POLAOANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pretpostavlja se da vise Odnos podeljene i solidarne obavcze. duznika dнguj u delj ivu obavezu po delj eno, а nюgu је dugovati solidarrю samo ako је tako ugovoreпo ili zakonom propisano. . Ipak, za vise duznika deljive obaveze koja је nastal a ugo;orom u p �t vredi postoji pretpostavka solidamosti, jer se predviaa da ош odgovaraJu poveriocu solidamo, osim ako su ugovaraCi izricito otklonili soltdarnu od govornost (cl . 4 1 3. ZOO). . . . .. . Aktivne podeljene obaveze. - Kad u nekoJ delJIVOJ obavez1 1ma VI-�e poveri laca, potrazivanje se deli medu njima па jednake delove,. ako ШЈС sto drugo odredeno, i svaki poveril ac moze zahtevatl samo sVOJ deo po trazivanja (с!. 4 1 2 . st. 3. ZOO). .•

2. Solidarne

obaveze

solidamim obavezaшa podrazum evaju se takve oba;e ze u kojima iша vise lica Ьilo па duznickoj , Ьilo na poverilackoJ straш, s tiш sto s e obaveza, cak i kad је deljiva, isplacuje, odnosno naplacuje u ce

Pojam. - Pod

losti. То znaci da је svaki od vise duzпika obavezan da isplati сео dug, od nosno da је svaki od vise poverilaca ovla�6eп da naplati celt1 trazЬinu : . Nastanak. - Osim u sluёaju kad ima vise duznika u nekOJ delJIVOJ obavezi nastaloj ugovoroш u privredi, soJidarnost se nikad ne pretposta: vJja, tako da moze nastati sашо ako ј е predviaena zakonom, нgovorom 11! _

testaшeпtom.

Vrste. Solidarne obaveze dele se u dve vrste : prvu cine one solidar ne obaveze kod kojih vise duZпika iша solidarnu obavezu, dok drugu cine one solidarne obaveze kod koji1 vise poverilaca ima solidarno po trazivanj e. S obzirom па to, razlikuje se solidanюst du:Znika (pasivne soli darne obaveze) i solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze). а) Solidarnost duiiпika (pasivne solidarne obaveze)

Pojam i znacaj. Solidarnost duZпika postoji u s lнcaj u kad vise lica duguje jedau obavezн tako da p.overilac moze zahtevati ispunjenje сеЈе obaveze od koga lюсе sve dok ае bude potpuno ispuпjeпja, al i kad јеdап duzпik ispuni obavezн, опа prestaje i svi se duzпici oslobadaju obavez� prema pov eriocн (cl. 4 14. st. 1 . ZOO). Kod ove solidaшosti, iako postoJI jedan dug, poverilac iша ројеdiпаспе trazЬine prema svakoш sol!damom duzniku koje su samostalпe, tako da svakoш od tih trazЬiпa poveпlac шоzе posebno raspolagati. . Solidaroost dufuika n ije praviJo, nego izuzetak koji шоrа posebno blti predvi?cn

zakorюm. ugovoroш Ш testamentom. Tako је Zakonom о oЬ iigacioni ш odnosiшa proptsa-

dr Dшdc NikoJiC: OBLIOACJONO PRAVO

1 67

na solid.ama odgovot'ftost v1Se Jica koji zajedno p rouzrok uju Stetu (ёl. 206. st. t ), naru<:ioca i izvodaёa radova na nepokretnosti (ёl. 208), roditelja i dece za Stetu koju prouzrokuju deca (ёt. 1 66). iшаоса tnotornЉ vozlla za Stetu koju prctrpc treCa lica {ёl. 1 7&. st. 4). Solidarnost dнzпika је, inace, jedno licno sгedstvo obezbedenj a po trazivaпja. Poverilac ima vecu sigurnost naplate kad iша vise solidarnih duznika, jer n1oze пapJatiti svoj e potrazivanje sve dok postoji makar i

jedan solidarni dнznik koji је plateZпo sposoban. Zato se i kaze

da је so l i

damost duZпika нstanovljeпa u poveriocevom interesu.

Odnos solidarnih duznika prema poveriocн. - Poverilac ј е ov lasceп da ро svoш izboru zahteva ispнnjenje obaveze od Ьilo kojeg soli

darnog duZпika. Оп шоzе traziti isplatu od svih njih istovreшeno iJi роје diпаспо, l1 c elosti ili deliшicno. Ali, ako mu јеdап od duzпika dug, svi se solidarni dнznici, ро sШ zakoпa, oslobadaj u obaveze.

plati сео

poveriocu, odvojeno. Pri tоше, svaki duzпik ima ргаvо da poveriocп istakne obj ektivпe i subjektivne prigovore. Objek tivпiш se sшаlтај н svi prigovori koji proizlaze iz same oЬJigacije (npr. pri Posto svaki solidarni duzпik ima posebпu obavezн prema

pitaпje nj i hove

pнпovazпosti resava se

govor nevazпosti ugovoгa zbog пedozvoljenosti predmeta ili nedostatka foпnc). Takve prigovore moraju koristiti svi duznici. Svaki solidarni

d u zo ik

шоzе se, ро svom паћоdеnјн, koristiti i svojiш licnim prigovoтiшa

koje iша рrеша poveriocu (прr. prigovor prevare) . l 97

Pravi lo ј е da jedan solidami duzпik ае шоzе svojim postllpcima otezavati polozaj ostalil! sadнzпika (npr. pristaukoш da obavezu ispuпi pre

o dricanj eш od zastareJosti, isplatoш zastarele obaveze). U slu cajп odrica11ja od пavrseпe zastaгelosti se i izricito predvida da takvo o dr ic anj e пета dejstva prema ostalim duzпicima (с!. 422. st. 2. ZOO). Pored toga, docnja j edпog solidarnog dнzпika, nеша dejstva рrеша ostalim duZпici ma, а isto Yazi i za priznaпje duga koje izvrsi је(lап od solidarnih dпzпika (с!. 42 1 . ZOO). Ali, kad poverilac dode u docnjп рrеша jednom solidar noш duzпikп, оп је u docпj i i prema ostaliш solidamim duzniciшa (с!. 420. ZOO). roka,

Subje.ktivni razJozi jedлog duZnika koji

dovode do gaSenj a njegove obџveze bez na

ш i renja poverioca пюgu koristiti i ostaliш soHdatnfш dufnicima. U tam sшislu, otpuStanjc

dнga iz:vrS:eno sporџztнnno sa jednim solidarnim du:Znikom oslobuda oЬavezc i ostale dLJZnikc. Ali, ћkо је otpuSt.'lnje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo du:Znika sa kojiш је izvr5eno, soHdarna obnveza se smanjujc za deo koji prema medщюbnim odnosiшa duZnika pa(ia na njegv, э. ostnli duZnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (С!. 4 1 6. st. l . i 2, ZOO). Isto tako, prenovom koji је poverilac izvrSio sa jedni1n .<;olidaтnim нп Zakoп о oЬJigacioaiш odпosima prcdvida dи )o;Oiidaшi du:2nik mo:lc ј po!rnZivanjc svog :шdt1Znikи ргста povcгiucu prcЫti sз povcrioёcvlm pol.гcflv
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPIТA

1 68

�7�:��у�:

duZnikom oslob�dnju s� i ostaH duZnici��·::l�� :;;,d��ks�r:��: s d�o obaveze kojl dal�zl ovogn, о u 'ednom licu steknu svojstvo poveri oca ј sv::j.stvo Ь: taj _d o (�1. 41 7 . .st. 1 . t 2 . ZOO) Ka� · j � b z v zi a ostalih solidaтnih du.Znika SinanJUJe se a e a o k � <:bavez C du�шka tste solt?_arne ne tеёе iН је pre:kinuto ргеша (':�· 41�) �Ako zastarevi эnje Jeg za 1znos dela kол se navrSiti ati duZn ik prema moZe duZnike 1.d е f : �s а f ра tеёе o jednom duZniktr, .::m о pravo �htevati od ostatih i!na i n u s i је .� � 1 �: da p svoj deo oЬaveze (CI. 422. svaki naknade mu � d а ��( Ј:��=v� : ��k�ь;��: ��н st. l . om i splat?ш od ла

ла n

a

·

niЬ duznika. ��J�sobni odnos solidar dufuika obaveza se

Sa izvrsen i za ostale so!tdarne · ugasila strane Јеdnog s ol · . . !m, _t1· me se пе gas1 i Medut dufuike. Ni oni vise ne dugu u nista poverюcu. Jlh pravш odnos ravni odnos izmedu samih solidarnih duznika. Izшedu �

� s oj

j

•

·

solJd�me i i dalje јег treba da se teret i splacenog duga podel1 na sve cele oЬaveze ш� duznike. On a solidarni dufuik koji је izvrsio isplatн e ravo da zah teva od svakog saduznika da nш naknad 1 deo obavez · 1 regresa om v a pr se naztva pravo То ZOO). 1 423 st· · Р ра dа na njega · 1zvrs1 а tu 1 sp 1 · ОЈ! k · 'k , duzni 1 . · soljdarn stice se sашош isplatom. Ргеmа tome, nu, posle subrogira se, ро sili zakona, na шesto p overi oc�, Iako а : se d eo . sto tшэ s , l c t zn u d izvrsene isplate, odgovaraju sv1 osta!J so!Jdarnt o t

�

J

ОЈ�

·

·

�

na sve solidarnog duznika koji је insolventaп rasporeduje srazmemo dufuike (с!. 423. st. 3. ZOO). · ш.kа zav 1 s1 �d Koliko iznosi deo k oj i pada na svakog so lidarno g du z pro1zl z t z n· ihovog sporazuшa. Ako sporazum пе posto i , niti sto drugo og d zш k a ak v s na d se a j tav! s po � гavnih odпosa ucesnika u poslu, pret a ? av �za ol1darn ЈС ako � dolazi jednak deo (Cl. 424. st. 2. ZOO). Ali, Ј ':_ duzan on ? ka zш zakljucena п i sklju civ om interes u jednog soi id aпюg . du 424. ca naknaditi сео izпos obave ze sadufuika kojt Је nam шo poverю (с!. •

j

d

st. 2.

·

��

ZOO}. .. , ' . "т raPravo na regres nema jedino onaj soli darш duzш.k k ОЈ! ЈС SVOJ! anJ e. da se Istakne dnjama pogorsao polozaj ostalih duznika (npr. p�opu st _ pпgovor sto Је kao , duzшct 1 neki prigovor na k oj i imaju pravo svi so!idarn neisp unj eno g ugovora Ш pri govor zastarelostl) . ·

Ь) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) l'ojam - So l idarnost pov erilaca postoj i u slut<Чu kad је svaki od vise e, al1 poveri laca vlasceп da od dufuika zal1teva ispu:1jenje сеЈе obavez p ov rю kad edan od njiћ bude nami ren, obaveza prestaj e 1 рrеша ostal1m

j

�

� �

vec ро 426 . . 1 · ZOO) Ni ova se sol1damost ne pretpostaviJa, ZOO) 425. (с!. a stoji samo kad j e ugovorena Ш zakonom odreden ·

·1 . c1n1a (с

·

•

·

Prџf.
OBLIGACIONO PRAVO

1 69

Znaeaj. Za razlikп od solidarnosti dufuika, solidarnost poverilaca nema veci prakticni znacaj , jer kad vjiie lica potrazuju istn trazЬiпu , po stoji vel ik i rizik пaplatc. Na ime, ako cela trazЬina bude i spl ace пa nesave sпom ili iпsolveп\nom poveri oeu, ostali poverioci mogu Ьiti osteceni. Zbog toga se so!idarnost p overi l aca uspostavlja samo п onim sl ucaje vima kod kојЉ postoji uska povezanost i:rJnedu odredenЉ lica.

Odnos solldarnih poverilaca prema duzniku. Svaki so li darni po nepodelj eno ј samos talno pravo da zaЬteva i spl at1.1 cele trazЬi ne. S drнge stJЋne, duzпik moze ispuпiti obavezu poveriocu koga sаш iza bere, sve dok пeki poverilac ne zatra2.i i spunj enje (cl. 426. st. 2. ZOO). Svaki od so!idarnih poverilaca ovlascen је da pred uzima sve one ra dnje kojima se stite interesi i ostalih poverilaca (npr. da d ove e d dufuika u docnjп) , ali пiko od nјЉ nета pravo da preduzima one radnje koje idu na stetн ostalih poverilaca. Pri tome, s ob zirom da ima saшosta lno po tгazivaпje ргеmа duzniku, svaki sol idarni poverilac moze njimc slobodno raspolagati, s tim sto se cinjeпice koj e se ticu l i cn osti j edn og so!idarn og poverioca ne ticн, ро pravilп , os ta ! Љ, vec delн u jedino izmedu nj ega i dнzпika. U tom sшisiLL, ako јеdап poveri lac prekine zastarev anje Ш ako prema пјешп zastarevanje пе tece, to ne koristi ostalim poverio cima i рrе ша пјiша zastarevanj e te<:e i dalje (с!. 433. st. 1 . ZOO). Ali, ak o se dufuik odrekn e zastarelosti prema j ednom poveriocu, to koristi ј ostal ima (с!. 433. st. 2. ZOO). Ni poravnanje koje је zak!juCio edan od solidarn ih po verilaca sa dttzпikoш nema dejstvo рrеша ostaliш poverio cima., al i ovi iшајн pravo da priћvate to рогаvпаnје, izuzev kad se ono odпosi sашо na deo poverioca sa kojiш је zak !juceno (с!. 429. ZOO). verilac i1na

j

j

Saшostalnost tшZЬine jednog solidarnog poverioca u odrюstl naZbln e drugih, samo delitniёna, U tom sшislu, duZnik izvrSiti rebUanje p sшno sa potп1Zivanjem koje ima od poveriocamo7.c k oj i od njega zahtcva ispunjenje, vcC i potпJfivanjeщ koje ima od nekog drugog povcrioca, ali do visine dela soiidaшag otrџZivanja kojc ri ada tош fiOVeriocu (CI. 427. sr. 1. 2. ZOO). OtpџStanjetll p iznн:dџ dttZpnipka i jednog poverioca sтшшјuје duga i рншоvош se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraZivanja poverioca (ёl. 428 ZOO), Ako se o licu jednog . solidarnog poveriocr� sjedini i svojstvo duZnlka {konfuzija), svaki od ostaliћ poverHaca щоZс od njcga zahtev;�tJ samo svoj deo роtrn::Љчшја {ёl. 430. ZOO). Kad duZлik zapadne u docnjtl prema jednoщ solidarnoгn poveriocu, on је 11 docnji i рrсша osta1iш. S druge stп\ ne, dacnjajcdnog soHdarnog poverloca Skodj i ostalim (СЈ. 43 lj 2. ZOO). Priznanjc dнga нCinjcno jcdnom poveriocu ko1is.ti sviщ o iociшa (СЈ. 1.432st,. ZOO). p ла

ipak, nije potpuм, ve(; svojc obaveze ne sr1

Yer

Odrtosi izmedu poverilaca posle ispunjenja. - Posto se isрнпјеnј еш obaveze jednom solidanюm poveriocu gase potтazi vanj a svi!J pover ilaca, опај k o i је priщio isplatн postaje dпznik osta!Љ. Svaki solidarni poveri lac ima pravo da zaЬteva od poverioca koji је priшio ispu н eп e od dнznik a

j

j j

da

PRIRUCNIK ZA POLAGANJ!'. PRAVOSUDNOG ISPIТA

170

). Ako iz odnosa шedt1 mu preda deo koji mu pripada (cl. 434. st. 1 . ZOO poverюcu рпраdа poveriociшa ne proistice sto drugo, svakom solidanюш . jednak deo (cl. 434. st. 2. ZOO). oca ko�e Је duzmk Solidami poverioci iшaju pravo regresa od r.ove�: v1se nego sto ти, рrе ispunio obavezи samo pod иslovoш da је on dоЬю d рпра �е. Al!, ako se os_tatak ша njihovom unutrasnjem odnosu, treba da шsolventan, ono slo Је dиga ne шоzе da aaplati od dufuika zato sto је ovaJ me роvепосе. Pr1 tome, пaplaceno srаzшепю se rasporeduj e па sve solid� �ео postOJI пе samo и pravo ostalih solidarnih poverilaca da traze. �VOJ , ЈЭОЈСШ 1 otpustaПJCШ. slиcaju kad је obaveza ugaseпa isplatom, vec 1 рrеЬ1 ,

.

.

3.

Nedcljive obaveze �ufuika �иgпје Poja m. Nedeljive su takve obaveze kod kojih vise nedelJJVOS�I, svoJe zbog se, koja iJi vise poverilaca potrazuje obavezu ze koJ � obave aJU smatr se im Takv ti. isplacиje оdпоsпо naplacuje п celos ne Ј paюv па dela se one l . stvar imajи za predmet iпdiv idиalno odredenu . aktivпe nedeljive obaveze. kod kO]!lJ v1s.e ze obave takve sи То eze. obav jivc nedel ne Pasiv Na takve obavezc pn duznika duguje пedeljivu obavezu (npr. aиtornobll). st. 1 . ZOO). .. шenjujи se propisi о solidamim obavezaшa (с!. 435. kod kojlll u ne: Aktivnc nedeljive obaveze. То su takve obaveze ugovorena _?Ј ш a п�је deljiv oj obavezi iша vise poverilaca medu kojiш VJSC po_venlac� moze zakш:юm odredcпa solidarnost, tako da svakJ od . ako ЈС ovlascen od zahtevati od dпZnika da obavezп ispuni пјеmп samo i pov�rilac moze zahte ostalih poverilaca da primi ispипjenje. lпасе, �v� nа zaJedпo, Jlt da ЈС po vati od dпzпika da obavezu ispuni svim роvепосп lozi sudu (ёl. 435. st. 2. ZOO). -

..

.

-

-

Glava deveta PROMENA POVERIOCA 1Ll DU ZNIКA I. USЋJPЛNЈЕ POTRAZIVANJA UGOVOROM (CESUA) 1 . Poja m

i uslovi ustupanja potrazivanja kojiш poveril�c Pojam. Ustиpanje potrazivaпja ( �esija) је ugovor оdпо�а preпos1 па trece svoje otudivo potrazivanje iz jedпog oЬ11gacюnog l!Cпostl роvе:юса н Jice. Na оsпоvи takvog иgovora dolazi do prorneпe i sanю potrazJvanJe jednшn obligacioпom odnosп, dok licnost dиzпika ostajtt neproшeпjeni. _

171

Prof, tlг l)щdc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

Uslovi. - Da Ьi s e moglo izvrsiti ustпpanje potrazivanja, morajп se ispиniti sledeCi uslovi: (Ј) Punovazan ugovor о ustupanju polraif.ivanja. U zakljucenju tog иgovora ucestvпjн dva !ica, kao dve ugovorne strane. Stari poverilac koji ustпpa svoje potrazivanj e drugorne naziva se ustпpilac (cedent), dok se li ce koje postaje novi poverilac naziva prijemnik (cesionar). Lice koje treba da ispпni obavezп (ustupljeni dиwik, cesus) ne ucestvпje и zakljucenju ugovora, iako taj ugovor proizvodi dejstva i prema njemu. Duznikov pri stanak па ustпpaпje se пopste пе trazi, jer za njega, ро pravilп, nije Ьitna licnost poverioca kome treba da izvrsi obavezu п s!иcaju kad se njegova obaveza sadгZinski uopste ne menja. Inace, za puпovafuost ugovora о ustпpanju potrazivaпja se, osim opstih, ne zahtevaju neki posebni uslovi. То је, dakle, neformalan иgovor, osim ako se za pravni posao koji cini osnov иstпpanja trazi odredena forma. (2) Potrazivanje koje se moie ustupiti. U savremenim pravima po lrazivaпja sп, ро pravilп, preпosiva, tako da predшet ustupanja mogu Ьiti skoro sva poverioceva potraZivanja. Ugovorom se mogи preпositi ne samo novёana, nego i nепоvсапа potraZivaпja koja se sastoje u nekom <:iпјепјп. То шogu Ьiti nedospela, uslovna Ш buduca potrazivaпja, s tim .Sto је u po gledu bпducih potrazivaпja neophodno da su ona odredena ili odrediva. Моgи se prenositj ј potrazjvanja iz prirodnih obaveza, kao i ona koja sп spoma, а u slпcaju deljivih obaveza moZe se preneti i samo jedan deo po trazivanja. Medutim, od opsteg pravila о preвosivosti potrazivanja postoje ј izп zecj. Izvesпa potrazjvanja вisи podobna za prenoseпje, tako da пе mogп Ьiti predшet нgovora о ustпpanjи. Zakon о oЬ!igacjonim odnosima (cl. 436. st. 1 ) navodj tri kategorjje takvih potrazivaпja: ( 1 ) potrazivanje cjji је preпos zakonom zabranjen,198 (2) potrazivanje koje је vezano za Jjcnost poverioca l 99 i (З) potrazivanj e koje se ро svojoj prirodi protivj preпoseпju па drugoga.2<Ю -

1\IX Z<\konom о oЫigacionim odnosima sc zabranjujc ustup;шjc; potra:!ivanja n<2knade Stctc u vido rш1tc u�lcd smrti Ьliskog lica Ш uslcd povrcdc Lcla ili oStcCcnja zdravlja (CI. 197. st. 1)� potл:�Zivcшjc nakлadc ncmatc1·ijulnc �tctc kojc nijc priznato pravnosnaiлom sud�korn od!ukom Ш pismcnim spшaz11mom (ёi. 204); prodaju :-�pomog pr.a.va 1idvok2tн Ш nckom dn.1gorn nalogopri mcu kojcm је ostvarcnjc log prava Ыlо povcrcno (i5J. st. 2). I <J'J Ћtkviш :-;с xшatraju potп1Ziv
461,

PRIRUCN1K ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG 1SP!TA

172

eti da se i potraZi;a!'je koje је. Pored toga. poverilac i dUZnilc mogu se sporazum _ p�enett Ье� duzntkov� sagla :no�e ne s da li 1 drugoga na � inaCe, prenosivo ne moZe preneti takvoj zabraprot1vno btlo rzvrseno snosti (ugovor 0 zabrani ustupanja). А�о Ьi ustupanJe ZOO). 2. st. 436. (с!. duimku ргеmа .. . ni ono ne Ьi imalo dejstva

'

Za r:astanak �s�panJa ШЈе (З) Obave§tenje duinika о ';'stupanju. potreban pristanak du:!:nika. On cak 1 ne mora znau za ustupanJe pr� nego anJa sto njegova obaveza dospe za isplatu. Alt, da bt ustupanje potraZtV z : obav da znao on Ь1 da o odnosn u, � tre proizvelo dejstvo i prema duznik о duzшka obavesћ da duzan је c ba da izvrsi novom poveriocu, ustupila . izvrsenom ustupanju (cl. 438. st. 1 . ZOO) . . Ako nije obave�ten о ustupanju, du:!:nik moze da 1s.pun1 obavezu ustu al1 sa piocu i takvo ispunjenje је punova:!:no i oslobada dиZntk� ob�veze, 2. mo ako је on Ьiо savestan, tj. ako nije znao za ustupanje (cl. 438. st. ZOO). Dejstvo ustupanja potrazivanja . se menJa Osnovno dejstvo ustupanja p.otrazivanja sastoji se u to�e licnost poverioca u jednom 0Ьl1gacюnom oc!;'osu ?.а laJ nа�ш .SIO pO traZivanje prelazi iz imovine ustupюca u tmovmu pr!J �ПU:tka. �аЈ prenos potrazivanja vrni se samim ugovorom, tako da se guЬIJ<ШJ e 1 stю�n�e po trazivanja desava onog trenutka kad �govor о ':'stupanJU bude zakljncen. Sa potтaZivanjem prelaze na pr1Jemn1ka 1 spo�eda prava, kao sto su , pravo prvenstvene naplate, hipoteka, za\oga, prava 1z ugovora sa Jemcem pravo na kamatu, ugovornu kaznu i �1. (С!. 437. �t. 1 . ZOO). . . . U slueaju kad је poverilac ustup�o 1st� potraztvanJe razn1m ltctma (tzv. visestruko ustupanje), ono pripada pnJem mku о kome ЈС ustup!lac prvo obavestio duZпika, odnosno koji se prvi javio du:!:niku (с!. 439. ZOO). .. Konkretnija dejstva ustupanja mogu se sagledat1 �oz odnose koJ1 se uspostavljaju izmedu prijemnika i du:!:nika i ustupюca 1 рпЈеmшkа. 2.

s:?

а) Odnos prijemnika i duznika Na prijemnika potrazivanje prelazi u onom stanju u kon:e se nalaz�lo kod ustupioca, sa svim njegovim prednostн�a. 1 slabos?ma, J :r Је pravtlo sled da se u odnosu izmedu prijemnika i du?.шka polozaJ d�zшka � pre t se smtslu to U ti. pogorsa '? izvrsenog ustupanja ni u cemu ne moze . . dvida da "prijemnik ima prema du:!:niku ista prava koJa ЈС ustu�tlac 1mao prema duzniku do ustupanj a" (cl. 440. st. 1: ZOO) . Pп tome, duzn1k moze istaci prijemniku svoje licne prigovore, al1 1 sve one pпgovore koje ЈС PГ_? tiv trazЬine mogao istaci ustupiocu do casa kad ЈС saznao za ustupanJe (cl. 440. st. 2. ZOO).

Ршf. tli' f)щdc NikuliC: OBLIGACJONO PRAVO

1 73

Ь) Odnos ustupioca i prijemnika Dejstvo ustupanja u odnosu ustupioca i prijemnika og!eda se u tome sto potrazivanje prelazi iz imovine ustupioca u inюvinu prijemnika. Ustu pi!ac је duZзn da preda prijemniku obveznicu ili drugu ispravu о dugu, kao i druge dokaze о ustup!jenom potrazivanju i sporednim pravima (с!. 441. st. 1 . ZOO). Osim toga, prijemnik moze zahtevati od ustupioca da mu izda overenu potvrdu о ustupanju (с!. 44 ! . st. 3 . ZOO). Pitanje odgovornosti ustupioca za postojanje (istinitost) i nap!ativnost potrazivanja reВava se и 7..avisnosti od toga da li је potrazivanje ustupljeno bez naknade Ш нz naknadu. Kod ustupanja koje је izvrseno bez naknade, ustupilac ne odgovara ni za postojanje, ni za naplativnost potrazivanja. Kod ustupanja koje је izvrseno uz naknadu ustupilac odgovara za po stojanje potrazivanja u casu kad је izvrscno ustupanje (cl. 442. ZOO), i to bez obzira na krivicп, ali ne i za njegovп naplativost. Medutim, ustupilac moze odgovarati i za naplativost ustнpljenog potrazivanja ako је to poseb no ugovoreno, ali smno do visine onogo sto је primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, troskova oko ustupanja i troskova postupka protiv duznika (cl. 443. st. 1 . ZOO). 3. Posebni slui'ajevi ustupanja

а) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi nap!aCivanja Ustupanje urnesto ispu njenja. Ono postoji kud duZnik� umesto 1spunjenja svojc obe.veze, ustupi poveriocu svoje potraZivanje i1i jedan njegov deo, Сiшс se duZnikova oba

veza gasi do iznosa ustupUenog potra:livanja (СЈ. 444. st. 1 , ZOO). U tom sluCaju prijemnik (poverilac) stiCe pravo da porraZivanje naplati, s tim $to је duZan predati ustupiocu (duZniku) sve Sto је naplatio pr<:ko iznosa svog potrnZivanja prema njemu. UstupSanje radi naplaCiv anj a . -Ona postoj i kad duZnik ustupi poveгiocu svaje po tтaZivanje sama radi naplaCivanja, Cime se njegova obaveza лс gasi, odnosno ле sшanjuje sшniш ustupanjem, ne�o tek kad poverilac napiatl svoje potraZ.ivanje (CI. 444. st. 2. ZOO). U tom sJuёaju ustupanje se vrSi prijeшniku (poveriocu) u cilju da ga on naplati od duZnika u svoje ima а za raёun ustupioca {svog duZ.nika). Ako је ono Sto је naplatio veCe od iznosa njegovog potraZivanja, prijemnJkje duZan da viSak preda ustupiocu {CI. 444. st. З. ZOO). U sluCaju tJStupanj,a rndi napiaCivanj.a du:Znik usrupljenog potraiivanja moZe ispuniti svoju obavezu i ustupiocu, Cak i kndje obaveSten о ustupanju (CI. 444. st. 4. ZOO).

Ь) Ustupanje radi obezbeaenja Ovaj vid usшpanja postoji u sluёaju kad sc ustup:anjc vt·Si radi obezbedenja prijem� nikovog potrп:Zivanja рrеша ustupiocu. U tош sJuёaju, prijeшnik је du:Zan da sc о naplati ustupljenog potraZivanja stara sa paZnjoш dobrog privrcdnika, odnosno dobrog dшnaCina, s tiщ Sto ga moZe naplatiti samo ako potrnfivanje koje је ustupanjeш obezbcdeno ne bttde

174

PRIRUCN!K ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISP!ТА

i spl ateno. Ро i zvrSe noj na p lati , poSta zadti:i koHko је potrebno za na шirenj e sopstvenog potraZi vanja pretna ustup iocu) prijemnik j e duZan da ustu piocu preda v!Sak (ёl. 445. ZOO).

П. PROMENA DUZNIКA

1 . Pre11Zimanje duga а) Ројат i uslovi preuzimanja duga Pojam. Pod preuzimanjem duga podra zumeva se zamena duznika u postojecem oЬ!igacionom odnosu, koj a se ostvaruje ugovorom zak!jucenim izmedu du2:nika i preuzimaoca, na koji је pristao poverilac (с! . 446. st. l . ZOO). Као i kod ust:пpanja potrazivanja, sadrzina oЬ!iga cionog odnosa ostaje nepromenjena. Uslovi. D a bi se moglo izvrsiti preuzimanje duga, moraju se ispuniti sledeci us lovi : {Ј) Postojanje punovainog ugovora о preuzimanju duga. па koji је pristao poveri/ac. - Za nastanak preuzimanja duga nije dovoljan samo ugovor zakljuceп i zmedu du2:nika i preuzimaoca, vec i pristanak poverio ca, jer njemu nije svejedno ko се mu Ьiti duznik. Zato је punova:lnost ugo vora о preuzimanju duga uslov\jeпa saglasnoscu poverioca prema kome dug postoji .

О zakljuCenom ugovoru moZe poverioca izvestiti duZnik i1i pre:џzimalac, ј .svakome od nji h poveri!ac moZe saopStiti svaj pristanak na preuzimanjc duga (Cl. 446. st. 2. ZOO), s titn Sto se prctpostavlja da је poverilac dao svoj prista na k ako је bez ograde p1·i1nio neko ispunj enj e od preuzi1naoca, koje је ovaj uёinio u svoje ime (С(. 446. st. З . ZOO). Ugovor о preuziшanju duga iша dejstvo ugovora о preuzitnanju ispunjenja za vreшe dok pov erilac ле bude dao svoj pristanak па ugovor о preuzimanju duga, kao i ako on od� bUe da da pristan ak (ct. 446. st. 5. ZOO).

(2) Dug !wji se moi:e preuzeti. - Pojedini autori smatraju da predmet preuzimanja mogп Ьiti samo dugovi koj i se mogu preneti na drugoga (npr. novёani dugovi, du gov i koji se sastoje u predaj i stvari iii п nekom cinjenju), dok za dugove koji sп vezani za licnost du:lnika (npr. obaveza izdrzavanja) smatraju da su nepп:nosivi . 2o1 Ро mi!iljenju drugih auto ra, 2o2 predmet preuzimaнja moze Ьiti ma koj i dug, cak i onaj koji је ро svojoj sadrzini takav da du2:nik treba da ga licno ispuni. U tom smislп se n avo di da poverilac koji pristane na preuzimanje duga samiш tiш izrazava i svoju volju da cinidbu preuzimaoc a prihvati kao ispunjenje.

�ш

2°1

LjuЬiSa MiloScviC, паv. dcJo, �tr. 28 ! ,

Jukov Radi!iiC, ш\. dclo, str, 3&1.

Prof. \.11· Dorde NikoHC: OBLIGACIONO PRAVO

Ь) Dejstvo preuzimanja duga Preu zi manje duga dovodi do zamene dпznika u obligacionom odno su, ј er "preuzimalac stupa na mesto predasnjeg du2:nik a, а ovaj se oslo bada obaveze" (с!. 448. st. 1 . ZOO). Preuzimalac dugпje poveriocu ono sto mu је dugovao i raniji dnZпik, sto znaci da је njegova obaveza j ednaka obavezi ranijeg du2:nika (с!. 448. st. 3 . ZOO). Medutim, ako је u vreme poveriocevog pristanka na ugovor о preuzimanju duga preuzimalac Ыо prezaduzen, а poverilac to nije znao niti је morao znat!;.raniji du2:nik se ne oslobada obaveze, а ugovor о preuzimanju duga ima dejstvo ugovora о pristupanju dugu (с!. 448. st. 2). Sporedna prava koja su do preuzimanj a postojala пz potrazivanje OSiaJU 1 da\je, S l!rn SIO za\oga koju је da!o trece \ice ј j emstvo prestaju, ako zalogodavac i jemac ne pristaju da o dgovar aju i za novog du2:nika (с!. 449. st. 1 . ZOO). Preuziшalac ne odgovara za nenap la6ene kamale koje su do spele do prettzimanja, izuzev ako је s to drugo ugovoreno (с\. 449. st. 2. ZOO). Posto dolazi па mesto starog du2:nika, preuzimalac moze istaci pove riocн sve pri govo re koji proisticu iz pravnog odnosa izmedu ranijeg duznika i poverioca, kao i prigovore koj e preuziшalac ima prema poverio cu (cl. 450. st. 1 . ZOO). A\i, preuziшalac ne moze istaci poveriocu prigo vore koji poticu.. iz njegovog pravnog odnosa sa ranijim du2:nikom, koj i је Ью osnov preuz11nanja (с!. 450. st. 2. ZOO). 2. Pristupanje

dugu

Pt·istupz�nje dtJgu је ugovor izrnedu poverioca i treCeg lica kojim se treCe lice . poverioc u da Се ispuniti njegovo potraZivanje od odredenog duZnika. veZUJe U tom sl uёaju trcCe Jice stupa u obavczu pored duZnika (ёi. 45 1 .

oba-

ZOO).

3. Preuzimanje ispunjenja

�

reuz i ma je is u jenja je ugovor duZnika ј t reCeg Иса koj i m se ovaj obavez:uje pre '=' � � ma duzщ u �а !spuш njegov� �bavezu prema njego vo m poveriocu (ёЈ. 453. st. 1 . ZOO). ��есе I:ce ?dgovar� uzш ku ako Ыagovrcmeno ne 1spuni obavezu poveriocu, te ovaj zatraZ1 !Sp �nJen;e od duzшka) аћ. ono ne preuziшa dug, niti pristupa dugu, tako da poveri Jac nета шkakve pruvo prema njemll (CI. 453. st. 2. i 3. ZOO)

�

�

Prot'. dr Doroc Ni koliC: OBLlGACIONO PRAVO

Deo

177

2. Bitni elementi ugovora о prodaji

drugi

Вitni elemeti ugovora о prodaji sн stvar Ш pravo, kao predmet pro davceve, i сена, kao predmet kupceve obaveze. То su, inace, Ьitni elemen ti ро priro di posla, jer nema prodaje bez stvari ili prava i cene.2uз

UGOVORI

а) Stvar ili pravo Glav a prva

Stvar. - Da Ьi stvar mogla Ьiti predmet ugovora о prodaj i , moraju Ьiti

ispunj eni svi oni opsti uslovi koji se odnose na mogo6nost, dozvoljenost i odredenost predшeta ugovora. A!i, povodom stvari , kao predmeta pro

PRODAJ A о pro daji

1. Pojam i kar akteristike ugovora . kojim se obaveznJe pro or ugov v taka е ј aji prod 0 vor Ugo Pojam u tu svoj ine na prodatu stvar 1 da ти Је davac da prenese na kирса pravo r. s�a m e z preu 1 da plati ccnu и novcu svrhи p reda, а kupac se obavezиje prava, to Је takav ugo':.or koJ!m Каd ima za predmet prodajи nekog drugog prodato pravo � а kad vrsenJ e tog se prodavac obavezuje da kupcu priЬavi 1 . 1 2. mu preda stvar (с!. 454. st. prava zahteva drZa.vinи stvari, i da . ZOO). . . , s um s•tо se u n ekim s оЈше Ugovorom 0 prodaj i prenosi se pr�v? : . aklJ�ce�J a иgovora, dok s�. u drug1m, pravirna pravo svojine stice aktom z rea!Jzac!JOffi Jednog mateпJalnog akta gde spada i nase pravo, svojina stice .

