Medicinski leksikon

MEDICINSKI LEKSIKON V, preštampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skrać. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoñavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska težina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smeše izotopa, imaju atomsku težinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske težine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fizičku veličinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meñunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skrać. za arteriae, arterije. aa(čita se ana), skrać. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili više sastojaka stave u Iek u podjednakim količinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opšte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptičkim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem režnju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izlučuje omogućujući reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tačno odreñenoj) količini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skrać. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skrać. za aqua, voda. Aq. dest., skrać. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skrać. od reci antitetanična supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slično dejstvo kao i hormon paratireoidnih žlezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u tečenju hipokalciemičkih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogućnost hodanja pri očuvanoj svesti, mišićnoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbéova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo trupa izmeñu grudnog koša i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obično praćeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, začepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis bušnog organa. Obično zahteva hitnu hirušku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukleštena kila, ruptura nekog od šupljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penñulosum, viseći abdomen, posledica labavosti trbušnog zida, tako da prednji trbušni zid visi nad stidnjačom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbušni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoća, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abñominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom prečage i trbušnih mišića. V. disanje. abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono što pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmiče, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri čemu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmiče, mišić odmicač. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duševno poremećenje; (3) nepravilna refrakcija nekog sočiva ili nepravilno stvaranje žiže nekim sočivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loše apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremećaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oštećenjem funkcije nekih tki-

abnormalan va. Poremećaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i mišićna distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjače. Odvajanje sudovnjače od njene podloge tečnošću koja se ispod nje nakupila. Javlja se najčešće posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupčenja na očnom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usañene posteljice. Posteljica se odlubljuje najčešće samo delimično pri poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeñu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutrašnje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najčešći uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi činioci, kao što su oboljenja srca, poremećaji u zgrušavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrežnjače. Ono se dogaña izmeñu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrežnjače; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrežnjači kroz koje prodire tečnost staklena i odiže mrežnjaču; sekundarna a.r., odlubljivanje mrežnjače tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreñene smetnje pred okom, pad oštrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurški, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak očnog kapka, uroñen ili stečen. A. može biti delimičan ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju lečenja, omogućavanja goniosabnormitet, abnormalnost, nešto što odskopije ili pregleda očnog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno trošeabortus, pobačaj, prekid trudnoće pre 28. nje čvrstih tkiva zuba; fiziološka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno trošenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod još nije sposoban za žvakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterični život; a. arteficialis, vešloška a., prekomerno trošenje zuba na tački, nasilni pobačaj izveden iz meditipičnim i atipičnim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spašavanja žene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno sprečavanja pogoršaled nepravilnog opterećenja zuba u manja nekog već postojećeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Može biti izvršen i iz socijalnih indikacija komadića sluznice ili ćele sluznice mau slučajevima kad trudnoća ugrožava terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju socijalni položaj žene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoñenja tese u medicinskim ustanovama, a vrše ga rapije. nadležni lekari ginekolozi. Za trudnoću do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, služi kao kontrastno traindikacije, nadležni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoća preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, može se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naročito odreñene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoće, a nadležna cija praćena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoće u maloletnica; a. cionim poremećajima, povišenom temcompletes, potpuni pobačaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema više delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobačaj, pobačaj izPonekad je praćen povišenom telesnom vršen van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoće smatra se krimigim simptomima; amebni a., obično nanalnim bez obzira na to da Ii je izvršen staje u jetri, a izazvan je histolitičkom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u ćelijpecijaliste, babice, stručnog medicinsko-masnom tfâvu okoline čmara; biloskog osoblja, nestručnih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, žene trudnice; a. habitualis, pobačaj tj. dva susedna meñu sobom vezana koji se ponavlja kod više od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoće iste žene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u preteći pobačaj koji se u većini slučajemoždinskom kanalu metafize loptastog va još može zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbačaj koji je počeo i trudnoća se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmože više održati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobačaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ograničeno gnojno zalovi ploda, najčešće posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara šupljita); a. spontaneus, spontani pobačaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelasželjenoj trudnoći, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, čeonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju pluća ili trauabrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled matskim unošenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili površnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimično ili praćen je iznurenošću i nešto povižepotpuno skidanje epitela rožnjače. Vrši

abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom špagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbušnih organa, naročito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterične trudnoće) i kao ograničeni apsces u najnižem delu trbušne duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeñu tvrde moždanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praćen mnogo većim otokom, izraženijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod kože; fiksa* cioni a., veštački stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadražajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokožni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokožni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potiče od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim žlezdama. Gnoj se od kosti širi u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeñu mišića, razdvajajući ih i stvarajući na taj način šupljinu ispunjenu gnojem. Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog čega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najčešće posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u niži ili dublji deo tela; hemoragički a., apsces koji u sebi sadrži krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ograničen gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), češće na više mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbušnoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatičke arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus kusa. Simptomi: septičke temperature,, uvećana i osetljiva jetra i žutica; a. infraorbitalis, podočni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmičke vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praćeni su znacima sepse, trizmusom, onemogućenim uzimanjem hrane i tečnosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeñu tvrde moždanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Otežani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obično embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjišta putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokože nepca; paranefritički a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najčešće nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjišta (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemogućene drenaže gnoja iz desničnih džepova u usnu duplju. Akutni p.a. praćen je pulsirajućim bolom, otokom i klaćenjem zuba. U kroničnog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim koštano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitički a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili bež nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeñu krajnika i zida peritonzilarne lože, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kičme; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom mišiću (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotičkom omotaču. Često se spušta i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus ve veze i pojavljuje se pod kožom butine. P.a. je posledica tuberkuloze pršljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces pluća, gnojno ognjište u plućnom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plućnog in filtrata ili septičke metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu ždrela, najćešće u odojčadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kičmenog pršljena. Glavni simptomi su otežano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezičnom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilični apsces ispod donje vilice s pobočnim edemom vrata. Distalniji apscesi praćeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti pobočni edem podjezičnog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim mišićima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjišta na ruci, naročito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potprečažni (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje učahurena u prostoru izmeñu prečage i jetre. Najčešće nastaje per continuitatem ili limfogeno polazeći iz nekog zapaljenjskog ognjišta ili usled perforacije nekog od trbušnih organa; a. tonsillaris, krajnički zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obično u dnu neke lakune. Može da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predviñeno vreme prouzrokovan različitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesreća, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoća, vojna vežba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku čaja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tečnost ili čvrstu supstanciju ili tečnosti u čvrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadržavanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreñene talasne dužine u nekoj tečnosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj ćelija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vrši se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Složene organske materije - belančevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrañuju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gašenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri čemu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako povišava; karakteristična a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutrašnje atomske ljuske. To je moguće kad je talasna dužina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakterističnom zračenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), čiji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji čitav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zračenje), emisija elektrona (fotoelektrični efekat) i vibracija (toplota). A. može biti potpuna i delimična. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimična je kad jedan deo upadnih zrakova proñe kroz telo, Npr., čovečje telo samo delimično apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog čega je mogućna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentio zračne energije, odnos smanjenog intenziteta zračne energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io • Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdržavanje, lišavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest. abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria. acanthocyt, akantocit, patološki izgled eritrocita, karakterističan po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naročito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristična pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih ćelija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od načina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patološka karlica s manje ili više bodljastih i grebenastih izraštaja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patološkim umnožavanjem ćelija; a. nigricans, retko, hronično oboljenje kože s pigmentacijom, zadebljanjem, delimično bradavičastim bujanjem kože na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u većem procentu karcinom (želudac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kožno oboljenje izazvano pregljima.

acceptor acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je više-manje loptasto, trbuh bez članaka i obično srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahejama ili kroz kožu. Obično su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su česte i opasne štetočine na mnogim životnim namirnicama. Neobično su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnože u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva prašina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Tyroglyphus farinae, koji napada žito, brašno, proizvode od brašna i druge životne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom množenju prelaze i na čoveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih često pate i ćele porodice u zaraženim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaćih životinja izazivaju teška, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei. acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI činilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vrše uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonični akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju završenu elektronsku konfiguraciju iskorišćavaju ovaj elektronski par da dopune

accessorius svoj elektronski omotač i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoćan. accommodatio, akomodacija, prilagoñavanje; (oft.) a. oka, proces koji omogućava jasno viñenje predmeta bližih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavičnog mišića dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za čahure sočiva usled čega se sočivo ispupčava, odnosno povećava svoju prelomnu moć. U dece prelomna moć sočiva pri najvećoj kontrakciji trepavičnog mišića povećava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoñavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastičnosti sočiva. Nemogućnost prilagoñavanja sočiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoñaciona širina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udružena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni grč. accouchement force, (fr.) prisilan poroñaj, naglo veštačko otvaranje materičnog ušća i izvlačenje ploda u cilju ubrzanja poroñaja. accretio, akrecija, meñusobno srašćivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, srašćenje srčane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, akrecija perikarda, srašćenje spoljašnje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koša i prečagom. accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, čašica karlične kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U našoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretičko i analgetičko sredstvo. acetati, soli sirćetne kiseline .

acetU-koenzim A acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokraći; sadrži natrijum-nitroprusid, aminosirćetnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje pretežno s acetosirćetnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokraće. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida sirćetne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasićeni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i služi za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan služi za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadrži tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smešu. Prečišćen a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasićeni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, čija je opšta formula CnH2^2. acetil-holin, estar sirćetne kiseline i hoiina, oslobaña se, kao medijator, na završecima holinergičkih vlakana, razgrañuje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 složeno jedmjenje koenzim A sadrži aktivnu grupu SH koja služi za aciliranje i to jedinjenje se može predstaviti skraćenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira sirćetnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraćene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meñusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.

acetilovanje acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe  u neko organsko jedinjenje koje sadrži jednu ili više hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri sirćetne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-sirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, povećanje koncentracije acetona u krvi, najčešće u bolesnika koji boluju od šećerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana služe i kao dobri rastvarači za masti, smole itd. acetonuriâ, acetonurija, izlučivanje acetona mokraćom, najčešće u šećernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, može prouzrokovati hepatitis i žuticu, i zato neki autori smatraju da ga više ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, činjeni terapijski pokušaji u nekim poremećajima krvotoka. Oficinalan je prema našoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje glatkih mišićnih vlakana želudačno-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje sfinktera jednjačko-želudačnog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih ćelija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltičku aktivnost, te se proširuje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih ćelija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proširenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest 8

achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeñu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produženje Ahilove tetive plastičkom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zašivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurško presecanje Ahilove tetive; vrši se najčešće pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka šake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku posle maksimalnog draženja želudačnog lučenja. Posledica atrofije želudačne sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak lučenja žuči. acholuria, aholurija, nedostatak žučnih pigmenata u mokraći. achondroplasia, ahondroplazija, najčešći oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraženom kratkoćom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okoštavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremećaj je izražen često pri roñenju. Inteligencija nije poremećena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schönleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroñeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najčešće udružena s

achromia nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na očnom dnu obično nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koži. achvlia gastrica, ahilija želuca, nedostatak hlorovodonične kiseline i enzima u želudačnom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatička ahilija, prestanak lučenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroničnog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, povećanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belančevine dejstvuje nekom razblaženom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokraću, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptički samo u kiseloj mokraći (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomoću rastvora baze odreñenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreñuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se količinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreñuje volumetrijski; želudačni a., kiselost želudačnog soka koja potiče od hlorovodonične kiseline koju luče izvesne ćelije želudačne sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonične kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonične kiseline vezan je za belančevine u želudačnom soku (vezana hlorovodonična kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdum talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Količina slobodne hlorovodonične kiseline povećana je pri grizlici želuca i dvanaestopalačnog creva, a smanjena ili je uopšte nema pri raku želuca. acido-bazna ravnoteža, odreñen odnos izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrežnim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naročitog oblika, koja služi za odreñivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, povećanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi čoveka niži je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metaboličke acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog povećanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolička acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metaboličke acidoze koji nastaje zbog oštećenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom usled smanjenog izlučivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unošenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili više atoma vodonika, koji se mogu zameniti

aciñum pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdružuje dajući hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradeći soli, a s alkoholima gradeći estre; A. aceticum , sirćetna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana sirćetna kiselina, jetko (kaustičko) sredstvo za skidanje bradavica i žuljeva; Aa. dilutum, razblažena sirćetna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna sirćetna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i sirćetne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se više ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasićene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naročito u rastvoru, brzo oksidiše (stoga ima redukcione osobine). Igra važnu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u životinjskom organizmu. Pojačava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksičnost. Dnevna potreba čoveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanaću, jagodama, pomorandžama, limunovima, gloginjama, luku, peršunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatična kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. Čvrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, često empirijski, kao ekspektorans; A. ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina,  CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i 10

acidum mokraći obolelog od šećerne bolesti. Nastaje usled poremećaja metabolizma masti i belančevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptičko sredstvo, koje se upotrebljava za lečenje rana u obliku masti ili praška za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokraćne bešike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim kožnim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasićena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslačna kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustično sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Služi za lečenje gastričke ahilije (umesto hlorovodonične kiseline); sa šećerom služi za spravljanje osvežavajućeg pića. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penušaju u vodi zbog oslobañanja ugljen-dioksida, kao što je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosirćetna kiselina,  CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokraći osoba u kojih postoji acidoza, najčešće u dijabetičara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom lišću (npr. spanaću), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo lečenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokraći biljoždera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblažena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu želudačnog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum HCN, lako isparljiva tečnost koja miriše na gorki badem. Ponaša se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajući sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled čega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlečna kiselina, -COOH, bezbojna gusta tečnost koja ima kaustično i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasićena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za lečenje infekcija mokraćnih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin-karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustičko sredstvo; A. n. /Mmans, pušljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasićena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taložeći kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Važan činilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß — dimetil-butiril-ß — alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretičkim i antireumatičkim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraćeno ime za ortofosfornu k., 4, čiji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se još i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptičko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublažava bol. Upotrebljava se za lečenje opekotina, u histološkoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogrožñana k., meñuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina,  COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a služio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()І-, prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i promenljivih količina palmitinske i drugih masnih kiselina. Služi za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis aërophorus (kipeći ili šumeći prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pulvis aërophorus Seidlitzensis), U tim praškovima služi kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-sirćetna kiselina. Ona služi za taloženje belančevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokraćna kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo prašak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokraći čoveka, a u naročito velikim količinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sačinjava velik deo nekih mokraćnih konkremenata. U krvi se nalazi u 11

aciduria većoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u četiri izomer-na oblika. Obična valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izlučivanje kiselina mokraćom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za povećano izlučivanje orotske kiseline mokraćom, megaloblastnu anemiju i usporen psihički i fizički razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, mešak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih žlezda. Sastoji se od specifičnih žlezdanih ćelija grupisanih u obliku meska, a oivičenih osnovnom opnom. Izmeñu meškova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji služe za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoñavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fizioloških reakcija značajnih za osposobljavanje za život u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimični pritisak kiseonika niži, postiže se povećanjem broja crvenih krvnih zrnaca, količine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti ćelija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postiže se povećanjem kapaciteta znojnih žlezda. Količina izlučenog znoja u osobe izložene nekoliko nedelja vrućini, udvostručava se. acme, akme, vrhunsko ekstatičko stanje pred sladostrašćem. acne, akna, kožno oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne tačke (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfološki sjtčne a. vulgaris; a.necroticans (varioJÉormis), papule 12

acrocyanosis veličine sočiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim ožiljkom, lokalizovane na granici čela i vlasišta glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem kože (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene slične onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronično kožno oboljenje u osoba zrelijeg doba (četvrta-peta decenija života) lokalizovano na nosu, obrazima, čelu, bradi u vidu hroničnog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u muškaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih žlezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kožno oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeñu 13. i 25. godine života u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leñima i grudima. U slučaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jače (a. abscedens), kada zaostaju i ožiljci (a. indurata). acné excoriée des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u slučaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naročito na licu) sa zalečenjem malih ožiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrička biljka, sadrži glikozid uabain (identičan glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), moćno kardiotoničko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), čiji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptičko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraženom simetričnom plavocrvenom bojom kože šaka

acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih školjki i nosa, s profuznim znojenjem i osećajem hladnoće u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija kože koja nastaje posle početnog otoka i zapaljenja. Koža je veoma istanjena, plavičasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u početku na stopalima i šakama, odakle se proširuju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s početkom na akralnim delovima tela (šake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih žlezda u dečaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronično, pustulozno zapaljenje kože, koje počinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u dece, nepoznatog porekla. Šake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled Čega dolazi do oštećenja kože koja se Ijušti u većim komadima. Kosa opada. Postoje i poremećaji u funkciji srca i drugih organa, naročito povišen krvni pritisak, hipotonija mišića i fotofobija, apatija i razdražljivost. Uzrok je najčešće intoksikacija živom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronični otok i crvenilo šaka i stopala kao posledica oštećenja hladnoćom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje kože ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojačana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kožno oboljenje koje se javlja porodično, a manifestuje se keratotičkim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na leñnim stranama šakr. i stopala.

actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasićeni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je oštrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patološko stanje uslpvljeno pojačanim lučenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakteriše uvećanje isturenih delova tela (šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutrašnjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotički poremećaji senzibiliteta na šakama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, osećaja žmaraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg režnja hipofize. Podstiče lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda, naročito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokovač maleusa, sakagije ili gunturaća, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih životinja na čoveka, a samo izuzetno sa čoveka na čoveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meñu njima su bila najčešće Malleomycës mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffërella mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronično oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najčešća. U predelu ugla donje vilice stvara se čvrst, bolan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koži ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualis activismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja oštrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine tačke na telu u cilju ukidanja bola ili lečenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurške intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inače staru metodu. acusticus, akustičan, slušni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija ovojnica perifernih živaca. Najčešća lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim živcima je VIII moždani živac; slušni živac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potiče od Schwannovih ćelija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sirćetne kiseline  COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak sirćetne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se označi količina proceñene tečnosti, v. colatura. ad usum proprium, skrać. ad us. propr., »za sopstvenu upotrebu«, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremećaj ili potpuno odsustvo lučenja suza. adamantin, zubna gleñ, beličasta supstancija koja pokriva površinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meñusobno spojene cementnom supstancijom tako čvrsto da se ne mogu odvojiti, 14

adaptacija već je prelom školjkaši. Prizme su grupisane u pojase*, ima i leže upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevučeni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin. adamantinoma, adamantinom, neoplazme èpitelnog porekla koje nastaju od ostataka gleñnog organa zuba. adamant in us, čeličan, tvrd kao čelik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, šubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabučica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma. adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim količinama izaziva kijanje, povraćanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se može upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2), rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñenost na sadašnje odnosno na ranije promene u uslovima za život. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na ćelu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfološkog ili fiziološkog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoñavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku ćeliju korisne i koje dovode do sticanjâ novih osobina, koje joj omogućavaju život i razmnožavanje u datim uslovima života; a. mirisa, gubljenje osećaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvrñeno da od receptora odilaze podsticaji i do l časa; a. oka, povećanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog povećanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (čepićima i štapićima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzoričkih receptora, sastoji se od snižava-

adaptacijski period u vojsci nja učestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podražaja. Receptori koji se sporo prilagoñavaju ili se ne prilagodavaju do »gašenja« zovu se »tonički« a oni koji se brzo adaptiraju »fazičkim«. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreñen način života u vojnoj sredini: povinovanje vojničkom redu, disciplini, životu u manjem ili većem kolektivu, naporima u savlañivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opšti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreñenog genotipa koja, u poreñenju s prošekom iz opšte populacije, doživljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledećoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doñe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji više^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske težine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog uključivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadržanoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeñu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima više, obeležavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret očne jabučice ka unutra, prema nosu. Pokret vrši m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primiče, privodi, mišić primicač.

adenocarcinoma uteri adekvatni nadražaj, (fiziol.) prirodan nadražaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najniži. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj žlezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurško uklanjanje neke žlezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklični adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je ključni ćelijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju ćelija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje žlezda, naročito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, povećane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s pločastim epitelnim ćelijama izmeñu ćelija koje se rasporeñuju u žlezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (površinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaćena skoro ćela površina materične duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili veći prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od površinskog dela epitela ili od dubljih žlezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patološkohistološkim pregledom materijala dobivenog struganjem materične duplje. Mikroskopski se odlikuje raznoobličjem karcinomatoznih ćelija od indiferentnih do žleždano formiranih. 15

adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajednički naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova ždrela embriona. V. hypophysis; prednji režanj hipofize sadrži nizove ili grupe mnogobrojnih žlezdanih ćelija izmeñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih ćelija deluju na razviće organizma, na druge endokrine žlezde, na razviće i funkciju polnih žlezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne ćelije izlučuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomernö izlučivanje izaziva pojavu džinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno lučenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne ćelije luče proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izlučivanje mleka razvijene i za lučenje pripremljene mlečne žlezde i potpomaže lučenje progesterona žutog tela; tireotropne ćelije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razviće i funkciju tireoideje; gonadotropne ćelije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimulišući ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstiče razviće meškova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujući hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju meškova jajnika (stvaranje žutih tela) i na sintezu androgenih inkreta meñuprostornih ćelija semenika (ICSH); adrenokortikotropne ćelije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute ćelije sadrže u citoplazmi odgovarajuće specične kapljice ili granule koje se otkrivaju naročitom tehnikom. Postoje i ćelije bez gra-nula, koje se smatraju matičnim ćelijama ili ćelijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, žlezdane ćelije rasporeñene pored kapilara duž hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da luče dijabetogeni inkret; srednji režanj oblaže zadnji režanj i teško se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeñeni su nizovi ćeli16

adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimulišući hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju kože; zadnji režanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroñaja, kada izaziva grčenje (»bolove«), zatim vazopresin, koji izaziva grčenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, regulišući promet soli. añenoiñne vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnožavanjem epitela žlezda. Obično sporo raste, ograničena je i po grañi veoma slična žlezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, čvrsti, hemisferni tumori do veličine graška, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne kože ili crvenkasti (teleangiektazije na površini). Genodermatoza koja može biti udružena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksički adenom štitaste žlezde, kompenzovani ili dekompenzovani, čvor štitaste žlezde koji je, histološki, dobroćudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, isključio iz fiziološkog regulacionog sistema svog tzv. »feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksičkim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne žlezdane cevi na sekundarne cevi i meškove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uvećanje tkiva podviličnih i podbradnih limfnih žlezda. Najčešće je posledica patoloških procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurški zahvat koji se vrši u cilju odstranjenja trećeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomoć specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi oboljenja disajnih organa i vežnjača, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljična infekcija od koje najčešće obolevaju predškolska deca, i to preko ćele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajednički su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoñenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-ćelija in vitro. Pomoću reakcije neutralizacije može se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najčešće akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipične pneumonije, aseptički meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranože. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na položaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), čiji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Ciklički AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutrašnji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormona i receptora u opni ciljne ćelije. Ciklički AMP izaziva: porast enzima u ćeliji, promenu propustljivosti ćelijske pphe, započinje sintezu specifičnih unutrašnjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim ćelijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomoću veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a još jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositas rature i koncentracije reagujućih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboñena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Služi kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Prečišćen vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se pretežno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Služi za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Služi kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Služi kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kožu, ali se srazmerno lako razgrañuje (užegne) i tada lokalno draži. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, srašćenja dve površine koje leže jedna naspram druge. Najčešća posledica organizacije zapaljenja tih površina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomijä, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogućnost brzog izvoñenja naizmeničnih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oštećenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-sirćetne kiseline, antispazmodičko sredstvo; deluje, pretežno, direktno na glatke mišiće. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvišno nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbušnom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naročito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ograničeno nagomilavanje masnog tkiva, naročito u žena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po ćelom telu, kao i u unutrašnjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlañuje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakržljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povećan, ali mišići nisu obuhvaćeni. Na ekstremitetima mast se slaže prema rizomeličkim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananošću. Uzrok adipozogenitalnog sindroma leži u promenama podbrežja (hipotalamusa), izuzetno u poremećaju hipofize. Najčešće je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremećaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbrežja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreñeni odnos masnih naslaga prema mišićnoj masi, različan u muškom i ženskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uobličenosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg režnja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omogućava reapsorpciju vode u bubrežnim kanalićima, služi za lečenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. adneksni tumor, opšti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina može da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Može da bude samo zapäljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifične supstancije koje se dodaju .antigenu radi povećanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergički receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Guérin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materični privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najčešće je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobačaja i poroñaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog srašćivanja, kako izmeñu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis može biti akutan, subakutan i hroničan. adolescentia, adolescencija, mladost (životno doba koje počinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a završava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunološka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozračen, pa tako predstavlja »živu epruvetu« za ispitivanje imunih svojstava ćelija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrežne žlezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetičkim rastvorima za produženje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energički kočioci (simpatolitička sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih ćelija na impulse adrenergičkih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna ćelija. adrenergički receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergički živci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu učestalosti srca i pojačanju njegovih kontrakcija. adrenergički živci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje horm ona kore nadbubrežnih žlezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrežnih žlezda (Grollman-Howard-Millerova zona), nešto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji čisto fizički vezuju na svojoj površini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekretâ, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jače ukoliko je površina adsorbensa veća. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica na površini čvrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u površinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreñivanja šećera u mokraći vrši se odbojavanje pomoću ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokraće. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjašnja ovojnica organa. Aëdes. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz neku tečnost; (2) arterijalizovanje venske krvi u plućima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa čahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proširene u prirodi. Često su sastavni deo normalne flore čoveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliničku sliku sličnu oboljenju koju iz-

aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, može biti uzročnik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzročnika zaraznih proliva, naročito odojčadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time što su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna moć, najveća količina energije u jedinici vremena osloboñena iz izvora čije korišćenje zahteva direktno učešće kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki pokazatelj fizičke radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji težak rad. U žena prosečno manja nego u muškaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utrošenog kiseonika u minutu u fizički prosečno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fizički izvanredno izdržljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska ćelija raspolaže potrebnim enzimima, disanje će biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokraćne bešike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled sniženja vazdušnog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne dopušta slobodno izjednačenje pritiska usled katara ili zapušenosti njenog ušća. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojačano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u slučaju obole log jednjaka i želuca, kao i pri žučnim i bubrežnim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim šupljinama izazvani sniženjem vazdušnog pritiska u njima, a 19

aerosol!

koji ne može da se izjednači sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapušeni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspršene čvrste ili tečne supstancije u čestice čije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tečnosti, reč je o magli, a ako su u pitanju čvrste čestice u vazduhu, reč je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhališu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju često dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za lečenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether açeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaženi etanol), oba su oficinalna prema našoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurške instrumente i za kožu, i kao rastvarač za druga sredstva za dezinfekciju kože(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naročito prečišćen etar koji služi za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema našoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) služi za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vañenju rasklaćenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatične, lako pokretljive tečnosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomoću vodene pare, ekstrakcijom ili ceñenjem. Neka etarska ulja su na običnoj temperaturi čvrsta, ali zagrevanjem postaju tečna. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz svežeg lišća drveta Eucalyptus globulus. Sadrži eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

20

afekt

vodene pare) u lečenju hroničnog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadrže razne terpene i bornil - acetat, a služi za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slačice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta četinara. Služi kao flogističko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, prečišćeno terpentinsko ulje. Služi za inhalaciju vodene pare u lečenju hroničnih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifičnoj nadražajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakološke osobine kao i kodein, ali se danas više upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadražajnog dejstva. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako osećanje, koje obično nailazi naglo, praćeno karakterističnim promenama telesnih funkcija, većinom kao posledica dogañaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne može brzo da se prilagodi; duševno uzbuñenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitički pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) osećajnog (afektivnog) dela neke nagonske težnje. Svaka misao, težnja, slika, svaki psihički sadržaj uopšte ima svoju osećajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

afektivnost jatna svesti (npr., mržnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije može ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inače nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura ili »nad-ja«, tj. kritička sposobnost, savest, moralno osećanje. Kao rezultat meñusobnog sukoba suviše aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pražnjenje a., sin. iživljavanje a., više ili manje burne telesne propratne pojave jakog osećanja posle kojeg se vraća stanje prethodnog »duševnog mira«. Sudbina a. obuhvata, osim pražnjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premeštanje ili projekciju, kao i zračenje na druge objekte. Najčešće je to prosto slabljenje vremenom, »bleñenje«. afektivnost, osećajnost, stanje osećanja, raspoloženja, način na koji osećanja prate psihička zbivanja, npr. živa a., povišena a., snižena a. V. temperament. afektni grčevi, nastupi grčevitog plača, smeha ili vrištanja, praćeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zgušljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema nečemu; (2) (hem.) privlačna snaga koja dejstvuje izmeñu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremećaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje lučenja mleka. Totalna agalaktija opaža se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio agar-agar, morska alga; služi kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu čvrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac činilaca odreñenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadrže DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konačna klasifikacija još ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje dosadašnjeg stanja (2) svesno, namerno preuveličavanje postojećih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihička uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroñena nepravilnost, propraćena ekstremnom uskošću vilica, nepravilnim položajem zuba i poremećajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih ćelija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih ćelija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifičnih faktora. Aglutinacija je jedna od najviše korišćenih seroloških reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a pošto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21

aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog čega se nazivaju aglutinini »na hladno« a fenomen se naziva aglutinacija »na hladno«. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipična pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobilišu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujući se na njihovoj površini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u živim ili mrtvim ćelijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifičnih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roñenja, i to ako eritrociti deteta ne sadrže odgovarajuće aglutinogene, usled unošenja hranom, bakterijama ili nekim drugim načinom malih količina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za površinu ćelije, zbog čega se one, u prisustvu odgovarajućih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita čoveka sadrže oko trideset antigena, od kojih su zbog izraženih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama značajne skupine antigena koje se označavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izražena antigena svojstva, značajni su za proučavanje načina nasleñivanja gena, odnosno za utvrñivanje očinstva. agnosia, agnozija, opšti pojam koji označava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomoću odreñenog čulnog modaliteta, uprkos tome što je senzorič-ki modalitet očuvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog režnja velikog mozga. A. može biti taktilna, vidna, slušna itd.; akustička a. ili slušna, duševna gluvoća; optička a., duševno s.lepilo, nemogućnost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno očuvanom vidu u slučajevima oštećenja konveksnog dela potiljač-ne kore leve moždane hemisfere (u dešnjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

22

Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokreće; (2) mišić koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od širokog prostora, strah od prelaženja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremećaj govora koji se sastoji u rñavom obrazovanju rečenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmični retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri čemu postoje promene u ždrelu i na drugim sluznicama, kao i septičke temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno očuvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, šake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljašnjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela može biti čvrsto, tečno i gasovito. agresini, toksične supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu moć leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije štitaste žlezde, pri čemu se koriste fotoelektrični postupci prilikom izvoñenja Ahilovog refleksa »Photomotograph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za povećane ili sma-

ainhum njene funkcije štitaste žlezde (»ahilogram«). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nožnog palca u crnaca u Južnoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srčani šum, v. šum. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom draži. Ulaženje natrijuma u ćeliju, nastalo zbog povećanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaženja kalijuma iz ćelije i uspostavljanja električnog stanja opne, svojstvenog za nenadraženu ćeliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadražaja širi se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadražaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon »sve ili ništa«). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti mišića ili usled snižene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Označava i veštački izazvanu nepokretnost, npr. očnih kapaka u operacijama na očnoj jabučici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog čega ih bolesnik izbegava. Najčešće je histeričkog porekla; (oft.) prolazna pareza miši.ća kapaka i spoljnih mišića oka izazvana injekcijom novokaina. Onemogućuje pokrete kapaka i očne jabučice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najbliže tačke jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjače akomodacije. A. r. izražava se u dioptrijama; ona je najveća u detinjstvu, s godinama opada, te oko šezdesete godine praktički potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni grč, grč cilijarnog mišića oka, obično prolaznog karaktera. Pri maksimalnom grču oko je podešeno za najbližu tačku oštrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci:

aktiničko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u slučaju histerije, psihičkih smetnji i dr. akomodacioni obim, jačina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najveći je oko desete godine života, praktički prestaje oko šezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija čiji derivati (akridinske boje) služe u medicini; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); služe kao antiseptička i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimične proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujući a., služi za izradu individualne kašike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i delimičnih proteza. akrocentričan, hromosom sa centromerom smeštenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski brežuljak, zadebljano područje tela ćelija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ü ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenošenje materija iz ćelije u akson. aktin, fibrilarna belančevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji mišića. aktinički zraci, v. zraci. aktiničko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila kože manje je u žene nego u muškarca. Najveće su zapaljenjske pojave u oba pola u trećoj deceniji života, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet diže.

23

aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksičko sredstvo, rëaguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktivišući je. aktinomiozin, kontraktilna materija u mišiću koju čine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploñenja. Semeglavac je aktivator deobne moći jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajašce nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreñenom uzorku pomoću jonizujućih zračenja (fotona, naelektrisanih čestica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tačno odreñivanje sastava tkiva i organa, naročito elemenata u tragu. Metod može da se primeni i uživo za fluorescentno varničenje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za sprečavanje razvoja ankiloze donjoviličnog zgloba; a. po Fryju, naprava slična prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojačavaju ili olakšavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifična profilaktička mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, veštačka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za prečišćavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u trećem se ostvaruje taloženje i delimično se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za sušenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz ćelijsku opnu pomoću molekula nosača, iz područja manje u područje veće koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.

24

alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustički, slušni. akustički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustički put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraženje do kortikalnog slušnog centra (Heschlova vijuga). akušer, lekar specijalista za poroñaje. Prema sadašnjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akušerstvo i ginekologiju). akušerka, babica sa završenom babičkom školom, osposobljena za obavljanje normalnog poroñaja i negu porodilje u babinjama. akušerska šaka, položaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podseća na pršte skupljene za prodiranje u matericu. akušerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patološkim poroñajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozračan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obložen (potpuno ili delimično) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tečnost, v. alantois. alantois, kobasičasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iščezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajući se u mokraćnu bešiku. U pileta se već pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbušnom zidu repnog creva majušni izvrat, alantoidni špag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, čineći alantoidni pupoljak, koji sve više raste, predstavljajući disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji

alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih većih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, čiji je sadržaj beličast (mlečna variola). alatus, krilat. Albée-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schönbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beličast, npr. corpus albicans, beličasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroñeni nedostatak pigmenta u koži, kosi, očima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat još i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve ćelije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beličast, npr. tunica albuginea, beličasti omotač, beličasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belančevine u mokraći. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jačih baza na belančevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraća i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreñuje količina belančevine u mokraći. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belančevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku težinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staložiti solima lakih metala. albumozurija, izlučivanje albumoza mokraćom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni Štapić, bez čahure. Ne razgra-

aldosteronismus ñuje nijedan ugljenikov hidrat, što se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naročito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. Često se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzročnika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izlučivanje mokraćom alkaptonskih jedinjenja, najčešće homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremećaj metabolizma tirozina s izlučivanjem homogentizinske kiseline mokraćom. Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni a,, sadrži najmanje 99,5% etil-alkohola; etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim vrenjem šećera, obično se naziva »alkohol«. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi, da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke saobraćajne nesreće vozač bio pod uticajem alkohola, odreñuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju saobraćajnih nesreća količina alkohola u krvi vozača je povećana, ali ne toliko da bi nastupilo očevidno pijanstvo. I u povreñenih pešaka često je količina alkohola u krvi povećana. Po propisima važećim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju sadržavati više od 0,5 g alkohola. Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za spironolakton (v. tamo). aldehid-alkoholi, organska jedinjenja koja pored aldehidne grupe sadrže jednu ili više hidroksilnih grupa. Meñu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi. alñehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadrže svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske). aldehid-oksidaze, enzimi pod čijim se katalitičkim dejstvom alñehidi oksidišu u kiseline. aldosteronismus, aldosteronizam, patološko stanje nastalo usled abnormno velike koncentracije aldosterona u krvi; a. može da bude primaran (primarni a., v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog 25

aldoze smanjenja zapremine krvne plazme (srčana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.). aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadrže jednu aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati. alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo hranljivog vitelusa, za razliku od onih koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja). aleksin, v. komplement. alel, alternativni oblik gena. Jedan član iz para gena smeštenih na istom lokusu homolognih hromosoma. Oba alelska gena regulišu isti proces, bilo u istom, bilo u suprotnom smeru i u tome mogu da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan. alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela. alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena. alelsko isključenje, v. neispoljeni alel. alergeni, supstancije najčešće belančevinske strukture koje u organizmu stvaraju specifična antitela. Alergeni senzibilišu organizam, dospevajući u njega preko kože, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva žarišta koji mogu da senzibilišu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja u udaljenim organima. alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unošenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Nazivi »preosetljivost« i »hiperergija« su sinonimi današnjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom sklonošću da na antigene koji se svakodnevno sreću (pelud biljaka, organske materije u prašini) stvaraju specifičan tip antitela, tzv. reagine ili senzibilišuća antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s ovim antitelima nastaju lokalne ozlede tkiva. Meñu atopijske alergije kojima su uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i želudačno-crevni poremećaji, a., kontaktna (stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog 26

Q-čestica kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurići, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata. alergijske reakcije, osnovna podela na ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje četiri tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktička reakcija; učešće reagina, oslobañanje farmakološki aktivnih supstancija. II tip: citotoksičke reakcije nastale usled delovanja antitela na ćelije tkiva; u ovim reakcijama mogu učestvovati i mononuklearne ćelije. III tip: oštećenje tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i bazalnoj membrani, što dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne preosetljivosti (npr. tuberkulinska reakcija) u kojima najvažniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija. aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska leukemija. V. aleukia, leucaemia. aleukemijska leukemija, v. leucaemia. aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni nedostatak leukocita u perifernoj krvi; a. congenitalis, uroñena neutropenija; a. haemorrhagica, jedan od izraza za aplastičku anemiju. Sin. neutropenia. Alexander-Adamova operacija, v. operacija. alexia, aleksija, slepoća za napisane reci. Poremećaj koji nastaje pri razaranju odreñenih područja moždane kore iznad vidnog dela, a kajakteriše se nesposobnošću razumevanja napisane reci. alfa-adrenergički blokatori, sredstva koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi ražane glavnice, njihovi dihidroderivati, haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).

d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn. d-čestica, slobodna jezgra helijumovog atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato što se sastoji od 2 protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je četiri puta veća od mase

r alfa-fenoksibenzil-penicilin vodonikova atoma ili dvanaestine C-12. Sin. helion. alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin. alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolančane spirale; nastaje stvaranjem vodoničnih veza izmeñu karbonilne grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledeće četvrte aminokiseline duž peptidnog lanca. alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa širokim antibakterijskim spektrom. alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal* getičko sredstvo. alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma dobijen registrovanjem s površine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli ni na šta i ima zatvorene oči. Talasi imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izražen u temeno-potiljačnom području. alfa-talasemija, v. thalassaemia. alge, jednoćelijski ili višećelijski živi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju se od gljivica koje poseduju hlorofil. $iroko su rasprostranjene u prirodi, bez neke karakteristične geografske specifičnosti. Igraju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u površinskim vodama i količine kiseonika u vazduhu. algesia, algezija, osećaj bola. V. algia. âlgia, algijâ, osećaj bola. Izraz se upotrebljava većinom kao deo složenih reci, npr. myalgia. algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postiže putem nanošenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-

alkalna rezerva na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.). alhemija, nazovihemija, težila je preobražavanju običnih metala u skupocene (zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje se razvila hernija kao nauka. Alibertova bolest, v. mycosis fungoides. alifatiĆka jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu. alil, jednovalentni nezasićeni radikal CHž=CH-C№. alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio alimentaris. alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je dokazano da je za hipofiznu auksogenu funkciju od velikog značaja ishrana. U inaniciji svi se hormoni prednjeg režnja (sem ACTH) izlučuju u nedovoljnim količinama (pseudohipofizektomija). Supstituciona terapija (unošenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-, nja, i pored gladovanja. alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje štitaste žlezde izazvano osiromašenjem u belančevinama. Bazalni metabolizam opada, té se u nekih bolesnika javljaju znaci miksedema: opadanje kose, polna impotencija, trofičke promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem može da nastane i usled delimične insuficijencije prednjeg režnja hipofize. I u tom slučaju ženski pol trpi češće nego muški, u kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slično stanje. alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator. alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomoću rastvora kiseline poznatog normaliteta. alkalinuria, alkalinurija, lučenje alkalne mokraće. alkalitherapia, v. therapia. alkalna rezerva, sposobnost plazme da vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a većim delom vezan u obliku natrijum 27

alkalna sredstva -bikarbonata. S obzirom na to da od ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se može praktički uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo količine bikarbonata u plazmi. Alkalna rezerva se ranije izražavala brojem ml COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60 ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90 ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu (SI) alkalna rezerva se izražava brojem mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u jednom litru plazme). alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH, Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom rastvoru usled hidrolize reaguju bazno (NaaCOa,  itd.), alkalne vode, v. voda. alkalni metali, metali čiji su hidroksidi jake baze. V. alkalije. alkalni mineralni izvori, v. voda. alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziološkim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u molekulu alkaloida. Alkaloidi su obično u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su većinom u obliku soli. Otrovna su jedinjenja. alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolička a. zbog smanjenja kalijuma u serumu; metabolička a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina iz organizma (naročito povraćanjem); respiratorna a., a. zbog povećanog gubljenja ugljen-dioksida preko pluća. alkili, jednovalentni radikali koji postaju, kako se misli, od zasićenih ugljovodoni* ka alkana oduzimanjem jednog atoma vodonika, npr. metil - odgovara metanu , etil -CaHs odgovara etanu CaHe itd. alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva (pentanol-nitrit). 28 Vi':

UL

alloploid alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za lečenje varikoznih vena), npr. natrijum-tetradecil-sulfat. alkohol, v. Aethanolum. alkoholičarska ciroza, v. cirrhosis hepatis. alkoholičarska halucinoza, v. halucinoza. alkoholičarska paraliza, oboljenje koje se javlja u alkoholičara, i po simptomima podseća na progresivnu paralizu (demencija, poremećaj govora, poremećaj reakcije ženica). alkoholičarske psihoze, ludilo u alkoholičara, duševni poremećaji koji se javljaju u alkoholičara, kao što su delirijum tremens, alkoholičarska halucinoza, Korsakovljeva psihoza, alkoholičarska pseudoparaliza. alkoholizam, raniji sin. hronični a., zavisnost od alkoholnih pića ili navika na njih; dovodi do telesnog, psihičkog i društvenog propadanja. alkyl-, v. alkili. allodiploid, alodiploid, ćelija odnosno jedinka čiju diploidnost sačinjavaju hromosomi koji potiču od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, diphid. allodiploidia, alodiploidija, posedovanje dve garniture hromosoma dobivene od roditelja različitih vrsta. allogeni, alogeni, antigenski različite ćelije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL allopathia, alopatija, način lečenja koji se sastojao od herojskog simptomatskog lečenja (puštanje krvi, davanje emetičkih i purgativnih sredstava), sve dok simptomi bolesti ne iščeznu; odavno napušten. alloplastica, aloplastika, plastička hirurška intervencija u kojoj se kao kalem upotrebljava materijal nebiološkog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne veštačke plastične materije (akrilat, orlon, dakron itd.). alloploid, aloploid, ćelije odnosno jedinke koje poseduju dve ili više garnitura hromosoma nasleñenih od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, alodiploid, allopolyploid.

alloploidia alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. diploidija, poliploidija. allopolyploid, alopoliploid, ćelija odnosno jedinka čiju poliploidiju sačinjavaju hromosomi nasleñeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, poliploid. allopolyploidia, posedovanje više od dva kompleta hromosoma dobivena od roditelja različitih vrsta. V. poliploidija. allorythmia, aloritmija, nepravilan srčani ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama, prevremenim srčanim kontrakcijama u pravilnim vremenskim razmacima. V. bigeminia i trigeminia. allotransplantatio, alotransplantacija, presañivanje tkiva jedne, osobe u telo drugog člana iste vrste, drugog genotipa u odnosu na davaoca. allotyp, alotip, imunološka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju različitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proističe i njihova antigenska raznovrsnost. alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja, crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj količini oglednim životinjama, razara beta-čelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog čega nastaje šećerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokraćne kiseline. allozym, alozim, enzim čije je svojstvo uslovljeno specifičnim alelom, a ne posttranskripcionim činiocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus. Aloantigeni, antigeni u istoj životinjskoj vrsti. Aloë, aloj, osušeni sok lišća raznih vrsta biljaka Aloë, laksantno sredstvo, danas napušten zbog neželjenih dejstava. aloerotizam, razvijanje erotizma prema drugoj ličnosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naročito u ženskog pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.

alosterični proteini alogeno, označava različiti genetski'sastav u jedne životinjske vrste. alokeratoplastika, zamena obolelog ili zamućenog dela rožnjače materijalom koji nije biološkog porekla. alopecia, alopecija, opadanje kose; ćelavljenje; a. areata, opadanje dlaka u kružnim poljima na vlasištu, bradi. Ovo je opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasišta. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje kose u žena u vreme menopauze; a. congenita circumscripta, uroñena, atrofijom izazvana ćelava polja na vlasištu; a. congenita totalis, uroñena totalna ćelavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u žena na granici vlasišta i čela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin. a. marginalis trawnatica, <*>• marginalis mechanica; a. mucinosa (mucinosis follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proširenim folikulima i opadanjem dlaka, pretežno na vlasištu; a. parvimaculata, endemičko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s. seborrhoica, sve veće opadanje kose na seboroičnom terenu, koje dovodi do ćelavosti (calvities Hippocratica); a. praematura, prerani gubitak kose. V. a. pityroides; a. senilis, degenerativno opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa. Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna), potpuni gubitak dlaka na čitavom telu. Dishormonija? alopurinol, sredstvo za lečenje podagre (gihta) koje koči stvaranje mokraćne kiseline u organizmu. aloritmija, v. allorythmia. alosterični efektori, mali molekuli koji se preobratljivo vezuju za alosterične proteine van područja njihovih reaktivnih zona. alosterični proteini, belančevine čija je reaktivnost s drugim molekulima izme-

29

alotipska specifičnost njena usled vezivanja alosteričnih efektora za ove proteine. alotipska specifičnost imunoglobulina, antigenske razlike imunoglobulina u istoj životinjskoj vrsti. Alotipski obeleživači mogu se naći na lakim (L) i teškim (H) lancima, a uslovljeni su razlikama jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleñuju se. Na kapa- lakim lancima nalazi se alotipski obeleživač InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3. Aloantigeni na teškim lancima su: Gm na gama-, a Am na alfa-lancima. Slični alotipski antigenski sistemi postoje i u nekih životinjskih vrsta. alpska klima, v. klima. Althaea officinalis, beli slez, lišće (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadrže mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogističko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema našoj farmakopeji, oficinalna smeša baznih aluminijumovih jedinjenja, koja, pretežno, sadrže hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo. Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadrži najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za posuñe i ambalažu. aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana, pored drugih neplemenitih legura, kao zamena za zlato. Danas se upotrebljava kao materijal za vežbanje pri izučavanju protetike. aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom prašine od gline i ilovače. Ovi aluminijum-silikati sadrže ponekad i do 60% slobodne silicijumove kiseline.

30

amalgamatio alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna čašica posle vañenja zuba. alveolna pregrada, septum, v. septum. alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha u plućnim mehurićima. Veličina a.v. izražava se zapreminom vazduha koji proñe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi prosečno 4200 ml. alveolni, saćast, sastavljen od meškova; ono što pripada alveolama. alveolni greben, v. alveolus. alveolni luk, v. alveolus. alveolni nastavak, v. processus alveolaris. alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava plućne mehuriće. Parcijalni pritisci (u mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; CÖ2 40,0; H20 47,0 i N 573,0. alveolotomia, alveotomija, odstranjenje neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu. alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjašnje strane zubne kesice. alveolus, alveola, mešak, mehurić (npr. u plućima ili žlezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama. Svaka zubna alveola ograničena je s prednje i zadnje strane vilica alveolriim grebenima. Luk koji čine jamice gornjih i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja deo elipse, a donji je oblika parabole; a. pulmonis, plućne alveole, v. plućni mehurići. Alzheimerova bolest, v. bolest. amalgam, legura sastavljena od žive i nekog drugog metala. Amalgami su najčešće sastavljeni od srebra i kalaj a, (50-70% srebra, 25% kalaja) a može imati i dodatke zlata, platine, cinka, bakra i drugih metala. Legura pomešana sa živom i dobro izmešana daje plastičnu masu kojom se popunjava šupljina zuba pripremljena za plombu. amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama mešanjem žive i strugotine metala. Vrši se ručno, u staklenom tarioniku pomoću staklenog tučka i mašinski. V. amalgamator.

amalgamator amalgamator, aparat za mehaničko mesanje amalgama. amanitin, toksin gljive Amanita phalloides. amantadin (1-adamantanamin), kristalni amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa). amara, gorka sredstva, materije biljnog porekla različitog hemijskog sastava, gorkog ukusa, služe kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Absvnthii summitas (pelen), Centauri herba (kičica), Gentianae radix (koren lincure), Gentianae tinctura (tinktura od lincure), Species amarae (gorki čaj) i Tinctura amara (gorka tinktura). amastia, amastija, nerazvijenost dojki u žene; sreće se kao poremećaj u uroñenoj hipotrofiji i atrofiji gonada. amaurosis, amauroza, potpuno slepilo usled oboljenja oka, očnog živca ili centralnog nervnog sistema, različite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma scintillans. amaurotička idiotija, (1) infantilni oblik (Tay-Sachs), pored opštih simptoma na očima se javljaju: beličasto ognjište u predelu makule s centralnom mrljom boje višnje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored opštih simptoma na očima postoji progresivni degenerativni proces mrežnjače, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V. idiotija. amaurotično mačje oko, sivkastožućkasti refleks iz predela ženice u slučaju tumora mrežnjače u dece, V, retinoblastoma. Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo često upotrebljavan test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi. ambarski moljac, v. Tinea granella. amber-kodon, stariji izraz koji je još u upotrebi, a označava triplet UAG koji ne reguliše sintezu nijedne aminokiseline, već služi za završetak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoñe imaju sličnu funkciju. Sin. »nonsense« kodoni. V. »nonsense« mutacija.

ameboidno kretanje ambigonadni hermafroditizam, stanje jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 slučajeva). ambiguiditet, retka nenormalna pojava koja se sastoji u mogućnosti sinteze više od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.). ambiseksualne osobe (nazivane još i biseksualnim), homoseksualne osobe u kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreñene odnose iz nužde, utoliko češće ukoliko su u osobi genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj »biseksualac« pripada. ambitendencija, slično ambivalenciji (v. tamo), istovremena težnja ka vršenju sasvim suprotnih radnji u shizofreničara. anibivalencija, stav prema nekome ili nečemu koji u sebi sadrži istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija. amblyopia, ambliopija, slabost oštrine vida pri kojoj ne postoje organske promene očne jabučice. Najčešće se javlja u slučaju nepravilnog položaja očne jabučice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vežbanjem slabo vidnog oka. V. pleoptika. amboceptor, vrsta specifičnih antitela koja senzibilišu ćelije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin, »sensibitisatrice« (fr.). ambustio, ambustija, oparenje, oparina, opekotina izazvana dejstvom vodene pare ili vrelog gasa. V. combustio. ameba, v. Amoeba. amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V, pseudopodi. amebna dizenterija, v. dysenteria. ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme ćelija ispušta produžetke (lažne nožice, pseudopodije), pa se, potom, citoplazmično telo povuče za produžetkom. Mnoge ćelije puštaju citoplazmične produžetke da bi njima obuhvatile česticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za. 31

ameloblastoma ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje ili donje vilice. ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrična ćelija, oko 40  duga i 7 M široka. Ove çelije grade unutrašnji gleñni epitel u glednom organu i učestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus. amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremećenim stvaranjem gledi; zahvaćeni su mlečni i stalni zubi. Hipoplastički oblik (kvantitativna deficijentnost \ gleñnog tkiva): gleñ je tvrda ali veoma tanka i brzo se troši, Hipomineralizovani oblik (kvalitativna deficijencija gledi): gleñ je normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo troši i odlama. Sin. herediiarnadisplazija gledi. ameloplasti, v. adamantoblasti. amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili izostanak menstrualnog krvarenja. Fiziološka pre puberteta, za vreme trudnoće, dojenja i u menopauzi, a patološka u vreme polne zrelosti. Patološki izostanak može biti primaran, kada žena nije imala nikad spontane menstruacije, i sekundaran, u žene koja je dotle imala normalna menstrualna krvarenja. ametopterin, v. metotreksat. ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia. amforičko disanje, v. respiratio. amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponašaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su: (1) amfotefni oksidi, koji se ponašaju u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodareći tome što sadrže amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajući soli. 32

aminokiseline amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2. amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvažniji je izobutil-karbinol ()222 ili običan amil-alkohol, glavni sastojak patoke. amilaza, v. dijastaza. amiloid, v. amyloidum. amilorid, diuretičko sredstvo. amiloza, polisaharid čiji se molekul sastoji od mnogo ostataka d-glukoze povezanih u pravom nizu. Škrobna zrnca biljaka sastoje se od dva dela. Opna škrobnih zrnaca sastoji se od amilopektina, a njihovu sadržinu čini amiloza. amini, derivati za koje se može zamisliti da nastaju zamenom jednog ili više vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatičnih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatičnih ugljovodonika). Prema broju zamenjenih vodonikovih atoma u amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom četiri H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatični, a oni u kojima su zamenjeni arili aromatični amini. aminoaciduria, aminoacidurija, povećano izlučivanje aminokiselina mokraćom. Syn. acidaminuria. aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP) i pirofosfat; takode se vrši prebacivanje aktivisane aminokiseline do tRNK (v. tRNK), pri čemu se stvaraju AA-tRNK (v. AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima. aminobenzol, v. anilin. aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatičkom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su važni proizvodi razlaganja belančevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatične a. (gliko-

Aminophenazonum kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatične a. (fenil-alanin, tirozin) i (3) heterociklične a. (triptofan, histidin i dr.). Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. aminopirin, v. Aminophenazonum.' aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (sprečava pretvaranje pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor). Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija. Upotrebljava se u lečenju hipertireoza. amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima fungicidno i fungistatičko dejstvo. amiotrofička lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica. amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo. Ammonii chloridum, amonijum-hlorid, nišador, unesen u organizam izaziva acidozu i povećava kiselost mokraće, služi i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smeša amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija dobivenih destilacijom bituminoznih škriljaca, a sadrži i male količine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tečnost, slična katranu, svojstvena mirisa. Upotrebljava se kao antiseptičko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije eksudata u kataru materice i eksudata u privescima; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonov bedem, bedem na medijalnoj strani hemisfernih moždanih mehurova sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja začetak posebne moždane vijuge (gyrus fornicatus). Ammonov rog, v. cornu Ammonis. amnesia, amnezija, gubitak pamćenja, nesećanje; anterogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili pre nekog 3 Medicinski leksikon

amonijačko vrenje oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia, commotio cerebri. amnion, unutrašnji ovoj (»bćla košuljica«) ploda, kesasti ovoj ispunjen tečnošću. Poznat još i kao vodenjak. U prvo vreme se nalazi na leñnoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list), koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju. amnionska ploča, leñni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlači izmeñu amniona i trofoblasta. amnionske rojte, oko pripoja pupčane vrpce u preživara amnionski epitel pokazuje naročito razvijene rojte koje, oko pripoja, imaju bradavičasta zadebljanja (carunculae amnioticae). amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na leñnoj strani embriona javlja se izdizanje somatopleure, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograničava oko embrionalnog polja amnionski oluk. Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputrašnji (amnionski list), dok je drugi spoljašnji (horionski list), i ograničavaju na leñima embriona amnionsku duplju. Kad se gleda kroz otvor ograničen amnionskim naborom (leñni umbilikalni otvor), u dnu te duplje vidi se embrion. amnionski pupak, v. amnionski nabor. amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu. Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praživotinja) koje se kreću pomoću pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr. Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa. amonifikacija, izdvajanje azota u obliku amonijaka prilikom razlaganja belančevina, peptona i aminokiselina. Proces amonifikacije može se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija. amonijačko vrenje, vrenje pri kome se iz ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus 33

amonijak ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokraći, kad ova duže stoji. amonijak, NHa, gas bez boje sa oštrim osobenim neprijatnim mirisom. Odlično se rastvara u vodi a vodeni rastvor reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih materija. U vodi može da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je fekalnog zagañenja vode. Može se koristiti kao dehlorant. Izaziva nadražaj na kašalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae. amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum. amonijum-magnezijum-fosfat, NÜ4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokraći, gradi kristale koji liče na poklopac mrtvačkog sanduka. Sin. »trojni -fosfat«. amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonične kiseline, kristalasti beli prah bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska težina 178,16. Upotrebljava se za fluorisanje vode. amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belančevina krvne plazme. amorfan, bezobličan, koji nema odreñen oblik; (hem.) koji nije kristalan. amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s prisustvom meñuprostornih koturova umesto šupljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci). amphikaryon, amfikarion, jedro zigota nastalog spajanjem muškog i ženskog pronukleusa. Sadrži diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon. amphimixia, amfimiksija, mešavina muškog i ženskog hromätina. ampicilin, polusintetski penicilin sa širokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (može se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze. amplektaciona težnja, težnja za telesnim posedovanjem odreñene ličnosti. Ta se težnja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U muškarca ona nije samo težnja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i želja da se telo partnera 34

amputatio potpuno potčini namerama subjekta i da se slomi svaki otpor objekta. amplifikacija (»korisnost«) kontrolnog sistema, stepen efikasnosti. Izražava se brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreñenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne bi delovao. amplifikacija gena, prolazno povećanje broja gena za sintezu odreñenih rRNK koje se dešava u oocitima nekih vrsta. amplifikatori, slušni, slušni aparati za nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izrañeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojačala, slušalice i baterije. Izrañuju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu smestiti u krilo naočara ili u kutijicu, koja je kao privesak smeštena iza usne školjke. Manji aparati daju pojačanje zvuka do 40 puta, a veći 60-70 puta. Služe za audiološku rehabilitaciju nagluvih osoba. amplitudni diskriminatori i analizatori, elektronski ureñaji koji se primenjuju u nuklearnoj medicini. Obavljaju odreñene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu grupu instrumenata spadaju integralni diskriminatori, jednokanalni i višekanalni analizatori. ampularna trudnoća, vanmaterična trudnoća koja se razvija u ampuli jajovoda. ampulla, ampula, sud s grlićem, trbušasto proširenje nekog cevastog organa; a. epiphrenica, epifrenička ampula, kruškasto proširenje jednjaka iznad prečage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvrñuje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica Vateri, proširenje u zidu nishodnog dela dvanaestopalačnog creva, gde se najčešće zajedno ulivaju žučovod i izvodni kanal gušterače. amputacioni neurom, v. neuroma. amputacioni ulkus, v. ulcus. amputatio, amputacija, odstranjivanje, najčešće hirurško, celog uda ili jednog njegovog dela. Visina a. odreñuje se proširenošću oboljenja ili povredom ekstremiteta. Vrši se na tipičnim mesti-

amputatio ma, koja osiguravaju dobar patrljak za protezu. A. dolazi najčešće u obzir u dijabetesnoj i staračkoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujućeg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma teškim povredama ekstremiteta. A. se zove još i odstranjivanje većih delova teIa (dojke, muškog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri čemu patrljak dobiva vid šupljeg konusa; amniotska a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastička amputacija, u kojoj površine golenjače i lišnjače, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjače; centralna a., amputacija u kojoj se ožiIjak nalazi u središtu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija stopala u kojoj se ne odstranjuju petna i skočna kost i drugi delovi nožja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastička a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da može služiti motoričkim zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija noge »na mestu izbora« uz primenu velikog spoljašnjeg režnja; giljotinska a., brza cirkularna amputacija uda jednim potezom noža i pilom, pri čemu nastala rana ostaje nezašivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraćanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri kojoj se koristi prednji ovalni režanj; Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastička amputacija; interpelvičko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bočne polovine karlice, sin. Jaboulayova a., meñulopatično-grudna a., amputacija ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice i ključnjače. V. interpelvičko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastička amputacija iznad gležnja butnjače s prišivanjem tetive četvoroglavog mišića nad okrajkom presečenog femura; Le Fortova a., modifikacija Pirogovljeve amputacije pri kojoj se petna kost pre-

amyotrophia seca mesto vertikalno horizontalno; Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala izmeñu nožja i donožja; Malgaigneova a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.; osteoplastička a., spajanje, približavanje osveženih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patološka a., amputacija jednog dela obolelog tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastička amputacija; primarna a., vrši se posle iščezavanja šaka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastička amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto čašice na povmnu preseka femura kao kalem stavlja se parče uzvišice tibije; sekundarna a., amputacija koja se vrši posle izlečenja granulacione površine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurške intervencije u leproznih, dijabetičara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skočnog zgloba uz odstranjenje oba gležnja; traumatska a., amputacija dela tela pri nesrećnom slučaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v. operacija. amygdala, v. tonsilla. amygdalitis, v. tonsillitis. amyloidum, amiloid, supstancija čiji tačan hemijski sastav nije poznat, mada sadrži frakcije belančevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor. Smatra se da je glikoprotein u kome je mukopolisaharid vezan za globulin. Taloženje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da je rezultat poremećaja metabolizma belančevina. Taloži se u meñućelijskim prostorima zidova najsitnijih arterija. Po izboru se boji jodom metil-violet i kongo-crvenom bojom. Verovatno je proizvod imunobioloških procesa precipitacije u organizmu. Amylum, amilum, škrob. amyotrophia, amiotrofija, suprotno od dobre uhranjenosti mišića, njihovo sušenje, atrofija; a. neuralis progressive, progresivna neuralna a., progresivna 35

anabolic! primarna, nasledna mišićna atrofija, usled atrofije nervnih stabala s početkom na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna mišićna distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive supstancije kičmene moždine. Počinje većinom u muškaraca izmeñu 25. i 45. godine s atrofijama malih mišića šaka, zbog kojih dolazi do deformacija (najpre »majmunska šaka«, pa »kandžasta« i najzad »skeletna šaka«). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest počne u detinjstvu na mišićima karlica i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest. Sin. Aran-Duchenneova bolest. anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiču od testosterona (v. tamo), a koriste se kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus). anabolizam, sinteza složenih organskih materija u organizmu uz vezivanje energije. anabolni steroidi, sintetski steroidi, slični u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jače izraženo anabolno dejstvo. anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi zatim bivaju uništeni, ali ako se to ne odigra, može doći do aktivisanja dotada neaktivnog žarišta.

anaciditas gastrica, v. achlorhydria. anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, količine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeñu veličine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestička a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na davanje vitamina І2; a. acuta, ime za sve anemije koje nastaju usled akutnog gubljenja velike količine krvi ili akutne hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica, a. zbog aplazije kostné srži^uvek postoji pancitopenija. Poznata i kao aleukia 36

anaemia haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., stečeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih ili hladnih antitela protiv sopstvenih eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroñena hipoplastička a.; botriocefalusna a., a. megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia; a.e dilutione, dilucijska a., prividna a. zbog povećanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a. koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najveći deo hemoglobina u eritrocitima čini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti eritrociti bez izraženije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea; a. erythf oblastica, eritroblastna a., svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a. essentialis, esencijalna a., primarna a., koja se javlja nezavisno od neke bolesti; a. Heinzovih telašaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oštećenim eritrocitima nalaze Heinzova telašca: a. haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena skraćenim vekom eritrocita, koji ne može da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, stečena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica congenitalis, nasledna hemolizna a., zajedničko ime za sve hemolizne anemije u kojih postoje odreñeni poremećaji (nasledni) eritrocita koji su povod za hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajednički naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, povećana hemoliza izazvana infektivnim uzročnicima, kao i protozoama; a. haemolytica mic-

anaemia roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksičkim činiocima; a. haemorrhagica, a. nastala posle akutnog gubljenja većih količina krvi; a. hypochromica, hipohromna a., u koje postoji izraženo smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su obično smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna anemija s istovremenim smanjenjem količine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrçmna a. s malim eritrocitima; a. hypoplastica» hipoplastička a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana kozjim mlekom, makrocitna a. u dece (naročito u Nemačkoj i Italiji), izazvana kozjim mlekom kao glavnom hranom; Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti veći nego normalni koji sadrže veće količine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti u kostnoj srži; a. microangiopathica, a. haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obično u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroñenčadi, obično izraz za fetusnu eritroblastozu; a. normocytica, normocitna a., a. u koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u koje nedostaju pojedini nutritivni činioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne srži; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loše apsorpcije vitamina І2 u ileumu, usled deficita unutrašnjeg činioca želudačnog soka ispoljava ginotropni karakter: češće je u žena nego u muškaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermërova. a.; a. physiologica, fiziološka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom ili trećem mesecu života; a. posthae-

anaerobni kapacitet morrhagica, a. haemorrhagica; a. pseudoleucaemica infantum, sin drom anemije, lèukocitoze, splenomegalije, otečenih limfnih žlezda, koji u male dece mogu izazvati infekcije, po thranjivanje i hemoglobinopatije; a. osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a. aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se kundarna a., a. koja se javlja u toku od reñenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedničko ime za sve a. u ko jih su vrednosti gvozda u serumu nor malne ili povećane, ali se gvožñe ne iskorišćuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestička a., a. sideroblastica; a. sideroblastica, side roblastna a., grupa a. u kojih na raznim mestima sinteze hema postoje poreme ćaji, tako da se gvožñe nagomilava u će lijama retikuloendotelskog sistema i u eritroblastima, koji su tada poznati kao sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena količina gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog deficita gvozda u organizmu i u infekci jama; von Jakschova a., pseudoleucae mica infantum; a. zbog deficita folne kiseline, megaloblastna anemija, česta u trudnoći; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze glikoza-6-fosfata (G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog deficita spomenutog enzima, koja obično nastaje posle uzimanja odreñenih Iekova. anaeroban, kome za život nije potrebno prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika). anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika. anaerobni kapacitet, najveća količina energije ili najveći intenzitet rada koji se može ostvariti korišćenjem izvora energije bez direktnog učešća kiseoni37

anaerobno kultivisanje bakterija ka. Zbog ogromnog utroška energije trajanje ograničeno na 30-40 sekundi. Pokazatelj je maksimalni kiseonički dug koji se može podneti. V. kiseonički dug. anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija. anaesthesia, anestezija, neosetljivost uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bolešću, oštećenjem nervnog sistema ili anestetičkim sredstvima; balansirana a., anestezija koja koristi više anestetičkih sredstava udružujući njihove dobre osobine, a izbegavajući toksičke; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; bulbarna a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa, bolna neosetljivost, gubitak osećaja za dodir, bol i temperaturu, praćen bolovima; teški bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenjima kičitiene moždine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak osećaja u kome se položaju nalaze pojedini delovi tela; električna a., privremena anestezija izazvana prolaskom električne struje; endotrahealna a., opšta anestezija pri kojoj se u dušnik kroz usta, rede kroz nos, uvlači gumena ili plastična cev kroz koju bolesnik udiše kiseonik i anestetike; epiduralna a., v. lokalna a.; histerička a., anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postiže udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unošenje anestetičkog sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije najviše se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlični hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-

38

anaesthesia lenkampffovog pleksusa, lokalna a. gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak osećaja za bol u jednom delu tela ili čitavom području tela bez gubitka svesti. Može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva ne koriste se više za izazivanje 1. a., a anestezija primenom hladnoće ograničena je na odreñene indikacije. Za lokalnu a. danas se najčešće koriste prokain, ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produžava njegovo dejstvo. Po načinu primene La. može biti površinska La. koja se vrši nanošenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na površinu sluznica; infiltracijska La. postiže se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.) označava prekid u šprovoñenju nerva ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne ä. je meñurebarna a., kojom se postiže prekid u šprovoñenju meñurebarnog živca. Može se izazvati prekid u šprovoñenju grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kičme, čime se postiže prekid u sprovodljivosti nervnih korenova i spinalnih ganglija. Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unošenje lokalnog anestetika u prostor izmeñu koštanog dela kičmenog kanala i tvrde moždanice na visini grudnog ili slabinskog dela kičme. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz sakralni zjap, čime se postiže sakralna ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postiže hlañenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova poveska. Opšta a., besvesno stanje praćeno mišićnom relaksacijom i neosetljivošću na bolove, koje se koristi pri izvo-

anaesthetics ñenju hirurških intervencija. Može se izvesti inhalacijskim ili intravenskinS anesteticima; etarska a., hirurška a. koja se postiže udisanjem etarskih para i označava gubitak svesti, osećaja za bol i mišićnu relaksaciju; a. olphactoria, olfaktorna a., gubitak osećaja mirisa; a. optica, anestezija očnog živca koja ima za posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se postiže blokadom spinalnih živaca na njihovom izlasku iz kičmenog kanala; parcijalna.a., a. pri kojoj je sačuvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a., anestezija izazvana unošenjem anestetika u rektum; segmentna a., gubitak osetljivosti koji zahvata segment tela, a nastaje usled oštećenja jednog živčanog korena; a. sexualis, seksualna a., polna neosetljivost, odsustvo interesa za polni odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja pri operacijama u gornjem abdomenu, postiže se ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo polumesečaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog živca, neosetljivost celog inervacionog područja maksilarnog ili mandibularnog živca. Anestetičko sredstvo se unosi u predeo u kome nerv napušta bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske anestezije; postiže se i.v. ubrizgavanjem steroida (Viadrila), koji nema hormonsko delovanje; subperiostna a., a. nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a., gubitak ili oštećenje osećaja dodira; termička a., gubitak osećaja toplote; traumatska a., gubitak osetljivosti izazvan povredom živca; unilateralna a., gubitak osećaja na jednoj strani. anaesthetica, anestetici, lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje osećaja bola; lokalni a., sredstva čije je anes-tetsko delovanje ograničeno na deo tela u koji je uneto; opati a., sredstva koja, uneta u organizam, izazivaju opštu anesteziju; površinski a., lokalni anestetici koji se primenjuju direktno na mesto koje treba anestezirati (obično sluznice).

anafilaksijski enteritis, v. enteritis. anafilaktička kriza» v n.sts.

analgesia anafilaktički šok, tipična alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unošenja iste supstancije. anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Većinom je belančevinaste prirode. anafilatoksin, medijator zapaljenjske reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri čemu se oslobañaju biološki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije komplementnog sistema (v.komplement). anaforeza, v. elektroforeza. anafrodizija, manja ili veća seksualna otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija. anagocitičko dejstvo, dejstvo koje se pri upotrebi neke mineralne vode ispoljava usporavanjem razvoja živih ćelija. anagotoksičko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksičnosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrñena je ogledno sa pojedinim mineralnim vodama. To dejstvo na neke toksine nejednako je i zavisi od prirode vode. analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog odsustva albumina u krvnoj plazmi. analeptica, analeptici, sredstva za oživljavanje, deluju nadražajno na vitalne centre u izduženoj moždini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Priméri ovakvih lekova su pentazol, niketil-amid, kofein i dr. analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti za bol; neuroleptička a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri očuvanoj svesti, u cilju izvoñenja hirurške intervencije; opstetriĆ* ka a., davanje lekova, izvoñenje lokalne anestezije (kaudalni blok) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnošti ili ublažavanja bolova u toku poroñaja. 39

analgetica analgetica, analgetici, sredstva koja ublažavaju odnosno suzbijaju osećaj bola. analizatori, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini; jednokanalni a., ureñaji s dva nivoa diskriminacije, koji daju izlazni impuls čija je amplituda u kanalu izmeñu 2 nivoa diskriminacije; višekanalni a., ureñaji koji klasifikuju ulazne impulse po amplitudama u veći broj kanala. analna opna, čmarna opna, manji zadnji (repni) deo urorektalne pregrade. analne kvrge, čmarne kvrge koje se nalaze uz čmar. analni erotičari, osobe koje s posebnim zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najvećim naporima čmarni predeo, koji im je prvorazredna erogena zona. analni predeo, v. regio analis. analog azotne baze, purin ili pirimidin čija se struktura deliniično razlikuje od strukture normalne azotne baze; neki od analoga se mogu ugrañivati u nukleinske kiseline umesto normalnih baza. anamnesis, anamneza, podaci dobiveni od bolesnika, njegove rodbine ili nekog iz njegove okoline o sadašnjoj bolesti, bolestima koje je ranije preležao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj živi. anamnestička reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunološka memorija. anamnezijski, koji pripada anamnezi. V. anamnesis. anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva koja suzbijaju polni prohtev. anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktičkim (homocitotropnim) antitelima. U čoveka to su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji učestvuju antitelo, antigen i biološki aktivni amini (medijatori reakcije) koji se oslobañaju iz mastocita i bazofilnih granuločita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije). anaplasia, anaplazija, pretvaranja ćelija u primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike. 40

anastomosis anasarca, anasarka, uopšteno nagomilavanje tečnosti u tkivnim prostorima potkožnog masnog tkiva. anastomosis, anastomoza, spojnica; (l)komunikacija izmeñu dva krvna suda putem pobočnih grana; (2)otvor stvoren hirurškim putem, traumatskim ili patološkim procesom izmeñu dva prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltička a., enterostomija, spojnica izmeñu zjapa segmenata creva tako da peristaltički talasi segmenata imaju meñu sobom suprotan pravac; arteriovenska a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i vrši ulogu santa u zaobilaženju kapilara. Ona se izvodi i hirurškim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeñu dovodne i odvodne crevne vijuge blizu gastroenteričke stome (gastrojejunöstomije) u cilju izbegavanja pogrešnog opticaja (circulus vitiosus) želudačnog i duodenumskog sadržaja; Cladoova a., anastomoza izmeñu apendikularne i jajničke arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg grkljanskog nerva; izoperistaltiĆka a., anastomoza izmeñu dve vijuge creva postale na taj način što se u oba spojena dela peristaltički talasi kreću u istom smeru; portosistemska a., anastomoza izmeñu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeñu gornje i donje mezenterne arterije; Rouxova Y-a., anastomoza tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj način što se zjap presečene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge; terminoterminalna a., (1) hirurška anastomoza izmeñu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeñu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajuće vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna segmenta hirurškim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju zjapovi istog uretera koji je pri povredi prekinut ili mu je jedan deo operativno odstranjen zbog patološkog procesa na njemu.

anastomozni anastomozni, ono što pripada i u vezi je s anastomozom. anastomozni ulkus, v. ulcus. anatom, stručnjak koji se bavi anatomijom. anatomija, nauka koja se bavi proučavanjem oblika i grañe tela živih bića i odnosima izmeñu pojedinih delova tela; topografska a., deo anatomije koji proučava položaje i meñusobne odnose organa po predelima tela. anatomohirurški, ono što se u isto vreme odnosi na anatomiju i hirurgiju. anatomska burmutica, v. fovea radialis. anatomska nomenklatura, v. nomina an at o mica. Andersenova bolest, v. glycogenoses. androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost androgamon, supstancija koju proizvode semeglavci i koja uzima udela u procesu oploñenja. Istraživanja su otkrila ove važne činjenice: (1) ginogamon I aktiviše pokrete semeglavaca i, privlačeći ih, olakšava oploñenje; (2) androgamon I teži da paralizuje semeglavce, što verovatno produžuje njihovu oplodnu moć; (3) ginogamon II izaziva zgomilavanje semeglavaca samo u velikim dozama. U manjim dozama izaziva zgomilavanje semeglavaca stranih vrsta i sprečava hibridovanje; (4) androgamon II olakšava prodiranje semeglavaca rastapanjem zaštitnog omotača. androgene supstancije, supstancije koje u muških polno nezrelih ili kastriranih životinja prouzrokuju razvijanje muških sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.). androglotija, dubok glas muškog tipa u muški uobličene žene. androidna gojaznost, v. gojaznost, android na. androidna žena, muški uobličena žena. androlog, stručnjak za andrologiju. V. an drologia. andrologia, andrologija, nauka koja se bavi proučavanjem maskuline konstitucije i bolestima muških polnih organa, posebno muških reproduktivnih organa.

aneroidni barometar andropauza, klimakterijum u muškarca; naziv se smatra neprikladnim jer se u andropauzi ne javljaju klinički znaci i simptomi koji se javljaju u menopauzi. androspermije, v. determinacija pola. androstan, ugljovodonik iz koga su, može se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (І9 - steroidi). Postoje dva stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5ß - androstan. Testosteron je najvažniji hormon iz grupe androgena. androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bručika u androidne žene. androtropne bolesti, v. bolest. anemija, v. anaemia. anemijski infarkt, v. infarctus. anemograf, aparat za registrovanje brzine i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje. anemometar, aparat za merenje brzine vazdušnog strujanja (vetra). Razlikuje se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naročito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju veštačke ventilacije, da se ustanovi količina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione cevi; dinamički a., koji brzinu vetra izračunava po broju okretaja jednog rotacionog ureñaja: statički a., koji brzinu vetra izračunava po njegovom pritisku. anencephalia, anencefalija, manji ili veći nedostatak lubanje i mozga. anergia, anergija, imunološka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina, smanjene produkcije leukocita, zračenja poremećaja lizozimnog enzimskog sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremećaja diferencijacije B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili. aneroidni barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska više ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku koja se kreće pp skali barometra.

41

anerotizam anerotizam» umanjen ili odsutan polni prohtev. anestezijski šok, v. šok. anestezijski tehničar, medicinski tehničar obučen da pomaže lekaru anesteziologu u poslovima anestezije. anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju. arietodermia, anetodermija (labavost kože usled gubitka elastičnih vlakana u krznu); a. maculosa, u početku crvenkaste, zatim beličaste, sitno naborane, atrofyčne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae. aneuploidia, aneuploidija, varijacija u broju hromosoma, samo u pogledu viška ili manjka pojedinih hromosoma u njihovim kompletima (genomima), a ne u smislu promene broja celih kompleta. U Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N +1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1), gde N označava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v. Thiamini chloridum. aneurysma, aneurizma, ograničeno proširenje arterije koje nastaje istezanjem svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotička a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeñu arterije i vene. Obično prouzrokovana traumatskom penetracijom kraj arterije i vene; a, cerebralis, a. na arterijama mozga. Njeno prskanje je čest uzrok moždanog krvarenja; a. congenitališ, uroñena. Često se javlja na površnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdružujuća a. nastaje prodorom struje krvi izmeñu slojeva zida arterije; a. mycoticum., mikotička a. Nastaje u manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i doveo do širenja; a. syphiliticum, sifi lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obično nastaje u uzlaznom delu luka aorte, u trbušnom delu aorte ili u drugim sifi-

42

angina lično promenjenim arterijama; a. spuria, lažna a., obično je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije. Zid aneurizme u ovakvim slučajevima ne sadrži elemente zida arterije. aneurysmectomia, aneurizmektomija, ekstirpacija aneurizme uklanjanjem njene kese. aneurysmoplastica, aneurizmoplastika, plastika arterije u lečenju aneurizme. aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija, operacija sašivanja aneurizme. aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese. angiectasia, angiektazija, proširenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom. angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog suda; a. cutanea allergica, a. izazvan alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu makule, papule, vezikule, urtike i dr.; a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremećaja ispoljenih u vidu naročitih promena u malim arterijama u toku oboljenja poliarteritis nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis. angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i ždrela s pojavom temperature, gušoboIje, otežanog gutanja i otoka podviličnih žlezda. Angina je posledica kapljične infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinička slika i prognoza zavise od prirode etiološkog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praćena veoma izraženim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotičke ulceracije sluznice usta i ždrela. U većini slučajeva je prouzrokovana preosetljivošću na toksički efekat izvesnih lekova (najčešće amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria; gljivična a., mlečac (izazivač Candida albicans), angina koja stvara bele, tačkaste kolonije ili trošne naslage na krajnicima, a često i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, teži oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su povećani, crveni i obloženi žućkastim čepićima koji mogu da se sliju u skrame.

angina Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podviličnih limfnih žlezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obično nastalo na osnovu mešovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaćena samo loža iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate duže povišenje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom guše i gnojnim čepićima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obično imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grčevit, vrlo izražen bol, koji se danas skoro isključivo upotrebljava da označi pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naročito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srčani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri ležanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histeričnih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obično iza grudne kosti, praćen osećajem gušenja i neminovne sm-

angiokardioscintigrafija rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremećaja u venačnim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizičke radnje nisu praćene stenokardijom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija. anginozni napad, v. stenocardia. angioblasti, mezodermne ćelije koje stvaraju krvne sudove i ćelije. angiocardiographia, angiokardiografija rendgenografija velikih krvnih sudova i srčanih šupljina posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (visokoprocentni rastvor organskog jodnog preparata, npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obično desne), vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce. angioderm, v. angioblasti. angiographia, angiografija, rendgensko snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia. angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleñuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koži i sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loše adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII činioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova bolest angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu Grönblad-Strandbergovog sindroma. Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjače, koje se na očnom dnu vide kao neobične linije, obično u blizini papile vidnog živca. Promene napreduju i dovode do teških komplikacija na očnom dnu. angiokardiografija, v. angiocardiographia. angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija. 43

angiokeratoma

angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do veličine graška s lako orožanom površinom; a. corporis diffusum Fabri, pretežno po trupu rasejani angiokeratomi. Istovremeno postoje povišen krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim stranama prstiju šaka, odnosno na mošnicama. angiologia, angiologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem srca i krvnih sudova. angioma, angiom, benigni tumor nastao proliferacijom krvnih (hemangiom) ili limfnih (limfangiom) sudova. angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora koji zahvataju mrežnjaču. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na očnom dnu vide se veoma proširena i izvijugana arterija i vena, koje se stiču u tumorsku, okruglastu formaciju. Rede se nañe više ovakvih angiomatskih čvorova na istom oku. V. bolest, Hippelova. angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno nalazi u koži. Uključena je u mehanizam regulacije temperature. Neoplazma na staje proliferacijom ćelija koje gradi ovu anastomozu. angioneurosis, angioneuroza, patološke pojave koje nastaju usled poremećene inervacije krvnih sudova. One mogu biti lokalne ili opšte i ispoljavaju se na više načina: trajno proširenje krvnih sudova kože praćeno crvenilom i znojenjem (konstitucionalna a.), Quinckeov edem, Raynaudova bolest i eritromegalija. angioneurotički edem, v. oedema. angioneurotički spazam, v. spasmus. angiooedema, angioedem, v. oedema. angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina. angiorrhaphia, angiorafija, zašivanje krvnog suda. angloscintigraflja, v. scintigrajija. angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo konstriktorna materija u krvi; dejstvom 44

anhidrid i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin (angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I, koji pod dejstvom jedne peptidazo (»converting enzyme«) prelazi u aktivni oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod dejstvom različitih peptidaza pretvara u neaktivne peptidne fragmente). angiotrib, vrlo snažna klešta sa zavrtanjem za stezanje; instrument služi  zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, čije se krvarenje na ovaj način zaustavlja. angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja primenom angiotriba. angulatio condyli mandibulae, stvaranje abnormalno velikog ugla izmeñu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom* kondila donje vilice. angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis angularis), žvale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano ili obostrano): ograničeno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje, bol. Uzročnici su streptokoki ili gljivice (Candida albicans). Traje više nedelja ili meseci, navraća se. Značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni, ugao na grudnoj kosti izmeñu njene drške i trupa. Sin. stomatitis angularis; a. oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a. pontocerebellaris, pontocerebelarni ugao, koji grade bočne strane mosta i izdužene moždine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane. Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoočne kosti. Sadrži krvne sudove i moždane živce (V-XI); a. visorius, v. vidni ugao. anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih osećaja (»uživanja«). Sin. anafrodizija. anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se iz baza ili kiseoničnih kiselina odvoji voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina, koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.

r

anhidrooksiprogesteron anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon. anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak lučenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoće kože sa teleangiektazijama postoji poremećaj rastenja dlake, zuba, noktiju, suznih žlezda. anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv znojenja. Znojenje se može suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili kamforske kiseline (koji suzbijaju samo znojnu sekreciju). Lokalno znojenje (ruku i nogu) može se suzbiti lokalnom primenom rastvora formaldehida (formalina). anhydraemia, anhidremija, smanjenje vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio. anictericus, anikteričan, bez ikterusa; u kojeg nema žutice. anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetičko sredstvo. anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina zamenom vodonika u grupi NH2 nekom acil-grupom, npr. acetilnom grupom, pri čemu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretičko i analgetičko sredstvo. anilin (aminobenzen), najjednostavniji aromatični amin; bezbojna tečnost svojstvenog mirisa. Izaziva hronična profesionalna trovanja. V. anilizam. anilizam, profesionalno trovanje osoba koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledeće tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oštećenje miokarda, anemiju hemolitičkog tipa i žuticu. Može doći do kolapsa, kome i smrti. Uz methemoglobinemiju mogu se otkriti Heinzova telašca, a u mokraći proizvodi anilina. U Kroničnom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo, tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koži. Na sluznici mokraćne bešike mogu nastati hematurički cistitisi i papilomi, koji mogu evoluisati maligno. animalan, životinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja informacija i motorne reakcije koje se ostvaruju skeletnim mišićima. Vegeta-

anizostenija tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu, rastenje i razmnožavanje. Podelu je uneo francuski fiziolog (Bichat) početkom XIX veka. aniridia, aniridija, nedostatak dužice; traumatska a., nastaje posle teških povreda očne jabučice; uroñena a. često je udružena s drugim anomalijama očne jabučice. V. irideremia. aniseiconia, anizeikonija, razlika u veličini i obliku slika na mrežnjači oba oka. Usled teškoća u spajanju slika dolazi do smetnji u binokularnom vidu. Uzrok može biti anizometropija. anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu. anisochromia, anizohromija, različita obojenost eritrocita zbog različite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis, v. heterochromia iridis. anisocoria, anizokorija, nejednakost ženica. Može biti kongenitalna ili stečena. Ćest simptom nervnog sifilisa. anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u krvi eritrocita čija veličina može biti veoma različita. anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo različite jačine iste refrakcione anomalije, bilo različitih refrakcionih anomalija (npr. jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naročito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji. anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza, prisustvo u krvi eritrocita različite veličine i različitog oblika. anisorhythmia, anizoritmija, poremećaj srčanog ritma u kojem postoji poremećaj sinhronizma u ritmu pretkomora i komora. anisuria, anizurija, naizmenična pojava oligurije i poliurije. anizogamija, seksualno spajanje gameta različite veličine i strukture. anizostenija, poremećaj u ravnoteži mišićne napetosti mišićnih grupa suprotnog dejstva. Poremećaj čest u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naročitom probom. 45

r

anjoni anjoni, negativno naelektrisani joni. anketa, metod koji se koristi u istraživanju raznih društvenih pojava s ciljem da se upoznaju odlike jednog područja, jedne populacije, mišljenja i shvatanja ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si. I pored toga što anketa može da se koristi u raznim oblastima, najveću primenu ima u društvenim naukama (popis stanovništva, ispitivanje načina života, proučavanje kvaliteta, kvantiteta i načina ishrane, proučavanje korišćenja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizičkih, socijalnih i mentalnih problema starih). anksioznost, strah, neprijatno osećanje nastalo usled nekog intrapsihičkog konflikta koji izaziva doživljavanje preteče opasnosti čija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti. ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost očnih kapaka. Može biti delimična ili potpuna. Javlja se uroñeno ili stečeno. ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili više ograničava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik. ankylopoeticus, ankilopoezni, ono što dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis. ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru tost zglobova usled srašćivanja zglobnih površina kostiju (hrskavice), skvrčavanja zglobne čahure ili kontrakture ligamenata i tetiva; a. dentis, srašćenje zuba za alveolnu čašicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvrčavanjem struktura izvan čahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogućnost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurške intervencije u unutrašnjosti zglobne čahure; kostna a., srašćivanje zglobnih površina kostiju usled proliferacije kostnih ćelija, što ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili 46

anomalna korespondencija mrežnjaće smanjena pokretljivost donjeviličnog zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje razvitka donje vilice. V. micrognathic mandibularis. Ankylostoma, ankilostoma, končast parazit dug oko l cm. Najčešće boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale, rudarska glista, crevni parazit iz grupe crva (Nematodes) koji živi poglavito u duodenumu, nagriza sluznicu i usisava krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i vlažnoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinčanama). Izrasle larve, dolazeći u dodir s kožom nogu, ruku ili drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare, preko desnog srca dolaze u pluća, penju se do grkljana, prelaze u jednjak želudac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis. ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praćeno je želudačno-crevnim poremećajima, bolovima u trbuhu, povišenom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mršavljenjem. Sin. uncinariasis. anodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri jednopolnom nadraživanju živaca, kad je aktivna elektroda anoda.

anodni zraci, v. zraci. anodontio, anodoncija, uroñeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka većeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba. cnoksičan, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.

anomalna korespondencija mrežnjača, pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identičnim (korespondirajućim) tačkama mrežnjaće. Ako bi se takve mrežnjaće stavile jedna iznad druge, te tačke se ne bi poklopile. V. neidentične tačke mreznjače.

anomaloskop anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omogućava tačno odreñivanje tipa uroñenog poremećaja u raspoznavanju boja. anonychia, anonihija, nedostatak noktiju. Uroñena ili stečena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija, egzema. Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji spadaju komarči koji prenose malariju. anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus. anophthalmus, anoftalmus, nedostatak jednog ili oba oka, uroñen ili. stečen. Sin. anophthalmia. anorchidia, anorhidija, odsustvo muške polne žlezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba isključiti prisustvo semenika ü trbušnoj duplji (distopija) ili krajnju zakržljalost (aplaziju). anorectitis, anorektitis, zapaljenje završnog dela rektuma i anusa. anorexia, anoreksija, inapetencija, neješnost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naročito uživanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tališ, mentalna a., primarno, jako izraženo krajnje mršavljenje uz povraćanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije u neurotičnih ženskih osoba. anosmia, anosmija, gubitak čula mirisa. anosognosia, anozognozija, psihički poremećaj u kome bolesnik nije svestan svoje bolesti ili nekog telesnog defekta (npr. oduzetosti jedne polovine tela). anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju. anovaria, anovarija, postojanje uroñene aplazije jajnika. anovularna menstruacija, v. menstruatio. anoxaemia, anoksemija, nedovoljna količina kiseonika u krvi. Može biti posledica smanjene količine kiseonika u vazduhu, smanjenja plućne ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja količine hemoglobina u krvi. anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak kiseonika; smanjenje količine kiseonika u tkivima ispod njegovih fizioloških vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-

antagonist sična a., a. zbog nedovoljnih količina kiseonika u plućima; fulminantna a., nagli pad kiseonika u krvi; histotoksička a., a. izazvana nesposobnošću tkiva da iskorišćavaju kiseonik; miokardna a., nesposobnost venačnog krvotoka da snabde miokard dovoljnim količinama kiseonika; a. neonatorum, a. novoroñenčadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare; visinska a., a. uslovljena smanjenim pritiskom kiseonika na velikim visinama. ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei, Henleova petlja, deo mokraćne cevčice izmeñu njenog ravnog i srednjeg dela; a. intestinalis, vijuga tankog creva, normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge. antabus (anti abusus), zaštićeno ime za tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava se za lečenje alkoholičara. Unošenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholičari odvikavaju od unošenja alkohola. Pod imenom Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je prema našoj farmakopeji. antacida, antacidi, antacidna sredstva, sredstva protiv kiseline u želucu; upotrebljavaju se u prekomernom lučenju hlorovodonične kiseline u želucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom kiselinom. U želucu se kiselina može hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fizički vezati (v. Magnesii trisilicas) ili se u želucu povećano lučenje hlorovodonične kiseline može suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae). antagonist, koji ima suprotno dejstvo (neki mišići, nervi ili neke hemijske supstancije); antagonističke dejstvo hormona, suprotno dejstvo hormona (npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikuliše sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metabolički a., v. antimetaboliti. 47

antagonizam antagonizam, oprečnost, suprotnost, suprotno dejstvo. ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci označuje da je nešto vremenski ili prostorno pre ili ispred nečeg (npr. ante mortem, pre smrti; anteversio, nagib u napred). ante mortem, oznaka da je bolesnik u predsmrtnom stanju. antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeñu lakta i korena šake. ante fleksija, v. anteflexio. anteflexio, pregib unapred, savijanje unapred; a. uteri, antefleksija materice, unapred nagnuta materica, položaj materice kada je ona svojim telom savijena napred tako da ugao savijanja izmeñu nje i njenog tela predstavlja tup ugao od oko 90 do 100 stepeni. Takav položaj je normalan položaj materice. antenatalna zaštita, staranje o ženi od početka trudnoće do poroñaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zaštitu zdravlja trudnice i pravilnog razvoja ploda. Zaštita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovališta za trudnice pri domovima zdravlja, bolničkim ustanovama i klinikama. U savetovalištima se vrši sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patoloških trudnoća i poroñaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroñene dece. antepositio, (oft.) hirurško presecanje i pomeranje mišića pokretača očne jabučice od njegovog pripoja prema napred u cilju korekcije strabizma; a. uteri, položaj materice u kome je ćela materica (telo i grlić) potisnuta napred u pravcu prednjeg zida karlice (prema simfizi). anterior, postavljen napred, prednji: npr. facies anterior, prednja strana. anterogradna amnezija, v. amnesia. anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija materice, položaj materice pri kome je ona svojim telom nagnuta napred, tako da izmeñu njenog tela i grlića postoji ugao veći od 100 stepeni. Telo materice leži skoro normalno u maloj karlici ali grlić odstupa od normalnog i upravljen je prema zadnjem zidu karlice. 48

antiandrogeni anthelix, predzavojak, ispupčenje, reljef na spoljnoj strani usne školjke. Leži ispred zavojka (helix). anthelmintica, anthelmintici, sredstva protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintičkog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika može doći do teškog trovanja. anthracosis, antrakoza, deponovanje uñisanog uglja u pojedinim organima, u limfnim prostorima pluća, u limfnim čvorovima (antrakoza pluća, kože i dr.). V. pneumonoconiosis; a. cutis, prožimanje kože česticama uglja; a. pulmonum, antrakoza pluća, prožimanje plućnog tkiva česticama ugljene prašine ili čañi. U jačem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja. anthrax, antraks, crni prišt, prostrel, bedrenica, teško akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B. anthracis. Klinička slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila. Kožni a. je najčešći i javlja se na licu i vratu. Karakterišu ga maligna pustula (»crni prišt«) i želatinozni otok, koji se brzo širi, te jako deformiše lice. Crevni a. nastaje upotrebom zaražene hrane i javlja se kao preteški toksički enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i lošom prognozom. Plućni a. nastaje udisanjem prašine u kojoj su antraksne spore, koje izazivaju pretešku hemoragičku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i završava se smrću. anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintičan, protiv crevnih parazita itd.). antiadrenergička sredstva, sredstva koja blokiraju adrenergičke neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin itd.). antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene supstancije), posebno testosterona (v. testosteron) (»materije koje izazivaju hemijsku kastraciju«).

r antianemijski činilac antianemijski činilac (princip) stari izraz, koji se danas više ne upotrebljava, za spoljašnji Castleov činilac. Danas se zna da je to vitamin І2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz, antianemijski princip, v. antipermciozni faktor. antiastmatičke cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lišća biljke Datura Stramonium, koja sadrži alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme. antibakterijski antiserum, \.antiserumi. antibiotica, antibiotici, supstancije biološkog porekla, tj. proizvodi živih bića, koje sprečavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih uništavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i bakterija, a neki i sintetičkim putem. Waksman je 1941. god. dao definiciju i uveo naziv antibiotik. antibiotikogram, rezultat ispitivanja osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima. antibiotikografija, metoda koja služi dobivanju antibiotikograma. antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi sprečavanja pojave bolesti u osoba koje su bile izložene infekciji. antibiotikoterapija, lečenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice. antibioza, zaseban vid antagonizma izmeñu dve ili više vrsta raznih mikroorganizama. anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog pritiska, maksimuma ili barometarskog maksimuma. Vetar kruži u smeru kazaljke na časovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na južnoj. anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve težem obliku u svakoj sledećoj generaciji. anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne ribonukleinske kiseline (tRNK), koja prepoznaje odgovarajući kodon mRNK i komplementarno se spaja s njegovim tripletom u toku sinteze proteina, pri čemu se odgovarajuća aminokiselina 4 Medicinski leksikon

antiformin postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu. antidepressiva, antidepresivi, sredstva za suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.). antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujući povišene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utiče na aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo). antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.). antidifterički serum, v. serum. antidiuretički hormon, v. adiuretin. antidotum, antidot, protivotrov, sutuk, sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaženo sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u trovanju arsenom itd.). antidromno sprovoñenje, sprovoñenje impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoñenja u živom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora duž aksona do njegovih završetaka. antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol, phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um). antiemetica, antiemetici, sredstva protiv povraćanja koja deluju centralno (npr., skopolamin) ili periferno (npr. led koji se guta). antiestrogeni, supstancije koje podstiču lučenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno dejstvo estrogena na lučenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen). antifebrin, v. acetanilid. antifoni, čepovi za zaštitu slušnog organa koji se stavljaju u slušni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloženost industrijskoj ili drugoj jačoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb. antiformin, mešavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim voštanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrñivanja prisustva M. tuberculosis (»metoda nagomilavanja«); u 49

antigeni

stom. služi za čišćenje zubnih kanala u putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptički. antigeni, visokomolekulne supstancije, najčešće proteini, sposobne da izazivaju specifičnu imunsku reakciju; osnovna je produkcija antitela. Jedan antigen može se praktično defmisati putem dva svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifičnih antitela i (2) specifično reaguju in vitro i in vivo s odgovarajućim antitelima. antigenska kompeticija, kompeticija antigena, sprečavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se istovremeno ili sukcesivno unosi drugi antigen. Ima praktički značaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora utvrditi takav odnos izmeñu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se fenomen često naziva konkurencija antigena. antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia. antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin. antihemofilijski globulin, belančevina plazme koja učestvuje u koagulaciji krvi i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII činilac koagulacije, nedostaje u plazmi obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX činilac koagulacije (Christmasov činilac), činilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio. antihijaluronidaza, specifična antitela, nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu. antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje poništavaju ili uklanjaju dejstvo histamina. U organizmu postoji enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za lečenje nekih alergijskih stanja. antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50

antiphlogistica

ranjem antihormona može da se spreči dejstvo odgovarajućih hormona (npr. gonadotropnih hormona). antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja služi kao meta katodnim zracima budući da stoji naspram njihovog izvora. antikseroftalmični vitamin, v. axerophtholum. antiluetica, v. antisyphüiüca. antimalarička akcija, v. malaria. antimalarička profilaksa, v. malaria. antimalarički lekovi, v. malaria. antimetaboliti, jedinjenja slična nekom bitno važnom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu se još i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metabolički antagonisti. antimitotica, v. cytostatica. antimon,Sb, hemijski element, polumetal. V. stibium. antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO. antineuralgica, antineuralgici, antineuralgička sredstva, lekovi za ublažavanje neuralgičkih bolova. Mnoga sredstva iz te grupe spadaju i u grupu antipiretičkih sredstava (npr., amifenazon, antipirin). antineuritički vitamin, vitamin Bi. V. aneurin. antiparasitica, antiparazitici, sredstva protiv parazita, npr., na koži ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica. antipelagra-vitamin, v. niacin. antiperniciozni faktor, nekadašnji naziv za hipotetičnu materiju koja bi trebalo f?a nastane kao rezultat spajanja spohašnjeg i unutrašnjeg faktora. Danas se zna daje a.f. vitamin І2 čiju resorpciju u terminalnom ileumu omogućava unutrašnji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2. antiphlogistica, antiflogistici, sredstva kojima se suzbija ili ublažava zapaljenje. Antiflogistički deluju lokalno sluzava sredstva (mucilaginosa - npr., koren od belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-

antipireza sorbentia - npr., životinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistički putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrežnih žlezda i njihove sintetske zamene mogu da se upotrebe za lečenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon itd.). antipireza, snižavanje povišene telesne temperature. Osim fizički (kupanje u mlakoj vodi, hladni oblozi), povišena telesna temperatura može se sniziti i davanjem naročitih lekova antipiretika (npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin). antipoluti, naročiti prstenovi koji sprečavaju poluciju. antipsihij atrija, socijalno-politički pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada medicini zbog toga što psihičke bolesti ne odgovaraju modelu kojim se medicina bavi: uzrok-telesno ošteće-nje-simptomi. Psihički poremećaji su socijalnog porekla i treba ih lečiti socijalnim metodama. Naročito su opasne i štetne psihijatrijske ustanove u kojima se svim mogućim fizičkim, psihičkim i hemijskim sredstvima oboleli primorava, navodno, na pokornost i konformizam u odnosu na zajednicu. antipyretica, antipiretici, sredstva za sni žavanje povišene telesne temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna kiselina, antipirin, aminofenazon, fenacetin). Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretičko i analgetičko dejstvo; daje se u obliku praška i u obliku tableta. antirabička vakcina, v. vakcina.

antirahitički vitamin, v. calciferolum. anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unošenja Rh-faktora u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke čije je dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina može dovesti do fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom eritrocita.

antistreptoHzinski titar antirheumatica, antireumatici, anlircumatička sredstva (natrijum-salicilat, acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i dr.). antiscabiosa, lekovi za lečenje šuge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat (Benzylis benzoas). Za lečenje šuge može se upotrebiti i peruanski balzam (Balsamum peruvianum). antisepsis, antisepsa, sprečavanje razmnožavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokraćna a., sredstva za dezinfekciju mokraćnih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi, neki antibiotici, nalidiksična kiselina, nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin). antiseptičan, (1) koji sprečava raspadanje i truljenje; (2) koji sprečava rastenje klica, ne ubijajući ih. Sin. bakteriostatican. V. aseptičan. antiserotonini (antagonisti serotonina), sredstva koja sprečavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke mišiće ili na nervne elemente, delujući na serotoninske receptore na ćelijskim opnama (metisergid, ciproheptadin itd.). antiserumi, imunski serumi; dobivaju se od aktivno imunizovanih životinja. Mogu sadržavati antitela prema različitim uzročnicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadrže aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksički serumi sadrže uglavnom an ti toksine.

antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum. antispasmodica, antispazmodici, antispazmodična sredstva, lekovi koji ublažavaju ili suzbijaju grčeve (npr., creva, žučnih i mokraćnih puteva, krvnih sudova). U antispazmodična sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i dr. antistreptokinaza, različite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeñu sebe imunološki razlikuju. Streptokinaze stimulišu formiranje specifičnih antistreptokinaza u organizmu domaćina. antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar. 51

antisyphilitica antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji služe za lečenje sifilisa. Danas je glavni lek u lečenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za lečenje sifilisa bili su živa i neke njene soli, zatim su uvedeni organski preparati arsena i preparati bizmuta. Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda. antitela, specifične materije koje se stvaraju u organizmu čoveka i životinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najčešće za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meñu sobom: postoje cirkulišuća antitela, blokirajuća antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za već postojeće krajeve krajnjih lanaca aminokisèlina na površini limfocita i na taj način izaziva stvaranje novih specifičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja sintetiše gama-globuline i tako »instruira« ćeliju da sintetiše lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na površini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifičnog klona ćelija koje stvaraju antitela samo za odgovarajući antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objašnjava mehanizam stvaranja antitela. antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belančevina koja sprečava normalni završetak sinteze (terminaciju) RNK. antitetanusni serum, v. serum. antitireoiñne materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v. tamo), zbog čega se koriste u lečenju bo52

antrahinon lesti nastalih kao posledica pojačanog lučenja ovih hormona. Oni sprečavaju sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do povećanog lučenja tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, što ima za posledicu hiperplaziju tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema našoj farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum, oficinalan prema našoj farmakopeji) i aminotiazol. Služe za lečenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije. antitoksična jedinica (standardna jedinica), meñunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksičke moći seruma. Ona predstavlja najmanju količinu antitoksičnog seruma, u stanju da neutralise odreñenu količinu odgovarajućeg toksina. Meñunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksičnu jedinicu. Postoje antitoksične jedinice za svaki serum. U Nemačkoj se obeležava sa AE (Antitoxineinheit), u Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u našoj zemlji sa AJ. antitoksini, antitela koja neutrališu dejstvo odgovarajućih toksina, vezujući se s njima specifično, a nastaju u serumu , životinje imunizovane odgovarajućim toksinom ili anatoksinom. antitussica, antitusici, sredstva protiv kašlja, npr. kodein, zatim neka sluzava sredstva (beli slez, salep i dr.). antivitamini, supstancije koje sprečavaju dejstvo vitamina time što ih razaraju ili što se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, što se u ćelijama vezuju za iste receptore za koje se vezuju i vitamini. Antonova očna reakcija, v. reakcija. antracen, aromatični ugljovodonik s tri kondenzovane benzolove jezgre. Bela kristalna supstancija koja se dobiva iz katrana kamenog uglja. antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin) i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska kiselina) aktivni su sastojci laksantnih sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae, Folia Sennae, Aloe.

r antralin

______________________

antralin, sintetske jedinjenje, slično hrizarobinu. Služi za lečenje psorijaze i hroničnih dermatoza. antralni gastritis, v. gastritis.

antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj šupljini. antrooralna fistula, komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine kao poslediča infekcije sinusa. antrooralna komunikacija dentogenog porekla, sveza komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine koja se dešava u toku vañenja zuba ili frakturisanih korenova. a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela, obrada i proučavanje dobivenih mera. Široke je primene u školskoj, sportskoj i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoči napredak, stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i, na osnovu tih podataka, da doprinese morfološkoj karakterizaciji ljudskog tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne. antrostoma, hirurško otvaranje sinusa prema nosu ili prema usnoj šupljini. antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najveće pneumatske prostorije u mastoidnom nastavku slepoočne kosti (antrum mastoideum). Danas je to samo deo mastoidektomije, jer se uvek teži za odstranjenjem svih pneumatskih ćelija ako postoji mastoiditis. Jedino u odojčeta, u slučaju da postoji mastoiditis, može da se govori o antrotomiji, jer u njega obično druge pneumatske ćelije još nisu razvijene. antrum Highmori, Hajmorova šupljina, šupljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bočno od nosne šupljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris. antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo prašak koji se dodaje mamcima. Letalna doza za pacove 1-15 mg/kg težine. Brzo ubija pacova selioca, a slabo je otrovan za domaćeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godišnje.

aorta anularis (annularis), prstenast. anulospiralni receptor, završeci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana mišićnog vretena koja se nadražuju pri jednolikom i brzom istezanju mišića ili samog vretena, što je praćeno kontrakcijom mišića. Značajan u održavanju dužine mišića; ako se mišić istegne, broj impulsa se poveća; ako se skrati, odašiljanje se smanji, pa se mišić relaksira. anulus (annulus), prsten, prstenast otvor (npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni prsten, prstenast otvor, medijalno od butne vene, iza preponske (Poupartove) veze, a ispred prednje ivice preponske kosti. Kroz a. femoralis može da proñe butna kila (hernia femoralis). anuria, anurija, prestanak lučenja mokraće. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a. izazvana nekrozom kore bubrega; a. calculosa, a. izazvana bubrežnim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana blokadom mokraćnih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a, prostatom ili promenama u uretri; a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog pritiska ispod vrednosti potrebnih da održe odgovarajući filtracijski pritisak u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz za nestvaranje mokraće u bubrezima. anus, čmar, otvor kojim se završava debelo crevo (čmarno crevo, rectum). anxiolytica, anksiolitici; sredstva za lečenje anksioznih stanja, tj. stanja straha (meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba oficinalna prema našoj farmakopeji i dr.). aorta, glavna arterija velikog krvotoka; polazi iz leve komore srca. Delovi aorte su: proširenje (bulbus aortae), ushodni deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suženje (isthmus aortae), grudna aorta (aorta thoracica) i trbušna aorta (aorta abdominalis); coarctatio • a., koarktacija aorte, uroñeno suženje aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suženje aorte ispod arterijskog voda; infantilni tip, suženje aorte izmeñu mesta odvajanja leve potključne arterije i pripoja ar53

aortitis terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroñeno suženje aortnog ušća. aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najčešće se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a izazvan je aterosklerozom ili sifilisom (a. luetica, sin. mesaortitiš luetica). aortna insuficijencija, v. insufftcientia aortae. aortografija, rendgenografija aorte, u koju se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo. Ubrizgavanje se vrši pomoću katetra uvučenog u aortu kroz butnu arteriju. A. služi za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte) ili njene prolaznosti; translumbalna a., a. koja se vrši translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se rede koristi. aortographia, v. aortografija. aparat, v. apparatus. aparat za elektroforezu, naprava pomoću koje se, putem jednosmern<e struje, unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni delovi aparata su: miliampermetar, potenciometar i menjač polova. Aparat se povezuje aktivnom i inaktivnom elektrodom. V. electrophoresis. aparat za livenje (stom.), a. koji služi za izlivanje stomatoloških nadoknada od metalnih legura. Livenje se obavlja na principu centrifugalne sile, vazdušnog pritiska ili u vakuumu. aparat za raspršivanje, »spray«-aparat, ureñaj kojim se u usnu duplju ili na kožu, u cilju lečenja, nanose lekovi (rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu mlaza sitno raspršenih kapi. Sin. atomizer. aparati, slušni, elektronski aparati za pojačanje zvuka konstruisani na osnovu mikrofona i slušalice malog volumena i vrlo malih bakterija. Daju pojačanje zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimetno iz.a usne školjke, neki su smešteni u krilu naočara. apathia, apatija, nedostatak osećanja, smanjena uzbudljivost, ravnodušnost. apatogen, koji nema sposobnost da prouzrokuje bolest. apendiks, v. appendix. 54

aphasia apendiks semenika, privezak na gornjem delu semenika (Morgagnijev privezak); bogat krvnim sudovima. Embrionalni zaostatak koji odgovara otvoru jajovoda. apercepcija, svesno poimanje nekog zapažanja ili predstave. aperistalsis, aperistaltika, prestanak peristaltičkih talasa u šupljim organima. apertognathia, apertognatija, otvoren zagrizaj. V. occlusio aperta. apertura, otvor, npr. apertura thoracis superior, gornji otvor grudnog koša. apetit, želja za uzimanje odreñene vrste hrane, koja nije praćena osećanjem bola, kao što je to slučaj kad je posredi glad. apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca. aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, nejedenje zbog bolova koje izaziva uzimanje hrane. aphakia, afakija, nedostatak očnog sočiva. Veoma retko je uroñena. Obično nastaje posle povrede ili operacija zamućenog sočiva. Popravlja se odgovarajućim staklima, a u slučaju jednostrane afakije kontaktnim staklom. aphasia, afazija, nemogućnost govora ili razumevanja govora pri potpuno očuvanosti svesti i pribora za govor i sluh; motorna a. (Broca), nemogućnost govora uz očuvan aparat za izgovaranje. Uzrok m. a. obično je razmekšanje mozga u oblasti zadnjeg dela, treće frontalne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wernickeova a., poremećaj razumevanja govora uz očuvan sluh. Bolesnik ne može da kontroliše'ni ono što sam izgovara, otuda su mu reci pogrešne (tzv. žargonska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. obično je razmekšanje mozga u oblasti zadnjeg dela Silvijeve brazde (fissura cerebri lat.), koje zahvata gornji deo slepoočnog režnja, a pošteñuje precentralnu vijugu. A. u dešnjaka nastaje kada je oštećena leva moždana hemisfera, i obratno; totalna a., istovremena motorna - ekspresivna i senzorna - receptivna a.; žargonska a., nerazumljiv govor usled okolnosti da oboleli ni samog sebe ne razume usled senzorne a.

aphosphorosis

apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patološko sta- apoenzim, apoferment, koloidni nosilac enzima, njegov termolabilan, belančenje izazvano nedostatkom fosfora u ishvinski deo. rani. aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po- apoferitin, protein na koji se vezuje gvožñe prilikom resorpcije iz creva, pri jačavanje polnog nagona. To su, uglavčemu nastaje feritin (glavni oblik u nom, ona sredstva koja izazivaju hiperekome se gvožñe deponuje u organizmu). miju u polnim organima (npr., johimbin). Danas nemaju nikakav značaj u apofiza, v. apophysis. apokrine žlezde, v. glandula. medicini. aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con- Apomorphini chloridum (apomorfinfluens, slivena afta, promena na sluznihlorid), sintetski dobiven alkaloid koji ci usne duplje, nepravilnog oblika, nase spravlja iz morfina oduzimanjem jedstala spajanjem dve ili više afti; a. solinog molekula vode. Dat potkožno, izazitaria, solitarna afta, jedna, izolovana afva povraćanje draženjem centra za potozna promena na sluznici usta. V. stovraćanje; oficinalan je prema našoj farmatitis aphthosa. makopeji. aphthae habhuales, habitualne afte, nep- aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvorerekidno prisustvo afti u ustima: dok jedvina od vezivnih vlakana i spljoštenih ne promene iščezavaju, pojavljuju se ćelija (npr. aponeurosis plantaris, tanove, tako da bolest neprekidno traje. banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na krajevima pljosnatih mišića (npr. apoapicalis, apikalan, pripada vrhu nekog orneurosis m. obliqui externi abdominis, gana. aponeuroza spoljašnjeg kosog mišića trapicotomia, apikotomija, resekcija vrha buha). korena, odsecanje inficiranog apikalnog dela korena zuba uz istovremenu aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis. kiretažu i potpuno odstranjenje pato- apophysis, apofiza, koštani nastavak. Sin. loškog procesa iz periapikalnog prostoprocessus. ra. Sin. resekcija korena zuba. apoplecticus, apoplektičan, koji je u vezi apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V. s vaskularnim poremećajem u mozgu apicalis. (tromboza, embolija, spazmi, krvavljeapireksija, v. apyrexia. nje). aplastička anemija, v. anaemia. apoplektička cista, v. apoplektičku zariste. aplazija muške gonade, primarna zakr- apoplektička koma, v. coma, apoplexia. žljalost semenika koji su funkciono iz- apoplektičko žarište, mesto u moždagubili vrednost (»prepubertetna funkcija nom tkivu u kome je nastupilo oštećekastracije«). U mošnicama mogu se opinje (apoplexia cerebri). Najčešće se u pati samo fibrozne trake (ostaci nerazmozgu stvara šupljina ispunjena razvijenog začetka semenika i ostatka mekšanim nekrotičnim tkivom i krvlju. WoIIfovog kanala). Posle resorpcije ovog sadržaja stvara se apneustički centar, skup neurona u doapoplektička cista ispunjena bistrom njim delovima mosta koji pretpostavlja tečnošću. se, tonički odašilje podsticaje koji sti- apoplexia, apopleksija, nagli prestanak muliraju inspiracijske neurone u izdufunkcionisanja izvesnih delova organa ženoj moždini. Periodična inhibicija ili celoga organa usled oštećenja krvoudisaja putem odvodnih vlakana vagutoka, najčešće začepljenja krvnih sudosa i aferentnih vlakana iz pneumotakva (tromboza ili embolija), rede usled sičnog centra deluje na apneustički cenprskanja krvnog suda (hemoragija) u tar, a ne direktno na inspiracijske neubolesnika s arteriosklerozom ili hiperrone. tenzijom; a. cerebri, apopleksija mozapnoe, apneja, kratki periodi zastoja disaga, nagli prestanak funkcije mozga usnja. led krvarenja ili tromboze u njemu. Po55

apoteka sle tromboze retko nastupa'koma i tada je kratkotrajna; u hemoragiji koma je duboka i dugotrajna. A.c. obično prouzrokuje oduzetost jedne, i to suprotne strane tela. Sin. ictus apoplecticus, moždana kap, moždana kaplja. apoteka, zdravstvena organizacija koja izgrañuje i nabavlja Iekove i druga sredstva za predohranu i lečenje, ispituje njihovu valjanost i njima snabdeva stanovništvo, radne organizacije i druge korisnike. Posebnim propisima apoteci se može odobriti i nabavka, izrada i stavljanje u promet sredstava za ličnu higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka. apparatus, aparat, sprava, pribor, skup raznorodnih organa koji doprinose izvršenju odreñene funkcije; a. circulatorius, pribor (organi) za krvotok i limfotok, sastoji se od srca, arterija, vena i limfnih sudova; a. digest or ius, pribor (organi) za varenje, v. tractus; a. lacrimalis, suzni aparat, sastoji se od suzne žlezde, suzne kesice i kanalića; a. locomotorius, pribor (organi) za kretanje, kojeg sačinjavaju kosti, zglobovi i mišići; a. respiratorius, pribor (organi) za disanje, v. tractus; a. urogenitalis, urogenitalni pribor, sastoji se od mokraćnih i polnih organa. appendalgia, apendalgija, bol u predelu crvuljka. Simptom apendicitisa. appendectomia, apendektomija, operacija kojom se odstranjuje zapaljeni crvuljak (appendix vermicularis). V. appendicitis, perityphlitis, typhlitis. appendicectomia, apendicektomija, v. appendectomia.

appendices epididymidis, v. semenik. appendicitis, apendicitis, zapaljenje crvuljka, pogrešno nazvano zapaljenje slepog creva (v. epityphlitis, perityphlitis); a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, obično se javlja iznenadno, s bolovima po ćelom trbuhu, ali najčešće u desnoj po lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem trbušnih mišića u tom predelu (defense musculaire), povećanim brojem leukocita.u krvi (l0.000-30.000), povišenom temperaturom, gañenjem i povraća56

apraxia njem. Teški oblici a.a., zbog opasnosti od opšteg peritonitisa, jesu perforantrii i gangrenozni a.; a. chronica, hronični apendicitis, primarni a., koji od početka protiče hronično, bez akutnih napada; rezidualni, sekundarni, koji se nadovezuje na akutni napad; hronični povratni, koji u svom toku ima nekoliko napada. appendicocefe, apendikocela, hernija koja sadrži crvuljak. appendicolithiasis, apendikolitijaza, prisustvo kamenčića (koprolita) u zjapu crvuljka, koji mogu da budu uzrok apendalgije i apendicitisa. appendicostomia, apendikostomija, Mrurško otvaranje zjapa crvuljka i njegovo prišivanje za površinu trbušnog zida; svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira debelo crevo. appendix, apendiks, prilog, dodatak, privezak, nastavak; a. vermiformis, crvoliki nastavak, crvuljak, deo creva koji se slepo završava a visi o dnu slepog creva. Sadrži veliki broj limfnih čvorića i lako podleže zapaljenju (appendicitis, zapaljenje slepog creva). appendix actinomycosis, aktinomikoza koja se odlikuje zadebljanjem zida crvuljka i grizlicama na sluznici, u kojima nalazimo gljivice. appendix carcinoid, neoplazma crvuljka s infiltrativnim rastenjem i pojavom metastaza. Spore je evolucije. Veruje se da nastaje umnožavanjem Kulchiskyjevih ćelija. appendix carcinoma, epitelna neoplazma apendiksa nastala umnožavanjem ćelija žlezda sluznice apendiksa. appendix mucocoelle, mukocela apendiksa, nastaje posle potpunog začepljenja usnog dela zjapa apendiksa, posle čega se himen cistično proširi i ispuni sluzi. apraxia, apraksija, nesposobnost izvoñenja celishodnih radnji pri potpunoj očuvanosti motornog aparata, očuvanoj osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled oštećenja funkcije izvesnih delova moždane kore ili njenih puteva (motorna i ideomotorna a.) ili difuznih oštećenja mozga (ideatorna a.); ideokinetička a.

aproksimalan je poremećaj izvoñenja radnji pri kome se mogu izvesti samo proste radnje dok pri izvoñenju složenijih zadataka dolazi do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili do zamenjivanja jednih pokreta i radnji drugima, ili najzad do potpune motorne zbunjenosti i ponavljanja istih radnji (perseveracije). Sin. ideomotorna apraksija. aproksimalan, susedni, jedan do drugog; približan. aproksimalni prostor, v. spatium interdentalis. aprosexia, aproseksija, nesposobnost koncentracije misli, rasejanoši*

apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste < apsolutna nula, najniža teorijski moguća termodinamička temperatura. To je temperatura na kojoj je termalna energija kretanja čestica sistema u termičkoj ravnoteži ravna nuli. Prema tome, apsolutna nula označava nulu termodinamičke temperature, odnosno OK. Veza izmeñu Kelvinove i Célzijusove temperaturske skale data je relacijom: OK » 273,160C. apsolutna temperatura, v. termodinamička temperatura.

apsolutna vlažnost, v. vlažnost. apsolutna vrednost, sin. modul, odreñena količina (neimenovani broj) neke veličine, koja ne zavisi od znaka date količine. apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus. apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, optička gustina ili gustina transmisije. Predstavlja logaritamski odnos intenziteta Io upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A e log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T označava transparenciju svetlosti. Apsorbancija zavisi od vrste i debljine uzorka. Za dati uzorak zavisi od talasne dužine svetlosti. apsorpcija, v. absorptio.

apsorpcijski spektar, v. spektar. apstinent; onaj koji se uzdržava i lišava nečeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije alkoholna pića). apstinentske pojave, telesne i psihičke pojave koje se javljaju kao posledica prestanka unošenja nekog sredstva uzimanog u svrhu uživanja (npr. alkohola,

arachnodactylia morfina) u osoba s izraženom patološkom navikom. aptyalismus, aptijalizam, smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke (npr. posle teškog stomatitisa). apyrexia, apireksija, odsustvo ili prestanak povišene telesne temperature. aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u farmakologiji; A. Amygdalae amarae, voda od gorkih badema. Dobiva se od gorkih badema. Sadrži l°/oo cijanovodonične kiseline. Danas služi, i to retko, samo kao korigens za ukus i miris u kapljicama morfina i sličnih alkaloida; A. aromaticae, aromatične vode, rastvori nekog etarskog ulja u vodi, eventualno s dodatkom etanola, služe kao korigensi za ukus i miris; A. calcis, krečna voda. Sadrži oko 0,15-0,17% kalćijum-hidroksida. Upotrebljava se kao adstringens u prolivu i kao antacidno sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta, služi kao korigens za ukus i m iris; A. destiilata, destilovana voda, dobiva se destilacijom čiste vode za piće, iz koje se moraju po potrebi, prethodno odstraniti amonijak i organske supstancije; A* fervida, vrela voda (izraz koji se upotrebljava u recepturi); A. foeniculi, voda od morača, voda od komorača, služi kao korigens za ukus i miris; A. fontana, obična voda (za razliku od destilova-ne vode), izraz koji se upotrebljava u recepturi; A. Menthae piperitae, voda od pitome nane, voda od paprene metvice, služi kao korigens za ukus i miris; A. redestillata (A. bidestillata), dvaput destilovana voda, sveže destilovana voda ponovo podvrgnuta destilaciji; A. regia, carska voda, smeša koncentrovane azotne i koncentrovane sone kiseline u srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u zubnom lekarstvu za širenje zubnih kanala. aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vodovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev kanal, koji spaja treću i četvrtu moždanu komoru. arachnodactylia, arahnodaktilija, upadljivo dugački tanki vretenasti prsti ruku u Marfanovom sindromu. 57

arachnoidea arachnoidea, arahnoideja, paučinasta moždana opna odvojena vrlo uskim prostorom od tvrde moždanice, a vezana za meku moždanicu tananim gredicama. A. kičmene moždine je siromašna gredicama. Subarahnoidalni prostor (cavum subarachnoidale) ispunjenje istom tečnošću koja ispunjava moždane komore. A. služi i kao hidraulično jastuče koje štiti mozak i kičmenu moždinu od mehaničkih potresa pri kretanju tela. arahnoideja, v. arachnoidea, meninges. arachnoiditis opticochlasmatica, kompleks simptoma nastao, usled oštećenja prednjeg dela vidnog puta, u predelu hijazme. Dolazi do pada oštrine vida, neobičnih ispada u vidnom polju, bledila papile. Posledica je zapaljenja ili nastaHh ožiljaka na bazi mozga u predelu hijazme. arahnoidni prostor, meñumoždanički prostor (izmeñu paučinaste i meke moždanice) ispunjen moždanokičmenom tečnošču (liquor cerebrospinalis). Aran-Duchenneova bolest, v. bolest. Aranñelovačka Banja, v. Bukovička Banja. arapska guma, v. Gummi arabicum. arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na grane drveta, koje se vide na središnjom preseku malog mozga; (2) granati sluznični nabori grlića materice. arborizacijski blok, v. block. arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne: prenosi se preko artropoda). U grupu arbor-virusa ubrajaju se virusi različite veličine (od 15 do 130 m). Postoje grupe A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi izazivaju različite kliničke slike: febrilna oboljenja, gripozno stanje, aseptički meningitis ili encefalitis. Identifikacija i grupisanje ovih virusa vrše se ukrštenim imunskim reakcijama, fiksacijom komplementa i reakcijom hemaglutinacije. arcuatus, lučni. arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aortae, luk aorte, početni deo aorte u obliku luka, od koga polaze arterije za glavu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su58

argentum perior et inferior), zubni luk (gornji i donji), potkovičasti luk koji grade svi zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenasto zamućenje periferije rožnjače usled taloženja lipida. Zahvata površinske slojeve rožnjače. Razvija se postnatalno. Kada se javi kao uroñeno zamućenje, onda nosi naziv embryotoxön; a. palatoglossus i a. palatopharyngeus, v. arcus palatini; a. palatini, nepčani luci, parni lučni nabori sluznice, koji se spuštaju od ivice mekog nepca: prednji luk (a. palatoglossus) ide do bočne ivice jezika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus) spušta se prema bočnom zidu ždrela; a. senilis, starački luk, starački prsten, prstenasto zamućenje ivice rožnjače usled taloženja lipida. Sin. gerontoxon. area, areja, površina, polje, oblast (npr. area striata, prugasto polje, sedište kortikalnog optičkog centra). areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubitak refleksa. aregenerativna anemija, v. anaemia. areola, okruglo polje, kolut; a. mammae, mrki kolut oko bradavice dojke. areometar, stakleni instrument s razmernikom koji služi za merenje gustine tečnosti ili odreñivanje koncentracije pojedinih supstancija u rastvoru (odreñivanje masti u mleku, odreñivanje etanola u alkoholnim pićima i dr.). V. laktometar. argentaffinoma, argentafinom, neoplazma nastala umnožavanjem Kuichitsky jevih ćelija u Lieberkühnovim žlezdama sluznice digestivnog trakta. argentum, Ag, srebro, hemijski element, metal; A. colloidale, koloidno srebro, sadrži najmanje 70-80% srebra. U vodi se rastvara koloidno. Ranije se upotrebljavao lokalno kao antiseptičko ili dezinficijentno sredstvo u okulistici i u gonoreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum, srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adstringentno (u maloj koncentraciji) odnosno kaustičko dejstvo (u velikoj koncentraciji) ili u supstanciji. Deluje i antiseptički odnosno dezinfikujući. Upotrebljava se kao kaustičko sredstvo u obliku štapića (»pakleni kamen« Lapis in-

arginin fernalis) za skidanje bradavica i za І-nje zagañenih ulceracija. Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i hroničnim zapaljenjima i kataru sluznica. arginin, aminokiselina (amino-gvanidinvalerijanska kiselina), hem. formula NH2C(NH) 2 (2) CHNH2 - CO2H, v. test, argininski. argiria, argirija, taloženje soli srebra u koži, u sluznicama raznih organa (bubreg). Sin. argirosis. argon, Ar, hemijski element, spada u inertne (plemenite) gasove, Argyll-Robertsonov fenomen, reflektorna ukočenost pupile; direktna ili indirektna reakcija nä svetlost je smanjena ili ugašena, dok je na akomodaciju veoma živa. Ako je praćena miozom; täbes dorsalis, progresivna paraliza; ako je bez mioze: tumori predelä corpora quadrigemina. argyria, argirija, taloženje soli srebra U organima i bojenje organa (kože, bubrega* creva) modrikastosivom bojom. Nastaje pri dugotrajnom unošenju preparata srebra u organizam. ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest izazvana vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom vitamina BZ (riboflavina) u organizmu. Znaci i keratitis, heilitis, promene na koži i na sluznicama. aril-, prefiks koji u herniji označava neki aromatični radikal. aritenoidni pupoljci« zadebljanja glavenog kraja primitivne disajrie cevi u predelu mezobranhijalnog polja u vidu dva bočna mezodermna zadebljanja sa svake strane grkljansko-dušničkog oluka. Aritenoidne hrskavice se u njima javljaju krajem 2. meseca, a završavaju svoj razvoj u 4. mesecu. aritmičan, aritmijski, svaki poremećaj srčanog ritma. aritmija^ v. arrhythmia, arkada, anastomoza, spojnica krvnih sudova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade nastaju spajanjem grana crevnih arterija, od kojih polaze grančice za zid tankog i debelog creva. armijski Sanitet, v. sanitetska služba (oružanih snaga).

arsenovodonik Arnethova formula, v. leukocitna formula. aromatica, aromatična sredstva. Sadrže razne lako isparljive materije (etarska ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obično služe u medicini kao sredstva za popravljanje mirisa. aromatična jedinjenja, derivati benzena. V, ciklična jedinjenja, alifatična jedinjenja. aromatični amini, v. aminl

arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki tumor heteroseksualnog karaktera u devojčica, nastao od mezenhimnih, muški determlnisanih ćelija sa znatno povećanim izlučivanjem androgena, što ima kao posledicu maskulinizaciju prevremeno polno razvijene ženske jedinke. arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravilnost ritma; a. absoluta, potpuno nepravilan ritam srčanih komora usled lepršanja ili treperenja pretkomora. Sin. a. completa; a. oordis, aritmičan rad srca; a. extrasystolica, povremeni nepravilan srčani ritam usled pojave ekstrasistola, prevremenih srčanih kontrakcija; a. irregularis perpetua, v. a. absoluta; a. respiratoria, promene u učestalosti srčanog rada u vezi s disanjem. Sin. sinus a. arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nalazi se izmeñu metala i nemetala. Vrlo je otrovan (smrtonosna količina 0,2 g). arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sićan, anhidrid arsenaste kiseline, upotrebljava se u zubarstvu (lokalno za uništenje pulpe i nerva u karioznim zubima). Može prouzrokovati akutna i hronična trovanja. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sin. Acidum arsenicosum. arsenizam, profesionalno trovanje arsenom; javlja se pri proizvodnji pariški zelenog, u industriji stakla i porculana itd. Kao posledica trovanja razvija se pone kad i rak pluća, a dolazi i do profesionalnog karcinoma kože. arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa, kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni bojni otrov; bezbojan gas, u čistom stanju skoro bez mirisa, a raspadanjem daje miris na beli luk. Zbog velike ispar59

arsenska pasta ljivosti brzo se postižu smrtne koncentracije. Gas-maska potpuno štiti od a. arsenska pasta, kaša koja sadrži anhidrid arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava se pri devitalizaciji zuba da bi se izazvala nekroza pulpe. arsenska trovanja, trovanja koja nastaju pri unošenju toksičnih količina arsena. Akutno trovanje nastaje pri oralnom unošenju velike količine arsena, obično belog arsenika (sićana). Smrt može nastupiti posle 1-3 dana. Hronično trovanje nastaje pri čestom unošenju manjih količina arsena (radnici u rudnicima i topionicama itd.). arsenska voda, v. voda. arterenol, v. levarterenol. arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji odvodi krv od srca ka organima tela. Anastomotične arterije grade spojnice s granama susednih arterija i omogućuju uspostavljanje pobočnog krvotoka. Završne arterije se ne anastomozuju granama obližnjih arterija, te začepljenje takvih arterija ima za posledicu izumiranje tkiva koje dptična a. vaskularizuje; a. axillaris, pazušna arterija; a. basilaris, bazilarna arterija, nastaje spajanjem kičmenih arterija, delimično vaskularizuje mozak; a. brachialis, nadlakatna arterija; a. carotis communis, zajednička karotidna arterija, glavna vratna arterija, svojim završnim granama (a. carotis externa et interna) vaskularizuje glavu i vrat; aa. coronariae cordis, koronarne, venačne arterije; ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce, terminalne su; aa. cerebri, arterije mozga, potiču od unutrašnje karotidne i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak i terminalne su; a. femoralis, butna arterija; a. hepatica communis, zajednička jetrena arterija namenjena jetri, žučnom mehuru, dvanaestopalačnom crevu i želucu; a. iliaca communis, zajednička ilijačna arterija, parna završna grana trbušne aorte, vaskularizuje karlicu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis, slezinska arterija; a. mesenterica superior et inferior, gornja i donja crevna arterija, vaskularizuju tanko i debelo 60

arterijski pritisak crevo; a. poplitea, zakolenska arterija u zadnjem delu kolena (fossa poplitea); a. pulmonalis (truncus pulmonalis), plućna arterija (plućno stablo), polazi od desne komore srca, ide koso ispred početnog dela aorte i ispod luka aorte i zav'ršava se deobom na dve grane, levu i desnu, koje ulaze u odgovarajuće pluće; a. radialis, žbična arterija, u podlaktici, najčešće se koristi za pipanje pulsa; a. subclavia, potključnjačna arterija, namenjena gornjem udu, grudnom košu, vratu i mozgu; a. tibialis anterior et posterior, prednja i zadnja golenjačna arterija, vaskularizuju potkolenicu i stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u podlaktici; a. vertebralis, vertebralna, kičmena arterija, grana potključnjačne arterije, gradi sa svojim parnjakom bazilarnu arteriju, namenjenu mozgu. arteriectomia, arteriektomija, isecanje začepljenog dela arterije koje se primenjuje u slučaju obliterantnog endarteritisa (jedna od Lericheovih operacija). Cilj joj je da se ukloni ožiljačno promenjena i obliterisana arterija kao polazno mesto simpatikusnog refleksa, čija je posledica grč pobočnih arterija, odnosno smanjenje pobočnog krvotoka. V. endarteritis obliterans, Buergerova bolest i th romboa ngiitis. arterijalizacija, pretvaranje venske krvi u arterijsku u plućnom krvotoku, pri čemu se venska krv zasićuje kiseonikom uz oslobañanje ugljen-dioksida; a. venačne arterije, spajanje aorte s venačnim sinusom pomoću presada, tako da se venski krvotok koristi za priliv arterijske krvi, odnosno da se postigne »obrnuti krvotok«. Da bi priliv arterijske krvi bio umeren venačni sinus se sužava podvezivanjem. Operacija se primenjuje u grudnoj angini. arterijska glavica, prednji deo srčane cevi u toku razvoja čoveka. arterijska hipertenzija, v. hypertensio arterialis. arterijski pritisak, pritisak u velikim arterijama koji za vreme svakog srčanog ciklusa u odraslog čoveka dostiže maksimum od oko 120 mm Hg (sistolički pritisak) i pada do minimuma od oko 70

arterijsko deblo mm Hg (dijastolički pritisak). Razlika ove dve vrednosti naziva se pritiskom pulsa. arterijske deblo, arterijski lukovi ushodne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz koga potiču plućna arterija i aorta. arteriographia, arteriografija, rendgensko snimanje arterija posle ubrizgavanja pozitivnog kontraštnog sredstva neposredno u arteriju. A. ima dijagnostički značaj, naročito u izvesnim oboljenjima i povredama arterija (endarteriitis obliterans, embolija, aneurizma, povreda, ruptura). V. phlebographia. arteriola, mala arterija, krajnji ogranak arterije koji prelazi u kapilar. arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nekroza arteriola, koja se često viña u nefrosklerozi. arteriolosclerosis, arterioloskleroza, skleroza i zadebljanje zidova arteriola. Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosklerozi i u sklerodermi. V. odgovarajuće bolesti. arteriosclerosis, arterioskleroza, zajednički pojam za grupu bolesti u kojima postoji zadebljanje arterijskog zida, kao i gubljenje njegove elastičnosti. Tri glavne grupe a. čine: ateroskleroza, Mönckebergova a. i arterioloskleroza; a. cerebralis, a. cerebralnih arterija; a. coronaria, a. venačnih arterija; a. hypertensiva, a. izazvana povišenim krvnim pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arteritisom u dečjem dobu; intimska a., a. u kojoj se najveće anatomske promene nalaze u unutrašnjem sloju arterija; medijska a., a. većih arterija u kojoj se glavne promene sastoje u razaranju mišićnih ćelija ili elastičnih vlakana u srednjem sloju i njihovom zamenjivanju vezivnim tkivom; Mönckebergova a., skleroza srednjeg sloja s taloženjem velike količine kalcijumovih soli. Normalna pojava u starosti; a. nodularis, stvaranje fibroznih čvorića ili ploča u adventiciji arterija; a. obliterans, a. manjih sudova koja, zbog proliferacije unutrašnjeg sloja i tromboze, dovodi do potpunog začepljenja zjapa arterija; periferna a., a. ekstremiteta, naročito donjih; a. presenilis, prerana pojava a.,

arthralgia bez nekog očevidnog uzroka, fiziološke a; a. senilis, a. koja prati staračko doba. arterioluminalni sudovi, direktni spojevi venačnih arteriola sa šupljinama srca. arteriosinusoidni sudovi, sudovi slični kapilarima kojima se krv iz svih delova srca izuzev Ieve komore vraća u šupljine srca. arteriovenske anastomoze, kratki sudovi koji direktno spajaju arteriole s venulama, pa krv mimoilazi kapilare. Odlikuju se razvijenim mišićnim slojem i velikim brojem vazokonstriktornih nervnih vlakana. arteritis, zapaljenje arterija; a. brachiocephalica, bolest bez pulsa; a. cranialis, a. temporalis; a. deformans, hronični endarteritis u kojem postoji veliko taloženje soli kalcijuma u zidu arterija; a. gigantocellularis a. temporalis; Hortonov a., a. temporalis; a. hyperplastica, a. u kojem se stvara novo vezivno tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novoroñenčadi i male dece, kojeg može da prati arterioskleroza; lokalizovani visceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodosa, polyarteritis (periarteritis) nodosa; a. obliterans, endarteritis obliterans; a. rheumatica, opšte zapaljenje arteriola i arterijskih kapilara u reumatskoj groznici; a. syphilitica, pozno ispoljavanje sifilisa s proliferacijom unutrašnjeg sloja i degeneracijom srednjeg sloja, naročito ushodnog dela i luka aorte, i plućne arterije, koje može da dovede do stvaranja aneurizmi; a. temporalis, temporalni arteritis, hronična bolest arterija, nepoznatog uzroka, uglavnom ograničena na sistem karotidnih arterija u vidu zapaljenja s džinovskim ćelijama i stvaranjem granuloma, praćenim teškim glavoboljama, slabošću, septičkim temperaturama, otežanim žvakanjem i dr.; a. tuberculosa, endarteritis ü arterijama koje se nalaze u tuberkuloznim ognjištima; a. umbilicalis, septičko zapaljenje pupčane arterije u novoroñenčeta. arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin. arthrodynia. 61

arthritis arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a. acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog reumatske groznice, gihta, gonoreje; a, articulationis temporomandibularis, bakterijsko, alergijsko, hipertrofičko, reumatsko, reumatoidno, senilno, specifično ili traumatsko zapaljenje donjoviličnog zgloba; a. Bechterew, zapaljenje zglobova kičmenog stuba, sin. rheumatoidspondylitis; a. chronica, razni oblici hroničnog artritisa, sin. rheumatoid arthritis; a. deformans, hronični oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi do deformacija i ankiloza; sin. Recklinghausenova bolest; a. degenerativa,- degenerativni artritis, degeneracija ligamenata i hrskavice zgloba s reaktivnim pojavama hipertrofije u obližnjim delovima; dizenterički a., artritis u toku dizenterije; gonokokni (gonoroički) a., akutni artritis prouzrokovan gonokokima; a. hypertrophica, hipertrofični a., u suštini degenerativna promena hrskavica zgloba s pojavom hipertrofije koštanih delova obloženih hrskavicom; infektivni a., artritis prouzrokovan nekom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja, sifilis itd.); klimakterički a., artritis žena u toku menopauze; neuropatsld a., artritis usled nervnih poremećaja (tabes, siringomijelija); a. rheumatica, v. febris rheumatica; a. rheumatöides, reumatoidni artritis, hronično nespecično zapaljenje praćeno atrofijom i proliferacijama. Rasprostranjeno oboljenje, naročito meñu ženama u reproduktivnom uzrastu. Vodi do teškog invaliditeta. Etiologija je nepoznata, mada ima razloga za mišljenje daje verovatno prouzrokovan streptokokima. Ligamenti sitnih zglobova šaka i nogu su najčešća lokalizacija deformacija s pojavom potkožnih čvorova i deformacijama zglobova. Prve promene se odigravaju na sinovijalnim ovojnicama zgloba na kojima se javljaju čvorovi slične histološke grañe s onim u reumatičkim čvorovima; a. senilis, starački artritis, nazvan još i osteoaortritis, u suštini je degeneracija na hrskavicama s reaktivnim promenama na kostima koje oblažu; a. suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo62

IL

articulatio va (najčešće posle povreda); a. tuberculosa, tuberkulozni artritis tuberkulozno oboljenje zglobova, nastalo najčešće širenjem procesa tuberkuloze s.koštanih struktura. Zahvaćenai sinovija zgloba je zadebljala zbog prisustva granulacionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIečenje u većini slučajeva vodi ankilozi zgloba; a. urica, artritis u podagri, gihtu, v. diathesis urica. arthritismus, artritizam, gihtna dijateza; naročita sklonost organizma za dobivanje bolesti zglobova. arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu. Sin. arthralgia. arthrographia, artrografija, rendgensko snimanje zglobova posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik, ugljen-dioksid ili rastvor organske jodne soli). Najčešće se pravi a. kolena i kuka. arthroh, zglob, v. articulatio. arthropathia, artropatija, oboljenje zgloba. arthroplastica, artroplastika, stvaranje veštačkog zgloba reparaturnom operacijom. Sin. arthroplastia. Arthusov fenomen, lokalno alergičko zapaljenje s nekrozom, koje nastaje kada se antigen ubrizga u kožu životinje prethodno senzibilisane na istu antigensku belančevinu. Arthusova reakcija, v. reakcija. articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili više kostiju, u kome se vrši pokret. Prema tome da Ii zglob grade dve kosti ili više njih, zglobovi su prosti ili složeni. Prema obliku zglobne površine dele se na poluloptaste, jajaste, sedlaste i točkaste zglobove, kao i na šarkolike zglobove (u obliku šarke). Prema pokretljivosti dele se na pokretne, polupokretne i nepokretne. Pokretni i polupokretni zglobovi imaju zglobne površine pokrivene hijalinom hrskavicom, zglobnu čahuru, čiji je spoljašnji list fibrozan, a unutrašnji sinovijalan, zglobnu bezvazdušnu šupljinu, i veze (ligamenta) koje pojačavaju zglobnu čahuru spolja. Sin. articulus; a. acromioclavicularis, zglob izmeñu ključnjače i akromiona lopatice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-

articulus meñu butne i karlične kosti; a. cubiti, zglob lakta, tj. izmeñu ramenice i kostiju podlaktice; dentis, kontakt zuba donje i gornje vilice van centralne okluzije; a. genus, zglob kolena, tj. zglob butne kosti s golenjačom i čašicom; a. humeri, zglob ramena, tj. izmeñu lopatice i ramenice; a. mandibularis (a. temporomandibularis), viliehi zglob, tj. izmeñu donje vilice i obeju slepoočnih kostiju; a. radiocarpea, zglob izmeñu kostiju podlaktice i gornjeg dela ručja; a. sacroiliaca, sakroilijačni zglob, izmeñu krsne kosti i obeju ilijačnih kostiju; a. sternoclavicularis, zglob izmeñu ključnjače i grudne kosti; a. talocruraHs, gornji skočni zglob izmeñu kostiju potkolenice i skočne kosti (talus); a. tarsi transversa Choparti, poprečan zglob nožja, sastavljen od dva zgloba; jedan je izmeñu skočne i čunaste kosti, a drugi izmeñu petne i kockaste kosti; a. tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se od tri zgloba koje grade kosti nožja i donožja. articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.

artificial dentin, v. flečer. artikulator, mehanička naprava koja sadrži veštački temporomandibularni zglob i omogućava postavljanje modela vilica na način koji imitira njihove odnose. Obezbeñuje različite pokrete donje vilice. artralgija, v. arthralgia.

artrikularni reumatizam, v. rheumatismus. artritis, v. arthritis.

artrogena kontraktura, v. contractura. artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih šupljina i sinovi je. arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje aritenoidne hrskavice i njene okoline u grkljanu, najčešće u tuberkulozi grkljana ili u prisustvu malignog tumora u blizini. asbestos, azbest, mineral vlaknaste strukture, neupaljiv, koji može da izdrži vrlo visoke temperature. Hemijski, azbest je magnezijum-silikat s primesama gvozda i kalcijuma. asbestosis, azbestoza, profesionalna pneumonokonioza izazvana dužim, ob-

ascites ično višegodišnjim udisanjem prašine minerala azbesta (v. asbestos). Od nje obolevaju: rudari koji kopaju azbest, oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje od azbesta izrañuju azbestni beton, kočnice, filtre, filtre »tekstil« i dr. Azbestne iglice se iz vazdušne struje zabadaju u sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazivaju sitna krvavljenja, koja postaju ognjišta za zapaljenjske procese (bronhitisi, peribronhitisi, apscesi i si.), a u plućnom parenhimu azbestne čestice izazivaju difuznu fibrozu s posledičnim emfizemom i oštećenjem desnog srca. Težina oštećenja se, kao i u drugim pneumonokoniozama, odreñuje prvenstveno na osnovu funkcionog stanja disajnih organa i stanja srca. Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A. lumbricoides, čest crevni parazit u ljudi. Do infekcije dolazi stavljanjem zagañenih prstiju u usta (deca) ili hranom (npr. neopranom salatom, povrćem i si.). Može ponekad da uñe i u žučni kanal ili u slepo crevo. ascendens, ascendentan, ushodan, uzlazan, npr. colon ascendens, ushodni kolon. ascendentan, v. ascendens. AschheimZondekova reakcija, v. testovi trudnoće. Aschoffova telašca, specifične promene u reumatskoj groznici. Javljaju se u srčanom mišiću, arterijama, ligamentima, potkožnom tkivu i nervnom sistemu. ascijatičan, koji ne daje senku; odnosi se na ogledalo i izvor svetlosti koji onemogućuju da predmet dâ senku. ascijatična operaciona lampa, lampa ili reflektor u operacionoj sali koji osvet-Ijavaju operativno polje, onemogućujući da operator i njegovi pomoćnici, nad-neti nad operacionim poljem, stvaraju senke koje bi otežavale operaciju. ascites, prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini. Sin. hydrops abdominis; a. adiposus, a. mlečnog izgleda zbog prisustva u njemu velikog broja ćelija u kojih postoji masna degeneracija; bili-jarni a., choleperitoneum; a. chylifor-miš, prisustvo limfe u trbušnoj šupljini zbog začepljenja ili povrede a. thoraci63

ascitičan

cusa; a. exsudativa, a čija je tečnost eksudat; a. haemorrhagica, prisustvo krvi u ascitesu; mlečni a. a. adiposus; a. praecox, a. koji se pojavljuje pre edema u konstriktivnom perikarditisu; a.transudativa, a. čija je tečnost transudat. ascitičan, koji je u vezi s ascitesom,. Ascolijeva reakcija termoprecipitacije, v. test. asepsis, asepsa, stanje u kome nema živih mikroorganizama; (hir.) metod lečenja rana i izvoñenja operacija u kome se upotrebljavaju instrumenti, zavojni materijal, rukavice i dr. bez mikroorganizama. Mikroorganizmi su uništeni fizičkim sredstvima (ključalom vodom, vodenom parom, vrelim vazduhom, ultraIjubičastim zracima). V. autoklav. aseptičan, slobodan od mikroorganizama, koji nema mikroorganizme. aseptička traumatska groznica, neznatno povišenje telesne temperature (do 37,70C) usled apsorpcije proteina iz hematoma oko preloma kostiju lica; skoro je normalna pojava u toku prvih dana stvaranja kalusa. aseptički infarkt, v. infarctus. asfiksija, v. asphyxia. asimetričan ugljenikov atom, v. carboneum. asimilacija, u biologiji skup procesa u kome organizam izgrañuje organske supstancije iz neorganskih. asinergija, v. asynergia. asinhronija pokreta donje vilice, (stom.) neujednačenost pokreta povreñenog kondila, koji zaostaje u kretanju u odnosu na zdravi kondil. Znak je preloma ovog dela mandibule. asistolija, v. asystolia. askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbicum. asocijacijska područja mozga, područja koja nemaju direktnu ulogu u nastajanju osećaja ili motorne radnje, ali često primaju poruke iz raznih senzoričkih ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih područja. Različite poruke koje dolaze u jedno asocijacijsko područje deluju jedna na drugu u vidu zapreka ili olakšanja. Neka asocijacijska područja se nala64 IiL

asphyxia ze u kori, a druga u nižim predelima mozga. asocijaciona vlakna, spojna vlakna, živčana vlakna koja spajaju razne delove moždane kore na istoj polutki mozga. asocijacioni centri, centri u velikom i malom mozgu koji upravljaju združenim pokretima, tj. onim nevoljnim pokretima koji prate izvršenje hotimičnih radnji. asocijacionizam, psihološka doktrina osnovana na Aristotelovom učenju o asocijaciji ideja koje su bilo slične, bilo sa-svim suprotne odnosno prostorno ili vremenski povezane. asocijalno, nesocijalno, nedruštveno, tj. u suprotnosti s interesima zajednice. asocirani pokreti, združeni pokreti, pokreti koji neminovno idu jedan uz drugi (npr. podizanje očnih jabučica pri zatvaranju kapaka). asocirati, pridružiti, združiti, spojiti, veza ti, povezivati. asparagin-sintetaza, enzim koji učestvuje u sintezi asparagina. Ogledno je utvrñeno da ga neke maligne ćelije nemaju. aspekt, izgled, vid. asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava linija na butnjači. aspergillosis, aspergiloza, sekundarna infekcija saprofitnom gljivicom iz reda Aspergillus. Najčešće se javlja u plućnim apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika podvrgnutim lečenju antibioticima ili steroidima; a. uha, v. otomycosis. aspermia, aspermija, nedostatak semeglavaca u semenu. asphyxia, asfiksija, pojava izazvana nedostatkom kiseonika u vazduhu koji se udiše, praćena neposrednom opasnošću od prestanka života; a. carbonica, a. zbog udisanja ugljen-monoksida; a. cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. intrauterina zbog anoksije izazvane ranim odlubljivanjem posteljice, upotrebom anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je koža cijanotična; a. localis, m. Ravnaud; a. neonatorum, ugušenje novoroñenčadi prouzrokovano začeplje njem bronhiola sirastim mazom. Pluća su čvrsta kao tkivo jetre, a potopljena u bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je

r Aspidium filix mas koža bleda; a. secundaria, a. koja se ponovo javlja posle prividnog prestanka zagušenja; a. traumatica, a. posle velike kompresije grudnog koša ili gornjeg dela trbuha. Aspiñium filix mas, prava paprat. Rizom paprati sadrži aktivne sastojke koji parališu glatku muskulaturu pantljičare. Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis tenue) ranije je služio kao sredstvo za isterivanje pantljičara; danas napušten zbog svoje toksičnosti. aspiracija, v. aspiratio. aspiracijska pneumonija, v. pneumonia. aspiraciona drenaža, v. drainage. aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomilanog gasa ili tečnosti (pljuvačke, gnoja, krvi) iz telesnih šupljina i šupljih organa pomoću aparata na principu pumpe ili brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stranog tela, usled trenutnog poremećaja refleksa može neko formirano telo iz usne duplje sa strujom vazduha ući prilikom udisaja u donje vazdušne puteve, gde igra ulogu stranog tela. U tom slučaju potrebna je hitna bronhoskopska ekstrakcija. aspirator, usisivač, sprava za evakuaciju tečnosti i gasa iz prirodnih ili patološkim procesima stvorenih šupljina u telu. Sve češće služi u toku operacija za otklanjanje krvi, eksudata i sadržine šupljih organa (želudačnog i crevnog sadržaja, mokraće, bronhijalnog sekreta itd.). Najpoznatiji su električni a., a. po Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage.

aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.associatio, asocijacija, (1) udružena pojava dva obeležja u odreñenoj populaciji čija učestalost prevazilazi njihovu slučajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uzročnu povezanost ovih karakteristika, kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neuropsihičkih procesa (osećaja, opažaja, predstava, osećanja, voljnih impulsa, misli) koje se obrazuje prethodnim istovremenim odigravanjem u svesti. Ta veza se docnije ogleda u mogućnosti da se u svesti izazove jedan od procesa kada je drugi prisutan (munja-grom; ruža-miris; knjiga-ñak); (3) u herniji i fi5 Medicinski leksikon

asthma zici, povezivanje dvaju ili više jednostavnih istih molekula u složenije grupe molekula iste supstancije [npr. molekuli vode asociraju HzO ... H2<3 daju grupe od dva molekula CH №€»2 itd.]. astasia, astazija, nemogućnost stajanja bez poremećaja aparata za stajanje; simptom histerije. asteničan toraks, v. thorax. astenični tip, v. typus. astenija, v. asthenia. astereognosia, astereognozija, gubitak sposobnosti opažanja predmeta opipavanjem uz očuvan osećaj pipanja i duboki senzibilitet. Žarišni znak oštećenja dominantne hemisfere velikoga mozga. V. agnosia. asterixis, asteriksis, specijalni tip lepršavog tremora, naročito zglobova ručja i šake, u toku insuficije jetre, najverovatnije zbog hiperamoniemije. Postoji i u nekim drugim sindromima, kap što su azotemija, alkaloza i dr. Sin. flapping tremor (eng.). asthenia, astenija, opšta slabost organizma koja nastaje zbog raznih akutnih ili hroničnih uzroka (tifus, malarija, tuberkuloza) ili je uroñena. asthenopia, astenopija, smetnje od strane očiju pri radu na blizinu. Javlja se u vidu bolova u očima, glavobolje, suženja, dip-lopije, zamagljenja slova i dr.; a. acco-modativa, a. usled naprezanja akomodacije; a. conjunctivalis, a. u slučaju hroničnog blefarokonjunktivitisa; a. muscularis, a. usled naprezanja spolj-nih mišića oka; a. nervosa, a. čiji je uzrok van oka. asthenozoospermia, astenozoospermija, pojava patološke pokretljivosti spermatozoida (v. tamo) (pri normalnoj pokretljivosti preko 60% spermatozoida pokazuje živu pokretljivost). asthma, astma, zaptivanje, zagušivanje, gušenje; a. bronchiale, oboljenje u kojem se javljaju napadi otežanog disanja usled grča bronhija; naročito je otežan izdisaj. A. je često alergijska pojava u senzibilisanih osoba; a. brusača, inters-ticijalna pneumonija koja se javlja posle udisanja finih čestica koje se oslobañaju pri brušenju čelika itd.; a. cardiale,

65

astigmatismus srčana astma, napadi gušenja prouzrokovani insuficijencijom leve srčane komore. V. pollinosis; a. mlinara, stanje pluća u mlinara prouzrokovano udisanjem prašine brašna; usled pamučne prašine, javlja se u radnika u industriji pamuka kao posledica udisanja pamučne prašine; a. usled prašine, oblik astme izazvan udisanjem prašine u stanovima, na ulicama ili u trgovini. Dečja astma sreće se u alergične dece; takva deca su punačka, često s egzemom na koži. Dotad zdravo dete počne iznenada da kašlje, krči mu u grudima, diše teško kao da se guši. Najčešće nema povišenu temperaturu. Takvo stanje traje duže ili kraće vreme, u navratima. U akutnom napadu obratiti se lekaru. Boravak na moru za takvu decu veoma je koristan. Ako se astma javi u ranom detinjstvu, u najvećem broju slučajeva gubi se posle 6-8 dana. astigmatismus» astigmatizam, poremećaj prelomne moći oka koji nastaje usled nepravilne krivine rožnjače, rede sočiva. Zraci koji dospevaju u oko ne stiču se u jednoj tački na mrežnjači, već su u vidu crte, kruga ili elipse. Posledica toga je nejasan vid. Popravlja se cilindričnim sočivima koja se postavljaju pred oko tako da izjednače refrakciju u svim meridijanima; a. compositus, a. pri kome oba meridijana prelamaju na isti način, ali različito u pogledu intenziteta; a. irregularis, a. pri kome se prelamanje zrakova vrši bez pravila (npr. u slučaju zamućenja u rožnjači); a. mixtus, a. pri kome u jednom meridijanu postoji miopija, u drugom hipermetropija. Ispitivanje a. vrši se objektivnim metodama: Placidovim keratoskopom, oftalmometrom i skijaskopijom. Korekcija pravilnog a. vrši se cilindričnim staklima, a nepravilnog samo kontaktnim staklima; a. regularis, prelamanje zrakova odvija se po izvesnim pravilima, tako da svaki meridijan prelama pravilno, ali drugačije od ostalih meridijana rožnjače. Pri tonie meridijan koji prelama najjače stoji upravo na meridijan koji prelama najslabije; a. simplex, a. pri kome je u jednom meridijanu prelamanje normal66

atečmen no, a u drugom miopno ili hipermetropno. astma, v. asthma. astma-cigarete, v. antiastmatičke cigarete. astmatičan, koji je u vezi s astmom, v. asthma.

astmatička kriza, v. crisis. astmatičko disanje, v. respiratio. astomia, astomija, anomalija razvoja, potpuno srastanje donje i gornje usne, tako da otvor u$ta ne postoji. astroblastoma, astroblastom, podvrsta glioma, neoplazme nastale umnožavanjem potpornih ćelija u centralnom nervnom sistemu. Neoplazma je grañena od krupnijih ćelija sa širokim protoplazmatičnim produžecima krvnih sudova. astrocit, zvezdasta ćelija. A. imaju mnogobrojne produžetke, kraće ili duže (kratkokrake ili dugokrake zvezdaste ćelije). Sin. gliocit. astrocytoma, astrocitom; podvrsta glioma, neoplazme nastale umnožavanjem potrebnih ćelija u centralnom nervnom sistemu, Ova vrsta neoplazmi čini polovinu svih glioma ili jednu četvrtinu svih intrakranijalnih neoplazmi. Sivobeličaste su boje, dosta čvrsti i nejasno ograničeni, a mogu se pojaviti u svim delovima centralnog nervnog sistema. Sporog su rastenja, a histološki izgledaju morfološki benigni. asynergia, asinergija, poremećaj usklañenog rada izmeñu raznih mišićnih grupa, zglobova ili organa. V. ataxia. asystole, sin. asystolia. asystolia, asistolija, zaustavljanje ili prestanak rada srca, odsustvo srčanih otkucaja, sin. Beauov sindrom. ataksički, koji se odnosi na ataksiju. V. ataxia. ataractica, ataraksička sredstva, supstancije koje deluju po izboru sedativno na centralni nervni sistem, psihosedativni lekovi, npr., hlor-pronaazin, hidroksizin i dr. ataxia, ataksija, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, uz očuvanu mišićnu snagu. Sin. inkoordinacija. atečmen (stom.), polufabrički element iz dva precizno uzglobljena dela. Služi za

r

atomska masa

atenuacija povezivanje pokretnih proteza sa fiksnim nadoknadama ili dva dela jedne fiksne zubne nadoknade. Izrañuju se od plemenitih i neplemenitih legura. atenuacija, gubitak virulencije. Atenuacija ima veliki praktički značaj za sprečavanje mnogih zaraznih bolesti. Pošto su atenuisani mikroorganizmi izgubili sposobnost da izazivaju oboljenja, a zadržali svoje imunološke osobine, od njih se spremaju sredstva koja se koriste za vakcinaciju protiv zaraznih bolesti. atenuatorski region, eng. attenuator region, region operona u kome većina RNK-polimeraza prestaje da vrši elongaciju RNK-lanaca ukoliko ne dobije specifičan molekularni signal predstavljen antiterminacionim faktorom. V. antiterminacioni faktor. atheroma, aterom u koži, retenciona cista nastala začepljenjem izvodnih kanala lojnih žlezda. Sadrži mnogobrojne orožane epitelne ćelije, mast, holesterol. atherosclerosis, ateroskleroza, najčešći oblik arterioskleroze, koji pogaña velike i srednje arterije i u kojeg se u intimi arterija nalaze ateromske ploče, koje su povod za stvaranje lokalnih tromba i obliteracije zjapa arterija; a. cerebraHs, a. moždanih arterija; a. coronaria, a. venačnih srčanih arterija, najčešći uzrok infarkta srčanog mišića; a. obliterans, a. u koje dolazi do začepljenja zjapa arterije zbog tromboze ili prolife racije intime. athétose double, (fr.) kongenitalno oboljenje ekstrapiramidnog aparata. Manifestuje se sporim crvolikim grčevima ruku, nogu, trupa i lica koji dovode do izvijanja tela u najrazličitije položaje. Sin. torzioni spazam. athetosis, atetoza, nehotimični, spori, talasasti pokreti ruku, nogu i glave. A. je posledica oboljenja centralnih moždanih ganglija.

atipična pneumonija, v. pneumonia. atipični kapilari, prošireni kapilari kavernoznih tela penisa, mnogostruko meñusobno povezani i izukrštani, koji grade obilan sunñerast sistem. atletska noga (»athletic feet«), gljivično oboljenje ne samo u atletičara već i u

drugih sportista. Najčešće se javlja izmeñu prstiju, a prouzrokovač je Epidermophyton floccosum s. interdigitale. Prenosi se preko otirača, papuča, čarapa koje se zajednički koriste. Prevencija se sastoji u održavanju čistoće rekvizita i objekata i izbegavanju upotrebe zajedničke odeće i obuće.

atletski tip, v. typus. atmosfera, gasni omotač koji obavija našu planetu i proteže se od nivoa mora do visine od oko 1600 km. Sadašnja atmosfera je nastala pre 2,5xl09 god. i poseduje oksidaciona svojstva. Atmosfera ima više zona, koje se odlikuju svojstvenom raspodelom temperature, i to su: troposfera, stratosfera, termosfera i egzosfera, koja postepeno prelazi u meñuplanetarni prostor. Na bazi električnih osobina atmosfera deli se na region s neutralnim molekulama i s električkim česticama, jonima. Ona ima niz uloga: snabdeva žive organizme kiseonikom za disanje, obezbeñuje barometarski pritisak, štiti od kosmičkih i ultraljubičastih zraka i meteora, omogućava prenošenje zvuka i toplotne energije, kao i proces fotosinteze. atmosferske prilike, skup meteoroloških pojava koje se odigravaju u atmosferi, a zavise od atmosferskog pritiska, temperature, vetrova, oblaka, magle, vlažnosti vazduha, vodenog taloga i od svetlosnih i električnih pojava.

atmosferski pritisak, v. pritisak. atmosferski uticaj, v. atmosferske prilike. atom, najmanji delić hemijskog elementa, koji hemijskim putem ne može da se deli. Prema kvantnoj teoriji, a. se sastoji od a. jezgra koje odreñuje svojstvo atoma i nosi gotovo njegovu ćelu masu (99,9%) i elektronskog omotača ispunjenog negativnim elektronima. Atomska jezgra sadrži protone i neutrone; broj protona je atomski broj. Atom je elektroneutralan, jer sadrži isti broj pozitivnih i negativnih naelektrisanja. atomizer, aparat kojim se tečnost u vidu spreja nanosi na sluznicu usta; atomska masa, oznaka A, masa atoma definisana relacijom: 67

atomski broj A - Mn +ZMe - Be (Z), gde je Mn mas1 a nukleusa, ZM6 masa svih elektrona u atomu, a Be(Z) njihova energija veze, koja se najčešće može zanemariti. A se obično izražava u atomskim masenim jedinicama u (u = 1,6. l O"27 kg). Atomska masa je po svojoj vrednosti najbliža masenom broju, koji predstavlja ukupan broj protona i neutrona, i označava se takoñe sa A. pa je uvek ceo broj. Dok hemijska a.m. A označava atomsku masu prirodne mešavine izotopa jednog elementa čije vrednosti obično' odstupaju od celih brojeva, fizička a.m. Ap odnosi se samo na masu jednog odreñenog izotopa. atomski broj Z nekog elementa, odnosno nuklida, ukupan broj protona u nukleusu (atomskom jezgru). U nejonizovanom atomu označava i ukupan broj elektrona u atomskom omotaču. U periodnom sistemu hemijskih elemenata predstavlja mesto (redni broj) datog elementa. atomsko (nuklearno) oružje, nova vrsta oružja, koja prilikom eksplozije prouzrokuje teška razaranja i stvara masovne gubitke: veliki broj mrtvih i povreñenih. Povrede su mehaničke, termičke i radioaktivne prirode na pojedinim organima ili delovima tela, ali pored lokalnih javljaju se (naknadno) i opšti simptomi poremećaja organizma. Ovakva situacija zahteva posebnu organizaciju i napore sanitetskih i drugih organa oružanih snaga u vezi sa zbrinjavanjem gubitaka nastalih dejstvom a.o. atonia atonija, smanjen tonus mišića i drugih kontraktilnih organa; a.gastrica, atonija želuca, popuštanje tonusa želudačne muskulature. Posledica opšte mišićne slabosti ili dugotrajne stenoze pilorusa; a.materice, smanjenost tonusa mišića materice i njegove sposobnosti za kontrakciju. Po izbacivanju posteljice i ovojaka, tj. u trećem poroñajnom dobu, usled slabih mišićnih kontrakcija dolazi do krvarenja koje može biti obilno i smrtonosno. A. može biti primarna i sekundarna. Primarna a. može nastati u slučajevima: rastegnu68

atrium tosti zida materice u višestrukoj trudnoći ili hidramnionu, u hipoplastičnim, miomatoznih i metritičnih materica. Sekundarna a. nastaje usled zaostajanja delova posteljice. atopijska bolest, v. bolest atrakciona kupa» v. privlačna kupa. atransferinaemia, atransferinemija, odsustvo u krvi belančevine transferina, koji prenosi gvožñe u plazmi. atresia, atrezija, uroñeni nedostatak ili zatvaranje otvora ili lumena cevastih organa kao posledica patoloških procesa, npr. zapaljenja, tumorskih procesa itd.; a. himena, kongenitalna anomalija, pri kojoj postoji potpuna okluzija himena. Anomalija se otkriva posle puberteta a neki put posle udaje. Usled potpuno zatvorenog himena, iako je uspostavljen menstruacioni ciklus, ne može da doñe do pojave menstrualne krvi i bolesnice se obraćaju lekaru zbog izostanka menstruacije. Taj izostanak je samo prividan, jer se menstrualna krv skuplja u vagini i materici (hematokolpos, hematometra). Anomalija se otklanja operativno, uklanjanjem himena; a. hoana, uroñena neprohodnost jednog ili oba hoanalna otvora. Atrezija može da bude fibrozna ili koštana, potpuna ili nepotpuna. Operiše se s uspehom pošto dete dostigne desetu godinu ili nešto više; a. jednjaka, uroñeni nedostatak zjapa u jednom delu jednjaka. Ova je mana često kombinovana s uroñenom traheoezofagusnom fistulom. Ako se dijagnoza postavi odmah po roñenju i ako se pristupi operaciji u toku prvih dana života, prognoza je dobra; a. vagine kongenitalna anomalija pri kojoj postoji potpuna ili delimična slepljenost vaginalnih zidova. atretična tela, v. žuto telo. atrichia, atrihija, nedostatak dlaka. atrioventrikulna disocijacija, v. block. atrioventrikulni blok, v. block. atrium, predvorje, pretkomora srca; a. dextrum, desna pretkomora, u koju gornja i donja šuplja vena dovode vensku krv; a. sinistrum, leva pretkomora, u koju plućne vene dovode iz pluća oksidovanu (arterijsku) krv.

r atrofička ciroza atrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis. Atropa Belladonna, velebilje, sadrži alkaloide atropin i skopolamin. Od lišća ove biljke spravljaju se razni oblici lekova (Extractum belladonnae, Tinctura belladonnae itd.); oficinalna je prema našoj farmakopeji. V. atropin. atrophia, atrofija, smanjenje zapremine ćelija i organa kao izraz opšte ili lokalne slabe ishranjenosti; a., alveolarna difuzna, v. parodontosis; a., bulbi quadrata, v. bulbus quadratus; a. degenerativa, atrofija nastala usled degenerativnog procesa; a. flava hepatis, akutna žuta atrofija jetre, izraz za smežuranu i žutu jetru u osoba koje su podlegle munjevitom hepatitisu s masivnom nekrozom jetre. Sin. Rokitanskyjeva bolest V. hepatitis; a. zubne alveole, gubitak ili smanjenje alveolarne čašice; može biti posledica traume, infekcije ili nekog drugog patološkog procesa na alveolarnom grebenu. atrophie blanche Milian, bele, atrofične pege s teleangiektazijama na potkolenicama odnosno, u maleolarnim predelima. atrophoderma pigmentosum, v. xeroderma. atrophodermia idiopathica (Pasini-Pierini), poseban oblik površinske sklerodermije u vidu jasno ograničenih, plavičastomrkih, ugnutih žarišta s naboranom kožom, lokalizovanih mahom na leñima; a. vermiculata, crvolika, atrofična poljca u zigomatičnim predelirna. atropin, alkaloid koji se nalazi u velebilju (Atropa belladonna), bunici (Hyoscyamus niger) i tatuli (Datura stramonium). Deluje na centralni nervni sistem, koji najpre draži a zatim parališe, i na tkiva inervisana holinergičkim postganglijskim nervima, koja čini neosetljivim prema acetil-holinu (antiholinergičko dejstvo). Upotrebljava se u oftalmologiji kao midrijatik, kod bronhijalne astme, u nekim slučajevima bradikardije kao dijagnostičko sredstvo, kod hiperaciditeta, kolika (kao spazmolitik), kod parkinsonizma radi smanjenja salivacije, i kao antidot kod trovanja mus-

audiometrija karinon i pilokarpinom. Upotrebljava se u obliku sulfata (A. sulfas). Atropini sulfas, so atropina, oficinalna prema našoj farmakopeji. V. atropin. Au198, radioaktivni izotop zlata, primenju-je se u obliku koloida za scintigrafiju jetre i radioizotopsku limfografiju, a rede za lečenje karcinomskog pleuritisa i peritonitisa. V. scintigrajija. audiolog, specijalista za slušnu rehabilitaciju nagluvih osoba. Bavi se proučavanjem fiziologije i patologije govornog sporazumevanja, a naročito metodama za ispitivanje sluha. audiologija, nauka koja se bavi proučavanjem uslova koji su potrebni da bi se čovek s čovekom sporazumevao putem govora. U praksi audiologija daje osnovu za slušnu rehabilitaciju nagluvih osoba. Ona se, uz saradnju raznih stručnjaka, sprovodi u audiološkom centru. Poseban zadatak audiologije je izučavanje i primena raznih metoda ispitivanja sluha. audiološki centar, ustanova za slušnu rehabilitaciju nagluvih osoba. Pored audiologa, potrebna je i saradnja drugih stručnjaka (psihologa, surdopedagoga, logopeda, socijalnog radnika itd.). audiometrija, metod ispitivanja sluha i njegovog grafičkog predstavljanja pomoću elektronskog aparata, audiometra; objektivna a. služi se tonovima koji se proizvode u povezanosti s nekim uslovljenim refleksom. Može da se upotrebi i u dece od 2 godine; a. objektivna, na osnovu električnog odgovora (Electric Response Audiometry, ERA), zasniva se na registrovanju bioelektričnih potencijala koji se javljaju u perifernom i centralnom auditivnom sistemu kao odgovor na akustičke draži. Primenom posebnih elektronskih računara (averaging computers) omogućuje se izračunavanje srednjih vrednosti iz velikog broja bioelektričnih impulsa, čime se povećava tačnost rezultata i ujedno eliminišu artefakti koji potiču od nespecifične spontane aktivnosti centralnog nervnog sistema. U elektrokohleografiji (ECochG) regi^truju se impulsi direkt69

auñitorius no s kohleje igličastom elektrodom transtimpanalnim putem; tonska a. služi se nadraživanjem pomoću fizički čistih tonova odreñene učestalosti i jačine; vokalna a. služi se recima koje su fonetski usklañene. Obe metode su subjektivne. auñitorius, v. acusticus. auditus, sluh, slušanje, čujenje; organum auditus, čulo sluha. Auerovi štapići, štapići crvenoljubičaste boje u,citoplazmi mijeloblasta i promijelocita u akutnoj mijeloblastnoj leukemiji. V. leukaemia. auksociti, spermatociti I reda. auksogena funkcija, proces rastenja. aura, karakterističan osećaj koji u nekim slučajevima neposredno prethodi epileptičkom napadu. Postoje senzitivna, senzorna, psihička i motorna aura. aurantiasis cutis, žuto obojenje kože (naročito dlanova i tabana) posle prekomerne ingestije plodova bogatih karotinom. Sin. carotinodermia, xanthochromia. aureus, zlatan. auricula, uvce, ušica, usna školjka; a. cordis, uvasti produžetak pretkomore. auris, uvo, uho; sadrži dva čula: za sluh (organum auditus) i za održavanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru (organum status) - zajednički naziv organum vestibulocochleare. Sastoji se od tri dela, i to: od spoljašnjeg uva (auris externa), srednjeg uva (auris media) i unutrašnjeg uva (auris interna). Spoljnje uvo sačinjavaju usna školjka (auricula) i spoljašnji slušni kanal (meatus acusticus externus), a služi za prijem zvučnih talasa. Srednje uvo sačinjavaju: bubanjska duplja (cavum tympani) sa slušnim koščicama, okolne ćelije (cellulae mastoideae i antrum mastoideum) i Eustachijeva truba (tuba auditiva). Izmeñu spoljašnjeg slušnog kanala i bubanjske duplje razapeta je bubanjska opna (membrana tympani), koja je u vezi sa slušnim koščicama, a ove su u vezi s unutrašnjim uvom. Srednje uvo služi za prenošenje zvučnih talasa prema unutrašnjem uvu, preko bubanjske opne i slušnih koščica. Unutrašnje uvo 70

autoagresivne bolesti sastoji se od koštanog (labyrinthus osseus) i opnastog labirinta (labyrinthus membranaceus). Koštani labirint sastoji se od puža (cochlea), trema (vestibulum) i polukružnih kanala (canales semicirculares). U pužu je smešten opnasti spiralni kanal s Cortijevim organom koji prima zvučne nadražaje, te on predstavlja čulo sluha. U tremu i polukružnim kanalima smeštene su opnaste tvorevine koje sačinjavaju vestibularni aparat namenjen održavanju ravnoteže i orijentaciji u prostoru. Sve ove opnaste tvorevine sačinjavaju opnast labirint ispunjen endolimfom, a smešten u koštani labirint koji sadrži tečnost perilimfu. aurum, Au, zlato, hemijski element, plemenit metal. Upotrebljava se u legurama za novac, za ukrase, za pravljenje veštačkih zuba i plombi itd. Soli zlata su vrlo otrovne. Koloidno zlato se upotrebljava za izvoñenje Langeove reakcije u cerebrospinalnom likvoru; a. foliaturn, zlatni listići koji se upotrebljavaju za pravljenje zlatnih plombi. Zubnolekarsko zlato, legura čistog zlata, srebra i bakra u naročitoj razmeri, finoće 22 karata. Količina zlata u legurama obično se izražava u karatima, koji predstavljaju težinsku količinu zlata u 24 težinska dela legure. Čisto zlato označava se kao 24-karatno, a npr. 14-karatno zlato predstavlja leguru u kojoj ima 14 delova zlata (58,3%) i 10 delova drugog metala (41,7%) auscultatio, auskultacija, osluškivanje zvukova koji nastaju u raznim organima (srcu, plućima, crevima, pleuri) a koristi se i za utvrñivanje trudnoće. auskultacija, v. auscultatio. auskultacijska perkusija, v. percussio. Auspitzov fenomen, v. »fenomen krvave rose« (pod psoriasis). Austin-Flintov šum, v. šum. autizam, bolesno povlačenje u sebe i gubljenje svake veze sa stvarnošću; simptom shizofrenije; rani dečiji a., oblik dečije shizofrenije. Sin. Kannerov sindrom. autoagresivne bolesti, v. autoimune bolesti.

autoagressio autoagressio, autoagresija, zajedničko ime za stanja u kojima humoralni imunitet ili imunitet vezan za ćelije (T-limfocite) napada sopstvene antigene. Sin. autoimunitet, autoallergia. autoalergijska oboljenja, autoimuna oboljenja, oboljenja izazvana antigenima same životinje (autoantigeni) ili sličnim antigenima druge životinjske vrste. Patogeneza se osniva na aktivnosti senzibilisanih limfocita i autoantitela. Autoalergijska oboljenja u ljudi su: hemolizna anemija, idiopatska trombocitopenijska purpura, glomerulonefritis, hashimotov tireoiditis, Gravesovo oboljenje, miksedem, diabetes mellitus, pemfigus vulgaris, primarna bilijarna ciroza, hronični aktivni hepatitis, ulcerozni kolitis, perniciozna anemija, timom, multipla skleroza, uveitis, miastenia gravis, simpatička oftalmija, dermatomiozitis, sklerodermija, Sjögrenov sindrom, reumatska groznica, ankilozni spondilitis, reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus i dr. Postoje mnogi modeli za ogledno izučavanje autoalergijskih oboljenja u raznih životinja. U patogenezi igraju ulogu autoantitela, kompleksi antitelo-antigen, senzibilisani limfociti i kombinacije ovih faktora u zajednici sa spoljnim agensima. Uzrok pojave imunološke komponente u nekih oboljenja nije sasvim razjašnjen. autoantigeni, antigeni sopstvenog organizma (tečnosti, ćelije, tkiva i organi) koji izazivaju pojavu autoantitela ili senzibilisanih ćelija. autoantitela, antitela koja se stvaraju u organizmu i reaguju sa sopstvenim (auto) antigenima. U ljudi su otkrivena antitela protiv tireoglobulina, dezoksiribonukleinske kiseline, jedara raznih ćelija, bazalne membrane, mitohondrija, mikrosoma, glatkih mišića, eritrocita, leukocita, trombocita, nervne ćelije, retikulina, insulina i dr. autoerotizam, ontogeneza polnog nagona, čak i kada je razvijen genitalni erotizam, otkriva da se jedinka još nalazi u autoerotizmu. Tek u pubertetu dolazi do jasnog razvijanja erotizma prema

autoinfekcija drugoj ličnosti (aloerotizam), u prvo vreme homoseksualno orijetisanog (naročito u ženskog pola), a tek kasnije postaje jasno heteroseksualan. autofetišizam, stanje u kome delovi sopstveriog tela izazivaju seksualno nadraženje (automonoseksualizam). autofluoroskop, vrsta stacionarnog detektora s velikim brojem varničavih kristala, poredanih u obliku mozaika i povezanih za odgovarajuće merne elektronske instrumente. Primenjuje se za statička morfološka i dinamska ispitivanja uživo pomoću radioaktivnih izotopa. U nuklearnoj medicini danas se više primenjuje gama-kamera. V. gama-kamera. autogena inhibicija, opuštanje mišića nastalo kao reakcija na snažno istezanje, zove se još i obrnuti refleks na istezanje. Nastaje kad napetost u mišiću, refleksno kontrahovanom, zbog istezanja postane dovoljno velika. Receptor za obrnut refleks na istezanje je Golgijev tetivni organ koji se nalazi izmeñu snopova tetiva. Vlakna iz ovog organa sprovode podsticaj do inhibicijskih interneurona koji se završavaju na motoneuronima, zbog čega dolazi i do opuštanja miSića. autogeni trening, v. training. autogeno zavarivanje, samozavarivanje, spajanje dva komada istog metala u jednu celinu pomoću vrlo visoke temperature, koja se dobiva sagorevanjem kiseonika i acetilena (ili vodonika) u naročitom plameniku. U medicini se primenjuje u zubarskoj tehnici. autohistoradiografija, v. autoradiografija. autoimuna hemolizna anemija, v. anaemia. autoimuna trombocitopenija, v. thrombocytopenia. autoimune bolesti, v. bolest. autoimunizacija, stvaranje imunih antitela ili senzibilisanih limfocita protiv sopstvenih antigena. A. može izazvati kliničke pojave, poznate kao autoimune bolesti. autoinfekcija, proces u kome dolazi do obole van ja usled delovanja sopstvene 71

autoklav bakterijske flore u nekim telesnim šupljinama, na koži i sluznicama i obično je apatogena. Apatogene bakterije mogu postati patogene usled izmene otpornosti i imunoreaktivnosti organizma kosmonauta u toku kosmičkog leta. Dugotrajan boravak u kabini i istovremeno izlaganje bestežinskom stanju, jonizujućim zračenjima, ograničenom kretanju i. specijalna ishrana mogu dovesti do autoinfekcije. Astronauti se podvrgavaju imunološkim i mikrobiološkim testovima 'pre leta u cilju predohrane. Da bi se izbegla infekcija izmeñu članova posade, oni pre leta žive skupa u izolaciji, što doprinosi razvoju imuniteta na mikrobe koji se nalaze u njihovim organizmima. autoklav, čeličan sud sa termometrom i manometrom, .koji se može hermetički zatvoriti i u kome se razvija pregrejana vodena para. Služi za sterilizaciju onog bolničkog i laboratorijskog materijala koji izdržava bez oštećenja vodenu paru, pritisak od oko jedne atmosfere i temperaturu oko 120-1330C. autologo, što potiče od iste jedinke. U imunologiji: pojava autoimunih ili aütoalergijskih oboljenja, kada se imuni aparat aktiviše pomoću sopstvenih^antigena (v. autoalergijska oboljenja; autoimuna oboljenja). autolysis, autoliza, samosvarivanje tkiva dejstvom fermenata koji nastaju posle smrti. Rana autoliza odlikuje se gubitkom detalja ćelijske grañe. autonomni nervni sistem (systema nervosum autonomicum), sistem koji upravlja radom unutrašnjih organa i njihovim metabolizmom, bez uticaja volje, što predstavlja osnovni uslov za održavanje života i vrste. Inerviše svu glatku muskulaturu i sve žlezde u organizmu i održava tonus u poprečnoprugastim mišićima. A.n.s. sastoji se od centara, živaca, gangliona i spletova. Centri se nalaze u centralnom živčanom sistemu, a živci, s dovodnim i odvodnim vlaknima, povezuju ove centre s organima. U odnosu na kičmeni stub ganglioni mogu biti paravertebralni i prevertebralni. Spletovi se sastoje od gangliona, dovod-

72

autosomi nih i odvodnih živaca, a oživčavaju unutrašnje organe. V. plexus coeliacus, plexus pelvinus. Funkciono a.n.s. ima dva antagonistička dela, simpatikus i parasimpatikus, koji održavaju ravnotežu neophodnu za normalan rad organa. Nervna simpatička i parasimpatička vlakna dele se na preganglijska, od centara do gangliona, i na postganglijska, od gangliona do organa. Fiziološki i farmakološki ova nervna vlakna dele se na holinergička i adrenergička. Na završecima holinergičkih vlakana oslobaña se, kao medijator, acetil-holin, a na završecima adrenergičkih vlakana oslobaña se levarterenol (noradrenalin). U holinergička vlakna ubrajaju se sva preganglijska, postganglijska parasimpatička, neka postganglijska simpatička (za znojne žlezde i vazodilataciju) i motorna vlakna za poprečnoprugaste mišiće. U adrenergička vlakna ubrajaju se postganglijska simpatička, izuzev za znojne žlezde, vazodilataciju i dr. V. parasimpatikus, simpatikus. Sin. vegetativni nervni sistem. autophonia, autofonija, pojava koja nastupa pri oboljenju srednjeg uva, a sastoji se od neprijatnog odzvanjanja sopstvenog glasa u obolelom uvu. autopolimerizacija, polimerizacija akrilatnog materijala bez korišćenja spoIjašnje energije. Odvija se kao rezultat dodavanja ovom materijalu odreñenog aktivatora i katalizatora. Sin. samo vezivanje. autoradiografija, dokazivanje raspodele radioaktivnih obeleživača u pojedinim organima pomoću fotografske emulzije; makroskopska a. (sin. makroautoradiografija), lokalizovanje raspodele radioaktivnog obeleživača na presecima < rgana ili više organa; mikroskopska a. (sin. mikroautoradiografija, autohistoradiografija), ispitivanje raspodele radioaktivnog obeleživača u ćelijama i defovima ćelije. autoregulacija, promena funkcije izazvana promenama u samom tkivu odnosno organu. autosomi, svi hromosomi (22 para u čoveka) sem hromosoma pola. Oba člana u

r

axiphoidia

autosplenectomia svakom paru hromosoma su homologni. Autosomi su jednaki u oba pola. autosplenectomia, autosplenektomija, skoro potpuno iščezavanje slezine zbog progresivne skleroze njenog tkiva, koja se viña u drepanocitozi. autosugestija, prihvatanje i usvajanje neke ideje ili misli, koje samim tim dovodi do promena u psihičkim i telesnim funkcijama. V. sugestija. autotransfusio, autotransfuzija, v. tron* sfusio sanguinis. auto transplantacija' zuba, presañivanje zuba s jednog mesta na drugo u istog pacijenta; npr., presañivanje donjeg trećeg molara u alveolu donjeg prvog molara. autotrofan, organizam sposoban da sintetizuje organske supstancije iz neorganskih uz pomoć Sunčeve ili neke druge energije (sve zelene biljke, izvesne bakterije). V. nitrifikacija, fotosinteza, heterotrofan. âutotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste jednostavna neorganska jedinjenja. Raspolažu veoma aktivnim enzimima i imaju vanredno razvijenu sposobnost sinteze. autovakcina, vakcina spravljena od mikroorganizama izolovanih iz organizma bolesnika kome je vakcina namenjena. autozit, veći organizam u dvogubih nesimetričnih nakaza, dok se manji, priljubljen uz njega, naziva parazit. avidnost antitela, požudnost> stepen energije vezivanja antitela za antigeaske determinante; zavisi od podudarnosti antigena i antitela. Antitela koja nastaju u ranoj fazi imunizacije imaju manju požudnost nego antitela koja se javljaju kasnije. U nekim imunološkim testovima (radioimuni testovi) veoma je značajna upotreba antitela koja imaju veliku požudnost prema antigenu. avirulentan, nevirulentan, bez virulencije; v. virulencija. avitaminoza, oboljenja koja nastaju usled nedostatka pojedinih vitamina u organizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerophthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra; (stom.) avitaminoza A, dovodi do usporenog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-

taminoza D u prvoj godini života dovodi do deformacije vilica i zuba- gornja vilica uska, s gotskim nepcem, premaksilarni deo isturen, donja vilica povijena nadole: na zubima, čije krunice kalcffikuju u prvoj godini, javlja se hipoplazija gleñi i dentina; zubi niču u teskobi, zagrizaj je otvoren. V. malocclusio, occlusio aperta. Avogadrov broj ili A. konstanta je broj atoma u 12 g čistog izotopa ugljenika 12, tj. 12C. Može se reći da A.b. odgovara broju molekula (ili atoma, jona, elektrona) u jednom molu. Njegova vrednost je 6,02252 X IO23 moH. avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpuno izbacivanje zuba iz alveolarne čašice usled traume. Sin. luxatio completa. V. povrede zuba; a. labii oris, otkinuće, otcepljenje tkiva usnice. V. sutura mucodermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje trogranog živca, metod lečenja neuralgije trigeminalnog nerva. Nerv se trakcijom kida od nervnog stabla.

Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. Axerophtholum, akseroftol, vitamin A, antikseroftalmički vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta otporan prema zagrevanju. Njegov najvažniji provitamin je beta-karotin. Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgrañivanje i zaštitu epitela, povećava otpornost prema infekcijama (naročito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i učestvuje u funkcionisanju oka (u vezi sa regeneracijom vidnog purpura). Vitamina A odnosno karotina ima dosta u maslacu, masnom siru, jajima, jetri, mleku, sardinama, kajsijama, paprici, šargarepi, zelenoj salati, spanaću i paradajzu, a najviše u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih oceanskih riba). axilla, pazuho. axillaris, aksilaran, pazušni, npr. a. axillaris, pazušna arterija. axiphoidia, aksifoidija, odsustvo mačolikog nastavka grudne kosti, retko u muškarca (9,1%), češće u žena (45,6%). 73

axis pelvis axis pelvis, karlična osovina, zamišljena linija koja spaja sredine svih pravih prečnika male karike. A.p. je kriva linija s lukom otvorenim prema simfizi. axon, osovinski krak, centralni, osovinski dep nervnpg vlakna, sastavljen od neuroplazme ili aksoplazme i neurofibrila u njenom središnom delu. Ivični deo, koji ne sadrži neurofibrile, nazvan je Mauthnerova košuljica ili aksolema. Sin. neurit. Axungia porci, v. Adeps suillus. Ayerzinä bolest, v. bolest. 8-azaguanin, antagonist (analog) purina, deluje antikancerozno na ogledne tumore, ali je napušten zbog svoje toksičnosti. 6-azauridin, antagonist (analog) pirimidina; korišćen u lečenju nekih malignih oboljenja. azbest, v. asbest azigosna vena, neparna vena koja nastaje stapanjem zadnje kardinalne vene s desnom natkardinalnom venom. azoospermatorrhoea, azoospermatoreja, isticanje semene tečnosti bez semeglavaca. azotaemia, azotemija, povećanje količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hipohloremijska a., a. nastala zbog deficita natrijum-hlorida u organizmu koji dovodi do hipovolemije i cirkulatorne insuficijencije bubrega; hloropenijska a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.

74

azygos u koje ne postoji insuficijencija bubrega. Sin. uraemia. azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum, azot-suboksid, azot-protoksid, jedinjenje azota s kiseonikom, sastava N20. Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, služi za narkozu (opštu anesteziju). Zbog svog euforičkog dejstva poznat je i kao gas pod imenom »gas koji izaziva smeh«; oficinalan je prema našoj farmokopeji. V. narcosis. azoturia, azoturija, velike količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u mokraći. azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter aromatičnih ugljovodonika, ali ne sadrže benzenski prsten. A. se nalazi u etarskim uljima raznih biljaka (Matricaria Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum officinale i dr.) i od njih potiče plava ili zelena boja ovih ulja. A. imaju antialergičko i antiflogističko dejstvo. azur, anilinska boja baznog karaktera, upotrebljava se za bojenje hromatina i azurofilnih zrna u citoplazmi. azurofilne granule, azurofilna zrnca u citoplazmi nekih leukocita, koja se boje plavim anilinskim bojama. V. azurophiUa. azurophilia, azurofilija, prisustvo u perifernoj krvi leukocita koji sadrže azurofilna zrnca. azygos (grč.), neparan; npr. vena a., neparna vena koja spaja područja gornje i donje šuplje vene.

r B1 hemijski simbol za metaloid bor. Ba, hemijski simbol za metal barijum. BCG (Bacille Calmette-Guérin), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spremanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG. Po originalnoj metodi vakcina se daje oralnim putem, a daje se i supkutano. Be, hemijski simbol za metal berilijum. ß, (beta), v. i pod početnim slovom sledeće reci, npr. ß-alanin pod alanin, ß-carotin pod carotin. ß~, simbol za elektron iz jezgra radioaktivnih elemenata. ß+, simbol za pozitron. beV, skraćenica za 109eV~bilion elektron-volti u Anglosaksonaca; u nas milijarda elektron-volti ili 1.000 MeV, І, bismutum bizmut, hemijski element, metal. bi*, u složenicama označava da je nešto dvostruko, npr. bifokalno sočivo, sočivo koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli označava njihov kiseli karakter, npr. natrijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i dr. BNA, Baielska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu. BOT, v. bojni otrovi B.P., skrać. za British Pharmacopoeia, Britanska farmakopeja. Babcockov test, v. test. Babcoćkova operacija, v. operacija.

Babes-Ernstove granule, granulacije u unutrašnjosti citoplazme mnogobrojnih bakterija koje se boje po Löffleru, tj. pokazuju svojstva metahromazije, te se nazivaju metahromatična zrnca, volutinske granule ili polarna zrnca, jer se često nalaze na polovima nekih bakterija (Corynebacterium diphtheriae). Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa koja izaziva febrilna zarazna oboljenja raznih domaćih životinja. Nisu poznati slučajevi infekcije ljudi ovim protozoama. Sin. Pyroplasma. babičiti, obavljati babički posao. Dužnost babice obuhvata sprovoñenje normalnog poroñaja, ispomaganje lekaru pri akušerskim intervencijama i obavljanju patronažne službe posle poroñaja. Babinski-Fröhlichov sindrom, 4V. gojaznost. ðabinski-Frohlichova bolest, v. dystrophia adiposogenitalis. Babinski-Nageotteov sindrom, v. syndroma. Babinskijev fenomen, v. znak. babinjara, v. puerperium. babinje, v. puerperium. babinje pranje, v. lochia. bacillus, bacil, u širem smislu sve bakterije cilindričnog ili štapićastog oblika. U užem smilsu rod Bacillus obuhvata velike, nepokretne gram-pozitivne štapiće, koji se javljaju u lancima, stvaraju spore i strogo su aerobi. Meñu njima patogen je samo B. anthracis, relativno veliki štapić; u inficiranom organizmu ima čahuru (kapsulu). Van organizma stvara centralno položene spore. U ljudi 75

bacillus i životinja izaziva antraks prostrel (crni prišt); B. anthracoides, antrakoidni bacili, veoma slični bacilu antraksa, saprofiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu i u biljnom svetu. To su apatogene ili uslovno patogene bakterije. Meñu ovim bakterijama najrašireniji su: B. subtilis, B. cereus i B. megaterium; B. bifidus (Lactobacillus), anaerobni bacil, čest u fecesu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati 99% fekalne flore (»bifidus-flora«). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se u terapiji crevnih poremećaja odojčadi; Boas-Opplerovi b., vrsta laktobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih štapića, koji stvaraju mlečnu kiselinu, nalaze se u želudačnom soku ljudi koji boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u umerenom broju mogu se naći i u normalnom želudačnom soku; B. bulgaricus, bacil koji je prvobitno izolovan iz jogurta, a prisutan je u mnogim mlečnim proizvodima. Uzrokuje visoku kiselost mleka; njegove se kulture upotrebljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaImette-Guérin (skraćeno BCG), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spravljanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG; B. Doñerleini, laktobacili, gram-pozitivni, nepokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti u zdravoj vagini. Od glikogena vaginalnog epitela i sekreta uterusa formiraju mlečnu kiselinu, ona obezbeñuje vagini stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja inhibiše razmnožavanje patogenih bakterija; paratifusni b., izazivaju paratifuse koji se klinički razlikuju od trbušnog tifusa time što su lakša i kratkotrajnija oboljenja; (farm.) lekovi u obliku čvrstih štapića. Mogu biti ili naročiti oblici supozitorija, npr. za uvlačenje u uretru, ili štapići za tuširanje (grla, raznih gra76

Bacteroides nulacija itd.), npr. Argenti nitras in bacillis (Lapis infernalis); (hist.) b. retinae, štapići, vršni delovi čulnih (štapićastih) ćelija mrežnjače oka svojevrsne grañe (ispod pigmentnog sloja sa stubićima), čine sloj štapića i stubića. Primaju svetlosne nadražaje. V. retina. bacitracin, antibiotik dobiven iz soja Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglavnom na gram-pozitivne bakterije i na neke gram-negativne. Upotrebljava se, uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksičko dejstvo. backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve generacije (Fi) i jednog od roditelja. bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo bakterija u krvotoku, bez pratećih kliničkih znakova, česta je i obično prolazna pojava i u većini slučajeva ne prouzrokuje udaljene promene ili nova žarišta. bacteriocini, posebna grupa bakterijskih antibiotika koji štetno deluju na pripadnika iste ili neke vrlo srodne bakterijske vrste. Najbolje su proučeni količini (poreklom iz Escherichia coli), zatim piocini (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilokokocini (Staphylococcus), koricini (iz Corynebacterium diphtheriae), monocini (iz Listeria monocytogenes) itd. Kako sam naziv govori, bakteriocini imaju baktericidan efekat. Misli se da stvaranje bakteriocina zavisi od posebnih plazmida nazvanih C-faktor; ima zapažanja da se C-faktor može preneti analogno R-faktoru. U novije vreme uvedene su metode tipizacije nekih bakterija pomoću odgovarajućih bakteriocina. bacteriophag, bakteriofag, virus koji inficira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK-fag. bacterium, bakterije koje čine grupu Schizomyceta. Razmnožavaju se neposrednom, prostom deobom, bez mitoze. bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakterija u mokraći, katkad i bez znakova zapaljenja mokraćnih puteva; može se naći, npr., kao posledica preležanog zapaljenja bubrežne karlice. Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-

bačvasti toraks nih bakterija, koje sačinjavaju deo mikroskopske flore normalnog ljudskog tela. One se nalaze redovno u gornjim delovima respiratornog i urogenitalnog trakta, kao i u debelom crevu. Najčešće vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragiHs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj poslednji patogen je za čoveka samo u simbiozi sa spirohetama (Borrelia vincenti). bačvasti toraks, v. thorax. bademova kiselina, v. Acidum mandelicum. Baelzeva bolest, v. cheilitis. Baileyova operacije, v. operacija. Bainbrigeov refleks, v. refleks. bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli. bakarna groznica, groznica izazvana udisanjem fine prašine i pare bakra. Javljaju se i metalni ukus u ustima, teškoće pri disanju, muka i nadražaj na povraćanje. baktericiñan, hemijske supstancije koje izazivaju destrukciju i smrt bakterijske ćelije. bakteriofag, virus koji može da se razvije jedino u živoj bakterijskoj ćeliji, pri čemu nastaje liza osetljivih vrsta bakterija. Njihova veličina iznosi 10 do 80 milimikrona. Oni se mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. Grañeni su najvećim delom od dezoksiribonukleinske kiseline, oko koje se nalazi proteinska ovojnica. bakterioliza, rastapanje tela bakterija pod uticajem kuvanja, smrzavanja i topljenja, kao i pod uticajem kiselina, žučnih soli, raznih enzima, bakteriofaga, bakteriolizina (Pfeifferov fenomen). bakteriolizini, lizini koji liziraju bakterije. Oni izazivaju ližu odgovarajućih bakterija samo uz prisustvo komplementa. Prema specifičnoj lizi osetljive su samo neke bakterije: Vibrio cholerae, spirohete i neki gram-negativni bacili. bakteriologija, deo mikrobiologije koji izučava bakterije ili Schizomycetes. bakteriostatski, što sprečava množenje bakterija, pri čemu bakterije ostaju žive ali se obustavlja njihova metabolička

bâlizam funkcija. Antiseptička sredstva imaju bakteriostatičko delovanje. bakteriotropini, antitela koja senzibilišu bakterije za fagocitozu, supstancije s dejstvom opsonina u krvi imunizovanih ljudi i životinja. Oni su, za razliku od normalnih opsonina, termostabilni, specifični i nazivaju se imunski opsonini ili bakteriotropini. balanitis, zapaljenje glavića muškog poInog organa; b. candidamycetica, beličaste naslage na eritematoznoj osnovi, najčešće u dijabetičara; b. chronica circumscripta benigna plasmocellularis (Zoon), nešto infiltrovana, tamnomrka pločica usled taloženja hemosiderina; b. erosiva circinata, kružne ili policiklične erozije uokvirene beličastim obodom, prouzrokovane fuzospirilarnom simbiozom; b. medicamentosa (erythema fixum bullosum), b. posle uzimanja barbiturata, antipirina, sulfanilamida; b. simplex, obično zapaljenje izazvano smegmom, dezinfekcionim sredstvima, mehanički; b, xerotica obliterans, krauroza penisa posle operacije fimoze. balanocele, balanokela, isturenost glavića penisa kroz rupturu njegove navlake. balanoplastica, balanoplastika, plastička operacija na penisu. balanoposthitis, zapaljenje glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma. balansna strana (stom.), strana suprotna radnoj strani zubnih nizova ili zubnih proteza. Strana prema kojoj se kreće donja vilica u toku žvakanja. Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u neposrednoj blizini jedra jajne ćelije, kao prethodnica stvaranja hranljivog vitelusa. Balfourov germinativni epitel, mezenhim pod površnim epitelom mlade muške gonade. Stvara zbijeni sloj albugineJe. balistokarñiografija, v. ballistocardiographia. balizam, prekomerni i nenormalni pokreti zamahivanja pri oštećenjima suptalamusnih jedara. Iznenadna pojava ovih pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,* zam) javlja se kao jedan od najdramaf^* 77

ballistocarñiographia nijih sindroma pri krvarenjima u suptalamusnom jedru suprotne strane. baffistocarñiographia, balistokardiogratija, metoda kojom se srčane vibracije i kretanje krvi grafički registruju s površine tela, te se na taj način ocenjuje kontraktilnost srčanog mišića. balneographia balneografija, deo nauke o banjama koji se bavi opisivanjem banja, kupališta. balneologija, nauka koja se bavi proučavanjem dejstva i primene kupanja u termomineralnim ili u običnim vodama. V. medicinska hidrologija. balneotherapia, v. therapia. balneum, kupanje. baliotement, (fr.) odskakanje nekog čvrstog tela, kao postupak pri palpaciji u cilju ocenjivanja osobina slobodno pokretnog organa; b. bubrega, palpacija bubrega šakom, posle njegovog potiskivanja, drugom rukom; b. čašice, osećaj udara kolenske čašice u prste šake posle potiskivanja slobodne tečnostu u kolenskom zglobu (hidrartroza); b. glave ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpacija jetre u slobodnoj tečnosti (ascitesu): posle potiskivanja slobodne tečnosti u predelu jetre oseti se u jednom trenutku udar površine jetre u prste šake štavljenje na prednji trbušni zid. balsami, guste mirisave smeše smole i etarskih ulja dobivene iz raznog drveća. Neki od njih služe za lečenje. V. balsamica, Balsamum peruvianum. Balsamum canadense, kanadski balsam, smolasti sok od Abies balsamea, upotrebljava se pri mikroskopiranju; B. peruvianum, peruanski balsam, »peru-balsam«, upotrebljava se za lečenje šuge; primenjuje se i kao blago nadražaj ^o i antiseptičko sredstvo pri torpidnim granulacijama (v. Mikuliczeva mast), i u drugim kožnim oboljenjima praćenim svrabom. bandaža, (1) zavoj, utega kojom se sprečava ispadanje trbušnih organa u kili; (2) zaštitni zavoj za izvesne delove tela (u boksu, mačevanju, nogometu itd.). bandažist, zanatlija koji izrañuje bandaže, utege, veštačke udove. V. bandaža. Bangova bolest, v. bolest.

banja banka, naziv za ostavu, slagalište organa i tkiva u cilju njihove primene na bolesniku koji imaju potrebu za njima; »b. kosti«, b. u kojoj se čuvaju kosti uzete uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili se drže na veoma niskoj temperaturi i služe za njihovu transplantaciju; »b. krvi«, u nedostatku dobrovoljnih davalaca krvi za transfuziju u zapadnim zemljama je uvedena b. k. Od rodbine bolesnika se uzima krv, bez obzira da Ii je potrebna ili ne tom bolesniku. Na taj način bolničke ustanove stvaraju rezerve konzervisane krvi; »b. organa«, čuvanje organa, pod odreñenim složenim uslovima, u specijalnim komorama u cilju njihovog presañivanja (transplantacije) na bolesnika npr. (bubreg); »b. sperme«, ostava semene tečnosti (odn. semeglavaca) za veštačko osemenjavanje. Bantijev sindrom, v. splenomegalia. Bantijeva bolest, v. bolest banja, mesto na čijoj se teritoriji nalaze prirodni izvori termo-mineralnih voda, izgrañeno i opremljeno za lečenje odreñenih bolesnika. Prema načelima medicinske hidrologije, u b. treba da bude ostvarena administrativna, komunalno-urbanistička, higijenska, zdravstvena i socijalana organizacija. Naše b. u Srbiji: Vrnjačka, Niska, Koviljača, Sokobanja, Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slankamen, Brestovačka, Kuršumlijska, Mladenovačka, Sijerinska, Obrenovačka, Pribojska, Ilidža kod Peći, Gamzigradska, Novopazarska, Rajčinovići, Donja Badanj a, Ovčarska, Zvonačka, Bogutovačka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaška Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobrna, Dolenjske i Čateške Toplice; Laško, Šmarjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varaždinske Toplice, Lipik, Topusko, Daruvar, Krapinske Toplice, Stubičke i Sutinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u Bosni i Hercegovini: Ilidža i Kiseljak kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrnice, Slana Banja u Tuzli, Vrućica kod Teslica, Laktaši, Slatina, Fojnica, Gornji Šeher, Kulaši, Gradačac, Višegradska; u Makedoniji: Debarska, Katlanovska, Kosovratska, Kočanska, Negorička (kod Kumanova).

banjska kura banjska kura, banjsko lečenje, v. crenotherapia. banjska reakcija, v. reakcija. banjska terapija, v. therapia. bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak. l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa. l mbar= 100 Pa. l  = 0,1 Pa. Bârânyjev znak, v. znak. barba, dlake na bradi. Barbitonum, hipnotičko sredstvo koje se upotrebljava protiv staračke nesanice, sin. Acidum diaethylbarbituricum. barbiturati, derivati barbiturne kiseline, nastale iz ureje i malonske kiseline. Zato se naziva i malonil-ureja. Važni derivati barbiturne kiseline su dietil-barbiturna kiselina (barbiton), fenil-etilbarbiturna kiselina (fenobarbiton) i mnogi drugi. V. barbitonum. »barbotage«, (fr.) barbotaža, mućkanje, ponavljano ubrizgavanje i izvlačenje tečnosti, kao što je to pri ispiranju želuca, ili ubrizgavanje anestetskog sredstva u malim količinama u subarahnoidni prostor smenjivanjem uvlačenja i izvlačenja male količine cerebrospinalne tečnosti u brizgalicu, sve dok ne bude ubrizgana ćela količina anestetskog sredstva. Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio. Baru sulfas, barijum-sulfat, beo prašak, nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u vidu kaše razmućen s vodom za rendgenski pregled pribora za varenje, u koji se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno kontrastno sredstvo. Baru sulfidum, barijum-sulfid, žućkasto zelen prašak. Lokalno primenjen na koži prouzrokuje ispadanje dlaka (depilaciju), jer rastvara stablo dlake. barijera, anatomska ili fiziološka prepreka koja sprečava prolaz mikroorganizama, krvnih ćelija ili hemijskih sastojaka iz jednog sistema ili dela organizma u drugi (npr., encefalohematička b. izmeñu krvi i moždano-kičmenog likvora). barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza, koja se rastvara prilično teško u vodi. barijumska pasta, mešavina iste količine barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se za rendgenološki pregled jednjaka.

barometarski pritisak barijumsko mleko, mešavina jednog dela barijum-sulfata i tri dela vode (ili fiziološkog rastvora); upotrebljava se za rendgenski pregled pribora za varenje. barium, Ba, barijum, hemijski element, zemnoalkalni metal. Barijumove soli rastvorljive u vodi otrovne su, jer su joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v. Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii šuljaš. barograf, aparat konstruisan na bazi aneroidnog barometra. Služi za konstantno registrovanje toka kretanja atmosferskog pritiska. Promene pritiska ucrtavaju se na milimetarskoj hartiji (barogram). barogram, v. barograf. barokomora, ureñaj metalne konstrukcije u obliku valjka ili paralelopipeda, koji služi za stvaranje veštačke visine pomoću vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj je moguće ostvariti ne samo fiktivnu visinu već i različite temperaturne uslove naziva se klima-barokomora. Barokomora se koristi u vazduhoplovnoj i kosmičkoj medicini za. izučavanje uticaja hipoksije, eksplozivne dekompresije, fizičkog delovanja sniženog barometarskog pritiska na organizam čoveka i životinja. U njima se ispituje osetljivost kandidata za kosmonaute prema hipoksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako ñe se sprovodi treniranje kosmonauta u cilju podizanja njihove otpornosti prema sniženom barometarskom pritisku. barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska; aneroidni b., metalna sprava u kojoj se atmosferski pritisak preko elastične membrane i opruge prenosi na kazaljku; b. sa živom sastoji se od staklene cevi u kojoj se nalazi živa. barometarski pritisak, pritisak koji vrši vazduh svojom težinom na sve predmete, pa i na naše telo. Označuje se visinom stuba žive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj površini pritisak iznosi 760 mm živinog stuba, ili 1.000 milibara. S povećanjem visine pritisak opada, tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716 mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000 m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na 4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm 79

baroreceptori

Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pritiska, veća od 10 do 30 mm Hg mogu nepovoljno uticati na osobe s oboljenjima kardiovaskularnog i disajnog sistema, psihički labilne osobe i reumatičare. baroreceptori, paukoliki nervni završeci; nalaze se u zidovima većine velikih arterija; kada se poveća krvni pritisak, nadražuju se i pri rastezanju arterija. Značajni su u refleksnoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska. barotrauma, ozleda u uhu izazvana promenom pritiska pri naglom dizanju (avionom) u visoke slojeve atmosfere, a još i više pri naglom spuštanju iz visine u niže slojeve vazduha. Ozleda nastaje usled nemogućnosti da se pritisak vazduha u srednjem uhu izjednači sa spoljnim pritiskom kroz Eustahijevu tubu, ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg uha nisu dobri (adenoidne vegetacije, devijacija nosnog septuma, katar tube). Postoje osećaj zapušenosti u uhu, bol, šum i oslabljeni sluh. B. može da se javi i u nosnim sinusima ako se zapuši njihovo usce (nosni polipi). barr-negativan, v. Barrovo telašce. barr-pozitivan, v. Barrovo telašce. Barraquer-Simonsov sindrom, v. sindrom. Barrettov ulkus, v. ulcus.

Barrovo telašce, tvorevina koja se nalazi uz opnu jedra somatskih ćelija žene, a predstavlja kondenzovani i funkciono inaktivisani X-hromosom. Normalna žena je hromatin-pozitivna, a normalan muškarac hromatin-negativan. Ukoliko u ćelijama postoji više od dv?t X-hromosoma, svi sem jednog biće inaktivisani i zastupljeni odgovarajućim brojem Barrovih (hromatinskih) telašaca: ukupan broj X"hromosoma minus jedan. Sin. hromatin pola. barski gas, v. metan.

bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje Bartholinovih žlezda, najčešće izazvano gonokoknom, streptokoknom i stafilokoknoin infekcijom. Zapaljenjski procesi dovode do začepljenja izvodnog kanala, što dovodi do stvaranja zagnoja (apscesa). Pojava apscesa praćena je oto80

Bassen-Kornzweigov sindrom

kom i crvenilom, kojim su zahvaćene velike i male polne usne. Žlezda i njena okolina su pri zapaljenju veoma bolne, naročito pri hodu, i osetljive na dodir. B. obično zahvata samo jednu žlezdu, ali može da se javi i na obe strane, odnosno da zahvati obe Bartholinove žlezde. Javlja se u svakom životnom dobu. Tok je akutan i završava se ili spontanim provaljivanjem (najčešće u predelu malih polnih usana) ili hirurškom incizijom. Bartholinova žlezda, glandula vestibularis major, parna žlezda ženskog polnog aparata, koja stvara sluzav sekret. Veličine je graška, smeštena bočno od ulaza u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara u tremu usmine. basalioma, bazaliom, karcinom koji nastaje od matičnog ćelijskog sloja (bazalnog sloja) pokožice (sin. bazalnoćelijski karcionom, Krompecherov karcinom). Izrastaj se pojavljuje većinom u starih osoba, ili u vidu malog čvrstog čvora koji polako raste, a docnije stvara na površini kože grizlicu (ulcuß rodens). basalis, bazalni, osnovni, ono što se nalazi u osnovi. basen, veštački omeñen prostor za kupanje, plivanje i plivačka takmičenja, dugačak 25-50 m, a širok 20 m. Zimski baseni su prekriveni, a letnji otvoreni. Dubina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a temperatura vode 20-220C. Voda u basenima treba da se stalno prečišćava i dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se prečišćava filtracijom kroz brze peščane filtre s naknadnom hlorizacijom. Količina rezidualnog hlora u vodi basena može da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5 mg Cb na litar vode. basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi. basilica, vena basilica, bazilična vena, medijalna površinska vena gornjeg uda. basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica, donja strana velikog mozga; b. cranii, osnovica, pod lubanje; (farm.) v. remedium cardinale. basophilia, bazofilija, povećan broj bazofilnih granulocita u krvi. Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abetalipoproteinaemia.

Bassinijeva operacija Bassinijeva operacija, v. hernia. bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili dezartikulisanog uda ili organa. Ponekad je b. bolan usled stvaranja neuroma na kraju presečenog nerva (amputacioni neurom). V. amputatio. bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon. bataljonska sanitetska stanica (ranije bataljonsko previjalište), sanitetska etapa sanitetske službe bataljona na 0,5-1 km od borbene linije radi pružanja neophodne opšte medicinske pomoći i primarne dekontaminacije povreñenih i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u nekom objektu, pod strejom itd. V. bataIjonski sanitet. bataljonski sanitet, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske (predlekarske) pomoći i evakuaciju povreñenih i obolelih iz četa, kao l za sprovoñenje osnovnih higijensko-profilaktičkih mera i primarne dekontaminacije u bataljonu. Sanitetskom službom bataljona rukovodi medicinski tehničar. Sin. sanitetska služba bataljona. bataljonsko previjalište, v. bataljonska sanitetska stanica. batist (Billrothov), nepromočivo platno koje se upotrebljava u hirurgiji. batmotropno, što je u vezi s nadražljivošću srčanog mišića; supstancije koje povećavaju nadražljivost deluju batmotropno pozitivno, a one koje je smanjuju negativno. Bayleova bolest, v. paralysis progressiva. bazalne ganglije, tri velike mase jedara koje leže ispod moždane kore (nucleus caudatus, putamen i globus palidus) i funkciono srodne strukture u meñumozgu i srednjem mozgu (nucleus subthalamicus, supstancia nigra i nucleus ruber). Značajne su u održavanju pogodnog tonusa skeletnih mišića i u kontroli pokreta. Poremećaji motorike u ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti postojanjem prekomernih nenormalnih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili njihovom oskudnošću; teškoćama u započinjanju voljnih pokreta, smanjenju pridruženih pokreta uz ukočenost i tremor u miru (Parkinsonova bolest). bazalni, v. basalis £,, Us, 6 Medicinski leksikon

Beñsonia-organizmi bazalni metabolizam, v. metabolizam. bazalni torakalni prečnik (Th), širina grudnog koša u visini desnog kardiodijafragmatskog ugla, merena izmeñu unutrašnjih rubova rebara. V. torakokardijalni indeks. bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona. Bazedovljeva bolest, v. bolest. Bazelska nomenklatura, v. BNA. bazilarna impresija, utiskivanje okcipitalnih gležnjeva u zadnju lubanjsku jamu i gornjeg dela vratnog dela kičme u veliko potiljačno okno (foramen occipitale magnum). Zbog toga u njemu strci zub obrtača glave. Promena govori da baza lubanje nije bila u stanju da iz*drži teret glave. Bazinova bolest, v. erythema induratum. bazni, (1) rastvor koji ima veću koncentra''ciju hidrqnijumovih odnosno vodonikovih jona (H) od koncentracije hidroksilnih jona (OH) ili rastvor koji ima pH veći od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama mogu neutralisati ili koordinativno vezati vodonikove jone. bazni rubin, v. fuchsin. bazocelularni karcinom, v. basalioma. bazo f Ilija, v. basophilia. bazofilna leukemija,, v. leucaemia. Beardova bolest, v. neurasthenia. Bechterewljeva bolest, sin. spondylarthritis ankylopoetica. V. arthritis. Beckove operacije, v. operacije. Beclardov trougao, polje koje je pozadi ograničeno ivicom jezičnog mišića, spreda zadnjom tetivom dvotrbog mišića i ozdo velikim rogom jezične kosti. Služi kao mesto otkrivanja jezične arterije radi njenog povezivanja. Béclardova hernija, v. hernija. bedem, v. claustrum. bedrena kost, bedrenjača, v. ilia (os ilium). Beñsonia-organizmi (Chlamydia, TRICagensi) koji su na prelazu izmeñu rikecija i virusa, imaju ćelijski zid koji je sličan gram-pozitivnim bakterijama. Po svojim morfološkim, hemijskim i biološkim osobinama znatno se razlikuju od pravih virusa. Srodniji su rikecijama i malim bakterijama, sličnog su oblika ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).

81

befen jum-hidroksinaftoat U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psitakozu, limfogranuloma venereum i trahom, po kojima su i dobili naziv agensi PLT-grupe. befenijum-hidroksinaftoat, anthelmintičko sredstvo protiv Necator americanus, Ankylostomaduodenale, Ascaris lumbricoides i Trichostrongylus orientalis. behavioral psychotherapy, biheviorel p., vrsta p. usmerena na ponašanje, a ne na misli i osećanja. B. p. pokušava da otkloni simptome raznim uslovljavajućim tehnikama i postupcima koji otklanjaju strah, oslanjajući se na teoriju učenja. behaviorisme, biheviorizam, psihološka doktrina koja posmatranje ponašanja smatra središnim u tumačenju delovanja psihe. Behçetova bolest, v. bolest. BEI131 (eng. butanol extractable iodine131), jedinjenja joda koja se mogu ekstrahovati pomoću butanola. Posle davanja dijagnostičke doze radioaktivnog joda odreñuje se količina BEI131 u serumu. Ovaj metod primenjuje se za dijagnöstikovanje poremećaja u biosintezi tireoidnih hormona. bel, jedinica za merenje intenziteta buke. Jedva čujni šum označava se sa O, a sa 13 zvučni nadražaj prelazi u bol. Svaki bel podeljen je u 13 decibela. Logaritamska skala koja izražava odnos merne količine i uticaja na sluh.Osnovni pritisak 0,0002 dina ha cm 2. Udvostručenje pritiska povlači porast od 6 decibela. bela buñ, Fusarium nivale, napada uglavnom raž. Zrno raži prekriva se narandžastim pigmentom. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, omamljenost i mišićnu slabost. belance, v. albumin. belančevine, v. proteini, protidi, albumin. B-limfočiti, limfociti poreklom iz Fabricijusove burze (kese) u ptica i verovatno iz kostne srži u sisara. Odgovorni su za humoralnu imunost (v. humoralna imunost). Imaju na membrani receptore za Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i komplement (C3). Od B-limfocita nastaju ćelije koje sintetišu antitela (imunoglobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,

82

Bence-Jonesov test limfnim čvorićima i drugde u tzv. timus-nezavisnim zonama koje su odvojene od onih u kojima se uglavnom nalaze T-limfociti. Imaju specifične antigene na površini membrane. U čoveka B-limfociti imaju na membrani nespecifične receptore za eritrocite raznih životinjskih vrsta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u manjem broju u poreñenju sa T-limfocitima. Osetljiviji su prema imunosupresivnim lekovima i zračenju nego T-limfociti. Manje su osetljivi na fitohemaglutinin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti sarañuju na razne načine sa T-limfocitima u imunim procesima. Nosioci su imunološkog pamćenja, ali u saradnji sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plazmocite. Poremećaj u ovom diferentovanju u ljudi praćen je agamaglobulinemijom. Hronična limfocitna leukemija u ljudi posledica je proliferacije B-limfcP čita. B-limfociti su heterogena populacija i postoje podvrste (subpopulacije). beli luk. v. Allium sativum beli slez, v. Althaea officinalis. beli vazelin, v. Vaselinum. beličast, v. albicans, albugineus. Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome sva ushodna vlakna ulaze u kičmenu moždinu kroz zadnje korenove, a sva nishodna izlaze iz nje kroz prednje korenove. Belladonna, v. Atropa Belladonna. Bellov fenomen, pomeranje očne jabučice nagore i u polje prilikom zatvaranja kapaka, zahvaljujući vezi u području jezgra facijalnog živca i očnih mišića. Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis. be ljenje zuba, metoda za beljenje depulpisanih zuba promenjene boje upotrebom oksidacionih sredstava (25-30%-ni vodonik-peroksid), redukcionih sredstava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosulfat) i jedinjenja hlora (hlorni kreč s dodatkom jedne kapi 50%-ne sirćetne kiseline ili natrijum-perborat). bemegrid, sredstvo koje deluje stimulantno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se kao antidot u akutnom trovanju barbituratima. Bence-Jonesov test, v. test.

Bencë-Jonesova belančevina Bence-Jonesova belančevina/ posebna vrsta globulina sastavljena od lakih lanaca imunoglobulina; lako prolazi kroz bubrežni filtar. Nalazi se u mokraći u izvesnim oboljenjima kostne srži, npr. u mijelomu. Dokazuje se taloženjem globulina na 5O0C i njegovim ponovnim rastvaranjem prilikom ključanja, a potvrñuje se elektroforetski i imunoelektroforetski. V. reakcija.

Benedictov rastvor, v. rastvor. benigna nefroskleroza, v. nephrosclerosis. benigni sarkoid, v. sarcoidosis. Beniquéova sonda, »hladna sonda« koja se uvlači pod anestezijom u uretru radi lečenja zapaljenjskih procesa u njoj.

Bennetov prelom, v. fractura. Bennettov ugao (stom.), ugao koji se grak fički registruje pri lateralnim kretnjama donje vilice. Teme ugla označava najdistalniji položaj donje vilice iz koga se izvode lateralne kretnje. Koristi se za odreñivanje meñuviličnih odnosa.

Bennetova operacija, v. operacija. benzaldehidska reakcija, v. reakcija. benzalkonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzatin-benzil-penicilin, preparat penicilina koji predstavlja kombinaciju jednog molekula N, N'-dibenzil-etilen-diamina s dva molekula benzil-penicilina; služi za depo-injekcije i za oralno davanje. Ima vrlo produženo dejstvo. benzedrin, amfetamin, fenil-izopropilamin. Simpatikomimetički amin koji je umnogom sličan efedrinu, ali jače podstiče više centre, naročito koru velikog mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog svojih centralnih dejstava (narkolepsija, postencefalitisni parkinsonizam, neki psihički poremećaji, trovanja nekim lekovima koji deluju depresivno na centralni nervni sistem itd.). benzen, benzol, CeHe, aromatični ugljovodonik, bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Benzen i njegovi homolozi toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju se kao rastvarači za gumu, masti, masne boje, lakove, smole, u inustriji kaučuka a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mnoge alkaloide. U organizam ulazi inhala-

Benzoi cijom pare, a verovatno i rasorpcijom kroz kožu. Benzen je otrov za nerve, leukocite i eritropoezno tkivo, izaziva aplastičku anemiji i panmijeloftizu, a pri udisanju većih količina i smrt, benzenska jezgra, benzenski prsten, strukturna jedinica koja postoji u molekulima aromatičnih organskih jedinjenja, a sastoji se od šest ugljenikovih atoma povezanih u obliku prstena. U molekulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov atom vezan je jedan atom vodonika, dok su u derivatima benzena jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima drugih elemenata ili grupama atoma. benzetonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v. reakcija.

benzidinska reakcija ili proba, v. reakcija. Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja pri destilaciji nafte prolazi izmeñu 40° i 15O0C. Sastoji se od tečnih ugljovodonika koji u molekulu sadrže 5-8 ugljenikovih atoma. Daljom frakcionom destilacijom iz sirovog benzina dobivaju se petroletar ili gazolin (frakcija koja de stihije izmeñu 40° i 70° C), laki benzin (izmeñu 60° i 110° C) i teški benzin .(izmeñu 110° i 150° C). Benzin služi za motore s unutrašnjim sagorevanjem i kao rastvarač za masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin, upotrebljava se u industriji kao sredstvo za rastvaranje pri politiranju u fabrikaciji boja i sapuna, u industriji gume. Do profesionalnog trovanja dolazi udisanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz kožu. U organizam ulazi kao para kroz disajne organe, a ponekad i resorpcijom kroz kožu. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, dremljivost, muku, povraćanje, kašalj, slabost srca i mišićne trzaje. benzodiazepini, sredstva za umirenje (trankilansi, ataraksična sredstva). Prema našoj farmakopeji, oficinalni su Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid) i Diazepamum (diazepam). Benzoë, smola iz raznih vrsta drveća Styrax, koja služi kao sredstvo za konzervisanje svinjske masti (Adeps benzoatus). 83

benzojeva kiselina benzojeva kiselina, Acidum benzoicum, aromatska monokarbonska kiselina  dobija se iz toluola. Upotrebljava se za konzervisanje hrane, naročito voća i povrća u srazmeri 1:1000. benzotiazidi, derivati benzotiadiazina, veća grupa diuretičkih sredstava; prema našoj farmakopeji oficinalan je Hydrochlorothiazidum. Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar benzojeve kiseline i benzilalkohola. Jedan od sastojaka peruanskog babama. Služi za lečenje šuge. beona, v. macula corneae. beonjača, v. sclera. Bergerova operacija, sin. meñulopatično-grudna amputacija. V. amputatio i operacija. ðergerove ćelije, v. ćelije. Bergmannova incizija, v. incisio. Bergmannova operacija, v. operacija. Bergonié-Tribondeauov zakon, zakon prema kome rendgenski zraci deluju na živu ćeliju utoliko razornije (1) ukoliko je reproduktivnost ćelije veća, (2) što je proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko je morfologija i funkcija ćelije manje ispoljena. beriberi, oboljenje prouzrokovano delimičnim ili potpunim nedostatkom vitamina Bi (tiamina) u organizmu. Ispoljava se polineuritisom, srčanom insuficijencijom i edemima. Berkefeldov filtar, v. filtri Berlinovo zamućenje, v. commotio retinae. berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocijanid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rastvoru kalijum-ferocijanida doda rastvor neke feri-soli. Berloqueov dermatitis, v. dermatitis. Bernard-Soulierov sindrom, v. thrombocytoasthenia. berylliosis, berilioza, trovanje berilijumom. Dc trovanja dolazi kao posledica udisanja para soli berilijuma ili prašine fino suspendovane u vazduhu, ili se supstancija slučajno unosi u kožu ili u potkožno tkivo pri radu ili ubodu. Često se upotrebljava u industriji i tehnici, a kada se u količini od 2 do 3% doda bakru, niklu ili aluminijumu, znatno poja84

»besmislena« mutacija čava njihovu tvrdoću. Stoga se. i naziva «čudesnim metalom». Udisanje para iz. aziva kratkotrajno oboljenje slično metalnoj groznici ili dolazi do toksičke pneumonije. Berilioza se obično ne razvija nekoliko godina posle toksičke pneumonijei u plućima, rede u limfnim žlezdama, u jetri i supkutanom tkivu. Na drugim mestima razvijaju se granulomi, a na koži dermatitis i egzem. beryllium, berilijum, Be, hem. element, metal. bes, oblik ponašanja u životinja pri nadraživanju moždanih centara za kaznu, a naročito perifornikalnih jedara hipotalamusa. Odlike su mu: životinja zauzima odbrambeni stav, ispruži kandže, digne rep, sikće, pljuje, reži, nakostreši dlaku, otvori oči i raširi ženice i na najmanji izazov napada. Nadraživanje centara za nagradu (septum, ventromedijalna jedra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, poslušnost i krotkost. Pretpostavlja se da u hipotalamusu i limbusnom sistemu (v. limbusni sistem) postoje dva usko povezana mehanizma, od kojih jedan nadražuje mirnoću, a drugi bes. Emociono stanje verovatno zavisi od dovodnih impulsa koji podešavaju njihovu ravnotežu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na beznačajne podražaje, sreću se u bolesnika s ozledama mozga. Obostranim ozledama amigdaloidnih jedara postizano je u agresivnih mentalno obolelih ljudi da postanu mirni. besanica, insomnia. Povremena b. ne mora značiti nikakav ozbiljan poremećaj; inicijalna b., najčešća forma »nervozne« b.; intermitentna b., b. u osoba srednjih i starijih godina s lošom cirkulacijom, artritisima; terminalna b., b. u blagim depresijama, moždanoj arteriosklerozi ili usled teškog premaranja preko dana s ranim uspavljivanjem uveče; totalna b., obično je znak teškog oboljenja, najčešće psihoze. »besmislena« mutacija (eng. nonsense mutation), m. koja menja kodon neke aminokiseline u kodon koji ne odgovara nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni kodon; ovi kodoni vrše funkciju signala

Besnier-Boeck-Schaumannova bolest za zaustavljanje sinteze polipeptidnog

lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v. pityriasis rubra pilaris. besnilo, v. Iyssa. bestežinsko stanje, stanje u kome telo prividno gubi težinu, ali zadržava masu. Težina tela ušlo vijena je Zemljinom težom. Kada je sila gravitacije ravna nuli, tada nema intefreakcije izmeñu tela i oslonca, a to se dogaña kada se izjednače centripetalne i centrifugalne sile koje deluju na neko telo. Do ovakve pojave dolazi u toku svakog kosmičkog leta i zato je i odlika svakog vasionskog leta pojava bestežinskog stanja. Kosmonaut i predmeti oko njega su bez težine i lebde u prostoru. Ovo nefiziološke stanje dovodi do niza promena u organizmu: dekondiciranja kardiovaskularnog sistema, atrofije mišića, gubitka kalcijuma, smanjenja telesne tcžine, kosmičke bolesti, promena u cirkardijalnom ritmu itd. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su ove promene reverzibilne. bešika, v. vesica. ß-cestica, slobodan elektron. Ima negativan električni naboj od l elementarnog kvanta elektriciteta. ß-celije pankreasa, jedna od tri vrste ćelija koje čine Langerhansova ostrvca pankreasa. Čine 75% ukupnog broja ćelija i proizvode hormon insulin; v. pankreas. ß-glicerol-fosforna kiselina, ß-glicerinfosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se sekundarna alkoholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz ß-glicerol-fosforne kiseline izvode se ß-lecitin i ß-kefalin. ß-karotin, karotenoid provitamin A. Ima oblik simetričnog ugljovodonika s dva jonska prstena, meñusobno vezana preko acikličnog ugljovodonika sa 18 C-atoma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza. Raspadanjem ß-karotina na centralnoj, dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji redukcijom »bežanje podlaktice« prelazi u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum. ß-oksidacija, način razgradnje masnih ki-

»bežanje podlaktice« selina koji se sastoji od oksidacije na beta-C-atomu (drugom od karboksilne grupe), pri čemu se progresivno odvajaju segmenti od dva ugljenikova atoma u obliku acetil-koenzima A. ß-receptori, v. adrenergički receptorl ß-struktura, sekundarna struktura proteina koja nastaje uspostavljanjem meñulančanih vodoničnih veza izmeñu karbonilnih i iminogrupa, ostataka aminokiselina polipeptidnih lanaca. ß-talasi, niskovoltažni talasi učestalosti od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju se na parijetalnim i frontalnim područjima glave; dele se u beta I i beta II talase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, iščezavaju pri aktivaciji pažnje i zamenjuju se asinhronim talasima niske voltaže. Beta II talasi javljaju se pri snažnoj aktivnosti centralnog nervnog sistema i pri emocionoj nepetosti. ß-thalassaemia, v. thalassaemia. ß-zraci, v. zraci. betatron, prstenasti ubrzač ß-cestica (elektrona) koji radi na osnovu magnetoindukcije, slično kao u električnim transformatorima*. U prstenastoj staklenoj vakuum-cevi usijano vlakno emituje elektrone koji se ubzavaju po kružnoj putanji s nepromenljivim poluprečnikom. Elektrone ubrzava . izvanredno brzo promenljivo magnetno polje. Konstrukcija aparata omogućava da elektroni velike energije budu izbačeni iz svoje stabilne putanje i da bombarduju metu za proizvoñenje rendgenskih zrako va (ili neku drugu metu). Tako betatron od 5 do 6 MeV proizvodi rengdenske zrake koji odgovaraju gama-zracima od 10 do 20 radijuma. bezoar, konkrement raznih svojstava, na koji se .ponekad nailazi u želucu ili u crevima čoveka i životinja; naziva se i »želudačni kamen«. V. phytobezoar i trychobezoar. Bezold-Jarischov refleks, v. refleks. bezuslovni refleks, v. refleks. »bežanje lakta«, v. cubitus valgus. »bežanje podlaktice«, seksualna odlika žene: podlaktica, opružena u supinaciji, s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15° do 30°, dok on u muškarca iznosi oko 85

biceps 10°. To se inače zove cubitus valgus, dok u muškarca postoji cubitus rectus. Ako muškarac i žena u stojećem stavu opruže podlaktice i stave ih u supinaciju ispred sebe, približujući njihove ivice, u muškarca podlaktica u tome položaju zaklapa slovo V, a u žene Y. biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr. musculus biceps brachii, dvoglavi mišić nadlaktice). Bichatovo jastuče, poluloptasto ispupčenje na sluznici obraza ispred mišića žvakača, nastalo od masnog tkiva U ovoj regiji. Najizraženije je u odojčadi. bicikl-ergometar, aparat na principu bicikla pomoću koga se, okrećući pedale a ostajući u mestu, može savladati odreñeno opterećenje. Ono se dozira otporom (mehaničke ili elektromagnetske prirode) koji treba savladati okretanjem pedala i tempom okretanja. Pogodan naročito zbog toga što se izvršeni rad može precizno izraziti u vatima ili kg/min. biciklistička grba, grba (kifoza) srednjeg dela leñne kičme, posledica pogrbljenog položaja u kome biciklisti ostaju po nekoliko časova. V. kifoza. biconcavus, bikonkavan, obostrano izduben (npr. sočivo). V. staklo. biconvexus, bikonveksan, obostrano ispupčen (npr. sočivo). V. staklo. bicornis, dvorog. bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji ima dva listića (npr. valva bicuspidalis, dvolisni zalistak). bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emajliranog lima ili porculana (obično s napravom za vertikalan ulaz vode) koja služi za ispiranje genitalnih organa žene.

Biermerova anemija, v. anemia. Biermerova bolest, perniciozna anemija. V. anaemia. ðifidobacterium, rod bakterija koji sadrži jednu vrstu patogenu (B. appendicitis) i pet nepatogenih vrsta; meñu ovim poslednjim B. bifidus je značajan u fiziologiji čoveka te zaslužuje da bude opisan. Anaeroban je i često se nalazi u izmetu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati do 99% fekal86

bilharziosis ne flore (bifidus-flora). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja potpomaže njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se za lečenje crevnih poremećaja u odojčadi. Sin. Lactobacillus bifidus. bifurcatio, bifurkacija, mesto račvanja u dve grane. bigeminia, bigeminija, poseban oblik pravilne ekstrasistolne aritmije, koji se ispoljava jednom ekstrasistolom posle jedne normalne sistole; najčešće se javlja u intoksikaciji digitalisom ili u teškom oštećenju srčanog mišića. bigeminija, v. bigeminia. bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pulsus bigeminus, udvojen puls. bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia) svojstvom, zbog čega se koriste kao antidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u upotrebi, uglavnom, samo butil-b. biilijačna linija, interspinalna linija, v. Iinea. bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline (npr. NaHCOa,  i dr.), značajne u održavanju acido-bazne ravnoteže u organizmu čoveka. Sin. hidrogenkarbona-ti. bikonkavno sočivo, v. sočivo. bikonveksno sočivo, v. sočivo. bilans azota, odnos izmeñu količine azota koji se unese u ogranizam i azota koji se putem mokraće izluči iz organizma za 24 časa. Pošto u odraslih zdravih ljudi bilans azota treba da je u ravnoteži, prema količini izlučenog azota mokraćom procenjujemo koliko je belančevina u organizmu razgrañeno, odnosno koliki je minimum belančevina potrebno uneti s hranom. Poznato je da se l g azota prosečno dobij a pri razgradnji 6,25 g belančevina. Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trematodes) koji se danas zove Schistosoma. bilharziosis, bilharzioza, parazitsko oboljenje koje se javlja poglavito u Africi (Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vreme opisani su slučajevi i u Evropi. Prouzrokovač je Bilharzia (Schistosomum). Danas je pronañeno više vrsta ovog pa-

bilicyanin razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim promenama u mokraćnoj bešici, u crevima ili u koži. bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili biliverdina azotnom kiselinom. bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis. bilijarni ileus, v. ileus. bilirubin, crvena žučna boja nastala od hema pri raspadanju eritrocita. U svom molekulu sadrži pirolske prstenove u otvorenom lancu. Oksidacijom se stvara biliverdin. bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo bilirubina u krvnoj plazmi u malim količinama. Ukupan bilirubin u serumu iznosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b. 0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b. 0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u plazmi izražen u SI-jedinicama iznosi 3,4-17,Iu mol/lit. biliverdin, prvi žučni pigment koji se stvara iz hemoglobina, a potom redukuje u bilirubin. Može postojati u krvi, a naročito u žuči u toku holangitisa, kada koliformne bakterije oksidišu bilirubin u biliverdin, koji daje žuči zelenkastu boju. Bfflrothov batist, v. batist. Billrothova bolest, (1) meningocoele spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iymphogranulomatosis. Billrothova mešavina, m. za inhalacionu narkozu: alkohol i etar po 30 delova, hloroform 100 delova. bilo, v. puisus. bimanualna palpacija, v. palpatio. bimanualna perkusija, v. percussio. bimaxillaris, bimaksilaran, što se nalazi u obema vilicama (gornjoj i donjoj). binarni skaleri, v. skalerl binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva oba oka. binokularna diplopija, v. diplopia. binokularno viñenje, v. visus. bioaeracija, biološka metoda prečišćavanja kanalskih i otpadnih voda. U ove zagañene vode utiskuje se komprimovani vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i procesa oksidacije. biocenoza, životna zajednica koju grade sva živa bića, biljna i životinjska, koja

biološka konkurencija naseljavaju jedan prostor (bara, jezero, njiva, pašnjak, potok, reka, šuma itd.). Čovek, kao živo biće, najmoćniji je činilac b., koju menja ili održava prema svojim potrebama i u koju je uveo kulturne biljke i domaće životinje. Sanitetske mere koje zavodi u svom staništu u stvari su njegova intervencija u b., čiji je član, pomoću kojih sprečava razmnožavanje izazivača raznih bolesti ljudi i stoke; njegove biocenotičke mere u poljoprivredi i šumarstvu imaju za cilj sprečavanje razmnožavanja štetočina u kulturama, naročito u monokulturama (zasadi, njive, rasadnici, veštačke šume s jednom vrstom biljaka), najpogodnijim sredinama za veliko razmnožavanje štetočina. bioelektrične struje, v. akcijski potencijal biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o hemijskim reakcijama u živim organizmima. biokatalizatori, organski katalizatori. Ranije su u bipkatalizatore ubrajani: enzimi, vitamini i hormoni. Enzimi su mnogi katalizatori u organizmima, vitamini ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni nemaju svojstvo katalizatora u pravom smislu reci. biologija, nauka o životu koja ispituje sve pojave u živim bićima, u odnosima izmeñu njih i pojave koje imaju veze sa živim bićima. Može se podeliti na tri velika dela (konstituante b.): sistematika, analitička b. i teorijska b. (sintetička b.). Analitička b. može se podeliti na osam disciplina: morfologija, metamorfologija, fiziologija, ekologija, biopsihologija, biosociologija, biogeografija (horplogija) i hronologija. Biologiju primenjuju medicina, veterina, poljoprivreda, psihologija, šumarstvo i sociologija. biološka borbena sredstva, v. biološko oružje. biološka doza, v. dosis. biološka jedinica, v. jedinica. biološka konkurencija, pojava da pojedini receptori u organizmu mogu da se vezuju ne samo sa specifičnom fiziološkom supstancijom za koju su odreñeni nego i za neke hemijski srodne supstancije (»analogne supstancije«). Ako su, is87

bioioška pumpa tovremeno, prisutne i specifična fiziološka supstancija i analogna supstancija (npr., neki lek), one konkurišu za isti receptor. biološka pumpa, prolazak lekpva kroz biološke opne aktivnim transportom, iz faze niže koncentracije u fazu više koncentracije, odnosno, ako su u pitanju joni, iz faze s nižim elektrohemijskim potencijalom u fazu s višim elektrohemijskim potencijalom. biološka terapija, v. therapia. biološke barijere, ćelijske opne kroz koje < prolaze lekovi (pasivnom difuzijom, olakšanom difuzijom, aktivnim transportom). biološki filtri, v. filtri biološki rat, vrsta rata u kojem se, pored ostalih sredstava, upotrebljavaju i biološka radi izazivanja oboljenja i smrti ljudi i životinja. V. biološka borbena sredstva. biološki ritam, periodičnost u nastajanju i prekidu, rastenju i slabljenju raznih procesa u organizmu. B. r., čije je trajanje u vezi sa geografskim ciklusom (sezonske promene, smena dana i noći) naziva se ekološki ritam. Zavisnost bioloških procesa od smene dana i noći naziva se fotoperioñizam. Ova smena dovela je do jednog unutrašnjeg ritma u živih bića («biološki ili metabolički časovnik»). Poznato je da 40 raznih funkcija u organizmu čoveka (puls, disanje, temperatura, krvni pritisak itd.) ima svoj dnevni ritam. Fiziološki ritam dana i noći nameće naizmenične faze aktivnosti i odmora, kretanja i spavanja. U osnovi ovog ritma nalaze se metaboličke promene. B. r. je važan faktor u procesu prilagoñavanja čoveka na spoljašnju okolinu. biološki sat, kompleksni mehanizmi koji, verovatno na osnovu dejstva faktora specifičnosti i antispecifičnosii, omogućuju ritmičko ispoljavanje funkcija gena. V. faktor specifičnosti, faktor antispecifičnosti. biološko oružje, biološka borbena sredstva, biološki agensi, tj. patogeni mikroorganizmi (bakterije, rikecije, virusi, 88

biopsia gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u ratu, izazivaju masovna oboljenja u ljudi i životinja i veliki broj smrtnih slučajeva; mogu se primeniti na razne načine i raznim sredstvima: iz aviona u obliku kapljica ili magle, zagañivanjem vode ili hrane itd. biomehanika, (stom.) deo mehanike koji proučava delovanje i uticaj zatisnih i drugih sila na zube i njihov potporni aparat, kao i mogućnost i metode za uspostavljanje zatisnog uravnoteženja. V. uravnoteženje, zatisno. biomikroskop, aparat za pregled spoljnih delova oka. Sastoji se od dela za posmatranje (binokularni mikroskop) i dela za osvetljavanje (procepna svetiljka). Omogućava posmatranje oka pod velikim uvećanjima, kao i stereoskopsko posmatranje (Spaltlampenmikroskop, slit lamp). Upotrebljava se u oftalmologiji i omogućava veoma preciznu dijagnostiku. biomorfoza, fiziološko slabljenje životnih funkcija. biopsia, biopsija (1) patološkohistološko ispitivanje delova tkiva i drugog materijala uzetog iz živog organizma u dijagnostičke svrhe. V. excisio; (2) osmatranje i raspoznavanje patoloških promena pri hirurškom otvaranju telesnih šupljina: aspiraciona b., biopsija pomoću koje se dobija delić tkiva prinienom aspiracije kroz iglu spojenom s brizgalicom; citološka b., postupak kojim se dobivaju ćelije za histološko ispitivanje raznim metodima, npr. ispiranjem šupljih organa; ekscizijska b., dobivanje tkiva incizijom; biopsija ćele Iezije uključujući i njene ivice pa i okolnog zdravog tkiva; eksplorativna b., promatranje praćeno b. radi odreñivanja vrste i proširenosti neoplazme po površini i po dubini; endoskopska b., dobivanje dela tkiva odgovarajućim instrumentima koji se uvlače kroz endoskop; foražna b., biosija pomoću koje se dobiva komad tkiva punkcijom tumora iglom i svrdlom u njoj, čijim se vrćenjem izvlači $kivo za ispitivanje; hirurška b., biopsija kojom se uklanja ceo tumor, postupit kojim se sprovode Ie-

bioregenerativni sistem čenje i dijagnostika; incizijska b., biopsija isecanjem odabranog dela lezije i, po mogućstvu, dela njene okoline; (seks.) b. semenika, postupak koji je neophodno primeniti čim 2-3 spermiograma pokažu oligo - ili azoospermiju. Ta je operacija postala danas rutinska, običan klinički postupak i ne predstavlja nikakvu opasnost. Zbog unutrašnjeg napona tkivo semenika odmah »iskoči« kroz učinjen zarez i od njega se uzme koliko zrno pirinča. Za dijagnozu i prognozu oboljenja semenika biopsija je ono stoje sternalna punkcija u hematologiji; sternalna b., biopsija kostne srži grudne kosti punkcijom ili trepanacijom. bioregenerativni sistem, proces putem koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik od metaboličkih otpadaka čoveka, a preko biljaka i životinja za potrebe posade vasionskih letelica pri dugotrajnim kosmičkim letovima. Ovaj proces zasniva se na zatvorenom sistemu kruženja materije. Srce ovog sistema je proces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sintezu, konsumpciju i regeneraciju otpadaka. Sistem mora imati izvor energije, jedinicu za fotosintezu, sistem za održavanje otpadaka, za preradu vode, za produkciju hrane i kontrolu kabinske atmosfere. Ovakav ekološki sistem je preduslov za meñuplanetarna putovanja i boravak na planetarna. Sistemi mogu biti zasnovani na zelenim algama, na hidrogenim bakterijama i na biljkama i životinjama višeg reda. biosateliti, vasionske letelice pomoću kojih se živi organizmi (bakterije, biljke, životinje, ćelije) izlažu dužem ili kraćem kosmičkom letu. Cilj ovih izlaganja je praćenje i proučavanje uticaja kosmičkih zračenja, bestežinskog stanja i mikroklime broda ha reakcije žive materije. Na bazi bioloških i fizioloških podataka utvrñeno je da je tolerancija živih organizama na razne faktore kosmičkog leta bila mnogo veća nego što se pretpostavljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kosmosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti su bili i biće i ubuduće dragoceni izvori

biotipska odstupanja mnogih podataka koji će služiti čoveku za njegov bezbedniji let u kosmička prostranstva. biosenzori, v. biotelemetriia. biosinteza, biosynthesis, sinteza hemijskih jedinjenja koju vrše živa bića. biotelernetrija, metoda koja omogućava da se putem radio-talasa prenose razni fiziološki podaci, kao EKG, učestalost disanja, visina telesne temperature i dr. To je osnovna metoda za ispitivanje i praćenje reakcija organizma čoveka i životinja u uslovima kosmičkog leta. Sistem se sastoji od izvora informacija, pojačivača, prenosnika, prijemnika i korisnika. Da bi se preneli fiziološki podaci, potrebni su kanali s transmiskmim kapacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u sekundi. Bioinformacije se dobivaju od biosenzora koji se direktno postavljaju na telo astronauta ili životinje. Ovi biosenzori moraju biti otporni prema vibracijama, buci i ubzanjima. U toku su otkrića senzora koji će biti usañeni u organizam (endoradiosenzori). biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido-2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kiselina), koenzim R. Biotin je ciklusna jednobazna kiselina koja sadrži dva kondenzovana heterociklusa, imidazol i tiofen. Biotin je prostetična grupa nekoliko enzima u ljudskom organizmu koji omogućavaju sjedinjavanje ugljen-dioksida s nekim organskim jedinjenjima: s pirogrožñanom kiselinom CO2 daje oksal-sirćetnu kiselinu, važan produkt u ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troši za stvaranje purina i masnih kiselina. Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi remetiti uspešnost metaboličkih procesa u organizumu. Nedostatak u ogledima na ljudima pokazao je nastajanje blagog dermatitisa (sitno perutanje kože), umora, sivkasto bleda koža i sluznica, atrofija jezičnih papila, simptoma želudačno-crevnog trakta, hiperesteziju i bolove u mišića. biotipska odstupanja, osobenost ovog odstupanja sastoji se u tome što su podjednako zahvaćeni svi delovi tela, i to

89

biotomia

Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, žut, njem viška ili manjka izopolnih odlika nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se insa supstitucijom osobina suprotnog terno protiv proliva, a spolja na ranama pola. Prvim mehanizmom dolazi se do 1 opekotinama; oficinalan je prema na stvaranja hiperandroidnih muškaraca i šoj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum hiperginoidnih žena, a drugim do stvabasicum, B. subgallicum. ranja ginoidriih muškaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo žena, tj. iznad i ispod «čistih» (euannerastvorljiv prašak. Upotrebljava se indroidnih muškaraca i euginoidnih terno u želudačnoj grizući i u prolivima. žena) polova. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. biotomia, biotomija, proučavanje grañe Sin. Bismutum nitricum basicum, B. subživotinjskog tela i biljaka disekcijom. V. nitricun. vivisekcija. Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsaliciBiotovo disanje, v. respiratio. lat, beo nerastvorljiv prašak. Ranije koBisacodylum, bisakodil, laksantno sredrišćen kao lek za lečenje sifilisa (intrastvo, oficinalno nrema našoj farmakomuskularno). Sin. Bismutum salicylicum peji. basicum, B. sub salicylicum. bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-tribñeni poremećaj sinteze albumina, u rom-fenilat, žut nerastvorljiv prašak, vidu prisustva dve frakcije albumina u oficinalan prema našoj farmakopeji. krvnoj plazmi. Upotrebljava se oralno protiv proliva, a biseksualnost muških gonada, izvestan spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum stepen b.m.g. postoji čak i u njihovoj potribromphenylicum. tpunoj ravnoteži: s prevagom muške bismutum, bizmut, hemijski element, crfaze nad ženskom. Pored gametogenog venkastobeli krt metal. Mnoga neorgantkiva, poseduju još i dve vrste inkretoska i organska jedinjenja bizmuta upotgenog tkiva: androgeno (meñuprostorrebljavaju se u medicini kao lekovi. na žlezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum. ćelije). Ta dva tkiva izlučuju odgovara- bistrenje vode, v. voda. juće hormone. Muškarac je, dakle, muš- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beličasta ko .zahvaljujući ne samo svojim muškim oštro ograničena trouglasta mrlja na nego i svojim ženskim hormonima. vežnjači, uz spoljnju ili unutrašnju strabiseksualnost ženskih gonada, ženska nu rožnjače. Nastaje u okviru kseroftalgonada pokazuje u normalom stanju izmije, usled nedostatka vitamina A. vestan stepen biseksualnosti (fiziološka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem interseksualnost) jer, pored gametoge2 molekula ureje, pri čemu se oslobaña nog tkiva (jajonosni meškovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreñenim bakarduje i inkretogeno tkivo (tekalna žlez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubičastu da), koje luči ženski .polni hormon (foliboju. Istu reakciju daju i belančevine, kulin), ali i tkiva koja normalno luče jer i one, slično kao i biure, sadrže pepmuški hormon: jedno u hilusu jajnika, tidnu grupu -CO-NH-. Pošto biure sa(Bergerove ćelije), a drugo se nalazi u drži peptidnu grupu, to je bojena reakomotaču jajonosnih meškova. cija dokazivanja ove grupe nazvana biuBismuti subcarbonas, bizmut-supkarboretska reakcija. nat, beo nerastvorljiv prašak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure. je prema našoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u va se kroz usta za lečenje želudačne sinapsi u toku mejoze. grizlice i proliva; ranije je bio važan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka u lečenju sifilisa (intramuskularno). koji polazi od slepe mrlje i pruža se izSin. Bismutwn carbonicum basicum, B. nad i ispod žute mrlje. Javlja se u odsubcarbonicum. maklom glaukomu. 90

Blalockova operacija Blalockova operacija, sin. Blalock-Taussigova operacija. V. operacija. blast, matična ćelija svake ćelijske loze, koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele ćelije, cite, pojedinih ćelijskih loza. V. mijeloblast, proeritroblast i dr. blast-sindrom, v. syndroma. blastem, organizovano mlado tkivo u embrionalnom i regenerativnom razviću nastalo iz multipotentnih ćelija (ćelija sa zadržalim razvojnim sposobnostima), a sposobne da se diferentuju u tkiva i organe. U regeneratu se naziva regeneracioni blastem ili regeneraciono tkivo, u embriona embrionalni blastem, u zarašćivanju rana granulaciono tkivo, a u biljaka meristem. V. embrion, histiocitoblast.

blastocist, blastula sisara. blastodermni listovi, potencijalna vrednost. Potencijalna vrednost (prospektivni značaj) blastodermnih listova sadržana je u ovoj podeli: (1) ektoderm daje: epiderm i njegove izdanke - dlake, nokte, epitel znojnih, lojnih i mlečnih žlezda; epitel nosne duplje, čmara (do kfivudave linije); epitel u bočnih zidova usminskog trema i dela kavernoznog segmenta muške uretre; zubnu gleñ, adenohipofizu; nervne ćelije, nervna vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slušnog, statičkog i vidnog ugla, deo čula ukusa; u oku još i sočivo, staklen i mišiće oka. U fetalno doba: epitel amniona i horiona; (2) endoderm daje ove epitelne tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kanala (izuzev pomenutih delova usta i čmara), kao i epitel žlezda pridodatih tom kanalu; parenhim jetre, štitaste i paratireoidne žlezde, timusa, srednjeg uva, grkljana, dušnika, bronha i pluća; čulni epitel najvećeg dela čula ukusa; epitel mokraćne bešike, uretre u žene; prostatni opnasti i deo kavernoznog dela uretre u muškarca; u žene: epitel dna usminskog trema; u fetalno doba: epitel vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u dva pravca: stvara epitelne ćelije (lizodermni epitel) i vezivne ćelije (mezenhim). Mezenhim daje potporno i postav-

blenda no tkivo izmeñu drugih blastodermnih listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, krvne sudove i ćelije, limfne žlezde, limfne sudove i ćelije; slezinu i hemolimfne žlezde; poprečnoprugaste i glatke mišiće (izuzev mišića dužice); vezivno tkivo mišićnih i tetivnih snopova; nervne korpuskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i subarahnoidne i subduralne duplje i njihove zidove. Mezodermni epitel daje: epitel bubrega i uretera; koru nadbubrežnih žlezda; gonadni epitel (izuzev osnovnih polnih ćelija); epitel Mullerovog kanala, od koga postaju jajovod, materica i usmina; epitel perikarda, pleure i trbušne maramice. blastoftorni faktori, faktori koji razorno deluju na mušku polnu žlezdu (alkohol, jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoća i dr.). blastokela, segmentaciona duplja, ograničena po obodu trofoblastnim elementima. Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica koje najčešće napadaju kožu stvarajući grizlice hroničnog ili subakutnog toka. Polimorfonuklearni leukociti se pojavljuju ispod epiderma. Pored toga, javljaju se džinovske ćelije, u čijim protoplazmama možemo naći blastomicete. Oboljenje kože nosi naziv i Gilchristova bolest. blastula, v. brazdanje. blata, lekovita, v. peloidit fango. blatna banja, v. banja. blatno kupanje, v. kupanje. bleda spiroheta, v. Treponema pallidum. Medilo, v. palor. blefaritis, v. blepharitis. blefaroplastika, v. blepharoplastica. blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom kojim se reguliše širina snopa rengdenskijh ili svetlosnih zrakova. Može biti u vidu pločice s otvorima razne veličine ili kao zenična dijafragma (zbir meñusobno uglavljenih srpolikih listića čijim se pokretanjem otvor proširuje ili sužava); (2) na oklopu rendgenske cevi namešten je zastor za prosvetljavanje (»šlic-blenda«) ili savremeniji višestruki 91

blennorrhoea zastor (»vizir«- ili »tubus-šlic-blenda«). Za snimanje se upotrebljavaju ovaj višestruki zastor, olovne ploče s okruglim ili četvrtastim otvorima razne veličine ili cev-tubus različitog prečnika i dužine. blennorrhoea, blenoreja, tečenje gnoja, stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica; inkluziona b., gnojno zapaljenje vežnjače kapaka i očne jabučice prouzrokovano nekim procedljivim virusom. I. b. odlikuje se prisustvom velikih bazofilnih inkluzionih telašaca. Najčešće se javlja u novoroñenčadi; b. neonatorum, blenoreja novoroñenčadi, zapaljenje očiju sa gnojno-sluznim sekretom. Javlja se u prvim danima po roñenju. Može biti gonoroičke prirode. V. Cre~ déova predohrana; b. oculi, blenoreja oka. V. conjunctivitis blennorrhoica. blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice očnih kapaka. Uzroci su: opšti (anemija, škrofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim, prašina), naprezanje očiju, često u vezi s greškama u refrakciji oka; lokalni uzroci su oboljenje vežnjače kapaka, suženje i dr. Zahvaćene su žlezde i folikuli trepavica; b. angularis, b. ograničen na uglove kapaka, izaziva ga Diplobacillus Morax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane refrakcije anomalije, heteroforije, oboljenje kože kapaka, bakterijska infekcija, limfatička konstitucija, spoljni nadražaji, preosetljivost; b. squamosa, zapaljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ulcerosa, zapaljenje s apscesima koji se razjedaju. blepharochalasis, blefarohalaza, lokalizovana atrofija kože gornjeg kapka koja, istanjena i olabavljena u vidu kese, visi preko ivice kapaka. Pored senilnog oblika postoji i juvenilni. blepharophimosis, blefarofimoza, suženost otvora kapaka u horizontalnom pravcu. Može biti uroñena ili stečena. blepharoplastica, blefaroplastika, reparatorna operacija razorenog očnog kapka. blepharospasmus, blefarospazam, klonusni ili tonusni grč mišića koji zatvara kapke. Uzrok može biti zapaljenje kapaka, vežnjače ili prednjeg segmenta oka.

92

blokada Simptomatski b. je odraz nadražaja centara ili motornog puta facijalnog živca. Može biti u pitanju niz promena u centralnom nervnom sistemu. blesavost, v. dementia. blizanci, istojajni i raznojajni (pogrešno jednojajni i dvojajni); (1) istojajni blizanci su uvek istog pola i neobično liče jedan na drugog. Postaju oploñenjem jednog jajeta dvama semeglavcima; (2) raznojajni blizanci mogu biti različitog pola, jer postaju iz raznih jaja koja su oploñena semeglavcima različite hromosomne garniture (23-x i 23-y). Bloch-Sulzbergerova bolest, v. incontinentia pigmenti. block, blok, sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije, sprečavanje ili usporenje prolaska nervnih i mišićnih impulsa; alveolokapilarni b.,poremećaj difuzije gasova kroz alveolokapilarnu membranu u plućima; arborizacijski b., blok u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikulski b., blok izmeñu pretkomora i komora; b. grane, blok u jednoj grani Hisovog snopa; potpuni (kompletni) b., potpuno odvojeni rad komora od pretkomora, usled prekida sprovoñenja Hisovim snopom. Klinički se ispoljava izrazitim, stalnim ili povremenim, usporenim radom srca, napadima vrtoglavice, nesvestice sa epileptiformnim grčevima (v. Adams-Stockesov sindrom)] srčani b., prekid sprovoñenja izmeñu pretkomora i komora; Wenckenbachov b., delimični, nepotpuni pretkomorsko-komorski blok, u kome je ritam komora nepravilan, zbog otežanog sprovoñenja impulsa kroz Hisov snop. blok, v. block. blokada, (1) svako sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije; (2) sprečavanje prolaska nervnih ili mišićnih iriipulsa; arborizaciona b., b. u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikularna b., b. u predelu izmeñu pretkomora i komora; b. grane, nesinhrono kontrahovanje leve i desne komore usled oštećenja jedne od grana Hisovog snopa; b. nerva, oblik lokalne anestezije (spro-

blokirani 5 kraj vodna ili regionalna a.) koja se postiže ubrizgavanjem lokalnog anestetika u neposrednu blizinu nerva čiju sprovodIjivost želimo da prekinemo; paravertebralni b., prožimanje stelarnog gangliona prokainom u cilju zaustavljanja tahikardije itd.; potpuna (kompletna) b., potpuno odvajanje rada pretkomora od komora usled organskih promena u Hisovom snopu. Kompletna b. klinički se ispoljava stalnim ili povremenim izrazitim usporenjem rada srca i napadima vrtoglavice ili epileptiformnih grčeva. V. Adams-Stockesov sindrom (pod syndroma); srčana b., prekid sprovoñenja impulsa izmeñu pretkomora i komora usled promena u Hisovom snopu. blokirani 5.kraj, kraj lanca većine i RNK u ćelijama eukariota koji je po završetku transkripcije blokiran zbog modifikacije nastale nadodavanjem GTP-a. blood-bank, (eng.) »banka krvi«, angloamerički naziv za depo konzervisane čovečje krvi u svrhu pretoka (transfuzije). V. »banka« i »banka krvi«. Blumbergov znak, v. znak. Blumov sindrom, hipohloremijska azotemija. V. azotaemia. bljuvanjak, v. vomitus. bljuvanje, v. vomitus. Boarijeva operacija, v. operacija. bobičavo meso, v. meso. Bobrovljeva operacija, v. operacija. Bockhartova bolest, v. impetigo staphylococcica. bočni, v. lateralis. bočni lanac, v. teorija bočnih lanaca. Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-Schaumannova-sarcoidosis. Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis. Boehlerova udlaga, v. udlaga. Boehlerova uzengija, gvozdena šipka u obliku slova U koja služi za zaštitu gipsanog zavoja pri hodanju. Boforova skala (Beaufort), skala kojom se jačina i brzina vetra odreñuju ocenjivanjem odoka prema celokupnom utisku u prirodi, a označuje se brojevima od O do 12. Tako, broj B skale 3 označuje slab povetarac: lepršanje zastavice i lišća drveća; broj 6 - jak vetar, pokreće i

bojenje savija veće grane i čuje se u kućama; broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovova, lomi grane i slabo drveće; broj 10 jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, obara dimnjake; broj 12 - orkan, pustošenja najteže vrste. Böhlauov aparat, aparat koji služi za odreñivanje količnika odmora; meri se utrošak kiseonika za vreme odreñenog rada i posle njega. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži. Bohnovi noduli, cistični beličasti čvorići veličine čiodine glavice na alveolarnoj i nepčanoj sluznici usta odojčeta. Nastaju s nicanjem mlečnih zuba. Sin. Epsteinove perle. Bohrov efekat, smanjenje afiniteta hemoglobina prema kiseoniku pri padu pH krvi, odnosno povećanju koncentracije ugljen-dioksida u krvi. Značajan je, jer olakšava oslobañanje kiseonikaiUz oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz kapilare tkiva. boja tona, prisustvo pratećih viših tonova uz osnovni ton, što izaziva različite efekte. boje, supstancije koje služe za bojenje tkiva i ćelija ili u terapijske svrhe. Boje koje se upotrebljavaju u mikroskopiji po poreklu mogu biti pirodne ili veštačke. Bazne (metilensko plavo, bazni fuksin, gencijana-violet) boje nuklearni ekvivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli fuksin i vazuvin) imaju afinitet za protoplazmu i strukture koje imaju sastav protoplazme. bojenje, veštačko bojenje tkiva ili pojedinih izlučevina u cilju njihovog lakšeg izučavanja pomoću mikroskopa. Bojenje bakterija je jedna od najvažnijih metoda, a često i jedina metoda za raspoznavanje i razlikovanje njihovih pojedinih vrsta. Bojenje omogućava da se uoče oblik, veličma, raspored bakterija. Postoje jednostavne i složene metode bojenja, nazvane prema autoru koji ih je uveo u praksu. U bakteriologiji se najviše koristi bojenje po Gramu (diferencijalno bojenje), koje omogućuje da se bakterija svrsta u gram-pozitivne ili gram-negativne. Postoje više teorija o 93

bojenje bojenju po Gramu, zbog čega se jedna bakterija boji gram-pozitivno, a druga gram-negativno. Razlog može biti u različitoj propustljivosti ćelije; u različitoj grañi spoljnih ovojnica ćelije; u grampozitivnih bakterija prisutan je magnezijum ribonukleat; b. po Giemsi služi za bojenje krvnih prevlaka ili razmaza (preparat se osuši na vazduhu i fiksira metil-alkoholom, zatim se prelije Giemsinim rastvorom, koji se napravi na taj način što se svakom kubnom milimetru destilate doda dve kapi Giemsinog rastvora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz se dobro opere vodom i osuši; b. po Giemsi i Castanedi koristi se za bojenje rikecija i mikoplazme, kao i za neke viruse koji se ne mogu bojiti po navedenim bakteriološkim metodama. Za bojenje izvesnih mikroorganizama (spirohete) koristi se impregnacija srebrnim solima prema metodi Fontana-Tribondeau. U fluorescentnoj tehnici mikroorganizmi se boje nekom fluorescentnom bojom (najčešće su to fluorohrom, fluorescin, rodamin) a zatim se posmatra pod ultraviolentnom svetlošću ili primenom intenzivnog plavog svetla i posebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje spora; b. po May-Grünwald-Giemsi, najbolji metod za bojenje krvnih razmaza (osušeni preparat najpre preliti May-Grünwaldovim rastvorom u toku 3-5' min., zatim razmaz isprati destilovanom vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom kao što je već bilo opisano); b. mekih naslaga na zubima, (stom.J, vrši se različitim bojama ili gotovim preparatima, sa ciljem da se utvrde prisustvo, količina i raspored mucinozne plake i drugih mekih naslaga na zubima. Služi stomatologu i pacijentu za kontrolu uspešnosti sprovedenih mera za održavanje higijene usta; b. po Neisseru (specijalno bojenje) služi za bojenje metahromatičnih granula kod Coryne diphtheriae. Ove granule primaju boju drukčije od ostalih delova bakterijske ćelije, granule se oboje plavo, a telo bakterije žuto; b. po Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pappenheimovo b. je kombinacija dveju 94

bojni otrovi (BOT) metoda (May-Grünwald i Giemsa), koristi se za bojenje razmaza; b. po ZiehlNeelsenu služi za bojenje uzročnika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i drugih acidoalkoholorezistentnih bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin) mikobakterija jasno se diferenciraju na preparatu obojenom plavo. bojni otrovi (BOT), hemijska borbena sredstva namenjena uništavanju ili neutralisanju žive sile i zagañenju zemljišta ili materijalnih sredstava s ciljem da jse likvidira ili smanji borbena spo* soonost ljudstva oružanih snaga; b, o. takoñe uništavaju i životinje i biljke (herbicidi, defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri agregatna stanja, a njihovo dejstvo na čovečji organizam može biti: prolazno, kada posle prestanka dejstva otrova dolazi do potpunog vraćanja funkcije povreñenog tkiva ili organa (ako nije došlo do smrti usled velikih doza), ili neprolazno usled poremećaja u ćelijama i tkivima najpre u funkciji, a zatim i u strukturi; dalje dejstvo može biti ispoljeno naknadno posle više godina ili može biti kumulativno (kao u nekih nervnih BOT), tj. kada stalnim ili povremenim dodavanjem novih količina tih BOT (hronična ili suphronična trovanja) dolazi do nagomilavanja na mestu biohemijske lezije, što može dovesti do krupnih patološkobiohemijskih povreda, pa i do smrti; dejstvo može biti i kombinovano, kad jednovremeno dehb ju dva ili više otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili u suprotnom (antagonizam). Podela BOT prema fiziološkom dejstvu na organizam: (1) plikavci, koji izazivaju plikove i opekotine na koži, napadajući najpre oči i respiratorne pute-ve, a zatim se raznose po čitavom organizmu; (2) zagušljive i, koji izazivaju kašalj i teško gušenje i prouzrokuju teške ozlede u plućima; (3) nadražljivci (onesposobljavajući BOT), koji nadra-žuju oči (suzavci) ili nos i grlo (kijav-ci); (4) krvni BOT ili opšti BOT dej-stvuju neposredno na krv i na važne centre organizma i vrlo su otrovni; (5)

r

bokserske povrede

nervni BOT izazivaju teške nervne poremećaje (blokirajući ferment holinesterazu) i često prouzrokuju i smrt; (6) psihohemijski BOT izazivaju privremene psihičke promene u ljudi i time ih onesposobljavaju za akciju; (7) radioktivni BOT dejstvuju kao radioaktivne borbene materije (v. tamo) i kao otrovi; taktički, BOT se dele na kratkotrajne (npr. opštetoksični BOT) i dugotrajne (npr. plikavci), zavisno od vremena zadržavanja na odreñenoj prostoriji. BOT se mogu primeniti na razne načine: avionima, granatama ili raznim oblicima diverzija itd. bokserske povrede, povrede koje najčešće nastaju pri boksovanju. Najteže su tri vrste povreda: potres mozga i poremećaj ravnoteže pri udaru u bradu, u ugao vilice i u predeo uva; malokrvnost mozga pri udaru u predeo karotidne arterije; pri udaru u predeo srca i ispod grudi, šok kao posledica nervne inhibicije uz očuvanu svest. bol, osećaj pri oštećenju tkiva koji pokreće zaštitne mehanizme u cilju odstranjivanja bolnog nadražaja. Osećaj bola je udružen sa snažnom neugodnom emocionom komponentom. Bol se može svrstati u tri vrste: bockanje, žarenje i mukli bol. Prijemnici za bol u koži i drugim tkivima jesu slobodni nervni završeci koji, za razliku od drugih receptora, nemaju sposobnost prilagoñavanja, ili se prilagoñuju u maloj meri. Bol se uglavnom ne oseća nakon oštećenja, već dok se oštećenje zbiva. Smatra se da se iz oštećenih ćelija oslobañaju proteolitički fermenti koji od globulina otcepIjuju bradikinin materiju, koja razdražuje nervne završetke za bol. Bol koji se javlja u ishemiji mišića može biti posledica nagomilavanja mlečne kiseline. Signali za bol prenose se pomoću dva tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30 m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u drugim. Zbog toga nagao bol na nadražaj izaziva »dvostruki osećaj bola«: brz osećaj bockanja za kojim posle l do 2 sec. sledi osećaj žarenja, koji vremenom može da postane sve bolniji. Smatra se

bol

da će bolni impulsi, ako doñu makar samo u talamus, dovesti do svesne percepcije bola, mada to ne znači da kora nema veze s normalnom percepcijom bola. Kortikalno predstavništvo bola je somatosenzoričko područje kore, i to s. s. p. II u većoj meri od s. s. p. I. Reakcija na bol u raznih ljudi je različita iako nema velike razlike u pragu osetljivosti. Bol dovodi kako do refleksnih, motornih reakcija, tako i do psihičkih reakcija. Refleksne reakcije mogu biti samo refleksi uklanjanja koji se ostvaruju putem kičmene moždine ili složeniji i efikasniji refleksi iz motorne kore. Psihičke reakcije su strah, teskoba, plač, potištenost, mučnina i povećana mišićna nadražljivost čitavog tela. Odražen bol, osećaj bola u delu tela udaljenog od oštećenog tkiva, npr. od površine jednog područja tela na površinu drugog, ili može poticati iz jednog unutrašnjeg organa, a projektovaće se na površinu tela ili na neko područje u dubini tela, koje ne odgovara položaju organa u kome bol nastaje. Poznavanje odraženog bola je značajno u klinici, jer se pri patološkim procesima u odreñenim organima bol javlja uvek u istom području površine tela; centralni b., bol usled lezije CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom stadijumu poroñaja; ekspulzivni b., bolovi u drugom stadijumu poroñaja; fantomski b., veoma jak bol u predelu uda koji je amputiran; intermenstrualni b., bol koji nastaje izmeñu dve menstruacije i prati istiskivanje jajašca; korenski b., bol izazvan oboljenjem senzorskih korenova živaca, koji se oseća u području kože koja je inervisana zahvaćenim korenom. Sin. radikularni bol; lane inirajući b., oštar, sevajući bol u bolesnika s tabesom dorzalisom; lažni b., neefikasni bolovi koji podsećaju na poroñajne bolove, ali koji nisu praćeni dilatacijom cerviksa; b. naštinu, bol koji nastaje u vreme kada se normalno oseća glad za sledećim obrokom; simptom je želudačnog poremećaja; parijetalni b., bol koji nastaje kada se patološki proces s unutrašnjeg organa raširi na opne koje

'95

bolesnički dan su oživčene Oigrancima kičmenih živaca koji s površine tela prodiru unutra (parijetalni peritoneum, pleura i perikard); pozni b., abdominalni b. koji nastaje nekoliko časova posle uzimanja obroka hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni b., osećaj bola kao uže oko pojasa; poroñajni b., ritmički bol koji povećava intenzitet i učestalost, izazvan kontrakcijama materice u toku poroñaja; tačke b., mesta na koži koja su najosetljivija na bolne nadražaje i koja odgovaraju završecima senzitivnih živaca; visceralni b., nastaje samo pri difuznom nadraživanju nervnih završetaka za bol, a ne pri lokalnom oštećenju unutrašnjeg organa. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski nadražaji (dejstvo želudačnog soka na peritoneum posle pucanja želudačnog čira), grč šupljeg unutrašnjeg organa ili njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/leixove tačke bola. bolesnički dan, pojam koji označava ukupne troškove za jedan dan lečenja nekog bolesnika u bolničkoj ustanovi. Sin. bolničko-opskrbni dan. bolesnik, obolela osoba; ambulantni b., bolesnik koji se ispituje i leci u ambulantno-polikliničkim ustanovama; duševni b., osoba obolela od neke duševne bolesti. V. pacijent. bolest, svako odstupanje od stanja zdravlja. Neki odreñeni patološki proces koji ima svoje karakteristične simptome i koji može zahvatiti ceo organizam ili ostati lokalizovan u pojedinim organima. Uzroci, način razvijanja i prognoza bolesti mogu biti poznati ili nepoznati; Addisonova b., bolest prouzrokovana afunkcijom ili izraženom hipofunkcijom nadbubrežnih žlezda, s karakterističnom tamnom obojenošću sluznica i kože (naročito na pregibnim mestima), izraženom malaksalošću, niskim arterijskim pritiskom, digestivnim poremećajima.Ovo oboljenje češće je u muškarca nego u žene. Seksualni količnik obolevanja iznosi oko 0,5. Veća učestalost meñu muškim zapaža se u svim uzrastima, ali je oboljenje najčešće izmeñu 20. i 40. godine. Smatra se daje to astenički, 96

bolest hipoandroidni tip, jer se u jasno uobličenih muškaraca retko sreće, što se poklapa s pojavom ovog oboljenja u hiperandroidnih žena. Sin. hypoadrenocorti* cismus. Alzheimerova b., staračka atrofija hipotalamusa i prerane pojave starenja; androtropne b., bolesti koje češće napadaju muškarca; Aran-Duchenneova b., progresivna mišićna atrofija koja počinje na gornjim ekstremitetima; atopijska b., bolest u koje postoje reakcije preosetljivosti ili alegrijske reakcije na naslednoj podlozi. U njih se ubrajaju poleriska groznica, astma i dr. Reakcije u a. b. izazivaju specifična IgE antitela, tzv. reagini; avijatičarska b., tip visinske bolesti, specijalno avijatičara, kad se dignu na veliku visinu (sem ako se ne preduzmu naročite mere); simptomi (teško disanje, tahikardija, poremećaj sluha) pojavljuju se i na manjim visinama ako je penjanje naglo. I naglo silaženje izaziva glavobolju, duševni nemir i jaku želju za snom; Ayerzina b., tip eritrocitoze, praćen izraženom cijaqozom, hroničnom dispnejom, hroničnim bronhitisom i brpnhiektazijom, povećanom jetrom i slezinom i hiperplazijom kostne srži. Svi ovi znaci prate sklerozu plućnih arterija; Babinski-Frölichova b., infantilizam hipotalamusnog porekla (r;upraselarni kraniofaringeom) u kome dominira gojaznost u predelu kukova i gornjih udova, pored izrazite zakržljalosti genitalnih organa (hipogenitalizam) i izostajanja drugih sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b., zarazno oboljenje krava koje je prouzrokovano klicom Brucella abortus, a na čoveka se prenosi mlekom ili dodirom sa zaraženim materijalom koji potiče od obolelih životinja. Simptomi su remitentna, talasasta groznica, nelagodnost, glavobolja, znojenje, /atvor, slabost i anemija; Bantijeva b., ranije opisivana kao primarna bolest slezine, s koje se bolest prenosi na jetru; danas se smatra da je splenomegalija, praćena pancitopenijom, posledica kongestije slezine zbog povećanog portnog pritiska, kao i hipogenitalizmom (Bantijev

bolest sindrom). Sin. splenomegalia congestiva. V. splenomegalia; Barlowljeva b., (stom.) skorbut u dece. U ustima postoje isti simptomi kao u odraslih osoba obolelih od skorbuta. Ako zubi još nisu iznikli, javljaju se samo petehijalna krvarenja na sluznici usta. V. scorbutus; Basedowljeva b., preterano lučenje štitaste žlezde, koje izaziva pojačan osnovni promet, tahikardiju, iskolačenost očiju, nesanicu, drhtanje, razdražljivost, opadanje težine tela. Od ove bolesti mnogo češče obolevaju žene (seksualni količnik oko 17,8, s vrhuncem u 4. deceniji života). Ova bolest je izrazito ginotropna; Bayleova b., v. paralysis progressiva; Bechterevvljeva b., v. spondylarthritis ankylopoetica; Behçetova b., sindrom koji se sastoji od povratljivih ulcerozno-erozivnih promena u usnoj duplji i u predelu genitalija pri istovremenom postojanju iridociklitisa, koji mahom dovodi do slepila; Besnier-BoeckSchaumanova b., v. sarcoidosis; Biermerova b., v. anaemia perniciosa; BiIlrothova b.; v. lymphogranulomatosis; Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo staphylococcica; Bouillaudova b., v. febris rheumatica; Bouveretova b., v. tachycardia paroxismalis; Bovenova b., dyskératosis4 lenticularis, javlja se u vidu diskoidnih ploča koje se sastoje od papulozno-keratotičnih lentikularnih promena. U pitanju je intradermalni epiteliom; Brightova b., v. nephritis; Brill-Symmersova bolest, neoplazma limfnih žlezda i slezine, folikulnog ili nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosarkoma, relativno sporog rasta, praćen je normalnom krvnom slikom i neznatnim opštim simptomima. Jako radiosenzitivna. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane. Na preseku imaju izgled ribljeg mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. rickettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis en plaques; Brodie-Reclusova b., v. mastopathia fibrosa cystica; bronzana b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v. thrombangiitis obliterans; BuergerGriitzova b., idiopatska hiperlipemija;

bolest

Calvé-Legg-Perthesova b., v. osteochondrosis coxae; celijačka b., pripada grupi sindroma loše apsorpcije i javlja se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti ubrzava uzimanje hrane koja sadrži gluten (glutenska enteropatija). Uzrok bolesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasleñuje. Sluznica proksimalnog dela tankog creva nema resice, a njen epitel je degenerisan. Vrlo izražena loša apsorpcija u obolelom crevu, praćena prolivima, s obilnim stolicama, koje su penušave i masne (steatoreja), nadutošću trbuha, obilnim vetrovima, gubljenjem telesne težine i manjkom mnogih vitamina, kao i elektrolita. Bolest je poznata i kao netropski spru (sprue nostras) i glutenska enteropatija; Chagasova b., v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova b., v. sclerosis tateralis amyotrophica; Chiarijeva b., obliterišući endoflebitis hepatičkih vena; Cooleyeva b., jedna vrsta uroñene hemolitičke anemije koja se javlja u zemljama oko Sredozemnog mora (mediteranska anemija); Corriganova b., insuficijencija zalistaka aorte; Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura; oboljenje moždanih ćelija, piramidnih, ekstrapiramidnih regiona kao i ćelija kičmene moždine, ranije smatrano degenerativnim, danas dokazano da je izazvano infekcijom sporim virusima; Crohnova bolest, enteritis regionalis, v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija koja se nalazi u sluznici želuca, karakteristična po defektu sluznice, obično kružnog oblika. Sin. ulcus rotundum ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex ventriculi; Cushingova b., bolest koju karakteriše Cushingov sindrom (v. syndroma Cushing) uz znake intrakramjalnog tumora, a nastaje usled tumorskog bujanja bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize; (seks.), seksualnu komponentu u ovoj bolesti predstavlja povećanje 17 ketosteroida u mokraći, što se tumači povećanim stvaranjem androge-na u kori nadbubrežnih žlezda. Zbog toga nastaju: hirzutizam, seboreja, akna, povećanje dražice i amenoreja; IV venerička bolest, v. lymphogranutoma ingui-

97

bolest nale; Darierova b., v. dysheratosis follicularis vegetans; dečje b., bolesti koje se sreću u dečje doba, tj. od roñenja do puberteta. Najčešće dečje bolesti su zarazne prirode; dekompresivna b., sindrom koji se ispoljava bolovima u zglobovima, diskomforom i bolom iza grudne kosti, osećajima na koži (svrab, osjećaj toplog ili hladnog), neurološkim poremećajima i kolapsom. Smatra se da je osnovni uzrok Qvakve složene kliničke slike gas azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i tkivima prelazi u gasne mehuriće pri izlaganju organizma sniženom barometarskom pritisku, jer je ukupan parcijalni pritisak rastvorenog gasa u organizmu postao veći nego što je pritisak toga gasa u atmosferi okoline. Postoje dva tipa ove bolesti, i to »kesonska bolest« ili »dekompresivna bolest visokog pritiska« i »pilotska« ili subatmosferska dekompresivna bolest. Sin. aeroembolizam i disbarizam; Dercumova b., bolest nepoznatog uzroka koju karakterišu bolne, obično simetrične, masne naslage pod kožom, praćene, često, depresijom; Duhringova b., v. dermatitis herpetiformis; Dukesova b., v. rubeola scarlatinosa; Duplayeva b., bolna ukočenost ramenog zgloba. Naziva se još periarthritis humeroscapularis. Etiologija je nepoznata; duševne b., psihoze, duševni poremećfiji u oblasti-svesti, nagona, afekata, opažanja, mišljenja, pamćenja, volje i inteligencije, nastali delom iz unutrašnjih (endogenih), a delom iz spoljnih (egzogenih) razloga. I u endogenim psihozama važnu ulogu igra uticaj spoljnje sredine. Pretežno endogene d. b. su: shizofrenija, manijačko-depresivna psihoza i paranoja. Pretežno egzogene d. b. su: progresivna paraliza, delilijum tremens i komoçiona psihoza; Economova b., v. encephalitis epidemica; Erb-Goldflamova b., v. myastenia gravis; Erbova b., v. dystrophia musculorum progressiva; esencijalna b., bolest koja nema očiglednog ili poznatog uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fanconijeva b., vrsta dečje anemije koja liči na pernicioznu anemiju; Feerova

98

bolest b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva b., v. ectodermosis erosiva pluriorificiaUs; t Forbes ova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit enzima koji čepa linearne lance glikogena. Klinički liči na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III glikogenoze; Fordyceova b., anomalija razvoja, prisustvo slobodnih lojnih žlezda na sluznici usta ili rumenom delu usana. Klinički se ove ektopične žlezde vide kao bela ili žućkasta zrna iznad nivoa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mrlje; Forthergillova b., v. neuralgia; FOU-rineroya b., munjevita gangrena muškog uda kao posledica akutnih septič-kih stanja; Friedreichova b., v. ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, čija je glavna karakteristika taloženje kerazina u retikuloendotelnim ćelijama slezine i drugih organa. Bolest ima porodični karakter, počinje u ranom detinjstvu i odlikuje se velikom slezinom, anemijom i mrkom obojenošću kože; Geisböckova b., v. erythraemia; genuina b., v. esencijalna b.; von Gierkeova b., glikogenoza u kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6fosfataze, otuda: hepatomegalija (nagomilavanje glikogena u jetri i bubrezima), hipoglikemija, hiperurikemija, giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiIbertova b., Žilberova bolest, benigna nasledna hiperbilirubinemija, u koje je funkciono stanje jetre potpuno normalno. U 40% bolesnika postoji umereno skraćen vek eritrocita, koji je potpuno kompenzovan. Prenosi se autosomnim dominantnim genom; Glanzmannova b., vrsta trombocitoastenije s slabom agregacijom i adhezijom trombocita, slabom retrakcijom koaguluma i produženim vremenom krvarenja. Ispoljava se epistaksisom, krvarenjima posle povreda, a naročito posle malih hirurških intervencija (vañenje zuba, tonzilektomija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIenardova b., v. splanchnoptosis, enteroptosis; gnjuračka b., v. kesonska b.; Gougerot-Blumova b. (dermatite lichénoide purpurique et pigmentée) papulopurpuričke promene na potkolenicama; Graves-Basedowljeva b., v. Base-

bolest dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. microsporia; Guillain-Barréova b., v. polyradiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b., pemphigus chronicus benignus familiaris, dominantno nasledno oboljenje s grupisanim, često prstenasto rasporeñenim plikčićima lokalizovanim pretežno u intertriginoznim predelima; HaIlopeauova b., v. acrodermatitis suppurativa contin-џ; Hand-Schüller-Christianova b., hronični obliP histiocitoze (infiltrativne retikuloze), koju odlikuje trojstvo: defekti u membranskim kostima, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U ćelijama retikuluma kostne srži i drugih organa nagomilava se uglavnom holesterol. Sin. xanthomatosis chronica idiopatkica, holesterolska tezaurizmoza; Hartnupova b., nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline triptofana, nasleñuje se autosomno recesivno, ispoljava se promenama u koži slično kao u bolesnika s pelagrom, nervnim i psihičkim poremećajima; Hashimotova b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b., Heine-Medinova b., v. poliomyelitis anterior acuta; Henochova b., v. purpura abdominalis; Hersova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit fosforilaze u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gierkeove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V. glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v. coeliakia; Hippel-Lindauova b., angiomi i proširenja krvnih sudova mrežnjače s istovremenim angiomima u jetri, mozgu itd.; Hirschprungova b., kongenitalno ili, češće, stečeno oboljenje prvih dana ili meseci života, čija je karakteristika proširenje i izduženje debelog creva i hipertrofija njegovog zida. Ove promene pogañaju samo colon sigmoideum, a rede ćelo debelo crevo. Smatra se da ovo oboljenje nastaje usled poremećaja ravnoteže u inervaciji debelog creva s prevagom simpatikusa. Sin. megacolon infantile; Hodgkinova b., oboljenje koje zahvata limfne žlezde, limfno tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr., digestivnog trakta, slezine), a često se javlja i u srži kostiju. Nepoznate je etiologije, a priroda joj je sporna te se pre-

bolest tpostavlja da je u pitanju: (1) hronični infektivni granulom, (2) virusna infekcija, (3) prava peoplazma limforetikuloendotelnog porekla. Jedan od stadijuma H. b. ima sve odlike maligne neoplazme - Hoñgkinov sarkom. Napuštena je potpuno pretpostavka da je to atipičan oblik tuberkuloze. Počinje bezbolnim otokom grupe limfnih žlezda, najčešće vrata, sa čestom pojavom svraba na koži. U krvnoj slici lewkocitoza, limfopenija i eozinofilija u početku bolesti, dok se anemija javlja u docnijem stadijumu bolesti. U daljem toku bivaju zahvaćene i ostale grupe limfnih žlezda, slezina, i u poznom stadijumu unutrašnji organi. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane, sivkastobeličaste na preseku, kao i svi čvorovi koji se u odmaklim stadijumima bolesti mogu naći u zahvaćenim unutrašnjim organima. Histološka slika promena odgovara difuznom granulomatoznom ili neoplastičkom procesu koji počinje s limfoidnom hiperplazijom. S napredovanjem bolesti gubi se normalna graña zahvaćenih tkiva i organa, a u pleomorfnom tkivu koje se javlja nalazimo patognomonične Sterbergove ili Dorothy Reed-ćelije, koje predstavljaju osnovni sastavni deo oboljenja. Fibroza, hijälinizacija pa i nekroze zahvaćenih organa i tkiva prate ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneurizmno proširenje proksimalnog dela aorte, često praćeno velikim proširenjem leve srčane komore; idiopatska b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko oboljenje izazvano odreñenim patogenim mikroorganizmom. Prenosi se zaraženim materijalom (sekreti, ekskreti, zaraženi predmeti) ili dodirom zaraženih bolesnika ili kliconoŠa (zarazna bolest), posredstvom raznih insekata i dr.; Jaffé-Lichtensteinova b. , bolest koju karakterišu osteofibrozne promene usled cista koje nastaju izolovano ili multiplo, a tada obično jednostrano, segmentski rasporeñene, obično sa proširenom medulom i istanjenom korom kosti prožetom pbroznim tkivom; KahIerova b.» (1) osteohondritis čunaste

99

bolest

kosti nožja u dece; (2) bolest druge metatarzalne kosti u vidu zadebljanja njenog tela i promena zglobne glavice, koji su praćeni bolom u metatarzofalangealnom zglobu pri stajanju i hodanju; kesonska b., bolest koju neki nazivaju ronilačkom bolešću, najpravilnije bolest dekompresije, jer se ne javlja u kesonu i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona odn. skafandra, kada se ovi nepravilno koriste. Azot koji se nagomilava u tkivima iz udahnutog vazduha, a naročito u mastima ili lipidima centralnog nervnog sistema, struji u periodu dekompresije prema plućima i na tom putu formira vazdušne emboluse, koji,, prema tome gde se i u kojoj meri najviše nakupljaju, izazivaju poremećaj u pojedinim tkivima i organima. Klinička slika, prema tome, može biti veoma različita. U njoj najčešće dominiraju sledeći znaci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u oblasti srca (opasnost od začepljenja koronarnih arterija), svrab kože, krvavIjenja, pareze i paralize kad se embolusi stvore u centralnom nervnom sistemu. Bolest je teža u starijih osoba sa znacima aterosklerotičkih promena, u onih s većom količinom masnog tkiva i u osoba koje pate od hroničnog oboljenja srca, centralnog nervnog sislema, smanjenja disajne površine pluća. Oni, kao i nepunoletne osobe, ne bi smeli da rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnjuračka, ronilačka b.; Kienböckova b., progresivna osteohondroza polumesečaste kosti ručja, koja se može javiti i na ostalim kostima ručja; kinetoza, bolest vožnje, javlja se u većeg broja inače zdravih osoba prilikom vožnje automobilom, brodom ili avionom. Izazvana je nepravilnim ubrzanjima u raznim pravcima. Sile ubrzanja deluju na polukružne kanale unutrašnjeg uva. Muka, bledilo, hladan znoj, povraćanje, a ponekad i duševna depresija glavni su znaci bolesti; Klippel-Trénaunayjeva b., v. haemangiectasia osteohypertrophicans; konstitucione b., bolesti u čijem postanku i toku igra ulogu i konstitucija; kontagiozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova

100

bolest b., v. periarteritis nodosa; Laënnecova b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v. paralysis; Langdon-Downova b., v. mongolismus; Leinerova b., v. erythrodermia desquamativa; Letterer-Siweova b., vrsta retikuloendotelioze, bez nagomilavanja lipida u retikuloendotelnim ćelijama, u male dece, praćena hepatosplenomegalijom, hemoragijskim sindromom, otokom limfnih žlezda i anemijom. Nasleñije se autosomnorecesivno; Lewandowsky-Lutzova b., v. epidermodysplasia verruciformis; Littleova b., moždana dečja paraliza, oduzetost jedne ili dveju polovina tela ili oduzetost samo nogu, često praćena umnom zaostalošću. Posledica je oštećenja mozga u najranijem detinjstvu (poroñajna trauma, encefalitis u intrauterinom dobu ili ubrzo posle roñenja). Sin. diplegia spastica infantilis; Marfanova b., progresivna spastička paraplegija u sifilitične dece, usled oboljenja piramidnih puteva; McArdleova b., g\\kogenoza u kojoj postoji nasledni manjak enzima mišićne fosforilaze s pojavom mišićnih grčeva posle fizičkog rada. Sin. tip V glikogenoza; Ménétrierova b., hipertrofički gastritis s džinovskim naborima sluznice. V. gastritis: Méniereova b., hidrops u labirintu unutrašnjeg uva, izazvan poremećajem u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Praćenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, povraćanjem i poremećajem ravnoteže. Redovno postoji i progresivna nagluvost labirintnog tipa; Meyer-Betzova b., retka nasledna bolest, nepoznate etiologije, u koje postoje paroksizmi mioglobinurije, naročito posle fizičkih napora, s bolpvima i ukočenošću pojedinih mišića. Sin. myoglobinuria idiopathica; Mibellijeva b., v. parakeratosis; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva; Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza infektivnog porekla pri kojoj su obostrano zahvaćene suzne i pljuvačne žlezde; Mitchellova b., v. erythromelalgia; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;

bolest Mikuliczeva b., benigna prolazna infiltracija limfocitima suznih i pljuvačnih žlezda, koje su otečene, najverovatnije autoimunog porekla, koja se obično javlja u srednjovečnih i starijih žena. Po nekima, ona je istovetna sa Sjögrenovom bolešću; Moelerova b., v. glossitis Moeler; Mondorova b., tromboflebitis torakoepigastrične vene; Morvanova b., oblik siringomijelije praćen neobično teškim, trofičkim poremećajima na rukama koji ostavljaju osakaćenja i podsećaju na lepru. V. syringomyelia; Moschkowitzeva b., trombozna trombocitopenijska purpura, v. purpura; Mylroyeva b., nasledni limfedem donjih ekstremiteta nastao zbog hronične opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyIroyev edem, Meigeova bolest; Nicolas-Favreova b., v. lymphogranulomatošis inguinalis; Niemann-Pickova b,, nasledna bolest u vidu izražene hepatosplenomegalije, mrkožute boje kože, poremećaja nervnog sistema, zbog prisustva u jetri, slezini, plućima, limfnim žlezdama i kostnoj srži velikih penastih ćelija retikuluma ili histiocita, ispunjenih fosfolipidima, uglavnom lecitinom i sfingomijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fosjatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b., veoma retko oboljenje udruženo s hemeralopijom u kojoj je očno dno belosivkaste boje; Opitzova b., splenomegalija koja je izazvana tromboflebitisom vene slezine; Oppencheimova b., v. myatonia congenita; Osgood-Schlatterova b., osteohondroza tuberozitasa golenice. V. osteochondrosis; Oslerova b., polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia; Pagetova b., (1) osteitis deformans Pageti, oboljenje kostiju izazvano poremećajem razgradnje i obnavljanja, mineralizacije kostiju: kosti su meke, deformišu se usled opterećenja; lokalizacija na kostima lubanje, natkolenicama, pršljenovima, uzrok nepoznat; (2) karcinom koluta i bradavice dojke, mlečnih kanala i dubljih slojeva žlezde, udružen sa zapaljenjskom reakcijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-

bolest naudova b., infektivno oboljenje praćeno opštim znacima i zapaljenjem vežnjača sa stvaranjem tipičnih čvorića i granulacija na konjunktivi tarzusa i prelaznih nabora. Pri tome dolazi do oticanja preaurikularnih i submandibularnih limfnih žlezda, kao i zaušne žlezde (gl. parotis); Parkes-Weberova b., v. haemangiectasia hypertrophicans; Parkinsonova b., v. paralysis agitans; Parrotova b., osteochondritis syphilitica; periodična b., u kojoj postoji periodična pojava visoke temperature, edema, artralgija, bolova u predelu želuca s povraćanjem. Ovi periodi ponavljaju se u pravilnim intervalima u toku godina, bez ikakvih pogoršanja zdravlja, Uzrok bolesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jetre, naročito njenog perifernog dela, praćena ascitesom, usled konstriktivnog perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepatis pericardiaca; planinska b., simptomi koji se javljaju kao posledica sniženog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama. Glavni simptomi: glavobolja u čeonom predelu, vrtoglavica, apatija, poremećaji vida i sluha, krvavIjenja iz nosa, muka, povraćanje, velika žeñ, cijanoza, dispneja, lupanje srca i mišićna slabost. Posle nekoliko dana odmora na istoj visini obično iščezavaju svi simptomi; plava b., v. coeruleuš; poIne b., veneričke b., prenose se najčešće polnim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonoreja, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); Pompeova b., tip glikogenoze u kojoj postoji nasledni manjak enzima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom, kardiorespiratornom insuficijencijom i smrću. Sin. tip II glikogenoze; Poncetova b., tuberkulozni reumatizam zglobova; Pottova b., tuberkulozni spondilitis, koji se ispoljava ukočenošću kičmenog stuba, bolom pri pokretu, osetljivošću na pritisak, katkad apscesima i paralizom donjih udova, često dovodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri101

bolest ngleova b., vu adenoma sebaceum; profesionalne b., bolesti vezane za obavljanje nekog zanimanja koje su izazvane stalnim uticajem rad0e sredine, atmosfere, radnog pribora, hemijskog sastava sirovina, rastvarača itd. s kojim se radi. V. higijena rada; radijaciona b., bolest zračenja, klinička slika koja se javlja na bazi funkcionih i morfoloških poremećaja usled dejstva jonizujučeg zračenja na organizam; akutna r. b., nastaje kad organizam primi veću dozu zračenja za kraće vreme (nuklearna eksplozija, udes od jakih izvora zračenja); simptomi zavise od veličine doze zračenja i mogu imati cerebralni, želuñačnocrevni i hematološki oblik, a klinički tok je vremenski podeljen u četiri faze: rani simptomi, koji su u direktnom odnosu s veličinom primljene doze (gañenje, povraćanje, proliv, povišena temperatura, opšta slabost i dr.), latentni period, izraženi klinički simptomi i oporavak ili smrt - zavisno od veličine doze i osetljivosti organizma; kronična r. b., nastaje kad organizam za duži period primi male doze zračenja; poremećaji se kasno ispoljavaju, oštećenja nastaju postepeno (na koži, noktima, očnom sočivu, a kasnije i na krvotvornim i pomim organima), a posledice mogu biti teške (genetska oštećenja i maligna oboljenja). Sin. bolest zračenja; Raynaudova b., idiopatska vaskulna bolest, u koje postoje napadi obostranog Raynaudovog fenomena, koji se sastoji od povremenih napada bledila prstiju na rukama i nogama, a ponekad i ušiju i nosa, za vreme hladnoće, a ponekad i pri uzbuñenjima, koji su posledica spazma arterija. Ako spazam duže traje, može doći i do gangrena. Sin. gangraena Raynaudi, morbus Raynaudi; Recklinghausenova b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa cystica generalisata, arthritis deformans neoplastica; rendgenska b., .niz opštih poremećaja nastalih usled štetnog dejstva rendgenskih ili radijumskih zrakova. Obično se viña posle izvesnog vremena delovanja rendgenskih zrakova. Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,

102

bolest povraćanje, nesvestica; ponekad se viñaju tahikardija, arterijska hipotenzija, dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest zračenja, rendgenski mamurluk; Ritterova b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova b., uroñena srčana mana, mana pri kojoj postoji komunikacija izmeñu komora zbog defekta u meñukomorskoj pregradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia hepatis flava; Rombergova bM atrofija jedne polovine lica, nepoznatog porekla. Sin. hemiatrophia facialis. V. trophoneurosis; rudarska b., simptomi koji se javljaju u rudara koji naporno rade u vrlo toploj sredini. Glavni simptomi: nesvestica, lupanje srca, uznemirenost, muka i povraćanje, glavobolja i potpuna sinkopa. Simptomi su posledica nemogućnosti srca da snabde mozak, mišiće i kožu dovoljnom količinom krvi, i suvišnog gubljenja soli i vode znojem; Schanzova b., slabost kičmenog stuba usled uroñenih nedostataka skeleta (prekobrojni pršljen, spina bifida itd.) Ui zbog slabosti ligamentnog aparata, ispoljava se bolovima pri pritisku na kičmeni stub, nesigurnošću u otporu leña pri pasivnim pokretima. Sin. insufficientia vertebrae; Schimmelbuschova b., v. mastopathia fibrosa cystica; Schottmüllerova b., v. paratyphus; Schönleinova b., v. purpura rheumatica; Schultzova b., v. agranulocytosis; Schüller-Christianova b., v. Hand~-Schuller-Christianova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. acrodynia; serumska b., jedna vrsta alergijske ili anafilaktičke reakcije, koja se javlja posle parenteralnog unošenja stranog seruma. Simptomi su: edem, urtikarija, bolovi u zglobovima, otok žlezda, groznica i malaksalost; Sheehanova b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIofillers disease), profesionalno oboljenje koje se javlja u toku prvih 7-10 dana posle stavljanja žita u silose. Uzrok oboljenja je udisanje para azot-dioksida koji se stvara usled fermentacionih procesa u žitu. Simptomi: edem pluća sa sekundarnim fibroznim obliterišućim bronhiolitisom. Zaštita: izdašna ventilacija i zabrana ulaženja u silos prvih 10 dana,

bolest kada su tek napunjeni žitom, bez zaštitnih sredstava; Simmondsova b., bolest koju karakteriše potpuni prestanak funkcije prednjeg režnja hipofize, obično zbog tumorskog procesa; često su zahvaćene odreñene regije hipotalamusa i postoji izražena izmršavelost (cachexia pituitaria) (v. tamo); spavaća b., v. trypanosomiasis, encephalitis lethargica; Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna amaurotička idiopatija porodičnog karaktera; Sternbergova b., generalizovana tuberkuloza limfnih žlezda praćena otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia tuberculosa; Stillova b., vrsta hroničnog dečjeg poliartritisa, s otokom limfnih žlezda i slezine i s nepravilnim temperaturama; Takayasuova b., progresivno začepljenje brahiocefalnog debla i leve karotidne i leve potključnjačne arterije koje dovodi do gubljenja pulsa u obe ruke i u obe karotidne arterije, kao i do simptoma ishemije mozga, očiju, lica i ruku. Pritisak središne arterije mrežnjače veoma je nizak. U odmaklom stadijumu dolazi do pada vidnih funkcija. Na očnom dnu vide se kobasičasta proširenja vena i sužene arterije. Na kraju dolazi do promena u rožnjači, dužici, zamućenja sočica i atrofije vidnog živca. Sin. «pulseless disease», sindrom luka aorte, arteritis brachiocephalica; Talmina b., (Talma), v. myotonia acquisita; Thomsenova b., v. myotonia congenita; tropske b,, raznovrsne infektivne bolesti koje se javljaju u tropskoj i suptropskoj klimi. Ove klime stvaraju podesno tie za opstanak i razvitak pojedinih prouzrokovača bolesti, kao i neophodnu biološku podlogu za opstanak i razvitak mnogobrojnih i raznovrsnih prenosilaca prouzrokovača nekih infektivnih bolesti. U tropske infektivne bolesti ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze, žuta groznica, lajšmanijaze, tropska malarija, ankilostomijaza i dr.; unutrašnje b., v. (interna) medicina; Urbach-Wietheova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezova b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova b., v. polycythaemia vera; veneričke b., polne bolesti, prenose se najčešće po-

bolnica Inim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonorrhoea, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzrokovana anoksijom, zbog smanjenog napona kiseonika u atmosferi, koja se javlja na velikim visinama, a najčešće akutno nastupa u avijatičara kad visoko lete; vodena b., narodski izraz za anasarku, koja može da se javi pri dekompenzaciji srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b., idiopatska trombocitopenijska purpura; v. purpura; Whippleova b., sindrom loše apsorpcije, ispoljava se učestalim masnim stolicama, pigmentacijom kože, oboljenjem zglobova, povećanim limfnim žlezdama u poremećajima nervnog sistema, izazvana je prožimanjem sluznice creva makrofagnim ćelijama; white spot disease, (eng.), bolest u vidu belih pega, jasno ograničenih, nekoliko milimetara velikih. Porculanski bele pločice, najčešće na leñima i ramenima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus); von Willebrandova b., angiohaemophilia; Wilsonova b., posebna vrsta ciroze jetre praćena degenerativnim promenama u moždanim jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b., infektivne bolesti, koje se prenose direktnim ili indirektnim dodirom bolesnika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.; Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia musculorum deformans. bolnica, zdravstvena ustanova koja obez-beñuje stacionarno lečenje obolelih i povreñenih lica, vršeći specijalističke konsultativne preglede, učestvuje u sprovoñenju preventivnih mera u okviru svoje delatnosti, učestvuje u usavršavanju zdravstvenih radnika i bavi se naučnoistraživačkim radom. Prema svojoj nameni bolnice mogu biti opšte (primaju na lečenje sve one kojima je lečenje potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu oboljenja), specijalne (namenjene Ie-čenju odreñenih bolesti koje se javljaju 103

bolničarska četa u odreñenojn uzrastu i polu) i kliničke (pored opštih, one imaju i specijalne nastavne zadatke); b. lakih ranjenika, pokretna sanitetska ustanova namenjena lečenju lakše povreñenih i obolelih (izuzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih) koji stižu iz sanitetskih stanica; vrši i specijalne preglede očnih i otorinolaringoloških oboljenja i povreda, vrši asanaciju zuba i usne duplje. Poseban vid lečenja je fizikalna terapija i rehabilitacija, a režim u b. 1. r. za većinu povreñenih  obolelih je logorski. V. poljske bolnice; b. u narodnooslobodilačkom ratu, ustanove za hospitalizaciju povreñenih i obolelih (p/o); prema načinu organizacije i stepenu stabilnosti delile su se u teritorijalne (v. tamo) ili stacionarne bolnice i pokretne, koje su bile formirane pri vojnim jedinicama, npr. divizijska prihvatna b., koja je imala hirurško, interno i zarazno oboljenje. Povremeno bi i brigadna ambulanta imala funkciju pokretne b. i vodila sobom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli evakuisati u druge ustanove zbog teške borbene situacije. V. poljske bolnice. bolničarska četa, sanitetska formacija u diviziji jugoslovenske vojske koja je imala sledeći sastav: 2 lekara, l hidrotehnički inženjer, 160 podoficira i vojnika (od kojih 100 bolničara), namenjena prvenstveno za obavljanje higijenskoepidemiološke službe, zatim pomoći u prenošenju i prevoženju povreñenih i obolelih itd. Slična formacija bila je i u armiji. bolnička baza, naziv za grupu ustanova u armiji (BBA), objedinjenih jedinstvenom upravom, sa zadatkom da pruže opštu i specijalističku medicinsku pomoć; ovakva grupa bila je i u korpusu (BBK), gde su uglavnom bile poljske bolnice (v. tamo) s različitim zadacima (uže himrške grane, zatim interna, zarazna i bolnica za lake ranjenike), dok su u armiji bile uglavnom evakuacione bolnice, u kojima se pružala opšta i specijalistička medicinska pomoć. BBK je bila udaljena od linije fronta oko 25-40 104

borbeni gubici km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. prerasta u bolničku grupu (v. tamo). bolnička grupa, skup sanitetskih ustanova i jedinica armije kojima rukovodi jedinstvena uprava. U njenom sastavu su: poljske bolnice (v. tamo) za pružanje specijalističke medicinske pomoći raznih vidova, jedinice za evakuaciju povreñenih i obolelih, za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima, pozadinske jedinice itd. V. bolnička baza. Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u saniteske odrede (v. tamo). bolnički brod, v. sanitetski brod. bolnički režim, režim kome bivaju podvrgnuti svi bolesnici u pogledu ishrane, lečenja i discipline u nekoj bolničkoj ustanovi. bolovanje, privremena, potpuna ili delimicrtajiesposobnost za rad. bolus, velika pilula, obično mekše konzistencije; oblik leka koji se upotrebljava u veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat aluminijuma s vodom, koji se ne rastvara u vodi. Služi kao adsorptivno sredstvo i sredstvo za sušenje i pokrivanje rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro sterilizovana, jer može sadržati spore tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bolus, zamešen s glicerolom u vidu plastične mase koja se upotrebljava u protetici; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formiran pri kraju žvakanja, koji se aktom gutanja potiskuje u želudac. bombaža, pojava ispupčenosti dna konzervi zbog prisustva gasa stvorenog anaerobnim bakterijama; biološka b. ima higijenski značaj zbog prisustva toksina i bakterija; fizička b., bombaža uslöd prepunjavanja limenki; hemijska b., bombaža zbog delovanja kiselih sastojaka konzervi na metal limenki uz stvaranje vodonika. bor, B, hemijski element, metaloid, po svojim svojstvima sličan silicijumu. U prirodi së javlja u vidu jedinjenja, od kojih su najvažnija boraks i borna kiselina. Borax, v. Natrii tetraboras.

borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu) koji nastaju kao posledica borbenih akcija jedinica. V. opšti gubici.

borborygmi borborygmi, bürljanje koje se čuje pri brzim pokretima gasa u crevima. Borñet-Gengouova metoda, reakcija vezivanja komplementa izvedena suspenzijom bakterija kao antigenom. Borñet-Gengouova podloga, podloga koja služi primarnom izolovanju B. pertussis i zahteva specijalno obogaćenu hranljivu podlogu: glicerinski krvni agar s krompirovim brašnom. Radi sprečavanja razvoja drugih bakterija u nosno-ždremom sekretu, podlozi se dodaje penicilin. Bordetella, vrste gram-negativnih, asporogenih kokobacila: Bordetella pertussis, ð. parapertussis i B. bronchiseptica. Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a treća u životinja. Pošto te bakterije nisu zavisne od faktora XiV, danas se ubrajaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva veliki ili magareći kašalj (pertussis). borna kiselina, v. Acidum boricum. Bornholmska bolest, v. pleufodynia. Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih rodova iz porodice treponema po tome što ima najmanji broj spiralnih nepravilnih i razvučenih u vojaka. Infekcija u ćoveka nastaje posredstvom zglavkara koji se hrane krvlju; B, recurrentis var. duttoni izaziva povratnu groznicu u Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourrentis var. obermeyeri uzročnik je povratne groznice u Evropi.

bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum. Botalov otvor, otvor koji se stvara pre srašćenja gornje pregrade srca u zadnjem i gornjem delu pregrade. Pojava ovog otvora omogućuje saobraćaj izmeñu leve i desne pretkomore, čije se krvi mešaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara pregradnom pločom koja se spušta s tavanice primitivne pretkomore s desne strane. Zatvaranje ovalnog otvora normalno se dešava po roñenju. Botryocephalus, v* Diphyllobothrium. Botryocephalus latus, parazitna glista iz grupe pantljičara (Cestodes). Prelazni domaćini su račići i ribe. Čovek se inficira jedući nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno riblje meso.

bougie botryomycoma, botriomikom, mali zapaIjenjski tumor, do veličine lešnika, pričvršćen za kožu peteljkom, verovatno stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin. granuloma pyogenicum. Böttcherovi kristali, krupni, svetlucavi igličasti kristali; dvostruka monoklina piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Schreinerove baze (CzHsN) prostatnog soka. botulinski toksin, po svom afinitetu neurotropan, otporan prema želudačnom soku, jedini bakterijski egzotoksin koji izaziva trovanje kada se unese kroz usta ili parenteralno. On je najjači bakterijski toksin. bo tuliš mu s, botulizam, akutno neurotoksičko oboljenje izazvano egzotoksinom Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja hranom, ali nema želudačno-crevne simptome, već su izražene lezije lubanjskih živaca i parasimpatikusa. Inkubacija traje 6-36 časova. Bolest počinje smetnjama vida i očnim simptomima: diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza kapka i dr. U težim slučajevima zahvaćeni su ždrelo i grkljan, te bolesnik teško guta i govori. Može biti ugrožena funkcija disanja, pa i život bolesnika. Uvek je smanjeno lučenje pljuvačke, znoja i suza. Izražen je meteorizam, postoje zatvor i retencija mokraće. Moguć je smrtni ishod. bougie, (fr.) bužija, »sveca«, instrument štapićastog oblika, od metala (kruta b.), vulkanizovanog kaučuka (savitljiva b.) ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u mokraćnu cev i druge telesne šupljine radi dijagnostike i terapije; b. a boule (fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; dilatatorska b., bužija čiji prečnik može da se povećava pomoću zavrtnja. Obično se upotrebljava radi širenja strikture uretre; elastična b., bužija spravljena od gume ili nekog drugog elastičnog materijala; filiformna bé, bužija veoma umanjenog kalibra, koja se koristi za pažljiv pregled stenoza i fistula veoma malog prečnika; fuziforna b., bužija s vretenastim proširenjem njenog srednjeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu105

Bouillaudov znak njenih živom, koje su graduisane i služe za širenje jednjačko-kardijalne oblasti: kaustička b., bužija s komadom srebrnog nitrata ili druge jetke supstancije na vrhu. Služi kao nosač jetke supstancije; konačna b., bužija izgleda konusa; laktasta b., bužija savijena u vidu lakta ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova b., serija b. sličnih Hurstovim b., ali one imaju konični kraj; medikamentna b., b. na koju se stavlja neki medikament; rastvorljiva b., b. koja se sastoji od supstancije koja se topi i rastvara. Bouillaudov znak, v. znak. Bowmanova čahura, capsula glomeruli, dvostruka epitelna čahura koja obavija sudovno klube u Malpighijevom telašcu bubrega. V. corpusculum renis. Bowmânova opna, Baumanova opna rožnjače, elastična i bestrukturna opna koja razdvaja prednji epitel rožnjače od njene potke. Boydenov obrok, 2-3 sveza žumanceta, posoljena ili zaslañena kristalnim šećerom. Daje se posle snimanja žučne kesice da bi se na snimku posle 45 min. videlo kako žumance deluje na njenu kontraktilnu sposobnost. Ako se daje obareno žumance, snima se posle 3 časa (a ne posle 45 min.). Boyleov zakon, zakon po kome su masa i temperatura gasa u nekoj komori konstantne. Ako se pritisak povećava ili smanjuje, zapremina gasa se menja obrnuto srazmerno promenama pritiska. brachialgia, brahialgija, bol u ruci. brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis, nadlakatna arterija. brachioesophagus, brahiezofagus, kongenitalno kratak jednjak, koji povlači proksimalni deo želuca u medij astinum. brachium, mišica, nadlaktica, deo ruke izmeñu ramena i lakta; krak, npr. brachium pontis, krak moždanog mosta koji ga vezuje s malim mozgom. brachycephalia, brahicefalija, kratka okrugla lubanja, čiji je uzdužni prečnik mali i skoro dostiže njen poprečni prečnik. 106

Braunova udlaga brachydactylia, brahidaktilija, uroñeni, često nasledni poremećaj u razvoju prstiju, u kome su oni kratki i imaju jedan zglob, tako da dobivaju izgled palca. brada, v. barba, mentum. bradavica, v. caruncula, papilla. bradavičaste kvržice (carunculae myrtiformes), bradavičasti ostaci rascepanog devičnjaka (himena) koji ostaju na rubu usminskog ušća posle defloracije, a naročito posle poroñaja. bradikardija, v. bradycardia. bradikinin, noBapeptid, snažno vazodilatatorno sredstvo koje povećava propustljivost kapilara, dovodi do stvaranja edema, prouzrokuje bol (delujući na nervne završetke, kontrahuje ili opušta razne glatke mišiće organizma. Izaziva napade migrene. bradycardia, bradikardija, usporena srčana radnja prouzrokovana povišenim tonusom parasimpatikusa, oboljenjem mozga i moždanica (povišen pritisak u mozgu), izvesnim trovanjima (žutica, olovo), prekomernim davanjem digitalisa ili oštećenjem srčanog mišića (poremećaj ^provoñenja). Bradikardija se sreće i u zdravih osoba (u treniranih sportista); b. cardiomuscularis, bradikardija zbog oboljenja srčanog mišića; b. centralis, bradikardija zbog oboljenja centralnog nervnog sistema; b. essentialis, bradikardija čiji se uzrok ne može utvrditi; b. nodalis, bradikardija u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrakciju srčanih komora potiču iz nodalnog čvora; b. sinoatrialis, bradikardija zbog usporenih podsticaja u sinusnom čvoru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis, vagusna bradikardija, zbog povećanog tonusa vagusa. bradypnoea, bradipneja, usporeno disanje u različitim fiziološkim i patološkofiziološkim stanjima. branhijalne tvorevine, v. škržne tvorevine. branhijalni lukovi, v. škržni lukovi. branhiomerni organi, organi koji postaju od škržnih tvorevina. Braunova anastomoza, v. anastomosis. Braunova brizgalica, v. brizgalica. Braunova udlaga, v. udlaga.