_

(predaja) .

. · Ј� • toj stvari stiёe nJer:':� р_:еd.aJ·�m , 1ogt·.cno s obzirom da se pravo svojine na proda tvar � s nJa ostece Ilt stt propa jne s1uCa �to se predvida da do predaje stvari kupcu rizik �е ). Ipak ik pretazi na kupca (Cl. 456.. st. 1 .. ZOO prodavac а da sa predajoш stvari riz 1 1 traz1o ovo u u raskt stvaп te preda � : � tatka � on zbog nekog nedos . tzvrsena zbog рrelazi n� ku са ako је 2 ZOO)' а u slucaju kad predaja stvaп ntJC 456· р zamenu stvan с 457 st.. .1 ZOO) kad је doSao u docnJU (·1 kupCeve docnje rizik prelazi na kupca u Casu ·

•.

��OSI f.tZl

·

·

·

·

·.

�

?

Stvar о kojoj је ugovor mora Ьiti u prometи. U tош smislu izricito se

predvida da ј е пistav иgovor о stvari koja је van prome ta, а da za stvari koje su u ograni ceпom prometu vaze posebni propisi (с!. 458. st. Ј . i 2. ZOO) . Pored toga, prodaja se шоzе odnosi ti i na budиcu stvar (с!. 458. st.

3. ZOO). Stvar о kojoj је ugovor mora postojati u trenutku zaktjuCenja ugovora. S obzirom na to. ugovor о prodnji, osim ugovora о prodaji buduCih stvari , "nета pravno dejstvo ako је u ёas:u njegovog zakljuёenja stvar о kojoj je ugovor ЫЈа propala" (CI. 459. st. l , ZOO). АН, ako је u Casu zakljuёenja ugovora stvar samo detimiCno propala, kupac шоZе raskinuti џgovor iJi ostati pri njeшu uz srazmerno sniZ.enje ccne, s tiш Sto, u s.luёaju kad delimiCna propast ne smeta postiznnju svrhe ugovorз, ugovor ostaje na sn azi ј kupac ima samo pr-.:.vo na snifenje ccne (С!. 459. st. 2. 1 3. ZOO). Tuda stvar шоiе Ьiti predmet prodaje. Vgovor о prodaji Lude stvari obavezuje ugova rnёa, Sto је шoguCe zbog tog.a Sto u naSeш pravu ugovor ima sarno oЬligncionopravno dej SJ;VO. Ali, kupac koji nije zлао Ш nije morao znэti dэ је stvar tuda, moZer aka se usied toga ле щоZе ostvaritl citj ugovora� raskinuti ugovor i tra:Ziti naknadu Stete (CI. 460. 200). Pravo. - Pravo moze Ьiti predmet ugovora о prodaj i pod uslovom da

је prenosivo .

·

је i men ovan ugovor, kOJ! Је. uvek Karakt ristike. Ugovor о prodaji , to ј е и savreшe':o� pravu l kon dvostrano obavezau i teretan. Pored toga . prav!lu, .zaklJиcnJe prostom sa sensualan i neformalan ugovor, j er se, ро nj enja imperatt.vn . zahtevane forme. glasnoscu volja, odnosno bez i spи kretшh stvaп . 1zпctt se predvн'la da Medutim, za ugovor 0 prodaji nepo i, pod pretn]om шstavostt. (cl. 45 . mora Ьiti zakljucen u pismenoj form i komutattvan ugovor, �11 se moze ZOO). Ugovor 0 prodaji је najёesce sno kao ugovor о prodaJ! nade (npr. zakljuciti i kao aleatoran иgovor, o?n? . e Jednog пЬаrа). prodaja buduce zetve, zahvata mrez

<;,

dav ceve obaveze, neophodna su i izvesna preci ziranja .

;

Ь) Cena Као novcana naknada koju kupac duguje prodavcu, cen a treba da је ( Ј ) izra7.ena \1 поvсн, (2) odredena ili odred lj iva, (З) stvanш i (4) sra zm er na,

s tiш sto stt

raпja.

11

vezi sa tiш njenim odlikama neophodna izvesna precizi

(1) Cena izraiena и novcu. - Cena se redovno izтazava u novcu, s tim

sto ј е to, ро prav i lн, novac koji је и odredenom pravnom sistenш zakon sko sredstvo placanja. Ali, cena se delom moze dati i u неkој stvari, pod ttslovom da је vrednost novca veca od vredпosti stvari. 1о�

lzuzctak pOiiloji kod ugovoпt о pгodaji u privrcdi, jcr 1<00 lakvog ugovora сс1нt njjt3 njegov

Ыtан clcmcнl.

178

PRlRUёNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

(2) Certa koja је odrederta i/i odrediva. Cena mora blti odredena ili bar odrediva. Ako ugovoroш о prodaj i cena nije ni odredena, ni odrediva, "ugovor nета pravno dejstvo" (с!. 462. st. 1 . ZOO).

Izuzetak predstav1ja samo ugovor о prodaji u privredi koji је i bez odredbe о cenl pu novaZan) jer se predvida да је kod takvog ugovora kupac duZan p1atiti cenu koju је proda vac redovno naplaCivao u vтeme zakljuCenja ugovora. а u nedastatku ove razumnu cenu (CI. 462. st 2. ZOO). Pod тzumnom cenom smatra tekuCa cena u vreme zakljuCenja ugo vora. а ako se ona ne moZe utvrditi onda cena koju utvrduje sud prema okolnostima sluCaja (cl. 462. st. 3. ZOO). U izvesnim sluCajevima cena moZe blti propisana od nadleZnog organa (tzV. propisana cena)) tako da u u sluёaju takve cene kupac duguje samo iznos propisane cene� а ako је veC isplario ugovorenu cenu, ima pravo d8 mu se vтp:ti raZlika (Cl. 463. ZOO). Odredivanje cene moZe Ьiti povereno treCem Hcu (С1. 465. ZOO). ali ne nюZe Ьiti ostavljeno jednom ugovarэCu, jer se za odredbu ugovora. kojom se odredivanje cene osta v]ja na volju jednom ugovarnCu smatra kao da nije ni ugovorcna i tada kupac duguje cenu kao u slucaju kad cena nije odredena (ёl. 466. ZOO). (3) Stvama certa. - Cena mora da bude stvama, jer nета cene, ра sa-

mim tiш ni ugovora о prodaj i, ako cena nije stvama, vec је simulovana Ш fiktivna. (4) Srazmerna cena. Cena koja је srazmema nije uslov koji је neophodan za nastanak ugovora о prodaji, a!i је uslov koji se tice njegove punovaZn.osti. Naime, ukoliko cena nije pravicna, odnosno srazmema, moze se, uz ispunjenje odredenih us\ova, zahtevati ponistenje tog ugovora. 3.

Dejstvo ugovora о prodaji

Ugovor о prodaji је dvostrano-obavezni ugovor koji rada uzajaшne obaveze ugovornika. Na osnovu njega kupac stice pravo svojine na preda toj stvari uz placanje odgovarajuce naknade. Obaveze prodavca. - Osnovne obaveze prodavca iz ugovora о prodaji su sledece: (Ј) Obaveza p redaje stvari. - Predaja stvari, kao glavna prodavceva obaveza, ima za cilj da kupca ucini v!asnikom stvari i da mu oшoguci da se koristi ovlascenjima koja iz ovog prava proizlaze. Prodavac је dul'an predati slvar kupcu na nacin, u vreme i na шesfiJ predvidenom ugovorom, s tim sto se uziшa da је prodavac izvrsio obavezu predaje kupcu, ро pravi!u, "kad mu stvar uruci Ш preda ispravu kojom se stvar moze preuzeti" (с\. 467. ZOO).

Re.dovan obHk ртсdаје је, dakle, uruCenje (traditio), lj. fiziCka predaja iz ruke u ruku> kojom se dt"Zavina prcnosi sa prodavca na kupca. Ali, oЬaveza pred�e moZe se izvrSiti i putetn tzv. sitnboliёne predaje (tracШio simbalica), kt�o i nekim vrstama fiktivne predaje (npr. traditio brevi rrumu, constitutum pщ;sessorium, cessiv vindicationi.�:).

Prof. dr DuпJc NilшHC: OBL1GACIONO PRAVO

1 79

Ako u vezi sa predшetorn predaje nije sto . drugo tJgovoreno ili ne . pr01zlazr IZ pпrode posla, prodavac је duzan predati stvar kupcu a nor_n sta?Jll zajedпo sa njenim pripaciшa, а plodovi i druge k�:iitr ;d �� a�r ��6; kt!pcu od dana kad ј е prodavac Ьiо duzan da mu ih preda ( . 6 Kad datt:m predaje stvari kupcu nije odreden, . prodavac ј е duzan _ tr predaJU Izvrю u razumnom roku posle zaklj ucenja ugovora (с\. 470. ZOO). Kad mest<; predaje nije odredeпo ugovoroш, pred aja stvari vrsi se u шesru .u kome ЈС prodavac u casu zakljucen ja ugov ora imao svoje preЫva _ }II,.u 11edo lrste statku ovoga, boraviste, а ako је prodavac zak\j ucio ugovor redovne privredne delatnosti, onda u mesru njeg ovog sets a 1 . st. l . ZOO). S obzirorn da se kod ugovora о prodaji, kao dvostrano-obavezno v ugo ora, prr111en uJe pravilo о istovreme } noш ispunjenjп obaveza оЬеј� strana, ako ШЈе sto drugo ugovore o ili uoЬi cajeno, prodavac nije duzan � predatr_ stvar ako �:u kupac ne 1splat1 cenu istov remeno, ili nije spreman da . to IStovreш�no uctш, а\1 kupac nije duza п isplatiti cenu pre neg 0 sto Ј·е нnао шоgнспоst da �regleda stvar (с\. 475. ZOO). р (2) Obaveza zasшe и slucaju materijalnih i p1·avnih nedostataka v ra tla о obaveZl zastlte u slucajп materijaln ih i pravnih nedostatak d :шs�o о odgovoпюsti prodavca za шate rijalue i pravпe пedo:ta�ke Izlozeпa sп tl opstem delu, jer se ona slюd no priшenjuju na ove obaveze pren osюca, ako za odredeш slucaj nije sto drug o propisano. 1 �baveze kupc a. Osnovnc obaveze kпрс а iz ugovora о su s еdесе: ·

_

·-·

�Ј) Obaveza isplate сепе. - Ova obaveza kupc a sastoji se u predaji оdre ene sџше novca u svojinu prodavca. То је опа suma novca ko'a 'е ��?vorom b!la odredeпa ili zakoмm propisana . Ukoliko nije drugo jpr�" n da !Spla . . tdeno, kнрас Је duza tr cenu odjednom а ne u pojedinim delo �н�a (ratama). U slucajп kad је пgovorena uzast �pna isporuka kupac је 5111za 8 п . 1splattlr сепп za svaku isporuku u ёasu njenog preuzi�anja (с!. . st. 1 . ZOO). U pogledп vremena i mesta isplate cene merodavno је ono sto · е odred:no ugovorom. U tош smislu se i predv ida da је Iшрас dпzan platfti cenu ll vreшe i na mestu odretlenorn ugov orom" (Cl. 5 1 6. st. 1 . ZOO). Med�ltm: н n:dostatkп ugovome odredbe Љ drugacijih oblcaja рlасапје se vrsr u cast! 1 mesttl u kо пе se vrsi predaja stvari (cl. 5 1 6. st. 2'. ZOO), а : alш se сепа r�e ШОIЋ plattt! u <:asu predajc, рlасапје se vrsi u preblvablttl' оdnosпo sedtstti rrodavca (с\. 5 16. st. З. ZOO ).

! 80

PRIRUCNIK ZA POLAGA NJE PRA VOSUDNOG ISPITA

(2) Obaveza preuzimanja stvari. Ova obaveza sastoji se u preduzi manju svih potrebnih radnji koje omogucuju prodavcu da izvrsi svoj u oba vezu predaje, odнosno u odnosenju stvari od strane kupca (с!. 5 1 9. st. 1 . ZOO). Kupac dolazl u povet·ilaCku docnju ako ne preduzme radnje koj e omoguCuju proda vcu da izvrSl pпx:laju stvari ili ako noopravdano odblje daje preuzme. Pored toga. prodavac moZe, ako ima os:novanog razloga dэ posuшnja da kupac neCe isplatiti cenu) izj avi ti da raskida ugovor1 uko kupac bez opravdanog raz(oga odЬije da preuzme stvaт Сјја tnu је p re daja ponudena na ugovoren Ш uoblCajen naCin i na vreme (ёЈ. 5 1 9. st. 2. ZOO).

Obaveza cuvanja stvari za racun saugovaraca. Ovu obavezu imaju j edan prema drugom i prodavac i kupac. Naime, ako је zbog kupceve docnje rizik presao na kupca pre predaje stvari, obaveza је proda vca da је cuva sa pa�njom dobrog privrednika, odnosno dobrog domacina i da u tom ci!ju preduzima potrebne mere, s tim �to istu obavezu ima i ku pac kad mu је stvar urucena, а on hoce da је vrati prodavcu, Ьilo sto је raskinuo ugovor, bilo sto је zahtevao zamenи stvari (с!. 520. st. l . i 2. ZOO). Iпасе, ugovarac koji је duzan ёuvati stvari ima pravo na nakнadu troskova potrebпih radi ocuvanja stvari (ёl. 520. st. З. ZOO). 4. Naknada stete u slucaju raskida prodaje U stuёaj u raskida prodaj e zbog povrede ugovora od strane jedne, druga stтana iша pravo ла naknadu Stete koj u zЬog toga trpi рrеша opStirn praviЊna о naknadi Stete nastale povredom ugovora (cl. 523. ZOO). Medutiщ, posebna pravila predvidaju se za sluCaj kadjc ( 1 ) predшet prodaj e stvar koja ima tekuCu cenu. kao i za sluCaj kad (2) prodaja ima za pre�irnet stvari odredene ро rodu. ( I ) Ako је prodaja raskinuta zbog povredc ugovora od straлe jedne, а stvar iша tekuCu cenu, druga strana moZe zahtevati rзzliku izmedu cene odredene џgovoroш i tekuCe ce:ne na dan rзskida ugovora na tгZiStu шesta u kome је posao obavljen (Cl. 524. sr. 1 . ZOO). (2) Kad је predшet prodaje izves.na koliёin.a stvari odredenih ро rodu. ра jedna strana ne izvr.Si svoju obavez�1 na vreшe, druga straлa rno� izvrSiti prodaju radi pokriCa, odnosn.o ku povj nu radi pokriCa, i zahtcvati razJiku izmedu cene odrcdcne ugovorom i селе prodaje, odnosno kupovine radi pokriCa. Prodaja. odnosno kupovina radi pokriёa mora Ьiti izvrSena u razumnaш roku i na razuman naёin� а о naшeravanoj prodaji iJi kupovinJ poveriJac је dufan obavestiti dufn1ka (ёl. 525).

5. Slucajevi prodaje sa narocitim pogodbama

а) Prodaja sa pravom prece kupovine Pojam. То је takav ugovor о prodaji kod kojeg se kupac oba vezuje da izvesti prodavca о nameravanoj prodaj i stvari odredenom licu, -

Prof. dr D0rdc NikoliC: OBLIOЛCIONO PRA VO

181

kao i о uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu сепu (ёl. 5 2 7 . ZOO). Osobeнost ovog slucaja prodaje ogleda se u tome �to је ogranicena sloboda ugovaranja na straнi kupca na taj naciн sto on, ako zeli da proda stvar, mora prvo da је ponudi na prodaju prodavcu u ёiju korist је ugovo reno pravo prece kupovine. Dejstvo. Prodavac је du� da u roku od mesec dana, racunajuci od dana kad ga је kupac obavestio о нameravanoj prodaji trecem licu, obave stiti kupca na pouzdan нaCin о svojoj odluci da se koristi pravom prece ku povine (cl: 528. st. 1 ). Ali, za realizaciju tog prava neophodno је da proda vac, istovremeno sa izjavom da он kupuje stvar, isplati cenu ugovorenu sa trecim licem, ili daje polo�i kod suda {с!. 528. st. 2. ZOO). Pravo рrеёе kupoviнe pokretnih stvari ne moze se ni otuditi ni nasle diti, ukoliko zakonom nije drukcije odredeno (cl. 529. ZOO). Njegova du�ina odreduje se ugovorom, а u slucaju kad ugovorom uije odredeno нjegovo trajanje, ili је odreden du�i rok, pravo prece kupoviнe prestaje ро isteku roka od pet godina od zakljuёenja ugovora (с!. 53 1 . ZOO). Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na treceg ne oba vestavajuci prodavca, ovaj moze, и roku od sest meseci racuнajuci od da na kad је saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos ponisti i da se stvar njemи пstupi pod istim uslovima, s tim sto sa takvim zahtevom moze uspeti samo ako doka�e da је trecem !icu Ьilo poznato ili mu nije moglo ostati nepozпato da prodavac ima pravo рrеёе kupovine (с!. 532. st. l . ZOO). Pri tome, и roku koji је predviden za podnosenje tuzbe, prodavac nюra i da isplati cenu ugovoreou sa trecim Iicem ili da је polo�i kod ;юdа. U svakom slucaju, pravo рrеёе kupovine prestaje ро proteku pet godi na od preнosa svojine stvari па treceg (cl. 532. st. З . ZOO). �·

Ь) Kupovina na probu Pojam. - То је takav slucaj ugovora о prodaji kod kojeg kupac uzima stvar pod uslovom da је isproba da Ьi utvrdio da 1i odgovara njegovim zeljama i da 11 odredenom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru (cl. 534. 1 . ZOO). Osobenost ovog slucaja prodaje ogleda se u tome sto kupac doblja jedno posebno ovlascenje, а to је ovlascenje da prethodno proba stvar. Dejstvo. Kt1pac је dt1zaп da о tome da li ostaje pri нgovoru obavesti prodavca u rok11 odredenoш ugovorom ili oЬicajem, а ako takvog roka не та, proba se nюra izvrsiti u primerenom roku koji mп bude odredio pro davac, inace се se smatrati da је odustao od нgovora (с!. 534. 1 . ZOO). -

1 82

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SP!TA

Ali, ako је stvar predata kupcu da је isproba samo do odredenog roka, а on је ne vrati bez odlaganj a ро isteku roka Ш ne izjavi da odustaje od ugovo ra, smatra se daje ostao pri ugovoru (ёl. 534. st. 2. ZOO). Pravo na probu је, inace, subjektivna kategorija, јег zavisi iskljuёivo od kupceve volje. Medutim, ono doЬija objektivni karakter (objektivna proba), ako је proba ugovorena da Ьi se utvrdilo da l i stvar ima odredena svojstva Ш da li је podobna za odredenu upotrebu. U torn slucaju, opsta nak ugovora ne zavisi od kupcevog nahodenja, vec od toga da l i ona zai sta ima ta svojstva, odnosno da l i је podobna za odredenu upotrebu (ёl. 535. ZOO). Rizik slueajne propasti ili osteeenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupёeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka u kojem j e kupac bio duzan da vrati stvar prodavcu (ёl. 536. ZOO). с) Prodaja ро uzorlш ili modelu

Pojam. - То је takav ugovor о prodaji kod kojeg stvar о kojoj је ugovor шоп1 Ыti sa obrazna uzorku ili шodelu, ositn ako su uzorak ili шodel podncti kupcu satno radi oba veStenja i priЫiZnog odledivaЩa osoЬine stvari (Cl. 538. st. l . i 2. ZOO). Dejstvo. - Ako stvar koju је prodavac prodao kupcu kod ugovora u privredi nije sao� brazлa uzorku Ш шodelu, prodavac odgovara ро propisiшa о odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, а u drugim s!uёajcvirna ро pгopisima о odgovomosti za aei spunjcnjc obaveze (ol. 538. st. 1 . ZOO)

d) Prodaja sa zadrzavanjem prava svojine

Pojam. То је takav ugovor о prodaji kod kojeg prodavac odredene pokretne stvari posebnom odredbom ugovora zadrzava pravo svojine i po sle predaje stvari kupcн, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (CI. 540. st. 1 . ZOO). Osobenost ovog slucaja prodaje је u tome sto se predajom stvari ne prenosi svojina na kupaca, vec prodavac posebnom odredborn ugovora za drzava pravo svojine, radi obezbedenja isplate cene . Dejstvo. ZadгZavanje prava svojine irna dejstvo prema kupёevirn poveriocima samo ako је ucinjeno u oЬ!iku javno overene isprave, pre kupcevog stecaja i1i pre plenidbe stvari (ё!. 540. st. 2. ZOO). Karakteristiёno је da rizik sluёajne propasti Ш ostecenja stvari snosi kupac od ёаsа kad mн је stvar predata (CI. 541 . ZOO), iako on j os nije po stao vlasnjk stvari.

Prof. dr Е>щt.1с NikoliC: OBLIOAClONO PRAVO

1 83

Glava druga RAZMENA Pojarn. Ugovororn о razmeni svakj ugovarac se obavezuje prema svom saнgovaracu da pr
1 84

PR!RUCNIK ZA PQLAGANJE PRAVOSUDNOG

ISPITA

gome; (2) rok u k01ne to treba da se ucini; i (З) cena za koju stvar treba da bude prodata. 20• Elementi koj e mora da sadrii prodajni nalog svojstveni su kako ugovoru u nalogu odnosno punomocstvu, tako i ugovoru о prodaji. Medutim, u vezi sa prodajnim nalogom se posebno propisuje da se on ne moze opozvati pre isteka ugovorenog roka (ёl. 554. st. 2. ZOO), ро cemu se prodajni nalog razlikuje od opsteg tipa ugovora о nalogu, od kojeg nalogodavac moze odustati, odnosno od ugovora о punomocstvu, kod kojeg vlastodavac moze ро svojoj volji opozvati punomocje. S dru ge strane, s obzirom da kod prodajnog naloga dolazi do izrazaja mo gucnost samokontrahiranja, tj. zakljucenja ugovora sa samim sobom, nufuo је da cena bude чnapred odredena, jer samo unapred odredena ce ' na iskljucuje ko!iziju interesa nalogodavca i nalogoprimca i cini do pu�tenom mogucnost samokontrahiranja .2os Dejstvo. Na osnovu prodajnog naloga nastaj u obaveze za оЬа ugo vomika. Nalogodavac је obavezan da preda pokretnu stvar koja је predmet prodaje nalogoprimcu, kao i da se, postujuCi rok koji mu је odredio za izvrsenje naloga, uzdrZ od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka od ugovora, odnosno opoziva naloga. Stvar se predaj e u drzavinu nalogo primca, sto znaci da ona i dalje ostaje nalogodavceva (cl. 555. ZOO), tj. u njegovoj svojini, tako da sve do isteka ugovorenog roka nalogodavac, kao vlasnik stvari, snosi rizik njene slucajne propasti ili ostecenja (res perit do mino) (ёl. 555. ZOO). Uz to, iako se stvar nalazi u svojini nalogodavca, on је ne moze otuditi, jer mu se izricito uskra6uje pravo da raspolaze njom dok шu ne bude vracena (cl. 5.55. ZOO). S druge strane, nalogoprimac је duzan da izvrsi nalog prema uputstvi ma koje је doЬio od nalogodavca, da to ucini licno i da о izvrsenom nalo gu obavesti nalogodavca i po[ozi mu racun, s tim sto se obaveza polaganja racuna svodi na isplatu cene. U vezi sa dejstvom prodajnog naloga mogu6e su tri razlicite situacije: ( 1 ) nalogoprimac је stvar prodao; (2) nalogoprimac је stvar vratio nalogo davcu; i (З) nalogoprimac stvar nije prodao niti је vratio nalogodavcu. ( 1 ) Ukoliko u ugovorenom roku nalogoprimac proda stvar trecem licu i cenu preda nalogodavcu, onda se na pravne odnose izmedu njih pri menjuju pravila ugovora о punomocstvu. Nalogodavac tada ima polozaj -

204

MarijJJ Toromaл, Komcntar ukona о obligncionim odnoijima, I, rcdakiori: BorisJav Т. Bla

gojcviё-Vrlcta Кruђ, Bcot:.>rdd, 1980, ;.otr. 1073. 2нs Slobodan PcroviC, nav. delo, str, 252.

Prot'. dr DorUc Nikolit:: OBLIGACIONO PRA VO

1 85

v!astodavca, а nalogoprimac polozaj punomocnika, tako da se pitanje nak nade troskova, kao i naknade za obavljeni posao, regulise prema pravilima ugovora о punomocstvu. Ipak, za razliktl od punomocstva, kod prodajnog naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog, kao sto, za razliku od prodajnog naloga, punomocnik ne postaje vlasnik stvari koja mu је pove rena ukoliko је u odredeuom roku ne proda. (2) U slucaju kad nalogoprimac ne proda stvar, vec је pre isteka ugo vorenog roka stvar vrati nalogodavcu, onda izmedu nalogodavca i nalogo primca prestaje pravni odnos koj i је zasnovan prodajnim nalogom. (З) Ukoliko nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odredenu cenu nalogodavcu do odredenog roka, niti mu vrati stvar u tom roku, sшatra se da је on stvar kupio (cl. 556. st. 1 . ZOO). U tom slucaju nalogodavac iша polozaj prodavca, а nalogoprimac polozaj kupca, tako da se na njihove pravne odnose primenjuju pravila ugovora о prodaji. Nalogoda vac, kao prodavac, pored prenosa prava svojine, garantuje i za pravne i fizicke nedostatke stvari, dok је nalogoprimac, kao kupac, duzan da izvrsi isplatt1 cene. U provnoj teorij1 ne postoj i sзglasnost о trenutku u kојеш nalogoprimac koji џ pre� dvidenom roku stvar ne proda i l i ne vrnti nalogodavcu stiёe pravo svojine. VeCi broj au tora smatra da nalogoprimac stiCe pravo svojine 1stekom roka u kojem је trebao da proda stvar 1 preda cenu na1ogodavcu Ш da шu stvar vratJ.21.'6 Smatra se da u tom stuCaju, s ob zlroш da se stvar veC nзlazi u njegovim rukama, nalogoprimac stiёe pt-avo svojine kra� tkoш rukom, tj. рџtеш tt·a.ditic b1·evi manu, bez obzira na to Sto joS nije p!atio cenu .2G1 Prema stanoviStu koje zastupa шanj i broj autora,2rm nalogoprimac ne stiёe pravo svoj ine istekom roka u kojcm је on duZan da proda Ш da vтati stvar, veC tek u tгenutku isplate odredene cene. U prilog tom stanoviStu navodi se odrcdba kojom se predvida da poverio ci na(ogopriщca ne n1ogu zap!eniti stvar dok on ne isplati ccnu nalogodavcu (ёl. 556. st, 2. ZOO), na osnovu koje se dosra osnovano zakljuCuje da, dok ne isplati сешt, nalogopri mac ne stiёe pravo svojine na stvari, odnosno da nalogodavac, na osnovu zakona1 za� driav� pravo svojine na stvari koja је prcdшet prodajnog naJoga sve do trenшka dok na log:oprimac ne izvrSi svoju obavezu plaCanja cene. АН, iako do isplate cene nalogopri mac nc postaje vlasnik stvari, istekoш roka k oj i j e odreden za prodaju stvari i predaj u ce ne, odnosno z-a vraCanje stvari, na nalog:oprimca pre1azi rizik njene sluёajne propasti Ш oSte6enja. jer se smatra da је to sankcija za povrcdu obaveze nalogoprimca da stvar Ьlа� govreшeno vrati nalogodavcu kao njenom viasniku_zw

2°6 Slob odan PcroviC, nav. dclo, яtr. 592; B ogdaп Lou, паv. dcJo. sн·, dclo, stг. 55. :ш7

21*

zo<J

Isto.

Marija Тшоmош, nav. dclo, stc 1 074. l.»to.

1

62; Mirsa

MijaCiC. nav.

1 86

1. Pojam

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SP!TA

Pruf. dr

Glava cetvrta

ma p;·avne poslove kojiшa priЬavlja iskljuCivo prava,2ш kakav је, inace, slucaj sa poklonoprimecem kod llgovora о poklonu. Bitni clementi. U Ьitne elemente ugovora о poklonu spadajtt ( 1 ) stvar i l i neko iшovinsko pravo, kao i (2) namera darezljivosti (animus do nandi). (Ј) Stvar i1i pravo. Ugovor о poklonu moze Ьiti zak!jucen о нajrazliCitijiш stvarima, pod us!ovom da se nalaze u pravnom prometu. Predmet ugovora moze Ьiti i neko imovinsko pravo, koje nije vezano za licnost poklonodavca i koje se moze ustupiti drugome. (2) Namera darezljivosti. Ona obuhvata kako volju poklonodavca da bez naknade uveca imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonopri mca da besplatno pribavi imovinsku korist na racun imovine poklonoda vca. Namera darezljivosti se ве pretpostavlja, vec mora Ьiti nesttmnjivo izra.Zena н ugovoru. Inace, ро narneri darezljivosti se ugovor о poklontt razlikuje od drugih ugovora koji predstavljajl! osnov za sticanje prava svojine (ргоdаја, razmena, zajam).

UGOVOR О POКLONU

i karakteristike ugovora о poklonu Pojam. Ugovorom о poklonu poklonodavac poklonoprimcu pre daje ili se obavezujc da preda u svojinu odre
-

2.

Uslovi za zakljucenje i Ьitni elementi ugovora о poklonu Uslovi za zakljucenje. Opsta pravila о poslovnoj sposobnosti pri menjuju se kod ugovora о poklonu sa izvesnim odstupanjima, pri cemu se pravi razlika izmedu poklonodavca i poklonopriшca. Od poklonodavca se, s obzirom da raspolaze svojom imovinom, zahteva potpuna poslovna spo sobnost. Nasuprot tome, и odnosu na poklonoprirnca se odstupa od opsteg pravila, jer moze da primi poklon i rnladi maloletnik, tj. dete koje jos nije navriШo 1 4 . godinu zivota. Takva mogucnost proizlazi iz odredbe kojom se propisuje da dete koje nije navrsilo 1 4. godinu zivola moze da preduzi-

Durdc Nikoli<.: OBLIGACIONO PRAVO

1 87

-

-

З.

Dejstvo ugovora о poklonu

Na osnovн нgovora о poklontt, kao jednostamo obaveznog ugovora, obaveze nastajll samo za poklonodavca, dok poklonoprimac ima odredena prava. (1) Obaveza p>·edaje stvm·i Ш prenosa prava. Osnovna је obaveza poklonodavca da preda u svojinu stvar Ш da prenese neko drugo imovin sko pravo poklonoprimcн. S obzirom na to, i нgovor о poklonu, kao i ugo vori о prodaj i i razmeпi, predstavlja pravni osnov (iustus titulus) za sti canje prava svojine. (2) Naknada stete. Poklonodavac је odgovaran za stetu koju prouzrokuje poklonoprimcu. То је, pre svega, odgovomost zbog nei spuпjenja Ш zadocnjenja u ispunjenju preнzete obaveze, za koju је karak teristicno da se ogranicava samo na stetu proпzrokovanu namemo ili krajnjom nepaznjom S druge straвe, iako poklonodavac nema obavezu zastite od materijal nih i pravnih nedostataka, on moze odgovarati i za stetu koju poklonopri mac pretrpi нsled pravnih ili fizickih nedostataka, нkoliko је za te nedosta tke znao iJi је prema okolnostima morao znati, а о njima nije obavestio pokJoпoprimca, tj . sanю u slucaju svoje krivice. -

-

210

64. st. 1.

Pot'Odiё:nog zttkona.

' -.

188

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

4. Opozivanje ugovora о poklonu

�·

Prof. dг Dordc

NikoliC:

OiH.lGACIONO PRAVO

1 89

Punovafuo zakljncen ngovor о poklonu se ne mo�e opozvati, osim u s!ucaju kad је to posebno ngovoreno Ш zakonom propisano. Pri tome, razliknju se dve kategorij e !ica kojima se priznaj e pravo opoziva poklona. То pravo pripada pok!onodavcu, ali i odredenim trecim licima. Osim toga, postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati. То је slucaj sa noЬicajenim poklonima, nagradnim poklonima, poklonima ucinjenim u dobrotvorne svгhe. Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne vaznosti.

U skladu sa opstiш pravilom u vezi sa opozivom poklona, i Poro diёni zakon propisuje da se ne vracaju "uoЬiёajeni pokloni" koje su su pruZпici ucinili јеdап drugome n toku trajanja zajednickog Z vota n braku (cl. 1 90 . st. 1). Nasuprot uoЬicajenim, "vracaju se pokloni cija је vrednost nesrazmemo velika u odnosn na vredпost zajednicke iшovine supruinika, а koje su supruzпici ncinili јеdап drugom u toku trajanja zajednickog zivota U braku" (сЈ. 1 90. St. 2), S lim S(O se 11С priznaje pravo na opoziv poklona u slпcaju kad Ьi prihvatanje zahteva jednog sп pruznika za vracanj e poklona "predstavljalo ociglednu nepravdu za dru gog suprпznika" {с!. 1 90. st. 3).