Braxton-Hicksove kontrakcije Braxton-Hicksove kontrakcije (»trudovi« u trudnoći), slabe, lagane, ritmičke kontrakcije materice koje se periodično javljaju u gotovo svim mesecima trudnoće. Pri kraju trudnoće postaju jače da bi u poslednjih nekoliko časova trudnoće postale toliko jake da rastegnu grlić materice i istisnu dete kroz poroñajni kanal. brazdanje, niz deoba koje oploñeno jaje pretvaraju u okruglastu gomilu ćelija, blastomere, zbijenih (morula) ili rasporeñenih oko segmentacione duplje (blastuld). Od zigota putem brazdanja nastaju sve sitnije ćelije. Plod se ne uvećava nego se samo «celularizuje». Brazdanje se završava kada plod počne da raste. Jaja s podjednako rasporeñenim vitelusom (holoblastna jaja) dele se potpuno. Jaja s vitelusom, nejednako rasporeñenim, dele se delimično (meroblastnajaja). brčište, podnosno polje (area infranasaHs). bregmatični temenac, v. fontanele. Brennerov tumor, retka benigna neoplazma jajnika žena starijih od 50 godina. Neoplazma nije horffionski aktivna, ali je mali broj praćen pojavom hiperestrinizma. Neoplazma je mala, čvrsta, ograničena, najčešće usamljena ili u zidu pseudomucinoznog cistadenoma jajnika. Makroskopski je slična fibromu. Mikroskopska graña se odlikuje grupama epitelnih ćelija koje se nalaze u gustoj fibroznoj stromi. Poreklo ove neoplazme je sporno, ali se veruje da je folikulnog porekla i slična ćelijskim neoplazmama stvorenim iz mezenhima jajnika. Brennerova operacija, v. operacija. Brestovačka Banja, banja u blizini Bora, Zlotske pećine i Tirnoka, na 385 m n. v. Njen klimat deluje tonički i sedativno. Ima 10 toplih izvora (36,5°37,3°,38°, 40,50C), sličnih po hemijskom sastavu. Voda s ovih izvora je slabo mineralisana, energetična (akratoterma), slabo sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sumporna, ugljenokisela i gvožñevita. Ova voda koristi se za piće i za kupanje. U ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,

r

brizgalica tireotoksikoze, hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronične nadražajne dermatoze, urička dijateza, bolesti ženskih polnih organa, arterioskleroza, anemije, premorenost i iscrpljenost posle bolesti. brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis brevis, kratki pregibač palca ruke. brigadna ambulanta, u narodnooslobodilačkom ratu pokretna brigadna sanitetska ustanova u kojoj se povreñenim i obolelim (p/o) pružala opštemedicinska, a povremeno i hirurška pomoć (kad bi joj se dodelila hirurška ekipa). U b. a. su se zadržavali laki i pokretni p/o do izlečenja, ali su često teški ratni uslovi i nemogućnost evakuacije u divizijsku bolnicu zahtevali duže zadržavanje i težih p/o, zbog čega je b. a. nazivana i brigadna bolnica. brigadna bolnica, naziv koji se često upotrebljava za brigadnu ambulantu (v. tamo). brigadna sanitetska služba, v. sanitetska služba brigade. brigadna sanitetska stanica, ranije brigadno previjalište, sanitetska etapa koju sanitetska služba brigade uspostavlja na 6-8 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i hirurške (uglavnom neodložne) pomoći; organizacija rada je slična onoj u divizijskoj sanitetskoj stanici, samo je manjeg obima. brigadni sanitet, sin. sanitetska služba brigade. brigadne previjalište, v. brigadna sanitetska stanica. Brightova bolest, v. nephritis. Brill-Symmersova bolest, v. bolest. Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis. brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje ankilotičnih ili nepravilno sraslih fragmenata preloma. brizgalica, sprava koja u terapiji služi za parenteralno davanje lekova ili ispiranje telesnih šupljina, a u dijagnostici za usisavanje tečnosti iz tkiva i telesnih šupljina putem punkcije; Anelova b., fina brizgalica koja služi za terapiju suznih puteva; Braunova b., brizgalica za ubrizgavanje u šupljinu materice; fontanska b., aparat koji ubrizgava tečnost 107

briznici (ductus ejaculatorii) dejstvom teže; hipodermna b., brizgalica malog kalibra kojom se ubrizgava rastvor leka ili neke druge tečnosti kroz tanku šuplju iglu u potkožno tkivo; Luerova b., staklena brizgalica sa staklenim klipom, za intravenska, potkožna 1 druga ubrizgavanja; Neisserova b., ureteralna brizgalica koja služi za lečenje gonoroičkog uretritisa; Pravazova b., brizgalica malih dimenzija za po tkožna ubrizgavanja; Recordova b., staklena hrizgalica s metalnim klipom. briznici (ductus ejaculatorii), semenonosni kanalići koji postaju sticajem kratkog izvodnog kanala semenih kesica i semenovoda. Njihova dužina iznosi 2 cm. Stiču se u vidu 2 uzana razreza u semenu humčicu (colliculus seminalis) na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz nica postavljena je venoznim šupljika vim telom, koje, kad nabrekne, može da zatisne otvore briznika. Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg režnja.

Brockova operacija, v. operacija. Brocqova bolest, v. parapsoriasis en plaques. Brodersov indeks, indeks malignosti po kome je tumor utoliko opasniji ukoliko su ćelije neuobličene ili embrionske prirode. Prvi stepen sadrži četvrtinu neuobličenih ćelija, drugi stepen polovinu, treći stepen tri četvrtine takvih ćelija; u četvrtom stepenu sve su ćelije neuobličene. Brodie-Rećlusova bolest, v. mastopathia fibrosä cystica.

Brodijev apsces, v. abscessus. brodska apoteka, v. vojna apoteka. brodska higijena, grana pomorske medicine koja proučava uslove života i rada na brodu (smeštaj, sanitarna tehnika, , snabdevanje vodom i hranom, zatim buka, vibracije motora itd.), vrši nadzor nad (sprovoñenjem) odgovarajućih higijensko-profilaktičkih mera s ciljem da se očuvaju^zdravlje i radna i borbena sposobnost posade broda. Obim i vrste mera zavise od veličine i klase broda. V. higijena. brodska sanitetska služba, deo sanitetske službe ratne mornarice (v. tamo) 108

brom-benzil-cijanid čija je namena organizacija i pružanje pomoći povreñenim i obolelim (p/o) i sprovoñenje preventivnih medicinskih mera na ratnom brodu; u ratu se pomoć pruža po načelima etapnog lečenja (v. tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se stanice: prve pomoći, medicinske pomoći i medicinske RBH-zaštite, a na većim brodovima i stacionar u kom se p/o leće do evakuacije u kopnene sanitetske ustanove ili u sanitetski brod; u brod p/o se prenose specijalnim nosilima, a do pristaništa ili sanitetskog broda prevoze se (motornim) čamcima. brojač za ćelo telo (eng. whole body counter), ureñaj za odreñivanje radioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz više brojača sa čvrstim ili tečnim scintilatorima. Postavlja se u podrumskim prostorijama, čiji su zidovi optočeni čelikom ili betonom. Koristi se za odreñivanje nivoa prirodne radioaktivnosti u organizmu, za kontrolu kontaminacije profesionalno izloženog osoblja i za ispitivanje rasorpcije i ekskrecije radionuklida u dijagnostici poremećaja resorpcije. brojači, v. Geiger-Mullerovi brojači, poluprovodnički brojači, proporcionalni brojači, scintilacijski brojači. brojanje bakterija, brojanje koje se vrši u mnoge praktičke svrhe; pored kvalitativnog, neophodno je vršiti i kvantitativno odreñivanje broja bakterija u datom momentu u nekom materijalu: u vodi, u mleku, zatim u supstancijama za spremanje vakcina i dr.

Brokin centar, v. centar. Brokin indeks, indeks prema kome težina tela iznosi onoliko kilograma koliko u visini pretiče santimetara iznad 100.

Brokina a fazi ja, v. aphasia. bromatologija, nauka koja se bavi izučavanjem sastava životnih namirnica, hranljivih supstancija itd. Sin. bromatografija. brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni otrov suzavac (v. tamo), bezbojna kristalna materija čije pare nadražuju sluznicu očiju, a pri jačoj koncentraciji i nosa, grla i dušnika. Na terenu je otrovan i

r brom(h)idrosis preko 30 dana, a otkriva se organoleptički (nadražaj očiju i miris na med). Gas-maska potpuno štiti organizam a raskužava se alkoholnim rastvorom natrijum-hidroksida. brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje praćeno neprijatnim mirisom, zadahom. bromidi, soli bromovodonične kiseline. bromismus, bromizam, trovanje bromidima. Akutna trovanja su vrlo retka. Mnogo su češća hronična trovanja pri dužoj upotrebi bromida (npr. u lečenju epilepsije). Simptomi trovanja su: akne, suženje, pojačana sèkrecija sluzi u disajnom traktu, anoreksija, zadah iz usta, oslabljeno pamćenje, apatija, tupost, nesiguran hod, sanjivost, »bromna psihoza« i dr. V. acne, bromodermia. bromodermia, bromodermija, skup kožnih pojava izazvanih dugom upotrebom bromida. Može biti u vidu vegetantnih dermatoza, b. tuberosum (svrab, crvenilo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili akne (v. acne medicamentosa) koje se javljaju na licu, na nogama i u glutealnom predelu. Traju više sedmica i posle prestanka upotrebe bromida. bronchialis (bronchalis), bronhijalan, dušnični, koji se odnosi na dušnicu, npr. a. bronchialis, dušnična arterija. bronchiectasia, bronhiektazija, hronično proširenje bronha, praćeno povremenim kašljem i iskašljavanjem sluzavognojnog ispljuvka, često u velikim količinama. bronchiolitis, v, bronchopneumonia.

bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole, sitne grančice dušnica u plućnim režnjićima. bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice bronhija. Odlikuje se lučenjem sluzi i prisustvom elemenata zapaljenja i bakterija u njoj. Od dužine trajanja zavisi da Ii je u pitanju akutni ili hronični bronhitis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha, prouzrokovano najčešće virusnim i bakterijskim infekcijama i udisanjem raznih vrsta prašine koje draže sluznicu bronha; b. chronica, dugotrajno zapaljenje bronha, koje se ispoljava periodima kašlja i iskašljavanja. Muškarci češ-

bronchus će obolevaju od bronhitisa nego žene^2-: obolela muškarca dolaze na l obolëtu ženu. Slično stanje je u seksodiferentnoj učestalosti bronhiektazije. bronchokinematographia, bronhokinematografija, metoda snimanja stanja i promena u sluznici bronha u toku bronhografije, endoskopskog preglecÇa bron ha. .7 bronchopneumonia, bronhopneumonija, zapaljenje pluća koje počinje u krajnjim bronhiolama. Bolest se javlja kao sekundarna pojava u toku raznih infekcija gornjih delova organa za disanje, septičkih infekcija, u iscrpenih osoba. Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis, pneumonia lobularis; postoperativna b., b. koja se javlja posle hirurških intervencija, naročito u abdomenu; subakutna b. b. čiji je tok usporen; virusna b., izazvana virusnom infekcijom.  bronchopneumonitis, m onia.

v.

bronchopneu "^f ,.

bronchoscopia, bronhoskopija, posn^alranje sluznice i zidova bronha pomoću bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvlači kroz usta i grkljan, onda je u pitanju b. superior, a ako se uvodi kroz otvor traheostome, u pitanju je b. inferior. V. tracheoscopia, endoscopia. bronchospirometria, bronhospirométrija, metoda odreñivanja zapremine i i kapaciteta posebno za svako pluće. bronchostenosis, stenoza bronha, smanjenje, suženje lumena bronha. Sin. bronchoconstrictio. bronchus, bronh, dušnica, veći ogranak dušnika; b. adenoma, adenom brorihusa, neoplazma, koja je, zbog svoje sporosti u rastenju i slabog prodora u okolinu i izazivanja metastaza, okarakterisana kao oboljenje niskog maligniteta. Čini 10% svih primarnih neoplazmi pluća. Raste često u vidu polipa ili peteljkastog izraštaja u zidu i zjapu dušnice. Na preseku je beličast, karakterisične grade ćelija u vidu manjih i većifi grupa. Ćelije su sitne, okruglih podjednakih jedara i svetlije protoplazme, u kojoj se rede mogu dokazati argentafina zrna. Retke su mitoze i metastaze u jetru, bubrege, kičmeni stub. Izmeñu grupa

109

bronhiektazija ćelija neoplazme nalazi se nežna vaskularna, jako razgranala mreža. Karcinoidni sindrom je zabeležen u slučajevima kada postoje metastaze u jetri. Postoji više morfoloških vrsta adenoma dušnica; bronchi lobares, režanjske dušnice, tri desne a dve Ie ve, od kojih svaka ulazi u odgovarajući režanj pluća; b. principalis dexter et sinister, desna i leva glavna dušnica koje kroz koren pluća ulaze u odgovarajuće pluće; bronchi segmentales, segmentne dušnice, za svaki segment pluća po jedna odgovarajuća dušnica; strana tela b., obično su posledica aspiracije iz usne duplje, naročito u dece (perle, zrna, košpice, igle), usled nepažnje ili poremećaja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr. sadržaj razmekšane tuberkulozne žlezde koja je provalila u dušnicu (v. fistula bronha). Odstranjuje se pomoću bronhoskopije. bronhiektazija, v. bronchiectasia. bronhiola, v. bronchiolus. bronhno disanje, v. respiratio. bronhografija, rendgensko snimanje bronhija koje su ispunjene mlakim jodnim kontrastnim sredstvom. Danas'se kao kontrastna sredstva upotrebljavaju; (1) viskozni vodeni rastvor organske soli joda (Joduron-B); (2) vodena suspenzija jodnih soli (Dionosil, Propyliodon); (3) uljani rastvor joda sa dodatkom sulfonamida (Lipiodol sulfamidé). Prethodno se izvrši dobra anestezija, pa se katetar (Nélaton 15 ili 16, još bolje Métrasov) uvuče kroz nos ili usta u dušnik i glavni bronh. Najzad se kroz katetar ubrizga kontrastno sredstvo i odmah zatim snima odgovarajuće plućno krilo u raznim položajima. bronhokinematografija, v. bronchokinematographia. bronhoplastika, plastička operacija na bronhu; hirurško zatvaranje fistule bronha., bronhopleuralni, ono što pripada bronhu i pleuri, ili komunikacija bronha s pleuralriom dupljom u vidu bronhopleuralne fistule. bronhospirometrija, v. bronchospirometriâ. 110

Brunsova udlaga bronhovezikulsko disanje, v. respiratio. bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis. bruce (pubes), crne, nešto kovrdžave dlake koje se gube iznad korena polnog uda: u muškog postepeno na prednjoj strani trbuha sve do pupka, a u ženskog kosmati predeo (bručik) naglo se završava horizontalnom linijom. brucelin, filtrat tečne kulture brucela, ili brucelargen, ekstrakt nukleoproteina brucela. Služi kao kožni test za dokazivanje alergije u brucelozi. Brucella, rod gram-negativnih nepokretnih kokobacila. Brucele izazivaju u životinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju bruceloze; B. abortus prouzrokuje zarazni pobačaj goveda i konja. U ljudi izaziva Bangovu bolest; B. melitensis izaziva maltsku groznicu, bolest ovaca, koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni pobačaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bolest se prenosi kontaktom i preko namirnica koje potiču od zaraženih životinja. brucellosis, bruceloza, akutno ili hronično oboljenje iz grupe zoonoza, koje izazivaju tri tipa brucela. Generalizovano oboljenje septičko-alergijskog tipa sa dugotrajnom talasastom temperaturom, recidivima i oštećenjem lokomotornog aparata. Bolest_počinje postepeno, sa povišenom temperaturom, obilnim znojenjem i bolom u krstima. U kliničkoj slici dominira afekcija retikuloendotelnog sistema sa hepatosplenomegalijom i adenopatijom. Bruceloze ima u našoj zemlji. Spada u grupu bioloških oružja. bručik, v. bruce. Brudzinskijev znak, v. znak. bruit, (fr.) zvuk koji se čuje pri osluškivanju, naročito ako je zvuk patološki; b. de canon, naročito jak prvi ton srca u potpunom srčanom bloku; b. de eraquement, zvuk koji se čuje u perikarditisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fëlé (zvuk naprslog krčaga) zvuk koji se čuje pri perkusiji predela kaverni, u vezi s bronhijama ili s pleuralnom šupljinom. Brunschvvigova operacija, v. operacija. Brunsova udlaga, v. udlaga.

brušenje zuba brušenje zuba, terapijski postupak pri kome se vrši brušenje onih tačaka i površina na zubima (gornje i donje vilice) koje prerano dolaze u meñusobni kontakt. Cilj brušenja je da se odstrani okluzalni traumatizam i postigne maksimalni istovremeni kontakt i ravnomerno opterećenje svih zuba, kao i nesmetani pokreti donje vilice. Sin. selektivno brušenje zuba. Brutonova agamaglobulinemija, nasledna bolest vezana za X-hromosom, u kojoj nedostaju B-limfociti i plazmociti. Broj limfocita u perifernoj krvi je normalan, ali su imunoglobulini izrazito smanjeni. Vrlo česte infekcije, naročito sinusa i organa za disanje. bruxismus, bruksizam, nesvesno, povremeno škripanje zubima van funkcije žvakanja, naročito noću. Snažni, ponavljani pokreti vilicama pri kojima su zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do trošenja čvrstih tkiva zuba i oštećuje ozublje (parodoncijum). Najčešće je posledica psihosomatskih stanja i traumatskog kontakta zuba, npr. posle izrade neprikladnih stomatoloških nadoknada koje su u supraokluziji. Sin. stridor dentium. V. bruxomania. bruxomania, bruksomanija, škripanje zubima u budnom stanju. Sin. bruchomania. V. bruxismus. Bryantov trougao, pravougli trougao koji se dobiva ako se na ležećem bolesniku od prednje-gornje bodlje povuče nadole vertikalna linija, zatim se osovina femura produži kroz vrh trohantera i najzad se vrh trohantera spoji s prednjom gornjom bedrenom bodljom. Trougao je normalno ravnokrak i pravougli. Pri visokom položaju trohantera (iščašenje kuka, prelom vrata, butnjače itd.) kateta, kao produžetak osovine butne kosti skraćuje se. V. Roser-Nélatonova linija (pod linija). brzi peščani filtri (sin. američki), betonski bazeni prema količini vode, ispunjeni slojem peska od 65 do 75 cm, krupnoće 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mogućnošću ispiranja peska suprotnim pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3

»bufalo-hump« vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola časa. bubanjska duplja, v. cavum tympanL bubanjska opna, membrana tympani, okruglasta, tanka i poluprozračna opna koja zatvara dno spoljašnjeg slušnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa i prenosi ih preko slušnih koščica u unutrašnje uvo. V. auris. bubanjska šupljina, v. cavum tympanL bubanjska vrpca, chorda tympani, grana VII moždanog živca (n. facialis), spaja se s jezičkim živcem (n. lingualis od n. mandibularis). bubašvaba, v. Blatta orientalis. bubreg v. ren. bubrežna kolika, v. colica. bubrežne čašice, v. calices renales. bubrežni edem, v. oedema. bubrežni kanalić, v. ren, tubulus renalis. bucca, obraz, v. mala. buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada obrazu ili se na njega odnosi. Pripada ustima ili se na njih odnosi. buccinator (od lat. buccina, truba), trubač; m. buccinator, mišić obraza (trubački mišić). Buckyjevi zraci, v. zraci Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom, budnost, stanje suprotno od spavanja. Odlikuje se aktivnošću moždane kore pod dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog aktivatorskog sistema srednjeg mozga, koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vrsta senzitivnih signala, kao, npr., signali s receptora mišića, kože, očiju ili ušiju, može dovesti do nagle aktivacije ovog sistema i do buñenja. buñenje, nagla aktivacija retikularnog aktivacijskog sistema, koji je u miru i ne odašilje impulse u moždanu koru, pod dejstvom bilo kog senzoričkog signala (s kože, iz zglobova i mišića, vidni i slušni signali, pa čak i visceralne senzacije iz creve) uslovljava buñenje osobe koja spava. Buerger-Grutzova bolest, v. bolest. Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli terans. »bufalo-hump«, »buffalo«-vrat (grba), jastučasta naslaga masti u predelu donjih 111

buhač vratnih pršljenova, karakteristična pojava u Cushingovom sindromu (v. syndroma Cushing). Naziv nastao otuda što slične naslage ima i američko goveče - »buffalo«. buhač, Pyrethrum cinerarii folium Treviranus, biljka od čijih se osušenih cvetova pravi prah koji služi kao insekticidno sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je dalmatinski buhač. Aktivni insekticidni princip nalazi se najvećim delom u cvetovima (Flores Pyrethri). Protiv muva, buva, stenica, vašiju i bubašvaba buhač se upotrebljava kao prašak za posipanje ili u vidu tečnosti ili âerosola za raspršavanje. bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pepton sa NaCl), osnovna je tečna hranljiva podloga za razmnožavanje većine bakterijskih vrsta; upotrebljava se i kao osnovni deo raznih hranljivih podloga (krvni, serumski bujon, agar, krvni agar i dr.). buka, zbir šumova i zvukova koji nastaju usled saobraćaja i industrijskog ili zanatskog rada. Razlikuju se gradska i industrijska buka. U stvaranju gradske b. učestvuje niz raznovrsnih i mnogobrojnih faktora, a naročito stanje gradskih ulica, kao i broj i vrsta vozila; industrijska b. stvara se u mnogim preduzećima i radionicama, kao što su kovačnice, pri fabrikaciji metalnog oruña, u železarama, pri radu sa pneumatičkim čekićima, u mlinovima, tkačnicama. Ova buka izaziva obično posle 8-10 godina a ponekad i ranije ili docnije hronično oštećenje organa za sluh s postepenim slabljenjem sluha, koje može da preñe i u potpunu gluvoću. Pri tome se razvijaju raznovrsne promene u srednjem uhu, oštećenje labirinta s poremećajima ravnoteže i otoskleroza. Preventivne mere se sastoje od individualne zaštite radnika, lekarske kontrole, periodične promene radnog mesta i tehničke zaštite. Buka se meri naročitim aparatima, fonometrima, a izražava se u fonima; ulična b. u gradovima, industrijskim centrima pa i u manjim naseljima stalno se pojačava usled sve većeg saobraćaja i intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara112

bulboretikularno područje ju sve veće mogućnosti za slabije ili jače potresanje zgrada, naročito u ulicama veoma opterećenim saobraćajem. Ova buka i potresanje zgrada ublažavaju se elastičnim popločavanjem ulica i efikasnom izolacijom temelja i zidova zgrada materijalom koji loše sprovodi buku, kao i strogim razdvajanjem ulica za stanovanje od saobraćajnih ulica. Postoje i specijalne organizacije za borbu protiv buke. Podnošljive granice buke u fonovima iznose u stambenim četvrtima preko dana do 35, a noću do 25 fonova, u mešovitom području preko dana 45, a noću 35 fonova i u industrijskim područjima preko dana 60, a noću 45 fonova, mereno na otvorenom prozoru. Bukovička Banja (Aranñelovačka Banja), nalazi se pored Aranñelovca, na 270 m nadmorske visine; njene vode su alkalne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvožñevite; T 15,5° i 25,2° C. Moderno kupatilo i otvoren bazen s mineralnom vodom i klimatsko mesto. Glavne indikacije: dispepsija, kongestija jetre, hronični holecistitis, urička dijateza, nefrolitijaza, anemija, rekonvalescencija. bulbarna paraliza, v. paralysis.

bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduzetosti, paralize, rede nadražaja) bulbusa (izdužene moždine), kao što su poremećaj govora, gutanja, disanja, rada srca i krvnih sudova. To su teški, obično smrtonosni poremećaji u toku nekih živčanih oboljenja (poliomyelitis, polyneuritis, sclerosis lat. amyotrophica, progresivna bulbarna paraliza, pseudobulbarna paraliza). bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave. bulbi vestibuli, v. tremne glavice. bulbokavernozni mišić, poprečnoprugasti mišić koji, s ishiokavernoznim mišićem, pripomaže erakciji korena penisa i isturanju semena iz uretre u trenutku ejakulacije. bulboretikularno područje, deo retikularne formacije koji obuhvata najviše i lateralne delove retikularne formacije u izduženoj moždini i ćelu retikularnu formaciju moždanog mosta, srednjeg mozga i meñumozga. Neuroni ovog pod-

bulboretikularno inhibicijsko područje ručja imaju osobinu samorazdražljivosti i stoga neprekidno šalju impulse u motorička područja kičmene moždine i nagore u veliki mozak, ukoliko nisu kočeni signalima iz drugih delova nervnog sistema ili zamoreni. Senzoričke poruke pristižu u retikularnu formaciju iz raznih izvora iz kičmene moždine, vestibularnog aparata, malog mozga, bazalnih ganglija, moždane kore (naročito motoričkog područja) i hipotalamusa; od ovih signala jedni deluju ekscitacijski a drugi inhibicijski. Uloga ovog područja se sastoji od održavanja tonusa skeletnih mišića i stanja budnosti. bulboretikularno inhibicijsko područje, deo retikularne tvorevine koji se nalazi u prednjem srednjem delu donje tri četvrtine kičmene moždine. Neuroni ovog područja nisu sposobni za samorazdraživanje, ali se neprekidno razdražuju signalima koji im pristižu iz bazalnih ganglija, iz kore velikog mozga i iz malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog područja imaju inhibitorno dejstvo i neprekidno se suprotstavljaju efektima b. r. facilitacijskog područja. Kad oba područja deluju normalno, motorne funkcije kičmene moždine nisu ni ekscitirane ni inhibirane. bulbus, glavica, proširenje u vidu glavice luka; b. duodeni, početni prošireni deo gornjeg segmenta dvanaestopalačnog creva, koji na radiografiji izgleda kao glavica ili mitra; b. oculi, očna jabučica; b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji, zadebljani deo olfaktivne trake; b. quadratus, atrofična, smanjena očna jabučica četvrtastog oblika. Zatezanje pravih očnih mišića daje hipotonoj očnoj jabučici četvrtast izgled. Sin atrophia bulbi quadrata. bulbusni refleks, v. refleks. bulimia, bulimija, neizdržljivo osećanje gladi, »vučja glad«. Sin. cynorexia. V. poly phagia. bulla, plik, rascep izmeñu pojedinih slojeva epiderma ispunjen seroznom tečnošću. Osnovna eflorescencija u mnogim (buloznim) dermatozama. 8 Medicinski leksikon

Butyrum cacao bullosus, bulozan, odnosi se na kožno oboljenje u kome je osnovna eflorescencija plik. bunika, v. Hyoscyamus niger. Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromočivog materijala koja služi za omotavanje vlažnih zavoja. buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen hidroftalmusa, v. hydrophthalmus. bura, v. vetrovi. Burdachov put, v. fasciculus cuneatus. bure, partizansko, v. partizansko bure. Burgerova bolest, v. bolest, thrombangiitis obliterans. Bürkeova komora, v. hemocitometar. Burkittov limfom, oblik nediferentovanog malignog limfoma, najčešće u stanovnika centralne Afrike, v. limphoma. burmutica (anat.), v. fovea radialis. burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis solutio. bursa, kesa, špag, kesasta šupljina glatkih površina obloženih pljoštim ćelijama; bursae mucosae (synoviales), sluzne kese u zglobovima ramena i kolena, obložene iznutra sinovijalnom opnom, a služe da olakšaju pokrete mišićnih tetiva; b. omentalis, opornjačka kesa u trbušnoj duplji, ispod prečage, iza želuca, ispred gušterače, oivičena dvanaestopalačnim i debelim crevom. bušilica, (stom.) ureñaj za pokretanje rotacionih instrumenata (svrdala) u stomatologiji. Sastoji se od električnog motora ili turbine koji pomoću prenosnog mehanizma pokreću nasadnik ili kolenjak na kojima se nalaze rotacioni instrumenti; obična b., proizvodi do 12.000 o/min.; b. ultravisokoturažna, proizvodi preko 100.000 o/min.; visokoturažna b., proizvodi preko 12.000 o/min. but, bedro, stegno, v. femur. buter, v. maslac. buterna kiselina, Њ, v. Acidum butyricum. butil-bigvanid, buformin, antidijabetik (v. tamo); u nas registrovan pod imenom »Silubin-retard« (v. i bigvanidi). butna kost, v. femur. butnjača, v. femur. Butyrum cacao, v. Oleum cacao.

113

buve buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektoparaziti toplokrvnih životinja. Telo im je bočno jako spljošteno, noge su podešene za skakanje, a usta za bodenje i sisanje. Larve žive od organskih otpadaka i gljivica. Najpoznatija je čovečja b. (Pulex irritans). B. pacova (Xenopsylla cheopis) prenosilac je kuge. bužiranje/uvlačenje «svece», bužije u cevastu strukturu ili organ, da bi im se proširio kalibar, kao što je to u lečenju strikture jednjaka ili mokraćne cevi. bypass, (eng.) bajpas, pomoćni tok, skretanje, v. shunt; aortikokoronarni b., komad vene safene ili odgovarajućeg kalema kojim se spajaju zjap aorte i venačna arterija, distalno od mesta njenog suženja; aortoilijačni b., kalemljenje vaskulne proteze izmeñu aorte i butne arterije da bi se zaobišao arteriosklerotični segment; butno-zakolenski b., stavljanje vaskulne proteze izmeñu butne i zakolenske arterije da bi se zaobišao začepljeni segment; b. desnog srca, skretanje toka krvi od mesta nje-

114

byssinosis nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u plućne arterije, izbegavajući na taj način desnu pretkomoru i desnu komoru; kardiopulmonalni b., skretanje toka krvi od mesta njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u aortu, obično oksigenatorskom pumpom. To je vid vantelesnog krvotoka koji se koristi u hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje krvotoka iz plućnih vena u aortu, zaobilazeći na taj način levu pretkomoru i levu komoru; parcijalni b., skretanje samo dela krvi iz arterije. byssinosis, bisinoza, oboljenje nastalo us-led oštećenja organizma dejstvom prašine od vune i pamuka. Sitna prašina od pamuka i vune nadražuje sluznice organa za disanje i time pojačava dispoziciju organizma za akutna i hronična zapalje-nja i za razvijanje emfizema. Udisanjem ova prašina može alergički da senzibili-zuje organizam i da izazove bronhijalnu astmu i poznati kašalj tkalaca. V. pneumonoconiosis.

C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski simbol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka za Celzijusove stepene. 14 C , radioaktivni izotop ugljenika, primenjuje se u obliku obeleženih organskih jedinjenja za metabolička ispitivanja. Ca, hemijski simbol za element kalcijum; (klin.) karcinom. Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje metabolizma kalcijuma. CAP, (engl. catabolite activator protein), protein koji, kada se za njega veže cAMP, povećava brzinu transkripcije operona osetljivih na prisustvo glukoze i tako predstavlja elemenat pozitivne kontrole, v. pozitivna kontrola. caps., v. capsula. CAT, kompjuterizovana aksijalna tomografija, metoda tomografskog snimanja mekih organa rendgenskim zracima. C-peptid (»connecting peptide«), C-peptid (»vezujući peptid«), polipeptidna lančana struktura, koja u proinsulinu (v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg, biološki aktivnog insulina (v. tamo); ima odreñenu antigenu moć, ali bez sigurno dokazane fiziološke aktivnosti. C-reaktivni protein, molekul koji nije srodan imunoglobulinima i koji precipi* tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno specifičnim C-polisaharidom pneumokoka. Koristi se, pored drugih testova, kao najavljivač akutne faze bolesti. U reumatskoj groznici smatra se specifičnim testom. Meñutim, u drugim bolestima nema specifičan značaj.

Cd, v. cadmium. Ce, v. cerium. CGS, skraćenica za sistem mernih jedinica, centimetar, gram, sekund, tj. sistem mera u kojem je jedinica za dužinu centimetar, za težinu gram, a za vreme sekund. Danas se upotrebljava meñunarodni sistem mernih SI-iedinica. Ch., (Rp.), skrać. za charta (hartija). eh.c., v. charta cerata. Cl, v. chlorum. CO, hemijska formula* za ugljen-monoksid. Co, hemijski simbol za metal kobalt. CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid. Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta, primenjuju se u obliku obeleženog vitamina Bi2 (cijanokobalamina) za ispitivanje poremećaja apsorpcije i dijagnostiku perniciozne anemije. comp., compositus, složen. conc., skraćenica za concentratuš, koncentrovan. consp., consperge, pospi, ili conspergetur, neka se prospe. coq., skraćeno od reci coque (kuvaj). Piše se u receptu kojim se propisuje dekokt, i posle ove reci se naznačuje sa čim i za koje vreme treba da se kuva propisana droga. Cr,51v. chrom. Cr , radioaktivni izotop hroma, primenjuje se u obliku hromata za obeležavanje eritrocita, leukocita i trombocita i albumina plazme. Uobličeni elementi obeleženi radioaktivnim hromom primenjuju se za odreñivanje zapremine 115

CRH (= CRF) krvne plazme i vremena preživljavanja u krvotoku. Albumin obeležen radioaktivnim hromom primenjuje se za ispitivanje prometa belančevina, naročito njihovog gubitka kroz želudačno-crevni trakt. CRH (=CRF), »corticotropin releasing hormone (=factor)«, jedan od »releasing« hormona (v. tamo); specifično podstiče izlučivanje ACTH (v. tamo). Cs, hemijski simbol za alkalni metal caesium. Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, primenjuje se u obliku hlorida za scintigrafiju srca. Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum cacao, Oleum cacao. cachexia, kaheksija, teški poremećaj opšte konstitucije s vrlo izraženim mršavljenjem usled hroničnog pothranjivanja ili izraženog povećanja katabolizma; c. cancerosa, k. u malignim tumorima; c. exophthalmica, hipertireoidizam; hipofizna k. panhipopituitarizam; c. hypophyseopriva, sindrom koji se viña u potpunom prestanku rada hipofize; c. malarica, k. u hroničnoj malariji, praćena vrlo velikom slezinom; c. mercurialis; k. u hroničnom trovanju živom; c. pachydermica, miksedem; c. pituitaria, panhipopituitarizam; c. saturnina, k. u hroničnom trovanju olovom; c. strumipriva, k. u potpunom nedostatku rada štitne žlezde; c. suprarenalis, Addisonova bolest; c. thymopriva, zbog nedostatka timusa; c. thyreoidectomica, c. strumipriva, c. tropica, k. u osoba koje borave u tropskim predelima i u koje skoro uvek postoji insuficijencija jetre; c. uraemica, kaheksija koja postoji u teškoj bubrežnoj insuficijenciji. cadaver, les, telo mrtvog organizma. Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element, metal. Kadmijumove soli su otrovnije od odgovarajućih cinkovih soli. caecocele, kila u čijoj se kesi nalazi kao sadržaj cekum. caecocolon, cekokolon, cekum i kolon posmatrani kao anatomska, a naročito kao hirurška celina. 116

Calandra granaria caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvrñivanje cekuma i ushodnog kolona za trbušni zid. Primenjuje se u lečenju cekuma i ushodnog kolona koji nisu mobilni, v. Caecofixatio. caecofixatjo, cekofiksacija, potvrñivanje mobilnog cekuma za zadnji trbušni zid. caecum mobile, nenormalno dugačak i pokretljiv cekum. caecus, cekus, zadniven, šlep, npr. intestinum caecum; v. intestinum caecum. caementoma, razvojna anomalija ili tumorozna tvorevina, sastavljena od cementa korena zuba. Cementomi se nalaze slobodni u koštanom tkivu u blizini vrha korena zuba ili su pripojeni za zub. Sin. cementoma. caementum, cement, sin. substantia ossea dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje pokriva anatomski koren zuba. Sastoji se od 45 do 50% neorganskih materija (uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% organskih materija (kolagen i mukopolisaharidi) i vode; c. acelularni, kalcifikovano tkivo koje ne sadrži ćelije već ugrañene završetke kolagenih vlakana desni i okolozubne opne. Prekriva pretežno cervikalni deo korena zuba; c. celularni, kalcifikovano tkivo nalik na kost. Sadrži cementocite smeštene u Iakunama (cementoplasti) i preko protoplazmatičkih nastavaka spajaju se sa susednim ćelijama. Prekriva pretežno apikalni deo korena zuba. caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkalni metal. caklina zuba, v. adamantinum, enamelum, substantia adamantina. Calandra granaria, žitni žižak, mali insekt s tamnomrkom dugačkom i tvrdom surlicom. Larve insekta žive u zrnu žita i neobično su proždrljive. Najčešće napadaju pšenicu, izjedu ćelo zrno i zatim se zakukulje. Množe se masovno i izazivaju prave katastrofe. U našim južnim i toplijim krajevima, pored žitnog moljca, najopasnija je štetočina. Žižak se naseljava i u testu, izuzetno i u zbijenom brašnu. Ne trpi premetanje, vejanje, provetravanje i uopšte uznemiravanje, stoga se mnogo namnoži u ustajalom, vlažnom i upaljenom žitu.

calcaemia calcaemia, kalcemija, količina kalcijuma u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za povećane vrednosti kalcijuma u plazmi. V. hypercalcaemia. calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg dela petne kosti ispoljena bolom na mestu pripoja Ahilove tetive i otokom mekih delova te oblasti. calcaneocavus, krivo stopalo u kome je talipes calcaneus kombinovan s talipes cavusom. V. talipes calcaneus i talipes cavus. calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u kome su udruženi talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. V. talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. calcaneus, petna kost, najveća kost nožja i uopšte stopala. calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma u žuči, najčešće u hroničnom holecistitisu. calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoliko vitamina D, od kojih su praktično važni D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima i relativno su otporni prema kiseoniku i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultravioletnim zračenjem ergosterola, a vitamin Da na isti način od 7 - dehidroholesterola. Vitamin D pojačava oksidativne procese u organizmu i reguliše metabolizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba. Najvažniji izvori vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima ga u žumancetu jajeta, buteru, mleku i svinjskoj jetri. calcificatio, kalcifikacija, taloženje krečnih soli; c. metastatica, metastatsko taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. Ova pojava je većinom vezana za poremećeni metabolizam kalcijuma koji prati pojavu povećanja količine kalcijuma u krvi; c. pathologica, patološka kalcifikacija, obilno taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. calcinosis, kalcinoza, taloženje soli kalcijuma u raznim tkivima i organima, poznato i kao kalcijumski giht; c. circumscripta, ognjišno taloženje kalcijuma u koži ili mišićima, obično u sklerodermi i dermatomiozitisu; c. cutis, čvorovi u

Calcii hypochloridum crudum koži koji sadrže kalcijum, a javljaju se primarno mahom u starijih osoba. Sekundarna kalcinoza se razvija ponekad u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c. interstitialis, poremećaj metabolizma kalcijuma u kojem dolazi do izraženog taloženja soli kalcijuma u vezivnom tkivu; c. intervertebralis, taloženje kalcijuma u meñupršljenskoj hrskavici; tumorska kalcinoza, taloženje velikih količina kalcijuma u periartikulska tkiva u ramenom, l a katnom i skočnom zglobu, nepoznatog porekla; c. universalis, rasprostranjeno taloženje soli kalcijuma u koži, masnom tkivu, mišićima, u vidu čvorova i ploča, naročito u dece u dermatomiozitisu. Calcii bromidum, kalcijum-bromid, upotrebljava se, u prvom redu, kao sedativno sredstvo, ali i u lečenju tetanije i koprivnjače; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju mnogostruku upotrebu u medicini. Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kreda; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i u trovanju kiselina kao antacidno sredstvo, mada ima i opstipantno dejstvo. Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bezbojni kristali bez mirisa, oštra, slana i nagorka ukusa, jako higroskopni; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se intravenski (u 10%-nom rastvoru) ili per os (u miksturama) u lečenju tetanije, hroničnog trovanja olovom, urtikarije serumske bolesti i drugih stanja u kojima postoji povećana propustljivost kapilara. Unesen per os prouzrokuje acidozu. Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se per os, intravenski ili intramuskularno u istim indikacijama kao i kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu, te se u ove svrhe ne može upotrebi ti. Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid, gašeni kreč. Upotrebljava se za dezinfekciju zidova (krečenje), leševa, klozeta, ñubreta itd. Calcii hypochloridum crudum, hlorni kreč, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum117

Calcii lactas -hipohlorita, dobivena uvoñenjem hlora u gašeni kreč. Pod dejstvom ugljendioksida iz vazduha oslobaña se hlor i zato uvek miriše na njega. Upotrebljava se kao sredstvo za beljenje i kao dezinfekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlorata, Calcium hypochlorosum. Pri proizT vodnji hlornog kreča stvaraju se velike količine prašine koja na koži izaziva ekcem i hiperhidrozu, a na koži lica, vrata, na prstima i na leñima javljaju se najčešće hlorne akne. Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotrebljava se u iste svrhe kao i kalcijum-glukonat. Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negašeni kreč, živi kreč. Dodavanjem vode nastaje kalcijum-hidroksid, gašeni kreč, koji se upotrebljava za dezinfekciju. Calcii phosphas, sekundarni kalcijumfosfat. Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbonat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao kalcijum-laktat, kada je organizmu potreban kalcijum. Calcii sulfas usta, pečeni kalcijum-sulfat, pečeni gips, žežena sadra. Beo sitan prašak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se za spravljanje fiksacionog zavoja. calcitoninum, kalcitonin, hormon koji smanjuje koncentraciju jona kalcijuma u krvi, kočeći apsorpciju kalcijuma iz kostiju. Stvara se u parafolikularnim ćelijama štitaste žlezde i zato se često naziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo, ali mu je dejstvo kratkotrajno. calculus, kamen, konkrement; bešični k. (c. vesicalis), kamen u mokraćnoj bešici. V. concrementum, cholelithiasis, nephrolithiasis; bubrežni k. (c. renalis), kamen nastao u bubrežnoj karlici; c. dentalis, v. zubni kamenac; fosfatni k., konkrement koji se sastoji od soli fosforne kiseline, a nalazi se u mokraćnim putevima; mokraćni k., konkrement koji se stvara u mokraćnim putevima taloženjem soli (urata, oksalata, fosfata, karbonata) ili čistina i ksantina. M.k. izaziva poremećaje u prolazu mokraće usled zapušenja puteva, zatim krvarenja usled povrede sluznice mokraćne bešike i 118

Calomelas, kalomei mokraćnih puteva, i svojim prisustvom omogućava nastajanje patoloških procesa u mokraćnim putevima, npr. zapaIjenje; plućni k. (c. pulmonum), kalcifikovano, zakrečeno ognjište tuberkuloznog procesa u plućima; uratni k., konkrement u mokraćnim putevima koji se sastoji od mokraćne kiseline ili njenih soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c. dentalis), zubni sreš, tvrde naslage na zubima koje nastaju taloženjem kalcijumovih soli i ostataka razorenog epitela i bakterija; žučni k. (c. felleus), kamen u žučnoj bešici. calices renales, bubrežne čašice, kratke cevaste tvorevine u koje su uvučeni vrhovi Malpighijevih piramida, a ulivaju se u bubrežnu karlicu. Spadaju u mokraćne puteve. calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto tkanog platna. Call Exner corpuscula, Kal Eksner telašca, mala okruglasta svetla telašca u granuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplazmama porekla od granuloza ćelija jajnika. callositas, ograničena hiperkeratoza, žuIjevitost na rnestima trajnijeg mehaničkog dejstva (trenje, pritisak). callosus, žuljevit, ožiljan, usled umnožavanja čvrstog, ožiljnog vezivnog tkiva; c. callosum, žuljevito telo, komisura izmeñu polutke velikog mozga. callus, kalus, žulj, sin. callositas; (1) lokalna hiperplazija orožalog sloja pokožice koja nastaje trenjem; (2) ožujak od vezivnog tkiva koji se razvija izmeñu okrajaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a koji kasnije biva zamenjen tvrdim koštanim tkivom (koštani kalus). Centralni k., provizorni k. koji se stvara u sržnom kanalu prelomljene kosti i potiče od ćelija koje pokrivaju endotelnu i gredičastu površinu kosti u blizini preloma; definitivni k., kalus koji nastaje iz vezivnog tkiva pretvorivši se u pravu kost; spoljašnji k., kalus stvoren od pokostice, koja u vidu okovratnika (zadebljanja) omotava mesto ranijeg preloma. Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi chloridum.

r

Calotova operacija

Calotova operacija, v. operacija. calvaria, kalvarija, koštani svod ili krov lubanje. calvities, ćelavost. camera, odaja, komora; c. anterior bulbi (oculi), prednja očna komora, koju ograničavaju rožnjača i dužica; ç. posterior bulbi (oculi), zadnja očna komora, izmeñu dužice, staklastog teIa, sočiva i cilijarnog tela. Obe komore su ispunjene očnom vodicom (humor aquosus). camphora, običan kamfor, japanski kamfor. Dobiva se iz drveta Cinnamomum camphora ili se spravlja sintetski. Bela kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa, nerastvorljiva u vodi. Danas služi kao sredstvo za lokalno draženje kože u vidu raznih ligamenata. campus visivus, v. vidno polje. canaliculus, kanalić, mali kanal. canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius Hunteri, Hanterov kanal, mišićni kanal koji se nalazi u donjoj polovini buta, a služi za prolazak butne arterije i vene; c. Bartholini, izvodni kanal podjezične pljuvačne žlezde; c. cervicalis, cervikalni kanal materice; c. dentis accesorius, akcesorni kanal (i) korena zuba, lateralne grane glavnog kanala korena zuba smeštene pretežno u apikalnoj trećini korena koje omogućavaju vezu izmeñu pulpe i okolozubnog predela; Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala koji se probija kroz začetak materične široke veze. Ako se Wolfova kvržica uopšte ne stvara, Gartnerov kanal dospeva sve do devičnjaka; hordalni k., u čoveka se svitnjak (chorda dorsalis) na kratkom prostoru nalazi uz zadnju stranu bazalne ploče, zatim se svija unutra, probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji h.k.), pruža se uz prednju stranu, povija se unazad i ponovo probija u hrskavicu (prednji h.k.), da bi se zadržao u prçdelu turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloideus, kanal u staklenu (staklenom telu) od papile vidnog živca do prostora iza kristalnog sočiva. Kroz njega prolazi hijaloidna arterija koja po pravilu nestaje pre roñenja. V. Cloquetov kanal; c. in-

Cantharides guinalis, preponski kanal u prednjem trbušnom zidu odmah iznad preponskog pregiba i spaja trbušnu duplju s mošnicama (u čoveka) ili sa sudnicom (u žene); c. radicis dentis, kanal zubnog korena u kome se nalaze krvni sudovi i živac zuba; Santorinijev k., sporedni kanal gušterače, koji može i da iščezne; cc. semicirculares, tri koštana polukružna kanala u piramidi slepoočne kosti i ulaze u sastav koštanog labirinta. U njima se nalaze opnasti polukružni kanali, v. auris; c. Whartoni, Whartonov kanal, izvodni kanal podvilične pljuvačne žlezde; c. Wirsungi, Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal gušterače. cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opšti izraz za maligne tumore (karcinome i sarkome), a upotrebljava se i za oznaku samo majignih tumora epitelnog tkiva carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak, noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke koji se proširio na meke delove grudnog koša (koža), time ih zadebljao i očvrsnuo, te im dao izgled i osobine oklopa; c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se pojavljuje u dve osobe koje zajedno žive, istovremeno ili prvo u jedne pa onda u druge. cancroid, kankroid, umereno- maligni karcinom kože, koji potiče od njenog pločastog epitela i u kome se stvara veća količina rožastih materija. candidiasis oris, oralna kandidijaza. V. spor. caninus, pasji, očnjački; dens caninus, očnjački zub, očnjak; fossa canina, očnjačka jama. canities, sedenje kose nastalo zbog gubitka pigmenta i prodiranja vazduha u dlaku. Sin. poliosis. Cannabis indica, indijska konoplja, sadrži supstanciju koja se pod imenom hašiš upotrebljava kao jedno od najrasprostranjenijih sredstava za uživanje (toksikomanij a). Cantharides, španske bube, Cantharis (Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene boje, duge 1,5-3 cm, široke 3,5-5 mm. Sadrže bezazotni anahidrid kantaridin, koji na koži sporo izaziva nadražaj, a 119

canthotomia može da dovede i do stvaranja mehurova, nekroze i ulceracije (flogističko sredstvo, danas napušteno u ljudskoj medicini). canthotomia, kantotomija, horizontalno zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju proširenja otvora kapaka, npr. pri operaciji katarakte. canthus, kantus, ugao, očni ugao, mesto gde se sastaju očni kapci. Sin. angulus ocull čamila, dušnička kanula, cevčica od metala ili kaučuka koja se stavlja u dušnik •kroz otvor načinjen putem traheotomije, ako je postojala prepreka za disanje prirodnim putem kroz grkljan (oteklina, izrastaj). Trendelenhurgova kanula, dušnička kanula s gumenim balonom koji se može naduvati toliko da se priljubi uz zidove dušnika i da time zatisne zjap, sprečavajući aspiraciju krvi pri operacijama na grkljanu. capillitium, vlasište, vlasi glave. capillus, dlaka, vlas. capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj koji obuhvata čelo, oba obraza i bradu; capistruma simplex, za razliku pd preñašnjeg, ne pokriva obraz jedne y strane. capitatus, glavičast (npr. os capitatum, glavičasta kost). capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu kape, koji se pravi od trougle i četvorougle marame. capitonnage, (fr.) kapitonaža, zašivanje; hirurško zatvaranje šupljine jedne ciste zbližavanjem njenih suprotno položenih zidova šavovima. capitulum, glavica, mala glava (npr. capitulum humeri, glavica ramenjače). capsid, kapsid, proteinski omotač u kome je smeštena nukleinska kiselina virusa. capsula, čahura, omotač nekog organa (npr. capsula articularis, zglobna čahura); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), vezivno tkivni omotač jetre; c. glomeruli Bowmani, v. corpusculum renis; c. interna, unutrašnja moždana čahura, deo bele mase velikog mozga opkoljene repatim i sočivastim jedrom i vidnom humkom. Kroz nju prolaze motorni i 120

caput senzitivni putevi, optički i akustički put; c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak omotač koji obavija očnu jabučicu od ulaska vidnog živca do ivice rožnjače. capsulectomia, kapsulektomija, isecanje čahure, naročito zglobne čahure i čahure sočiva; renalna kapsulektomija, isecanje čahure bubrega. capsuloplastica, kapsuloplastika, plastična operacija na zglobnoj čahuri. capsulorraphia, kapsulorafija, šav zglobne čahure; smanjivanje zglobne čahure (obično ramenog zgloba), nabirajućim šavovima u običnoj luksaciji zgloba; c. art. temporomandibularis, (stom.) smanjivanje široke zglobne čahure donjoviličnog zgloba šivenjem kod iščašenja i poluiščašenja ovog zgloba. capsulotomia, kapsulotomija, incizija na jednoj čahuri, naročito one na oku, kao i u operaciji katarakte, ili na čahuri zgloba; c. renalis, incizija na čahuri bubrega. caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cranium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti ili organa ili za tvorevine koje svojim oblikom podsećaju na glavu ili loptu (npr. caput humeri, glavica ramenice, caput pancreatis, glavica gušterače); c. medusae, kaput meduze, meduzina glava, proširene vene u koži oka pupka. Vide se u cirozi jetre, naročito u mladih osoba i novoroñenčadi. Sin. cirsomphalos; c. obstipum, krivošijost, držanje glave nagnuto na jednu stranu. Može da bude uroñena ili da se javi brzo posle poroñaja kao posledica kontrakture ili fibrozne degeneracije obrtača glave (m. sternocleidomastoideus) i stečena kao posledica ožiljaka na koži (npr. posle opekotina ili procesa zapaljenja), u potkožnom tkivu (npr. posle flegmone), fibrozne degeneracije mišićnih vlakana obrtača glave, oboljenja i povreda kostura vrata; c. quadratum, četvrtasta glava, oblik glave nastao usled izraženih izbočina na parijetalnim kostima i na čeonoj kosti, posledica rahitisa u prvim mesecima života; c. succedaneum, poroñajni otok glave deteta, na delu koji prvi prolazi kroz poroñajni kanal. Išče-

r

carate zava 12-18 časova po roñenju. Sin. torticollis, krivošijost. carate, spirohetoza koja se javlja u Srednjoj i Južnoj Americi i koja se odlikuje pruriginoznim, beličastim i plavičastocrvenkastim pegama. Prouzrokovao: Treponema carateum. Sin. pinta. carbamid, karbamid, ureja, mokraće vina, NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i jedan je od krajnjih proizvoda razlaganja belančevina u organizmu. Normalno se nalazi u krvi i mokraći. U plazmi ili serumu se nalazi 7-18 mg ureičnog azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3 mmola ureje) litar. U mokraći se nalazi u toku dana 12 do 20 g ureičnog azota, ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz organizma omaši, koncentracija ureje može porasti i do 10 puta od normalne vrednosti. To se dešava u uremiji. Sin. ureja. carbarson, karbarson, petovalentno organsko jedinjenjé arsena. Služi kao lek u amebnoj dizenteriji. Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj, specijalan oblik medicinskog uglja, čija je površina (a time i moć adsorpcije) vrlo velika, jer mu čestice sadrže vrlo fine kapilare. Služi u medicini kao univerzalno adsorptivno sredstvo, bilo spoIj a protiv zapaljenja (antiflogističko dejstvo), bilo per os u raznim trovanjima. C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni depuratus, v. C. vegetabilis; C. medicinalis (C. animalis), lekoviti ugalj, životinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak prašak bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Služi u medicini kao opšte adsorptivno sredstvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, prečišćeni drveni ugalj, služi u iste svrhe kao i C. animalis, ali se rede upotrebljava. Sin. C. ligni depuratus. Carbol, karbol, v. Phenolum. carboneum, ugljenik, ugljik, hem. element, nemetal, hemijski simbol C, Po broju i rasprostranjenosti svojih jedinjenja nalazi se na prvom mestu u živom i neživom svetu. Slobodan ugljenik se javlja kao dijamant i grafit. Ugljenikovi atomi se mogu meñusobno vezivati

carcinoiñum dajući mnogobrojna ugljenikova jedinjenja. Asimetričan atom ugljenika je C-atom za čije su četiri valencije vezane četiri različite jednovalentne grupe. Jedinjenja koja sadrže asimetričan ugljenikov atom mogu biti optički aktivna; c. sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen -disulfid, CS2, isparljiva bezbojna tečnost, upotrebljava se kao rastvarač i za uništavanje štetočina. Žestok je otrov koji oštećuje centralni nervni sistem, srce i organe za varenje. carborundum, karborundum, silicijum-karbid, odlikuje se velikom tvrdoćom (samo je dijamant tvrñi). Upotrebljava se u zubnoj protetici za struganje zuba i glačanje zubnih proteza. carboxyhaemoglobin, karboksihemoglobin, derivat hemoglobina koji nastaje dejstvom ugljen-monoksida na hemoglobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja gvozda. carboxyhaemoglobinaemia, karboksihemoglobinemija, prisustvo karboksihemoglobina u krvi. carboxylase, v. karboksilaza. carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa COOH. carbunculus, karbunkul, gnojno nekrotizujuće zapaljenje kože i potkožnog tkiva, koje proizvode zlatni stafilokok i koji se sastoji od većeg broja furunkula gusto zbijenih u izvesnoj ograničenoj oblasti, npr. na vratu, licu leñima itd. Česta je pojava u dijabetesu. V. furunculus; maligni k. izaziva teško oboljenje anthrax, prostrel (v. tamo); renalni k., masovno lokalizovano gnojenje u bubregu kao posledice bakterijske metastaze, nastale iz tromboze ili infekcije bubrega. carcinogenes, karcinogeni, hemijske supstancije koje u oglednih životinja izazivaju pojavu neoplazme. Danas je poznato preko 600 karcinogenih hemijskih materija čiju osnovnu strukturu ' čine policiklični hidrokarboni kao što su 1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i 3:4 benz-pyren. carcinoiñum, karcinoid, tumor pretežno lokalizovan u cevastim delovima organa za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi121

carcinoma -triptamin), tako da su kliničke manifestacije tih tumora pps'lëdica nenormalno povećane proizvodnje ovog tkivnog hormona (v. hormon). carcinoma, neoplazma nastala zloćudnim bujanjem epitela; c. colonis, karcinom debelog creva najčešće se razvija u završnim delovima creva. Po makroskopskom izgledu promene mogu biti infiltrativne, vegetantne i ulcerovegetantne; c. comedo, histološki tip karcinoma dojke u kome se stvaraju velike pseudoacinusne šupljine ispunjene ćelijama neoplazme oivičene takoñe slojem tumorskih ćelija; c. duodeni, karcinoma dvanaestopalačnog creva, veoma retka lokalizacija koja potiče od epitelnih ćelija duodenuma i može biti infiltrativnog, ulceroznog i vegetantnog makroskopskog oblika. Karcinom papile Vaterove ampule daleko je češći; c. endometrii, karcinoma endometriji je neoplazma porekla iz epitela materične sluznice. Po histološkoj grañi najčešće je adenokarcinom, a vegetativni i ulceroinfiltrativni oblici po spoljašnjem izgledu; c. gelatinosum, vrsta neoplazme čije ćelije stvaraju sluz, zbog čega na preseku ovakvih tumora dominira staklasti sjaj. Javljaju se u sluznici i žlezdama čije ćelije i u normalnom stanju stvaraju sluz (sluznica digestivnog trakta, pljuvačne žlezde, pankreas); c. glandulae sali var is, karcinoma pljuvačnih žlezda je najčešća maligna neoplazma pljuvačnih žlezda, nastala proliferacijom epitela izvodnih kanalića ili acinusa žlezda. Makroskopski je neoplazma u tkivu ili pokraj' tkiva pljuvačne žlezde dosta jasno ograničena ali bez očuvane kapsule, sivobeličaste je boje, čvrsta, vlaknastog izgleda na preseku, ponekad većih neoplazmi sa nekrozama i krvavIjenjima. Histomorfološki razlikujemo tzv. »maligpi mikstni tumor« mukoepidermoidni karcinom, adenokardinom, adenokarcinom acinusnih ćelija; c. in situ, karcinoma »in situ« intraepitelni karcinom bez prodora omotača i prelaska u dublje slojeve; c. intraepidermaHs, intraepidermni karcinom potiče od 122

carcinoma epitelnih ćelija bez prodora u dublja subepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma grkljana je neoplazma nastala od epitelnih ćelija koje oblažu epitel larinksa. Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih žica i okoline glavne su makroskopske odlike praćene ranom pojavom promuklosti i osećanja grebanja i bolova pri gutanju; c. mammae, rak dojke, najčešća lokalizacija neoplazme u žena nastaje malignom proliferacijom žlezda dojke. Prema histomorfološkoj grañi postoji više vrsta. Naborana koža, čvrstina u tkivu dojke uz njen povećani obim neki su od bitnih simptoma; c. mukoepidermoides, mukoepidermoidni karcinom jé karcinom s najčešćom lokalizacijom u velikim pljuvačnim žlezdama. Počinje od izvodnih kanala. Histomorfološke odlike na osnovu kojih je nazvan odnose se na prisustvo sluzi i epidermoidnih ćelija. Neoplazma, iako maligna, relativno sporo raste, kako lokalno, tako i u pogledu metastaza; c. oesophagi, rak jednjaka koji se javlja na fiziološkim suženjima jednjaka. Najčešći je ulcerozni makroskopski oblik koji razara postepeno sve slojeve zida, zahvatajući ga ćelom cirkumferencijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna maligna neoplazma, sivosmeñe boje, različite veličine i čvrstoće. Histomorfološka graña može govoriti za adenokarcinom ili medularni karcinom. Širi se na peritoneum kao i limfnim putovima u lokalne limfne žlezde; c. pancreatis, karcinoma pankreatitis je najčešća maligna neoplazma pankreasa. Smeštena je u većini slučajeva u glavi pankreasa, zbog čega već u ranom početku izaziva smetnje u odlivanju žuči, te prouzrokuje žuticu. Neoplazma je u vidu čvrstog nodularnog uvećanja glave pankreasa. Histomorfološki razlikujemo adenokarcinom porekla ćelija izvodnih kanala ili manje česti adenokarcinom nastao od ćelija koje nalazimo u acinusima; c. penis, rak penisa je maligna neoplazma poreklom od epitelnih ćelija sa površine. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili bradavičastog izraštaja na glaviću1 penisa ili na udnoj navlaci. Praćen je u od-

carcinoma maklim ,stadijima balanitisom i fimozom. U daljem razvoju širi se dajući metastaze u preponske limfne žlezde; c. prostatae, najčešća vrsta maligne neoplazme prostate. Prostata je čvrsta i uvećana zbog čega prouzrokuje smetnje u mokrenju. U daljem razvoju širi se limfnim i krvnim tokom i izaziva metastaze u regionalnim limfnim žlezdama i kostima kičme, karlice i dr.; c. recti, rak rektuma je najčešća lokalizacija maligne neoplazme debelog creva koja nastaje malignom proliferacijom epitela sluznice. Makroskopski razlikujemo prstenasti (anularni) i resičasti (papilarni) oblik. Oba su praćena pojavom smetnji u pražnjenju debelog creva uz prisustvo krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bubrega je maligna neoplazma bubrežnog tkiva nastala umnožavanjem ćelija kanalića nefrona. Javlja se u vidu relativno ograničenog žutog izraštaja u tkivu bubrega. Na preseku konstatujemo mnogobrojne krvne sudove i krvarenja. U odmaklom stadijumu probija se u vene bubrega, pa i u donju šuplju venu dalje u linitis plastika. Histomorfološki dominiraju adenokarcinomi; c. thyreoideae, karcinoma štitaste žlezde je maligna neoplazma nastala u velikom broju slučajeva ranijeg adenoma. Čvor je obično jasno ograničen, sivobeličast ili sivocrvenkaste boje s ognjištima hemoragija, a ponekad i nekroza. Grañenje od tireocita tu i tamo sposobnih da stvaraju koloid. Atipija ćelija je veoma slabo izraže(na, a ponekad je odsutna. Prodor u krvne sudove jedini je dokaz maligniteta; c. uteri, rak materice, (lat.) maligna neoplazma nastala proliferacijom epitela vrata ili sluznice trupa materice; c. vaginae, rak usmine, maligna neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vagine. Obično se javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica; c. vulvae, karcinom vulve je maligria neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vulve. Počinje kao manja ulceracija čvrstog nekrotičnohemoragičnog dna, podrivenih ivica.

cardiolysis praecarñiaca carcinosarcoma, karcinosarkom, maligna neoplazma koja se javlja u tkivu dojke ili materice devojčica. Neoplazma u dojci se javlja u vidu relativno dobro ograničenog čvora, dok se u materici javlja u vidu grozdolikog izraštaja na sluznici. Histomorfološki obe neoplazme imaju karcinomske i sarkomske odlike. cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo želuca u kome se završava jednjak. cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili potiče od srca. cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca. Sin. cardiodynia. cardiectomia, kardiektomija, resekcija kardijalnog dela želuca. Vrši se najčešće zbog karcinoma tog dela želuca. cardio-, kardio-, predmetak označava da je nešto u vezi sa srcem ili kardijalnim delom želuca. cardiochalasia, kardiohalazija, patološka relaksacija ili insuficijencija sfinktera na kardiji želuca. cardiodiosis, kardiodioza, proširenje kardijalnog dela želuca. cardiodynia, v. cardialgia. cardiogram, kardiogram, registrovanje srčanog rada pomoću kardiografa; apex k., registrovanje na srčanom vrhu; ezofagusni k., registrovanje kontrakcija leve pretkomore odreñivanjem pulsacija zida jednjaka; negativni k., u kojem krivulja kardiograma pada ispod apscise; prekordijalni k., kinetokardiogram; vektor k., vektorkardiogram. cardiographia, kardiografija, tehnika grafičkog prikazivanja nekih fizičkih i funkcionih osobina srčanog mišića. V. ballisto stočar dio graphia, echocardiographia, electrocardio graphia, phonocardiographia i dr. cardiologia, kardiologija, deo medicine koji se bavi srcem i njegovim radom. cardiolysis praecarñiaca, predsrčana kardioliza, operacija oslobañanja srca i njegovog osrña od sraslina s pokosnicom grudnjače u priraslom perikarditisu (acretio cordis). Ova je operacija danas zastareIa naročito u vidu predsrčanog uklanjanja koštanog dela grudnog zida, kome je bio cilj da olakša rad srca. 123

cardiomegalia cardiomegalia; kardiomegalija, povećanje srca zbog njegove hipertrofije, ali mnogo više zbog njegovog proširenja; c. glycogenica circumscripta, povećanje srčanog mišića zbog lokalnog taloženja glikogena u njegovom mišiću; c. glycogenica diffusa, kardiomegalija u glikogenozi tipa IL V. glycogenosis. cardiomelanosis, kardiomelanoza, melanoza srca. V. melanosis. cardiomusculopexia, kardiomuskulopeksija, prišivanje režnja velikog grudnog mišića za srce u cilju da poboljša miokardni krvotok u pektoralnoj angini. Sin. cardiomyopexia. cardiomyopathia, kardiomiopatija, zajedničko ime za sve bolesti miokarda, naročito za one nejasne i nepoznate etiologije. cardiomyopexia, kärdiomiopeksija, sin. cardiomusculopexia. cardiomyotomia, kardiomiotomija, uzdužno prosecanje kružnog mišićnog sloja želudačne kardije i susednog dela jednjaka i želuca. Kardiomiotomija se vrši u grču srca..Y. Hellerova operacija, ekstramukozna kardiomiotomija. cardioomentopexia, kardioomentopeksija, prišivanje dela lojave pregače za srce u pektoralnoj angini, s ciljem da preko sraslina prodru krvni sudovi iz pregače u srčani mišić i time poboljšaju snabdevanje miokarda arterijskom krvi. cardiopathia, kardiopatija, svaki poremećaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna k., zbog visokog krvnog pritiska; nefropatska k., zbog bolesti bubrega; tireotoksička k., izazvana hipertireoidizmom. cardiopneumonopexia, kardiopneumonopeksija, prišivanje pluća za srce da bi kroz srasline prodrli krvni sudovi pluća u srčani mišić i time poboljšali arterijski krvotok miokarda u pektoralnoj angini. Srasline se izazivaju i mehanički sastrugavanjem i hemijskim sredstvima. cardioptosis, kardioptoza, spad srca, spušteno srce. Sin. Wenckebachova bolest.

124

caries dentium cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca. cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza miokarda. cardiospasmus, kardiospazam, grč kardije koji, zbog otežane normalne pasaže, dovodi do proširenja jednjaka. Kardiospazam je posledica oštećenog oživčavanja predela kardije. V. achalasia, megaoesophagus. cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija, prišivanje parenhima za ogolićenu površinu srca u cilju revaskularizacije miokarda. cardiotonica, kardiotonici, sredstva za pojačavanje snage srčanog mišića. Glavni predstavnici ove grupe lekova su strofantini i glikozidi digitalisa. cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapaIjenje srčanih zalistaka.

cardiovalvulotomia, v. valvulotomija. cardiovascularis, kardiovaskulni, sve što je u vezi sa srcem i krvnim sudovima. carditis, karditis, zapaljenje srca; reumatski k., oboljenje srca u reumatskoj groznici, koje, ako je izraženo, može stvoriti srčanu insuficijenciju, perikarditis i pojav srčanih šumova; streptokokni k., posle streptokokne angine; verukozni k., nebakterijski endokarditis, koji se viña u sistemskom eritemskom lupusu, a rede u nekim drugim bolestima vezivnog tkiva. caries dentium, zubni kvar, lokalni patološki proces praćen destrukcijom, razmekšavanjem i kavitacijom tvrdih zubnih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve veći s komplikacijama, zapaljenjem pulpe i parodoncijuma. Počinje na odreñenim mestima, u fisurama i jamicama, na aproksimalnim površinama i drugim mestima gde se zadržavaju ostaci hrane koji stvaraju adherentne plake. U nastajanju karijesa učestvuje veliki broj faktora, kako predisponirajućih, tako i nadražujućih. Kariogena hrana, naročito uzimanje ugljenih hidrata l odreñeni mikroorganizmi, kariogeni streptokoki stoje u uzročnoj vezi sa karijesom. Karijes se deli prema toku i brzini širenja: c. acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes naziva se c. florida. Prema dubini: c.

cartilago

caries dentium superficialis, media i profunda. Prema načinu širenja: minirajući i penetrirajući. Blackova klasifikacija se zasniva na topografiji lezija i deli karijes u pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans, zaustavljeni karijes u njegovom napredovanju; c. klinički, gubitak tvrdih zubnih tkiva prouzrokovan karioznim procesom koji se može utvrditi kliničkim pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni defekt; c. primarni, početna ili razvijena kariozna lezija koja nije tretirana; c. sekundarni, kariozna lezija koja nastaje na rubu plombe ranije izlečenog karioznog procesa; c. sicca, »suvi karijes«, delimična remineralizacija razmekšanog karijesa; c. status, označava stanje zubnog kvara u jedne osobe izraženo zbirom lečenih i nelečenih karioznih c. aktivitet, incidencija, broj novih karioznih lezija za neki odreñeni vremenski period u jedne osobe ili grupe osoba; e. cirkularni, karijes mlečnih zuba se javlja veoma rano, s lokalizacijom u vratu zuba, sa zahvatanjem gotovo svih mlečnih zuba i s veoma brzim tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia; c. indeksi, služe za utvrñivanje rasprostranjenosti karijesa kod odreñene grupe osoba u neko odreñeno vreme; karijesni indeks osoba (KIO), označava procenat osoba zahvaćenih karijesom; karijesni indeks zuba (KIZ), označava procenat zahvaćenih zuba, a prosečni karijesni indeks (KIP) pokazuje koliko prosečno KEP-a ima jedna osoba. KEP, skraćenica koja označava: K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, Pplombiran zub. Za mlečne zube koristi se skraćenica - kep. Karijes mlečnih zuba ne razlikuje se znatno od karijesa stalnih zuba; c. otpornost, stečena ili konstituciona sposobnost osobe, zuba ili nekih površina zuba da se odupru karijesu; c. prevalencija, rasprostranjenost, prosečno stanje zubnog kvara izvesne populacije utvrñeno pregledom u odreñenom vremenu; c. prijemčivost, predispozicija osobe ili površine zuba za karijes; c. progresija, povećanje obima jedne nelečene kariozne lezi-

je za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba; c. redukcija, smanjenje aktiviteta ili usporavanje progresije karijesa zuba za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba. carina, kljun (npr. carina naši, nosni kljun, tj. prednji deo nosne duplje). carminativa (remedia), karminativi, Iekovi koji olakšavaju odilazak gasova iz creva, bilo time što opuštaju spazme creva, bilo što podstiču crevnu peristaltiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi (kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upotrebljavaju se u slučajevima meteorizma, a u domaćinstvu kao začini za ona jela koja stvaraju mnogo gasova u digestivnom traktu (npr. kupus). carina turn, v. pectus carinatum.

Carnochanova operacija, v. operacija. carnificatio pulmonum, karnifikacija pluća, promena plućnog tkiva, najčešće u neizlečenoj pneumoniji; plućno tkivo makroskopski liči na meso. carotinum, karotin, oznaka za tri pigmenta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-karotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u raznim proizvodima biljnog i životinjskog porekla. Iz njih može u životinjskom organizmu da nastane vitamin A. U tom pogledu je od sva tri karotina najvažniji beta-karotin. carotis, karotidni (od grč. karos, nesvestica); vratna arterija koja pored ostalog vaskularizuje najveći deo mozga. Pritisak na nju lišava mozak krvi. V. arteria (a. carotis communis). carpalis, karpalan, koji pripada ručju, korenu šake. carpus, ručje, rendgenski snimak kostiju ručja služi za procenu stanja kostiju u osoba koje su još u razvitku. Carrel-Dakinov postupak, stalno ispiranje rane Dakinovim rastvorom. Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.

Carrelov šav, v. sutura. carska voda, v. Aqua regia. cartilago, hrskavica; c. articularis, zglobna hrskavica pokriva u zglobu površine kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoidea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu grkljana; c. cricoidea, prstenasta hrskavica u donjem delu grkljana; c. epig125

Carum carvi lottica, kapačna hrskavica, u poklopcu grkljana; c. naši, hrskavice nosa; c. tracheales, hrskavice dušnika u obliku potkovica. Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fructus carvi) je karminativno sredstvo. V. carminativa. caruncula (dem. od caro, meso), mesnata bobica, bradavica; c. hymenalis, zaostaci devičnjaka posle njegovog cepanja; c. lacrimalis, suzna bradavica, malo bradavičasto ispupčenje u unutrašnjem uglu očnih kapaka; c. sublingualis, podjezična bradavica, malo ispupčenje sluznice na dnu usne duplje, ispod jezika, gde se otvaraju izvodni kanali podvilične i podjezične pljuvačne žlezde. carunculae myrtiformes, v. bradavičaste kvržice. Castleov faktor, mukopolisaharidna supstancija koja se stvara u sluznici pilorusnog dela želuca. Neophodan je za resorbovanje vitamina І2 u završnom delu ileuma. Nedostatak ovog faktora izaziva pojavu perniciozne anemije. Castleov ferment, v. intrinsic factor. castratio, kastracija, štrojenje, odstranjenje polnih žlezda. casus perditus, izgubljeni slučaj, u kome bolesnik nema izgleda da preživi. cat scratch disease (engl.), bolest zbog ogrebotine mačke, benigni, subakutni regionalni limfadenitis, izazvan ogrebotinom ili ujedom mačke. Sumnja se da je uzročnik bolesti neki virus. Na mestu ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu papule, a potom ulceracija. Ponekad, bolest dovodi do meningoencefalitisa. Sin. lymphoreticulosis benigna. cat scratch febris, ket skreč febris je granulomatozno zapaljenje limfnih žlezda verovatno prouzrokovano virusom iz grupe limfogranuloma psitakozis, a prenosi ga mačka. Prolazna papula na koži na mestu prodora uzročnika zaceljuje brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih žlezda praćen opštim simptomima kao što su temperatura, opšta slabost. Zahvaćene limfne žlezde su na preseku nekrotične, a okolina nekrotičkih žarišta je oivičena širokim pojasom epite126

catgut loidnih ćelija i pojedinačnim džinovskim ćelijama. catabolismus, katabolizam, mnogobrojni i raznovrsni biohemijski procesi u toku kojih se vrši razlaganje organskih materija uz oslobañanje energije, koja se koristi za rad, za stvaranje toplote i za rezervnu energiju. catacrotismus, katakrotizam, nepravilnost pulsa, koji se sastoji od dva ili više širenja zidova arterije pri svakom udaru; registruje se na sfigmogramu u vidu jednog ili dva zupca na nishodnom delu. cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog s nekom toplom kašom, npr. kašom spravljenom od grubo isitnjenog lanenog semena. cataplexia, katapleksija, pojava naglog gubitka mišićnog tonusa, usled čega osoba pada na zemlju uz potpuno očuvanu svest, u jakom uzbuñenju, naročito smehu (geloplegija). Često ide s narkolepsijom. V. narcolepsia. cataracta, katarakta, siva mrena, svako zamućenje u sočivu bez obzira na intenzitet i obim. Dovodi do pada oštrine vida; c. complicate, kao posledica iridociklitisa, ablacije retine, oboljenja retinitis pigmentosa, glaukoma. Najčešća je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyramidalis, zonularis. Uzroci: hereditet, oboljenje majke u toku trudnoće (rubeola, neka infektivna oboljenja, intoksikacije, zračenje rendgenom); c. corticalis, zamućen periferni deo; c. nuclearis, zamućen samo centralni deo sočiva; c. secundaria, zaostali delovi sočiva posle njegovog nepotpunog uklanjanja; c. subcapsularis, zamućeni delovi su ispod čahure; c. tötalis, potpuno zamućenje sočiva. Uzroci: fizička dejstva (povreda, toplota, hladnoća, električna struja, rendgenski zraci, radioaktivna zračenja - atomska bomba), hemijska dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sideroza, halkoza), dijabetes, tetanija, miotonija. Terapija svih katarakti je operativna. catgut, ketgut, konac za hirurški šav. Spravlja se od osušenog tankog creva

cathepsin kože pošto se odstrane serozni i mukozni sloj, a za upredanje konca ostaje submukozni sloj, koji se sterilise; formaldehidski c., ketgut impregnisan rastvorom formaldehida kuvanjem u alkohol-formalinskom rastvoru; hromirani c. ketgut pripreman sterilizacijom i impregnacijom hrom-trioksidom, koji mu daje čvrstinu pri zatezanju; jod ketgut, ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela joda na 100 delova kalijum-jodida; jodohromisani c., ketgut sterilisan u rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-bihromata; posrebreni c., ketgut impregnisan srebrom, koje mu daje jačinu i otpornost. cathepsin, katepsin, proteolitički enzim u belim krvnim zrncima i ćelijama organa koji učestvuju u autolizi ćelija i autodigestiji tkiva. Javlja se naročito posle smrti životinja. Sin. endoproteinaza. cauchemar, (fr.) košmar, mora, iznenadno nastalo uznemirenje, osećaj gušenja ili pritiska, nemotivisani strah pri nastupanju sna ili u toku sna. Može biti posledica organskih oboljenja srca. Ponekad se javlja u okviru hipohondričkih senzacija u depresiji i neurasteniji. cauda, rep, suženi okrajak duguljastog organa; c. equina, snop korenova spinalnih živaca (u obliku konjskog repa) koji sadrži korenove grudnih i ostalih nižih kičmenih živaca. caudalis, repni. caudatus, repat (npr. lobus caudatus, repati režanj). causalgia, kauzalgija, jak bol na površini kože (najčešće šake ili stopala) usled povrede ili zapaljenja živaca. caustica (remedia), jetki lekovi, upotrebljavaju se za uništenje ili odstanjenje zdravog ili obolelog tkiva (bradavice, prekomerne granulacije itd.). Ovakvi lekovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i u dubinu. cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V. cauterisatio, galvanokauter, elektrokauter, paquelin. cauterisatio, kauterizacija, razaranje tkiva sagorevanjem, nagrizanjem ili izjedanjem pomoću kaustičkih sredstava.

cavitas cauterium, kauteri, fizička i hemijska sredstva kojima se u medicini vrši nagrizanje i pečenje. V. termokauter, elektrokauter, ferrum candens, caustica, corrosio. cave! (lat.), čuvaj se! izbegavaj! caverna, kaverna, šupljina. cavernostomia, kavernostomija, operacija kojoj je cilj da drenuje šupljine apscesa pluća. cavernosus, kavernozan, šupljikav (npr. corpus cavernosum penis, šupljikavo telo polnog uda). cavete! čuvajte se! izbegavajte! U receptima označava šta treba izbegavati, odnosno čega se treba čuvati. cavitas, šupljina, duplja, udubljenje (npr. cavitas dentis, zubna šupljina; cavitas glenoidalis, zglobna čašica na lopatici). Sin. cavum; (stom.) kavitet, šupljina u zubu; kavitet, prepariran, obrañen kavitet u zubu i pripremljen za restauraciju. Numeričkom podelom po Blacku kaviteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kaviteti u jamicama i fisurama svih zuba; 2) kaviteti na aproksimalnim površinama pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka bez oštećenja incizalnog ugla; 4) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka s oštećenjem incizalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj trećini svih zuba; 6) atipično lokalizovani kaviteti na karijes imunim površinama zuba; višepovršinski kaviteti su kaviteti koji uključuju više zubnih površina; principi preparacije, pravila za obradu kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blacku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom ekstenzijom (obezbeñenje pristupa karioznoj leziji i uključivanje svih predilekcionih mesta za širenje karioznog procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obezbeñenje dovoljnog prostora vodeći računa da se ne oslabe preostali delovi zuba, kako bi restaurisani zub izdržao pritisak žvakanja pri okluziji i artikulaciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbeñenje stabilnosti); 4) oblik olakšanja (obezbeñenje pristupa kavitetu kako bi mogli biti izvršeni svi ostali principi to-

127

cavum kom preparacije); 5) potpuno uklanjanje svih karioznih masa i kariozno promenjenih tkiva; 6) obrada rubova kaviteta (uklanjanje svih podlivenih prizama gleñi i zakošavanje preostalih, zavisno od lokalizacije i vrste); 7) čišćenje kaviteta (temeljno ispiranje kaviteta mlazom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5% Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii peroxydati i sušenje vatom, ili mlazom mlakog vazduha). cavum, šupljina, duplja; c. abdominis, trbušna duplja; c. articulare, zglobna duplja, v. articulatio; c. coronae dentis, šupljina u kruničnom delu zuba ispunjena koronarnom pulpom; c. dentis, šupljina u zubu ispunjena zubnom pulpom i okružena dentinom; c. Douglasi, Douglasov špag, prostor izmeñu materice i čmarnog creva, obložen trbušnom maramicom; v. excavatio rectoutenna; c. epidurale, epiduralni prostor izmeñu zidova kičmenog kanala i tvrde moždanice kičmene moždine; c. laryngis, grkljanska duplja, podeljena glasnim žicama na tri sprata (gornji, srednji i donji); c. mediastinale, medijastinum, sredogruñe, srednji deo grudne duplje; c. naši, nosna duplja, na zadnjem zidu ima dva otvora (choanae) kojima je u vezi s dupljom ždrela; c. oris, usna duplja, početni deo cevi za varenje, sastoji se od dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg (prave usne duplje). Zadnji zid predstavlja ždrelno suženje preko koga je usna duplja u vezi s dupljom ždrela; oris proprium, usna duplja u užem smislu reci. Deo usta ograničen napred i sa strane zubnim lukovima i desnima, a pozadi ždrelnim suženjem (isthmus faucium); c. pectoris, grudna duplja, deo šupljine grudnog koša iznad prečage; c. pelvis, karlična duplja; c. peritonei, peritonealna duplja; c. pharyngis, duplja ždrela, sastoji se od tri sprata koji su u vezi s nosnom dupljom preko hoana i s usnom dupljom preko ždrelnog suženja: c. pleurae, pleuralna duplja koja predstavlja bezvazdušni prostor izmeñu zidnog i drobovnog lista plućne maramice; c. radicis dentis, kanal ko-

128

cefalini rena zuba ispunjen radikularnom pulpom; c. subarachnoidale, subarahnoidni prostor izmeñu paučinaste i meke moždanice, ispunjen tečnošću (liquor cerebrospinalis); c. thoracis, šupljina grudnog koša, podeljena preča-gom na grudnu i trbušnu duplju; c. tympani, bubanjska duplja se razvija od 1. škržnog useka, koji u prvo vreme predstavlja široku i spljoštenu kesu. Za sve vreme fetalnog života bubanjska duplja je. ispunjena žućkastom bistrom tečnošću, koja po roñenju nestaje i zamenjuje se vazduhom. Spoljašnji kraj duplje je u vezi sa zastornom bubanjskom opnom; v. auris; c. uteri, materič-na duplja. cavus, šupalj (npr. vena cava superior, gornja šuplja vena). Cecilova operacija, v. operacija. cecosigmoidostomia, cekosigmoidosto-mija, operativno stvaranje otvora komunikacije cekuma sa sigmoidnim kolonom; vrši se obično radi zaobilaženja prepreke (najčešće karcinoma) na nekom segmentu kolona izmeñu cekuma i sigmoidnog kolona. cecostomia, cekostomija, operacija kojom se stvara otvor na cekumu koji se fiksira za stvoreni otvor na trbušnom zidu; cekostomija služi za pražnjenje crevnog sadržaja kroz ovakav veštački, neprirodni čmar. cecus (caecus), šlep, zadniven (npr., cecum, slepo crevo). cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog drveta Uragoga Ipecacuanha, vrlo sličan emetinu (i hemijski i po dejstvu). cefaleksin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporanska kiselina); po antibakterijskom spektru, približno sličan cefalotinu. cefalini, glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne kiseline i jednog aminoalko-hola. Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola u kome je jedna primarna i sekundarna alkoholna grupa estarski vezana za masne kiseline, a jedna primarna alkoholna grupa estarski vezana za fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-

cefaloglicin hol estarski veže za fosfatidnu kiselinu nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etanolamin on se naziva fosfatidil-etanolamin, a ako sadrži serin naziva se fosfatidil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu, nervnom tkivu i žumancetu jajeta. cefaloglicin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C (7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slabiji od cefalotina. cefaloridin, polusintetski antibiotik, dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva sličan cefalotinu. cefalosporini, antibiotici izolovani iz gljivice Cephalosporium acremonium, cefalosporin P, cefalosporin N i cefalosporin C. cefalotin, polusintetski antibiotik dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina (7aminocefalosporinska kiselina) de-luje kako na gram-pozitivne tako i na gramnegativne mikroorganizme. cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnojavanja. cellulitis orbitae, v. orbita. Cellulosum ligni depuratum, celulozna vata; oficinalna prema našoj farmakopeji. ćelom, duplja koja nastaje cepanjem mezoderma van granica embrionog polja, što dovodi do stvaranja spoljašnjeg (egzocelom) i unutrašnjeg celoma (intraembrionalni ćelom). U sisara spoljašnji ćelom se širi ukoliko se pupačna kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve većim porastom amnionske duplje smanjuje, dok potpuno ne iščezne priljubljivanjem amniona uz horion. Ostaje samo unutrašnji ćelom čiji odnos prema organima grudne i trbušne duplje dovodi do stvaranja opornjaka. celomacija, dvolisni stadijum, postaje mezenhimula pojavom trećeg lista, mezoderma, u kome se javlja sekundarna

9 Medicinski leksikon

cement telesna duplja, ćelom. U sisara dvolisni stadijum se tesno vezuje za pojavu mezoderma tako da se granice gastrulacije u celomacije pretapaju jedna u drugu. Mezoderm u sisara proističe iz primitivne trake pre nego što se izdvojio svitnjak iz prvobitnog endoderma. U njih se on proteže izvan vanembrionog polja. Zadnji začetak (peristomni) se prvo razvija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu unapred. U tim kljunovima se pojavljuje primitivna perikardna duplja. Prednji začetak mezoderma je smešten u glavenom nastavku. Evolucija tako postalog mezoderma čini da se on proširuje na ćelo vanembriono polje, sem iznad glavenog kraja embriona (proamnion). U daljem razvoju, on se resorbuje iznad i ispod embrionog polja (idrelna opna, odn. čmarna opna). celer, v. pulsus celer. celijačna bolest, v. bolest. celularna ili sesilna antitela, antitela fiksirana na ćelije tkiva i organa. Kad sesilna antitela reaguju s homologim antigenom, dolazi do reakcije antigen-antiteIo na površini raznih ćelija, jer su antitela za njih fiksirana. Ta reakcija antigen-antitelo dovodi do oslobañanja supstancija za organizam štetnih i do oštećenja ćelija. celularni imunitet, stanje specifične otpornosti koje organizmu obezbeñuju razne ćelije. Uloga ovih ćelija je dvojaka: fagocituju mikroorganizme i formiraju antitela. celuloid, čvrsta masa dobivena iz nitroceluloze i kamfora. Rastvara se u acetonu. Služi za izradu lakova, filmova, karata itd. celuloza, polisaharid, poliglukoza sastavljena od ogromnog broja molekula glukoze meñusobno vezanih beta-glikozidnom vezom (CeHioOs). Celuloza služi kao mehanička graña biljke. Ona je najrašireniji ugljeni hidrat u prirodi. Celuloza se* u digestivnom traktu ne degraduje i stoga nema hranljivu vrednost. cement (stom.), materijal koji služi  povezivanje fiksnih zamena za prirodne zube, izradu privremenih zubnih plom-

129

cementiculus bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga raznim vrstama zubnih plombi i za punjenje kanala korena; bakarni c., sličan je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom cementu. Ranije se koristio za privremeno zatvaranje kaviteta zuba u dece. Danas se retko koristi zbog toksičkog delovanja na pulpu zuba; polycarboxylatni c., sastavljen od cink-oksida i vodenog rastvora poliakrilne kiseline. Dobro prianja za gleñ i dentin, ali ne za stomatološki porculan, akrilat i zlatne legure; silikatni c., prah pulverizovanog stakla koji sadrži magnezijum, fluor, kalcijum, natrijum i fosfor. Veći procenat fluora obezbeñuje mu antikariogeno dejstvo. Tečnost sadrži vodeni rastvor fosforne kiseline i soli aluminijuma ili cinka. Koristi se za zamenu oštećenog tkiva prednjih zuba zbog estetskih svojstava; cink oxid-eugenol c., služi za privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i fiksiranje privremenih fiksnih nadoknada za prirodne zube; cink phosphatni c., prah kalciniranog cink-oksida i magnezijum-oksida. Tečnost sadrži fosfornu kiselinu i soli aluminijuma ili cinka. Služi za cementiranje fiksnih nadoknada za zubno tkivo i za privremene plombe; cink silico-phosphatni c., kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog cementa. Služi za privremene plombe i cementiranje fiksnih zubnih zamena i ortodonskih prstenova. Pokazuje antikariogeni efekat usled prisustva fluora. cementiculus, cementikul, kalcifikovano telašce u ozublju. Može biti slobodan, priljubljen ili ugrañen u cement zuba. cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih zamena umesto zuba pomoću cementnog materijala. Po stvrdnjavanju ostvaruje mehaničku vezu izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. cementni film (stom.), sloj stvrdnutog cementnog materijala izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. Debljina cementnog filma treba da bude što manja, oko 20 Mm. cementoblastus, ćelija ovalnog oblika sa protoplazmatičkim produžecima, koja učestvuje u stvaranju cementa zuba. Po130

centar seduje sve ultrastrukturne odlike ćelija koje sintetizuju proteine i proteinsko -polisaharidne komplekse. V. cementocytus. cementociti, ćelije zuba koje su sposobne da stvaraju cement i koje postaju cementoblasti. cementoclasia, cementoklazija, razgradnja cementa cementoklastima. cementoclastus, cementoklast, ćelija koja vrši razgradnju cementa. cementocytus, ovalna ćelija u lakuni cementa zuba. Protoplazmatički produžeci ove ćelije u većem broju pružaju se prema periodoncijumu korena zuba. Citološke karakteristike su veoma slične cementoblastu. V. cementoblastus. cementogenesis, razvoj i stvaranje cementa korena zuba. cemento-gleñna granica, odvaja cement korena zuba od gleñi krunice zuba. Deo zuba koronarno od ove linije čini anatomsku krunicu zuba, a deo apikalno od nje čini anatomski koren zuba. cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog cementa koji prekriva cement korena zuba. Na njegovoj površini nalaze se cementoblasti. V. cementum. cementoplastus, šupljina u celularnom cementu koja sadrži cementocit. Sin. lacuna cementi. centar, središte, središna tačka nekog tela; ejakulacioni c., centri u donjem kraju kičmene moždine, sedište impulsa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (slabinski, C. Ej. L.) koji odgovara na psihogene nadražaje; donji (sakralni, u gornjem delu sakralnog segmenta), koji prima periferne nadražaje; medicinski c., opšti pojam za skup bolničkih (bolnički c.), nastavnih ili naučnomedicinskih ustanova koje se nalaze u jednom mestu i obično su pod jedinstvenim rukovodstvom; moždani c., precizno lokalizovana mesta u mozgu čijim su složenim radom pokretanjem deponovanih obrazaca odreñene mnoge aktivnosti organizma; nervni c., skup nervnih ćelija koje upravljaju nekom odreñenom funkcijom organizma. DeIe se na kortikalne i supkortikalne. Kortikalni

centar (svesni) c. lokalizovani su u kori velikog mozga, a supkortikalni (nesvesni, refleksni) smešteni su u kičmenoj i izduženoj moždini (prosti, niži c.) i u moždanom stablu, malom mozgu i supkortikalnim sivim masama (viši c.); c. polnog nagona, od najvećeg je značaja odnos vegetativnog podbrežja (hypotalamusa) i hipofize, kao motora seksualne funkcije. Hipotalamus po nekim autorima (Spatz) predstavlja seksualni centar, a neki ga proglašavaju za diencefalnu žlezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tvrdi da postoji dvojaki vid inkretogene funkcije: hemokrini i neurokrini; refleksni c., mesto na kome se nadražajima s aferentnog kraka izazivaju impulsi koji se prenose eferentnim krakom refleksnog luka. Lokalizovani su u različitim delovima centralnog nervnog sistema: kičmenoj izduženoj moždini, ponsu meñumozgu i dr. V. synapsis, refleksni luk; Spatzov seksualni c., trofički centar u ventromedijalnom polju sivog hipotalamusnog brežuljka; vazomotorni c., nervni c. smešten obostrano u retikularnoj supstanciji donje trećine ponsa i gornje dve trećine izdužene moždine, čiji su gornji i bočni delovi stalno tonusno aktivni. Morfološki i funkciono, vazomotorni c. sastavljen je od ekscitacijskog (bilateralnog) dela koji može suziti krvne sudove i inhibicijskog (medijalnog) dela koji sprečava sužavanje krvnih sudova i tako dovodi do njihovog proširenja. Vazomotorni c. ne reguliše samo širinu krvnih sudova (a time i krvni pritisak) nego preko simpatičkih vlakana (lateralni deo) i preko vagusa (medijalni deo) utiče na aktivnost srca; c. za disanje, naširoko razasut skup neurona obostrano smešten u području retikularne supstancije izdužene moždine i ponsa, složene funkcione strukture, mehanizmom dvostrukog oscilacijskog sistema. Iz ovog centra vrši se oživčavanje disajnih mišića i regulišu se disajni pokreti; c. za govor, neophodan za funkciju govora, smešten je u oblasti kore velikog mozga. Motorni c. za govor nalazi se u dešnjaka u levoj hemisferi u 9*

centralna dogma pars opercularis čeonog režnja (tzv. Brokin c.), a senzorički c. za g. smešten je u gornjoj slepoočnoj vijuzi (tzv. Wernickeov c.). V. aphasia; c. za miris, kortikalni c. koji se nalazi u prednjem delu vijuge zvane hippocampus (uncus gyri parahippocampalis i gyrus dentatus) kore velikog mozga; primarni mirisni c. nalaze se u mirisnoj kvržici u prednjoj rupičastoj supstanciji velikog mozga; refleksni mirisni centri nalaze se u medumozgu (bradavičasto telo i habenularno jedro) i u srednjem mozgu; c. za sluh, primarni ili elementarni centar, nalazi se u kori gornje slepoočne vijuge velikog mozga. Viši centri psihoakustički, nalaze se oko primarnog c. u kori slepoočnog režnja hemisfere mozga; c. za toplotu, nervni centar u hipotalamusu koji reguliše proizvodnju toplote u organizmu i njeno odavanje (termoregulacioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi postcentralne vijuge. Za ukus ne postoji zasebno kortikalno projekciono područje, već je smešten u onom delu postcentralnog girusa koji služi kožnom osećaju iz područja lica; vitalni c., grupa centra smeštenih u moždanom stablu koji regulišu rad osobito važnih organa: rad srca, disanje i dr. Centauru minoris herba, v. herba. centralan, v. centralis. centralis, centralan, središni. Centralna bolnica Vrhovnog štaba NOVJ, najveća sanitetska ustanova u NOR-u čija je namena bila zbrinjavanje povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica pod neposrednom komandom VS-a; njen kapacitet je varirao (700-4.000 p/o), prema situaciji; na slobodnoj teritoriji je bila organizovana na konvencionalan način, a u pokretu po ešelonima na osnovu pokretljivosti p/o; povremeno bi se i rasformirala i tada bi se p/o rasporedili u matične jedinice. Funkcionisala je dotle dokle su stvoreni povoljniji uslovi zä evakuaciju p/o u savezničke bolnice ili na osloboñenu teritoriju naše zemlje^ centralna dogma, osnovno tumačenje meñusobnih odnosa DNK, RNK i proteina; po njemu DNK služi kao kalup

131

centralna pneumonija kako za sopstvenu replikaciju tako i za sintezu RNK, koja sa svoje strane predstavlja kalup za sintezu proteina. centralna pneumonija, v. pneumonia. centralni limfocitni organi, v. primarni limfocitni organi. centralni nadražaj, v. nadražaj, stimulus. centralni nervni sistem, systema nervosurn centrale, obuhvata: veliki mozak, mali mozak i kičmenu moždinu. V. nervni sistem. centralni vid, v. visus. centralni zrak (CZ), osovina rendgenske zračne kupe, v. rendgenski і snop. centralno gledanje, v. visus. centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar. centrifuga, ureñaj koji služi za izlaganje astronauta silama ubrzanja koje ga očekuju u toku lansiranja i povratka. Ona se koristi kako za selekciju astronauta, tako i za trening radi upoznavanja sa stresogenim delovanjem sila ubrzanja. Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta i veličina ubrzanja koje kosmonaut doživljava u toku kosmičkog leta. Prvenstveno se kosmonaut izlaže transverzalnim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se koristi takoñe za ispitivanje materijala u pogledu njihove izdržljivosti prema silama ubrzanja. Savremene centrifuge su snabdevene barokomorom u kojoj se nalazi vibraciona platforma i generator buke. U ovakvim centrifugama moguće je simulirati skoro sve faktore kosmičkog leta, izuzev bestežinskog stanja. centrifugalni živci, v. nervus. centrifugovanje, vrši se pomoću centrifuga na osnovu dejstva centrifugalne sile. Centrifugovanjem se odvajaju čvrste supstancije suspendovane u tečnosti. U običnim centrifugama s oko 1000 obrtaja u minutu sedimentacija može biti oko 1000 puta brža nego pri stajanju suspenzije. Pomoću ultracentrifuga s preko 100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti centrifugalne sile koje i milion puta prevazilaze zemljinu težu. centriol, jedna od dve sitne ćelijske tvorevine, smešten neposredno uz jedro, koja se u metafazi postavlja na pol ćelije i u kojoj se stiču vlakna deobnog vretena. centripetalni nervi, v. nervus. 132

cephalalgia centromera, suženi deo hromosoma koji ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi ćelijske deobe centromera povezuju dve hromatide. Za centromeru se pričvršćuju vlakna deobnog vretena i u anafazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog uzdužnog cepanja i potpunog odvajanja hromatida. Sin. kinetochora. centroterapija, način lečenja polne nemoći muškarca u vidu ovlašne kauterizacije »glave« donje nosne školjke. Rezultati su izvanredni u lečenju prevremene ejakulacije. cenzura, u psihoanalitičkoj teoriji delatnost kontrolisanja psihičkih sadržaja koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u svest. Ako neki predstavnik instinkta, neka instinktivna težnja, dopirući u svest, izaziva konflikt s društvenim običajima ili strah, tome se suprotstavlja cenzura i vraća takav sadržaj natrag u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura može takvu nagonsku težnju i pustiti u svest, ali tek pošto je tako deformiše da se više ne može poznati. Koje će instiktivne težnje odnosno njihovi predstavnici moći da iz nesvesnog prodru u svest, ne izazivajući strah, odlučuje cenzura. Cenzuru vrši »nad-ja« - predstavnik roditelja odnosno vaspitača, tj. onog koji diktuje »moralni stav«, deli ono što je dopušteno činiti od onog što nije dopušteno. cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia. cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo čest simptom oboljenja glave ili i drugih organa i sistema. Mogu se razlikovati: organska i funkciona glavobolja. Organska glavobolja može biti primarna i sekundarna. Primarna glavobolja su migrena i histaminska glavobolja. Sekundarna glavobolja može postojati u oboljenjima glave i u drugim oboljenjima. Glavobolje u oboljenjima glave su cephalaea myalgica, u meningitisu, u tumoru, apscesu ili zbog prisustva parazita u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Glavobolje u drugim oboljenjima su glavobolje u arterijskoj hipertenziji, u oboljenjima bubrega, jetre, krvi i drugih organa. Funkcione glavobolje su cephalaea neurotica; histaminska c., nastupi gla-

cephalicus vobolje praćeni crvenilom lica i lučenjem iz nosa usled lokalnog oslobañanja histamina - vrsta migrene; c. postcommotionalis i glavobolja kod tzv. fukcionih duševnih bolesti i u neuralgijama V i IX moždanog creva. cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena ruke). cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s natpupčanim spojem po celoj liniji (glavom, grudima). cepivo, v. vakcina. c e pijenje, v. vakcinacija. Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem žutog voska na suncu. Služi u iste svrhe kao i žuti vosak. Cera flava, žuti vosak, prečišćen prirodni vosak dobiven topljenjem saća pčela radilica (Apis mellifica). Sastoji se od miricina (smese miricil-palmitata i alkohola miricila), cerina (ili cerotinske kiseline) i ceroleina, koji je verovatno smesa masnih kiselina. Služi za izradu raznih lekovitih masti i pasta, kojima daje čvrstinu. ceratus, voštan. cerclage, (fr.) opasivanje, opšivanje, akušerska intervencija kojom se sprečava spontani pobačaj na vrlo jednostavan način. Zapaženo je da vrlo veliki broj spontanih pobačaja nastupi usled insuficijencije unutrašnjeg ušća materice. Ta slabost grlića dolazi do izražaja u drugoj polovini trudnoće i uzrok je većine habitualnih pobačaja. Da se izbegne slabost grlića u kritičnim mesecirna, tj. u drugoj polovini trudnoće, u prvoj trećini gravidnosti u visini unutrašnjih materičnih usta vrši se kružno opšivanje najlonskim koncem i na taj način se otklanja slabost grlića, te se trudnoća dovede do kraja. Ovom se metodom postiže znatno smanjenje spontanih habitualnih pobačaja; (oft.) cirkularna operacija protiv ablacije retine, pri kojoj se primenjuju materijali biološkog porekla. Danas se sve češće koriste razne veštačke plastične materije. Metoda je novija i njome se postiže uspeh i u veoma nepovoljnim slučajevima; (hir.), operacija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-

cerebrum vlačenju metalne žice oko patele, kojom se približuju fragmenti preloma i time omogući stvaranje kalusa. cerebelaran, v. cerebellaris. cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi na mali і malomoždani. cerebellum, mali mozak, nalazi se u zadnjem delu lubanjske duplje, ispod velikog mozga, iza mosta i izdužene moždine. Sastoji se od srednjeg dela, crva (vermis) i dve bočne hemisfere. Njegovu sivu masu sačinjavaju izbrazdana kora na površini i četiri jedra u dubini bele mase. On je centar za održavanje ravnoteže, koordinaciju pokreta i raspodelu mišićnog tonusa. cerebralna kriza, v. crisis. cerebralna moždana oduzetost, v. Littleova bolest (pod bolest). cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba kasni, zubi niču neuobičajenim redosledom, brzo dolazi do abrazije i na mlečnim i na stalnim zubima; česte su nepravilnosti zagrižaja i položaja pojedinih zuba; ponekad se viñaju i nepravilnosti kostiju lubanje i lica. cerebralni, moždani. cerebrospinalna scintigrafija, v. scintigrafija. cerebrospinalna tečnost, v. liquor cerebrospinalis. cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak i kičmenu moždinu, npr. c.s. sifilis, cerebrospinalni meningitis, v. meningitis. cerebrospinalni pritisak, v. pritisak. cerebrozidi, spadaju u složene lipide sastavljene od sfingozina (dvohidroksilni nezasićeni aminoalkohol), od glukoze ili galaktoze i od lignocerinske kiseline (viša masna zasićena kiselina sa 24C-atoma u nizu). U cerebrozidu je primarna alkoholna grupa sfingozina vezana poluacetnom vezom za Ci-heksoze, aminogrupa je vezana amidskom vezom s lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi se nalaze u centralnom nervnom sistemu i ćelijskim membranama. cerebrum, mozak u užem smislu. DeIi se na srednji mozak (mesencephalon), meñumozak (diencephalon) i veliki mozak (telencephalon). Srednji mozak povezu133

cerezin je meñumozak s moždanim mostom. Meñumozak sačinjavaju: III moždana komora (ventriculus III) dva brežuljka (thalamus) i podbrežje (hypothalamus). Gornju i bočne strane meñumozga potpuno pokrivaju polutke velikog mozga. Veliki mozak (telencephalon) sastoji se od dve polutke, spojene komisurama žuljevitog tela (corpus callosum) i svodovima (fornix). Svaka polutka ima centralnu šupljinu, tzv. bočnu komoru (ventriculus lateralis) i četiri režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepoočni (lobus temporalis) i potiljačni (lobus occipitalis)1. cerezin, paraffinum solidum (stom.) služi kao dodatak pri spravljanju voskova koji se upotrebljavaju u zubnom lekarstvu. cerium, cer, Ce, hemijski element, metal. Spada u grupu lantanoida. cerumen, usni maz ili slih. Izlučuje se u nekih ljudi u većoj meri ili se pri pranju uteruje preduboko u slušni hodnik. Usled toga može da doñe do potpunog zapušenja slušnog hodnika s osećajem teške gluvoće, ali se čep može lako odstraniti ispiranjem slušnog hodnika. cervicalis, cervikalan, vratni (npr. vertebra cervicalis, vratni pršljen); (stom.) pripada vratu zuba ili se na njega odnosi. cervicitis, zapaljenje sluznice grlića (cervix) materice predstavlja jedno od najčešćih ginekoloških oboljenja. Nastaje kao posledica povreda u toku poroñaja i pobačaja usled čega dolazi do promene anatomskog odnosa grlića, što dovodi do toga da se spoljašnje usne ne dodiruju i grlić ostaje otvoren. Ovako obnažena sluznica grlića izložena je stalnim hemijskim i mehaničkim nadražajima i infekcijama što dovodi do zapaIjenja i kataralnog lučenja gnojnog sekreta. cervikalan, v. cervicalis. cervikalna erozija, erozija grlića materice (erosio portionis) posledica je zapaIjenja cervikalne sluznice. Erozija nastaje na taj način što cilindrični epitel sluznice cerviksa bujanjem prelazi preko ivice spoljašnjih usana materice, potiskuje pločasti epitel grlića tako da se sad 134

chalazion mesto normalnog pločastog nalazi cilindričan epitel (erosio simplex). Površina koju zauzima cilindrični epitel vidi se i makroskopski jer svojom jako crvenom bojom odudara od normalnog pločastog epiteta cerviksa; erosio vera, predstavlja pravu eroziju nastalu usled zapaIjenja kada je pored razaranja pločastog epitela došlo i do razaranja tkiva koje se ispod epitela nalazi tako da to ne predstavlja samo defekt epitela, već pravu ulceraciju. V. erosio portionis. cervikalni, vratni, prema vratu zuba.

cervikalni katar, v. cervicitis. cervikoopturatorna linija, v. linija Menard-Shentonova. cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materice, čiji je donji deo grlić (portio vaginalis) uvučen u vaginu; c. dentis, v. collum dent is. Cestoñes, cestodi, klasa parazitskih crva iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes). U običnom govoru se nazivaju pantljičare, trakavice, ojañelice itd. cetanolum, cetanol, smesa viših alkohola, pretežno cetil-alkohola; prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.

cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid, deterdžent. cetil-piridinijum-hlorid, deterdžent. cetonuria, ketonurija, prisustvo ketonskih tela (aceton, acetosirćetna i betaoksibuterna kiselina) sreće se u mokraći; pri poremećaju metabolizma ugljenih hidrata (diabetes mellitus), gladovanju, prekomernom unošenju masti i dugotrajnom mišićnom radu. cetostearolum (cetostearol), smeša podjednakih delova viših alkohola (cetanoIa i stearilnog alkohola); prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti. cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih tela u mokraći. Cetrimonii bromidum, cetrimonijumbromid, deterdžent, oficinalan prema našoj farmakopeji. chalazion, halazion, okruglasta bezbolna, jasno ograničena otečenost kapka. Hronično zapaljenje Meibomovih žlezda u tarzusu oka.

chalcosis chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao kularnih stranih tela koja sadrže bakar dolazi do prožimanja unutrašnjosti oka solima bakra, koji se razlaze pod dejstvom tečnosti oka. Dolazi do promena u rožnjači, dužici, sočivu i mrežnjači, odnosno, na kraju, do gubitka funkcije oka. chalodermia, halodermija, uroñena ili stečena mutavost kože usled nedostatka elastičnih vlakana. Koža se bora u vidu sitnih, opuštenih nabora. Sin. dermatochdlasis. Chamomillae flos, cvet domaće biljke Matricaria chamomilla, titrica. Upotrebljava se kao antiflogističko i karminativno sredstvo, obično u obliku oparka. chancre, (fr.) šankr, defekt kože ili sluznice koji se pojavljuje na mestu inokulacije prouzrokovača kao primarna promena pri veneričkim i drugim infektivnim oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki šankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mixturn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh. tuherculeux (fr.), tuberkulozni šankr, primarna ozleda na koži zdravih osoba izazvana slučajnom inokulacijom bacila tuberkuloze. Sifilisni šankr je u vidu okruglaste ulceracije epitela, podrivenih ivica i čvrstog dna. Bezbolna je, a na dnu se nalazi vlažna površina iz koje se minimalnim grebanjem može dobiti sadržaj s uzročnikom. Sifilisni šankr je bezbolan. Charcot-Leydenovi kristali, kristali u ispljuvku bolesnika od bronhijalne astme. Charcotov zglob, v. articulatio. Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon), pri konstantnom pritisku odreñene količine gasa, zapremina gasa se povećava direktno proporcionalno povišenju temperature. Charrijereov merač, metalna ploča sa skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima prečnik od 1/3 mm, a svaki sledeći 1/3 mm više sve do l cm. Služi za odreñivanje debljine katetara, bužija itd. charta, hartija, u medicini se ovako naziva hartija natopljena nekom materijom ili prevučena nekim lekom; eh. amylacea,

cheilognathopalatoschisis kapsula od škroba, koja služi za uzimanje lekova neprijatnog ukusa ili onih koji mogu prouzrokovati neželjena dejstva u ustima; eh. cerata, voštana hartija, hartija natopljena voskom. Služi za ekspedovanje malih količina lekovitih masti; eh. sinapisata, hartija sa slačicom, hartija obložena brašnom od semena crne slačice. V. rubejacientia, vesicantia. Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom. Chaulmoogra, kiselina, nezasićena masna kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Jedan je od aktivnih sastojaka ovog ulja, koje se upotrebljava za lečenje lepre (gube). Chediak-Higashijev sindrom, v. sindrom. cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces rumenog dela i sluznice usana; c. apostematosa, gnojni heilitis, posledica prodora piogenih koka u tkivo usne, posle povrede ili kao komplikacija drugih heilitisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a od sasušenog gnojnog eksudata nastaju kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. climacterica, heilitis u žena u klimakterijumu. Površinski slojevi epitela usana se pojačano Ijuspaju, a stvaraju se i erozije; c. exfoliativa, eksfolijativni heilitis, Ijuspanje epitela je pojačano a mogu da se stvaraju erozije i ragade praćene krvarenjem i stvaranjem hemoragičkih krusta; c. glandularis, zapaljenje malih pljuvačnih žlezda u sluznici usana, nepoznate etiologije. Žlezde su uvećane i intenzivno crvene boje. Ako doñe do njihovog zagnojavanja, stvaraju se pustule; c. sollaris allergica, solarni alergijski heilitis, posledica alergije na ultraljubičaste zrake. Usne su znatno uvećane. Sličan je eksfolijativnom heilitisu; c. venenata, posledica alergije kontaktnog tipa, npr. na sastojke kozmetičkih preparata (ruž za usne). Pored otoka usana mogu se javiti i mehurići koji brzo prskaju pa se stvaraju kruste. cheilognathopalatoschisis, anomalija razvoja, rascepljenost gornje usne, gornje vilice i nepca praćeno smetnjama pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum, vučje zdrelo. 135

cheilognathoprosoposchisis cheilognathoprosoposchisis, heilognatoprozoposhiza, uroñeni veliki rascep koji se pruža koso naniže po obrazu i zahvata gornju usnu i gornju vilicu. cheilognathoschisis, heilognatoshiza, uroñena anomalija razvoja, koja se sastoji od rascepa gornje usne i zubnog nastavka gornje vilice. cheilognathouranoschisis, heilognatouranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis. cheiloplastica, heiloplastika, plastička operacija za uklanjanje heiloshize i traumatske lezije usana. cheilorrhaphia, heilorafija, operacija kojom se zašiva usna; hirurška reparacija kongenitalne heiloshize. cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep usne (češće gornje). Sin. labium leporinum, zečja usna. chemiotherapia, v. chemotherapia (pod therapia). chemochirurgia, hemohirurgija, razaranje tkiva hemijskim sredstvima; prvobitno je primenjivana za hemijsko fiksiranje gangrenoznog, inficiranog i malignog tkiva, koje se udružuje sa zamrznutim presecima istih u cilju mikroskopske kontrole opsežnosti potrebnog odstranjivanja obolelog tkiva ili organa. chemodectoma, hemodektom je neoplazma nastala proliferacijom hemoreceptornih ćelija i parasimpatičkih nerava. Sin. nehromofini paragangliom. chemosis, hemoza, otok bulbarne vežnjače pri konjunktivitisu, keratitisu, flegmoni orbite, hemijskim povredama oka. Njegovu pojavu omogućava rastresita graña vežnjače. chemotaxis, hemotaksa, osobina pokretljivih ćelija (semeglavaca, leukocita, bakterija, praživotinja i dr.) da se upravljaju prema izvoru hemijskog nadražaja (pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora (negativna h.). Npr., semeglavci su pozitivne h. prema alkalnom sekretu materice i jajovoda, a negativne h. prema kiselom sadržaju usmine. Prema proizvodima jajne ćelije (ginogamonima) takoñe postoji pozitivan h., što je u skladu i od značaja za pravilno osemenjivanje i oploñenje jajeta; h. leukocita, kretanje 136

Chininum neutrofilnih leukocita prema upalnom području, prouzrokovano fazgradnim produktima zapaljenog tkiva (tkivni polisaharidi, kompleks supstancija nazvan »komplement« ili raznim bakterijskim toksinima). chemotherapia, v. therapia. cherubismus, heruvizam, multilokularna cistična deformacija kostiju vilica sa simetričnim deformisanjem donjeg sprata lica. Zubi su nepravilnog oblika i položaja, česte su hipodoncije s ranim ispadanjem zuba. Javlja se u ranom detinjstvu, napreduje do adolescentnog doba, kada stagnira ili uzmiče. Retko porodično oboljenje meñu članovima iste generacije. Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje. Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea. chiasma, ukrštanje u vidu slova X, raskrsnica; (1) c. opticum, optička raskrsnica, ukrštanje pojedinih snopova očnih živaca na bazi velikog mozga; (2) region u kome se u toku profaze prve mejotske deobe ukrštaju hromatide homolognih hromosoma. Hijazma je citoxloška manifestacija crossing-overa i ima izgled slova X. Chievitzov organ, trag pune cejularne vrpce, na kraju nešto maljičasto zadebljale u blizini podviličnog kanala. chimera, himera, jedinka čija tkiva sadrže ćelije koje proističu iz različitih zigota, iste vrste ili različitih vrsta. U ljudskoj genetici najpoznatiji je himerizam krvnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca intrauterino doñe do izmene izvornih ćelija krvnih loza. Chinacrini hydrochloridum, sintetski spravljen akridinski derivat koji se upotrebljava u lečenju malarije. Sin. Mepacrini hydrochloridum. Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hibinovog drveta. Smanjuje nadražljivost i usporava sprovoñenje nadražaja kroz srčani mišić. Daje se posle digitalizacije, za popravljanje nepravilnog rada srca. Oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sulfas). Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih vrsta Cinchona (naročito C. succirub-

Chiniofon (um) ra). Svojim gorkim ukusom pojačava sekrecije digestivnog trakta i podstiče apetit. H. izaziva najpre prolazno povećanje, a zatim smanjenje apsolutne snage i radne sposobnosti poprečnoprugastih mišića. Slično deluje i na srčani mišić. Izaziva kontrakcije glatkih mišiša, naročito materice, snižava povišenu telesnu temperaturu. Hemioterapijsko sredstvo protiv prouzrokovača malarije. Glavna upotreba je u lečenju malarije. Ranije je korišćen u akušerstvu za pojačavanje poroñajnih bolova, kao gorko sredstvo. Retko se koristi kao antipiretik i analgetik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid (Chinini chloridum). Ostale soli hininsulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chinini tannas). Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod— S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bakteriostatičko dejstvo, upotrebljava se i kao specifično sredstvo u lečenju amebne dizenterije. Sin. Yatren. chirarga, hirarga, zajednički naziv za gihtičke promene na prstima ruku. chiropractica, hiropraktika, metod lečenja koji se zasniva na shvatanju daje bolest izazvana nenormalnom funkcijom nervnog sistema. Ovaj poremećaj hiropraktika pokušava da ukloni manipulacijama na telu a naročito na kičmenom stubu. chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva šaku i prste. chirurgia, v. kirurgija. c h it in, v. hitin. chloasma, hloazma, svetlomrke pigmentne pege na licu u trudnica (eh. gravidarum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh. cachecticorum). chlor, v. Morum. chloraemia, hloremija, količina hlorida u plazmi; hyperchloraémia, povećanje hlorida u plazmi; hypochloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u plazmi; normochloraemia, normohloremija, normalne vrednosti hlorida u plazmi. Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipnotičko sredstvo s jakim, višečasovnim dejstvom. Daje se protiv raznih grčeva

chlorophyll (tetanus, eklampsija itd.) obično u obliku klizme, uvek s nekim sluzavim sredstvom da bi se sprečilo lokalno nadražajno dejstvo. chlorambucilum, hlorambucil, citostatik iz grupe azotnih plikavaca. chloramin, hloramin, organsko jedinjenje u obliku belog praška, rastvorljivog u vodi, iz koga se u prisustvu organskih materija polako oslobaña hlor i deluje dezinficijentno; u stomatologiji se upotrebljava za rastvaranje putridnih masa u kanalima. Chloramphenicol, hloramfenikol, antibiotik dobiven najpre iz gljivice Streptomyces venezuelae, a zatim i sintetski. Ima širok antibakterijski spektar, ali ga zbog nekih toksičkih dejstava (trombocitopenija, agranulocitoza, aplastička anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo oprezno. Glavna upotreba u lečenju trbušnog tifusa. chloranaemia, v. chlorosis. chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid), derivat benzodiazepina, trankilans, oficinalan je prema našoj farmakopeji. chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone kiseline u želudačnom soku; achlorhydria, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku; hyperchlorhydria, povećane količine sone kiseline u želudačnom soku; hypochlorhydria, smanjene količine sone kiseline u želudačnom soku. Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat), antimalarijsko sredstvo (deluje shizonticidno), Chloroformium, hloroform, trihlor-metan, teška bezbojna tečnost, sladunjava ukusa, karakteristična mirisa, koja lako vetri, a ne gori; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava kao sastojak nekog linimenta protiv bolova. Pri udisanju prouzrokuje opštu anesteziju, ali za tu svrhu mora biti naročito prečišćen i ne srne sadržavati fozgena - Ch. pronarcosi. chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, hemijski srodan hemu, uvek vezan za nosioce boja tzv. hloroplaste u biljnim ćelijama. U hlorofilu se, slično hemoglobinu, nalazi prptoporfirin samo bez be137

chloroleucaemia lančevine. Kao i u hemu hemoglobina nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4 pirola meñusobno vezana i, dok se u hemu nalazi dvovalentno gvožñe, u hlorofilu se nalazi dvovalentan magnezijum. Hemijski hlorofil je složen estar metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni visokomolekulski nezasićeni alkohol) s komplikovanom dvobaznom kiselinom (hlorofilin). Hlorofil je smeša hlorofila A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila su zelene boje i mogu se lako hromatografski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao fotosenzibilizator, uticajem sunčane svetlosti omogućava u biljkama sintezu ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se primenjuje u medicini i kozmetici. chloroleucaemia, hloroleukemija, tip akutne mijeloblastne leukemije u koje nema specifičnih tumorskih masa na autopsiji, a u koje su organi i telesne tečnosti zelenkasto obojeni. chloroma, hlorom, maligni tumor zelenkaste boje koji vodi poreklo od ćelija kostne srži, uglavnom mijeloblasta. Tumor može postojati ma u kom organu. Boja dolazi od ćelijskog enzima mijeloperoksidaze (verdoperoksidaza). Poznat je i kao zeleni kancer. chloropsia, hloropsija, poremećaj u percepciji boja. Osoba s tom anomalijom vidi predmete plavozeleno obojene. V. chromatopsia. chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju s deficitom gvozda u mladih ženskih osoba. V. anaemia. Chlorpromazinum, hlor-promazin, derivat fenotijazina, oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hlor-promazina-hlorida (Chlorpromazini chloridum). Upotrebljava se kao antiemetičko sredstvo, kao psihosedativ u psihomotornom nemiru, za izazivanje hipotermije pre izvesnih operacija, protiv štucanja, u kombinaciji sa analgetičkim sredstvima protiv bolova i u pripremi hirurške anestezije. chlorpropamid, hlor-propamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-

138

cholangiojejunostomia poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfanilurejskih derivata (v. tamo) zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); u našoj zemlji je u širokoj upotrebi pod raznim nazivima (»Diabinese«, »Meldian«, »Adiaben«). Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretičko sredstvo. chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemijski element, nemetal, spada u grupu halogenskih elemenata. Gas žutozelene boje, oštrog mirisa, draži na kašalj: nadražljivi otrov, dezinficijentno sredstvo, dekolorant. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za beljenje tekstila, za hlorinaciju itd., bilo u vodenom rastvoru u obliku hlornog kreča ili kao gas. U gasnom stanju upotrebljavao se kao bojni otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle završene dezintekcije vode; količina rezidualnog hlora može da iznosi 0,1 do 0,3 mg na litar vode. choana, (grč. choana, levak), hoana, paran otvor na zadnjem zidu nosne duplje koju vezuje s gornjim spratom ždrelne duplje. choc, (fr.), chock (engl.), v. šok. cholaemia, holemija, prisustvo žuči ili žučnih pigmenata u krvi. Ranije izraz koji je označavao komu jetre, koji se danas ne upotrebljava. cholagoga, holagogi, lekovi koji pojačavaju oticanje žuči u creva. cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jednog od žučnih kanala; c. catarrhalis, nekadašnje ime za virusni hepatitis; c. lenta, hronična infekcija žučnih puteva bez kalkuloze ili začepljenja tih puteva. cholangiocarcinoma, holangiokarcinoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom ćelija žučnih kanalića. Javlja se u vidu žućkasto-zelenkastih okruglastih čvorova. cholangiogastrostdmia, holangiogastrostomija, stvaranje otvora, odnosno stome, hirurškim putem izmeñu žučnog kanala i želuca. Holangiogastrostomija se primenjuje u karcinomu ili stenozi žučnog kanala posle njegove povrede. cholangiographia, v. holangiografija. cholangiohepatitis, holangiohepatitis, istovremeno zapaljenje i žučnih puteva,

cholangiolitis

naročito intrahepatičkih i jetre. Infekcija najčešće ima ushodni put. cholangiojejunostomia, holangiojejunostomija, hirurški stvorena spojnica jednog žučnog kanala s jejunumom; eh. intrahepatica, hirurški stvorena anas tomoza izmeñu jednog od intrahepatičkih žučnih kanala i jejunuma. Obe holangiojejunostomije se primenjuju za odvoñenje žuči zaobilazno u opstrukciji vanjetrenih žučnih kanala (npr. rak žučovoda ili jetrinog voda). cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje sitnih žučnih kanalića (holangiola) u jetrinom tkivu. chole, (grč.), žuč. V. fel. cholecystectomia, holecistektomija, hirurška intervencija kojom se otklanja žučna bešika, najčešće zbog kamenca u njoj i karcinoma na njoj. cholecystendysis, holecistendiza. V. idealna holecistetomija. cholecystis, holecista, žučni mehur, v. vesica fellea. cholecystitis, holecistitis, zapaljenje žučne kesice; c. acuta, c. izazvan začepljenjem cistikusa, koje može biti blago, ili dovesti do teškog zapaljenja s gnojenjem i gangrenom zida žučne kesice; c. chronica, dugotrajni, relativno blag; c. emphysematosa, holecistitis izazvan bakterijama koje stvaraju gas, koji se nalazi u sadržaju kesice; c. follicularis, u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu kesice; c. glandularis proliferans, hronični holecistitis u kojem nastaje zadebljanje zida kesice sa stvaranjem kripti koje se mogu pretvoriti u male ciste. cholecystoenterostomia, holecistoenterostomija. V. cholecystojejunostomia. cholecystogastrostomia, holecistogastrostomija, operacijom stvorena komunikacija izmeñu žučne bešike i želuca u okluziji d. choledochusa (npr. usled raka glave gušterače). cholecystojejunostomia, holecistojejunostomija, operativno stvaranje komunikacije izmeñu žučne kese i jejunuma. Primenjuje se obično u karcinomu glave pankreasa, karcinomu žučovoda (choledochusa) ili u stenozi istog posle

choledochotomia

povrede. Cilj operacije je da zaobiñe prepreku na nižem segmentu žučovoda. Sin. cholecystoenterostomia. cholecystopathia, holecistopatija, opšte ime za sve bolesti žučne kesice. cholecystoptosis, holecistoptoza, spad, spuštenost žučne kesice. cholecystosis, holecistoza, proliferativni odnosno degenerativni proces u sluznici ili podsluznici žučne kesice koji na holecistografiji pokazuje defekte na periferiji senke žučne kesice. Mogu biti u vidu holesterol-polipoze, adenomioma ili generalizovane adenomiomatoze (»Sinus Rokitanski-Ašof«). cholecvstostomia, holecistostomija, prišivanje ruba veštački napravljenog otvora na žučnoj bešici za trbušni zid, čime se veštački stvara žučna fistula. Za preporuku je u starijih i iznurenih bolesnika umesto radikalne operacije (holecistektomije). cholecystotomia, holecistotomija, otvaranje žučne bešike u cilju vañenja njenog sadržaja, posle eh. otvor bešike se zašiva; eh. idealis, idealna holecistotomija, otvaranje žučne kese radi odstranjivanja kamenaca iz nje, čemu sleduje ponovno zašivanje načinjenog otvora. Sin. cholecystendysis. choledochitis, holedohitis, zapaljenje žučnog voda. choledochocele, holedohocela, redak vid uroñenog cističkog proširenja žučovoda u čijem se zidu nalazi proširenje. choledochoduodenostomia, holedohoduodenostomija, laterolateralna anastomoza izmeñu žučovoda i duodenuma. Primenjuje se najčešće posle odstranjivanja žučnih kamenaca iz žučovoda, u sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hroničnog indurativnog pankreatitisa, koji sprečavaju normalno oticanje žuči u duodenum. choledocholithiasis, holedoholitijaza, prisustvo kamenaca u glavnom žučovodu (holedohusu). choledochoplastica, holedohoplastika, plastička operacija kojom se repariše povreñeni žučovod. choledochotomia, holedohotomija, otvaranje žučovoda operacijom radi odstra139

choledochus njivanja žučnih kamenova iz njega i žučovoda drenaže žučnih puteva. choledochus (ductus), glavni izvodni kanal žuči, žučovod. Postaje spajanjem jetrenog kanala, koji izvodi žuč iz jetre, i kanala žučnog mehura. Holedohus se uliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva, najčešće s glavnim izvodnim kanalom gušterače. cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje konkremenata u žučnoj kesici. Nastaje kao posledi^ca poremećaja metabolizma holesterola, infekcije i staze. choleperitoneum, holeperitoneum, prisustvo žuči u trbušnoj šupljini usjed prskanja žučnih puteva. Sin. peritonitis biliaris, choleperitonitis. cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s povraćanjem, s velikim brojem vodenastih stolica, brzom dehidratacijom i hipovolemičkim šokom. Izazivač Vibrio cholerae, odnosno njegov biotip - El Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-nooralna infekcija i ima endemsko-epidemijski karakter širenja. Inkubacija do 5 dana. Klinička slika može da varira od lakog enteritisa pa do smrtonosne klasične kolere. Kolerična dijareja je najlakši oblik bolesti i liči na druga crevna oboljenja. Kolerični gastroenteritis se odlikuje povraćanjem i velikim brojem obilnih »pirinčastih« stolica. Znaci dehidratacije i kolapsa se pogoršavaju svakim satom. Algidni stadijum karakteriše 40-50 »pirinčastih« stolica dnevno, te bolesnik može da izgubi 10% svoje telesne težine. Izraženi su najteži znaci dehidratacije i šoka. Bolesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji, bez pokreta, bez glasa, bez turgora kože. Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko se ne sprovede urgentna rehidratacija i korekcija nastale metaboličke acidoze. choleretica, holeretici, lekovi koji pojačavaju stvaranje žuči u jetri. cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni' prekid oticanja žuči; c. extrahepatica, prekid u oticanju žuči kroz vanhepatičke žučne kanale, zbog kalkuloze ili drugih uzroka; c. intrahepatica, prekid oticanja žuči kroz intrahepatičke žučne puteve. 140

cholesteroluria cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor mozga koji se razvija iz ćelija epiderma. Može da se razvije i u bubanjskoj duplji srednjeg uva (eh. verum cavi tympani), obično za vreme intrauterinog života (kongenitalni holesteatom), (2) eh. spurium, nakupljanje odbačenih slojeva epiderma u vidu rožastih Ijuspica koje se stvaraju poput listića u lukovici. Nastaje od epiderma koji je iz spoljnjeg slušnog hodnika urastao u srednje uvo kroz perforaciju bubanjske opne u toku hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva. Usled trajnog nakupljanja bez mogućnosti eliminacije raste progresivno i razara slepoočnu kost u svojoj okolini. cholesterinum, v. cholesterol. cholesterol, holesterol, holesterin, jednohidroksilni nezasićeni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadrži ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus. Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli. Deskriptivni naziv holesterola je A5cholesten-3ß-ol. Simbol A5 označava prisustvo i položaj dvostruke veze izmeñu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3ß-ol pokazuje prisustvo i orijentaciju hidroksilne (sterolne) grupe u ciklopentanoperhidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je najbogatije zastupljen sterol u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima. Holesterol u plazimi odraslog čoveka iznosi 140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog 65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol. U dece je holesterol znatno niži nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izražena jedinicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar. cholesterolaemia, holesterolemija, količina holesterola u plazmi; hypercholesterolaemia, povećanje holesterola u plazmi; hypocholesterolaemia, smanjenje holesterola u plazmi; porodična hiperholesterolemija, hiperlipoproteinemija tipa II. V. hyperlypoproteinaemia. cholesterolosis, holesteroloza, taloženje holesterola u nenormalnim količinama u tkivima. cholesteroluria, holesterolurija, prisustvo holesterola u mokraći. Syn. cholesterinuria.

cholin choUn, holin [HOCH2CE2-N ()], organska kvaternerna amonijum-baza, nalazi se u mozgu, žuči i žumancetu; uneta u organizam izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra ga koristi za sintezu lecitina. choluria, holurija, prisustvo žučnih pigmenata u mokraći. chondroblastoma, hondroblastoma, benigni oblik je neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice s pojavom džinovskih ćelija. Sin. Codman tumor, »kalcifikujujući tumor džinovskih ćelija«. chondrodermatitis nodularis chronica helicis Winkler, na pritisak veoma bolni čvorići na gornjem polu usne školjke, pretežno u starijih muškaraca. chondroma, hondroma, benigna neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice. Najčešće se javlja na hrskavičnim delovima sitnih kostiju šake, stopala i na rebrima, u uzrastu izmeñu 20 i 30 godina. Izraštaji su kvrgasti i hrskavične konzistencije s pojavom sluzavih delova. chondromyxoiiia, hondromiksoma. V. hondroma. chondrosarcoma, hondrosarkoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija koje potiču iz tkiva hrskavice. Makroskopski se ne razlikuje bitnije od hondroma. Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi transversa). Chopartova egzartikulacija, v. amputatio, desarticulatio. chorioangioma, horioangioma, benigna neoplazma placente (posteljice) nastala umnožavanjem krvnih sudova. Obično su to čvorovi 2-3 cm prečnika, beličasto-crvenkasti u tkivu placente. chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis, svitnjak, »kičmena vrpca«, leñna vrpca, osovinska vrpca, izvrat endoblasta gastrule. Proteže se od srednjejg mozga do repnog kraja. Kad kičmeni stub počinje da se segmentuje, svitnjak dobiva brojaničast izgled. Pri kraju 3. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okoštavanja, dok čvorovi ostaju u meñupršljenskim koturima. Često se tragovi

chorea svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei pulposi) usred meñupršljenskih koturova; eh. tympani, bubanjska vrpca, grana živca lica koja prolazi ispod sluznice bubanjske opne i, po napuštanju bubanjske duplje, spaja se s jezičkim živcem, granom donjoviljčnog živca. Sadrži ushodna gustoreceptorna vlakna iz pečurkastih kvržica jezika i parasimpatička vlakna za podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; eh. uteroinguinalis, naziv za okruglu materičnu vezu (ligamentum teres); eh. uteroovarica, materično-jajnička veza (ligamentum ovarii proprium). chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u toku akutnog ili hroničnog zapaljenja grkljana. Većinom se misli na izolovano zapaljenje glasnica u toku hroničnog Iaringitisa. Naročito su osetljiva lica, kojima je glasovna funkcija grla preopterećena, ili ona, koja su izložena hemijskim (pušenje, alkohol) ili termičkim traumama (rad u hladnjačama); monochorditis, hronično zapaljenje samo jedne glasnice, može da bude posledica tuberkuloznog infiltrata u glasnici. chordoma, hordom je retka neoplazma nastala iz ćelija ostatka notohorde u gornjem ili donjem kraju kičmenog stuba (trtični predeo). Čine ga velike svetle ćelije s vakuolisanom protoplazmom. chordotomia, hordotomija, presecanje senzitivnih puteva za bol u prednjobočnoj vrpci kičmene moždine. Primenjuje se u slučaju bolova u ekstremitetima, naročito u slučaju kauzalgija i fantomskih bolova. chorea, horeja, nervno oboljenje koje se ispoljava nehotičnim i nepravilnim naglim pokretima u raznim grupama mišića ekstremiteta, glave i lica, a koji se pojačavaju pri uzbuñenju i prestaju u snu. Horeatički pokreti mogu zahvatiti samo jednu polovinu tela (eh. dimidiata, hemichorea). Pokreti mogu biti neobično jaki (»folie musculaire«, fr.) a mogu i nedostajati (eh. moliš, eh. paralytica). U teškim slučajevima horeja moliš protiče s bolovima, povišenom temperaturom, noćnim nemirom i delirijumom. Javlja se u školske dece, naročito ženskog

141

choreiformis pola, često istovremeno s akutnim reumatizmom zglobova. U suštini je horeja moliš encefalitis koji ima sklonost ka recidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sydenhamova horeja; eh. gravidarum, horeja u mladih prvorotki; eh. major, v. hysteria; eh. praehemiplegica et eh. posthemiplegica, horeja koja se javlja u slučajevima moždane hemiplegije; eh. chronica progressiva, Huntingtonova horeja, nasledno oboljenje. Počinje izmeñu 30. i 45. godine i praćeno je psihičkim propadanjem. Atrofičan mozak pokazuje promene u sivim jezgrima velikog mozga (putamen i nucl. caudatus); eh. Sanctis Viti, v. chorea; čh. senilis, staračka horeja. choreiformis, horeiforman, sličan horeji, npr. horeiformni pokreti, pokreti slični onima u horeji. V. chorea. choriocarcinoma, horiokarcinoma (horioepiteliom), retka, veoma maligna neoplazma placente u vidu tamnocrvenih čvorova. Brzo prodire u krvotok i daje generalizovane metastaze. chorioepithelioma, horioepitelioma. Horiokarcinom u tkivu semenika. Veoma maligna neoplazma s ognjištima nekroze i krvarenja, okruglastog oblika s potiskivanjem okolnog očuvanog tkiva. chorioidea, horioideja, sudovnjača, opna očne jabučice koja se nalazi izmeñu mrežnjače i beonjače. Bogata je u krvnim sudovima. chorioideremia, horioideremija, nasledna progresivna degeneracija sudovnjače i susednih delova mrežnjače. Može da zahvati velike delove zadnjeg pola očnog dna. Uglavnom se javlja u muškaraca. Na kraju dovodi do slepila. chorioiditis, horioiditis, zapaljenje sudovnjače. Obično zahvata i deo mrežnjače koji leži iznad zapaljenog dela sudovnjače. Sveza ognjišta su sivobeličaste boje, dok su starija bogata pigmentom. Prema položaju ognjišta razlikujemo: eh. centralis, koji zahvata predeo zadnjeg pola očnog dna i eh. disseminata, ognjišta su razbacana po očnom dnu. Uzroci: opšta oboljenja kao što su tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metastaze. 142

chromaffinoma choriomeningitis lymphocytaria, horiorneningitis limfocitaria, zapaljenje mekih moždanica praćeno glavoboljom, nagonom na povraćanje, povraćanjem, ukočenošću vrata i prisustvom velikog broja limfocita u likvoru. chorionepithelioma uteri, horionepiteliom, maligni tumor koji se razvija iz epitela horionskih resica ploda (Langhansove ćelije i sincicijum), a napada organizam majke. Horionepiteliom je jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz tkiva obolele osobe, već nastaje malignom alteracijom tkiva ploda. Najčešće se javlja posle mole (mola hydatidosa), ali nije isključena mogućnost maligne alteracije zaostalih delova posteljice po« sle normalne trudnoće. Smatra se da decidualna reakcija, koja u normalnoj trudnoći zaustavlja prodiranje horionskih resica, izostaje u horionepiteliomu tako da horionske resice prodiru u zid materice i krvne sudove. Prodiranje ovog malignog tumora vrši se putem krvnih sudova ili direktno kroz mišić materice i vrlo brzo dolazi do stvaranja metastaza po ćelom organizmu. Razaranjem materičnog tkiva dolazi do obilnih krvarenja, dok prodor tumora kroz materični zid može dovesti do intraabdominalnog krvarenja. Usled aktivnosti horiona dolazi do visoke koncentracije horiogonadnih hormona što daje jako pozitivne testove na trudnoću. chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje sudovnjače i mrežnjače. V. chorioiditis, retinitis. choristoma, horistoma, naziv za male grupe ćelija prednjeg režnja hipofize koje se nalaze u zadnjem režnju i infundibulumu. Služe i kao naziv za delove tkiva (prebačene) prisutne u vidu neoplazme u drugim tkivima. Christmasov činilac (factor), v. IX činilac koagulacije. V. coagulatio. Christmasova bolest, v. haemophilia. chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal. chromaffinoma, hromafinom, zajednički naziv za neoplazme nastale razmnožavanjem zrelih ćelija, a koje liče na one iz srži nadbubrežne žlezde. Mogu nastati

chromatopsia u srži nadbubrežne žlezde, okruglaste su, relativno jasno ograničene, žutosmeñe boje, s ponekom cistom, nekrozom ili krvarenjem. Retki su maligni oblici. Hormonalno aktivan daje paroksimalne hipertenzije zbog lučenja adrenalina i norepinefrina. chromatopsia, v. chromopsia. chromoblastomycosis, hromoblastomikozis, retka gljivična infekcija sa stvaranjem žutog pigmenta. Javlja se u poljoprivrednih radnika izazivajući bradavičasto zapaljenje kože (verukozni dermatitis). chromogen, v. hromogen. chromopsia, hromopsija, izopačena percepcija boja. Bolesniku mogu predmeti izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chloropsia), ljubičasti (ianthinopsia), žuti (xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U slučaju upotrebe velikih doza digitalisa mogu da se jave svi ovi poremećaji. V. cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia, xanthopsia, erytropsia. chronaxia, hronaksija, minimalno vreme potrebno da struja jačine dvostruke reobaze izazove prag nadraženja mišića ili živca. V. reobaza. chrysarobinum, hrizarobin, žut kristalast prašak (smeša antracenskih derivata), oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u dermatologiji, naročito u psorijazi. chrysiasis, hrizijaza, taloženje soli zlata u tkivima. Nastaje kao posledica dugotrajne upotrebe preparata zlata. V. chrysoderma. chrysoderma, hrizoderma, trajna pigmentacija kože usled taloženja soli zlata. V. chrysiasis.

chrysotherapia, v. therapia. Chvostekov znak, v. znak. chylomicronaemia, hilomikronemija, prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4 do 6 meseci posle uzimanja obroka koji sadrži masti. chylomicroni, hilomikroni, kapljice sastavljene uglavnom iz triglicerida (86%), holesterola, fosfolipida i belančevina, stvorene u sluznici tankog creva, koje služe za prenošenje apsorbovanih masti putem limfe i krvi.

cijanizacija chymosinogen, himozinogen, proferment iz koga aktivacijom nastaje himozin. chylopericardium, hiloperikard, prisustvo izlivenog hilusa u šupljinu perikardä. chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax. chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlivenog hilusa u pleurskoj šupljini. chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mokraći koja dobiva mlečan izgled; c. tropiča, hilurija izazvana parazitom Wuchereria bancrofti. chymosin, labferment, ferment koji pretvara kazein mleka u parakazein. chymosinogen, himozinogen, proenzim himozina. cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje (ekscizija) ožiljka. cicatrix, ožiljak, vezivno tkivo nastalo obnavljanjem (granulacionog) tkiva, koje nadoknañuje defekte posle destruktivnih procesa. cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2, vrlo otrovan gas oštrog mirisa. S vodonikom daje cijanovodonik HCN, a s bazama cijanide (cijan-kalijum). cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii cyanidum. cijanizacija, uništavanje insekata i raznih štetočina, naročito pacova, gasom cijanovodonikom. Ovaj gas se stvara pri običnoj temperaturi isparavanjém cijanovodonične kiseline iz njenih rastvora ili iz čvrstih preparata u kojima je ona apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili nastaje dejstvom sumporne kiseline na neku so cijanovodonične kiseline. Cijanovodonik je lakši od vazduha, ima veliku prodornu snagu i prolazi kroz sve rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja dodaju razne supstancije. Hemijski, cijanovodonik je indiferentan gas, koji ne oštećuje predmete, ne utiče na boje i ne menja suvu hranu. Jedino je opasan za masnu hranu, jer sa mastima stvara otrovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik služi za uništavanje gamadi, insekata i štetočina u prostorijama za stanovanje, transportnim sredstvima, brodovima, mlinovima, stovarištima i si. U poljoprivredi se upotrebljava za uništavanje 143

cijanovodonična kiselina raznih štetočina na biljkama, voću i drveću. cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. cijanovodonik, cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. ciklazocin, antagonist opijata. ciklestrol, sintetički estrogen, poznat još i kao hekestrol (І8222). Dejstvo mu je jače od estradiola. cikličan, v. cyclicus. ciklična jedinjenja, organska prstenasta jedinjenja u kojima su meñusobno povezani ugljenikovi atomi (karbociklična) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih elemenata (heterociklična). ciklična neutropenija, v. neutropenia. ciklični AMP, ciklični 3,5-adenozin-monofosfat, unutarćelijski posrednik u delovanju nekih hormona i drugih materija koji menjaju funkciju ćelija. Stvara se iz adenozin-trifosfata pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze, koja se nalazi u opni ćelije i ima na sebi specifičan receptor. Spajanje receptora s hormonom ili s nekom drugom materijom aktiviše adenil-ciklazu, pa se u ćeliji oslobodi cAMP. Zavisno od svojstava ćelije, cAMP izaziva različite reakcije: aktiviše fermente, menja propustljivost ćelijske opne, započinje sintezu specifičnih belančevina, pobuñuje grčenje ili opuštanje mišića, pobuñuje sekreciju itd. Danas se smatra da stvaranjem cAMP u ćelijama svoje efekte u organizmu ostvaruju: adrenalin i noradrenalin, glukagon, adrenokortikotropni, tireotropni, luteinizujući hormon, paratireoidni hormon, hormon koji stimuliše folikule, sekretin i oslobañajući faktori (releasing factor) hipotalamusa. ciklični guanozin-monofosfat, cGMP, nukleotid sličan cAMP-u, za koji se smatra da ima ulogu intracelularnog posrednika u delovanju nekih hormona (v. cAMP). . ciklo, v; cyclo. ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis. ciklonski separator, ureñaj za uklanjanje prašine iz izlazećih dimova i gasova. Gomilanje čestica se ostvaruje spiralnim kretanjem dima čime dolazi do izražaja 144

Cimex lectularius centrifugalna sila. Povećane čestice se talože sopstvenom težinom. Jednostavan ureñaj, ograničena efikasnost na čestice prečnika preko 20 mikrona. Može da radi sa dimovima na temperaturi preko 100O0C. ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko (parasimpatolitičko) sredstvo. ciklopija, nakaznost koja se sastoji od prisustva samo jednog oka. cikloplegija, v. cycloplegia. cikloserin, antibiotik dobiven iz Streptomyces orchidaceus i Streptomyces garyphalus, docnije dobiven i sintetski; ima širok spektar dejstva ali se, zbog toksičnosti, upotrebljava, uglavnom, samo kod obolelih od tuberkuloze. ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. ciklus ćelije, v. životni ciklus ćelije. cikrimin hidrohlorid, antispazmodičko sredstvo u lečenju parkinsonizma. cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi na slobodnom kraju nekih epitelnih ćelija ili oko celog tela nekih jednoćelijskih organizama, npr. infuzorija. cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna. cilijarna kruna, v. corona. cilijarna telašca, v. processus ciliares. cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem mezodermnih elemenata u šlepom delu mrežnjače. cilindarska stakla, v. staklo. cilindarske naočari, v. staklo. cilindri, bubrežne tvorevine nastale taloženjem belančevine u šupljini bubrežnih kanalića; bakterijski c., cilindri sastavljeni od bakterija, ili bogati u bakterijama; eritrocitni c., cilindri koji sadrže eritrocite; epitelski c., cilindri koji sadrže deskvamovani epitel kanalića; granulisani c., cilindri koji sadrže granule degenerisanih ćelija epitela; hemoglobins ki c., koji sadrže hemoglobin; leukocitni c., koji sadrže leukocite; uratni c., koji sadrže amforni urat; voštani c., cilindri koji sadrže vrlo refraktivnu, providnu, amiloidnu supstanciju. Cimex lectularius, stenica, kosmopolitski insekt koji se hrani čovečjom krvlju, ali i krvlju psa, mačke, zeca, raznih pti-

Cinchona ča, pa i pacova i miševa. Ima dobro razvijen aparat za bodenje. Ženka polaže na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u svemu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od okolne temperature, izlegu se larve, male stenice, posle 5-22 dana. Larve posle petog presvlačenja polno sazre. Larva uzima oko 5, a ženka oko 7 mg krvi pri jednom sisanju. Stenica živi do godinu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci. Bode najčešće noću, a sisanje krvi traje oko 10 minuta. Na mestima uboda stvara se koprivnjača koja svrbi. Stenice mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraznih klica. Cinchona» vrste drveća koje rastu u tropskim krajevima i od kojih se, naročito od Cinchona succirubra, dobiva droga Cortex Chinae (sadrži alkaloide hinin i hinidin). cinchonismus, trovanje hininom. cinchophenum, v. Acidum phenylchinolincarbonicum. cinedenzigrafija, v. elektrokimografija. cinereus, pepeljast, siv. cinkov oksid, v. Zinci oxydum. cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum. cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta. cinkovo belilo, sirovi (neprečišćeni) cink-oksid. Služi za bojenje umesto olovnog belila. cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci. cionini, gonadotropni inkreti koji se stvaraju u posteljici poznati, inače, kao horijalni gonadotropini. circomphalos, v. caput medusae. circulatio sanguinis, cirkulacija krvi, kretanje kroz srce i krvne sudove; c. collateralis, kolateralna cirkulacija, koja ide kroz sekundarne puteve, jer je glavni put krvotoka za taj predeo začepIjen; c. coronaria, cirkulacija kroz venačne, koronarne sudove srca; c. enterohepatica, put žučnih soli i nekih drugih jedinjenja u vidu kruga: jetra-žučni putevi-tanko crevo-portni krvotok-jetra itd.; c. extracorporaris, vantelesna cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u slučaju srčanih operacija, naročitog Iečenja leukemija i u toku hemodijalize (veštački bubreg); c. foetalis, krvotok u fetusno doba; mala cirkulacija, mali krvotok, plućni krvotok, kompenzatorna 10 Medicinski leksikon

cirkulišuća antitela (humoralna) c., kolateralna cirkulacija; c. portalis, portni krvotok, krvotok u slivu portne vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa i organa za varenje, preko jetre, prenosi u veliki krvotok; c. pulmonalis, plućni krvotok; sistemska c., opšti krvotok kojim se oksigenovana krv iz leve komore odnosi arterijama u razne organe, a venska krv donosi u desnu pretkomoru. circulus, krug; prsten (npr. circulus arteriosus Willisii, arterijski prsten u osnovi velikog mozga). circumanalis, okoločmarni, u predelu čmara. circumcisio, cirkumcižija, obrezivanje, opsecanje udne navlake (prepucijuma) u uroñenoj ili stečenoj fimozi. U Jevreja, muslimana i nekih azijskih i afričkih naroda i plemena cirkumcižija je ritualna; cirkumcižija u žena, zasecanje nabora kože iznad dražice; faraonska cirkumcižija, zašivanje ili prikopčavanje udne navlake ili velikih usnica stidnice radi sprečavanja snošaja. circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji se nalazi oko krunice zuba. Npr. cirkumkoronarna infekcija, infekcija oko krunice zuba. circumductio, cirkumdukcija, (1) kružni pokret, (2) aktivno ili pasivno kružno kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanošenje oduzete noge u stranu pri hodu u hemiplegiji. Ta noga, duža zbog toga što je stopalo mlitavo, opisuje polukrug svojim prstima. circumflexus, polukružan (npr. a. circumflexa scapulae, polukružna arterija lopatice). circumscriptus, cirkumskriptan, ograničen. cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan (circa dies). cirkonijum, Zr, hemijski element, metal. V. Zr, zirconium.

cirkulacijski šok, v. shock. cirkulišuća antitela (humoralna), antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima. Kada cirkulišuća antitela reaguju in vivo s homologim antigenom, ona se vezuju s njime i rezultat te reakcije je koristan, ili bar bez štete, za organizam.