а) Opozicanje poklona od strane poklonodavca

Ь) Opozivanje poklona od strane trecih lica

Poklonodavac mote opozvati poklon u sluёaju kad postoji jedan od sledecih razloga: (Ј) Nezahvalnost poklonoprimca. - Poklonodavac moze opozvati po klon ako pokloniprimac svojim pona§anjem prema poklonodavcu Ш pre ma nekom njemn Ьliskom licn pokaze ve!ikn nezahvalnost. U Srpskom gradanskom zakoniku govori se о velikoj neЬlagodanюsti poklonoprimca prema poklonodavcu, koja se ispoljava u napadu na njegov zivot, povredi tela Ш casti, odnosno u narusavanju njegove slobode i imovine. U na§em posleratnom pravo preovladnje shvatanje da poklonodavac moze opozvati poklon i kad radnja poklonoprimca nema obele:lja krivicnog dela, ukoliko је ona izraz njegove grube nezahvalnosti prerna poklonodavcu. (2) Nedostatak sredstava za iivot. Poklonodavac koji nema dovolj no sredstava za zivot ili za izdraiavanje lica koja је ро zakonu duzan da izdrzava ima pravo da opozove poklon i da zahteva da mn poklonoprimac vrati ono sto se od primljenog poklona jos nalazi u njegovoj imovini. Da Ьi pokloпodavac mogao opozvati poklon zbog nedostatka sredsta va za zivot, potrebno је da se ispune sledeci uslovi: (1) da ne postoje lica koja sn ро zakonu duzna da ga izdrzavaju, ili ako ona postoje, da nemaju sredstava za njegovo izdrzavanje; (2) da poklonoprimac nije i sam u osku dici u pogledu nufuog izdrzavanj a sebe i svoje porodice; (3) da se predmet poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini poklonoprimca. (З) Razvod ili ponistenje braka izmeau poklonodavca i poklonopri mca. - Za raz!iku od prethodnog Zakona о braku i porodicnim odnosima, kojim opoziv poklona u slucaju razvoda i ponistenja braka nije Ьiо poseb no regulisan, пovim Porodicnim zakonom uredeno је opozivanje poklona izmedu bracnih drugova u slucaju razvoda Ш ponistenja braka.

u nasem pravu mogu opozvati poklon i treca lica ciji su interesi nciпjenim poklonom ugrozeni, s tim sto u tu kategoriju lica spadaju: (1) N"ini naslednici. - Nuzniю naslednicima priznaje se pravo na opoziv pokloпa koje ostavilac Cini za zivota, ako је povreden njihov nuini deo nasleda.2 • 1 Vracanje poklona vrsi se tek ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim iskljвcenjeш zavestajnih raspolaganja ne bude podmiren nuini deo ovih naslednika. Pokloni se vracaju obrnuto redu kojim su ёinjeni, s tim sto se pokloni ucinjeпi istovremeno vracaju srazmerno .212 Nufui nasledпici mogu traziti vracanje poklona u roku od tri godiпe od sшrti ostavioceveJIЗ (2) Lica koja је poklonodavac Ьiо duian da izdriava. - Lica koja је pok!onodavac Ьiо duzan da izdrzava ро Ьilo kom osnovu (zakonu, testa meпttl, sпdskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje је ovaj ucinio da Ьi se шogla ispuпiti obaveza izdrzavanja. I u ovom sl11caju opozivanje poklona vrsi se obmuto redu kojim su cinjeni. (З) Poverioci poklonodavca. - Poverioci poklonodavca vrse opoziv pokloпa poЬijanjem besplatnog raspolaganja svog dnfuika, koje se vrsi podizanjem pa11lijanske tuzbe.

2l 1 :ш

2н

С!. 53. Zakonnik С!. 56. Zakoпa о щts:!cdivanju. С!. 5N. Zakona о naslcdivanj�l.

RS",

br. 46/95).

190

PR!RUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

Glava peta UGOVOR О ZAJMU 1. Pojam i karakteristike ugovora

zajmu Pojam. Ugovorom о zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmopri mcu preda u svojinu odredeni iznos novca ili odredenu kolicinu drugih za menljivih stvari, а zajrnoprimac se obavezuje da rnu vrati posle izvesnog vremena istu kolicinu novca, odnosno istu kolicinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade (cl. 557. ZOO). о

1 na osnovu ugovora о zaj mu 7.ajmodavac stiбe pravo svojjnc, ali se od ostalih ugovo ra kojiшa se stiCe pravo svojine (prodaja, П!ZIТiena, poklon) za.jam razHkije ро tome Sto је zajmopriшac obavezan da posle 1zvesnog vremena vrati stvari iste vrste i istog kvalitcta, s tim Sto 1110Ze Ьiti ugovoreno da uz glavnicu duguje i kamatu. S druge strane" obaveza vraёanja stvari postoji i kod drugih ugovora (pos:lut,'"a, zakup, ostavз), ali se kod tih ugovora stvar vraCa in .Ypecie.�·, а za ugovor о zajmu је kat-akte.ristiёno generiёko vraCanje pozajrnljene stvari.

Karakteristike. - Ugovor о zajmu је u nasem pravu ureden kao kon sensualni ugovor, tj . kao ugovor za ciji nastanak је dovoljna prosta sagla snost volja ugovomika. Time је napusteno klasiёno shvatanje ugovora о zajmu kao realnog ugovora. S obzirorn na to da је konsensualan, ugovor о zajrnu је i dvostrano obavezan, s tim sto ga karakterise to sto se obaveze ugovaraca ne ispunjavaju istovreшeno. Naime, iz prirode ugovora proi stiёe da је zajmodavac duzan da prvi ispuni svoju obavezu, ра tek onda zajmoprimac. Ugovor о zajmu шоzе Ьiti dobrocin ili teretan, u zavisnosti od toga da li zajmoprimac uz glavnicu duguje i kaшatu. Кашаtа se duguje samo ako је ugovorena, osim kod ugovora u privredi kod kojih zajmopri mac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena (cl. 558. ZOO). 2. Bi tn i

elernenti ugovora о zajmu U bltпe elemente ugovora о zajmu spadaju stvar, rok vracanja zajma i kamata, ako је ugovor о zajmu zakUucen kao teretan ugovor. (Ј) Stvar. - Predmet ugovora о zajmu moze da bude Ьilo koja za menljiva stvar, tj . ona stvar koja se u pravnom prometп odreduje ро rodu, broju, rneri Ш tezini, pri cemu nije od znacaja da li је ona potrosna ili ne potrosna. Ipak, najcesce је novac predmet tog ugovora. (2) Rok vrai:anja zajma. - Rok vracanja zajma odreduje se oЬicno sa glasnoscu ugovaraca Ш iz okolnosti samog ugovora о zajmu. Ali, ako taj rok nije odreden, niti se rnoze odrediti iz okolnosti samog ugovora, zajmo primac је duzan vratiti zajam ро isteku primerenog roka, koji ne moze Ьiti

Prџf. Uг E!ordc NikoHC: OBLIOACIONO PRAVO

!91

kraci o d dva meseca racunajuci od zajmodavcevog trazenja d a m u se zajam vrati (с!. 562. st. 2. ZOO). (З) Kamata. .. Kod ugovora о zajmu koji је teretan predvida se i nak nada za koriscenje stvari koja se zove kamata Ш interes. Kod ugovora о zajmu kamata se moze zahtevati samo ako је ugovorena, dok kod ugovora о zajmu u privredi zajmoprimac duguje kamatu u svakom slucaju (С!. 558. ZOO). Inace, Zakon о oЬligacionim odnosima, u okviru novcanih obave za, ureduje stopu ugovorne kamate. -

3. Dejstvo ugovora

о

zajmu

Као dvostrano obavezan ugovor, ugovor о zajmu stvara obaveze za оЬе ugovome strane. Obaveze zajrnodavca. Osnovne obaveze zajmodavca kod ugovora о zajmu su: (Ј) Predaja obecanih sh>ari. Da Ьi zajmopriшac moga da stekne pravo svojine na pozajmljenirn stvarima, neophodno је da mu ih zajmoda vac preda. Оп је to duzan da uciпi u ugovoreno vreme, а ako rok za pre dajн nije odredeп , onda kad to zajmoprimac zatrazi. Pravo zajmopriшca da trazi predaju odredeniћ stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajшodavca и docпju, а u svakom slucajн za godinu dana od zakljucenja ugovora (ёl. 559. st. 1 . i 2. ZOO). S obzirom da ziюg neistovreшenog izvrSenje obaveze moie Ьiti oSteCen, zaj1nodavac. rnoZe odblti da iz\:r,Sj obavezu predaje obeCanih stvari ako u vreme zakljuCenja ugovoп,; nJje znao da su materijalne prilike zajщopriшca takve da је neizvesno da li Се on Ыri u stanjн da vmti zajam, odnosno ako је doSio do pogoclanja materijalnih prЉka zэjmodavca posle zakljuёenja џgovora . I p ak, i u jednoщ i u drugoщ siuCaju zajmodavac је duZan da iz\:rSi svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi pruZi dovoljno obezbedenje (CI. 560.

ZOO). (2) Naknada stete zbog nedostataka pozajmljenih slvari. - Kod zajma sa пaknadom, kao i kod ostalih teretnih ugovora, postoji odgovomost pre nosioca za rnaterija!ne nedostatke ispunjenja. U tom sшislu se i predvida da је zajmodavac duzan naknaditi zajrnoprirncп stetu koja mu је Ьila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari. Kod zaj ama bez naknade zajmodavac nije odgovoran za materijalne nedostatke stvari, ali је duzan da nadoknadi stetu koju zajmoprirnac pretr pi нsled materijalniћ nedostataka ako su mu nedostaci stvari bili pomati Ш mu nisu mogli ostati nepoznati, а on о njima nije obavestio zajrnoprimca (с!. 561. ZOO). Obaveze zajmoprimca. - Osnovne obaveze zajmopriшca kod ugo vora о zajmu sн:

192

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA (Ј) Vracanje pozajmljenih stvari.

То је osnovna obaveza zajmopri

mca koji је primio od zajmodavca obecane stvari. U tom smislи zajnюdavac је dиzan da и иgovorenom roku vrati istu koliCinи stvari, iste vrste i kvaliteta

(с!. 562. st.

1 . ZOO). Ako иgovaraci nisи odredili rok vracanja zajma, niti se

on moze odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac је dиzan vratiti zajam ро istekи primerenog roka koji ne moze biti kraci od dva meseca racиnajиci od zajmodavcevog trazenja da ти se zajam vrati (с!. 562. st. 2. ZOO). Zajmoprimac moze vratiti zajam i pre roka odredenog za vracanje, ali је dиzan da о svojoj nameri иnapred obavesti zajmodavca i da ти naknadi

(с!. 565. zoo). (2) Placanje kamate.

stetu

-

Obaveza placanja kamate postoji samo ako se

zajmoprimac obavezao da иz glavnicи dиguje i kamatu, s tim sto kod иgo vora и privredi zajmoprimac dиguje kamatu i kad ona nije bila иgovorena. Stopa иgovorene kamate odredena је odredbama Zakona о oЬ!igacio nim odnosima koje se odnose na novcane obaveze. Glava sesta

1.

UGOVOR О ZAKUPU

Pojam i karakteristike иgovora о zаkири Pojam. Ugovorom о zakupи obavezиje se zakиpodavac da zаkирси preda odredenи nepotrosnи stvar na ироtrеЬи, а zakиpac se obavezuje zakиpodavcн da nш za to placa odredenн zalшpninн i da ти ро istekн odredenog vremena istи stvar vrati (с\.

567. st. 1 . ZOO).

Ovim иgovorom zаkнрси se оmоgисије da нpotreЬljava tudн stvar za odredeno vreme, sa obavezom da је vrati

in species, jer on ne postaje

njen vlasnik. Inace, иpotreba obиhvata i иzivanje stvari, tj . priЬiranje p\odova koje stvar daje, ako nije drugacije иgovoreno ili иоЬiсајеnо (cl.

567. st. 2. ZOO). Karakteristikc.

Ugovor о zakupи је, р о pravilи, konsensиalan i ne

formalan иgovor, za cije zakljиcenj e se ne zahteva neka posebna forma. Medиtim, od pravila neformalnosti ovog иgovora ima znacajnih odstu panja, koji dolaze do izrazaja naroCito и onim slиcajevima kad zakиp ima za predmet neku nepokretnost (npr. stan, poslovnи prostorijн, poljoprivre dno zemljiste). То је иvek dvostrano obavezan, teretan i komнtativan иgo vor. Uz to, za zakнp је karakteristicno da је to пgovor sa trajnim izvrsenjem, jer se izvrsenje prestacij a iz tog иgovora prostire и jednom dпzem vremenskom periodн.

Prof. tlr Dordc Niko1iё:

2.

1 93

OBLIGACIONO PRA VO

Bitni elementi иgovora

о

zаkирп (1) stvar koja se daje na ироtrеЬи

Bitni elementi иgovora о zаkири sи: ili imovinsko pravo i

(2)

zakиpnina koja se za to ima platiti, а znacajno је,

i (З) vreme njegovog trajanja. Iz same prirode иgovora о zakupи proizlazi da moze imati

iako nema karakter Ьitnog elementa,

(Ј) Stvar.

za predmet samo nepotrosne stvari. Pri tome, to moze Ьiti ne samo svoj a postojeca, vec i tuda i Ьиdиса stvar. Pored stvari, predmet иgovora о zakupи moze Ьiti i imovinsko pravo koje је za to podobno, tj . koje nije vezano za licnost titulara i koje daje odredene prihode (npr. licenca). (2) Zakupnina. Pod zakupninom se podrazumeva naknada kоји zakиpac р\аса zakupodavcи za ироtrеЬн zakиpljene stvari ili prava. Zakиpnina mora Ьiti odredena ili odredljiva, stvama i srazmema (pra vicna), sto znaci da za nјп vaze pravila propisana za prodajnu сеnи. Visinu zakupnine i naCin njenog plaCanja odrcduju, ро pravilu, ugovornc strane, ali nije iskljuёena шoguCnost da se odredivanje zakupnine sporazumom ugovornih strana po veri odredenom treCem licu. U pojedinim sluёajevima visinu zakupnine odreduje zakon ili odredeni drZavni organ. Ako zakupnina nije odredena ni п а jedan od navedenih naёina, ugovor о zakupu ne mo.Ze nastati, јег mu nedostaje jedan od njegovih Ьitnih elemenata.

(З) Vгeme tгajanja.

Vreme trajanja nije Ьitan element иgovora о

zаkнрн, jer se н nasem praw нgovor о zаkнрп moze zakljнciti na odredeno ili na neodredeno vreme. Ipak, vreme trajanj a иgovora о zаkири је znacajno нtoliko sto taj иgovor иvek pretpostavlja trajniji dнgovinski odnos o d cije dиziпe zavisi i velicina prestacije.

З.

Dejstvo иgovora

о

zаkири

U govor о zаkири, kao dvostrano obavezan иgovor, stvara obaveze za оЬе ugovome straпe.

Obaveze zakupodavca.

Osnovne obaveze zakиpodavca kod иgo

vora о zakupu su:

(Ј) P1·edaja zakupljene stvari.

Da Ьi se zakupcи mogla omogиciti

иpotreba stvari, sto је i svrha tog иgovora, neophodno је da ти se stvar preda na nacin, u vreme i na mestu kako је to иgovorom predvideno. Pod predajom se podrazumeva obavljanje odredenih radnji od strane zakupodavca kojima sc zakupac dovodi u materijalnu vezu sa stvari, odnosno uspostavlja dr:Zavina stvari za zakupca, Sto se шоZе postiCi па viSe naCina (uruёenjem zakupljene stvari, simboliCnoш predajom, predajoш tzv. kratke ruke). Pri tolne, zakupodavac је du:Zan predati zakupcu zakupljenu stvar u isp1 avnom stanju, zajedno sa njenim pripacima, s tim Sto se uziшa da је stvar u ispravnom stanju ako је u stanju odredenom ugovorom, а u nedostatku ugovora, u stanju da mo:le poslu:liti za upotrcbu radi koj.e је ugovor zakljuёen (ёl.

569.

ZOO).

V1·еше predaje zakupljenc stvari odred�je se ugovorom, а ako nije odredeno ugovo roш, odreduje se s obzirom па svrhu posla, prirodu obaveze i druge okolnosti. Isto va:Zi i za

194

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG

mesto predaje zakupljcne stvari, s tiщ Sto u pog!edu rnesta predaje vaZi 1 dispozitivno pra� vilo da se pokretne stvari stvari predaju u mestu u kome је zakupodavac imao svoje prebl vaHg:te, odnos.no boravi.Ste u vreme nastanka obaveze, а ncpokretne stvari u mcstu u kome se one nalaze.

(2) Odriavanje stvari u ispravnom stanju.

-

Zak:upodavac је du:Zan da

odrzava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zak:upa, sto podrazu meva i njegovu obavezu d a vrsi potrebne opravke na njoj . Za razliku od navedenih troskova odrzavanja, koje snosi zakupodavac, troskovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao ј troskovj same upo

trebe, padaju na teret zakupca (cl.

570. ZOO).

PoSto se stvar za vreme zakupa nalazi kod zakupca, on је duZan da obavesti zakupo� davca о potrebl opravke. Ukoliko zakupodavac nc izvrSi potrebnu opravku u primerenoш roku, to moZe uCiniti i zakupac na raCun zakupodavca. U sluCaju kad potтebne opravke zakupljcne stvari u znatnoj meri i za duZe vrcme ornetaju njenu upotтebu, zakupac ima pra� vo da ugovor raskine Ш da zahteva sniicnje zakupnine (Cl. 57 1 . ZOO). InaEe; zakupodavac ne mo:Ze bcz pristanka zakupca �initi izmene na w.kupljenoj stvari1 ukoliko Ы to cнnetalo upotrebu stvari. Ako Ьi izmenaшa stvari Ыlа sшanjena u izvesnoj meri z.akupёeva upotreba stvari, smanjiCe se i zakupnina u odgovaraj uCoj meri (ёl. 572. ZOO).

(З) Odgovornost za materijalne nedostatke.

Као i kod ostalih teret nih ugovora, i kod ugovora о zakupu postoj i odgovomost prenosioca za materUalne nedostatke stvari. U tom smislu se i predvida da zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakup!jene stvari koj! smetaju njenoj ugovorenoj Ш redovnoj upotrebl, bez obzira na to da li је 7.а nji h znao Ш ne, kao i za nedostatke svojstava Ш odlika predvidenih izricito ili precutno -

ugovorom, s tim sto se ne uzimaju u obzir nedostacj koji su manjeg znacaja (cl. 573 . ZOO). Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u casu zakljucenja ugovora Ьili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati ne poznati, ali odgovara za nedostatak koji је zakupcu usled krajnje nepafuj e ostao nepoznat, ako ј е o n znao z a taj nedostatak i namemo propustio da о njemu obavesti zak:upca (С!. 547. ZOO). Iaace, zak:upodavac odgovara za sve nedostatke zakup!jene stvari, ako је tvrdjo da ona nema nikakvih nedostataka (cl. 575. ZOO). Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moZe Ьiti ugovorom iskljuёena ili ograniCena. s tiш Sto је odredba kojom se ova odgovomost iskljuCuje Ш ogra n1Cava ni�tava ako је ?..akupodavac znaa za nedostatak, ako је nedostatak takav da oneшo gutuj e upotrebu zakupljene stvari i ako је zakupodavac takvu odredbu ШJ.I11etnuo koristeCi svoj monopolski poloZзj (cl. 576. ZOO). Zakupac је duZan da obavesti zakupodavca bez nepotrebnog odJaganja о svakoш nedostatku zakupljene stvari koji bi se pakazao u tok:u zakupa, kao i о svakoj nepre dvidenoj opasnosti koja Ьi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari. U suprotnom. ne sа шо Sto gubl prava na naknadн Stete koju Ьi pretrpec zbog postojanja ncdostatk.a Ш nastale opasnosti za zakupfjcnu stvar. vet је duZa:n i da naknadi Stetu koju Ьi zakupodavac pretr peo zЬog toga (ёl. 577. ZOO).

1 95

Prof. Ur E>ort.!c NikuHC: OBLIGACfONO PRAVO

Ako u casu predaje stvar ima neki nedostatak koji se ne moze otklonj ti, zakupac moze, ро svom izboru, raskinuti ugovor Ш zahtevati snizenje zakupnjne. U slucaju kad se nedostatak moze otkloniti bez vecih nezgoda za zakupca, а predaja stvari и odredenom roku nije blla Ьitni sastojak ugo vora, zakupac moze zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili snizenje zakupnine, odnosno raskid ugovora Ш snizenje zak:upnine ako zak:upodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu је zakupac ostavjo. ima pravo i n a naknadu stete (cl. 578. ZOO).

(4) Odgovornost za pravne nedostatke.

-

U

svakom slucaj u zak:upac

Odgovornost zakupodavca

za pravne nedostatke do!azi do izraZзja u slucaju kad neko treci pretenduje da na zakupljenoj stvari vrsi neko pravo i obrati se svoj im zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca.

U

tom slucaju

zalшpac је duzan da obavesti о tome zakttpodavca, inace се odgovarati za stetu

(с!. 580.

st.

1 . ZOO). Ako se utvrdi da trecem pripada neko pravo

koje potpuno iskljucuje pravo zakupca ш• upotrebu stvari, ugovor о zakupu se raskida ро samom zakonu, а zakupodavac је duzan da zakupcu nadoknadi stetu.

U sluёaju kad se pravom treceg samo ogranicava zak:upcevo pravo, ovaj m oze, ро svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sni:Zenje zakup nine, а u svakom slucaju ima pravo i na naknadu stete

(с!. 580.

st.

2.

i

3.

ZOO).

Obaveze zakupca.

-

Osnovne obaveze zakupca kod ugovora о

zakupu su:

(Ј) Upotreba stvari prema ugovm·u Ш njenoj nameni.

-

Zakupac је

duzan da upotreЬljava stvar kao dobrar privrednik, odnosno dobar do

maciн ј samo onako kako је odredeno ugovorom ili nameнom stvari

58 1 .

st.

1 . ј 2.

(с!.

ZOO). Saglasno tome, on је duzan da cuva stvar od

ostecenja, da snosi troskove tekuce upotrebe, kao i da је odrzava, tj . da snosi sitnije opravke izazvane njenom redovnom upotrebom. Za Stetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru Ш njenoj naшe ni, zakupac је odgovoran bez obzira na to da li је stvar upotreЫjavao on. iJi neko Нсс: koje radi ро njegovoш naJogu, podzakupac ili koje drugo lice kome је on oшoguёio da upotre Ьijava stvar (ёl. 58 1 . st. 3. ZOO). Zakupodavac mo:Ze, zЬog upotrebe stvari protivno ugovoru Ш njenoj nameni Ш zbog zapuSt.anja njenog odrZavanja, da otkaZe ugovor Ьеz davanja otkaznog roka, uz uslov d a је zbog toga prethodno opomenuo zakupca i da postoji opasnost da tnu sc prouzrokuje znatna steta (582. ZOO).

(2) Placanje zakupnine.

Zakupnina se, kao naknada za upotrebu zakupljene stvari, moze sastojati u novcu ili nekim drugjm stvarima. Moze

1 96

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТА

se isplacivati odjednom i1i u ratama, unapred, prilikom zakljucenj a ugovo ra, ili unazad, u toku trajanja zakupa Ш ро njegovom prestanku. Ako ugo vorom, zakonom i1i oЬicajem mesta gde је stvar predata nije odredeno drugaёije, zakupnina se placa polugodisnje kad је stvar data u zakup za jednu ili vise godina, а ako је data za krace vreme, ро isteku tog vremena

(с\ 583. ZOO). Neuredno placanje zakupnine predstavlja razlog za otkaz ugovora о zakupu. Naime, zakupodavac moze otkazati ugovor о zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 1 5 dana posto ga је zakupodavac pozvao na placanje, s tim sto се ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos duZпe zakupnine pre nego sto mu otkaz bude saopsten (С!. 584. ZOO). (З) Vracanje zalrupljene sh!ari. Zakupac је duzan da vrati zaku -

pljenu stvar u stanju u kojem је Ьila kad mu је predata u zakup, tj . neosteeenu. Ipak, on ne odgovara za istrosenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao i za ostecenja koja poticu od njene dotrajalosti

(с!. 585. st. 1. i З. ZOO). Ako drugacije nije ugovoreno, stvar se vraca u mestu u kome је Ьila predata

(с!. 585. st. 2. ZOO).

4. Podzakup Pojam.- Podzakup је ugovor koji m zakupac zakup1jenu stvar daje u zakup drugome. Takav ugovor moZe se zakUuёiti ako ugovorom Ш zakonom nije zabranjen i samo pod uslovom da se njlme ne nanosi Steta zakupodavc.u (CI. 586. st. t , ZOO). ZakljuCenjem ugovora о podzakupu zakupac se ne oslobada odgovornosti prema zakupodavcu. vet mu jemёi da Се podzakupac upotreЬijavati stvar prema ugovoru о zokupu (cl. 586. st. 2. ZOO). Dozvola zakupodavca. ZзkljuCenje ugovora о podzakupu, ugovorom Ш zakonom, moZe ЬШ uslov)jeno prethodnirn dobljanjem dozvoJe od strane zakupodavca. U tom s�uёaju zakupodavac moZe odЫti davaдje dozvole samo iz opravdanЉ raztoga (CI. 587. ZOO). Ali, u sluёaju kad је zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad је ova prema zakonu Ш prema ugovoru potrebna, zakupodavac moZ:e otkazati ugovor о zakupu (ёl. 588. ZOO). Neposredan zahtev zakupodavca. - lako se zakupodavac sa podzakupceш nc naLazi u pravn.om odnosu, Zakon о oЫigacionim odnosima predvida da zakupodavac moZe, radi naplate svojih potra.Zivanja od zakupca nastalih iz zэkupa, da zahteva neposredno od pod� zakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu ро osnovu podzakupa (ё!. 589. ZOO). Prestanak pudzakupa ро samom zakonu. - Pod7..:akup prestaje u svakoш sluёaju kada preslane 7.akup (ёl. 590. ZOO).

5. Otudenje zakupljene stvari Zakupodavac moZe u toku trajanja zakupa otuditi zakupljenu stvar nekotn treCem Ji� cu. U tom sJuёaj u postavlja se pitanje da li ugovor о zakupu obavezuje pribaviaca stvari. Kod regulisanja tog pitanja, prnvi se raziika izmedu sluCaja ( 1 ) otudcnja zakupljene stvari posle njene predaje u zakup i sluёaja {2) otudenja zakupJjene stvзri pre predaje zakupcu.

Prof. dr Dordc Nikolio; OBLIOACIONO PRAVO

1 97

( l ) Ako vtasnik otudi stvar kojuje pre toga predao u zзkup. ртЉзvilас stvari stupa na шesto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmedu njega i zakupca (cl. 59 1. st. 1 . ZOO). Saglasna tome, pribavilac ne mou zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre jsteka roka za koji је zakup ugovoren, odnosno pre isteka otkaznog ro ka. а z a prЉavioёevc obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac (ёl. 591 . st. 2. i З. ZOO) (2) Ako је stvar о kojoj је zakljuёen ugovor о zakupu predata pribaviocu. а ne zakupcu. pribavi1ac stupa na mesto 7..akupodavca i preuzim a njegove obaveze prema zakupcu ako је u momentu zakljuCenja ugovora о otudenju Z:nao za postojanje ugovoтa о zakupu. Ako za postojanje tog ugovora nije znao, nije duZan da zakupcu preda stvar, а zakupac moze da tr.Zi naknadu stete od zakupadavca (CI. 593. ZOO) .

6. Prestanak zakupa Ugovor о zakupu mo!e prestati па viSc razliёitih naёJna. То su: (Ј) Protek mlrelfenog vremena. - Protekom vremena prestaje ugovor о ?..akupu koji је z.ak1juCen za odredeno vreme� kao i onaj ёiј е је tr.aj anje odredeno zakonom (Cl. 595. ZOO). (2) Preiutno abnav(janje. Z(Jkиpa. Ako ро isteku vremena za koja је ugovor о zakupu Ьiо zakljuCen) zэkupac produZi da upotreЫjava stvar. а zakupodavac se torne ne protlvi, smatra se da је zakUuёen nov ugovor о zakupu neodredenog trajanja, pod istim usloviшa kao i prethodni. Obozbedenja koja sll dala za prvi zakup prestaju (cl. 596. ZOO). (З) Otlшz. Otkazom prestaj e ugovor о zakupu Cije trajanje nije odredeno niti se шоZ:е odrediti iz okol no."ti Ш mesnih оЬiСаја, U tom sluCaju svaka strana mo:ie dati otkaz drugoj, poStujuCi odredenl otkэzn1 rok. Ako duZina otkaznog roka nije odredena ugovorom iJi zukonorn ili mesnitn oЬiёajima, ona iznosi охшп tlana, s tim da otkaz ne moZe Ьiti dat u novreme (cl. 597. ZOO). (4) Propasf stvari usletl vi.�e sile. - Ako zakupljena stvar bude uniS.tena zakup pre stэje, а u s1uёaju delimiCnog uлiStenja zakupac moZe da raskine ugovor ili da os.tane i dalje џ zakupu i zahteva odgovarajuCe sniZenje zakupnine (Cl. 598, ZOO). (5) Smrt. U s!uCaju smrti zakupca ili z.akupodavca zakup se nastavUa sa njegovim nasJedniciшa, ako nije drugaёijc ugovoreno (CI. 599).

G!ava sedma

UGOVOR О POSLUZI 1. Pojam i karakteristike ugovo ra о posluzi Pojam. - Ugovorom о posluzi.poslugodavac predaje odredenu nepo trosnu stvar poslugoprimcu da је besplatuo upotreЬljava neko vreme, а ovaj se obavezuj e da ро isteku tog vremena vrati istu stvar neostecenu. Navedena definicija odnosi se na klasiёno shvatanje posJuge, koje је bllo usvojeno u naSem ranijem pravu,214 а ро kojem sc ona definiSe kao rea}an ugovor. Medut:im, u rшSoj novijoj pтavnoj teoriji ugovor о pos.luzi definiSe se i kao konsensualan ugovor, tj. kao ugo vor kojiш se posJugodavac obavezuje da preda odredenu nepotroSnu stvar na be.�platnu !14 V. § 582. S1·p$kog gradanskog zakonikз; ёl. 265. OpSieg imovin:;kog zakonika za Cmu

Goru.

PR!RUёNJK ZA ?OLAGANJE ?RAVOSUDNOG !SPIТА

1 98

upotrcbtl poslugoprimcu, а ovaj se obavezuje da шu� ро iste:ku odredenog vremena, istu i neoSteёenu stvar V1Ћti.21s: То је u skladu sa opredeUenjem Zakona о , oЫigacionim odnosiшa da napusti koncepciju о realnim ugovorima, odnosno da klasiCne realne ugovore reguliSe kao konscnsualne. Ali, takvo opredeljcnje nije os:tvareno i kod ugovora о posluzi. jer ona, sa obrazloZenjcm da to nije ugovor koji је tipiCan u prornetu roba i usluga, nije regulisana Zakono111 о oЬiigacionim odnosiшa.

Ugovorom о

posluzi omogucuje se, kao i ugovorom о zakupu, upotre

ba tude stvari, s tim sto ј е zakup uvek teretan, dok је posluga uvek do brocin ugovor.

Karakteristike. - Posluga је

realan, jednostrano obavezan, dobroCin

i trajan ugovor. Medutim, ako se definise kao konsensualan ugovor, onda је posluga konsensualan, dvostrano obavezan, dobrocin i trajan, s tim sto је za poslugu kao dvostrano obavezan ugovor karakteristicno neistovre meno izvrsenje obaveza ugovomih strana.

2. Bitni elementi

ugovora о posluzi Bitni elementi ugovora о posluzi su ( l ) stvar koja se daje na poslugu i (2) vreme njenog trajanja.

Prof. dr EJordc NikoJIC:

199

OBLIOACIONO PRAVO

3. Dejstvo ugovora о posluzi

Ako se ugovor о posluzi shvati kao reaian ugovor, onda u trenutku njegovog zakljucenj a nastaju samo obaveze za poslugoprimca, ali ne i za poslttgodavca, s tim sto u toku ispunj enja ugovora i za poslugodavca mo gu naknadno nastati neke obaveze. Medutim, ako se ugovor о posluzi shvati kao konsensualan, onda u trenutku njegovog zakljuёenj a nastaju obaveze i za jednu i za drugu ugovornu stranu. vora

Obaveze poslugodavca. - Osnovne obaveze poslugodavca kod ugo о posluzi su: (Ј) Predaja stvari. - Kod realnog ugovora о ostavi predaja stvari pre

dstavlja uslov koji је potreban za nastanak ugovora, dok kod konsensual nog ugovora о posluzi predaja stvari predstavija jednu od osnovnih obave za poslugodavca, cijim izvrsenjem se poslugoprimcн ornogucava njena privremena upotreba. Pod predajom se podrazumeva preduzimanje odredenih radnji od straвe poslнgodavca kako Ьi poslugoprimcu omogucio dгZavinu stvari, s

(!) Stvar. - Na poslugu se moze dati samo пepotrosna stvar, j er samo

tim sto se, kako u pogledu nacina, tako i u pogledu vremena i mesta pre

nepotrosnu stvar poslugoprimac moze da upotreЬi i da istu tu stvar vrati

daje, primenjuju skoro ista pravila koja vaze i za predaju kod нgovora о

poslнgodavcu.

zakupu.

Postoji miSijenje da i potroSna stvar шоfе da se da na poslugu, uz obavezu da se vrati ista ta stvaг(npr. f!aSa vina radi iz laganja na nekoj izlo:Zbl). Sto se ostalih katego1·ija stvari tiCc, posluga шоZе iшati za predшct pokretnu Ш nepo� kretnu, ali uvek ind1vidнaino odredenu stvac BuduCa stvar ne шоZе Ьiti predmct posl uge kэо 1·ealnog ugovora, ali шоZе Ьiti predtnet posluge kao konsensualnog ugovora. Poslugodavac ne mora Ьiti vlasnik stvari, tako da se na poslнgu moze dati i tнda stvar, а poslнgoprimac moze uzeti na poslugu i svojн stvar.

Poslugodavac

(2) Naknada s/ele usled materijalnih nedostataka.

nije odgovoran za nedostatke stvari koju је poslugoprimcu predao na po slugн, jer kod dobroёinih ugovora takva odgovomost ne postoj i . Mcdutim, оп је odgovoran za stetu koju zbog nedostataka te stvari pretrpi poslнgo primac, ako је пedostatak Ьiо poznat poslugodavcu ili mu, prema okolno stima, nije nюgao ostati nepoznat, а on

о

tom nedostatku nije obavestio

Posto ј е cilj posluge da omoguci privremenн

poslнgoprimca, s tim sto poslugoprimac ne Ьi imao pravo na naknadu stete

upotrebu stvari, vreme trajanja је Ьitan element ovog ugovora. Ono ugo

koju ј е pretrpeo zbog takvog nedostatka, ako је on znao za taj nedostatak

s pozivom па пeku buducu izvesnu okolnost), ali i preeutoo (npr.

nakпade stete ne proizlazi iz pravila о odgovomosti zbog materijalnЉ ne

(2) Vt·eme trajanja.

vorom moze Ьiti odredeno izricito (npr. putem kalendarskog racunanja Љ

odredivanjem svrhe radi koje se stvar daje па poslugu). Kod posluge: sa neodredenim vrcmenorri trajanja, iako se postavljalo pitanjc prnvne prirode tog ugovora, preovladuje shvatanje da је to, ipak, ugovor о pos]uzi, s tim Sto on prestaje kad pos!ugodavac zahteva da mu s:e stvar vrati, odnosrю kad poslugoprimac upo trebl stvar prcma ugovoru ili kad protekne vreme u kome је, prema odgovarajuCcan prav

nom standardu, 111ogao stvar upotreЫti.21ri

ili mн је on, prema okolnostima, morao Ьiti poznat. Inace, ova obaveza dostataka stvari, vec i z opstih pravila odgovomosti za stetu. Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari koja је data па poslugu po slugoprimcu snosi poslugodavac, kao njen vlasnik.

(З) Snosenje vanrednih troskova.

- Pitanje troskova koji se j avljajн

u

vezi sa upotrebom stvari resava se н zavisnosti od njihove prethodne kva iifikacije, tj. u zavisnosti od toga da li su redovni (oЬiёni) ili vanredni (ne oЬicni). Troskove koji su izazvani redovnim odrzavanjem, cuvanjem i

692.

Slohoduл PcroviC, nav. dclo, !;tr. :>:!f. Slododan PCI'QViC, nav, dclo, �11·. 700.

:;в

t!potrebom

sпosi

poslugoprimac,

dok poslugodavac

snosi

vanredne

troskove. Pri tome, obaveza snosenja vanredпih troskova proizlazi iz sa-

PRIRUCNIK Zд. POLд.Gд.NJE РRд.VOSUDNOG ISPITA

200

mog ugovora, uko!iko ugovomici nisu drugacije regu!isali pitanje snosenja tih troskova. Ako је posJugoprimac, us1ed preke potrebe; httnosti ili u ciUu poЬo�jSanja stvari, sam uёinio izdatke koji se mogu kvaHflkovati kao vanredni. on шоZе za.htevati naknadu tih iz:dataka samo kao nezvani poslovoda. tj. samo ро osnovu pos!ovodstva bez na)oga.217

Obaveze poslugoprimca. Osnovne obaveze poslugoprimca kod ugovora о pos!uzi su: (1) Namenska upotreba i cuvanje stvari. Ugovorom о posluzi pos!u goprimac stice pravo, ali ne i obavezu (osim ako је posebno ugovorena), da upotreЬijava stvar. Pored toga, vec iz samog drzanja, а posebno iz njene upotrebe, proiz!azi i obaveza ёuvanja stvari. Ako stvar upotreЬijava, pos!ugoprimac mora to da ёini sa paZпjom dobrog domacina, а sa istom paznjom mora i da ёuva stvar, jer se ugovor о posluzi zakljucuje u njego vom interesu. Poslugoprimac је duzan da upotreЬ!java stvar onako kako је to ugo voreno, а u odsustvu odgovarajuce ugovome odredbe, onako kako to od govara njenoj prirodi i nameni. -

U siuCaju nenamenske upotrebe stvari, ро jednom re-Scnju,218 poslugoprimac odgova ra i za sluCajnu propast Ш o�teCenje stvari koj� Ьi se to111 prilikom dogodilo� dok ро dru gom reSenju�219 takva odgovornost postoji sзmo ako poslugoprimac ne dokaZe da Ьi stva.r propa.la usled sluCaja i da se оп pridr:Zavao svoje obaveze.

Poslugoprimac nije ovlascen, bez sag!asnosti poslugodavca, da stvar daje drugome na upotrebu. Povreda obaveze cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni, kao i neov!as6ena predaja stvari drugome na poslugu, daje pravo poslugodavcu da raskine ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati. {2) Snosenje redovnih troskova. Iz pretpostavljene volje ugovomika proizlazi da је poslugoprimac obavezan da snosi sve troskove i izdatke koj i su neophodni za redovno odrzavanje, ёuvanje i upotrebu stvari, s tim sto је to pravilo dispozitivne prorode i primenjuje se samo u s\uёaju kad drugacije nij e ugovoreno. Zbog povrede pos\ugoprimceve obaveze da snosi redovne troskove, poslugodavac Ьi mogao da raskine ugovor. (3) Vracanje stvari. Posto ugovor о posluzi nije ugovor na osnovu koga se stiёe pravo svojine, norrnalno је da ро njegovom prestanku poslu goprimac ima obavezu da istu i neosteeenu stvar vrati poslugodavcu. -

:т Slobodl!.n PcroviC. nuv. dclo, !>tr. 705. 2111 MЉailo Kon;;tantinovtC, OЬiigttCijc i ugovo1·i. Skica za zakonik о obligacijтаd, 1 996, str. 206, Cl .565. Nt. 2. ::!19 Cl. 306. �v11jcaгskog zakonika о oЫigacijama. .

Prџf. dr Durdc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

201

Stvar se vraёa u stanju u kojem је Ы1а primljena, & tim Sto se ne uzima u obzir nor malno h.abanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom. Poslugopriшae- ima pravo da skine i zadrZi dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez oSteCe.nja stvari, аН poslugodavac moie zahtevati povraCaj stvari sa uёinjenim dodacima, ako naknadi njihovu vrednost koju su imali u trenutku povraCaja.

Za ostecenj a stvari za koja је odgovoran, poslugoprimac duguje nak nadu stete. Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljuёenjem ugovora, a\i do speva protekom odredenog vremena, ili postizanjem ugovorene svrhe po sluge ili prestankom posluge na drugi nacin. U s!uёaju kad vreme trajanja nije odredeno, ni odredljivo, obaveza vracanja nastaje u ёasu kad poslugo davac zatrazi povracaj, ро jednom, odnosno kad pos\ugoprimac upotreЬi stvar prema ugovoru Ш kad protekne vreme u kome је morao stvar upotre Ьiti, ро drugom misljenju.

Ako је vreшe trajanja posluge odredeno� poslugodavac, ро prзvilu, protiv voJje po slugaprimca, ne moZe zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok pos:Iugoprimac, s obzi rom da је ugovor zakljtJёen u njegovom 1nteresu, ima pravo da vrati� а pos1ugodavac ima duZnost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge. Od ovog pravila rnoZe se od stupiti u sluёaju kad је rok vraCanja ugovoren u obos.tranorn interesu, kao i kad Ы vraCanje stvari pre roka bllo Stetno ili nezgodno za pos!ugodavca.

Stvar se vraca u mestu odredenom ugovorom, а u nedostatku ugovor ne odredbe о tome, u mestu preЬivalista poslugodavca. Glava osma UGOVOR О DELU 1. Pojam, razgranicenje i karakteristike ugovora о delu Pojam. Ugovorom о delu pos!enik (preduzimaё, izvedac radova) se obavezuje da obavi odredeni posao za naruёioca, а narucilac se obavezuje da mu za to plati odredenu naknadu (с\. 600. ZOO). Predmet ugovora о delu predstavlja izvrsenje neke materijalne (fak tiёke) radnje Ш posla, s tim sto to ne moze Ьiti neki pravni posao. То је, pre svega, izrada ili opravka neke stvari Ш izvrsenje nekog fizickog ili in telektualnog rada. Ugovor о delu karakterise to stoje narucilac, pre svega, zainteresovan za rezultat koji poslenik treba da postigne svojim radom (npr. d a mu је sasiveno ode!o ро meri), rnada posao na Cije se izvrsenje poslenik oba vezuje ne podrazumeva uvek i postizanje ci!ja koji se imao u vidu pri zakljt1cenju ugovora, sto је slucaj kod preduzimanja tzv. obaveza sredstva

202

PRIRUtNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPIТ А

(npr. obaveza poslenika da iskopa buпar а ne da pronade vodu, obaveza veterinara da leёi а пе da izleёi domacu zivotinju) 220 U savreшenoш pravu su se iz ugovora о delu izdvojili pojedini ugovori (npr. ugovor о gradenju, ugovor о prevozu lica, ugovor о pt·evozu stvari, ugovor о izdavanju autorskog dela), tako da predstavljaju posebne iшenovane ugovore, dok ugovor о delu predstavlja opSti tip ugovora, koji se zakljuёuje za obavljanje poslova koji nisu obuhvaCeni tiш poseb niш ugovoriшa. RazgraniCenjc. Ugovor о delu ima dosta sliёnosti sa drugiш ugovoriшa, ali је Zakonom о oЬiigacioniш odnosima posebno ureden njegov odnos sa ugovorom о prodaji. U tom sшislu se, najpre, propisuje pravilo da se, ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odredenu pokretnu stvar od svog materUala smatra u sшnnji kao ugovor о prodaji. Ali, ako se naruCilac obavezao da da Ьitan deo materijala za izradu stvari, to Ьi ostao ugo vor о delu. Mcdutim, bez obzira ла to od ёijeg se materijala stvar izraduje, ugovor se sшa tra ugovorom о delu ako su ugovaraёi imali u vidu naroёito poslenikov rad (ёl. 60 1 . ZOO). Ako је ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, а nije odreden kvalitet, poslenik је duZan dati materijal srednjeg kvaliteta, s tiш Sto odgovara naruёiocu za kvalitet upotreЫjenog шaterijala isto kao prodavac (ёl. 602. ZOO). Karakteristike. Ugovor о delu је konsensualan, ureden је kao ne -

formalan i uvek је dvostrano obavezaп i teretaп. Veci broj autora smatra da је to i ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze,221 а odlikuje ga i to sto se ёesto zakljuёuje s obziroш na licnost ugovorпika (intuitu personae), tako da је izvrsenje obaveze vezano za liёпost нgovomika zbog ёijih svojstava је ugovor zakljuёen. 2.

Bitni elementi ugovora о delu Bitni elementi ugovora о delu su ( 1 ) posao poslenika i (2) naknada za izvrseпi posao koju duguje пaruёilac. (Ј) Posao poslenika. Posao poslenika moze se sastojati u izradi ili opravci пеkе stvari (npr. izrada police za kпjige, opravka televizora), ili u izvrseпju drugih f zickih radпji (npr. kopanje baste), ili u izvrsenju razпo vrsnih шnetпiёkih, naucпih, knjizevnih i uopste intelektualnih radпji (npr. odrzavaпje predavanja, izrada skulpture). Saglasno opstim pravilima, po sao шоrа biti mogш5, dopusten i odreden ili odrediv. (2) Naknada za izvrseni posao. Naknada za izvrseпi posao se najcesce sastoji u novcu, ali se moze sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vredпosti. Odredujн је ugovaraёi sporazumno, ako nije odredeпa obavez noш tarifom ili drugim obavezпim aktom (cl. 623. st. 1 . ZOO). -

22.0 Slobodan Pc.-oviC, nav. dclo, �tr 7 1 1 712, smatt·a da је za dcfiniciju ugovora о dclu dovo1jno шtvc�ti da �с poslc11ik obavczujc da izvrSi odгcdcni ро�ао, odnosno da prcduzшc odrcdcni пtd, s titп Sto Се sc rczu1tat tog п1.dа ccniti � obziroш na pt·irodu obavczc, sadr:Zinu i ci1j ugo\'Ot'a koj i su st1·aпc lttclc postiCi :ш Slobodan PcroviC, nav. dclo, �11'. 7 1 6; LjнЬiSa MilokviC, nav. dclo, str. 352; Supmtпo: .lakov RadiiiiC, ш1v. dclo, st1·. 1 3 1 .

Prof. Jr Dол:Јс Niko1iC: OBLIGACIONO PRAVO

203

U sluёaju kad nakпada za izvrseni posao nije odredena, niti su ugovo rom odredeni eleшenti za njeno odredivanje, smatrace se da su strane ima le u vidu ноЬiёајепu naknadu za posao te vrste koju utvrduje sud, vodeci raёuna о vrednosti rada, normalno potrebпom vremenн za takav posao, kao i о uoЬiёajenoj naknadi za tu vrstu rada (ёl. 623. st. 2. ZOO). Osim opstih uslova (moguca i dopustena), naknada treba da Ьнdе i srazmema (praviёna), tj . takva da predstavlja ekvivalentnu naknadн za izvrseni posao. 3.

Dejstvo ugovora о delu

Ugovor о delu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze i pra va i za jednu i za drugu ugovomtt stranu. Obaveze poslenika. Osnovne obaveze poslenika iz ugovora о de lu su: (Ј) Izvrsenje posla. Poslenik је duzan da izvrsi posao, odnosno da obavi delo onako kako је to ugovorom predvideno i kako to nalafu pravila odgovarajuceg posla (ёl. 607. st. 1 . ZOO). Posao se шоrа izvrsiti za odredeno vreme, а ako оно nije odredeno, onda za vreme koje је razumno potrebno za takve poslove (cl. 607. st. 2. ZOO). Ukoliko posao ne izvrsi na vreme, poslenik dolazi u duzniёku doc njн, koja otezava njegov polozaj. Ali, poslenik nije odgovoran za zadoc njenje, ako је ono nastalo zbog toga sto mu naruёilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga sto је trazio izmene, ili sto mu nije isplatio duzan predнjam i uopste za zadocnjeпje nastalo ponasanjem naruёioca (ёl. 607. st. 3. ZOO). Naruёilac iша pravo da vrSi nadzor nad obavljanjcш posla i daje uputstva kad to od govara prirodi posla. Ako sc u toku izvrSenja posla pokaZe da se poslenik ne dr:Zi uslova ugovora i ле radi kako treba, naruёilac ga mo:le upozoriti па to i odrcditi mu primeren rok da svoj rad sao brazi svojim obavezaшa. Ako poslenik do isteka tog roka ле postupi ро zahtevu naruёioca, ovaj шо:Zе raskinuti щ;ovor i zahtevati naknadu .Stete (ёl. 608. ZOO). U sluёaju kad је rok Ьitan sasrojak ugovora, а poslenik је u tolikoш zakaSnjenju sa zapoёinjanjem ili zavrSavanjem posla daje oёigledno da ga neCe zavrSiti u roku, naruёilac mo.Ze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu Stete. То pravo naruёilac ima i и sluёaju kad rok nije Ьitan sastojak ugovora, alije zakaSnjenje takvo da naruёilac oёiglcdno ne Ьi imao intc resa za ispunjenje ugovora (ёl. 609. ZOO).

Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi sto drugo, poslenik пiје duzan da posao obavi liёno. On moze poveriti izvrsenje posla trecem licu, ali j e u tош sluёaju i dalje odgovoraп naruёiocu za izvrsenje posla (ёl. 6 1 0. ZOO), osim ako ј е sa pristankom naruёioca ugovor о delu ustupio

204

PRIRUCNIK ZA POLAOANJ6 PRAVOSUDNOO ISPITA

trecem. Poslenik odgovara i za lica koja su ро njegovom nalogu radila na poslu koji је preuzeo da izvrsi, kao da ga је sam izvrsio (с!. 6 1 1 . ZOO). {2) Odgovornost za nedostatke. Kod odgovornosti za nedostatke po pravi se razlika izmedu nedostataka u materijalu ili nalogu koji izdaje sla, naruci\ac i nedostataka izvrsenog posla. U slucaju kad је materijal za izradu stvari dao narucilac, poslenik се odgovarati za stetu samo ako naruciocu nije skrenuo p
Prt>f. dr Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

205

odЬiti da ga izvrsi, ali u tom slucaju naruciocu pripada, ро njegovom izbo ru, pravo na snizenje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu stete {cl. 6 1 8. ZOO). Medutim, ako obavljeni posao ima takav nedostatak koj i ga ёјпi neupotreЬ!jivim ili је obavljen u snprotnosti sa izricitim uslo vima ugovora, naruёilac moze, ne trazel:i prethodno otklanjanje nedosta taka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu stete (с!. 6 1 9 . ZOO). NaruCilac је, inace, d�an da dopusti posleniku da otkloni nedostatak zbog koga delo nije neupotreЬ!jivo, odnosno kad posao nije izvr�en u su protuosti sa izricitim uslovjma ugovora. Medutjm, ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka prjmerenog roka koji mu је za otklanjanje nedostatka ostavljen, naruCilac moze, ро svom izboru, izvr�iti otklanjanje nedostataka na racun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor (osjm ako se radi о neznatuorn nedostatku), s tim sto u svakom slucaju on ima i pravo па naknadu stete (cl. 620. ZOO). Ak:o se naruёilac opredeli za snizenje naknade, ono se vrsi u razmeri izmedu vrednosti izvr8enog rada bez nedo stataka u vrerne zakljucenja ugovora ј vrednosti koju Ы imao u to vreme izvrseni rad sa nedostatkom (с!. 62 1 . ZOO). NaruCilac koji је poslenika na vreme obavestio о nedostacima izvr8enog posla ne rnoze svoje pravo ostvarivati sudskim putem ро isteku godine dana od dana ucjnjeпog obavestenja. Ali, i ро isteku tog roka na rucilac moze, ako је о nedostacima Ьlagovremeno obavestio duZпika, pri govorom protiv poslenikovog zahteva za jsplatu naknade, istaci svoje pra vo na snizenje naknade i na naknadu stete (cl. 6 ! 6. ZOO). (З) Predaja izraitene stvari. Obaveza predaje stvari nije svojstvena svakom ugovoru о delu, vec samo onom koji ima za predmet izradu Ш opravku stvari . Samo kod takvjh ugovora postoji obaveza poslenika da na ruciocu preda jzradenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobada obaveze predaje ako stvar koju ј е izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara (с!. 6 1 3 . ZOO). Obaveze narucioca. Osnovne obaveze narucioca kod ugovora о delu su: (1) Isplata naknade. Narucilac је duzan da isplatj posleniku nakna du koja је predvidena ugovorom, obaveznom tarifom Ш је utvrdena od strane suda. Najcesce se ugovorom odreduje nacin, vreme ј mesto njene isplate. Pri tome, ako nije drukcije ugovoreno, вarucilac nije duzan da isplati naknadu pre nego sto је pregledao i odobrio jzvrsenj rad (с!. 623. st. З. ZOO). (2) Prijem posla. Prijem posla, koji је obavljen prema odredbama ugovora i pravilirna posla, narucilac је du2an da izvrsi na nacin, u vreme i -

-

-

-

206

Prof. dr Dordc NikoliC: OBLIOACIONO PRAVO

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUONOG ISP!TA

na mestu kako је to odredeno ugovorom ili pravilima pos\a, uzimajuci obzir prirodu i svrlш posla, kao i odgovarajuci standard .222

Taka odreden ројаш ugovora о ostavi novijeg је daturna i razlikuje se od njegovog klasiCnog pojma. Nairnc, zз raziiku od klasiёnog shvatanja, ро kојею se ostava definiSe kao realan ugovor, 7..а izneto novije shvatanje је karakteristiCno da se ugovor о ostavi defi ni!;:e kao konscnsualni ugovor,jer jeza njegov nastanak dovoljna prosta saglasnost ugovor nika о Ьitnim c1ementima tog ugovoтв. Pri tome, predaja predmeta ostave nijej kao kod klasiCnog shvatanja, uslov nastanka ugovora. veC samo prethodna radnja ostavodavca koja је шюphodna za izvrSenje ostavoprimCevih obaveza.

11

4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora о de\u Ri·rik. - Rizik sluёujne propas.ti stvari rasporeden је iztnedu naruCioca i posleniktt u zavisnosti od togn ko је od nјЉ dao шaterijal za izradu stvari1 а u skladu sa pruvilom 1·es perit t.lomino. (/} Кшiје pos/enik dao materiJal. - U sJuCaju kad је pos!enik dao materija1 za izradu stvari, а stvar bude oSteCena Ш propadne iz ша kog uzrol.a pre ртеdаје naruCioctl, rizik snosi poslenik, te netnn pravo па naknadu za dati шaterijal, kao ni na naknadu za svoj trud (ёl. 625. sL 1 ZOO). Navedcno pt·avilo ne priшenjuje se u s!ut:aju kad је naruёilac pregledao i odobrio izvrSeni rad�jer s:e sшatra da mu је u tam sluCaju stvar predata, а da је kod poslenika ostala па Cuvanju (ёi. 625, st. 2. ZOO), kao i u sluёaju kadje naruCilac рао u docnju zbog nepri шanja ponudeлe stvari1 jer u tom sluCaju rizik sJuCajne propas:ti ili oSteCenja stvari pre.lazi na njega (cl. 625. st. З. ZOO). (2) Кшl је tшrui!ilac €1f.ю mater·!jal. - Rizik s1uCajne propasti Ш oSteCenja stvari snosi naruCiiac ako је on dao materijal za izradu, s tim Sto u tom sluёaju poslenik ima pravo na naknadu za rad sащо ako је stvar propala Ш blla oSteCena posle dolaska na ruCioca u docnju, ili ako se naruёilac nije odazvao njegovom pozivu da stvar pregleda (ёl. 626. ZOO). Pravo zaloge. Zakonoш о oЫigacioniш odnosim;t se predvida da radi obezbedenja naplate potraZivanja naknade za rad i naknade zn utroSeni materijal, kao i ostnlih po tтaZivanja ро osnovџ ug:ovot a о dclu, poslenik ima pravo zaioge na stvarima koje је napra vio ili opл:tvio, kao i na ostaliш predшetima koj e tnu је p1·edao naruёilac u vezi sa njego viш гadom, sve dok ih d1Zi i ne prestane dragavoljлo da Љ drZi (Cl. 628). Prestanak ugovora. - Ugovor о delu karnkteriSe ј moguCnost njegovog prcstanka jednostranom voljoш naruCioca. Nai1ne, sve dok naruёeni posao nije dovrScn narнё1lac moZ:c пtskinuti ugovot· kad god hoCe, jer se posao preduziшa u njegovoш interesu. U sluёaju raskida ugovora, naruёiiac је duZan da posieniku isplati ugovoreпu nakna du, s tim Sro sc: ona шnanjuje za iznos troSkova koje ovaj nije uCinio, а koje је Ыо duZan uёiniti da ugovor nijc rnskinut, kao i za iznos zarade koju је ostvario na drugoj strani ili koju је namerno propustio da ostvari (ёl. 629).

Ugovor о ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine, kao sto је to slucaj sa prodajom, razmenoш, poklonom i zajmom, ali ni osnov za upotrebu tucte stvari, kao sto је to slцcaj sa zakupom i poslugom. Osta voprimac doЬija stvar samo u drzavinu, ima obavezu da је сцvа i da је vra ti na zahtev ostavodavca. Karakteristike. Ugovor о ostavi је konsensualan ugovor. U osnovi је dobroCin, ali moZe biti i teretan. Jednostrano је obavezan, ako је do brocin, а dvostrano је obavezan, ako је teretan. Uvek је нgovor sa trajnim izversenjem obaveze. 2.

Bitui elementi ostave su ( 1 ) predmet ostave, (2) vreme trajanja ostave (З) nagrada za cuvanje stvari, kod ostave koja је zakljucena uz naknadu. (1) Predmet ostave. - Predmet ostave mogц Ьiti samo stvari koje s1.1 pokretne, sto znaci da prava, koja se vise ne smatraju stvarima, kao i nepo kretne stvari, ne mogu Ьiti predmet tog ugovora.

•

1 . Pojam i kara kteristikc ugovora о ostavi

Pojam. Ugovorom о ostavi (cuvanju, depozitн) obavezцje se osta voprimac (ёuvar, depozitar) da, besplatno ili uz пaknadц, primi pokretпu stvar od ostavodavca (ostavioca, depoпenta), da је cuva i da је vrati kad ovaj to bude zatгazio (ёl. 7 1 2 . ZOO). 2::!2

Slobodu11 Pcro\'[C, nav. dc!o, >:lr. 727.

Вitni elementi ugovora о ostavi

i

Glava deveta UGOVOR О OSTAVI

207

ј

ј 1

Podobnost neke .stvari da bude prcdmet os.tave ne zavisi od toga da lijc ona zamen!ji va Ш nezamcnljivaj potro.Sna Нi nepotroSna. 1 zamenljlva I potroSna stvar mogu Ьiti prcd� met ostave, s tirn da se ta ista stvar (iл specie) vrati. Predrnct ostavc шogu blti i stvari van prometa, i оле koje su и ograniCenom prometu, jer ostava ne znaCi raspolaganje sa stvari. U ostavu sc. ро pravilџ1 daje svoja stvar, ali ugovor о ostavi moZe da zakijuёi u svoje ima i lice kojc nije vlasnik stvari. U tom sluCaju ostavoprirnac је oha.vezan da vrati stvar i takvom ostavodavcu, izuzev ako Ы doznao da је stvar ukradena. АН) ako treCe lice, kao sopstvenik stvari, ruZbom zaћteva 5tvar od ostэvoprimca, ovaj је du:lan da saop.Sti sudu od koga lica је stvar priшio, kao i da istovremeno oЬavesti ostavodavca о podлetoj tuZЫ (ёl. 7 1 3 . ZOO).

(2) Vreme trajanja ostave. Ugovor о ostavi ј е trajan ugovor, sto zuaci da racta jedan vise ili manje trajan odnos, koji se prostire na izvestan vreшenski period, tako da nema ugovora о ostavi ako Ьi se cuvanje stvari obavilo u jednoш momentu i u jednom akto.Ш Тај period nije neogranicen, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da vecno cuva predmet ostave. Vreme trajanja ostave moze Ьiti odredeno samim ugovorom ili proizilaziti iz prirode i cilja konkretuog ugovora. Ali, ako se 2!Ј

SloЬodan PeroviC,

nav. dclo, str. 758.

PRIRU CNfK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

208

i tako ne rnoze odrediti, uzirna se da је ugovor zakljucen sa neodredenirn

Prof. dr Dщdc Niku!iC: OBLIGACJONO PRAVO

Ostavoprimac је duzan da ёuva stvar kao svoju sopstvenu, ako је

(З) Nagrada za cuvanje slvari. - То је naknada koju ostavodavac du

ostava bez naknade, а ako је ostava sa nak:nadom, kao dobar privrednik, odпosno dobar domacin.

guje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov ulozen trud oko cuvaпja stvari. Nagrada se javlja kao Ьitan eleme11t samo kod ugovora о ostavi koji

odredeno, s tim sto ostavoprimac rnoze promeniti иgovoreno mesto, i nacin

vremeпorn trajanja.

је teretan, s tim sto se takvim smatra ugovor о ostavi kod kojeg је nagrada za cuvanje stvari posebno ugovorena, ugovor о ostavi kod kojeg se osta voprimac bavi primanjem stvari na cuvanje, kao i ugovor о ostavi kod kojeg se 11agrada mogla ocekivati s obzirorn па okolnosti posla (cl. 720.

U pogledu rnesta i naёina cuvanja merodavno је ono sto је ugovorom ёuvanja samo ako to zahtevaju prornenjeпe okolnosti, inace odgovara i za sluёajnu propast ili ostecenje stvari. Ostavoprimac је duzaп da obavestava ostavodavca о svim promena ma koje Ьi primetio па stvari i о opasnostirna da budu ostecene na ma koji

ZOO).

nacin (с!.

Nagrada se nајёеSёе sastoji u novcu, ali se пюtе dati 1 u nekoj drugoj imovi nskoj vre dnosti. Visinu naь'i
Iz same prirode ugovora о ostavi proiz:ifazi da ostavopriшac nema pravo da stvar upotrebUava, osim ako је na to ugovorom ovlaSCcn. U sluCaju nedozvoljene upotrebe stva� ri. ostavoprimac ne samo Sto duguje odgovar.tj uёu naknadu, veC odgovara i za sJuCajnu propast ili oSteёcnje stvari koji Ьi se dogodi li tom prilikom. Kad je u osr:avu data nepotroSna stvar kojuje ostavoprimac ovlaSCen da upotreЬijava, nз odnose ugovaruёa primenjuju se pravila ug:ovora о posluzi, а samo о pitanjima vremena i mesta vraёanja stvari sudi s� ро pravШma ugovora о ostavi (<51. 716. ZOO).

3. Dejstvo ugovora о ostavi Ugovor о ostavi rada obaveze sarno za ostavoprimca, ako је dobrociп i jednostrano obavezan, ali i za ostavodavca, ako је teretan i dvostrano obavezan.

Obavezc ostavoprimca. ra о ostavi su:

-

Osnovne obaveze ostavoprimca iz ugovo

(Ј) Prijern stvari. - Ugovorom о ostavi, ako se on shvati kao konsen sualan ugovor, ostavoprimac se obavezuje da primi stvar na сиvапје. Oba veza prijema stvari sastoji se u preduzirnanjи odgovarajиcih radnji od stra ne ostavoprimca, koje se moraju ispuniti и vrerne, mesto i nacin kako је to ugovorom predvideпo ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog пgovomog odnosa. U svakoш slucaju, ispuпjeпje te obaveze ispoljava se u vidп jednog prethodnog akta koji је neophodan ne sашо da Ьi se rnogla izvrsiti predaja stvari od strane ostavodavca ostavoprimcн, vec i da Ьi se иspostavio faktiёki odnos na stvari и smislи пjenog cuvanj a. 224

(2) Cuvanje stvari.

Cиvanje stvari је osnovoa obaveza ostavoprimca bez koje se ne moze ni zarnisliti нgovor о ostavi, jer se njenim -

ispunjenjem ostvaruje glavni i neposredni ci!j tog ugovora. Pri tome, osta vopriшac је taj koj i је dиZa.n da cuva stvar koja шu је poverena. Bez pristanka ostavodavca

Ш bez nиzde, ostavoprimac ne moze pre

dati stvar на cuvaпje nekom drugoш licu. Ako to нёiпi odgovarace i za slucajnu propast ili ostecenje stvari (cl.

22:.1

Slobodюt Pcюvi(;,

щtv,

dclo, stl", 760.

715.

ZOO).

714. ZOO).

U sluёajevirna kad ј е predvideno da odgovara i za slucaпu propast Ш ostecenje stvari, ostavopriшac se moze osloboditi odgovomosti ako do kaze da Ьi stvar propala Ш Ьila ostecena i da је postupao и skladu sa ugo vorom (С!. 717. ZOO). (З) Vracanje stvari. Cuvanje stvari uvek ј е vremenski ograniёeno,

tako da, ро obavljenom ёuvanju, ostavoprirnac ima obavezu da stvar koja mu је poverena na cuvanje vrati ostavodavcн, bez oЬzira па to da Ji је on vlasnik stvari. Pri tome, ostavoprirnac ј е duzan da vrati onu istu stvar koju је primio па cuvaпje, zajedпo sa svirn p!odovima i koristima od stvari. Stvar se vraca и rokn odredenorn ugovorom, odnosno u roku koji proizlazi iz prirode posla. Ako rok nije пi odreden, ni odrediv, stvar se ima vratiti kad je ostavodavac zatrazi (с!. 7 1 8 . st. 1 . ZOO). Ostavodavac шоzе zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka trajanja ostave koj i je ugovorom odreden . U tom smislu se i predvida daje ostavoprimac duzan da vrati stvar ёim је ostavodavac zatra.Zi (с!. 718. st. 1 , ZOO), s tim sto је to pravilo rezervisaпo sarno za slucaj kad j e rok ugo voren iskljucivo u interesu ostavodavca (с!. 7 1 8 . st. 2. ZOO), kao sto je to slucaj kod ugovora о ostavi bez naknade. Ali, ako тоk trajanja ostave nije ugovoreп iskljucivo u interesu ostavodavca, kao sto је to slucaj kod ugo vora о ostavi koji је teretan, ostavodavac Ьi mogao da zahteva da mu se stvar vrati i pre isteka roka samo uz obavezu sпоsенја odgovomosti za ste tu koja је tiшe prouzrokovana ostavoprimcu.225 215

Slobodan PcгoviC, nav. dclo, �11 . 75К

210

PRIRUCNI К ZA PO!-ЛGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno cuva stvar odredeno vreme moze је vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako Ы sa moj stvari preti!a opasnost propasti Ш ostecenja ili ako Ьi mu njeno dalje cuvanje rnoglo prouzrokovati stetn (с!. 72 1 . st. 1 . ZOO). . . a svak1. od Kod ugovora о ostavi sa neodredeшm vremenom traJanJ ugovornika је ovlascen da otkaze ngovor о ostavi kad hoce, nz obavezu da to ne cini n nevreme. Takvo pravo ostavoprimca, iako se tesko moze ospo riti, ne potvrdnje i Zakon о oЬiigacionim odnosima, jer se samo kod be splatne ostave predvida da on moze odnstatl od ugovora tl svako doba, �z obavezu da ostavodavcn odredi primeren rok za preuzirnanJe stvaп ( cl. 721. st. 2. ZOO). Obaveze ostavodavca. - Ostavodavac ima obavezu samo kod ugo vora о ostavi koji је teretan. Medntim, posto u vezi sa izvrsenjem ugovora 0 ostavi ostavoprimac mo:lc steei izvesna prava prema ostavodavcu, ta njegova prava istovremeno su i obaveze za ostavodavca, (Ј) Isplata nagrade. - Ova obaveza postoji samo kod ngovora о osta vi koj i је teretan, tj. kod kojeg је navedena obaveza ostavodavca posebno ugovorena, Ш se, zbog toga sto se ostavoprimac bavi primanjem sr:'an na cuvanj e, pretpostavlja, Ш se mogla ocekivati s obzirom na okolnostr posla (cl. 720, ZOO). Nacin , vreшe i mesto isp!ate nagrade odreбuju se ugovorom. Ako vreme nije odreбeno ugovorom, niti se шоzе odrediti s obzirom na prirodu i cilj pos!a, pravilo је da se nagrada isplacnje posle obavljenog cuvarч a, odnosno ро prestankn ugovora, tJ prilikom preuzimanja slvar . Za mest� р!асапј а vazi dispozitivпo pravilo ро koj em је ostavodavac duzan rsplatltr nagradn u mestн u kome ostavoprimac ima preblva!iste, odnosno u mestu n kome ostavodavac ima svoje preblvaliste u vreme nastanka obaveze, ako se ta nagrada пе sastoji u пovctt, . (2) Naknada troskova i stete и vezi sa cuvanjem stvari. - Ostavopп mac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu naknadi troskove opra vdano ncinjene radi oёuvanja stvari, kao i stetn koju је imao zbog ostave (сС 7 1 9. ZOO).

�

4. Poseb ni slucajevi ostave Zakonoщ о oЬiigacioni111 odnosi!Тia pгcdvidaju sc i pojedini sluёajcvi ostave koji do� nekle odstнpaju ad njcnog osnovno,g vida.

а) Neprava ostava Ncprava ostava је takva ostava kod koje sc u ostavu duju zaшen1jive stvari s pravom ostavopгiшca da ih pot1·oSi i obavezom da vrati istu koliёinu stvari iste vrste (ёl. 722. ZOO).

P1·or. dr f)urde NikoliC: OBLIOACIONO

PRA VQ

Kod takve ostave sc na odnose ugovornika piimenjuju praviia ugovora о zајпш, а sa� шо se н pogJedu vrerneлa i mesta vraCanja primenjuju pravila ugovara о ostavi, ako ugova rnёi nisu Sto drugo odt·edШ u tош pogJedu.

Ь) Ostava u nuidi Ova ostava nastajc kada је stvar poverena u s!uCaju kakve nevoJjc (npr. poZara, zem ljotresa, pop1ave), tako daje ostavoprimac duZan da ёuva stvar sa poveCanoш paZnjoш (CI. 723. ZOO).

с) Ugostiteljska ostava То је poseban ugovor о ostaYi kod kojeg sc ugostiteJj sшatra ostavoprimcem u pog1c du stvari koje su gosti doneH sobom, odnosno predali ugostitcJju na ёuvanje .226 Ugovor о ugostite:Ijskoj ostavi najёeSCe se predvida i reguliSe kao jedan od posebnih sluёajeva ugovora о ostavi, Sto nije s luCaj i sa Zakonoтn о obligacioniш odnosima. U nјепш se: ugostitcljska ostava nc reguliSe u okviru poscbnih sluёajeva ostava, veC kao jcdan od dva posebna ug:ovoш о ostavi. NajznaCajniju odliku ugostitcJjske ostave predstavJja posebna odgovornost ugostire!ja, koja је pooStrena tt odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog ројша ostave. U tom smislu izriёito se predvida da se ugostiteU smatтa ostavoprimceш u poglcdu stvari koje su go sti doneli i odgovзrn za njihov nestanak iJi oSte6enje najviSe do iznosa urvrdenog роsеЬпјт pюpisom (ёЈ. 724. st. 1 . ZOO). Pri t:оше, smatra se da ova odgovornost ugostitelja postoji ј u sluCaju kad on nije kriv, tako da moZe da se �loЬodi ove odgovomosti samo ako su stvari propale iJi oSteCcne usled okolnosti koje se nisu mogle izbeCi Ш otkJoniti, usled nckog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili su oSteCene ponaSanjem samog gosta, Ш ponaSanjem lica koje је on doveo ili koja sн шu doSia u posctu (С!. 724. st. 2. ZOO). UgostiteJj dщ;ujc potpunu naknadu ako mu је gost predao stvar na Cuvanjc, kaa i ako је Stetџ nastala njegovoш krivicom Ш krivicom lica za koje on odgovara (ёЈ. 724. st 3. ZOO).