145

cirkumdukcija

cirkumdukcija, v. circumductio. cirkumzigomatična suspenzija, v. immobilisatio. ciroza (seksotropija), prema podacima iz medicinske literature ciroza jetre je češća u muškaraca nego u žene (1:3-5). Seksotropijska analiza izmeñu Laënnecove atrofičke i Hanot-Gilbertove hipertrofične ciroze otkriva da prva napada ginoidne konstitucije naročito u muškom polu s hipoandrogenijom, dok se hipertrofična ciroza javlja u androidnih i hiperandroidnih konstitucija. cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronična bolest jetre s nekrozom hepatocita, njihovim zamenjivanjem vezivnim tkivom, gubljenjem normalne arhitekture jetrinog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih ognjišta jetrinog parenhima; alkoholna c., izazvana hroničnim alkoholizmom i istovremenim pothranjivanjem; atrofična c., u kojoj je jetra smanjena zbog gubljenja parenhima i smežuravanja vezivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepatitisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza zbog atrezije žučnih puteva; Hanotova c., primarna bilijarna ciroza; kalkulusna c., sekundarna bilijarna ciroza zbog kamenaca u žučnim putevima; kardijalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko centralne vene jetrinih režnjića zbog kongestivne srčane bolesti; kongestivna c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jetri; Laënnecova c., alkoholna ciroza, prethodi joj masna infiltracija ćelija jetre; metabolička c., ciroza izazvana poremećajima metabolizma, npr. hemohromatoza, Wilsonova b.; multilobulska c., postnekrozna ciroza; c. parasitica, prouzrokovana dospevanjem jaja parazita u tkivo jetre. Promene su kao u ostalih ciroza, s tom razlikom što postoji i prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c. pigmentosa, pigmentozna ciroza prati hemahromatozu za koju se smatra da nastaje povećanom apsorpcijom gvozda i njegovim taloženjem u tkivima. Morfološka slika pigmentozne ciroze jetre odlikuje se blagim stepenom portne ciroze s prisustvom velike količine pigmenta hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis, v. Laënnec cirrhosis; posthepatitisna c., 146

cistin

ciroza obično makronodulska, posle akutnog virusnog hepatitisa; postnekrozna c., ciroza posle masivne nekroze (subakutne nekroze) jetrinih ćelija u toku toksičnih ili virusnog hepatitisa; c. nutritionalis, primarna bilijarna ciroza, redak oblik ciroze, nepoznate etiologije, bez opstrukcije ili infekcije većih žučnih puteva, ponekad se javlja posle uzimanja odreñenih lekova (hlorpromazina npr.). Obično boluju žene srednjih godina, glavni znaci: holestaza, svrab, hiperholesterolemija, ksantelazme i ksantomi, sindrom loše apsorpcije; c. pulmonum, ciroza pluća cUfuzna intersticijalna fibroza pluća; c. renum, ciroza bubrega, hronični intersticijalni nefritis. V. nephritis; sekundarna bilijarna c., ciroza zbog hroničnog začepljenja žučnih puteva; c. syphilitica, sifilisna ciroza se javlja u kongenitalnom sifilisu, u kome je jetra prožeta fibroznim tkivom. Sem toga u njoj možemo dokazati i prisustvo velikog broja bledih spiroheta, prouzrokovača sifilisa; toksična c., postnekrozna ciroza. cis-konfiguracija, pojava kada se dva mutantna pseudoalelska gena nalaze na jednom, a njihovi nemutirani homologi na drugom homolognom hromosomu. V. linkage, trans konfiguracija. ciste, kongenitalne, zaostajanje branhijalnih useka u vidu fistula. cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfaamino-beta-tiopropionska kiselina. Lako se oksidiše u cistin. Cistein i cistin su važne aminokiseline koje zajedno čine oksidoredukcioni sistem u organizmu. cisterna, čatrnja, cisterna, proširenje ispunjeno tečnošću; c. chyli Pequeti, Peci jetovo proširenje na početku grudnog limfnog kanala. cisternoscintigrafija, v. scintigrafija. cistička fibroza, v. fibrosis cystica. cistični bubreg, v. rèn polycysticus. cistin, jedna od aminokiselina koja sadrži sumpor. Nastaje od dva molekula cisteina gubitkom dva vodonikova atoma. Zajedno s cisternom igra važnu ulogu u oksidoreduktivnim procesima u organiz-

cistinski konkrementi mu. Ponekad se taloži u obliku konkremenata u bubregu i u mokraćnoj bešici. cistinski konkrementi, v. concrementum. cistinurija, v. cystinuria. cistoskop, metalni instrument koji služi za endoskopski pregled mokraćne bešike. Sličan je kateteru. Snabdeven je optičkim sistemom, okularom i sijalicom za osvetljavanje unutrašnjosti bešike. Slika koju daje cistoskop uvećana je i povećana. cistoskopija, cystoscopia, pregled mokraćne bešike cistoskopom pošto se iz bešike odstrani sve što daje zamućenje mokraće (krv, gnoj). Ovo se postiže ispiranjem bešike i njenim ispunjavanjem bistrim, bezbojnim antiseptičkim rastvorom. V. endoskopija. cistron, termin koji se još uvek upotrebljava kao sinonim gena, naročito u mikropskoj genetici, v. gen. citarabin (citozinarabinozid), antagonist pirimidina; pored antitumorskog dejstva, ima i imunosupresivne i antivirusne osobine. citodijagnostika, dijagnostička metoda koja se razvila u naučnu metodu - deskvamativnu citologiju (eksfolijativna citologija). Otkako su Papanicoleau \ Traut izveli pogodan postupak kojim se po morfološkim i tinktorijalnim osobinama ćelija jasno diferencira patološka ćelija od normalne, stvorena je metoda Papanicolau (PA). Ova metoda je danas rutinska pri ispitivanju vaginalnog razmaza, razmaza iz punktiranih eksudata i drugih izlučevina u dijagnozi maligniteta. Kako ne samo patološke već i deskvamirane ćelije normalnog epitela, pod uticajem hormona, pokazuju tinktorijalne ili morfološke promene, metoda PA se koristi i u citohormonalnoj dijagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo osetljiv prijemnik za seksualne hormone obilno deskvamira te se ova metoda rutinski upotrebljava u dijagnostici ovarijalne disfunkcije i hormonskog poremećaja u patološkoj trudnoći, citofilna antitela, antitela koja se vezuju za površinu ćelija (najčešće makrofaga) preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini. 10*

citoplazma

citofilnost, afinitet prema ćeliji; u imunologiji se najčešće odnosi na antitela, v. citofilna antitela. citogenetika, nauka koja se bavi ispitivanjem strukture i funkcije ćelijskih odeIjaka u kojima je smeštena nasledna supstancija: hromosomi i geni, v. genetika. citogeni, plazmatski činioci nasleña. Sin. plasmageni, plazmidi, plazmomi. citohromoksidaza, Varburgov enzim disanja, katalizuje oksidaciju redukovanog citohroma kiseonikom iz vazduha. citolizini, antitela koja, uz prisustvo komplementa, specifično liziraju ćelije. Lizini koji liziraju bakterije nazivaju se bakteriolizini, a oni koji liziraju eritrocite nazivaju se hemolizini. citologija, v. cytologia. citomorfoza, pod ovim izrazom se podrazumeva skup varijacija u toku razmnožavanja bakterije koje se odnose na morfologiju i fiziologiju bakterijske ćelije. citopatogeni efekat, posle odreñenog broja generacija virusa u kulturi tkiva obično se počinju javljati patološke promene na ćelijama u kojima se virus razmnožio. Te promene se nazivaju citopatogene promene ili citopatogeni efekat virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene citopatogene promerie, te se na osnovu njihovog izgleda može dosta sigurno zaključiti koji ih je virus izazvao. citoplazma, organizovana živa materija koja, zajedno s jedrom, čini jedinstveni životni sistem, sedište svih biohemij-~ skih pojava i nosilac odlika života. Sastoji se od osnovne citoplazmičke supstancije ili matriksa (rastvor elektrolita, aminokiselina, belančevina, fibrilarnih i globularnih molekula, micela i dr.) i poseduje odreñenu viskoznost i pokretljivost. U njoj su organčići u kojima se vrše biosinteze pojedinih specifičnih materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne (250-5.000 A), spljoštene kesice sa troslojnim membranama. U matriksu i na pojedinim membranama nalaze se riboproteinske granule ili ribosomi pojedinačno ili grupisani u polisome (poliribosome); vrše sintezu belančevina ci147

citoplazmatsko naslañivanje toplazme, enzima i paraplazme. Membrane s ribosomima čine zrnasti endoplazmični retikulum, a one bez granula prosti ili agranulisani endoplazmični retikulum. Uloga endoplazmičnog retikuluma je višestruka. Pomoću njega se vrši celokupan promet materija (metabolizam u ćeliji), pri čemu se pojedini sastojci izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat; sprovodi materije i impulse i služi kao intracelularni transportni sistem. Stanje i izgled citoplazme, organela, a naročito endoplazmičnog retikuluma nije uvek isti. Mlade i vrlo aktivne ćelije imaju dobro razvijen endoplazmični retikulum s mnogo ribosoma. Na membranama, i u matriksu citoplazme, uz sadejstvo i drugih organčića (ribozoma, lizozoma, Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.) vrše se procesi biosinteza i metabolizma ćelije. Membranskom strukturom je znatno uvećana dejstvu-juća površina za biohemijske procese. Tako, npr., endoplazmični retikulum l g jetrenih ćelija ima površinu od 8-12 m2; c. bakterija, najvećim je delom sastavljena od ribonukleinskih kiselina (RNK), od proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu sunñerastu mrežu ukrašenu mikrosomima i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je i druge elemente: Mg u obliku ribonukleata, u izvesnim vrstama prisustvo pigmenta, većina enzima su smešteni u citoplazmi. Smatra se da u jednoj bakterijskoj vrsti ima tri različite RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana u ribosomima (partikula ribonukleoproteina), vide se samo elektronskim mikroskopom; informativna messenger (m-RNK); solubilna ili transfer (t-RNK). U bakterija proteini služe za izgradnju bakterijske ćelije i nosioci su antigenskih svojstva. citoplazmatsko nasleñivanje, prenošenje nekih hereditarnih svojstava posredstvom citoplazmatskih činilaca, smeštenih uglavnom u obliku DNK u mitohondrijama i hloroplastu. Način prenošenja informacija je drugačiji nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no nasleñivanje, ekstrahromosomsko naši edivan je. 148

clapotement citotoksična antitela, antitela protiv antigena prisutnih na ćeliji. Citotoksična antitela posle reagovanja s antigenom aktivišu komplement i rezultat toga je smrt ćelije, v. komplement. citotoksični limfociti, limfociti »ubice« koji nastaju u reakcijama ćelijske imunosti, v. T-limfociti, ćelijska imunost; in vivo nastaju u reakciji »kalem-pro-tivdomaćina« i transplantacijskim reakcijama; in vitro se stvaraju u mešanoj kulturi limfocita, v. mešana limfocitna reakcija. Predstavljaju efektorne ćelije u reakcijama ćelijske imunosti. citotoksičnost, imunološko specifično razaranje ćelija od strane limfocita. Tipičan primer je odbacivanje kalema i tumora. Citotoksičnost može nastati usled delovanja nekih antitela i mitogena. Imunološku citotoksičnost treba razlikovati od citotoksičnosti izazvane raznim lekovima i produktima mikroorganizama. citotoksin, ćelijski otrov, antitelo koje nastaje u organizmu posle parenteralnog unošenja ćelija. Citotoksini su specifični, tj. parenteralno unesene ćelije izazivaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju na njih (npr. nefrotoksin - unošenjem bubrežnih ćelija). Citotoksini se vezuju za antigen koji se nalazi u živoj ćeliji i time izaziva smrt ćelije. citotrofoblasti, ćelije dubokog sloja horiona, poznate još i kao Langhansove ćelije. citrati, soli limunske kiseline. citratna krv, krv kojoj je dodata odreñena količina neutralnog natrijum-citrata u cilju sprečavanja njenog zgrušavanja. citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5 - formiltetrahidrofolna kiselina), učestvuje u sintezi purina i pirimidina, koji su potrebni za sintezu nukleinskih kiselina, neophodan je za sazrevanje eritrocita. Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii. clapotage, klapotaža, klokot, zvuk bućkanja pri potresu. Sin. clapotement; v. succusio. clapotement, klapotman. V. clapotage, succusio.

Claude Bernard-Hornerov sindrom Claude Bernard-Hornerov sindrom, v. syndroma. claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. intermittens, pojava bola, hramanja i utrnulost u jednom ili oba donja uda, kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u klaudikaciji intermintens su izazvane okluzivnim promenama na arterijama donjih ekstremiteta, najčešće u obliteracijskom trombangitisu. Sin. Charcotov sindrom i angina cruris; c. venosis, intermitentna klaudikacija zbog venskog zastoja u donjim udovima. Claudiusova jamica, v. fossa ovarica. claustrum, bedem, supkortikalna siva masa velikog mozga, koja leži sa spoljne strane sočivaste jezgre velikog mozga. Claviceps purpurea, gljiva koja raste na cvetu raži. U medicini se upotrebljava njen trajni micelijum, Secale cornutum, koji sadrži više alkaloida. V. Secale cornutum. clavicula, ključnjača, ključnica, ključna kost, pruža se od lopatice do grudne kosti. clavus, žulj, lokalno, ograničeno, kupasto zadebljanje (hiperkeratoza) kože na mestima dugotrajnijeg pritiska (alata, obuće). V. callus. clearance, klirens, (eng.) čišćenje, količina plazme koja se potpuno oslobodi od neke materije za jedan minut. Služi za procenjivanje funkcije bubrega. Preko klirensa različitih materija može se odrediti veličina glomerularne filtracije, protok krvi kroz bubreg, veličina tubularne sekrecije itd. (klirens inulina je 125, ureje 70, paraaminohipurne kiseline 585); k. gvozda, vreme (u minutima) potrebno da se 50% datog radioaktivnog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina, sposobnost bubrega da dati inulin potpuno ukloni iz krvi. Veličina tog klirensa približno odgovara veličini glomerulske filtracije; k. kreatinina, zapremina plazme koja se potpuno oslobodi datog kreatinina (egzogeni klirens kreatinina), ili kreatinina sintetizovanog u organizmu (endogeni klirens kreatinina); k. plazme, izraz za sposobnost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-

clitoris me razne supstancije, prilikom jednog njihovog prelaženja kroz bubreg; k. ureje, zapremina plazme koja se potpuno oslobaña ureje u jednom minutu. cleidotomia, kleidotomija, presecanje ključnjače. climacterium, klimakterijum, mena, menopauza, precvat, period kada usled starenja jajnika reakcija na stimulaciju gonadotropina opadne, tako da lučenje estrogena postaje slabo i nije više u stanju da utiče na stvaranje zrelih meško-. va, lučenja folikulina (estrogena) i proliferaciju endometrijuma, što dovodi do prestanka menstruacije (menopauza). Menopauza ne nastupa odjednom. Opadanje jajničke funkcije je postepeno i odigrava se tokom više godina. Što više napreduje starenje, ovulacije su sve rede i menstruacije izostaju po nekoliko meseci, a potpuni prestanak dejstva ovarijalnih hormona dovodi do definitivnog prestanka menstruacije, odnosno do klimakterijuma. Klimakterijum prati niz promena u organizmu: sklonost ka gojenju, osećaj vrelih talasa, pojačano znojenje, kao i različite.emotivne smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, pretežno psihičke promene koje prate smanjenja funkcije polnih žlezda u muškarca. climatotherapia, v. therapia. climax, v. climacterium. clinodactylia, klinodaktilija, stalno skretanje ili izvijenost jednog ili više prstiju. clinistix, klinistiks, traka od hartije natopljena odgovarajućim reagencijama, koja u dodiru s mokraćom (prilikom mokrenja na traku ili zaronjenja u mokraću) menja boju - poplavi ako mokraća sadrži glikozu; minimalna koncentracija glikoze koja se još može dokazati iznosi oko 0,1%. clinitest, klinitest, tableta s odgovarajućom reagencijom koja se stavlja u epruvetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokraće pa se izloži ključanju i menja boju u zavisnosti od koncentracije glikoze u mokraći; upotrebljavaju se samo sive i potpuno suve tablete. clitoris, dražica, homologni organ muškom udu, sastavljen od 2 erektilna tela 149

clivus (crura clitoridis) koja se nalaze uz preponske kosti. Napred se stiču u kratko telo, koje se završava glavićem. TeIo je prekriveno navlakom (praeputium clitoridis), dok je glavić poduprt dražičnom uzicom. Sluznica koja oblaže spužvasta tela dražice je prepuna nervnih korpuskula koja izazivaju erekciju dražice; (embr.) genitalna kvrga u embriona od 20 mm pokazuje glavicu i trup, izmeñu kojih se nalazi kružni sinus. U korenu genitalne kvrge nalazi se kružni urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge čine genitalni nabori izmeñu kojih se nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvrge se razvijaju genitalni jastučići. Osnovna odlika razvoja začetka spoljnih genitalnih organa u ženskom pravcu jeste da od genitalne kvrge postaje dražica, dok se od genitalnih nabora razvijaju male usne, a od genitalnih jastučića velike usne stidnice. Spoljni otvor urogenitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u dražici, ali se on zatim začepljuje ostavljajući uretralni oluk, pod kojim se razvija trem u koji se otvaraju uretra i vagina. clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus, široki žleb na bazilarnom delu potiljačne kosti, na kome su smešteni moždani most i izdužena moždina. cloaca, v. jazva. clomiphen, klomifen, hemijska supstancija ,koja (ne sasvim poznatim mehanizmom) može bitno da podstakne izlučivanje RH-LH (v. tamo), a time i normalnu ovulaciju i da dovede do trudnoće. clon, klon, sve ćelije koje proističu od iste ćelije pretka i koje imaju identičan genski sastav. clonus, klonus, snažne kratkotrajne, ritmičke kontrakcije mišića nastale usled pojačane refleksne nadražljivosti (oko 8 i l sekundi); trajni c., pri istezanju nekog mišića govori za oštećenje piramidnog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neurotičara. Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog kanala u staklastom telu. Služi za izmenu tečnosti u oku. V. canalis hyaloideus. Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u staklenu. 150

Co-A clorina, v. chloramin. Clostridium, klostridijum, bacil u kome se endogeno formira spora, te je proširen i ima izgled vretena. Sve vrste patogenih klostridijuma su anaerobne bakterije, gram-pozitivni štapići, pokretni, osim Cl. perfringens, koji nema flagela, a razlikuje se od ostalih time što stvara kapsulu i luči toksin s najvećim brojem antigenskih faktora; Cl. botulinum, izazivač botulizma u ljudi. Strogi anaerob, s odlikama roda klostridijuma. Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan milioniti deo kubnog santimetra ovog toksina ubija zamorče teško 250 g. To je jedini bakterijski toksin koji ubija životinju ako se unese parenteralno ili peroralno. Postoji više tipova Cl. botulinuma od kojih svaki stvara toksin različit u antigenskom pogledu; Cl. gasne gangrene, za odgovorne uzročnike gasne gangrene smatraju se Welchia (Clostridium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oedematiens, Cl. histolyticum, mada se u procesima gasne gangrene mogu naći i druge anaerobne, kao i aerobne bakterije; Plectridum (Clostridium) tetani, bacil podseća na maljicu, zbog čega je i dobio naziv Plectridium tetani. Izazivač je tetanusa, lokalne infekcije s opštom intoksikacijom izazvanom neurotropnim egzotoksinom, tetanospazminom. clunes, v. nates. cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v. Hortonova glavobolja, histaminska glavobolja. clysma, klizma, klistir, tečnost koja se unosi u creva kroz čmar u razne svrhe (čišćenje, hranjenje, davanje lekova). Klizma za čišćenje sastoji se od tople vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapuna (sapunica); hranljive k., daju se kada bolesnik ne može da uzima hranu kroz usta (daju se glikoza, aminokiseline i etanol); lekovite k., sadrže pojedine Ie kove. Co-A, koenzim A, široko rasprostranjen merkaptan koji sadrži adenin, ribozu, pantotensku kiselinu i tietanolamin. Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji sa sirćetnom kiselinom stvara acetilkoenzim A, koji ima ključni značaj u in-

coagulatio

termedijarnom metabolizmu svih organskih materija. Acetil-koenzim A, zbog toga što sadrži više energije od sirćetne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma u reakcijama koje bi inače zahtevale energiju spolja. Sa stanovišta energetike, stvaranje jednog mola bilo kojeg acetilCo-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija, zgrušavanje krvi, komplikovani enzimski proces, čiji je krajnji rezultat pretvaranje tečnog fibri-nogena u čvrsti fibrin, radi uspostavljanja hemostaze. U tom procesu učestvuju dva činioca plazme, jedan tkivra činilac (tkivni tromboplastin) i trombociti (trombocitni tromboplastin), poznati kao činioci koagulacije. Proces koagulacije je podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog tromboplastina, koja može biti endogena i egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina na protrombin sa stvaranjem enzima trombina i (3) f. delovanja trombina na fibrinogen sa stvaranjem čvrstog fibrina. V. činioci koagulacije; koagulacija diseminovana, intra-vaskulna, hemoragijski sindrom zbog defibrinacije, usled potrošnje fibrinoge-na, trombocita i još nekih činilaca koagulacije u toku razasutih intravaskulnih koagulacija u mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaženja tkivnog tromboplastina u krvotok, intravaskulne agregacije trombocita izazvane prisustvom imunih kompleksa, endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored krvarenja, u diseminova-noj intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza ishemijskog tkiva, vrlo često oštećenje bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin. DIK, koagulopatija zbog potrošnje, k. krvi, proces prelaska krvi iz tečnog u pihtijasto stanje zbog pretvaranja rastvorene u plazmi belančevine fib-rinogena u nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je potrebno prisustvo trinaest danas poznatih činilaca koagulacije: fibrinogen, trombociti, protrombin, tromboplastin, kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor V (prokonvertin), faktor VIII (antihemofilski), faktor IX (Christmasov), faktor X (Stuartov), faktor XI, faktor XII (Hagemanov), faktor XIII

coccidioidomycosis

(stabilizator fibrina). Postoji spoljašnji i unutrašnji put koagulacije krvi. Unutrašnji put je nešto duži od spoljašnjeg. coagulopathia, koagulopatija, zajedničko ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog potrošnje činilaca koagulacije. V. diseminovana intravaskulna koagulacija. Coatsova bolest, v. retinitis exudativa externa (Coats). cobaltum, Co, kobalt, hemijski element, srebrnastobeo metal; (stom.) služi za izradu zubnolekarskih instrumenata i za spravljanje silikatnih plombi.

Cobertova reakcija, v. reakcija. Cocaini chloridum, hlorid kokaina, oficinalan je prema našoj farmakopeji. V. Cocainum. Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke Erythroxylon coca. Deluje lokalno anestetički. Posle resorpcije prouzrokuje kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog koje lako stvara kokainomaniju. Danas se upotrebljava još samo za anesteziju sluznica. cocci, bakterije loptastog, sferoidnog oblika (coccus). Ima ih koji liče na polulopte, obično izdužene, spljoštene, po dve zajedno, liče na dva zrna kafe (gonokoki) ili su izdužene, liče na plamen od svece (pneumokoki). Za raspoznavanje u mikroskopskim preparatima od značaja je njihovo grupisanje: po dve zajedno (diplococci); po četiri zajedno (tetracocci); u paketiće oblika kocke (sarcina) ili u sasvim nepravilne gomilice - grozdove (staphylococci). coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza je infekcija prouzrokovana gljivicom Coccidioides immitis. Javlja se naročito u jugozapadnim krajevima SAD, posebno u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s dosta prašine posebno je pogodno za širenje infektivne hlamidospore. Ulazna vrata su disajni putevi, ali se veruje da i povreñena koža može biti rnesto kroz koje prodire spora. U većini slučajeva obole pluća lokalizovano, ali ponekad i u obliku influence ili pneumonitisa. Ukoliko u redim slučajevima doñe do diseminacije, javljaju se granulomi s gljivicama. Smrtnost je visoka. 151

colitis

coccygeus

coccygeus, trtični, koji pripada trtičnoj kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.). coccygicus, v. coccygeus. coccygodinia, kokcigodinija, bol u predelu trtične kosti, neuralgijske prirode, često usled traume. coccyx, trtica; os coccygis, trtična kost. cochlea, puž, koštani puž, deo unutrašnjeg uva. Sastoji se od kanala u obliku spirale i kupastog stožera (modiolus). V. auris. cochlearis, pužni, koji pripada koštanom pužu. cod, kod, redosled nukleotida u molekulu DNK koji su nosioci genskih poruka za sintezu polipeptidnih lanaca u citoplazmi. Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma; prema našoj farmakopeji, oficinalan je u obliku kodein-fosfata (Codeini phosphas). Služi za smirenje kašlja delujući na centar za kašalj. Codex medicameniarius gallicus, naziv za francusku državnu farmakopeju.

Codivillaova operacija, v. operacija. codominantnost, kodominantnost, potpuna fenotipska ispoljenost dejstva oba alelska gena u heterozigota, bez ikakvog njihovog meñusobnog uticaja. Na primer, krvna grupa AB u ljudi proističe iz fenotipskog efekta oba kodominantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju. V. nepotpuna dominantnost. codon, kodon, niz od tri susedna nukleotida u lancu DNK ili RNK, koji predstavljaju šifru, odnosno kalup za odreñenu aminokiselinu pri sintezi polipeptida i koji regulišu početak i završetak transkripcije. Sin. triplet. coelioscopia, celioskopija, metoda pregleda unutrašnjosti trbušne duplje. Vrši se optičkim instrumentom koji se uvlači u trbušnu duplju u koju je prethodno ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija se danas često primenjuje u ginekologiji jer daje objektivan nalaz položaja, sraslina i oboljenja unutrašnjih polnih organa žene. V. endoskopija. coeliotomia, celiotomija, operativno otvaranje trbušne duplje; c. vaginalis, otvaranje trbušne duplje kroz prednji, rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-

152

terior, posterior); c. ventralis, sin. laparotomia. coenzym, v. koenzim. coeruleus (caeruleus), modar, plav; morbus c., cijanoza celog tela, osobito akralnih delova, najčešće u bolesnika s uroñenim srčanim manama. coferment, v. koferment. Coffeinum, kofein, purinski derivat s nadražajnim dejstvom na koru velikog mozga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kineskom čaju. Upotrebljava se kao analeptik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein-natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru benzoas) smeša kofeina i natrijum-benzoata, koji se dodaje radi povećanja rastvorljivosti kofeina.

Coffeyeva tehnika, v. tehnika. coitus, v. obljuba. colectomia, kolektomija. Resekcija celog kolona ili samo jednog njegovog dela. Cold cream, (eng.) v. Unguentum emolliens. colica, kolika, bolni grč, najčešće se javlja u oboljenjima cevastih organa; c. hepatica (c. biliaris), napad grčevitih bolova u predelu žučne kesice, najčešće zbog prisustva kamenaca u žučnim putevima; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri kojoj se u stolici izbacuju pseudomembrane, v. colitis; c. renalis, napad grčevitih bolova zbog kalkuloze bubrega ili mokraćnih puteva; c. saturnina, grčeviti bolovi u crevima u hroničnom trovanju olovom; c. stercoracea, kolika koja nastaje zbog nakupljanja velikih količina fekalnih masa u crevu. colicini, v. bakteriocini. Colistini sulfas, kölistin-sulfat, antibiotik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var. colistinus, deluje baktericidno, u prvom redu na gram-negativne bacile. colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog creva ili pojedinih njegovih delova prouzrokovano nadražajem sluznice nedovoljno svarenom hranom usled promena u želucu i u tankom crevu (gastroenterokolitis), infekcijom bakterijama ili protozoama, izlučivanjem pojedinih hemijskih supstancija kroz crevnu sluznicu (živa, ureja), dugotrajnim draženjem

colitoxaemia sluznice klizmama i nervnim poremećajima. Tok kolitisa može biti akutan ili hroničan. Glavni znaci su prolivi, sluzave, nekad krvave stolice, i bolovi u trbuhu; amebni k., k. koji izaziva Entamoeba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c. mucosa, hronično oboljenje koje se javlja u neurotičnih osoba/karakteristično po suvišnom lučenju sluzi u debelom crevu i po tome što je praćeno kolikama, zatvorom ili prolivima i izbacivanjem mukoznih traka; c. polyposa, hronični k. pri kome postoje polipozni izraštaji sluznice; c. pseudomembranacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapaIjenje debelog creva, obično njegovog završnog dela (sigme i rektuma), koje se ispoljava povremenom pojavom bolova u ćelom trbuhu praćenih izbacivanjem sluznih traka, koje mogu podsećati na crevne parazite (pseudomembrane). Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluznici pomenutih delova debelog creva dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izmeñu kojih bolesnik može imati i potpuno normalne stolice. C. ulcerosa i c. mucosa najverovatnije su posledica specijalne neuropatske konstitucije i autoimunskih procesa. colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija izazvana Escherichiom coli. collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti, različite ,kliničke slike i verovatno etiologije, u kojih postoje rasprostranjene promene u vezivnom tkivu. U njih spadaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, skleroderma, nodozni poliarteritis, reumatska groznica i reumatoidni artritis.

collagenum, v. kolagen. collapsotherapia, v. therapia. collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izražene prostracije s teškom insuficijencijom krvotoka; cirkulatorni k., šok; cirkulatorna insuficijencija bez zastojne insuficijencije srca; masivni k., kolaps celog plućnog krila koji obično nastaje posle začepljenja glavnog bronha za to krilo; k. pluća, bezvazdušnost jednog dela pluća, ili celog režnja, kao što se viña u atelektazi, ili pneumotoraksu.

coionoscopia collargol, v. Argentum colloidale. collateralis, kolateralan, bočni, pobočni. collemplastra, melemi od kaučuka, adhezioni melemi. Na tkanini namazani melemi čija je osnovna materija kaučuk, kome su, obično, dodate razne materije (lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci). Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.

colliculus seminalis, v. semena humčica. Collipova jedinica, jedinica za izražavanje količine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima. Jedna ovakva jedinica je stoti deo one količine hormona paratireoidnih žlezda koja, ubrizgana potkožno psu teškom 20 kg, posle petnaest časova povisuje količinu kaićijuma u serumu za 5 mg/%. Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata celuloze u smeši alkohola i etra. Na koži stvara skramicu koja deluje zaštitno, ali joj nedostaje elastičnost i može da prsne pri istezanju; C. elasticum, kolodijum s dodatkom ricinusovog ulja, koje mu daje elastičnost. Služi kao konstituens za lekove koji se stavljaju na kožu kada se želi da dejstvo lekova ostane ograničeno na mestu primene.

colloidalis, koloidni. colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza. collum, vrat, grlić. collum dentis, vrat zuba, mesto na kome se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cervix dentis. coloboma, kolobom, uroñen ili stečen defekt tkiva oka. Najčešće su zahvaćeni kapci, dužica, sudovnjača, mrežnjača, sočivo i dr. colocolostomia, kolokolostomija, operacija kojom se spajaju zjapovi dva dela kolona. coloenteritis, v. enterocolitis. colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili okačivanje kolona šavovima, ako je sklon spadu. colon, deo debelog creva. V. intestinum; c. irritabile, v. colitis; c. spasticum, spastični kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.

Colonnaova operacija, v. operacija. coionoscopia, kolonoskopija: (1) endoskopski pregled kolona u toku laparotomije pomoću sigmoidoskopa, koji je uvučen proksimalno i kolonoskopom 153

colopexia uvučenim distalno kroz otvor učinjene kolotomije; (2) pregled pomoću kolonoskopa. colopexia, kolopeksija, pripajanje dela debelog creva šavovima za prednji trbušni zid, najčešće u cilju sprečavanja spada rektuma. coloplicatio, koloplikacija, uzdužno ili poprečno nabiranje zida kolona šavovima da bi mu se skratio i suzio zjap u slučaju njegove dilatacije. coloratio mucosae oralis et faciei, (stom.), prebojavanje krvnih podliva sluznice usta i lica; nesiguran znak dejstva mehaničke sile, postojećeg preloma kostiju lica; ima forenzičan značaj za približno odreñivanje vremena proteklog od nanete povrede. V. discoloratio. colosigmoidostomia, kolosigmoidostomija, stvaranje otvora hirurškim putem izmeñu dela kolona i sigmoidnog kolona, obično zbog prepreke u normalnom prolazu (rak ili ožiljna stenoza kolena). colostomia, kolostomija, operativno stvaranje otvora na kolonu, v. enterostomia, fistula stercoralis; ileotransversocolostomia, ileotransverzokolostomija, hirurška anastomoza izmeñu ileuma i poprečnog kolona; suva c., kolostomija načinjena na levoj polovini kolona, kroz koju se prazni meka ili formirana stolica; vlažna c., kolostomija (a) na desnoj polovini kolona, kroz koju se prazni tečni ili žitki crevni sadržaj, ili (b) na levoj polovini kolona, kada je učinjena u isto vreme anastomoza mokraćnog kanala s nishodnim ili sigmoidnim kolonom, tako da se kroz stomu pored stolice prazni i mokraća. colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene sluznice i podsluzničnog tkiva izazvanog infekcijom. Uzrok zapaljenja može biti spoljna infekcija ili zapaljenjski procesi materice i njenog grlića. Sama po sebi sluznica vagine je otporna na infekciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je došk) do njenog povreñivanja ili oštećenja različitog porekla (povrede, poremećaj endokrine funkcije, opšte slabosti i atrofije). U starih osoba, usled izražene atrofije, dolazi do staračkog kolpiti-sa. 154

coma colporrhaphia, kolporafija, šav vaginalnih zidova, koji predstavlja dodatni operativni poduhvat uz perineoplastiku, a vrši se u prolapsu materice i vaginalnih zidova. Razlikujemo prednju (c. anterior) i zadnju (c. posterior). colposcopia, kolposkopija, metoda kojom se, uz pomoć optičkog instrumenta (colposcop), vrši posmatranje patoloških pojava na grliću materice. Kolposkopom se postiže uvećanje od 20 do 30 puta što omogućuje uočavanje svih patoloških promena na grliću materice od prostih erozija, atipičnog epitela do malignih promena u epitelu (carcinoma in situ). Kolposkopija danas predstavlja rutinsku metodu u ranoj dijagnostici raka grlića materice. colpotomia, kolpotomija, ginekološka operacija pri kojoj se proseca zadnji svod vagine radi evakuacije apscesa Douglasovog špaga. columna, stub; c. renales, delovi kore bubrega koji u vidu stubića zalaze meñu Malpighijeve piramide; c. vertebralis, kičmeni stub ili kičma, sastoji se od 24 slobodna pršljena, krsne i trtične kosti. S rebrima gradi kostur trupa. Šupljina kičmenog stuba je u obliku kanala (kičmeni kanal) i sadrži kičmenu moždinu. coma, koma, stanje potpunog gubitka svesti iz kog se bolesnik ne može probuditi ni najjačim spoljnim stimulusima, ali se k. ponekad može prekinuti upotrebom lekova, najčešće onih koji otklanjaju uzrok k. Posledica je bilo unošenja otrova u organizam (alkohol, opijati, barbiturati), bilo stvaranja otrova u organizmu (uremička k., dijabetička k., apoplektička k., hepatička k.), bilo povrede centralnog nervnog sistema; c. addisonicum, stanje izuzetno teškog pogoršaja Addisonove bolesti, zbog nemogućnosti kore nadbubrežnih žlezda da organizmu obezbedi potrebnu količinu odgovarajućih hormona; alkoholna k., ošamućenost (stupor) koja je izazvana teškim akutnim trovanjem alkoholom; apoplektička k., posledica vaskularnog cerebralnog zadesa (sloga); c. diabeticum, dijabetička koma, koma

combustio koja u organizmu nastaje usled nagomilavanja ketonskih tela (v. cetonuria); hepatička k., ona koja prati jetrinu encefalopatiju; hiperosmotska neketogena k., dijabetesna koma u kojoj postoji izražena hiperglikemija koja je dovela do hiperosmolnosti vanćelijske tečnosti i do dehidracije ćelija; hipohloremijska k., koma u toku gubljenja natrijuma iz organizma, koje dovodi do ćelijske hiperhidracije; c. hypophysare, hipofizna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja bolesti (bez obzira na uzrok) prednjeg režnja hipofize koje se odlikuje smanjenom funkcijom, odnosno njenim prestankom; c. hypothyreoticum, Mpotireozna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja miksedema (v. myxoedemd) ili drugih oblika hipotireoze; ireverzibilna k., nepreobratljiva koma koja traje duže od 24 časa i u kojoj nema ni spontanih pokreta, ni spontanog disanja, dok su refleksi potpuno ugašeni, a elektroericefâlogram je izoelektričan. Sin. sindrom moždane smrti; Kussmaulova k., koma u dijabétesnöj ketoacidozi; uremička k., krajnji stadijum insuficijencije bubrega koji nastupa usled njihove nesposobnosti da izluče krajnje raspadne proizvode prometa materija iz organizma (specijalno ureju i druge azotne materije), Bolesnik u u.k. ima trzaje i grčeve mišića, disanje je promenjeno (Kussmaulov© ill Cheyne-Stockesovo disanje), ima nesanice, razne neuralgije i prolive. U završnoj fazi bolesnici leže, apatični, u polusnu, glasno i duboko dišu, povremeno podriguju, štucaJu i povraćaju, combustio, opekotina, oštećenje kože dejstvom visoka temperature. Po težini oštećenja razlikuju se Četiri stepena.-U combustio I stepena postoji samo crvenilo kože usled hiperemije; u combustio II stepena nastaje još i stvaranje mehurića ispunjenih seroznom tečnošću; u combustio III stepena nastaje nekroza tkiva, a u combustio IV stepena nastaje ugljenisanje tkiva. comedo, sujedac, nagomilavanje rožastih ćelija i sebuma u proširenim folikulima. Ispoljava se crnom tačkom usled oksi-

compensatio dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris punctata. comedocarcinoma, komedokarcinom, karcinom kanalića, iz kojih se, na preseku, mogu istisnuti lako degenerisane ćelije. commissura, veza, spojnica, spojni deo (npr. c. labiorum oris, spojni deo usana). commisurotomia, komisurotomija, razdvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi prstom ili valvulotomom stavljenim na prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi do zalistaka. Sin. valvulotomia. commotio, komocija, potres; c. eerebri, posledica tupe povrede glave (uobičajen pogrešan naziv »potres mozga«), prolazan gubitak svesti (retko duže od 10 minuta) usled udarca po glavi koji nije izazvao nikakvo oštećenje mozga, slobodnim okom vidljivo. Duži gubitak svesti govori za kontuziju mozga. Pri postepenom dolaženju k sebi bolesnik obično povraća i žali se na glavobolju. U težim slučajevima može doći do komocione psihoze; c. labyrinth!, labirintni simptomi koji mogu* da postoje dugo posle povrede glave (nesigurnost pri hodu, vrtoglavica, naročito pri izvoñenju naglih pokreta) svode se na molekularne promene labirintnih struktura nastalih prilikom traume; c. retinae, kontuzija mrežnjače, ishemija jednog dela mrežnjače usled spastičke kontrakcije arterija mrežnjače posle tupih povreda očne jabučice. Mrežnjačaje sivobeličaste boje i edematozna (Berlinovo zamućenje). Većinom iščezava bez posledica; c. spinalis, posledica tupe traume kičmenog stuba s prolaznim oduzetostima većih ili manjih oblasti trupa oživčenih spinalnim živcima. communicans, spojni, spajajući, koji uspostavlja vezu (npr. ramus communicans, spojna grana). communicatio, komunikacija, (1) veza, spoj; (2) saopštenje. communis, zajednički. compactus, kompaktan, gust, zbijen, guste grañe. compensatio, kompenzacija, nadoknañivanje nedostatka neke funkcije, izazva155

complexus primarius ne oboljenjem nekog organa, povećanjem funkcije parnog organa (primer: bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipertrofija muskulature srca u raznim oboljenjima). complexus primarius, primarni kompleks, v. tuberculosis. compressio, kompresija, pritisak; (1) sažimanje pritiskom; dejstvo na neko telo silom koja mu smanjuje obim i gustinu; (2) c. cerebri, oštećenje mozga koje nastaje usled smanjenja prostora u lubanjskoj duplji (prisustvom tumora, izlivene krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog procesa, povećanjem količine kičmeno-moždanog likvora) i, usled toga, pritisak na mozak; (3) digitalna c., pritisak na krvni sud prstima može se zaustaviti krvav ljenje; (4) instrumentalna c., kompresija krvnog suda instrumentom radi sprečavanja krvarenja (Kocherova klešta, Péanova klešta itd.); (5) c. spinaHs, pritisak na kičmenu moždinu tumorom, prelomom ili iščašenjem kičme itd.; on se ispoljava različito: zavisno od mesta i stepena pritiska, što se manifestuje bolom, parestezijom, poremećajem senzibiliteta i motorike. compressivus, kompresivan, kompresioni, koji pritiskuje. concentratus, koncentrovan, iz koga je odstranjen deo tečnosti. conceptio hymine ilaeso, oploñenje i bez rascepljivanja himena, tj. u nevinih devojaka. concha, školjka, tvorevina u obliku školjke; c. našališ, nosna školjka. Koštana izbočenja na spoljašnjim zidovima nosne duplje, sagitalno položena. Postoje tri parne nosne školjke; c. n. inferior predstavlja posebnu kost, a c. n. superior i c. n. media pripadaju etmoidnoj kosti. concrementum, konkrement, kamen, kamenac. Čvrsta tvorevina okruglastog, jajastog ili nepravilnog oblika koja se stvara u tkivima ili šupljim organima ili izvodnim kanalima žlezda (u žučnoj kesici, mokraćnoj bešici, kanalićima pljuvačnih žlezda itd.). Stvara se taloženjem soli (usled poremećaja stanja zaštitnih 156

coni retinae koloida) iz tečnosti koje se nalaze u šupljim organima ili prolaze kroz kanale žlezda, oko sljuštenog epitela, delića sluzi i stranih tela. V. calculus. concretio, konkrecija, sraslost srca, sraslost dva lista osrña; c. pericardii, konkrecija perikarda. Delimično ili potpuno srašćenje osrda i epikarda tanjim ili debljim sraslinama, što je posledica hroničnog perikarditisa. Simptomi su: zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlačenje grudnog koša u predelu vrha srca, paradoksni puls i dijastolni kolaps vena. conductor, kondukter, prenosač, u genetici jedinka koja može da prenese na svoje potomstvo odreñene genske poremećaje koji se u nje ne ispoljavaju. Najbolji primer konduktorstva u ljudi je hemofilija koju prenosi zdrava žena, konduktorka, na svoje muško potomstvo. Condurango, v. Cortex Condurango. condyloma, kondilom, izraštaji nastali bujanjem krzna kože; c. accuminata (papillomata), v. papilloma; c. lata, široki kondilomi; široke, vlažne papule u sekundarnom sifilisu, lokalizovane u intertriginoznim (perigenitalnim) predelima. Imaju velik epidemiološki značaj, jer su veoma infektivne. condylus, (grč. zglavak), kondil, ispupčenje na okrajcima dugih kostiju, koje služi za zglobljavanje. confluens, stecište, ušće; c. sinuum, v. torcular Herophili. congelatio, promrzlina, povreda i oštećenje kože izazvano niskom temperaturom i izvesnim fizičkim i biološkim faktorima (vlažnost vazduha, opšta slabost, malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledilo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen: plikovi (fliktenizacija). Treći stepen: gangrena (nekrobioza tkiva). congestio, navala krvi, povećano prisustvo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje intenzivno crvene boje. congressus, polni odnos, obljuba. coni retinae, čepići ili stubići, naročito izrañeni vršni delovi čulnih (stubićastih) ćelija mrežnjače oka, koji ispod pigmentnog sloja sa štapićima čine sloj šta-

Coniium pića i stubića. Primaju svetlosne draži (fotoreceptori). Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Conium maculatum. Njime je otrovan Sokrat. Značaj mu je samo istorijski. conjugata, (spojena), linija koja spaja udaljene tačke, prečnik. Postoje tri sagitalna prečnika male karlice, koja se pružaju od njenog zadnjeg zida do simfize, i to: conjugata anatomica, conjugata diagonalis i conjugata vera. V. diameter. conjunctiva, (tunica), vežnjača, tanka sluznica koja oblaže zadnju stranu očnih kapaka i prednji deo beonjače oka. conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje vežnjače. Oblici: c. actinica (photoelectrica) nastaje usled oštećenja vežnjače zračenjem kratkim, ultraljubičastim zracima, talasa (električni luk, kvarcovanje, zavarivanje, snežne površine u planini »snežno slepilo«). Zaštita obojenim staklima koja zadržavaju ultraljubičaste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis; c. allergica, konjunktivitis usled dejstva alergena biljnog ili životinjskog porekla, zatim nekih medikamenata; c. blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica, a) c. gonoblennorrhoica neonatorum, konjunktivitis novoroñenčadi inficiranih od obolele majke; b) c. gonoblennorrhoica adultorum, gonoreja odraslih; (2) c. blennorrhoica non gonorrhoica, konjunktivitis novoroñenčadi, nalaz inkluzionih telašaca. Izazivač pneumokok, streptokok; c. diphtherica, javlja se izolovano ili u toku difterije ždrela i nosa. Prati nekrozu vežnjače i stvaranje pseudomembrana. Moguće komplikacije na rožnjači; c. eccematosa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica, izazvan virusom, daje nežna subepitelna zamućenja rožnjače; c. follicularis, u osoba limfatične konstrukcije, zatim refrakcione anomalije, folikuli u prelaznoj bori; c. nodosa, čvorići u vežnjači izazvani dlačicama gusenica, koje mogu prodreti u očnu jabučicu; c.phlyctaenularis, odlikuje se stvaranjem čvorića u cirkumskriptno zapaljenoj vežnjači. Čvorići najčešće lokalizovani u blizini rožnjače. Najčešće u dece i mladih oso-

contractio ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksička alergija, loša ishrana, nizak higijenski nivo, manjak u vitaminima; c. scrophulosa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex chronica, konjunktivitis izazvan spoljnim uzrocima (dim, prašina, hemijski nadražaji), refrakcione anomalije, oboljenja nosa; c. trachomatosa, v. trachoma; c. vernalis, prolećni katar, javlja se s prvim toplim danima, zimi se ublažava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do puberteta. Uzrok nepoznat (alergija, sunčani zraci, toplota). conspergentia, praškovi za posipanje. constipatio, konstipacija, retko i otežano crevno pražnjenje (defekacija); atonicna k., konstipacija zbog atonije crevne muskulature; gastrojejunska k., konstipacija zbog inhibicije gastrojejunskog i gastrokoličnog refleksa raznim bolestima; proktogena k., konstipacija zbog nenormalnosti refleksa defekacije; spastična k., konstipacija zbog izraženog spazma jednog dela creva zbog neurastenije, ili trovanja olovom. Sin. obstipatio. constituens, obično indiferentna materija koja glavnom (eventualno i adjuvantnom) leku daje oblik. Konstituens rastvora obično je voda, alkohol ili neko ulje, za praškove običan šećer, mlečni šećer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin itd. constitutio, konstitucija, način reagovanja, kao i sklop jedne osobe odreñen genskim i biohemijskim činiocima kao i činiocima okoline; limfatična k., ona u koje postoji hiperplazija limfnog sistema; neuropatska k., stari izraz za osobe koje su sklone nervnim bolestima; vazoneurozna k., koja se odlikuje nestabilnošću vazomotornog mehanizma. constrictor, stezač, koji sužava. continentio, kontinencija, uzdržavanje (npr. od polnog života), zadržavanje (npr. mokraće). V. incontinentio. contortus, vijugav, npr. tubuli sëminiferi contorti, vijugavi semeni kanalići. contractio, kontrakcija, grčenje, skraćivanje, skupljanje. Kontrakcija mišića zasnovana je na klizanju kontraktilnih ele157

contractura menata aktina i miozina; izometrijska k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić kontrahuje ne menjajući dužinu; izotonična k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić skraćuje, dok mu se napetost ne menja; prosta mišićna kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne draži; složena (tetanička) k., k. pod dejstvom više čestih uzastopnih draži. contractura, kontraktura, trajno skraćenje mekih tkiva, specijalno mišića. Može se javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog faktora relaksacije još uvek nepoznate prirode), posle smrti (mrtvačka ukočenost), delovanjem hemijskih supstancija, koje menjaju fizičko-hemijsku strukturu kontraktilnih proteina (hemijska ukočenost), denaturisanjem proteina mišića toplotom (termička ukočenost); aktivna k., posledica patološkog pojačanja inervacije mišića; Dupytrenova k., skraćenje, zadebljavanje i fibrozira-nje dlanske aponevroze, što stvara pre-gibni deformitet prsta šake. Takav de-formitet na prstu stopala posledica je promena u tabanskoj aponevrozi; ishe-mička k., k. i degeneracija mišića usled lošeg priliva krvi, npr. pri čvrstoj podve-zanosti uda; k. mišića, skraćenje mišića usled njihovog oboljenja (miopatska k.); organska k., k. koja je stalna i bez prekida; pasivna k., nastaje fibrozno-skle-rotičkim skvrčavanjem mišića; polio-mijelitička k., distorzija zgloba u toku napada poliomijelitisa zbog delimične ili potpune paralize jedne grupe mišića, dok antagonistička grupa neoštećenih mišića preovladuje izazivajući kontrak-turu; refleksna k. mišića, nepovoljna zgrčenost i krutost jednog mišića ili grupe mišića izazvana nekim udaljenim patološkim promenama (na kostima, zglobovima, mišićima, krvnim sudovima) iz kojih se nadražaj putem senzitivnih živaca u nervnih centara prenosi na motorni živac. Stalan nadražaj ovih posled-njih daje r.k.m.; veratrinska k., posebna kontraktura mišića posle ubrizgrava-nja veratrina u mišić; Volkmannova k., k. prstiju, ponekad i zgloba ručja, s gu158

contusio bitkom snage, brzim razvojem posle teške povrede u predelu lakta ili neispravne primene podvezivanja tog predmeta ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispravan položaj zgloba s ograničenom ili iščezlom funkcijom (kruti zglob). K. zgloba je posledica skraćenja mišića (miogena k.), kože (dermatogena k. odn. ožiljna k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili paralize mišića u oboljenju kičmene moždine (neurogena k.), preležanih povreda i oboljenja zglobova (artrogena k.). V. ankvlosis. contraextensio, kontraekstenzija, vučenje, teglenje u suprotnom pravcu od drugog vučenja (npr. pri nameštanju, repoziciji fragmenata u prelomu ili u iščašenju zgloba). contraincisio, kontraincizija, incizija gnojne kolekcije izvršena na izvesnoj udaljenosti od osnovne incizicije, obično na niže položenom mestu. Cilj kontraincizije je da se potpomogne drenaža. contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indirektna ozleda jednog dela organa koji leži na suprotnoj strani od mesta dej-' stva sile, npr. ozleda levog potiljačnog režnja mozga pri udaru u desni čeoni predeo glave. contusio, kontuzija, nagnječina, uboj, ozleda tkiva dejstvom udara ili energičnog pritiska, a da pri tom ne nastane prekid kontinuiteta kože. Kidanje potkožnih krvnih sudova i kapilara na mestu kontuzije povod je pojavi hematoma ili ekhimoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa, kontuzija očne jabučice, tupa povreda očne jabučice, koja može naneti niz ozbiljnih oštećenja (krvarenja, povrede dužice, promena položaja sociva, ruptura sklere, mrežnjace i suclovnjače i dr.); c. cerebri, gubitak svesti usled direktne traume glave, koja je obično praćena prelomom lubanje; c. medullae spinaHs, kontuzija kičmene moždine usled udara u kičmeni stub, praćena prolaznim ili produženim poremećajem senzitivne i motorne inervacije ispod nivoa povrede mož dine; protivudarna c.,kontuzija nastaje udarom na jednu

conus stranu glave, dok lezija mozga nastaje na suprotnoj strani prenošenjem sile. conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.arteriosus, deo desne komore iz koje polazi plućno stablo (plućna arterija); c. elasticus laryngis, elastična kupa grkljana; c. myopicus, kupa usled peripapilarne atrofije sudovnjače kao posledica istezanja:, pigmentni k., zadebljanje pigmentnog sloja na ivici papile u vidu polumeseca ili prstena; skleralni k., beličasti polumesec ili prsten uz papilu nastao usled toga što pigmentni epitel sudovnjače ne dopire do ivice papile, tako da bela sklera prosijava. Convallaria majalis, ñurñevak, sadrži, glikozide od kojih je najvažniji Convallatoxin. Convallatoxin, glikozid iz biljke Convallaria majolis, ñurñevak; ima kardiotoničko dejstvo. convergens, susticajni, koji se sustiče u jednu tačku. Suprotno: divergens. convolutum, konvolut, savijutak, klupče, klupko, (1) klupko creva ili crevnih parazita; (2) svaki izbočeni i savijeni deo mozga, moždana vijuga (gyrus). convolutus, smotan, savijen, vijugav. convulsio, konvulzija, uopšteni tonusnoklonusni trzaji mišića koji se vide u epileptičkom ili eklamptičkom napadu. V. epileptički napad, eclampsia; febrilne k., epileptiformni napadi koji se javljaju uvek kad oboleli dobije povišenu temperaturu. Conwayjeva tehnika, v. tehnika. Cooleyeva anemija, v. thalassaemia. Coolidgeova cev, Kulidžova termoelektronska cev. Kulidžova cev je staklena vakuum-cev sa dvema elektrodama. Potisnula je iz upotrebe jonsku rendgensku cev. V. rendgenska cev. copolymer, kopolimer, polimer koji sačinjavaju više od jedne vrste monomera. coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac. coprophagia, koprofagija, jedinjenje izmeta u teških, rñavo negovanih duševnih bolesnika, koje se može javiti kada su posredi teški slučajevi masohizma. copula dimidiata, u ovom polnom odnosu muškarac ne izvlači sasvim svoj ud iz vaginalnog kanala žene.

cor copula tecta, prekinuti polni odnos. copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt oploñenja nekih jednoćelijskih živih bića, pri čemu se dve ćelije (dva gameta) stope u jednu ćeliju, nazvanu zigot ili kopuIa; (2) spajanje, parenje dveju jedinki različitih polova spoljašnjim polnim organima (koji se zovu kopulatorni organi). cor, srce, šuplji mišićni i središni organ koji održava krvotok u organizmu. Nalazi se u grudnoj duplji. Unutrašnja uzdužna pregrada deli potpuno šupljinu srca na desnu i levu polovinu, čiji se zadnji delovi nazivaju desna i leva pretkomora (atrium dextrum et sinistrum), a prednji delovi nose nazive desna i leva komora (ventruculus dexter et sinister). Izmeñu pretkomora i komora nalaze se pretkomornokomorni otvori sa zaliscima, kroz koje prolazi krv izpretkomora u komore. Na desnom otvoru su tri zaliska (valva tricuspidalis), a na levom otvoru se nalaze dva zaliska (valva bicuspidalis, s. mitralis). Na otvorima plućnog stabla i aorte nalaze se po tri polumesečasta zaliska (valvulae semilunares). Srčani mišić (myocardium) obložen je unutrašnjom opnom, osrñem (endocardium) a spolja je pokriven opnom nazvanom (epicardium). Srce ishranjuju dve tzv. venačne arterije (a. coronaria dextra et sinistra) koje polaze od početnog proširenog dela aorte (bulbus aortae) i granaju se u srčanom mišiću. Neuromišićne ćelije obrazuju u srčanom mišiću sprovodni aparat srca (KeithFlackov čvor, Aschoff-Tavvarain čvor i Hisov snop), koji omogućuju ritmičke kontrakcije srca. Oko srca je opna koja gradi srčanu kesu, osrñe, v. pericardium. U levu pretkomoru dospeva oksidovana krv iz pluća kroz plućne vene (vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu komoru. Iz komore se istiskuje u aortu i njenim granama arterijama dospeva u sve delove tela, predajući kiseonik, a uzimajući ugljen-dioksid. Redukovana krv dospeva preko šupljih vena (v. cava superior et inferior) u desnu pretkomoru, odakle se spušta u desnu komoru. Ova komora istiskuje krv u plućno stab-

159

cor

Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva u pluća radi oksidacije; c. adiposum, srce u kojem postoji masna degeneracija, ili srce oko kojeg postoje masne naslage na epikardu I i II; c. arteriosum, ime za levo srce; c. aorticomitrale, aortnomitralno srce, izgled srca pri rendgenoskopiji ili rendgenografiji bolesnika u kojih istovremeno postoje promene i na aortnim i na mitralnim zaliscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik srca pri rendgenskom pregledu bolesnika 1S aortnim manama, nastao usled hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c. biloculare, uroñena anomalija srca u koje ne postoje pretkomorska i1 komorska pregrada: srce se sastoji samo od jedne pretkomore i jedne komore; c. bovinum, volovske srce, pri rendgenskom pregledu jako uvećano i prošireno srce koje skoro dodiruje levi torakalni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka srca dobivena rendgenskim zracima koja liči na konturu boce ili trougla. Nastaje usled proširenja leve pretkomore i hipertrofije desne komore, zbog čega se umesto zaliva na levom rubu srčane senke nalaze dva luka; c. pendulum, kapljasto srce, uroñeno malo srce slabih, asteničnih osoba. Ono je obično uvrnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog čega se u zalivu na levom rubu pojavljuje luk; c. pseudotriloculare, uroñena nenormalnost srca u koje srce funkcioniše kao da ima samo tri šupljine zbog atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pulmonale, kor pulmonale, odlikuje se hipertrofijom desne komore srca, a nastaje u slučajevima kada je otpor prema protoku u plućima povećan, kao na primer u emfizemu, u izraženoj sklerozi plućne arterije, mitralne stenoze, stenoze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi venačnih arterija; c. sinistrum, levo srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triatriatum, uroñena nenormalnost srca, koja po svojim znacima podseća na mitralnu stenozu zbog pražnjenja plućnih vena u jednu akcesornu pretkomoru; c. triloculare, srce s tri šupljine; c.triloculare biatriatum, srce s dve pretko160

corona more ijednom komorom zbog nedostatka komorskog septuma; c. triloculare biventriculare, srce s jednom pretkomorom i dve komore zbog nedostatka pretkomorskog septuma; c. venošum, desno srce; c. villosum, dlakav izgled epikarda zbog eksudativnog perikarditisa. Poznat i kao c. hirsutum. coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu lopatice i kljunastog nastavka s atrofijom deltoidnog mišića, koji se pripisuju povredi kljunastog nastavka. cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis da na Lowensteinovoj podlozi stvara mikrokolonije koje podsećaju na užad (»cord« - uže). Virulentnost pojedinih sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa stvaranjem cord-faktora. corectopia, korektopija, v. ectopia pupil lae. Sin. korectopia. Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V. glycogenosis. corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod pokožice. Sin. derm. cornea, rožnjača, mezodermni omotač očne čašice izgrañuje spoljašnjim slojem beonjaču i rožnjaču, a unutrašnjim cilijarno telo i dužicu. Rožnjača u početku prisno prianja uz sudovnu čahuru sočiva, ali se početkom 3 meseca odvaja. Početkom 4. meseca rožnjača je uglavnom izgrañena: nedostaju joj granične opne. Prednji epitel je sastavljen od reda kockastih ćelija, 2-3 reda epitelnih ćelija. Descemetova opna se pojavljuje tek 5. meseca. cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili šupljina koje liče na rog; c. Ammonis, Amonov rog, ispupčenje u donjem rogu bočne komore mozga. V. hippocampus; (derm.) c. cutaneum, izraslina na koži nastala usled hiperplazije rožastog sloja u vidu roga. corona, venae, kruna, ispupčenje slično kruni (npr. corona dentis, kruna zuba, c. radiata, zrakasta kruna u velikom mozgu); c. ciliaris, trepavična, cilijarna kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od nastavaka i nabora (processus ciliares i plicae ciliares); c. glandis, obrub glavice muškog uda; c. mortis, venae smrti, spojnica izmeñu donje epigastrične i za-

coronaris

corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi re velikog mozga, koja se sastoji od rena medijalnoj strani butnog prstena i pate jezgre (nucleus caudatus) i sočivasnjena povreda prilikom operacije butne te jezgre (nucleus lentiformis); c. vitkile izaziva krvarenje. reum, staklen, postaje od tananih procoronaris, (stom.), koronarni, pripada dužetaka ćelija vidnog dela mrežnjače. krunici zuba ili se na nju odnosi; venačTi produžeci se prepliću meñu sobom i ni, kaže se za sudove srca. ukrštaju, gradeći mrežastu potku ispucorpora amylacea, okruglasta telašca njenu sluzavom materijom. slojevite grañe, belančevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telašva. Jodom se mogu obojiti plavo ili zeca; c. Hassali, sitna koncentrično prulenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i gasta telašca u timusu; c. lamellosa, v. neurogliji, a takoñe i u obolelim tkivičulna telašca. ma. corpusculum, telašce, mala masa, malen corpus, (I) organizam, živo telo; (2) trup, organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo glavni deo nekog organa; (3) masa netelašce u bubregu, obloženo opnom u kog tkiva; (4) neživo telo; c. alienum, vidu čahure (Bovvmanova opna) u kojoj (stom.) strano telo u ustima dospelö iz se nalazi klube krvnih kapilara (glomespoljne sredine (pesak, šljunak, zrnevrulus). V. glomerulus. lje, ugljena prašina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest. rodnih ili veštačkih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pridodaje lekovima kada je potrebno posustvo u ustima ili u disajnim putevima praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba predstavlja opasnost od delimične ili ublažiti lokalno nadražajno dejstvo. potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog Ima forenzičan značaj; c. callosum, žumozga, moždana kora, c. renis, kora Ijevito telo, bela spojnica hemisfera vebubrega; C. Cascarae .sagradae, laklikog mozga; c. cavernosum, kavernozsantno sredstvo; C. Chinae, C. Cinchono ili šupljikavo telo koje ima osobinu nae, kora od hininovca, sadrži mnogo da nabrekne zbog punjenja njegovih alkaloida, od kojih su najvažniji hinin i šupljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili hinidin; C. Cinnamomi, kora od cimetrepavično telo, srednji deo sudovne ta, slatka korica, služi kao začin ili kao opne očne jabučice, izmeñu dužice i sukorigens; C. Conñurango, kora biljke dovnjače. Sadrži trepljasti mišić (m. ciMarsdenia Conñurango koja raste u Anliaris) koji vrši podešavanje sočiva. Na dima, a spada u grupu gorkoaromatičunutrašnjoj strani pozadi nalazi se venih sredstava; upotrebljavana je kao nac trepljastih nastavaka (processus cimaceratodekokt, kao Extractum Conliares), koji luče očnu vodicu; c. Higñurango ili kao Vinum Conñurango; C. hmori, pregrade izmeñu režnjića semeFrangulae, kora od krkovine, laksantno nika stiču se na njegovom gornjem sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sapolu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreodrži tanina; C. Rhymni Purshianae, vo telo ili medijastinum testis; c. humalaksantno sredstvo. num, telo čoveka, čovečje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortekdelovi su: glava (caput), vrat (colluni), son (dezoksikortikosteron) hormon trup (truncus) s delovima grudnog koša kore nadbubrežnih žlezda (v. tamo) iz (thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor(pelvis), gornjim udovima (membra sutikosteron (v. corticosteron). periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori nji udovi (membra inferiora, sin. extremi(npr. substantia corticalis renis, bubtates inferiores); c. luteum, žuto telo u režna kora). jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od giosum, v. penis; c. striatum, prugasto glikokortikoida iz grupe hormona kore telo, velika potkožna siva masa hemisfenadbubrežnih žlezda koji uglavnom 11 Medicinski leksikon

161

corticotropin kontrolišu metabolizam ugljenih hidrata. corticotropin, adrenokortikotropni hormon, ACTH, v. hormon. Cortijev organ, organum spirale Cortii, tvorevina u opnastom pužnom kaqalu (ductus cochlearis), koja sadrži čulne slušne ćelije namenjene prenošenju akustičkih nadražaja iz unutrašnjeg uva u odgovarajuće moždane centre; (embr.) u zidu slušnog kanala embriona oko trećeg meseca pojavljuje se medijalno veće zadebljanje, koje stvara unutrašnji spiralni slušni oluk, dok manje, bočno zadebljanje daje Kortijev organ (organum spirale). cortin, kortin, preparat hormona kore nadbubrežnih žlezda, upotrebljava se u lečenju Addisonove bolesti. Cortisol, kortizol, najznačajniji hormon (v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda s mnogim, po život izvanredno važnim efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20dion. Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo) kore nadbubrežnih žlezda, po svom dejstvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V. cortisoL Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporogenih, štapićastih bakterija karakterističnog izgleda. Postoje vrste korine-bakterija koje su patogene (C. diphtheriae) i vrste apatogene za čoveka (pseudodifterični bacili ili difteroidi); C. diphtheriae, bacili difterije, prouzrokovači difterije u ljudi. Tanki štapići, zadebljani na jednom ili oba kraja. Razni oblici mogu se videti u istoj kulturi i na istom mikroskopskom polju, to je »fiziološki polimorfizam«. Druga karakteristična osobina ovog bacila je grupisanje, po dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbuka). Po Gramu se boji pozitivno (labilno). Obojeni po Neisseru pokazuju Babes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa: gravis, mitis i intermedijus, koji se meñusobno razlikuju morfološki, po izgledu kolonija, biohemijski, a donekle i po patogenosti. Proizvode toksin, različite 162

coxarthropathia jačine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'fflerov bacil coryza, v. kijavica. costa, rebro, duga kost lučnog oblika koja se pruža od kičmenog stuba do grudne kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se 7 prvih pari napred zglobljavaju preko posebnih hrskavica s grudnom kosti (c. verae, prava rebra), VIII, IX i X par se svojim hrskavicama spajaju s hrskavicom VIII rebra (c. spuriae, lažna r.), a XI i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slobodna rebra). Sva rebra se pozadi zglobljavaju s 12 leñnih pršljenova. costališ, kostalni, rebarni. costotomia, kostotomija, presecanje rebra, resekcija rebra. costotransversectomia, kostotransverzektomija, isecanje dela rebra zajedno s odgovarajućim poprečnim nastavkom pršljena. cou palme, v. vratna lepeza. Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806), francuski fizičar koji je primenio Njutnov zakon gravitacije na električne i magnetne pojave. Njegovo ime nosi praktična jedinica količine elektriciteta. Courvoisierov sindrom, v. syndroma. cowperitis, zapaljenje Cowperovih žlezda (glandulae bulbourethrales), prouzrokovano pretežno gonokokima. Cowperove žlezñe, stvaraju se u embriona od 27 mm iz punih epitelnih pupoljaka na boku zida urogenitalnih pupoljaka. coxa, kuk; os coxae, karlična kost, sastavljena od bedrene kosti (os ilium), sednjače (os ischii) i preponske ili stidne kosti (os pubis). Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa ubraja se veliki broj enterovirusa. Po patogenosti prerna miševima sisančadi se dele u grupu AiB. Dosad je izolovano, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s različitim kliničkim manifestacijama. coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka. Zajedničko ime za bolesti zgloba kuka. coxarthropathia, koksartropatija, bolesti zgloba kuka.

coxarthrosis coxarthrosis, koksartroza, degenerativne promene, ili osteortritis u zglobu kuka. Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uzročnik Q-groznice. Po morfološkim, tinktorijalnim osobinama i izgledu kultura ne razlikuje se od rikecija. Serum ljudi i životinja inficiranim C. burneti ne zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C. burneti izaziva oboljenje bez kožne ospe. coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka. Praćeno je bolovima, temperaturom, hotimičnim hramanjem, ograničenim pokretima, eksudatom u zglobu i kontrakturom. Vrste c.: tuberkulozni (najčešći), sifilisni, gonoroički, serozni, gnojni, deformirajući, neuropatski (tabes i syringomyelia). Coxova vakcina, suspenzija ubijenih rikecija (Rickettsia prowazeki) kultivisanih u žumančanoj kesi pilećeg embriona. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze po l ccm vakcine, koje se daju supkutano u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revakcinacija se obavlja posle 4 do 5 godina. Imunitet koji se postiže posle vakcinacije vrlo je solidan. Cramerova udlaga, v. udlaga. cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi craniales), (2) koji je bliži glavi, gornji (npr. pars cranialis duodeni, gornji deo duodenuma). cranloclasio, kranioklazija, akušerska operacija za ekstrakciju perforisane glave ploda, a koja je izvršena zbog nesrazmere glave ploda i poroñajnog puta. Po izvršenoj perforaciji glave (perforatio capitis) posebnim instrumentima (kranioklast, kefalokranioklast), vrši se smanjivanje obima glave i ekstrakcije ploda. Za vršenje te operacije najpodesniji je Braunov kranioklast. craniopharyngioma, kraniofaringiom je neoplazma poreklom od epitela iz Rathkeovog špaga ili kraniofaringealnog kanala. Neoplazma je obično cistična, a epitel koji oblaže cistične šupljine je sličan ameloblastima pa je veoma blizak ameloblastomu (adamantinomu). Kongenitalnog je porekla i čini 3% svih intrakranijalnih tumora.

crepitatio craniotomla, kraniotomija, v. cephalotoYYliCL

craniotopographia, kraniotopografija, proučavanje odnosa površine svoda lubanje u odnosu na razne delove mozga u njoj. cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji je smešten mozak. craurosis vulvae, krauroza vulve, sklerotična atrofija kože i sluznice vulve (stidnice). Nastaje iz leukoplakije gde posle hiperplastičnog stanja nastupa sklerotična atrofija, koja dovodi do iščezavanja malih stidnih usana, klitorisa i celog vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije velikih stidnih usana što dovodi do stenoze vaginalnog ulaza (stenosis introitus vaginae). Javlja se u toku klimakterijuma i postklimakteričnom dobu i u žena s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na doba starosti), a pojava atrofije dovodi se u vezu sa nedovoljnim lučenjem folikulinskog hormona. Credéov postupak, Kredeov zahvat, istiskivanje odlubljene posteljice kada to porodilja usled slabosti trbušne muskulature nije u stanju da izvrši. Poduhvat se izvodi na taj način što se materica obuhvata tako da dlan ruke bude na fundusu, palac na prednjem a ostali prsti na zadnjem zidu materice. Na matericu, koja je u kontrakciji, ruka vrši pritisak u pravcu karličnog izlaza i istiskuje odlubljenu posteljicu. Credéova mast, v. Unguentum Argenti colloidalis. Credéove kapi, mera za sprečavanje gonoroičke infekcije očiju novoroñenčeta. Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog rastvora srebro-nitrata neposredno posle roñenja. V. Credéove kapljice. creeping disease, (engl.), v. larva migrans. crenotherapia, krenoterapija, banjsko Iečenje; zbir svih terapijskih mera (kupke, dijeta, fizikalna terapija) koje se sprovode u toku lecenja u banji. V. therapia (banjska terapija). crepitatio, krepitacija, (1) šum pri auskultaciji pluća, sličan onom koji se dobiva trljanjem kose izmeñu prstiju, najčešće se čuje iznad ognjišta zapaljenjskog oboljenja pluća; c. art. temporomandi163

Cresolum bularis, (stom.) pucketanje u donjoviličnom zglobu: inter medi jar ne k., javljaju se u početku otvaranja usta, posledica su zapaljenja; c. indux, čuju se u početku zapaljenja; c. redux, krepitacije koje se čuju pri kraju oboljenja; krepitacije se čuju i pri trenju neravnih površina fragmenata kostiju nastalih frakturom kosti; (2) (hir.) šum koji nastaje pri trenju neravnih hrapavih površina kao, npr., pri prelomu kostiju kada se neravne površine fragmenata taru jedna o drugu; (3) osećaj škripanja pri potkožnom emfizemu; terminale k., otkrivaju se pri kraju otvaranja ili u početku zatvaranja usta; znak subluksacije ovog zgloba. Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi krezol (C. crudum) predstavlja mešavinu ortokrezola, metakrezola i parakrezola. Krezol deluje antiseptično i dezinficijentno. Sirovi krezol podesan je, zbog jeviinoće, za dezinfekciju mrtvih predmeta. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je Solutio Cresoli saponata (sapunski rastvor krezola) koja sadrži 50% trikrezola i 50% kalijumovog sapuna. Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest. crevna duplja, sve veće savijanje stomatopleure odguruje pred sobom splahnopleuru i izaziva na endodermu, duž trbušne strane embriona, oluk (crevni oluk) ograničen bočno uzdužnim naborima splahnopleure. Ovim mehanizmom blastodermna duplja je podeljena u srednjem delu embriona na dva nejednaka dela: jedan manji (intraembrionalni) nazvan crevna duplja, drugi, znatno veći (vanembrionalni), nazvan viteUnska kesa, po čijoj se površini prostire sudovno polje u splanhnopleuri. crevna fistula, v. fistula. crevna grizlica, v. ulcus. crevna hipertenzija, v. hypertensio. crevna kolika, v. colica. crevna kost, v. ilia (os ilium). crevna vijuga, v. ansa intestinalis. crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis). crevna tuberkuloza, v. tuberculosis. crevni čepići, v. suppositoria analia. crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima izazivaju razgradnju nesvarenih ostata164

crisis ka hrane, posebno ugljenih hidrata i belančevina, pri čemu se stvaraju razni gasovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan, sumpor-vodonik i dr. crevni grip, v. influenza intestinalis. crevni kamenac, v. coprolith, enterolith. crevni katar, v. enterocolitis. crevni oluk, v. crevna duplja. crevni sok, bezbojna, lako opalescentna tečnost, koju izlučuju žlezde sluznice tankog creva. Po osobinama odgovara ekstracelularnoj tečnosti. Neutralne je reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje enzimsku aktivnost. U crevnom soku, koji ne sadrži raspadnute ćelije, nalaze se enterokinaza, ferment koji aktiviše tripsinogen, i male količine amilaze. crevno krvarenje, v. haemorrhagia. crevo, v. intestinum. cribrosus, kribrozan, sitast, rešetkast, npr. lamina cribrosa, sitasta pločica.

cricotomia, krikotomija, hirurško presecanje krikoidne hrskavice. Češće se misli na presecanje krikotireoidne opne kao zamene za traheotomiju, ako uslovi naročite hitnosti i nepripremljenosti ne dozvoljavaju njeno pravilno izvoñenje. U tom slučaju predstavlja privremenu meru do izvoñenja traheotomije. Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma. Crile-Matasova operacija, v. operacija. crisis, kriza, (1) preobražajna tačka jedne bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skretanje jedne bolesti obično ka boljem; (2) naglo pojačanje simptoma i znakova neke bolesti; adisonska k., simptomi i znaci koji prate naglo pogoršavanje Addisonove b., anafilaktoidna k., simptomi koji liče na anafilaksni šok; aplastička k., naglo iščezavanje eritroblasta u kostnoj srži, prolaznog karaktera, naročito u hemoliznim anemijama; astmatička k., status asthrnaticus; bronhna k., paroksizmi gušenja u tabesu dorzalisu; celijačna k., nagli napad povraćanja i proliva s velikom dehidracijom u dece s ćelijačnom bolešću: cerebralna k., jak i iznenadan napad hemiplegije, apopleksije ili drugih moždanih poremećaja; deglobulinizacije k., nagla pojava teškog stanja u naslednoj sferocito-

crisis

zi, praćenog prolaznom aplazijom kostne srži; Dietlova k., jak bol zbog obrtanja spuštenog bubrega oko svojih krvnih sudova; febrilna k., napad groznice, povišene temperature i znojenja; gastrička k., paroksizam teških bolova u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., izraz za prolaznu neutropeniju, s relativnom limfocitozom, udruženu s padom krvnog pritiska i poremećajem koagulacije krvi zbog prisustva proizvoda razgradnje belančevina u krvi. Viña se u anafilaksnom šoku; hepatička k., vrlo jak bol u predelu jetre; intestinalna k., gastrička k.; hipertireozna k., ekstremno pogoršanje hipertireoidizma, posebno Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowljeva bolest), najčešće izazvano stresom (v. tamo), npr. operacijom u nelečenih ili nedovoljno lečenih bolesnika (smrtnost je i danas još znatna, čak i onda kada se lečenje h.k. sprovodi po svim. principima savremene medicine); kardijalna k., vrlo izražene palpitacije srca u tabesu dorzalisu; larinksna k., paroksizmni grč larinksa u početnoj fazi tabesa dorzalisa; nefralgička k., paroksizmni bol duž uretera u tabesu dorzalisu; nitritoidna k., grupa simptoma koji se ponekad javljaju posle injekcije arsenamina, u vidu crvenila lica, dispneje, kašlja i prekordijalnog bola; okulska k., iznenadni bol u oku, praćen suzenjem, fotofobijom i dr. renalna k., napad bolova koji se javljaju u toku tabesa i koji potpuno liče na napad bolova pri postojanju bubrežnog kamena; tabesne k., nastupi hipersekrecije i hipermotiliteta, grčeva, kolika, spazama, glatke muskulature u raznim delovima aparata za disanje, varenja i urogenitalnih organa koji se javljaju u toku tabesa (laringealne, gastričke, crevne i klitorisne krize). V. tabes dor šališ; toraksna k., napad bolova koji liči na pektoralnu anginu s grčem mišića toraksa i ruku u tabesu dorzalisu; tireoidna ili tireotoksična k., naglo i ozbiljno pogoršanje simptoma tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi halucinacija mirisa i ukusa, samostalni ili kao aura ili posle velikog epileptič-

croup

kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn. dreamy state; visceralna k., paroksizam teških bolova ma u kojem visceralnom organu u tabesu dorzalisu. crista, greben, oštro ispupčenje kosti; c. galli, petlova kresta, koštani nastavak sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg dela poda lubanjske duplje; c. iliaca, bedreni greben, gornja ivica karlične kosti; c. intertrochanterica, meñutrohanterni greben na zadnjoj strani gornjeg okrajka butne kosti izmeñu velikog i malog trohantera; c. lacrimalis anterior, prednji suzni greben na spoljnoj strani čeonog nastavka gornje vilice; c. našališ, nosni greben koji čine spojene ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, zaporni greben, deo preponske kosti koji gradi prednju usnu zapornog žleba. crnomokraćna groznica, v. febris. Crohnova bolest, v. bolest. Crookesova cev, Kruksova cev, preteča rendgenske cevi. Staklena cev s razreñenim vazduhom, čiji se pritisak može sniziti na 1/1.000 milimetra živinog stuba, tj. skoro na milioniti deo atmosferskog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je ugradio metalni krstić da bi dokazao proizvoñenje katodnih zrakova u cevi. croop, v. diphtheria.

crossing-over, (engl.), izmena genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma u toku profaze prve mejotske deobe, posle koje se u svakom pojedinom hromosomu nalazi deo genskog sadržaja nasleñen od oba roditelja. V. recombinatio. cross-over, (engl.), hromospm odnosno gamet proistekao iz recipročne izmene genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma. V. crossing-over. Crotonis oleum, v. oleum. croup, krup, pseudomembransko fibrinsko zapaljenje sluznice u disajnim putevima. Uz nekrozu pokrovnog epitela pojavljuje se na površini sluznice fibrin, koji s nekrotičkim slojem stvara za krup karakterističnu prljavo beličastu skramu (pseudomembranu). Kad se odstrani, ne ostaje veći defekt u podlozi. Ovo zapaljenje je karakteristično za difteriju grkljana i ždrela. 165

crurorrhaphia crurorrhaphia, krurorafija, suženje proširenog jednjačkog zeva šavovima krusa dijafragme koja učestvuju u stvaranju tog zeva. C. je obično dopunska operacija u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva raznog tipa. V. hernia. crus, (1) krak (npr. c. cerebri, moždani krak); (2) potkolenica; c. varam, levčaste noge, izvijenost potkolenice u obliku slova O. V. gen u var um. crush-sindrom, v. syndroma. crusta, krasta, sekundarna promena na koži ili sluznici u vidu korice nastale sasušenjem sekreta. c. lactea, mlečna krasta na obrazima i temenu glave novoroñenčadi, koja se sastoji iz masnih naslaga (temenjača). Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v. syndroma. crvena krvna zrnca, v. eritrociti Crveni krst, meñunarodna organizacija, osnovana 1863. god. sa zadatkom da u ratu bude pomoćni organ sanitetu svoje zemlje, a u miru da vrši, osim za vojne zadatke, i niz drugih akcija na zdravstvenom i socijalnom polju. Danas Crveni krst Jugoslavije predstavlja masovnu, humanitarnu i samoupravnu društvenu, organizaciju koja deluje na zdravstvenom, socijalnom i vaspitnom polju i koja u svojim redovima ima oko pet miliona ljudi. crveni vetar, v. erysipelas. crvenilo kože, v. erythema. crvenka, v. rubeola. crvuljak, v. appendix. cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija tkiva primenom duboke hladnoće. Primenjuje se u nekim neurohirurškim i dermatološkim operacijama. cryocoagulatio, (oft.) primena niskih temperatura, pa i preko -70° C, u cilju lečenja oboljenja rožnjače, mrežnjače (naročito ablacije), tumora oka i njegovih pomoćnih delova. cryoextractio cataractae, uklanjanje zamućenog sočiva u toku operacije katarakte uz pomoć kriode koja usled niske temperature čvrsto prianja uz kataraktu. Primena zamrznute kriode je efikasnija i sigurnija od pinçete. Nezamenjiva je u lečenju komplikovane katarakte. 166

cubitus valgus cryoextractor, krioekstraktor, instrument koji služi za operaciju katarakte. V. cryoextractio cataractae. Sin. cryophak. cryofibrinogenaemia, kriofibrinogenemija, prisustvo kriofibrinogena, koji se taloži na 4° C, a rastvara na 370C, u plazmi. Česta pojava u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji. cryoglobulinaemia, krioglobulinemija, prisustvo krioglobulina, koji se taloži na 40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia. cryopathia, kriopatija, svako bolesno stanje izazvano hladnoćom. cryophak, v. cryoextractor. cryoscopia, krioskopija ili kriometrija, metoda odreñivanja snižavanja tačke mržnjenja rastvora. Metodom krioskopije se odreñuje osmotski pritisak rastvora i koncentracija tkivnih tečnosti, jer je snižavanje tačke mržnjenja direktno srazmerno koncentraciji rastvora (Raoultov zakon). cryostat, v. kriostat. cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma retka anomalija u razvitku kapaka. Označava potpuni nedostatak kapaka i njihovih nabora. Epitel, koji je trebalo da se uobliči u vežnjaču i rožnjaču, pretvoren je u kožu koja s čela prelazi na obraz. cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje izazvano gljivicama (evropska blastomikoza), s najčešćom lokalizacijom na mekim moždanim opnama. Osim toga zahvata i pluća, dok kožu i druge organe i sluznice samo ponekad. cryptorchidismus, v. kriptorhidija. cubital is, lakatni. cubitus, lakat. cubitus rectus, odnos podlaktice opružene u supinaciji s osom gornjeg uda u muškarca, nasuprot odnosa podlaktice pod istim okolnostima u žene; v. cubitus valgus. cubitus valgus, »bežanje« lakta, seksualna odlika žene u koje podlaktica, opružena u supinaciji, čini s osom gornjeg uda ugao od 15°, 20°, pa čak i 30°, dok je u muškarca ovaj ugao veličine do 10°, v. cubitus rectus.

cubitus varus cubitus varus, deformacija lakta usled bočne angulacije zgloba skretanjem podlaktice unutra u odnosu na telo i to kada je lakat opružen. Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca (Culicinae). Vrh trbuha u ženke je zarubljen. Postoji veliki broj vrsta, od kojih su najčešće C. pipiens u nas, i C. fatigans u tropskim i suptropskim krajevima.

Cullenov znak, v. znak. cuneus, oblast do koje se protežu vidna vlakna, kao neuroni II reda. cunnus, v. sudnica. Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili modra galica. Vodeni rastvor, ako se unosi oralno, prouzrokuje trovanje dejstvom na nervne završetke u želudačnoj sluznici. Upotrebljava se kao adstringentno sredstvo, za ispiranje očnih kapaka u lečenju trahoma; oficinalan je prema našoj farmakopeji. cupulometria, kupulometrija, metod za odmereno nadraživanje statokinetičkog čula u polukružnim kanalima labirinta u čoveka pomoću okretanja, čija je ugaona brzina blizu praga nadražaja. Na taj način mogu se meriti i mali otkloni kupule na ampulnom grebenu u polukružnom kanalu koji leži u ravni okretanja curare/kurara, otrov za strele domorodaca u Južnoj Americi. Dobiva se iz biljke Strychnos toxifera i sličnih vrsta. Sadrži aktivni sastojak kurarin i neke srodne alkaloide, čije se dejstvo sastoji u tome da parališu terminalne ploče motornih nerava („motorne pločice") u skeletnim mišićima, čineći ih neosetljivim prema acetil-holinu koji se stvara na završecima motornih živaca. curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova kurare. curettage, kiretaža, postupak koji ima za cilj da se sastruže sluznica materice ili da se odstrani sadržaj materice metalnim instrumentom naročito podešenog oblika prozoraste kašike (curetta). Kiretaža se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe, a često istovremeno u obe. Indikacija za dijagnostičku kiretažu su i neuredna krvavljenja i sumnja na malig-

cyankalium nitet (eksplorativna kiretaža), u terapijske svrhe: prekid trudnoće i odstranjivanje zaostalih delova posteljice u slučaju nepotpunog pobačaja. curette, metalni instrument u obliku prozoraste kašike, oštrih ivica, kojom se odstranjuje sadržaj materice pri kir etaži. Curling ulcus, karling ulkus, akutna grizlica na sluznici duodenuma, rede želuca i tankog creva, koja se javlja pod dejstvom vrele hrane. Grizlice su male površine, zahvataju samo sluznicu i površni sloj submukoze; v. ulcus. Curschmannove spirale, vlakna sluzi koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba obolelih od astme, naročito posle astmatičkog napada. curvatura, krivina; c. ventriculi major, velika krivina, leva ispupčena ivica želuca; c. ventruculi minor, mala krivina, desna udubljena ivica želuca.

Cushingov refleks, v. refleks. Cushingova bolest, v. bolest cuspis, šiljak, zubac, listić, zalistak u srcu. cutaneus, kutani, kožni. V. cutis. cuticula, kožica, diminutiv od cutis. cuticula dentis, v. Nasmythova membrana. cutis, koža, koja se sastoji od epitelnog dela, pokožice (epiderma) i vezivnog dela ili krzna (corium). Sin ñerma; c. anserina, guščija koža, naježena koža usled kontrakcije mišića isturača dlaka pri niskim temperaturama; c. hyperelastica (c. laxa) uroñena preterana rastegljivost kože, v. syndroma EHlers-Danlos; c. marmorata, v. livedo; c. rhomboidalis nuchae, romboidna reljefnost kože u potiljačnom predelu u osoba izloženih intenzivnim klimatskim uticajima (zemljoradnici, mornari); c. vagantium, koža skitnica, usled hronične vašIjivosti koža je difuzno hiperpigmentovana, s mnogim linearnim i tačkastim razgrebotinama usled češanja; c. verticis gyrata, uroñeno, nenormalno nabiranje kože vlasišta u vidu moždanih vijuga. cutis laxa, v. mlitava koža. cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota (C2N2). Bezbojni gas, neobično otrovan. cyankalium, cijankalijum, v. Kalu -dum.

167

cyanocobalaminum cyanocobalaminum, v. vitamin £12. cyanopsia, cijanopsija, poremećaj u percepciji boja. Bolesnik vidi predmete obojene plavo. Može da se javi posle operacije katarakte. cyclectomia, ciklektomija, hirurško uklanjanje dela cilijarnog tela obolelog od tumora. cyclicus, cikličan, ciklusan, koji pripada krugu, koji ima oblik kruga ili ima kružni tok. Npr. ciklična jedinjenja, organska jefiinjenja oblika zatvorenog niza meñusobno vezanih atoma, tzv. jezgre ili prsteni (ciklusi); ciklična oboljenja koja se ponavljaju u odreñenim vremenskim razmacima, npr., malarija, povratna groznica itd. cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela. Najčešće je udružen sa zapaljenjem dužice (iridocyclitis) ili sudovnjače (uveitis). cyclo-, V. ciklo-. cycloaneniisatio, cikloanemizacija, zatvaranje dugačkih cilijarnih arterija oka hirurškim putem u cilju snižavanja intraokularnog pritiska u glaukomu. cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapaljenje cilijarnog tela sudovnjače. V. cyclitis, chorioiditis. cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno odvajanje dužice od cilijarnog tela, pri čemu se stvara veza izmeñu prednje očne komore i prostora izmeñu beonjače i sudovnjače. Izvodi se u glaukomu s ciljem snižavanja povišenog intraokularnog pritiska. cyclodiathermia, ciklodijatermija, metoda lečenja glaukoma. Pomoću toplote, dozirane posebnim aparatom, vrši se razaranje cilijarnog mišića i na taj način smanjuje se produkcija komorne tečnosti. cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne razrokosti. Vertikalna osovina očne jabučice pomera se upolje, odnosno očna jabučica se uvrće oko uzdužne osovine. Nema praktičnog značaja. cyclophosphamidum (ciklofosfamid), citostatičko sredstvo iz grupe azotnih plikavaca; pficinalan je prema našoj farmakopeji. 168

Cysticercus cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomodacionog mišića oka, tj. cilijarnog mišića. Usled toga nastaje gubitak akomodacije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botulizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b) unutrašnja upotreba ili ukapavanje u oko raznih lekova (atropin, scopolamin, homatropin, belladonna). cycloplegica, cikloplegici, medikamenti koji izazivaju privremenu paralizu cilijarnog mišića, odnosno paralizu akomodacije. U isto vreme izazivaju i midrijazu. Najčešće su u upotrebi: atropin, homatropin, skopolamin. cyclosis, strujanje citoplazme. cyclothymia, ciklotimija, naizmenična stanja dobrog i lošeg raspoloženja koja se neprekidno u kratkim razmacima vremena menjaju u osoba sklonih manijačko-depresivnim psihozama. cyclus, (I) ciklus, niz dogañaja koji se periodično vraća, ponavlja u odreñenim vremenskim razmacima; (2) serija dogañaja (npr. predavanja) koji čine zaokruženu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvoreni niz meñusobno vezanih atoma (npr. benzenov ciklus ili jezgra). Cyklon B, preparat u kome je cijanovodonična kiselina apsorpcijom vezana za infuzorijsku zemlju. Cijanovodonična \ kiselina se oslobaña pri običnoj temperaturi (16-180C) čim se otvori limena kutija u kojoj je hermetički zatvoren ovaj preparat. Upotrebljava se za uništavanje insekata, gamadi i raznih štetočina, naročito pacova i miševa. cylindruria, cilindrurija, prisustvo bubrežnih cilindara u mokraći. V. cilindri, bubrežni. cystathioninuria, cistationinurija, povećano izlučivanje cistationina mokraćom. Najčešće, nasledni poremećaj metabolizma aminökiselina. cysticercosis, cisticerkoza, infekcija larvama i cistama izvesnih pantljičara (naročito Taenia solium). Do ove infekcije može doći kada embrioni tenije prodru u krvotok. Najčešće lokalizacije cisticerkoze su potkožno tkivo, mišići, srce i mozak. Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih crva pantljičara (Cestodes) u obliku me-

cystinosis hurića ispunjenog tečnošću sa samo jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bovis, larva crva Taenia saginata, koja se nalazi u goveñem mesu; C. cellulosae, bobica, larva svinjske pantljičare (Taenia solium), u mišićima svinje, a nekad i čoveka u vidu malih cista veličine 0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica buduće pantljičare. cystinosis, cistinoza, redak uroñeni poremećaj metabolizma čistina, koji se ispoIjava taloženjem cistinskih kristala u raznim tkivima. cystinosis, cistinosis je relativno retko oboljenje odojčadi i dece koja se odlikuje prisustvom kristala u ćelijama retikuloendotelnog sistema, prisustvom rahitisa ili patuljastog rasta. Opisani su retki oblici cistinoze u odraslih, ali bez ostalih promena. cystinuria, cistinurija, izlučivanje velikih količina čistina mokraćom, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina. Nasleñuje se autosomno recesivno. cystis, cista, mehur, (1) (anat.) bešika, mehur, kesica, npr. c. fellea, žučni mehur; (2) (patol.) šupljina čija je unutrašnja površina zastrvena epitelom (c. vera, prava cista) ili šupljina čiji se zid sastoji od vezivnog tkiva, â koja je postala na mestu krvavljenja, eksudacije ili neurotičkog razmekšanja tkiva (c. spuria, lažna cista); c. apoplectica, čistiš apopleptika je mehur u tkivu mozga ispunjen žućkastim sadržajem. Nastaje posle infarkta mozga, i obimnijeg razmekšanja njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unutrašnje strane nije obložen epitelom, čini tkivo glije; c. branchlalis, mehur porekla iz škržnih lukova, javlja se na vratu u predelu ugla vilice. Unutrašnja površina rnehura obložena je pločastim višeslojnim epitelom, ispod koga se nalazi obilno limfatično tkivo. Klinički se manifestuje potkožnim čvorom, koji raste sporo; c. colloidalis, čistiš koloidalis je mehur ispunjen koloidnim sadržajem. Nalazi se u trećoj moždanoj komori i može da predstavlja vrstu neoplazme poreklom iz ćelija koje oblažu moždane komore. Ciste su benigne, sporo rastu, ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-

cystis remećaje i ugrožavaju život bolesnika; c. dentogenes, dentogeni mehur benigne prirode u kosti vilice, obložen s unutrašnje strane epitelom, a sadrži jedan ili više nedovoljno razvijenih zuba; c. dermoidalis, dermoidni mehur ispunjen beličastožućkastim sirastim sadržajem, od orožalih otpalih ćelija s višeslojnog pločastog epitela, koji oblaže unutrašnju površinu zida ciste. U zidu mehura se, osim toga, mogu naći lojne žlezde i meškovi dlaka; c. duodeni, mehur od Brunnerovih žlezda u duodenumu. Veličine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. endometrii, čokoladoliki mehur jajnika, koji je dobio naziv zbog boje čokolade, koju ima njegov sadržaj. Nastaje u endometriozi i krvavljenju u vidu mehura obloženog epitelom i stromom materične sluznice, u toku menstruacionog ciklusa; c. epidermoidalis, mehur u potkožnom masnom tkivu, obložen višeslojnim pločastim epitelom (epidermom), ispunjen žućkastobeličastim sirastim sadržajem; erupciona c., cista koja se javlja na alveolarnom grebenu u toku nicanja zuba; c. follicularis, nastaje povećanjem Graafovog mehurića jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su česte. Male su, ali u izvesnim slučajevima dostižu prečnik od nekoliko santimetara. Ispunjene su bistrim, vodnjikavim sadržajem, a obložene ćelijama granuloze ili kockastim ćelijama, ako je cista veća; c. haemorrhagica traumatica mandibulae, (stom.) hemoragična traumatska cista donje vilice s omotačem od finog končastog tkiva bez epitela. Nastaje u detinjstvu posle traume; c. hydatidosa, faza u razvoju parazita kad su jaja putem krvi dospela u neki organ (najčešće jetru) i stvorila cistu, na čijem se unutrašnjem sloju stvaraju nove ciste. Tečnost iz cista služi kao antigen za dijagnostički test; c. laryngealis, retka promena koja se javlja kongenitalnim ili stečenim mehanizmom. Stečene nastaju usled zadržavanja sadržaja u žlezdama grkljana, najčešće usled zapaljenja. Nalaze se na epiglotisu, glasnim žicama, ili na lateralnim strunama grkljana. Zid im je s unutrašnje strane obložen nis169

cystitis kim kockastim epitelom. Kongenitalne ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel ovih cista može biti višeslojni cilindrični s trepljama ili višeslojni pločasti; c. lutealis, mehur žutog tela, nastaje proširenjem žutog tela u jajniku. U zidu ciste raspoznaju se ostaci luteinskih ćelija. Ciste ove vrste su rede, veličine do nekoliko santimetara, ispunjene bistrim žućkastim vodnjikavim sadržajem; c. lymphangiomatosa, uroñena cista na vratu, poreklom iz limfnih sudova. V. hygroma; c. mediastinalis, mehur sredogruña koji nastaje usled poremećaja razvoja pluća. Osim epitela, zid ovih cista može da sadrži hrskavicu, glatke mišiće i žlezde bronhijalne sluznice. Najčešće se nalaze u zadnjem gernjem delu dušnika, sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur jednjaka, uroñena cista čiji zid sadrži delove primitivne cevi di-gestivnog trakta. Lokalizuje se obično u srednjoj i donjoj trećini jednjaka; c. ovarialis, tumor jajnika, najčešće be-nigne prirode. O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim zidom i seroznim sadržajem, mukoidne ili enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim sadržajem, i, najzad, dermoidne, ispunjene žućkastom masom i dlakama; c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u gušterači može biti uroñen (nastaje usled poremećenog razvoja pankreasa) i stečen (usled za-čepljenj^ izvodnog kanala). Zid ovih cista je s unutrašnje strane obložen niskim kockastim jednoslojnim epitelom, a sadržaj ciste je staklasta sluzava masa. Veličina ciste je od 0,5 do nekoliko santimetara u prečniku. Od njene veličine i anatomske lokalizacije zavise i simptomi; c. parodontalis, cista u potpornom aparatu zuba; c. popliteal is, najčešća cista poreklom iz sinovijalne ovojnice kolena (Bakerova cista), a može biti poreklom i iz burza ili usled hernijacije sinovije kolena. Unutrašnja površina zida ciste obložena je epitelom sinovije, ali može biti i bez epitela, tj. da ga čini samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v. craniopharingioma. cystitis, cistitis, zapaljenje mokraćne beši-ke koje može biti akutno ili hronično.

170

cystopyelographia Sluznica je mnogokrvna, zadebljala, mokraća mutna i krvava. Mikroskopski nalazimo obilje leukocita, naročito u submukozi, dok je epitel mokraćne bešike mestimično ulcerisan. cystoenterocele, cistoenterokela, kila koja u svojoj kesi sadrži crevo i mokraćnu bešiku. cystographia, cistografija, rendgenografija mokraćne bešike ispunjene kontrastnom tečnošću (natrijum-jodid 12%). cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo kamenaca u mokraćnoj bešici s odgovarajućim kliničkim i patološkoanatomskim znacima. cystolithum, cistolit, kamen mokraćne bešike poreklom iz bubrežne karlice ili nastao u samoj bešici. Sastoji se od mokraćne kiseline i njenih soli (uratni cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksalni cistolit) ili od ksantina (ksantinski cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd. cystometrogram, cistometrogram, krivulja koja predstavlja odnose izmeñu zapremina mokraće (u ml) u mokraćnoj bešici i pritiska (u cm HaO). cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza mokraćne bešike.-Sin. cystoplegia. cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis. cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike i bubrežne karlice, koje nastaje bilo usled napredovanja zapaljenja od bešike ka karlici (ushodni put), bilo usled spuštanja infekcije iz karlice u bešiku (nishodni put). Prvim putem nastaje obično u žena i posledica je oboljenja ženskih poInih organa ili kateterizacije uz nedovoljnu asepsu. Drugim putem nastaje usled prodiranja klica u bubrežnu karlicu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-bacil itd.). Tačna dijagnoza utvrñuje se pregledom mokraće i cistoskopijom. Glavni simptomi: temperatura s treskavicom, bolovi u slabinama i mokraćnoj bešici, pečenje pri mokrenju i čest nagon na mokrenje. cystopyelographia, cistopijelografija, rendgensko snimanje bubrega i mokraćne bešike pomoću rastvora jodnih soli (organskih). V. urografija i pijelografija.

cystopyelonephritis cystopyelonephritis, cistopijelonefritis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike, bubrežne karlice i bubrega, najčešće infekcijom koli-bacilima, rede bacilom tuberkuloze. cystosarcoma phyllodes, neoplazma dojke koja se javlja na bazi fibroadenoma i to u relativno benignom i malignom obliku, koji se razlikuju po toku i po mikroskopskoj slici. Stroma je u malignih oblika manje ili više malignih morfoloških karakteristika. Inače oba oblika se javljaju u vidu većih čvorova, sočnih, sluzavih. U njima, pored maligne strome, koja se pretežno javlja i u metastazama, postoje i grupe epitelnih ćelija* cvstospasmus, cistospazam, grč mokraćne bešike prouzrokovan spazmom sfinktera potiskivača. Prvi tera na mokrenje, a drugi zadržava mokrenje.

Czernyjeva sutura cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza neke bolesti postavljena na osnovu pregleda ćelija; eksfolijativna c., pregled ćelija dobijenih deskvamacijom kože ili sluznica, radi utvrñivanja malignih bolesti. cytologia, citologija, nauka o ćeliji, grana opšte biologije, bavi se proučavanjem morfologije i fizičko-hemijskim pojavama u vezi sa funkcijom ćelije. cytophysiologia, citofiziologija, nauka o procesima koji se zbivaju u ćelijama. cytostatica, citostatici, sredstva koja oštećuju metabolizam ćelija, naročito za vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju u lečenju tumora i leukemija (u kojima se ćelije razmnožavaju brže nego normalno). Najpoznatiji citostatici su mehlor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil, trietilen-melamin, busulfan, metotreksat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr. Czernyjeva sutura, v. sutura.

171

čahura, v. capsula. čaj, v. species. čašica, v. patella, zglobna čašica. čaura, v: čahura čekić, v. malleus, ossicula auditus. čelo, v. frons. čeljust, v. maxilla, mandibula. čeona kost, neparna kost lubanje, sadrži šupljinu (sinus frontalis). čeoni, v. frontalis. čepić, v. suppositorium. čepići, v. coni retinae. čestice energije, v. quantum. češa, v. scabies. češljasta pregrada, kolagena i elastična vlakna koja protiču sredinom levog i desnog šupljikavog tela penisa. četkica za zube, deo pribora za održavanje higijene usta i zuba. Služi za uklanjanje naslaga sa zuba, ostataka hrane, bakterija, a istovremeno i za masažu desni. Izrañuje se od prirodnih i veštačkih - sintetičkih vlakana. Dobrom četkicom se smatra ona čiji su vrhovi vlakana zaobljeni, snopići razmaknuti i poredani u tri do četiri reda. četkice za uklanjanje mekih naslaga sa zuba, tačkaste ili kupaste četkice od čvrste dlake ili čekinja, koje se montiraju na nasadnik ili kolenjak. S odgovarajućim pastama služe za uklanjanje mekih naslaga sa zuba u profilaktičke ili terapijske svrhe. četna ranjenička prihvatnica, pogodno, zaklonjeno mesto gde se zadržavaju povreñeni i oboleli kad je četa odsečena od ostalih jedinica ili kad je okružena i 172

uopšte kad ne postoji mogućnost evakuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme im se pruža odgovarajuća (prva) pomoć i nega, a čim se ukaže prilika odmah se evakuišu u sanitetske ustanove. četni sanitet, snage i sredstva za pružanje pomoći (prve) i izvlačenje povreñenih i obolelih sa mesta povreñivanja ili obolevanja do zaklona, odnosno četne ranjeničke prihvatnice za kontrolu lične i kolektivne higijene u četi i za primarnu dekontaminaciju. četvorokvržična ploča (lamina quadrigemina), zadebljanje zidova 3. moždanog mehura u ventralnom predelu. četvrta venerička bolest, v. lymphogranuloma ingvinale. Sin. morbus NicolasFavre. četvrti srčani ton, v. srčani tonovi. čir, v. ulcus. čirakolike ćelije, v. ćelije. čist izvor jonizujućeg zračenja ili izotop bez nosača, radioaktivna supstancija čiji su svi atomi radioaktivni. čiste kulture, kultura koja sadrži samo jednu vrstu mikroorganizama. Čiste kulture potrebne su za ispitivanje morfologije i fiziologije mikroorganizama. Sva laboratorijska ispitivanja, sem nekih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi čistih kultura, neophodnih za raspoznavanje i razlikovanje bakterija. članak, v. phalanx. čmar, v. anus. čmarna opna, deo jazvene (kloakne) opne, koja zatvara rektalni zjap. čmarne kvrge, v. analne kvrge.

čmarni predeo čmarni predeo, v. regio. Čmarno crevo, v. rectum. čmičak, v. chordeolum. čula, organi ili grupe organa podešenih za primanja odreñenih nadražaja iz spoIjašnje sredine ili unutrašnjosti tela. Mogu biti veoma proste grañe ili, pak, vrlo složene strukture. Čulni organi, koji primaju nadražaj iz spoljašnje sredine (mehaničke, toplotne, svetlosne, zvučne, hemijske), održavaju vezu s okolinom organizma, dok čulne ćelije (receptori), koje primaju nadražaj iz unutrašnjosti organizma, doprinose održavanju funkcionog jedinstva organizma kao celine. Svako čulo sadrži receptorni deo, sprovodni deo (senzitivni put) i centar u moždanoj kori, gde se nervni impulsi preobražavaju u osećaj. čulna telašca, čulni organi rasporeñeni u ćelom telu, naročito u koži. Posle delovanja odgovarajuće draži u njima nastaje receptorski potencijal koji prelazi u nervne impulse koji se senzitivnim putevima prenose u mozak, gde se obradom prispelih informacija stvara odgovarajući osećaj. Različitog su oblika, grañe i veličine (0,1-3 mm) i osposobljeni za primanje specijalnih (adekvatnih) draži. Sastoje se od zrnaste receptivne supstancije ili senzitivnih ćelija, živčanog vlakna koje se raspliće u ogranke i završava u receptivnoj supstanciji ili na senzitivnim ćelijama, i omotača koji obavija telašce; Golgi-Mazzonijevo t., telašce maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija izmeñu kojih je tečnost. U unutrašnjosti telašca završavaju se živčana vlakna u receptivnoj supstanciji. Nalazi se u dubljim slojevima kože i tetivama. Prijemnik su za draži koje izazivaju pritisak, a primećuju i stepen napetosti tetiva; Krauseova t., telašca maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem. U unutrašnjosti omotača je sitnozrnasta receptivna supstancija u kojoj se završavaju živčana vlakna. Nalaze se u koži, u bradavici dojke, u vrhu jezika, u sluznicama i u vežnjači. Imaju ulogu u opažanju dodira i pritiska; Ruffinijevo t., telašce sastavljeno od snopova

čvorna tačka vretenasto rasporeñenih vezivnih i elastičnih vlakana izmeñu kojih se završava živčano vlakno. Obavijeno je tankim vezivnim omotačem. Nalazi se u dubljim slojevima kože i dubljim tkivima tela, kao i u tetivama - mišićima i zglobnim kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju se brzo i zato služe za obaveštavanje o trajnom dodiru i pritisku a oni u zglobnim kapsulama o stepenu rotacije zgloba; Vater-Pacinijevo t., telašce jajolikog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija u čijem se centru nalazi dugo nemijelinizovano nervno vlakno. Vrlo su rasprostranjena: u potkožnom vezivnom tkivu i nekim dubokim tkivima tela (trbušna maramica, pokosnice, pankreas, materica) i dr. Nadražuju se samo naglim pokretima tela jer se adaptiraju u delu sekunde; Wagner-Meissnerovo t.,telašce kupastog oblika s tankim omotačem. U unutrašnjosti su u spratovima rasporeñene spljoštene ćelije izmeñu kojih se nalaze zavijuci krajnjih živčanih vlakana koja nadražuju debelo mijelinizova-no nervno vlakno. Ovih receptora ima mnogo na vrhovima prstiju, usnama i onim delovima kože gde se osećaj dodira može prostorno precizno razlikovati. Adaptiraju se u toku jedne do dve sekunde, što znači da su osetljiva na gibanje lakih predmeta po površini kože. čunasta kost, v. os scaphoideum, os naviculare. čunasta uvala, predeo izmeñu uzice stidničkih usnica i ušća vagine. čunasto proširenje uretre (fossa navicularis), proširenje koje je snabdeveno u svom distalnom delu naročitim zaliskom (Guérinov zalistak). Čuparova metalna pločica, v. lamina metallica sec. Čupar. čuvanje bakterija, v. liojilizacija. čvor, v. ganglion, nodus. čvorna tačka, optički centar oka, nalazi se na granici izmeñu srednje i zadnje trećine sočiva, na oko 15 mm ispred mrežnjače. Ovo je tačka kroz koju prolaze neprelomljeni zraci koji dolaze od posmatranog predmeta. 173

ćelija, ćelijica, stanica, osnovna strukturna i funkciona jedinica životinjskog i biljnog organizma; auditivne ć., vlaknaste, dlakaste, senzitivne ćelije Cortijevog organa, koje primaju zvučne nadražaje..Naziv su dobile po tome što na vrhu imaju diferenciran niz trepalja u vidu dlačica; bazofilne ć., ćelije prijemIj ive za bazne boje, imaju bazofilnu citoplazmu ili granule u citoplazmi koje primaju baznu boju. U većini slučajeva ta se pojava zasniva na prisustvu ribonukleinske kiseline. Npr., nervne ćelije s tigroidnom supstancijom, ćelije s hromidijama, glavne ćelije želudačnih žlezda, plazmociti, limfociti i dr.; Bergerove ć., predstavljaju heterogonadno poreklo muškog polnog hormona u jajniku, u čijem se hilusu nalaze krupne sekretorne argentafine ćelije. Taj žlezdani kompleks, razvijeniji u menopauzi, predstavlja ishodište maskulinizujućih tumora; čirakolike ć., (fr. cellules en chandelier), elektronomikroskopski vid Sertolijevih ćelija u semenim kanalićima; decidualne ć., ćelije materičnog krzna u premenstruacionom periodu zaokrugljuju se, uzimajući vid kakav će imati ako se trudnoća razvije. To su decidualne ćelije, jer materična sluznica postaje decidua (padalica). Odgurujući pred sobom čahurni deo izmenjene materične sluznice (decidua capsularis), jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni deo sluznice (decidua parietalis), što se, u stvari, svodi na to što je embrion smešten u jedinstvenu čahuru koju 174

čine, srasli meñu sobom, amnion, horion, čahurna decidua i materični zid; Deitersove ć., (1) potporne ćelije Cortijevog organa rasporeñene u 3-5 redova na kojima leže spoljašne (auditivne, dlakaste) ćelije; (2) neuroglijske ćelije zvezdastog oblika, astrociti; (3) tip živčanih ćelija s dugim neuritom; delomorfne ć., žlezdane ivične ćelije želudačnih žlezda koje su jasnih granica i jasno obojene; u vezi su s lučenjem sone kiseli* ne. Luče acidogen koji na površini želu» dačne sluznice oslobaña jone H* u , a koji se pod dejstvom acidaze površnih ćelija jedine u sonu kiselinu; džinovske ć., velike ć. oko stranog tela s mnogobrojnim jedrima koja se stvaraju oko stranog tela i učestvuju u njegovoj resorpciji; Ebnerove ć., drugi naziv za spermatocite II reda ili prespermatide u spermatogenetskom talasu semenog epitela; eozinofilna ć., ćelija prijemljiva za kisele boje, za eozin. Npr., eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize ili eozinofilni leukocit; epiteloidne ć., ćelije slične epitelu, različitog oblika, postale običiio od vezivnih, retikularnih ćelija. Npr., epiteloidne ćelije u srži timusa, u intimi krvnih sudova (Langhansove ć.), Leydigove ili intersticijalne ć. u semeniku, decidualne ć. u sluznice gravidne materice i dr.; ganglijske ć., nervne ćelije, u užem značenju te reci nervne ćelije gangliona. Različitog su izgleda. Mogu biti s jednim produžetkom (unipolarne), s dva (bipolarne) i s više produžetaka (multipolarne); gustore-

ćelija ceptivne ć., ć. za ukus koje su čulne prirode i primaju nadražaje ukusa. Nalaze se u gustoreceptivnim kvržicama na papilama jezika i epiglotisu; HeLa-ćelije, ćelije izolovane iz karcinoma grlića materice, koje su osetljive na razmnožavanje velikog broja humanih virusa; hromafine ć., ćelije koje se hromnim solima boje svetložuto do tamnosivo. V. systema (hromafmi); hromofobne ć., ćelija čija citoplazma ne prima boju; Leydigove ć., inkretogene ćelije koje se nalaze u meñuprostorima semenotvornih cevčica. Sin. intersticijalne ćelije, dijastematske ćelije; meñuprostorna zlezda; kastracione ć., hipertrofisane (povećane) bazofilne gonadotropne ćelije prednjeg režnja hipofize nastale posle kastracije (škopljenja) jedinke; Kupfferove ć., ćelije endotelnog sincicijuma jetrinih kapilara koje imaju zvezdast oblik. Igraju ulogu u razgrañivanju hemoglobina, u stvaranju žučnih boja, u metabolizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga, imaju veoma izraženu fagocitnu sposobnost, kao i moć vezivanja bakterijskih toksina; Langerhansove ć., ćelije s granatim produžecima u dubljem sloju pokožice, naročito u predelu čmara i malih stidnih usana. Sadrže propigment. U izvesnim patološkim stanjima se znatno umnože; Langhansove ć., sloj ć. u placentalnoj resici ispod sincicijuma; Langhansove džinovske ć., velike ćelije koje sadrže mnogobrojna, većinom okrugla jedra koja su rasporeñena u perifernom delu citoplazme u vidu kruga ili potkovice. Nalaze se u tuberkuloznom granulacionom tkivu; masne ć., ć. masnog tkiva, koje su uglavnom okrugla oblika usled nagomilavanja masti u njihovoj citoplazmi; mezoglijalne ć., neuroglijske ć. mezodermnog porekla sa osobinama retikuloendotelnog sistema; mijeloidne ć., sve ćelije koštane srži; specijalne ć. granulocitne loze; Mikuliczeve ć., krupne ć. prozračne citoplazme, sastavni deo specifičnog granulacionog tkiva rinoskleroma koje sadrže veći broj prouzrokovača ovog oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);

ćelija neuroglijske ć., c. koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu izmeñu nervnih ć. u sivoj masi ili zastiru zidove komora ili kanala u centralnom nervnom sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki ili kratkokraki), oligodendroglijske ć., ependimne ć. itd. Ovim ć. se pripisuje potporna i trofička uloga u centralnom nervnom sistemu; Panethove ć., grupa žlezdanih ćelijica smeštenih pretežno u dnu zlezda tankog creva s oksifilnim granulacijama u citoplazmi. Pretpostavlja se da njihov sekret vezuje sonu kiselinu koja iz želuca prelazi u crevo; pigmentna ć., ć. s pigmentom u obliku zrnaca različitih oblika, crne, mrke, žute boje, rasporeñene u koži, u potkožnom tkivu, u dubokim telesnim slojevima (moždane i moždinske opne), u čulnim organima. Kod životinja s energičnom promenom boje tela ove ćelije su kontraktilne i od stupnja njihove kontrakcije zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo brzo može da promeni; piramidne ć., nervne ć. kore velikog mozga piramidnog oblika. Različite su po veličini. Male piramidne ć. su rasporeñene u spoljašnjem zrnastom sloju kore, srednje piramidne ć. su u piramidnom sloju, a krupne ili džinovske u ganglijskom sloju. V. cerebrum; Rougetove ć., malo diferentovane (mlade) vezivne ć. koje obuhvataju krvne kapilare svojim produžecima. Poseduju kontraktilnost, a mogu daljom deobom da daju glatke mišićne ćelije; satelitne (trabantne) ć., neuroglijske ć. koje prate krvne sudove i nervne ćelije; Sertolijeve ć., ćelije od kojih stapanjem postaje sincicijum, tj. neizdeIjena protoplazmatična masa s većim brojem jedara. Npr., sincicijum na površini posteljičnih resica; srčane mane, ć., cellulae vitii cordis, sljuštene ćelije epitela plućnih mehurića koje su pune hemosiderina. Nalaze se u alveolama pluća i u ispljuvku bolesnika. Ove ćelije su fagocitovale eritrocite koji su dijapedezom dospeli iz krvnih kapilara u alveole. Ovo se dešava u venskoj hiperemiji pluća koja nastaje usled srčanih mana; trepljaste ć., epitelne ć. koje na 175

ćelijska imunost svojim vrhovima imaju treplje. Treplje mogu biti pokretne (kinocilije) ili nepokretne (stereocilije). Treplje imaju različitu namenu: za pokretanje, za izbacivanje pojedinih čestica, u sekreciji i dr.; ć. trudnoće, ćelije u prednjem režnju hipofize koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrñuju boje. Njihov broj je velik u trudnoći (naročito u višerotkinja i na kraju trudnoće). Njima se pripisuju akromegaloidne promene u trudnica. ćelijska imunost jedan od dva osnovna vida imunološke reaktivnosti (drugi vid je humoralna imunost). U ćelijskoj imunosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i mononuklearni fagociti. U poreñenju sa humoralnom imunosti, ćelijska imunost se vremenski javlja kasnije, pa se zato imune reakcije ove vrste nazivaju reakcije kasne hiperosetljivosti. U ćelijsku imunost spadaju: kožne reakcije na tuberkulin i razne proteine, odbacivanje kalema tkiva, autoalergijska oboljenja i dr. ćelijska membrana, tanka (oko 75-100 A) elastična opna koja ograničava ćeliju od

176

ćelijski metabolizam vanćelijske tečnosti. Sastoji se iz 62% belančevine, 32% lipida i 5% polisaharida. Od belančevina najvažniji je nerastvorljivi strukturni protein s elastičnim svojstvima nazvan stromatin a od lipida su najznačajniji fosfolipidi. Molekularna organizacija ćelijske membrane nije tačno utvrñena ali se smatra da centralni deo membrane čine dva molekularna sloja lipida čiji je polarni (jonizovani) deo molekule elektrohemijski vezan s proteinima koji oblažu spoljnu i unutrašnju stranu membrane. Smatra se da proteini čine i molekularne prekide u Hpidima membrane koji se nazivaju porama; izvesni od njih deluju kao enzimi, a izvesni kao nosači za transport materija kroz membranu. ćelijski metabolizam, hemijski procesi koji se odigravaju u ćeliji pri kojima iz prostih materija i uz vezivanje energije nastaju složena jedinjenja (anabolizam) ili se složene materije razgrañuju u prostija uz oslobañanje energije (katabolizam).

r D d., skrać. za dosis (doza); da (daj); detur, neka se da; dexter (desni); distalis (distalan); dorsalis (dorzalan). U organskoj herniji označava konfiguraciju. D, (1) u herniji je simbol teškog vodonika, čija je relativna atomska masa 2. Dobiva se elektrolizom teške vode. Jezgra teškog vodonika je deuteron; (2) D je oznaka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata. V. D-i L-šećeri. Dct., skrać. za decoctum. DDT-prašak (diditi) ili Neocid-prašak, dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenptap, parahlorocid). Spada meñu najefikasnija insekticidna sredstva. U vodi se ne rastvara, ali se dobro rastvara u mnogim organskim rastvaračima. DDT je kontaktni otrov koji deluje na nervni sistem, izaziva paralizu ekstremiteta, dezorijentaciju, grčeve i smrt. DDZ-prašak je mešavina 5-10%-tnog čistog DDT-a s talkom ili pirofilitom. U slabim koncentracijama, u kojima se upotrebljava, neškodljiv je za ljude i domaće životinje. DDT ne isparava i hemijski je postojano jedinjenje. dep., skrać. za depuratus, što znači prečišćen. dig., skrać. za digere ili digeratur, što u recepturi znači da neku drogu treba esktrahovati vodom zagrejanöm na približno 4O0C.