Glava deseta

UGOVOR О NALOGU

1 . Pojam, razgranicenje i karaktcristike ugovora о nalogu Ugovor о nalogu је takav ugovor kojim se jedna strana, Pojarn. koja se zove nalogoprimac, obavezuje da, na osnovu ovlasceнja koje do blja od druge strane, koj a se zove нalogodavac, i za njen raёun, preduzme odredene poslove, tiZ naknadu Ш bez nakпade, ako је tako ugovoreno Ш to proizlazi iz prirode шedusobnih odnosa (с!. 749. ZOO). Оsпоvпа odl ika ugovora о nalogu ogleda se u tome sto se na!ogopri mac obavezuje па preduzrnaпje odredenih poslova za racun nalogodavca. Pri tшne, nije Ьitno da li nalogoprimac pri izvrsenjn preuzetih poslova istupa u svoj e ime ili ti iше nalogodavca. Nebltno је, takode, da li se radi о -- - ---

:!Z
CJan 724, Zukona

о

oЫigacioпiщ оdпо�iша.

PR!RUCNIK ZA ?OLAGANJE PRAVOSUONOG ISPITA

212

pravniш ili taktickim poslovima, jer se nalogoprimac moze obavezati na predпzimanje kako pravnih poslova, tako i poslova i drugih radnji koje su fakticke prirode. Ugovor о rш 1ogu је jedan opSti ugovorni oЫik prufaлja usluga vez::шih za obav ljanje niza faktiCkih i pravnih posJo'vЋ za druga lica. Naime, kod svih ugovora о pruZзnju ustuga prvi i osnovni pravni akt је naiog lica ko1ne је ta usluga potтebna. Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajuCi ugovorni odnos, lj. ugovor о nalog u. s tiш Sto pravi1a koja su pro pisana za taj ugovoг imaj u opSti karaktcrjer se pritnenjuju i n a veti broj posebni h ugovora kojima se regн!iSe p1·uianjc poj cdi nih posebnih usJuga (npr. na ugovore о komisionu, trgo

vinskO!n zastupanjtl, posredovanju, otpremanju). S obzirom na to, odnos izrnedu ugovora о nalagu i drugih posebnih ugovora о prufunju razliCitih usluga је odnos opSteg i poseb� nog,:t27 Sto znaCi da se prvenstveno primenjuju pтavila tih posebnЉ ugovora, а tek ako tih pravila nеша, opSta pгavila ugovora о nalogu. RazgraniCenje. Ugovoroш о nalogtl se, kaa i ugovorom о punoшoCstvu preduzi шaju p oslovi zџ raёun d1'щ;:oga. Medutiш, 7д razJiku od ugo vora о nalogu koji ima za svoj predmet preduziшanje kako pravnih, tako i fakt1Ckih poslova, ugovor о punшnoCstvu ima za svoj pred шet preduzitnanjc sашо p1-avni h pos lova. Pored toga� na1ogoprimae pr edнziшa poslove za raёun naJogodavcэ., s tiш Sto Љ шоZе preduze.ti u iше nalogodavca, aii i u svoje ime, dok p uno юoCni k uvek preduziшa pravne poslove u ime vlastodavca. Ugovor о naJogu razlikuje se od ugovorn о delu ро karakteru posln koJi trcba da se obavi. Ugovor о delн odnosi se па faktiCkc radnje pos1enika i na postiznnje odredenog rezultata, dok se ugov or о nalogu odnosi na preduzimanje pravnih i fa ktiCkih radnj i za drogoga ,

.

.

Karakteristike. Ugovor о nalogu је konsensualan ugovor. Uz to, to је i nefoпnalaп ugovor, osim u sluёaju kad na osnovu ugovora о nalo gu treba preduzeti pravni posao za koji se zahteva odredena forma, jer tada нalogoprimac mora imati punomocje koje је izdato п toj istoj formi (с!. 90. ZOO), lJ zavisnosti od toga da li је nalogodavac duzan da plati naknadu za obavljeнi posao, ugovor о nalogu moze Ьiti teretan ili do brocin. Ukoliko је zakljucen kao teretan, ugovor о nalogtt је i pravi (uzajaпшi) dvostrani ugovor, jer se i nalogopriшac i пalogodavac uzajamпo obavezujп, tako da se izmedu пj ih vrsi uzaj amna razmeпa cinidЫ. Ali, ako је ugovor о nalogu zakljucen kao dobroein пgovor, on da је оп i jednostraпo obavezan, jer se samo nalogoprimac obavezuje da obavi odreden posao. Ugovor о nalogп uvek pretpostavlja jedan odnos poverenja izmedu nalogodavca i nalogoprimca, sto је sasvim razumljivo kada se iша н vidtt da nalogoprimac obavlja poslove za racun nalogoda vca. Zbog toga se ugovor о nalogu, ро pravilu, zakljucuj e s obzirom па licnost пgovornika (intuiiU personae), роsеЬпо s obzirom па svojstva i sposobпost пalogoprimca. -

::!.17

Bogdaп Loza, nav. dclo, �tr. i5K

Prof. dr Dordc NikoliC: OBLJGACIONO PRAVO

213

Uslovi z a zakljuёenje ugovora о nalogu Za zakljucenje ugovora о nalogu moraju Ыti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju za zakljucenje ugovora uopste. Ipak, izvesna preciziranja neophodna su u vezi sa poslovnom sposobnoscu nalogodavca i na!ogopri mca, ponudom za zakljucenje ugovora о nalogu, kao i u vezi sa Ыtnim ele шentima ugovora о nalogu, koji moraju Ыti obuhvaceni saglasnoscu volja ugovornika. 2.

а) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca

Zakljucenje ugovora о nalogu pretpostavlj a poslovnu sposobnost nalogodavca i nalogoprimca, sto zпaci da se opsta pravila о poslovnoj sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjпju i na ugovor о na logu. U svojstvu nalogodavca moze punovafuo da zakljuci ugovor о nalogu samo ono lice koje ima poslovnu sposobnost koja је neophodna za predu zimanje onog posla koji on poverava nalogoprimcu.228 Pravilo је, dakle, da nalogodavac moze preko nalogoprimca da preduzme sашо one poslove koje, inace, moze i sam da preduzme, i to pod istiш uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odredeni posao, ne шоzе taj posao preduzeti ni preko nalogoprimca. Na\ogoprimac moze Ьiti sarno potpuno poslovno sposobno !ice, je.r ugovor о nalogu ne spada u ugovore za koje se zakonom predvida da ih mogu samostalno zakljucivati i ograniceno poslovno sposobna lica. Ь) Ponuda za zakljucenje ugovora о nalogu

Na punпdu za zakljucenje ugovora о nalogu primenjuju se, nacelno, opsta pravila о ponпdi za zakljucenje ugovora, uz jedno odstupanje od tih pravila koje se odnosi na slucaj kad se ponuda za zakUucenje tog ugovora upucuje licu koje se bavi vrsenjem tudih poslova kao zanimanjem Ш se ja vno nudi za vrsenje tih poslova. U tom slпcaju se, za razliku od opstih pra vi!a, propisuje duznost navedenih lica da odgovore na ponudu koja i m је upucena. U tom smislн posebno se potencira da sп ona duZ:na, ako nece da prihvate ponudu, da о tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, s tiш sto povreda te duznosti povlaci njihovu odgovornost za stetu kојп Ьi ova pre trpela zbog toga (cl. 750. ZOO). 22N

Bogdan Loza, лаv. dclo, s!r.

162.

214

PRIRUCNIK ZЛ POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

с) Bitni elementi Ugovor о nalogu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika о poslu koji se nalogopriшac obavezuje da preduzme za racun nalogodavca, tako da se posao nalogoprimca javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga, u slucaju kad nije zak�ucen kao dobrocin ugovor, kod ugovo ra о nalogu se uvek javlja i naknada koja se nalogoprimcu isplacuje za njegov trud. S obzirom na to, bitni elementi ugovora о nalogu su: posao nalogoprimca i naknada za izvrsenje posla. 229 Posao nalogoprimca. Posao koji se nalogoprimac ovlascuje i oba vezuje da preduzme za racun nalogodavca nije, ро svom karakteru, zako nom роsеЬпо opredeljen (с!. 749. st. 1 . ZOO), tako da to mo:Ze Ьiti kako pravni, tako i neki fakticki posao. Nacelno se svi poslovi mogu predпzeti preko drugog, odnosno mogu Ьiti predшet ugovora о nalogu. Izuzetak predstavljaj u samo oni poslovi koji se prema svojoj prirodi ili odredbama zakona ne mogu preduzimati preko drugog lica. U svakom sfuCaju, а u :skiadu sa opStiш prav Шma, posao ёiје se izvrSenje povet"ava

na logopПшcu 111ora Ы ti odredcn (б!. 749. st. 1 . ZOO), s tiш Sto to шоZе Ьiti j edan ili vi Se poslova, iste ili razliC i te vrste. Uz to, posao шощ Ьiti moguC i d ozvo ljen. U pitanj u је obj ektivna moguCnost posl aj er u sluCaju kad је pred uzi ma nje posla od poCetka objektivno nemoguCe, ugovoт о nalogu ne Ы iшао nikakav smi sao. S d ruge strэne, ukoliko је posao ned ozvo lj eл , tj. protivan prinudniш prop i si шa, j avn oш por�tku ill dobrim оЬiСајiша, ugo� vor о nalogu Ьiо Ьi niStav, tako da nalogopriшac ne Ьi Ыо d uta n da posao obavi.

Naknada za izvrscnje posla. - Naknada za izvгSenje posla javlja se kao Ьitan element ugovora о nalogu koji ј е teretan, s tim sto se pretposta vlja, cak i kad naknada nije predvidena,пo da је ugovor о nalogu zakljucen kao teretan ugovor. Takav zak�uёak nedvosmisleno proizlazi iz odredbc kojom se propisuje da nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osiш ako је drugaёije ugovoreno ili proizilazi i z prirode medusobnog odnosa (с!. 749. st. З. ZOO}. Kod teretnog ugovora о nalogu nalogodavac duguje nalogoprimcu isplatu naknade, koja predstavlja protivvrednost za trud koji је nalogopri· тас ulozio oko preduziшanja posla. Ona se najcesce sastoji u novcu, ali se moze sastojati i u nekoj drugoj imoviпskoj vrednosti (npr. u predaji u svoj i вu neke stvari ili u prenosu nekog prenosivog prava}. Hfi Ljub l�a MiloiicviC, nav. dclo, str. 370; Bogdao Lou, nav. dclo, ;;tr, l б l ; S lavko Сю·lС, Komc11tar Zakona о oЫ igacioнiш odнosima, Il, J cd»ktori: Borisl
РгоF. JL· Dorilc NikuliC; OBLIGACIONO PRAVO

Naknada

zu

obavJjrюjc posJa

215

treba da ј е odredcna i l i odre(Hva, objcktivno шoguCa i

dozvoljcлa.

N�knad� sc najCcSCe sporazшnno od red нj e s<нnim ugovorom, s tiш Sto ugovorom predvidena naknnda шоZс Ыti prec1zno odredena (npr. u jednoш u naprcd odredenorп fik

iznosu iJi u zы v isn osti od vrednosl:i obav ljcnog pos la, odnosno vreшena njego vog Ш se ugovoroш mogu predvideti samo okolnosti na osnovu kojih sc naknada moZe kasnije odrediti, Porcd toga. odred1vanje naknade ugovoroш mofe- Ьiti povcгeno i odredenoш tгеёсш licu. U poj ed in im s lш5:ajevi ma naknada је unapred propisana, tj. odredena prinud ni ш. propisoш Ш obaveznom tarifom, Sto sc оЫ ёnо Cini u ол i ш sluCajcvima u kojiшa se u ulozi naJogopriшca pojavljuje lice koje se u v1du zan i 1nanja bavi obavijanjeш tudih pos:lova. Medutiш, џ slt•Caju kad naknada nije ni odтedena, п! odt·edljiva. а nije ugovoreno besplatno ob av lj anje pos:la, niti bespla tno obavljanje posla proizi!azi iz prirode medusobnog odnosa ugovornika1 uzima se da su ugovomki imali u vidu tюbiCajenu naknпdtl, а ::1ko о totne nеша оЫёаја, onda prav iCnu naknado (ё1. 76 1 . ZOO). Naknada se !hОЈЋ sastajati u predaji neCega Sto ј е objektivno шoguCe i dopнSreno, tako da odredЬa о naknadi neC.e pro izvodi ti pravno dcjstvo ako se rшknada sas roj i u predaji ncke: stvari C�i је promet zabranjen Ш је ispunjenj e naknade objektivno ncmoguCe. Ni odrcdba о naknadi kojo1 1 se predv ida vеёа naknada od prop isane, kao nedozvofjena, neCe proizvoditi pravno dcjstvo, tako da ni v Jastodavac ne Ьi blo du:i�n da i spJati vi§e od propi sane naknade. Oz navedene opste odlike, naknada za obavljanje posla treba da Ьпdе snom

oba vlj nnjc)

i srazmerna ti odвosu na ulozeпi tшd nalogoprirnca. Ako је ugovorena naknada п oёjglcdвoj nesrazmeri sa uciнjeпim uslugama, nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva вјеnо sшanjenje (cl. 762. st. З . ZOO). З. Dejstvo ugovora о

nalogu Ugovor о nalogu uvek pretpostavlja odredeпe obaveze na starani na logoprimca. Ali, s obziroш da se, ро pravilu, zakljucuje kao teretan ugo vor, koj i је istovremeno i dvostrano obavezan, нgovorom о nalogt1 stvara se i нzајашна obaveza na strani nalogodavca. S obziroш ва to, dejstvo нgovora о nalogн ogleda se п obavezaшa koje iz tog нgovora пastaju kako za nalogopriшca, tako ј za пalogodavca. Pored toga, пalogopriшcu se, radi obezbedenja пjegovih potraziYanja iz нgovora о nalogн, priznaj e zakon sko p1·avo zaloge па stvariшa i novcu nalogodavca. Obaveze nalogoprimca. Osnovna obaveza nalogoprimca ј е da i zvrsi posao Шi koji se ugovoroш о nalogu obavezao. Pored toga, а kao nјепе dopune, nalogoprimac iша ј obavezп da nalogodavcп polozi racu n н vezi sa obavljeпiш posloш, kao i da nш nadoknadi stetн koju mџ је u vezi sa izvrsenjeш posla proнzrokovao. lJ slнcaju kad је vrseпje nekog posla istim nalogoщ povereno nekoli cini вalogopriшaca da ga zajedпicki vrse, oni odgovarajt1 soljdanю za obaveze iz !og naloga, ako sto drugo пјје ugovoreno (ёl. 757. ZOO}. Ali,

216

PRIRUtNJK ZA POI,AGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

ako на!оgор1·iшсiша nije нa!ozcno da posao vrse zajedпicki, nj ihova soli

izv!Senje posl a

poveri o drugorne i и slucajeviшa kad n a to п iје bio ov _ J_ nu propast lascen, na logopri mac odgo vara za rad zaшent_ ka, kao 1 za sluca i1i ostecenj e stvari koji Ьi se dogodi li kod zarnenika (ёl. 753. st. 4. ZOO). U slucaju kad dode do zarneпe nalogopriшca, tj .. kad nal ogopriш ac izvrsenje pos !a poveri dn1goшe, n ezav isпo od toga da 11 n a to Ью !1! Ьiо ovlascen, пal ogodavac mo ze zahtevati n eposredn o od zameшka izvr seпje posla (ё!. 753. st. 5. ZOO). (2) Obaveza polaganja raёuna i podno!fenja izve!ftaja. - Nalogopri � mac је нvek duzan da о izvrsenom poslu po!oz1 racun n alogodav cu, kao 1 da rnu preda sve sto је priшio u njegovo irne ро osnovu obavljenog pos!a (с!. 754. ZOO). . . . Ako је щ;оvоrош tako prcdvideno ili priroda p sla t zaht.ev . n Jo opr1mac ЈС du�n

daгna odgovorп o st се postoj at i samo ako је ugovorena _2з 1

(/) Obaveza izvrsenja posla. - Nalogoprimac је obavezan da izvrsi tj. u svemu onako kako је to ugovorom pre dvideпo . То, pre svega, znaci da na logopri mac duzan da i zvrsi posao u granicama d oЬije nog ov! ascenj a, prema pri m!jen iш uputstvima i sa paZпjorn d obro g pri vred11i ka, оdпоsпо dobrog dшnaciпa. Pored toga, pri izvrseпj11 posla on u svemu i u svakorn s lucaju treba da pazi па iпterese na! o god avca i da se njiшa stalнo rukovodi (с!. 75 1 . st. 1 . ZOO). posao u skladu sa ugovorom ,

је

N.afogoprimac је du7..an da izvrSi posao pгerna priшljenim uputstvima1 s tim S:to od doЫjenog uputstva nalogop1iшзc mo:Ze odstupiti samo uz saglasnost nalogodavca, .а kad zbog kшtkoCe vrcшena Ш iz nekog drug:og uzroku nije u пюguCnosti da traZi sagJasnost nalogodavcn, on mo:le odstнpiti od dobljenog uputstva samo ako је ро proceni svЉ okol nosti, щоgао osnovano sшatrati da to zahtevaju naiogodavёevi intercsi (ёi. 752. st. 1 . ZOO), Ukoliko neovlaSCeno odstupi od doЪijenog uputstva, лalogopriшac s e ne.Ce s1щ1trati za naJogopriшca, vcC za poslovodu bez лaloga,zз2 izuzcv ako naJogodavac naknadno odobri ono S:to је uщdio (ёЈ. 752. sL. 2. ZOO). Nasuprot tome, u sluCaju kad sшatra da Ы izvrSenje posla ро doЬijeniш uputstvima Ыlо od Stete za nalogod,avca. na1ogopriinac ne Ьi s.шео da postupi ро takvoш 1.1putstvu, џеС је duZan da na to skreпe paZnju naiogodavca i da traZi njegova nova uputstva (ёl. 75 f. st. 2. ZOO).

Ako nalogodav ac nije dao odredena uputstva о pos!u koj i treba obavi

ti, to пе zнaci da

је

na l ogoprimac роtрнпо slobodan п obav!j anjн preuze

tog posl a , j er је duzaп d a se pri

izvrsenju pos!a koji шu је povereп rukovo di interesiщa nal ogod a vca i da postupa sa paznjom dobrog privrcdпika, odrюsno d obrog domaciпa, а ako је na!og bez naknade, kako Ьi u istim okolпostiшa postupio п sopstveпoj stv ar i (cl. 75 1 . st. 3 . ZOO). Ugovor о пa l ogu se, ро pravilu, zakljucпj e s obziroш na licпost ugo von1ika (intuitu persanae), роsеЬпо s obzi roш na svojstva i sposobnosti пalogoprirnca. Iz toga proizlazi da је nalogopri шac dнzап da izvrsi posao Ыпо (с!. 753. st. ! . ZOO). Izvrseпje posl a оп rnoze poveriti dгngome (zа шенikп, sпpstitпtu) sашо ako пш је nalogodavac to dozvol io, kao i ak o је na to Ьiо рriп ш1 еп okolnostiшa (С!. 753. st. 2 . ZOO). U tim sluc aj evirna nalogoprimac od govara samo za izbor zaшeпi ka (culpa in eligendo) i za uputstva !соја пш је dao (culpa in instruendo ) . Medutim, ukoliko је Bogdaп Lou, Щ1\1. dc!o, �н·. 164. SJa�.-·ko СиiС, !Ш\'. dclo, str. 234 235, smt�tпt da Се n.aJogopriшac inшll u!ogu posJovodc Ьсz 11U IOg<1 SЈН110 иkо �с rndi о posloviшa koji :;:u ЬШ nн2ni i kor!J.щi ztt nнlogodovea. Tukvc posJO\'C nalogodavнc је dul
217

Pruf. tl1· Don1c NikoJiC: OBLIGACIONO PRAVO

Је

1

1 i

�

ј

•:•Је

? � : � � da podnosi izveStaje о stanj u po:l ova i da po laZe rnc_tшe 1 �- tok� IZ\IfSfШJa �osla, s � ш sto _ _ _ _ ugovorom шogu ЬШ pп�?vн1ent 1 vremensk1 perIOd; u koj tшa ! е -?alogopr1 �3c duzan da _ , . _ podnosi izvc:Staje о toku 1zvrSenJa pos1n {tzv. penodtcno pod?osenJe JzveStaja�. U svak0111 sluCaju, nalogodavnc uvek ima pravo da zahteva od nalogopпmca da ga obavesf.:lva о toku jzvrSenja posla, Sto znaёi dn је nalogopгimuc duZan d a па znhtev �alogodavca podnese izveStaj о stanju poslova i da poJoZi raCu � i �re odrede?og vreш�na (cl. 755. Z�O!, . _ Natogoprimac se u odnosu щ1 stvaп kOJeJC u vezt sa obavljanJern r.osla pn �n1o 7.а � _ logodavca pojavJjuje kao ostavopriшac, tnko da ner:' a pravo da se nJ1m? konstt. On Је _ _ duZan da tc stvari preda vlastodavc.u ро isteku roka kOJI ЈС ugovoroш predv1den, .а �k � ugo� voroш za to n1je predviden poscЬan rok, bez odugovln�e �ja (�Ј. ?54. ZOO). U sJucaJU k �d . se naJogopriпшc 7.а svoje potrebe sluZi� novce1n koJt )С pr:m1<: za n�l.ogodavca, on ЈС . duZan da plati kamatu ро najviSoj dozv?:lJc_�oj ugovornOJ stopi, rac�Ш1JUC1 od .dana upotrc be, dok је nn ostali dнgovani novac koJ I ШЈС predao _па vreшe, duzan da platt zateznu ka matu, r{'tClJnдjџCi od dana kada gaje Ьiо du:ian prcdatr (Cl. 756. ZOOf.

.

(З) Naknada .§tete nalagodavcu. Obaveza пa logopпmca da. пadokna�1 stetн nalogodavcu javlja se kao posledica пjegove odgovomostt zbog пш sрuпјенја obaveza koj e је preuzeo ugovorom о nalogн. Najcesce se radi о odgovomosti пa!ogop riшca za stetu kојп пalogodavcu prouzrokнje preko raceпjem doЬijeпih ovlasceoja, neprid1iavanjeш do Ьijeni h uputstava, ne pazljivim postupanjem, poveravanjem i zv rsenja p ravnog pos la nep odob nom t1·eeem licн, kao i obavljanj ern pravn ih pos!ova i ро prestaнlш naloga. Obaveze nalogodavca. - Ugovor о n al ogu se najёesce zakljпёuj e kao teretan u govor . lJ tош sl uёaju on је i pravi (uzajaшni) dvostrani ugovor, sto zпaci da rada i obavezu nalogodavca da n a logo primcн is plati naknadu za trнd oko o bavljaпja posl a. Pored toga, nalogodavac snosi i troskov c koji se javUaju u vezi sa preduzimanj em pravnog posla, kao i steiLl kојп pri tоше aal ogopri шa c pretrpi. . О slнcaju kad veCi broj lica па оыюvн i st og u govora о nal ogн роvеп па!оgорriшсн izvrseпje zajedni ckog naloga, опi 11 odgovarajн solidanю za ispuпjeпje svojih obaveza iz нgovora о нalogu (ё!. 764. ZOO). -·

PRJRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

218

(1) Obaveza nalmade troskova.

S obzirom da se posao zaklj ucuje za suosi troskove !соје nalogopгi mac iша oko preduzimanja posla koji шuје poveren (cl. 759. st. 1 . ZOO). Smatra se da se ova oЬaveza 11al ogodavca podrazuшeva uvek kad se u vezi sa preduzi manjem posla poj ave troskovi, nezavisпo od toga da li је ugovor о nalogu zakUuceп sa naknadoш ili bez naknade. Pored toga, пalogodavac је duzaп da sпosi troskove !соје је nalogoprimac imao oko preduzimaпja posla cak i п slucaj н kad delatвost n alogoprimca ntie dovela do p ostizanja rezu!tata koji se ocekivao , pod us lovom da је nalogoprimac u svemu postupao u sk ladu sa ugovorom. U tom sшislu se i izriCito propis uje da је nalogodavac duzan da nalogopriшcu nadolшad i sve potreb пe troskove "cak i ako nj egov trud bez njegove krivice nij e iшао uspeha" (ёl. 759. st. 1 . ZOO). Nдknada troSkova odnosi se na sve "роtпЉnе troSkove" koje j e nalogopri шac uCinio -

racun пalogodavca, logiёno ј е da on

u vezi sa pгeduzi11anjem posla (CI. 759. st. 1 . ZOO), s tlm Sto se takviш smatraju svi nuZni i korisni troSkovu.п Uz naknadu troSkova, nalogodav.ac duguje nalo gopri шcu i kamatt1 od dana kad su troSkov1 uёlnjenl (CI. 759. st. Ј . ZOO). Nalogodavac 1noZ.o Ыti os:Joboden obaveze snoSenja troSkova 11 sluCaj u kadjc tako LJgo voroш predvideno, kao i u sluCaju kad su troSkovi oko p1·eduziшanj<1 posJa veC llraCtLnati u naknadu kојџ је nalogodavac obavezan da isplati na!ogoprimcu za njegov tгud.2J4 U vezi sa оЪаvсzош snoSenja troS:kova је u duZnost na}ogodavca da ·nalogoprimcu, kad ovaj to zaћteva, da predujщn, tj. tzvesnu s\o·otu novca za prcdvidene jzdatke (Ct. 758. ZOO). PoJazi se od toga da nalogopt ima<:c nije duian da kreditira nalogodavca, tako da do� Ьiјаnјеш predujшa naJogopriшac stiCe поvёаnа sredstva za podшirenje troSkova koje Се iшati oko predџziшэnja posla koji щu је poveren. 1 ovu. obaveza nalogodavca se podrazu meva, tako da nalogopri1itac, uko!iko nalogodavac ne ispuoi avu obaveztJ, odnosno uko� liko mu n e ispJati pred ujat111 mote odustati od ugovora.

(2) Obaveza isplate naknade. - Obaveza пalogodavca da пalogopri mcu isplati naknadu za njegov tn1d oko obav lj anj a posla postoji uvek kad nije drugac ije нgovoreno ili drugacije ne proi zlazi iz prirode шedusobnog odпosa (ёl. 749. st. З . ZOO). U vezi sa oЬiikoш i visinom паkваdе, mero davпo је опо sto је ugovoreвo. Ako ugovoroш to pitaпje пiје regнlisano, nal ogodavac dпguje naknadu u поЬiсајеnој visini, а ako о tome пеша oblcaja, опdа pravicпп nakпadu (cl. 761. ZOO). Nalogo davac је duZ:an da nalogopri mcu isplati nakпadu kad ovaj pre duzшe posao koj i шu је povereп, bez obzira ва to da li је preduzetiш po slom ostvareп i c ilj radi koj eg se оп preduzima. Ako ј е пalogoprimac bez svoje krivice sапю delimicno obavio posao, оп ima pravo sашо па sraz menJi deo паkпаdе (с!. 762. st. 2. ZOO). Sluvko Сю·iС, ш1v. d<:c[o, �tr. 241; Bogd:ш Loza, пav. dclo, slr. tбi'i�t67. S!avko C(!t iC, щ1.v. dclo, str. 240, �1наtнэ da !Ш t·ciijski o::k ovi kojc је нalogoprimac imao в s:votn rcdovпoш posJo"'<шju uп1Сuшнi н шtkпadu zи obavljanjc posla tako da ш k1 du takviћ 1t"OSkovu лиlogopгimac nета pl"'dVO da Z
Prof. Jr !)оrЏс Nikoli6o OBLIOACIONO

PRAVO

Nakвada s e isplacuj e u vreme koj e ј е ugovoroш predvideno. Uko odreden rok za isplatп naknade, пalo go (lav ac је dпzan da пalogoprimcп isplati naknadu ро obavljeпom poslu (ё!. 762. st. liko пgovorom nije 1 . ZOO).

Nalo go davcu se prizпaje pravo da za!Jteva sшanjenje ugovoreпe nak вade, пkoliko је опа u ocigledпoj nesrazmeri sa u Cinj enim uslugama (с!. 762. st. З. ZOO). (З) Obaveza naknade §tete. - Nalogodavac је dнzan da nalogopriшcu пadokвadi stetп koju је ovaj pretrpeo u obavljanju posla, s tiш sto је ova obaveza nalogodavca ograп iceпa samo па slu caj kad nalogopri mac nave denu stetu pretrpi bez svoj e krivice (cl. 760. ZOO). Ona se smatra proprat пoш posledicoш korisnЉ efekata delatnosti пa logoprimca na osnovu ugo vora о na lo gu а za racuп nalogodavca.2J5 !васе, ova obaveza пalogo davca postoji nezavi sno od toga da li је ugovor о nalogu zakljuceп kao teretan ili kao do broc iп ugov or Zakonsko p rayo zaloge. - U vczi sa nalogodavCevi ш оЬаvе-шша, а radi obez

bedenj.:� isplate naknade i tmSkova. nalogoprimcu se zakonoш priznaj e pravo zaloge na po kretniш stvarJma rш1ogodavca kojc је doblo ро osnovu ugovoтa о nз!ogu, kao i na novёanim iznosiшa koje је naplatio za raCun naiogodavca (CI. 763. ZOO). Ovo pravo po s toji sanю onda kada шtlogopriшac iша drZavinu ili kada шоZе da raspola:Ze sa oalogo� davёeviш pokretnim stvt1тiшa Ш svotom novca. Pored tоь>э, neophodan је i koneksitet,2J6

tj. da potraZivanja nalogopriшca potiCu 1z istog ugovorn о naJogu na osnovu kojcg је on doSao do dctavine nfllogodavCevih pokretnih stvari ili do odredene svote novca kaj u је naplatio za rаёtю tшlogo
4. Prestanak ugovora о nalogu

U skladu sa op stiш pravi! ima, i ugovor о nalogu prestaje pro teko ш vremeпa koje је пgovoroш odredeno kao vreшe nj egovog trajaпja, kao i pre dнziшanjem od11osno i zvгSenjeш posla od strane na]ogoprimca. Medutim, s obziroш da se ugovor о nalogu 11aj ces6e zakUuёuje s obziroш па licnost нgovo mika, odпosno njihovo uzajamпo poverenje, priznaje se i n alogodavcu i nalogopriшcu pravo da jedпostrano raskinu ugovor о пalo gu odustankoш od ugovora Ш otkazom nalo ga. Iz i s tog ra zloga i smrt пgo vo rn i ka, оdпоsпо prestaпak pravnog lica dovodi do prestanka naloga. Po red toga, ugovor о nalogн prestaje i п sluёaju liseпja poslovпe sposobno sti, оdпоsпо stecaja пal ogodavc a ili nalogoprimca .

:т

214

tг

.

t ш

219

:вs :::џ,

S l a ko СитiС, ш1v. dclo, :.it', 242. Sla\'ko CariC. ннv, d lo, �1r, 245; Bogdan Loza, nav. dclo, �lr. 168.

v

c

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

220

а) Odustanak od ugovora Pravilo је da пa!ogodavac шоzе ро svojoj volji, tj . ttvek i bez obzira па razloge,237 odustati od ugovora (cl. 765. st. 1 . ZOO}. Pravo na odusta nak od ugovora ostvanlje se jednostranoш izjavoш volje nalogodavca, koja шоrа Ьiti saopstena nalogoprimcu na siguran naCin. Odustanak se moze ostvariti ne samo izricitoш izjavom, vec i konkludentuoш radпjom (прr. izvгSenjem posla od strane samog nalogodavca). Pravo nalogodavca da odustane od ttgovora ne ostvaruje se iskljucivo na teret nalogoprimca, vec se, ako se radi о ugovoru u kome nalogopritncu pripada naknada za пjegov trud, vodi racuna о tome da l i su za odustanak od ugovora postojali osпovani razlozi. U slucaju kad za odustanak o d ugo vora nije Ьilo osnovanih razloga, nalogodavac је duzan da isplati nalogo primcu odgovarajuci deo naknade, kao i da mu пadoknadi stettt koju је pretrpeo odнstaпkoш od ugovora (cl. 765. st. 2. ZOO}. Ali, ako su za odu staпak od нgovora postoja li osnovani razlozi, posebno ako је odustanak od ugovora пalogopriшac prouzrokovao svojiш postupciшa, onda оп snosi sve stetne posledice odustaпka od ugovora. 238 Ь) Otkaz naloga

l'ravilo је da i пalogopriшac moze da, ро svojoj voUi, tj. bez obzira па razloge, otkaze nalog. Pravo otkazivaпja је jednostrana izjava volje nalo gopriшca, koja шоrа Ьiti saopstena пalogodavcu, s tiш sto se moze dati па Ьilo koji n aёin tj. bez posebne fonne. Otkazivanje пaloga шоzе se izvrsiti u s vako vreшe, samo пе п nevre шe (С!. 766. st. 1 . ZOO), tj. u uslovima kad je ocigledno da bi time пalogo davcu Ьila prouzrokovana steta (npr. u vreшe kad nalogodavac nije u шo gucпosti da sаш пastavi posao koji је na!ogoprimac zapoceo, niti da паdе drugo lice koje Ьi шoglo da рrепzше пastavlj anje posla). S obziroш na to, otkaz naloga п пevreme dovodi do odgovomosti nalogoprimca za svu ste tu koju zbog otkaza naloga pretrpi пalogodavac, s tiш sto se пalogopritnac moze osloboditi ove odgovoшosti ako dokaze da su za otkaz naloga п пе vrеше postojali osnovani razlozi (с\. cl. 766. st. 2. ZOO). N alogopriшac је duzan da i posle otkaza prodttzi poslove koji не trpe odlagaпje, dok aalogodavac ne bude u шogucпosti da prettzшe brigu о nji ma (cl. 766. st. З . ZOO). ,

:т

L.jubi'i:» Mi!o�c\•!C, шiV. dclo, stJ'. 372; Slavko Cat'iC, паv, dclo, Ntc 247; Bogdan Lozз, Ш!\'.

dclo, xtc 169, 1)1\ Sluvko Ct u lakvim situucijurnu. Z:Uilicva da 1шlogopt'i1nш.: iшu рtЋ\'0 щt щtknadu potrcbлih, ш.йtiћ i koris:oЉ troSkova od naJogoda\'Ca.

1 1

1

Prof. dr Durde Nik<1HC: OBLIOACIONO PRAVO Prestanak ugovora u slucaju otkazivanja пaloga nastupa tt trenutku kad је na!ogodavcu otkaz saopsten.

с) Sm!·tftzickog. odnosno p1·estanak pravnog lica llgovor о пalogu se zakljucuje s obziroш n a !icnost i sposobnost пalo goprimca, tako da prestaj e njegovoщ smrcu (cl. 767. st. Ј . ZOO). Nalogo primcevi nasledпici su duzni da о njegovoj smrti sto pre obaveste nalogo davca i da preduzшu sta је potrebпo za zastitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu о njiшa (с!. 767. st. 2. ZOO}. Smrcu nalogodavca ugovor о nalogu, ро pravilu, ne prestaje. Medtttiш, i zbog smrti nalogodavca ttgovor о пalogu mow prestati ako је tako ugovoreno ili ako se nalogopriшac primio naloga s obziroш na svoje licne odnose sa nalogodavcem (cl. 767. st. З . ZOO). U slucaju kad ugovor о nalogu prestaje sшrcu nalogodavca, nalogoprimac је duzan da produzi poverene poslove, ako Ь i inace nastupila stcta za naslednike, dok ovi ne budu u mogucnosti da sami preuzrnu brigu о njiшa (с\. 767. st. 4. ZOO}. Ako ј е nalogodavac Ш nalogoprimac neko pravno lice, ugovor о na logп prestaj e kad to lice prestane da postoji (cl. 767. st. 5. ZOO). U slucaju kad пalogodavac ttmre Ш prestane da postoji, ugovor о na logtt prestaje п casu kad nalogoprimac sazna za dogadaj zbog koga pre staje ugovoг о пalogu (с\. 769. st. Ј . ZOO). d) ЈЉепје poslovne sposobnosti, odnosno stecaj

l.Jgovor о nalogu prestaje kad пa\ogodavac Ш nalogoprimac bude роtршю Ш deli шicno lisen poslovne sposobosti, odnosпo kad пalogoda

vac ili nalogopriшac padne pod stecaj (с!. 768. ZOO). U slнcajtt kad је nalogodavac liseп poslovпe sposobnosti ili је рао pod stecaj , нgovor о пalogu prestaje u саsп kad је nalogoprimac saznao za dogadaj zbog koga prestaje ugovor о пalogu (СЈ. 769. st. \ . ZOO). Glava jedanaesta

1.

UGOVOR О PUNOMOCSTVU

Pojam, razgraniёcnjc i pravnc osoЬine ugovora о punomocstvu

Pojam. Hgovor о punomocstvu je takav ugovor kojim se jedna stra пa, koja se zove punomocnik, obavezнje da, па osnovu ovlasceпja koje doЬija od dпtge strane, koja se zove vlastodavac, i u njeno iше (i za njen ractш), preduzrnc odredeпe pra\'ne poslove, нz nakпadu ili bez nakпade.

222

PRIRUCN!K ZA POLAGANJ!i PRAVOSUDNOG ISPJТA

Ugovor о

puno шocstvu karakterise, pre svega, to sto posao koji se pu пoшocnik obavez Ltj e da prcduzme, ро svojoj prirodj, пјје fakticki (mate rijalпi), vec pravпi posao (прr. zak lj uceпj e пekog ugovora , zastupaпj e pred sнdom). Uz to, punomocпik se obavezнj e da pravni posao preduzme u iше vlastodavca, sto zпaci da se p ravna dejstva preduzetog pravпog po sla ostvarпj u neposredпo i samo za vlastodavca, tj. da se svi imovinskj efekti tog posla ostvaruj u u vlastodavcevoj iшoviпj, Iz tako odredc:nog ројша ugovora о punomoCstvu proizlazi d a је on sашо jedan od шogu6ill obHk:a zastupanja.2З9 Nai1ne, pored zakona, opSteg akta p!'t!Vnog lica 1 akta nad Ieinog orgt�.na, ugovor о punoшoCstvu ј е osnov nastanka ovla.
Zakon

о oЬ!igacioni m odnosima reguШJe ugovor о punomocstvu deli о zastupanju,Z4J а del iшictю odredbama нgovo ra о nalogu,242 koji је osnovnj ugovor i za neke druge ugovore kojj su se iz njega razvili. I ugovor о pнnomocstvu је posebna vrsta ugovora о nalogu, s tim sto је to јеdап vid neposredпog zastupnistva, kod koga se pravпi po slovi preduzimajн u ime (i za racпn) vla stodavca, tako da d eluj п neposred no prema пјеnш. Оп se i shvata kao ugovor kojj је i zved en , оdпоsпо obuhvacen ugovorom о nalogu. 24З micno opst!ш odredbaшa

Ugovor о puno!noCs.tvн moZe iшati razliёitu sadrZinu i шоZе se odnos. i ti na Ьilo koja licu, Zbog toga posroj i potreba d3 sc џ pojcdinitn sluёajeviшa ovaj ug-ovor i p osebno regu liSe, tako da, porcd opStih noпni koje sadnl Zakon о oЬiigacioniш odnosima, postojc i ро� sebnc norme koje sc odnose samo na pojcdinc vrste ugovoгa о punoшoCstvu. Tako је odre dbaшa Zakonn о pamiCnom postupku regнlisano zastupanje ргеd sudovima (tzv. parniёno punoшoCje), odredbaшa Zakona о advokaturi regu lis::шo је 7.дstupanj e od strane a dvokata kao punoшoCnika, dok је odredЬaшa Zakonn о di'UStviшa regulisan poscban oЬiik trgov i n skog zastupn iStva � prok ura. RazgraniCenjc. Ugovoroш о punotнoCstvu se. kao i ugovoroш о na!ogu, p reduzi шaju poslov i za raCun dt џgoga, Mcdutiш. za rnzlikџ od ugovora о nalogu koji iша za svoj predшet kako preduziшanjc p1-avл ih. tako i prcd uzi manj c faktiёkih poslova, ugovor о pu noшoCstvu iша za predшet preduz1manje prnvnih posloYa. Pored toga, punoшoCnik predн ziшa pravnc poslove u im� vJastodavca, dok nalogopri шac predнziшa poslove za raCun na logodavca. s tim Sto ih шоZе p red uzeti u i пtc nalogodavca, а Ј\ i u svoj e ime. Ugovor о pнnomoCstvu razlikuje s.e i od ugovora о delu, pre svega, ро tоше Sto ima za predюet obavljanjc odreбenЉ pravnih poslova, а ugovor о deJu obavljanje ЉktiCkih ро-

Pru[ Ј1· flurd� NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

223

slova. Pored togo., ugovor о punoшoCstvu moZe blti dobrot'Sin ili teretan, dok је ugovor о

del н ovek teretan_

Pravnc osoblne. Pravпe osoblпe ttgovora о punomo cstvu identjcne osoblпama ugovora о nalogtt, tako da ј za ugovor о puпo nюcstvu vazj skoro sve sto vazi i za ugovor о nalogtt. S obzi rom na to, ugovor о pппomocstvu је konsensualan, пefomtalan, teretaп Ш dobrocin, dvostrano obavezan, ako је teretaп, оdпоsпо jednostrano obavezan, ako је dobrociп, ј нgovor koji se zakljucuje s obzirom па licnost ugovomika (in tuitu personae), роsеЬпо s obzirom na svojstva i sposobпost puno su

sa pt-avnim

пюcnika.

Medutiш, iako је, ро pravilu, neforшalan1 u pojedlnim sluёajevima ugovor о puno шoCstvu pop-rima foппalan karakter. То је sluCaj sa ugovorom о trgovinskom zastu panju,2<14 za Cije zak U uёenj e se zakonom zahteva pisшena forma. S druge strane, u pajedi nim s l uёaj cv1шa је роsеЬла fonna propisana za punomoCje, kao Sto је to s luCaj sa pнno moC:jem za zakljuCenje brakэ)!45 kao i pamiCni m punomo6jem,241i aJi se na osnovu for111e koja је proplsana za punoшoCje zakljuCuje d a 1 ugovor о punoшoCstvu na ёЈјој ј е podlozi punoшoCje dato dobija foгm.alan karakt:er.247 1 u s l uCaju kad punoшoCnlk u ime v!astoda vcn zakljuCuje neki foпna1an ugovor, нgovor о punшnoC. tvu doЬija fonnalan karakter1 јег se propisuj e da forшa koj a је zakonoш propisana za neki ugovor Ш koji drugi pravoi po sao vaZi i za punonюCj e w zakljuёenje tog нgovorat odnosno za preduzimanje tog posla (ёl. 90. ZOO). S obzirom na to, iako је, naCelno. neformaJan, ugovor о punomoCs tvu је, ipak, u praktiCnшн Zivotн najёeSCe formaJnn ugovor;24to: s tiш Sto to tnoZe Ьiti Ш Љnnз koja је propisana 7A:�konom. ili Љпnа koja је ugovorena, Ш forшa kao prost dokaz Cinjenice о zakljнёenom ugovoru о punomoCstvu. U svakom s luёaju, foпna ugovora о punoшo ёstvu �с pгopisuje, ugovara Ш јој se priЬegava zbog obaveStcnja tтeCih Пса i siguгno� ti praYnog pюmeta.

2.

Uslovi za zakljucenje ugovora о punomocstvu Za zakljuceпje ugovora о punomocstvu morajн Ыtј ispuпj eпi svi нslo yj kojj se zaћ tev aju za zaklj uceпje ugovora нopste. Ipak, izvesпa precizi raпja пеорћоdпа sн u vezi sa poslovnom sposobnos6н рнпоmоспikа i vla stodavca, ропudош za zak ljucenj e ugovora о pшюmocstvн, kao i 11 vezi sa Ыt:пim elementima ugovora о ршююосstvн. а) Poslovna sposobnost vlastodat'Ca i punomocnika Zakljuce:пje ugovora о punomocstvu pretpostavlj a poslovn u sposob пost vlastodavca i pпnomocnjka, sto znaci da se opsta pravila о poslovпoj 244 ёl 7 9 1 . ZOO propi:�шjc da "пgovor о 1rgovin�kom zast\tpunju шоп1 Ыti zн.kljuCcn u pi�mc

Slobodcm Pcгovi C, nav. dclo, �tr. 729. С!. 84. �1 2. ZOO рrорЬщјс dн �с ovlli.S:C!;':tljc zн. zasщpanjc Z
пoj forщi".

:ю ёЈ. 30 1 . �t. 2. P orodiCnog zakona propisujc da "ршюпюi:јс za lik1apanjc bпtka mош Ыti 0\'СГСIЮ i izda\0 �ШЩЈ JЋdi Nk fap8nja Ьr'
224

PRIRUCNIK ZA POlAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

sposobпosti рrаvпЉ sttbjekata, u principtl, primenjuj u i na ugovor о puno mocstvu. Poslovna sposobnost vlastodavca. - U svoj s tvu vlastodavca moze punovazпo da zakljuёi u g ovor о pшюшocstvu samo ono fiziёko lice koje ima poslovnu sposobnost koja је neop hodna za preduzimanje onog prav nog posla koji on poverava punomocniku. Pravilo је, dakle, da preko pu nomocn ika vlastodavac moze da predu zme sanю one pravпe p os love koje, rnoze i sarn da preduzme, i to pod istirn uslovima, odnosno da lice k oj e sa mo пiје sposobпo da preduzme odredeni pravi posao, ne moze taj posao predu zeti ni ргеkо punomocnika . U svojstvu vlastodavca rnoze i p ravno lice da zakljuci ug ovor о puno rnocstvu, odnosпo da preko punomocnika zakljucuj e ugovore i obav lj a ostale pos love koji su tюblcaj eni u vrsenj u nj egove posl ovne delatnosti (с\. 95. st. 1 . ZOO). Poslovna sposobnost punomocnika. - О poslovnoj sposobnosti pu nomocnika sн u zakonodavstvu i pravнoj t eorij i zasluplj ena dva razliCita stanovista. Рrеша jednoш, p unoшocnik nюze Ьiti sапю potpџno poslovno sposobno lice, tj . sашо licc koje ima sposobnost koja је neoplюdпa za sa" пюstalno preduzi manj e pravnog posla koji је predmet пgovora о puno mocstvu. U pril og tош staпovistu пavodi se da је "n elogicпo da za dшg o ga nюze vrsiti pravni posao опај koji za sebe to ne nюze".249 Prema drџ goш stanovistu, punoшo cn il< шоzе Ьiti i lice koje n ije potpuno poslovno sposobno za precluzimaoj e odreden og pravпog posla, s tim sto se пerna u vidu lice koje је potpuпo posl ovпo nesposobno,250 vec samo !ice kojc је ograniёeпo poslovпo sposobno. S tim u vezi, пavod i se da niје ne logicno to slo i lice koje је ogran iceno poslovпo sposobno moze da istupa kao pu пonюcпik, jer sн, lcad опо istupa u tude ime, u pitanjн intere si v!astodavca, а пе interesi samog pu nomocnika, radi cije zastite se, iпасе , ograп ic ava пjegova poslovn a sposobпos t.25 1 Ovo drugo s taпovis te, koj e је, iп асе, vladaj tice, Ьilo је pred lozeпo i u Skici za zakonik о oЬligacijama i ug ovoriшa ,252 ali uije usvojeпo i tl Zako пu о obliga cioniш odaosima, tako da se, па osnovu njeg ove opste odredb e Andrij a Gam»-Ljilj;,шa Duгoviё, Uvod u gradaпsko pг.tvo, Всоьтrаd, 1 994, :oir. 15Х. 2sп Zivojiн Pcri C, щ!v. dcio, 1\Н'. 73, podvi&Ci dti ptшomoCnik nc Ы шoglo Ыti du�voo oЬolclo licc:, k<:ю пi шaloicrпik ispod :icdobпog lica нiјс nu.lнo da zttsLupnik budc poslovпo .�posoban, ali је вtЈ:iЈю dн budc sро:юЬш1 7..
P'rof. dr Durdc N ikuliC: OBlJGACIONO PRAVO

225

koj шn se predvida da "ogran i�eno pos lovno spos obпo lice moze bez odo brenja

svog zakonskog zastupnika zakljнciv ati samo one ugovore cije mп је zaklju ci vanj e zakoпom dozvoljeпo " (�!. 56. st. 2. ZOO), zaklj ucuj e da t1 nasem pravu ptшomo6nik mora imati punu poslovш1 sp osobnost , odnosno da se lice k oj e је o gran iceп o p osl ovno sposobno moze pojaviti џ ulozi рu попшсаikа sашо uz s aglasnos t svog zakonskog zastпpnika .2sз U naSoj pravnoj teoriji preovladuje stav da i ograniёeno poslovno sposobno lice moie iпыti uJogu purюt1 oёn i ka, јег se sп1atra da i interes.i vlastodavca zahte.vaju da ugovor zaklju&:ш od srrane punaшoCnika proizvodi pravno dejstvo.254 U priJog rakvom stavu na vodi se da је posJovna sposobnost uslov za vaJjanost ugovora u odnosu na ugovaraёa, Sto znaёi da ona treЬa da postoji kod viastodavca. Ona nije uslov za zakljuёenje ugovorn p reko punoшoCnika, tako da i poslovno nepotpuno Ш ograni<:eno sposobno tice moZe zaklju<siti valjani ugovor kao punomoCnik poslovnu sposobnog vlastodavca.255 U tош stnislu је i skoro opSte prihvaCeno stanoviSte da, u siuCaju kadje ugovor о puлщrюCstvu zakUuёen sa poslovлo nesposobniш punoшoCnikom koj i је sposoban za rasudivanje, pravni posao koji оп pн;:duzшc sa treCiш licetn proizvodi pravno dejstvo neposredno prema vlastodavcu, isto kao da ga j e preduzeo i poslovno sposobni punoшoCnik,2% Sto znaёi da vlastodavac ne Ы mogao da napadu preduzeti pravni posao iz razloga Sto gaje preduzelo poslovno лesposob� по lice.257 Ovakvo oprede1jenje inspirisano је zahtevoш za Sto veCiш poStovanjem princ.ipa sigшnosti pravnog p1""01neta, ka.o i potrebom zaStite treC:ih savesnih lica. Mcdutim, za razliku od odnosa prema trcCem licu, za kojj је posJovлa nesposobnost punoшoCnika ire[evantna. u odnosн izшcdu poslovno nesposobnog punoшoCnika i vlastodavca poslovna nesposobnost punoшoC.ni ka је relevantna, tako da iZI!!edu nj ih vaZe pravi la о pravni m pos.!oviюa poslovno nesposobnih licэ.. U p ojed iпim slucaj evima se izricito propisuje da punoшocni k moze Ьiti sarno

lice koje је potpџno poslovno sposobпo, osim lica koje se bavi nadripisarstvom,'" odпosno da straпlш mora zastupati advokat. 259 Zakon о obl i gacionim odпo sima predvida da puпomocnik moze Ьiti i pravпo lice (cl. 89. st. З). Medџtim, da Ьi pravпo lice moglo biti puno mocпik, аеор!юdпо је da predmet пjegove delatпosti predstav lj a zastu paпj e dntgih li ca ll p redпziшanj н pravnih poslova.

Na

Ь) Ponuda za zakljucenje ugovora о punomocstvu

ршшdu

za zaklj uceпj e

пace l no, opsta pravila о

ugovora о punomocstvu primenjuju se, ршшdi za zak!jџcenje џgovora, s tim sto se, kao i

::5Ј ОЬгсв StankoviC�V Iadirnir V. VodincliC, nav. dc(o. s!r. 202 203. Vladimit JovaпoviC, Komcntar Zakona о oЬiig<\c.iOniш odno:-�ima, 1, rcdakto1·i: Borislav Т. Вlцgojc"·iC� Vrlcta Кл1Јј . Bcogrnd , 1 980, �tr. 2 5 1 . :!S5 Vladiшk JovanoviC, nav. dclo, �н·. 1 5 1 �252. ::s��o Bori:-oltt\' Т. Вltr. 1 6R; SJobod4

:.!Я

Cl. �4- »1. 2. Z�tkona о pюniCnom

po:-
PRIRUCNIK ZA POLAQANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

226

kod punude naloga, i kod poпude za zakljuёeпje ugovora о punoшo6stvu uzima da је lice koje se bavi vrsenjem tudiћ pravnih poslova kao zani manjem Ш se javno nudi za vl"Senje tih poslova dufuo, ako nece da prihva ti ponudн, da о tome bez odlaganja obaveste drugu stтanu, iпаёе odgovara za stetn koju Ьi ova pretrpela zbog toga (с!. 750. ZOO). с) Bitni elementi Ugovor о pнпomocstvu нvek pretpostavlja saglasnost ugovomika о pravnom poslu koji se punomocnik obavezuje da preduzme u ime i za raёun vlastodavca, tako da se posao punomocnika j avlja kao nezaoЬilazan element ovog ugovora. Pored toga, s obzirom da se oЬicno zakljucuje kao teretan ugovor, Ьitan eleшent ugovora о punomocstvu је i naJшada koja se ptшoшocnikн isplacuje za njegov trud. Uz navedene elemente, а zbog to ga sto izvrseaje ugovora о punoшocstvu oblcno pretpostavlja i izvesno vreшensko trajanje, znaёajno је za ugovor о punoшocstvu i vreшe njego vog trajaпja. S obzirom na to, Ыtni e!ementi ugovora о punornocstvu su: posao punoшocnika, naknada za zastupanje i vreшe trajanja. Posao punomocnika. Posao koji se punomocnik ov!ascuj e i oba vezuje da preduzme u ime i za racnn vlastodavca је, ро svom karakten1, uvek neki pravпi posao. То moze Ьiti jedan Ш vise pravnih poslova, iste ili razliёite vrste (apr. pнnomocnik шоzе Ьiti ovlascen da proda kucu, da izda stan u zakup, da sklopi poravnanjc, da vodi parnicu). -

Pravni posao Cijc se prcdнziшanjc povcrava punotnoCniku treba da ј е takav d a se шо:Zе preduzeti preko punoшoCnika. Takviш sc stnatr,aju najrazliёitije vrste p!Ћvnih po slova,jer је u savrcmcno111 prav11 usvojen princip da se svi pravni poslovi щogu prcduze ti pt·eko punomoCnika, izuzev onih koji su po:sebno izuzeti od te щoguCnosti.2Ш Takav је sluёaj sa oni!ll pшvniш poslovima koji su Cisto !iёnc prirodc. Опi se uvek шoraju predu zeti liCno, јег је iskljuCcna шoguCnost njihovog preduzimanja pl'eko punoшoCлika. Као p1·i1ncr se шоZс navesti zaveStanjc, za koje se veC u samam njegovoш zakonskom pojmu navadJ da је to "liCna'' izjava volje,261 Sto nedvosmisieno upuCuje na zakljuёak d.a Jice koje ZeJi da saёini zavcStanj c nc moZe volju koja ј е za to neophodna d a izjavi prcko punomoCnika.

U svakoш sluCaju, а u sk ladu sa opStiщ prnvШma, pravni posao koji se poverava pu nomoCniku treba da bude moguC., dopuSten i odredcn ili odredljiv

Naknada za zastupanje. Naknada za zastupanje javlja se kao Ьitan еlешепt ugovora о punomocstvu koji је teretan. Kod takvog нgovora о рн· noшocstvt1 vlastodavac duguje punoшocniku nakпadu za zastupanje, koja predstavlja protivvrednost za trud koji је punomocnik rnorao uloziti oko preduziшaпja pravпog posla. Ona se najcesce sastoji u поvсн, ali se шоzе .lЫ\ Boгi1>l
BlagojcYiC, nav. dclo, J>tl". Ј 69; SЈоЬоdап PcroviC, nav, dclo, �tr 737.

V. Cl. 78. Zаkшш о шtslcdivaнju.

227

Prof. dr !Jordo Nikolic OBLIGACIONO PRAVO

sastojati i п nekoj drugoj imovinskoj vredпosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u pl"enosu пekog pre1юsivog prava). Nakпada za zastupanje trcba da је odredena ili odredljiva. U slucaju kad naknada nije ni odredena, ni odredljiva, а пiје ugovoreno besplatno zastнpanje, niti takvo zastupanje proizlazi iz prirode medusobnog odnosa ugovornika, uziшa se da su пgovornici imali n vidu uoЬicajenu пaknadu, а ako о tome nеша оЬiёаја, onda pravicnu nakпadu (с!. 761 . ZOO). Ona se najёeSCe sporazumno odreduje samim ugovorom, s tim Sto ugovoroш pre dvidena naknada moZe. blti precizno odredena (npr. u jednom unapred od1·edenom fiksnom

iznosu Љ u zavisnosti od vrednosti obavijenog posla. odnosno vreшena njegovog oЬa vljэ.nje) iJi se ugovorom mogu prtdvideti samo okolnosti na osлovu kојЉ se naknada шоZе kasпije odrediti. Ршеd toga, odredivanje naknade џgovorom moZe Ьiti povereno i odredenom treCem iicu. U pojedinim sluёajevima naknada је unapred propisana, 1ј. odredena prinнdпim propisom Ш(I

u kojima se

џ

Ш obaveznom tarifom> Sto se оЫёnо ёini

u onim sluC.ajevi

ulozi punornoCnika pojavUuje lice koje se u vidu zanimanja bavi oba

vJjanjem tudЉ pravnЉ poslova, kao Sto је to sJuёaj

su

naknadotn, odnosno 'tariforn koja је

propisana za rad advokata. Naknada se шоrа sasrojarl u predaji neёega Sto је objektivno шoguCe

i dopuSreno,

tako da odredba о naknadi neCe proizvoditi pravno dejstvo ako se паkпаdа sastoji u predaji пеkе stvari iЩi је promet zabranjen iii је ispunjenje naknade objektivno neшoguCe. Ni odredba о naknadi kojom sc predvida ve:Ca naknada od propisane, kao nedozvoljena� neCe pгoizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne Ы Ыо duZan da isplati viSe od propi saпe naknade.

lJz navedene odlike, пaknada za zastнpanje treba da bude i sraz.mema 11 odnosu na н!оzепi trнd pпnoшocnika. Ako је ugovoreпa naknada u ociglednoj пesrazmeri sa нcinjenim пs!ugaшa, vlastodavca se priz.naje pravo da zaћteva пјепо sшanjenje (с!. 762. st. 3 . ZOO). Vгeme trajanj a Vreme trajanja nije Ьitan elernent ugovora о pп пoшocstvLl, ali је ono, ipak, znacajno zbog toga sto se ugovor о puno nю6stvu cesto zakljucuje kao ugovor sa trajniш ispunjenjem obaveza. Kod tako zak!jucenog ugovora о punomocstvu ugovorne strane nюgu spo raztшюo odrediti vreшe пjegovog trajanja. One to mogu uciniti kalendar ski, tj . odredivanjeш odredenog perioda vreшena (npr. punoшocstvo na godi11u dana) ili nastпpanjem odredene okolnosti (npr. do zavrsetka zetve, do povratka vlastodavca iz inostranstva). Ovakvo odredivanje vremena trajaпja ugovora о punomocstvu karakteristicno је za tzv. opste puno шocstvo. U sћ1сајн kad ugovoroш о punoшocstYu nije odredeпo vreшe njego vog trajaпja, 11iti se ono moze odrediti рrсша oko1пostima konkretnog slucaja, trajanje пgovora о punoшocstvu zavisice od njegove vrste. Za ugovor о opste11 punoшocstvu srnatrace se d a је zakljucen sa neo dredenim vremenoш trajanja, dok се se za ugovor о роsеЬпош рпnо.

228

PRIRUCNIK ZA PO!.AGANJE PR VOSUDNOG ISPJТ А

mocstvu smatrati da traje do izvrsenja pravnog posla k oj i је putюtnocnik blo duzan da preduzme.

Za razliku od drugih ugovora, za ugovor о punomocstvu ј е karakteri sticпo da пjegovo trajanje zavisi о jedпostrane volje svakog ugovornika. Naime, bez obzira na to da li је ugovor о punomocstvu zaklju<:en sa odredeni m ili neodredenim vremenom trajanja i bez obzira na vrstu puno

mocstva, v lasto davac moze da opozove, а punomocnik da otka:Ze puno

mocje, sto dovodi do prestanka ugovora о punomoestvu. Pored toga, na traja11je ugovora о punomocstvu utice i smrt vlastodavca ili punomoenika, kao i gubltak njihove poslovne sposobnosti, odnosno steeaj vlastodavca ili

punomoc11ika j er i u tim slucajevima ugovor о ,

З. Neposredno

punomoestvu prestaje.

dejstvo ugovora о punomocstvu

Neposredпo dejstvo, odnosno dejstvo zakljucenja ugovora о puno mo6stvu ogleda se u zasnivanju oЫigacionog odnosa izmedu vlastodavca

i punomocпika. Iz tog odnosa proizlaze, pre svega, odredene obaveze za punomo611ika. Ali, ako је zakljuce11 kao ugovor sa naknadom, ugovor о punomocstvu је i dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara nzajamnu obavezu i 11а straпi vlastodavca. S obzi roш na to, neposredпo dejstvo ugo vora о punoшocstvu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaj u

kako za pu11omocnika, tako i z a vlastodavca. Sve obaveze ршюшосnikа i vlastodavca podudaшe su sa odgova rajucim obavezama 11alogoprimca i nalogodavca, tako da se, u nedostatku posebnog pravnog regulisanja пeposred11og d ejstva ugovora о puno mocstvu,

na obaveze pu11omocnika i v lasto davca primenjuju odredbe ugovora о пalogu koje se odпose na odgovaraju6e obaveze nalogoprimca i

i

nalogodavca. U tom smislu se i u korist punomocnika primenjuje odredba о pravu zaloge koje se predvida u korist пalogoprimca

4. Posredno dejstvo ugovora

о

pnnomoestvu

Posredпo dejstvo, odnosno dejstvo izvrsenja ugovora о punomocstvu ogleda se u dejstvu pravпog posla koji је pпnomocnik zakljucio u ime vla st odavca . То dejstvo tice se, pored ugovaraca (vlastodavca i pullo mocпika}, i trecih lica koja ucestvuju u zasnivanju pravnog posla koji zakljucuje pttnoшocnik. Pri tome, razlikнje s e nekoliko situacija u kojima se posredno dejstvo нgovora о punomocstvu razlicito ispoljava.

Punomocnik је delao u ime vlastodavca i u granicama puno mocja. о sluc aju kad punomocnik, u graпicama punoшocja, preduzme sa trecim licem praYili posao u ime vlastodavca, preduzeti prav11i posao -

Рюf, dr Dur<Je Nikuli6:

obavezuje neposredнo vlastodavca ј drпgu stranu (с!. 8 5 . s t. i . ZOO}, sto zпaCi da proizvodi pravno dejstvo samo izmedu njega i druge strane. Vla

stodavac se smatra stranom н pravnom poslu koj i је u njegovo ime predu zeo punomocпik, odпosno imaocem svih prava i obaveze iz tog pravnog posla, tako da sпosi ј svaki dalji rizik kojj Ьi Ьiо ve7..an sa пjegovim po stojaпje (Qui mandat opse fecisse videtur). Punomocпik је u tom slucajп

sашо alter ego vlastodavca. � Za puш:нnoCnika је zakljuCeлi pravni posao res into:r aJios acta, tako da prema njeшu taj posao ne proizvodi nikakvo pr3vno dejstvo. PunoшoCnlk nc stiёe iz njega nikakva pra� va, niti preuziшa ikakve obaveze. On ne gапшшје ni vlastodavcu da Се шu druga stl"aшt, �t drugoj strani da Се јој vl.astodavac ispuniti obavezu iz pravnog posla koji је punomoCntk zakljuёio u Јше v1astoduvca ,262

Punomocnik је dclao u granicama punomocja, ali suprotno do bljenim nptttstvima. Za razJjku od odnosa izmedu vlastodavca i puno

mocпika, u kojem vlastodavceva uputstva proizvode pravпo dejstvo, јег obavezнju punoшocnjka, prema trecem licu ne projzvode pravno dejstvo vlastodavёeva пpнtstva koja mu nisu Ьila poznata.263 S obzirom na to, pravпi posao kojj punomocпik zakljuci sa trecjm licem koje је "u dobroj

veri" obavezнjc u potpuпosti vlastodavca i kad nije u saglasпosti sa нputstvima koja је оп dao puпomocпiku. О tош slucaju vlastodavcu ostaje samo pravo da od punoшocnjka, koji se пiје pridrzavao dobljenih ttpнtstava, zahteva шtlшadtt §tete kојн је zbog toga pretrpeo.

I>unomoc11ik је zakljncio pravni posao u ime vlastodavca posle pтestanka punomocja, а pre nego sto је trece lice saznalo za taj prc stanak. Za pravпi posao koji punomocnik zakljнci u ime vl astodavca -

posle prestanka рнпошосја, а pre неgо �to trece lice sazna za taj presta nak, sшatra se da obavezuje vlastodavca,2б4 jer је pravilo da prestanak рuпшnосја proizvodj dejstvo рrеша trecem licu tek kad ono sazna, odпos11o kad Ь нdе obavesteno о presta11ku punoшocja. SagJasno tош pravj\u, ako је trece lice savesno, tj. ako njje zпalo niti је moralo znatj za

prestanak punoшocja, prestanak punomocja nema dejstva prema takvom l icu, tako da pravni posao koji trece lice zakljпci sa punomoc11ikom obavezнje пeposredno vlastodavca (с!. 93 st. 1 . i З . ZOO}. Ovakvo reseпje inspirisano је zal1tevom da se, н interesu sigumosti pravnog prometa, zastite treca savesna !јса. 1 џ оvош slнcaju vlastodavcu ostaje samo pravo da od pнnonюc11ika kojj је posle prestanka pu!10110Cja ) r.2 ln>

Bari�lav Вlнgojc\'iC, n�t\'. dclo, �!r. lRO; Bogduп Loza, nuv. dclo, s1r. 1 &К ·, l!-:0; SJabadиn Pcro\•iC, nav, dclo, :-:tr, Bori.'>t�;�v· В!t�gojcv�C, шtv. dclo, "1r.

Ј 67,

LjtiЬiSa MiJo�cvii:, ШIУ. dclo, ,;1r. 376. �м Boriiila\' Blt�gojcviC, на\<·. dclo, s!r. Ј 80; Slobodaн Pcro\·iC, !Щ\'. dcJo, s!J". 739.

732;

i

23 0

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

zakljuCio pravni posao u ime vlastodavca, zahteva naknadu stete kојн ј е zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomocn ik nije znao n i morao

zпati

za

93. st. 2. ZOO). Punomocnik је prekoracio granicu punomocja. Pravilo је da vla stodavca neposredno obavezuju samo oni pravn i poslovi koje punomocnik preduzme u i me vlastodavca i u grani cama punoшocja. Iz ovog pravila ne dvosmisleno proi zlazi da vlastodavca ne obavezuju oni pravni pos lovi koji, iako su od stran e punomocnika preduzeti и i me vlastodavca, prelaze granice punomocja. Prema tоше, и slнcaju prekoraceнja granica puпo mocja, pu нomocnik n ij e alter ego vlastodavca, tako da је i preduzeti prav пi posao za vlastodavca res inter alios acta. prestanak p unomocja (с!.

Prзvni posao koji је p u nomoCni k preduzeo tiZ prekoraёenj e punomoCj a rno:ie, i pak, neposredno obavez;ivati vJastodavcaj ukoliko ga ovaj nakлadno odobri Ш ratifikuj e (Ra tihabilio maшlato {l(щuiparaJur). U юш smislu se i predvida da је, kad pu noшot:nik prcko� raCi gr',tnice punomoCja, vlastodavac u obavezi sашо ukoliko odobri prekoг&Cenje (ёl. 87. st . l . ZOO). Rntifikac ija se uvek sastoj i u jednostranoj izjэ.vi volje, koja шоZе Ьiti i zriCi ta Ш preCutna, Ako u govorne strane ne odrede drukCij e. rntlfikacija iша povratno (rctroaktiv no) dejstvo (CI. 87. st. 3. ZOO). tako da pravni posao proi zvodi svojc dcjstvo prema vlasto d.1.vcu veC od шошеntа njegovog zakljuCenja, Odobt·enje pt·ekoraёenja treba da bude iz.vгSeno u jednom rnzшnnoш юku,jer Се se sшatrati dn је odobп:·njc odbijeno, ako vlasto davac to ne uCin i u roku koj i је redovno potтe ban da se pravn i posao takve vrste razmotri i ocen i (cl. 87. sl. 2. ZOO).

О slнcajtJ prekoraceпj a puпo mo cja , obezb eduj e se i pos ebn a zastita treceg savesnog !ica koje se j avlja kao druga strana t1 pravnom pos!u. Nai шe , ako druga strana nije zнala нiti mora!a znati za prekoraceпj e puno шocja, ona moze odmal1 ро saznanju za prekoraceпje, пе cekajuci da se vlastodavac о pravnom poslп izj asпi , da izjavi da se пе sшatra ugovorom vezaпa (с!. 87. st. 4. ZOO). Pored toga, ako v!astodavac odЬije odobrenj e, pr avпi posao prema пјешн ostaj e bcz dejstva, ali se zato propisнj e da su puпo nюcnik i v!astodavac solidarno odgovomi za stetu kој н pretrpi druga strana, pod us!ovoш da ona nije znala пiti је шorala z.пati za prekoraceпje ov !asceпj a (с!. 87. st. 5 . ZOO). 5.

Prestanak ugovora о punomocstvu П skladu sa o pst im pгdvilima, i ugovor о pun omocstvu prestaj e pro tekoш vremeпa koje је пgovorom od redeпo kao vreme пjegovog trajaпja, kao i predl1 zi m aпj em pravnog posla od strane punomocнika. Medџtim, s obziroш da se ugovor о ршюпюсstvu најсеsсе zаk!јнснје s obzirom na li cнos t ugovomika, pri zнaj e se i v!as tod avcн i punoшocпiku pravo da j ed nostraпo raskiпu taj пgovor opozivom i!i otkazom рuпошосј а . Iz istog raz!oga i sшrl, odпo s no prestanak puнomocпika i v!astodavca dovodi do

!

ј1

Pro[ tlr E)urdc NikoliC: OBLIGACtONO PRAVO

231

prestaпka ршюпюсstvа. Ugovor о punomocstvн prestaje i и s!ucajн li seпj a

pos! ovпe spos obпosti ,

odnosпo stecaja v!astodavca ili

pнno

nюcпika.