DIK, v. diseminovana intravaskulna koagulacija. dil., skrać. od dilutus, razblažen. Upotrebljava se prilikom pisanja recepata kada se želi da se od nekog leka, koji se u farmakopeji nalazi u dve različite koncen12 Medicinski leksikon

tracije, propiše slabija koncentracija. Na primer, Acidum hydrochloricum dilutum znači rastvor s 12,5% hlorovodonične kiseline (za razliku od Acidum hydrochloricum concentratum, koja, prema farmakopeji, sadrži 25% hlorovodonične kiseline). dim., skraćeno od dimidium, što znači polovina. Upotrebljava se pri pisanju recepata. D- i L-šećeri; D- i L- su oznake za konfiguraciju bez obzira na skretanje ravnine polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'glikoza ima D-konfiguraciju i skreće udesno, a fruktoza ima D-konfiguraciju i skreće ulevo. Kao polazna tačka za procenu konfiguracije ugljenih hidrata uzet je pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfiguracija). Svi D-šećeri imaju na poslednjem asimetričnom C-atomu konfiguraciju D-glicerina-aldehida. div. in part, aequ., divide in partes äequales (podeli na jednake delove)'. Ovim se u receptu označuje da apotekar propisanu količinu leka podeli na odreñen broj jednakih delova. Dptr., skraćenica za dioptriju. D. t. d., skraćeno od Da (ili dentur) tales doses, što znači: daj (ili neka se da) takvu dozu! Oznaka da apotekar izda odreñen broj doza propisanih u receptu. dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapâljenje suzne žlezde. Protiče akutno (infektivna oboljenja) ili hronično (tuberkuloza, leukemija, Mikuliczeva bolest). dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje suzne kesice. Češće se javlja ü hronič-

177

dacryocystorhinostomia nom obliku (d. chronica), rede u akutnom (d. acuta phlegmonosa). dacryocystorhinostomia, dakriocistorinostomija, operativni poduhvat u cilju lečenja hroničnog zapaljenja suzne kesice. Njime se izvodi široka komunikacija suzne kesice s nosnom dupljom, pristupom ka suznoj kesici spolja (d. externa) ili pristupom iz nosne duplje (d. interna). dactylogriposis, daktilogripoza, stalna iskrivljenost prstiju. dacryostenosis, dakriostenoza, suženje u suzno-nosnom kanalu koje se može javiti u jednom od njegovih delova: suzne tačkice, suzni kanalići, suzna kesica ili mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu šupljinu. Dahlgrenova klešta, v. klešta. Dakinov rastvor, v. rastvor. daktinomicin, v. aktinomicin D. Dalrympleov znak, v. znak. dalton, jedinica atomske mase, v. atomska masena jedinica. daltonizam, neraspoznavanje boja, poremećaj nazvan prema engleskom hemičaru Daltonu (1798), koji je imao anomaliju u raspoznavanju boja. Dambolt-Clossov sindrom, v. acrodermatitis enteropathica. Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers-Danlos. Daraprim, v. pirimetamin. Darierova bolest, v. dyskeratosis follicularis vegetans. Darrowljev rastvor, v. rastvor. dartos, v. tunica dartos. Daruvarska Banja, kupalište koje se nalazi pored grada Daruvara, u dolini reke Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Više izvora (temperature: 37°, 40°, 48°, 5O0C) slabo mineralisanc vode (0,5708 i 0,5438 g°/oo); sem ove akratoterme, ima i lekovito blato. Voda se koristi za piće, kupanje i ispiranje, takoñe i blato u ureñenom kupatilu. U ovoj banji se lece hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronične bolesti ženskih polnih organa, urička dijateza. Banja je i odmaralište, oporavilište i letovalište. 178

deblo, arterijske darvinizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Darvinove teorije i koji je, u osnovi, selekcionizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija živog sveta se zasniva: (1) na tendenciji živih bića da se razmnožavaju u geometrijskoj progresiji; (2) na nemogućnosti da opstanu svi potomci, što se ogleda u održavanju broja individua svake organske vrste u izvesnim granicama; (3) na borbi za opstanak u okviru svake vrste usled prekomernog razmnožavanja, s tim što je ta borba metafora, retko krvav boj; (4) na variranju organizama svih vrsta u raznim pravcima; (5) na prirodnom odabiranju (u koje ulazi i polno odabiranje), koje se vrši u borbi za opstanak, u kojoj se održavaju one varijante koje slučajno odgovaraju uslovima života odnosno promenama uslova u spoIjašnjoj sredini, na čemu se zasniva prilagoñenost organizama. Datura stramonium, tatula; lišće ove biljke (Folia stramonii) sadrži alkaloide atropin i skopolamin. Upotrebljava se u obliku praška za kañenje ili u obliku cigareta protiv napada bronhijalne astme. Danas, praktično, napušten lek. davalac krvi, v. transfusio. Debarska Banja, banja koja se nalazi 5 km od Debra, u selu Banjištu, na padinama planine Dešat, na 650 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički. U ovoj banji postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zemnoalkalne (hidrokarbonatne), murijatičke, sumpor-vodonične (25,5 mg°/oo) i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C; njena ukupna mineralizacija iznosi: 4,451 g°/oo. Ova voda se koristi za kupanje i za piće. U ovoj banji leće se: hronična oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, nespecifična zapaljenja puteva za disanje, trovanja teškim metalima. debelo crevo, v. intestinum crassum. debilitas, debilitet, slabost, oronulost, npr. debilitas mentis, maloumnost, slaboumnost; debilitas vitae, smanjena sposobnost novoroñenčeta za život. deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.

dćbridement dćbridement, (fr., hir.) debridman, uklanjanje stranog materijala i devitalizovanog ili inficiranog tkiva, koji su posledica traume ili infekcije. Odstranjuju se sve do zdravog tkiva; enzimski d., uklanjanje fibrinskog ili gnojnog eksudata primenom enzima koji ima osobinu da rastapa fibrin, denaturisani kolagen i elastin, a da ne oštećuje zdravo tkivo; d. postekstrakcione rane, postupak kojim se otklanja strano telo, granulaciono i devitalizirano tkivo iz rane posle vañenja zuba. decanulement, dekanulacija, postupak koji se sprovodi u toku od nekoliko dana da bi se nosilac trahejne kanule opet privikao da diše prirodnim putem na nos. To se radi kad je prestalo patološko stanje koje je dovelo do potrebe da se izvrši traheotomija. decapitatio, akušerska operacija odrubIjivanja glave ploda u zanemarenom poprVčnom položaju. Ova operacija spada u grupu embriotomija i izvodi se instrumentom u obliku kuke (Braunova kuka). Glava ploda se odrubljuje u predelu vrata rotirajućim pokretima kuke čime dolazi do prskanja vratnih pršljenova i mekog tkiva i tako se glava ploda odvaja od trupa. Operacija se vrši iz vitalnih indikacija po majku i pri mrtvom plodu, a samo izuzetno na živom plodu. decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje čahure nekog organa. Obično se pod d. podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr. usled zapaljenja bubrega, a nekada u sublimatskom nefritisu posle trovanja sublimatom. decerebratio, derecerebracija, presecanjc moždanog stabla izmeñu gornjih i donjih brežuljaka, čime se izdužena moždina i deo moždanog mosta odvajaju od viših delova centralnog nervnog sistema. Presecanjem se prekida dolazak inhibicijskih signala koji inače idu i/, bazalnih ganglija i moždane kore prema retikularnom facilitacijskom području. Zbog toga bulboretikularno facilitacijsko područje postaje samo po sebi vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odašilju 12*

decorticatio prema kičmenoj moždini i izazivaju mišićnu ukočenost koju nazivamo decerebraciona ukrućenost. U stanju jake toničke kontrakcije nalaze se naročito opružači, donekle i pregibači. Takva životinja može ponekad i stajati, odupirući se delovanju sile Zemljine teže. Ona može vršiti samo grube ispravke ravnoteže, a za puno uspostavljanje ravnoteže bila bi potrebna očuvanost meñumozga. U decerebracionoj rigidnosti najveći deo povećanog tonusa za stav tela nastaje zbog stimulacije gama-aktivacijskog sistema mišićnih vretena, a ne zbog direktne aktivacije alfa-motornih neurona. Dechampsova igla, v. igla. decibel (decibel), jedinica za merenje jačine zvuka. Jedan decibel je najslabija jačina zvuka koji se može još da čuje; konstruisana je skala od toliko decibela da se označi jačina svakog zvuka iste visine tona. Odgovara uglavnom fonu pri frekvenciji zvuka od 1.000 herca. Broj treptaja zvuka koji pogañaju naše uho u jednoj sekundi izražava se hercima. Zdravo uho čuje tonove zvuka do 120 db. Jači intenziteti se registruju kao bol. decidualne ćelije, v. ćelije. decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekstrakt droge koji se spravlja na taj način što se droga kuva pola časa ili jedan čas. Posle toga tečnost se procedi i dopuni prokuvanom vrelom vodom. dćcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili jednog njegovog sloja, npr. posteljice od unutrašnje površine materice, sluznice retine itd.; d. traumatique, traumatsko odlubljivanje. Ozleda kože i sluznice, pri čemu se njihov epitel odvoji tangencijalnim dinamičkim dejstvom mehaničkog oruña na površinu kože i sluznice, tako da se obnaži krzno. decompensatio, dekompenzacija, iščezavanje ravnoteže u funkciji nekog obolelog organa stvorene kompenzacijom; d. cordis, dekompenzacija srca, nesposobnost srčanog mišića da održava normalnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava dispnejom, venskim zastojem i edemima. decorticatio, dekortikacija, sljuštenje kore nekog organa (bubrega, mozga, 179

decubitus pluća itd.); arterijska d., v. periarterijska simpatektomija, sympathectomia; d. bubrega, v. decapsulatio; enzimska d., hemijska d., uklanjanje kortikalne supstancije enzimima ili hemijskim sredstvima; d. pluća, v. dekortikacija pluća, Delormeova operacija. decubitus, dekubitus, (1) položaj tela za vreme odmaranja, opruženost u horizontalnoj ravni. Dekubitus može da bude leñni (dorzalan), bočni (lateralan), potrbuške (ventralan); (2) nekroza kože stvorena brzo na mestu koje je pritisnuto u postelji (obležina). Najčešće se javlja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom predelu. decussatio, dekusacija, ukrštanje, npr. decussatio piramidum, ukrštanje kortikospinalnih puteva (piramidalnih) u nivou izdužene moždine i njihovo prelaženje na suprotnu stranu. dečja glista, v. Ascaris lumbricoides. dečja paraliza, v. poliomyelitis anterior acuta. dečja zaštita, deo društvene brige o deci. Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja i druge organizovane oblike okupljanja dece prvenstveno predškolskog uzrasta, novčana davanja i druge oblike društvene zaštite dece utvrñene samoupravnim sporazumima i dogovorima, kao i planovima razvoja dečje zaštite. dečje jasle, ustanova dečje zaštite namenjena boravku dece do tri godine života u periodu dana u kome su im majke na poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova za pravilan psihofizički razvoj dece u prvim godinama života, uz istovremeno pružanje mogućnosti roditeljima da nesmetano obavljaju radne dužnosti. defectus, defekt, nedostatak, odsustvo; aortni septumski d., uroñena nenormalnost u kojoj postoji komunikacija izmeñu ushodne aorte i plućne arterije; atrioseptumski d., uroñeni defekt u kome postoji komunikacija izmeñu pretkomora; kongenitalni d., defekt koji postoji već na roñenju u vidu defekta u grañi ili u biohemijskim pojavama; d. mandibulae, nedostatak dela koštanog

180

deficit tkiva donje vilice usled preloma, infekcije, operacije, tumora itd. V. fractura mandibulae comminutiva; d. nervnog kanala, razvojna nenormalnost koja dovodi do anencefalije ili spine bifide; ostium primum d., vrsta defekta septuma pretkomora; ostium secundum d., vrsta pretkomorskog defekta septuma; punjenja d., lokalizovani defekt na želucu ili crevu posle uzimanja barijumskog kontrasta, koji je posledica promena na zidu tih organa; septumski d., defekt na komorskoj pregradi koji dovodi do komunikacije izmeñu srčanih komora; stečeni d., svaka nenormalnost koja se stiče posle rañanja; ventrikulski septumski d., septumski defekt. defense musculaire, (fr.) odbrambena refleksna zgrčenost mišića u predelu nekog lokalizovanog zapaljenja trbušne maramice, npr. u akutnom apendicitisu. U opštem peritonitisu d.m. zahvata sve mišiće trbušnog zida. deferentectomia, deferentektomija, hirurško uklanjanje semevoda. deferentitis, zapaljenje semevoda. deferoksamin, sredstvo za lečenje akutnog trovanja gvožñem i različitih poremećaja deponovanja gvozda u organizmu. defervescentio, defervescencija, period bolesti u kojem povišena temperatura pada na normalne vrednosti. defibrilator, elektronski aparat koji služi za prekidaje pretkomorskih ili komorskih treperenja primenom kratkotrajnog elektrošoka na srce, najčešće pomoću elektroda stavljenih na zid grudnog koša. defibrillatio, defibrilacija, prekidanje srčanog treperenja ili lepršanja, najčešće pomoću elektrošoka. defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fibrinogena iz krvne plazme. V. defibrinationis syndroma.

defibrinationis syndroma, v. syndroma. deficientio, deficijencija, nedostatak dela hromosoma. V. deletio. deficit, nedostatak, manjak nečega; oksigenski d., v. anoksija, anoksemija, hipoksija; d. pulsa, razlika izmeñu broja sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-

def Io racija jalis u treperenju pretkomora, zbog nesposobnosti nekih kontrakcija komora da izazovu periferni pulsni talas. defloracija, prva obljuba, praćena u devojke razdiranjem devičnjaka (himena), koji je zbog toga (bar s gledišta na telesni integritet) dobio značaj »pečata« devičanstva (sigillum virginitatis). Taj akt obično prati slabiji ili jači bol, uz manje ili veće krvarenje. defluvium capillorum, difuzno opadanje kose. deformatio, deformacija, izobličenje. Deformacija tela i organa nastaje kao posledica raznih oboljenja mekih delqva tela, a na udovima najčešće usled oboljenja kostiju i zglobova (npr. deformacija nogu, kičmenog stuba, karlice, grudnog koša itd. u rahitisu, deformacija noge ili ruke u tumoru koji se razvija u njima, deformacija jetre u sifilisnom oboljenju jetre itd.). defrostacija, odmrzavanje hrane konzervisane niskom temperaturom. Radi sprečavanja gubitka hranljivih materija namirnica odmrzavanje se vrši postepeno, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno odmrznute namirnice ne gube hranljivu vrednost, ukus i miris. degazacija, v. kemijska dekontaminacija. degeneratio,degeneracija, pogoršanje vrste roda, u fizičkom i psihičkom pogledu. U patološko-anatomskom smislu znači izmenu ćelija, tkiva, organa i struktura u vidu smanjenja njihovih funkcionih sposobnosti i izmene njihovog normalnog morfološkog izgleda. Ovaj proces može ići do potpunog propadanja i razgrañivanja. U osnovi, u pitanju su promene hemijskih, fizičkih i morfoloških svojstava pomenutih struktura usled dejstva najrazličitijih štetnih uzroka. Ćelije reaguju na te uzroke gomilanjem nevidljivih materija, odsutnih ili prisutnih u veoma malim količinama u protoplazmi pod normalnim uslovima. U zavisnosti od sastojaka koji se u protoplazmi pojavljuju i gomilaju postoje različite vrste degeneracija. Proces je preobratljiv; d. adiposa, masna degeneracija, pojava kapljica masti u protoplazmi ćelija. Nastaje pri smanje-

degeneratio nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delovanju otrova i toksina, kao i u izvesnim poremećajima metabolizma. Ti su poremećaji naročito izraženi u masnoj degeneraciji jetre; d. albuminosa, prati većinu infektivnih toksičkih stanja. Najčešća je degeneracija preobratljiva. Javlja se najčešće na bubrezima, jetri, ponekad u srčanom mišiću. Napadnuti organi su otečeni, tkivo je na preseku zamućenog izgleda, bledo, sočno. Mikroskopom posmatrane ćelije su granulisane protoplazme, granule u protoplazmi su belančevinastog sastava, a nastale su zbog promena u mitohondrijama. Otok je nastao zbog veće količine vode u protoplazmi. Histohemijska ispitivanja ukazuju da je u pitanju smanjenje količine dezoksiribonukleinske kiseline, a ponekad i ribonukleinske kiseline u jedrima promenjenih ćelija. Najteže promene pokazuju parenhimske ćelije jetre i ćelije kanalića bubrega; d. amyIoidea, vrsta degeneracije koja se odlikuje gomilanjem amiloida u meñućelijskim prostorima. Zahvata slezinu, jetru, bubrege, nadbubrežne žlezde, ostrvca pankreasa, v. amyloid; d. genitosclerodermica, v. sklerodermija, difuzna; d. hyalinea, odlikuje se taloženjem hijaline materije, belančevinaste prirode. Javlja se u vezivnom tkivu ožiljaka, zatim u ožiljcima posle dugotrajnih zapaIjenja na pleuri, u čahuri slezine, u arte^ riosklerotičkim promenama krvnih sudova, u izvesnim neoplazmama (fibromiomi materice). Russell-Fuchsova telašca su hijaline prirode a nalazimo ih u protoplazmi plazmocita eksudata hroničnih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje se prisustvom velike količine vode u protoplazmi ćelija, zbog čega su ćelije znatno uvećane, svetle i u mikroskopskim preparatima vodenastog izgleda; d. mucoides, pojava velike količine sluzave supstancije u ćelijama i tkivima koji ih u normalnim prilikama stvaraju u manjim količinama; d. parenchymatosa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline promene u poprečnoprugastoj muskulaturi koje je opisao Zenker u slučajevima trbušnog tifusa sa fatalnim završet181

degenerisani kodoni kom. Promene u vidu voštanih prostora najbolje se vide u mišićima trbuha. degenerisani kodoni, kodoni koji, iako različitog sastava i redosleda baza u tripletu, predstavljaju kod za odabiranje iste aminokiseline. deglutitio, degluticija, gutanje, složen refleksni čin kojim se sažvakana i skupljena gomilica hrane (bolus) prebacuje iz usta u žejudac. Kao sastavni deo refleksa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u disajne puteve. Oralna faza gutanja, kao motorna funkcija, ima dva tipa: somatsko i visceralno gutanje; somatsko g.» donja vilica se fiksira uz gornju kontaktom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gutanje odraslog; visceralno g., normalni način gutanja do nicanja mlečnih kutnjaka: donja vilica je fiksirana uz gornju preko jezika. Sin. infantilno gutanje. dehidracija, v. dehydratio. dehidroandrosteron, androgena supstancija dobivena iz mokraće muškarca. Tri puta je slabiji od testosterona. dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na odreñene atome vodonika organskog jedinjenja i omogućavaju njihov prelaz na molekul drugog jedinjenja koje ihf prima. Otuda proizlazi da jedno jedinjenje otpušta vodonik (oksidacija), a drugo jedinjenje prima vodonik (redukcija). dehidroholatski test, v. test. dehidroholna kiselina, v. Acidum dehydrocholicum. dehidrol-askorbinska kiselina, jedinjenje koje nastaje prilikom oksidacije askorbinske kiseline. dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje, zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najčešće upotrebljava za spontano prskanje rane; Zuckerkandlova d., male pukotine na hartijastoj pločici sitaste kosti, koje se povremeno viñaju. dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne vode praćeno gubljenjem elektrolita i promenom koncentracije jona vodonika; apsolutna d., dehidracija u koje stvarno postoji smanjenje količine telesne vode; hipernatriemijska d., dehidracija u koje stvarno postoji pretežno gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;

182

dekompresivna kraniektomija hiponatriemijska d., dehidracija u kojoj postoji pretežni gubitak natrijumhlorida. Sin. hipotonijska dehidracija; relativna d., prividna dehidracija zbog povećanja osmolarnosti telesnih tečnosti. Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholesterol, životinjski sterol, iz koga, pod uticajem zračenja ultraljubičastim zracima, nastaje vitamin . Osim u drugim tkivima, nalazi se i u koži čoveka. V. ergosterol i calciferolum. dehydroepiandrosteron (DHA), dehidroepiandrosteron, hormon (v. tamo) nedovoljno poznate funkcije, iz kojeg, verovatno, nastaju androgeni (v. tamo). dehydrogenatio, hemijska reakcija kojom se nekom jedinjenju oduzima voda. déjâ veću, v. déjä vu. déjâ-vu, (fr.) poremećaj percepcije vremena nastao u trenutku naglog popuštanja psihičkog napona. Sastoji se od osećaja da se doživljuje nešto što se ranije apsolutno na isti način već doživelo. Javlja se u epileptičara, shizofreničara, ali i u duševno zdravih osoba. Sin déjä-vécu, fausse reconnaissance, identifikujuća paramnezija. dejstveni princip, dejstveni sastojak neke droge. dekadni skaleri, v. skaleri. dekapitacija, v. decapitatio. dekapsulacija, v. decapsulatio. dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa (-COOH) niza organskih kiselina. Iz ketokiselina dekarboksilacijom nastaju aldehidi, a iz aminokiselina amini. Dekarboksilaze se sreću u životinjskim i biljnim organizmima i u mikroorganizmima. dekokt, v. decoctum. dekompresija faci jalnog živca, mikrohirurški zahvat kojim se taj živac oslobaña svoje ovojnice i eventualnih patoloških promena oko njega. Dolazi u obzir kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih paraliza facijalnog živca. dekompresivna bolest, v. bolest. dekompresivna kraniektomija, v. trepanatio.

dekompresivna trepanacija dekompresivna trepanacija, v. trepana, e ekontaminacija, postupak kojim se uklanjaju bojni otrovi, radioaktivne materije i biološki agensi s ratne rane, kože, odeće itd.; može biti delimična, i izvodi se u trupnim sanitetskim etapama (u odeljenju za dekontaminaciju), ili potpuna, koju izvode specijalne jedinice; dekontaminacija može biti hemijska (razlaganje otrovnih materija), fizička (mehaničko odstranjivanje agensa) ili mešovita. Za ličnu hemijsku dekontaminaciju vojnik koristi lični dekontaminacioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za gas-masku. dekortikacija pluća, odvajanje pluća od plućne maramice, obično zbog hroničnog empijema. V. decorticatio, Delormeova operacija. dekortikovana životinja, životinja kojoj je uklonjena kora velikog mozga, a očuvani su talamus i bazalne ganglije. Sposobnosti d.ž. zavise od razvijenosti mozga. Dekortikovana mačka je sposobna za svaki oblik kretanja, čak može zaobilaziti i prepreke na putu, ali joj u velikoj meri nedostaje svrsishodnost u kretanju, te često satima sedi mirno. U čoveka posle dekortikovanja gube se svrsishodne ili voljne motoričke funkcije. deksiotropni tip vretena, deobno vreteno blastomera, postavljenog koso u pravcu kretanja kazaljke na časovniku. dekstran, polisaharid sastavljen od velikog broja molekula glikoze. Nastaje iz saharoze uticajem mikroorganizma Leuconostoc mesenteroides. Nativni dekstran se hidrolizom može razložiti do dekstranskih lanaca, čije su molekulske težine od 50.000 do 75.000. Takav dekstran, rastvoren u fiziološkom rastvoru u koncentraciji oko 6%, naziva se klinički dekstran i upotrebljava se kao zamena za krvnu plazmu u šoku i opekotinama. dekstrin, v. dextrin. dekstrogiran, optički aktivno jedinjenje koje obrće ravan polarizovane svetlosti udesno.

delirium dekstrotorzija materice, skrenutost trupa materice bočno od svoje dužne ose, naročito udesno. dekubitus, v. decubitus. Delbetov znak, v. znak. Del Castillov sindrom, v. syndroma, deletio, delecija, gubitak genskog materijala iz hromosoma čija veličina može da se kreće od samo jednog nukleotida do mnoštva gena. delinkvencija, odreñeni vid ponašanja pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi van granica tolerantnosti odreñenih socijalnih grupa, koje u tom trenutku razvoja imaju utvrñene vrednosti i norme. U socijalnoj psihijatriji delikventno ponašanje je nasilje nad zakonima zajednice. Za pravnike je to ponašanje protiv zakona, a za lekare simptom poremećaja u adaptaciji. delirium, delirijum, bunilo, akutni psihički poremećaj obeležen promenjenom svesti, poremećajem čulnih opažanja (iluzije, halucinacije), dezorijentacijom, psihomotornim nemirom, ponekad strahom, pojačanim impulsom za govor, rede pojavom nesistematizovanih sumanutih ideja. Nastaje u toku akutnih infektivnih oboljenja' (tifus, pneumonija), intoksikacija (uremija, alkoholizam, trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao stadijum u toku drugih duševnih bolesti (schizophrenia, P. P., dementia senilis, epilepsia); d. acutum, akutni delirijum, težak akutni duševni poremećaj, praćen visokom temperaturom, delirantno izmenjenom svešću, psihomotornim nemirom, poremećajem metabolizma belančevina (povišena ureja u krvi) i voda (teška dehidracija) nepoznate etiologije (virus?) i velike smrtnosti; d. tremens, delirijum tremens, akutna psihoza u alkoholičara posle višegodišnje preterane upotrebe alkohola. U početku se javljaju nesanica, noćna uznemirenost, jako znojenje, zatim optičke halucinacije (sitne životinje, miševi, pacovi, konci) i slušne (muzika, pesma), grub tremor, dezorijentisanost, kao i mešavina veselosti i straha ,(»humor pod vešalima«), sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7 183

Delpechov apsces dana i završava- se tzv. terminalnim snom. Delpechov apsces, v. abscessus. delta apical is, granjanje kanala korena zuba u blizini apeksâ. Sin. ramiftcatio apicalis. delta-talasemija, v. thalassaemia. delta-talasi, svi talasi u elektroencefalogramu čija je učestalost manja od l cikla// sec., ubrajajući tu i talase sa svega jednim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se u dubokom snu, u male dece i u slučajevima teški1 h organskih oboljenja mozga. demarcatio, demarkacija, reaktivni zapaIjenjski proces oko patološki izmenjenog tkiva (nekroze). Demarkaciona linija predstavlja graničnu liniju izmeñu patološki izmenjenog i zdravog tkiva; d. preparacije, (stom.) prelaz ili granica izmeñu brušenih i nebrušenih površina zuba. Može biti u vidu linije, polužleba ili stepenika. demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim koracima (»sitno hodanje«) u arteriosklerozi mozga. demarkacioni potencijal, razlike u potencijalu izmeñu oštećenog mesta aksona, koje postaje negativno, i neoštećenog mesta, koje je pozitivno. Veličina ovog potencijala zavisi od toga koliki je deo opne oštećen. demekarijum-bromid, antiholinesterazno sredstvo; služi za lečenje nekih oblika glaukoma. demeklociklin (demetilhlortetraciklin), antibiotik dobiven oduzimanjem jedne metil-grupe od hlortetraciklina (dobiven i iz jednog soja Streptomyces aureofaciens). demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alkaloid iz mrazovca (Colchicum autumnaIe); služi za lečenje gihta. dementia, demencija, slaboumnost stečena usled duševnih oboljenja za razliku od uroñene (v. oligophrenia). Sastoji se u gubitku moći s hvatanja rasuñivanja, uviñanja bitnog i odnosa meñu stvarima, ranije stečenih znanja i iskustava, asocijacija. Dolazi do propadanja inteligencije. Često je prate razdražljivost, 184

denaturisanje afektivna labilnost i gubitak inicijative. Po prirodi može biti organska i shizofrena (v. shizophrenia). Po obliku može biti potpuna, globalna i lakunarna, kada su izvesne funkcije oštećene i uništene, a druge očuvane. Javlja se u progresivnoj paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, starenju, alkoholizmu; d. arteriosclerotica, demencija koju prate fokalni znaci vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d., ekspanzivno ludilo, duševna bolest sa sumanutim idejama veličine. Oboleli uobražava da je najzdraviji, najsposobniji, najlepši, najbogatiji, da je bog - svedržitelj, da je visokog porekla i da raspolaže natprirodnim moćima; d. prae« cocissima, zastareo naziv za dečiju shizofreniju. V. autizam, rani dečji; d. praeCOX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna demencija, staračka ishlapelost, duševna bolest u dubokoj starosti u onih koji za to imaju familijarnu sklonost. Glavni znaci su: poremećaj pamćenja (naročito za skoru prošlost), gubitak interesa za sve drugo što nije zadovoljavanje čula i nagona, teškoća shvatanja, labilnost raspoloženja, pojačana povodljivost. demineralizacija, osiromašenje organizma u neorganskim solima, naročito u kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih sastojaka, dekalcifikacija anorganskih delova zuba čije se posledice na gleñi vide kao bele mrlje. To je već početak karijesa. denaturisanje, (1) radnja kojom se menjaju osobine neke supstancije tako da ona gubi osobine koje ima u prirodnom stanju, npr. denaturisanje belančevine. Niz raznih faktora utiče na belančevine menjajući njihove fizičko-hemijske osobine. Pri tome belančevine gube sposobnost rastvaranja u vodi. Faktori koji izazivaju denaturisanje belančevina su: povišena temperatura, jake kiseline i baze, soli teških metala i tzv. alkaioidni reagensi. Denaturisani globularni proteini postaju jače viskozni, a fibrilarni proteini postaju manje viskozni; (2) radnja kojom se neka supstancija čini neupotrebljivom za hranu ili piće dodatkom nekih drugih supstancija, koje ne smetaju da se prvobitna supstancija

dentritska zona neurona može upotrebiti u odreñene svrhe u industriji. Npr. denaturisanje alkohola se vrši ako mu se dodaju neke supstancije koje su neugodnog mirisa i škodljive za organizam, pa se kao takav alkohol može upotrebiti u tehničke svrhe, a ne može se piti. dendritska zona neurona, receptorska membrana neurona. dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazmatički produžeci živčanih ćelija koji se račvaju kao grane drveta i različite su debljine; v. neurit, cilindraks. denervacijska preosetljivost, povećana osetljivost na acetil-holin skeletnog mišića posle presecanja motornog živca koji ga inerviše; d.p. se konstatuje i u glatkim mišićima, koji, za razliku od skeletnih, ne atrofišu posle denervacije, ali postaju reaktivniji na medijator koji ih normalno aktiviše. denga, teško, prilepčivo oboljenje tropskih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-grupe, a prenose komarči iz roda Aedes. Karakterističan je brutalan 0početak sa skokom temperature do 41 C, jezom, glavoboljom i mialgijom, koja je naročito izražena u lumbalnom predelu. Česta je i ospa. Teško stanje traje 5-8 dana, pa nastane obilno preznojavanje, a zatim dugotrajna fizička i psihička iscrpenost. denitrifikacija, sposobnost bakterija da nitrate redukuju u nitrite, a neke meñu njima mogu dalje da redukuju nitrite u NHs, NO, sve do №. dens, zub, organ za žvakanje, koji učestvuje i pri pravilnoj fonaciji. Deo usañen u jamicu zubnog nastavka vilice zove se koren zuba (radix dentis), na čijem se vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi u unutrašnjost korena i krunice zuba (foramen apicale dentis), slobodni deo zuba (corona dentis); centralna šupljina - zubna duplja (cavum dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili srži. Najveći deo zuba gradi dentin (substantia eburnea), zatim zubna gleñ (substantia adamantina), koja pokriva krunicu zuba, i zubni cement (substantia ossea), koja pokriva koren zuba; d. angularis, očnjak. Sin. dens caninus; d. de-

dentes vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji ne sadrži vitalnu pulpu; d. evaginatus, izbočina gleñi u vidu tuberkuluma na griznoj površini koja se nalazi najčešće u predkutnjacima. Posledica spoljašnjeg preklapanja epitela gleñnog organa. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens invaginatus; d. in dente, v. dens invaginatus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje invaginacijom gleñrog organa u dentinski organ. Gleñ se nalazi centralno, a dentin periferno. Invaginacija gleñi može biti minimalna (formen coecum), do nivoa cementno gleñne granice ili čak do apikalnog otvora. Sin. dens in dente. dentalis, dentalni, zubni, nešto što se odnosi na zube. dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba. dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni zubi koji se po morfološkim odlikama razlikuju od normalnih zuba. Prekobrojni zub izmeñu centralnih sekutića naziva se meziodens, a iza umnjaka distomolar. V. dentes supernumeraria, hyperodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d. concreti, konkrescencija zuba, korenovi dva ili više zuba srasli su cementom. Javlja se u toku razvoja korenova - prva konkrescencija i posle potpuno izgrañenih korenova - stečena konkrescencija. Sin. concresentio deplium; d. connatales, v. dentes natales; d. decidui, privremeni, mlečni zubi. Od 20 mlečnih zuba 8 su sekutići, 4 očnjaci i 8 kutnjaci. Poredani su u dva niza, skoro polukružnog oblika; u gornjoj vilici polukrug je veći. Njihovo stvaranje počinje u 4. mesecu prenatalno, a pojavljuju se u ustima od 6. do 30. meseca života. Resorpcija korenova počinje u 4. godini, a na njihovom mestu niču stalni zubi izmeñu 7. i 12. godine. Sin. dentes caduci, dentes lactales. Negde ih u narodu nazivaju bacima ili vučićima; d. geminati, geminacija zuba, nepotpuna podela jedne zubne klice. Krunica ima bifidan izgled s jasno naznačenim usekom na vestibularnoj strani koji označava mesto podele zuba. Postoji zajednička pulpa. Broj zuba je normalan. Anomalija je češća u mlečnoj donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio 185

denticija

dentoavelarni sklop

roksiapatit), 30% organksih mateija (kodentis; d. lactales, v. denies decidui; d. lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz natales, predmlečni zubi prisutni prilidentin se zrakasto prostiru dentinski kom roñenja, obično u prednjoj regiji kanalići koji sadrže spoljašnje produdonje vilice. Sin. denies connatales; d. žetke odontoblasta (Tomesova vlakna). neonatales, predmlečni zubi koji izbiMezodermnog je porekla; d. interglojaju za vreme neonatalnog perioda, do bularis, interglobularni dentin, nedoprvih 30 dana života, v. denies natales; d. voljno mineralizovana mesta u dentinu, supernumeraria, prekobrojni zubi ponastala za vreme dentinogeneze, kada tpuno slični normalnim zubima. Nalaze ne dolazi do spajanja neorganskih krisse češće u stalnoj nego u mlečnoj dentitala, kalkosferitnih globula. V. denticiji. V. denies accesoria, hyperodontia. num, dentinogenesis; d. intertubularni, denticija; veštačka, veštački zubi, fabričslabije kalcifikovan, smešten izmeñu ki izrañeni zubi od plastike ili porculadentinskih kanalića; d. kariozni, dentin na koji se upotrebljavaju kao zamena za zahvaćen karioznim procesom; d. periprirodne zube. tubularni, jako kalcifikovan dentin koji denticulus, dentikulus, kalcifikovani magradi zid dentinskih kanalića; d. priterijal u zubnoj pulpi. Može biti slobomarni, dentin formiran od početka dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ugstvaranja do zauzimanja funkcionog porañen u dentinu. Izgrañen je od ireguložaja zuba, odnosno do uspostavljanja larnog dentina (pravi dentikul), ili od kontakta zuba sa svojim antagonistima; koncentrično deponovanih krečnih soli d. sekundarni, dentin formiran od mooko nekrotičkog jezgra (lažni dentikul). menta funkcionalnog opterećenja zuba. Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, enStvara se čitavog života; d. tercijarni dolit, pulpolit. (iregularni), dentin formiran pod uticadentin, materija koju stvaraju svojim vrjem egzogenih nadražaja (karijes, abrahovima odontoplasti i koja se slojevito zija, erozija, medikamenti); d. transpanaglavljuje na vrh zubne kapice kao rentni, sklerotičan dentin, jače kalcifidentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-, kovan dentin. Formira se od vrha zuba toblasta počinje citoplazmni produžetak prema kruni. (Tomesovo vlakno) koji se uvlači u naročite kanaliće izlučenog g-dentina, dentitio, dentičija, skup svih pojava u toku razvitka zuba, od prve faze stvarastvaranog u njemu sve novim slaganjem nja zametka do završetka razvoja koredentinske materije oko tog vlakna koje na; d. difficilis, otežano nicanje zuba, postaje sve duže. Nagomilavanjem dennajčešće donjeg umnjaka, sin. pericorotina sve se više sužava osovinski meki nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba deo, koji u odraslom zubu ostaje kao usled lokalnih faktora kao što je povrz.ubna pulpa. šinska lokalizacija zubne klice u alveodentinogenesis, dentinogeneza, formiralarnoj kosti ili opštih: hipersekrecija nje i razvoj dentina; d. imperfecta, nahormona rastenja i prerani pubertet. V. sledna strukturna anomalija zuba s podentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nicaremećenim stvaranjem dentina; zahvanje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba ćeni su svi zubi, mlečni i stalni. Krunice usled lokalnih faktora, kada postoji nesu opalescentnog izgleda, sive do plavinormalno velika krunica, pomerenost často mrke boje. Rano se javlja abrazija ili udaljenost zubne klice od površine krunica, korenovi su skraćeni i tupi, a alveolarnog nastavka i si. Može se naći komore pulpe sužene ili oblitcrisanc. i u bolestima nedovoljne ishrane, enSin. hereditarni opalescentni dentin. dokrinopatija i hromozomne anomalije. dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikovano tkivo koje čini najveći deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meñusobno povezan veći broj kostiju gornjeg dela lica kriven je gleñu u predelu krune zuba i koji se pri prelomu odvaja u jednom kocementom u korenskom dclu. Izgrañen madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav. je od 70% neorganskih materija (hid186

r

deplecija

denudatio Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni sklop obuhvata alveolarni nastavak i zube gornje vilice; nazoetmoidni s., nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfenoidne kosti; nazomaksilarni s., nosni predeo s nosnim kostima, frontalni nastavak vilice i njen deo oko nosnog kanala; zigomatični s., istoimenu kost sa svim nastavcima, gornje delove maksile sa sinusom, delove čeone kosti i dr. denudatio, denudacija, Ijuštenje epitelnog pokrova s površine, koje nastaje hirurškim putem, traumom, ili usled patološkog procesa. deoba bakterija, razmnožavanje bakterija. Bakterije se obično razmnožavaju prostom deobom njihovih ćelija. Prvo dolazi do rastenja bakterije, ćelija se izduži i istovremeno dolazi do deobe jedra i, najzad, do poprečnog cepanja na dve bakterije. Iako u bakterija nema mitotičkog vretena, transferzalna membrana se formira razdvajanjem dva hromosoma blizanca, nastala hromosomskom replikacijom. deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat. deoksiribonukleinska kiselina (DNK), genska supstancija svih ćelija. DNK je polimer deoksiribonukleotida koji obrazuju dva paralelna, spiralno uvijena lanca. Molekul DNK u svakoj ćeliji organizma sadrži sve gene te jedinke od kojih su aktivni samo oni koji regulišu sintezu specifičnih proizvoda (belančevina) te ćelije. Svi ostali geni su u trajnoj represiji. DNK se u neizmenjenom sastavu i sa svim naslednim porukama (sem u mutacijama) prenosi na sve ćelijske generacije. deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleotid. deoksiriboza, V. dëöxyribosa. deorsum vergens, okrećući nadole, v. strabismus. deoksiribonukleozid, v. deoxyribonucleosid.

deoxyribonucleasae, deoksiribonukleaze, v. nucleasae, deoxyribonucleosid, deoksiribonukleozid, deo molekula DNK sastavljen od jedne purinske ili pirimidinske baze i jednog molekula pentoze, 2-deoksiriboze.

deoxyribonucleotid, deoksiribonukleotid, deo molekula DNK koga sačinjavaju jedna purinska ili pirimidinska baza, jedan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna grupa. Postoji četiri vrste deoksiribonukleotida. Njihove meñusobne razlike uslovljene su vrstom purinske odnosno pirimidinske baze koje ulaze u njihov sastav. Deoksiribonukleotid čini deo tripleta u kodonima i antikodonima i predstavlja monomer u polimeru DNK. deoxyribophosphat, deoksiribofosfat, spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo molekula deoksiribonukleotida, odnosno DNK. deoxyribosa, deoksiriboza, šećer sa 5 ugIjenikovih atoma (pentoza) koji čini deo molekula deoksiribonukleotida odnosno DNK. depedikulacija, uništavanje vašiju raznim metodama i sredstvima na telu, odelu, rublju i posteljini, fizičkim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizičkih postupaka upotrebljava se toplota u vidu suvog vrućeg vazduha (zagrejanog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare (u parnim dezinfektorima, vakuum-formaldehidskom aparatu i u improvizovanim parnim aparatima, kao što su srpsko bure i partizansko bure) u toku 30-40 min. Masovna d. vrši se u stalnim ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama. Od hemijskih insekticidnih sredstava danas se gotovo isključivo upotrebljava DDT-prašak (10%-tna mešavina DDT-a s talkom). Uspešno deluje impregniranje rublja 2,5-5%-tnom emulzijom DDT-a. depigmentatio, depigmentacija, iščezavanje ili odstranjivanje pigmenta. depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka s površine kože, bez korena (brijanje). V. epilatio. depilatorium, sredstvo za uklanjanje dlaka sa površine kože. deplecija, opuštanje, stanje koje nastaje odmah posle polnog odnosa i koje se sastoji od smirivanja krajnje napetosti. Ona može biti telesna i duševna (deple,tio somatica i depletio psychica). Najupadljivija je pojava: prestanak erekcije, polni organi omlitave.

187

depo

dermatitis

depo, (fr. depot) (1) skladište, mesto u ne- depressor, depresor, koji nešto snižava. kom organu ili tkivu na kome se nešto Na primer, depresornim živcima se nanagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u zivaju živci koji vode impulse od receppotkožnom vezivnom tkivu i dr.; (2) natora koji se nalaze u krvnim sudovima gomilavanje materija na nekom mestu u čijim razdraživanjem nastaje inhibicija organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek vazokonstriktornog centra i stimulacije koji je ubrizgan u mišićno tkivo ili krv parasimpatičkog jedra n.vagusa u izdukoja je nagomilana u nekom organu; d. ženoj moždini, zbog čega nastaje širenje insulin, teško rastvorljivo jedinjenje krvnih sudova i smanjivanje broja udakristalnog insulina, npr. sa protaminom ra srca, odnosno pad krvnog pritiska. ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara, resorbuje od običnog insulina; d. krvi, pasivne, aktivne i hemijske metode. organi (jetra, slezina, koža, pluća) u koNajuspešnija je primena hemijskih otjima se skuplja izvesna količina krvi, rova: natrijum fluoroacetata, kumarinkoja u slučaju potrebe prelazi u veliki skih i drugih spojeva. krvotok. Dercumov sindrom, v. syndroma. depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz nom potencijalu (drugo je repolarizaciosnovnog jedinjenja zamenom jednog ja). U mirovanju ćelijska opna je spolja ili više atoma ili atomskih grupa nekim naelektrisana pozitivno, a iznutra negadrugim atomima i grupama. Npr. tivno zbog postojanja natrijumske i kaІ je monohlorni derivat metana lijumske crpke, veće propustljivosti jer je nastao zamenom H-atoma iz opne za kalijum u mirovanju i zbog inmetana CH4 s jednim atomom hlora tracelularnog postojanja mnogih anjoitd. na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- ñerma, koža, sin. cutis. vana pragovnim razdraženjem ćelijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje kože. opne različitim dražima) prouzrokuje Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto brzu difuziju Ni u ekstraćelijski prostor mrko obojenje kože na mestima koja su (zbog velikog elektrohemijskog gradipremazana eteričnim uljima (kolonjska jenta), pa dovodi do obrnutog potencivoda), a zatim izložena dejstvu sunčajala (s unutrašnje strane je pozitivna, a nog zračenja; d. exfoliativa neonatosa spoljašnje negativna). Tom nizu dorum, oboljenje novoroñenčadi izazvano gañaja sledi proces repolarizacije kojim stafilokokima i streptokokima, koje obse ponovo postiže mirovni membranski ično počinje crvenilom i otokom, a zapotencijal. Posledica depolarizacije i tim plikovima na licu, odakle se brzo njenog širenja je nastanak akcione struje širi po celoj koži, kpja se Ijušti u velikim (npr. u elektrokardiogramu P-talas listovima i postaje purpurnocrvena; obodgovara depolarizaciji pretkomora, a ično je temperatura povišena, a prognoQRS-kompleks odgovara depolarizaciji za ozbiljna; d. herpetiformis, nezarazkomora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, reno oboljenje kože, koje se odlikuje mapolarizacija. lim plikovima, svrabom, žarenjem ili depo-terapija, v. therapia. bolovima, čestim recidivima do kraja židepresiona fraktura, v. impresiona frakvota i dobrim opštim stanjem obolelog. tura. Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.; depressio, depresija, (psih.) stanje povišed. maculosquamosa, oboljenje kože nog afekta u smislu tuge, praćeno uspokoje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi renošću mišljenja i pokreta s neodreñe(skvama); snežni d., dermatitis koji nanim strahom, opadanjem volje i raznim staje delovanjem jakog odbleska od pohipohondričnim senzacijama, naročito vršine snega, a prouzrokovan je isključiizraženim ujutru. Može biti endogena vo kratkim talasima; počinje kao eritem (melanholija) ili egzogena, kao reakcija praćen svrabom i žarenjem, a u izražena teške doživljaje. nijim slučajevima dolazi do krvavljenja, 188

dermatochalasis edema i plikova; posle nekoliko dana koža se deskvamira, a zatim pigmentuje. dermatochalasis, v. chaloderma. dermatoconiosis, dermatokonioza, svako kožno oboljenje prouzrokovano prašinom. dermatofibrosarcoma protuberans, maligna neoplazma veoma niskog stepena maligniteta s izuzetno retkim pojavama metastaza. Javlja se u vidu manjeg izraštaja u potkožnom masnom tkivu, mikroskopski sličnog fibrosarkomu njskog stepena maligniteta. Ima sklonost fca recidivima posle hirurškog odstranjenja. dermatograf, pisaljka kojom se može pisati po koži. Sin. dermograf. dermatolog, lekar specijalista za kožne bolesti. V. venerolog. dermatologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem bolesti kože. dermatolysis, dermatoliza, uroñeno, prostrano, mlitavo boranje kože. dermatoma, (1) dermatom, oblast kože na trupu i ekstremitetima koju inerviše jedan spinalni živac. Izmeñu susednih dermatoma ne postoji oštra granica jer su inervisani i spinalnim nervima susednih segmenata kičmene moždine; (2) instrument za isecanje tankih listića kože, koji služe za kalemljenje; Brownov d., električni d. za isecanje debljih komada kože; on omogućuje hirurgu brzo dobivanje kožnih kalemova; Pagettov d., instrument kojim se isecaju tanji ili deblji kalemovi kože različite veličine i razne debljine; Reeseov d., električni instrument kojim se dobivaju kožni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm debljine; Strykerov d., veoma sličan Brownovom dermatomu. dermatomvasis, kožno oboljenje izazvano larvama, v. larva migrans. dermatomycosis, dermatomikoza, opšti naziv za oboljenja kože izazvana gljivicama, parazitima biljnog porekla. dermatomyositis, dermatomiozitis, retko oboljenje kože; ispoljava se sklerodermiformnim promenama, plavkastoljubičastim eritemom očnih kapaka, laktova i dorzalnih strana šaka. Postojeći miozitis se ispoljava malaksalošću i gubitkom motorne snage mišića. Češće se

desarticulatio istovremeno nalaze i maligni tumori utrobnih organa. dermatopathia photogenica, letnji prurigo, javlja se pod uticajem sunčeve svetlosti na nepokrivenim delovima kože u vidu primarnih osipa u obliku čvorića koji jako svrbe. dermatophytia, dermatofitija, parazitsko oboljenje kože (epiderma, dlaka, nokata) izazvano gljivicama dermatofitima. Sin. epidermomikoze. dermatoplastika, plastičko popravljanje ili popunjavanje defekata kože. dermatosis, dermatoza, opšti naziv za svako oboljenje kože. dermitis, v. dermatitis. dermne kosti, opnaste kosti koje postaju neposredno od opnaste lubanje, bez hrskavičnog stupnja: to su temene kosti, prvi deo potiljačne kosti, deo slepoočne kosti, čeone kosti, deo sfenoidne kosti, nepčana kost, ralo, prednje vilice. Opnaste kosti su u prvo vreme razdvojene opnastim prostorima: temenicima ili fontanelama. dermoepidermitis, v. dermatitis. dermograf, v. dermatograf. dermographismus, dermografizam, pojava jasno crvene, obično uzdignute pruge koja se javlja pri povlačenju preko kože nekim predmetom. Javlja se u osoba s labilnim vazomotornim aparatom (simpatikotoničari), u osoba obolelih od hipertireoze i u toku meningitisa. Katkada trag može biti beo. dermoid, kongenitalni cistički tumor čiji zidovi imaju strukturu kože, a sadrži tečnost ili lojnu materiju. Ponekad se u dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. teratom. dermoidna cista, v. dermoid. dermopathia, v. dermatosis. dermotrop, specifično dejstvo na kožu. desarticulatio, dezartikulacija, odstranjenje dela ili celog ekstremiteta amputacijom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art. temporomandibularis, rastavljanje donjoviličnog zgloba; Chopartova d., stopala u Chopartovom zglobu, koje sačinjavaju petna kost i skočna kost, a s druge strane, kockasta i čunasta kost. V. Chopartova egzartikulacija; d. dentis 189

Desaultov zavoj

desinsectio

(stomi.), dezartikulacija zuba, brušenje ko-oksid oleum kariofilorum paste, lokalnom anestezijom; d. ogolićenih vragriznih površina ili sečivnih ivica zuba tova zuba, u progresivnim parodontosa ciljem da se oni isključe iz kontakta s patijama postiže se premazivanjem njihovim antagonistima. rastvorom natrijum-fluorida ili impDesaultov zavoj, v. zavoj. regnacijom solima srebra; d. pulpae, descemetitis, pseudozapaljenje Descemepostupak kojim se omogućava bezbolno tove membrane rožnjače (loš termin). endodontsko lečenje pulpe. V. devitalidescemetocoela, descemetokela, izbočesatio. nje Descemetove membrane usled istanjenja ili nedostatka strome. Najčešće desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice usled duboke ulceracije rožnjače (loš primenom baktericidnih sredstava (determin). zinficijencija), primenom izvesnih fizičdescendens, descendentan, silazni niskih postupaka ili njihovom kombinacihodni (hpr. colon descendens, nishodjom; formal ins ka d., d. prostorija, kao no debelo crevo). što su bolesničke sobe, sobe u stanovidescensus testium, semenici se u muškog ma, učionice, transportna kola, železzačetka razvijaju u trbušnoj duplji u blinički vagoni itd., gasom formaldehidom zini bubrega, ali se spuštaju kroz narokoji se razvija zagrevanjem rastvora forčiti kanal u preponama i smeštaju u maldehida (formalina) u naročitim apamošnice još pre roñenja. ratima ili zagrevanjem pastila parafordesensibilisatio, desenzibilizacija, specimaldehida. D. formaldehidom uglavfična imunološka metoda koja ublažava nom je površinska i njom se ne mogu reakciju antigen-antitelo do te mere da ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i osoba koja je već senzibilisana može u unutrašnjosti poroznih predmeta; d. primiti serum bez pojave anafilaktičkog ruku, uklanjanje patogenih klica prašoka. Ova reakcija se može očigledno njem vodom i dezinfekcionim sredstvipratiti pomoću kožnog testa. Zato se ma. U svakodnevnom životu dovoljno je prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblažepranje ruku toplom vodom i sapunom. nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-" Pri radu sa zaraznim materijalom, poni infiltrat preko 1,5 cm u prečniku, znači red pranja, potrebno je ruke dezinfikoda je pacijent već senzibilisan, te se vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sazato na mestu uboda odigrala reakcija punice, 70%-nim etilnim alkoholom antigen-antitelo, pri čemu se oslobodio (etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim histamin. Prema tome, pozitivni kožni dezinfekcionim sredstvom; završna d., test je dokaz da u pacijenta postoji latemeljna d. sobe, posteljine i nameštaja tentna alergija, koja se ne može otkriti koja se vrši pošto bolesnik napusti proklinički. Zato se sukcesivno ubrizgava storiju. Ona se najčešće vrši formaliserum u razblaženjima (1:1.000, 1:100, nom. 1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva; peno neutrališu antitela te se sprečava: ubijaju razne mikroorganizme i upotmasovna reakcija antigen-antitelo, osrebljavaju se za uništavanje klica prouzlobañanje velikih količina histamina i rokovača bolesti. pojava anafilaktičkog šoka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, uništavanje insenzibilizacija, metoda za smanjenje ili sekata; rezidualno prskanje, prskanje uklanjanje osetljivosti tkiva pri njihozidova zgrada za stanovanje, radionica, vom tretiranju u stomatologiji; d. dentistaja itd. nekim insekticidnim sredni, smanjenje osetljivosti dentina pri stvom, najčešće DDT-jem, i stvaranje preparaciji kaviteta. Postiže se primetanke naslage upotrebljenog sredstva nom ručnih ili oštrih rotacionih instruna zidu u cilju uništavanja insekata. Zimenata, radom bez pritiska i povećane dovi se obično prskaju 2,5-5%-nom temperature, radom u suvom polju, loemulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDTkalnom aplikacijom anestetika, ili cin190

r

deskvamacija 2

a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6 sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2 čak do 3 meseca. Osoba koja prska prostorije mora se zaštititi maskom, zaštitnim odelom, kao i rukavicama, da se spreči mogućno štetno dejstvo solvensa. deskvamacija, v. desquamatio. desmodont, v. periodoncijum. desmoid, v. fibroma durum. desmoplazija, stvaranje i bujanje vezivnog tkiva. desmurgia, desmurgija, nauka o zavojima. desni/ v. dexter. desni, v. gingiva. desodorantia, dezodorantna sredstva, sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desoxycorticosteron-acetat (DOCA), dezoksikortikosteron-acetat, oblik dezoksikortikosterona (v. desoxycorticosteron) koji se koristi u lečenju Adisonove bolesti (v. morbus Addisoni). desoxycorticosteronum, dezoksikortikosteron, jedna od supstancija s dejstvom hormona kore nadbubrežnih žlezda (spada u grupu mineralokortikoida). d'Espineov znak, v. znak. desquamatio, perutanje, odvajanje površinskih slojeva epitela, u vidu prašine, mekinja ili Ijuspica. Perutanje kože je najčešće posledica poremećaja keratinizacije (parakeratoze). desquamativus, deskvamativan, oznaka za patološki proces pri kome se skida površinski sloj epitela. V. desquamatio. destilacija, zagrevanjem tečnost prelazi na tački ključanja u paru koja se, u specijalnim hladnjacima, pretvara u tečnost koja iz destilacionog aparata izlazi kao destilat; frakciona d., odvajaju se tečne supstancije različitim tačkama iz smeše; jednostavna d., tečnost se odvaja od čvrstih sastojaka smeše (iz svake vode iz prirode destilacijom se dobija destilovana voda); suva d., u odsustvu vazduha skupljaju se proizvodi razlaganja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti i tečni deo, katran). destillatio, v. libidinozna uretreja.

determinacija pola detektori radioaktivnog zračenja, ureñaji koji služe za otkrivanje zračenja. Rad ovih otkrivačkih ureñaja zasniva se na efektu koji zračenje proizvodi prolazeći kroz sredinu koja se otkriva, trošeći energiju na jonizaciju i ekscitaciju atoma i molekula. V. brojači, jonizacijska komora, nuklearne emulzije. deterdženti, dezinfekciona sredstva koja oštećuju bakterijsku membranu, njenu selektivnu propustljivost i njene druge funkcije. Meñu ovim površinskim aktivnim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva glavna tipa: katjonski i anjonski deterdženti. determinacija pola, nastajanje pola može padati u tri različna vremena. (1) pre oploñenja (progama determinacija); (2) za vreme oploñenja (singama determinacija) i (3) posle oploñenja (epigama determinacija); (1) progama d. pola, moguñna je samo ako postoje dve vrste jaja (dvoobličje jaja), za svaki pol po jedna vrsta. Primeri za progamo postajanje pola retki su; (2) singama d. pola, ona kojoj pripada i determinacija pola u čoveka; postanak pola zavisi od hromosomne formule gametnih jedara odnosno naročitih seksualnih hromosoma (heterosoma ili gonosoma) koji imaju drukčiju prirodu od običnih hromosoma (autosomd). Svaki gamet ima u svome jedru odreñen broj hromosoma (hromosomna formula). Taj broj je za polovinu manji od broja hromosoma u telesnim ćelijama. Zato se prvi broj naziva haploidni, a drugi diploidni. Diploidni broj hromosoma u čoveka je 46 (22 para autosoma i 2 para heterosoma). Ali dok u ženskim (jajnim) ćelijama uvek ima 22 autosoma i l heterosom (formula 22+ x) i sve su oplodne ćelije istovetne (homogametija), dotle muških oplodnih ćelija (semeglavaca) ima dve vrste (heterogametija): jedne imaju 22+ x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je nešto manji od x-heterohromosoma). Jaja (22+ x) oploñena semeglavcem s formulom 22+ x daće uvek plod ženskog pola (44+ 2x), dok će ona oploñena semeglavcem s formulom 22+ y uvek dati plod muškog pola (44+ x+y). Iz toga izla191

determinantna grupa antigena zi, slobodnije rečeno, da postoje »muški« semeglavci (»androspermije«) i ženski semeglavci (»ginospermije«). Znači, u čoveka genotipski pol ploda zavisi od muških oplodnih ćelija. determinantna grupa antigena, deo molekula antigena kojim se antigen vezuje za antitelo. Odreñuje specifičnost antigena. Broj determinatnih grupa može biti različit i označava valenciju antigena. Prirodni antigeni imaju determinatne grupe različite specifičnosti (v. antigen; hapteri). detrusor (musc.) urina, istiskivač mokraće, mišićni sloj zida mokraćne bešike koji svojom kontrakcijom omogućava pražnjenje bešike. detumescentna težnja, težnja (potreba) za ispražnjavanjem onog što je nagomilano, prepunjeno, prenapeto semenom (semenika, pasemenika, semenih kesica, semenovodne ampule). Ta težnja uvek znači i povećanje polnog prohteva (erotski nagon). deturgescentna težnja, neodoljiva potreba za splašnjavanjem nabreklosti erektilnih, genitalnih organa i mišićnog sistema u koje ih dovodi čitav niz erektogenih činilaca. deuteranopia, deuteranopija, nemogućnost raspoznavanja zelene boje usled nedostatka čepića osetljivih na svetlost talasne dužine koja odgovara zelenoj boji. Osoba s poremećajem ima sasvim normalnu širinu vidnog spektra, jer odsutni »zeleni« čepići deluju u sredini spektra u kojoj deluju i »crveni« odnosno plavi čepići. deuterium, deuterijum, D, izotop teški vodonik, čija je atomska težina 2. Ulazi u sastav teške vode (deuterijum-oksida). V. voda (teška). deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne ćelije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sastavljena od vitelinskih tela koja sadrže belančaste i masne materije. Ima jaja koja sadrže vrlo malo tih tela. Takva se jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu čine jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja. Jajna ćelija čoveka pripada oligolecitnim jajima. U jajima s mnogo vitelusa, on se ne mesa s formativnom citoplaz192

devitalisatio pulpae mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja). Raspored vitelusa u amiktolecitnim jajima može biti središni ili najednom kraju, u vidu kotura: klicina pljošta. deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s puta ili pomeranje položaja; d. conjuguée, (fr.) spada u horizontalne paralize pogleda koje su simptom prekida frontalnog i mostovnog puta pogleda od centra za voljne pokrete očiju do iznad mesta u mostu gde se spajaju vlakna ovog puta s jezgrama očnih mišića. Ako se prekid nalazi iznad mesta ukrštanja puteva, onda su, ako ognjište leži desno, nemogući pokreti pogleda ulevo. Preovlañuje antagonistička inervacija i 'oba oka skreću udesno. Ako lezija leži s desne strane, ali u mostu (znači ispod mesta ukrštanja puteva), onda ispada pogled udesno. Kako preovlañuju antagonisti koji nisu prekinuti, to oba oka skreću ulevo. Pri d.c. bolesnik okreće glavu prema strani prekinutog puta, prema mestu lezije. Ponekad je d.c. skopčana s prinudnim okretanjem glave na istu stranu (d.c. »des yeux et de Ia tete«). DiC. ima velik značaj za dijagnostiku lokalizacije akutnih intrakranijal-nih procesa (krvarenje, razmekšanje); d. mandibulae, nenormalno skretanje donje vilice od središne linije na stranu preloma; suprotno je od skretanja u subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica, skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijalnoj ivici podlaktice kao znak poremećaja mišićne sinkinezije u larviranom encefalitisu. V. znak pesnice; d. septi naši, iskrivljenost nosne pregrade. Najčešći razlog za insuficijenciju nosnog disanja u odraslih osoba. Potrebno je hirurško lečenje. devičnjak, v. hymen. devirginizacija, v. dekoracija. devitalisatio pulpae, postupak umrtvljenja pulpe kojim se postiže bezbolno endodontsko lečenje. Vrši se pod lokalnom (terminalnom ili sprovodnom) anestezijom (d. vitalna) ili posle prethodne nekrotizacije pulpe preparatima arsena ili para formaldehida (d. mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.

Dexamethasonum

dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintetizvori zračenja zbog utvrñene otpornosski glikokortikoid kore nadbubrežnih ti bakterija prema gama-zračenju. žlezda s najjačim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja hiperglikemizujućim (v. hyperglycaesluži za dezinfekciju raznovrsnog matemia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajućim rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrañuju efektom od svih hormona kore nadbubse u većim mestima i gradovima, velirežnih žlezda. kim bolnicama, kasarnama, logorima i dexter, desni, npr. manus dextra, desna vašljivim predelima. Stanica se strogo šaka, deli na dva dela, čisti i nečisti. Veza izdextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje meñu jedne i druge strane može biti jeu toku hidrolize škroba pod uticajem dino preko kupatila ili odeljenja s tušeenzima. Obrće ravan polarizovane svetvima. Na nečistu stranu ulazi sav matelosti udesno, po čemu je dobio ovo ime. rijal koji treba dezinfikovati i sterilizoV. achrodextrin, erythrodextrin. vati, kao i osobe koje treba depedikulidextro-, dekstro-, prefiks koji označuje sati. Aparati koji služe za dezinfekciju i da neko jedinjenje skreće ravan polaristerilizaciju ugrañuju se u zid, tako da zovane svetlosti udesno, ili da se neki se jedna vrata dezinfekcionog aparata organ nalazi na desnoj strani, npr. dexotvaraju prema čistoj, a druga prema trocardia, srce položeno više u desnoj nečistoj strani. Inficirani ili insektima polovini grudnog koša. zagañeni predmeti stavljaju se na nečistoj strani u parni dezinfektor ili vadextrocardia, dekstrokardija, uroñena kuum-formaldehidski aparat, zavisno anomalija položaja srca, koje se, umesto od vrste materijala. Posle završene steda leži više ulevo, nalazi pretežno u desrilizacije materijal se vadi iz aparata na noj grudnoj duplji; obično je u zajednici čistoj strani. U sporednim prostorijama s opštim poremećajem u položaju organalaze se odeljenja za pranje, brzo sušena grudne i trbušne duplje. Ovaj naziv nje toplim vazduhom i za glačanje rubpogrešno se upotrebljava i za oznaku lja i odela. položaja srca koje je potisnuto udesno stranim sadržajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja se koriste za uništavanje vegetativnih grudnoj duplji ili je povučeno udesno priraslicama. Sin. dextropositio cordis. oblika patogenih bakterija, ali ne i spora, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vazdextrosis, v. glukoza. duhu, prostorijama i na mnogim preddezaminacija, odvajanje amino-grupe iz metima). Postoji veliki broj različitih aminokiselina pri njihovoj razgradnji. hemijskih supstancija koje deluju bakMože se odigravati na dva načina: preteriostatički ili baktericidno, ali svako bacivanjem amino-grupe na neku drutakvo sredstvo ne mora biti dezinficigu supstanciju (transaminacija) ili oksijens. Delovanje dezinficijensa zavisi od dativnom dezaminacijom, pri čemu naniza činjenica vezanih za hemijski sastaje ketokiselina i amonijak. stav agensa, vrstu mikroorganizma i dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji kafaktore spoljne sredine (temperatura i talizuju hidrolitička razlaganja aminoprisustvo organske materije). kiselina ili kiselinskih amida, pri čemu se obično izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio. R - CONH2 + H2O -» R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u čijem stvaranju uzima učešće samo vezivno tkivo. ili CHaCHNH2 - COOH + H2O ->  Čitav niz organa (sem očnog sočiva i staklena) delovi su epitelogene, delovi - CHOH-COOH ..+ NHa). dezmogene prirode. Mezoderm, dakle, dezinfekcija gama-zracima, fizička meuzima učešće u stvaranju svih organa toda zasnovana na oštećenju hemijske bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo. strukture ćelija. Korisno se primenjuje Kao osnovni sastojak on se nalazi u za dezinfekciju knjiga, namirnica i medicinskih instrumenata. Potrebni jaki 13 Medicinski leksikon

193

dezmokranijum stvaranju kosti, mišića, limfnih žlezda, slezine, srca i krvnih sudova. dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja lubanje u vezi s promenama protovertebralnih ploča, koje u lubanjskom predelu nisu pravilno segmentovane nego predstavljaju glavene ploče koje svojom unutrašnjom stranom daju opnaste izdanke, omotavajući gornji kraj svitnjaka, a pozadi oblažu površinu moždanih mehurova. Ovi izdanci odgovaraju sklerotomima prapršljenova. Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To čini samo njihov opnasti sloj. Najznačajnija zona ovog mezodermnog omotača predstavlja mezencefalno jastuče, zadebljanje mezoderma u pregibu srednjeg mozga. dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku od grupe hidrolaza (koje razgrañuju veće molekule na manje jednostavnom hidrolizom), raskidaju veze izmeñu ugIjenikovih atoma organskog jedinjenja pri čemu se vrši dublja degradacija supstrata na koji dezmolaze deluju. Npr., uticajem specijalne karboksilaze iz sirćetnoćilibarne kiseline, dobijaf se uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ketoglutarna kiselina. U dezmolaze spadaju dehidraze, karboksilaze, oksidaze, peroksidaze i katalaze. dezodorantna sredstva, v. desodorantia. dezoksikortikosteron, v. desoxycorticösteronum. dezoksiribonukleinska kiselina, DNK, visokomolekulsko jedinjenje u čiji sastav ulaze purinske i pirimidinske baze, fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajedno sa specifičnim proteinom čini gene koji posreduju u prenošenju naslednih osobina. V. nukleinska kiselina. D(-)-fruktoza, voćni šećer. Zove se i levuloza, jer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (to se u formuli označava sa -). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaharid i to ketoheksoza. Nalazi se u voću u slobodnom stanju, u disaharidu saharozi je sjedinjena s glukozom. Inulin je polisaharid sastavljen isključivo od molekula fruktoze. U organizmima fruktoza se javlja fosforilizovana. 194

diabetes diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje izlučivanjem velikih količina mokraće. Ovaj naziv najčešće je upotrebljavan umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremećaj funkcije bubrega, usled čega nastaje izlučivanje šećera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno lučenje mokraće (do 15 lit.) u kojoj nema šećera. Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg režnja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni d., vrlo česta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.); d. mellitus, šećerna bolest. Poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, najčešće usled nedovoljnog lučenja insulina zbog oboljenja endokrinog pankreasa (pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore nadbubrežnih žlezda (nadbubrežni d.). Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U težim slučajevima postoje i poremećaj metabolizma masti, povišenje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremećaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim krvnim sudovima, jetri, srčanom mišiću, nervnom sistemu i drugim organima i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije usled poremećenog rada bubrega; d. spermaticus, žitka i tečna sperma. Sin. hidrospermija; (seksotropija), šećerna bolest važi kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne uobličenosti, verovatno pod uticajem genetičkih faktora. Ali od tog uzrasta, još više od 30. god. a najviše posle 40. god., šećerna bolest napada hiperandroidne muškarce i androidne žene.

diacetil-morfin diacetil-morfin, v. heroin. diacetna ili acetosirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. diaethylaether, v. Aether aethylicus. diagnosis, dijagnoza, utvrñivanje vrste i karaktera nekog oboljenja. D. se obično utvrñuje na osnovu anamneze, sadašnjeg stanja (status praesens) i pomoćnih kliničkih i laboratorijskih ispitivanja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka bolesti ili prema uspehu primenjenih lekova (d. ex juvantibus); diferencijalna d., odreñivanje od koje bolesti neko boluje sistematskim uporeñivanjem i suprotstavljanjem simptoma i znakova dveju ili više bolesti koje imaju izvesne sličnosti u pogledu simptoma i znakova; d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu dejstva leka ili metode lečenja, npr. dijagnoza malarije koja se postavlja prema uspehu lečenju kininom; laboratorijska d., pogrešan naziv za podatke utvrñene pomoću laboratorijskih ispitivanja; patološkoanatomska d., raspoznavanje pri obdukciji lesa patoloških procesa i promena na organima i tkivima, koje se svrstavaju izvesnim redom i na osnovu njihovog značaja za osnovno oboljenje; d. per exclusionem, d. koja se postavlja isključivanjem drugih oboljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze; serološka d., d. koja se postavlja dokazivanjem specifičnih antitela u serumu ili drugim tečnostima inficiranog čoveka (pomoću reakcije aglutinacije, fiksacije komplementa, precipitacije i dr.). diakinesis, dijakineza, završni stadijum profaze prve mejotske deobe u kojoj hromosomi postaju gušći, tamnije obojeniji i uvijeniji. Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bakterija: Dialister pneumosintes i Dialister granuliformis. One su toliko slične da ih većina smatra za varijetete iste vrste. Bakterije roda Dialister su vrlo sitni štapići, striktni anaerobi, nalaze se na! sluznici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi. Većina smatra da su bakterije roda Dialister nepatogene, ali često puta su izolovane iz gnoja pleuralnih empijema na vratu, meningitisa i bronhitisa.

cliaphanoscopia diamini, jedinjenja koja sadrže dve amino-grupe na dva različita ugljenikova atoma. Tako, na primer, putrescin NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetrametilen-diamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline ornitina. Iz aminokiseline lizina nastaje kadaverin ili pentametilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2. diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) katalizuje oksidaciju diamina, npr. histamina, dajući aminoaldehid, amonijak i vodonik-peroksid. diaminomonokarbonske kiseline, sadrže jednu karboksilnu grupu i dve amino-grupe. Imaju bazan karakter. Važnije su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovalerijska kiselina), citrulin (a-amino-6-karbamido-valerijanska kiselina) i lizin (d2-diaminokarbonska kiselina) čija je formula NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH. diameter, dijametar, prečnik, prava koja spaja dve suprotne tačke; biparijetalni d., linija koja spaja obe parijetalne kvrge; bitemporalni d., linija koja spaja krajnje tačke koronarnog šava; frontookcipitalni d., spaja koren nosa s potiljačnom kvrgom; kokcigeopubični d., spaja vrh trtične kosti s donjom ivicom simfize; kosi d., spaja sakroilijačni zglob jedne strane s iliopektinalnim ispupčenjem na suprotnoj strani; pravi d. spaja najispupčeniju tačku zadnje strane simfize sa sakrovertebralnim uglom. Sin. conjugata vera: V. conjugata; unutrašnji d., spaja promontorij s gornjom ivicom simfize. Sin. conjugata interna. dianizil-heksadijen, veštačko estrogeno jedinjenje. dianizil-heksan, veštačko estrogeno jedinjenje. diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara. diaphanoscopia, dijafanoskopija, prosvetljavanje šupljih delova tela pomoću naročito podešenog osvetljenja u cilju utvñivanja njihove prozračnosti. Služi u dijagnostici oboljenja viličnih i čeonih sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.) služi za dijagnostiku intraokularnih stranih tela ili tumora, procenu stanja

195

diaphragma dužice i odreñivanje hirurškog limbusa rožnjače. diaphragma, dijafragma, prečaga, širok pljosnat mišić koji razdvaja grudnu od trbušne duplje i služi kao glavni mišić za disanje (inspirator); (rendg.) prećaga ili zastor na oklopu rendgenske cevi kojim se po volji reguliše širina snopa rendgenskih zrakova; d. oris, mišićno dno ili pod usne duplje na kome počiva jezik; d. pelvis, karlična prečaga, zatvara donji otvor karlice čineći njeno dno; d. urogenitale, predeo kojim protiče uretra i koji se nalazi izmeñu rukavaca penisnog kavernoznog sistema. diaphragmatocele, v. hernia diaphragma tica. diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i telo duge kosti (corpus). diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava čestih, više ili manje tečnih stolica. Simptom raznih oboljenja: dizenterička d., sluzavo-krvava stolica; gastrogena d. proliv koji nastaje usled poremećaja u želucu, najčešće pri ahlorhidriji; kolerička d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri; letnja d., d. koja nastaje u dece leti usled toksične hrane; lijenterička d., nešvareni delovi hrane u tečnoj stolici; mehanička d., d. koja nastaje usled prepreka u oticanju krvi u crevima (ciroza jetre); sterkoralna d., proliv praćen kolikama koji nastaje posle opstipacije u trajanju dva do tri dana. diartroza, ako se u vezivnom tkivu izmeñu začetaka kostiju razviju šupljine postaju diartroze. Ako se to tkivo zadrži i posle stvaranja zgloba, nastaju sindesmoze. Ako se ono pretvori u hrskavicu, nastaju sinhondroze, a ako okošta - sinostoze. diaschisis, dijashiza, prestanak funkcionisanja zdravih delova nervnog sistema zbog naglo nastalog prestanka pristizanja normalnih signala iz anatomski oštećenih odgovarajućih delova nervnog sistema. diastema, razmak izmeñu dva susedna zuba. Dijastema mlečnih zuba: fiziološka d. izmeñu mlečnih sekutića počev od 4. god., usled razvitka vilica pred smenu zuba; dijastema stalnih zuba: d. media196

diathesis na, izmeñu stalnih centralnih sekutića, multiple etiologije (uroñena, nasleñena, posledica: anodoncije bočnih sekutića, fibroznog labijalnog frenuluma, impaktiranog prekobrojnog zuba, odontoma, ciste incizalnog kanala); d. predela sekutića, s protruzijom, posledica štetne navike sisanja prstiju, stranih predmeta ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba javljaju se u relativnoj mikrodonciji i u nekim endokrinopatijama. Dijasteme u donjoj vilici javljaju se u pravoj progeniji i u akromegaliji; primatna d. gore ispred, a dole iza mlečnog očnjaka, smatra se atavizmom. diastola, dijastola, ritmičko opuštanjc (posle skupljanja) i širenje nekog organa (npr., komore ili pretkomore srca). Dijastola i sistola su faze srčanog ciklusa. diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se razdvajaju dve kosti normalno spojene meñusobno bez prisustva pravog zgloba, kao, npr. stidnjačke simfize); d. recti abdominis, razmak izmeñu pravog trbušnog mišića i trbušne bele linije. diathermia, dijatermija, primena visokofrekventne struje u cilju dubinskog zagrevanja tela. Napon struje iznosi nekoliko stotina volti, jačina struje 500 do 3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do 1,000.000 cikla (herca), talasne dužine 600 do 300 m. Zato se zove još i dugotalasna d. Primenjuje se u terapiji i u hirurškoj tehnici (kaustici). diathermocoagulatio, dijatermokoagulacija (oft.) primenjuje se u hirurškoj terapiji u cilju uništenja patološkog tkiva ili na skleri za izazivanje ograničenih, lokalizovanih zapaljenja (chorioretinitis). Tako nastali ožiljci spajaju mrežnjaču i sudovnjaču i time se omogućava zatvaranje ruptura mrežnjače u ablaciji. Danas je više u upotrebi kriokoagulacija. diathesis, dijateza, telesna konstitucija koja čini daje neka osoba naročito sklona odreñenim bolestima; astenička d., smanjena opšta vitalnost; bilijarna d., uslovljena poremećenim lučenjem žuči ili oboljenjima žučnih puteva; fibroplastna d., sklonost organizma da povećano stvara vezivno tkivo pri izlečenju

r

diazini povreda; gihtička d., dijateza urika; hemoragijska d., sklonost za nenormalnu hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklonost za povećano izlučivanje oksalne kiseline mokraćom; spazmofilna d., povećana razdražljivost perifernih živaca, koja ima sklonost za obolevanje od tetanije i generalizovanih grčeva-, d. urica, sklonost za nagomilavanje mokraćne kiseline i urata u tkivima, koje dovodi do gihta. diazini, šestočlani nezasićeni heterociklusi s dva azota u ciklusu. Postoje tri medicinski važna diazina: piridazin 1,2diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4diazin. diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadrže diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem primarnih amina s azotastom kiselinom. Diazo-grupa -N = N- sadrži dva azota meñusobno dvostruko vezana. Diazo-jedinjenja su manje ili više postojana zavisno od prirode radikala. Diazo-jedinjenja s alkilima lako gube azot (npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a diazo-jedinjenja s arilima su postojanija pri nižoj temperaturi; meñutim, ukoliko se zagreju, gube azot dajući fenol (CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T). diazo-reagens, v. reagens. diazo-reakcija, v. reakcija. diazo-test, v. van den Berghov test. diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazinski derivat (tačnije 3-metil-7 hloro-1,2,4benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski sličan diuretiku hlorotijazidu, sintetizovan prilikom istraživanja novih antihipertenziva; izaziva stanje slično šećernoj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v. hyper glycaemia), glikogenolizu i glukoneogenezu (v. tamo). dichromasia, dihromazija, uroñena anomalija u raspoznavanju boja: osoba od tri osnovne boje ne može da raspozna jednu. Dihromati se dele u protanope, deuteranope i tritanope. Die kov test, v. test. Dicrocoelium lanceolatum s. dentriticum, v. Fasciola lanceolata. dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida arterijskog suda izazvana zatvaranjem

dienestror aortne valvule, a nalazi se na nishodnom delu pulsnog talasa neposredno posle usekline (incizure) i ispoljava se u vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je vidljiva samo na krivoj registrovanog pulsa, tj. ne može se palpirati na arteriji, Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje smanjuje koagulacionu sposobnost krvi. Upotrebljava se za lečenje i sprečavanje nastajanja tromboza i embolijaDieffenbachova operacija, plastičko zatvaranje trougaonog defekta kože pomeranjem četvorouglog režnja kože prema jednoj strani trougla. diencefalna žlezda, skup hipotalamusnih neurona proizvoñača sopstvenih hormona. Sin. medumozdana žlezda. diencefalno-retinalna degeneracija, adipozohipogenitalna distrofija kojoj se pridružuju još i degenerativne pojave u mrežnjači (retinitis pigmentosa), umna zaostalost i polidaktilija. Gonadotropinija je svedena na najmanju meru, a afrakcija 17-ketosteroida isto tako. Svemu se pridružuju i drugi znaci: unutrašnja hidrocefalija, deformiteti lubanje, unutrašnja čeona hiperostoza, mikroglosija, atrezija čmara, anomalije bubrega i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bardet-Biedl-Ricaldoni. diencephalon, diencefalon, meñumozak, deo mozga u užem smislu reci (cerebrum). Nalazi se izmeñu srednjeg i velikog mozga. Glavni delovi meñumozga su: vidni brežuljak (thalamus), vidno podbrežje (hvpothalamus) i treća moždana komora. Strukture diencefalona sadrže centre vegetativnog sistema, utiču na regulaciju ishrane i metabolizma, na funkciju hipofize, na termoregulaciju, ponašanje, instinkte i emocione reakcije (hipotalamus), te predstavljaju mesto sinaptičkih prekida najvećeg broja dovodnih i odvodnih vlakana koja vezuju kaudalne delove (time i periferne delove organizma) s višim delovima centralnog nervnog sistema (thalamus i druge strukture), pa tako modifikuju i usklañuju jedinstvenu funkciju celog nervnog sistema. dienestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. 197

dienmezencefalni luk dienmezencefalni luk, pozadi meñumozga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji kasnije izčezava. Pozadi rombencefalne prevlake leñni zid rombencefalona zadebljava u malomoždanu ploču. Osim toga, rombencefalon se znatno pregiba i na njegovoj prednjoj strani se javlja jasno izraženo mosino koleno. diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluznice glodara. diestrusne životinje, životinje s dva perioda parenja u toku godine. dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD), sintetska psihotomimetska supstancija (halucinogen). dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum. dietil-etar, v. Aether aethylicus. dietil-stilbestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoinum. diferencijalna krvna slika, v. hemogram, leukocitna formula. diffusio, difuzija, kretanje čestica rastvora ili gasa, zasnovano na kinetičkoj energiji čestica, koje dovodi do izjednačavanja koncentracija ukoliko one u dve sredine, koje imaju direktan kontakt, nisu jednake. Brzina difuzije je direktno srazmerna razlici koncentracija, površini na kojoj se vrši i temperaturi, a obrnuto srazmerna molekulskoj težini čestica i udaljenosti sredine. U organizmu difuzija se odvija na nivou membrana (ćelijske, kapilarne, respiratorne i dr.), bilo kroz pore na membrani ili na ukupnoj površini membrane (čestice materija rastvorljivih u lipidima); neto•d., razlika u broju čestica koje difuzijom prolaze opnu u jednom i drugom smeru. Osim propustljivosti opne netodifuziju odreñuju razlika u koncentraciji, razlika u električnom potencijalu i razlike pritisaka na dve strane opne; olakšana d., difuzija potpomognuta nosačima koji sa materijom koja se prenosi stvara kompleks rastvorljiv u lipidima membrane. difiodontija, postojanje dve loze zuba. Covek je istovremeno difiodont (s obzirom na dve loze sekutića, očnjaka i pretkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na 198

digestio jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u čoveka može doći do 3, pa čak i 4 zubne smcne. Prekobrojnu denticiju treba razlikovati od retencije zuba (zakašnjenja). difterički antitoksini, imunizacijom i hiperimunizacijom životinja Ramonovim difteričkim anatoksinom dobija se imuriski serum, koji sadrži antitoksine, specifična antitela protiv difteričkog toksina, difterija (seksotropija). Od interesa je konstatovati daje 1946. god. u epidemiji u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio dva puta veči meñu osobama ženskog pola, a da je u periodu od 1938-39 bio veći broj meñu muškim nego meñu ženskim osobama. difteroidi, saprofiti roda Corynebact«?rium, koji prilikom postavljanja dijagnoze difterije mogu da čine teškoće zbog sličnosti sa Corynebacterium diphtheriae. To su Corynebacterium Hoffmanni, najčešće se nalazi u nosu, Corynebacterium xerosis, na vežnjači, Corynebacterium cutis na koži. To su pseudodifterički bacili koji se razlikuju od Corynebacterium diphtheriae po biohemijskim osobinama, po Gramu se boje intezivno pozitivno; grupišu se u obliku palisada i nisu patogeni. difuzija, v. diffusio. difuzija u gelu, metoda za imunohemijsku analizu antigena. Osniva se na reakciji precipitacije (reakcija antigena i antitela) u gelu, najčešće agaru. difuzijski kapacitet (respiratorne membrane), zapremina gasa u mililitrim-a koji proñe kroz opnu u jednoj minuli pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mladog odraslog muškarca pod uslovimn mirovanja d.k.r.m. za O2 prosečno iznosi 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim uslovima je 20 puta veći. U toku mišić nog rada povećava se za oko tri puta. DiGeorgeov sindrom, v. syndroma. digestio, digestija, proces varenja u kome hranljive materije prolaskom kroz digestivni trakt podležu nizu mehaniekilv fizičko-hemijskih i hemijskih promena u cilju prelaska u materije koje se mogu resorbovati u krvi i iskoristiti.

digitalis digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pripada prstima; (2) biljka pustikara ili naprstak (zbog oblika cveta). Sadrži glikozide koji deluju kardiotonično, te se upotrebljava (u obliku lišća, tinkture, infuza, praška ili tableta) za lečenje dekompenzacije srca. Vrste su: D. purpura, koja raste u Srednjoj Evropi, oficinalna je prema našoj farmakopeji; D. Ianata, vunasta pustikara, raste na Balkanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um), Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um). digitalizam, trovanje digitalisom pri njegovoj prekomernoj terapijskoj upotrebi.

digitalni okret, v. versio. digitaloidi, glikozidi koji deluju slično kao i glikozidi digitalisa (strofantini, zatim glikozidi iz morskog luka - Scilla maritima i dr.). Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. digitoxosum, digitoksoza, specifična pentoza koja se nalazi u molekulu glikozida digitalisa. digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova ruku ili nogu. Prsti ruku služe, uglavnom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge služe za odupiranje o tie. Kostur prsta sačinjavaju tri članka (falange). Samo palac ruke i veliki prst noge imaju po dva članka. Nazivi prstiju ruke su: palac (pollex), kažiprst (index), srednji prst (digitus medius), domali prst (digitus anularis) i mali prst (digitus minimus). Prvi (veliki) prst noge naziva se palac (hallux). Ostali prsti nazivaju se prema rednim brojevima. digliceridi, v. gliceridi. digoxinum, digoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis lanata. Di Guglielmova bolest (sindrom), v. erythroleucaemia. dihidrofolikulin, najjači prirodni estrogen (danas poznatiji pod imenom estradiol). dihidromorfinon, polisintetski derivat morfina, jači od morfina. dihidrooksistilben, veštačko estrogeno jedinjenje.

dijagnostikumi dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji vode uz prisustvo organskih materija i kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinficijentno dejstvo od svih hloramina. dihromazija, v. dichromasia. dihydrostreptomycin, dihidrostreptomicin, nastaje redukcijom streptomicina; manje toksičan za vestibularne reflekse od streptomicina, ali češće prouzrokuje oštećenje sluha. Po dejstvu na mikroorganizme sličan streptomicinu. Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol (poznat i pod imenom  - antitetanusni faktor 10), materija koja nastaje zračenjem ergosterola (v. tamo) i služi kao lek u lečenju tetanije (v. tetania) s obzirom da povećava nivo kalcijuma u plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemijskoj strukturi slično vitaminu D. Povi šava nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u lečenju hipoparatireoidizma. Diiodothyronin, dijod-tironin, supstancija koja sadrži jod, a nastaje konjugacijom dve molekule monojod-tirozina. V. 3-monoiodtyroz.in. 3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, meduproizvod u sintezi hormona tireoideje (v. tamo).

dijabetesni ulkus, v. ulcus. dijabetičar, osoba koja ima šećernu bolest (v. tamo). dijafragmalno disanje, prečažno d., disanje koje se ostvaruje uglavnom kontrakcijom i opuštanjem dijafragme (prečage). dijagnostika, grana medicine koja se bavi postavljanjem dijagnoze bolesti; aglutinaciona d., postavljanje dijagnoze na osnovu prisustva specifičnih aglutinina u serumu bolesnika; funkciona d., utvrñivanje dijagnoze oboljenja pojedinih organa ispitivanjem njihovih funkcija naročitim metodama; rendgenska d., postavljanje dijagnoze pomoću rendgenskih znakova, radioskopijom ili radiografijom. Sin. rendgen-dijagnostika. dijagnostikumi, antigeni koji se danas najčešće nabavljaju gotovi, mada se mogu pripremati u laboratoriji. Oni se spravljaju na taj način što se odabrane vrste bakterija, u čistoj kulturi, i S-obli-

199

dijakondilni prelom ku, razmnože na podesnim hranljivim podlogama; kulture se spiraju fiz. rastvorom, ubijaju toplotom ili podesnim dezinfekcionim sredstvom. Dijagnostikumi sadrže odreñen broj bakterija. dijakondilni prelom, v. fractura. dijaliza, v. dyalisis. dijaliza t, v. dyalisatum. dijametri srca, dijametri srca se ucrtavaju na rendgenskoj projekciji srca u P-A položaju ili u D-S položaju. dijastaze, zbirni naziv za enzime koji razgrañuju škrob i glikogen preko dekstrina u maltozu. V. amilaza. dijastematska žlezda, v. meñuprostorna žlezda. dijastematske ćelije, meñuprostorne ćelije u semeniku koje imaju endokrinu prirodu. dijastolni krvni pritisak, v. pritisak. dijeta, specijalno odreñena ishrana radi postizavanja odreñenih terapijskih ili drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su isključeni ili dodati odreñeni sastojci hrane; apsolutna d., potpuni prekid uzimanja hrane; acidifikujuća d., kojom se postiže zakiseljavanje mokraće; adekvatna d., koja potpuno odgovarapotrebama jedne osobe, na osnovu njenog bazalnog metabolizma i veličine fizičkog rada; alkalinišuća d., koja povećava alkalnost telesnih tečnosti. Sastoji se skoro isključivo od voća, povrća i mleka; bazalna d., koja je dovoljna samo da zadovolji potrebe bazalnog metabolizma; bez glutena d., koja je siromašna u belančevina žitarica, glutenu; za obolele od celijačne bolesti (glutenske enteropatije); bez soli d., koja sadrži vrlo malo natrijum-hlorida; dijabetesna d., za razne oblike dijabetesa, ali uvek sa smanjenim unošenjem ugljenih hidrata; eliminacijska d., kojom se, postepenim uklanjanjem pojedinih sastojaka hrane, utvrñuje na šta je bolesnik preosetljiv.u alergijskim stanjima; gihtna d., za lečenje gihta; Giordano-Giovannettijeva d., u kojoj su količine belančevine vrlo male. Koristi se za obolele od hronične insuficijencije bubrega; Karellova d., kratkotrajna dijeta samo s 800 ml mleka, za nefritis i srčanu de-

200

dilatator kompenzaciju; Kempnerova d., koja se sastoji samo iz voća, pirinča i šećera za hipertenziju i insuficijenciju bubrega; ketogena d., koja se sastoji skoro isključivo od masti; laka d., sastavljena od Iakosvarljivih sastojaka hrane, podesna za rekonvalescente; Meulengrachtova d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova d., koja se sastoji samo od jabuka (struganih) za lečenje dijareje u dece; s niskim brojem kalorija d., s manjim brojem kalorija nego što je potrebno za održavanje telesne težine (manje od 1.200 kalorija u odrasle osobe); s niskim sadržajem masti d., koja ima ograničenu količinu masti; purinska osloboñena d., koja ne sadrži purinske baze; Schemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja zakiseljava mokraću za dekompenzovane srčane bolesnike; Sippyjeva d., za peptičku grizlicu koja sadrži samo mleko, slatku pavlaku, a potom biskvite i jaja; Wilderova d., koja sadrži vrlo malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala u Addisonovoj bolesti. dijodopiridon, v. Jodopyracet. dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Organsko jedinjenje joda koje se nalazi u tireoideji i iz koga se stvara tiroksin. dikloksacilin, polusintetski penicilin, otporan i prema dejstvu kiseline i prema dejstvu penicilinaze. dikrotija, v. dicrotia. dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia. dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepanje. dilatatio, dilatacija, (1) patološka proširenost nekog organa, npr. želuca, srca itd.; (2) veštačko proširivanje prirodnih otvora i kanala; akutna d. želuca, patološko uvećanje želuca, kome je najčešće uzrok njegova motorna manjkavost. dilatator, (I) raširač, mišić koji širi neki prirodni otvor; (2) instrument kojim se širi šupljina jednog kanala; Arnnettov d., rastegljivi cilindar od zamašćene svile koji služi za lečenje uretralnih struktura; Baileyev d., specijalni instrument za proširivanje aortnih zalistaka u kardiohirurgiji; Einhornov d., metalni dilatator koji služi za proširivanje kardio-

diloksanid-furoat jednjačke oblasti u kardiospazmu; Hegarov d., serija bužija razne debljine, služi za širenje materičnih usta; KoIImannov d., metalni uretralni dilatator, koji može da se širi; Starckov d., raširIjivi dilatator od gume s metalnim skeletom, koji služi za dilataciju kardiojednjačke oblasti. diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo protiv amebijaze. dilucioni test, v. test. dilutus, razblažen. Dimercaprolum, dimerkaprol, dimerkaptopropanol (BAL), antidot u trovanju arsenom i nekim metalima (u prvom redu, živom i zlatom); oficinalan je prema našoj farmakopeji. dimethylacetonum, v. aceton. dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. dimorfizam, polni, v. polno dvoobličje. dinamornetar, aparat za merenje mišićne snage. Najčešće se upotrebljava dinamometar kojim se meri snaga mišića šake. diniti oceluloza, v. nitroceluloza. dinkrophenol, jedan od najpoznatijih haptena, diodrast, v. jodopymcet. dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (oficinalan je prema našoj farmakopeji). dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere koja označava moć prelamanja jednog sočiva. Npr., l dptr. oznaqava moć prelamanja sočiva čija je žižna daljina l m. dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokiseline meñusobno vezane peptidnom grupom [opšta formula peptidne grupe (veze) je -CO - NH-]/ diphallus, v. dvogubi penis. diphenylhydantoinum, difenilhidantoin, sredstvo koje deluje izrazito depresivno na motorne 20ne moždane kore, a samo slabo hipnotički. Upotrebljava se, uglavnom, samo za lečenje napada velike i psihomotorne epilepsije. V. Phenobarbitonum, Trimethadionum, Hydantoinum. diphtheria, difterija, akutno zarazno oboljenje, izazvano bakterijom Corynebacterium diphtheriae. Bolest karakte-

diploid rišu bele fibrinske naslage na jednoj od spoljnih sluznica i znaci opšte intoksikacije organizma. Difterija počinje postepeno. Klinička slika i prognoza difterije zavise od ulaznih vrata bakterija; najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike resorpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija se samo u dece do 5 godina. Larinks je pokriven difteričkim skramama, te se javljaju znaci opstrukcije sledećim redom: promukao glas i kašalj; otežano disanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d. nosa, javlja se samo u male dece sa znacima rinitisa, a ponekad se obrazuju i skrame; d. oka, javlja se u odojčadi. U početku paučinasti eksudat, a kasnije nežna membrana; d. usne, u odojčadi s obrazovanjem beličaste skrame. U difteriji oka, nosa i usne nema znakova opšte intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bakteriološka; d. ždrela, najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike res.orpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka. Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta pantljičare od kojih d. latum, ili riblja pantljičara, može, dolaskom u crevo čoveka, izazvati megaloblastnu anemiju. diplegia spastica infantilis, v. Littleova bolest (pod bolest). diplocoria, diplokorija, udvostručena pupila u dužici. diplöe, (grč.) diploe, dvojina, glivanj, dipoa, sunñerasti sloj izmeñu koštanih pločica u kostima krova lubanje. diploid, ćelija, odnosno jedinka s dve kompletne garniture hromosoma. U čo201

diplopia veka diploidni broj (2n) hromosoma iznosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromosomi u ovim parovima, sem polnih hromosoma u muškarca, homologni su. diplopia, diplopija, udvojeno viñenje, opažanje dva lika jedne tačke; binokularna d., najčešće pri paralizi mišića koji pokreću očnu jabučicu. Obolelo oko nije u stanju da predmet koji posmatra fiksira centralnim delom mrežnjače već delom koji se nalazi van žute mrlje. Ovo mesto nadražene mrežnjače ne poklapa se s nadraženim mestom mrežnjače zdravog oka. Stoga se u mozgu dobijaju dve različite slike posmatranog predmeta. Usled toga slike se vide meñusobno razdvojene i bolesnik vidi posmatrani predmet kao dvostruk. Uzrok paralize mišića može biti periferna ili centralna lezija nerva; monokulama d., posmatrani predmet vidi se dvostruko pri gledanju samo jednim okom. Uzroci: zamućeno sočivo, poremećaj položaja sočiva, oboljenje makule i dr. diploten, stadijum u profazi prve mejotske deobe u kome se homologni hromosomi meñusobno ukrštaju (prave hijazmu) i izmenjuju genski materijal (crossing-over). V. chiasma. diploteno jedro, uzdužno podeljen hromatin u jedru jajne ćelije.

direktna perkusija, v. percussio. direktni vid, v. vis us. disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od dva molekula monosaharida meñusobno vezana kiseonikom. Najvažniji disaharidi sastava CiaHaaOn su: maltoza, celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni hidrati. disajni centar, skup neurona koji se nalaze bilateralno u retikularnoj supstanciji izdužene moždine i moždanog mosta koja se u funkcionom pogledu može podeliti u područje za ritmičnost (u izduženoj moždini), u apneustičko područje koje obuhvata donje delove mosta i u pneumotaksično područje u gornjim delovima mosta. Neuroni područja za ritmičnost, iako isprepletani, po ulogama se mogu podeliti na neurone za inspiraciju i neurone za ekspiraciju. Inspiracijski neuroni su sposobni da sponta202

disajni putevi no ritmički odašilju podsticaje kojiaktivišu inspiratorne mišiće i impulse koji sprečavaju neurone za izdisanje. Sve dok impuls kruži inspiracijskim oscilacijskim sklopom inspiracija se održava i ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u dejstvo. Kad doñe do zamora ili inhibicije centra inspiracije, i. se zamenjuje ekspiracijom. Uloga apneustičkog centra je u tome da tonički deluje na inspiracijski centar, a pneumotaksičnog da pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog centra sprečava odašiljanje iz apneustičkog centra. Na apneustički centar inhibitorno deluju impulsi koji dolaze putem vagusa iz receptora pluća. S povećanjem aktivnosti inspiracijskih neurona pojačaju se učestalost i dubina disanja. Dubina se povećava stoga što se pluća jače rastegnu pre nego što inhibicijsko dejstvo vagusa i pneumotaksičnog centra nadvlada pojačano odašiljanje iz inspiracijskih neurona, a frekvencija što se naknadno odašiljanje u aferentnim vlaknima vagusa i onima iz pneumotaksičnog centra brzo svlada. Povećanje koncentracije ugljen-dioksida ili jona vodonika i pad koncentracije kiseonika povećavaju aktivnost centra za disanje, a promene u suprotnom smislu ga u maloj meri koče. Disanje se menja i pod dejstvom stimulacijskih impulsa s hemoreceptora u krvnim sudovima, osetljivim na promene hemijskog sastava krvi. Većina faktora koji razdražuju vazomotorni centar i povišavaju krvni pritisak povećavaju i ventilaciju pluća, verovatno iz razloga što su neuroni ova dva centra isprepleteni u retikularnoj supstanciji moždanog stabla. disajni kapacitet, u žene iznosi prosečno 4/5 kapaciteta u muškog. Znatne polne razlike postoje i u vrednostima totalnog i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog vazduha. disajni putevi, skup cevastih organa pomoću kojih se uspostavlja veza izmeñu atmosfere i plućnih alveola. DeIe se na gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i ždrelo) i donje d.p. (grkljan, dušnik, dušnice i njihove grane). Pored tran-

disajni tip

dislocatio

r sporta vazduha uloga im je da vlaže, zagreVaju i prečišćavaju udahnuti vazduh. disajni tip, v. disanje. disajni trakt, tractus respiratorius, sistem organa koji obezbeñuju funkciju disanja. V. respiraiio. disanje, v. respiraiio. discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba, kože lica, sluznice usta usled opštih i lokalnih oboljenja, povrede mekih ili čvrstih tkiva. V. coloratio. discus, kolut, kotur; d. articularis, zglobni kolut, vezivno-hrskavična ploča koja se nalazi u šupljini zgloba i razdvaja zglobne površine; d. intervettebralis, meñupršljenski kolut od fibrozne hrskavice izmeñu tela dva susedna pršljena. diseminovana intravaskulna koagulacija, v. koagulacija. »dish face«, (engl.) tanjirasti izgled lica, karakteristična deformacija posle suprazigomatičkih preloma kostiju lica ili preloma po obliku Le Fort III. dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia, sin. enchondromatosis, disjunctio, disjunkcija, meñusobno razdvajanje homolbgnih hromosoma u toku anafaze prve mejotske deobe, pri kojem ćeli hromosomi odlaze u ćelijekćerke. Pošto se ova pojava zbiva posle izmene genskog materijala izmeñu homolognih hroffiosoma, disjunkcija predstavlja osnovu segregacije, v. segregatio. disjunkcija, v. disjunctio, disk-metoda, odreñivanje osetljivosti, odnosno otpornosti utvrñenog uzročnika zarazne bolesti prema antibioticima i drugim hemiöterâpeuticima. Disk-metoda je difuziona metoda u kojoj bakterije dolaze u kontakt s antibiotikom difundiranim iz jadnog izvora (papirnog kotura ili pastile) koji sadrži antibiotik. Disk se postavlja na površinu podloge (Petrijeva kutija) žasejane kulturom uzročnika čija se osetljivost ispituje. Prema zoni inhibicije oko kotura odreñuje se stepen osetljivosti ili rezistencije. diskoblastula, blastula koja nastaje brazdanjem telolecitnih jaja. diskontinuirana sterilizacija, v. tindalizacija.

diskopatija, degeneracija fibroznog prstena i pulpozne jezgre meñupršljenskog kotura koji, spadajući u kučmeni kanal, vrše pritisak na korenove moždinskih živaca i izazivaju neuralgije i motorne smetne u odgovarajućem delu noge, slične ishijasu. V. ispadanje meñupršljenskog kotura i pulpozne jezgre. diskordantnost, postojanje razlike u pogledu odreñenog obeležja izmeñu članova blizanačkog para. Diskordantnost je mnogo češća u dvojajnih nego u jednojajnih blizanaca. Suprotno konkordantnost. diskriminacija, slušna, nesposobnost nekog lica s oslabljenim sluhom da pri ispitivanju sluha govornim testovima tačno ponavlja reci, iako čuje njihov zvuk. Pored slušne komponente može i cerebralna komponenta da igra ulogu (npr. u staračkoj nagluvosti). diskrinija, polna, duboki poremećaji u radu svih žlezda koje obezbeñuju ravnotežu seksualne funkcije, čija patologija daleko premaša područje gonadne patologije. diskus-hernija, hernija pulpoznog nukleusa. V. diskopatija. dislocatio, dislokacija, promena položaja, pomerenost; (hir.) promena položaja, pomerenost kostnih fragmenata pri prelomu ili zglobnih okrajaka pri iščašenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska dislokacija atlasa; divergentna d., dislokacija u kojoj su žbica i laktača odvojeno pomerene; habitualna d., dislokacija koja se i posle repozicije ponavlja; d. horizontalis mandibulae, pomeranje patrljaka donje vilice u odnosu na horizontalnu liniju; d. verticalis m., dislokacija patrljaka prelomljene dislokacije vertikalis u odnosu na vertikalnu liniju. Uzrok je trauma i naknadna vuča mišića. V. linije preloma na donjoj vilici. Kienböckova d., izolovana dislokacija polumesečaste kosti; kompletna d., dislokacija u kojoj su zglobne površine potpuno razdvojene; komplikovana d., dislokacija koja je udružena s drugim značajnim povredama; kongenitalna d., dislokacija koja postoji od pre ili neposredno posle poroñaja; Lisfrancova 203

dismetrija d., dislokacija donožja u tarzometatarznom zglobu; Momeggiaova d., dislokacija zgloba kuka u kojoj se glava butnjače nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje karlične kosti; Nélatonova d., dislokacija skočnog zgloba, u kojoj je peta potisnuta naviše, izmeñu golenjače i žbice; patološka d., dislokacija kojoj je uzrok paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo oboljenje; d. preloma, dislokacija fragmenata prelomljene kosti; d. sočiva, (oft.) pomerenost očnog sočiva; traumatska d., dislokacija izazvana povredom ili naglim pokretom; zastarela d., ranije nastala dislokacija na koju su se nadovezale zapaljenjske ili fibrozne promene; zatvorena d., prosta dislokacija bez povrede okolnog tkiva. dismetrija, v. dysmetria. dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv za sve poremećaje organizma usled razdruživanja genetskog pola i njegovog fenotipskog ispoljavanja udružene dismorfije germinalnog i gonadnog pola: dismorfije gonofornog pola. dispanzer, zdravstvena organizacija u sklopu Doma zdravlja ili samostalna, koja, koristeći dispanzerski metod rada^ sprovodi niz mera zdravstvene zaštite: unapreñenje zdravlja/sprečavanje i suzbijanje oboljenja, rana dijagnoza bolesti, lečenje i rehabilitacija obolelih i povreñenih. Brine se o zdravlju pojedinih kategorija stanovništva (žene, deca, radnici) ili radi na suzbijanju pojedinih oboljenja (tuberkuloza, kožnoveneričke bolesti, alkoholizam i maligna oboljenja). dispanzerski metod rada, metod u radu zdravstvenih radnih organizacija koji podrazumeva praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja i uslova života i rada odreñenih grupa stanovništva, praćenje i proučavanje kretanja odreñenih bolesti, istraživanje uzroka i žarišta oboljenja, preduzimanje mera i organ izovanj e zdravstveno-vaspitnog rada, posmatranje individue u okviru njegove prirodne, životne i radne sredine. dispareunija, nedovoljno i odsutno doživljavanje sladostrašća u polnom odnosu. 204

dissector dispepsija, v. dyspepsia. disperzija, disperzni sistem, stanje u kome su čestice jedne supstancije sitno raspodeljene u nekoj drugoj supstanciji. Supstancija u kojoj su čestice druge supstancije sitno rasporeñene zove se disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a sitno rasporeñene čestice druge supstancije su disperzna jaza, npr. rastvor šećera u vodi je disperzni sistem u kome je disperzno sredstvo voda, a disperzna faza molekuli šećera koji su raspodeljeni u vodi. Ako je disperzna faza u rastvaraču (disperzno sredstvo) isitnjena do molekula ili jona, takvi disperzni sistemi su pravi rastvori. Ako je disperzna faza isitnjena do vidljivih čestica, radi se o grubim disperznim sistemima koji se nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su disperzni sistemi s česticama koje su po veličini izmeñu čestica pravih rastvora i suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su koloidni rastvori. disperzna faza, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzna r aplikacija, v. replicatio. disperzna sredina, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzni sistem, v. disperzija. disperzni stepen, veličina koja se meri recipročnom vrednošću veličine čestica disperzne faze; ukoliko su čestice sitnije, utoliko je stepen disperzije veći i obrnuto. disperzno sredstvo, v. disperzija. disperzoidi, mešavina čvrstih čestica i vazduha. Nastaju mehaničkim raspadanjem čvrstih tela, sagorevanjem fosilnih goriva u industrijskim procesima i sublimacijom. V. aerosoli. dissectio colli radicalis, radikalna disekcija na vratu. Kirurški zahvat koji se vrši u odstranjenju karcinoma larinksa, kad postoje metastaze na vratu. Zajedno s metastazama i limfnim žlezdama vrata odstranjuje se i lateralna muskulatura vrata kao i unutrašnja jugularna vena. dissector, disektor, (1) lice koje vrši disekciju; (2) instrument kojim se vrši disekcija; (3) priručnik koji služi za upućivanje u disekciju.

dissimulatio dissimulatio, disimulacija, prikrivanje neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/mulatio. dissociatio atrioventricularis, v. block. distalis, distalni, udaljen od središta, početka ili glave, suprotno proksimalnom, donji (npr. extremitas distalis, donji okrajak); (stom.) udaljeno od središne linije, za razliku od mezijalnog. distichiasis, distihijaza, uroñena anomalija trepavica. Trepavice su poredane u dva reda, pri čemu drugi red može biti okrenut unazad, tako da dovede do trihijaze. V. trichiasis.

Distoma haematobium, v. Schistosoma haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola hepatica. Distomidae, staro ime za Trematoda, klasa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez segmentacije, uglavnom hermafroditi. distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi iza umnjaka. distopija muških gonada, svako razvijanje muške gonade na mestu na kome se ona inače ne razvija, praćeno velikim poremećajima razvoja. Otuda, kriptorhidija nije samo distopija, nego i displazija gonada. distorsio, distorzija, uganuće. !stezanje i kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem krvi. Distorzija nastaje pri snažnim i prekomernim pokretima (sagibanje i opružanje) u zglobovima ruke i noge. distractio, distrakcija, razmicanje iščašenih zglobnih okrajaka ili fragmenata prelomljene kosti opružanjem i protivopružanjem, manuelno, zavojem ili distrakcionim aparatom da bi se opet uspostavio normalan položaj zglobnih okrajaka ili fragmenata kostiju. distrofička gojaznost, gojaznost združena s nekim neurokožnim i skleroznim oboljenjima. Di-Te-Per-vakcina, sadrži difterički anatoksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i ubijene uzročnike pertusisa (Per). Ova vakcinacija u našoj zemlji je obavezna. Ona se vrši s tri doze izmeñu kojih ne srne biti razmak manji od jednog meseca ni veći od tri meseca. Prva vakcinacija se vrši jednom dozom Di-Te-Per-vakcine, od l do 3 god. Druga revakcinacija

diverticulum se vrši Di-Te-vakcinom pre upisa u osnovnu školu: do navršene osme godine. Dalja revakcinacija se vrši samo s tetanusnim anatoksinom. Diterihsova udlaga, v. udlaga. ditiazanin, anthelmintičko sredstvo; zbog toksičnosti, u nekim zemljama povučen iz upotrebe. diuretica (remedia), diuretici, diuretička sredstva, lekovi koji povećavaju količinu izlučene mokraće. divergencija, razilaženje, (oft.) skretanje očne jabučice upolje. V. strabismus. divergens, divergentan, razlazni, koji ide ustranu, u raznim pravcima, npr. strabismus divergens. V. con verge ns. diverticulectomia, divertikulektomija, ekscizija pobočnih špagova. diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje nekog divertikuluma, naročito divertikuluma kolona, koji mogu da perforišu i da stvore perikolonske apscese. diverticulopexia, divertikulopeksija, fiksiranje pobočnog špaga hirurškim putem u novi položaj, pošto se oslobodi sraslina ili okolnih struktura. diverticulosis, divertikuloza, stečeno sitno proširenje (tankog, debelog) creva. U zidu proširenja nema uvek mišićnog sloja zida creva na kome se promena pojavila. Na tankom crevu proširenja su obično lokalizovana na ivici pripoja mezenterijuma, dok se na debelom crevu javljaju na suprotnoj strani od mezokolona. Češće dolazi do zapaljenja proširenja, kada govorimo o divertikulitisu. diverticulum, posebno pobočno proširenje špaga nekog od šupljih organa. Ono može biti pravo ili lažno. Zid pravog divertikuluma sadrži sve slojeve zida šupIjeg organa na kome je nastao. Lažni divertikulum sadrži samo sluznicu i serozu organa. Nedostaje mišićni sloj; d. duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.; Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni divertikulumi u predelu sigmoidnog kolena kolona; Graserov d., lažni divertikul sigmoidnog kolona; d. intestini; divertikulum creva, proširenje creva. Može biti na tankom ili na oba istovremeno; laringealni d., divertikul sluznice grkljana; lažni d., prodor sluznice creva

205

divinil-etar kroz povreñeni mišićni sloj; d Meckeli, ostatak proksimalnog dela omfalomezenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih osoba, dužina mu varira od l do 30 cm, sadrži sve slojeve zida tankog creva. Obično se nalazi na 100 cm proksimalno od ileocekalnog zaliska. Najčešća promena na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuckov divertikul, nastaje u slučaju kad nije došlo do zatvaranja Nuckovog kanala, pri čemu peritoneum oblaže s unutrašnje strane kanal i semenik koji leži na njegovom dnu. V. hernia inguinaUs congenita; pravi d., divertikul koji nastaje izbočenjem celog crevnog zida; pulsioni d., divertikul koji nastaje usled pritiska u šupljini ili kanalu; Rokitanskyjev d., v. trakcioni divertikul; stečeni d., divertikul nastao sekundarno, mehanički ili usled bolesti; trakcioni d., divertikul jednjaka izazvan priraslicama, koje vrše ograničeno povlačenje zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev d.; Vaterov d., špag u zidu duodenuma "* gde se spajaju žučovod i izvodno kanal pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni divertikul; ždrelno-jednjački d., divertikul na mestu spajanja ždrela i jednjaka. divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, divinil-oksid), isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije (narkoze). divizijska (prihvatna) bolnica, statutom sanitetske službe NOV i POJ pri svakoj diviziji predviñena pokretna bolnica u čijem sastavu je bilo hirurško, interno i zarazno odeljenje. divizijska sanitetska stanica (ranije divizijski medicinski.centar), ustanova koja se razvija na 10-15 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i specijalističke pomoći povreñenim i obolelim; razvija se načelno pod šatorima (ili u kakvom pogodnom objektu) i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijažno (spojeno s evakuacionim), operacionoprevijališno, bolesničko, zatim izolator, odeljenje za dekontaminaciju i odeljenje za psihijatrijske slučajeve. V. sanitetska stanica. divizijski medicinski centar, v. divizijska sanitetska stanica. 206

dlakavost

divizijski sanitet, v. sanitetska služba divizije. divizijsko zavojište, v. zavojište. dizač čmara (m. levator ani), jedan od meñičnih mišića. Njegovo grčenje (kloničko u ejakulaciji muškarca) isturuje čmar unapred. U ženskog, bočno steže vaginu na kraju obljube. dizalična ektopija semenika, dizanje (uspinjanje) semenika pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože s unutrašnje strane buta. dizigotni blizanci, blizanci koji proističu iz oplodnje dve odvojene jajne ćelije s dva semeglavca.

dlaka, v. barba, capillus, pilus. dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu od najglavnijih polnih odlika. Dlake su rasporeñene u pojedinim predelima tela i to na naročiti način; d. glave (kosa) predstavlja izrazito polnu odliku. Kosa je u žene znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže). Granice njena rastenja na glavi su karakteristične: pozadi ona se u žene (i ginoidnog muškarca) prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji i 2 bočna), dok u muškarca (i androidne žene) ima samo dva bočna jezička. Čeona granica vlasišta je u početku konkavna nadole. Od puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene goleti, dok se na kraju ne pretvore u ćelavost. Suva supstancija dlaka žene posle 10. godine sadrže više sumpora nego u muškog; d. grudi, normalno se nikada ne javlja u žene, dok se u muških obilno razvija; d. leda, u žena ne postoji, dok se u muških javlja i ispod lopatica (nekad tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se nizom polnih karaktera. Trepavice i obrve su razvijene u oba pola, s malim razlikama. Trepavice su u žene duže i obilnije nego u muškog, dok su u njega obrve punije, postajući još duže posle 50. godine. Brkovi i brada su izrazito muški polni karakter, jer u žene ne postoje, sem ako nisu androidnog tipa. U muškog, obrastanje obraza dlakama počinje oko 14. godine. Dlakavost lica u žene javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz nozdrva, usnih otvora i na usnim školjkama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje

dlan se u oba pola, ali je bujnija i grublja u muškarca; d. stidnjače, (»bruce«), ima sasvim poseban polni karakter: u žene zauzima trouglast prostor s osnovicom okrenutom nagore, ka pupku, po odsečnoj vodoravnoj liniji, ne prelazeći na unutrašnju stranu butina i ne zahvatajući čmarnu okolinu. Naprotiv, u muškarca stidnjačna dlakavost se gornjom granicom klinasto prostire po prednjoj strani trbuha ka pupku, a s donje strane zahvata meñicu i okoločmarnu oblast, kao i unutrašnju stranu butina. Bruce su u muškog duže nego u žene; dlakavost udova u žene, obično, ne postoji, dok je u muškog razvijena. dlan, v. palma manus, vola manus. DLM (dosis lethalis minima), najmanja količina toksina koja, ubrizgana supkutano, ubija u roku od 4 dana zamorče teško 250 g. DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina. DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u sintezi DNK; poseduje takoñe sposobnost proveravanja tačnosti redosleda prilikom 3'-5' povezivanja deoksinukleotida u toku formiranja lanca DNK; deluje i kao egzonukleaza koja prekida 5'-3' fosfodiestarske veze u dvolančanoj DNK što služi za ispravljanje (engl. repair) mogućih grešaka nastalih prilikom replikacije DNK njena egzonukleazna uloga je verovatno najznačajnija; DNK-III, enzim koji katalizuje veoma brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske veze u sintezi DNK; deluje takoñe i kao egzonukleaza koja, imajući sposobnost kontrole tačnosti procesa replikacije DNK, eliminiše pogrešno ugrañene deoksinukleotide iz lanca DNK prekidanjem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena osnovna uloga je u replikaciji DNK. V. replikacija. DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna struktura koja se sastoji od po jednog lanca DNK i RNK, čije su purinske i pirimidinske baze komplementarno sparene i meñusobno povezane hidrogenskim vezama. dno, v. fundus. doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-

Döderlleinovi bacili -karboksiacid), Doisy ju je dobio polazeći od estrola. Njegov derivat disdedrodoazinolna kiselina (estropentan 3-0117-karboksiacid), polazeći od ekvivalina, najjači je do danas otkriven estrogen. dobit od bolesti, primarna, po psihoanalitičkom shvatanju olakšanje koje nastupa postoje libidinozna energija skrenula, konvertovala se i izazvala pojavu simptoma (histeričke, neurotičke) bolesti, a nije se upotrebila za (zabranjeno) zadovoljavanje nagonske potrebe; sekundarna d., sažaljenje okoline, oslobañanje od obaveza, naknada za bolovanje. doboš, kutija za zavojni materijal. Limene kutije s otvorima na zidovima koji se otvaraju i zatvaraju pokretljivim poklopcem ili širokim trakastim obručem. Za vreme sterilizacije otvori su slobodni da bi vodena para mogla da prodre u kutiju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da bi sadržaj kutije ostao sterilan. Dobrna, banja koja leži pod Paškim Kozjakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Celja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonično. Voda sa »Termalnog Vrela« topla je 360C, slabo je mineralisana (0,4394 g °/oo), i ugljenokisela. Postoji i jedan izvor hladne gvožñevite vode. Voda služi za piće, kupanje i ispiranje. Ima ureñeno kupatilo sa kadama i basenima i odeljenja za ispiranje i fizikalnu terapiju. U ovoj banji lece se: oboljenja u kojima treba povećati diurezu (kardiorenalna skleroza, urička dijateza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari mokraćnih puteva i razne intoksikacije), arterijska hipertenzija, neuroze, neuralgije, neurastenija, ginekološki funkcioni poremećaji, premorenost, lake anemije. Banja je i oporavilište, odmaralište i lečilište. Döderlleinovi bacili, laktobacili, grampozitivni, nepokretni. Nalaze se normalno u vaginalnoj flori pod čijim se uticajem glikogen iz vaginalnih ćelija pretvara u mlečnu kiselinu; ona u vagini obezbeñuje stalnu kiselu reakciju (pH oko 4,0) koja sprečava razmnožavanje patogenih bakterija. 207

Döhleova bolest Döhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aortitib. Doizy-Curtisov test, v. test.

dojka, v. mamma. doksapram, analeptik za stimulisanje disanja. doksiciklin, polusintetski antibiotik iz grupe tetraciklina. dolabra, zavoj koji po izgledu podseća na ocepak koji se uvrće spiralno. Dolabra se stavlja na tri načina, obično na ekstremitete: (1) d. currens, u kojoj omoti jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; reversa, u kojoj se svaki omot na odreñenom mestu uvrće za 180° da bi prilegap na ekstremitet s obzirom na razne debljine pojedinih segmenata ekstremiteta; (3) d. serpens, pojava u kojoj svaki kružni omot delimično prekriva prethodni, slično crepu na krovu. dolichocephalia, dolihocefalija, dugoglavost, frontookcipitalno izdužen oblik glave. dolichocephalus, dolihocefalus, dugačka ili uzana glava čija je dužina mnogo veća nego njena širina. dom zdravlja, zdravstvena organizacija koja, u okviru svoje delatnosti, obezbeñuje sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva koje živi i radi na jednoj odreñenoj teritoriji (obično opštini). Dom zdravlja obezbeñuje neposrednu i specijalizovanu zdravstvenu zaštitu i to: opštu medicinu, zdravstvenu zaštitu žena i dece, školskog deteta, radnika i starih osoba, zubozdravstvenu zaštitu, higijensko-protivepidemijsku zaštitu, hitnu medicinsku pomoć i snabdevanje lekovima. domaćin, životinja ili biljka u kojima parazitski živi neki drugi organizam. dominantan, alel čije fenotipsko dejstvo postoji i u heterozigota, odnosno i onda kada se on nalazi samo najednom članu odgovarajućeg para homolognih hromosoma. Izraz dominantan koristi se i za obeležavanje svojstva normalnog gena, ali mnogo češće se njime označava mutantni gen. dominantnost, stanje obezbeñeno dejstvom dominantnog gena. Dominantnost može da bude potpuna ili nepotpu-

208

dorsalis na, zavisno od toga da Ii se efekat dominantnog gena fenotipski ispoljava u svakoj jedinki koja ga sadrži ili samo u jednom broju organizama. don, v. površinska nedeljna doza (pod dosis). Donnanova ravnoteža, ravnoteža koja se javlja u dva rastvora nejednakog osmotskog i koloidnoosmotskog pritiska kada su razdvojeni opnom koja propušta samo obične jone, a ne propušta jone koloidno rastvorenih supstancija (belančevine). Prema Donnanu ravnoteža jzmeñu dva rastvora (jedan sadrži+samo NaCl, a drugi elektrolitički koloid Na R) uspostavlja se u momentu kada proizvod koncentracija difuzibilnih katjona i difuzibilnih anjona s jedne strane polupropustljive opne postane jednak proizvodu koncentracija difuzibilnih katjona i anjona s druge strane opne. Postojanje većih količina belančevina u krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u meñućelijskoj tečnosti (oko 18 g/lit.) s obzirom na to da se belančevine ponašaju kao nedifuzibiln^ahjoni, to će broj difuzibilnih katjona (Na) biti za oko 5% veći, a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% manji u plazmi nego u meñućelijskoj tečnosti. Donovanijev korpuskulum, telašca u ćelijama zapaljenja u veneričkom oboljenju zvanom granuloma venereum. Izgleda da su prouzrokovači toga oboljenja. donja vilica, v. mandibula. doping, unošenje farmakoloških sredstava u organ izam radi veš tačkog podizanja radne sposobnosti. Teško je povući tačnu granicu izmeñu fiziološkog i veštačkog podizanja radne sposobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja stimulišu kardiovaskularni i disajni sistem (kofein, kardiazol), ona koja, delujući preko CNS-a, uklanjaju zamor (pervitin, benzedrin) i ona koja se inače unose u organizam (vitamini, kiseonik), ali u mnogo većim količinama. Naročito su opasna sredstva iz druge grupe, jer potiskuju prirodni odbrambeni mehanizam organizma, zamor. dorsalis, dorzalan, leñni, zadnji.

ñorsoventralis ñorsoventralis, dorzoventralni, od nazad prema napred. dorsum, leña, zadnji deo trupa. doručje, v. metacarpus. dosage compensation, (engl.) v. X-hromosom. dosis, (radiol.) zračna doza, izlaganje rendgenskim zracima na vazduhu. Doza ništa ne govori o uzajamnom dejstvu zračne energije i materije, budući da nije isto što i apsorpcija rendgenskih zrakova. Izražava se brojem »rendgena« (R). Stepen ekspozicije obično se iskazuje u R/min. (brojem rendgena u minutu); apsorbovana d., ona količina energije, bilo koga jonizujućeg zračenja, koju jonizujuće čestice predaju materiji po jedinici mase ozračenog materijala (na mestu koje nas interesuje). Izražava se jedinicom »rad«; epilaciona d., količina rendgenskih zrakova koja dovodi do privremenog opadanja kose (dlaka) na ozračenoj površini vlasišta, bez pojave crvenila na koži; eritemna d. (E.D.), biološka doza. Odjednom data količina rendgenskih zrakova što na nedelju dana posle ozračenja izaziva crvenilo kože. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u mrku obojenost, a još 3 sedmice kasnije u bronzanu. Izražena u fizičkoj jedinici, ona varira od 270 do 1.450 rendgena, što zavisi od visine napona na rendgenskoj cevi (kVm). Sin. kožna jedinica, »unit skin dose« (U.S.D.); d. tolerancije (TD), bolje dopustiva doza je celokupna količina zračne energije koju čovečje telo može da prima neprekidno, bez ikakvog oštećenja krvotvornih organa ili polnih žlezda. Drugim recima organizam je u stanju da neutralise efekat zračne energije sve dok primljena doza ne preñe podnošljivu vrednost. Ona se izražava površinskom nedeljnom dozom. V. površinska nedeljna doza. Douglasov abscessus, v. abscessus. Douglasov špag, materica je spolja obložena trbušnom maramicom koja čini serozni sloj (perimetrium). Na prednjoj strani on doseže do istmusa, pa se prebacuje na dno mokraćne bešike čineći bešično-materičnu duplju. Pozadi se spušta mnogo niže, zastirući nadusmin14 Medicinski leksikon

drainage ski deo grlića i dopirući do zadnjeg usminskog špaga, pa se onda prebacuje na prednju stranu pravog creva, obrazujući mnogo dublju rektomateričnu duplju, čije dno čini Douglasov špag (cavum Douglasi). doušna žlezda, najveća parna pljuvačna žlezda smeštena u jami iza donje vilice, a ispod usne školjke. V. glandula parotis. Doverov prašak, v. Pulvis Ipecacuanhae opiatus. dovodni, v. afferens. doza, v. dosis. dozimetar, ureñaj za merenje jačine jonizujućih zračenja. Meri dozu, jačinu doze i pravac kretanja jonizujućih zračenja. Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali je našao primenu i u kosmičkoj medicini, gde meri veličinu zračenja kojima je izložen kosmonaut u toku leta. Po svojoj nameni on može biti ličan, kao i za merenje doze zračenja u kabini broda i na njegovoj spoljašnjoj strani. Zavisno od principa na kome dozimetar radi on može biti jonizujući, scintilacioni, fotografski, luminiscentni i hemijski. U uslovima kosmičkog leta dozimetrija obezbeñuje merenje raspodele doznih polja, kao i celokupnu dozu u brodu i van njega. Očitani podaci ukazuju na postojanje radijacione opasnosti, što je od posebne važnosti za posadu. doziranje, odreñivanje ili odmeravanje doze. Drägerov aparat, komplet sa kiseonikom i maskom za disanje odvojen i nezavisan od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u zatrovanim prostorijama, pod vodom i u slučaju nesreća i požara. Dragstedtova operacija, v. operacija. drainage, drenaža, odvoñenje sekreta iz rana ili patoloških tečnih kolekcija, iz telesnih šupljina pomoću gumenih ili staklenih cevi s okcima sa strane; bazalna d., drenaža kičmeno-moždanih tečnosti iz bazalnog subarahnoidnog prostora u cilju smanjivanja lubanjskog pritiska; dugmasta d., drenaža peritonealnog transudata pomoću specijalnog dugmeta pričvršćenog za sve slojeve trbušnog zida; kapilarna d., drenaža snopom vlasi, ketguta, ili drugim materija-

209

drastica

lom malog dijametra koji vrši kapilarno privlačenje; Monaldijeva d., vrsta drenaže plućnih kaverni pomoću aspiracije; Perthesova d., vrsta stalne aspiracije pleuralne tećnosti pomoću gumenog creva u vezi sa staklenim sudom u kome je stvoren vakuum; položajna d., terapijska drenaža u bronhiektazijama i plućnog apscesa stavljanjem bolesnika u ležeći položaj potrbuške, kako bi mu glava visila naniže, tako da se dušnik nalazi niže nego obolele zone pluća; v. Quinckeov položaj; sukciona d., v. Wangensteenova drenaža; tidalna d., drenaža mokraćne bešike pomoću aparata koji naizmenično puni bešiku dâ bi se izazvalo njeno rastezanje, a zatim pražnjenje pomoću sifonskog dejstva i isticanje usled dejstva teže; zatvorena d., drenaža empijema pleure uz sprečavanje ulaženja spoljašnjeg vazduha u pleuralnu duplju; zatvorena pleuralna d., stalna aspiracija pleuralne duplje pomoću interkostalno stavljenog drena koji vodi u hermetički zatvoreni sud, pod dejstvom aspiracije; Wangensteenova d., stalna drenaža pomoću usisavanja želudačnom ili duodenalnom sondom u cilju lečenja začepljenja creva ili paralitičkog ileusa. drastica, drastični lekovi. Naziv koji se danas skoro isključivo upotrebljava kao grupno ime za laksantne lekove vrlo jakog dejstva, npr., za krotonovo ulje (Oleum Crotonis), koji se ne upotrebljavaju u humanoj medicini. drastični lekovi, v. drastica.

draž, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funkcioni odgovor- nadražaj, impuls u tkivu odnosno organu. V. nadražaj, impuls. dražica, v. clitoris. dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa i mirisa. drenaža, v. drainage. Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sindrom. drhtanje, v. tremor. drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih mišića kao reakcija na hladnoću. Nastaje aktivisanjem primarnog motornog centra za drhtanje u zadnjem delu hipotalamusa pod dejstvom signala iz kože i 210

Dubin-Johnsonov sindrom

kičmene moždine. Impulsi iz zadnjeg hipotalamusa prenose se niz moždano stablo i bočnim stubovima kičmene moždine do motoneurona, što je praćeno progresivnim povećanjem mišićnog tonusa, zbog čega se povećava metabolizam i proizvodnja toplote u mišićima (za 5040) i pre nego što počne drhtanje. Oscilacije u mehanizmu povratne sprege refleksa na istezanje dovode do drhtanja i stvaranja toplote u telu. droga, sirovi ili sasušeni delovi biljaka ili životinja koji služe za spravljanje lekova; d. u užem smislu, toksička supstancija koja izaziva prolaznu izmenu raspoloženja ili svesti s ciljem da se suzbije neprijatno stanje a eventualno postigne prijatno. dromotropan, koji ima osobinu da utiče na brzinu provoñenja impulsa u srcu. Može biti negativan (ako se daje acetil-holin) i pozitivan (ako se daju kateholamini - adrenalin). drumstick, (eng.) maljičasto zadebljanje na jedru neutrofilnih polimorfonuklearnih leukocita kao oznaka ženskog pola organizma. Sin. maljičasti nastavci. Društvo crvenog krsta, meñunarodna organizacija osnovana na inicijativu švajcarskog filantropa Henrija Dunanta. Prema Ženevskoj konvenciji (1864), stara se o neutralnosti i zaštiti ratnih ranjenika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i sanitetskih ustanova država koje su potpisale konvenciju. U mirno doba organizuje pomoć civilnom stanovništvu pri elementarnim katastrofama i pomaže unapreñenje higijene, narodnog zdravlja i zbližavanje meñu narodima. V. Crveni krš t. drvenasta flegmona, v. phlegmona.

držač matrice, naprava za pričvršćivanje matrice za zub, v. matrice. Duane-Huntova jednačina, služi za izračunavanje talasne dužine najkraćeg rendgenskog zraka u zavisnosti od napona na krajevima rendgenske cevi: Ao= 12,40S4cV u angstremima (A). Dubin-Johnsonov sindrom, porodični oblik nehemolizne žutice, izazvan nesposobnošću hepatocita da izluče vezani bilirubin u žuč. Poremećeno je izlučiva-

dubliranje modela nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrastnih sredstava za rendgenski pregled žučne kesice i žučnih puteva. U hepatocitima postoji mrk pigment, karakterističan za ovaj sindrom. dubliranje modela, (stom.) izrada duplikata radnog modela od vatrostalnog materijala metodom otiska, u izradi skeletirane zubne proteze. Duboisov apsces, v. abscessus. duboka tamponada jodoformnom gazom, mehanička metoda lokalne hemostaze kojom se zaustavljaju kostna, periodontalna krvarenja, kao i ona iz većih krvnih sudova posle vañenja zuba. Dubreuilova tekalna žlezda, unutrašnji sloj jajnog meska u kome se stvara ženski polni hormon (folikulin ili estron). ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus aberans, v. zastranjeni vod; d. arteriosus Botalli, Botalov kanal, spaja račvu plućnog stabla i luk aorte u fetusu; d. choledochus, v. choledochus; d. cochlearis, opnasti pužni kanal unutrašnjeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni kanal žučnog mehura; d. deferens, semenovod, neposredno se nastavlja na pasemenički kanal u repu pasemenika. Dug je 50—60 cm, smešten jednim delom u mošnicama, priljubljen uz telo pasemenika, a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatičke vrpce. U maloj karlici se priljubljuje uz bok mokraćne bešike, proširujući se u ampulu i probijajući se kroz prostatu kao brižnih. Oba briznika se otvaraju u mokraćnu cev na sisičastom uzvišenju poznatom kao semena humčica (colliculus seminalis, veru montanum); d. ejaculatorius, briznik; d. epididymidis, kanal pasemenika; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i levi grade ductus hepaticus communis koji se spaja s kanalom žučnog mehura u žučovod (d. choledochus); d. lymphaticus dexter, desni limfni kanal, uliva se u desni venski ugao; d. pancreaticus major, v. canalis Wirsungi; d. parotideus, Stenonov parotidni kanal, izvodni kanal doušne pljuvačne žlezde; dd. semicirculares, polukružni opnasti kanali u unutrašnjem uvu, v. auris; d. sub-

Dupuytrenov fenomen lingualis, v. canalis Bartholini; d. submandibularis, v. canalis Whartoni; d. thoracicus, veliki grudni vod, najveći limfni sud, nastaje u trbušnoj duplji i uliva se u levi venski ugao. dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se po završenom teškom mišićnom radu utroši u oksidacionim procesima koji daju energiju za nadoknañivanje razgrañenog adenozin-trifosfata i kreatin-fosfata i pretvaranje mlečne kiseline u glikozu. Duhamelova operacija, v. operacija. Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f onu is. dumping sindrom, (engl.) kompleksna pojava, najverovatnije izazvana brzim prolazom hrane iz želuca u jejunum preko anastomoze posle gastrojejunostomije. Ispoljava se mukom, slabošću, znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a ponekad i dijarejom odmah po uzimanju hrane. duodenitis, zapaljenje duodenuma (dvanaestopalačnog creva). duodenostomia, duodenostomija, operativno načinjena duodenalna fistula. V. fistula. duodenum, v. intestinum. duodenumska tubaža (sondaža), (1) ispitivanje sadržaja duodenuma, dobijenog pomoću duodenumske sonde. Služi i za ispitivanje žuči iz žučne kesice (žuč B) i jetre (žuč C), kao i za ispitivanje funkcijskog stanja egzokrinog pankreasa; (2) terapijska mera za lečenje oboljenja žučne kesice i infektivnog hepatitisa, naročito njegovog holestaznog oblika. dupla trisomija, v. polisomia. Duplayeova bolest, v. bolest. duplex, dupleks, struktura koja se sastoji od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od po jednog lanca DNK i RNK. duplicatio, duplikacija, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od udvajanja odreñenog segmenta hromosoma sa svim njegovim !okusima, odnosno genima. Sup. dejicientio. duplikacija, v. duplicatio. duplja, v. cavitas, cavum. Dupuytrenov fenomen, simptom karakterističan za dijagnozu cista u donjoj i 211

Dupuytrenova fraktura gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong loptice. Dupuytrenova fraktura, v. fractura. dura mater, tvrda moždanica, spoljašnja opna centralnog nervnog sistema, priljubljena uz koštane zidove lubanjske duplje i kičmenog kanala. dustaban, v. pes planus, pes planovalgus. duševna bolest, v. bolest, bolnica. duševna gluvoća, opšta senzorička afazija, nesposobnost razumevanja značenja reci koje služe izražavanju neke misli. Najčešće nastaje nakon oštećenja ili razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela gornje slepoočne vijuge u dominantnoj hemisferi. Bolesnik ima očuvan sluh, ali ne može da raspozna šta koji zvuk znači. V. i surditas. duševna higijena, v. higijena. duševni bolesnik, v. bolesnik. duševno slepilo, nemogućnost razumevanja primljenih vidnih utisaka pri potpuno očuvanoj funkciji čula vida. Nastaje uglavnom pri oštećenju konveksnog dela okcipitalne kore u dominantnoj hemisferi. dušična kiselina, azotna kiselina, HNOa, v. Acidum nitricum. dušik, v. azot. dušnica, v. bronchus; karcinom dušnice je najčešća maligna neoplazma grudnih organa koja nastaje bujanjem ćelija epitela dušničke sluznice. Najčešći makroskopski oblici su hilusno pražnjenje, periferno ili nodularno i difuzno. Mikroskopski tip je u 46-60 procenata epidermoidno-ćelijski s orožavanjem, anaplastički s nediferentovanim ćelijama oko 30 procenata svih adenokarcinoma u 9-12 procenata i mešoviti tipovi. Bronhiolni karcinom čini 3 procenta svih karcinoma pluća i bronhija i smatra se da nastaje bujanjem epitela krajnjih bronhiola ili ćelija koje oblažu alveole; opstrukcija d., začepljenje zjapa dušnice. Ono može biti prouzrokovano udahnućem stranog tela, neoplazmom, pritiskom na dušnicu usled zapaljenja ili njegovih posledica, astme. Potpuno začepljenje dovodi do kolapsa pluća, atelektaze; papilom d., benigna neop212

dvoobličje, polno lazma nastala umnožavanjem epitela dušnice. dušnični, v. bronchialis. dušnik, (embr.) trachea, segment disajnog kanala, koji produžava grkljan, ima suženi zjap i obložen je višerednim cilindričnim epitelom. Krajem 1. meseca prednji vezivni zid zadebljava zbog pojave prehrskavičnih začetaka torakalnih prstenova, dok se u zadnjem javljaju začeci mišića. Žlezde se javljaju u 4. mesecu. Pretvaranje prethrskavičnih začetaka u hrskavične prstenove počinje krajem 2. meseca. V. trachea. dužica, v. iris. dvanaestopalačno crevo, (embr.) dok želudačno proširenje još nije izvršilo svo* je uvrtanje, crevna cev se od njega neposredno pravolinijski nastavlja. Zanoseći se udesno, želudačna kesa povlači za sobom crevo i ono pod želucem čini koleno: taj segment je dvanaestopalačno crevo, od čijeg se zida uvraćanjem stvaraju pupoljci za jetru i gušteraču. dvoglav, v. biceps (mišić). dvogubi penis, v. penis. dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci. dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva bicuspidalis s. mitralis. dvoobličje, polno (dimorfizam, seksualni). Čovek pripada grupi gonohoričkih životinja, tj. onih u kojih su polovi razdvojeni, što samim tim dovodi do poInog dvoobličja. Polna uobličenost čoveka, pored sve svoje jasne ispoljenosti, pokazuje, u odnosu na uobličenost mnogih drugih gonohoričkih životinja i tu osobinu što je nejednako ispoljena, čak i u jedinici istog pola. Te manje-više individualne razlike meñu jedinkama istog pola čine da u polovima čoveka postoji čitav niz tipova koji se, u manjoj ili većoj meri, udaljuju od osnovnog, »pravog« ili »čistog« tipa, bilo da su »vladajućeg«, osnovnog pola prekomerno ili nedovoljno izražene, što se ispoljava manjim ili većim nagomilavanjem karaktera istog pola ili, umesto njegovih izostalih odlika, pojavom karaktera suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju i patologiju čoveka ta je činjenica od osobito velike važnosti, jer često poma-

dvopolni jon

dysbasia

že razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se kopojava u toj oblasti čovekova života. loidno rastvorene supstancije (npr. be Uvek u granicama fiziološki dopuštelančevine, škrob) odvajaju od supstannog, postoje u svakom polu, polazeći od cija koje se u rastvoru nalaze u obliku »čistog« pola (euandroidnog i euginoidjona ili molekula. Ovo odvajanje molenog) dve velike grupe individualno uobkula ili jona vrši se kroz membrane čije ličenih jedinki: jedna podrazumeva jepore propuštaju samo molekule i jone, dinke s viškom izoseksualnih odlika, a a zadržavaju koloidne čestice. Molekuli druga, usled manjka izoseksualnih odlii joni prolaze kroz membranu u čist ka, otkriva supstituciju heteroseksualrastvarač koji se nalazi s druge strane nim odlikama. Polno odreñenje jedinke membrane; elektrodijaliza, odvajanje proizlazi iz odnosa muške i ženske faze, elektrolita od koloidnih čestica uticatačnije: iz prevage jedne faze nad drujem jednosmislene struje; haemodyaligom. U muških nagomilavanju izoseksis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih sualnih odlika dovodi do stvaranja supstancija, poremećaja koncentracije hiperandroidnih tipova (suviše muških elektrolita i jona vodonika u krvi bolesmuškaraca), a u žena do stvaranja hipernika s bubrežnom insuficijencijom, proginoidnih tipova (suviše ženskih žena). voñenjem krvi kroz poseban aparat Od granice »čistih polova« do tavanice (»veštački bubreg«); peritonealna d., ove grupe protežu se neizbrojivi podtiotklanjanje azotnih supstancija iz krvi u povi sa sve snažnijim nagomilavanjem težoj manjkavosti bubrega dijalizom, izoseksualnih odlika, jer je potenciranje koja se postiže stalnim ispiranjem perigenitalnih odlika manje izraženo. Preko toneuma izotoničnim ili slabo hipertote granice ulazi se u oblast patologije. U ničnim rastvorom kuhinjske soli. Kroz muških izostajanja izoseksualnih odlika trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu i supstitucija heteroseksualnim dovodi (fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24 do formiranja ginoidnih muškaraca časa 20-25 litara ovog rastvora, dok se (ženskih muškaraca), odmah pod granikroz trokar zaboden u Ievu bedrenu com euandroidnih muškaraca. U ženjamu stalno ispušta ova tečnost. Sin. peskih, izostajanje izoseksualnih odlika i ritonealna irigacija. supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni do stanja androidnjh žena (muških neodoljiv nagon za uzimanjem alkoholžena), sve više muški uobličenih, ukolinih pića. Javlja se jednom u nekoliko ko se približavamo krovu ovog diferensedmica ili meseci, obično u epileptičacijacionog tipa. Obilje podtipova nastara i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje lih mehanizmima viška i manjka, odnosvreme bolesnik pije obično velike kolino supstitucijom, toliko je veliko da se čine pića, posle čega pada u san, a po može bez velikog ustezanja reći da buñenju ostaje delimična amnezija. V. nema dva muškarca u svemu ista, niti epileptički ekvivalenti. dve žene u svemu iste, naročito u vange- dysarthria, dizartrija, poremećaj govora s nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a otežanim izgovaranjem suglasnika u orta oblast od pola čini ličnost. ganskim i funkcionira poremećajima dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva centralnog nervnog sistema. U progrepola s dva suprotna naelektrisanja. Npr. sivnoj paralizi prouzrokovano je kortiu aminokiselinama postoje dvopolni kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelarjoni (aminosirćetna kiselina CH2NHznim i psihičkim uzrocima; d. spastica pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako (d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria. CH2NHsCOO). dysbasia, disbazija, otežano hodanje; d. dvorog, v. bicornis. arteriosclerotica, osoben hod sitnim dvostruk (udvojen), v. bigeminus. koracima u bolesnika od arterioskleroze mozga. V. demarche a petits pas. dvostruka šina, v. ferula duplex. 213

dyskeratosis

dysbetalipoproteinaemia dysbetalipoproteinaemia familialis, v. hyperlipoproteinaemia.

dyschezia, diskezija, teško ili bolno pražnjenje izmeta iz rektuma. dyschondroplasia, dishondroplazija, v. enchondromatosis. dyschromia, dishromija, poremećaj normalne pigmentacije kože. Može biti hyper-, hypo- ili achromia. dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bolest, a naročito za bolesti u kojima postoji poremećaj ćelijskih sastojaka nekog tkiva; krvna d., svako nenormalno stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest. dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno oboljenje koje izazivaju šigele i amebe. Izvor bolesti je samo čovek, a prenosi se fekalno-oralnim putem; amebna d., subakutno ili hronično recidivišuće oboljenje debelog creva koje izaziva Entamoeba histolytica. Bolest počinje postepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica dnevno. One su tečne i sadrže sluz, a ponekad i krv. Bol i proliv obično proñu spontano posle 7-20 dana, pa nastane zatišje do sledećeg povrata; bacilarna d., izazivaju je više tipova šigela, od kojih su najčešće S. sonne i S. flexner. Zapaljenjske promene su uglavnom na završnom delu kolona, te bolesnik ima 5-20 krvavosluzavih stolica dnevno, koje su praćene tenezmima i lažnim pozivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10 dana. dysfibrmogenaemia congenitalis, nasledna disfibrmogenemija, u kojoj postoje normalne količine fibrinogena u plazmi, koji ima nenormalnu grañu i koji se ne koaguliše u dovoljnoj količini. dysfunctio, disfunkcija. Poremećaj normalne funkcije nekog organa. Može se ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija) ili povećanoj funkciji (hiperfunkcija). dysgammaglobulinaemia, disgamaglobulinemija, poremećaj imuniteta s deficitom jednog ili više, ali ne svih imunoglobulina, kao i smanjena otpornost prema mnogim infektivnim bolestima. Disgamâglobulinemija je izazvana ili nemogućnošću sinteze ili sintezom nenor214

malnih imunoglobulina. V. agammaglobulinaemia. dysgenesis gonadalis, gonadna dizgenezija, izraz koji se upotrebljava za grupu, najčešće, genetskih anomalija u razvoju gonada; uobičajeno je da se razlikuju dva oblika: oni u užem - npr. syndroma Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter (v. tamo) - i širem smislu, npr. syndroma Stein-Leventhal (v. tamo). dysgenesis mesodermalis corneae et iridis, kongenitalna anomalija oka pri kojoj postoji kombinacija malformacije rožnjače i dužice. Na rožnjači se javlja kao embrybtoxon corneae posterius, a na dužici se vide trake, membrane koje premošćuju komorni ugao i spajaju Schwalbeovu liniju s periferijom dužice. Udružena promena rožnjače i dužice čini Axenfeldov sindrom, koji pripada posebnom obliku glaukoma u dece. dysgerminoma, maligna neoplazma gonada za koju se veruje da se razvija iz nediferentovanih ćelija zaostalih iz perioda embrionalnog razvoja gonada. Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrvenkaste boje sa čahurom. Cesto se javlja na oba jajnika. dysgeusia, disgeuzija, poremećaj percepcije ukusa. dysglobulinaemia, disglobulinemija, svaki poremećaj globulina krvne plazme. dysgnaihia, v. malocclusio.

dyshaematopoiesis, dishematopoeza, poremećeno stvaranje krvnih ćelija. dysharmonia dentomax ill ariš, nesklad u veličini zuba i vilica, genetski zavisan. V. macrodontio i microdontio. dvshepatia, dishepatija, promenjeno funkciono stanje jetre; lipogena d., poremećen rad jetre u dece koja uzimaju velike količine masti hranom. dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje kože u vidu sitnih, čvrstih vezikula, sličnih sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom na rukama (lateralnim stranama prstiju) i nogama. Oboljenje je praćeno svrabom i žarenjem. Često recidiviše u proleće i jesen. dyskeratosis follicularis vegetans (Morbus Darier), retko dominantno nasledno kožno oboljenje, koje se odlikuje fo-

dyslalia likularnim i perifolikularnim kupastim orožavanjem prljavomrke boje, lokalizovano na licu, vratu, leñima i grudima. U intertriginoznim predelima može se razviti papilomatozno bujanje. dyslalia, nepravilan govor, nepravilna artikulacija glasova. U dece s nepravilnostima vilica i zuba može da doprinosi razvitku nepravilnosti i da oteža ortodontsko lečenje. dyslipidosis, dislipidoza, opšte ime za sve lokalizovane i sistemske poremećaje metabolizma masti (lipida). dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemija, zajedničko ime za sve poremećaje Iipoproteina u krvnoj plazmi. dysmenorrhoea, dismenoreja, menstruacije praćene jakim bolovima. Primarne dismenoreje se javljaju u pubertetu s prvim menstruacijama ili u toku prve godine po pojavi menarhe, prouzrokovane najčešće hipoplazijom materice i cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim anomalijama materice. Sekundarne dismenoreje su češće izazvane hroničnim i subakutnim zapaljenjskim procesima genitalija, tumorima na materici (fibrom i polip) i tumorima jajnika (ciste). dysmetria, dismetrija, poremećaj u preciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u tome da bolesnik ne može pravilno da odmeri obim jednog pokreta, pa ili podbaci ili prebaci cilj. Promašaj pokreta pobuñuje korekcioni pokret koji prebacuje na drugu stranu. Sreće se u oboljenjima malog mozga ili njegovih puteva. dysosmia, v. parosmia. dvsostosis, uroñen ili nasleñen poremećaj razvitka, s deformacijom kostiju Iutyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni poremećaj s hipoplazijom čeonog dela lubanje, kraniostenozom, egzoftalmijom, rascepom nebaca i srašćenjima ili def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep halo syndactilia, craniostenosis; d. cleidocranialis, nasledni poremećaj razvitka kostiju membranoznog porekla, najčešće ključne kosti i kostiju lubanje. Ključnjače nedostaju ili su rudimentarne, lubanja je široka, mlečni zubi kasno niču i perzistiraju, stalni zubi impaktirani, česta hiperodoncija; d. craniofacialis

dysphagiä Crouzon, nasledno oboljenje s poremećajem razvitka kraniofacijalne regije. Čelo ispupčeno, hipoplazija gornje vilice s gotskim nepcem, laka progenija, egzoftalmija' divergentni strabizam; d. mandibularis, uroñena hipoplazija donje vilice, s rascepom nepca, poremećajem postave zuba i patološkim razvojem organa sluha; d. mandibulofacialis, uroñeni poremećaj razvitka usled hromosomne aberacije. Nepravilan razvitak svih delova koji se formiraju iz prvog škržnog luka: antimongoloidne oči, sitno lice, makrostoma, uši nisko postavljene i često deformisane ili rudimentarne usne školjke, donja vilica mala i u distalnom položaju, česti rascepi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher-Collins, syndroma Franceschetti, trisomia 18. dyspepsia, dispepsija, poremećaj varenja izazvan raznim uzrocima; d. acida, oblik dispepsije izazvan povećanom kiselošću želudačnog soka; d. appendicularis, javlja se u bolesnika s hroničnim zapaljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u bolesnika s oboljenjima žučne kesice; d. colonis, izazvana oboljenjem debelog creva; d. functionis, javlja se zbog atonije zida digestivnih organa^ ili nervnih poremećaja; d. intestinalis, zbog oboljenja tankog creva; d* truljenja i d. vrenja, nastaju usled nepravilne ishrane i poremećaja crevne bakterijske flore; d. ventrfculi, usled poremećaja u želucu. dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju. Javlja se kao simptom raznih oboljenja, u prvom redu suženja jednjaka usled maligne (karcinom) ili benigne stenoze (korozivne strikture). I drugi procesi na vratu (divertikuli) i u medijastinumu (limfogranulomatoza) mogu da budu uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne paralize (myasthenia gravis) imaju disfagiju kao početni simptom. Takozvane »male disfagije« su vrlo česte i svode se na egzostoze na kičmenom stubu vrata, na hroničan ezofagitis i na sindrom refluksa hrane u jednjaku; d. lusoria, smetnje u gutanju prouzrokovane pritiskom na jednjak koji vrši desna arteri215

dysphonia

dystrophia

ja supklavija, ako su joj položaj i pravac dystokia, distokija, otežani ili nepravilni tok poroñaja. nepravilni; sideropenijska d., poznata kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremećaj tonusa mišića ili vegetativnih nerava; d. musculoma, javlja se najčešće u žena u klimakterum deformans, torziona distonija; d. rijumu i posle njega; d. valsalvae, oteneurocirculatoria, neurocirkulatorna žano gutanje ako je odlomljeni veliki distonija, funkcioni poremećaj koji se rog podjezične kosti pomeren pod sluzsastoji od pojava od strane srca, udruženicu ždrela. nih s neurovegetativnim poremećajima dysphonia, disfonija, poremećaj u emisiji i opštom nervoznošću u manjem ili veglasa koji dobiva grub i neprirodan kvaćem stepenu; d. neurovegetativa, neulitet usled organskih promena u grkljarovegetativna distonija, funkcioni porenu, npr. tumora ili paralize glasnice (ormećaj koji se ispoljava poremećenim toganska d.) ili usled psihogenih poremenusom vegetativnog nervnog sistema ćaja (psihogena d.). (simpatičkih i parasimpatičkih nerava). dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremećaj ishrane, stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini, promene koje nastaju u ćelijama i u tki(stom.) retka strukturna anomalija denvima a stoje u vezi s poremećajem protina mlečnih i stalnih zuba. Veličina i meta materija. Pri tome se u ćelijama i boja zuba su normalni. Zbog defektne u tkivima pojavljuju zrnca belančevina izgradnje korenova (koji su kratki, suže(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca ni i često nedostaju), rano dolazi do klaglikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma, ćenja zuba. Umesto korenova nalaze se mokraćne kiseline) i pigmenata (melapatološke tvorevine slične cistama. Pulnina, lipofuscina, hemosiderina, hemopa zuba uopšte ne postoji već je ispunjemelanina itd.); d. adiposogenitalis, bona kalcificiranim tkivom. Sin. »Zubi bez lest koja se obično viña u dečaka i dekorenova«; d. dentis, (stom.) strukturna vojčica a odlikuje se nagomilavanjem anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim nja zuba pod uticajem raznih negativpredelima, na grudima i licu. Polni ornih faktora: infekcije i traume, preležagani su potpuno nerazvijeni, kao i senih trofičkih, bakterijskih i virusnih bokundarne polne odlike. Ovo je oboljenje lesti, endokrinopatija, naslednih faktoprouzrokovano smanjenom funkcijom ra, intoksikacije fluorom i lekovima i hipofize. Obično nastaje usled oštećezračenjem. Može se javiti na jednom nja hipofize ili meñumozga odnosno njizubu, na grupi zuba ili u svih zuba hove veze, najčešće pritiskom od strane (mlečnih i stalnih). Sin. hypoplasia dentumora - kraniofaringeoma; d. muscutis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrighlorum progressive, progresivna mišićtov sindrom. na distrofija. Nastaje ili kao posledica dyspnoea, dispneja, otežano disanje; d. oštećenja kičmene moždine i nerava, cardialis, izazvana bolestima srca; -d. tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna, exercionis, izazvana fizičkim naporom; juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu priekspiratorna d., uslovljena otežanim maria, nasledna d. koja počinje u dečekspirijumom; funkciona d., bez orjem uzrastu. Zahvata više mišića nogu, ganskih promena, izazvana strahom ili leña i lopatica. Usled toga što se u mišidrugim uzbuñenjima; inspiratorna d., ćima zbog atrofije mišićnih vlakana na zbog otežanog udisaja; noćna d., koja se njihovom mestu razvija obilno masno isključivo javlja noću; naročito zbog slatkivo, mišići zadebljaju i dobijaju hibosti levog srca; ortostatska d., koja se pertrofičan izgled; d. musculorum javlja pri uspravnom položaju; parokpseudohypertrophica, v. d. musculosizmalna d., d. koja se javlja u vidu noćrum progressiva; d. myotonica, miotonih napada pri popuštanju Ieve komore; nička distrofija, nenasledno mišićno renalna d., d. u vezi s azotemijom. oboljenje koje se javlja u trećoj deceniji, 216

dystrophia_______________________________________________________ dysuria

nešto češće u muškaraca. Pored otežane dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i atrofije mišića, ćelavosti, katarakte i atrofije testisa odnosno amenoreje.

dysuria, dizurija, bolno ili otežano mokrenje; psihička d., dizurija u prisestvu drugih lica; spastička d„ otežano mokrenje zbog spazme mokraćne bešike.

ð ðokovićev metod, v. repositio.

ñurñevak, v. Convallaria majalis.

DZ džep, gingivalni, (stom.) prostor ograničen s jedne strane površinom zuba, a s druge patološki izmenjenim tkivom desnijntraalveoalarni dž., (stom.), v. •džep gingivalni; kiretaža g. dž., metoda lečenja gingivalnih džepova. Iz njih se odstranjuju subgingivalni konkrementi, nekrotičan cement korena zuba, patološki promenjeno tkivo desni, epitelni pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti za kiretažu gingivalnog džepa su: mali srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri tome se koristi i brizgalica za ispiranje džepa kao i gumice za poliranje površine korena zuba. V. parodontitis progressiva, parodontopathia mixta, gingivitis hypertrophicanš inflamata et chronica; lažni dž., ograničava s jedne strane gleñ zuba a sa druge uvećano (edematozno ili hiperplastičko) tkivo desni, Dno džepa čini nepromenjeni epitelni pripoj koji se nalazi u svom fiziološkom položaju. Lažni džepovi su znak kod gingivitisa; pravi infrakoštani dž., ograničava koren zuba i alveolarna kost, a dno džepa je apikalnije od nivoa sačuvane kosti. Mogu biti s l, 2 ili 3 koštana zida. Pravi džepovi postoje u zapaljenskom i mešovitom obliku progresivnih paradontopatija; pravi suprakoštani dž., ograničen je sâ jedna strane korenom zuba, a sa druge tkivom desni- Dno džepa je

na nivou očuvanog koštanog tkiva; serpiginozni dž., pravi gingivalni džep, čiji je otvor prema usnoj duplji na jednoj površini zuba, a džep se prostire spiralno oko zuba tako da mu je dno na drugoj ili suprotnoj površini zuba. V. džep, gingivalni; supraalveolarni ñž., v. gingivalni džep. džul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena jedinica SI za entropiju; J/K predstavlja povećanje entropije sistema koji prima količinu toplote od l džula pri stalnoj termodinamičkoj temperaturi l kelvin, ako ne nastane bilo kakva nepovratna promena u sistemu; l J/K = — IK džul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg K), izvedena jedinica SI za masenu količinu toplote (specifičnu toplotu); J/(kg K) jeste količina toplote homogenog tela čija je masa l kilogram i u kome dovod količine toplote od l džula izaziva povećanje termodinamičke temperature za l kelvin. U/(kgK) lkgUIK.

219

e, oznaka za prefiks eksa u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 18l eksa označava veličinu koja je za IO odnosno za (l 000 000 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine. E, (oft.) skraćenica za emetropiju. e~, simbol elektrona do sada poznate najmanje čestice negativne naelektrisanosti. Elektroni se nalaze po slojevima oko atomske jezgre. e"1", simbol za pozitron. Economova bolest, v. encephalitis lethar^ gica (epidemica). EDso, doza koja data životinjama iste vrste, u polovine tih životinja prouzrokuje izvestan odreñen efekat, srednja efikasna doza. EEG, elektroencefalogram. ejakulatorni kanali, v. briznicl EKG, v. elektrokardiogram.

empl., skraćenica na receptu za emplastrum. emuls., skrać. na receptu za emulsio. EOG, skraćenica za elektrookulogram. EPF (EPS), exophthalmos-producing factor (e. p. substance), egzoftalmus produkujući faktor (e. p. supstancija), hemijski ne sasvim identifikovana materija hormonskog (v. hormon) karaktera prednjeg režnja hipofize koja podstiče nastajanje egzoftalmusa (v. exophthalmoš). Er, v. erbium.

ERG, skraćenica za elektroretinogram. Eu, hemijski simbol za europijum koji spada u grupu lantanoida.

220

extr., v. extractum.

Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella typhi, v. Salmonella. Ebnerova ćelija, v. ćelija.

Ebnerove linije, inkrementne linije koje označavaju sukcesivni razvoj i uvećanje debljine dentina. Stoje upravno na pravac dentinskih kanalića. V. dentinum. ébranlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tumora uvrtanjem njihovih peteljki. eburnatio, eburnacija, preobražaj kosti u masu sličnu slonovači. eburneus, od slonove kosti, kao slonova kost; substantia eburnea, v. dentinum. écarteur, (fr.) ekarter, razmicač, instrument koji služi za proširivanje prirodnih otvora ili razmicanje presečenih tkiva pri operacijama. eccema, v. eczema. ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv, veći od petehija, po koži i sluznicama, koji je u ravni kože, nepravilnog oblika, crvene ili modre boje; e. conjunctivaHs, ekhimoza, modrica, supkonjunktivalna hemoragija koja se često viña. Uzroci: povreda, oboljenje krvnih sudova, hemoragičke dijateze, sistemna oboljenja i dr. echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje izazvano larvenim stanjem parazita taenia echinococcus, koji se razvija u prelaznih domaćina (sisara), najčešće u jetri, a ponekad i u plućima, mozgu i drugim organima. Može da dostigne veličinu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi su: čvrst i beo spoljni sloj (cuticula); membrana germinativa s. proligera,

ectopia

Echinococcus koja pupljenjem daje vesiculae proligerae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule plivaju u hidatičnoj tečnosti koja ispunjava cistu. Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita iz reda pantljičara. Odrastao oblik crva se nalazi u psa, a intermedijarni oblik larve se nalazi u ovaca, mačaka, čoveka i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede meso crknutih ovaca i mačaka u endemskim krajevima. Odrastao crv je mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu kružića i venac kukica. TeIo čine tri segmenta - članka. Jaja ovih crva preko nekuvanog povrća ili voća zagañenog izmetom psa dospevaju u digestivne organe čoveka. Kroz zid creva krvotokom dospevaju u jetru i druge organe, gde se smeštaju i izazivaju stvaranje cističkih formacija u kojima se stvaraju nove glave novih parazita. Echinococcus granulosus, v. і ec-hinococcus. echocardiographia, ehokardiografija, metoda grafičkog predstavljanja položaja i pokreta srčanih zidova, kao i unutrašnjih delova srca pomoću ehoa dobijenih zracima ultrazvučnih talasa, upravljenih kroz zid grudnog koša. Sin. ultrazvučna kardiografija. ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic Human Orphan), enterovirusi koji pripadaju grupi RNK. Poznat je veliki broj različitih seroloških tipova ECHO-virusa, ali samo neki od njih izazivaju oboljenje ljudi. U najvažnije bolesti ubrajaju se aseptički meningitis, s egzantemom i febrilna oboljenja s ospom ili bez nje. Eckhardove erektilne kitice, pošto su snabdele pregrade hranidbenim ograncima, arterije kavernoznih tela daju 6-8 ogranaka koji se nazivaju Eckhardove erektilne kitice. Eckova fistula, v. fistula. eclampsia, eklampsija, jedan od najtežih i najopasnijih oblika toksikoze u trudnoći. Može da se javi u toku trudnoće (e. gravidarum) najčešće pri kraju trudnoće i za vreme poroñaja (e. parturien-tium), a rede prvih dana posle poroñaja

(e. puerperalis). Smrtnost za majku i decu je velika. Pojavi eklampsije obično prethodi period prodromnih simptoma (preeklampsija) koji prate subjektivni simptomi: glavobolja, zujanje u ušima, opšta slabost i objektivni nalazi: povišen pritisak, belančevine u mokraći, smanjena količina mokraće (neki put do anurije) i edemi, naročito u donjim ekstremitetima. Posle ovog prodromnog stadijuma, koji može proći i nezapažen, iznenada dolazi do pojave eklamptičkih napada u vidu kloničkih i toničkih grčeva u mišićima lica i naročito ekstremiteta, kao i do gubitka svesti. Napadi se posle kratkih pauza ponavljaju. eclampsismus, v. praeeclampsia.

Economova bolest, v. bolest écraseur, drobilica, instrument koji odstranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a najčešće patološko tkivo. ectasia, ektazija, proširenje, izbočenje zjapa šupljih organa. ecthyma, ektima, streptostafilokokno oboljenje kože koje počinje kao impetigo, čiju vezikopustulu brzo zamenjuje debela, slojevita krasta, ispod koje se nalazi jasno ograničena, gnojna ulceracija, koja se završava ožiljkom. ectodermosis erosiva pluriorificialis, bolest se manifestuje erozivnim promenama na sluznici usta, nosa, očiju, genitalnih organa, dakle u okolini prirodnih otvora. Oboljenje je praćeno opštim simptomima, s povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću, bolovima u zglobovima. Oblik erythema exsudativum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendyjeva bolest. ectomia, ektomija, vañenje organa ili samo njegovog dela isecanjem, npr. apendektomija, holecistektomija, lobektomija itd. ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapaljenje spoljašnje ili abdominalne strane peritoneuma. ectopia, ektopija, prisustvo organa na mestu gde se inače normalno ne nalazi. Većinom je ova pojava uroñena; e. dentis, ektopija zuba, razvitak zuba na atipičnom mestu, bez obzira da Ii zub nikne ili ostane duboko u kosti; e. lentis, 221

ectrodactylia nenormalan položaj sočiva oka (»iščašeno sočivo«). Hereditarna anomalija koja se javlja većinom kao sistemno oboljenje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii. Sočivo menja ne samo položaj već i oblik. Marchesanijev sindrom. V. Marfanov sindrom; e. pupillae, nenormalan položaj ženice. Sin. corectopia, korektopija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu karlice, karlični bubreg; e. testis, prisustvo semenika u preponskom kanalu (e.t. inguinalis), ispod kože buta (e.t. femoralis), ispod kože meñice (e.t. perinealis). ectrodactylia, ektrodaktilija, uroñeno odsustvo celog prsta ili samo njegovog dela (e. partialis). ectromelia, ektromelija, teška hipoplazija ili aplazija jedne ili više kostiju jednog ili više ekstremiteta. ectropium, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, češće donjeg. Kapci su izvrnuti upolje usled vučenja ožiljka na koži lica, gubitka elastičnosti kože kapaka, paralize ili grča mišića koji zatvara kapke. eczema, egzem ili ekcem, jedno od najčešćih oboljenja kože, koje se javlja u vidu nejasno ograničenih zapaljenjskih eritematoznih površina posutih sitnim mehurićima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi do vlaženja (e. madidans), a zatim do inkrustacije (e. crustosum). U regresivnoj fazi razvoja, posle prestanka vlaženja, dolazi do perutanja (e. squamosum), a u slučaju hroniciteta javlja se lihenifikacija (e. chronicus lichenificatum). Bolest je redovno praćena svrabom, i često ima recidivantni karakter. Oboljenje je reakcija kože na veoma različite insulte (mehaničke, fizičke, hemijske, mikrobske i dr. Etiološkopatogenetski se razlikuje više vrsta egzema; alergijski e., posledica je specifične senzibilizacije na neki kontaktni uzrok. Najznačajniji su profesionalni egzemi (zidari, farbari, pekari i dr.) jer mogu da dovedu do invalidnosti; degenerativni e., nastaje posle dužeg kontakta kože sa štetnim noksama, koje deluju toksično; e. herpeticatum sive varioliforme (pustulosis acuta varioliformis), superinfekcija egzeriia ili nekog drugog težeg kožnog 222

efflorescentia oboljenja virusom herpesa simpleksa, kada se na već postojećoj dermatozi razvijaju umbilikovane (varioliformne) pustule, praćene opštim simptomima (najčešće u dece s eczema infantum); e. marginatum (Hebrae), v. epidermophytia inguinale; e. seborrhoicum, eritemoskvamozna dermatoza s lokalizacijom u seboroičkim predelima (vlasište, lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. dermatitis seborrhoides; e. vaccinatum, auto- ili heteroinokulacija virusa vakcine u već postojećeg ili neke druge »otvorene« dermatoze, s erupcijom varioliformnih pustula. V. postvakcinijalne komplikacije. eczematisatio, egzematizacija, sekundarno stvaranje egzema na već postojećoj dermatozi izazvano češanjem ili nekim drugim mehaničkim ili mikrobskim uticajem. eczematoid, egzematoid, kožno oboljenje koje morfološki liči na egzem u njegovoj eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksudativni egzematoid, v. crusta lactea; pozni eksudativni egzematoid, v. neurodermitis constitutionalist seboroički egzematoid, v. eczema seborrhoicum. edem, v. oedema. Edipov kompleks, ljubomorni, pa čak i supranički stav muškog deteta prema roditelju suprotnog pola. efedrin, v. Ephedrinum. efekat, radni učinak; odgovara proizvodu energije i vremena utrošenog da se obavi neki rad, npr., l voltamper, l watt. efektor, organ koji na neki stimulus odgovara odreñenom reakcijom; deo refleksnog luka koji odgovara na razdraženje primljeno putem receptora. eferentan, izlazni, ishodni, efferens. eferentni putevi, odvodni ishodni putevi živca. efferens, eferentan, odvodni, npr. vas efferens, odvodni sud. efflorescentia, eflorescencija, osnovne promene kože u nekom kožnom oboljenju. Razlikuju se kako po svom izgledu i obliku, tako i po patološkom mehanizmu nastajanja i razvoja. Iz didaktičkih razloga dele se na primarne (makula,

effluvium capillorum

Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljašnji ćelom (coeloma externum). U prvo vreme u širokoj vezi s korijacija ltd). unutrašnjim (coeloma internum). effluvium capillorum, difuzno opadanje kose. egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejociegbolička sekrecija pankreasa, lučenje toza, proces prilikom koga se membramalih količina pankreasnog soka bogana oko neke vakuole ili sekrecijskog tog fermentima koje nastaje pod dejzrna stopi s ćelijskom opnom, a područje stvom hormonske materije pankreozigde je došlo do stapanja razgrañuje se pa mina koji proizvode ćelije sluznice duosadržaj vakuole ili sekrecijskog zrna denuma pod dejstvom peptona. dospe izvan ćelije, dok ćelijska memegg-water, morska voda u kojoj su prebibrana ostane intaktna. vala jaja morskog ježa podstiče pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni faktoljivost semeglavaca, privlači ih i zgomiri, egzogeni. lava. egzoglosija, v. exoglossia. egipatska očna bolest, v. trachoma. egzotoksini, toksini proteinske prirode, egocentričnost, prekomerno bavljenje oslobañaju se preko živih patogenih sopstvenom ličnošću, procenjivanje bakterija, gram-pozitivnih, raspolažu vistvari sa stanovišta sopstvene ličnosti sokom toksičnošću; svaki produkt ima odnosno ličnih interesa, iz čega proistispecifično dejstvo. Termolabilni su, če nesposobnost za objektivno procelako prelaze u anatoksine (supstancije, njivanje stvari. antigenske prirode, atoksične). Egzoegzaltiranost, razdraganost, uzbudenost, toksini su veoma moćni antigen i ^ izaziraspojasanost, stanje nedostatka tzv. vivaju formiranje antitela, antitoksina u ših psihičkih kočnica. visokom titru. Primeri: Corynebacteegzem, v. eczema. rium diphtheriae i Plec. tetani. egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jajphrenicus exeresis, vañenje prečažnog nih ćelija morskog ježa, koja obezbeñuživca. je privlačnost semeglavaca (u izvanredegzistencijalizam, filozofski pravac koji no razblaženom rastvoru 1:2,5 milijarističe razliku izmeñu čovekove egzistende). Ehinohrom sadrži 2 frakcije: jednu cije, neobaveznog postojanja u svetu i koja podstiče pokretljivost semeglavaca egzistencije, tj. postojanja prirode i sve(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava ta, koje je trajno. (ginogamon II). egzobiologija, grana biologije koja se ehinokokoza, v. echinococcosis. bavi pronalaženjem dokaza o postojanju Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma. života na drugim planetarna našeg sunčevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokarširom kosmosa, tj. o postojanju mogućih diografskim ispitivanjem. oblika vanzemaljskih živih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija. Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bočnih lanaspektralne analize, analize meteori ta, ca. izučavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov aldenebeskim telima i pojave života u eksthidni reagens je rastvor p-aminobenzalremnim uslovima na zemlji u odnosu na dehidazakišeljen s HCl. Upotrebljava se temperaturu, vlažnost, barometarski za dokazivanje urobilinogena u mokrapritisak vazduha i prisustvo kiseonika. ći; (2) Ehrlichov diazo-reagens se načini Egzobiologija smatra da se vanzemaljski neposredno pre upotrebe mešanjem u život zasniva na ugljeniku i vodi kao bioodreñenom odnosu rastvora: a) koji saloškom rastvaraču ili na nekoj drugoj drži natrijum-nitrit i rastvora b) koji samaterijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na drži sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-reaamonijaku odnosno vodonik-sulfidu, gens služi za izvoñenje diazo-reakcije u hddrofluoridu kao rastvaraču. Sin. astmokraći. robiologija. 223

Einthovenov trougao Einthovenov trougao, osovine prva tri standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se koriste u registrovanju električnih osobina srca (EKG) i čine jednakostranični trougao. Einthovenov zakon, zakon po kome se iz potencijala bilo koja dva standardna odvoda može matematički odrediti veli čina potencijala u trećem odvodu. Nor malno, voltaža u drugom standardnom odvodu jednaka je zbiru voltaže prvog i trećeg standardnog odvoda ejakulacija, izbacivanje semene tečnosti kroz muški ud, najčešće za vreme poInog odnosa, iako je ona, izuzetno, mogućna i van toga akta: za vreme sna (polucija) ili u toku onanije. Ona predstavlja ritmično isturivanje sperme, najčešće u vaginu žene, zahvaljujući snažnom i postojanom grču bulbokavernoznog i ishiokavernoznog mišića u toku završnog sladostrašća (orgazma). Centri ejakulacije se nalaze u kičmenoj moždini. Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u gornjem i srednjem delu slabinske moždine, ispod erekcionog centra, dok se donji nalazi u gornjem delu sakralnog segmenta, iznad sakralnog erekcionog centra. Ejakulacija na kraju normalnog polnog odnosa (obljuhna e.), masturbacije (vanobljubna e.) ili u snu (polučija). Ejakulacija čini važan, završni deo seksualne fiziologije muškarca. Ono što se na kraju orgazma (»svršavanja«) dešava u žene ne može se smatrati ekvivalentnom pojavom s ejakulacijom u muškarca. Ejakulacija može biti prerana (pred ženskim polnim organima; ante portas), prevremena (odmah po uvlačenju muškog uda: intra portas), astenična (nedovoljno snažna, »kap po kap«), pozna itd. ejakulacioni centri, v. centar. ejakulacioni kanali, v. canalis. ejakulat, semeni, gusta tečnost izbačena iz muške mokraćne cevi pri kraju ejakulacije. Sadrži muške oplodne ćelije, semeglavce ili spermatozoide, ali, sem njih, i proizvode lučenja semenih kesica, prostate i drugih žlezda duž semenog izvodnog puta (Cowperove i Lit224

ekologija treove žlezde). Semeni ejakulat je složena tečnost, koja, sem tečnog dela (99%), sadrži i čvrste (uobličene) sastojke (1%). Prosečna količina semene tečnosti3 u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm (normospermija). Izbacivanje preobilne sperme čini polispermiju, dok izbacivanje nedovoljnih količina predstavlja oligospermiju. Količina sperme i broj semeglavaca mogu da idu uraskorak: u polispermiji može da postoji oligospermatozoidija, kao što u oligospermiji može da bude izražena polispermatozoidija. Postoji i mogućnost azoospermije u jednoj3 polispermiji. Broj semeglavaca u l cm iznosi 60-90 miliona. Oligospermatozoidija predstavlja smanjeni broj3 semeglavaca (ispod 30 miliona u l cm ). Broj semeglavaca se smanjuje ukoliko se polni odnos ponavlja u kratkom razmaku. Od posebnog značaja je prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj androgene aktivnosti semenika (fruktozni test). Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml znači androgeni deficit. Donja granica fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml. Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoliza) dovodi do stvaranja mlečne kiseline, snižavajući vrednosti pH. Vremenski tok fruktolize u jednom ejakulatu izražava se fruktoliznom krivuljom, dok je fruktolizni indeks utrošak fruktoze (u mg) od strane l biliona (10 g) semeglavaca u toku l časa na 37° C. Važna je i količina limunske kiseline u ejakulatu. Ona se kreće izmeñu 400-1.400 mg/1OO ml. Njeno odreñivanje ima značaja za pročenu gonadotfopinske funkcije organizma. Od posebnog praktičkog značaja je prisustvo hijaluronidaze u ejakulatu. Njena količin? zavisi od prisustva i broja semeglavaca. ekarter, v. écarteur. ekhimoza, v. ecchymosis. eklampsija, v. eclampsia. ekologija (u kabini vasionskog broda), stvaranje takvih mikroklimatskih uslova u ograničenom i izolovanom od spoljne sredine prostoru, koji omogućava potpunu psihofizičku radnu sposob-

ekran

ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeñenju optise najčešće sreće u umobolnih osoba, malnih ekoloških uslova mora se voditi idiota, epileptičara, paranoičara, teških računa o metabolizmu posade, potrošneurastenika i alkoholičara, ali naročito nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za u starijih osoba koje više nisu sposobne vodom i hranom, o atmosferskom priza normalno polno zadovoljavanje. tisku u kabini, o temperaturi i vlažnosti. Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u Sistem za održavanje i obezbeñenje žiove grupe: 1) one čija je mana posledica vota ima podsisteme za regulisanje atstečene slaboumnosti usled moždanih mosfere, vode, otpadaka i temperature. oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptičari Za kraće kosmičke letove vodu, hranu i s poremećenom svešću; 3) ekshibiciokiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri nisti sa sličnim naslednim poremećajidužim putovanjima to će se obezbediti ma i 4) periodični ekshibicionisti s tešpreko poluzatvorenog i zatvorenog siskim naslednim poremećajima. tema kruženja materije koristeći hemo- ekspanzivan, koji se širi, nadima, potiskui bioregenerativni sistem. Sunce će sluje sve oko sebe; npr. ekspanzivno rastežiti kao izvor energije. nje tumora. ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio. gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon. eksplantacija, kultura tkiva. ekrine žlezde, v. glandula. eksplorativna laparotomija, v. laparotoeksartikulacija, v. desarticulatio. mia. ekscitaciona energija, sin. kritični poten- eksplorativna operacija, v. operacija. cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen lekul prede sa jednog energetskog nikoji nastaje usled naglog gubitka pritisvoa na neki viši nivo energije. Ona je upka vazduha u hermetičkoj kabini varavo jednaka razlici energija izmeñu tih sionskog broda ili vasionskog odela nivoa i obično predstavlja razliku u zbog razhermetizacije. U toku razherenergijama izmeñu osnovnog i specifičmetizacije dolazi do naglog širenja gasonog ekscitiranog stanja atoma ili moleva u organizmu u skladu s fizičkim zakokula. nom, a što može dovesti do mehaničkog ekscitirano stanje, stanje sistema, kao što oštećenja tkiva. Ukoliko je diferencijalje atom ili molekul, koji se nalazi na vini pritisak veći izmeñu pritiska u kabišem energetskom nivou nego što je njeni, odnosno u odelu, i pritiska okoline, govo stacionarno stanje. utoliko su opasnosti po organizam veće. ekshaustor (usisivač), sprava sa širokim Potencionalna opasnost od dekompreventilacionim cevima koje se otvaraju sije uvek postoji u toku kosmičkog leta neposredno iznad mesta na kome se zbog probijanja zida kabine velikim mestvaraju opasne i otrovne prašine, pare teoritom ili kvara u strukturi zida kabii gasovi, kojom se usisavaju pomenuti ne. Kao posledica nagle dekompresije štetni proizvodi i odstranjuju naročitim može doći i do akutne hipoksije i vrenja nepropustljivim cevima, ili se uništavakrvi. Na visinama preko 12.000 m deju, ili iskorišćavaju. Istovremeno se drukompresija dovodi do gubitka svesti u gim sistemom cevi dovodi u radne protoku 10 do 15 sekundi. storije svež i kvalitetno dobar vazduh. ekspresivnost u genetici, varijacija u steekshibicionizam, bolesna nagonska popenu ispoljenosti dejstva odreñenog treba da se pred seksualno privlačnim gena. osobama drugog pola ogolićuju polni ekstenzija, v. extensio. organi u cilju polnog uživanja i zadovoljavanja. Obično je u pitanju muškarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip preparacije kaviteta po Blacku po kome koji svoje polne organe ogolićuje pred sve ivice kaviteta moraju biti dovedene devojčicama. Samo se po sebi razume na karijes imune površine. da je za vršenje takve radnje potrebna etička utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor. 15 Medicinski leksikon

225

ekstraduralna anestezija ekstraduralna anestezija, epiduralna a; periduralna a., v. anaesthesia. ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedinice mišića (mišićna vlakna), za razliku od intrafuzalnih vlakana, koji grade mišićna vretena i koja, za razliku od ekstrafuzalnih, u svom srednjem delu, nemaju poprečnu ispruganost niti sposobnost kontrakcije. V. mišićno vreteno. ekstragenitalna oblast seksualnosti, v. vangenitalna oblast. ekstrahromosomsko nasleñivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. ekstrakcija mlečnih zuba, vañenje mlečnih zuba. Najčešće se koristi površinska anestezija sluznice. Odstranjuju se mlečni zubi s resorbovanim korenovima, ili s većim razaranjem krunice, zaostalo korenje, zubi s obolelom pulpom i parodoncijumom ukoliko se ne mogu lečiti. Ekstrakcija se obavlja kleštima, polugama i ponekada specijalnom pincetom. ekstrakorporalni krvotok, vantelesni krvotok, način kojim krvotok u telu obezbeñuje, umesto srca, naročiti konstruisani aparat iz dva dela: pumpe koja zamenjuje srce i eksigenatora, koji zame-x njuje pluća, snabdevajući vensku krv izvedenu iz tela kiseonikom. Izvoñenje ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe šuplje vene izvodi se krv naročitim kateterima u aparat, gde se ona oksigenuje, a zatim upumpava preko katetera u bedrenu arteriju. U toku procedure sprečava se naročitim medikamentnim merama zgrušavanje krvi i promene acidob:.zne ravnoteže u njoj. Ekstrakorporalni krvotok omogućuje reparatorne operacije na »suvom srcu«; u Fallotovoj tetradi, defektu u pregradi pretkomore ili komore, stenozi plućne arterije, mitralnöj stenozi itd. ekstrakt, v. extractum. ekstramedularna hematopoeza, proizvodnja eritrocita u slezini i jetri. Sreće se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima praćenim razaranjem ili fibroziranjem koštane srži.

ekstramukozna kardiomiotomija, v. cardiomyotomia, Hellerova operacija. ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma. 226

ektopija gonada ekstrapiramidni sistem, skup sivih moždanih masa, jezgri i puteva koji nisu uključeni u piramidne puteve. U ekstrapiramidni sistem spadaju: corpus striaturn (nucleus caudatus i nucleus lentiformis), nucl. hypothalamicus, nucl. niger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji polaze od tih jezgri i idu u talamus, srednji mozak, vestibularna jedra, mali mozak i u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz kore velikog mozga, već iz supkortikalnih sivih masa moždanog stabla i upravljaju svim automatskim pokretima tela. ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu1 no thorax. ekstrasistola, prevremena srčana kontrakcija. Ima ih više tipova: pretkomorne (atrijalne), pretkomorno-komorne (atrioventrikularne) i komorne (ventrikularne). Komorne e. su obično praćene produženom dijastolom, tzv. kompezatornom pauzom, jer sledeća normalna kontrakcija izostaje. Izuzetak čine e. koje se javljaju pri jako izraženim bradikardijama (interpolirane); e. nastaju bilo usled različitih humoralnih ili nervnih poremećaja ili usled organskih promena na srčanom mišiću. ekstremitet, v. extremitas. eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoliki produžetak na mestu prodiranja semeglavca, koji treba razlikovati od privlačne (atrakcione) kupe. Oplodna kupa je kratkog veka. ektima, v. ecthyma. ektoderm, spoljašnji blastodermni list. ektopičan, koji se nalazi van svog standardnog mesta (položaja); ektopičan predvodnik rada srca, ako impulsi za kontrakciju srca nastaju ma na kojem delu srca izvan sinoatrijumskog čvora. ektopija gonada, prisustvo gonada van mesta na kojem se one normalno nalaze; (1) e. muških gonada, posledica je poremećaja u njihovom spuštanju s položaja, gde se u embrionalno doba nalaze, u mošnice. Na tom svome putu mogu da se zadrže u trbušnoj duplji, u preponskom kanalu, na ulazu u preponski prsten. Izuzetne su ektopije u korenu buta ili u meñici. Sve ove vrste ektopija imaju za posledicu odsustvo gonada u moš-

ektoplacentna duplja nicama (kriptorhizam), jednostrano ili obostrano. Seksualno uobličavanje u kriptorhizmu nikada nije normalno. Operativno spuštanje ne daje rezultate koji se očekuju. Opasnost od raka (12-14%) ostaje. Endokrino lečenje daje povoljnije rezultate, ali ga ne treba koristiti pre 11-12. godine; (2) e. ženskih gonada, najčešćfroblik je preponska ektopija jajnika i jajovoda. ektoplacentna duplja, poseban način blastogenetskog procesa (glodari) što se embriocist ne otvara u spoljašnjost, nego se neposredno preobraća u amnionsku duplju od koje se nabiranjem ektoblastnog lista odvaja još jedna duplja: ektoplacentna duplja. ektoplazma, spoljašnji sloj citoplaze s višim stepenom viskoznosti nego što ga ima endoplazma, od koje se razlikuje i time što ne sadrži granule; naročito opisan u protozoa (ameba, razne cilijate); postoji i u jajnim ćelijama raznih životinja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme. ektropijum, v. ektropion. ektropion, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, najčešće donjih, usled ožiljaka, pareze ili toničkog grča palpebralnog dela kružnog mišića oka ili olabavljenosti tkiva. ekvilein, prirodni estrogen otkriven, pored ekvilina, u mokraći gravidne kobile. ekvilin, prirodni estrogen otkriven u mokraći kobile%

El Tor vibrio, v. vibrio. elastoma intrapapillare perforans verruciforme (keratosis follicularis serpiginosa) anularno ili serpiginozno rasporeñene verukozne papule na vratu i potiljku. elastomer, (stom.) mekan materijal sličan gumi. Spada u grupu sintetičkih guma. ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vrednost, istovrednöstan; (2) (hem.) ekvivalent ili ekvivalentna težina, broj težinskih delova hemijskog elementa koji se sjedinjuju sa l težinskim delom vddonika ili 8 težinskih delova kiseonika, ili broj težinskih delova jedinjenja koji u odgovarajućim reakcijama odgovaraju l težinskom delu vodonika ili 8 težinskih delova kiseonika.

elektrooculographia Ekvivalentna težina baze

molekulska težina kiselost

Ekvivalentna težina kiseline

molekulska težina bazičnost

Ekvivalentna težina soli

molekulska težina broj pozitivnih ili negativnih valencija

Ekvivalentna težina oksidacionog sredstva

molekulska težina broj primljenih elektrona

Ekvivalentna molekulska težina težina reduk- = cionog sredstva broj otpuštenih elektrona (3) (med.) simptom koji se javlja umesto nekog drugog, tipičnog simptoma; epileptički e., v. epileptički; izodinamski e., odnos izmeñu masti i ugljenih hidrata, u energetskom pogledu. Izodinamski ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo masti ekvivalentan je 2,3 dela šećera ili škroba; psihički e., iznenadan psihički poremećaj bez gubitka svesti i bez konvulzija koji se javlja u epileptičara umesto epileptičkog napada, obično praćen automatskim pokretima. Zbog izrazitih halucinacija i jakog straha ponekad navodi u dela života i imovine okoline. V. delirium, epilepsia. elastoidosis cutanea nodularis, komeñoni i žućkaste ciste grupisani u preorbitalnom slepoočnom predelu (Favre-Racouchot).

elektrocardiographia, v. cardiographia. electrocutio, elektrokucija, udar električne struje. Elektrokucija može izazvati povrede raznog stepena, pa i smrt. electrooculographia, elektrookulografija, služi za analizu aktivnosti očnih mišića. Počiva na razlici električnog napona izmeñu prednjeg i zadnjeg pola očne jabučice. Pokreti očne jabučice izazivaju promenu napona što se može utvrditi iz okoline očne jabučice pomoću elektroda postavljenih na kožu, tako da je iz-

227

electrophoresis begnuta krvava metoda. Registruje i veoma male pokrete očiju. Upotrebljava se i za ispitivanje funkcije mrežnjače. electrophoresis, elektroforeza, metoda lečenja u kojoj se različiti lekovi unose u obolela tkiva pomoću jednosmerne struje. Sin. iontophoresis. V. ionophoresis, aparat za elektroforezu. electroretinographia, elektroretinografija, metoda koja služi za ispitivanje funkcije mrežnjače. Zasniva se na principu daje prednji pol očne jabučice električno pozitivan u odnosu na zadnji. Draženjem oka svetlošču ti postojani potencijali se menjaju na tipičan način. Tako nastao akcibni potencijal se naziva elektroretinogram. Od koristi je za dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu niza očnih oboljenja. electuarium, elektuarijum madžun, pekmez, oblik leka namenjen samo za unutrašnju upotrebu, a spravlja se od tečnih, žitkih ili čvrstih materija, u obliku homogene kaše ili testa. Obično se za spravljanje ovoga oblika leka upotrebljava Sirupus simplex. elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica, hiperplastičko zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica s poremećajima limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje koje predstavlja prepreku za normalan polni život; e. penisa, zahvatanje mošničke elefantijaze i penisa, što pogoršava mogućnost polnih odnosa. Elekov test, v. test. električna sinapsa, v. synapsis. električni gradijent, razlika u električnom potencijalu dva područja. U ovim uslovima pozitivni joni difunduju prema području koje ima negativni naboj, a negativni u suprotnom smeru. električno kupanje, v. kupanje. Elektrin kompleks, ljubomorni, pa čak i suparnički stav ženskog deteta prema roditelju suprotnog pola. elektroda, (1) svaki završetak električnog izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik kroz koji struja ulazi u tečnost, gas ili živo tkivo, dakle provodnike druge vrste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve elektrode ona manja i zato aktivna e.,

228

elektroencefalografija što je na njoj gustina struje velika. Npr., e. za galvanizaciju, faradizaciju, arsonvalizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indiferentna e., veća i zato indiferentna e., neaktivna, zato što je na njoj gustina struje mala; staklena e., (1) staklena cevćica donekle ispunjena tečnošću u kojoj je potopljena platinska elektroda. Upotrebljava se za odreñivanje koncentracije jona vodonika u tkivima ili u manjoj količini tečnosti; (2) vrsta elektrode koja se upotrebljava za kratkotalasnu terapiju. elektrodermatom, električni dermatom za isecanje ravnih komada kože sa širokih površina koji služe kao kalemovi kože. V. dermatom. elektrodesikacija, v. fulguracija. elektroencefalografija, (fiziol.) registrovanje bioelektrične aktivnosti moždane kore u celini ili izolovanih moždanih struktura. Intenzitet i oblik ove električne aktivnosti zavise u velikoj meri od celokupne ekscitacije mozga, posledice procesa u retikularnom aktivacijskom sistemu. Promene registrovanih električnih potencijala nazivaju se moždani talasi, a celokupni snimak elektroencefalogram. Jačina moždanih talasa registovanih na površini glave (mogu se registrovati i uvlačenjem odgovarajućih elektroda direktno u pojedine moždane strukture) kreće se od O do 300 mikrovolti, a frekvencija u rasponu od jednog talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i više talasa u sekundi. Izgled ovih talasa u mnogom zavisi od stepena aktivnosti moždane kore. Talasi se izrazito menjaju u stanjima budnosti i spavanja. Najveći deo vremena moždani talasi su nepravilni pa se u EEG-u ne može razabrati neka opšta pravilnost. S vremena na vreme javljaju se karakteristični oblici. Neki od njih su karakteristični i za različite moždane nenormalnosti, kao stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u normalih osoba, a mogu se klasifikovati u alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.) EEG, dijagnostička metoda za dopunu dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumora ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao

elektroforeza

i za otkrivanje nenormalnosti u funkcionisanju mozga u psihopata. Elektroencefalografija počiva na činjenici da se s površine lubanje normalno mogu registrovati talasaste promene u električnom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (813/sek.) javljaju se naročito u potiIjačnoj oblasti pri potpunom telesnom i psihičkom mirovanju sa zatvorenim očima. Otvaranje očiju i psihički rad sprečavaju nastajanje alfa-talasa. Patološki procesi utiču na normalno stvaranje električnih potencijala pa prema tome i na elektroencefalogram, i to kako na specifičan način (kao kod »petit mala« i tzv. centrencefalne e.) tako i na nespecifičan način (u svim ostalim slučajevima). Umesto alfa- javlja se beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam, talasi, 4-7c/s i patološki talasi trpljenja, delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; šiIjak-talas kompleks, specifičan par talasa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i petit mala. elektroforeza, kretanje koloidnih čestica u vodenom rastvoru pod uticajem električnog polja. Pozitivno naelektrisane koloidne čestice kreću se ka katodi (kataforeza), a negativno naelektrisane koloidne čestice ka anodi (anaforeza). Brzina putovanja neke koloidne čestice u električnom polju srazmerno je gradijentu potencijala polja, zbiru naelektrisanja čestice i dielektričnoj konstanti rastvarača, a obrnuto proporcionalna veličini čestice i viskozitetu rastvora. Sem toga, brzina zavisi od oblika koloidne čestice, pH-rastvora i prisutnih elektrolita. Kada je rastvor sastavljen od više komponenata, koje se makar i malo razlikuju po električnom naboju, obliku i veličini čestica, svaka će se komponenta pomerati različitom brzinom, pa se stoga elektroforeza može koristiti za razdvajanje pojedinih komponenata smeše koloidnih čestica. Elektroforeza je značajna u kliničkoj praksi i za analizu belančevinskih frakcija seruma ili plazme. Elektroforeza se primenjuje u preparativne svrhe, za dobivanje pojedinih frakcija, zatim za odre-

elektrokardiogram

ñivanje izoelektrične tačke proteina i za utvrñivanje homogenosti jednog proteina. Prema tehnici izvoñenja razlikuju se: slobodna i zönska elektroforeza. U slobodnoj elektroforezi čestice proteina slobodno putuju kroz rastvor, a u zonskoj elektroforezi se upotrebljava čvrst materijal kroz koji se kreću koloidne čestice (kao materijali služe filtar-papir, škrobni gel, poliakrilamidni gel i dr.). elektrogastroenterostomija, gastroenterostomija učinjena elektrohirurSkim načinom. elektrohirurgija, v. kirurgija.

elektrokardiograma, u toku srčane aktivnosti u srcu se javljaju akcione struje, tj. osobene promene električnog potencijala koje se pogodnim aparatom mogu uhvatiti i registrovati na površini tela, pa se i hvatanje i registrovanje ovih potencijala srca zove elektrokardiograma; e. (polne osobenosti), elektrokardiogram pokazuje ove polne karaktere: Rzubac je u ženskog šiljastiji nego u muškog, PQ-talas je iste vrednosti u oba pola QRS-vreme: srednja vrednost u muškog je veća (0,098 sek.: 0,092), STtalas je u zdravih žena manji nego u zdravih muškaraca, T-zubac je u žena niži, QT-vreme za mnoge autore je u žena duži. V. electrocardiographia. elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena registrovanjem akcionih potencijala pomoću aparata elektrokardiografa. Normalni elektrokardiogram sastoji se od P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-talas predstavlja depolarizaciju pretkomora, QRS-kompleks depolarizaciju komora i T-talas repolarizaciju komora. Registruje se na razne načine, i to: standardnim odvodima s ekstremiteta (Di, D2 i Da); pojačanim unipolarnim odvodima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i prekordijalnim odvodima, kojih obično ima šest (Vi, Va, Ѵ .. .). Kod raznih srčanih oboljenja nastaju promene u EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u mogu se doneti različiti prognostički i dijagnostički zaključi. 229

elektrokauter elektrokauter, instrument za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva od platinske žice u jednom držaču. Propuštanjem električne struje kroz ovu žicu ona se može dovesti do crvenog ili belog usijanja i ovako proizvedenom toplotom sagoreva neko tkivo. elektrokimo grafija, registrovanje pulsacija pojedinih tačaka srčanog ili aortnog ruba (eventualno i malog krvotoka) pomoću rendgenskih zrakova koji kroz vertikalnu pukotinu osvetljavaju pojačalo ekranskog sjaja ili fotoćeliju. Promene u intezitetu osvetljenja registruju se preko fotoćelije i fotomultiplikatora u vidu krive. Radi boljeg proučavanja istovremeno se registruje i EKG. Sin. radioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafija; cinedenzigraftja (kada se registruju pulsacije plućne arterije i njenih ogranaka). elektrokoagulacija, izazivanje koagulacione nekroze u obolelim tkivima pomoću visokoučestale struje. elektrokortikogram, naziv koji se nekad upotrebljava za elektroencefalograme registrovane pomoću elektroda smeštenih na površinu moždane kore. elektrokucija, v. elektrocutio. elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedinjenje koje u vodenom rastvoru razdružuje na katjone i anjone. U elektrolite spadaju: kiseline, baze, amfoterni elektroliti i soli. elektrolitičko taloženje metala, (stom.) taloženje bakra ili srebra putem elektrolize na površine otiska da bi se dobili radni modeli ili radni patrljci s metalnim površinama. elektroliza, proces prolaza električne struje kroz rastvor elektrolita ili kroz istopljen elektrolit i hemijske promene koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske promene pri elektrolizi su, u stvari, oksido-redukcije. elektromiografija (EMG), (1) registrovanje bioelektričnih potencijala (akcionih potencijala) stvorenih pri mišićnim kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za registraciju bioelektričnih pojava koje su izraz mišićne aktivnosti. U stomatologiji se koristi za procenu neuromišićne ak230

elektronski nuklearni instrumenti tivnosti orofacijalnog sistema u normalnom i patološkom stanju i za procenu uspeha oralne rehabilitacije. elektromiogram, kriva dobijena registrovanjem električne aktivnosti (akcionih struja) mišića. Služi za izučavanje i utvrñivanje stanja mišića. Pomoću specijalnih aparata mogu se registrovati i najmanje promene električnih potencijala koji se javljaju u mišićima, bilo pri hotimičnim ili spontanim kontrakcijama motornih jedinica. Postavljanjem specijalnih igala (elektroda) u mišić registruje se sinhronizacija akcionih potencijala onih mišićnih vlakana koja čine motornu jedinicu. Ako je mišić zdrav i opušten, onda u njemu nema električne aktivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrakciji nastaje pražnjenje akcionih potencijala, tako da se pri potpunoj kontrakciji akcioni potencijali iz svih vlakana motorne jedinice sumiraju u jedinstveni potencijal amplitude do 3 mV i trajanja od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer zavisi od mesta na koži gde se nalaze elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh igle u mišiću, tako da je obično u vidu bifaznih ili trifaznih šiljatih talasa. elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti kruži oko svake atomske jezgre. Ime dolazi otud što ima negativnu naelektrizovanost, kao i ćilibar (grč. elektron) kad se protrlja. Elektron je do sada poznata najmanja čestica negativne naelektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C). Periferni elektroni učestvuju u grañenju hemijske veze. Svaki atom ima isti broj elektrona i protona. Protok elektrona kroz metalne provodnike je električna struja. Katodni ili elektronski zraci dobijaju se s usijane katode. elektronistagmografija, registracija nistagmusnih kretnji očnih jabučica pomoću aparata elektronistagmografa. On beleži svaku kretnju očne jabučice, jer je ona, po svojoj prirodi, električki polarizovana. Elektronistagmografija omogućuje tačniju analizu nistagmusa negoli samo vizuelno posmatranje. . elektronski nuklearni instrumenti, ureñaji koji služe za ostvarivanje potrebnih uslova za rad detektora zračenja (v. de-

elektron-volt tektori zračenja), obradu podataka i automatizaciju merenja. Primenjuju se u nuklearnoj medincini. elektron-volt, oznaka eV, vansistemska jedinica za energiju čija je upotreba dozvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji, nuklearnoj medicini i elektrohemiji. Elektron-volt je kinetička energija koju dobija elektron prelazeći potencijalsku razliku od l volta u vakuumu.leV=l,602xlO-19 J (džula). elektropireksija, podizanje telesne temperature ili zagrevanje pojedinih delova tela pomoću dijatermije ili kratkih talasa. Sin. pyrothermia. elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tankog sloja metala s metalnog skeleta parcijalne proteze putem elektrolize da bi se dobila glatka ispolirana površina.

elektroresectio prostate, v. forage. elektrosan, električna anestezija, besvesno stanje koje nastaje u ljudi na čiju se glavu primenjuju male količine struje u vidu pulsova učestalosti od 20 do 40 herca. elektrošok, niz telesnih i psihičkih pojava, izazvanih kratkotrajnim provoñenjem električne struje kroz lubanju, koje umnogom podsećaju na veliki epileptički napad. Primenjuju se kao sredstvo za lečenje nekih duševnih bolesti kao što su melanholija, katatonija i manija. elektrotaložnik, veoma efikasan ureñaj za uklanjanje čestica iz izlazećih dimova i gasova zasnovani na uticaju visokonaponskog 150.000 do 200.000 V elektrostatičnog polja u kome se čestice naelektrišu jednom, a zatim budu privučene drugom vrstom električnog polja i istaložene. Uklanja i čestice minimalnih dimenzija. Moguća efikasnost 99,9%. Sin. elektroprecipitator, elektrofiltar. eiektrotomija, sečenje tkiva električnom strujom pomoću elektroda oblika noža, omče, igle itd. element, (1) osnovni sastavni deo neke celine; (2) hemijski element je sastavljen samo od jedne vrste atoma koji se hemijskim načinima ne mogu deliti u prostije supstancije. Element je skup atoma s istim rednim brojem. Dosada je objav-

elleptocytosis ljeno da postoje 104 hemijska elementa. Svi se elementi dele na metale kojih ima oko 2/3 od svih elemenata, nemetale kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se nalaze izmeñu metala i nemetala u MendeIjevljevom periodnom sistemu. Elementi koji se nalaze u živim organizmima nazivaju se biogeni elementi.

elementarna telašća, v. Mycoplasma i L-oblici bakterija. elephantiasis, elefantijaza, trajno uvećanje nekog uda ili dela tela usled stvaranja čvrstog i hroničnog edema tkiva. Simptom nekih oboljenja, v. pachydermia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirurgica, hirurška elefantijaza, veliki edem ruke posle mastektomije; e. filariensis, prava elefantijaza izazvana filarijazom, infekcijom limfnih sudova nematodom Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapaIjenje i začepljenje limfnih sudova s hipertrofijom kože i potkožnog tkiva, prvenstveno nogu i mošnica. Oboljenje se javlja u tropskim predelima; e. graecorum, v. lepra; kongenitalna e., uroñeni limfedem nogu usled hronične opstrukcije limfnih sudova; e. leishmaniana, edem i hipertrofija tkiva prouzrokovana Leshmania donovani, v. leishmaniosis; e. lymphangiectatica, elefantijaza dela tela na kome se nalazi limfangiektazija; e. nostras, elefantijaza izazvana hroničnim povratnim streptokoknim erizipelom ili hroničnim recidivirajućim celulitisom; e. scroti, elefantijaza mošnice, ogromno zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica, koje može da bude prepreka za polni život naročito kad je praćena velikim edemom. elevator, (hir.) instrument za izdizanje tkiva, naročito kostnih fragmenata po-principu poluge ili za odizanje, odlubljjvanje pokosnice. elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom obeležavane naročito dragocene tinkture i miksture. Danas se ovaj izraz malo upotrebljava. elliptocytosis (hereñitaria), eliptocitoza (nasledna), nasledni poremećaj u kojeg veći broj eritrocita ima eliptički oblik i u kojeg postoji manje ili više izražena hemolizna anemija. 231



Ellis-Damoiseauova linija

embryotoxon

Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, začetak nija s ispupčenjem okrenutim nagore, gonada je do kraja 2. meseca intrauterikoja čini granicu perkutorne tuposti u nog života polno neodreñen. Genetska pleuralnom eksudatu. odreñenost presuñuje koga će pola biti elongatio dentis elongacija zuba, v. extruzačetak. Ako se ne stvara androgeni sio dentis. hormon, uobličavanje uzima pravac Elschnigove bule, Elšnigove bule, okrugženske polarizacije (Turnerov sinlaste ili ovalne tvorevine od epitelijaldrom). Ako je izlučivanje tog hormona nih ćelija ostataka čahure kristalnog sozakasnelo ili nedovoljno, nastaju u emčiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekstbrionu interseksualne pojave; e. polje, rakcije, ili povrede. zadebljanje blastoderma, dok Rauberov emanacija, v. emmanatio. sloj, još nije zamenjen providi se kao emaskulacija, odstranjivanje ne samo gotamna okrugla mrlja: embrionalno polje. nada (kastracija) s proksimalnim delom Ono meri oko 650  u prečniku. Na plogametonosnih puteva, nego i snošajnog du od 150 časova ono se izdužuje i ima organa (penisa) s mošnicama. kruškoliki oblik dužine l mm, dok u Embden-Meyerhofov put, način razgrad160. času dostiže 1,5 mm. U početku 7. nje glikoze kojim se glikoza cepajući se dana na repnom kraju embrionog polja na trioze razgrañuje do pirogožñane kijavlja se, po srednjoj liniji, tamna putaseline. nja: primitivna traka, koja na glavenom embolectomia, embolektomija, uklanjakraju zadebljava (Hensenov čvor), dok nje čepa usirene krvi (embolusa) operase na zadnjem kraju vidi zadebljanje: zativnim putem. dnji čvor. Pojava primitivne trake u priembolije pluća, ispitivanja su potvrdila snoj je vezi sa stvaranjem trećeg lista da se embolije pluća sreću češće u žena blastoderma; e. pupoljak, embriogeni (72%). elementi (embrioblast) skupljeni u goembolijska pneumonija, v. pneumonia. milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo trofoblasta koji pokriva embrioblast nosi embolismus, začepljenje krvnog suda' naziv Rauberovog pokrovnog sloja. prouzrokovano stranim telom dospelim krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz materinske krvi (hemotrof) ili iz matezačepljenje. rinskog tkiva (histiotrof). embolus, naziv za strana tela koja su dospela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajednički pojam za sve akušerske operacije komaizazvala njegovo potpuno ili delimično danja i smanjivanja tela ploda u cilju zazačepljenje. Embolus može biti deo vršavanja poroñaja. Operacija se vrši u trombusa, ćelije neoplazme, mast, vazinteresu majke kod mrtvog ploda, a duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde samo izuzetno na živom plodu. U te akuće se zaustaviti embolus zavisi od njegošerske operacije se ubrajaju: bušenje i ve veličine, zjapa krvnog suda i krvne smanjivanje glave ploda (perforatio castruje koja ga nosi. pitis), odvajanje glave ploda od tela (deembrioblast, embrionalna gomila ćelija. capitatio), ispražnjavanje sadržaja grudembriologija, nauka o razviću živih bića. nog koša i trbušne duplje (evisceratio), Prva embrionalna ćelija, zigot, u sebi sapresecanje ključne kosti (cleidotomia), drži sve morfološke odlike i sve funkcije presecanje kičmenog stuba (spondylobudućeg organizma. Kojim mehaniztomia) i pravo komadanje ploda (dissecmom i pod 'kakvim okolnostima se iz tio fetus). Poboljšanjem antenatalne zatako elementarne strukture razvijaju štite i operativne tehnike u rešavanju složeni i najsloženiji oblici i funkcije, zanemarenih poroñaja sve te akušerske proučava uzročna (kauzalna) embriologioperacije se danas vrlo retko vrše. ja. embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. corembrion, naziv za plod do 2. meseca. neae posterius, kongenitalna malfor232

emejocitoza macija u razvitku periferije rožnjače. Zahvata Schwalbeovu liniju i čini formaciju koja prominira u prednju komoru. Embriotöksin korneje posterius udružen s kongenitalnom anomalijom periferije dužice čini Axenfeldov sindrom. V. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. emejocitoza, v. egzocitoza. ernesis gravidarum, trudničko povraćanje. Prema intenzitetu povraćanja se razlikuju: obično, umereno povraćanje (emesis gravidarum) i uporno teško povraćanje (hyperemesis gravidarum). Trudnice vrlo često umereno povraćaju u prvim mesecima trudnoće, a to stanje obično prestaje posle trećeg meseca trudnoće. Skoro polovina trudnih žena povraća, u početku trudnoće, ujutro našte, prilikom obroka ili odmah po uzimanju obroka, povraćanje je bez napora i bez teškoća. Uporno teže povraćanje (hyperemesis gravidarum) može se javiti od samog početka trudnoće, počinje kao umereno koje se sve više pogoršava. Pored upornog povraćanja dolazi do pogoršanja opšteg stanja: dezhidratacije, oligurije, gubitka apetita, mršavljenja i subikterusa. U završnom stadijumu vidi se slika potpune inanicije i anurije. Ako se hiperemeza ne leci, može imati fatalan ishod. emetica, emetici, sredstva za izazivanje povraćanja. Danas se retko upotrebljavaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u dece) i Apomorphini chloridum. Sin. vomitiva. emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipecacuanha, koji, unesen per os, izaziva povraćanje (otuda ime). U obliku injekcija služi za lečenje amebne dizenterije. emetropija, v. emmetropia. eminentia, eminencija, ispupčenje, uzvišica (npr. eminentia arcuata na piramidi siepoočne kosti). emisija, istiskivanje sperme u uretru koje nastaje pri kontrakciji glatkih mišića semenovoda i semenih kesica pod uticajem impulsa koji, putem hipogastričnih živaca, pristiže iz gornjih slabinskih segmenata kičmene moždine.

emphysema emmenagoga, emenagogi, sredstva koja izazivaju menstruaciju ili regulišu njeno nastupanje. Emmetova operacija, v. operacija. emmetropia, emetropija, stanje refrakcije normalnog oka. Paralelni svetlosni zraci, koji padaju na rožnjaču, sjedinjuju se na mrežnjači u jednu oštru sliku, tj. pri pogledu u daljinu dobija se oštar lik predmeta koji se posmatra bez upotrebe akomodacije. emocija, v. emotio. emollientia, emolijencija, sredstva za razmekšavanje površinskog dela kože, npr., sapuni, masti, glicerol itd. emotio, emocija, snažno osećanje praćeno telesnim manifestacijama, kao što su promene izraza lica, bledilo, crvenilo, znojenje, pojačan rad creva, ubrzanje frekvencije srčanih otkucaja itd. V. afekt. emotivan, koji se odnosi na emociju. emphysema, emfizem, promena plućnog tkiva praćena povećanom količinom vazduha u njemu. Emfizematozno pluće je uvećano u celosti ili delimično, zavisno od rasprostranjenosti emfizema; e. bronchiolare, odlikuje se velikom proširenošću bronhiola. Postoji izražena hipertrofija mišića u njima, plućne alveole su smanjene - često nalazimo delove plućnog tkiva s ožiljcima; e. cutaneum, vazduh ili gas u rastresitom veznom tkivu, pod kožom; e. gangrenošum, maligni emfizem u gasnoj gangreni, izazvan anaerobnim klicama; e. intestinale, stanje nagomilavanja gasa pod serozom creva; e. mediastinale, nastaje prodorom vazduha u masno tkivo sredogruña meçiijastinuma; e. obstructionis, povećani sadržaj vazduha u plućima prouzrokovan delimičnim začepljenjem bronhiola. Pluća su uvećana, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfizem dovodi do hipertrofije desne komore srca zbog povećanog otpora u plućnom krvotoku; e. pulmonum, emfizem pluća. V. emfizem; e. senile, emfizem pluća vezan za ukočenost na grudnom delu kičmenog stuba vezanog za degenerativnu promenu na meñupršljenskim koturima; e. subcutaneum, pri233

emplastra sustvo vazduha u potkožnom masnom tkivu, najčešće posledica povreda grudnih organa, pluća; e. subcutaneum faciei, potkožni emfizem lica, prisustvo vazduha ispod kože lica posle povrede nosne ili sinusne šupljine, ispiranja rana pod pritiskom i hirurških intervencija na vilicama. emplastra, melemi, lekoviti preparati za spoljašnju upotrebu. Osnovni sastojci su im olovne soli masnih i ovima srodnih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri običnoj temperaturi, melemi su čvrsti, a na telesnoj temperaturi omekšaju, postaju plastični i lepljivi, a daljim zagrevanjem se tope. Daju im se šipkasti, pločasti ili slični oblici, ili se prevlače na tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv melem), danas su ovi oblici lekova napušteni. empyema, empijem nakupljanje gnoja u šupljini čovečijeg tela (pleura, perikard, žučna kesica i si.). emulgendum, v. emulsio. emulgens, v. emulsio. emulsio, emulzija, disperzni sistem u kome su čestice disperzne faze kapljice neke tečnosti čija je dimenzija veća od.x 199 mikrona; e. bakterija, često upotrebljavan, nepravilan je izraz za suspenziju bakterija. emulsiones, emulzije, mlečne, tečni oblici lekova, mlečna izgleda, koji sadržavaju ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, balzam ili druge, u vodi nerastvorljive materije, emulgovane u propisanoj tečnosti. Za spravljanje emulzija potrebna su tri sastojka: emulgendum (materija koju treba amulgovati), emulgens (materija koja vrši emulgovanje) i vehiculum (konstituens) odnosno sredina u kojoj se vrši emulgovanje. enamelum (od stare francuske reci amel, caklina, gleñ), v. adamantinum, substantia adamantina. enantat testosterone, jedinjenje testosterona koje se koristi zbog produženog terapijskog dejstva (»depo-terapija«). enanthema, enantem, ospa na sluznicama. Odgovara egzantemu na koži. encefaližacija, proces koji dovodi do povećanja uloge kore velikog mozga u

234

encephalitis kontroli različitih funkcija. Encelalizacija potiskuje mnoge funkcije nižih centara, a te funkcije preuzimaju viši centri i obavljaju ih obično na složeniji način. Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u primata, kao najsavršenijih živih bića, uopšte uzev mnogo teži, a ponekad i sasvim drugojačiji nego u pasa, ^rnačaka i drugih životinja. encefaloarteriografija, rendgensko snimanje moždanih arterija posle ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva u jednu od unutrašnjih karotidnih arterija. Encefaloarteriografija je metoda Џ\ omogućuje dijagnozu raznih intrakranijalnih7 procesa: tumora itd. encefalografija, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje subarahnoidnog prostora lubanje i moždanih komora, posle intralumbalnog (ili subokcipitalnog) ubrizgavanja sterilnog vazduha (rede kiseonika). encefalogram, rendgenski snimak izvršen pošto je komorni i subarahnoidni prostor učinjen vidljivim. V. encefalografija. encephalitis, encefalitis, zapaljenje mozga; e. epidemica, epidemički encefalitis, akutno zapaljenje mozga prouzrokovano nepoznatim filtrantnim virusom. Epidemija je besnela u svetu, a naročito u srednjoj Evropi od 1917. do 1924. Odonda se javlja sporadično ili u vidu lokalnih malih epidemija, pri čemu nije sigurno da Ii su raniji klasični i savremeni slučajevi epidemičkog encefalitisa identični. Akutni epidemički encefalitis može imati više kliničkih oblika: (1) somnolentno-oftalmoplegički, (2) algomiokonusni (horeatični), (3) hipertonusno-hipokinetički (parkinsonoidni) i (4) pseudoneurastenički. Posle akutnog stadijuma koji se može završiti smrću u komi, dolazi do izlečenja bez posledica. U izvesnom broju slučajeva na akutni stadijum se naporedno ili posle kraćeg ili dužeg intervala nadovezuje hronični stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Iethargica, e. typus A Economova bolest; e. larvata (Vujić), prikriveno zapaljenje mozga, oblik u kome se encefalitis danas vrlo često javlja. Eneefalitis larva-

encephalitis ta obično ima bqgatu subjektivnu simptomatologiju, koja se može uvrstiti bilo u neurasteniju (pseudoneuroze), psihoneuroze ili u vegetativne neuroze odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bolesnici pokazuju karakteristične znake oštećenja ekstrapiramidnog sistema, često vrlo suptefee-po izraženosti t tešfce za otkrivanje !interpretacije: znak rimae sužava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogledu u stranu;-zttttk obrve, podizanje obrve pri pogledu u stranu i naniže; znak devijacije pesnice u polje IH unutra. Osim tog3 vide se promene u krvi i likvoru koje govore za organsko poreklo navedenih oboljenja. Priroda organskih osteéeßja kod encefalitisa larvate nije uvek poznata; moguće je da su lezije vaskularne, traumatske ili uroñene; e* letharglca, letargički encefalitis, v. e. epidemica; e, netn purulenta (na koji se obično misfi pri .upotrebi termina encefalitisa), može se podeliti u 3 grupe: I) primarni encefalitis, e, lethargica (tip A), japanski encefalitis (tip B), e. Samt-Louis, prolećno-letnji encefalitis (krpel|ski encefalitis); II) sekundarni^., encefalitis koji se javljaju u toku akutnih infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e. väccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa, e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) neeruptivnih (encefalitis u toku trbušnog tifusa), erizipela, difterije gripa, zauški (parotitis epidemica); III) encefalitis neodreñenog oblika: encephalomyelitis disseminata acuta, e. rheumatica (chorea minor), leucoencephalitis subacuta scleroticans, e. psychotica azotaemica acuta itd.; e. purulenta (abscessus cerebri), gnojavi encefalitis; specifični e. (e. luetica, e. tuberculosa). encephalitis et encephalomyelitis, teška, akutna virusna oboljenja mozga, i moždine. U kliničkoj slici su izraženi simptomi i znaci akutne neuroinfekcije s temperaturom, poremećajem svesti, meningealnim sindromom i neurološkim ispadima. U likvoru je povećan broj ćelija i nivo albumina. Bolest traje više sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 1030°o. Ceste su sekvele: primarni e.,

encephalopathia izaziva ih veliki broj neurotropnih virusa; sekundarni e., nastaju kao komplikacija posle preležanih osipnih groznica i pertusisa, ili posle vakcinacije protiv velikih boginja i besnila. encephalomalacia, encefalomalacija, razmekšanje mozga. Nastaje usled izumiranja dela mozga čija je arterija začepljena (trombozom, embolijom, zapaIjenjem itd.). Nekrotičko tkivo se razmekšava usled autolize, a docnije se produkti autolize resorbuju i na mestu neJuroze stvaraše šupljina, tzv. encefalomalacična cista. Encefalomalacija je najčešće uzrok moždane kapi (apoplexia cerebri). Posledica encefalomalacije je oduzimanje polovine tela na suprotnoj strani koje obično ne nastupa naglo i nije praćeno dužim gubitkom svesti. U početku su smetnje znatno veće nego kad proñe otok okolnog zdravog tkiva. V. іі cerebri. encephalomeningocele intranasalis, unutrašnja nosna encefalomeningokela nastaje usled greške u embrionskom razvoju lubanje. U takvom slučaju ostaje izmeñu etmoidne i ncsne kosti defekt u osifikaciji kroz koji se u nos izbočuje izdanak dure (meningokela) ili vrećica koja sadrži i moždano tkivo (encefalomeningokela). Rinoskopski Vialaz podseća na nosni polip, ali prisustvo u malog deteta i polazište s krova nosa upućuju na pravu dijagnozu. Nekad se unutrašnja nosna encefalomeningokela izbočuje pod kožom nosa ispod donjeg ruba nosne kosti. encephalomyelitis, encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kičmene moždine, obično u vidu većeg broja rasutih žarišta. Klinički predstavlja tzv. akutnu multipIu sklerozu. encephalon, (grč.) encefalon, mozak u širem smislu, deo centralnog nervnog sistema smešten u lubanjskoj duplji. Sastoji se od rombastog mozga (rhombencephalon) i mozga u užem smislu (cerebrum). encephalopathia, encefalopatija, svako degenerativno oboljenje mozga.

235

enclave enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje normalne sredine i mesta i uglavljena u neki drugi organ ili tkivo. endangitis, zapaljenje endagijuma. endarterectomia, endarterektomija, ekscizija zadebljane ateromatozne intime arterije; gasna e., endarterektomija proizvedena primenom ugljen-dioksida pod velikim pritiskom, koji odlubljuje pločaste naslage iz venačnih arterija srca, kao način lečenja ateroskleroze. endarteritis, zapaljenje intime, unutrašnjeg sloja arteije; e. deformans, deformirajući endarteritis, hronični enteritis koji se odlikuje masnom degeneracijom tkiva arterije i taloženjem krečnih soli; e. obliterans, zapaljenje intime manjih arterija, zbog čega nastaje začepljenje zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans: e. proliferans obliterans (Heubneri), luetičko produktivno zapaljenje intime koje dovodi do suženja zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans. endemska gušavost, v. gušavost. endemska hematurija, v. haematuria. endemski sifilis, v. syphilis. endo-agar, diferencijalna, čvrsta hranljiva podloga (obično se razliva u Petrijevusolju) na kojoj se kolonije jedne bakterijske vrste razlikuju po obojenosti od kolonija druge bakterijske vrste, što je omogućeno prisustvom ugljenih hidrata (laktoza), indikatora i raznih soli. endoaneurysmorrhaphia, endoaneurizmorafija, operacija u lečenju u aneurizme. Sastoji se od otvaranja aneurizmne kese i zatvaranja njenog lumena unutrašnjim, nabirajućim šavovima. Sin. Matasova operacija. V. operatio. endocarditis, endokarditis, zapaljenje opne koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina - endokardijuma; e. acuta, akutno zapaljenje srčanih zalistaka, koje može biti prouzrokovano hemolitičkim streptokokom i drugim vrstama streptokoka, gonokokom, a rede drugim vrstama bakterija. Najčešće su zahvaćeni mitralni i aortni zalisci, dok gonokok napada češće zaliske desnog srca. Javljaju se vegetacije na ivicama zahvaćenih zalistaka s ulceracijama. Na površini promena je fibrin ispod koga 236

endocarditis se nalazi masa bakterija. U dubljim zonama se nalaze leukociti i fibrozno vezivo; e. atypica verrucosa, javlja se u vidu bradavica na zaliscima i endokardu. Promene nisu niti po tipu onih koje nalazimo u bakterijskog, niti reumatskog endokarditisa. Opisan je u bolesnika s lupus eritematodesom. Glavna promena je u hijalinom bubrenju subendotelnog kolagena, praćen infiltratima plazmocita, proliferacijom kapilara, kasnije pojavom ožiljaka; e. foetalis, zadebljanje endokarda i subendokarda nastalo usled proliferacije elemenata kolagenog i elastičnog tkiva. Javlja se u obe polovine srca, ali pretežno u levom, a ponekad zahvata i zaliske. Najčešće se javlja u dece. Srce je znatno uvećano, javljaju se i simptomi slabosti srca. Etiologija je nejasna. Slučajevi u dečjem uzrastu su kongenitalnog porekla, verovatno usled poremećaja razvoja; e. gonococcica, destruktivni endokarditis s veoma rasprostranjenim trošnim vegetacijama na zaliscima. Nastaje hematogenom diseminacijom u toku infekcije gonokokima. Lokalizacija endokarditisa na zaliscima desnog srca češća je nego u drugim endokarditisima; e. lenta, subakutni bakterijski endokarditis prouzrokovan sojem streptokokus viridans u 95% slučajeva. Ostatak od nekoliko procenata prouzrokovan je bacilom influence. Obično nisu jasna ulazna vrata prouzrokovača - fokus iz koga bakterije dospevaju do srca. Veruje se da bakteriemija nastaje iz ognjišta kao što su zubi i tonzile. Meñutim, potrebni su i drugi činioci za lokalizaciju procesa na endokardu. Ranija oštećenja zalistaka, izvesne kongenitalne nenormalnosti, kao i prisustvo trombocitnih tromba na zaliscima, značajni su predisponirajući činioci. Subakutni bakterijski endokarditis veoma često se razvija na ranije oštećenim zaliscima reumatičnim procesima. Mitralni, aortni su najčešće zahvaćeni, dok trikuspidni i pulmonalm mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju na zaliscima trošne su, te se delići s njih lako otkidaju ulazeći u krvotok. Isto tako vegetacije se šire na strume papi-

endocardium larnih mišića kao i na endokard zida komora. Zalečenje nastaje prodorom fibroblasta i kapilara iz baze zaliska u vegetacije na površini. Dugo vreme se mogu zadržati bakterije u sredini zalečenih zalistaka. Embolusi s vegetacija, dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u bubrezima, slezini i mnogim drugim organima i tkivima kao što su retina, koža, mozak, pa i u samim krvnim sudovima, izazivajući mikotičku aneurizmu. Niska viru^lencija mikroorganizama ne izaziva gnojnu reakciju na mestu embolije; e. Libman-Sacks, to je atipični verukozni endokarditis koji se odlikuje vegatacijama na zaliscima i zidu komore. Njegova glavna odlika je hijalino bubrenje subendokardnog kolagena kome sledi zapaljenjska reakcija u kojoj postoji veliki broj makrofaga, plazmocita, proliferacija kapilara, a u poznijem stadijumu fibroza; e. rheumatica, odlikuje se zahvaćenošću mitralnih zalistaka u svim slučajevima. Aortni su u 50% slučajeva zahvaćeni, dok su trikuspidni u jednoj trećini. U početku postoji degeneracija subendokardnog sloja veziva s proliferacijom. Zapaljenje se širi kroz tkivo celog zaliska uz pojavu edema, mikrofaga, plazmocita, limfocita i mladih kapilara. Endotel je razoren, a vegetacije se stvaraju na liniji dodira ivica zalistaka. Vegetacije su multiple, čvrste, sitne, glatke, a sastoje se uglavnom od krvnih pločica i fibrina. Zalečenje se završava stvaranjem debelih, skvrčenih, delom razorenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza mitralnih zalistaka praktično je najčešća posledica; e. staphylococcica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog stafilokokima. V. e. acuta; e. streptoeoccica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog streptokokima. V. e. subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e. lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta. endocardium, endokard, tanka unutrašnja opna koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina, a na otvorima gradi zaliske. endocitoza, opšti naziv za pinocitozu i fagocitozu.

endokrina pluriglandularna edenomatoza endocrinium, endokrinijum, naziv za skup svih endokrinih žlezda u organizmu kao jedan pojmovni sistem s obzirom na vrlo prisnu meñusobnu korelaciju žlezda. endoderm, unutrašnji list blastoderma. V. blastodermni listovi (prospektivni značaj). endodontia, (stom.) stomatološka disciplina koja se bavi proučavanjem patologije i terapije zubnih tkiva. endogamija, sklapanje braka izmeñu pripadnika ograničenih, malobrojnih, grupa stanovništva, tako da je oplodnja izmeñu osoba sličnog genotipa češća nego u opštoj populaciji, pa, prema tome, i rizik pojave homozigota za odreñene mutantne recesivne gene. endogeni erogeni faktori, v. erogeni faktori, endogeni. endogenus, endogeni, koji potiče iz samog organizma, prouzrokovan unutrašnjim faktorima, suprotno od egzogen. endognathio, uskost vilice; e. bimaxillaris, uskost obeju vilica, uroñena nepravilnost. U slučajevima e. maxillaris ili e. mandibularis postoji gnatično ili dentoalveolarno ukršten zagrizaj.
endokrine hipertenzije roka koju karakterišu adenomi, histološki zloćudnog ili dobroćudnog karaktera, u dve ili više endokrine žlezde, a luče hormone (v. tamo) svojstvene tim žlezdama. endokrine hipertenzije, povišenja arterijskog pritiska prouzrokovana patološkim stanjem nekih endokrinih žlezda, npr. u toku syndroma Gushing (v. tamo), feohromocitoma (v. phaeochromacytoma) itd. endokrine, žlezde, sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem koje svoje proizvode, tj. hormone ubacuju u krv, limfu ili u nervni sistem, jer nemaju izvodne kanale. U endokrini sistem spadaju: štitasta žlezda (glandula thyreoidea), paratireoidne žlezde (gll. parathyreoideae), grudna žlezda (thymus), nadbubrežna žlezda (gl. suprarenalis), paraganglia, epifiza (epiphysis), hipofiza (hypophysis), gušterača (pancreas) i polne žlezde, semenik (testis) i jajnik (ovarium). endokrini sistem, skup žlezda koje svoje proizvode (hormone) izlučuju direktno u krv ili nervni sistem. endokrinolog, lekar vičan ispitivanju i Iečenju bolesti endokrinih žlezda (v.' tamo) ili stručnjak koji radi na problematici iz oblasti endokrinologije (v. tamo). endokrinologija, nauka o unutrašnjem lučenju, grana medicine ljudske delatnosti koja proučava endokrine žlezde (v. tamo) pod normalnim i patološkim uslovima. endokrinopatije, (slom.) hiperpituitarizam, pre završetka rašćenja skeleta: proporcionalni gigantizam, uključujući i kraniofacijaini skelet. Zubi normalne veličine, ali stalni zubi niču pre vremena, sa dijastemama; na zubima u starijim godinama dolazi do hipercementoze. . Hiperpituitarizam posle završetka rastenja. akromegalija, s uvećanjem perifernih defova kostiju i odgovarajućih mekih tkiva, naročito izraženim na donjoj vilici, hipergonadizam, prerano nicanje stalnih zuba s kratkim korenovima; hipogonadizam, s. evnuhoidni gigantizam: vilice su masivne, ali je gra-

238

endometriosis na donje vilice kratka, stalni zubi niču rano; hipertireoidizam u detinjstvu, dovodi do ranog nicanja stalnih zuba kratkih korenova; hipoparatireoidizam u vreme razvitka zuba, hipoplazija gleñi i dentina, impakcija zuba; hipotireoidizam pri roñenju ili u ranom detinjstvu, dovodi do kretenizma, nicanje mlečnih i stalnih zuba kasni, usled makroglosije svi su zubi potisnuti vestibularno, usled spastičkog tonusa mišića česte su abrazije zuba velikog stepena; hipopituitarizam u detinjstvu progresivno usporenje i rani prestanak opšteg rastenja, proporcionalni hipofizarni nanizam. Zubi su normalne veličine, ali usled bimaksilarne mikrognatije niču zbijeno, hipofizama teskoba. Nicanje stalnih zuba kasni i usporen je razvitak korena zuba. endolimfa, tečnost koja ispunjava opnasti labirint uha. endolimfni kanal, v. endolimfni vod. endometrijalna čipka, mikroskopske promene materične sluznice u zečice sparene s mužjakom kome su podvezani semenovodi: do oploñenja ne dolazi, ali se izaziva bujanje sluznice koja na mikroskopu pokazuje vijugave i isprepletane žlezdane cevčice u vidu čipke (»endometrijalna čipka«). endometriosis, pojava endometrijuma na ektopičkim mestima kao što je mišićni sloj materice. Ova pojava se naziva i adenorniozom ili unutrašnjom endometriozom. Endometrijum se može dalje naći u tkivu jajnika, jajovodima, na peritoneumu ili ma kom drugom mestu u karlici. Ponekad zahvata ožujak poslije laparatomije u predelu pupka. Endometrioza se javlja samo u žena za vreme ovarijalne aktivnosti* a njen je nastanak nejasan, mada dve teorije daju objašnjenje o tome. Po jednoj delovi endometrijuma u vreme menstruacije prolaze kroz jajovod i implantiraju se na serozne površine (peritoneuma). Druga teorija objašnjava endometriozu kao posledicu heteroplazije celomske duplje. Ćelije seroznih površina peritoneuma, sluznice materice, tuba i vagine imaju zajedničko poreklo. Izvesni hormonaini

endometritis činioci mogu stimulisati metaplaziju u vanmateričnim regijama. Vanmaterične endometrijalne mase se javljaju u vidu malih cista, nekoliko milimetara u prečniku, a sadrže gustu čokoladnu masu s hemoragickom ivicom. Tipično je i nezamenjivo za dijagnostiku endometrioze prisustvo strome endometrijuma oko ektopičkih žlezda. Ovarijalni hormonalni stimulansi izazivaju krvarenja u ovim promenama, što izaziva stvaranje proširenih cista ispunjenih gustom, čokoladi sličnom, hemoragickom sadržaju. endometritis, zapaljenje sluznice trupa materice. Sluznica materice naleže neposredno na mišićni sloj tako da dublje zapaljenjske promene ne mogu postojati, a da pri tome nije zahvaćeno i mišićno tkivo (metritis), tako ,da je zapaljenje sluznice materice istovremeno i zapaljenje materičnog tela. Iz tog razloga ova dva oboljenja čine jednu celinu (endometritis et metritis); a. enñometritis (e. acuta), koji uvek prati jači ili slabiji metritis nastaje usled infekcije bakterijama: ushodnim putem iz grlića materice bakterija vaginalne flore, ili infekcijom materice posle poroñaja i pobačaja (puerperalna infekcija), endometritis puerperalis septika; e. glandularis, nastaje hiperplazijom sluznice materice kao posledica ovarijalne disfunkcije a ne kao zapaljenjski proces; hronični e., razvija se iz akutnog endometritisa; e. puerperalis, akutno gnojno zapaljenje endometrijuma. Može biti prouzrokovano Clostridiumom Welchii i srodnim prouzrokovačima koji se množe u nekrotičkom materijalu zaostalom u zidu materice posle poroñaja. Infekcija anaerobima izaziva zbog stvaranja gasa u zidu uterusa njegov sunñerasti izgled. Širenje infekcije po čitavom telu veoma je olakšano prodorom infekcije u mišić materice; e. syncytialis, benigna invazija sincicijalnih ćelija placentnih resica (spoljni sloj trofoblastnih ćelija) u miometrijum (Syncytioma). endometrium, sluznica materice. endonucleasa, endonukleaza, enzim koji razara fosfodiesterske veze izmeñu dva

engorgement susedna nukleotida u sredini lanca DNK. Na slobodnim krajevima prekinutog polinukleotidnog lanca posle toga može da deluje i enzim egzonukleaza, v. egzonukleaza. endoparazit, parazit koji živi u telu nekog domaćina. endophlebitis, v. phlebitis. endophthalmitis, endoftalmitis, akutno zapaljenje sadržajne očne jabučice. Nastaje kao metastaza, usled komplikacija posle operacija ili posle perforativnih povreda. endoplazmni retikulum, v. citoplaima. endoproteinaza, v. cathepsin. endoreduplicatia, endoreduplikacija, replikacija hromosoma posle koje ne dolazi do deobe ćelije. endoskop, sprava za pregled telesnih šupljina oblika cevi; snabdevena je na svom proksimalnom ili distalnom kraju električnim osvetljenjem; često se na proksimalnom kraju nalazi ogledalo, a na distalnom okular. endoskopija, vizualni pregled neke telesne šupljine pomoću endoskopa; peroralne e., pregled organa pomoću endoskopa koji se može uvući kroz usta; transkolonska e., posmatranje unutrašnjosti kolona pomoću endoskopa. endotoksini, toksini kompleksnog sastava (glicido-lipido-polisaharidi; glicido-lipido-proteini). Nalaze se u zidovima najviše patogenih, gram-negativnih bakterija kao i apatogenih. Izazivaju svi iste simptome ako se ekstrahuju iz tela bakterija spontanom ili izazvanom plazmolizom. Termostabilni su, ne prelaze u anatoksine. Slabi su antigeni. Primer: Enterobacteriae. endotrahealan, (l)-.u ili kroz traheju; (2) izvršene prelaženjem kroz traheju. endovenski, v. intravenski. energetičke vode, v. vode. enervatio, enervacija, (1) slabost ili odsustvo nervne energije; (2) uklanjanje živca ili njegovo presecanje. V. neurectomia. engorgement, (fr.) zastoj, zagušenost, hiperemija, lokalna kongestija; prepunjenost organa, krvnog suda ili tkiva nagomilanom tečnošću, naročito krvlju. 239

engrami engrami motornih pokreta, otisci, »sećanja« doživljenih motornih radnji u senzoričkim asoQijacijskim poljima moždane kore na osnovu kojih se vrše svrsishodne voljne radnje. enlargement, (fr.) povećanje organa ili njegovog dela. V. hyperplasia, hypertrophia. enlissement, (fr.) umotavanje peniformnog uda. enophthalmia, v. enophthalmus. enophthalmus, enoftalmus, uvučenost očne jabučice. Očna jabučica je uvučena u očnu duplju. Uzroci: Homerov sindrom, trauma orbite, atrofija tkiva orbite i dr. enostosis mandibulae et maxillae, stvaranje gušće, homogenije kosti nepravilnog oblika u spongiozi donje ili gornje vilice. Entamoeba, rod ameba čije su neke vrste paraziti čoveka: E. coli, E. gingivalis, E. hystolitica, E. nana, Jodamoeba buetschilii. V. dysenteria; E. hystolitica, prouzrokovač amebne dizenterije. Javlja se u tri oblika: histolitika, živi u sluznici debelog creva i u amebnim apscesima, hrani se eritrocitima; minuta, živi na površini debelog creva, hrani se bakterijama, gljivama i si.; cista, okrugla, s 4 jedra, nepokretna, ne hrani se i ne deli se, predstavlja otporni oblik. Čovek se inficira samo preko ciste. Ovi oblici prelaze jedan u drugi. enterectomia, enterektomija, ekscizija dela creva, resekcija creva. enteritis, zapaljenje creva, naročito tankog; e. anaphylactica, hemoragijsko zapaljenje i tankog i debelog creva posle druge injekcije anafilaktogena osetIjivim životinjama; e. cystica, chronica, enteritis s cističkim proširenjem crevnih žlezda; difterijski e., enteritis sa stvaranjem pseudomembrana i ulceracija u sluznici; e. gravis, često fatalna bolest s akutno nastalim bolovima, mukom, povraćanjem, krvavim prolivima i nekrozom crevnog zida, naročito u završnom jejunumu i početnom ileumu; e. membranacea, mukozni kolitis; e. necroticans, izazvan Clostridium perfringensom u kojeg postoje nekroze zida

240

Entorococcus creva; e. nodularis, enteritis s povećanjem limfnih čvorova; e. phlegmonosa, enteritis sa znacima peritonitisa, zbog flegmone zida creva. Čest u strangulacijskom ileusu; e. polyposa, enteritis u kojeg postoje mnogobrojni polipi sluznice zbog bujanja vezivnog tkiva u zidu creva; protozoalni e., izazvan raznim protozoama; e. pseudomembranacea, enteritis s pseudomembranama; regionalni e., enteritis ograničen na jedan deo tankog creva; tuberkulozni e., e. koji se javlja u poodmakloj tuberkulozi pluća, najverovatnije zbog gutanja bacila ispljuvkom. enteroanastomosis, enteroanastomoza, (1) spajanje dva kraja creva posle resek cije; (2) spajanje dve vijuge creva u cilju da se isključi prolaz kroz jedan deo creva. Enterobacteriacae, porodica enterobakterija ili crevnih bakterija vrlo je velika. Grupe gram-negativnih asporogenih štapića, pokretnih i nepokretnih. Neke od njih stvaraju vidljive kapsule, druge su bez nje. Neke vrste crevnih bakterija deo su normalne flore debelog creva, npr. Escherichia coli. Druge su uvek patogene za čoveka: Salmonella i Shigella, a neke vrste su uslovno patogene: Klebsiella, Proteus i druge vrste, koje se, povremeno ili stalno, nalaze u debelom crevu, a u promenjenim uslovima mogu da izazovu poremećaje i oboljenja. Enterohius vermicularis, mali beli končasti parazit (Nematoda). Ženka je duga oko l cm, mužjak oko 0,5 cm. Žive u gornjem delu debelog creva. Ženke polažu jaja u okoločmarnom predelu, gde izazivaju svrab. Sin. Oxyuris vermicularis. enterocele, (1) kila u kojoj se nalazi crevo; (2) zadnja vaginalna kila. enterocentesis, enterocenteza, hirurška punkcija creva. enterochirurgia, enterohirurgija, hirurgija creva. enterocit, ćelija crevnog epitela, koja vrši apsorpciju hranljivih sastojaka. Enterococcus, Streptococcus grupe D, gram-pozitivan ovalan diplokok; liči na lancetu ili na plamen od svece, često u kraćim lancima. Veoma otporan prema

entorocolitis visokoj temperaturi. Sve vrste su patogene, odnosno uslovno patogene za čoveka. Izazivaju peritonitis, endokarditis idr. enterocolitis, enterokolitis, istovremeno zapaljenje tankog creva i kolona; hemoragijski e., nastaje hemoragijskom nekrozom zida creva; e. necroticans, pseudomembranski enterokolitis; e. pseudomembranacea, akutna površinska nekroza sluznice tankog i debelog creva s izraženim šokom i dehidracijom i prisustvom u stolici pseudomukusa s krvlju, kao i odliva zida creva; regionalni e., v. ileitis. enterocystocele, enterocistokela, hernija u kojoj se nalazi mokraćna bešika i crevo. enterocystoma, enterocistom, uroñena cista čiji je unutrašnji zid obložen sluznicom sličnom crevnoj. Nalazi se u pupku, trbušnoj duplji ili vezivnom tkivu karlice. Enterocistom potiče od ostataka omfaloeriteričkog kanala. enterodynia, enterodinija, bol u crevu. enteroenterostomia, hirurška anastomoza izmeñu dva segmenta creva. V. enteroanastomosis. enteroepiplocele, enteroepiplokela, kila koja sadrži tanko crevo i omentum. enterogastron, hormon koji se oslobaña u sluznici dvanaestopalačnog creva i jejunuma kada se u himusu nalazi mast ili masne kiseline: prenet putem krvi do želuca, koči pokrete želuca, tako da se brzina, kojom se želudac prazni, smanjuje na polovinu odnosno trećinu prethodne. enterogastrički refleks, refleks za kontrolu pražnjenja želuca. Nastaje pri prevelikom pritisku i kiselosti himusa, u prisustvu belančevina ili materija koje razdražuju sluznicu u početnom delu duodenuma, a efekat mu je kočenje želudačne peristaltike. Postiže se impulsima koji se do muskulature želuca prenose mienteričkim spletom, dovodnim vlaknima vagusa do izdužene moždine da bi se kočila odvodna vlakna vagusa i, možda, putem cilijačkog gangliona a zatim simpatičkim živcima na želudac. Zadatak mu je zaštita tankog creva od pre16 Medicinski leksikon

enterovirosis opterećenja usled prebrzog pražnjenja želuca. enterokinaza, proenzim ili zimogen iz crevnog soka koji aktiviše tripsinogen u tripsin. enterokrinin, materi i ; hormonske prirode koju stvara sluznica tankog creva pod dejstvom himusa a uloga joj je što podstiče sekreciju crevnog soka. enterolithiasis, enterolitijaza, prisustvo crevnih kamenaca. enterolithus, enterolit, crevni kamenac. Svaki konkrement nañen u crevu. enteron, (grč.) enteron, crevo, utroba, v. intestinum. enteropathia, enteropatija, zajedničko ime za sve bolesti tankog creva. enteropexia, enteropeksija, hirurško fik siranje creva za prednji ili zadnji trbuš ni zid, ponekada jednog za drugi seg ment creva. ; enteroptosis, enteroptoza, spuštenost creva u trbušnoj šupljini. enterorrhagia, enteroragija, krvarenje iz creva. enterorrhexis, enteroreksis, perforacija creva. enterorrhoea, enteroreja, v. diarrhoea. enterospasmus, enterospazam, grč tankog creva. enterostomia, enterostomija, hirurško stvaranje stalnog otvora na crevu izvedenog kroz trbušni zid; dvocevna e., enterostomija, u kojoj su otvori dva segmenta presečenog creva izvedeni kroz trbušni zid podsećaju na dvocevnu pušku. V. colostomia, fistula. enterotoksini, produkti izvesnih bakterijskih vrsta, odgovorni za gastrointestinalne poremećaje u ljudi. Enterotoksini stafilokoka su termostabilni, mogu se dokazati pomoću ogleda na mladim mačkama, tzv. »kitten-testa«. enterovirosis, enteroviroza, enterovirusna oboljenja sačinjavaju grupu veoma različitih kliničkih oblika bolesti koju izazivaju virusi poliomijelitisa, Coxsackie i ECHO. Najčešće obolevajü deca. Enterovirusi su uglavnom fekalno-oralne infekcije i javljaju se uglavnom leti i to u manjim epidemijama.

241

if enterovirusi enterovirusi, podgrupa Picorna-virusa. enterovirusna oboljenja, v. enterovirosis. entropium, entropijum, uvrnutost ivice kapka prema očnoj jabučici; ožiljasti e., entropijum usled ožiljastog skvrčavanja vežnjače ili tarzusa; spastički e., entropijum usled grča palpebralnog dela kružnog mišića oka. enucleatio, enukleacija, uklanjanje organa, tumora ili nekog drugog tela u njihovoj celosti i očišćenost slično orahu iz njegove ljuske; e. bulbi, operativno vañenje očne jabučice iz očne duplje pošto se oslobodi svojih mišića i preseče očni živac. V. exenteratio. enuresis, enureza, nevoljno mokrenje u dece, obično noću (e. nocturna), rede danju (e. diurna). enzymologia, enzimologia, nauka o enzimima. eosinophilia, eozinofilija, veliki broj eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi; Löfflerova e., Löfflerov sindrom; pulmonalna e., infiltracija plućnog parenhima eozinofilnim granulocitima; tropska e., vrlo česta bolest u Indiji s anoreksijom, opštom slabošću, kašljem, leukocitozom i apsolutnim povećanjem eozinofilriih granulocita u krvi. Sin. Bartonova bolest, eozinofilno pluće. eozin, crvena boja, tetrabromni derivat fluoresceina (dobija se iz resorcina i anhidrida ftalne kiseline). Eozin se upotrebljava u histološkoj i mikrobiološkoj tehnici, za bojenje nekih namirnica i u druge svrhe. eozinofilni granulom, v. granuloma. eozinofilni plućni infiltrat, v infiltrat. ependidimni vod, dok se stvara svitnjak, medularni oluk na ektoblastu se zatvara slubljivanjem njegovih rubova: medularna cev je otvorena. Njena duplja predstavlja ependidimni vod, na glavenom kraju otvoren prednjim neuporom. ependymoma, ependimoma je neoplazma nervnog sistema, koja nastaje proli feracijom ćelija koje obla/u ventrikularni sistem u centralnom nervnom sistemu. Čine oko 6% od svih neoplazmi centralnog nervnog sistema. Lokalizuje se najčešće u IV moždanoj komori, kao i u centralnom kanalu i filum terminale. 242

epicanthus Neoplazma je obično jasno ograničena od ostalog tkiva centralnog nervnog sistema. Delimo ih prema grañi na papilarne, zatim na miksopapilarne ependimome, epitelijalne ependimome i celularne ependimome. Ependimoblastom je maligna neoplazma ove grupe po svojim citomorfološkim odlikama. Ephedrinum, efednn, alkaloid koji je najpre bio dobiven iz biljke Ephedra vulgaris. Po dejstvu je unekoliko sličan adrenalinu (kontrahuje krvne sudove, povišava krvni pritisak, ubrzava rad srca, širi venačne krvne sudove, opušta glatke mišiće bronhija i creva, širi ženice). Dejstvo mu sporije nastupa, slabije je, a duže traje. Dosta jako stimuliše centralni nervni sistem. Dejstvuje i kad se dâ per os. U obliku efedrin-hlorida (Ephedrini chloridum) oficinalan je prema našoj farmakopeji. ephelides, letnje pege, nevoidne formacije, veličine sočiva, svetlomrke boje, vidljive leti, lokalizovane na nepokrivenim delovima tela (lice, gornji ekstremiteti). Ephestia kiiehniella, moljac brašna, jedna od najopasnijih štetočina u mlinovima i pekarama gde izaziva velike gubitke u brašnu. Živi i na drugim životnim namirnicama, kao što su biskvit, suvo voće, čokolada i dr. Dugačak je 10-14 mm, a raspon njegovih krila iznosi 22-25 mm. Krilca imaju nežne rese. Ženka polaže jaja iz kojih se izlegu larve. Larva je dugačka 17 mm, slabo je obrasla i ima tamnožutu glavu i 4 reda tamnih tačkica. Larva stvara fino svilenasto predivo koje zagañuje mašine pa smeta pogonu. Ciklus razvitka traje 30-45 dana. Godišnje daje obični 4 generacije. epiblepharon, epiblefaron, poremećaj u razvitku kapka, koji se javlja u vidu horizontalnih nabora kože duž kapaka; e. inferior, kada se nañe na donjem kapku; e. superior, kada se nañe na gornjem kapku. epicanthus, epikantus, mongolski nabor, uroñena anomalija kapka, koja se sastoji u obostranom naboru kože u vidu polumeseca. Polazi od gornjeg kapka i pokriva unutrašnji ugao oba oka.

epicarditis epicarditis, zapaljenjsko oboljenje spoIjašnje srčane opne. epicondylalgia, epikondilalgija, bol u mišićima ili tetivama koje se pripajajt! za epikondil ramenjače. V. lakat. epicondylitis, epikondilitis, zapaljenje epikondila ili tkiva oko epikondila ramenjače. V. lakat. epicondylus, epikondil, nadzglobna kvrga (na kondilu duge kosti). epicrisis, epikriza, kritičko razmatranje, diskusija nekog slučaja bolesti posle njenog završetka. epicystotomia, epicistotomija, suprapubični operativni pristup i otvaranje mokraćne bešike radi vañenja kamena iz nje.

epidemijski hepatitis, v. hepatitis. epidermis, epiderm, pokožica, epitelna komponenta kože sastavljena od pločasto slojevitog, na površini orožalog epitela. Najdublji matični sloj (stratum cylindricum-germinativum) leži iznad krzna, povrh njih je sloj poligonalnih ćelija s produžecima (str. spinosum), a potom sloj ćelija koja sadrže keratohijalinska zrnca (str. granulosum), a ispod površinskog rožastog sloja (str. corneum) nalazi se svetli sloj (str. lucidum). Uloga epiderma je višestruka (zaštitna, žlezdana i dr.). epidermodysplasia verruciformis, rasprostranjena diseminacija bradavičastih papula na leñnim stranama šaka, na rukama, licu i trupu. Sin. Lewandowsky -Lutzova bolest. epidermoides, epidermoidni, sličan epidermu. epidermolysis, epidermoliza, lako odvajanje slojeva epiderma, samo od sebe, ili čak i posle lake traume (pritisak); e. acuta toxica (Lyell) prostrano bulozno odvajanje epiderma (nalik na izgoretinu), najčešće kao posledica toksoalergijske reakcije na lekove. Teška klinička slika kao maksimalna varijanta medikamentnog raznolikog eksudativnog eritema; e. bullosa hereditaria, nasledna sklonost u dece da se i na najblažu traumu na nogama i rukama jave plikovi koji se zalečuju bez ožiljka (e. b. sim-

epididymovasectomia plex) ili s ožiljastom atrofijom i unakaženjem (e. b. dystrophica). epidermomikoze, v. dermatophytia. epidermophytia, epidermofitija, oboljenje kože izazvano gljivicama (epidermophyton) koje se ispoljava ograničenim eritemoljuspastim promenama. epidermophyton inguinale, gljivica koja napada epiderm ali ne dlaku i nokte, naročito na velikim prevojima: epidermophytia inguinale (eczema marginatum Hebra), epidermophytia palmaris et plantaris (eczema mycoticum). epididymectomia, epididimektomija, hirurško odstranjenje pasemenika. epididymis, pasemenik, organ nasañen na gornjoj strani semenika u vidu okruglastog tela, na kome se razlikuje glava, telo i rep. TeIo se sve više sužava ka repu. Glavu pasemenika čine 12-15 odvodnih kanalića iz Hallerove mreže. Telo i rep pasemenika čine pasemenički kanal, dug 3-4 m, koji se u repu nastavlja u semenovod. Pasemenički kanal je obložen cilindričnim epitelom koji pokazuje žlezdanu aktivnost. Ta aktivnost je u prisnom odnosu sa semeglavcima pri njihovu prolazu kroz kanal. Sekretna aktivnost je u vezi s periodičnom seksualnom aktivnošću. epididymitis, epididimitis, zapaljenje pasemenika. Najčešće je prouzrokovano gonokokima dospelim iz semenih kesica. Po svom toku može biti akutno, subakutno i hronično; e. erotica, zapaIjenjske pojave u pasemeniku, s vrlo bolnim oticanjem venskog spleta zbog stalne navale krvi usled nadraženja bez punog zadovoljenja. Često je praćeno i zapaljenjem semenika (orchitis erotica); negonoroički e., redi oblik e., prouzrokovan stafilokokima; e. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje epididimisa, obično izolovano ili uz pojavu tuberkuloze na drugim delovima urogenitalnog trakta. epididymodeferentectomia, ekscizija pasemenika i semevoda. epididymoorchitis, epididimoorhitis, zapaljenje semenika i pasemenika. epididymovasectomia, epididimovazektomija, operacija kojom se odstranjuje 243

epidijaskop

pasemenik i veliki deo semevoda. Sin. epididymodeferentectomia. epidijaskop, projekcioni aparat kako za neprovidne predmete (npr. slike), tako i za dijapozitive (slajdove). epiduralni prostor, v. cavum epidurale.

epifarinks, v. epipharynx. epifiza, mala endokrina žlezda postaje od izvrata zadnjeg dela tavanice meñumozga. Začetak epifize se zapaža u embrionima dugim 8 mm kao leñni meñumoždani iz vrat nazvan pinealni špag. Prosečna težina epifizne žlezde u muškarca iznosi 0,154 g, a u žene 0,150 g. U muškog se težina postepeno povećava do 6. decenije, a u žene nastaje u 5. deceniji da bi se u 6. deceniji opet javilo povećanje. Dejstvo epifize na seksualnu funkciju i morfogenezu danas se od nekih autora odriče. Po nekim autorima rezultati vañenja epifize imaju za posledicu prerano i prekomerno razviće polnih organa. Usañivanje epifize mladim pacovima izaziva kasnije spuštanje semenika i njihov zastoj u razviću. Po dosadašnjem shvatanju, ako epifiza izlučuje mnogo inkreta, nastupa patuljasti rast. Epifiza bi bila svojom inkretogenom funkcijom kočnica preranog i prekomernog somatskog razvića. Njena funkcija se prostire na detinjstvo i pubertet, a docnije sprečava prerano i prekomerno izlučivanje gonadotropnih hormona hipofize, a, možda, i drugih paraseksualnih žlezda. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj meri, kočnica je olabavljena, te nastupa prevremeni polni razvoj. epifizektomija, operativno odstranjenje epifizne žlezde. epifizna linija, v. fuga. epigama determinacija pola, v. determinacija pola.

epigastrium, epigastrijum, podrebarje, gornji sprat trbuha, deli se na tri predela: hipohondrijski (regio hypochondriaca dextra et sinistra) i epigastrički predeo (regio epigas ;rica). epigenitalis, metanefrozne cevčice Wolffog tela atrofišu pri kraju 2. meseca i najvećim delom iščezavaju, sem naspram buduće gonade, gde čine sistem cevčica poznat kao epigenitalis. S tim 244

epilepsia

cevčicama začetak muške gonade uspostavlja vezu i od njih postaju pravi kanalići semenika. epiglotis, v. epiglottis. epiglottis, grkljanski poklopac, sastoji se od kapačne hrskavice grkljana zastrvene sluznicom. Nalazi se iza korena jezika, a iznad otvora grkljana. Pri gutanju spušta se unazad i zatvara grkljanski otvor (aditus laryngis). Hrskavica epiglotisa počinje da se stvara tek krajem 5. meseca od neparne jezgre u osnovici epiglotisa. epikondil, v. epicondylus. epikriza, v. epicrisis. epilatio, epilacija, potpuno odstranjivanje dlaka na vlasištu mehanički (epilacionom pincetom), zračenjem (Röntgen) ili hemijskim sredstvima (talium-acetat). epilepsia, epilepsija, padavica, hronično oboljenje koje se sastoji od povremenih napada promene ili gubitka svesti, vegetativnih poremećaja i konvulzija. Uzrok epilepsije nije uvek moguće otkriti. Epilepsija vremenom može dovesti do promene karaktera i demencije. Epilepsija može biti generalizovana ili parcijalna; generalizovana e., sin. centrencefalna e., ide s gubitkom svesti i zahvata ćelo telo; parcijalna e., može biti: kortikalna (Jackson) i psihomotorna e.; Jacksonova e., Džeksonova epilepsija, klonični grčevi muskulature ekstremiteta i lica koji se šire po redu koji odgovara kortikalnom pretstavništvu u precentralnoj vijuzi. Protiču bez gubitka svesti. Izuzetno Džeksonova epilepsija može da se generalizuje, pri čemu dolazi do gubitka . svesti. Džeksonova epilepsija nastaje usled nadraženja kore velikog mozga (ožiIjak, tumor, projektil i si.). Sin. kortikalna e., fokalna e.; psihomotorna e., može biti: temporalna, hipokampusna i diencefalna, sin. vegetativna; diencejalna e., s poremećajima svesti i automatizmima; epilepsija po etiologiji može biti: genuina, sin. esencijalna, idiopatska i simptomatska; hipokampusna e., u vidu tzv. uncinatusnih napada (»uncinate fits«): nastupa halucinacija neprijatnog mirisa i ukusa, oralnih automatizama, »deja vu« i si.; temporalna e., sa nastupima akus-

epileptički tičkih ili optičkih aura, afazije i straha; simptomatska e., epilepsija prouzrokovana nekim poznatim uzrokom (trauma, tumor, encefalitis), vaskulni poremećaji i si.; sudsko medicinski značaj e., sem u kortikalne, u epilepsiji uvek dolazi do prekida kontinuiteta svesti, do sumračnog stanja ili kome. Naglo nastajanje kome može da postane opasnost po sopstveni ili tuñi život ili imovinu. U sumračnom stanju, pre ili posle velikog napada, oboleli previña svoju okolinu i »brani se« od »napadača« ili »nemani«, pri čemu može da izvrši teške krivične radnje. Neki epileptičari, umesto napada (v. e. ekvivalent) pale imovinu (v. pyromania) ili čine drugu kakvu štetu; e. tarda, epilepsija koja se javi posle 20. godine života, po pravilu je simptomatska; e. vegetativa, vegetativna epilepsija, nastupi vegetativnih manifestacija kraćeg trajanja koje neki ubrajaju u epilepsije. Sin. diencefalna epilepsija (seks.) Pogaña u vidu grčevitih nastupa cerebralnog porekla više muškarce nego žene (62,7% : 37,3%). Epilepsija se javlja ranije u žena nego u muškaraca. Sin. padavica. epileptički, koji se odnosi na epilepsiju; e. ekvivalenti, senzitivni (migrena, neuralgija), motorni (drhtanje, mucanje), senzorički (ambliopija, osećanje naročitog ukusa i mirisa itd.), vazomotorni (osećanje toplote, hladnoće), sekretorni (znojenje, lučenje pljuvačke i suza), visceralni (inkontinencija sfinktera) i psi: hički (prisilne misli, halucinacije, smeh, sumračna stanja), koji se javljaju umesto velikog epileptičkog napada, bilo isključivo, bilo naizmenično s njim; e. napad, (1) mali epileptički napad »petit mala«, kratkotrajni gubitak svesti, prekid misli, rada, govora, ukočen pogled. Javlja se više puta u toku dana. Ne može se kontrolisati klasičnim epileptičkim lekovima iako spada u grupu epilepsije. Elektroencefalografski obeležen je karakterističnim promenama, tzv. šiljaktalas kompleksa, 3 puta u sekundi. Sin. petit mal, abscence; (2) veliki epileptički napad, počinje aurom posle koje dolazi početni krik, pa tonusna i najzad klo-

epispadias nusna faza napada s penom na ustima; bolesnik ujeda svoj jezik, umokri se, postaje zbunjen i najzad zaspi. Sin. grand mal, ictus epilepticus; e. status, pojava učestalih epileptičkih napada izmeñu kojih bolesnik ne dolazi svesti. V. status epilepticus. epiloia, v. sclerosis tuberosa. epinephrin, epinefrin, v. adrenalin. epipharynx, epifarinks (pars našališ pharyngis s. nasopharynx), gornji deo šupljine ždrela, nalazi se iza nosne duplje s kojom je u vezi preko dva otvora (hoana). Na bočnim zidovima se nalaze otvori Eustachijevih tuba. epiphora, epifora, spontano preterano lučenje suza, koje nastaje usled povećanog stvaranja suza ili poremećaja u njihovom odvoñenju. epiphysis, epifiza, (I) okrajak duge kosti koji je spojen s dijafizom prvobitno hskavicom docnije koštanim tkivom; (2) e. cerebri, moždana epifiza, šišarčica, žlezda s unutrašnjim lučenjem, koja pripada epitalamusu i nalazi se iznad srednjeg mozga. Sin. corpus pineale. episcleritis, zapaljenje površinskog tkiva beonjače. episkop, (fiz.) aparat za projiciranje neprovidnih predmeta (fotografija, skica teksta i dr.). episomi, epizomi, genske stukture uglavnom u mikroorganizmima, koje se nalaze uz hromosome jedra ili u slobodnom obliku u citoplazmi. Epizomi se ne stvaraju u samoj ćeliji, već se u nju unose spolja. Njima se genski materijal jedne jedinke prenosi u drugu jedinku, kako u istoj vrsti, tako i izmeñu raznih vrsta. epispadias, epispadija, uroñena malformacija u razvoju uretre koja se otvara na glaviću muškog uda, na njegovoj leñnoj strani ili kao oluk duž ćele leñne strane penisa. U težim slučajevima, ko pulaciona i oplodna moć su veoma poremećene; e. corpusa penisa, e. u kojoj se ureter nalazi na prostoru izmeñu ovesnog ligamenta i iza žleba glavića; e. glandis, e. u kojoj se otvor nalazi na gornjoj sirani glavića; penopubički e , u kome se otvor nalazi na penopubičkom spoju; e. u žene, e. u kojoj se otvor 245

epistasis nalazi u vidu fisure na gornjem zidu uretre. epistasis, epistaza, maskiranje fenotipskog efekta jednog ili oba gena u alelskom paru, dejstvom gena s drugog lokusa. epistaxis, epistaksis, krvarenje iz nosa, najčešće iz Kiselbahove oblasti nosne pregrade (v. locus Kiesselbachi), koja je izložena fiziološkim traumama pri disanju (teleangiektazije). Može da bude obilno i ozbiljno posle trauma glave, preloma nosnih i lubanjskih kostiju (frakture baze lubanje). Nastaje kao znak angiektazija u toku sistemskih bolesti kao što je Rendu-Oslerova bolest. Može da se pojavi u obliku teških arterijskih krvarenja u starijih arteriosklerotičkih bolesnika. Zaustavlja se kauterizacijom krvnog suda, prednjom ili zadnjom tamponadom nosa, ili obema istovremeno. Retko je potrebna ligatura krvnog suda (art. carotis ext.). Sin. rhinorrhagia. epistaza, v. epistasis. epitelni pripoj, v. pripoj epitelni. epithalamus, epitalamus, podbrežje, deo meñumozga, smešten na oba talamusa. Njegov najvažniji deo je moždana epifiza. epithelioma, epiteliom, benigni ili maligni epitelijalni tumori, u koje spadaju papilomi, polipi, adenomi i karcinomi; e. adenoides cysticum (Brooke) naročito u nazolabijalnim naborima simetrično rasporeñeni hemisferni tumori do veličene graška; e. basocellulare, v. basalioma; e. b. exulcerans, v. ulcus rodens; e. b. pigmentosum, melanotičan bazaliom koji morfološki podseća na melanom; e. b. cicatricans, bazaliom koji se periferno širi, a u sredini sam od sebe zarašćuje; e. b. terebrans, lokalno destruktivni oblik epitelioma; e. spinocellulare, v. spinaliom. epithelium, epitel, tkivo sastavljeno od istorodnih ćelija, nosilaca uloge koja može biti različita pa se prema tome razvrstavaju kao: apsorpcioni e., prekriva unutrašnjost creva i vrši apsorpciju svarenih hranljivih sastojaka, a u plućnim mehurićima (alveolama) zastire u vidu tankih listolikih ćelija zid me246

Epsteinove perle hurića i prekriva mrežu kapilara, apsorbujući gasove (respiracioni e.); klicin e., e. polnih žlezda, jajnika i semenika složenim procesom razvitka praćelija (ovogeneza i spermatogeneza) obrazuje polne ćelije ili gamete -jaja i spermatozoide; senzitivni ili čulni e. izgrañuje čula, u kojima su naročito diferentovani vrhovi čulnih ćelija za prijem različitih nadražaja, dok su ćelije osnovicom u vezi s nervnim vlaknima ili vlaknastim produžetkom (neuroepitel) živčanih ćelija, kojima odašilju nadražaje u mozak; sulkusni e., oblaže površinu slobodnih desni okrenuto prema zubu. Istovremeno čini spoljni zid gingivalnog sulkusa. Prostire se od ivice desni do površine zuba. Pločasto-slojevitog je tipa. Ne orožava. Sin. epitel unutrašnji. V. sulcus gingivalis; zaštitni ili pokrovni e., e. koji zaštićuje i pokriva površinu tela, duplje i kanale. Prema obliku i rasporedu ćelija, e. je Ijuspast, pločast, prizmatičan i prelazan višeslojan; ćelije žlezdanog e. oblažu žlezdane meškove, proizvode i izlučuju specifičnu materiju - sekret. epithelisatio, epitelizacija, proces stvaranja epitela, odnosno popunjavanje defekta u epitelu kože ili sluznice umnožavanjem epitelnih ćelija. epitrihijum, v. pokozica.

épluchage, (fr.), eplišaža, čišćenje, uklanjanje kontuzovanog i inficiranog tkiva iz rane. V. débridement (embr.). Onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploče proteže se eponijum, a ispod hiponihijum. U toku 7. meseca nokatna ploča probija napred kroz eponihijum, a u 8. mesecu stiče svoju prednju ivicu. eponychium, eponihijum, epitelna pokozica koja prekriva nokatnu pločicu pri korenu. epoophoron, ostatak prabubrega. V. Rozenmüllerov organ. epruveta, probna cevčica, staklena cevčica (razne veličine), koja je na jednom kraju zatvorena i služi za kuvanje, mešanje ili izvoñenje raznih proba ili reakcija u laboratoriji, kao i za kultivisanje mikroorganizama. Epsteinove perle, v. Bohnove nodule.

epulis epulis, benigna neoplazma vilica. Postoje dva oblika: epulis s džinovskim ćelijama i fibromatozni oblik u kome preovlañuje vezivno tkivo. Prvi oblik s džinovskim ćelijama istovetan je s benignom neoplazmom sa džinovskim ćelijama ma koje druge lokalizacije. Mrke je boje na preseku, do nekoliko mm u prećniku. Obično se javlja na ivici desni; e. congenita, redak uroñeni benigni tumor histocitarnog porekla. Najčešće se nalazi u predelu sekutića gornje vilice. Čvrste je konzistencije, veličine zrna graška do veličine oraha; e. fissuratum, fibrozno uvećanje sluznice desni, vestibuluma ili obraza. Sin. protetska hiperplazija sluznice usta. equator (aequator), polutar; e. lentis, polutar sočica. eradikacija fisura, odstranjenje retentivnih mesta, dubokih fisura na griznim površinama zuba u cilju profilakse karijesa. Fisure se bruse dijamantskim kamenčićima, glačaju i impregnišu solima fluora. Ovako proširene fisure zuba pogodne su za samočišćenje i nesmetano održavanje higijene zuba. V. odontotomija, profilaktička. Erb-Goldflamova bolest, v. myasthenia gr avis. erbium, Er, hem. element, metal, pripada grupi lantonoida. Erbov znak, v. znak. Erbova bolest, v. dystrophia muscularum progressiva. Erbova uzetost, v. paralysis. erectio, erekcija, nabreknuće, povremeno fiziološko stanje, prva posledica seksualnog nadraživanja muškarca ili žene. Takvo stanje u muškarca dovodi do nabreknuća polnog uda, što omogućuje izvršavanje polnog akta. Erekciju prouzrokuju parasimpatički impulsi koji potiču iz sakralnog dela kičmene moždine, pa preko nn. erigentes dolaze do krvnih sudova polnog uda, izazivajući širenje arterija, a skupljanje vena, što čini da arterijska krv teče pod velikim pritiskom u erektilno tkivo penisa i tu se zadržava. Erektilno tkivo se sastoji od velikih sinusoida koji su obično gotovo prazni, ali kad u njih utiče arterijska krv

eretismus pod pritiskom, mogu se mnogo proširiti, jer je oticanje krvi preko vena skoro onemogućeno. Kavernozna tela su uz to okružena čvrstom fibroznom opnom, zbog čega veliki pritisak u sinusima čini da se kavernozno tkivo proširi sve dok se penis ne ukruti i ne produži. Erektilno tkivo u žena, koje je gotovo jednako kao erektilno tkivo penisa, nalazi se oko ušća vagine i proteže se u dražicu. Ovo erektilno tkivo, kao i ono u penisu, pod kontrolom je parasimpatičkih živaca, koji, putem nn.erigentes, potiču iz sakralnog spleta do vagine. U ranim fazama seksualnog nadraživanja parasimpatikus proširuje arterije, a sužava vene koje ulaze u erektilno tkivo; jtrv zato naglo ulazi u erektilno tkivo, pa se ušće vagine stegne oko penisa. Erekcija može nastati usled refleksnih lokalnih nadražaja kao i usled udaljenih perifernih nadražaja (erogene zone); usled psihičkih stimulusa, u muškarca zbog prepunjenosti semenih kesica, usled toksičkog ili traumatskog dejstva, i organskorefleksnih nadražaja (prepunjenosti , mokraćne bešike). erektogeni faktori, faktori koji izazivaju i održavaju nabreknuće erektilnog tkiva. U muškog to je naročito snošajni organ (penis). U žene se stanje nabreklosti proteže i na unutrašnje polne organe (materica, jajnik i parametrijum). Erekcija dražice, iako homologan organ s penisom, znatno je slabija. erepsin, smeša različitih enzima iz crevne sluznicie koji hidrolizuju niskomolekulske polipeptide. Ranije se smatralo da je erepsin enzim koji katalizuje razne polipeptide. Danas se smatra daje u pitanju smeša enzima karboksipeptidaze, aminopeptidaze, prolinaze i dipeptidaze. ereptaza, v. peptidaza. ereticus, eretički, razdražljiv, preterano nadražljiv, prenadražljiv, koji lako i snažno reaguje na nadražaje. eretismus, eretizam, uzbudljivost, prenadražljivost i osetljivost na nadražaje; e. srca, preterana nadražljivost srca ispoljena ubrzanim, nekad nepravilnim radom srca, lupanjem srca itd. 247

ergastoplazma

erogene zone

postaju crvena krvna zrnca ili hemacije. argastoplazma, naziv koji se koristi za zreritrociti, broj eritrocita je veći u muškanasti endoplazmatski retikulum. raca, ali ne onoliko koliko se ranije veergograf, aparat za registrovanje mišićrovalo. Danas se smatra da je prosečan nog rada. broj eritrocita u oba pola približniji ergogram, grafička krivulja dobivena re4,530.000 u muškaraca, a 4,260.000 u gistracijom mišićnog rada. V. ergograf. žena. ergometar, aparat za merenje mišićnog eritrogeni toksin (Dickov toksin), šarlahrada. ni toksin. Eritrogeni toksin stvaraju izergometrin, jedan od alkaloida iz razne vesni sojevi hemolitičkih streptokoka glavnice (Secale cornutum). Izaziva vagrupe A. Ovaj toksin ima najizrazitije zokonstrikciju i kontrakcije materice. dejstvo u skarlatini izazivajući u oboleNema simpatolitičko dejstvo kao ergolog egzantem. tamin. -U obliku ergometrin-maleata (Ergometrini maleas) oficinalan je pre- eritromicin, antibiotik koga stvara jedan soj aktinomiceta vrste Streptomyces erma našoj farmakopeji. Upotrebljava se ythreus. Po antibakterijskom spektru i za zaustavljanje atoničkih krvarenja iz aktivnosti eritromicin najviše liči na pematerice posle poroñaja. Manje je toksinicilin, tj. naročito je efikasan protiv čan od ergotamina. gram-pozitivnih klica, osobito koka, ergosterin, v. ergosterol. dok su gram-negativne klice, naročito ergosterol, provitamin vitamina D2, matecrevne, otporne prema njemu. Eritrorija sterolnog karaktera koja se nalazi u micin deluje i na stafilokoke otporne biljnom i životinjskom tkivu, a koja ozprema penicilinu, kao god i na neke kliračena ultraljubičastim zracima, prelazi ce koje su postale otporne prema strepu antitetaničke materije:  (v. tomicinu. Oficinalan je prema našoj fartamo), vitamin D (v. tamo). Sin. makopeji (Erythromycinum), a oficinaergosterin. V. calciferol, lan je i Propionylerythromycini laurylis dehidroholesterol. sulfas (propionil-eritromicin-lausulfat, ergotamin, jedan od alkaloida iz razne eritromicin-estolat). glavnice (Secale cornutum). Izaziva va^ zokontrikciju i kontrakcije materice, eritropoetin, faktor koji podstiče eritrocitopoezu, glikoprotein čija je molekulska ima i simpatolitičko dejstvo. U obliku težina izmeñu 39.000 i 70.000, a nastaje u ergotamin-tartarata (Ergotamini tarttkivima, specijalno u bubrezima, kao ras) oficinalan je prema našoj farmakoreakcija na hipoksiju. Deluje na kostnu peji. Upotrebljava se, uglavnom, za zasrž i pojačava proizvodnju eritrocita. ustavljanje atoničkih krvarenja iz mateEritropoetin uglavnom deluje na prerice posle poroñaja, i u nekim slučajevitvaranje retikulumske ćelije u hemocima migrene. toblaste, ali ubrzava i ostale faze razvoja ergotismus, ergotizam, trovanje (obično eritrocita. U uslovima kada je količina hronično) raznom glavnicom (Secale eritropoetina mala ili ga uopšte nema cornutum). Ovo trovanje može da se stvara se vrlo malo eritrocita. Naprotiv, javi u dva oblika: e. gangraenosus, poako se ü organizmu stvaraju velike kolijava gangrena, naročito na prstima ruku čine eritropoetina; proizvodnja eritrocii nogu; e. convulsivus,koji se ispoljava ta može biti 8 do 10 puta veća nego norgrčevima. malno. eritemna doza, v. dosis. Erlenmeyerova boca, boca konusnog oberitremijska mijeloza, v: myelosis. lika s ravnim dnom, koja služi za kuvaeritroblasti, prva generacija matičnih ćenje i za volumetrijske analize. U baktelija hemoglobinske loze (primarni eritriologiji služe za hranljive podloge, razroblasti). Uzastopnom deobom od ove ličite rastvore, hemokulture i dr. prve generacije nastaju sitnije ćelije, boerogene zone, akciono prostranstvo kože, gatije u hemoglobinu (sekundarni erittangoreceptivnog čula, veoma je veliko roblasti). Oni se više ne dele. Poznati su još i kao eritrociti. Izgubivši jedro oni 248

erogeni faktori

erysiphakia

i obuhvata celokupnu površinu kože, erotizacija, stanje senzibilizacije prema erogenim dejstvima. Za postanak pomada su izvesni njeni predeli, naročito lnog nagona erotizacija nervnog sisteu žene, posebno osetljivi i predstavljaju ma je od prvorazrednog značaja. Ona je erogene zone, čije draženje igra veliku prouzrokovana erotizujućim supstanciulogu u prekopulacionom periodu. Takjama humoralnog porekla i to, uglavvi su predeli: grudi (naročito bradavinom, hormonske prirode. U normalno ce), usnice, potiljak, okolina polnih oruobličenom, polno zrelom organizmu gana, unutrašnja strana butina i podlakte supstancije se stalno nalaze u odreñetice, slabine i sedalni predeo, jagodica noj količini. U životinja s periodičnom usne školjke itd. seksualnom aktivnošću njihova količierogeni faktori, egzogeni, značaj čulnih na je minimalna u periodima polnog miopažaja u buñenju i ispoljavanju polnog rovanja, a neobično velika u periodima nagona je vanredno velik. Bez njihove polne pomame, ili uspaljenosti (estruobaveštajne akcije polni nagon se ne bi sa). U odraslog čoveka erotizacija se odmogao javiti, uvećavati, niti održavati (u ržava, uglavnom, na istom nivou za sve nekim slučajevima i umanjiti). U tome vreme seksualne aktivnosti i predstavpogledu, čulo vida, sluha i mirisa predlja njegov erotöreakcioni potencijal. stavljaju čula s distantnim mehanizmom, dok čula kožne osetljivosti i uku- erotoreakcioni potencijal, v. erotizacija. erotski napon, v. detumescentna težnja. sa imaju kontaktni mehanizam. V. čula. erosio, erozija, ograničeni površinski erozije, klinaste, v. erosio cuneiformis. (epitelni) defekt kože ili sluznice, koji erupciona cista, v. cystis. epitelizuje bez ožiljka; e. corneae, ero- eruptio, erupcija, izbijanje ospi u vidu pega, mehurića, plikova i dr. zija rožnjače, defekt epitela rožnjače usled povrede. Dokazivanje erozije olak- erysipelas, erizipel, crveni vetar, akutno šano je fluoresceinskom probom, pri streptokokne lokalno zapaljenje kože s čemu se erozija oboji zeleno. Postoji pojavom crvenog i bolnog otoka koji se opasnost od prodiranja infekcije u tkivo brzo širi. Otok je lokalizovan na licu rožnjače i stvaranja ulkusa; e. cuneifor(nos i obraz) u 80% slučajeva, ali je domis, klinasta erozija, defekt tvrdih zubsta čest i na potkolenici zbog hroničnih nih supstancija u predelu vrata zuba s ekcematoznih promena i varikoziteta. vestibularne strane. Javljaju se samo Obolela mesta su crvena i sjajna, ograniako je vrat zuba ogolićen, u parodontočena od okoline uzdignutim rubom. Bozi. Položeni su horizontalno i klinastog lest počinje burno, s jezom, temperatusu oblika. Površina im je glatka i sjajna. rom, glavoboljom i promenom opšteg Zubi na kojima se javljaju osetljivi su na stanja. Erizipel ne ostavlja imunitet, već razne nadražaje. Ako su duboke, mogu naprotiv, sklonost ka ponovnom navrada dovedu do preloma zuba; e. denćanju oboljenja. tium, (stom.) rede upotrebljavan naziv erysipeloid, erizipeloid, infekcija kože za površni defekt u gleñi; e. haemor(najčešće prstiju ruku) koju izaziva Eryrhagica, nastaje usled krvavljenja u sipelothrix rhusiopathiae (Bacillus erysluznici, posle čega površinski epitel izsipelatos suis), koji saprofitira na mnoumire i otpada; e. portionis vaginalis gim životinjama, naročito svinji. Maniuteri, erozija materičnog grlića. Ona je festuje se jasno ograničenim lako uzdigprava erozija jedino kada postoji defekt nutim crvenoljubičastim pločicama. sluznice grlića. Često se pod erozijom erysiphak, erizifak, hirurški instrument materičnog grlića smatra i lažna erozija za izvoñenje erizifakije. (pseudoerozija), koja ne predstavlja defekt sluznice, već usled bujanja sluznice erysiphakia, erizifakija, uklanjanje katarakte pomoću specijalnog hirurškog inendocerviksa dolazi do zamenjivanja strumenta čiji gumeni deo prianja uz pločasto naslaganog epitela cerviksa ciprednju površinu sočiva putem sukcije. lindričnim epitelom. 249

erythema erythema, eritem, opšti naziv za razne vrste crvenila kože. Može biti ograničen (spoljni uzroci) ili difuzan (unutrašnji uzroci), aktivan (arterijski) ili pasivan (venski); e. anulare centrifugum (Darier), prstenasta ili policiklična polja sa svetlocrvenim rubom koji se periferno širi; e. autumnal e, v. trombidiosis; e. contusiforme, v. e. nodosum; e. elevatum et diutinum, lividno crvene, manje i veće pločice lokalizovane pretežno na leñnim stranama šaka, d. d. granuloma anulare; e. exsudativum multiforme, okruglaste, lako eksudativno infiltrovane, crvenkaste pločice, često s malim plikom u sredini, lokalizovane najčešće na šakama i podlakticama. Javlja se naročito u proleće i jesen, a erupcija je obično praćena opštim simptomima, povišenom telesnom temperaturom, tonzilitisom, reumatičkim tegobama; e. fixum, fiksni eritem, patološke promene na koži ili sluznici koje su posledica alergijske reakcije. Javljaju se uvek na istom mestu (npr. jeziku), bez obzira na koji je način alergogena materija uneta u organizam. Sin. fiksna erupcija; e. induratum (Bazin), plavičastocrveni, subkutani čvorovi, koji se ponekad razjedu, lokalizovani pretežno na zadnjoj strani potkolenica u žena. Oblik tuberkuloze kože pri hiperergijskom imunobiološkom stanju, hronično recidivantnog toka; e. migrans, v. lingua geographica; e. nodosum, pojava bolnih čvorova na početku svetio crvene boje, zatim plavičaste, žućkastozelenkaste (e. contusiforme), lokalizovanih na prednjim stranama potkolenica, uz povišenu temperaturu i obično s bolovima u zglobovima. Polietiološko oboljenje, a u izvesnom procentu tuberkulozne prirode (Löfgrenov sindrom); e. palmare et plantare (Lane), svetlocrveni eritem dlanova*i tabana u oboljenjima jetre i u graviditetu. erythematodes, v. lupus erythematodes. erythraemia, v. polycythaemia vera. erythrasma, eritrazma, gljivično oboljenje (Microsporon minutissimurn) kože preponskomošničkih, rede pazušnih 250

erythrocytosis predela, u vidu jasno ograničenih svetlomrkih (boje »bele kafe«) polja. erythroblastaemia, eritroblastemija, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi. Sin. erythroblastosis. erythroblastopenia, eritroblastopenija, smanjenje broja eritroblasta ü kostnoj srži. erythroblastosis, eritroblastoza, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi (erythroblastaemia); e. foetalis, e. neonatorum, hemolizna anemija fetusa ili novoroñenčeta izazvana transplacentnim prelaženjem antitela stvorenih u majke protiv antigena eritrocita fetusa obično u neslaganju Rh-grupe, a rede zbog neslaganja ABO-krvne grupe izmeñu majke i deteta. Prisustvo eritroblasta u krvi deteta, hiperbilirubinemije i ekstramedularne eritrocitopoeze. Sin. morbus haemolyticus neonatorum. erythrocyanosis, eritrocijanoza, plavkastocrvene kožne promene, razne veličine na donjim ekstremitetima i gluteusnim predelima u mladih devojaka, a rede u starijih žena i gojaznih prepubertetskih dečaka, koje se povećavaju u hladno vreme; e. crurum puelarum, plavkasti pasivni eritem u donjoj trećini potkolenica u mladih devojaka. Poseban oblik akrocijanoze. erythrocytolysis, eritrocitoliza, razgradnja eritrocita s oslobañanjem hemoglobina. Jedan od načina nastanka hemolize u organizmu. erythrocytophagocytosis, eritrocitofagocitoza, fagocitovanje eritrocita drugim ćelijama, npr., retikuloendotelskim ćelijama. Najčešći način razgradnje ostarelih eritrocita. erythrocytorrhexis, eritrocitoreksa, rasparčavanje eritrocita. Jedan od načina razgradnje eritrocita pri hemolizi, naročito intravaskulnoj. erythrocytoschisis, eritrocitoshiza, morfološka promena eritrocita u koje eritrociti postaju mali i imaju oblik trombocita (shizociti). Viña se u toku mehanički uslovljenih hemoliznih anemija. erythrocytosis, eritrocitoza, povećanje broja eritrocita u perifernoj krvi, zbog sistemskih nehematopoeznih bolesti,

erythrocytus najčešće zbog povećanog stvaranja eritropoetina (sekundarna policitemija); stress e., prividna policitemija u osoba sklonih strahu od dužnosti, u koje postoji relativna policitemija zbog smanjenja zapremine plazme. Blaži oblik eritrocitoze se javlja kao kompenzacija na stanja praćena smanjenom oksigenacijom (izvesni oblici kongenitalnih srčanih mana, skleroza arterije pulmonalis, boravak na velikim nadmorskim visinama itd.). erythrocytus, eritrocit, crveno krvno zrnce, bezjedarna najbrojnija ćelija krvi u čoveka (oko 5 miliona u l mm 3 krvi), kružno bikonkavnog oblika, najvećeg prečnika oko 7 mikrona. Protoplazma eritrocita sadrži disajni ferment hemoglobin; prstenasti oblici e., oblici eritrocita kod kojih se boji samo periferija ćelije. Nalaze se u teškim hipohromnim anemijama. erythrodermia, eritrodermija, opšti naziv za uopštene i dugotrajne dermatoze koje se odlikuju crvenilom i deskvamacijom; e. desquamativa Leiher, crvenilo i deskvamacija ćele kože u odojčadi, praćeno povraćanjem i prolivima; e. ichthyosiformis congenitalis, već od roñenja eritem i deskvamacija ćele kože, nekad i plikovi (bulozni oblik). erythrodextrin, eritrodekstrin, degradacioni proizvod škroba, dekstrina koji se u prisustvu joda boji crveno, a koji razni amilolitički enzimi hidrolitički razlazu u maltozu. erythrokeratodermia figurata variabiHs (Mendes da Costa), delimično kružno ograničena eritemoskvamozna polja, koja dosta brzo menjaju oblik. erythroleukaemia, eritroleukemija, maligna bolest krvi, koja spada u mijeloproliferativne bolesti, s malignim bujanjem ćelija eritrocitne i granulocitne loze: prisustvo u perifernoj krvi patoloških eritroblasta i mijeloblasta. Postoje akutni i hronični oblik bolesti. Sin. di Guglielmova bolest, myelosis erythraemica. erythromelalgia, eritromelalgija, bolest ograničena uglavnom na stopala i šake. Ispoljava se bolom, žarenjem, crveni-

Esmarch-Heibergov postupak lom i otokom kože s lokalno povišenom temperaturom. Bolest je, verovatno, posledica važomotorne neuroze. Sin. Weir-Mitchellova bolest. erythromelia, v. aerodermatitis chronica atrophicans. erythrophtisis, eritroftiza, znatno smanjenje eritrocitopoeznog tkiva u kostnoj srži, zbog infiltracije srži malignim tkivom, ili uništenjem eritrocitopoeznog tkiva autoimunim procesima, jonizujućim zračenjem, ili hemijskim jedinjenjima. V. anaemia. erythroplasia, eritroplazija, crvene, jasno ograničene infiltracije na usnama, vulvi i na penisu. U pitanju je intraepidermno prekancerozno bujanje epidermnog epitelioma. erythropoietin, eritropoetin, ime dato supstanciji koja reguliše eritrocitopoezu. U bubregu se, pod dejstvom hipoksije bubrežnog tkiva, stvara ili sam eritropoetin, ili jedinjenje koje u plazmi stvara aktivni eritropoetin iz njegovog neaktivnog prethodnika. erythropsia, eritropsija, poremećaj u percepciji boja. Može nastati posle zasenjavanja. Osobama u kojih postoji ovaj poremećaj, svi predmeti izgledaju crveno obojeni. erythrosis, eritroza, (І) crvenilo kože i vidljivih sluznica u pravoj policitermji; (2) hiperplazija hematopoeznog tkiva. Esbachov test, v. test. Escherichia coli, većinom pokretni štapići, koji se normalno nalaze u digestivnom traktu ljudi i životinja. Prvenstveno borave u debelom crevu. U spoljnoj sredini su veoma otporni, nalaze se u površinskim vodama, zemlji i na raznim biljkama. Escherichia coli je korisna za domaćina, jer deluje antagonistički na patogene i razne proteolitičke bakterije. U crevima učestvuje u sintezi vitamina B i K. esencijalna hipertenzija, v. hypertensio. eseVinum, v. physostigminum. Esmarch-Heibergov postupak, izvlačenje donje vilice unapred, što se postiže manuelnim potiskivanjem vertikalnih krakova donje vilice. Ovaj postupak se vrši da bi se pri narkozi sprečilo da je251

Esmarchova ishemija

etapno lečenje

zik, pomerajući se unazad, ne zatisne otestrogen, (1) opšti naziv za jedinjenja koja vor grkljana. izazivaju pojavu estrusnih promena, v. Esmarchova ishemija, namotavanje estradiol; (2) koji prouzrokuje estrus. elastične trakaste poveske na ekstremiestrogene supstancije, supstancije koje tet, počev od njegove periferije pa do izkod ovariektomisanih pacova i miševa izazivaju estrus. Estrogene supstancije nad mesta operacije da bi se izazvala se, uglavnom, luče u jajnicima (folikubeskrvnost. Zatim se iznad poslednjeg larni hormon), ali, osim toga i u placenti navoja poveske ekstremitet čvrsto podi u kori nadbubrežnih žlezda, nalaze se veže gumenim crevom, a poveska skine. i u krvi, mokraći i amnionskoj tečnosti Esmarchova klešta za jezik, v. klešta, gravidnih žena i kobila. Po hemijskom esophagus (oesophagus), jednjak, cevast sastavu ove estrogene supstancije imaju organ dužine oko 25 cm; nastavlja ždresterolsku strukturu. Neka sintetska jelo, prolazi kroz grudni koš i prečagu, a dinjenja, različite strukture (derivati završava se na želucu. stilbena), takoñe su estrogene supstanesophoria, ezoforija, latentni konvergentcije. V. stilbestrol. ni strabizam; vrsta heteroforije. estrus, polna pomama. U mnogih životinja esotropia, ezotropija, vrsta manifestne ona se javlja u odreñenim rokovima. U razrokosti. Očna jabučica okrenuta je nekih polna aktivnost se javlja samo jeprema unutra. V. strabismus convergens. danput u godini (monoestrusne životiessentia, esencija. Prvobitno su ovako nanje), u drugih dva put godišnje (diestruszivani ekstrakti iz droga koji su sadržane životinje), a ima ih u kojih postoje vali glavne sastojke ovih droga. Docnije veći broj takvih perioda (poliestrusne žisu ovako obeležavani koncentrovani votinje). Čovek čini posebnu grupu, jer etanolni ekstrakti i destilati aromatičje polni nagon uvek spreman da dovede nih materija, rastvori i mešavine etardo polnog čina. Otuda je on semperestskih ulja. Danas se ovaj izraz u medicini rusno biće. Polni žar se u slona javlja jeretko upotrebljava. danput u 2 godine (bianualni estrus). essentialis, esencijalan, bitan, samostalan, x karakterističan, ono što čini bitni deo ešeloni zdravstvene službe, snage i sredstva, odnosno ustanove, osposobljene neke stvari i što joj daje specijalne za ostvarivanje odgovarajućeg nivoa. V. osobine, npr. esencijalan simptom; ono medicinske pomoći u ratu. što nema očiglednog uzroka za svoje naetamivan, derivat vanilne kiseline; anastojanje, npr. esencijalna trombocitopeleptik za stimulisanje disanja. nija. Sin. idiopatski, genuinus. etapa evakuacije, mesto gde su za vreme esteraze, enzimi koji katalizuju razlaganje borbenih dejstava razvijene snage i estara uticajem vode na alkohol i kiselisredstva sanitetske službe jedinice radi nu. pružanja odgovarajućeg oblika. V. mediesthésiologia (aesthesiologia), esteziolocinske pomoći. Etapa evakuacije ima slegija, učenje, nauka o čulima. deće osnovne delove: prijemno-trijažno Estlanderova operacija, v. operacija. sa evakuacionim odeljenjem i odeljenje estradiol, najjači prirodni estrogen, naziza pružanje pomoći; dalje se predviña van još i dihidrofolikulin. Prema našoj razvijanje izolatora, odeljenja za dekonfarmakopeji, oficinalan je u obliku esttaminaciju itd. U načelu se na svakoj sleradiol-benzoata (Oestradioli benzoas) i dećoj etapi (bataljonska, pukovska, diestradiol-dipropionata (Oestradioli dipvizijska sanitetska stanica itd.) pruža ropionas). viši oblik medicinske pomoći i bolja estri, jedinjenja koja nastaju iz alkohola i nega. kiselina istupanjem vode. estriol, estrogen, prirodno estrogeno jedi- etapno lečenje, sistem zbrinjavanja povreñenih i obolelih ' 'akuacija, trijaža i njenje koje se nalazi u posteljici i u mokmedicinska pomoć) za vreme borbe odraći trudnica, u pogledu biološke aktivlikuje se time što se lečenje ne može nosti mnogo slabiji od estradiola. Sin. Marrianovo telo.

252

etar obavljati najednom mestu nego se raščlanjuje vremenski i prostorno na odgovarajuće oblike mediciske pomoći (v. tamo) koja im se pruža na sanitetskim etapama (v. tamo) u toku evakuacije od borbene linije, odnosno od mesta ranjavanja do sanitetskih ili zdravstvenih usv tanova s tim što se na svakoj sledećoj etapi pruža viši oblik odnosno nivo (v. tamo) medicinske pomoći. Doslednost u lečenju na raznim etapama se obezbeñuje: (1) jedinstvenim shvatanjem svih sanitetskih osoba o terapeutskim postupcima (v. Ratna sanitetska doktrina) i preciznom dokumentacijom na sanitetskim etapama. V. Ranjenička karta. etar, v. Aether. etarska ulja, v. aetherolea. ethmoidalis, etmoidan, sitast, npr. os ethmoidale, sitasta kost. etil-alkohol, v. Alcohol, Spiritus, etanol. etilenimini, citotoksička sredstva iz grupe alkilirajućih agensa. etilen-oksid, bezbojni gas prelazi u tečnost na +110C, eksplozivan u smeši s vazduhom. Zbog toga se mesa s inertnim gasovima. Sin. steroksid, etoks, kartoks, deluje dezinficijentno reagujući s reaktivnim delovima ćelije. Radna t° 5O0C, rel. vlažnost 20 do 30%. Efikasan u koncentraciji preko 450 mg/lit, vazduha. Koristi se za hladnu sterilizaciju medicinskih instrumenata i opreme. etil-hlorid, v. Aether chloratus. etil-morfin, v. Aethylmorphini chloridum. etil-paraben, alifatički estar parahidroksibenzojeve kiseline, služi kao konzervans za neke farmaceutske preparate. etil-stibamin, organsko jedinjenje petovalentnog antimona, služi za lečenje lejšmanioza i frambezije. etinamat, estar karbaminske kiseline, hipnotičko sredstvo. etinil-androstendiol, veštačko progestogeno jedinjenje. etinil-estradiol, polusintetski eströgeni preparat. etinil-testosteron (etisteron, anhidrohidroksiprogesteron, pregneninolon), sintetsko sredstvo s progesteronskim dejstvom.

Eustachijeva truba etioholanolin, proizvod razlaganja androstendiola i dihidro-izoandrosterona u mokraći. Ima samo anestezičko dejstvo. etioholanolonska groznica, periodična pojava groznice prouzrokovana, najverovatnije genetski uslovljenim poremećajima u Razgradnji etioholanolona (razgradnog produkta androgena). V. androgenisaskromnim androgenim efektom. etionamid, antituberkulozno sredstvo. etmoidan, v. ethmoidalis. etoheptazin, analgetičko sredstvo, jedna od sintetskih zamena za morfin. etoksinaftil-penicilin (nafcilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. etopropazin, fenotiazinski derivat, služi za lečenje hiperkinetičkih stanja. etosuksimid, derivat sukcinimida, sredstvo za lečenje male epilepsije. euchromatin, euhromatin, deo hromatinske supstancije koji predstavlja funkciono aktivni deo hromosoma. Zbog male zbijenosti spiralnih zavoja DNK u ovom delu hromosoma, transkripcija DNK u RNK u euhromatinu je veoma aktivna. Euhromatin" se boji homogeno. V. heterochromatin. eukarionti, jedinke čije ćelije u citoplazmi sadrže organizovano jedro. V. prokarionti. eupateskop, aparat za merenje infracrvenog zračenja, zasniva se na automatskom registrovanju toplotne energije pomoću osetljivih ćelija. eupepsia, eupepsija, dobro varenje, prisustvo dovoljnih količina enzima pepsina u želudačnom soku. euphoria, euforija, nenormalno ili prekomerno dobro raspoloženje, veselost, naročito izražena u maniji. V. mania. euploid, ćelija, odnosno jedinka čiji broj hromosoma predstavlja tačan umnožak njenog haploidnog (jednostrukog) broja hromosoma. U čoveka je, npr. haploidni broj hromosoma 23, a njegov umnožak s dva čini diploidiju (46 hromosoma) koja je svojstvo svih normalnih telesnih ćelija. Umnožak haploidnog broja sa tri je triploidija itd. Eustachijeva truba, v. tuba auditiva, auris; (embr.) bubanjska duplja i Eustahi253

evacuatio jeva truba razvijaju se od 1. škržnog useka i 1. i 2. škržnog luka. evacuatio, evakuacija, spontano ili izazvano ispražnjavanje šupljih organa (npr. creva ili mokraćne bešike) ili telesnih duplji (pleuralne) pomoću punkcije (aspiracijom) ili prosecanjem, a vrlo retko spontano. evakuacija, sanitetska, otpremanje povreñenih i obolelih (p/o) pripadnika oružanih snaga iz reona borbenih dejstava ili ugroženih područja u relativno bezbednije zone gde su bolje mogućnosti lečenja. Evakuacija je izvlačenje i iznošenje p/o od mesta povreñivanja ili razbolevanja do zaklona, zatim prenošenje i na kraju prevoženje do sanitetskih ili zdravstvenih ustanova. Evakuacija mora biti brza (vodeći pri tome računa 0 stepenu hitnosti, v. medicinska trljala), udobna da bi transportovanje što manje negativno uticalo na povredu ili oboljenje i uopšte na stanje p/o. Za izvoñenje evakuacije koriste se svi mogući načini 1 sredstva, počev od priručnih sredstava, korištenja tovarnih grla i nosila pa do upotrebe svih vrsta nazemnih, vodenih i vazdušnih transportnih sredstava(aviona i helikoptera). Pri transportovanju se moraju posebno prevoziti p/o koji su opasni za okolinu (zarazni i psihijatrijski bolesnici, kontaminirani p/o). Sistem evakuacije u uslovima opštenarodnog oslobodilačkog rata ima svoje specifičnosti, posebno u malim zemljama. Evakuacija će se izvoditi uglavnom na kraća odstojanja, za transportovanje p/o će se u masovnom obimu upotrebljavati mesna i priručna transportna sredstva, a p/o će se često sklanjati u teško prohodne reone, guste predele šuma, pećine, zatim kod stanovništva, u podzemnim skloništima i bazama. evakuacijska bolnica, sanitetska ustanova većeg kapaciteta obično u sastavu sanitetske službe armije; njen je zadatak: prijem i trijaža povreñenih i obolelih koji stižu iz sanitetskih stanica i poljskih pokretnih bolnica, a po potrebi pruža i hiruršku pomoć, naročito hitnu pre evakuacije povreñenih i obolelih u usta254

evolucija nove zdravstvene službe. Može da pruža i specijalističku pomoć kad joj se dodeIe ekipe iz odreda lekara specijalista. evakuator, instrument za uklanjanje tečnosti ili sitnih komadića iz telesnih duplji; ranije primenjivan za pražnjenje mokraćne bešike i creva. eventratio, eventracija, ispadanje trbušnih organa iz trbušne duplje, npr., ispadanje želuca i creva kroz uroñeni ili zadobijeni defekt u prečagi iz trbušne duplje u grudnu duplju, ispadanje trbušnih organa u kesu pupčane kile itd. évidement, (fr.) operacija pražnjenja duplje ili obolelih delova organa. evisceratio, evisceracija, vañenje sadržaja iz duplje; e. bulbi, uklanjanje celokupnog sadržaja očne jabučice. Syn. exenteratio bulbi., evnuh, uškopljenik, muškarac kome su odstranjeni semenici ili spoljni polni organi. V. castratio. evnuhizam, stanje zaostalog razvoja i poremećenih funkcija, nastalo posle kastracije (jalovljenja). Za nozološku sliku evnuhizma od najvećeg je značaja vreme kada je kastracija izvršena, pre ili posle puberteta. V. kastracija. evnuhoidizam, promene u izgledu muškarca koje podsećaju na promene izazvane ranom kastracijom, ali koje u ovom slučaju nisu posledica operativnog odstranjenja gonada, nego različitih hipoplastičkih oboljenja semenika. evocirani potencijali, elektroencefalografski registrovane promene krivulje kao odgovor na draženje pojedinih receptora, somatosenzorni evocirani potencijali, na draženje senzitivnih živaca, akustički evocirani potencijali, na draženje slušnih receptora; vizuelni ili optički evocirani potencijali na draženje mrežnjače. evolucija, postanak i postupni razvitak živog sveta u prostoru i vremenu putem transformisanja prostijih u složenije organizacije živih bića, što se po »decendentnoj teoriji«, koja organizme shvata kao istorijske tvorevine, odigralo uglavnom u ranijim geološkim epohama, u kojima su izumrli daleki preci današnjih (recentnih) organskih oblika. Na-

evulsio nervi optici jviše izlagane i kritikovane, klasične teorije e., Lamarkova teorija, Darwinova teorija, Weismannova teorija, teorija ortogeneze i mutaciona teorija, koje su prvi sistemi biološkog evolucionizma, sadrže prva rešenja uzroka transformisanja organizma. Moderni evolucionisti razlikuju »evoluciju«, kao istorijski razvitak živog sveta nepristupačan eksperimentu, i »specijalnu«, aktuelno postajanje vrsta i prilagoñavanje, koji se stalno vrši i čiji se mehanizam može otkriti u eksperimentu. Novo rešenje problema postanka vrsta očekuje se od sinteze koja se već vrši iz pojava koje ispituju genetika, fiziologija razvića, ekologija i biogeografija i iz analize najnižih taksonomnih jedinica. evulsio nervi optici, evulzio nervi optici, traumatsko otkidanje vidnog živca od očne jabučice.

Ewingov tumor, v. tumor. exaeresis, egzereza, isecanje, vañenje, otklanjanje. V. phrenicoexaeresis. exanthema, egzantem, ospa. Rasejana erupcija mahom makuloznih promena na koži, hematogenog, limfogenog ili neurogenog porekla. exarticulatio, v. desarticulatio. excavatio, udubljenje, špag (npr. e. rectouterina Douglasi, Douglasov špag izmeñu materice i čmarnog creva); e. papillae nervi optici, ekskavacija papile vidnog živca, udubljenje u papili vidnog živca koje može biti fiziološko ili patološko, npr. u glaukomu. excavator, v. ekskarator. excipiens, podloga /a lekovite masti; prema našoj farmakopeji, oficinalne su sledeće podloge za lekovite masti: excipiens ad oculenta (podloga za masti za oči), excipiens ad unguenta (podloga za lekovite masti), excipiens ad unguenta antibiotica (podloga za lekovite masti s antibioticima), excipiens emulsificans (emulgirajuča podloga za lekovite masti), excipiens emulsifican aquosüm (emulgirajuća podloga s vodom za lekovite masti), excipiens Lanacoli (lanakolna podloga za lekovite masti), excipiens lanacoli aquosum (lanakolna podloga s vodom za lekovite masti), excipiens

exonucleasa Macrogoli (makrogolna podloga za lekovite masti). excisio, ekscizija, isecanje; e. probativa, probna ekscizija, uzimanje isečka iz organa ili tkiva radi histološko-patološkog ispitivanja u svrhu dijagnostikovanja patološkog procesa. excitantia, v. stimulantia. excochleatio, ekskohleacija, izgrebavanje neke šupljine oštrom kašikom ili kiretom. excoriatio, ekskorijacija, oguljotina, površni defekt u koži ili sluznici; neurotska e., samopovreñivanje kože noktima ili nekim fizičkim načinom. exenteratio, egzenteracija, hirurško uklanjanje unutrašnjih organa. Obično označava radikalno odstranjenje sadržaja telesne duplje, npr karlične duplje; e. orbitae, hirurško odstranjenje celokupnog sadržaj^ QČne duplje, Sin. evisceratio orbitae; e. pelvis, uklanjanje organa i okolnog tkiva iz karlice; e. pelvis anterior, uklanjanje u celini mokraćne bešike s donjim delom uretera, vagine, pripojaka, pelvičkih limfnih žlezda i pelvičkog peritoneuma; e. pelvis posterior, uklanjanje u jednom mahu pelvičkog kolona, materice, vagine i pripojaka sa uklanjanjem ili bez njega limfnih žlezda, dok mokraćni organi ostaju neodstranjeni; e. pelvis totalis, uklanjanje u jednom mahu mokraćne bešike, donjih delova uretera, materice, usmine i pripojaka donjeg dela sigmoidnog kolona, svih limfnih žlezda, karlice i celog peritoneuma karlice. exfoliatio, eksfolijacija, listasto odvajanje površinskih slojeva epiderma. exoglossia, egzoglosija, držanje uvećanog jezika izvan usne duplje. exognathia, preširoka vilica; e. bimaxillaris, preširoke obe vilice, posledica hipotireoidizma; e. monomaxillaris, preširoka vilica, obično usled nepravilne funkcije jezika. U slučaju e. monomaxillaris postoji gnatično ili dentoalveolarno ukrste n zagrizaj. V. malocclusio. exonucleasa, egzonukleaza, enzim koji hidrolitički razgrañuje DNK na njene sastojke nukleotide. Egzonukleaza za255

exophoria počinje svoje dejstvo na slobodnom kraju polinukleotida. exophoria, egzoforija, latentni divergentni strabizam; vrsta heteroforije. exophthalmometar, egzoftalmometar, aparat za tačno merenje stepena egzoftalmusa. exophthalmos, egzoftalmos, iskolačenost očiju, buljavost, pomeranje očne jabučice unapred usled toga stoje zapremina očne duplje smanjena ili je njena sadržina uvećana. Uzroci: poremećaji u razviću koštanog zida orbite, krvarenje u orbiti, zapaljenja, tumori, endokrina oftalmopatija, prodiranje procesa iz sinusa, lubanjske jame. Syn. protrusio bulbi, proptosis; e. malignus, maligni egzoftalmus, veomaizražena, jednostrana ili obostrana, izbuljenost očnih jabučica pri čemu drugi znaci svojstveni Bazedovljevoj bolesti (v. morbus Basedowi) ne postoje ili su izraženi u nesrazmerno manjoj meri. exostosis, egzostozis, benigni koštani ili hrskavični izrastaj. Najčešće se javlja u blizini okrajka dugih kostiju. Mikroskopski pokazuju gradu normalne kosti,x a površina je obložena hrskavicom na koju naleže tanak sloj veziva; egzostoza na epifiznom delu kosti i sastoji se od koštanog i hrskavičavog tkiva, a prekrivena burzom; e. cartilaginea, egzostoza koja se sastoji od hrskavice pod pokosnicom; e. eburnea, koji se sastoji od sabijenog koštanog tkiva; e. mandibulae et maxillae, uvećanje kosti na alveolarnom grebenu ili na bilo kom delu donje ili gornje vilice; e. multiplex cartilaginea, uroñeni poremećaj karakterističan po egzostozi u blizini okrajaka dijafiza dugih kostiju, a sastoje se od hrskavičavog ili hrskavično-koštanog tkiva. Autosomno dominantne, obeležene su maligne degeneracije. exotoxinum, egzotoksin, pravi toksini, otrovne izlučevine bakterija, belančevinaste p-rirode, koje se mogu odvojiti od tela bakterija filtrovanjem kroz bakteriološka cedila (koja zadržavaju klice, a propuštaju toksine). Kombinovani s formalinom, daju neotrovne produkte 256

extensio koji zadržavaju svu specifičnu antigenost toksina i zovu se anatoksini ili toksoidi. S odgovarajućim antitelima (antitoksinima) spajaju se i neutrališu. E. imaju jaku antigenu moć, vrlo su otrovni i osetljivi na temperaturu i svetlost, i imaju specifičan afinitet prema pojedinim vrstama tkiva. exotropia, egzotropija, vrsta ispoljene razrokosti. Očna jabučica je okrenuta ka spolja. Y. strabismus divergens. expectorans, v. expectorantia. expectorantia, sredstva koja olakšavaju izbacivanje sekreta iz bronhija. expectoratio, ekspektoracija, iskašljavanje sadržaja iz pluća, bronha i dušnika. expiratio, ekspiracija, faza u disajnom pokretu pri kojoj se vazduh iz pluća istiskuje u spoljnu sredinu. explantatio, eksplantacija, kultura tkiva. Naučni metod koji se upotrebljava za proučavanje ćelija i tkiva van organizma. Ćelije i tkiva prenose se iz živog organizma na podesne hranljive podloge, na kojima se ćelije razmnožavaju. E. se primenjuje u kancerologiji, histologiji itd. Ovakve ćelije i tkiva služe u virusologiji, kao hranljiva podloga za viruse. exploratio, eksploracija, istraživanje, ispitivanje, pregled bolesnika, specijalno dijagnostičko istraživanje telesnih šupljina, funkcija pojedinih organa itd. expressio, ekspresija, istiskivanje; (1) izgled lica pod uplivom fizičkog ili emocionog stanja; (2) čin kojim se nešto istiskuje. exsiccantia, sredstva koja suše tako što u sebe upijaju tečnost. exsiccator, eksikator; osušivački sud koji se hermetički zatvara, tako da se u njemu supstancije mogu osušiti i bez zagrevanja, a pod uticajem higroskopnih supstancija. extensio, ekstenzija, istezanje, opružanje; (1) pokret kojim se razmiču dva kraja koja se zglobljavaju meñu sobom ili su činila jednu celinu; (2) pokret koji dovodi ekstremitet u opruženi položaj. Bardenheuerova e., ekstenzija u prelomu uda, s uzdužnim, poprečnim i kružnim vučenjem sa ciljem da se izvede ekstenzija u svim pravcima, u koje vrše mišići

extensor dislokaciju; Buckova e., ekstenzija preloma uda tegovima i s izdignutim krajem postelje tako da telo svojom težinom vrši kontraekstenziju; Codivillaova e., ekstenzija prelomljenog uda pomoću klina ili igle kojom je proboden donji deo prelomljene kosti; e. extraoralis, izvlačenje ukleštenih preloma kostiju lica pomoću Kingove gipsane ili slične kape; Kirschnerova žičana e., provlači se žica kroz prethodno učinjen kanal i fiksira se za metalnu uzengiju, pomoću koje se vrši ekstenzija tegovima; e. per contiguitatem, (patol.) širenje morbidnog procesa iz jednog tkiva ili njegovog dela u njima susedno tkivo; e. intermaxillaris, (stom.) meñuvilična vuča za privremeno ili trajno izvlačenje i približavanje prelomljenih vilica do normalne okluzije zuba ili do normalnog odnosa bezubih vilica; e. i. elastica, elastična meñuvilična vuča pomoću gumica; e. i. non elastica s. metallica, čvrsta ili žičana meñuvilična vuča; e. Kazanjianova, izvlačenje zigomatičke kosti i gornjeg dela lica: slobodni krajevi žicane osteosinteze predela donje očne ivice povezani su gumicama za šinu iz kape na glavi; e. Waldronova, izvlačenje središnjeg koštanog masiva lica pomoću Steinmannovog klina s lozom. extensor, ekstenzor, opružač, koji opruža, mišić opružač. extirpatio, potpiino odstranjivanje obolelog organa ili dela organa. extrabulbaris, ekstrabulbaris, nešto što se nalazi spolja, izvan očne jabučice. Sin. extraocularis. extracapsularis, ekstrakapsularan, ono što se nalazi ili se odigrava na spoljašnjoj strani čahure. extracranialis, ekstrakranijalan, ono što je van lubanje. extractio dentis, vañenje zuba iz vilice, odnosno alveole, polugom ili kleštima. extraction, ekstrakt, iscrpak, iscrpina, delimično ili do kraja isparene iscrpine droga ili biljnih sokova. Ekstrakti se dele na tečne (E. fluida), žitke ( E. tenuia), guste (E. spissa) i suve (E. sicca); E. Aloës siccum, ekstrakt od aloja, slu17 Medicinski leksikon

extrasystola ži kao laksantno sredstvo. Sin. E. Aloës; E. Belladonnae siccum, ekstrakt od velebilja deluje slično atropinu, upotrebljava se kao spazmolitično sredstvo i sredstvo za suzbijanje povećane želudačne sekrecije. Sin. E. Belladonnae. V. Atropinum; E. Faecis siccum, suvi ekstrakt od kvasca, služi kao konstituens za izradu nekih vrsta pilula; E. Fellis bovini siccum, suvi ekstrakt od goveñe žuči, služi kao holeretičko sredstvo. V. choleretica; E. Filicis mariš, v. E. Filicis tenue; E. Filicis tenue, ekstrakt od prave paprati, nekada služi kao sredstvo protiv pantljičara (danas napušten). Sin. E. Filicis mariš. V. Filicis Rhizoma; E. Frangulae siccum, ekstrakt od krkovine, upotrebljava se kao laksantno sredstvo, V. Frangulae cortex; E. Gentianae siccum, ekstrakt od lincure (vladisavke), služi za izradu pilula; E. he patiš liquidum, tečni ekstrakt od jetre (danas napušten); E. Mydrastidis fluidum, tečni ekstrakt od kanadske žutike, danas napušten; E. Opii siccum, ekstrakt od opijuma, sadrži 20% morfma. Sin. E. Opii, v. Morphinum; E. Rhei siccum, ekstrakt od raveda (rabarbare), služi kao stomahik i laksans, v. Rhei rhizoma; E. Secalis cornuti dilutum, razblaženi ekstrakt od glavnice, danas napušten. V. Secale cornutum; E. Strychni siccum, ekstrakt od strihnosa, danas napušten. Sin. E. Strychnini; E. Nucis vomicae, v. Strychnini nitras; E. Tormentillae siccum, ekstrakt od trave od srdobolje (srčenjaka), upotrebljava se protiv proliva. V. Tormentillae rhizoma. extraocularis, ekstraokularis, v. extrabulbaris. exstrasystola, ekstrasistola, preuranjena kontrakcija srca, nezavisna od normalnog srčanog ritma, koja je posledica stvorenog impulsa za kontrakciju van sinusnog čvora; atrijska e., čija se draž stvara u zidu pretkomora, ali van sinusnog čvora; aurikulska e., atrijska ekstrasistola; atrioventrikulska e., u Jkoje se draž stvara u atrioventrikulskom čvoru. Sin. nodalna ekstrasistola; infra nodusna e., ventrikulska ekstrasistola; interpolovana e., koja se javlja izmeñu

257

extremitas

exulceratio

u okluzalnom pravcu usled traume, ili dve normalne kontrakcije; komorska zbog gubitka zuba kada antagonisti ize., ventrikulska ekstrasistola; pretkorastaju preko okluzalne ravni i u ortomorska e., atrij ska ekstrasistola; retdontskom pomeranju zuba. V. intrusio rogradna e., pretkomorska ekstrasistodentis. Sin. elongatio dentis. la koja nastaje prenošenjem draži od komorske ekstrasistole na pretkomore; exudatio, izliv nastao izlaskom tečnosti i ćelija iz kapilara i sitnih vena kao i poventrikulska e,, nastaje u zidu komora. java veće količine sluzi na površinama extremitas, kraj, okrajak duge kosti ili nesluznice. kog organa, ekstremitet (ruka, noga); e. inferior, donji ud ili ekstremitet (noga), exsudatum, eksudat, proizvod eksudacije u toku zapaljenja. Po kakvoći se razlikuv. membrum inferius; e. superior, gornji ju: serozni, fibrinozni, gnojni, putridni ud ili ekstremitet (ruka), v. membrum (truležni), hemoragijski i mešoviti eksusuperius. extremus, (super!.), ekstremni, krajnji, dat. Može se nalaziti u šupljinama tela npr. capsula extrema, krajnja spoljna ili na njegovim površinama ili u meñućelijskim prostorima; serpozni e., sadrmoždana čahura. ži pored vode i soli i veću količinu beextrinsic factor (engl.), spoljašnji činilac, lančevina (uglavnom albumina) i vrlo izraz koji je bio upotrebljavan za sastomali broj polimorfonuklearnih leukocijak hrane na koji bi delovao unutrašnji činilac (intrinsic f.) želudačnog soka da ta. exsufflatio, eksuflacija, čin isisavanja vazbi se stvorio aktivni antianemijski priduha iz duplje veštačkim ili mehaničncip. Danas se zna da je u stvari vitamin kim načinom; eksuflacija se naročito B12 ekstrinsik faktor. primenjuje na plućima pomoću isisivaextrophia, ekstrofija, izvrtanje, izvraćeča (eksuflatora). nost; e. mokraćne bešike, kongenitalna mana, u kojoj zbog nerazvijenosti tr- exsufflator, eksuflator, isisivač, aparat koji proizvodi negativni pritisak; eksufbušnog zida i mokraćne bešike ova izlator primenjen na bronhijalno stablo i gleda izvrnuta upolje, tako da se njenzadnji zid vidi kroz otvor njenog prednjegove grane može da izazove prirodan ali jak kašalj. njeg zida. extrusio dentis, ekstruzija zuba, delimič- exulceratio, egzulceracija, proces stvaranja grizlica na koži ili na sluznici. no pomeranje zuba iz alveolarne čašice

258

F, hemijski simbol za nemetal fluor, koji spada u grupu halogena. f18, radioaktivni izotop fluora, primenjuje se za sciiitigrafiju kostiju. f, oznaka za prefiks femto u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; \ femto označava veličinu koja je za IO-15 odnosno za (0,000 000 000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Npr. fm (femtometar), fmol (femtomol). Fc, fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle delovanja papaina. Sastoji se od C-terminalne polovine teških lanaca. Za Fc-fragment su vezane biološke osobine imunoglobulina: prolaz kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i si.), vezivanje za ćelije (citofilnost) i aktivacija komplementa. V. citofilno antitelo; komplement. F.D.I., skrač. od Federation dentaire Internationale, Meñunarodno udruženje stomatologa. Osnovano 1900. god. u Parizu. Fe, hemijski simbol za ferrum - gvožñe, v. ferrum. Fe59, radioaktivni izotop gvozda, primenjuje se u obliku trovalentnog citrata za ispitivanje prometa i apsorpcije gvozda. Fl., skrać. za flores (cveće) ili flos (cvet), ili, pak, od fluidus, fluida, fluidum (tečan). f.l.a., skrač. za fiat (ili fiant) lege artis: neka bude ili neka budu izrañeni po propisu. fr., skrać. zä fructus (plod). 17*

FSH (»folliculin stimulating hormone«) (»folikulin stimulišući hormon«, »Prolan A«) hormon (v. tamo) prednjeg režnja hipofize koji podstiče, prvenstveno, stvaranje f o Ii kula jajnika, normalno odvijanje mesečnog ciklusa polno zrelih žena i sazrevanje spermatozoida (v. tamo) polno zrelih muškaraca (v. i hormoni adenohipofize).