Opozivanje pнnomocja. - Prestaнak иgovora о puпom ocstvu opo zivoш puп omocja regнlisaп је odredbama koje se odn ose па zastupпistvo uopste. U sk!adu sa tim odredbama, vlastodavac moze ро svojoj volji, tj.

uvek i

opozove puпomocj e (с!. 92. st. 1 . ZOO). punomocj a proisti c e iz principa slobode !icnosti i sasta

bez obzira па raz!o ge, da

Pravo opozivanj a

vni је deo javпog poretka,265 tako da ga se vlastodavac ne moze пikada

odreci. Оп ga шоzе vrsiti cak i u slucaju kad se ttgovorom prava (с!. 92. st. 1 . ZOO). Osim toga, vlastodavac moze vrsiti pravo opozivanja bez obzira па vrstu pu nomocstva i nezav isn o od toga da li је ugovor zakljuceп na odredeпo ili neodredeпo vreme, da li је роtршю

odrekao tog

tere!all ili dobroci11. Pravo o pozi va пja је jedпostraпa izjava volje vlastodavca, koja mora Ьiti saopstena ptшom ocni ku n a sigиran пасiп. Izjava se moze dati na Ьi!о

tj. bez p osebne fom1e (с!. 92. st. 2. ZOO), sto zпаёi da se i pu110mocstvo za koje је propi saпa posebna forma moze opozvati пeformal пom i zjavoш . 26o Opozivanj e se moze izvrsiti ne samo izriёitoш i zj avom, vec i konkludentнom rаdпјош (прr. izvrsenjem pravnog posla od strane saшog vl astodavca) .

koji na ci п ,

Ako је usJed opoz1vanj a pu nam o6ja povreden ugovor о n alogu . Ш ugovor о delu ,

ili ш:k i drug1 ugovor, pu nomoёn ik ima pravo na naknadu tiшe prouzrokovane Stete (ёl. 92. st. 3. ZОО)_2ы Pored taga, u sluCaju opџzivanja p u noш oCj a koje је dato ла osnovu

tcretnag ugovora о punomoCstvu , vlastodavac је du7.an da punomoCniku is pl ati odgovarajuCi deo naknade (Cl, 765, st. 2. ZOO), kao i da m u nndoknadi Stetu koju је pretrpeo zbou opoziva punomoCja, ako za opoziv punomoCja nije bllo osпovaпih rnzloga (ёl. 765. st. 2. ZOO). Opozivunjc ptmoшoCja d eluje izшedu vlastodavca i punomoCnika u mшnentu kad p un oпюCn i k sazna w opozivaлjc (Ci. 769, st, 1 . ZOO)� tako da u tош momcntu prcstaje i ugo vor о pt!n<,нnoC.c;tvu. S drugc sttaлe, opozivanjc punomaCja nета dejstva preiШ\ treCeш licu koje је zakljuёilo ugovor sa punomoCnikotn, ili obavi lo druьti pravn i posao, а nije: zna lo niti је lliOJЋio zлati daje pu nom oCj e opozvano (CI. 93. st. 1 . ZOO), tako da u tom slu Caj u ugovot· о p un omoCstvu ne prestaje. V lиstodпvac Ы iшао рлзvо da zahteva od punomoCn ika nakлнdu Stete koju је zbog toga pret1·peo , izuzev kad punornoCnik nij c znao ni 111orao znati za o pozi va nj e ptшomoCj a (CI. 93. st. 2. ZOO}. Pre1na tоше, opozivanje punoшoCja Bori:>tav BlagojcviC, nav . delo, S1r. Ј 7 1 ; Slobodan PcюviC, nav. dclo. srr. 739. J:z.t1zctak је pгcd\'idcn u odrюsн na opozivanjc parniCnog ршшmоСја, јег !iC njcgov opoziv ПЮIЋ .,;aop�titi sudн prcd kojim sc \'odi pO:>tUp�k. "pi:;mcno Нi usrпcno ла zup.isнik" (С!. 93. st. 2. Zakoнuo pamiCпom po:-.tџpku.). :.t1 Kod нgovora о пalogu sc prcdv idu da пalogopriшиc imu pravo na nakнadu !;tcic koj u је pгctrpco zbog odu�tanka naJogoda''ca od ugovorn :>;i\mo ako zu odщ;t:шak od ugovora nijc Ьilo osпoY3пilt щт.;lоgа (ёЈ. 765. st. 2. ZOO). :!М

zм

232

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТA

p. oizvodi dejstvo i рrеша treCeш licu tek u trenutku kad ono о opozivanju bude obaveSte no, odnosno kad za opozivanje sazna. 268

Ostali nalini prestanka punomocja.

Na ostale nacine prestanka punomocja (otkaz, smrt odnosno prestanak vlastodavca ili punomocnika, kao i liseпje poslovпe sposobпosti odnosno stecaj vlastodavca ili puno mocпika) primenjuju se odgovarajuce odredbe о prestanku ugovora о na logu, tako da su potpuno podudarni sa odgovarajucim пacinima prestanka ugovora о паlоgн. -

Glava dvanaesta

1.

UGOVOR О ORGANIZOVANJU PUTOVANJA

Pojam i karakteristike ugovora о organizovanju putovanja Pojam. Ogovor о organizovanju putovanja је takav ugovor kojim se jedna ugovorna straпa, koja se zove orgaпizator putovanja, obavezuje prema drugoj strani, koja se zove putnik, da mu pribavi skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njim vezane, а putпik se obavezuje da organizatoru plati jedпu ukupnu (pausalnu) сепu (с!. 859. ZOO). Ovaj нgovor spada и grupu ugovora о pruzaпju turistickil1 usluga, s tim sto ga karakterise to sto se organizator putovanja, bez obzira па to da Ii sam izvrsava pojediпe usluge ili njihovo ispunjenje poverava trecim li cima, obavezuje da u svoje ime pribavi putniku skпp пsluga turisticko putovanje. Kaгakteristike. Ро svojim Ьitnim osoЬinama ugovor о organizo vanju putovanja је, pre svega konsensualan i neformalan ugovor, s tim sto izdavanje potvrde о putovanjп пе cini ovaj ugovor formalnim. То је пvek pravi dvostrano obavezan пgovor, koji stvara uzajamne obaveze za оЬа пgovorпika, teretaп ugovor, kod kojeg putnik placa nakпadu za пslugu or ganizovanja pнtovanja, kao i нgovor sa trajnim cinjenjeш, јег pruzanje tu risticke нsluge traje jedno krace ili dпze vreme. Uz to, ugovor о orgaпizo vaпju pнtovanja пајсеsсе se zakljпcuje kao пgovor ро pristupu, tj . na osnovu opstil1 пslova koje priprema i odreduje organizator putovanja, i kao slozeп (mesovit) пgovor, koji sadrzi elemente koji su svojstveni za razlicite vrste пgovora.

I 1 1

1

i

i

ј

PL'uf. Ur DurUc NikuliC: OBLIGACIONO PRAVO 2.

Uslovi za zakljucenje ugovora о oгganizovanju putovanja

Ogovш о orgaпizovanjп pпtovanja pretpostavlja sve uslove koji se zahtevajп za zakljucenje ugovora пopste, s tim sto saglasnoscu volja mo raju Ьiti obuhvacene turisticke пsluge koje organizator putovanja treba da priЬavi putnikп, kao i ukupna сена tih uslпga koju putnik treba da isplati organizatoru putovanja. Pored toga, karakteristicno је da prilikom zakljucenja ugovora organizator putovanja izdaje putnikп potvrdп о puto vanjн.

а) Bitni elementi Bitni elementi нgovora о organizovanju pнtovanja sп: skup turistickih usluga i нkнрnа cena tih пslнga. Ugovorom о organizovanjн pнtovanja Skup tuгistickih usluga. nюrајн Ьiti odredene turisticke uslнge koje organizator pнtovanja treba da pribavi pнtпiku. То је uvek јеdап "skнp нslнga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane" (cl. 859. ZOO), sto upucпje па zakljucak da је uvek nuzno postojanje i komЬinacija najmanje dve пsluge: prevoza i smestaja, ali i "пeizbeZпo" komplemeпtarnih usluga kao sto su uslпge ishrane, zabave, izleta, poseta muzeja i druge koje su s njima povezane.2(19 Ukupna ccna usluga. - Ugovorom mora Ьiti odredena i jedna ukup na cena za skпp usluga koje organizator putovanja pribavlja putniku. Cena se odreduje za sve usluge koje su obпhvacene ugovorom а prema odredeniш odпosno uoЬicajenim uslovima пgovora.

Ь) Potvrda putovanja

-

Prilikom ·zakljпcenja ugovora organizator pпtovanja izdaje putnikн potvrdu pнtovanja koja sadrzi: mesto i datim izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja; ime pпtnika, mesto i datum pocetka i svrsetka pu tovaпja, datume boravka, nuZпe podatke о prevozu, boravkп kao i drugim нslugaшa koje sн obuhvacene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih pнtnika; ukupnu cenu za sktlp usluga predvidenih ugovorom; uslove pod koj iшa pпtnik шоzе traziti raskid ugovora, kao i druge podatke za koje se smatгa da је korisпo da budu sadrzani u potvrdi. Ova potvrda ne mora da sadгzi sve паvеdепе podatke ako је pre njenog izdavaпja putniku urucen 26\1

26�

Borislav BlagojcviC, шtv. dclo, str.

172.

233

Mo111i1· DrngaScviC, Komcntaг Zakona о oЫigacioniш odпosiшe:�, II knjiga·, glavni rcdaktor: PcroviC, Всоgгнd, Ј 995, str. 1 4 1 5 .

p.-of. dг Slobodш1

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

234

program рнtоvапја н kоше se пalaze podaci koje treba da sadrzi potvrda о pнtovaпju. U tom slнсајн potvrda о рнtоvапјн шоzе da sadrzi sашо нрнt па taj prograш (ёl. 860. ZOO). Izdavaпje potvrde о рнtоvапјн iша za svrhн da osigпra dokaz о роstо јапјн i sadrziпi нgovora,270 ali i da iпformise pнtпika. Potvrda пе нtice па postojaпje i pшюvazпost нgovora, jer se propisнje da sн postojaпje i pнno vaznost нgovora о orgaпizovaпjн рнtоvапја роtрнпо пezavisni od po stojaпja potvrde о рнtоvапјн i пјепе sadrzine (cl. 8 6 1 . st. 1 . ZOO). З. Dejstvo

ugovora о organizovanju putovanja

Ugovor о oгganizovanju putovanja је dvostraпo obavezan ugovor, tako da stvara нzајашnе obaveze i za organizatora putovanja i za putnika. Obaveze ot·ganizatora putovanja. Osпovna obaveza organizatora putovaпja је da pruzi putпiku usluge koje su predvidene ugovorom i da se stara о praviшa i interesima putnika. Uz to, оп је obavezan da pнtniku pruza potrebпa obavesteпja, da cuva obavesteпja kojaje dobio od putпika, kao i da putniku пadoknadi stetu koja пш prouzrokнje povredoш svojih obaveza. (Ј) Pl-uianje usluga koje Sll p1·edvit1ene llgOvOI'om i stamnje о pmvima i intaesima putnika. - Organizator putovaпja је obavezaп da putпiku pruzi usluge koje imaju sadrzaj i svojstva predvidena ugovorom, potvrdoш, odno sno programoш putovanja i da se stara о pravima i interesima putnika, sa glasno dobrim poslovnim oЬiёajima и ovoj oЬlasti (ёl. 863. ZOO). (2) ћ·uzanje potrebnih obave§tenja. - Organizator pнtovanja dнzan је da pпtпiku prнzi potrebna obavestenj a о сепаша i uslovima prevoza, bora vka i posebnih пsluga, kao i obavestenja koja se odnose na kvalitet pre vozпill stredstava i sшeStaja, па red voZnje, veze, graniёene i cariпske for malпosti, na sanitame, moпetame i druge administrativne propise (ёl. 864. ZOO). Radi se о podacima koji su putniku neophodni, tako da on razunшo ocekuje od orgaпizatora putovanja da шн ih pruza pre pocetka i u toku pu tovaпja i boravka. (З) Cuvanje obm•estenja dobijenih od plltnika. Organizator pнto vanja је, kao poslovпн tајпн, dнzan da cuva sve ono sto је saznao о pнt nikн, пјеgоvош prtljagн i njegovim kretanjima, s tim sto obavesteпja о putпikн, пjegovom prtlj agн i njegoviш kretaпjiшa organizator moze sa opstavati tгecim licima samo sa odobreпjem putпika ili na zal1tev nad leznog orgaпa (ёl. 865. ZOO). 2 711 C' l. Х62. ZOO propiяtjc dн sc sшatta da је dokaZc sttpюtнo.

lёtСпо

ono Sto stoji

Ll

potvrdi

S\'C

dok sc

11с

Ргоf. t.lr fJort1c NikuliC: OBLIGACIONO PRAVO

235

(4) Naknada §tete. - Orgaпizator је, pre svega, odgovoran za stetu kојн prouzrolшje putпilш zbog potptшog ili delimicnog neizvrseпja njego viћ obaveza koje se, u vezi sa orgaпizovaпjem putovanja, predvidaju ugo vorom ili zakonom (cl. 866. ZOO). То је opste prihvacena odgovomost za propuste u organizaciji pнtovanja (npr. smestaj је rezervisan, ali nije siпl1ronizovan sa prevozom). Ako sam pruza usluge prevoza, smestaj a ili druge usluge vezaпe za izvrsenje organizovanog putovanja, organizator odgovara za stetu priёinjeпu putniku prema propisima koji se odпose na te пslнge, sto zпaCi da tada organizator odgovara kao i svaki drugi prevozi lac, нgostitelj ili lюtelijer. Odgovomost organizatora putovanja dolazi do izrazaja i п slucaju kad se vrseпje usluga poveri trecim licima. U tom slнёaju on је, pre svega, od govaraп рпtпikн za stetн koja је nastala zbog potpнnog ili delimicпog neizvrseпja ovih uslнga, saglasno propisiшa koji se па njih odnose (cl. 868. st. 1 . ZOO), kao da il1 је on sam izvrsio. Pored toga, i kada su нsluge izvrseпe saglasno ugovorн i propisiшa koji se na пjih odnose, organizator odgovara za stetн kојн pнtnik pretrpi povodom njihovog izvrsenja (npr. steta zbog telesпe povrede tl toku prevoza), osiш ako dokaze da se po nasao kao pazljiv organizator pнtovanja pri izboru lica koja su ih izvrsila (ёl. 868. st. 2. ZOO). U оvош drugoш slucajн, organizator odgovara samo za culpa in eligendo, tj. sашо za nepafuju pri izboш lica kome је poverio izvrsenje usluge (прr. poverio је prevoz пesolidnom prevoziocu). Inace, izricito se propisнje da pнtnik ima pravo da i neposredno od tog treceg lica koje је odgovorno za stetu zahteva роtрuпн ili dopunskн naknadн pretr pljene stete (cl. 868. st. З . ZOO), kao sto i organizator putovanja, u шeri н kojoj је naknadio stettt pнtniku, stiёe sva prava koja Ьi putnik imao рrеша treceш licu odgovorпom za stetu (pravo regresa) (cl. 868. st. 4. ZOO). {Ј slнёајн kad sн usluge iz ugovora о organizovanju putovanja ne potptшo ili пekvalitetno izvrsene, putпik шоzе zahtevati srаzшепю snizeпje cene, pod uslovom da је stavio prigovor organizatoru putovanja н rolш od оsаш dапа od dana zavrsetka рнtоvапја, s tim sto zal1tev za snizeпje сене ne нtice na pravo putnika da zahteva naknadu stete (cl. 869. ZOO). Odredbe kojima se regulise odgovornost organizatora putovanja ugla vtюш sн imperativnog karaktera, јег se propisнje da su nistave ugovome odredbe kojiшa se iskljucнje ili smanjuje odgovornost organizatora puto vaпja. Izнzetak se predvida samo u odnosu na pisшenu odredbu нgovora kојош se tшapred odredнje najvisi iznos nakпade, pod uslovom da tako odгedeni izпos пiје н oёiglednoj пesrazшeri sa stetoш. Ali, ni takva odred-

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOO ISPITA

236

Ьа nece blti ршюvа2nа ako ј е organizator stetu prouzrokovao namerno i l i krajnjom нераznјош (с!. 870. ZOO). Obaveze putnika. - Osnov11a је obaveza putuika da plati jedrю ukup nu (pausalnu) сепu putovanja. Pored toga, putuik је obavezaп i da se pri drzava uslova za uredno odvijaпje putovaпja, kao i da organizatoru nakпa di priciпjeпu stelu. (1) Isplatajedne ukupn e cene. Put nik je duzan da orga11izatoru pu tovanj a pl ati ugovorenu cenu za putovanje i to и vreme kako ј е ugovoreno, odnosno uoblcajeno (с!. 871. ZOO). Orgaпizator putovaпja vec u treпutku zakljucenja ugovora najceiice zahteva placanje akontacije, ciji se iznos odredпje и odredenom procentu od иkupne cene, s tim sto se koнacna isplata сепе vrsi и ugovorenorn roku, а ako rok za isplatu cene иgovoroш nije odreden, najkasnije na d an urucenja putuih dokumeпata. (2) Pridrzavanje uslova za ш·еdпо odvijanje putovanja. - Putnik је du2aп da se pridrzava uslova za uredn o odvijanje putovanja. On је, na trazenje organizatora, duzan da Ыagovreшeno dostavi sve podatke potreb пe za orgaпizovaпje putovanja, а posebno za priЬavljanje prevoznih kara ta, rezervaciju smestaja, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice (с!. 872. ZOO). Uz to, putnik је duzan da se stara da on li cno, njegove !icne isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predvideпe granicnim, ca riпskim, mопеtашiш i drugim administrativniш propisirna (б!. 873. ZOO). (3) Naknada stete. Putnik је odgovoran za stetu koju pricini organi zatoru putovaпja neizvrsavanjern obaveza koje za njega proizilaze iz ugo vora i zakona (с!. 874. 200). 4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana Zakonoщ о oЬ!igacloniш odnosiшa predvidaj u se i posebna prava ugovornih strana koja se odnase na zarncnu putnika d rug im Јiсеш, povei:anjc ugovorenc cenet pravo putnika i organizatora putovanja da odustanн od ugovorn1 kao i na izanenu рrо&'lЋюа putovanja. Zamena putnika drugim liceш. - Putnik ima pravo, ukoHko ugovoroan n 1j e dгukёij e prcdvideno, da odredi drugo Нс е da шnesto njcga koristi ugovorene us\џge. Zame na putnika drugiш liccш шoguCa је do poёetka putovanja, pod uslovoш da to drugo Jice i spu nj ava posebnc znhtevc p1·edvidene za odredeno putov anj e i da putnik naknadi organi zatoru putovanja troSkove prouZIY>kovane zamcnom (ёl. �75. ZOO). S dшge strane, orga nizator ne. шо.Zе odbiti du da pristanak na ovu zamenu, osirn aka drugo 1 ice ш: zadovo!java posebne zahteve pнrovanja.:m PO\'cCanje ugovorcne cene. - Ugovorena ukupna cena uslu!;a nije neprotnenlj iva. ve<: se skoro uvek predvida moguёnost njene revizij e. Sto se objaSnjava ёinjenicoш da se cene u kntaJaziпщ utvrdujtl 1nnogo pre 7..akJjuёenja ugovora. MoguCnos t re vizij e, odnosno pravo orgпnizatora putovanja da zahteva poveCanje ugovarene ccne priznaje se sашо ako su ispџnjena dva uslova: ( l) d a j c pos]c zakUuCenja ugovora doSio do proшcnc u kursu raz� :т

Мощiг Dгag(t;;cviC, щtv. dcJo, str. 1 43 1 .

1

Prof. dr Durdc NikuliC: OBLIOACIONO PRAVO

237

шеnе val u te Ш do р1-о1nеле tarifa prevoznika l (2) ako је mogu6nost poveCanja predvjdeлa u pot vrdi о pнtovanju (ёl. R76. st. l 1 2. ZOO). S druge strane, <Jko poveCanje cene prede deset odsto, putni k ima pravo da raskine ugovor> kao i da 7..ahteva vп.1Canj e onaga Sto је platio organizиtoru pнtovanja (CI. 876. st. З. i 4. ZOO}. Pr;tvo putпika da odustзne od ugo\'ora. - Putnik що:Zе u svakoш tгenutku i bez ikakvog obrnzloZenjд, u potpunosti i1i deiimiCno, da odusrane od ugovora (CI. 877. st. 1 . ZOO), s tiш Sto s u pos1edice tog odнs.mnka razli ёi te . Ako putnik pre poёetka putovanja odustan e od ugovorз u jednom rзzumnoш roku (Ьlagovreшeni odustanak), orgзnizator pu tovanja ima prзvo szнno па naknadu administrativnih troSkova, dok u sluёaju nehlagovre menog odustanka od ugovora, organizator putovanja moZe od putnika zahtevati nakлa du u odredcno111 proccntu ugovorene cene k oj i s.e utvrduje srazшerno vremenu preosta!om do poёetka putovanja i koji шоrа Ыti ekonoшski opravdan (ёl. 877. st. 2. i З. ZOO). S druge strane, u sl uCaju odustanka putnika od u govora i z opravdanЉ razloga, у. zbog okolnosti koje nijc mogao izbeCi Ш otkloniti, kao i u sluёajtl ako је putn1k obezbedio odgovэrajuCu zrнnenu ili је zamenu naSao sam organizator, organizator putovanja ima pra� vo sшno na nalcnadu oCinjenih troSkova (С!. 877. st. 4. ZOO). Ako pu tnik iz noopravdanih rnzlogп odustane od ugovoH'l nakon poCetka putovanja, organizator iща pravo na puni iz nos ugovoren e cenc putovanja (CI. 877. st. 5. ZOO). Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora. - Organiz.1 tor purovanja шоZ.е adustati od ugovora, potpuno ili delimiёno, bcz oЬavezc da pџtniku naknadi Stetu, u dva zakonom predvidcna sluCaja, i to: (1) al
23 8

PRJRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Glava trinaesta

1.

Bitni eleшenti

POSREDNICКI UGOVOR О PUTOVANjU

-

а) Bitni elemenli posrednickog ugovora о pпtovanju

su posredovanje u

zakljucenj u ugovora i naknada za to posredovanje.

Posredovanje u zakljucenju ugovora.

Pojam i karakteristike posrednii'kog ugovora о putovanju

Pojam.

239

Рrџ[ dr Dordc N1koliC: OBLIOACIONO PRAVO

Posredovanje u zakljucenju

нgovora odnosi se na zakljucenje u ime putnika i za njegov racun ugovora

Posredвicki ugovor о putovanju је ugovor kojim se jedna

ugovorna strana, koja se zove posrednik putovaвja, obavezuj e prema drugoj ugovornoj strani, koj a se zove putnik, da u njeno ime i za njen racun zakljuci Ьilo ugovor о organizovanju putovanja, Ьilo ugovor

о

koji pнtnik zahteva. То moze Ьiti ili ugovor о organizovanju putovanja Ш ugovor о izvrseпjп jedne i l i vise posebnih usluga koje se odnose na puto vanje Ш boravak putnika (npr. obezbedeпje prevoza, rezervacija smestaja u odredenom hotelu). S obzirom da se zal1tevani ugovor zak:ljucuje u ime putвika i za пjegov racun, posredвik kod posredпiCkog ugovora о puto

izvrsenju jedne Ш vise posebnih usluga koje omogucuj u da se ostvari

vanjau ima polozaj nalogoprimca.

(с!. 880. ZOO).

teretaп ugovor, mora da sadrzi naknadu za posredovanje. Ona se pla6a

веkо putovanje i l i boravak,

а putnik se obavezuje da za to plati

Ovaj пgovor spada u grupu ugovora

naknadu

о pruiaпju tшistiёkih usluga, s

tim sto ga karakterise to sto posrednik pпlovanja istupa kao nalogoprimac putnika, јег ро njegovom nalogu stupa u poslovne odnose sa turistickom ponпdom i u ime putnika i za njegov racun zakljuёuje Ьilo ugovor о orga пizovaнju putovanja, Ьilo ugovor о i zvrsenju јеdне ili vise posebnih uslu ga, koje omogucuju da se ostvari neko putovanje i l i boravak. Posredniёki ugovor о pпtovaпju пiје detaljвije regнlisaп, tako da se

Naknada za posredovanje.

Posredвicki ugovor о putovanju, kao

prema пslovima ugovora i1i prema uoЬicajenim uslovima i mora Ьiti po sebno iskazana u potvrdi о putovanju, odnosno u potvrdi о ugovorenoj uslнzi.

Ь) Potv1·da о putovanju i potvrda о ugovorenoj usluzi

lJ slнcaju kad u ime putnika zakljпCi ugovor о orgaпizovanju puto

vanja, posrednik је duzan da izda potvrdu о pнtovanju koja, pored poda

propisuje da se odredbe koje se odnose na ugovor о orgaвizaciji puto

taka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora puto

vanja, shodno priшenjuju i na posrednicki ugovor о pпtovanju, ako odred

vanja, mora da sadrzi owakп i adresu posrednika, kao i podatak da on

bama koje se odnose па taj ugovor пiје drugacije odredeno (с!. 884. ZOO).

istupa н tom svojstvu. Ako u potvrdi о pнtovanju ne naznaci svojstvo po

putovanju је, pre svega, konsensualan i neformalan, s tim sto izdavaoje

putovaпja ( cl. 8 8 1 . st.

Karakteristike. - Ро svojim Ьitnim osoЬinama posrednicki џgovor о

potvrde о pнtovanjп, оdноsно potvrde

о ugovorenoj usluzi ne cini ovaj

srednika, posredпik џ organizovanju putovanja smatra se kao orgaнizator U

slt1caju

kad

1 . i 2.

se

ZOO).

ugovor о putovaпju odnosi ва роsеЬпој usluzi, posrednik је duzaв da izda

posredпicki

ugovor formalnim. То ј е пvek dvostrano obavezan i teretan нgovor. Uz to,

zakljuceпje ugovora о пеkој

to ј е i treoнtan ugovor, jer se izvrsenje obaveza ugovornika iz ovog ugo

potvrdн koja se odnosi на tu пslпgu sa naznakoш izпosa koji ј е pla6en za

vora sastoji iz jednog akta cinjenja, koji se ostvaruje trenпtno ili u relativ

пslugџ (с!. 8 8 1. st.

вo kratkoш vremenskom periodu.

2.

Uslovi za zakljucenje posrednii'kog ugovora о putovanju

З . ZOO).

З . Dejstvo posrednickog ugovora о putovanju Posrednicki нgovor о putovanju је dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara нzајашпе obaveze i za posrednika putovanja i za pнtпika.

Posrednicki пgovor о pпtovaпju pretpostavlja sve uslove koji se

Obaveze posrednika putovanja. - Posrednik pпtovanja је obavezan

zal1tevaju za zakljuceпje ugovora пopste, s tim sto saglasпoscu volja mo

da postupa ро uputstvima doЬijem od straпe putпika, kao i da savesno

rajп Ьiti obuћvaceni пgovor koji posrednik putovanja treba za zakljпci,

izvrsi izbor treciћ Iica.

kao i nakпada za uslugu posredovaвja. Pored toga, prilikom zakljucenja

(Ј) Postupш�je ро uputstvima putnika. - Posrednik je dпzan

da postп

ugovora posredпik putovanja izdaje pпtniku potvrdu о putovaнjп, odnosпo

pa р о ttptttstvima koje mu је putnik Ьlagovremeno dao, pod пslovom da su

potvrdн о нgovorcnoj us!uzi.

ona '' skladu sa ugovorom, ноЬiсајевiщ poslovanjem posrednika i i ntere-

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRЛVOSUDNOG fSPITA

240

siшa dr1.1gil1 putnika. U slucaju kad putnik nije dao potrebna uputstva, po srednik је duzan da radi na nacin koji је u datim prШkama najpogodniji za putnika (с!. 882. ZOO). (2) Savestan izbor treCih lica. Posrednik је duzan da savesno izvrsi izbor trecih lica, koja treba da obave usluge predvideue ugovorom. Za razlik1.1 od orgauizatora putovanja, koji odgovara i za rad trecih lica, posre dnЉ putovanja odgovara putniku samo za nj ihov izbor (с!. 883. ZOO), tj. samo za nepafuju i izboru treceg !ica (culpa in eligendo), jer pazljivi po srednik putovanja, kao protesioпalac u svom pos!u, шоrа dobro poznavati strпcne, poslovne, finansijske i moralne vrednosti lica sa kojima zakljucuje ugovore u ime i za racun putnika. Obaveze putnika Obaveze putnika kod posrednickog ugovora о putovanju iste su kao i kod obaveza putnika kod ugovora о organizovanju putovanja. Glava cetrпaesta .

JEMSTVO 1. Pojam, nastanak i karakter jemstva Pojam. - Jemstvo је ugovor kojim se jedno lice obavezuje prema po veriocн odredeпog dнznika da се mu ispuniti punovafuu ј dospelu oba vezu dufuika, ako ovaj to ne ucini.272 Lice koje preuzi1na jemstvo naziva se jemac, а lice za cijj se dug jemci aaziva se glavni duZпik. Nastanak. Za ugovor о jemstvu karakteristicno ј е da obavezuje jemca samo ako је izjavu о jeшcenju ucinio pjsшeno (cl. 998. ZOO). Inace, jemstvo se moze dati za svaku punovaznu obavezu, bez obzira на njenu sadrzjnu, za uslovnu obavezu, kao ј za odredenu buducu obavezu. Karakter. - Јешас ne preпziшa dug glavnog duZпika, vec se oba vezuje da plati tndi dug. Njegova obaveza pretpostavlja, dakle, dug nekog treceg, tj . glavni dug, §to znaci da predstavlja sporednu (akcesor пu) obavezu koja deli pravnu sнdblnu obaveze glavnog duzпika (akce somost jemstva).Ш :т

Porcd ugovornog, kojc n astajc шt osnovu ugovora,

clvida zakonom.

fiOStoji i zakonsko jcшslvo, kojc sc prc�

2'/Ј lz akccsorлc f'l'i!'Odc jctп:iiVи proi!itiCu slcdcCc po slcdi cc : шоZс ;;с jcmCiti samo za punovaZнн obavczu du2пik.a, da Ы i jcrп:.1.vo Ы!о punovaZno; !ili prcstankom ob<±vczc gl-av11og duZnik
f'rof.

241

Jr Ekщic NikџliC: OBLIOACIONO PRAVO 2.

Dejstvo jemstva 1Jgovorom о jemstvu nastaje samo pravni odnos izmedu jemca i po verioca, а tek kad jemac plati dug, nastaje i pravni odnos irnedu jemca i glavпog duzпika. Odnos izmedu jemca i poverioca. U odnosu izmedu jemca i pove rioca karakteristi6пo је, pre svega, to sto jemac odgovara poveriocu onako kako mu odgovara glavni dufuik, s tim sto jemceva obaveza prema poverio cu nije primarna, vec sekundama ili supsidijarna (supsidijarnost jernstva). Supsidijamost jeml:eve obaveze ogleda se u tоше sto on nije obave zan da isplati poverioca pre nego sto је ovaj pokusao da se naplati od gla vnog dufuika. Od jemca se, prema nasem pravu, шоzе zahtevati ispunjenje samo pod uslovom da to nije ucinio glavai dнznik u roku koji mu је u pismenoш pozivu odredio poverilac {Cl. 1 004. st. 1 . ZOO). Ako Ьi poverilac pre toga zatra7jo isplatu od jemca, ovaj ima pravo da mu istakne prigovor da se ne drzi reda (beneficium excussionis sive ordinis). Samo u slucaju kad је oёigledno da se iz sredstava glavnog dufuika ne moze ostvariti njeno ispunjenje ili ako је glavni duZпik рао pod stecaj , poverilac шоzе traziti isptшjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dнzнika па isрш1ј епје obaveze (с!. 1 004. st. 2. ZOO). -

Јешёеvа obavez.a ne moZe Ьiti veCa od abavczc g!avnog duZnika, n ako је ugovoreno da bt1de veCa, ona se svodi na tneru du:Znikove obaveze (ё!, 1 002. sc L . ZOO). On odgovara za ispunjenjc ccle obaveze za koju је jemёio, ako ugovoroш njegova odgovornost nlje oь>тanlCena na neki njcn deo Ш na drugi naёin podvrgnuta lakSim uslovirna (Cl. 1 0002. st. 2. ZOO). АН, јешас. је odgovoran i za svako poveCanje obaveze kojc је nastalo duZnikovom docnjcнn Ш njegovoш krivicoш, ukoliko nije drukёije ugovoreno (CI. 1 0002. sc 4. ZOO).

Protjv poveriocevog zahteva јешас moze istaci sve prigovore glavnog duznika, нkljucнjttci ј prigovor prebljanja, ali ne i cisto lic11e duznikove prigovore, kao sto је, na primer, prigovor nevafuosti obaveze zbog zaЬiн de ili poslovne пesposobnosti (с!. 1009. st. Ј . ZOO). Pored toga, јешас moze istacj protiv poverioca ј svoje licne prigovore, kao sto su, na primer, nistavost ugovora о jeшstvu, zastarelost poveriocevog potrazivaнja prema njenш, prigovor preblj anja U?Л�jamnih potrazivanja {cl. 1009. st. З. ZOO).

Zbog izvesnih poverioCevih postupaka, jemac moZe blti potpuno osloЬoden odgovor nosti, Оо toga moZe doCi zbog poverioCe.vog odugo\•la:Cenja, tj. kad poverilac, na poziv јешсn pos!e dospelosti potra:livanja, ne zahtevn ispunjenje od gJavлog duZnika u roku od шеsес dana dd to�; poziva (СЈ. l O J 1 . st. 1 ZOO). U sJuCaju kad rok za ispunjenje obaveze nijc odreden, j eшac sc oslobada odgovornosti ako povcrilac па njegov poziv ро isteku jed ne godine od zakljuCenja ugovora о jcmstvu, ne uCini u roku od mesec dana od tog poziva potrcbntl izjavu za odredivanje datшna ispunjcnja (ёl. 1 0 ! 1 . st, 2. ZOO). Porcd toga, ako povcri!ac napusti zпlogu i l i koje drugo pravo kojiш је Ьilo obezbedeno ispunjenje лјеgо� vog potraZivanja, Ш gн izguЬi s.vojom nepai:njoш i tako oncmoguCi pгelaz tog prava na јетсп, ovaj se oslob�da svoje obaveze рrеюэ povcriocu za orюtiko koliko Ьi mogao doЬiti vr!enjeш tog provn (cl. 1 0 1 2 . st. 1 . ZOO). .

242

PRIRUёNJK ZA POLAGANJE PRAVOSUONOG ISPITA

Odnos izmedu jemca i glavnog duznika. Za odnos izmedн jemca i glavnog duznika karakteristicno је, pre svega to, sto na jemca koji је namirio poveriocevo potrazivanje prelazi to potrazivaпje sa svim sporedniш praviшa i garaatijama njegovog ispunjeпja (cl. 1 003. ZOO). Naime, cilj jeшstva је da se obezbedi izvrsenje ugovora prema poverio cи, а ne da se glavni dнfuik oslobodi svojih obaveza. Zato glavni duznik ostaje и obavezi i kad јешас namiri poverioca, samo не vise prema po veriocи, vec рrеша jemcu, jer se ovaj, ро sШ zakona, subrogirao na шe sto poverioca (tzv. personalna sиbrogacija) i stekao sva ona prava prema glavnom duzniku koja је imao i poverilac. Рrеша tоше, jemac koji ј е isplatio poveriocu njegovo potrazivanje stice prema glavnom dиzniku pravo regresa, tako da o d njega moze zahtevati da mu "nakпadi sve sto је isp!atio za njegov racun, kao i kamatu od da11a isplate" (cl. 1 0 1 3. st. 1 . ZOO). Uz to, 011 ima pravo па пakпadu troskova nastalih и sporu sa po verioceш od casa kad је obavestio dufuika о tom sporu, kao i па пakna du stete ako bi je bilo (с!. 1 0 1 3 . st. 2. ZOO). S druge strane, protiv jemca koji је bez njegovog znanja izvrsio ispla tu poveriocн, glavni dнznik moze upotreblti sva pravna sredstva kojima је и ёаsн te isplate mogao odblti poveriocev zahtev (cl. 1 О 1 б. st. 1 . ZOO), kao slo sн, na primer, prigovor zastarelosti, oprostaja ili prebijanja. Osim toga, јешас gнЬi pravo na regres u slucaju kad ne obavesti duznika da је isplatio poverioca ра duznik ne znajuci za to isplati ропоvо isto po trazivanje (С!. 1 0 16. si. 2. ZOO).