F-faktor, v. faktor «plodnosti». F2-generacija, proizvod meñusobnog ukrštanja hibrida iz Fi-generacije. Sledeće generacije označavaju se kao Fa, F4 itd. F-otrovi, organofosforni bojni otrovi nervno-paralitičkog dejstva, molekul F se veže za molekul fermenta holinesteraze (koja učestvuje u procesu prenošenja nervnih nadražaja) i ta veza se ne može raskinuti nijednim poznatim antidotom reaktivatora holinesteraze. F-otrovi su vrlo toksični, dejstvo im je brzo (u organizam ulaze kroz organe za disanje i kožu); gas-maska je dobro zaštitno sredstvo, a i dekontaminacija (v. tamo) efikasna je ako se ove mere preduzmu na vreme. Fab-fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle delovanja papama, sastoji se od varijabilnih delova teških i lakih lanaca, konstantnih delova lakih lanaca i jednog dela konstantnog dela teškog lanca. U ovom fragmentu se nalazi aktivno mesto s kojim antitelo reaguje s antigenom. V. hipervarijabilni deo imunoglobulina.

259

Fabricijusova burza (kesa) Fabricijusova burza (kesa), limfoepitelni organ prisutan samo u ptica i nekih gmizavaca. Okruglog je oblika i srneštena retrokloakalno. Tkivo burze je obavijeno vezivnom čahurom i vezivnim pregradama je izdeljelio u plike (16-18) oivičene epitelom. Plike su ispunjene limfnim folikulima slojevite grañe. Korteks se nalazi na periferiji i ispunjen je gusto zbijenim limfocitima, dok su u centralnom delu (meduli) limfociti manje brojni. Burza postaje limfoidna več u toku embriogeneze. Posle izleganja rastenje se nastavlja sve do 8-12. sedmice (period puberteta), a ubrzo posle toga nas taje ^fiziološka involucija. U pilića starih^ 12 meseci burza je skoro u potpunosti zamenjena vezivnim tkivom. Bur'ža ima značajnu ulogu u razvoju hu^moralnog imunog sistema. V. primarni limfoidni organi. »Mikrosredina« burze obezbeñuje sve faktore potrebne za diferencijaciju matične ćelije u B-limfocit. V. B-limfociti. Rana burzektomija (embrionalna i neonatalna) ima vidnog uticaja na razvoj humoralne imunosti. faccette, v. faseta. facia!is, facijalan, koji pripada licu (npr. nervus facialis, živac lica). facies, facijes, (1) lice, (2) izraz lica; površina, strana; f. abdominalis, izraz lica pri oboljenjima trbušnih organa: utonuIe očne jabučice, zašiljen nos, stravičan pogled; f. adenoides, glupav izraz lica, s otvorenim ustima, u dece s adenoidnim vegetacijama; f. articularis, zglobna površina neke kosti, pokrivena hijalinom hrskavicom; f. hippocratica, izgled lica u bolesnika neposredno pred smrt, bledilo, zašiljen nos i brada, i upale slepoočriice; f. leontina, v. leontiasis; f. leprosa, v. leontiasis; Parkinsonov f., tup izgled lica pri Parkinsonovoj bolesti; f. scrophulosa, izgled lica u skrofuloznih osoba: hronični rinitis, otečenost gornje usne, konjunktivitis sa žmirenjem i blefaritis. facilitacija, produženo preživljavanje kalema tkiva (tumora) usled delovanja antitela (facilitirajuća antitela) čija je aktivnost uperena protiv kalema. Na iz-

260

fagocit gled paradoksna reakcija. U anglosaksonskoj literaturi ovaj fenomen se naziva »enhancement«; f.centralna, olakšanje, pojava koja nastaje na opni postsinaptičkog neurona kada na njega deluju draži koje ne mogu da izazovu okidanje akcionog potencijala, a i smanjuju vrednost mirovnog potencijala i time povećavaju njegovu nadražljivost. Svaki put kada neki signal proñe kroz sinapse, one postaju sve više sposobne da drugi put prenesu jednak signal (facilitacija). Pošto je signal više puta prošao kroz sinapse, one se mogu toliko facilitirati da signali iz kontrolnih centara mozga mogu takoñe prouzrokovati prenos impulsa kroz te sinapse. Ovo stvara u čoveka osećaj da doživljava senzaciju koja je izazvala olakšanje, iako je to samo pamćenje te senzacije. factores coagulationis 1-XIII, činioci koagulacije I do XIII, v. coagulatio. faeces, feces, stolica, izmet, proizvod funkcije creva koji se(4zbacuje pri defekaciji; aholična s., stolica koja je neobojena usled nedostatka žuči u crevu (opstrukcione žutice); bilijarna s., žute i mrke stolice koje se javljaju pri dijareji; njihova boja uslovljena je prisustvom neredukovanog bilirubina; crna s., v. melaena; s. izgleda čorbe od graška.s pri trbušnom tifusu; s. izgleda čorbe od pir in ća, s. pri koleri; lijenterična s., s. u kojoj se nalazi mnogo delića potpuno nesvarene hrane; masna s., s. koja sadrži mnogo masti (insuficijencija pankreasa); sapunska s., suva stolica, koja ne prlja pelenu, ali se razmazuje jer je masna usled bogatstva u nerastvorljivom sapunu. Sreće se u prolivu dece nastalom usled oštećenja creva kravljim mlekom; s. u vidu trake, s. pri spazmu ili strikturi kolona. Faex, kvasac, smeñežućkasta ili smeña masa koja se sastoji od gljivica Saccharomyces cerevisiae, služi kao pilulama masa; F. inactivata, osušeni kvasac; F. medicinalis, medicinski kvasac. fag, v. bacteriophag.

fagocit, ćelija koja uvlači strane čestice, raspadne produkte tkiva, bakterije, ćelije krvi itd. u svoju protoplazmu i uništa-

fagocitoza va ih svarivanjem, čime igra važnu ulogu u odbrani organizma, Razlikuju se: makrofagi, ćelije vezivnog i epitelnog tkiva koji fagocituju krupnije ćelije i mikrofagi, leukociti koji uništavaju sitnije ćelije, npr., bakterije. fagocitoza, osobina izvesnih ćelija (fagocita) da u svoju citoplazmu uvuku strane čestice i unište ih svarivanjem. Proces fagocitoza može se podeliti u tri stadijuma; u prvom stadijumu fagociti su privučeni na mesto prodora mikroorganizama; u drugom prodrli mikroorganizmi su uvučeni u unutrašnjost fagocita; u trećem stadijumu fagocitovani mikroorganizmi su razgrañeni. Smatra se da intracelularni enzimi fagocita dovode do razgrañivanja. fagotipizacija, metoda za bakteriološka i epidemiološka ispitivanja. Princip fagotipizacije zasniva se na velikoj specifičnosti odreñenih bakteriofaga. Zbog toga se fagotipizacija uspešno upotrebljava u tipizaciji mnogih bakterija: Staphylococcus, Salmonella i dr. f ago zo m, vezikula s česticom i enzimima nastala u citoplazmi fagocitozom. Fahraeus-Lindqvistov efekat, smanjenje uticaja viskoznosti na proticanje krvi kroz sudove čiji je promer manji od 1,5 mm; nastaje tako što se u ovim sudovima eritrociti, koji se inače kreću bez reda, postavljaju u nizove i kreću kao jedinstven čep. Fahraeusov test, v. test. fakirizam, vid pasivnog flagelantizma, koji se sastoji od uživanja bolesnika da mu se u meso ubadaju usijane igle, klinci ili da mu se mesta na telu štipaju kleštima. faktor antispecifičnosti, engl. anti-specificity factor, protein koji sprečava da specifični faktor RNK polimeraze (v. RNK-polimeraza) prepozna mesto inicijacije, tj. mesto otpočinjanja sinteze RNK. faktor elongacije G (FE-G), protein, po1 znat i kao translokaza, koji omogućuje premeštanje kompleksa tRNK-aminokiselina u toku sinteze polipeptidnog lanca, s pozicije »A« na poziciju »P« na ribosomu. Pri tome se oslobaña mesto

faktori inicijacije na poziciji »A« za vezivanje sledeće tRNK sa svojm aminokiselinom i nastavljanje procesa sinteze polipeptidnog lanca. Sin. translocasa; f. elongacije T (FE-T), protein pomoću kojeg se obavlja smeštaj novoprispelog kompleksa tRNK-aminokiselina na upražnjeno mesto »A« ribosoma i peptidno spajanje aminokiseline iz tog kompleksa s aminokiselinom na susednoj, »P« poziciji toga ribosoma; f. »plodnosti«, epizom koji se označava sa F+ i koji uslovljava pol bakterija. Njegovo prisustvo u ćeliji označava muški (F-I-), a njegovo odsustvo ženski pol (F-). Sin. F-faktor. V. episomi. faktori inicijacije (engl. initiation factors), faktori započinjanja, grupa od najmanje tri različita proteina (IFl, IF2, IF3) neophodnih za inicijaciju (započinjanje) sinteze proteina, a koji ne ulaze u sastav ribosoma; proces započinjanja se verovatno odigrava tako što se IF3 vezuje za slobodnu 3OS podjedinicu ribosoma, a IF2 za GTP i f-met-tRNK; ova dva agregata stvaraju kompleks koji se zatim vezuje za iRNK uz učešće IFl; proces započinjanja se završava vezivanjem slobodne 5OS podjedinice ribosoma, uz hidrolizu GTP-a i otpuštanje sva tri faktora inicijacije; f. kosmičkog leta, obuhvataju celokupnost fizičkih ušlova spoljne sredine u kojoj se odvija kosmički let, pojave izazvane dinamikom leta kao i ekološke faktore; vezane za život i rad kosmonauta u kabini vasionskog broda. Faktori pri lansiranju su: ubrzanja, vibracije i buka. U toku leta su: održavanje mikroklime u kabini broda, bestežinsko stanje, jonizujuća zračenja, konfinacija i obavezan položaj tela, izmena fizioloških ritama, ishrana i fiziološke potrebe, efekti meteorita i sredstva za spašavanje. Faktori pri povratku su: prelaz od nula gravitacije na hipergravitaciju i normogravitaciju, deceleracija, termoregulacija, prizemljenje i proces readaptacije. Prema vremenu delovanja faktori kosmičkog leta mogu biti kratkotrajni i dugotrajni; f. nespecifične otpornosti, faktori koji na razne načine formiraju nespecifičnu 261

fakultativno anaerobne bakterije otpornost mogu se podeliti na spoljne (površinske) i na unutrašnje (humoralne). Ta podela nije odsečna, jer postoje mnogi unutrašnji faktori otpornosti •koji utiču i na spoljne. Meñu spoljne faktore dolaze: koža, vežnjača, sluznica disajnog trakta, usta, želuca i creva kao i urogenitalnog trakta. Unutrašnji faktori nespecifične otpornosti su: temperatura, količina kiseonika, poperdinski sistem, iftterferon, fagocitoza, retikuloendotelni sistem itd; f. otpuštanja (engl. release factors), specifični proteini koji obezbeñuju čitanje genetskog signala kojim se zaustavlja elongacija, tj. dalje uključivanje aminokiselina u rastući polipeptidni lanac i time dovode do njegovog otpuštanja; f. prodornosti. (spreading-factor), v. hijaluronidaza; f. rastenja, esencijalni metaboliti, neophodni su u metabolizmu bakterija. To su često vitamini (obično grupe B-kompleksa), pa se nazivaju bakterijski vitamini U početku je definicija obuhvatala nćorganske elemente i vitamine kao i aminokiseline. Kasnije je taj pojam proširen i na druga organska jedinjenja, koja bakterije nisu u stanju da sintetizuju, te im moraju biti data gotova u hranIjivoj podlozi, ako se želi omogućenje njihovog rastenja; f. specifičnosti, (engl. specificity factors), proteini koji vezujući se preobratljivo za jezgro (ß'ßa2d>) subjedinice, engl. core) RNK polimeraze odreñuju za koji će se promotor RNK-polimeraza vezati. V. promotor. fakultativno anaerobne bakterije, bakterijske vrste, koje mogu živeti i razmnožavati se u prisustvu i odsustvu molekulnog kiseonika, anaerobno i aerobno; bakterije koje rastu u svim zonama hranljive podloge. faloidin, toksin gljive Amanita phalloides. Fallopijeva truba, v. tuba uterina. falsetni glas, falset, neprirodni glas pevača, s tankom emisijom tona u visokim registrima, kojom prilikom vibriraju samo slobodne ivice glasnica. falusna kvrga, u embriona od 10 mm spoIja, pod jazvenom kvrgom, nastaje poprečna genitalna kvrga, iznad nje se raz262

farmaceutska služba vija urogenitalni oluk s blagim genitalnim naborima. S jedne i s druge strane nalaze se deblja valjkasta uzvišenja: genitalni jastučići. Za to vreme genitalna kvrga postaje falusna kvrga. falx, srp, tvorevina u obliku srpa; f. cerebri, srpasta pregrada, tvorevina tvrde moždanice u pukotini izmeñu hemisfera velikog mozga. famid 80 WP, novi insekticid na bazi kai bamata deluje na veliki broj insekata. Deluje brzo, zadržavajući aktivnost u toku dugog vremena. Primenjuje se 2%-tna koncentracija. familijarno obeležje, svojstvo koje se češće javlja u bliskih roñaka njegovog nosioca nego u opštoj populaciji. Sin. porodično obeležje. Fanconijev sindrom, v. syndroma. fango, lekovito blato, mineralni mulj vulkanskog porekla u području slanog izvora u Batalji (Batalgia), kraj Padove (Italija). Tim imenom često se označavaju i druga mineralna blata. Fango se upotrebljava ne samo na licu mesta već se i izvozi u osušenom stanju. V. peloidi. fantazam, psihički uslovljen poremećaj u kome je za nastajanje erekcije potreban odreñen obrazac žene, bez obzira što se odnos vrši sa ženom drukčijeg tipa. fantom, model tela ili nekog njegovog dela na kome se vrše vežbe; (gin.) model poroñajnog puta izrañen u gipsu ili drvetu od kože i gume zajedno sa gumenom lutkom služi za izvoñenje akušerskih operacija u nastavne svrhe. fantomski bol, v. bol faradizacija, primena Faradijeve struje u terapiji i u dijagnostici. faradotherapia, v. faradizacija. faringealni lukovi, v. ždrelni lukovi. faringealna opna, v. zdrelna opna. faringoezofagusni divertikulum, v. diverticulum. farmaceutska služba u oružanim snagama, grana sanitetske službe koja organizuje snabdevanje jedinica i ustanova sanitetskim materijalnim sredstvima, njihovu izradu, preradu i proizvodnju; stara se o regeneraciji, razvoju, tipizaciji i standardizaciji ratne sanitetske opreme; učestvuje u kontroli vode i namirni-

farmakodinamija ča, u izradi odgovarajućih stručnih pravila i propisa itd. U nekim armijama farmaceutska služba bi obavljala u ratu i preventivnomedicinske zadatke i učestvovala u zbrinjavanju povreñenih i obolelihi (evakuacija, trijaža, reanimacija, pružanje pomoći itd.). farmakodinamija, deo farmakologije u kome se proučava dejstvo lekova na živi organizam, odnosno na živu materiju. farmakogenetika, deo genetike koja se bavi ispitivanjem genski uslovljenih varijacija u metabolizmu lekova. farmakognozija, deskriptivna nauka koja proučava fizičke osobine sirovih droga, njihov hemijski sastav i naučne metode gajenja i sušenja lekovitog bilja. farmakografija, (1) opisivanje lekova; (2) receptura, učenje o propisivanju recepata. farmakologija, nauka u kojoj se proučavaju poreklo, fizičke i hemijske osobine, sastav i dejstvo lekova, njihova resorpcija, sudbina u organizmu i eliminacija i, najzad, njihova terapijska upotreba i njihova toksička dejstva. farmakopeja, v. pharmacopoeia. farmakoterapija, v. therapia. fascia, fascija, (1) tanka vezivna opna koja obavija ili pokriva organe; f. bulbi, v. capsula; f. cremasterica, omotač kremasteričkog mišića i semene vrpce; f. lata, široka fascija, spoljni zadebljani deo bütne fascije; f. transversalis, transverzalna fascija, tanka vezivna opna koja iznutra oblaže trbušnu duplju, a ovu fasciju oblaže zidni list trbušne maramice (peritoneum parietale); (2) zavoj; prema našoj farmakopeji, oficinalni su sledeći zavoji: fascia calicutensis cruda (sirovi kaliko zavoj), fascia calicutensis depurata (prečišćen kaliko-zavoj), fascia calicutensis depurata sterilis (sterilan pročišćen kaliko-zavoj, fascia cellulosi (mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia cellulosi sterilis (sterilan mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia gossypii (pamučni mul-zavoj), fascia gossypii sterilis (sterilni pamučni mulzavoj), fascia gossypii sterilis ad tamponationem (sterilan pamučni mul-zavoj za tamponadu).

faseta fasciculus, svežanj, snop, snopić; f. atrioventricularis, pretkomorno-komorni neuromišićni snop (Hisov snop) predstavlja jedinu sponu izmeñu muskulature pretkomora i komora i provodi podsticaje za kontrakcije srčanog mišića. Sastoji se od Aschoff-Tawarainog čvora i stabla koje se deli na desni i levi krak. Omogućuje koordinaciju u ritmičkim kontrakcijama pretkomora i komora; f. cuneatus (Burdach) i f. gracilis (Goli), snopovi senzitivnih vlakana u zadnjem delu kičmene moždine, koji provode duboki senzibilitet trupa i udova. fasciektomija, fasciektomija, isecanje fascije. fascija, v. fascia. fascikulacija, (embr.) usnopljavanje spermatida uz Sertolijeve ćelije u toku već odmaklog preobražaja u semeglavce; (fiziol.) f. mišića, usnopljavanje, kontrakcije mišića u vidu poigravanja koja se zapažaju na površini kože iznad mišića, a nastaju pod dejstvom nenormalnih podsticaja koji nastaju u motornom nervnom vlaknu usled razaranja motoneurona u prednjim rogovima kičmene moždine ili traumatskog prekida živca. Fasciola hepatica, metilj, koji parazitira u preživarima, a njime se može zaraziti čovek i ottoleti od fasciolijaze.' Parazit često izaziva nekroze jetrinog tkiva. Kao prelazni domaćini služe neki račići. Sin. Distoma hepaticum. Fasciola lanceolata, vrsta trematoda, parazit jetre ovaca, goveda, svinja i drugih životinja, a retko i čoveka. Prelazni domaćin je su voze mn i pužić koji zagañuje travu larvama koje su se u njemu razvile. Stoka se zarazi pasući zaraženu travu. Sin. Dicrocoelium lanceolatum s. dendriticum. fascioplastica, fascioplastika, plastička operacija izvršena na fasciji. fasciorrhaphia, fasciorafija, hirurška obnova razderane fascije. fasciotomia, fasciotomija, zasecanje ili presecanje fascije. faseta, (fr. facette) površinski gubitak supstancije rožnjače koji još nije ispunjen tkivom, ali je pokriven epitelom. 263

fasete

Fechnerov zakon

Vidi se kao malo, sjajno udubljenje u fazno-kontrastni mikroskop, služi za raspoznavanje unutrašnje strukture rožnjači. žive ćelije. Mikroskopski preparat pofasete na zubima, uglačane, zaravnjene staje vidljiv ako njegovi pojedini delovi površine na konveksnim stranama pokazuju optičke kontraste. Strukture zuba, nastale kao posledica traumatske postaju vidljive ne usled apsorpcije okluzije, preranog kontakta zuba ili svetlosti već zbog promene brzine svetbruksizma. Dijagnostički znak traumatlosti koja prolazi kroz gušću ili redu sreske okluzije. dinu. Za uočavanje promene brzine fasetiran član, (stom.) veštački zub u svetlosti postoje specijalni ureñaji u komostu kojim se nadoknañuje u funkciojima se stvara slika faznog kontrasta obnom i estetskom pogledu izgubljeni prijekta. rodni zub. Sastoji se od metalnog dela, koji se ne vidi i vidljivog estetskog dela febris, groznica, slabije ili izraženije povišenje telesne temperature; f. continua, od akrilatnog ili keramičkog materijala. stalna povišena telesna temperatura, s fastigium, sleme; vrh, vrhunac, vrh krova malim razlikama u toku dana, od 0,50C četvrte moždane komore. do I0C; f. ephemera, povišena temperafatigatio, fatigacija, umor i zamor, stanje tura koja traje dan-dva; f. intermittens, koje ne nastaje samo usled napornog i povišena telesna temperatura, koja se dugog psihičkog i fizičkog rada već i povremeno normalizuje; f. pappataci, zbog nekomfornih uslova života i rada. papatačijeva groznica, transmisivno obZamor se manifestuje smanjenjem radoljenje endemsko-epidemijskog karakne sposobnosti (slabiji učinak), a umor tera, koje izazivaju dva soja virusa slični je subjektivno specifično doživljavanje ARB O-virusima, a prenose flebotomi. zamora. Umor i zamor ne moraju da se Bolest počinje brutalno jezom, jakom poklapaju; od motivacije zavisi da Ii će glavoboljom i mialgijom. Temperatura se umor pojaviti pre ili posle zamora. naglo skače preko 4O0C i traje 3 dana Umor može biti akutni ili hronični, lo(»trodnevna groznica«). Zatim sledi obkalni i opšti. Umor i zamor prolaze ako ilno preznojavanje i izrazita malaksalost se racionalno koristi odmor, pa se rad bolesnika, koja traje više dana; f. recursledećeg dana otpočinje bez njihovih rens, povratni tifus, teško oboljenje s znakova i posledica. Ako to nije slučaj, više febrilnih napada, koje izazivaju dedolazi do premora (superfatigatio), koji setine borelija. Za klasični povratni tioslabljuje organizam i favorizuje oboljefus izvor bolesti je bolesnik, dok su prenja, trovanja i povreñivanja. Prevencija nosioci ljudske vaši, a za krpeljni pose postiže racionalizacijom rada i pravratni tifus - glodari i divlje životinje, a vilnim korištenjem odmora za vreme i prenosioci krpelji. Povratni tifus se doposle rada (v. odmor). kazuje nalazom borelija u obojenom faux lupinum, vučje nepce, v. cheilognato razmazu bolesnikove krvi. Prognoza ozpalatoschisis. biljna; f. remittens, povišena telesna temperatura s dnevnim razlikama više favizam, akutna hemolizna anemija izazod I0C; f. rheumatica, reumatska grozvana uzimanjem boba ili kontaktom sa nica, akutno zapaljenje zglobova; f. sepcvetnim prahom biljke Vicia fava. tica, septička groznica, pojava izrazito favus, zarazno gljivično oboljenje (achopovišene telesne temperature usled rion Schönleini) kose, kože i noktiju. Na prodiranja bakterija u krv bolesnika; f. vlasištu se peripilarno stvaraju žućkaste undulans, talasasta groznica, oblik pločice (scutula) veličine sočiva. Dlake temperaturne krivulje u kojoj se smegube boju, postaju sive, kučinaste i njuju periodi normalne sa periodima definitivno ispadaju, pošto proces dopovišene telesne temperature. vodi do atrofije kože. Redi je oblik pitirijaziformni favus bez skutula, morfo- Fechnerov zakon, psihofizički zakon (uopštavanje Weberovog zakona), po loški identičan s trihofitijom. 264

Federspielov metod kome jačina osećanja ne raste s apsolutnom veličinom nadražaja već s njenim logaritmom. Federspielov metod, v. immobilisatio. »feed-back« -mehanizam, mehanizam »povratne sprege«, pojava koja čini suštinu zbivanja u endokrinologiji: povećanjem (ili smanjenjem) u krvi koncentracije hormona (v. tamo) smanjuje se (ili se povećava) koncentracija hormona druge s tom endokrinom žlezdom povezane endokrine žlezde; »partner« hormonima mogu da budu i druge materije, npr. insulinu (v. tamo) glikemija; »kratki« »feed-back«-mehanizam postoji izmeñu hipotalamusnih hormona i hormona prednjeg režnja hipofize. V. i endokrinologija i endokrine žlezde. Feerova bolest, v. acrodynia. Fehlingov rastvor, v. rastvor. Fehlingova reakcija, v. reakcija. fel, žuč, v. chole. felleus, žučni, npr. vesica fellea, žučni mehur. Feltyjev sindrom, v. syndroma. feminizacija, pojava interseksualnosti kada muške jedinke dobivaju ženske oblike. femoralis, femoralan, butni (npr. a. femoralis, butna arterija). femur, butna kost, butnjača; deo noge izmeñu kuka i kolena. fenacemid (fenacetil-ureja, fenuron), sredstvo protiv psihomotorne epilepsije, zbog svoje toksičnosti, danas se retko upotrebljava. fenacetin, v. Phenacetinum. fenazocin, derivat benzomorfana, sintetska zamena za morfin. fenestra, prozor, otvor u vidu prozora; /. cochleae, otvor puža, mali trouglasti otvor izmeñu bubanjske duplje i koštanog puža; /. vestibuli, otvor trema, ovalni koštani otvor izmeñu bubanjske duplje i trema unutrašnjeg uva. feneticilin, fenoksietil penicilin, polusintetski penicilin otporan u kiseloj sredini. fenformin (1-fenetil-biguanid), zamena za insulin, za oralno lečenje dijabetičara. fenil-alanin,a-amino-6-fenil-propionska kiselina.

fenolski koeficijent fenil-butazon/antipiretik, analgetik i antiflogistik. Upotrebljava se za lečenje oboljenja mišića i zglobova praćenih bolovima. fenil-dimetil-pirazolon, v. Antipyrinum. fenil-etil-barbiturna kiselina, v. Phenobarbitpnum. fenil-eti! bigvanid, fenformin, antidijabetik (v. tamo), u nas registrovan pod imenom »Dipar«. V. i bigvanidl fenil-hinolin-karbonska kiselina, v. Aci~ dum phenylchinolincarbonicum. fenobarbiton-natrijum, Phenobarbitalum solubile, Phenobarbiton natrium. Beo prašak bez mirisa, gorkog i slabo alkalnog ukusa. Vrlo se lako rastvara u vodi. Spada u grupu barbiturata. Oficinalan je prema Jugoslovenskoj farmakopeji. fenokopija, karakteristika koja je izazvana spoljnim činiocem ili činiocima, ali je slična odreñenom genski uslovljenom poremećaju. V. genokopija. fenoksietil-penicilin, v. feneticilin. fenoksimetil-penicilin (penicilin V), penicilin dobijen iz gljivice Penicillium chrysogenum, ukoliko je, u sredini u kojoj su se nalazile ove gljivice, bila prisutna fenoksisirćetna kiselina. V. feneticilin. fenol, aromatični alkohol, klasično dezinficijentno sredstvo, deluje baktericidno, fungicidno, bakteriostatično i fungistaticno u veçim razblaženjima. Za grubu dezinfekciju koristi se 5%-tni rastvor. Primenjuje se i za inaktivaciju bakterija i virusa u vakcinama. fenol-öksidaza, oksidaza koja kat ali zuje razlaganje fenola. fenolski koeficijent, metodi za standardizaciju dezinficijentnih sredstava. Zasnivaju se na tome da se dezinficijentno dejstvo supstancije koja se ispituje uporeñuje sa dezinficijentnim dejstvom fenola. Prvo se odredi minimalna koncentracija fenola koja, za odreñeno vreme i pod odreñenim uslovima, ubija neki mikroorganizam. Zatim se odreñuje koncentracija dezinficijentnog sredstva koja se ispituje a koja, pod istim uslovima, ubija isti mikroorganizam za isto vreme. Ako se tako odreñena koncentracija fenola podeli sa odgovarajućom 265

fenomen koncentracijom sredstva koje se ispituje, dobija se broj koji se zove fenolski koeficijent sredstva koje je bilo ispitivano. fenomen, (1) značajna pojava, (2) znak ili objektivni simptom. V. znak; f. bubrenja kapsule, Neufeldov fenomen bubrenja kapsule zasniva se na reakciji mikroprecipitacije, tj. polisaharid kapsule (hapten) reaguje s precipitinima u specifičnom imunološkom serumu. Ova reakcija, ukoliko je pozitivna, dovodi do bubrenja - uvećanja kapsule, tj. prozračnost kapsule je izmenjena i na predmetnom staklu se vidi pod mikroskopom voluminozna kapsula u odnosu na druge neizmenjene kapsule u kontroli (Pneumococcus); f. nakašljavanja, v. Kreuz-Fuchov fenomen (pod znak); f. platysmae, v. znak platysmae. Sinkinetička kontrakcija obe platizme pri naglom i širokom otvaranju usta. fenotip, skup svih osobina jedinke koje su jasno ispoljene (fizičke, fiziološke) ili se mogu utvrditi odreñenim postupcima (biohemijske) a rezultat su uzajamnog delovanja genotipa i spoljne sredine. fenotipske varijacije, nazivaju se modifikacije. Različiti uticaji sredine mogu modifikovati fenotip, takve modifikacije po pravilu su prolazne. One traju koliko traje i uticaj sredine: čim nestane ono što je izazvalo modifikacije, nestaje i tih promena. Fennov efekat, pojava da mišić koji vrši rad troši znatno više kiseonika i drugih materija nego mišić koji pri kontrakciji ne vrši rad. Smatra se da je razlog za veću potrošnju kiseonika to što je za savlañivanje tereta neophodna aktivacija većeg broja reaktivnih mesta u mišićnim vlaknima. feredoksin, izolovan iz roda klostridia (Clostridium pasteurianum) i striktnih anaeroba. Deluje kao prenosilac elektrona sistema oksidoreduktaza niskog potencijala do hidrogenaza. Kada ih veže s protonima, oslobaña ih kao molekulski vodonik. feriprivna anemija, v. Anaemia hypochromica hyposideremica u Anaemia. 266

Ferri chloridum feritin, jedinjenje izmeñu apoferitina koji je belančevinaste prirode i gvozda. Feritin je oblik jedinjenja u kome se gvožñe deponuje u svim ćelijama, a specijalno u ćelijama jetre. ferment, enzim, organski katalizator, tj. belančevinasta supstancija koju stvaraju biljne ili životinjske ćelije, koja, kao i neorganski katalizator, ubrzava hemijske reakcije i daje im pravac, pri čemu se sama ne menja i ne troši. Sastoji se od apofermenta koji je belančevinaste prirode, i kofermenta, koji je prostije grañe. Sjedinjavanjem apofermenta i kofermenta nastaje holoferment, koji tek u takvom stanju može da deluje; glikolitički f., ferment koji katalizuje oksidaciju šećera; hidrolitički f., ferment koji omogućuje hidrolize. V. hidrolaze; laktoflavinski f., žuti ferment disanja, fosforilisani i za belančevinu vezani vitamin 62; lipolitički f., ferment koji razlaže masti; odbrambeni f., fermenti koji se u organizmu stvaraju kad belančevine tuñe tom organizmu dospevaju u njegovu krv. Ovi fermenti imaju sposobnost da razlazu unete belančevine; proteolitički f., fermenti koji ubrzavaju hidrolizu proteina i raznih proizvoda njihova razlaganja do peptona ili aminokiselina; Warburgov f., ferment disanja, dezmolaza, omogućuje öksidacione procese u vezi s ćelijskim disanjem pretvaranjem dvovalentnog gvozda u trovalentno. fermentacija, vrenje, enzimima izazvani procesi razlaganja složenih organskih jedinjenja, npr. alkoholna fermentacija, razlaganje glukoze na alkohol i ugljendioksid pod uticajem gljivičnih enzima ili razlaganje laktoze u mleku dejstvom enzima izvesnih bakterija, npr. Lactobacilus lactis. ferokinetika, v. kinetika radioaktivnog gvozda. Ferri chloridum, feri-hlorid4 FeCb, narandžasti kristali, rastvorljivi u vodi. Upotrebljava se kao adstringentno i kaustično sredstvo i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba (jer, taložeći belančevine, stvara krastu).

Ferri citras ammoniata Ferri citras ammoniata, feriamonijumcitrat, nekada se upotrebljavao u lečenju hipohromnih anemija. ferritin, feritin, kompleks izmeñu gvozda i apoferitina, jedne belančevine, koja se nalazi u ćelijama želudačno-crevne sluznice i u retikuloendotelskim ćelijama jetre, slezine, kostne srži i nekih drugih organa. Najčešći oblik u kojem se gvožñe nagomilava u organizmu. Ferrosi lactas, ferolaktat, so gvozda s mlečnom kiselinom, zelenkasti kristali; ranije korišćen u lečenju hipohromnih anemija. Ferrosi sulfas, ferosulfat, kristali zelene boje (zelena galica). Služi u lečenju hipohromnih anemija. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ferrum, Fe, gvožñe, elemenat, jedan od najrasprostranjenijih metala. Nalazi se u nekim mineralima, u skoro svim vrstama zemlje i u nekim mineralnim vodama. Gvožñe se nalazi u krvi sisara, naročito u hemoglobinu, i u nekim disajnim fermentima tkiva. Jedinjenja dvovalentnog gvozda (fero-jedinjenja) mogu se resorbovati iz digestivnog trakta i služe u lečenju hipohromnih anemija. Jedinjenja trovalentnog gvozda (ferijedinjenja) talože belančevine, te služe kao adstringentna sredstva; F. reducturn, gvožñe dobijeno iz njegovog oksida redukcijom pomoću vodonika. Sitan prah koji sadrži najmanje 96,5% čistog gvozda. Služi u lečenju hipohromnih anemija. fertilitas, plodnost, sposobnost da se zatrudni, odnosno dovede do začeća. fertilizin, supstancija koju luči jaje i koja privlači i zgomilava semeglavce. OstareIa jaja ne mogu biti oploñena zbog nedostatka fertilizina. ferula accessoria intraoralis, pomoćna intraoralna šina za privlačenje fiksacione šine, popravljanje okluzije zuba i održavanje patrljaka prelomljene vilice do normalnog odnosa prema zdravoj vilici meñuviličnom vučom; f. duplex, (stom.) dvostruka metalna šina s prstenovima za imobilizaciju preloma donje vilice. Sastoji se od lingvalne i bukolabijalne šine; f. fixativa, fiksaciona šina za

fibrae držanje reponovanih patrljaka vilice u ispravnom položaju. V. immobilisatio, šine; f. metallica intraoralis, metalna intraoralna šina za !mobilizaciju preloma vilica koja se pričvršćuje za prisutne zube; f. non metallica intraoralis, nemetalna intraoralna šina: Gunningov splint, akrilatni splint za imobilizaciju preloma bezubih ili krezubih vilica; splintovi su meñusobno povezani stubićima; Schrudeova šina, nemetalna palavitska šina (akrilatni autopolimerizat) jednodelna i dvodelna. V. akrilati, immobilisatio metallica. fetišizam, polno zadovoljavanje na pojedinim delovima tela ili odela suprotnog pola, pa čak i pri samoj pomisli na njih (idejni fetišizam), bez prisustva žene. Fetišizam je uglavnom muška perverzija, a izuzetno se javlja u žena. Fetišizam se ispoljava prema: delovima i osobinama živog organizma žene, prema delovima ženske odeće, prema životinjama, prema stvarima koje je žena nosila ili upotrebljavala. fetoplacentno razdruživanje (disocijacija), ako se kastracija izvrši odmah po ugnežñivanju ploda, embrioni brzo uginu, ali njihove posteljice produžuju razvijanje. Fettschwundödeme, v. lipofilna distrofija Orthner. fetus, naziv za plod od 3. meseca, u koga se već razaznaje telesni oblik; f. papyraceus, izumrli, sasušeni i mumirikovani plod u blizanačkoj trudnoći u kojoj je drugi plod normalan. fetusna eritroblastoza, v. etythroblastosis. Feulgenova boja, Feulgenova boja je specifična za DNK; nuklearna reakcija po Feulgenu ističe u bakterija mase uobličene, obojene DNK koje čine imraplazmalični nuklearni aparat, jasno različan od jedra protista eukariota. fibrae, vlakna, opšti naziv za različita vlakna. U nervnom sistemu postoje vlakna koja spajaju pojedine moždane delove, kao npr. f. arcuatae, f. ansatae itd. Fibrae su i vlakna u vezivnim i potpornim tkivima, i to: (1) vezivna ili kolagena, razne debljine, sastavljena od kolagenih

267

fibrilla fibrila koja kuvanjem daju lepak (colla, lepak, otuda naziv); (2) elastična vlakna sastavljena od elastina i (3) argirofilna ili retikulinska vlakna koja su prekolagene prirode, a nazvana tako zbog prijemčivosti za soli srebra; f. lentis, izdužene, izmenjene ćelije koje predstavljaju vlakna sočiva; f. medullares, (oft.), nervna vlakna retine koja nisu izgubila mijelinski omotač, oftalmoskopom se vide kao beličasta područja u vidu plamena svece koja se pružaju radijalno oko papile vidnog živca. Ponekad se nañu i na periferiji očnog dna; f. zonulares, vrlo tanka vlakna koja su pričvršćena za polutar očnog sočiva i trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog mišića vlakna se olabavljuju i tako se omogućuje akomodacija sočiva. fibrilla, fibrili, diferentovani delovi citoplazme u obliku tananih končića koji imaju različite uloge. U mišićnim ćelijama i vlaknima su miofibrili kontraktilne prirode, u živčanim ćelijama i njenim produžecima su neurofibrili ili neurotubuli, u vezivnim vlaknima su kolageni fibrili itd. fibrillatio, fibrilacija, treperenje; f. atriorum, treperenje pretkomora, specijalni tip neprekidne arterije (apsolutna aritmija), izazvan brzim nepravilnim kontrakcijama mišića pretkomora, koje dovode do potpuno nepravilnih i skoro uvek brzih kontrakcija komora. Glavna karakteristika: nedostatak zupca P u EKG; aurikulska f., treperenje pretkomora; f. ventriculorum, treperenje komora, vrlo ozbiljna pojava, jer je uzrok trenutne smrti. fibrin/ denaturisana belančevina nastala iz fibrinogena pod uticajem trombina. Da bi se stvorio trombin, potrebno je prisustvo do sada otkrivenih 13 činilaca koagulacije (I do XIII). U prvoj fazi koagulacije stvara se protrombinaza (aktivni tromboplastin) pod čijim uticajem protrombin (glikoprotein) prelazi u enzim trombin. Trombin oslobaña iz fibrinogena fibrinopeptide A i B koji ne učestvuju u stvaranju fibrina i fibrinske monomere koji stvaraju fibrin. 268

fibroadenoma fibrinogen, belančevina krvne plazme čija je molekulska težina 340.000, a jedan je od neophodnih činilaca koagulacije krvi. Koncentracija fibrinogena u plazmi iznosi 100 do 700 mg°/o i stvara se skoro kao u jetri. fibrinolitički sistem, skup faktora koji se suprotstavljaju zgrušavanju krvi u sudovima i omogućavaju razgradnju ugrušaka ukoliko su se eventualno stvorili. Aktivna komponenta ovog sistema je plazmin ili fibrinolizin, koji nastaje iz plazminogena pod dejstvom aktivatora, nekih materija iz tkiva, aktiviranog faktora XII i trombina. Plazmin otapa fibrin i napada faktor V, faktor VIII i fibrinogen, pri čemu se iz fibrinogena oslobañaju materije koje koči trombin. fibrinolvsis, fibrinoliza, proces koji dovodi do rastvaranja fibrina bilo u toku koagulacije krvi ili pre nego stoje do nje i došlo (fibrinolitički sistem). Aktivna komponenta ovog sistema je plazmin ili fibrinolizin. Ovaj enzim rastvara fibrin napadajući ujedno i V i VII faktor koagulacije krvi i fibrinogen. Plazmin se stvara iz neaktivnog oblika plazminogena delovanjem aktivatora. Može nastati akutno tokom izvesnih akušerskih komplikacija, posle operacije na plućima i prostati, dok se hroničan oblik sreće u bolesnika s insuficijencijom jetre. Normalno prisustvo fibrinolizina je jedan od razloga što nema zgrušavanja krvi u menstrualnom krvarenju; patološka f., razgradnja fibrinogena u cirkulaciji posle aktivisanja fibrinolizina (plazmina), koja vodi teškom hemoragijskom sindromu. fibrinozna pneumonija, v. pneumonia. fibrinska pena, sredstvo za hemostazu posle vañenja zuba u bolesnika s hemoragičkim sindromom. Sastoji se od fibrina i trombina humane krvi. fibroadenoma, fibroadenom, benigni tumor koji je sastavljen od vezivnog tkiva i žlezdanih tvorevina; f. intracanaliculare, intrakanalikularni f. s prolif e racijom vezivnog tkiva koje se u vidu polipskih izraslina utiskuje u lumene žlezda; f. pericanaliculare, perikanalikularni f., manifestuje se masivnom proliferaci-

fibroblast jom vezivnog tkiva u vidu širokih traka oko žlezda. fibroblast, matična vezivna ćelija s vrlo nežnim produžecima i bledim jedrom, sposobna za deobu i stvaranje novih istovetnih ćelija. Sastavni je element vezivnih tkiva. fibrocartilago, vezivna hrskavica. fibrocistička bolest pankreasa, v. fibrosis cystica pancreatis. fibroma, fibrom, benigni tumor koji se sastoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova; f. cavernosum, kavernozni fibrom, pored vezivnog tkiva sadrži i proširene krvne ili limfne sudove; f. durum, sadrži pretežno vezivna vlakna, usled čega je tvrd; f. molle, sastoji se od vezivnih ćelija usled čega je mek; f. mucosae, fibrom, benigni tumor sastavljen iz vezivnih elemenata sluznice usne šupljine na desnima, jeziku ili sluznici obraza; f. pendulum, fibrom koji visi na peteljci; f. juvenile, naročiti tumor nazofarinksa koji se javlja samo u osoba muškog pola u pubertetu ili, još češće, u toku zadocnelog puberteta. Ovaj tumor je benigne grañe (angiofibrom), ali je njegovo odstranjenje teško zbog otežanog pristupa i jakog krvarenja. fibromatosis, fibromatoza, pojava mnogih fibroma u jednom organu, sistemu organa ili orgnizmu; f. palmaris, fibromatozis je pojava fibroznog veziva u palmarnoj fasciji s posledičnim skraćivanjem iste, izazivajući grčenje prstiju. Dupuytrenova kontraktura; f. plantaris, slična je palmarnoj fibromatozi i javlja se u stopalnoj fasciji izazivajući njeno skraćenje. Poreklo nije u potpunosti razjašnjeno, mada se pretpostavlja da se radi o reaktivnoj fibroznoj hiperplaziji kao posledici traumom prouzrokovane degeneracije stupalne fascije. fibromyoma, fibromiom, benigni tumor sastavljen od vezivnih i mišićnih vlakana. fibroplasia retrolentalis, javlja se u prevremeno roñene dece, ispod 1.800 g, koja udišu kiseonik u inkubatoru. U prvim mesecima života na očnom dnu se razvijaju novostvoreni krvni sudovi, kr-

Fickova metoda vavljenja, edem i ablacija retine. Najzad dolazi do glioze i fibroze staklastog tela i slepila. Davanjem kiseonika ispod 40% i postepenim prekidom, oboljenje je postalo rede. fibrosarcoma, fibrosarkom, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija vezivnog tkiva. Javlja se u svim uzrastima, ali najčešće u petoj i šestoj deceniji života, na donjim delovima donjih ekstremiteta, ali svugde gde postoji vezivno tkivo može da se javi. Okruglasta masa režnjevita, čvrsta, beličastosivkasta s eventualnim zonama krvarenja i nekroze, pa i pojava pseudocističkih šupljina makroskopska je karakteristika ove neoplazme. fibrosis cystica pancreatis, cistička fibroza pankreasa, sistemska nasledna bolest odojčeta, dece i mladih osoba, koja se nasleñuje recesivnim autosomnim genom i u koje postoje teški poremećaji egzokrinih žlezda; znaci hronične plućne bolesti, deficita egzokrinog pankreasa, visoke vrednosti elektrolita u znoju i ponekad bilijarna ciroza jetre. Začepljenje pankreasnih kanala eozinofilnim amorfnim masama, steatoreja i kreatoreja. Sin. mucoviscidosis, fibrocistička bolest pankreasa. fibrositis, fibrozitis, zapaljenjska hiperplazija fibroznog tkiva, naročito u pripojima mišića, ispoljava se bolovima i ukočenošću zahvaćenih delova lokomotornog aparata. fibroskop, savitljivi endoskop koji ima specijalan optički dodatak. fibula, (1) spona, kopča; (2) lišnjača, tanka 1 duga kost koja se nalazi spolja i pozadi golenjače u potkolenici. Njen gornji kraj, glava, zglobljava se sa golenjačom, a donji kraj (spoljašnji gležanj) zgloblja va se sa skočnom kosti (talus). fibularis, lišnjačni, v. peroneus. Fickova metoda, odreñivanje minutnog volumena srca. Zasniva se na odreñivanju zapremine O2 koju organizam potroši za odreñeno vreme i koncentracije 02 u arterijskoj i venskoj krvi. Pošto je arterijska krv u ćelom telu ista, koncen tracija O2 se može odrediti u krvi bilo koje arterije, a uzorak venske krvi uz269

Fiessinger-Rendyjeva bolest ima se iz plućne arterije pomoću katetera. Fiessinger-Rendyjeva bolest, v. ectodermosis pluriorificialis erosiva. fiksacija komplementa (reakcija vezivanja komplementa - RVK), serološka reakcija zasnovana na istom principu kao reakcija liže, jer je za ovu reakciju neophodno, pored antigena i antitela, prisustvo nespecifične termolabilne supstancije - komplementa. Pošto se većina litičkih reakcija ne može uočiti, njihova vidljivost se omogućava uvoñenjem u reakciju tzv. biološkog indikatora - hemolitičkog sistema. V. Wassermannova reakcija; fiksacija modela u artikulator, postavljanje modela gornje i donje vilice u artikulator pomoću gipsa. Pri tome se koristi zagrizaj u vosku ili obrazni luk. fiksacioni apsces, v. abscessus. fiksir, natrijum-tiosulfat (NazSžCh); koristi se u fotografiji, najčešće kao 25%-tni vodeni rastvor kojim se iz fotoemulzije odstranjuju neosvetljena zrnca srebrobromida, posle razvijanja latentne slike. fiksna erupcija, v. erythema fixum, stomatitis allergica. fila olfactoria, mirisna vlakna, aksoni receptora za miris, koji prolaze kroz rešetkastu strukturu sitaste kosti i završavaju se u mirisnoj regiji velikog mozga (bulbus olphactorius). Filaria, red nematoda, endoparazita, s jako uzanim dugim telom. Glavne vrste su: F. bankrofti, ojdrasli paraziti žive u limfnim sudovima, a larve se nalaze u perifernoj krvi, obično noću. Sklupčani paraziti u limfnim sudovima ometaju cirkulaciju limfe, te dolazi do limfangoitisa i elefantijaze. Prenosi je Culex i drugi komarči. Nalazi se u tropskim predelima. Sin. Wuchereria; F. loa, živi u potkožnom tkivu, naročito ispod očnih kapaka ili vežnjače, gde izaziva svrab, otok i suženje. Infekciju prenose obadi svojim ubodom. Ima je u Africi. Sin. Loa-loa; F. medinensis, živi u potkožnom tkivu čoveka i domaćih životinja, u tropskim delovima Afrike i Južne Amerike. Larve prave otvor na koži i izlaze u vodu gde ih proguta jedna vrsta račiće.

270

filtar prokapnik Sin. Dracunculus medinensis; F. perstans, odrasli paraziti žive u vezivnom tkivu mezenterijuma, iza peritoneuma i u kapsuli bubrega, a larve u perifernoj krvi. Nije poznato da izaziva neke simptome. Sin. Acanthochelionema perstans. filariasis, parazitarno oboljenje izazvano Wucherezia bancrofti, vrstom okruglastih crva koji žive u limfnim putevima čoveka, naročito karličnog regiona i u muškim genitalnim organima izazivajući granulomatozni limfangitis sa konsekutivnom elefantijazom mošnica i noge. filariosis, v. filariasis.

Filatovljev valjkasti transplantat, v. transplantacija, transplantat. Filicis rhizoma, podanak prave paprati, Dryopteris Filix mas (Aspidium Filix mas). Glavni aktivni sastojci su estri floroglucina i buterne odnosno izobuterne kiseline (filicin, filmaron, albaspidin itd.). Ranije korišćen, u obliku Extractum Filicis tenue, kao sredstvo protiv pantljičare; danas napušten zbog toksičnosti. filogeneza, istorijski razvitak najviših kategorija, tipovi biljaka i životinja (kola, filumi); otud i termin »tipogeneza« za f. Pored ovog prvobitnog pojma naziv filogeneza obuhvata i razvitak ostalih, nižih sistematskih kategorija (npr. f. vrste »čovek«). filtar, u radiologiji ploče od aluminijuma, bakra ili cinka koje apsorbuju iz elektromagnetskog spektra duže rendgenske ili radijumske zrake i na taj način donekle vrše homogenizaciju zračnog snopa. Umesto u koži, dugi zraci se apsorbuju u filtru. filtar prokapnik, ureñaj za prečišćavanje splavina. Betonski bazen kružnog oblika ispunjen kamenom prečnika 6 do 8 cm, preko koga se pušta otpadna voda iz cevi s kružnim kretanjem. Obezbeñuje se aerobno raspadanje organskih materija pod uticajem spontano stvorenih mikroorganizama. Može da pročisti 1000 do 4000 lit. otpadnih voda m2/dan. Postavljaju se na većoj udaljenosti od naselja.

filtracija filtracija, filtrovanje, ceñenje, odvajanje čestica čvrstog tela od tečnosti u kojoj se čvrsta supstancija ne rastvara. Ovim postupkom čestice tečnosti prolaze kroz pore filtra (cedila), a čestice čvrste supstancije koje su većih dimenzija od pora filtra pa se stoga zadržavaju na filtru. Kao filtri se upotrebljavaju: sita, razna platna, filtarska hartija, »staklena vuna«, pesak, ugalj, životinjski ugalj, azbest. V. filtri, M/fra/t/far. Filtracija omogućava sterilizaciju tečnosti koja prolazi kroz porozne filtre, čije su pore dovoljno male da zaustave mikroorganizme. Prema tome, filtracijom se ne uništavaju mikroorganizmi, već se uklanjaju iz tečnosti i tako se postiže sterilnost. Filtracija se koristi kada se žele sterilne tečnosti, koje se ne mogu sterilisati kuvanjem ili u autoklavu. To su tečnosti koje sadrže proteine (krvni serum, ascites), zatim razne hemikalije. Filtracija se koristi i za odvajanje bakterijskih ćelija od proizvoda njihovih metaboličkih tvorevina, kao što su: egzotoksini, egzoenzimi, antibiotici i dr. nastali razmnožavanjem mikroorganizama u tečnim hranljivim podlogama. filtracijski pritisak, sila koja dovodi do filtracije; f.p., koji izaziva filtraciju plazme u bubrezima, odreñen je razlikom pritiska krvi u glomerulima i zbira koloidno-osmotskog pritiska krvne plazme i pritiska u Bowmanovoj kapsuli (intrabubrežnog pritiska). Prosečna vrednost mu je 24 mm Hg. filtrat, procedak, proceñeni deo tečnosti, tj. tečni deo koji je prošao kroz filtar. filtri, cedila od poroznog materijala koja ne propuštaju mikroorganizme, a koja se upotrebljavaju za sterilizaciju izvesnih tečnosti. Filtracija je jedan fizičko-hemijski proces, filtri ne dejstvuju samo kao mehaničko sito, već uspešnost filtracije zavisi i od drugih faktora, kao što je električni naboj filtra, vrsta mikroorganizma i priroda tečnosti koja se filtrira. Filtracija se obično ubrzava primenom negativnog pritiska na bocu na koju je filtar učvršćen, upotrebom vakuuma ili vodene pare. Bakteriološki

fimoza filtri imaju veličinu pora koje ne propuštaju bakterije; izgrañeni su od različitog materijala (porculana, azbesta, infuzorijske zemlje), a dobili su imena prema autorima koji su ih izgradili; Berkefeldovi filtri, izgrañeni su od infuzorijske zemlje ili dijatomejske zemlje. Po stepenu propustljivosti ima ih: više vrsta; Chamberlanovi filtri, izgrañeni od porculana bez gleñi, na jednom kraju otvoreni, a na drugom zatvoreni cilindri, oblika šuplje svece. Ovi filtri se izgrañuju od pora različitih veličina. Ima ih više vrsta, prema stepenu propustljivosti, označavaju se sa Li, La, Ls itd. Što je veći broj uz L, pore su manje; f. od tkanina, najčešće se koristi vunena tkanina u obliku vreća na čijoj se gornjoj strani dovodi dim. Kroz bočne zidove izlaze frakcije manje od l mikrona, a ostale ostaju u vrećama. Prilično efikasni nedostaci u potrebnom rashlañiva-nju suviše toplih dimova; Seitzovi filtri, izgrañeni su od azbesta koji se pre-suje u vidu kolura. Oni se stavljaju u specijalne metalne aparate, iznad metalne mreže. Seitzovi filtri su najbolje poznati filtri i oni se najviše koriste u svakodnevnom radu u bakteriološkim laboratorijama. filum, konac, vlakno; fila olfactoria (nervi olfactorii), mirisna vlakna, produžeci čulnih mirisnih ćelija, koja prolaze kroz rupice rešetaste pločice sitaste kosti i završavaju se u mirisnoj glavici (bulbus olfactorius). Mirisna vlakna čine prvi par moždanih živaca: f. terminale, končasti završetak kičmene moždine. fimbrije, rojte, makrornolekuli proteina sintetizovani od strane bakterija. Izvesne bakterije imaju periferne dodatke veoma fine, kratke i krute, vidljive samo na elektronskom mikroskopu, jasno se razlikuju od cilija i nazvane su od različitih autora: vlakna, pili ili fimbrije. Rojte omogućuju pripijanje bakterija za razne čvrste površine. Rojte su nañene u sledećih bakterija: Aerobacter, Klebsiella, Salmonella, Shigella i Pseudomonas; fimbriae ovaricae, jajničke rojte. fimoza, v. phimosis. 271

fissura fissura, (anat.) pukotina, npr. f. orbitalis, očna pukotina, uzdužni otvor na zadnjem kraju očne duplje; (2) često bolna naprslinâ na suvoj, neelastičnoj ili oboleloj koži (ekcem), usne, čmara, prstiju, bradavice dojke itd. Sin. ragada; f. ani, bolna ulceraeija u obliku naprsline na radijalnim naborima sluznice čmara, koja je praćena spazmom sfinktera čmara i uretre, a u žene i vaginizmom; f. ossium, vrsta preloma kosti u obliku pukotine ili naprsline bez pomeranja fragmenata. fistula, neprirodan, uzan kanal koji vezuje neko patološko žarište ili organ s površinom kože ili sluznice, ili dva ili više organa meñu sobom, kroz koji se luči sekret ili ekskret. Po organu od koga polazi razlikuje se: želudačna, crevna, žučna fistula itd. Po vrsti ekskreta: pljuvačna, mlečna, sterkoralna, likvornaitd. Po načinu nastajanja fistule se dele na: patološke koje nastaju na bazi ulcerskog procesa (apscesa), povrede itd.; veštačke ili operativne koje imaju za cilj odvoñenje sekreta (sectio alta, anus praeternaturalis, cholecystostomia itd.); i najzad kongenitalne koje predstavljaju defekat u razvoju (fistula urachi, fistula celli congenita itd.); f. abdominalis, fistula koja se pruža od jednog od šupljih organa abdomena do površine abdominalnog zida; f. ani, fistula čmara, potpuna je kada spaja debelo crevo sa spoljnim prostorom i ima otvor na sluznici debelog creva i otvor u koži meñice, a nepotpuna kad ima otvor u koži meñice i kanal se slepo završava u tkivu meñice ili u okolini debelog creva; f. arteriovenosa, arteriovenska fistula, nenormalna komunikacija arterije s venom; ona može da bude posledica traume, a izvanredno retko je uroñena; f. biliaris, žučna fistula, neprirodni kanal koji potiče od žučnih puteva i posledica je traume ili povrede u toku operacije, znatno rede je patološkog porekla; f. bronha, u toku sekundarnih manifestacija tuberkuloze u dece dolazi do prodora specifičnog granulacionog tkiva iz limfnog čvora u bronh i do pražnjenja kolikviranog sadržaja u bronhusno 272

fistula stablo. Leci se bronhoaspiracijom u redovnim razmacima vremena; f. colli congenita, uroñena fistula vrata, ostatak škržnih lukova, u koje fistulozni kanal vezuje kožu i grlo, ždrelo ili dušnik ili se slepo završava; f. completa, potpuna fistula, fistula s dva otvora, tj. na svakom kraju kanala po jedan; f. dentis, patološki kanal koji se prostire od hroničnog apikalnog apscesa do površine sluznice ili kože; Eckova f., veštački spoj portne i donje šuplje vene, učinjena u cilju da se jetra ogledno isključi iz portnog krvotoka; f. incompleta, nepotpuna fistula s jednim otvorom, tj. samo na jednom njenom kraju: naziva se »šlepom fistulom«; f. intestinalis, crevna fistula, neprirodni kanal koji vezuje zjap creva s trbušnim zidom; cesto se stvara operativno, rede nastaje usled traume ili zapaljenjskog procesa na crevima; f. oronasalis, usnonosna fistula, spajanje usne duplje s nosnom ili viličnom dupljom usled defekta izazvanog nekim patološkim procesom. Najčešće su u pitanju defekti posle ekstrakcije zuba s velikim granulomom ili defekt izazvan zloćudnim izraštajem; f. stercoralis, fistula koja spaja zjap kolona i površinu trbušnog zida i kroz nju se prazne fekalije. Često se stvara operativno, rede je posledica traume ili patološkog procesa na debelom crevu; Thiryjeva f., crevna fistula, kad se izdvoji jedan deo creva, pa mu se jedan kraj zašije, a ivice otvora gornjeg kraja creva prišiju na kožu trbušnog zida, tako da izdvojeni deo creva liči na prst od rukavice: f. thoracalis, torakalna fistula, nenormalan fistulozni kanal koji vezuje grudnu duplju s kožom; f. tvrde moždane opne, nastaje kao posledica traume glave usled prekida kontinuiteta na krovu etmoidnog labirinta. Nekad je u pitanju dosta laka trauma (šamar). Očituje se izlučivanjem cerebrospinalne tečnosti kroz nos (nosna likvoreja). Postoji opasnost uzlazne infekcije moždanica; urinarna f., nenormalni kanal koji komunicira s mokraćnim putevima; f. vesicoumbilicalis, vezikoumbilikalna fistula, nastaje kao posledica nezatvaranja

fistulectomia urahusa; f. vesicouterina, kanal koji spaja šupljinu materice sa šupljinom mokraćne bešike; f. vesicovaginalis, vezikovaginalna fistula, kanal izmeñu mokraćne bešike i usmine (stvara se u gangrenskim procesima, u teškom poroñaju ili u karcinomu grlića materice); f. zuba, kanal u tkivu nastao kao posledica drenaže tečnosti (najčešće gnoja) iz patološkog procesa (npr. dentoalveolarnog apscesa). Fistula se otvara na koži ili na sluznici usta. Sin. /. dentalna. fistulectomia, fistulektomija, isecanje fistulnog kanala. fistulisatio, fistulizacija, proces stvaranja fistule, samoniklo ili operativno. fitaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje soli fitinske kiseline (fitinska kiselina je estar cikličnog alkohola inozitola i fosforne kiseline) na inozitol i fosfornu kiselinu. fitness, (engl.) v. adaptivna vrednost. fitohemaglutinin, biljni lektin koji stimuliše in vitro deobu T-limfocita. Koristi se u testu blastičke transformacije. V. mitogeni; lektinl fixatio, (hir.) fiksacija, (1) pričvršćivanje o nešto ili za nešto. V. ventrofixatio uteri, omento fixatio, omentopexia; način imobilisanja prelomljene kosti. V. immobilisatio, zavoj; (2) lice držano u fiksiranom, nepomičnom položaju; f. craniomandibularis, (stom.) imobilizacija prelomljene donje vilice tako da ima oslonac za vuču preko kape na glavi; intaktnom mandibulom se podižu prelomljene kosti gornjeg dela lica; f. craniomaxillaris, intraoralna šina prelomljene gornje vilice ima oslonac za vuču preko kape na kranijumu. V. immobillisatio; (fot.) podvrgavanje izazvanog negativa dejstva fiksira; f. intermaxillaris elastica et non elastica, v. extensio intermaxillaris; interna f., unutrašnja fiksacija, zadržavanje okrajaka prelomljene kosti u reponovanom i fiksiranom položaju pomoću žice, ploče, zavrtanja ili klinova, koji se stavljaju neposredno na prelomljenu kost; intraosalna f., v. interna fiksacija; spoljaanja fiksacija čavlima, način stabilizacije prelomljene kosti uvrtanjem čavlova u kostne fragmente 18 Medicinski leksikon

f lagele prolaskom kroz kožu, dok su oni pridržavani spoljnom šipkom; skeletna L, imobilizacija krajeva prelomljene kosti pomoću žice, ploče koje se stavljaju direktno na kost, v. spoljašnja fiksacija, interna fiksacija. fizička kultura, svi oblici kretanja u okviru fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije, kao i kompleksi objekata i sprava za njihovo izvoñenje. Njeni su uticaji biološko zdravstveni, vaspitni i psihološki. U svakom od pomenutih vidova fizičke kulture jači naglasak imaju jedni uticaji u odnosu na druge. fizičko vaspitanje, planska i sistematska aktivnost čiji je cilj da putem fizičkog vežbanja deluje na razvoj i povećanje funkcionih mogućnosti raznih organa; deluje vaspitno u smislu razvoja čovekove ličnosti i deluje na povećanje i usavršavanje raznih motornih sposobnosti (brzine, snage, izdržljivosti i dr.). fizijatar, lekar koji se bavi fizijatrijom. V. physiatria. fizijatrija, lečenje fizičkim (prirodnim i veštačkim) sredstvima. fizikalna medicina, v. therapia. fiziologija, v. physiologia. fiziološka interseksualnost, v. interseksualnost, fiziološka. fiziološko stanje mirovanja, (stom.) osnovni položaj od koga počinju kretnje donje vilice. U direktnoj je zavisnosti od položaja tela. Orofacijalna muskulatura se nalazi u ravnoteži. fizioterapija, v. therapia. fizostigmin, v. Physostigminum. flaccidus, flakcidan, mlitav, opušten. flagelantizam, pribavljanje seksualnog uživanja putem bičevanja partnera (aktivni f.) ili trpljenjem bičevanja (pasivni f.); f. pasivni, uživanje do orgazma u podnošenju šibanja, obično po sedalu (flagellatio ad nates: slučaj Ž.Ž.Rusoa). Taj se perverzni mehanizam vrlo često koristi u javnim kućama, a nekad u školama (»kažnjavanje« učenika) čak i do ubistva učenika (slučaj Dippold). flagele, treplje lokomotorni organi pokretnih bakterija snabdevenim flagela-ma. To su filamentozni organi, fleksibilni, talasasti, pričvršćeni za citoplazmu

273

flagelin

flores

vaju položaj u koji se stave. V. katalepsia. jednim bazalnim telašcem 100-200 m.. Cilija prelazi zid i kapsulu i postaje ek- flexio, fleksija, pregibanje; pregib; pregibanje u nekom zglobu; pregib organa stracelularna. Flagele su jedna od ge(npr. anteflexio uteri, pregib materice netskih osobina bakterija, njihov broj i unapred). V. anteflexio i retroflexio uteri, raspored varira od vrste do vrste. anteversio i retroversio uteri (pod uteflagelin, supstancija flagele je proteinske rus); plantarna f., savijanje prstiju ka prirode, koja je dobila naziv flagelin. tabanu (planta pedis). Njena karakteristika je u tome što nedostaju dve aminokiseline: triptofan i Flexnerov bacil, v. Shigella dysenteriae. flexor, fleksor, pregibač, mišić koji vrši prolin u molekulu proteina. pregibanje u nekom zglobu. Flagellata, bičari, praživotinje odreñenog oblika koje se pokreću pomoću jednog flexura, pregib, krivina, ugao; f. coli dextra, desni ugao kolona, na prelazu usili više «bičeva», specijalnih organa za hodnog u poprečni kolon; f. coli sinistkretanje. Izvesne vrste bičara izazivaju ra, levi ugao kolona, na prelazu popreteška oboljenja (razne tripanosomijačnog u nishodni kolon; f. duodenojejuze). nalis, krivina koju grade dvanaestopaflasteri, v. emplastra. lačno i tašto crevo. f later, v. flutter. flatulentia, flatulencija, nadimanje, raste- fliktena, v. phlyctaena. zanje želuca ili creva vazduhom ili gaso- Flintov znak, v. šum. vima, usled čega nastupa česta pojava flocculi iridis, kongenitalne, pigmentovavetrova. ne ciste koje se javljaju na pupilarnoj flatus, gas ili vazduh u želucu ili crevima; ivici dužice. gas izbačen kroz čmar («vetar»). flogistometrija, odreñivanje osetljivosti flavin-enzim, žut disajni enzim. V. riboflakože na dejstvo ultraljubičastih zrakovin. va. flavini, sastojci nekih enzima. Jedan od f lavina je i riboflavin (vitamin Ba, laktof-^ flokulacioni test, v. test flora, biljni svet neke oblasti; u bakt., pod lavin). f. se podrazumeva skup svih bakterija flebograf, instrument za registraciju venkoje se nalaze na nekom mestu. Tako skog pulsa. govorimo o f. creva, vagine, usta itd. Ta flebografija, rendgenografija vena u koje bakterijska f. raznih organa može biti se ubrizgava pozitivno kontrastno srednormalna ili patološki promenjena; f. stvo, što omogućava utvrñivanje njihointestinalis, intestinalna ili crevna flovog zdravstvenog stanja. Sin. venografira, koju sačinjavaju bakterije koje se naja. laze u crevnom kanalu. U zdravih ljudi fleboscintigrafija, v. scintigrafija. ona se menja zavisno od uzrasta i vrste flegmona, v. phlegmona. ishrane. U izvesnim oboljenjima promeflegmonski enteritis, v. enteritis. ne u crevnoj flori mogu biti veoma veliflegmonski gastritis, v. gastritis. ke; f. vaginalis, vaginama flora, tj. skup fleksija, v. flexio. svih mikroorganizama koji se nalaze u fleksor, v. flexor. vagini. Fleming, Aleksandar Fleming, Škotlanñanin, lekar bolnice »St. Marys Hospital« Florenceovi kristali, sitne igličaste tvorevine koje liče na kristale hemina. Pojavu Londonu, 1929. godine je otkrio peniljuju se dodatkom jod-jod-kalijuma cilin, prvi antibiotik koji se koristio u Iespermi. Samo negativni rezultat preglečenju ljudi. Flemingova otkrića bila su da ima značaja: ako se ovi kristali ne baza za dalja izučavanja antibiotika, stvaraju, dokaz je da ispitivana tečnost koja su kasnije izvršila revoluciju u teranije sperma. piji zaraznih bolesti. flexibilitas cerea, voštana savitljivost, ka- flores, cvetovi, (hem. i farm.) oznaka za neke supstancije dobijene sublimacitaleptičko stanje u kome udovi zadrža274

floridus jom, npr., Flores Sulfuris, sumporni cvet; F. Sulfuris, v. Sulfur sublimatum. floridus, floridan, koji cveta, koji je jako izražen, koji je u punom jeku. flos, cvet; F. caryophylli, cvet karanfilića. F. Chamomillae, cvet titrice, kamilice; F. Cinae, cvet citvara; Lavandulae, cvet lavande; F. M a Iva e, cvet crnog sleza; F. Pyrethri, cvet buhača; F. Rhoeados, cvet turčinka (divljeg maka); F. Sambuci, cvet zove; F. Tiliae, cvet lipe; F. Verbasci, cvet divizme. fluctuatio, fluktuacija, pokretanje tečnosti u šupljini mekih zidova. Pritisak prstom na jedno mesto kolekcije izaziva pomeranje tečnosti, što se utvrñuje drugim prstom položenim na drugo mesto, koje se izdiže. V. pseudofluktuacija. fluktuacija, v. fluctuatio. flumetiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. fluoksimesteron, sintetski androgeni preparat, aktivan posle oralnog davanja. fluor, gas, halogeni element, ne nalazi se slobodan u prirodi. U jedinjenjima čest, sedamnaesti element u zemljinoj kori. Javlja se u mineralima: topazu, apatitu, turmalinu, biotitu itd. Krečnjački tereni su siromašni u fluoru. Sadržaj fluora u zemlji od 10 do 70 mg/kg. U vodi ga ima od 0,1 do 30 mg/lit. Učestvuje u radu fermenata i daje čvrstinu kostima i zubima. Koristi se za predohranu od karijesa. fluor albus, belo pranje, pojačano lučenje iz ženskih polnih organa sluzavog (beličastog ili žućkastog) ili čisto gnojnog sekreta. Uzroci njegovog nastajanja su raznovrsni: zapaljenje polnih organa (najčešće usled trihomonadne, gonoroičke i streptokokne infekcije), opšta oboljenja (anemija, prelazno doba, hormonski poremećaji, opšta kaheksija i dr.) ili draženje vagine stranim telima (pesari, kapice) i hemijskim sredstvima za sprečavanje začeća, ili prekome'rnim ispiranjem dezinfekcionim sredstvima. fluor-apatit, 3  (PÜ4)2 Cap2. Hidroksil-na grupa u hidroksil-apatitu zamenjena je jonima fluora. Prilikom unošenja fluora, oko l mg dnevno za vreme mineis*

fluorescentni mikroskop ralizacije zuba dolazi do stvaranja fluor-apatita gleñi, te je ona otpornija naročito na kiseline. Fluor-apatit se koristi u profilaksi karijesa. V. hydroxylapaüt. fluorescein, resorcin-ftalein, fluorescein-natrijum spada u tzv. metilen-hinonske ili trifenil-metanove boje, javlja se u vidu žutocrvenih kristala. U vodenom rastvoru pokazuje zelenu fluorescenciju. Razblaženi rastvori ove boje se upotrebljavaju u okulistici za otkrivanje ozleda rožnjače, koje se boje zeleno. Upotrebljava se u fluoromikroskopiji. fluoreseein-natrijum. 2%-tni rastvor, upotrebljava se za dokazivanje defekta epitela rožnjače. Mesto s defektom epitela se pri tome oboji zeleno. fluoresceinska angiografija, novija metoda ispitivanja stanja krvotoka sudovnjače i mrežnjače. Od koristi je u dijagnostici niza promena na očnom dnu. Od manjeg je značaja u ispitivanju patologije prednjeg segmenta oka. fluorescencija, svetljenje nekih supstancija (npr. fluspat, uranijumove soli) dok na njih deluju radijacije kratkih talasnih dužina, npr. snop elektrona. fluorescentna antitela, pomoću fluorescentnih antitela mogu se raspoznati bakterije u razmazima kliničkog materijala, virusi u ćelijama i specifični antigeni u tkivu. fluorescentna folija, karton ili plastika premazani sa jedne strane suspenzijom soli teškog metala koja fluorescira pod uticajem rendgenskih zrakova. U rendgenografiji se upotrebljavaju dve folije (najčešće od kalcijum-volframata), izmeñu kojih se u kasetu stavlja rendgen-film kao u korice; ona svetli ljubičasto pa osvetljava rendgen-film. Mihajlo Pupin je prvi primenio fluorescentnu foliju u rendgenografiji. Folija za rendgenoskopiju načinjena je najčešće od cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira zelenožutom svetlošću, na koju je čovekovo oko najosetljivije. fluorescentna scintigrafija, v. scintigrafija štitaste ilezde. fluorescentni mikroskop, fluorescentna mikroskopija se zasniva na sposobnosti nekih supstancija (fluorohromi) da ap-

275

fluorescentni zaklon sorbuju svetlost kratkih talasa, a da reflektuju vidljive svetlosne zrake. Za ovaj način mikroskopiranja, pored svetlosnog mikroskopa boljeg kvaliteta, još su potrebni i specijalni filtri. Ova tehnika mikroskopije se mnogo koristi u direktnoj ili indirektnoj tehnici s obeleženim antitelima. U poslednje vreme koristi se za brzu bakteriološku dijagnozu ili za ispitivanje finih struktura bakterija. fluorescentni zaklon (ekran), zaklon načinjen od kartona premazanog rastvorom soli teških metala (cinka, volframa, platine i dr.) koje fluoresciraju zelenožutom svetlošću. Radi zaštite osoblja folija se nalazi ispod olovnog stakla koje ne propušta rendgenske zrake, već samo fluorescentnu svetlost sa folije. Time je ekranu obezbeñena uloga i zaklona. Sin. ekran za rendgenoskopiju. fluorisanje pijace vode, metoda zaštite zuba od karijesa. Pijaćim vodama dodaju se soli fluora u koncentraciji od l mg na litar vode. Za fluorisanje vode koriste se kalcijum-fluorid, natrijum-fluorid, magnezijum-silikofluorid i dr. U SR Srbiji od 1971. god. postoji zakon o fluorisanju pijaćih voda u gradovima preko 20.000 stanovnika. V. fluorisanje zuba lokalno. fluorisanje (fluorizacija) vode, pijaćoj vodi dodaju se fluoridi u minimalnim količinama radi sprečavanja karijesa (optimalna koncentracija fluora u vodi je 0,5-1,0/litar); f. zuba, lokalno, aplikacija različitih sredstava sa sadržajem fluora na zube u cilju njihove zaštite od karijesa. Najčešće se koriste vodeni rastvori, 2% natrijum-fluorid, 8% fluorid-kalaja, heksafluorid-kalaja, kiseli fosfatni fluorid i dr. Koriste se i paste, lakovi i gelovi sa sadržajem fluora kojima se premazuju površine zuba. V. fluorisanje pijace vode. fluorismus, fluorizam, profesionalno trovanje izazvano fluorom i nekim njegovim jedinjenjima, prvenstveno fluorovodonikom (v. fluorovodonik). Fluorovodonik se koristi u industriji za šaranje stakla, kao konzervans za čišćenje metala, za izradu visokooktanskog benzina, pri izradi superfosfata i dr. Osobe zapo276

fluorovodonik, slene na tim poslovima mogu se trovati. Fluorovodonik u manjim koncentracijama deluje kao iritans na sluznicu nosa, grkljana i dušnika, odnosno vežnjača a u većim izaziva oštećenje plućnog parenhima i dovodi do plućnog edema. Pri hroničnom trovanju javljaju se katari sluznica nosa, praćeni krvarenjima koja mogu dovesti do anemije i astenije organizma. Na kostima (pretežno kratkim, kičmenim pršljenovima) dolazi do poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora, do egzostoza sličnih trnovima koje mogu davati kliničku sliku radikulitisa, lumbaga, ishialgije i si. Ako se fluor nalazi u vodi u većim koncentracijama od l mg na l litar vode, u dece do 9 godina može izazvati oštećenje zubne cakline (»šareni zubi«). fluorograf, rendgenski aparat kombinovan sa fotografskim aparatom za snimanje na filmskoj traci pluća u velikog broja osoba. Pri dobroj organizaciji mogu se praviti 3 snimka pluća na minut. fluorograf ija, v. radio fotografija. Huorogram, rendgenski snimak na filmskoj traci dobiven pomoću fluorografa. fluorouracil, fluorodeoksiuridin; citostatička sredstva iz grupe antagonista (analoga) pirimidina. fluorovodonik, H2p2, tečnost koja ključa na 190C. Rastvara se u vodi i daje fluorovodoničnu kiselinu, koja se puši na vazduhu i daje vrlo otrovne pare prodornog mirisa koji žestoko nadražuje. Soli fluorovodonične kiseline zovu se fluoridi. Fluoridi dodati izvañenoj krvi sprečavaju zgrušavanje krvi i glikolizu. Pare fluorovodonika izazivaju akutno i hronično trovanje, tzv. fluorizam. Akutno trovanje ispoljava se bolovima u želudačno-crevnom traktu jakom žeñi, opštom slabošću, poremećajima disanja i funkcije srca. U težim slučajevima razvijaju se hemoragički gastroenteritis i toksički nefritis, koji obično završavaju letalno. Fluorizam se odlikuje oštećenjem kostiju celog skeleta s razgrañivanjem kostiju, osteoporozom, osteosklerozom, okoštavanjem hrskavice kičme, poremećajem metabolizma ugljenih

fluoroza zuba hidrata i promenama u jetri, cirkulatornom aparatu, crevnom traktu i organima za disanje. fluoroza zuba, (engl. »mottled enamel«) šareni zubi, anomalija strukture zuba, endemka pojava, nastaje kao posledica toksičkog delovanja fluora u koncentraciji preko 1,5 mg/lit, pijace vode na zube u razvoju. Javlja se simetrično i češće na stalnim zubima. Na krunicama zuba nalaze se beličaste mrlje, gleñ je prebojena žuto ili mrko. U težim slučajevima javlja se hipoplazija i hipokalcifikacija zuba. Sin. dentalna fluorosa. fluroksen, isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije. »flutter«, (engl.) flater, lepršanje; atrijski f., lepršanje pretkomora, brze kontrakcije (200 do 320 u minutu) mišića pretkomora, koje su pravilne i koje prati parcijalni atrioventrikulski blok. Ranije je bio poznat kao aurikulski ventrikulski f.; mogući prelazni stadijum izmeñu ventrikulske tahikardije i treperenja komora. focus, žiža, žarište; tačka iz koje polazi zračna energija; površina anode rendgenske cevi koju bombarduju elektroni proizvodeći u njoj rendgenske zrake; ograničeno mesto nekog infektivnog procesa iz koga infekcija može da se rasejava po ćelom organizmu (npr. krajnici, zubi, sinusi). Foeniculi fructus, plod biljke Foeniculum vulgare, morač, komorač, sadrži etarsko ulje i upotrebljava se kao karminativno sredstvo. Ulazi u sastav Species laxantes (oficinalan je prema našoj farmakopeji). Foeniculum capillaceum (vulgare), v. Foeniculi fructus. foetor, fetor, neprijatan zadah (miris), f. ex ore, zadah iz usta, nastaje pri izdisanju vazduha. Može da bude posledica loše higijene usta, karioznih ili gangrenoznih zuba, loših protetskih radova, nekih oboljenja sluznice usta i dr. U ekstraoralne uzroke ubrajaju se npr.: oboljenja organa za varenje (dilatacija želuca, divertikulumi jednjaka), organa za disanje, gnojni oblici sinuzitisa i tonzilitisa, bronhiektazije, karcinomi pluća) i

folikulin razna druga oboljenja (dijabetes, uremija, šarlah i dr.) Sin. halitosis; f. hepaticus, specijalni zadah, koji podseća na miris trulog lišća, u hepatičkoj komi, izazvan stvaranjem odreñenih sumpornih jedinjenja iz aminokiselina u tankom crevu; f. uraemicus, amonijakalni zadah u toku uremije. fokomelija, nakaza s nedostatkom jednog dela udova, što izaziva njihovo skraćenje. fokusno osvetljenje, v. osvetljenje. folia, folija, (bot.) lišće; npr., F. Althaeae, lišće belog sleza; F. Belladonnae, lišće velebilja; F. Gocae, lišće koke; F. Digitalis, lišće pustikare; F. fluorescentna, karton premazan s jedne strane suspenzijom soli teškog metala, koja fluorescira pod uticajem rendgenskih zrakova. U radiografiji se upotrebljavaju dve folije od kalcijum-volframata, izmeñu kojih se stavlja rendgen-film, kao u korice; ona svetli ljubičasto, pa osvetljava fotoemulziju. Folija za radioskopiju načinjena je od cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira zelenožutom svetlošću, na koju je čovečje oko najosetljivije; F. Hyoscyami, lišće bunike; F. Malvae, lišće crnog sleza; F. Melissae, lišće matičnjaka; F. Menthae piperitae, lišće pitome nane; F. Menyanthidis, lišće gorke deteline. Sin. F. Trifolii fibrini; F. Rosmarini, lišće ružmarina; F. Rutae, lišće rutvice; F. Salviae, lišće kadulje; F. Sennae, lišće sene; F. Stramonii, lišće kužnjaka (tatule); F. Theae, lišće čaja; F. Thymi, lišće timijana; F. Trifolii fibrini, lišće gorke deteline; F. Uvae Ursi, lišće medvetke (planike). folie a deux, (fr.) V. inductio. folie musculaire, (fr.) teška motorna uznemirenost u horeji. V. .chorea minor. folija, v. fluorescentna folija. folikulin, ženski polni hormon s veoma velikim stimulomorfonskim dejstvom na ženski organizam, ne samo na gonade, nego i na vangonadne genitalne organe (matericu, jajovod i vaginu) i na mlecne žlezde, zatim na druge vangenitalne organe i sisteme (kostur, mišićno tkivo, koža, krv, nervni sistem), a naročito na endokrini sistem (na hipofizu, ti277

folikulostimulin

reoideju, nadbubrežne žlezde, timus i slezinu). Raniji naziv za estron. V. estron. folikulostimulin, jedan od gonadotropnih hormona prednjeg režnja hipofize (FSH). U muškarca utiče na spermatogenezu, a u žene potreban je za prvu fazu rastenja folikula; (embr.) Meñu glikoproteidima čoveka on zauzima posebno mesto zbog velike količine vezanog šećera, kao i zbog toga što ne sadrži galaktozu. Pacovska količina folikulostimulina je najmanja količina preparata koja, davana svakodnevno u toku 3 uzastopna dana, izaziva u jajniku ponovno javljanje normalnih mehurastih meškova bez tragova luteinizacije. folium, list, (bot.) list biljke. follicularis, folikularan, ono što se odnosi na folikule, npr., angina follicularis, gnojenje u folikulima krajnika. folliculi ovarici, v. jajonosni meškovi. folliculitis, folikulitis, opšti izraz za svako zapaljenje folikula dlake. Odlikuje se folikularnim gnojenjem (pustulama), izazvanim stafilokokima; f. decalvans (acne decalvans), folikulitis vlasišta koji dovodi do ožiljaste atrofije; f. et perifolliculitis suffodiens et abscedens, poseban oblik akne konglobata na kapilicijumu u vidu brojnih torpidnih apscesa; f. scleroticans nuchae, v. acnekeloid; f. staphylogenes superficialis (ostiofoiliculitis), v. impetigo Bockhardt; f. staphylogenes barbae, v. sycosis staphylogenes barbae. folliculus, folikul, mešak u jajniku u obliku kesastog proširenja, u kome je smeštena jajna ćelija. Zid meska se sastoji spolja od troslojnog vezivnog omotača, od kojih srednji sadrži naročite ćelije i mnogo krvnih sudova. S unutrašnje strane mešak oblažu ćelije koje čine tzv. granuloznu opnu. U unutrašnjosti meškova se nalazi tečnost (liquor folliculi) koja sadrži aktivni inkret, folikulin ili estron. Na jednoj strani meska se nalazi nezrela jajna ćelija, ovocit. Kad mešak sazri, on prska i s tečnošću se izbacuje ovocit u toku sazrevanja. Na mestu rasprsnutog meska se stvara žuto telo (cor278

foramen pus luteum), koji luče sekret luteohormon ili progestin. folna kiselina, v. Acidum folicum. fonacija, proces stvaranja glasa u grkljanu na osnovu usklañene funkcije glasnica i respiracijskih organa. fonendoskop, v. stetoskop. fonokardiograf, aparat koji služi za registrovanje srčanih tonova. fonokardiografija, v. phono car dio graphia. fontanele, temenci, opnasti prostori, koji kasnije iščezavaju, izmeñu lubanjskih kostiju. Dve su neparne, a 4 parne i bočne. Veliki temenac ili bregmatički nalazi se izmeñu temenih kostiju i čeone. On nastaje na poslednjem mestu. Mali temenac ili lambdni izmeñu potiljačne kosti i temenih kostiju. Bočni temenci su: pterionski (izmeñu čeone, temene, slepoočne i sfenoidne kosti) i asterionski (stecište temenih, slepoočnih i potiljačne kosti). fonticulus, temenac, mek opnasti deo na lobanji novoroñenčeta, koji kasnije okošta. Sin. fontanella. forage, (fr.) foraža, bušenje, vrćenje, hirurško stvaranje uzdužnog rova u vidu slova V u prostati električnom strujom da bi se otklonila opstrukcija koju ona stvara svojom hipertrofijom. Foraža je termin za slično isecanje ina drugim delovima tela. Sin. electroresectio prostatae. foramen, otvor, rupa; f. epiploicum Winslowi, otvor ispod repatog režnja jetre, uspostavlja vezu izmeñu opornjačke kese (bursa omentalis) i opšte peritonealne duplje (cavum peritonei); f. hymenaeum, otvor devičnjaka koji vodi u usminu. Taj otvor je propustljiv za mali prst i može da bude različitog oblika: okruglastog, polumesečastog, srpastog. Pri prvoj obljubi himen se lako rascepa (defloracija); f. infraorbitale, podočni otvor na gornjoj vilici; f. infrapiriforme, donji deo velikog sedalnog otvora; ff. intervertebralia, meñupršljenski otvori; f. ischiadicum majus, veliki sedalni otvor; f. jugulare, jugularni otvor na bazi lubanje; f. magnum, veliki potiIjačni otvor; f. nutricium, otvor na kosti

Forbesova bolest

fosfati

koja spaja polutke velikog mozga; f. vaza prolaz krvnih sudova; f. obturatum, ginae, svod usmine uz grlić materice; f. zaporni otvor na karličnoj kosti; f. ventriculi, svod želuca koji se nalazi quadrilaterum, četvorouglasti otvor na pod prečagom, iznad korpusa i u kome zadnjem zidu pazušne jame; ff. sacralia skoro uvek postoji vazdušni mehur anteriora, prednji otvori na krsnoj kos(vidi se na rendgenu). ti; ff. sacralia posteriora, zadnji otvori Forsmannov antigen, ugljenohidratni na krsnoj kosti; f. suprapiriforme, gorantigen veoma rasprostranjen u prirodi nji deo velikog sedalnog otvora; f. trila(životinje i biljke). Najpoznatiji meñu terum, trouglasti otvor na zadnjem zidu heterofilnim antigenima. Zajednički je pazušne jame; f. vertebrale, otvor na za veoma različite vrste. Ovaj antigen je pršljenu kroz koji prolazi kičmena možuzrok mnogih ukrštenih reakcija izmedina. ñu antigena i antitela različitog porekla Forbesova bolest, v. bolest. (v. ukrštene reakcije). forceps, klešta, (gin.) poroñajna klešta, instrument kojim se hvata detinja glava Fortnerova ploča, biološka metoda anaerobnog kultivisanja, korišćenjem baktekad postoji potreba da se ubrza poroñaj rija koje su izraziti potrošači kiseonika: u interesu majke ili deteta. Zamenjuje Serratia marcescens, Candida ili B.subprirodne poroñajne snage drugog porotilis. Ove bakterije se zaseju na jednu ñajnog doba i završava ono što te snage polovinu Fortnerove ploče, a na drugu nisu u stanju da učine. Postoji preko 200 polovinu materijal u kome se traže tipova klešta ali su najvažnija tri, to su anaerobne bakterije. Ovakva Petrijeva francuska (Levretova), engleska (Smelkutija se zaparafiniše u ostavi na 370C. lieova) i nemačka (Nägeleova), ostali tiKada aerobne bakterije istroše kiseopovi su uglavnom modifikacija ova tri nik, u tako nastalim anaerobnim uslovitipa. ma započinje rastenje anaerobnih bakFordyceova bolest, v. bolest. terija. formaldehydum, formaldehid. Nastaje pri oksidaciji metil-alkohola. Gas oštrog fosfataze, veoma rasprostranjeni enzimi koji katalizuju hidrolizu složenih estara mirisa koji se rastvara u vodi, 20%-tni sastavljenih od alkohola i fosforne kisevodeni rastvor formaldehida naziva se line. Npr. fruktozodifosfataza katalizuje formalin. Deluje dezinficijentno i antiocepljenje fosforne kiseline iz fruktozoseptički i služi za dezinfekciju prostoridifosforne kiseline, nukleotidaze ocepja, nameštaja i odeće; oficinalan je preIjuju fosfornu kiselinu iz nukleotida. Rima našoj farmakopeji; F. solutio, v. sobonukleaza i dezoksiribonukleaza su lutio; F. solutio saponata, v. solution. fosfataze koje katalizuju hidrolizu poliformalin, v. formaldehydum. nukleotida, a nazivaju se i nuklein-aciformatio, formacija, tvorba, uobličavanje, daze. Nespecifične fosfataze se dele na tvorevina; f. reticularis, retikularna ili kisele koje dejstvuju pri pH 4,5-5 i bazmrežasta siva masa u moždanom stablu. ne pri pH 8,5-9. formol-gel-reakcija, v. reakcija. formula, hemijskä formula je kombinacija fosfatazni ogled, fosfataza - enzim nalazi se u mnogim bakterijama, dokazuje se hemijskih simbola da se izrazi hemij-ski na taj način što se podesnim čvrstim sastav neke supstancije. Hemijska hranljivim podlogama dodaje fenoftaformula je skraćena predstava kvalitalein-fosfat. Ako je bakterija sposobna da tivnog i kvantitativnog sastava supstanrazloži fosforni spoj, fenoftalein, koji se cija. Molekulska formula pokazuje iz oslobaña, može lako da bude dokazan koliko se atoma sastoji molekul jedne izlaganjem kulture amonijaku, te u slusupstancije, a strukturna hemijska forčaju pozitivnosti kultura dobija boju od mula pokazuje pored broja i raspored crvene do ljubičaste. atoma i atomskih grupa u molekulu. fornix, svod, luk; f. cerebri, moždani fosfati, soli fosforne kiseline, 4. Mogu biti primarni, kada je jedan vodosvod, parna tvorevina lučnog oblika, 279

fosfatidi nikov atom zamenjen metalom, npr. primarni kalijum-fosfat, KHaPCU; sekundarni, kada su dva vodonikova atoma zamenjena metalom, npr. sekundarni natrijum-fosfat, i tercijarni, kada su sva tri vodonikova atoma zamenjena metalom, npr. tercijarni natrijum-fosfat, Na3PO4. fosfatidi, fosfolipidi, složeni lipidi sastavljeni od viših masnih kiselina, jednog baznog organskog azotnog jedinjenja, fosforne kiseline i alkohola gliceroIa ili sfingozina. Oni se dele na glicerofosfatide, sastavljene od fosfatidne kiseline i aminoalkohola (holin, etanolamin, serin) i sfmgolipide (sfingomijeline) koji sadrže dvohidroksilni nezasićeni aminoalkohol, sfingozin u čijem je molekulu preko amino-grupe amidski vezan ostatak više masne kiseline (obično lignocerinska kiselina koja sadrži 24 C-atoma), a za primarnu alkoholnu grupu estarski je vezan fosforil-holin. fosfatidna kiselina, sastavljena od glicerola u kome su dve alkoholne grupe esterifikovane višim masnim kiselinama, a jedna alkoholna grupa esterifikovana fosfornom kiselinom. Ako je fosforna^ kiselina esterifikovala primarnu alkoholnu grupu glicerola, naziva se d-fosfatidna kiselina, a ako je esterifikovana sekundarna alkoholna grupa glicerola, nastaje ß-fosfatidna kiselina. fosfatni puferski sistem, primarni i sekundarni natrijum-fosfat (NaHaPO4 i Na2HPO4). U krvnoj plazmi, zbog male koncentracije njegovih sastojaka, puferska moć mu je šest puta manja od puferske moći bikarbonatnog pufera; značajan je u regulaciji pH intracelularne tečnosti, kao i u regulaciji pH tubularne tečnosti bubrega. fosfoglukonatni put razlaganja glikoze, specijalni način razgradnje glikoze, neovisan od fermenata iz ciklusa trikarbonskih kiselina, zbog čega predstavlja alternativan' put za dobivanje energije u ćelijama gde su ovi fermenti poremećeni ili nedostaju. Ovim načinom se normalno razgrañuje oko 30% glikoze u jetri, a još više u ćelijama masnog tkiva. Pri razgradnji jednog molekula glikoze

280

fosforna kiselina ovim načinom dobiva se 6 molekula ugIjen-dioksida i 24 atoma vodonika, a utroši 6 molekula vode. Vodonik koji se oslobaña u toku fosfoglukonatnog ciklusa ne spaja se s difosfopiridin-nukleotidom (DPN) kao u glikolizi, već s trifosfopiridin-nukleotidom (TPN), što je od izuzetnog značaja jer se za sintezu masti iz ugljenih hidrata može upotrebiti samo jedinjenje vodonika s TPN u obliku TPNH. Kada se zbog ćelijske neaktivnosti uspori glikoliza, ostaje još aktivan fosfoglukonatni put (u jetri), koji razgrañuje glikozu, pa nastaje mnogo TPNH koji pomaže da acetilni radikali preñu u masne kiseline dugih lanaca. fosfokreatin, v. kreatin-fosfat. fosfoproteidi, proteidi koji sadrže fosfornu kiselinu kao prostetičnu grupu, a imaju izrazito kiseli karakter. Za razliku od nukleoproteida (koji takoñe sadrže fosfornu kiselinu), razlikuju se od njih po tome što ih lako razgrañuju razblažene alkalije, pri čemu se oslobaña fosforna kiselina. Važniji fosfoproteidi su: vitelin žumanca jajeta i kazein mleka. fosfor, hemijski element koji se mnogo koristi u ratne svrhe i to kao »beli fosfor«, koji je lako zapaljiv i otrovan; sastavni je deo najjačih dosada poznatih bojnih otrova: trilona (tabun, sarin, soman) i armina; (seks.) u mišićima žena ima ga nešto više nego u muškaraca (naročito od 20. do 60. god.). fosforescencija, sposobnost nekih supstancija da kada na njih deluju svetlosni zraci ispuštaju sopstvenu svetlost. fosforilacija, proces vezivanja fosforne kiseline za neki organski molekul, npr. glukoze u crevnom zidu, koja omogućuje njenu resorpciju. Utvrñena je veza izmeñu procesa oksidacije u procesa vezivanja fosforne kiseline za organski molekul, tj. fosforilacije. fosforilaza, enzim koji katalizuje fosforilaciju. Fosforilaza škroba i glikogena je dobijena u kristalnom stanju. Po svojoj hemijskoj prirodi fosforilaza je fosfop rote id. fosforna kiselina, v. Acidum phosphoricum.

fossa fossa, jama; f. axiJlaris, pazušna jama; f. carotica karotidna jama; f. cubiti, Iakatna jama, na prednjoj strani lakta:, f. iliaca, bedrena jama; f. infratemporaHs, potslepoočna jama, nalazi se ispod baze lubanje nešto unutra od donje vilice; f. ischiorectalis, jama u donjem delu karlične duplje; f. ovarica, nalazi se na bočnom zidu male karlice u nerotkinja, kao Krauseova jajnička jamica, a u višerotkinja nešto niže, izmeñu uretera i krsne kosti kao Klaudiusova jamica; f. poplitea, zakolenska jama na zadnjoj strani kolena; f. pterygopalatina, jama unutra od slepoočne jame.

fossula, jamica. f o todetekcij a, otkrivanje nuklearnog zračenja pomoću fotoemulzije. Zasniva se na zacrnjenju koje zračenje proizvodi na fotografskoj ploči slično svetlosti. Jačina zacrnjenja na filmu zavisi od apsorbovane doze. V. nuklearne emulzije. fotoemulzija, fotosuspenzija mikroskopski sitnih kristala srebro-halogenida u želatinu. Nanosi se na podlogu od hartije (za fotografije) ili od acetoceluloze odnosno poliestera (za filmove). Fotoemulzija rendgenskih filmova sadrži srebro-bromid i nalivena je na obema stranama podloge. fotokoagulator, aparat za izvoñenje fotokoagulacije. Postoji više tipova aparata (ksenon, rubin, argon, kripton). V. photocoagulatio.

fotoluminiscencija, v. luminiscencija. fotometar, sprava za merenje intenziteta svetlosti ili svetlosnog izvora; f. s plamenom, instrument za kvantitativno odreñivanje kalijuma, natrijuma i kaići juma u telesnim tečnostima i mokraći merenjem intenziteta boje (ljubičaste za K, žute za Na) koja nastaje kad fina struja smeše vazduha i rastvora nekog od ispitivanih jedinjenja sagoreva u plamenu nekog gasa. fotooftalmija, teško zapaljenje oka ili konjunktiva izazvano jakom električnom svetlošću, zracima svetlosti pri zavarivanju ili refleksijom sunčanih zrakova površine snega^ naročito u planinama (ophtalmia nivialis).V. conjunctivitis actinica.

Fox-Fordyceova bolest fotopsin, belančevina koja, pored retinena, ulazi u sastav na svetlost osetljive materije u čepićima mrežnjače. fotopski vid, vid pomoću čepića od kojih zavisi viñenje pri jakom svetlu i viñenje za boje. fotoreceptori, receptori čula vida - čepići i štapići, smešteni u unutrašnjem sloju mrežnjače, ispod pigmentnog sloja. U oku čoveka ima oko 6 miliona čepića i 120 miliona štapića. Neravnomerno su rasporeñeni po mrežnjači. Čepići su uglavnom postavljeni centralno i igraju ulogu u dnevnom vidu i viñenju boja (fotopski vid), a štapići, koji zauzimaju periferiju redne, služe za viñenje u sumraku (skotopski vid). fotosenzibilan, osetljiv na svetlost (vidljivu i nevidljivu - ultraljubičastu). fotosintetičke bakterije, neke autotrofne vrste bakterija koje mogu koristiti svetlost kao izvor energije, služeći se pigmentom kao transformatorom svetlosne energije u hemijsku. Zbog toga su dobile naziv fotosintetičke, za razliku od hemosintetičkih bakterija, koje dobijaju energiju iz hemijskih procesa. fotosinteza, reakcija koja se vrši pod dejstvom svetlosti. Fotosinteza je jedna vrsta fotohemijske reakcije. Sumarno se može zamisliti da iz ugljen-dioksida i vode nastaju heksoza i kiseonik: 6 CO2 + 6H2O -»

І2<

+ 6O2.

Meñutim, ova reakcija nije prosta već veoma složena. U principu se pri fotosintezi svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju nagomilanu u složenim organskim jedinjenjima (škrob).

Fournierova bolest, v. bolest. fovea, jamica okruglog oblika; f. centralis retinae, središna jamica mrežnjače, malo udubljenje na žutoj mrlji mrežnjače (macula lutea): f. radialis, žbična jamica, anatomska burmutica, kožno udubljenje na spoljašnjoj strani korena šake. foveola, (oft.) malo udubljenje, jamica u središtu središne jamice mrežnjače. V. f ovea. Fowlerov rastvor, kalium arsenicosum solutum. V. solutio.

Fox-Fordyceova bolest, v. bolest. 281

fozgen

fozgen, karbonil-hlorid, bojni otrov kratkotrajnog dejstva, ali velike otrovnosti (upotrebljavan je u prvom svetskom ratu). Tipičan je zagušljivac (Y. tamo), teško ozleñuje pluća, a u jačoj koncentraciji dovodi do smrti; pod običnim uslovima para je bez boje, a njegovo prisustvo se oseća po jakom mirisu na pokošeno seno; gas-maska potpuno štiti od fozgena. V. phosgen. fozgenoksim, dihlorformoksim, bojni otrov s višestrukim toksičkim dejstvom (dejstvuje kao plikavae, zagušljivac i nadražljivac); jako je otrovan i smrtonosan. Dekontaminira se IaKo rastvorima alkalija i amonijakom, a za zaštitu je dovoljna gas-maska i zaštitno odelo (v. tamo). fractura, fraktura, prelom kosti, kostolom; f. agenetska, -spontana fraktura zbog esteogenesis imperfecta; f. atrofijska, spontana fraktura zbog atrofije kosti; f. baseos cranii, prelom baze lubanje. Pored opštih pojava povrede mozga (komocije, kontuzije, kompresije mozga i intrakranijumskog krvarenja), prelom baze praćen je krvarenjem, isticanjem cerobrospinalnog likvora i ispadanjem komadića moždanog tkiva kroz nos, ždrelo i uši; f. Beimettova, odlamanje dlanskog dela proksimalnog okrajka prve metakarpne kosti; f. bokserska, prelom vrata metakarpne kosti s dlanskom dislokacijom; f. Collesova, prelom donjeg okrajka žbice, u kome se donji fragment pomera unazad;f. colli mandibulae, prelom vrata donje vilice, izraziti poremećaj funkcije zgloba; f. complicate, komplikovani ili otvoreni prelom kosti. Nazvan tako jer je praćen povredom kože i ostalih mekih tkiva, što omogućuje štrcanje fragmenata kosti i infekciju. Sin. otvoren prelom; depresiona f., v. impresiona fraktura; dijakondilarna f., prelom u kome linija preloma leži u visini epifizne linije; direktna f-., prelom kosti na mestu dejstva spoljašnje sile; Dupuytrenova f., prelom fibule 5-6 cm iznad maleola, praćene obično frakturom unutrašnjeg maleola; fracture en bois vert, (fr.), prelom kosti »kao zelene grančice« u 282

fractura

kome omotač od pokosnice ostaje neprekinut, slično kori kod preloma vrbe. Sreće se najčešće u dece i adolescenata; impresiona f., vrsta preloma najčešće na pljosnatim kostima (svod lubanje, lopatica ili kosti karlice). Odlikuje se udubljenjem na kosti, koje stvaraju ulegli fragmenti. Sin. depresiona fraktura; indirektna f., prelom kosti koji nastaje udaljen od mesta dejstva sile; kominutivna f., prelom s većim brojem sitnih fragmenata; komplikovana f., sin. fractura complicata; kompresiona f., prelom koji nastaje usled kompresije, npr. prelom pršljena; luksaciona f., iščašenje udruženo s prelomom onog dela kosti koji ulazi u sastav odgovarajućeg zgloba; maleolarna f., prelom gležnjeva (maleola); Malgaineova f., dvostruki vertikalni prelom karlice, u kojoj su prelomljene: bedrena, sedalna kost i stidnjača; f. mandibulae; f. anguIi mandibulae, prelom ugla donje vilice, predilekciono mesto traumatskih preloma mandibule; /. capitis mandibulae, prelom glave donje vilice jednostran ili obostran; /. corporis mandibulae aperta s. complicata, komplikovan ili otvoren prelom tela donje vilice, primarno je inficiran, jer je u komunikaciji sa ranom na koži ili sluznici; /. m. bilateraUs, obostrani prelom donje vilice, tela, oba kondila, angulusa itd.; /. mandibulae comminutiva, zdrobljen prelom donje vilice; pretežno ratna povreda. Ako doñe do gubitka bradnog dela, usled stvorenog defekta (f. m. cum defectu) formira se tzv. »ptičiji lik«, oblik kljuna ptice, usled dislokacije patrljaka. V. fractura symphyseos mandibulae comminutiva; f. m. ipsilateralis, prelom kondila i tela iste strane donje vilice, tela i ramusa itd., /. m. pathologica s. spontanea, patološki ili spontani prelom donje vilice: posle infekcije (osteomijelitis), opštih i lokalnih oboljenja (osteitis fibrosa cystica), endokrinih poremećaja, tumora, dentalnih cista itd.; /. partis alveolaris mandibulae traumatica, traumatski prelom alveolarnog dela donje vilice; prelom je u visini vrhova korenova zuba ili ispod njih; /. processus condylaris mandi-

fractura bulae, prelom kondilarnog dela donje vilice s dislokacijom ili bez nje; uvek je praćen disfunkcijom donjoviličnog zgloba; /. p. coronoideus m., prelom koronoidnog nastavka donje vilice je u vidu odlomka, te integritet mandibule nije oštećen; /. rami mandibulae horizontalis, horizontalan prelom grane donje vilice sa dislokacijom patrljaka po horizontalnoj liniji. V. linije preloma na donio] vilici] f. subcondylaris m., supkondilarni prelom donjovilićne grane proteže se od incizure koso naniže preko zadnje ivice ramusa; iako je prelom ramusa, prema kliničkoj slici pripada prelomu kondila; /. symphyseos mandibulae, prelom simfize donje vilice; fractura maxillae, f. corporis maxillae sagitalis, sagitalan prelom tela gornje vilice bilo na kom njenom delu; /. m. bilateralis, obostrani prelom gornjih vilica; /. m. se Le Fort I s. Guérin, niski subzigomatički prelom maksile: odvaljen je dentoalveolarni sklop od tela gornje vilice; /. m. sec. Le Fort II, visoki subzigomatički ili piramidalni prelom gornje vilice: uključeni su dentoalveolarni i nazomaksilarni sklop; /. m. sec. Le Fort III, suprazigomatičan prelom: kosti lica su odvojene od baze lobanje; najteži oblik preloma kostiju gornjeg dela lica; zahvata i kosti lubanje. Likvoreja kroz nos je siguran znak povrede baze lubanje i sadržaja endokranijuma, v. dentoalveolarni sklop; f. m. unilateralis, jednostrani prelom tela gornje vilice leve ili desne; f. processus alveolaris maxillae, prelom u visini viška zuba ili iznad njih, ali uvek u grebenu gornje vilice; f. baseos orbitae comminutiva s., f. parietis inferioris o.c., zdrobljeni prelom poda orbite: delimično propadanje ili hernijacija sadržaja orbite u gornjovilični sinus. Najteža komplikacija je lezija optičkog nerva; nekomplikovana f., fraktura simplex; patološka f., v. f. spontanea; f. penisa, raskidanje kavernoznih tela penisa nastalo u toku erekcije zbog neobazrivih pokušaja uvlačenja uda, rede van obljube. Pri tome može da bude ozleñena i uretra; f. simplex, prosta faktura, prelom kosti u kome nisu u isto

frakcija vreme povreñena meka tkiva. Sin. nekomplikovana fraktura; f. spiralna, prelom u kome linija preloma ima spiralni tok; f. spontanea, spontana fraktura, prelom kosti koji nastaje bez traume, već samo usled dejstva mišića u bolestima koje razaraju, koštanu supstanciju (tumori, dekalcifikacija). Sin. patološka fraktura; supkapitalna f., fraktura neposredno pored glave kosti; subperiostalna f., fraktura kosti bez promena njene osovine i kontura i bez lezije pokostice; suprakondilarna f., prelom u kome linija preloma leži iznad gležnjaka kosti; transverzalna f., prelom druge kosti ekstremiteta s poprečno položenom linijom preloma u odnosu na uzdužnu osovinu kosti; zatvorena f., v. fractura simplex; f. ossis zygomatici depressiva, depresivan prelom jagodične kosti praćen ulegnućem na licu i prelomom maksile. Sin. impressio. Fraenkel-VVeichselbaumov diplokok, v. Diplococcus (pod Streptococcus) pneumoniae. fragilitas, fragilnost, krtost; f. ossium, nasledno familijarno oboljenje u kome dominira pojava tanke kore kostiju sa razreñenim koštanim gredicama. Laka lomljivost s kasnijim deformacijama. Kalus je obično na mestima preloma velik, ali veoma siromašan u osifikaciji. Dentin je u sličnom smislu, kao i kosti, poremećen. Postoji i gluvoća zbog otoskleroze s. osteogenosis imperfecta. fragmentatio, fragmentacija, raspadanje tkiva ili delova organa u manje deliće, npr. f. myocardii, fragmentacija srčanog mišića, pri čemu dolazi do poprečnog prekidanja i raspadanja srčanih mišićnih vlakana. Ova promena nastaje u agoniji ili posle smrti; f. menisci mandibulae, rasparčavanje meniskusa donje vilice uzrokovano traumom. fragmentum, fragment, delić, odlomak nekog tkiva. frakcija, (1) deo neke celine; (2) u herniji frakcija je jedna ili više sličnih supstancija koje se nalaze u smeši i iz nje se mogu izdvojiti. Npr. frakcionom destilacijom se odvajaju tečni sastojci na osnovu različite tačke ključanja i ti tečni sa283

frakciona destilacija stojci su frakcije, ili u plazmi se nalaze razne vrste belančevina koje se mogu odvojiti elektroforezom i tako odvojene belančevine se nazivaju belančevinske ili proteinske frakcije. frakciona destilacija, v. destilacija. frakcionisan, koji se dešava u ponovljenim deobama, prekidan, npr. frakciona destilacija, odvajanje tečnih supstancija iz neke smeše na osnovu toga što imaju različite tačke ključanja. Npr. iz nafte se dobijaju različite frakcije ugljovodonika. frakcionisana intermitirajuća sterilizacija, v. tindalizacija. framboesia tropica, tropsko oboljenje slično sifilisu. Izazivač treponema pertenue. Franck-Starlingov zakon, Starlingov zakon srca, zakon po kome je snaga kontrakcije srčanog mišića proporcionalna početnoj dužini mišićnih vlakama, što znači da, ukoliko se srce u toku dijastole više napuni krvlju, to će se veća količina krvi prilikom sistole ubaciti u arterijske sudove. Fredet-Ramstedtova operacija, v. operacija. free-martin, (eng.) ženski plod u blizanač-x kom gravitetu krave, u kome je drugi plod muškog pola. Muški pol je normalan, dok je ženski maskulinizovan, zbog ranog uspostavljanja spojnica izmeñu pupčanih arterija plodova, što dovodi do mešanja krvi oba ploda: hormoni muškog ploda dejstvuju na jajnik ženskog ploda. »freezing-drying technique«, v. cryostat. Freijov test, v. test. Frejkina jastučna udlaga, v. udlaga. frekvencija, oznaka, broj periodičnih pojava u jedinici vremena. Jedinica SI za frekvenciju je herc, oznaka Hz, l Hz je frekvencija periodične pojave čija perioda traje jednu sekundu, . Is frémissement, (fr.) fremisman, osećaj treperenja pri palpaciji nekog predela; f. eataire, (fr.), kater, treperenje »kao predenje mačke« koje se oseća u predelu vrha srca u mitralnoj stenozi.

284

Freundov adjuvans fremitus, treperenje koje se otkriva palpacijom; bronhni f., fremitus koji izaziva prolazak vazduha kroz široke bronhe ispunjene sluzi; f. pectoralis, izazvan govorom koji se otkriva palpacijom grudnog koša; perikardni f., koji postoji u suvom perikarditisu; pleuralni f., koji se palpira u suvom pleuritisu. frenectomia, v. frenulektomija. frenikotomija, v. phrenicotomia. frenotomia, presecanje uzice ili vezice, npr. uzice u lečenju fiksiranog jezika. frenulectomia, frenulektomija, odstranjenje uzice gornje ili donje usne hirurškim putem. Sin. frenectomia. V. frenuIum, visok pripoj. frenulum, uzdica; f. labii sup. s. inf. fibrosum, užljebljuje se u alveolarnu kost, sprečava sastavljanje centralnih sekutića leve i desne strane i prouzrokuje medijalnu dijastemu; f. linguae breve, v. ankyloglossia; f. linguae, presecanje, podjezična uzdica katkad usled uroñene greške tako kratka da pri žvakanju hrane i pri govoru zapinje meñu prostorima izmeñu donjih zuba. U takvim slučajevima vrši se presecanje uzdice. To ne utiče na sposobnost govora; f. praeputii, vezica ili ularac na donjoj strani muškog uda, pripet pozadi mokraćnog otvora; frenulum, (stom.) visok pripoj, uzdica gornje ili donje usne ili lateralne plike u predelu pretkutnjaka ili kutnjaka mogu biti visoko pripojene na pripo-jnoj gingivi ili čak na slobodnoj gingivi. Tada, prilikom žvakanja hrane, govora, mimike ili pranja zuba, dolazi do vuče koja se prenosi na desni i dovodi do odvajanja ivice desni od zuba, što favorizuje stvaranje gingivalnih džepova ili ogolićavanje vratova zuba. frequens, frekventan, čest, učestan, ubrzan; primer: pulsus frequens, učestan, ubrzan puls, v. pulsus. frequentio, frekvencija, učestalost. Freundov adjuvans, v. adjuvansi. Adjuvans koji omogućava imuni odgovor najčešće se koristi u oglednoj imunologiji. Kompletan Freundov adjuvans: mineralno ulje, emulgator i ubijeni M. tuberculosis. Nekompletan Freundov adjuvans ne sadrži bacile tuberkuloze.

Freyerova operacija Freyerova operacija, v. operacija. frictio, frikcija, trljanje, jedan od načina masaže. Ona se izvodi jagodicama prstiju. Trljanjem se mehanički olakšava resorpcija proizvoda bolesnih organa i ublažavaju se patološke promene u koži, mišićima i vezivnom tkivu. Najviše se upotrebljava u posledicama povreda kože i svih potkožnih mekih delova. Ona je suva ako se koža trlja rukom, četkom, vunenim ili flanelskim frotirom, a vlažna ako se upotrebljavaju neki liniment, ungvent, alkoholni rastvor itd. Friedlanderov bacil, v. Klebsiella pneumoniae. Friedländerova bolest, v. endarteritis obliterans. frigidnost, nesposobnost žene da u toku polnog odnosa u potpunosti postigne završno sladostrašće (orgazam) koje dovodi do zadovoljenja i rasterećenja polnog uzbuñenja. Frigidnost je mnogo češća nego što se to obično misli. Prema Griffithu, od 200 udatih žena 41% ispitivanih žena pri polnom odnosu ne oseća nikakvo zadovoljstvo, a 52% sasvim površno, dok su samo 3 žene izjavile da se potpuno zadovoljavaju. U nas (Stambolović), meñu 1.450 ispitanih žena nañeno je da normalnu polnu osetljivost ima svega 23,8%, dok je polufrigidnih žena bilo 55,4%, a frigidnih 20,8%. frigotherapia, v. therapia. frikcija, v. frictio. Frischov bacil, v. Klebsiella rhinoscleromatis. frons, čelo. frontalis, frontalan, čeoni, npr. os frontaIe, čeona kost. frontalna ravan, vertikalna ravan paralelna s čelom, u smeru levo-desno, stoji pod pravim uglom na sagitalnu ravan. frottis vaginal, (fr.) razmaz vaginalnog sekreta radi utvrñivanja stepena čistoće vagine, pregleda na malignitet i citohormonsku analizu. Danas se rutinski uzima pri svakom ginekološkom pregledu. fructosuria, fruktozurija, izlučivanje fruktoze, voćnog šećera mokraćom. fructus, fruktus, plod; F. Anisi, v. Anis; F. Capsici plod paprike; F. Cardamomi,

fuga plod kardamoma; F. Carvi, plod kima, v. Cavum, Carvi; F. Coriandri, plod biljke korijandra; F. Foeniculi, plod morača; F. Juniperi, plod venje, kleke; F. Myrtilli, osušeni plod borovnice; F. Piperis nigri, plod crnog bibera; F. Rubi idaei recens, svež plod maline. fruktoliza, enzimsko razlaganje fruktoze ejakulata i stvaranje mlečne kiseline pod anaerobnim okolnostima, što povoljno utiče na pokretljivost semeglavaca. fruktoza, levogirna ketoheksoza, voćni šećer. Nalazi se u voću i medu, a nastaje i razlaganjem saharoze pri varenju. Upotrebljava se umesto glikoze u lečenju oboljenja jetre i za hranljive infuzije pre i posle operacije, pri poremećajima ishrane i dr. Sin. levuloza; (seks.) glavni proizvod lučenja semenih kesica i glavni snabdevač energijom za semeglavce. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj aktivnosti semenika (androgene aktivnosti). fruktozni test, od posebnog je praktičkog značaja prisustvo fruktoze u ejakulatu muškarca. Ona je glavni proizvod semenih kesica i glavni snabdevač energije za semeglavce. Tim putem se možemo obavestiti da Ii postoji nedostatak androgena ili ne. Vrednost fruktoze od 135 mg/100 ml znači androgeni deficit. Donja granica fruktoze je 60 mg/1OO ml, a vrednost ispod 20 mg/1OO ml znači nedostatak lučenja semenih kesica. fruktozurija, v. fructosuria. frustrana kontrakcija srca, v.contractio. ftizički habitus, v. habitus phthisicus. fuchsin, fuksin, bazna crvena boja iz grupe fenil-metana (1-metil-triamidotrifenil-karbinol) koja se upotrebljava u mikroskopiji. Ulazi u sastav Ziehlove smeše koja je karbolni rastvor fuksina, a upotrebljavan je za istraživanje bacila tuberkuloze. Sin. bazni rubin, magenta, solferino; fuchsin S, kiseli fuksin, upotrebljava se u istraživanju kolagenog tkiva. Sin. kiseli rubin. fuga, u rendgenologiji slika spojne hrskavice izmeñu epifize i metafize. Sin. epifizna linija.

285

fulguratio fulguratio, fulguracija, elektrokoagulacija tumora visokofrekventnom strujom; (stom.) monopolarna primena yisokofrekventne struje. Koristi se u stomatologiji za odstranjivanje hiperplastičkih delova tkiva (npr. desni). U tkivo se ubacuje varnica koja ćelijama oduzima vodu. To dovodi do nekroze i odvajanja dela tkiva na koje se delovalo. Vrši se bez anestezije. Tretirano područje nije potrebno prekriti zavojem. Posle fulguracije javlja se reaktivno zapaljenje. Jednom primenom se može odstraniti mali deo tkiva, zbog čega se fulguracija vrši nekoliko puta. Sin. elektrodesikacija. functio, funkcija, odreñeni rad, aktivnost, delatnost izvesne ćelije, tkiva ili organa; ispitivanje f., ispitivanje radne sposobnosti izvesnog organa u raznim pravcima njegove delatnosti; f. laesa, poremećena funkcija. Jedan od pet klasičnih znakova zapaljenja; poremećaj f., poremećaj odreñene delatnosti izvesnog organa. funda, praćka, zavoj u obliku praćke; f. mandibulae, praćka za bradu; f.nasi, praćka za nos. fundoplicatio, fundoplikacija, mobilizacija donjeg dela i nabiranje dna želuca' oko njega u cilju refluksnog ezofagitisa. fundus, dno; f. oculi, očno dno; oftalmoskopom se vide papila vidnog živca, makuIa, krvni sudovi, sudovnjača; pri širokoj ženici može se videti sve do češljaste meñe; f. uteri, dno materice, gornja proširena ivica materice; f. ventriculi, dno želuca, gornji zasvoñeni deo želuca. V. fornix ventriculi. fungi, gljive, niži biljni organizmi, koji se dele u dve klase: Phycomycetes, proste gljive, parazitske i saprofitske gljive («budi»); Eumycetes, složene gljive (retko u redukovanom, jednoćelijskom obliku kvasca), s plodonosnim telom u kome se stvaraju spore i razgranatim micelijumom, kao što su budi vrste Penicillium. Gljive su rede paraziti, najčešće su šaprofiti. Najsloženija plodonosna tela imaju oblik klobuka. fungicida, fungiçidi, sredstva za uništavanje gljivica. 286

funkciono testiranje fungus, (I) gljiva, gljivica (fungi imperfecti); (2) izrastaj u vidu sunñera, spužve. Naziv »fungus« obično se upotrebljava za oznaku koštano-zglobne tuberkuloze, npr. fungus pedis, manus, cubiti, digiti itd., ili u tuberkulozi semenika (f.testis benignus). Sem toga, i izvesni izraštaji nose naziv fungus, kao, npr., f. durae matris (sarkom tvrde moždanice koji razara lubanjsku kost); f. testis malignus (karcinom semenika koji prelazi na mošnice) itd. funiculus, spermaticus, vrpca, uzica; f. spermaticus, spermatička vrpca, obuhvata: semenovod s arterijom i venom, spermatičku arteriju, prameniti splet (plexus pampiniformis), mišić uspinjač semenika (m. cremaster) s odgovarajućim krvnim sudovima, glatke mišićne ćelije, limfne sudove, genitalni ogranak genitobutnog živca i spermatički splet (plexus spermaticus); f. umbilicalis, pupčana vrpca, kojom je začetak spojen za posteljicu. Spolja je obavljena epitelom amniona, a u sluznom vezivnom tkivu, ispod njega, nalaze se dve arterije, kojima se krv iz embriona dovodi u posteljicu, kao i vena kojom se krv odvodi u embrion. Pored toga, nalazi se ostatak alantoisa i žumancetnog kanala. funkcijska scintigrafija, v. scintigrafija. funkcijske srčane mane, v. vitium. funkcijski srčani šumovi, v. šum. funkcionalizam, psihološka škola (Titchener) primenjuje proučavanje svesnih sadržaja pri prilagoñavanju na okolinu. funkcione grupe, u organskoj herniji se pod funkcionom grupom podrazumevaju atomi ili atomske grupe koje uvek daju izvesne svojstvene reakcije, bez obzira za kakav su ostatak vezane. Neke jednostavne funkcione grupe sadrže samo C i H, a većina funkcionih grupa sadrže i druge elemente, naročito kiseonik i azot. Važnije funkcione grupe su: hidroksilna OH, amino-grupa NFh, karboksilna -COOH itd. funkciono testiranje, merenje funkcionog stanja nekog organa, organskih sistema ili celog tela. Rezultat merenja baza za ocenu funkcione spremnosti. U

furazolidon sportskoj medicini testiranje, pretežno, funkcionih sposobnosti kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Neki testovi ocenjuju samo stepen prilagoñenosti vegetativnog nervnog sistema. Uslovi testiranja moraju biti standardni. Od aparata za testiranje najčešće se koriste: pokretni tepih (tredmil), bicikl-ergometar i klupica ili stepenice odreñenih dimenzija. V. pokretni tepih, biciklergometar. furazolidon, derivat furana, sredstvo za lečenje nekih infekcija u gastrointestinalnom traktu (giardiasis). furibundus, furibundan, besan, manijakalan. furor, bes, nastup besa, pomama. furosemidum (furosemid), diuretičko sredstvo. furunculosis, furunkuloza, istovremena ili povremena pojava furunkula. furunculus, čir, gnojno stafilokokno zapaIjenje folikula dlake lojnih žlezda, sa stvaranjem lokalizovanog, veoma bolnog apscesa koji se u daljoj evoluciji može isprazniti prema površini. fuscin, tamnomrk pigment koji, u velikoj količini, sadrže ćelije pigmentnog epiteIa mrežnjače.

fuzija fusiformis, vretenast, npr. Cellulae fusiformes; vretenaste ćelije. fusio dentium, fuzija zuba, srastanje gleñi i dentina dva ili više zametaka zuba; komore pulpe ostaju odvojene; parcijalna f., zubi srasli samo u predelu krunice, korenovi su razdvojeni; totalna f., zubi srasli ćelom dužinom; Sin. synodontio. Fusobacterium fusiforme, gram-negativan bacil, u obliku vretena ili cigare i često ima centralno polje koje se slabije boji. Veoma polimorfan, anaeroban i mikroaerofilan baciL Kultiviše se na podlogama obogaćenim svežim serumom. Normalan stanovnik usne duplje. Za čoveka je patogen samo u zajednici s Borrelijom vincenti. Izaziva Plant-Vincetovu anginu i druge nekrotičke i zapaIjenjske procese kao što su gingivitis i stomatitis. Sin. Bacillus fusiformis. fuzija, stvaranje, slivanje likova obeju mrežnjača u kori mozga da bi se predmet posmatran s oba oka video kao jedan. Prilikom fiksacije nekog predmeta očne jabučice prave takav pokret da se likovi posmatranog predmeta odražavaju na identičan načifi na korespondirajućim mestima mrežnjače. Ovaj voljni napor, koji je donekle i automatizovan, označava se kao napor fuzije i ima za cilj da se predmet posmatran s oba oka vidi kao jedan.

287

G, oznaka za prefiks giga u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica, l giga označava veličinu koja je za IO9 odnosno za milijardu (1.000.000.000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr. GBq (giga-bekerel), GW (giga-vat), GeV (giga-elektronvolt). g, (1) skraćenica za gram; (2) oznaka za ubrzanje zbog dejstva teže. Ga67, radioaktivni izotop galijuma, primenjuje se u obliku citrata za scintigrafsku lokalizaciju tumora. V. scintigrafija. GABA, gama-amino-buterna kiselina, H2N-CH2CH2CH2-COOH2, koja nastaje dekarboksilacijom glutaminske kiseline. Ubraja se u inhibicijske posrednike nervnog sistema. U mozgu joj se povećava koncentracija kada EEG čoveka pokazuje sporotalasnu fazu spavanja. Antagonist ove kiseline je pikrotoksin. gran., skraćeno od granula (zrnca). gtt., skrać. od reci gutta ili guttae (kap ili kapi). Y (gama), v. mikrogram. Gaffkya tetragena, gram-pozitivne bakterije, rasporeñene u grupama od po 4 koka. Ta vrsta je jedina u rodu Gaffkya koja ima izvestan medicinski značaj. Za nju se ne može sa siguinošću reći da je patogena za čoveka, već samo za bele miševe i zamorčiće. galactagoga (remedia), galaktagogna sredstva, koja podstiču lučenje mleka, Sin. lactagoga. galactorrhoea, galaktoreja, spontano oticanje mleka iz dojke. U vreme dojenja spontano otiče mleko iz dojke koju dete 288

siše, a po dojenju curi mleko iz dojke koju je dete sisalo. Ova pojava je fiziološka. U nekih gravidnih žena dolazi, posle prestanka trudnoće, do galaktoreje i sekundarne amenoreje - Chiari-Formmelov sindrom. Ovaj sindrom je obele-žen produženom laktacijom i izostankom normalne menstruacije, što je po-sledica poremećenog odnosa prolakti-na i gonadotropina. Prolaktin inhibiše stvaranje gonadotropina što dovodi do amenoreje, atrofije genitalija i galaktoreje. Galaktoreja se viña i u žena koje nisu bile gravidne. Većina njih su amenoroične, ali u nekih postoji i normalan ciklus. U mokraći ovih žena koncentracija gonadotropina je mala ili je uopšte nema. Galaktoreja se može pojaviti i pri upotrebi oralnih kontrakonceptivnih sredstava. galactosaemia, galaktozemija, nasledni poremećaj metabolizma galaktoze koji se odlikuje hepatomegalijom, kataraktama, duševnom zaostalošću, s povraćanjem, prolivima, žuticom, slabim razvojem u ranom detinjstvu. Prenosi se autosomnim recesivnim genom. galaktozâ, aldoheksoza, CeHi2Oe, ulazi u sastav mlečnog šećera (laktoze). Dobija je iz mlečnog šećera dejstvom nekog fermenta ili neke neorganske kiseline. Bela kristalna supstancija koja po većini svojih osobina liči na glikozu, ali je od ove manje slatka i manje rastvorljiva. galea, (grč.) lasica, mačka, kapa od lasičje ili mačje kože, kapa, naglavak; g. aponeurotica (capitis), tanka široka žilava opna koja se nalazi izmeñu vlasišta i

galenica

gama-globulini

spoljašnje strane krova lubanje, za koju je labavo pričvršćena. Služi za pripoj nekim mišićima glave. galenica, galenski preparati, lekovi koje apotekar može spraviti u apoteci od droga i hemikalija mešanjem, rastvaranjem i ekstrahovanjem.

galvanokaustika, razdruživanje i razaranje tkiva pomoću galvanokautera. V. galvanokauter. galvanokauter, instrument za galvanokaustiku, čiji se vrh zagreva do usijanja galvanskom strujom. V. galvano-kaustika.

galenski preparati, v. galenica.

gama-eferentni sistem, sistem koji kontroliše tonus i kontrakciju skeletnih mišića. Čine ga mali gama-motoneuroni čije se telo nalazi pored velikih alfa-motoneurona u prednjim rogovima sive mase kičmene moždine a aksoni, gama-eferentna vlakna, inervišu krajeve intrafuzalnih vlakana mišićnih vretena. Gama-motoneuroni razdražuju se uglavnom impulsima iz retikularnog facilitacijskog područja moždanog stabla i sekundarno impulsima koji u to područje stižu iz malog mozga, bazalnih ganglija, pa i iz moždane kore. Mehanizam kojim gama-eferentni sistem utiče na tonus mišića sastoji se u tome što kontrakcija krajeva mišićnih vretena, izazvana impulsima koji pristižu putem gama-eferentnih vlakana, povećava broj impulsa koji odilaze s receptora mišićnih vretena, a koji olakšavaju alfa-motoneurone, tako da se broj impulsa, koji ovi odašilju u skeletni mišić povećava i tonus mišića raste. Značaj gama-eferentnog sistema u kontroli mišićne kontrakcije sastoji se u tome što, za razliku od kontrakcija izazvanih impulsima s alfa-motoneurona, momentalnih, brzih i bez ograničenosti u skraćivanju, gamaeferentni sistem čini da se mišić kontrahuje do predodreñene dužine. gama-globulini, globulini plazme najvećom molekulskom težinom (150.000— 900.000). Većina antitela su gama-globulini i nazivaju se imunoglobulini. Sastoje se od lakih i teških lanaca polipeptida, a većina je kombinacija dva laka i dva teška lanca. Krajevi i jednog i drugog lanca su promenljivi, dok je ostatak svakog lanca konstantan. Konstantni deo odreñuje opšta fizička i hemijska svojstva od kojih zavisi ponašanje antitela, kao što je pokretljivost u tkivima, spajanje sa specifičnim strukturama u

galica, (plava), v. Cupri sulfas; galica (zelena), v. Ferrosi sulfas. Gallamini iodidum, (galamin-jodid), relaksantno sredstvo, sintetska zamëna za d-tubokurarin; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Galli-Maininijeva reakcija, v. reakcija.

gallium, gallijum, Ga, hemijski element, metal. galopni ritam, auskultatorni nalaz na srcu u vidu »ritma u tri vremena«, kada se, umesto dva, čuju tri tona, obično na vrhu srca. Znak je najčešće insuficijencije miokarda. galvanizacija, upotreba jednosmerne (galvanske) struje niskog napona za Iečenje ili dijagnostiku; g., katodna, (stom.) terapijski postupak kojim se u obolelim desnima smanjuje proces zapaljenja dejstvom galvanske struje s katode. Ovo se postiže smanjivanjem kiselosti u obolelom tkivu i baktericidnim dejstvom primenjene struje; g. u ustima, pri upotrebi legura s različitim sastavom, u pljuvački, kao kiseloj sredini, koja služi kao elektrolit, javlja se galvanizacija. Iz nehomogene legure u ustima (uglavnom bakar) izdvajaju se iz kristala joni bakra, pomoću elektrohemijske reakcije, kao metala nižeg potencijala u odnosu na onaj s višim potencijalom i, taložeći se na metalu višeg potencijala, stvaraju tamnu naslagu. Tada se oseća neprijatan ukus u ustima. galvanofaradizacija, istovremena upotreba galvanske i faradske struje u cilju lečenja. galvanohirurgija, primena galvanske struje u hirurgiji. V. kirurgija (elektrohirurgija). galvanojonoterapija, v. iontophoresis. 19 Medicinski leksikon

galvanoterapija, v. therapia.