Prof.
Glava petnaesta

-

3. Prestanak jemstva Као sporedпa obaveza, jeшstvo uvek prestaje kad prestane i glavпa obaveza koju 0110 obezbedttje. Pored toga, postoje slucajevi kad jemstvo moze prestati i вezavisno od g\avпog duga i pre njega (па priшer, kad ј е jemstvo dato za odredeпo vreme ра t o vreшe istekпe, kad poverilac opro sti dпg jetncп, kad se sjedine јешас i poverilac ili j emac i glavni duzпik). Zastareloscu obaveze glavnog duznika zastareva i obave7.a jemca (с\. 1 О \ 9 . st. 1 . ZOO), s tim sto u slнcaju kad је rok za zastarevaпje obave ze glavпog duznika dиzi od dve godiпe, obaveza jemca zastareva ро isteku dve godiпe od dospelosti obaveze glavnog dиznika, izиzev kad ј em ac od govara solidarпo sa dиzпikom (с\. 1 О 19. st. 2. ZOO).

243

UPUCIVANJE (ASIGNACIJA) 1.

Pojarn, znacaj i uslovi nastanka upucivanja Pojarn. - Upucivanje ili asignacija је izjava volje jednog lica kojom

ono upucuje i ovlascuje drugo lice da za пjegov racun izvrsi nesto odredenom trecem licu, koga upucпje i ovlas6uje da to izvгSenje primi u svoje ime (с!. 1 020. ZOO). Upucivanjem se пspostavlja јеdап slozen odnos u kojem ucestvuju tri lica: lice koje izjavljuje voljи, odпosno daje ириt da se nesto izvrsi пaziva se uputilac ili asignant; lice koje se upиcuje i ovlas6uje da nesto izvrsi naziva se upucenik ili asignat; dok se lice koje se upucпje i ov lascttje da izvrsenje primi u svoje iше naziva primalac пputa Ш asigna tar. Cinidba koja је predmet upш5ivanja moze se sastojati u isplati odredene sнme novca, u predaji hartije od vrednosti ili neke druge za menljive stvari. Znacaj. Upueivanje ima veliki prakticni znacaj, jer se рошосu njega olaksava i ubrzava promet robe, novca i drugih zamenljivih stvari. Smatra se нajrasprostranjenijiш sredstvom indirektnog placanja i krediti ranja.274 Као sredstvo indirektnog pla6anja ono omogueuje da se jednom isplatoш ugase dva oЫigacioпa odnosa (npr. и slucajи kad је uputilac po verilac upucenika i istovremeno dufuik primaoca uputa, on moze svojи obaveztt ispиniti tako sto се ovlastiti primaoca иputa da isplatu doЬije od upпceпika, сiше se i trazЬina uputioca prema upuёeniku gasi), а kao sred stvo kredita ошоguснје uputiocu da obezbedi zajam priшaocu иputa ili sa moш sebl na teret upucenika. Iz upucivanja se, inace, ne vidi koj i је ci!j, odнosno sta је osnov upttcivaпja, jer је ono apstraktno.275 Uslovi nastanka. Cilj upиcivaпja moie se ostvariti samim ov lascenjima upuceniku i primaocu uputa, 1ј. jedнostranim pravnim poslom. Ali, do пpucivaнja moze doci i na osnovu ugovora о upucivanju ili asigna ciji koji se zakljнcuje izrnedu uputioca, upucenika i primaoca uputa. Za nastanak иpнcivanja nije predvidena odredena forшa, ali se u praksi upнcivanje skoro redovno vrsi н pisшenoj formi .276 -

-

Dпч,;оlјнЬ Stojнпovi6, Komcnlar Zakona о oЫigacionim odno�ima,

11

knjiga, glavni rcd<Jk�

101· prof. dt· Sloboda11 Pc!"O\'iC, Bcogпtd, 1995, �lr. 1 6 1 2. :ш J<:tkov RadiNiC, паv. dclo, str. ЗЮ. :;.и, Jakov RшjiSiC, Шl'-'· dclo, str. ЗЮ; Drugoljub StojanoviC, na\'. dclo, s1r. 274

1 6 1 2.

244

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOQ ISPITA

2. Dejstvo

upucivanja Dejstvo up ucivanj a је slozeno, jer se tice tri Jica koj a u njernu uc estvuju Zbog toga s e upu6ivanjem zasniva trostruki pravni odпos, i to; odnos izmed:u primaoca uputa i upucenika; odnos izmedu primaoca uputa i нputioca; i odrшs izmedu uputioca i upueenika. . Odnos primaoca uputa i up u cenika Na osпovu samog uputa pп malac uputa ne stiёe pravo da zahteva i spunj enj e ёinidbe od upucenika. То .

.

pravo stiCe primalac uputa tek kad upucenik izjavi da prihvata uput, s tim sto

se prihvatanj e нputa ne moze opozvati (cl. 102 1 .

ZOO).

U slucaju kad upucenik prihvati uput, izmedu nj ega i primaoca uputa nas taje

dugovins ki odnos koji је

nezavisan od odnosa izmedu uputioca i

upucenika, kao i od odnosa izmedu uputioca i prirnaoca upнta. Zbog toga se ovaj odпos naviza apstraktnim odпosorn.277 Posto је

odnos, u njemu

to nov i s amostalan

se ne mogu isticati prigovori iz odnosa izmedu upнtioca i

upucenika, kao ni prigovori iz odnosa izmed:u us tupioca i primaoca нputa. Upнceпik moze priшaocu uputa istaCi sашо prigovore koji

se ticu

punovafuosti prihvatanja uputa, prigovore koji se zasnivaju na sadrZiпi prihvataпja ili па sadrzini saшog uputa, kao i prigovore koje ima licпo prema njeшu (с\.

1022. ZOO).

Primalac uputa rnoZe uput preneti n::. drugog ёаk i pre nega Sto је prihva6en od strane upuCenika, izuzev kad iz saшog uputa i l i posebnih okolnosti proizlazi da је on neprenosi�. Izjava о prihvatanju uputa data priшaocu uрша ima dej.stva рrеша svirn iiciшa na koja Је uput uzastopno prenesen. Ali, ako је upuCenik izjavio prЉaviocu, na koga је priпыlac upu ta preneo uput, da ga prihvata, on ne n1oZe !staCi priЬaviocu prigovщe kojc: iша рrсш<Ј pri maocu uputa liёoo (с!. r 023. ZOO).

Pravo primaoca

нрнtа da

zahteva ispпnjenje prestacije od

upнceпika Ako rok

zastareva za godiпu dana od isteka roka odredeпog za ispunjenj e

.

za isptшjeпje пiје odreden, zastarelost pocinje teci kad upпceпik prihvati

ga је оп prihvatio pre nego sto је dat priшaocu прпtа опdа ka 1024. ZOO). Odnos primaoca uputa i uputioca. - Odnos izmedu priшaoca uputa i uputioca pruza obj asnjenj e zasto uputilac preko upucenika vrsi isplatu primaocu uputa.пs Ovaj odnos naziva se valutnim odпosom, jer se po mocu odnosa pokrica ovaj odnos gasi. 279 OЬicno је upttti\ac duznik prima oca uputa, tako da izda vat1jeш uputa ispunjava svoju obaveztl рrеша njcшu. Medutim, i kad је pr i malac upнta poveri!ac нрпti оса оп 11ije duzan da pristaпe па пput koji шu је uCinio uput ,

а ako

da bude dat оvоше (с\.

,

271 }",juЬi�a M ilo�cviC

, nнv. dcJo, H : r. 2SJ. Ljubiiia MiJoScviC, П<�V. dclo, :tlr. 2Ю; Jи.kov Radi�iC, щ1.v. dcJo, :-;tr. 3�427•1 [,juЬiSи Milo,S.:viC, 11av. dclo, sl!'. 2t3.

:ш

,

Prot: dr E>urde Nikuli�:

245

OBLIOACIONO PRAVO

duznik u ciljп i spнnj enja svoje obaveze,

a li је du:Z:an

da

о svoш odЬijanju Ako је pristao na ga izvrsi (с]. ! 025'

odшah izvesti dufuika, inace се mu odgovarati za stetn. uput, poverilac је

dнzап da

pozove upпcenika da

ZOO). U sluёaju kad је poverilac pristao na uput uёinjen od strane njegovog duZnika u ciiju ispunjenja obaveza, duZnikova obaveza, эkо drugaёije nUe ugovoreno, prcstaje tek ispunjenjeш od strane џpuCenika, s tim Sto poverilac koji је pristaa na uput uCinjen od njegovog duZnika пюZе zahtevati od uputioca da mu ispuni ono Sto mu duguje smo ako nije doblo ispunjenje od u puCenika u vreme odredeno u uputu (С!. 1026. ZOO). Ukoliko upuCenik оdЫје pristanak na uput, Ш odЬije ispunjenje koje шu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da neCe da ga izvrSi, priшa)ac uputa је du:lan da odmah obavcsti uputioca о tome, inaёe пш odgavara za Stetu (ёl. 1 027. ZOO).

nece da se koristi ako је vec izjavio da ga prima, ali је dпzап da bez odlaganja obavesti о torne uputioca (с!. 1 028. ZOO). Uputilac шоzе opozvati ovlascenje koje је uputom dao primaocu upu ta, izuzev ako је uput izdao u cilju ispuпjenj a nekog svog duga prema чiernп i uopste ako је uput izdao u njegovom interesн (с\. 1029. ZOO). Odnos uputioca i upucenika. - Ovaj odпos objasnjava zasto uputi lac zahteva od upн6enika da za пjeg ov rаснп izvrsi ispJat11 primaocн upu Ako

priшalac

uputa

nije poverilac upнtioca i

нрнtоm, oп moze odustati od upнta (;ak i

ta. On to ciпi t1glavпom zato sto је upu6enik njegov duznik, sto kod njega ima

pokrice

za ono sto ovaj treba da ispuni рriшаосн uputa. Zbog toga se

ovaj odnos i пaziva odnosom pokrica.

Upucenik

пiје

duzaп da to оЬес ао

prihvati uput, cak i ako је dufuik uputioca,

kad је пput izdat na osпovu пpucenikovog duga uputiocu, upucenik је du:Z:an da ga izvrsi do iznosa tog duga, pod uslovoш da to za нpucenika ni ро cerntl nije teze od ispuпjenja obaveze рrеша uputiocu. U tош slucajн, upнcenik se, i zvrsenj eш uputa, u istoj meri oslobada svoga duga prema uputiocн (cl. 1 030. ZOO). U suprot nom, Ьiсе odgovoran za stetu kојп time prouzrokнje upпtiocu. Oputj/ac moze opozvati ovlasceпje koje је нрutош dao upuceniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu пputa da prihvata uput, odnosno sve dok ga ne izvrsi. Оп to шоzе uciniti cak i kad је н upпtu navedeno da је neopo ziv, kao i kad Ьi se opozivanjem krsila neka пjegova obaveza prema pri maocu нputa. Pored toga, нput se, ро samoш zakoпu, sшatra opozvanim u slпсајп otvaranja steeaja nad imoviпom нputioca, izuzev slucaja kad је upнceпik vec prihvatio uput pre otvaranj a stecaja, kao i kad п casu priћva tanja пiје zпао пiti је nюra o 7Лali 7..а taj steeaj (с!. 1 03 1 . ZOO). izuzev ako nш је

.

Ali, u slucaj u

PRIRUCNIK ZA POLAOANJE PRAVOSUDNOO ISP!TA

246

Glava sesnaesta

UGOVOR О ORTAКLUKU 1. Pojam i karakteristike ugovora

Pojam.

о

ortakluku

Ugovor о ortakluku је takav ugovor kojim se dva ili vise li

ca uzajamno obavezuju da udruze odredena pravna dobra koja imaju imo vinsku vrednost, odnosno svoju imovinu, ili odredene nj ene delove, ili svoj rad, u ciljп postizanj a kakve imovinske koristi i njene podele. 28U . Lica koja zakljнcuju ugovor о ortakluku nazivaju se ortaci, а zajedш ca ortaka kojaje stvorena ugovoroш naziva se ortakluk. Pravna dobra, od nosno imoviпa koja ortaci udru:Zuju radi postizanja zajednickog eko nomskog cilja nazivaju se ortacki udeli, s tim sto ortacki udeli koji su une ti u zajednicu cine glavnicu ortakluka. Ortakluk je, pre svega, zajednica dva ili vise ortaka, ali i njihovih or tackih udela. Medutim, iako dolazi do пdruzivanja ortackih udela, odno sno imovine ortaka, ne dolazi do stvaranja posebne iшovine ortakluka,281 јег ortakluk nema svojstvo pravnog lica, tako da ne moze imati ni svoju imoviпu. Prema tome, pravna dobra, odnosno iшovina kOJU su ortact unelt u ortakl\Jk nije inюvina ortakluka, vec i dalje ostaje imoviпa ortaka.ш . Ugovor о ortaklukп nije regulisan Zakonon1 о obltgacюшm odnosl ma, niti је Republika Srblja iskoristila mogucnost da taj ugovor �egulise svoj i m zakonom, tako da se na ugovor о ortaklliku, pored пасе!а 1 opst1h pravila Zakona о oЬ!igacionim odnosima, mogll primenjivati i "pravna pravila" iz propisa koji su izgublli pravnu snagu. . Karakteristike. - Ро svojim Ьitnim osoblnama ugovor о ortaklпku Је konsensualan i ncformalan ugovor, jer za njegov nastanak nije potrebno n i unosenje ortaёkih udela u ortaklпk, ni ispunjenje posebne forme. То је uvek dvostrano obavezan ugovor, kod kojeg za svakog ortaka nastaje obaveza da unese u ortakluk odredeni orlacki udeo. Uvek је i teretan, jer svaki ortak, za korist koju na ostюvu ugovora stice, tj . za pravo ucesca u glavnici ortaklnka, odnosпo u podeli ostvarene imovinske koristi, placa odredeпu naknadu, koja se izrazava ortackim l!delom koji unosi u glavnicu ortaklпka. Pored toBorislav Т. ВJagojcviC, nav. dclo, f.'i1r. 194; LjuЫSa MiJoScviё, nav. dclo, src 390; Bogdan LoZ<:t . наv. dclo. :;tr. 205; M irsa MijaCiC, nav, dcJo, �>tr. l 5l . . 2�1 U pojcdiнiш pпtvnim sistcmim>J. ;:;с ortuёki udcii k ji st� _шюtt. u 011��luk sm�11ЋJU zн.:.;сЬ: '? nom cc!inoш Која је izdvojcna od ostale imoviнc ortuka 1 s!uz1 kao matci'!Jiilt1 b<JZiJ dcla1nost1 crtakJukн. :!N2 Bogdan Loza, lltt.V. dclo, :-:!r. 205. 2ко

Pro[ tlr Dordc Nikoli6: OBLIOACIONO PRAVO

247

ga, пgovor о ortakluku је trajan ugovor, јег је za ostvarivanje cilja koji su ortaci imali u vidu uvek potreban jedan Jcraci ili duzi vremenski period. Po5to se ugovorom о ortaklпku stvara zajednica koja pretpostavlja visok ste pen medusoЬnog poverenja, to је uvek i ugovor koji se zakljucuje s obziтom na licnost ugovornika (intuitu personae). Kod ugovora о ortakluku је u tre nutku njegovog zak!jucenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija ugo vornika, tj. unapred је odredeno u cemu se sastoji i koliki је ortacki udeo svakog ortaka, tako da је u osnovi to komutativan ugovor. A!i, ugovor о or takluku karakterisu i izmesni elementi aleatomosti, koji se ogledaju u tome sto se, u vreme zakljucenja ugovora, ne zna koliko се svaki od ortaka doblti ро prestanku ugovora, odnosno ne zna se ni kolika се blti doblt ortakluka, ni koliki се Ьiti ortacki udeli ро prestanku ortaklпka. Ortaci mogu dobiti vise od опоg sto su ulozili, kao sto mogu doblti i mauje, а moze se desiti i da ро prestanku ortaklпka ne doblju nista. Ipak, sve to ne zavisi samo od okolnosti na tтblitu, kao jednog buduceg neizvesпog dogadaja, nego i od umesnosti poslovanja ortakluka.2ВJ 2.

Uslovi za zakljucenje ugovora о ortakluku

Za zakljucenje ugovora о ortakluku moщju Ьiti ispunjeпi svi пslovi koji se zahtevaju za zakljucenje ugovora пopste, s tim sto saglasnost volja ugovornika mora Ьiti postignuta о ortackim udelima, о cilju koji se ugovo rom zeli posti6i i о vreшeпu njegovog traj anja. Prema tome, Ьitni elementi ugovora о ortakluku sп: ortacki udeli, cilj koji ortaci zele postiCi i vreme trajanja ugovora о ortaklпkn. Ortacki udeli. Pod ortackim udelom kao Ьitnim elementom ugovo ra о ortaklпku smatra se svako pravrю dobro koje ima imovinskп vred nost.2M То mogн Ьiti novac i druge stvari, prava ili rad lica koje је ortak. Ortaёki udeii moraju da ispunjavaju sve zahteve koji se ticп njihove mogucпosti i dopпstenosti sa stanovista prava i morala.

Svojstva stvari Ш prava bez znaCaja su za podobnost izvcsnog dobra da bude predmct orraёkog udeia. Bitпo је samo daje u pitanju stvar ili pravo koje ima imovinsku vrednost i _ k oje је prenosivo, tj. koje nije lskljuёeлo 1z pravnog рrоше�а. _I rad kao pтedmet ?rt�ckog udeJa moZe dз bude raznovrstan. То moZe da bude kako fizн:':k1 (npr. obrada zemlje, tZgгd dnja zgrade), tako i intelcktнalni rnd {npr. izrada projekta zgrade), pod usJovoш da itna imovinsku Yrednost i da nije zabranjen.

Ugovorom о ortaklпku treba da se odredi staje predmet ortackog ude la i kolika је veliCina tog udela. Pri tome, ortacki udeli pojediniJJ ortaka ne Bogd1;1.n Loza, НдV. dclo, str. 206 . Bori1-ilav Т. BlaьrojcviC, nav. delo, str. Ј 97; Ljubl:Sa MiJoScviC, na\', dclo, str. 391; Мн·sа MijaёiC, наv dclo, str. Ј53. 2ю:

:!k<�

248

PR1RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

moraju Ьiti ni kvalitativno ni kvantitativno jedna!d.285 Udeo jednog ortaka moze se sastojati u novcu, drugog u poslovпoj pro storiji , treceg u inventaru koji је neophodan za obavljanje posla, а cetvrog u radu koji Ьi se odnosio na upravljanje poslom. I kad su kvalitativno identicni, ortacki udeli mogu Ьiti kvantitativno, tj. ро svojoj ve!icini razliciti. U sluёaju kad ugovoroш о orrakluku nijc odredena visirш ortaCkih udela onda је, ро јеdпош шiSljenju. svaki ort.ak duZan da unese u ortakluk jednak udeo,286 dak sc, ро dru

gom miStjenju, visina ortaCkog udela nikad nc pretpostavlja, tako da u sluCaju kad ona nije odredena, ugovor ne nastaje.237 Za prvo stanovi�te se navodi da је prihvatljivije. pod uslo vom dв su oгtaёki udeJi kvalitativno odreden1. jer se smatra da ono proizlзzi jz dvostrano� teretnog karaktera ugovorз о ortџkluku, kao i iz intencije da se ugovor saCuva.2!iR

Ortacki udeli, iako ne moraju Ьiti jednaki, moraju blti stvarni, а ne sa mo simboliёni. S tiш u vezi smatra se nistavom odredba ugovora kojom Ы pojedini ortaci blli oslobodeni obaveze unosenja ortaёkog udela,289 tako da u odnosu na to lice ugovor о ortakluku nije ni nastao.

Ш prava, onda se te stvari Ш prava predaju u svojinu svih ortaka, Ш im se ustupaju samo na upotrebu, odnosno uzivanje. U prvoш slнcaju postoj i societas quoad sm·tem , а н drugom societas quoad usum. Cilj koji ortaci zele postici. - Ortaci zakljнcuju ugovor о ortaklнku i па osnovu njega udruZнju svoja pravna dobra radi ostvarenja odredenog cilja. Тај cilj ortakluka је postizanje imovinske koristi i njena deoba, s tiш sto ugovorom treba da bude odredeno u cemu se sastoji ova imovinska ko гist i па koji nacin се se ona postici . U svakom slucaju, ne samo cilj or taklпka, пеgо i sam nacin 11jegovog ostvarenj a, treba da budu dopusteпi. S

U

slucaju kad se u ortakluk kao ortacki udeli unose stvari

obzirom па to, песе пastati punovazaп ugovor о ortakluku ako је njegov cilj , ili nacin пjegovog ostvareпja, protivan prinudnim pгopisima, javnom poretku ili dobriш оЬiсајiша.

Vreme traj:шja ugovora о ortakiuku.

Trajanje ugovora о or

takluku ne moze Ьiti vecito, jer ortaklнk predstavlja izvesno ogranicenj e

s!obode delatnosti pojedinaca.29U Zbog toga trajanje ugovora о ortaklukн mora Ьiti vremenski ograniceno. То vreшe moze Ьiti odredeno ugovorom, i to ka!eпdarski Ш vezivanjem za nastupanje nekog buduceg 1кs Borislao; Т, Вln.gojcviC, nav. dcJo, str . 198. i L99; LjuЬi!iн M ilo� cvit, nav. dclo, sн·. 391; Mirsa MijaCiC, nav. dclo , str. 154. Ј!Њ Borislav Т. BlagojcviC, шtv. dclo. str. 199; Ljt1Ьi�u Mi !o;icviC, nav. delo, str. 391; Mih::1ilo KonstantinoviC, Ct. 593. si. 4. Skicc za :l.n ko nik о oЬiigacijaпнt i ugovorima. 21!? Вogffiщ Loz<1, паv. dc!o, :otr. 209. 211н Mirsu MijaCJC, nav. delo, str. 154. �ао,; Mihailo Koп:-�tantitюviC, СЈ. 593. st. 5. Skicc 2.: zako11ik о oЫigacijamtt i ugovorirna. -;:;щ Bo•·islav Т. BlagojcviC, nav. dcJo, ${Г 199

249

Prof. dr EJorUc Nikoiiё: OBLIOACIONO PRAVO

izvesnog dogadaja. Ako ugovoroш nije odredeno, onda vreme trajanje ugovora о ortakluku moze proizaci iz prirode posla ili iz cilja koji se tim ugovorom zeli postici. U s lutaj u kad ugovororn о ortakJ uku nije odredeno vreme njegovog tr�janja, niti se ono шоZе odrediti iz prirode posla Ш сПја koji se tim ugovorom Ze!i postiCi, svaki ortak ima pravo da jednostranom izjavom volje raskine ugovor. odnosno istupi iz ortakluka (re� nuntiatio). Pri tome, ortak moZe da se koristi pravom istupanja iz ortakluka kad god hoCe, s tiш Sto mora voditi raёuna о tome da to ne Cini u лevreme, tj. t.ako i tada kada Ы tiшe Ьila prouzrokovana znatna Steta za ostale ortake,29! Ukoliko neki od ortaka istuJ?i i� o�k1u�a u � nevreine, biCe dui.an da ostalim ortacima nadoknad1. svu stetu koJU Ш1 Је time prauzrokovao.

3. Neposredno dejstvo ugovora о ortakiuku Zakljucenjem ugovora о ortakluku naslaj e oЬ!igacioni odnos izmec!u samill ugovornika. Nep os1·edno dejstvo tog obligacionog odnosa ogleda se u пjihovim uzajamnim obavezama i pravima.

Obaveze ortaka.

- Osnovna obaveza svakog ortaka

је obaveza

unosenja u ortakluk ortackog udela. Pored toga, ortaci su obavezni da upravljaju ortaklukom, da podnese izvestaj i polaZн racнne, da naknade stetu prouzrokovanu ortakluku i da snose guhitke ortakluka.

(Ј) Uno§enje ortackog udela и oJ·takluk. Osnovпa је obaveza svakog ortaka da u ortakluk unese odredeno pravno doЬro imovinske vre dnosti kao svoj ortacki udeo. Те obaveze se ne moze osloboditi ni jedan od ortaka а da usled toga ne izguhi svojstvo ortaka,292 odnosno ne dovede u pitanje punovaznost ugovora.293 OrtaCki udeJi unose se u ortakluk do roka koji је predviden ugovorom. Ukoliko ugo voroan za to nije predviden nikakav rok, ortaёki udeli se unose istovreшeno i odшah ро zakljuё.enju ugovora.

Ako se ortacki udeo sastoj i iz stvari, svaki ortak snosi odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostataka.

(2) Upravljanje ortaklukom.

- Na ortacima је ne samo

obaveza, vec i

pravo da upravljajtt ortaklukom. Nacin па koj i се uprava ortaklukoш Ьiti vrseпa zavisi od sporazuma ortaka, koj i je najce5ce sastavni deo ugovora о ortakluku.

U

sluёaj u kad to pitaпje ugovorom пiје uredeno, uprava or

taklukom lezi na svim ortacima zajedno, bez obzira na vrstu i vrednost or tackih ude!a.294 2
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

250

Upr��ljanje ?�taklukoш ?:taci шogu poveriti poslovodi ortak luka, Sto шоZе Ыti jedan

�� ortaka tll пekoltcma ortaka tl1 neko treCe lice. Poslovoda шоZе preduziшati poslove koji se

tlcu redovne uprave ortaklukoш, dok mu је za ostale poslove potrebna saglasnost svih or taka.295

(З) Podn05enje izvestaja i polaganje racuna.

-

Svaki ortak ј е dиzan,

ako иргаvа ortaklиkom pгipada svim oгtacima zajedno, da podnese izvestaj i da polozi гасиn о poslovima koje је ргеdиzео za гасио oгtakluka dok је poslovoda ortakluka dиzan da uredno vodi knjige о poslovanjи ог� taklиka. Pored toga, poslovoda ortaklиka dиzan је da podnese izvestaj о гаdи i polozi гасио о poslovima oгtaklиka и гokovima pгedvidenim иgo voгom, ili kгajem svake godine, ili ро pгestankи oгtaklиka.

(4) Naknada stete prouzrokovane ortakluku.

Pri obavljanjи poslova

oгtaklиka svaki ortak duzan је da postupa sa paznjom dobгog domacina, tako da odgovara za stetu kоји ortaklukи pгoиzrokuje zbog povгede te obaveze. Pri tome, krivica ortaka za stetu kоји ortaklukи ргоиzrоkије ргi obavljanjи poslova ortakluka se иvek pretpostavlja.

(5) Snosenje gubitaka ortakluka.

-

U

slисаји kad izostane иspeh и

zajedr:ickom poslovanjи, odnosno kad ortaklиk poslиje sa gubitkom, svaki oгtak rma obavezи da иcestvщe и snosenjи gиbitaka ortaklиka. Ni jedan od ortaka, osim onog ciji se иdео sastoji iskljиcivo и гаdи,29б ne moze ugovorom biti osloboden te obaveze а da ne izgиbi svojstvo oгtaka,297 od nosno da ne dovede и pitanje punovaznost иgovora. 298

251

Prof. dr Dordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

Zbog toga ј е nistava odredba, р а i sam ugovor о ortaklukи kojim s e neki or tak lisava ргаvа da иcestvuje и podeli ortacke doЬiti,ЗUI јег se takv!m иgovorom izigrava pojam i cilj ortakluka. Jos је и rimskom pгavu Ьilo zabгanjeno stvaranje tzv. lavovskog ortakluka (societas

leonina).

Мега u kojoj Се ortaci uёestvovati u роdеИ doЬiti odreduje se ugovorom, s tim Sto se moZe predvidcti jednako ili nejednako procentualno uёeSCe svakog ortaka u podeli dobiti. Ako ta mera ugovorom nije odredena, dobit se deli srazmerno ortaCkim udelima, ро jedw nOin,3n2 odnosno па jednake delove, bcz obzira ла visinu uloga, ро drugom stanovi.Stu.J03 Ako ugovorom nije drugaCije predvideno ili nc proizlazi iz prirode posla, doЬit or takluka deli se ро prestanku ugovora.

U slисаји kad ortaci nisи и stanju da odlиkи о podeli doЬiti ortakluka

donesи jednoglasno, izmedи njih dolazi do spora koji se razresava sи dskom odlиkom.

(2) Naknada troskova

и

vezi sa obavljanjem poslova ortakluka.

-

Svakom ortakи koji је na osnovи ovlascenja obavljao poslove ortaklиka pripada pravo na naknadи nиfuih troskova koje је s tim и vezi imao (npr. pиtni troskovi).

U

ove troskove ne иlazi naknada za rad ortaka koji poslo

ve obavlja, јег ти ona pгipada samo ako је posebno иgovorena.

4.

Posredno dejstvo иgovora о ortaklиku

Posгedno dejstvo иgоvога о ortaklukи dolazi do izrazaja и vezi sa po

slovanjem ortakluka i tice se ne samo ortaka, nego i trecih lica koja stu pajи и pгavne odnose sa ortaklиkom. Pri tome, и slисаји kad poslove or

Мега u kojoj Се svaki ortak uёestvovati u sno.Senj u guЬitaka odreduje se ugovorom, s шn Sto ugov ro' � ? moZ� Ьiti predv�deno jednako ili nejednako procentualno uёeSCe svakog o��ka -� snosenJU gubttaka. Ako ЈС ugovorom odredeno uёcSCe ortaka u podeli dobiti, а шsta П1ЈС predvodeno u vezi sa sno.Senjem guЬitaka, smatra se da isto pravilo treba da vaZi

је obavljanje poslova ortaklиka poveгeno poslovodi oгtaklиka, onda on

i za podelu guЬitaka. Za orraka Ciji se udeo sastoji iskljuёivo u radu smatra se da treba da uёestvuj e u sno.Senju guЫtaka sашо ako је tako ugovoreno.Z<J<J

koje је poslovoda ргеdиzео

.

Prava ortaka. - Zajednicko је ргаvо svih ortaka da исеstvији и pode

li dobiti. Рогеd toga, ortaci imajи i pravo na naknadи troskova и vezi sa obavljanjem poslova ortaklиka.

.

(Ј) Ucesce и podeli doЬiti.

-

Svi oгtaci imaju pravo da иcestvujи и po

deli ortacke dobiti, pod kojom se podrazumeva onaj deo ortacke imovine koji ostaje kad se odbijи ortacki иdeli, troskovi poslovanja ortakluka, kao i sve ono sto dolazi u obaveze ortakluka. Ni jedan oгtak se ne moze Iisiti pra va da иcestvuje и podeli ortacke doЬiti, а da ne izgubi svojstvo ortaka. зoo 2')5 LjubiSa MiloSeviC, nav. dclo, str. 392; Mirsa MijaCiC, nav. dclo, str. 156. 2% Mihailo Kon..-tantjnoviC, С!. 597. sl. 5. Skicc za zakoпik о oЫigacijama ј ugovorjma. 2')7 Borislav Т. BlagojcviC, ш1v. dclo, str. 206. 29н Milшilo KonstrшtinoviC, Cl. 598. st. 2. Skicc za zakonik о oЫigacijama i ugovorima. Z!J!J Miltailo Kon..-tantinoviC, Cl. 597. st. 5. Skice za zakoпjk о oЫigacijama ј ugovorima. . ЩЈ Boпslav Т. BlagojcviC, шtv. delo, str. 207 .

taklнka obavljajи svi oгtaci zajedno, onda oni оЬаvеzији oгtaklиk. Ali, ako ima polozaj pиnomocnika ortakluka, tako da oгtakluk оЬаvеzији poslovi

11

ime i za racun ortaka и skladи sa pravilima

kojima se гegиlise иgovor о pиnomocstvu. Svaki ortak odgovaгa za obaveze ortakluka celom svojom imovinom, а ne samo vrednoscи glavnice unete и ortak!uk na ime ortackog иdela. Ako иgovorom kojije zakljиcen sa treCim licem solidama odgovomost ortaka nije predvidena, niti је и pitanjи nedeljiva obaveza, onda na svakog od ortaka pa da deo odgovomosti za izvrsenje obaveze srazmemo njihovom Ьrоји.зо• Mihailo KonslaпtjnoviC, Cl. 598. st. 1 . Skice za zakonik о oЫigacijama i ugovorima. Boris lav Т. BlagojcviC, ШiV. dclo, str. 207; Bogdan Loza, nav. delo, str. 2 1 6 . 3113 Mihailo KonstиntjnoviC, C l . 597. s t . 4 . Skicc za zakonik о oЫigacijama i ugovorima. 3114 Bogdaп Loza, паv. dclo, ..-tr. 2 1 7; Bori�lav Т. BlagojeviC, nav. delo, slr. 209, smatra da povcrilac ortakluka moZc traZiti пaplatu �vojc traZЬinc od ortakluka i od svakog ortaka, _. tim �to od o1·takи moZc traZiti 11aplatu �amo supsidijcmo, ako sc лс moZc naplatitj jz inюvine 011akluka, ј proccntualno, tj . samo tl яazmcri uCcSCc odrcdcnog ortaka u guЬitku ortakluka; Miiiailo Konstan tinoviC, Cl. 60Х. �t. 1 . Skjcc za zakonik о oЫigacijama i ugovorima propisujc da "udruZcnici odgo varaju kao solidami jcmci za dugove udruZenja, izuzev kad је ugovorom sa povcrioccm ova odgo vomost iskljuCc11a''. JOI

3°2

252

PRIRUёNIK ZЛ POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Prestanak ugovora

о

ortakluku

Ugovor о ortakluku prestaj e protekom vremena koje је ugovorom odredeno kao vreme njegovog trajanja, kao i izvrsenj em posla koji је Ьiо cilj ortakluka. Medutim, ako ро isteku ugovorom odredenog vremena ili ро izvr�enom pos\u, ortaci uastave da obavljaju poslove u istom sastavu, smatrace se da su se precutno sporazumeli da ortakluk nastave i posle isteka ugovoreпog vremena, odnosпo i ро izvrsenom poslu. Ugovor о ortakluku prestaje i kad sva ortacka glavпica propadпe Ш kad cilj ortakluka postane nemoguc ili zakoпom zabranj eп. S obzirom da је ugovor о ortakluku, ро pravilu, ugovor intuitu per sonae, on moze prestati usled smrti oтtaka. То се biti slucaj kad su ugo vor о ortakluku zakljucila dva ortaka. Medutim, ako је ugovor о or takluku zakljucilo vise !ica, ра јеdпо od njih umre, а n ugovoru nije drukcije odredeno, ugovor о ortakluku се ostati па snazi и odnosu na ostale ortake. Isto dejstvo ima i potpuni gubltak poslovne sposobnosti i insolventnost ortaka.

Pravo Naroda

Read more

Pravo na Zdravu Zivotnu Sredinu u Praksi Evropskog Suda za Ljudska Prava

Read more

Recommend Documents

Pravo Naroda

Pravo na Zdravu Zivotnu Sredinu u Praksi Evropskog Suda za Ljudska Prava

Miloš Stopić, Jovana Zorić PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA Miloš Stopić, Jova...

Report "Obligaciono pravo"

Your name

Email

Reason

Description

Copyright © 2024 EPDF.TIPS. All rights reserved.
About Us | Privacy Policy | Terms of Service | Copyright | DMCA | Contact Us | Cookie Policy

Sign In

Email

Password

Remember me Forgot password?

Login with Facebook

Our partners will collect data and use cookies for ad personalization and measurement. Learn how we and our ad partner Google, collect and use data. Agree & close