289

gama-kamera

ganglioneuroma

telu i dr. Svako telo je specifično za od- gampsodactylia, gampsodaktilija, deformitet prstiju na nozi, koji se sastoji od reñeni antigen, a tu specifičnost mu odpreteranog opružanja prve falange i reñuje različiti raspored aminokiselina pregiba druge dve falange. na promenljivim delovima lakih i teških lanaca. DeIe se u pet glavnih klasa: IgM, ganglion, proširenje u obliku čvora: (1) IgG, IgA, IgD, i IgE. IgG čine oko 75% (anat.), nervni čvor. Razlikuju se cerebantitela normalne osobe. IgE, kojih ima rospinalni i simpatički ganglioni; (2) najmanje, imaju posebnu ulogu u aler(hir.), oblik cističkog tumora koji se javgijskim manifestacijama organizma. lja na aponeurozama, tetivama, v. hygroG.g. mogu se davati u profilaksi i terapiji ma gangloides; g. caeliacum, (dextrum različitih oboljenja. et sinistrum), autonomni ganglion u sagama-kamera, sin. scintilacijska gama-kastavu celijačkog živčanog spleta (plexus mera, Angerova kamera; vrsta statičkog coeliacus); g. cervicalia (uteri) Frandetektora za scintigrafiju i dinamička iskenhäuseri, ganglioni u karlici na bočpitivanja pomoću radioaktivnih izotonim stranama vrata materice; g. cervipa. V. scintigrafija. Ima tri osnovna sacale (superius, medius, inferius), vratni stavna dela: veliki kristal natrijum-jodiganglion (gornji, srednji, donji): g. cerda aktivisan talijumom, 19 ili više fotovicothoracicum (stellatum), zvez^ast multiplikatora i analogni računar. Reganglion, nastaje spajanjem donjeg gistrovanje raspodele intenziteta zračevratnog i prvog grudnog gangliona simnja vrši se s katodnog osciloskopa. Ako patičkog stabla; g. ciliare, trepavični se kamera poveže s odgovarajućim raganglion, pridodat oftalmičkom živcu, čunarskim ureñajem, mogućna su, podaje vlakna za m. sphincter pupillae i m. red scintigrafskih i brza dinamička ispiciliaris; g. oticum, otički ganglion, pritivanja pojedinih organa. dodat donjoviličnom živcu (n. mandibugameksan, heksahlorocikloheksan, inseklaris); gg. pelvina, karlični ganglioni u ticidni prašak, nerastvorljiv u vodi, vrlo sastavu karličnog autonomnog spleta; jakog mirisa na plesan. Deluje na insekg. pterygopalatimim, pterigonepčani te slično kao i DDT, ali dejstvo nastupa ganglion, pridodat gornjoviličnom živbrže. Opisana su i trovanja gameksacu (n. maxillaris); g. submandibulare, nom. podvilični ganglion; g. trigeminale (segarneti, polne, oplodne ćelije: jajašce i semilunare), Gasserov ganglion polumemeglavac. sečastog oblika od koga polaze sve tri gametogeneza, proces stvaranja oplodgrane kao posebni živci trogranog živca nih ćelija (gameta); muških (spermato(n. trigeminus). geneza) i ženskih (ovogeneza). U tom ganglioneuroblastoma, benigna neoplazprocesu najvažniji čin je sazrevanje i koma koja se najčešće javlja u meduli nadnačno uobličavanje gameta. Sazrevanje bubrega, a inože se javiti u svim delovise za oba gameta sastoji od svoñenja ma simpatičkog nervnog sistema. Izazihromatinske materije jedra (hromosova simptome samo veličinom i fizičkim ma) na polovinu (u čoveka na 23), što prisustvom. Grañen je od nediferentočini haploidni broj hromosoma. Uoblivanih ćelija iz sastava gangliona simpačavanje muškog gameta (semeglavca ili tikusa s prisustvom reñih ganglijskih spermatozoida) mnogo je složenije ćelija. nego uobličavanje ženskog i sastoji se u postupnom preobraćanju nepokretnih i ganglioneuroma, benigna neoplazma sastavljena od nediferentovanih velikih okruglih ćelija (spermatida) u izdužene ganglijskih ćelija simpatikusa s manje i pokretljive ćelije. nervnih vlakana. Javlja se i u dece i u gammexan, v. gameksan. odraslih, najčešće u srži nadbubrežne gamoni, supstancije koje deluju na kopužlezde, ali i na drugim mestima gde ima laciju gameta (muških: androgamoni ili simpatičkih nervnih struktura. ženskih: ginogamoni). 290

ganglionska blokada ganglionska blokada blokiranje prenošenja impulsa kroz simpatikusne i parasimpatikusne ganglije medikamentima. ganglioplegici, materije koje blokiraju prenošenje impulsa s preganglijskih na postganglijske neurone. Koriste se kao antihipertenzivna sredstva. gangraena, gangrena, anemička nekroza tkiva ili organa na koji se često nadovezuje autoliza ili dejstvo truležnih bakterija; g. angiosclerotica, posledica skleroze arterija, v. g. sicca, suva gangrena; g. diabetica, dijabetska gangrena u početku suva, a zatim vlažna, razvija se na prstima noge i stopalu kao posledica ateroskleroze arterija stopala, pa se brzo proširuje ushodno na gnjat, pa i butinu; g. emphysematodes, emfizematozna gangrena, v. gasna gangrena; g. gaseosa, gasna gangrena, veoma teško posttraumatsko oboljenje izazvano bakterijama iz roda klostridija. Uglavnom ratno oboljenje kod velikih povreda zaprljanih zemljom. Gasnu gangrenu karakteriše pojava velikog otoka, koji se brzo širi i krepitira, kao i masivna nekroza mišića oko rane, iz koje se cedi putridan sukrvičav sekret. Ove lokalne promene su praćene znacima teške - opšte infekcije i intoksikacije. Smrtnost je vrlo visoka; g. humida, (sphacelus), vlažna gangrena nastaje u delovima tela koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi sa spoljašnošću (ekstremiteti, pluća, materica itd.) usled dejstva truležnih bakterija na nekrotično tkivo, koje postaje meko, sivozelenkaste ili mrke boje i raspada se; sin. vlažna gangrena; g. juvenilis, mladalačka gangrena nastaje usled poremećaja krvotoka u arterijama noge zbog zapaljenjskih promena na arterijama (morbus Biirgeri); (stom.) g. pulpae, raspadanje tkiva pulpe, nastalo postepeno (nekrobioza), ili naglo (nekroza). Izazvano je hemijskim, toksičkim, bakterijskim, termičkim ili trofičkim uzročnicima. Nekrotički proces može zahvatiti deo pulpe (g. partialis), ili pulpu u celini (g. totalis). Zavisno od načina raspadanja tkiva gangrena može biti suva (g. sicca) i vlažna (g. humida). Proces raspadanja tkiva pulpe može se og19*

gargouillement raničiti samo na ovom tkivu (g. simplex), ili zahvatiti i tkiva apikalnog ozublja (g. complicata). Zub je promenjene boje i ne reaguje na mehaničke, termičke i električne testove. Na rendgenogramu se vidi rasvetljenje u predelu vrha korena zuba. terapija: temeljna mehaničkomedikamentozna obrada kanala korena i punjenje istog čvrstim neresorbujućim materijalom. Sin. parodontitis apicaUs chronica; g. Raynaudi, simetrična suva gangrena prstiju usled poremećaja krvotoka izazvanog poremećenim oživčavanjem krvnih sudova; g. senilis, staračka gangrena, razvija se usled ateroskleroze arterija nogu; g. sicca, suva gangrena, mumifikacija (mumificatio), nastaje usled sasušivanja nekrotičnog tkiva koje se smanjuje, očvrsne i dobiva crn izgled, mumifikuje se. Pojavljuje se na gornjim i donjim ekstremitetima, uhu, nosu, pupčanoj vrpci novoroñenčeta itd., a nastaje usled poremećaja krvotoka u tim delovima tela (arterioskleroza, embolija, tromboza arterija itd.), v. suva gangrena; suva g., v. g. sicca; traumatska g., gangrena koja nastaje posle traume kao posledica povrede krvnih sudova; g. trophica, trofička gangrena, nastaje usled povrede trofičkog nerva dela tela; venska g.g., javlja se usled dugotrajne staze u venama dela tela (obično nogu); vlažna g., sin. gangraena humida. gangrenozni apendicitis, v. appendicitis. gangrenozno zapaljenje, v. inflammatio. ganoblastus, v. amelo bias tuš. Ganserov divertikul, v. diverticulum. Ganserova psihoza, v. psychosis. Ganserovi divértikulumi, v. diverticulum. Ganserovo sumračno stanje, v. zatvorska psihoza. Gardner-Diamondov sindrom, v. syndroma. Gardnerov sindrom, v. syndroma. gargouillement, (fr.) klokotanje koje se čuje pri palpaciji nekih delova trbuha zbog rastezanja i hipotonije pojedinih delova creva (cekum, sigmoidni kolon) u kojima se nalazi tečan ili kašast sadr-

291

Garlandov trougao žaj, koji se pri palpaciji pomera u tim delovima creva. Garlandov trougao, trougao perkutorno pojačane sonornosti, u bazi pluća pozadi uz kičmeni stub, na strani pleuralnog izliva. garnitura hromosoma, specifična je za svaku vrstu. Sazreli gameti sadrže u svojirn jedrima haploidni broj hromosoma (n), dok zigot (oploñeno jaje) ima diploidni (2n). Taj broj je potreban za uspostavljanje pune životne sposobnosti i snage ploda. Embrioni s haploidnim brojem hromosoma uvek su zakržljali, neotporni, nedovoljno razvijeni. Gartnerov kanal, v. canalis.

gas-maska, pribor za oslobañanje udisanog vazduha od otrovnih sastojaka, i to mehaničkim zadržavanjem ili vezivanjem škodljivih materijala za hemijski aktivne supstancije (aktivni ugalj itd.). U ratu se upotrebljava za zaštitu vojnih lica i stanovništva od hemijskih, bioloških i radioloških agenasa, a u miru se primenjuje u industriji za zaštitu pri radu. Sastoji se od dva osnovna dela: obrazina koja je obično od gume, a na njojx su nosač cedila, ventila udisanja i izdisanja, naočari od providne plastične mase ili tripleks stakla itd., a namenjena je da potpuno izoluje organe za disanje, oči i lice od neposrednog dodira s otrovima u vazduhu (plikavcima, nadražljivcima, nervnim BOt-ima koji deluju kroz kožu itd.); cedilo, spojeno s obrazinom, neposredno ili preko gumenog creva (i tada se nosi u torbi), zadržava, odnosno filtrira gasove i pare otrovnih materija adsorpcijom, hemijskim i katalitičkim razlaganjem, a aerosole mehaničkim putem (i to od aerosola BOt i od čestica radioaktivne prašine i bioloških agenasa). Gas-maska je univerzalnog karaktera, tj. obezbeñuje kompletnu zaštitu od svih toksičkih dejstava koja se mogu u ratu pojaviti kao posledica primene nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja. gas, rudnički, smeša gasova koja se stvara u rudnicima pri eksplozijama metana ili prašine, a sadrži ugljen-dioksid i ugljen292

gaster -monoksid. Pri miniranju pored ovih stvaraju se još i vrlo otrovni nitrozni ga^ sovi. gasna flegmona, v. phlegmona. gasna gangrena, v. gangraena. gasni edem, v. gangraena. gasni hlorinator, ureñaj za primenu hlora, gasa za dezinfekciju vode za piće i rekreaciju. Sadrži bocu sa komprimisanim hlorom, reduktor pritiska, merač protoka i komoru za mešanje hlora s vodom. gasovi, supstancije slične vazduhu u kojima su molekuli odvojeni jedan od drugog i zbog toga se slobodno kreću; indiferentni g., gasovi koji nisu direktno škodljivi, ali čijim se udisanjem živi organizam ne bi mogao održati zbog nedostatka kiseonika (npr. azot); nitrozni g., smeša azotnih oksida iz kojih, u prisustvu vlage, nastaju azotasta i azotna kiselina. Nitrozni gasovi spadaju meñu najotrovnije gasove. Podnošljiva granica iznosi oko 0,1 mg na litar vazduha. Stvaraju se pri proizvodnji azotne kiseline, nitroceluloze i nitroglicerina, pri sagorevanju celuloida, u industriji plemenitih metala, pri sagorevanju dinamita i pri eksplozijama. Pri udisanju letalnih i subletalnih doza dolazi do intenzivnog nadražaja organa za disanje. Posle kratkog vremena nastupi latentni stadijum bez simptoma, koji traje 6-8 časova, a zatim se razvija teški akutni edem pluća, sa svim svojim posledicama; plemeniti g., inertni gasovi, gasoviti elementi koji se odlikuju time što su u hemijskom pogledu indiferentni. To su helijum, neon, argon, kripton, ksenon i niton (radon). Gasserov ganglion, v. ganglion trigeminaIe. Gasserov sindrom, v. hemolizno-uremijski sindrom. gaster, želudac, prošireni deo kanala za varenje, na kome se razlikuju: prednja i zadnja strana, desna ivica (mala krivina, curvatura minor), leva ivica (velika krivina, c. major), gornji ili ulazni otvor (ostium cardiacum) i donji otvor (ostium pyloricum). Želudac ima uspravni i horizontalni deo. Na uspravnom delu

gastralgia nalazi se, gore, svod, a ispod njega telo želuca. Horizontalni deo sastoji se od pilorusnog trema i pilorusnog kanala. Zid želuca izgrañuju: trbušna maramica, glatke mišićne ćelije i sluznica s mnogobrojnim žlezdama koje luče želudačni sok; (embr.) proširenje na primitivnom crevu, jasno izraženo na embrionu od 4 mm dužine. Ono se ubrzo uvija oko svoje osovine. Na embrionima od 15 mm vide se svi delovi odraslog želuca; hipotoničan ž., rendgenski izgled želuca koji je zbog smanjenog tonusa u sredini korpusa uži nego u predelu trema i antruma, zbog čega liči na uspravno postavljenu piškotu. gastralgia, gastralgija, bol izazvan želudačnom kolikom. gastralgokenosis, gastralgokenoza, bol izazvan grčevima praznog želuca, koji nestaje čim se uzme hrana. gastratrophia, gastratrofija, atrofini gastritis, v. gastritis. gastrectasia, gastrektazija, proširenje želuca. gastrectomia, gastrektomija, odstranjivanje celog želuca (totalna g.) ili samo jednog dela (suptotalna gastrektomija, resekcija želuca). gastric ka kriza, v. crisis. gastrička tubaža, v. tubaia. gastriksin, proteolitički ferment koji se luči u želucu; aktivnost mu je oko 4 puta manja od aktivnosti pepsina, a optimalno dejstvo pri pH 3, za razliku od pepsina, koji optimalno deluje pri pH 2. Gastriksin se naziva i pepsin I, za razliku od pepsina, koji se označava kao pepsin IL gastrin, hormon (v. tamo) odreñenih ćelija organa za varenje, prvenstveno želuca, s nizom, još uvek nedovoljno proučenih, važnih funkcija (npr. podsticanje lučenja sone kiseline u želucu). Sin. gastrosekretin. gastritis, zapaljenje želuca, može biti prouzrokovano hranom, alkoholnim pićima i otrovima. Mnogokrvnost sluznice s manjim i većim erozijama glavna je promena u akutnom gastritisu; antrumski g., koje zahvata antrum želuca; g. atrophica, hronični gastritis atrofijom sluznice; g. catarrhalis, zapaljenje sluznice

gastrocelicus želuca s hipertrofijom sluznice i lučenjem povećane količine sluzi i obično hipoaciditetom; g. chronica, hronično zapaljenje sluznice želuca koja ide u dva oblika s hipertrofijom i atrofijom. U slučajevima hipertrofičnog hroničnog gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i podsluznice želuca. Površina je grubo naborana, epitel hiperplastičan, a u podsluznici postoji umnožavanje veziva i prisustvo ćelija zapaljenja. U slučajevima hroničnog atrofičkog gastritisa postoji izražena zaravnjenost površine, istanjenost sluznice, ali i povećani broj limfocita i leukocita. U dubljim slojevima sluznice mogu se pojaviti sitne ciste. Vezivo izmeñu žlezda i mišićnog lista sluznice je zadebljano. U pernicioznoj anemiji atrofija želudačne sluznice dostiže veoma izraženi stepen; g. corrosiva, hemijski gastritis; eozinofilni g., u kojem postoji infiltracija zida antruma želuca eozinofilnim granulocitima; g. erosiva, u kojeg postoje lokalne ili difuzne erozije, epitela sluznice želuca; g. exfoliativa, gastritis erosiva; hemijski g., izazvan hemijskim jedinjenjima. Sin. g. corrosiva; hemoragijski g., erozivni gastritis s krvarenjima; hipertrofički džinovski g., s vrlo izraženom hipertrofijom želudačne sluznice, koje izaziva difuzno zadebljanje želudačnog zida. Sin. Menetrierova bolest; hronični cistički g., u kojeg su gastričke i pilorusne žlezde proširene i pokrivene spljoštenim epitelom; g. phlegmonosa, s prisustvom apscesa u želudačnom zidu; g. polyposa, hipertrofički gastritis s pojavom polipskih izvrata sluznice; g. pseudomembranacea, u kojeg postoje pseudomembranske naslage na sluznici; radijacijski g., zbog povrede zračenjem; g. toxica, izazvan toksinima, ili korozivnim sredstvima. gastroanastomosis, gastroanastomoza, spajanje i stvaranje šire komunikacije izmeñu dva dela želuca koji dobiva oblik »peščanog sata«. gastroatonia, atonija zida želuca. gastrocelicus, želudačno-količni, npr. Iigamentum gastrocolicum, želudačnokolična veza, koja spaja veliku krivinu 293

gastroduodenitis

gastrotomia

želuca s poprečnim delom debelog cre- gastrojejunostomia, gastrojejunostomija, vrsta enterostomije kojom se operava, ili komunikacija lumena želuca s lutivno stvara komunikacija izmeñu želumenom poprečnog debelog creva, npr. ca i jejunuma. V. gastroenteroanastomofistula gastrokolica, gastrokolična fistusis. la. gastroduodenitis, zapaljenje želuca i duo- gastrokardijalni sindrom, v. sindrom. gastrokolički refleks, v. refleks. denuma. gastroduodenostomija, gastroduodenos- gastromalacia, gastromalacija, nenormalno mek zid želuca. tomija, stvaranje komunikacije izmeñu želuca i dvanaestopalačnog creva ope- gastrooesophagitis, zapaljenje želuca i jednjaka. rativnim putem. V. Finneyeva operacija, gastropathia, zajedničko ime za sve bolesti pyloroplastica. želuca. gastroenteritis /zapaljenje želuca i creva; akutni infektivni g., akutni gastroente- gastropexia, gastropeksija, prišivanje male krivine želuca za trbušni zid ili reritis izazvan bakterijama ili virusima; g. barni luk u cilju lečenja spada želuca paratyphosa B, izazvan Salmonellom gastroptoze. paratyphi; B. g. typhosa, oblik gastroenteritisa izazvan tifoznom salmone- gastroplicatio, gastroplikacija, hirurška intervencija kojom se nabira želudac u lom. cilju smanjivanja njegove dilatacije. gastroenteroanastomosis, operativno stvaranje komunikacije izmeñu želuca i gastroptosis, gastroptoza, spuštenost želuca, tj. stanje pri kome njegova donja tankog creva, mahom jejunuma, odnosgranica dopire niže nego što je normalno stvaranje gastrojejunalne veštačke no. Simptomi su: bol u predelu želuca, fistule u cilju da se izbegne normalno naročito posle jela, koji se gubi kada boprolaženje želudačnog sadržaja kroz pilesnik zauzme horizontalan položaj, i lorus u ulkusu duodenuma i organskoj brza zasićenost. Posledica je naglog mrstenozi pilorusa; vrši se i kao deo resekšavljenja i obično je praćena ptozom i cije želuca. drugih trbušnih organa (visceroptosis). gastroenterocolitis, gastroenterokolitis, gastropylorectomia, gastropilorektomiistovremeno zapaljenje želuca, tankog i ja, resekcija pilorusnog dela želuca. debelog creva. gastroenterohormoni, grupa polipeptid- gastroskop, endoskop za pregled unutrašnjosti želuca; fibrooptički g., fibrosnih, još nedovoljno proučenih materija kop za pregled želuca. hormonskog (v. hormon) karaktera koje se luče u želucu i tankom crevu (a vero- gastroskopija, pregled unutrašnjosti želuca gastroskopom. vatno, još i u drugim žlezdanim delovima organa za varenje) i utiču, prvenst- gastrostenosis, gastrostenoza, stenoza gastera, organsko ili funkcijsko suženje veno (prema do sada poznatim podaciželuca. ma) na motoriku i sekreciju u gastrointestinalnom traktu, kao i na funkciju gastrostomia, gastrostomija, hirurško stvaranje otvora na želucu, koji je na Langerhansovih ostrvaca beta-ćelija tom mestu prišiven za prednji trbušni gušterače. zid. Može da ima zadatak trajne gastrosgastroenteropathia, gastroenteropatija, tomije ako se bolesnik ne može hraniti svaka bolest želuca i tankog creva. na normalan način (npr. u slučaju raka gastroenteroptosis, gastroenteroptoza, ili suženja jednjaka) ili, pak, ima privrespuštenost, spad želuca i creva. meno značenje, dok se ne izleći osnovno gastrogastrostömia, v. gastroanastomooboljenje (rak ili striktura jednjaka). sis. Služi i za retrogradno bužiranje jednjagastrojejunokolični, ono što se odnosi na ka. komunikaciju izmeñu želuca, jejunuma i poprečnog dela kolona, npr. gastroje- gastrotomia, gastrotomija, otvaranje želuca operativnim putem radi eksplorajunokolična. fistula. 294

gastrula čije njegovog unutrašnjeg zida, uzimanje isečka iz njegovog zida, radi histopatološkog pregleda i vañenja stranog tela (kašike, klinova itd.). gastrula, preobraćanje jednolisnog oblika klice (blastule) u dvolisni, s otvorom spolja, dovodi do stvaranja gastrule. Gaucherova bolest, v. bolest. Gay-Lussacov (Charlesov) zakon, zakon po kome se, ako je pritisak odreñene zapremine gasa konstantan ali se temperatura menja, zapremina gasa povećava upravo srazmerno temperaturi. gaza, prema našoj farmakopeji, oficinalne su sledeće gaze: tela Cellulosi (gaza iz viskoznih cel-vlakana), tela Cellulosi sterile (sterilna gaza iz viskoznih cel-vlakana), tela Gossypii [pamučna (hidrofilna) gaza] i tela Gossypii sterile [sterilna pamučna (hidrofilna) gazaJ. gazometrija, v. Van Slykeova i Cullenova gazometrijska metoda. gazometrijska analiza, v. analiza. Geiger-Müllerov brojač, gasni detektor nuklearnog zračenja. Za detekciju se koristi stvaranje jonskih parova pri prolasku zračenja kroz električki neutralan gas i nastajanje električnog polja izmeñu elektroda brojačke cevi. Količina električnog opterećenja na izlazu brojača ne zavisi od energije zračenja (neproporcionalni brojač). Stvoreni signal prenosi se u elektronski deo aparature, koja ga obrañuje i registruje. Efikasnost Geiger-Miillerovog brojača je 100% za alfa- i beta-zrake, a samo oko 2% za gama-zrake. Primenjuju se prvenstveno za kontrolu kontaminacije osoblja i radnih površina u nuklearno-medicinskim odeljenjima kao monitori zračenja. gelatina, želatin, prečišćeno životinjske tutkalo. Kolageni se pri kuvanju delimično razlazu i prelaze u rastvorljive glutine ili tutkalo; G. Zinci oxydi (G. Zinci), želatin sa cink-oksidom. Spravlja se od cink-oksida, želatina, glicerola i destilovane vode, a upotrebljava se spolja u nekim oboljenjima kože. gelatinae medicinales (lekovite galerte), lekoviti preparati namenjeni spoIjašnjoj upotrebi; osnovna masa im je, na običnoj temperaturi, polučvrsta i

generacijsko vreme elastična a blagim zagrevanjem se rastapa. gelatinska kapsula, v. capsula. gelatinski sunñeri, lokalna hemostatska (koagulantna) sredstva. gemellus, dvostruk, blizanac, blizanački, (npr. m. gemellus, mišić blizanac, blizanački mišić). gemini, blizanci, dva ploda koji se razvijaju u toku iste trudnoće i rañaju u kratkom razmaku jedan za drugim. Razlikuju se istojajni i raznojajni blizanci. Istojajni moraju da imaju isti pol i izrazitu telesnu sličnost. Raznojajni, koji su 67puta češći od istojajnih, ne moraju imati veliku telesnu sličnost ni biti istog pola. Višestruka trudnoća u ljudi se smatra kao atavizam i vrlo često je nasledna. gen, deo molekula DNK (ili RNK u nekih virusa) koji predstavlja naslednu supstanciju i šifru po kojoj se, posredsvom RNK, vrši sinteza polipeptidnog lanca u citoplazmi, kao i šifru za sintezu molekula RNK. Broj nukleotida u svakom genu je tri puta veći od broja kodona koji ga sačinjavaju; dominantan g., v. dominantan; letalni g., gen čije fenotipsko dejstvo izaziva smrt jedinke, najčešće pre reproduktivnog doba. Letalni geni mogu biti dominantni, nepotpuno dominantni i recesivni; g. operator, gen odakle počinje »čitanje« genske šifre. Operator kontroliše aktivnost strukturnog gena, odnosno strukturnih gena, s kojim je spojen u genski kompleks. Zajedno s genom regulatorom spada u kontrolne gene; operon, genska jedinica koju sačinjavaju gen operator i strukturni geni; recesivni g., v. recesivan; g. regulator, gen pod čijom kontrolom se vrši sinteza represorne supstancije koja sprečava aktivnost odgovarajućeg gena operatora, čijim se posredstvom reguliše sinteza RNK na strukturnom genu. generacijsko vreme, vreme koje protekne od formiranja jedne bakterijske ćelije do njene deobe, nazivamo vreme jedne generacije. U najpovoljnijim uslovima ono traje 15 minuta. Njegova dužina zavisi kako od genetskih osobina bakterija, tako i od mnogih drugih faktora. 295

generatori generatori, ureñaji za dobijanje veštačkih radioaktivnih izotopa kratkog vremena poluraspada, srednje ili niske gamaenergije. Osnovni deo generatora je najčešće cilindrična hromatografska kolona u kojoj je na jonskom izmenjivaču adsorbovan radioaktivni izotop s dužim vremenom poluraspada. Radioaktivni izotop s kraćim vremenom poluraspada dobija se propuštanjem kroz kolonu fiziološkog sonog ili drugog pogodnog rastvora (elucija). U nuklearnoj medicini najviše se primenjuju generatori radioaktivnog tehnicijuma Tc"m, indiju-ma In113m i joda J132; g. impulsa, elektronski instrumenti koji služe za ispitivanje, podešavanje i proveru ispravnog rada instrumenata ili mernih kompleta, odnosno nalaženje i uklanjanje neispravnosti. Primenjuju se i u nuklearnomedicinskoj elektronici; g. sporopromenljivih napona, elektronski instrumenti koji na svom izlazu daju linearne promenljive napone u toku dužih vremenskih intervala. U nuklearnim merenjima najčešće se koriste pri automatskom snimanju amplitudskih spektara. Primenjuju se i u nuklearnoj medicin-., skoj elektronici. generatorski potencijal, v. receptorski potencijal. genetika, nauka o nasleñu. genetska informacija, informacija sadržana u redosledu nukleotida u molekulu DNK ili RNK. genetska rekombinacija u bakterija, izučavanje reprodukcije u bakterija pokazalo je da u mikroorganizmima postoje četiri procesa prenošenjai genetskog materijala ili rekombinacije gena: transformacija, konjugacija, transdukcija i episomsko prenošenje. geni, jedinice DNK s hereditarnim svojstvima, sposobne za varijaciju. Nosioci su specifičnosti proteina, pa prema _J:ome i enzima. One su obdarene genetičkim kontinuitetom preko koga osiguravaju prenošenje specifičnih poruka. U slučaju s mnogo funkcija dovodi do utvrñivanja njihovih jedinica i podjedinica. Značaj oploñenja za nasleñe leži u prenošenju naslednih osobina oba rodi296

genska smrt telja na plod, bez obzira da Ii je to prenošenje osigurano genima sadržanim u hromosomima muškog i ženskog gameta ili celokupnom materijom gameta. Embrion koji se razvija partenogenetskim putem (samo iz jaja) lišen je očevih gena; g. histokompatibilnosti, geni koji regulišu sintezu specifičnih antigena u tkivnim i krvnim ćelijama. Stepen histokompatibilnosti izmeñu dva organizma proističe iz stepena podudarnosti njihovih tkivnih antigena. geni Ir, v. Ir-geni. genin, v. glikozidi. genini, kardiotonički glikozidi, v. glikozidi. genitalia, genitalija, v. polni organi (organa genitalia). genitalis, genitalan, plodan, oploñujući, koji je u vezi sa polnim organima ili s polnom funkcijom.

genitalni jastučići, v. falusna kvrga. genodermatoze, nasledna kožna oboljenja. genokopija, pojava da sličan ili identičan fenotip može da bude uslovljen različitim genotipom. V. fenokopija. genom, skup svih gena smeštenih u haploidnoj garnituri hromosoma, koja se nasleñuje od jednog roditelja. U diploidnim ćelijama čoveka nalaze se dve garniture hromosoma, odnosno dva genoma. genosomi, hromosomi pola. U žene su oba genosoma identična (XX), a u muškarca različita (XY). V. autosoml genotip, genska konstitucija jedinke, odnosno skup svih njenih gena. genska heterogenost, nastanak istog fenotipa delovanjem više od jednog genotipa; genska mapa, linearni raspored lokusa sa mutacionim genima na hromosomu, koji se obično utvrñuje eksperimentima usitnjavanja hromosoma i genske rekombinacije. genska opterećenost, ukupan iznos genski uslovljenih poremećaja i smrtnosti u odreñenoj populaciji; genska ravnoteža, nepromenljivost učestalosti odreñenog gena u uzastopnim generacijama. genska smrt, nemogućnost mutiranog gena da preñe na sledeću generaciju

genska šifra zbog reproduktivne nesposobnosti jedinke izazvanom štetnim dejstvom toga gena. V. gen. genska šifra (zapis), odreñeni raspored tripleta nukleotida u lancu DNK koji sadrži genske poruke. One se replikacijama prenose na novoformirane molekule DNK, a time i na sve sledeće ćelijske generacije i transkripcijom na mRNK, a njenom translacijom dalje do aminokiselina u citoplazmi. Sin. genski kod. genska usmerenost, (engl.) slučajna varijacija u pogledu učestalosti odreñenih gena u sukcesivnim generacijama. Ukoliko je populacija manja, utoliko je slučajna varijacija gena veća. Na ovu pojavu utiče gubitak odreñenog gena ili njegova fiksacija. Sin. slučajna varijacija gena. genski belezi, oznake pomoću kojih se utvrñuje prisustvo gena koji te oznake izazivaju. Krvne grupe i serumski proteini, npr., predstavljaju markere odgovarajućih gena. Za otkrivanje odreñenog gena i utvrñivanje njegove funkcije koriste se poremećaji izazvani mutacijom toga gena, bilo spontanom, bilo eksperimentalno izazvanom. V. genski markeri. genski kod, v. genska šifra. gensko obilje, prisustvo u ćeliji više kopija jednog gena. Multiple kopije mogu biti uroñene ili su posledica selektivne genske duplikacije u toku razvitka. I za regulisanje sinteze rRNK može da postoji veći broj kopija odgovarajućeg gena. gensko »pretakanje«, prenošenje gena iz jedne populacije u drugu putem migracije stanovništva i preko meñusobnog stupanja u brak pripadnika raznih grupacija. Gentiana lutea, lincura, v. Radix Gentianae, koren lincure; Gentiana violet, v. Methylrosanilini chloridum; (stom.), zbog svog antiseptičkog dejstva primenjuje se u stomatologiji kao 1-5%-tni rastvor u lečenju manjih, površinskih oštećenja sluznice usta. Zbog fungicidnog dejstva prema Candidi albicans, može se koristiti u lečenju monilijaze usta.

gestosis genu, koleno, deo noge izmeñu buta i potkolenice; zglob koji stvara donji, zglobni kraj butne kosti, i gornji kraj, zaravan (»plato«) golenjače; g. impressum, spljoštenost i uvaljenost zgloba kolena na jednu stranu što ima za posledicu pomerenost čašice na tu stranu:, g. recurvatum, koleno u položaju prekomerne opruženosti stvara u^ao otvoren napred; g. valgum, koleno ugnuto unutra tako da pri ispruženim nogama obrazuje oblik slova X s drugim kolenom (račljaste noge); g. varum, koleno ugnuto upolje, pri ispruženim nogama gradi oblik slova O (raskolen, levčaste noge). geomedicina, v. medicina. geopatologija, proučava svojstvenost bolesti u odnosu na topografiju, klimu, način ishrane itd. u raznim krajevima na zemlji. Gerhardtova bolest, v. erythromelalgia. gerijatrija, grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti staračkog doba. germanium, germanijum, Ge, hem. element, metal. geroderma, starački atrofična prevremeno mlitava koža. gerontofilija, ispoljavanje polnog prohteva prema starim i ostarelim osobama suprotnog pola. gerontofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. gerontologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem promena u vezi sa starenjem i starošću. gerontoxon, v. arcus senilis. gerostomatologija, grana stomatologije koja izučava anatomsko-fiziološke promene orofacijalnog sistema kod starih pacijenata i u toku starenja, kao i probleme vezane za stomatološko zbrinjavanje ovih pacijenata. Gersonova dijeta, sin. Gerson-Herrmannsdorferova dijeta. gestalt, geštalt, (nem.) oblik, sklop, psihološki pojam, celina je veća od zbira sastavnih delova koji jedni na druge utiču. gestosis, gestoza, bolest izazvana trudnoćom. Pod opštim nazivom gestoze svrstavaju se patološki sindromi koji su vezani isključivo za trudnoću i nestaju po

297

Ghonov kompleks njenom prestanku. Prema vremenu kada se pojave razlikuju se rane i pozne gestoze; rane gestoze su: prekomerno lučenje pljuvačke (ptyalismus), povraćanje (vomitus) i gorušica; pozne gestoze pripadaju težem obliku gestoza i one su: hipoproteinemija, edemi, proteinourija, hipertenzija, nefropatija, preeklampsija i eklampsija. Ghonov kompleks, v. kompleks. gigant is m us, gigantizam, džinovski rast [kao patološka pojava nastaje prekomernim lučenjem somätotropnog hormona (v. HGH) u osoba u kojih rast još nije završen]. gigantosomia pituitaria, v. džinovski rast. Giglijeva operacija, v. operacija. Giglijeva testera, žičana testera koja je služila prvobitno samo za pubiotomiju, a sada i za sečenje i drugih kostiju, često i za trepanaciju. giht, v. diathesis urica.

Gilbertova bolest, v. bolest. Gilliesov metod, v. operatio. gimnastička grba, posledica jednostranih opterećenja, naročito u vežbama s upiranjem, pogotovo u fazi razvoja. Mišići grudnog koša i trbuha skraćeni. Lokalizacija- gornji deo grudnog segmenta kičmenog stuba. gimnastika, telesne vežbe po utvrñenom planu i sistemu, uz upotrebu raznovrsnih sprava i tehničkih pomoćnih sredstava (ali i bez njih) u cilju boljeg razvijanja pojedinih delova tela ili opšte fizičke snage organizma. Ove vežbe obavljaju se obično na čistom svežem vazduhu, a ponekad, naročito za nevremena, i u gimnastičkim dvoranama, koje treba da budu ureñene prema higijenskim zahtevima. Pravilno obavljanje gimnastičkih vežbi od velike je važnosti za normalan razvitak školske dece. Celishodne gimnastičke vežbe i plansko pokretanje pojedinih delova tela upotrebljavaju se i u terapijske svrhe; švedska g., gimnastika kojom se uvežbavaju pokreti tela i postepeno i skladno pojačavaju svi mišići čoveka; terapijska g., gimnastika specijalno prilagoñena radi lečenja ili ispravljanja nekih telesnih nedostataka. Ova gimnastika se prepo298

gingiva ručuje radi održavanja zdravlja ili radi lečenja raznih oboljenja. Primer: gimnastika disanja u dece koja nedovoljno dišii, sistematska gimnastika pokreta u atrofiji mišića i u deformaciji kičmenog stuba itd. Sin. kinesitherapia. ginekofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost ginekolog, specijalista za ženske bolesti. Prema današnjem načinu specijalizacije on je istovremeno i akušer (specijalista za ginekologiju i akušerstvo). ginekologija, naučna grana medicine koja se bavi izučavanjem žene, njene normalne i patološke anatomske grañe i normalne i patološke fiziologije, ginekologija je konzervativna ili operativna; konzervativna g., obrañuje anatomiju genitalnih organa i njihov odnos sa susednim organima, poremećaje u razvitku genitalnih organa, fiziologiju žene, oboljenja genitalnih organa i njihovu terapiju konzervativnim metodama; operativna g., rešava sva komplikovana stanja koja se ne mogu konzervativno resiti. ginekološki sto, sto za pregled bolesnica s izvesnim dodacima (nogare, lavor i irigator) osposobljen za ginekološke preglede, manje ginekološke intervencije i manje operacije. ginekomastija, interseksualne promene dojki u muškog. gingiva, desni, deo sluznice usta koji pokriva alveolarne grebene i u vidu okovratnika obuhvata zube; marginalna g., ivična, slobodna gingiva koja nije pripojena za zub i koja ga obuhvata u vidu okovratnika. Čini spoljašnji (meki) zid gingivalnog sulkusa. Granicu slobodne i pripojne gingive čini zamišljena linija koja prolazi kroz krunični kraj epitelnog pripoja; pripojna g., deo gingive čvrsto pripojen za podlogu. On se koronarno nastavlja u slobodnu gingivu, a apikalno se prostire do mukogingivalne linije. Ova linija odvaja pripojnu gingivu od alveolarne sluznice. Pripojna gingiva je čvrsto pripojena za podlogu (cement i kost). Njena površina orožava, sitnozrnaste je grañe.

gingivalis gingivalis, gingivalan, koji pripada desnima ili se na njih odnosi. gingivectomia, gingivektomija, hirurška metoda za odstranjivanje gingivalnih džepova u progresivnim parodontopatijama i za odstranjivanje uvećanih delova desni u gingivitisu praćenim hiperplazijom desni. V. džep gingivalni. gingivitis, zapaljenje desni, samostalno oboljenje ili posledica nekog opšteg poremećaja ili oboljenja; g. catarrhalis, kataralni gingivitis, najlakši oblik zapaIjenja desni koji zahvata ivičnu gingivu i meñuzubne papile, najčešće oko prednjih zuba. Posledica je prisustva lokalnih iritirajućih faktora na zubima u blizini desni (meke naslage, plak, zubni kamenac i dr.). Češći je u mladih osoba; g. desquamativa chronica, klinički se manifestuje u tri oblika: 1) najblaži (manji ili veći deo gingive je u zapaljenju); 2) teži (pored zapaljenja mestimično se vide zone sljuštenog ili nekrotičnog epitela, što je praćeno krvarenjem iz desni i osećajem pečenja); 3) najteži (ćele desni su sivkaste boje s erozijama i krpicama epitela, a mestimično se vide i mehurići). Oboljenje je češće u žena. Sin. gingivosis; g. hypertrophicans chronica, hroničan produktivni zapaljenjski proces na desnima praćen uvećanjem tkiva. Nastaje kao posledica dejstva lokalnih nadražajnih faktora ili nekih opštih faktora.. Desni su hiperplastične, a uvećanja su nepravilnog oblika i tvrde konzistencije. Boja je ili nepromenjena ili bleda. Desni ne krvare. Gingivektomija je metoda izbora lečenja, a primenjuje se i fulguracija; g. hypertrophicans inflammata, produktivno zapaljenje desni s hiperplazijom tkiva; nastaje usled lokalnih nadražajnih faktora ili nekih opštih oboljenja. Uvećane su naročito interdentalne papile. One su loptastog oblika, crvene boje i meke konzistencije. Pri pranju zuba desni krvare. Uvećano tkivo desni odstranjuje se gingivektomijom ili fulguracijom. V. gingivitis hypertrophicans chronica; g. in graviditate, zapaljenje desni u trudnoći, posledica lokalnih nadražajnih faktora i poremećaja u endokrinom sistemu.

ginogeni Desni su zapaljene oko većine zuba, uvećane su, pa se stvaraju lažni gingivalni džepovi. Na provokaciji krvare. Najlakši oblik je gingivitis gravidarum simplex. Teži oblik, s uvećanjem papila je g. g. hyperplastica. Pojedine papile mogu da se toliko uvećaju da podsećaju na tumore (»tumori trudnoće«), g. g.^ pseudotumoralis. Sin. gingivitis gravidarum, hormonski gingivitis, granuloma gravidarum; g.necroticans ulcerosa, ulceronekrotički gingivitis, zapaljenje alterativnog tipa na desnima prouzrokovano simbiozom (Bacillus fusiformis i Borrelia Vincenti), ali samo ako je teren već pripremljen nekim predisponirajućim faktorom. Oboljenje nije zarazno. Oboleli se žale na bolove i krvarenje iz desni, pojačano lučenje pljuvačke i zadah iz usta, a u težim slučajevima postoji i otok regionalnih žlezda i povišena telesna temperatura. Desni su intenzivno crveni, a na vrhovima meñuzubnih papila i ivičnoj gingivi pojavljuju se ulceracije obično prekrivene pseudomembranama prljavožućkastozelenkaste boje. Lečenje: antibiotici (najbolje penicilin putem elektroforeze); blaga dezinficijentna sredstva a zatim odstranjenje predisponirajućih faktora (prvenstveno naslaga sa zuba) i uspostavljanje dobre higijene usne duplje. V. elektroforeza lekova; g. neoplastica, neoplastički gingivitis, jako uvećanje desni nepoznate etiologije. Desni mogu da prekriju ćele krunice zuba, ometaju govor i ishranu. Površina desni jako orožava. Ova uvećanja odstranjuju se hirurškim putem ili se lece rendgenskim zračenjem; g. scorbutica, v. scorbutus. gingivosis, v. gingivitis desqvamativa. gingivostomatitis herpetica acuta, v. stomatitis herpetica. ginogeni, ženski polni hormoni, podrazumevaju dve velike grupe: estrogene i progestogene. I u jednoj i u drugoj grupi mogu biti prirodnog ili veslačkog porekla. (1) Od prirodnih ginogena da pomenemo: dihidrofolikulin (estradiol), folikulin (estron), estriol (Marrijanovo telo), ekvilin, ekvilein, hipulin, testosteron i progesteron. (2) Od sintetičkih 299

ginoglotija (veštačkih): pregneninolon, dietil-stilbestrol, ciklosteron, hidrooksifenil-etanol, hidroksinaftil-dimetil-propionska kiselina, hidrodoozinalna kiselina, alenolati dizoksikoronkosterona. Prirodni estrogeni (folikuloidi - Selye) otkriveni su 1923. god. u folikularnoj tečnosti zrelih jajonosnih meškova. Izazivaju pojavu tzv. estrusnih promena (stanja polne pomame). Kasnije je zapaženo da ti hormoni imaju mnogo snažnije morfogenetsko dejstvo koje, u obučavanju ženskog organizma, daleko premašuje genitalnu sferu. Važno je zapaziti da su izvorišta dva najvažnija estrogena jajnik, dihidrofolikulina i folikulina, Graafovi meškovi, tekalna žlezda, ali i semenik (Sertolijev sincieijum) i kora nadbubrežne žlezde. Izvorište estriola se nalazi u posteljici. Ti se inkreti nalaze u mokraći oba pola, u žena naročito u toku menstruacije, a još više za vreme trudnoće. Veštački estrogeni su izuzetno jakog estrogenog dejstva: hidrodoozinolna kiselina je najjača estrogena supstancija. Od prirodnih progestogena glavni su jajnik (žuto telo), posteljica i kora nadbubrežnih žlezda. Nalaze se u tim organima i u mokraći (kao pregnan-" diol). Od veštačkih progestogena valja pomenuti pregneninolon i etinil-androstendiol. Kao i androgeni, i ginogeni (estrogeni i progestogeni) imaju u seksomorfogenezi jedinke dalekosežno dejstvo, naročito na vangonadne genitalne organe (na muške i ženske organizme, na mlečne žlezde), a onda na kostur, na mišićno tkivo, na kožu i njene tvorevine, na krv, na nervni sistem, na endokrine žlezde (hipofizu, štitastu žlezdu, nadbubrežne žlezde i na timus). ginoglotija, ženski oblik grkljana u ginoidnog muškarca. ginoidni muškarac, tip muškarca koji se nalazi izmeñu »čistog«, androidnog muškarca koji se vangenitalno, zbog manjka muškosti, uobličava u pravcu ženske konstitucije. ginosfizija, ženski oblik karlice u ginoidnog muškarca. ginospermije, v. determinacija pola. 300

Giraldèsov organ ginotrihija, nedovoljno izražena dlakavost u ginoidnog muškarca. giriotropne bolesti, bolesti koje češće napadaju žensku konstituciju. Giovanettijeva dijeta, v. dijeta. gips, kalcijum-sulfat, koji kristališe s dva molekula vode CaSo4 ' 2HzO. Njegovim zagrevanjem nastaje pečeni ili grañevinarski gips (CaSO4)2 ' HzO. Kada se on pomeša s trećinom vode, nastaje kaša koja očvrsne. Pri tome u vodi rastvorljiv pečeni gips ili hemihidrat prelazi u gips ili hidrat koji je u vodi nerastvorljiv. Na ovoj osobini počiva upotreba pečenog gipsa u vajarstvu, stomatologiji i u medicini za gipsane zavoje; (stom.), poluhidratni kalcijum-sulfat, koji se dobija različitim postupcima kalcinacije prirodnog dihidratnog gipsa. Pojedine vrste gipsa razlikuju se po veličini, obliku i poroznosti čestica. Najtvrñi gips dobija se kalcinacijom dihidratnog gipsa kuvanjem u 30%-tnom rastvoru kalcijumhlorida. U stomatologiji gips služi za uzimanje otisaka, pravljenje zubnih modela, za izradu zubnih proteza itd. gipsana longeta, v. longuette; gipsana poveska, dobija se posipanjem poveske gipsom. V. gips; gipsani aparat, v. zavoj; gipsani korset, gipsani steznik. Gipsani zavoj koji omotava trup slično korsetu. Svojim gornjim delom oslanja se na pazuho, a donjim na kukove. Primenjuje se poglavito u tuberkuloznom spondilitisu u cilju imobilizacije leñnog i slabinskog dela kičmenog stuba; gipsano korito, gipsana »postelja«, ležište od gipsanih zavoja, koje se prostire od glave i zahvata ceo trup. Gipsano korito se spravlja umotavanjem celog trupa u gipsane poveske. Pre očvršćenja gipsa iseca se nepotrebni prednji deo ovog omotača; reklinaciono g. k., gipsano korito u kome se ispravlja kifoza i imobiliše kičmeni stub u tuberkulozi pršljenova. Giraldèsov organ, u muškaraca paragenitalni deo čini paradidim, a u žena paraooforon. U paradidimnoj tvorevini od dela mezonefrogenih kanalića s Malpighijevim telima i sekretornim cevčicama postaje Giraldesov organ, dok od sa-

Girardova operacija birnih cevčica postaje zastranjeni sud u vezi sa semeglavcima. Girardova operacija, v. operacija. gitalin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis purpurea. gitonin, neutralni saponin koji se nalazi u semenu digitalisa. gitoxigenin, gitoksigenin, genin koji nastaje iz glikozida gitoksina. gitoxin, gitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. glabella, glabela, povije, ispupčenje na čeonoj kosti, iznad korena nosa. glad, snažna želja za hranom, praćena jakim ritmičnim kontrakcijama želuca koje izazivaju osećaj napetosti, a često i bola u predelu želuca. gladovanje, neunošenje dovoljnih količina hrane, hranljivih materija. glandula, žlezda, organizovane žlezdane ćelije u organ koje organelama izrañuju specifične materije i izlučuju ih iz ćelije. Način lučenja ekrini, kad ćelija luči tečan proizvod, može i neprekidno, bez oštećenja (znojne žl.), apokrini, kad se u vrhu ćelije prikupljene kapljice ili granule odvoje s vršnim delom ćelije koja za izvesno vreme miruje dok ne regeneriše oštećeni deo (mlečna žl.). Apokrine žl. mogu da luče i po ekrinom načinu (mlečna žl.). Oba vida lučenja ranije su bila označena kao merokrini vid. Treći načinje holokrini, kad se ćela ćelija s nagomilanim granulama u citoplazmi otiskuje i raspada u sekret, a njeno mesto zauzima druga mlada ćelija (lojna žl.). Prema ulozi žl. i namene proizvoda, žlezde luče u unutrašnju sredinu hormone ili inkrete u krvotok ili limfotok, u hemokrine . ili u živčani sistem, neurokrine £/., te se nazivaju žl. sa unutrašnjim lučenjem. Ostale žl. izlučuju u spoIjašnju sredinu, žl. sa spoljašnjim lučenjem ili egzokrine žl. čiji proizvod može biti odreñene namene, sekret (pljuvačne, želudačne, crevne žl. i dr.), ili se proizvod izbacuje iz tela kao nepotreban ekskret (znoj, mokraća i dr.). Po izgledu žl. mogu biti cevaste ili tubulozne, kesaste ili alveolarne ili u vidu proširene cevi s odlikama jednih i drugih. Postoje

glandula i jednoćelijske žl., peharaste ćelije, koje luče sluz; gl. bronchiales, bronhijalne žlezde, sluzne žlezde u dušnicama; ggl. buccales, obrazne pljuvačne žlezde; ggl. bulbourethralis Cowperi, parna žlezda koja se otvara u bulbarno proširenje muškog mokraćovoda (uretre) i svoj sekret pri ejakulaciji dodaje sekretu prostate. Odgovara Bartholinijevoj žlezdi u žene; ggl. ceruminosae, žlezde u koži spoljašnjeg slušnog kanala, čiji sekret stvara usnu mast (cerumen); ggl. cervicales uteri, žlezde vrata materice; gl. ciliares Molli, Mollove trepavične žlezde u slobodnoj ivici očnog kapka; gl. diastematica, v. meñuprostorna žlezda; ggl. duodenales Brunneri, žlezde dvanaestopalačnog creva; ggl. gastricae, želudačne žlezde otvaraju se u poljima (areae gastricae) i luče želudačni sok; ggl. intestinales Lieberkuhni, žlezde u sluznici creva, luče crevni sok; gl. lacrimalis, suzna žlezda, smeštena u očnoj duplji, spolja i iznad očne jabučice, luči suze; ggl. parathyroideae, paratiroidne žlezde (najčešće dva para) nalaze se u vratu iza štitaste žlezde. Svojim hormonom regulišu promet kaići juma i fosfora; ggl. paraurethrales Littrei, Littréove parauretralne žlezde u sluznici mokraćne cevi; gl. parotis, parotidna ili doušna pijuvačna žlezda, v. doušna žlezda; gl. pinealis, v. epiphvsis; ggl. saiivales, pljuvačne žlezde; ggl. sebâceae, lojne žlezde u koži; gl. sublingualis, podjezična pijuvačna žlezda; gl. submandibularis, podvilična pijuvačna žlezda; ggl. sudoriferae, znojne žlezde; gl. suprarenalis, nadbubrežna žlezda, parna endokrina žlezda koja leži na gornjem polu bubrega. Sastoji se od unutrašnjeg dela, srži i spoljašnjeg dela, kore; ggl. tarsales Meibomi, tarzalne žlezde, nalaze se u tkivu tarzusa gornjeg i donjeg očnog kapka; gl. tartaricae, v. Serresove perle; gl. thyreoidea, tireoidna ili štitasta žlezda, endokrina žlezda nalazi se u prednjem delu vrata uz bočne zidove grkljana i početnog dela dušnika; ggl. uterinae, žlezde u sluznici materice, koje obnavljaju sluznicu posle menstruacije i poroñaja:, gl. vestibula301

glandularis ris major Bartholini, parna žlezda, v. Bartholinijeva žlezda. glandularis, glandularan, žlezdan. glans, žir, glavić, npr. glans penis, glavić muškog polnog uda.

Glanzmannova bolest, v. bolest. glasne žice, v. plicae vocales. Glauberova so, v. Natru šuljaš. glaucoma, glaukom, zelena mrena, naziv za oboljenje oka čije je glavno obeležje povišenje pritiska u očnoj jabučici. Povišeni pritisak dovodi do morfoloških i funkcionih oštećenja očne jabučice, koja mogu ići do slepila; g. absolutum, krajnji ishod svih oblika glaukoma. SIepilo i bolovi; g. acutum inflammatorium (congestivum), glaukom u vidu akutnog napada s jakim bolovima i naglim padom oštrine vida; primarni g., glaukom čiji uzrok nije poznat. Oblici: g. congenitum, kongenitalni, dečji glaukom. Javlja se do četvrte godine života. Ako se javi kasnije, naziva se g. infantile, g.juvenile. Nastaje usled kongenitalnih malformacija u odvodnom sistemu oka. Dovodi do uvećanja očne jabučice i oštećenja funkcija oka; g. secundarium, uzrok je neko očno oboljenje (iridociklitis, katarakta, povreda, tumori, ablacija retine i dr.); g. simplex chronicum, podmuklo oboljenje koje protiče bez bolova i zapaljenja. Dovodi do oštećenja vida i vidnog polja. U krajnjem stadijumu slepilo. glaukarubin, kristalni glikozid iz biljke Simarouba glauca (Centralna i Južna Amerika), intestinalni amebicid. glava, v. caput. glaveni, koji pripada glavi, v. cephalicus. glaveni obruč, v. obruč, glaveni.

glaveni produžetak, v. Hensenova opna. glavica, mala glava, v. capitulum. glavičast, v. capitatus. glavnica, Clavlceps purpurea, biljni parazit, najčešće se susreće u raži, rede u pšenici i ječmu. Promenu zrna izaziva gljivica Claviceps purpurea (Secale cornutum). Sadrži veoma otrovne alkaloide: ergotamin, ergotoxin, ergometrin. Izaziva bolest ergotizam u vidu oštećenja perifernog krvotoka, s tremorom, Ijuštenjem kože, oštećenjem noktiju i si.

302

glicidi gleñna pulpa, v. adamantoblasti; gledne lamele, mesta slabije mineralizacije u gleñi. Pružaju se od površine gleñi prema dentinu i katkada se prostiru i u dentin. Smatraju se lokalnim predisponirajućim faktorom za nastanak karijesa. gleñno zvono, gledni (adamantinogeni) organ. Svojom izdubenom stranom ono obuhvata mlado vezivno tkivo, koje na tome mestu buja u vidu zubne papile. Ali se i mezodermno oko spoljne strane zvona sabija u vidu epitela koji se proteže sve do peteljke kojom je zvono još vezano za zubnu gredicu. Taj omotač je poznat pod imenom zubna kesica (peridentalne opne) koja u 4. mesecu dovodi do potpunog prekidanja peteljke. Zvono je odvojeno od zubne gredice. SpoIjašnja strana je obložena ćelijama (spoIjašnji gledni epitel), dok ćelije s unutrašnje strane predstavljaju nove elemente (adamantoblasti ili ameloblasti). Prostor izmeñu spoljašnjeg i unutrašnjeg epitela zove se gleñna pulpa. Na površini stvorene gleñi ostaje, za izvesno vreme, tanka jednoobrazna kožica: Nasmythova opna. V. organon adamantinus. Glenardova bolest, v. planchnoptoptosis. glenoidalis, glenoidalan; (1) koji se odnosi na glatko udubljenje; (2) koji pripada zglobnoj čašici, npr. cavitas glenoidalis, zglobna čašica na lopatici, prevučena hrskavicom koja se sjaji. gležanj, v. malleolus. glibenklamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemid) svojstvom iz grupe sulfanil-urejskih derivata (v. tamo), zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); terapijska doza mu je najniža od svih antidijabetika (v. oralni antidijabetici) (u nas registrovan pod nazivima Daonil i Euglucon). gliceridi, estri glicerola, obično s višim masnim kiselinama. Prema broju esterifikovanih hidroksilnih grupa gliceridi se dele na monogliceride, digliceride i trigliceride. glicerol, v. glycerolum. glicidi, ugljeni hidrati, saharidi. Po hemijskoj prirodi su aldehidi ili ketoni više-

glikemija

glikostati

hidroksilnih alkohola ili njihovi kon- glikokol, glicin, amino-sirćetna kiselina, H2N-CH2-COOH. Glikol je čvrsta krisdenzacioni proizvodi. Dele se u tri vrste: talna supstancija. Nalazi se skoro u svim monosaharidi, oligosaharidi i polisahaproteinima sem u albuminima i kazeiridi. Monosaharidi se ne mogu hidrolinu. U organizmu glikokol vezuje one orzovati. Oligosaharidi se sastoje od 2 do ganske kiseline koje ne može da degra10 molekula monosaharida. Disaharidi dira (benzojeva kiselina + glikokol = hisu najjednostavniji oligosaharidi. Oni purna kiselina). nastaju iz dva molekula istih ili različitih monosaharida, pošto se izdvoji mo- glikokortikoidi, grupa hormona kore nadbubrežnih žlezda koji regulišu melekul vode i ostaci monosaharida vežu tabolizam ugljenih hidrata i to specijalpreko kiseonika. Polisaharidi nastaju iz no stimulisanjem glikoneogeneze. Navelikog broja molekula monosaharida, jvažniji hormon ove grupe je kortizol pošto se izdvaja voda, a ostaci monosa(hidrokortizon). harida se meñusobno vežu preko kiseonika. Monosaharidi i disaharidi su rast- glikol, dvohidroksilni alkohol. Najjednostavniji glikol je etilen-glikol CH2OH-vorijivi u vodi i slatkog su ukusa, a poCH2OH, koji se često naziva prosto glilisaharidi su u vodi nerastvorljivi i nekolom. maju sladak ukus. Disaharidi i polisaharidi se zovu još i ozidi jer hidrolizom glikolitički enzim, v. enzim. daju monosaharide (oze). Heterozidi su glikoliza, najvažniji proces pomoću kojeg se molekul glikoze čepa, uz oslobañanje saharidi sastavljeni od molekula ugljeenergije, u dva molekula pirogrožñane nih hidrata i supstancija koje nisu ugljekiseline. Taj se proces odvija u deset uzni hidrati. Komponenta heterozida koja astopnih hemijskih reakcija. Pri raznije ugljeni hidrat naziva se aglukon. gradnji jednog molekula glikoze do piVažniji monosaharidi su: glikoza (grožrogrožñane kiseline oslobaña se energiñani šećer), fruktoza (voćni šećer), gaja za resintezu dva molekula ADP i ATP. laktoza. Važniji disaharidi su: saharoza, maltoza, laktoza i celobioza. Važniji po- glikoneogeneza, sinteza glikoze iz belanlisaharidi su: škrob, glikogen, celuloza i čevina ili iz glicerolskog dela masti. Oko inulin. 60% aminokiselina koje ulaze u sastav glikemija, koncentracija glukoze u krvi. U tela mogu da se pretvore u glikozu kad ćoveka glikemija normalno iznosi od 80 organizmu nedostaju ugljeni hidrati i do 120 mg/1OO ml ili u SI-jedinicama od masti. 4,4 do 6,6 mmol/1 litar. glikoproteidi, složeni proteini koji pored glikogen, polisaharid sastavljen od veliproste belančevine sadrže i neki ugljeni kog broja molekula glukoze meñusobhidrat. U glikoproteine spadaju mucini no povezanih a-glukozidnom vezom; ne i orozomukoidi. redukuje. Nalazi se skoro u svim ćelijaglikostati, ćelije ili organi odgovorni za ma, a naročito u jetri i mišićima. održavanje nivoa glikoze. Glikostatička glikogeneza, pretvaranje glikoze u glikohipoteza o regulaciji apetita sastoji se u gen. Iz glikoze prvo nastaje glikoza-6tome što se smatra da je aktivnost cenfosfat, koji prelazi u glikoza-1-fosfat, a tra za sitost u hipotalamusu zavisna od ovaj prelazi u uridin-difosfat-glikozu, iz stepena korišćenja glikoze u ćelijama koje se stvara glikogen. koje ga čine tzv. glikostatima. Kada je glikogenoliza, hidrolitička razgradnja glikorišćenje glikoze u tim ćelijama slabo, kogena i nastajanje glikoze i intermedipa stoga ne postoji značajna arteriovenjernih proizvoda. ska razlika u koncentraciji glikoze, aktivnost ovih ćelija opada, zbog čega akglikoholna kiselina, nastaje vezivanjem tivnost centra za hranjenje ostaje neinholne kiseline peptidnom vezom s amihibisana, i oseća se glad. Kada je korišnosirćetnom kiselinom (glikokolom). ćenje glikoze povećano, aktivnost gliglikokaliks, v. glycocalix. 303

glikoza kostata raste, aktivnost centra za hranjenje je inhibisana, pa se čovek oseća sitim. Jetra deluje kao jedna vrsta glikostata, jer kada je nivo glikoze u krvi visok, ćelije jetre deponuju glikogen. Ako je nivo snižen, glikoza izlazi iz jetre. glikoza, grožñani šećer, d-, dekstroza, aldoheksoza, і kristalno telo, slatkog ukusa, nalazi se u grožñu i drugom slatkom voću. Tzv. krompiršećer je takoñe grožñani šećer dobijen kuvanjem škroba s razblaženom hlorovodonićnom ili sumpornom kiselinom. glikoza« l-fosforna kiselina, jedan od heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu koji se obavlja u mišićima. Sin. Corijev estar. glikoza-6-fosforna kiselina, jedan od heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu u mišićima. Sin. Robinsonov estar. glikozamin, aminojedinjenje glikoze koje se dobija hidrolizom mucina i hitina. glikozidaze, enzimi koji katalizuju razgrañivanje glikozida. glikozidi, jedinjenja u kojima je neki ostatak organskog molekula, aglikon, vezanx za šećer glikozidnom vezom. Glikozidna veza slična je estarskoj, a razlikuje se od ove po tome što se lako prekida, uz primanje vode kad se glikozidi kuvaju s razblaženom kiselinom. Glikozidi se takoñe vrlo lako razlazu pod dejstvom enzima glikozidaza. Prema razblaženim bazama glikozidi su postojaniji. Glikozidi se nalaze u biljkama; kardiotoniČki g., supstancije koje se nalaze u raznim biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata, Strophantus gratus, S. Kombé i dr.), npr. digitoksin, digoksin, strofantin. KardiotoniČki glikozidi imaju kardiotoničko dejstvo, tj. pojačavaju, usporavaju i regulišu rad dekompenzovanog srca; sapo-glikozidi, v. saponini. glikozokinaza, enzim koji omogućava reakciju izmeñu glikoze i fosforne kiseline pri čemu nastaje glikoza-6-fosfat. Pri tome se ATP pretvara u ADP uz oslobañanje energije. Glikoza u obliku glikoza-6-fosfata može ući u većoj količini u ćelije. 304

globin-cink-insulin glikuronska kiselina, v. glikuronska kiselina. glioblasti, meñu matičnim ćelijama moždane cevi (neuroblasti), od 5. sedmice uobličavaju se glijalne matične ćelije (glioblasti). glioblastoma multiforme, maligni moždani tumor sastavljen od nevroglijskih ćelija raznog oblika i stepena diferentovanosti, zbog čega ima šaroliki histološki izgled. Obično se pojavljuje u hemisferama velikog mozga u osoba iznad 40 godina starosti. Usled toga što ima veći broj nepravilno grañenih krvnih sudova, lako dolazi do krvarenja, što ponekad daje sliku apopleksije mozga (glioma apoplecticum). glioma, gliom, tumor koji potiče iz nevroglije. Razvija se u mozgu, kičmenoj moždini i oku. Vrste glioma su: medulloblastoma, spongioblastoma, glioblastoma (multiforme), astrocytoma itd.; g. apoplecticum, v. glioblastoma multiforme; g. retinae, v. retinoblastoma. Glissonova čahura, v. capsula fibrosa hepatis (capsula fibrosa perivascularis). Glissonova omča, omča slična ularu, koja obuhvata glavu tako da se o nju oslanja brada i potiljak. Glissonova omča služi za ekstenziju i !mobilizaciju kičmenog stuba u slučaju preloma ili iščašenja pr-šljenova na taj način što se omča zakači za izdignuto zaglavlje postelje. Bolesnik ležeći koso na postelji, isteže svojom težinom kičmeni stub i vraća na mesto prelomljeni pršljen. glista, životinja, beskičmenjak, iz kola glista ili crva (Vermes). V. Vermes, Helminthes. glivanj, diploe, sunñerasti sloj izmeñu spoljašnje i unutrašnje ploče lubanjskih kostiju. globin, belančevinska komponenta složenih ugljenih hidrata hemoglobina i mioglobina. Veza izmeñu hema i globina ostvaruje se pomoću imidazolovog jezgra histidina koji ulazi u sastav globina. V. hemoglobin. globin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina, čije dejstvo sporije nastupa od dejstva običnog insulina, ali duže traje.

globulinska reakcija globulinska reakcija, v. Nonne-Apeltova reakcija. globus hystericus, osećaj da se neko kuglasto strano telo nalazi u ždrelu, bez objektivnog patološkog nalaza. globus pallidus, bledi medijalni deo sočivaste jezgre (nucleus lentiformis). globus-termometar, aparat za merenje srednje temperature zračenja. Sastoji se od crne bakarne kugle prečnika 15 cm u čije se središte postavlja rezervoar suvog termometra. Aparat se izloži zračenju u toku 20 min., čita temperatura i temperatura običnog termometra. Pomoću formule ili nomograma odreñuje srednja temperatura zračenja. glomerularna filtraeija, ukupna zapremina glomerularnog filtrata koja se svakog minuta stvara u svim nefronima oba bubrega. U zdravih ljudi prosečna zapremina g.f. je 125 ml/min., ali može varirati od nekoliko do 200 ml/min. U toku dana stvara se prosečno 180 litara glomerularnog filtrata. glomerularna membrana, opna kroz koju se vrši filtraeija pri prolasku krvi kroz kapilare glomerula. Sastoji se od endotelnog sloja kapilara, bazalne membrane i sloja epitelnih ćelija koje oblažu površinu Bowmanove čahure. Normalno propušta materije čija je molekulska težina manja od 70.000. glomerularni filtrat, tečnost koja se profiltrira kroz opnu glomerula. Od krvne plazme se razlikuje po tome što sadrži samo 0,03% belančevina, što ima za oko 5% više negativnih i isto toliko manje pozitivnih jona. Koncentracija nejonizovanih kristaloida (ureja, kreatinin i glikoza) manja je za 4% nego u plazmi. glomerularni pritisak, pritisak krvi u kapilarima glomerula; iznosi oko 70 mm Hg, što je znatno veća vrednost od pritiska krvi u kapilarima drugih oblasti tela. Glavni razlog za visok glomerularni pritisak je što su arteriole (vas afferens) od kojih nastaju glomerularni kapilari kraći i širi od arteriola drugih oblasti, pa je i gubitak energije pri prolazu krvi kroz njih manji. glomerulonephritis, vrsta nefritisa, zapaIjenja bubrega u kojem postoji zapalje20 Medicinski leksikon

glomerulosclerosis nje kapilarnih petlji glomerula. Javlja se u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku i vrlo je često posledica infekcije s hemolitičkim streptokokom i autoi-munih i imunih mehanizama koji prate ovu infekciju; akutni g., nastaje posle tonzilitisa i faringitisa. Glavni znaci: proteinurija, edem, hematurija, hipertenzija i bubrežna insuficijencija; g. focalis, u kojem su samo pojedini glomeruli oboleli; hronični g., napreduje i vodi nepreobratljivoj bubrežnoj insuficijenciji. Može biti primarna bolest ili posledica neizlečivog akutnog glomerulonefritisa, a ponekad je i komplikacija sistemskih bolesti; g. maligna, akutni glomerulonefritis u kojem brzo dolazi do fatalnog završetka i koji se odlikuje brzom proliferacijom epitela u Bowma-novoj kapsuli. Anurija, mikrohematuri-ja i anemija s izraženorrrazotemijom su glavni znaci ovog glomerulonefritisa; membranski g., u kojem dolazi do taloženja belančevinskih materija na baznim opnama kapilara glomerula i u kojem postoje znaci hroničnog glomerulonefritisa s prolaznim znacima nefroz-nog sindroma; segmentski g., fokalni glomerulonefritis u kojem su oštećeni samo segmenti obolelih glomerula; subakutni g., s dugim trajanjem akutnih pojava, s povremenim remisijama i koji može naglo uzeti maligni tok. glomerulosclerosis, fibroza i smežuravanje glomerula, koje najčešće prati dijabetes melitus a odlikuje se hijalinom sklerozom kapilarnih petlji glomerula u vidu sitnih čvorića koji, kada je prome-na rasprostranjena, zahvataju ceo glo-merul; g. diabetica, g. intercapillaris, dijabetska glomeruloskleroza, skleroz-ne promene glomerulskih arteoriola u sklopu degenerativnih komplikacija šećerne bolesti (v. tamo) koje se klinički manifestuju u vidu proteinurije, nefrotskog sindroma, povišenog arterijskog pritiska, retinopatije, eventualno i bubrežne insuficijencije; histološke promene mogu da budu difuzne ili nodusne. V. i syndroma Kimmelstiel-Wilson; g. intercapillaris, degenerativna komplikacija dijabetesa s proteinurijom, edemi305

glomerulotropin ma, hipertehzijom, bubrežnom insuficijencijom i retinopatijom. glomerulotropin, hormon za koji se pretpostavlja da nastaje u hipotalamusu i da ima ulogu u stimulisanju glomerulone zone kore nadbubrežne žlezde radi pojačanja sekrecijé aldosterona. glomemlus, glornerul, klube, klupče; g. renis, klupče, klube bubrega, početni deo nefrona. Predstavljen je mrežom od pedesetak paralelnih kapilara obloženih Bowmanovom čahurom. U nivou glomerula vrši se filtracija plazme i stvaranje primarne mokraće. glomus, klube, klupče, paraganglija ili hromafini organ pridodat simpatičkom nervnom sistemu od koga je postao. Ima ih više i neki pripadaju endokrinim žlezdama; g. caroticum, mali organ, veličine zrna pšenice, na račvi karotidne arterije. Sadrži hromafine ćelije i hemijske receptore koji reaguju na hemijske promene u sastavu krvi; g.jugulare, grleni glomus, oko 15 mm dugački čvorić sastavljen od ahromafinih ćelija parasimpatičkog sistema, koji se nalazi na temenu gornjeg bulbusa unutrašnje jugularne vene. Tumori jugularnog glomusa urastaju u foramen jugulare i u foramen lacerum. Njihovo operativno odstranjenje postavlja najteže hirurške zadatke, pogotovu ako je tumor urastao i u krvne sinuse tvrde moždanice. I srž nadbubrežne žlezde, koja nosi i naziv paraganglion suprarenale, slične je grañe i uloge, te čini deo tzv. hromafinog sistema. glossa, (grč.) jezik, v. lingua. glossectomia, glosektomija, hirurško otklanjanje jezika, njegovog dela ili neke Iezije na njemu. Glossina, rod muva familije Muscidae (red dvokrilaca, klasa insekata) s dugom, čvrstom i tankom sisaljkom. Veliki broj vrsta (preko 18). Poznate su pod imenom muva čeče. Najvažnije su u tropskim predelima G. palpališ i G. morsitans, kao prenosioci Tripanosoma gambiense i Tripanosoma rhidensis, prouzrokovača bolesti spavanja; G. morsitans, v. tze-tze mušica; G. palpališ, v. tze-tze mušica. 306

glottis glossitis, zapaljenjski proces jezika; g. areata exfoliativa, v. lingua geographica; g. areata superficialis, v. lingua geographica; Hunterov g., promene na jeziku u pernicioznoj anemiji. Končaste i pečurkaste papile atrofišu, pa je jezik gladak, zapaljen, a katkad se na njemu javljaju i mehurići, erozije i ulceracije. Izraženi su i pečenje i bol u jeziku. V. anemia perniciosa; g. migrans, v. lingua geographica; g. Moelera, erozije na jeziku i osećaj pečenja jezika kao posledica anemije, nedostatka vitamina iz grupe B, alergije i drugih faktora. Sin. morbus Moeler; g. rhombica mediana, romboidni glositis, anomalija razvoja. Na leñnoj površini jezika, neposredno ispred opšančenih papila, u središnoj liniji vidi se polje tamnocrvene boje, veličine nekoliko milimetara u prečniku, obično romboidnog oblika, na kome ne postoje papile jezika. Nastaje kada se tuberculum impar interponuje izmeñu lateralnih pupoljaka jezika pri njihovom srastanju; g. sclerosa, sklerozni glositis, jedna od usnih manifestacija tercijarnog luesa. Jezik je uvećan, sivobele boje, čvornovatog izgleda i otvrdnut, s nepravilno rasporeñenim dubokim brazdama. Skleroza je posledica bujanja fibroznog tkiva na mestu raspadnutih guma; g. venenata, v. kontaktna alergija, cheilitis venenata. glossodynia, glosodinija, bol u jeziku. V. glossopyrosis. glossoptosis, glosoptoza, hipotonija normalno razvijenog jezika u uroñenoj hipotrofiji donje vilice i poda usne duplje. Jezik lako zapada u ždrelo i otežava disanje. Glosoptozis s rascepom sekundarnog nepca. Sin. Pierre Robin. glossopyrosis, glosopiroza, osećaj pečenja na jeziku üsled lokalnih faktora (npr.: prekomerno pušenje) ili opštih faktora (npr.: anemija, dijabetes, endokrinopatije). Na jeziku se mogu javiti patološke promene, a nekada ih uopšte nema. Sin. »pekući jezik«. V. glossodynia. glottis, (grč. glottis, mali jezik, glasnica) glotis, glasnica u grkljanu, organ za stvaranje glasa, koji grade dve prave glasne žice (plicae vocales). Izmeñu njih se na-

glukagon

laži otvor u obliku pukotine (rima glottidis). glukagon, hormon koji luče alfa-ćelije Langerhansovih ostrvaca gušterače. Primarno dejstvo mu je što izaziva razlaganje glikogena jetre, verovatno aktiviranjem enzima fosforilaze. Ne deluje na razlaganje glikogena u ekstrahepatičkim tkivima i u tome je bitna razlika izmeñu njega i adrenalina. glukuronska kiselina, nastaje kad se u molekulu glukoze, uz sačuvanu aldehidnu grupu, primarna alkoholna grupa oksidiše u karboksilnu grupu. Soli glukuronske kiseline se nazivaju giukuronati, a estri glukuronidi. Posle uzimanja nekih lekova (fenoli, kamfor, hlor-alhidrat i dr.) ova kiselina se u jetri vezuje s ovim supstancijama i kao takva pojavljuje u mokraći. Ovakva mokraća ima redukcionu sposobnost (Benedictova reakcija je pozitivna). glutamin, monoamid glutaminske kiseline. Javlja se u slobodnom stanju u biljnim i životinjskim organizmima. Ulazi u sastav biljnih belančevina. glutation, Y-L-glutamil-L-cisteinil-glicin, tripeptid sastavljen od glutaminske kiseline, cisteina i glikokola (glicina). Javlja se u dva oblika: G-SH (redukovani glutation) i G-S-S-G (oksidisani glutation) koji stoje meñusobno u ravnoteži. On vrlo lako gubi dva vodonika i prelazi u oksidovani GSSS. Stoga glutation u organizmu igra ulogu redoks-sistema. Glutation igra ulogu aktivatora niza enzimskih reakcija. Nalazi se skoro u svim životinjskim tkivima, u mikroorganizmima (E. coli), kvascu, biljkama i životinjama. glutelini, grupa prostih belančevina biljnog porekla. Nalazi se u žitnim zrnima. Odlika glutelina je što se rastvaraju samo u rastvorima baza. Glutelini imaju punu biološku vrednost. gluten, biljni lepak, protein u zrnu pšenice koji čini testo elastičnim. glutenska enteropatija, v. celijačna bolest.

gluteus (glutaeus), sednjačni, sedalni, npr. m. gluteus maximus, veliki sednjačni ili sedalni mišić.

glycogenoses

glutin, (1) lepak od glutena iz pšeničnog zrna; (2) tutkalo spravljeno od kostiju i vezivnog tkiva. gluvoća, v. surditas. gluvonemost, v. surdomutitas. glvcaemia, glikemija, koncentracija glikoze u krvi. glycerol, glicerol, glicerin, v. Glycerolum. glycerol - aldehid, glicerin - aldehid, CH2OHCHOH-CHO, postaje od gliceroIa kad se oksidiše jedna primarna alkoholna grupa u aldehidnu. Glycerolum, glicerol, glicerin, trovak-ntni alifatički alkohol. Gusta zejtinjava tečnost slatkog ukusa, rastvorljiva u vodi i u etanolu. Jako je higroskopan. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao korigens za neke tečne lekove, kao laksans (direktno aplikovan na sluznicu rektuma) i kao vehikulum za nek,e lekove. glycin, v. glikokol. glycocalyx, sloj (0,1-0,5 ) filamenata mukopolisaharida na površini mikroresica enterocita, sadrži alkamu fosfatazu i enzime koji završavaju varenje ugljenih hidrata i belančevina; ima znatnu ulogu u varenju i apsorpciji. Glycocollum, v. glikokol. glycocollylurea, v. hidantoin.

glycocorticoid, glikokortikoid, kortikoid (v. corticoid) koji, prvenstveno povećava glukoneogenezu (v. tamo), povišava koncentraciju glikoze u krvi (v. glycaemia) i povećava jetreni glikogen. glycogenolysis, v. glikogenoliza. glycogenoses, glikogenoze, nasledne bolesti poremećaja metabolizma glikogena, koje se mogu ispoljiti u više bolesnih tipova; tip I (poznat i kao v. Gierkeova bolest), deficit glikoza-6-fosfataze, praćen hipoglikemijom, hepatosplenomegalijom, hiperurikemijom i gihtom; tip II (Pompeova bolest) postoji opšte nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom; tip III praćenje hepatomegalijom, acidozom i hipoglikemijom. Poznat je i kao Forbesova bolest; tip IV (Andersenova bolest), praćen hepatomegalijom i brzom evolucijom insuficijencije jetre; tip V (McArdleova bolest), poremećaj metabolizma glikogena samo u skelet307

glyconeogenesis nim mišićima. Difuzni grčevi u mišićima pri najmanjem radu; tip VI (Hersova bolest), blaži oblik tipa I. glyconeogenesis, v. glikoneogeneza. Glycosum, v. glikoza. glycosuria, glikozurija, prisustvo šećera u mokraći; alimentarna g., g. posle unošenja šećera hranom; emocionalna g., g. posle jakog uzbuñenja; hiperglikemijska g., g. zbog hiperglikemije; hipofizna g., g. usled hiperfunkcije prednjeg režnja hipofize; nervna g., g. posle punkcije' četvrte komore ili nadražaja simpatikusa; renalna g., g. usled nesposobnosti bubrega da zadrži glikozu bez povećanja količine šećera u krvi. glycuronuria, glikuronurija, prisustvo glikuronske kiseline u mokraći. Gmelinova rakcija, v. reakcija. gnatodinamometar, (stom.) instrument za merenje vrednosti sile koja se razvija pri kontaktu vilica. Sila deluje na zube i prenosi se na potporna tkiva i viličnu kost. gnatologija, nauka o mastikatornom organu. Obuhvata fiziologiju, funkcione poremećaje i metode lečenja. gnojnica, pustula. gnjat, v. crus. gnječenje, jedan od klasičnih načina masaže od koga se očekuje uglavnom dejstvo na mišiće. Izvodi se obema rukama kojima se hvata neka mišićna masa; naizmeničnim pritiskom ruku vrše se pokreti valjanja i uvrtanja. Masaža gnječenjem izvodi se nad celim obolelim delom, ali je najpogodnije da se vrši u centripetalnom delu. gnjide, jaja ili ljuske jaja čovečje vaši. gnjuračka bolest, v. bolest, kesonska. gojaznost, v. adipositas, ona je patološka pojava koju karakteriše nepotrebno povećanje telesne težine pri čemu se, praktično, povećava samo masno tkivo; nastaje kao posledica prekomernog unošenja životnih namirnica bogatih kalorijama; (seks.), sreće se dvaput češće u žene nego u muškarca (steničkog i pletoričkog tipa), dok je ona u žene asteničkog i anemičkog tipa. To je dovelo do razlikovanja adipozo-hipogenitalnog sindroma (Babinski-Fröhlich) od adipo308

gonadostimulini zo-hipergenitalnog sindroma (Lereboullet); g. ginoidna, nagomilavanju masnog tkiva u žene pridružuje se i prožimanje vodom, što izaziva mehanički zastoj u limfotoku i venama. Sve to dovodi do bolnog celulitisa i grizlica gnjata, koji, u krajnjem slučaju, ostvaruju sliku Dercumovog sindroma. Ovako ugojena osoba ne pokazuje veliku ješnost. Umorljivost je izražena. Dijabetes je izuzetan. Njena je najupadljivija odlika što je nagomilavanje masti lokalizovano u donjem delu tela. Kad dosegne krajnje granice svoga izražaja, ona se ispoljava u vidu Barraquer-Simonsovog sindroma, koji se odlikuje kontrastom izmeñu relativne mršavosti gornjeg dela tela i čudovišnih naslaga masti u donjim delovima. »goldsol«-reakcija, v. reakcija. Golgijev tetivni organ, tip receptora koji leži u tetivi neposredno uz mesto pripajanja na mišićna vlakna. Za svaki je vezano 10 do 15 mišićnih vlakana. Razdražuju se pri snažnoj kontrakciji mišića koja dovodi do zatezanja tetive. U početku je broj impulsa koji potiču od receptora veliki, ali već posle delića sekunde odašiljanje se smanjuje na vrednost upravo proporcionalnu napetosti. Impulsi se prenose brzo i s obzirom na to da u sastavu refleksnog luka ulazi ijedan inhibitorni neuron, broj impulsa za mišić se smanjuje, dok kontrakcija mišića popušta. Jedan deo impulsa odlazi u mali mozak, što je značajno za učešće malog mozga u regulaciji pokreta. Gollov put, v. fasciculus gracilis. gonadno polje, prostor obuhvaćen mitotičkom aktivnošću na leñnom zidu telesne duplje u embrionima od 5 mm dužine. U to polje se vrlo rano doseljavaju pragametske ćelije. U embrionima od 11 mm dužine, na tome mestu se pojavljuju g. used i g. nabor. gonadon, onaj deo prvobitne polne žlezde od kojeg postaje muška ili ženska gonada (muški i ženski gonadon); g., muški, kortikalna zona gonade embriona od 13 mm; g., ženski, modularna zona gonade embriona od 13 mm. gonadostimulini, v. hormon.

gonadotropin gonadotropin, v. hormon. gonadotropini, peptidni-glikopeptidni ili polipeptidni - hormoni (v. tamo) koji stimulišu polne žlezde; poznati su FSH (folikulin stimulišući hormon, »Prolan A«) (v. tamo), LH(ICSH) (luteinizujući hormon, »interstitial cell stimulating hormone«, »Prolan B«) (v. tamo), LTH (LMTH) (»luteotrophic hormone«, »luteomammotrophic hormone», prolaktin) (v. tamo), HCG (»human chorionic gonadotropin« iz placente) (v. tamo), PMS (»pregnant mare serum«, iz mokraće ždrebnih kobila). gonadötropni hormon, v. hormon. gonarthritis, gonartritis, zapaljenje kolena ili kolenog zgloba. Sin. gonitis. gonarthrosis, gonartroza, promene u kolenom zglobu, zbog degenerativnih promena u zglobnoj hrskavici, vrlo često posle traume. gonioscopia, gonioskopija, metoda objektivnog pregleda oka, koja omogućava da se pomoću specijalnog kontaktnog stakla vidi ugao prednje komore. goniotomia, goniotomija, hirurška metoda u lečenju kongenitalnog glaukoma. Preko kontaktnog stakla se tankim nožićem vrši rasecanje mezodermnog tkiva u uglu prednje komore oka i time omogućuje dopiranje komorne tečnosti do trabekularnog odvodnog sistema oka. gonitis, v. gonarthritis. gonoblennorrhoea, gonoblenoreja, v. conjunctivitis. Gonococcus, gonokok, v. Neisseria gonorrhoeae. gonohorizam, stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca oblika samo jednog pola: u njega su polovi razdvojeni na dve vrste. gonokokcija, infekcija izazvana gonokokima. gononefrotom, srednja ploča embrionalnog mezoderma koja učestvuje u stvaranju urogenitalnog pribora. gonorrhoea, gonoreja, v. gonokokcija. Goodpastureov sindrom, v. syndroma. Gopalanov sindrom, v. syndroma. gorka so, v. Magnesii šuljaš. gorki lekovi, v. amara.

Gramicidin gornja vilica, v. maxilla. go roc vet, v. Adonis vernalis. gorušica, (1) v. pyrosis, (2) (bot.) v. Sinapis nigra. Gossipium, pamuk,(l) biljka koja daje pamuk; (2) vata, tj. dlačice pamukovog semena; G. depuratum, prečišćena vata, bez masti, kiselina i alkalija. Gougerot-Blumova bolest, v. bolest. goveña pantljičara, v. Taenia saginata. goveñi tip bacila tuberkuloze, v. Mycobacterium tuberkulosis. govorenje, način govorenja predstavlja polnu odliku. U žene je govorna fraza melodična, talasasta, s mnogim prizvucima, sa spuštanjem i dizanjem rečeničkog naglaska, dok je u muškog ona jednostavnija, monotonija. Žena govori puno otvorenim ustima, dok muškarac više stisnutih usnica. U žene je način izgovora samoglasnički (vokalni), dok je u muškog suglasnički (konsonantni). govorni uzrast deteta, dete je u uzrastu od 2 do 5 godina najviše sposobno da nauči ljudski govor. Posle sedme godine života ova sposobnost naglo opada, ali se pamćenje naučenog jezičkog blaga tek tada učvršćuje. Te činjenice su važne za rehabilitaciju nagluve dece. Graafov mešak, v. mešak, Graafov. gracilis, gracilan, tanak, vitak, npr. m. gracilis, vitki mišić. Gradenigov sindrom, v. syndroma. Graefeov znak, v. mak. grahorica, Vicia sativa, urodica manje toksičnosti, zrno crno, oblik spljoštenih kuglica, može da sadrži glikozid s cijanovodoničnom kiselinom. Gramicidin, antibiotik izolovan iz mešavine koja je nazvana tirotricin, a dobivena je iz kultura jednog sporogenog bacila iz zemlje, B. brevis. Po hemijskom sastavu je polipeptid. Deluje efikasno na gram-pozitivne i gram-negativne bakterije. Gramicidin se upotrebljava samo spolja, jer posle ubrizgavanja prouzrokuje hemolizu; G.S., antibiotik dobiven iz kultura Bacillus brevis, koji potiče iz Sovjetskog Saveza. Razlikuje se, unekoliko, po svojim hemijskim i biološkim osobinama od gramicidina.

309

Gramova metoda, bojenja Gramova metoda bojenja, v. bojenje bakterija. granica, mukogingivalna, v. linija, mukogingivalna. granulisani endoplazmni retikulum, v. citoplazma. granulocitna leukemija, v. leucaemia. granulocytopenia, granulocitopenija, smanjenje apsolutnog broja granulocita u perifernoj krvi. V. agranulocytosis. granulocytopoiesis, granulocitopoeza, stvaranje granulocita; normalno isključivo u kostnoj srži. granuloma, granulom, granulaciono tkivo (»zamlad«) koje, gledano golim okom, ima izgled tumora; g. anulare, kožno oboljenje hronične evolucije koje se ispoljava čvorićima normalne boje kože, do veličine graška, rasporeñenih u nizu, kružno ili polukružno, lokalizovano na leñnim stranama šaka; g. eosinophilicum faciei, mrkocrvena kružna ili policiklična, nešto prominentna, oštro ograničena žarišta, lokalizovana mahom na licu. Postoji fibrinoidna nekroza oivičena slojem epiteloidnih ćelija, ponekad džinovskih ćelija, limfocitima i neutrofilnim ili eozinofilnim leukocitima. Granulom je veoma sličan i reumatoidnom ili reumatičnom čvoru, izuzev što se nalazi u potkožnom tkivu; g. fungo ide s, v. mycosis fun go ides; g. gangraenescenš (naši), serozno sangvinolentna kijavica koja vodi nekrozi i destrukciji kože, hrskavice i kostiju sa smrtnim ishodom posle 1-3 godine; g. inguinale, granuloma ingvinale je hronična granulomatozna infekcija koja zahvata kožu i potkožno tkivo spoljnjih genitalija i preponskog predela. Prenosi se najverovatnije putem snošaja. U ćelijama granuloma nalazimo sitne strukture koje su nazvane Donovanova telašca, koja se smatraju prouzrokovačem. Patognomonični sastavni deo lezije su velike mononuklearne svetle ćelije prečnika 25 do 90 mikrona, u čijoj protoplazmi nalazimo tamno bojena Donovanova telašca; g. malignum, v. lymphogranulomatosis; g. pyogenicum, piogeni granulom, vaskularni tumor veličine lešnika, na usnama, jeziku ili desnima.

310

graphospasmus Izrazito je crvene boje, neravan i čvrsto vezan za podlogu. V. botriomycoma; g. tropicum, tropski granulom, pojavljuje se endemski u tropskim predelima i lokalizuje se na polnim organima. Sin. g. venereum; g. venereum, granuloma venereum. V. granuloma inguinale. granulomatosis, granulomatoza, prisustvo tkiva nekog granuloma u nekim organima tela; g. allergica, rasprostranjen nekrotišući angiitis u oslabelih astmatičara; g. disciformis chronica et progressiva, diskoidni infiltrati žućkastocrvenkaste boje, lokalizovani na ekstenzornim stranama potkolenica. Verovatno necrobiosis lipoidica. Sin. Miescher-Lederova bolest; lipofagna crevna g., crevna lipodistrofija; maligna g., Hodgkinova bolest; Wegenerova g., sistemska bolest vezivnog tkiva, u kojoj postoje granulomske promene u organima za disanje, fokusni nekrotišući arteriolitis, i na kraju zapaljenjske promene u skoro svim organima, naročito u bubrezima. granulosis rubra naši, oboljenje vrha nosa s eritemom i mehurićima (hiper* hidroza). Javlja se u adolescenciji i posle trajanja od nekoliko godina spontano prolazi. graofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. graphospasmus, grafospazam, profesionalno oboljenje tipa diskinezija (koordinacionih neuroza). Prvo je zapažen u profesionalnih pisara, pa je nazvan »grčem pisara«. Danas se slične tegobe viñaju u mnogim profesijama, a naročito u onih osoba koje obavljaju stereotipne kretnje pri radu i imaju neurotičke crte. Najčešće je pogodna grupa mišića kojom se izvodi jedna karakteristična profesionalna kretnja-obično na rukama, ali i na nogama (švalje, radnici koji rade na tocilima i si.). Nije uvek u pitanju grč mišića, već može doći do prolazne pareze, tremora, bola ili do kombinacije tih smetnji, koje se javljaju u procesu rada, a ne pri drugim, neprofesionalnim operacijama. Valja ih razlikovati od neuralgija, neuritisa, mialgija, miozitisa, multiple skleroze i drugih organskih ošteće-

gravida nja nervnog sistema. Imaju lošu prognozu ako se blagovremeno ne preduzme lečenje. Tada zahtevaju promenu radnog mesta i profesionalnu prekvalifikaciju. gravida, trudnica, oznaka za ženu u razdoblju od oploñenja do poroñaja. graviditas, trudnoća, stanje ženskog organizma u kome se razvija plod od oploñenja do poroñaja ili pobačaja. U čoveka traje 280 dana posle poslednje menstruacije. Postoji pravilna trudnoća, kada se oploñeno jaje razvija u materici, i vanmaterična trudnoća, kada se oploñeno jaje razvija izvan materice, najčešće u jajovodu; g. abdominalis, abdominalna trudnoća, peritonealna trudnoća, vanmaterična trudnoća pri kojoj se jaje implantuje i dalje razvija ma gde u peritonealnoj duplji, najčešće u okolini Douglasovog špaga; g. extrauterina, vanmaterična trudnoća. Oploñeno jaje ne dospeva iz bilo kog uzroka u materičnu duplju, već se ugnezdi u jajovodu (najčešće), jajniku ili u samoj trbušnoj duplji; g. fimbrica, g. na fimbrijama Fallopiusove tube; g. ovarica, g. na ovarijumu; g. tubaria, g. u tubi. gravimetrija, merenje težine, vrsta kvantitativne analize. Najpre se supstancija, čiju količinu treba odrediti, prevede u drugu supstanciju koja je jako nerastvorljiva. Nastala supstancija se procedi, osuši do stalne težine i odmeri na vagi. Iz nañene težine izračunava se težina supstancije koju ispitujemo. V. volumetrija. gra vime tri j ska analiza, v. gravimetrija. Grawitzov tumor, v. hypernephroma. grba, v. gibbus. greben, v. crista. »green-stick fracture«, prelom donje vilice kao kod zelenog štapa, karakterističan kod dece u predelu vrata kondila mandibule. Sin. »fracture en bois vert«. grej, oznaka Gy (gray), izvedena jedinica SI za apsorbovanu dozu jonizujućeg zračenja. Grej je apsorbovana doza u telu čija je masa l kilogram, a kome je, jonizujućim zračenjem stalne gustine

grudna kost energetskog f luksa, unesena energija od l džula, Ikg Grej-Turnerov znak, v. znak. grinja brašna, Tyroglyphus farinae; žitni štetni insekt veličine 0,4 x 0,7 mm s bezbojnim telom i tamnim nožicama. Uvlači se u zrno pšenice na kom se u blizini klice zapaža mali otvor. Griseofulvinum, grizeofulvin, antibiotik dobiven iz Penicillium griseofulvuma i Penicillium janczewskii, ima fungistatičko dejstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. grkljan, v. larynx. grkljanska duplja, v. cavum laryngis. grkljanski, v. laryngeus. grkljanski poklopac, v. epiglottis. Grucco-Rauchfussov trougao, trougao tmulost) pri perbusiji, koji se nalazi na suprotnoj strani od pleuralnog eksudata, uz kičmeni stub. Sin. paravertebfalni trougao perkusijske tmulosti. V. GroccoRauchfussov trougao. Grollmannova androgena zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrežnih žlezda. Sin. Howard-Müllerova zona. Gross-Crafoordova operacija, v. operacija. Grossichova metoda, premazivanje okoline rane i operacionog polja jednom tinkturom. Grossova operacija, v. operacija. grozdasta mola, v. molla hydatidosa. grožñani šećer, v. glikoza. Gruber-Widalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. grudi, v. pectus. grudna aorta, v. aorta. grudna dlakavost, normalnome nikada ne javlja u žene, dok je obilno razvijena u muškaraca, oko bradavica dojki i grudne kosti. grudna duplja, v. cavum pectoris. grudna kost, v. sternum. grudna kost, (emb.) tačka okoštavanja trupa grudnjače stvara se od 7. fetalnog meseca do 10. meseca po roñenju; tačka okoštavanja drška od 7 do 6; dok se tač311

grudna žlezda ka okoštavanja mačolikog nastavka javlja izmeñu 3-20. godina. grudna žlezda, v. thymus. grudni, v. pectoralis. grudni koš, v. thorax. grudni limfni vod, (embr.), grudni kanal postaje spajanjem pupoljaka koji šalju jedna drugoj leva jugularna limfna kesa i hilusna cisterna. grudnjača, v. grudna kost. gruševina, v. colostrum. Guanethidini sulfas (gvanetidin-sulfat), antiadrenergičko sredstvo, služi za lečenje hipertenzije; oficinalan prema našoj farmakopeji. guanin, 2-amino-6-oksipurin, učestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina. Dezaminacijom adenina i guanina nastaju hipoksantin, ksantin i mokraćna kiselina. Guarnierijeva telašca, v. inkluziona telašca. guba, (seks.) učestalost obolevanja od gube pokazuje da muški obolevaju češće nego žene (75,5% u periodu od 10 do 20 godina). Pre puberteta žene od gube obolevaju vtée nego muškarci. U žene se češće sreće tuberkuloidni (benigni) oblik, dok je u muškog češći lepromatozni (maligni) oblik. Guber banja, banja pored Srebrenice, na 561 m. n. v. Ima klimat koji deluje tonično. Postoje više izvora arsenske (0,0046 g %o arsena) i gvožñevite vode, temperature 12° i 14,5° C. Jedna je od retkih arsenskih voda u svetu. Koristi se samo za piće. U ovoj banji se lece: anemije, Hmfatička konstitucija, iscrpenost posle infektivnih bolesti, neke kožne bolesti i mršavost. gubernaculum testis Hunteri, semenička vodica. gubici (u ljudstvu) u ratu, v. opšti gubici gubitak svesti, prekid kontinuiteta svesti, prestanka davanja računa samom sebi o onome što se zbiva u sopstvenoj ličnosti i u njenoj okolini. Gubitak svesti može biti nepotpun i tada je reč o raznim stupnjevima pomućenja svesti (v. somnolencija, sopor). Pojam ne treba mešati sa tzv. promenjenom svesti, kada oboleIi raspolaže pogrešnim podacima o zbi312

guša vanjima u sebi i oko sebe. Sin. coma. V. delirium, sumračno stanje, amentio. Guérinov zalistak, (plica fossae navicularis), v. čunasto proširenje uretre. Guistov znak, v. znak. 'gumma, guma, redi oblik sifilisne lezije III stadijuma koja se odlikuje velikim razaranjem tkiva uz prisustvo malog broja prouzrokovača (spiroheta). Guma se može javiti u svim organima i tkivima obično u vidu usamljenog čvora nekro-tičnog tkiva prečnika od nekoliko desetina mikrona do nekoliko santimetara. Nekrotično tkivo je zamućenog izgleda, konzistencije gume. Mikroskopski nalazimo koagulacionu nekrozu donekle sličnu infarktu. Oko nekroze se nalazi pojas limfocita i mononuklearnih leu-kocita, dok su džinovske mnogojedarne ćelije retke. Proliferacijom vezivnotkiv-nih ćelija nastaje inkapsulacija prome-ne. Guma na površinama dovodi do stvaranja ulceracija nepravilnih oblika, ali oštrih ivica prema zdravom tkivu. Guma se isceljuje i na njenom mestu se stvori gusto fibrozno ožiljno tkivo. Gummi arabicum, arapska guma, osušeni sok raznih vrsta akacija, naročito Acacia Senegal; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u medicini kao sluzavo sredstvo, na primer, za spravljanje emulzija. Gummi Tragacantha, v. Tragacantha. gummosus, gumozan, koji se odlikuje sifilisnim gumama. Guimov znak, v. znak. Güniherova bolest, uroñena eritropoezna porfirija. V. porphyria. gustativni put, skup nervnih vlakana koja polaze iz gustativnih kvržica na jeziku, prolaze kroz belu masu mozga i završavaju se u gustativnom centru u temenom režnju velikog mozga. Prenosi nadražaje za ukus s jezika u veliki mozak. gustolakrimalni refleks, v. refleks. gustometrija, ispitivanje čula ukusa upotrebom odreñene skupine testova. gustoreceptivne ćelije, v. ćelija. gustus, ukus, npr. organum gustus, čulo ukusa. guša (struma), delimično (nodusno) ili u celini (difuzrio) uvećanje štitaste žlezde;

gušavost može (ali ne mora!) da bude praćeno promenom funkcije ove endokrine žlezde. V. endokrine žlezde. gušavost, pojava guše (v. tamo) koja može biti endemska (u krajevima s deficitom joda u vodi) ili sporadična (u slučajevima kada je gušavost prouzrokovana drugim, tzv. strumogenim - obično nepoznatim ili nedovoljno poznatim - činiocima); g. (seksotropija), češća je u žena nego u muškaraca. Guthrijev mišić, duboki poprečni mišić meñice pojačan u urogenitalnoj prečazi vlaknima Guthrijevog mišića. gušterača, v. pancreas. gutanje, v. akt gutanja. Guttapercha, gutaperka, koagulisani sok tropskog drveća Palaquium i Payena. Ima osobine slične gumi. Na običnoj temperaturi je u čvrstom stanju a na 6O0C je plastična i koristi se kao sredstvo za privremeno zatvaranje kaviteta u stomatologiji, a u obliku kočića kao dopuna pri definitivnom punjenju kanala korena zuba. U vlažnoj sredini bubri, pa se koristi za sporu separaciju zuba i za potiskivanje hipertrofične gingive. Guyonov znak, v. ballotement bubrega. gvožñevita voda, v. voda. gvožñevito-arsenska voda, v. voda. gynaecologia, v. ginekologija. gynaecomasthia, ginekomastija, razvoj mlečnih žlezda u muškaraca (koje mogu da produkuju i mleko), pojava ženskih grudi u muškaraca. gynandroblastoma, ginandroblastom, hormonski aktivna neoplazma jajnika koja izaziva maskulinizaciju, kao i znake

gyrus hiperestrinizma. Sekundarne seksualne odlike uzimaju vid muških odlika, meñutim, menstruacioni ciklus i krvavlje-nja ostaju i dalje. U histološkoj slici ovih neoplazmi nalazimo delove arenoblastoma i granuloza ćelijskih struktura. Pretpostavlja se da ova maligna neoplazma ima teratomsku prirodu. gyrus, vijuga; vijugavi nabor kore velikog mozga izmeñu dva žleba; g. angularis, moždana vijuga koja se nalazi na .,zadnjem gornjem delu laterajbe fisi^re, gde se sastaju slepoočni, ternerii i pöti-Ijačni režanj. Predstavlja s temporalnim režnjem glavni integrativni centar, odgovoran za interpretaciju raznih doživljenih osećaja. Pri oštećenju ovog dela oboleli može dobro čuti, prepoznati pojedine reci, ali ne može i da ih poveže u odreñenu misao. Smatra se da se kompleksni sklopovi pamćenja čuvaju u ovom delu, i to, pre svega, u dominantnoj hemisferi. Imaju ulogu u tumačenju kompleksnog značaja raznih doživljenih osećaja. Levi temporalni režanj i ugaona vijuga leve hemisfere dominantni su u 90% osoba, a u ostalih 10% postoji dvostruka dominantnost. Desna hemisfera je vrlo retko dominantna. I pored toga što su ova područja razvijena u jednoj hemisferi, one su u stanju da primaju poruke iz obeju hemisfera, kontrolišući motornu aktivnost obeju hemisfera. Ako se razore ove oblasti, čo-vek postaje nesposoban da interpretira značaj doživljenih osećaja; g. cerebri, moždane vijuge; g. hypocampus, deo limbičke kore. V. limbički sistem.

313

H H, hemijski simbol za hydrogenium, vodonik. h , s im b ol za P lan e k ov u k on s tan tu 6.626 x 10 Js-34 (ranije 6.626 x IO-27 erga u sekundi). H3, radioaktivni izotop vodonika - tricijum, primenjuje se u obliku tricijumske vode za odreñivanje zapremine vode u organizmu. Organska jedinjenja obeležena tricijumom primenjuju se u oglednoj medicini i biologiji. HCG (»human chorionic gonadotropin«), humani horionski gonadotropin), hormon (v. tamo) placentnog porekla s funkcijom koja odgovara dejstvu LH (v. tamo). HCT, v. hematokrit. He, hemijski simbol za element helijum. HED, Hauteinheitsdosis, (nem.) v. dosis (eritemna doza). Hg, hemijski simbol za hydrargyrum, živu. Hg197, radioaktivni izotop žive, primenjuje se u obliku brommerkurihidroksipropana (BMHP) za scintigrafiju slezine, a u obliku hlormerodrina za scintigrafiju bubrega i mozga. Hg203, radioaktivni izotop žive, primenjuje se za scintigrafiju bubrega u obliku hlormerodrina. Ovaj radioaktivni izotop žive primenjuje se rede od Hg207, koji ima povoljnije fizičke karakteristike. HGH (»human growth hormone«, somatotropin, STH), hormon (v. tamo) rastenja čoveka, hormon prednjeg režnja hipofize polipeptidnog karaktera koji omogućava normalan rast, uz još mno314

ge druge, delom nedovoljno poznate, funkcije. HMG (»human menopausal gonadotropin«), (humani menopauzni gonadotropin), dobija se iz mokraće žena u menopauzi, s funkcijom koja pretežno odgovara dejstvu FSH (v. tamo). V. i gonadotropini. HSG, v. hysterosalpingographia. HVL,v. polovična debljina. HWS, v. polovična debljina. H-antigen, antigeni u flagelama nazivaju se flagelarni ili H-antigeni, Oni se razlikuju od somatskih ili O-antigena u citoplazmi bakterijske ćelije. Flagelarni antigeni daju flagelarnim bakterijama imunološku tipsku specifičnost. habena, uzda, remen. habenula, uzdica, tračica; parna vrpca u epitalamusu. habituacija, navikavanje, senzorički nadražaj koji je, pri prethodnom delovanju izazvao difuzno razdraženje moždane kore i niz reakcija u nižim delovima mozga tako da se čovek ili životinja dovede u stanje napregnutosti i pažnje. habitualis, habitualan, uobičajen, ustaljen, koji se ponavlja, npr. h. pobačaj, pobačaj koji se spontano ponavlja. habitus, spoljni izgled neke osobe, zdrave ili bolesne; h. adenoideus, v. fades adenoides; h. apoplecticus, pletoričan izgled s prepunjenošću vidljivih krvnih sudova, crvenilom lica i sklonošću gojaznosti; h. astenicus, opšta astenija; h. enteroptoticus, telesni sklop koji se nalazi pri enteroptozi, s izduženim i uzanim abdomenom; h. phtisicus, telesni

Hackerova operacija sklop pogodan za razviće plućne tuberkuloze; h. picnicus, kratak i zdepast telesni sklop. Hackerova operacija, v. operacija. Haedova zona, osetljiva ili bolna mesta na koži pri oboljenju različitih unutrašnjih organa koji se nalaze neposredno ispod tog mesta na koži ili na nekom udaljenom mestu tela. haem-, haema-, haemo-, haemat-, haemato-, hem, hema, hemo-, hemat-, hemato-, rečce koje označavaju da nešto pripada krvi. haem, (hem.) prostetička grupa hemoglobina, od koje potiče crvena boja hemoglobina. Graña hema je sastavljena od porfina u kome se nalaze 4 pirolova ostatka meñusobno vezana metinovim mostovima. Vezujući bočne nizove (metil-, vinil- i propionsku kiselinu), porfin prelazi u protoporfirin. Porfirin vezuje u sredini molekula dvovalentno gvožñe pa nastaje hem. Hem pokazuje sposobnost vezivanja gasova kiseonika, ugljen-dioksida i dr. haemangiectasia osteohypertrophicans, prostran ravni hemangiom i hipertrofija mekih delova i kostiju, mahom jednog od donjih ekstremiteta. Sin. Klippel-Trénaunayjova bolest. haemangioendothelioma, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija endotela krvnih sudova. Neoplazma je lokalno invazivna i sklona povratu. haemangioma, hemangiom, benigni izrastaj krvnih sudova. Razlikuju se: angioma arteriale racemosum (mozak, moždanice, lice) predstavlja tumorski čvor sastavljen od arterijskih krvnih sudova; (2) h. capillare (simplex) (koža i sluznice) tumorski je čvor sastavljen od proširenih kapilara (naziva se još i telangiektazija); (3) h. cavernosum, predstavlja tumorski čvor sastavljen od krvnih sudova proširenih u vidu šupljina, koje meñusobno komuniciraju i koje su ispunjene venskom krvlju. Nalazi se u jetri, slezini, koži, jeziku itd. haemangiopericytoma, hemangiopericitom je neoplazma poreklom iz krvnih sudova nastala umnožavanjem ćelija oko istih, a koje se nazivaju pericitima.

haematocoele Po Zimmermanu, to su ćelije oko kapilara koje imaju sposobnost da se stežu i na taj način menjaju njihov zjap. Najčešće su to benigne neoplazme, mada su opisani i maligni oblici. haemarthros, hemartroza, izliv krvi u zglobnu šupljinu. Sin. haemarthrosis. haemarthrosis art. temporomandibularis posttraumatica, prisustvo krvi u donjoviličnom zglobu posle traume ili preloma donje vilice. V. meniscitis traumatica art. temporomandibularis. haematemesis, hematemeza, povraćanje krvi; Goldsteinova h., hematemeza zbog telangiektazija u želucu. haemathidrosis, hemathidroza, lučenje krvavog znoja. Sin. haemhidrosis, haemidrosis. haematin, hematin, pigment koji nastaje dejstvom kiselina ili baza na hemoglobin. Meñutim, on nije normalni raspadni produkt, niti prethodnik hemosiderina i pigmenta žuči. Postoji mogućnost njegovog stvaranja u intravaskularnoj hemolizi ili hemoglobinemiji. Tada se brzo spaja s belančevinama krvi, stvarajući methemalbumin. Javlja se u tkivu. Ima smeñu boju sličnu hemosiderinu. Ne daje pozitivnu reakciju na gvožñe, jer je ono čvrsto vezano. Pri obimnim hemoglobinurijama, npr., posle transfuzije, pigment hematina se može, pod uticajem mokraćne kiseline, stvoriti u kanalićima bubrega. Pigment malarije nastao raspadom eritrocita pod uticajem parazita malarije veoma je sličan hematinu i deponuje se u retikuloendotelnim ćelijama jetre i slezine. haematinaemia, hematinemija, prisustvo hematina (hema) u krvi. haematinuria, hematinurija, prisustvo hematina (hema) u mokraći. haematobilia, hematobilija, krvarenja u žučnim putevima. Sin. haemobilia. haematochyluria, hematohilurija, izlučivanje krvi i hilusa mokraćom. Viña se u infekciji s Wuchereria bancrofti. haematocoele, hematokela, (1) učahureni izliv krvi u peritonealnoj duplji u okolini materice: češće u zadnjem Douglasovom špagu (h. retrouterina), rede u prednjem (h. anteuterina) ili na boč-

315

haematocolpos noj strani materice (h. parauterina). Ovakve hematokele su najčešće posledica rupture jajovoda; (2) izliv krvi u ovojnice semenika (h. testis) i spermatičke vrpce (h. funiculi). Najčešće je posledica traume ili zapaljenja (periorchitis ili perifuniculitis haemorrhagica); h. funiculi, izliv krvi oko semevoda najčešće kao posledica traume; haematocoele h. scroti, sin. haematocele funiculi; h. testis, učahureni izliv krvi oko semenika, najčešće posledica traume. haematocolpos, hematokolpos, nagomilavanje krvi u vagini usled njenog začepljenja. haematogenes, hematogen, izazvan krvlju, koji potiče od krvi; prenesen krvnom strujom. haematoidin, hematoidin, pigment sličan ili identičan bilirubinu koji se stvara u tkivu od hemoglobina. Kao i hemosiderin, stvara se u ćelijama i potrebno je nekoliko dana da se on stvori. haematologia, hematologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem krvi i krvnih bolesti. haematoma, hematom, krvni podliv. Nastaje pri krvavljenju u tkiva i stvarax otok. U koži je u početku modrikaste, a docnije žućkaste i zelenkaste boje; h. durae matris, hematom tvrde moždane opne, nastaje obično povredom srednje moždanične arterije (a. meningea s. meningica media) i lokalizuje se ispod tvrde moždane opne (subduralni hematom) ili iznad nje (epiduralni hematom); h. faciei, krvni izliv, prisustvo krvi u tkivu, kao posledica traume ili oštećenja krvnih sudova u predelu lica; h. neonatorum, h. odojčadi. haematonosis, hcmatonoza, v. haemopathia. haematophobia, hematofobija, bolesni strah od viñenja krvi. Sin. haemophohia. haematopneumothorax, hematopneumotoraks, prisustvo krvi i vazduha u pleurskoj šupljini, najčešće usled povrede. Sin. haeinopneumothorax. haematopoesis, hematopoeza, tvorba ćelijskih elemenata krvi. Organi u kojima se stvaraju ćelije krvi zovu se hematopoezni organi. 316

haemin haematopoietin, v. erythropoietin. haematoporphiria, hematoporfirija, konstituciono oboljenje u kome postoji veliko izlučivanje uroporfirina mokraćom. Simptomi su izražena osetljivost kože prema svetlosti, kolike i povraćanje. Sin. porphyria. haematoporphyrinum, hematoporfirin, jedinjenje nastalo iz hema gubitkom gvozda. Nastaje u organizmu prilikom pojačanog raspadanja hemoglobina. haematorrhoea, hematoreja, obilno krvarenje. hae ma to sinus maxillaris posttraumatica, (stom.) prisustvo krvi u gornjoviličnom sinusu posle preloma gornje vilice, alveolarnog nastavka i zigomatične kosti. haematotympanon, hematotimpan, važan dijagnostički znak pri povredi glave. Govori za prisutnost preloma u slepoočnoj kosti. haematuria, hematurija, prisustvo krvi u mokraći; endemična h., hematurija usled prisustva parazita u mokraćnoj bešici (bilharzioza); esencijalna h., hematurija kojoj se ne može naći uzrok; inicijalna h., pojava krvi u mokraći u početku mokrenja usled oboljenja zadnjeg dela mokraćnog kanala i prostate; lažna h., crvena obojenost mokraće usled unošenja izvesne hrane ili lekova; mikroskopska hi, u kojoj se prisustvo krvi može otkriti jedino mikroskopom. Sin. microhaematuria; renalna h., u kojoj krv potiče iz bubrega; terminalna h., pojava krvi u mokraći pri kraju mokrenja usled oboljenja vrata mokraćne bešike, prostate i zadnjeg dela mokraćnog kanala; totalna h., krvava mokraća u toku celog trajanja mokrenja usled oboljenja bubrega; uretralna h., u kojoj krv potiče iz uretre; vezikalna h., hematurija u kojoj krv potiče iz mokraćne bešike. haem (h)idrosis, hemhidro/.a, krvavo znojenje; izlučivanje krvi kro/. kožu ili tečnosti pomcšane s krvlju. Sin. haenmtidrosis. haemin, hcmin. Hemoglobin se dejstvom sirćetne kiseline i natrijum-hlorida raspada u globin, koji se denaturiše, a hem

haemochromatosis se oksidiše i pretvara u kristalno jedinjenje poznato pod imenom hemin (Teichmannovi kristali). Gvožñe je u heminu trovalentno. haemochromatosis, hemohromatoza, poremećaj metabolizma gvozda, koji se odlikuje velikim nagomilavanjem tog metala u tkivima, naročito u jetri i pankreasu, bronzanom bojom kože, cirozom jetre, dijabetesom, kardiomiopatijorn; idiopatska h., nasledni oblik; h. sekundarna (egzogena) h., koja nastaje posle mnogobrojnih transfuzija ili posle dugotrajnog davanja gvozda. Sin. pigmentska ciroza, bronzani dijabetes. V. haemosiderosis. haemochromogen, hemohromogen. Hem i redukovani hem pokazuju sposobnost da vežu azotna jedinjenja sem globina (npr. proteine, amonijak, cijanide, nikotin). Takva jedinjenja se nazivaju hemohromogeni. haemoclasia, hemoklazija, pojava leukocitopenije posle unošenja većih količina belančevina. haemoconcentratio, hemokoncentracija, smanjenje tečnog dela krvi (plazme), koje dovodi do povećane koncentracije krvi i relativne policitemije. haemocyanin, hemocijanin, hromoprotein koji sadrži oko 7% bakra. Nalazi se u krvi mekušaca i zglavkara. haemoglobinum, hemoglobin, crveni pigment u krvi kičmenjaka. To je belančevina molekulske težine 64.450. Molekul h. je globularan i sastoji se od četiri podjedinice. Svaka podjedinica sadrži hem koji je vezan za polipeptid globin. U svakom molekulu hemoglobina postoje dva para polipeptida; dve podjedinice sadrže jednu vrstu polipeptida, a dve podjedinice drugu vrstu polipeptida. Normalno u odraslog čoveka (hemoglobin A) te dve vrste polipeptida se zovu alfa-lanci i beta-lanci (svaki sadrži po 146 aminokiselinskih ostataka). Krv ljudskog fetusa normalno sadrži fetalni hemoglobin (hemoglobin F). Po strukturi sličan hemoglobinu A, s tom razlikom što su beta-lanci zamenjeni gamalancima. I ovi lanci sadrže 146 aminokiselinskih ostataka, ali se 37 ostataka u

haemolysin gama-lancu razlikuju od odgovarajućih u beta-lancu. Fetalni hemoglobin normalno se zamenjuje odraslim ubrzo posle roñenja. Hemoglobin vezuje O2 i stvara oksihe^noglobin. Pri tome se O? vezuje za Fe u hemu koordinativnim vezama (molekulski oblik Ch). Na afinitet hemoglobina za 0)2 utiču pH, tempe ratura i koncentracija 2,3-difosfoglice rata. haemoglobinaemia, hemoglobinemija prisustvo hemoglobina u krvnoj plazmi haemoglobinopathia, hemoglobinopati ja, bolest krvi izazvana naslednim pore mećajem sinteze globinskog dela hemoglobina, koja vodi stvaranju patoloških hemoglobina. Hemoglobinopatija ima svojstvenu kliničku sliku i specijalne biološke reakcije, a praćena je vrlo često anemijom. Poremećaji globinskog dela hemoglobina nastaju zbog zamene jedne ili više aminokiselina u nekom od polipeptidnih lanaca globina ili drugim aminokiselinama. V. drepanocytosis. haemoglobinuria, hemoglobinurija, prisustvo hemoglobina u mokraći; intermitentna h., paroksizmalna noćna hemoglobinurija, paroksizmalna hemoglobinurija na hladnoću; h. zbog marša, redak oblik hemoglobinurije koji nastaje posle dužeg napornog marša; paroksizmalna hemoglobinurija na hladnoću, hemoglobinurija koja nastaje naglo posle lokalnog ili opšteg izlaganja hladnoći; paroksizmalna noćna h., hemoglobinurija koja se obično dešava noću, u kojoj postoje u mokraći velike količine hemosiderina i koja je skoro uvek praćena leukopenijom i trombocitopenijom. Pozitivan Hamov test. Sin. Marchijafava-Michelijev sindrom; toksička h., koja je izazvana toksičnim hemijskim jedinjenjima. haemogram, hemogram, krvna slika, koja se izražava brojevima pojedinih krvnih ćelija u odreñenoj zapremini krvi, kao i leukocitnom formulom. haemolysin, hemolizin, supstancija koja izaziva hemolizu, tj. oštećenje ćelijske opne eritrocita i usled toga oslobañanje hemoglobina. Postoje i hemolizini raznog porekla i razne prirode, npr. biljni, 317

haemolysis bakterijski, zmijski h. i imunohemolizni. Imunizovanjem životinje pomoću stranih eritrocita izaziva se razvijanje imunskih heterolizina u krvi imunizovane životinje. Imunolizini su, u stvari, hemaglutinini (ili amboceptori) koji tek u prisustvu komplementa izazivaju hemolizu; autohemolizini, nastaju u organizmu protiv sopstvenih eritrocita u toku izvesnih hemolitičkih anemija; heterohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi neke druge životinjske vrste; izohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi iste životinjske vrste. haemolysis, hemoliza, oslobañanje hemoglobina iz eritrocita i njegovo prisustvo u plazmi. Ako hemoglobin napušta eritrocit po završetku njegovog životnog veka, to je fiziološka h., i ona nije praćena poremećajima i vidljivim znacima; patološka h. može nastati u prisustvu u plazmi različitih činilaca hemolize (hemolizina) ili usled poremećaja opne eritrocita (korpuskularna i ekstrakorpuskularna). I jedna i druga p. h. može biti uroñena i stečena. Zmijski otrovi, otrovi gljiva, hemijski otrovi (olo-x vo), unošenje u cirkulacijski sistem hipotoničnih rastvora, naglo smrzavanje ili zagrevanje mogu izazvati h. H. nastaje i kao prateća pojava mešanja dveju krvi pri transfuziji. P. h. su praćene groznicom, povišenom temperaturom, hemoglobinurijom, žuticom, anemijom, a ponekad anurijom i uremijom. haemolyticus, hemolizni, koji pripada hemolizi, ili koji izaziva hemolizu. haemopathia, hemopatija, zajedničko ime za bolesti krvi. Sin. haematonosis. haemopericardium, izliv i prisustvo krvi u osrñu najčešće usled rupture srca pri infarktu ili rupture zida dela aorte u perikard. Akutni izliv krvi nosi naziv tamponada srca. haemophilia, hemofilija, nasledni hemoragijski sindrom izazvan nedostatkom antihemofilnog globulina (VIII činioca koagulacije, antihemofilnog globulina A). Nasleñuje se recesivnim genom na X-hromosomu. Zbog toga od hemofilije boluju skoro isključivo muškarci. Krva318

haemorrhagia renja posle najmanjih povreda u koži, mišićima, usnoj i nosnoj duplji, iz bubrega i u zglobovima; haemophilia A, haemophilia. Sin. klasična hemofilija; haemophilia B, nasledna bolest, slična klasičnoj hemofiliji, izazvana deficitom IX činioca koagulacije. Sin. Christmasova bolest; vaskulna h., angiohaemophilia. Haemophilus, bakterije ovog roda ne mogu se razmnožavati na veštačkim hranljivim podlogama bez faktora X i V ili bez jednog od njih. Faktor X sadrži hemin, a faktor V je kodehidrogenaza. Neophodni su za oksidoredukcione procese, disanje bakterija; h. bronchisepticus, v. Bordetella; H. conjunctivitidis, Koch-Weeksov bacil; H. ducreyi, bacil poznat pod nazivom Streptobacillus ulceris mollis, izaziva ulcus molle (meki šankr); H. influenzae, u dece može da izazove piogene infekcije, dok u epidemijama influence hemofilus je samo sekundarni pratilac virusne infekcije. Sin. Pfeiferov bacil; H. pertussis, v. Bordetella. haemophobia, hemofobija, sin. haematophobia, v. neurosis, phobia. haemophthalmus, hemoftalmus, izlivena krv koja ispunjava staklasto telo. Najčešće posle povreda. haemoptoë, hemoptoja, iskašljavanje većih količina krvi, najčešće usled tuberkuloze pluća, plućnog infarkta i neoplazme pluća. haemoptysis, hemoptiza, iskašljavanje manjih količina krvi, koja potiče iz disajnih puteva. haemorrhagia, hemoragija, izliv krvi iz krvnih sudova u tkiva, telesne duplje ili spoljašnju sredinu; h. cerebri, izliv krvi u mozak, masivno krvavljenje u moždanoj masi; uzrok kliničkoj slici apopleksije mozga (v. apoplexia) u nešto više od 1/4 slučajeva; endokranijumska h., nastaje spontano usled rupture krvnog suda (arterioskleroza, aneurizma) ili usled prekida kontinuiteta krvnog suda prilikom preloma lubanje. Subduralni hematom raste postepeno. Nesvesno stanje nastupa tek posle intervala neporemećene svesti. Ako se evakuiše opera-

haernorrhoidalis

halogenski derivati ugljovodonika

tivno, može da izazove smrt; h. epidura- haemothorax, hemotoraks, izliv krvi u pleuralnu šupljinu. Obično je posledica lis, krvarenje izmeñu dure i kalvarije, traume grudnog koša. najčešće kao posledica prskanja srednje moždaničke arterije prouzrokovano Hagemanov faktor, Hagemanov činilac, XII činilac koagulacije krvi. traumom. Ponekad krvavljenje nastaje usled prskanja vena koje ulaze u sinuse Hailey-Haileyjeva bolest, v. bolest. hajdučka trava, v. Achillea Millefolium. tvrde moždanice. Izliv krvi izaziva pritisak na mozak, a ponekad i smrt; h. gin- halaze, (embr.) nekoliko puta uvrnute vrpce (ptičjeg jajeta) koje potiču od vlakgivalis, krvavljenje desni posle povrenastog sloja belanceta poznatog pod de, cepanja ili nagnječenja desni. Uporimenom membrana halazifera. Halaze no je, ali slabog intenziteta; h. meninne dosežu ni na jednom kraju Ijuskinu gealis, izliv krvi obično u subara»kožicu«, te nisu u stanju da drže žuhnoidalne prostore iz subarahnoidalmance uvek u istom položaju. One imaju nih arterija ili subarahnoidalnih vena. uloge u neku vrstu pridržača i odbojTrauma, ruptura, aneurizme, diskrazija nika, koji smanjuje dejstvo potresa na krvi ili površni angiomi mogu biti uzrok jajnu ćeliju. krvavljenja; h. periodontalis, periodontalno krvavljenje, intenzivno je zbog halbwertschicht, v. polovična debljina. bogate mreže krvnih sudova u ozublju; half value layer, (eng.) v. polovična debljina. h. postextractionem dentium, izlivanje krvi iz krvnih sudova alveolarne ča- halitosis, v. foetor ex ore. šice posle vañenja zuba; h. subduralis, Hallerova semenička mreža, mreža spojenih semeničkih kanalića u Highmokrvarenje izmeñu unutrašnje površine reovom telu. tvrde moždanice i spoljašnje strane Hallopeauova bolest, v. acrodermatitis paučinaste moždanice. continua suppurativa. haemorrhoidalis, hemoroidni, (1) naziv za krvne sudove u oblasti rektuma i hallux, palac noge; h. dolorosa, bolni palac noge, obično u dustabanu pes planučmara, (2) što se odnosi na hemoroide, su; h. flexus, sin. h. rigidus; h. malleus, npr., nodulus h., šulj, hemoroidni čvorić čekićast palac noge, u vidu čekića; h. ričmara. gidus, ukrućen palac noge u njegovom haemorrhoides, varikozna proširenost metatarzofalangealnom zglobu. U povena oko čmara prouzrokovana zastočetku je ograničen dorzalni pregib paljem krvi. Zavisno od položaja prema mica, a kasnije njegova krutost u fleksiošiću čmara razlikujemo spoljašnje i nom položaju, sin. h. flexus; h. valgus, unutrašnje hemoroide. Sin. moduli haeiskrivljenost palca upolje tako da zglob morrhoidales. ovog prsta strci na unutrašnjoj strani haemosiderin, hemosiderin; pri produžestopala; h. varus, iskrivljenost palca nom unošenju gvozda u organizam, a unutra udaljavajući se medijalno od osposle zasićenja feritinom, višak gvozda talih prstiju noge. se deponuje u jetri u koloidnom stanju haloformi, derivati organskih materija u obliku gvožñe-oksida koji je poznat nastali u vodi pri delovanju hlora upotpod imenom hemosiderin. Hemosiderebljenog za dezinfekciju vode za piće rin razara ćelije jetre. ili splavina. Najizrazitiji predstavnik haemosiderosis, hemosideroza, fokalno hloroform. Smatra se da mogu imati ili difuzno nagomilavanje gvozda u orkancerogeno delovanje. ganizmu bez oštećenja odgovarajućih halogeni elementi, elementi koji s metalitkiva; jetrina h., nagomilavanje gvozda ma grade soli. U halogene elemente spau jetri (pretežno u Kupfferovim ćelijadaju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br) i jod ma), koje ne dovodi do ciroze jetre; (J). plućna h., taloženje gvozda, u vidu he- halogenski derivati ugljovodonika namosiderina, u parenhimu pluća. staju zamenom jednog ili više vodoniko319

haloni vih atoma iz ugljovodonika atomima halögena. Upotrebljavaju se vrlo često u industriji i tehnici, kao organski rastvarači smola, voska i lakova, za hemijsko čišćenje itd. Izazivaju akutna i hronična profesionalna trovanja. haloni, supstancije koje se stvaraju u raznim tkivima a koje preobratljivo inhibišu ćelijske mitoze. halos, halo, kolut, krug, (oft.) (I) obojen krug u.vidu duginih boja koji bolesnik s kongestivnim glaukomom vidi oko svetlosnog izvora; (2) prsten oko papile vidnog živca usled atrofije sudpvnjače, koji može nastati a) u senijumu, b) h. glaucomatosus, pri odmaklom glaukomu. Halsteñov šav, v. sutura. Halstedova operacija, v. operacija. halucinacija, bolesno opažanje bez predmeta u sferi odgovarajućeg čula. Znak duševne bolesti, sem ako se ne javlja samo pri uspavljivanju, v. hipnagogna halucinacija, ili posle jakog zamaranja vida (pseudohalucinacija); antagonistička h., bolesnik na jedno uvo čuje lepe, a na drugo ružne zvuke; funkcionalna h., koja se javlja u toku funkcionisanja nekog čula, npr., opažanje boje uz opažanje zvuka; hipnagogna h., koja se javlja pri uspavljivanju i u zdravih osoba; imperativna h., koja nešto bezuslovno nareñuje; h. mirisa, opažaj mirisa bez objekta. Obično neprijatne kao miris na izgorelu vunu, gumu, petroleum i lešinu. Halucinacije ukusa dolaze u nastupima u tumorima medijalne strane temporalnog režnja; h. ukusa, opažaji ukusa bez predmeta. Obično su neprijatne i idu zajedno sa sumanutim idejama trovanja. Halucinacije ukusa s halucinacijama mirisa i nastupima sanjivosti predstavljaju tzv. uncinatne napade u oštećenju (tumor) gyrusa uncinatusa. Sin. dreamy state; h. vida, vidni opažaji koji se ne osnivaju na objektivnoj stvarnosti. Sin. utvare, priviñanja. halucinogeni, v. psihotomimetske supstancije. halucinoza, akutna duševna bolest praćena obiljem halucinacija; halucinoza po nekim autorima znači halucinaciju za koju onaj koji je doživljava veruje da je 320

hapten bolesna pojava da nije realan opažaj; alkoholičarska h., akutna duševna bolest u alkoholičara. Obilje akustičkih halucinacija pogrdnog karaktera, često ritmički ponavljanih u taktu kucanja srca ili slično. Bolest traje 2-6 godina. hamam, amam, kupatilo (obično parno) u istočnih naroda. Može biti kućno ili javno. Amami su postojali i u gradovima naše zemlje koji su bili pod turskom vlašću. hamartoma, hamartom, malformacije slične tumorima, koje su grañene od normalnog tkiva ali u nenormalnoj mešavini tkiva i organa, pri tome se poremećaj odnosi na količinu, raspored, vrstu i stepen zrelosti tkiva. Nastala proliferacija je, meñutim, ograničenih potencijala u razmnožavanju za razliku od pravih neoplazmi. hamicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces pimprina, upotrebljava se kao sredstvo protiv nekih gljivičnih oboljenja. Hamman-Richov sindrom, v. syndroma. Hand-Schüller-Christianova bolest, v. bolest. Hangerova reakcija, v. test. Hanotova ciroza, v. cirrhosis. Hansonova jedinica, jedinica za izražavanje količine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima, jednaka jednoj petini jedne Gollipove jedinice (v. tamo). haploid, ćelija koja u svom jedru sadrži samo jednu garnituru hromosoma. U haploidnom stanju svaki hromosom je u ćeliji zastupljen samo jedanput. Haploidan broj hromosoma u čoveka iznosi 23. Sin. monoploid. Sup. diploid. Sin. monoploid. haploidan, oznaka za ćeliju s polovinom broja hromosoma karakterističnog za vrstu. Ovo je slučaj zrelih polnih Ćelija, gameta, u kojih je posle hromatinske redukcije diploidan broj hromosoma (2n) sveden na polovinu (n). haploidija, stanje koje označava prisustvo polovičnog broja hromosoma. Sin. mo-noploidija. hapten (poluantigen), mali molekul koji je neimunogen, tj. ne može da izazove imuni odgovor, ali može da se veže za

Harada-oboljenje već stvoreno antitelo ili senzibilisane limfocite. Hapten postaje antigen kada se veže za nosač koji je obično neki protein. Hapten ima samo jednu valenciju. Tipični hapteni su DNP (2,4-dinitrophenol) i NIP (^hydroxy-S-iodo-S-nitrophenolethyl). Lekovi takoñe mogu delovati kao hapteni (aspirin i dr.). Harada-oboljenje, akutno oboljenje sa znacima meningoencefalitisa, poremećajem unutrašnjeg uva i poliozom. Na očima se javlja težak obostrani uveitis s eksudativnom ablacijom mrežnjače. Hardy-Weinbergov princip, matematički utvrñena činjenica da genotipovi u populaciji ostaju konstantni iz jedne generacije u drugu, pod uslovom da se ova ravnoteža ne remeti migracijama, prirodnom selekcijom i mutacijama. »harlekin-fetus«, v. ichthyosis congenita. hartija, artikulaciona, v. papir artikulacioni. Hartnupova bolest, v. bolest. Harvard step-test, metoda za ispitivanje fizičke kondicije. Meri se broj srčanih otkucaja posle 150 penjanja na visinu od 50,8 cm i spuštanja u toku 5 min. PuIs se broji pola minuta, posle l, 2 i 4 minuta. Indeks se dobija podelom 300 s dvostrukim zbirom broja svih izmerenih otkucaja. Ispod 55 slab, preko 80 dobar. Hassalova telašca, (embr.) stvaranje Hassalovih telašaca dešava se u embrionima od 50 mm hipertrofijom pojedinih grupa ćelija retikuluma. hašiš, v. cannabis indica. Haudeckova niša, v. niša. haustra coli, mehurasta proširenja zida debelog creva. haustracije, vrećaste kese, ispupčene upolje, nastale u nenadraženim delovima debelog creva pri istovremenoj kontrakciji prstenastog i uzdužnog mišićnog sloja. Karakteristične su za debelo crevo u kojem je uzdužni mišićni sloj, za razliku od tankog creva, rasporeñen u vidu tri trake (taeniae coli). Ovaj tip pokreta, koji odgovara segmentacionim pokretima u tankom crevu, dostiže vrhunac posle 30 sec. od svog početka, da bi za narednih 60 sec. nestalo. Deluju

21 Medicinski leksikon

helioaeroterapija kao pokreti mešanja sadržaja debelog creva i kao slabi pokreti potiskivanja. hebephrenia, hebefrenija, vrsta mladalačkog ludila, shizofrenije. Detinjasto blesavljenje s ranim raspadom misli i osećanja. Počinje postepeno izmeñu 15. i 21. godine sa znacima koji podsećaju na obična mladalačka preterivanja u pubertetu i sa hipohondričkim žalbama. Postoji sklonost ka mistici i filozofiranju, halucinacije, depresivne ideje, ideje veličine, povremeno uznemirenost, impulsivni postupci, opasnost za okolinu. Docnije rasejanost, ravnodušnost, prazan osmejak. Remisije su retke. Prognoza je loša. V. schizophrenia. Heberdenov reumatizam, v. rheumatismus. hebosteotomija, v. pelviotomia. hebotomia, v. pubiotomia. Hebra-bolest, v. impetigo herpetijormis, prurigo. Hegarov znak trudnoće, razmekšanje izmeñu tela materie i grlića koje se javlja u prva dva meseca trudnoće. Služi kao verovatan znak za dijagnozu trudnoće. heilitis, v. cheilitis. beilognatopalatoshiza, v. cheilognathopalatoschisis. heiloplastika, v. cheiloplastica. heiloshiza, v. cheiloschisis. Heineke-Mikuliczova operacija, v. operacija. heksametonijum, ganglioplegičko sredstvo. heksil-rezorcinol, antiseptičko, dezinficijentno i anthelmintičko sredstvo. heksoze, ugljeni hidrati koji u svom molekulu sadrže 6 kiseonikovih, odnosno ugIjenikovih atoma. Molekulska formula im je І2.Prema tome, zavisno od toga da Ii sadrže aldehidnu ili ketonsku grupu, dele se na aldoheksoze i keto-heksoze. Od aldoza najvažnije su gliko-za (grožñani šećer), manoza i galaktoza, a od ketoza fruktoza (voćni šećer). heksozo-monofosfatni šant, direktni oksidacioni put, v. fosfo-gtukonatniput razlaganja glikoze. helioaeroterapija, lečenje izlaganjem sunčanim zracima i svežem vazduhu.

321

heliodermatitis heliodermatitis, zapaljenje kože izazvano delovanjem sunčevih zrakova. Intenzitet zapaljenja (crvenilo, mehuri itd.) zavisi od jačine i dužine trajanja insolacije, kao i od osetljivosti kože pojedinaca. Sin. dermatitis Solaris. helion, v. alfa-čestica. helioprophylaxis, helioprofilaksa, sunčanje u svrhu profilakse, npr., sunčanje gradske dece (u polju, planini ili na moru) ,može da spreči pojavu bolesti ili da smanji naklonost za obolevanje. U tome je dobrim delom i smisao i značaj letnjeg odmora.

heliotherapia, v. therapia. helium, helijum, He, hemijski element, plemeniti gas. Jezgra atoma helijuma s atomskom težinom 4 naziva se u nuklearnoj fizici alfa-čestica. U jezgri helijuma nalaze se dva protona i dva neutrona (alfa-zraci su sastavljeni iz alfa-čestica odnosno heliona). Helijuma ima mnogo na Suncu i zvezdama, vrlo malo u atmosferi. U smeši s 20% kiseonika helijum se upotrebljava za udisanje u lečenju astme, kesonske bolesti, laringitisa i traheitisa. helix, heliks, zavojak na usnoj Školjki, gra^ di njenu slobodnu ivicu.

Hellerova operacija, v. operacija. Hellerova reakcija, v. reakcija. Hellmanov kišomer, v. kišomer. Helmholtzova teorija sluha, objašnjava mehanizam primanja akustičkih nadražaja putem treperenja odreñenih vlakanaca različne dužine u bazalnoj membrani puža. Stvoreno nadraženje prenosi se na Cortijev organ, koji leži na bazalnoj membrani, a preko njega na moždane centre. Helminthes, helminti, parazitni crvi koji obuhvataju pljosnate (Plathelminthes) i valjkaste (Nemathelminthes) crve. helminthiasis, helmintijaza, oboljenje prouzrokovano prisustvom parazitnih crva u organizmu. Najčešća je crevna h. koju prouzrokuju tenije, askaris, botriocefalus itd. Reda je visceralna h., koja nastaje usled prisustva ehinokokusa i trihine u raznim organima. hem, v. haem. hemacija, naziv za crveno krvno zrno. 322

hematogonija hemadsorpcija, virusi koji poseduju hemaglutinine prilikom razmnožavanja u kulturi ćelija, sposobni su da dovedu do adsorpcije eritrocita na površini ćelije u kojoj se razmnožavaju. Ova pojava se naziva hemadsorpcija i može poslužiti kao indikator razmnožavanja ovih virusa u ćelijama i pre pojave citopatogenog efekta virusa. hemaglutinacija, aglutinacija eritrocita prirodnim antitelima, koja postoje u serumu svakog čoveka, zahvaljujući odgovarajućim aglutinogenima koji se nalaze u eritrocitima; pasivna hemaglutinacija (indirektna) aglutinacija eritrocita obloženih nekim antigenom i tako senzibilisanih, pa ih aglutinišu serumi s homolognim antitelima; virusna hemaglutinacija, virusi koji poseduju hemaglutinine i sposobnost da se vežu za mukoproteinske receptore eritrocita čoveka, kokoši ili drugih životinja i da dovedu do njihove aglutinacije. Najpoznatiji virusi koji dovode do hemaglutinacije jesu virus influence i drugi miksovirusi, poks-virusi, neki arbor-virusi i dr. Mehanizam hemaglutinacije u svih ovih virusa nije isti. Virus influence poseduje jedan enzim (neuraminidazu) kojim uništava receptore eritrocita i kasnije se odvaja od njih. hemaglutinini, supstancije koje aglutinišu crvena krvna zrna. hematoencefalijumska barijera (brana), koja se nalazi izmeñu krvi i intersticijumske tečnosti mozga. Ta barijera postoji u ćelom moždanom tkivu osim područja hipotalamusa. Verovatno da doprinosi održavanju stalnosti sastava okoline neurona, veoma osetljivih na promene jonskog sastava u svojoj okolini. Da bi se mogla uspešno l.ečiti različita oboljenja nervnog sistema, mora se znati propustljivost ove brane. Penicilin ulazi u mozak u veoma malim količinama, za razliku od eritromicina, koji lako prolazi ovu barijeru. Alkohol i svi anestetici veoma lako prolaze krvno-moždanu barijeru. hematogonija, matične crvene krvne ćelije.

hematokrit hematokrit, volumenski procenat uobličenih elemenata krvi. Normalne vrednosti su 42 ±5 u muškarca i 38 ±5 u žene. 99% hematokritske vrednosti odreñuju eritrociti; celokupni telesni h., deo celokupne zapremine krvi koji čine eritrociti, izražen u procentima u odnosu na zapreminu krvi; venski h., deo krvi, dobijene punkcijom neke vene, koji čine eritrociti. Služi za odreñivanje stepena anemije. Sin. HCT. Normalno hematokrit u muškarca iznosi 42-50 ml /100 ml, a u žena 37-47 ml/100 ml. hematom poput naočara, nastupa u lubanjskoj bazi u oblasti prednje jame. Potkožni izliv krvi javlja se u obe orbite, a spaja ih izliv koji se prostire preko nosnog korena. hematospermatoreja, prisustvo krvi u izlivenoj spermi. Važno je utvrditi odakle krv dospeva u spermu. hematotoraks, v. haemothorax. hemeraiopia, hemeralopija, slepilo u mraku, poremećaj prilagoñavanja na mrak. Javlja se u pigmentnoj degeneraciji mrežnjače, raznim oblicima horioretinitisa, visokoj kratkovidosti i nedostatku vitamina A. hemianopsia, hemianopsija, nestajanje jedne polovine vidnog polja, koje se javlja u lezijama područja hijazme i optičkog traktusa. Može se javiti kao binazalna h., kada je unutrašnja polovina vidnog polja ispala; bitemporalna h., kada je spoljna polovina vidnog polja ispala; h. horizontalis inf., moguća je pri ranjavanju oba potiljačna režnja prolaskom projektila u frontaloj ravni; h. horizontalis sup., posledica je začepljenja obe a. cerebri post.; kvadrantna h., ispad u jednoj četvrtini vidnog polja. hemiasinergia, hemiasinergija, asinergija jedne polovine tela, tj. ruke i noge s iste strane tela. hemiatrophia facialis, v. Rombergova bolest (pod bolest). hemibalizam, iznenadna pojava opsežnih i žestokih pokreta zamahivanja koje se javlja na jednoj strani tela pri krvarenjima u suptalamusnim jedrima suprotne hemisfere, v. balizam. 21*

hemijske nokse hemignathia, hemignatija, delimično ili potpuno odsustvo razvoja jedne polovine donje vilice. hemihypertrophia faciei, uvećanje polovine lica, uroñena nepravilnost, posledica hromosomne aberacije. Pogoršava  se s godinama. Najčešće su uvećani delovi koji se razvijaju iz prvog škržnog luka, a rede i telo i udovi iste strane. Sin. unilateralna hiperplazija, parcijalni gigantizam lica. hernija, nauka o hemijskim elementima i jedinjenjima. Ona se bavi ne samo opisivanjem i posmatranjem hemijskih pojava, nego je njen glavni zadatak objašnjavanje tih pojava. Pomoću hernije se izučavaju biološki oblici kretanja. Hemiia se deli na razne grane: neorganska hernija, organska hernija, analitička hernija, fizička hernija, koloidna hernija, medicinska hernija i dr. Medicinska hernija se bavi proučavanjem onih supstancija i hemijskih procesa čije je poznavanje neophodno za razumevanje medicinskih nauka. hemijska borbena sredstva, sin. kemijsko oružje. Hemijska sredstva koja se upotrebljavaju u ratu za trovanje ljudi i stoke kao i za kontaminaciju zemljišta, namirnica, vode, raznih sredstava itd. V. bojni otrovi. hemijska dekontaminacija, ranije degazacija, postupak uklanjanja bojnih otrova s kože, sluznica, odeće, opreme, namirnica itd. razlaganjem na neotrovne ili manje otrovne materije. Za ličnu he-mijsku dekontaminaciju koristi se lični dekontaminacioni pribor (v. tamo). hemijske jedinice, specijalne formacije odreñene za hemijsko izviñanje i dekontaminaciju; osnovni zadaci vezani su im pretežno za protivhemijsku zaštitu, a pojavom nuklearnog oružja i, zbog sve veće aktuelnosti biološkog oružja, one prerastaju u jedinice ABH-odbrane. hemijske nokse, hernijske supstancije koje prodiru u organizam respiratornim i digestivnim putem, kroz kožu i sluznicu (naročito kad su ove povreñe-ne) i izazivaju razna oštećenja. U savre-menoj humanoj patologiji igraju vidnu ulogu; ratne hemijske n., hemijska

323

hemijski ekvivalent borbena sredstva (bojni otrovi, dimne i zapaljive supstancije), tehničke hemikalije (pogonsko gorivo i mazivo, organski rastvarači, antikorozivi i tehničke kiseline) i otrovi pri sagorevanju i eksploziji (ugljen-monoksid, barutni i nitrozni gasovi). Mnoge od ovih dolaze do izražaja i u mirno doba. hemijski ekvivalent, v. ekvivalent. hemijski rat, oružani sukob u kom se, pored vatrenog i drugog oružja, upotrebljavaju i hemijska borbena sredstva (v. tamo). U užem smislu pod hemijskim ratom podrazumeva se uglavnom primena bojnih otrova (v. tamo).

hemijsko oružje, v. hemijska borbena sredstva. hemilaryngectomia, hemilaringeklomija, operativni zahvat za lečenje odreñenih slučajeva raka grkljanja, koji se mogu savladati odstranjenjem jedne polovine grkljana. Funkcija disanja i govora vrši se posle operacije na prirodan način korišćenjem preostale polovine larinksa. hemin-proteidi, labilne složene belančevine sastavljene od hemina i belančevb na. Sin. parahematini. hemiopsia, v. hemianopsia. hemioreceptori, (mikrobiol.) hipotetična mesta ili atomske grupe u protoplazmi koje imaju naročitu, specifičnu moć da se vezuju s izvesnim hemijskim supstancijama ili grupama (receptor za toksin, za arsenske grupe i dr.); (fiziol.) čulni organi ili završeci senzornih nerava koji su adaptirani na hemijske nadražaje (npr. receptori mirisa i ukusa). hemioterapijska sredstva, pod tim imenom u širem smislu podra/Aimeva se svako hemijsko jedinjenje koje se koristi za lečenje bolesti, bez obzira da Ii je to sintetsko sredstvo ili biološki proizvod. Hemioterapijska sredstva u užem smislu mogla bi da se podele na hemijska sredstva dobijena sintetskim putem i ona koja su proizvodi metabolizma različitih mikroorganizama, te, prema tome, antiobiotici bi činili zasebnu grupu supstancija s antibakterijskim svojstvima. 324

hemisphaerium hemiparaplegia, hemiparaplegija, oduzetost jedne noge, v. monoplegia. hemiplegia, hemiplegija, oduzetost jedne polovine tela. Nastaje najčešće usled oštećenja mozga (cerebralna h.) u oblasti unutrašnje čahure (kapsulama h.) usled razmekšanja ili hemoragije. Razvija se na strani tela suprotnoj oštećenoj moždanoj hemisferi (kontralateralna h.); h. alterna seu alternans, oduzetost izvesnih lobanjskih živaca na jednoj strani i istovremena oduzetost suprotne noge i ruke usled lezije u moždanom stablu (v. ukršteni sindromi moždanog stabla - pod syndroma); h. alterna oculomotoria, sin. Weberova oduzetost; h. cruciata, ukrštena hemiplegija, oduzetost jedne ruke i suprotne noge usled oštećenja predela ukrštanja piramida; facijalna h., oduzetost jedne polovine lica (v. paralysis n. facialis); faciobrahijalna h., oduzetost koja zahvata jednu polovinu lica i istostranu ruku. Nastaje usled oštećenja predela prednje centralne vijuge na suprotnoj strani; infantilna h., oduzetost jedne strane tela nastala usled poroñajne traume ili rano preležanog oboljenja mozga (encefalitis); h. spastica infantilis, spastička dečija hemiplegija. Oduzetost jedne polovine tela u novoroñene ili male dece. Može nastati: (1) kongenitalno, usled intrakranijalnog krvarenja u slučaju teškog poroñaja ili usled uroñene porencefalije, aplazije moždane hemisfere i dr.; (2) kao posledica encefalitisa nepoznate etiologije; (3) kao komplikacija mnogih akutnih infektivnih bolesti i kao posledica procesa koji se lagano razvijaju, kao što su tumori, tuberkulomi, difuzna skleroza itd. Kongenitalna hemiplegija spastika infantilis rano se poznaje po nepokretnosti oduzetih udova ili po njihovoj ukočenosti. Infantilna hemiplegija spastika druge geneze obično nastaje naglo, nekoliko dana posle izbijanja infektivne bolesti ili u rekonvalescenciji; spinalna h., oduzetost ruke i noge s iste strane, ne zahvata glavu. hemisphaerium, hemisfera, polulopta, polutka, polutina, npr. h. telencephali,

hemizam velikomoždane polutke; h. dominantna, sposobnost slepoočnog režnja i ugaone vijuge da analizira značaj različitih osećaja, obično je razvijena u ljudi samo u jednoj hemisferi mozga koja se stoga naziva dominatnom. U 90 od 100 osoba dominantna je leva hemisfera, a u ostalih 10 obe hemisfere imaju identičnu sposobnost interpretacije osećaja ili je, što je vrlo retko, dominantna desna hemisfera. hemizam, zbivanje u toku neke hemijske reakcije. hemizigot, diploidna ćelija u kojoj su pojedini geni zastupljeni samo jedanput. Muškarac je, npr., hemizigot u pogledu gena smeštenih na X-hromosomu. hemodinamika, fizički principi cirkulacije, specijalno odnosi izmeñu pritiska krvi, veličine protoka krvi i otpora kretanju krvi. hemofibrin, biološki lokalni hemostatik, sunñeraste konzistencije, spravljen iz goveñeg fibrina. Primenjuje su u bolesnika s hemoragičkim sindromom, kod krvarenja iz ozublja, koštanih krvarenja, krvarenja ex vacuo i dr. hemoglobin, haemoglobinum, crvenkasti pigment eritrocita koji ima osobinu da s kiseonikom gradi labilno jedinjenje i služi pri disanju kao prenosilac kiseonika od pluća do tkiva. Hemijski se sastoji od belančevine globina i prostetičke grupe hema u kojoj se nalazi protoporfirin III (9) gvožñe. Labavim vezivanjem s kiseonikom gradi oksihemoglobin. Smanjenje količine hemoglobina u eritrocitima uzrok je hipohromnih anemija. hemoglobinometar, aparat za odreñivanje koncentracije hemoglobina u krvi; Sahlyjev h., jedan od aparata u kome se koncentracija hemoglobina odreñuje na osnovu uporeñivanja boja u standardnoj cevčici s bojom u cevčici u kojoj se pomoću hlorovodonične kiseline hemoglobin odreñene količine krvi pretvara u hematin-hlorhidrat. hemoglobinski indeks, /. ranije upotrebljavana metoda, kojom se uporeñivanjem broja eritrocita i koncentracijom hemoglobina približno odreñivala

hemolizin koncentracija hemoglobina u pojedinom eritrocitu. /. ravan jedinici označavao je normohromiju, /. veći od jedinice hiperhromiju, a /. manji od jedinice hipohromiju eritrocita. Danas se koncentracija hemoglobina u eritrocitu (MCH) odreñuje mnogo tačnijim metodama. hemogram, krvna slika, rezultat pregleda krvi u dijagnostičke i prognostičke svrhe, koji se sastoji od odreñivanja broja eritrocita, leukocita i trombocita, kao i od odreñivanja količine hemoglobina i leukocitne formule. U hemogram se može ubrojati i odreñivanje vremena koagulacije i vremena krvarenja. hemohromatoza, v. haemochromatosis. hemokultura, ispitivanje krvi u pogledu prisustva bakterija i mogućnosti odgajivanja eventualno prisutnih bakterija iz krvi bolesnika pomoću specijalne tehnike. Za izolaciju mikroorganizama iz krvi koriste se specijalne hranljive podloge; Schottmullerova ploča (duboki agar u epruveti, otopljen i rashlañen na 45-5O0C s potrebnom količinom krvi uzetom iz lakalne vene, izlije se u Petrijevu kutiju). Tečne podloge (hranljivi bujon) za hemokulture se pune u boce (Erlenmeyjerove boce u znatno većim količinama - 25 ccm); h. gingivaina, (stom.) postupak kojim se, punkcijom iz desni, dobija materijal iz koga se na podlogama uzgajaju mikroorganizmi, a zatim izrañuje autovakcina, koja se daje obolelima od progresivnih parodontopatija u cilju desenzibilizacije. hemokoncentracija, pojava u kojoj se, zbog gubljenja plazme, povećava hematokrit krvi. Sreće se pri opekotinama gde se s povreñenih površina tela gubi plazma u obliku eksudata. hemolitički sistem, v. sysiema. hemoliza, v. haemolysis. hemolizan, v. haemolyiicus. hemolizin, supstancija koja izaziva hemolizu, tj. oštećenje ćelijske opne eritrocita i usled toga oslobañanje hemoglobina. Postoje hemolizini raznog porekla i razne prirode: biljni/bakterijski, zmijski, imunohemolizini. Imunizovanjem životinje pomoću stranih eritrocita izaziva se stvaranje imunih heterolizina u 325

hemoHzna ostrvca krvi imunizovane životinje; to su amboceptori koji u prisustvu komplementa izazivaju hemolizu. Autohemolizini, nastaju u organizmu protiv sopstvenih eritrocita u toku izvesnih hemolitičkih anemija; heterohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi neke druge životinjske vrste; izohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi iste životinjske vrste. Mnoge patogene bakterije (kao i apatogene) proizvode supstancije koje liziraju eritrocite i koje se nazivaju bakterijskim hemolizinima; treba ih razlikovati od gore navedenih, imunskih hemolizina. hemolizna ostrvca, v. ćelije koje stvaraju hemoHzna ostrvca. Na engleskom »plaque-forming cells«; metoda in vitro za ocenjivanje stvaranja antitela (hemolizina) od strane jednog limfocita. Ćelije se izmešaju u agaru sa eritrocitima i ako ćelije stvaraju hemolizine, onda oko njih hemoliziraju eritrociti, pa se javljaju ostrvca (plake) bez eritrocita. hemolizna žutica, v. icterus. hemolizne anemije, v. anemia, icterus. hemolizne bolesti, v. morbus haemok'tiCUS.

hemolizno-uremijski sindrom, v. syndroma. hemopoetin, v. eritropoetin. hemoptiza, v. haemoptysis. hemoptoja. v. haemoptoë.

hemoragijska dijateza, v. syndroma haemorrhagicum. hemoragijski infarkt, v. infarctus. fiemoragijski sindrom, v. syndroma haemorrhagicum hemoragijski šok, šok koji nastaje kao posledica smanjenja količine krvi usled krvarenja. V. hipovolemijski šok. hemoreceptori, receptori koji se nadražuju raznim hemijskim materijama. hemorenalni indeks, Ambardov, v. konstanta (Ambardova). hemosiderosis bulbi, depoziti soli gvozda, iz hemoglobina krvi, u tkiva unutrašnjosti oka posle težih i dužih krvarenja. V. haemophthalmus. Dovodi do teških oštećenja nervnih ćelija mrežnjače kao i sekundarnog glaukoma. 326

Henserova opna hemosintetske bakterije, bakterije koje dobijaju energiju iz hemijskih procesa. hemotaksa, sposobnost pokretljivih ćelija (leukocita, semeglavaca, bakterija i dr.) da svoje kretanje upravljaju prema izvoru hemijskog nadražaja (pozitivna h.) ili se odbijaju od tog izvora (negativna h.). hemotoraks, v. haemothorax. hemoza, v. chemosis. Henderson-Hasselbachova jednačina, daje mogućnost izračunavanja pH nekog puferskog rastvora. Za bikarbonatni_puter ^  pH =TT 1 1 Ako je koncentracija bikarbonata jednaka koncentraciji rastvorenog ugljendioksida, pH rastvora će biti 6,1 odnosno odgovaraće negativnom logaritmu konstante disocijacije ugljene kiseline. Poraste Ii koncentracija bikarbonatnih jona, povećaće se i pH, odnosno acidobazna ravnoteža će se pomaći ka alkalnoj strani. Pri porastu koncentracije rastvorenog ugljen-dioksida pH će se, naprotiv, smanjiti. pH telesnih tečnosti je 7,4, pošto u telesnim tečnostima ima 20 puta više rastvorenih jona bikarbonata nego ugljen-dioksida. Odnosno izmeñu jednog i drugog sastojka bikarbonatnog puferskog sistema u organizmu normalno su uvek isti jer se koncentracija ugljen-dioksida stalno reguliše disanjem, a bikarbonatnih jona bubrezima. Henoch-Schonleinova purpura, v. purpura.

Henochova bolest, v. purpura abdominaHs. Henrijev zakon, v. Gay-Lissacov zakon. Henserova opna, dno vitelinske kese, sastavljeno od reda visokih prizmatičnih ćelija, koje se na krejevima blastodermnog štita naglo nastavljaju na pljošti epitel zida amnionske kese. Kada te tvorevine »legnu« jedna na drugu na većem prostranstvu, onda se ispod te ektodermne ploče nalazi red pljoštih endodermnih ćelija koje se na krajevima embrionalnog štita neprimetno nastavljaju na pljošte ćelije vitelinske kese (Heuserova opna). Primitivna traka se

hepar vidi na embrionima od 1/2 do l mm. Na prednjem kraju ona se završava Hensenovim čvorom, iz koga izrasta glaveni produžetak. U njemu se izdubljuje hordalni Lieberkuhnov kanal, u čoveka jasno izgrañen. Primitivna traka i glaveni produžetak su ishodišta embrionalnog mezoderma koji se bočno širi i potiskuje van embrionalni mezodermni list. hepar, jetra, najveća žlezda tela. Nalazi se u gornjem delu trbušne duplje, pretežno desno. Ima oblik koso presečenog ovoida i dve strane, gornju i donju. Gornja strana je ispupčena, odgovara pre-čazi i podeljena je na dva režnja, desni (lobus dexter) i levi (lobus sinister). Donja strana je podeljena na četiri režnja, i to: desni (lobus dexter), četvorouglasti (lobus quadratus), repati (lobus cauda-tus) i levi režanj (lobus sinister). Poprečni žleb predstavlja vrata jetre u kojima se nalaze sudovi, živci i žučni kanali. Osnovna funkciona jedinica jetre je jetrin režnjić obično cilindričnog oblika, dužine nekoliko milimetara i promera oko 0,8 do,2 mm. Jetra čoveka sadrži 50.000 do 100.000 pojedinačnih režnjića. Režnjić je smešten oko centralne vene, iz koje krv odlazi putem jetrine vene u donju šuplju venu. Sam lobul se sastoji od mnoštva traka jetrinih ćelija, koje se šire centrifugalno od centralne vene poput paoka na točku. Svaka traka jetrinih ćelija obično se sastoji od dva reda ćelija. Izmeñu susednih ćelija nalaze se mali žučni kanalići, koji se ulivaju u završne žučne kanale u pregradama izmeñu susednih jetrinih režnjića. U pregradama se nalaze i male portne venule koje dobijaju krv iz portne vene. Odavde krv otiče u prostrane jetrine sinuse, a odatle u centralnu venu. Zajedno s po-rtnim venulama u meñulobarnim pregradama nalaze se jetrine arteriole. One snabdevaju tkivo jetre arterijskom krvlju. Venski sinusi su obloženi dvovr-snim ćelijama: tipičnim endotelnim ćelijama i velikim Kupfferovim ćelijama, koje pripadaju retikuloendotelnom sistemu organizma, i sposobne su da vrše fagocitozu. Endotel ovih sinusa je veoma propustljiv. Ispod endotela, i to iz-

hepatectomia meñu endotelnih ćelija i jetrinih ćelija, nalaze se veliki prostori (Disseov prostor). Zbog velikih pora na endotelu u ovaj prostor slobodno ulazi krvna plazma sa svim svojim sastojcima. Disseovi prostori su spojeni limfnim sudovima pa se višak tečnosti iz ovih prostora odstranjuje putem limfe. Osnovne funkcije jetre mogu se podeliti na: 1) vaskular-ne funkcije za deponovanje i filtraciju krvi; 2) sekrecijsku funkciju za lučenje žuči u digestivni trakt i 3) metaboličke funkcije značajne za ceo organizam. Donja strana jetre ima otiske organa s kojima je u odnosu, a to su: debelo crevo, desni bubreg i nadbubrežna žlezda, dvanaestopalačno crevo, želudac i jednjak. Žučni mehur je pričvršćen za donju stranu jetre najvećim svojim delom; h. lobatum, režnjevita jetra u tercijarnom sifilisu (hepatitis gummosa). heparin, vezani polisaharid sa snažnim antikoagulantnim dejstvom. U ljudskom telu ga stvaraju mnoge ćelije, ali najviše bazofilni mastociti, smešteni u vezivnom tkivu oko kapilara. Mastociti stalno izlučuju male količine heparina koji odlazi u krvotok. Mastociti su naročito mnogobrojni u perikapilarnom sistemu pluća i jetre. Normalna koncentracija heparina u krvi iznosi 0,01 mg/100 ml krvi, što je 10-100 puta manje od terapijskih doza. H. sprečava koagulaciju krvi delujući u tom procesu na razne načine: sprečava stvaranje protrombinskog aktivatora u unutrašnjem mehanizmu; zajedno s albumins-, kim kofaktorom sprečava delovanje trombina na fibrinogen; povećava brzinu kojom trombin i antitrombin deluju jedan na drugoga i povećava adsorpciju trombina na fibrin; (farm.) oficinalan je prema našoj farmakopeji (Meparinum). Daje se intravenski, najčešće za sprečavanje i lečenje tromboza. hepatalgia, hepatalgija, bol u jetri. hepatectomia, hepatektomija, odstranjenje jednog dela jetre resekcijom; pravilna h., hepatektomija u kojoj se odstranjuje jedan od režnjeva jetre, a da pri tome budu nepovreñeni svi anatomski elementi režnja koji se ne odstranju327

hepatergia je. Ova hipatektomija se zasniva na činjenici da oba režnja imaju svaki svoj krvotok i žučne kanaliće. hepatergia, hepatergija, izraz za autointoksikaciju organizma zbog terminalne insuficijencije jetre. Sin. koma jetre; v. coma. hepaticoduodenostomia, hepatikoduodenostomija, hirurško stvaranje komunikacije izmeñu jetrenog voda i duodenuma. hepaticoenterostomia, hepatikoenterostomija, hirurško stvaranje anastomoze izmeñu jetrenog voda i jejunuma. Hepatikoenterostomija se primenjuje najčešće u reparatornoj operaciji u slučaju povrede vanjetrenih puteva i po izvršenoj resekciji glavnog žučnog kanala, zajedno s rakom pankreasne glave. hepaticojejunostomia, hepatikojejunostomija, v. hepaticoenterostomia. hepaticostomia, hepatikostomija, stvaranje veštačke fistule jetrenog voda, koja se izliva na trbušnom zidu. hepaticotomia, hepatikotomija, zasecanje jetrenog voda. hepaticus, jetreni (npr. a. hepatica, jetrena arterija). hepatičan, koji pripada jetri. hepatička koma, jetrina koma, v. coma. hepatička porfirija, v. porphyria. hepatitis, zapaljenje jetre; amebni h., izazvan Entamoebom histolyticom; vodi apscesu jetre; anikterni h., u kojeg ne postoji žutica; obično u dece; h. cholangioiitica, virusni hepatitis u kojeg dolazi do intrahepatičke holestaze zbog zapaljenja holangiola. Ima produžen tok; epidemijski h., hepatitis, zapaljenje jetre koje je prouzrokovano virusima. Javlja se sporadično u obliku epidemije, a i inokulacijom infektivnog agensa putem parenteralno datog seruma ili ljudske krvi. Oboljenje se odlikuje degeneracijom i destrukcijom ćelija jetre s pojavom reakcije inflamacije. U ekstenzivnim nekrozama tkiva jetra je smanjena, purpurno-crvenkasta, na preseku s grañom koja se ne raspoznaje. Žutica koja prati oboljenje nije u korelaciji sa rasprostranjenošću i stepenom oštećenja tkiva jetre. U većini slučajeva dolazi do 328

hepatitis restitucije promena na jetri bez posledica, mada i ciroza može da bude posledica prebolelog epidemickog hepatitisa; h. fulminans, akutni fulminantni oblik virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do difuzne nekroze hepatocita (akutna žuta atrofija jetre). Bolest se završava jetrinom komom; holestazni., h., h. cholangiolitica; homolognog seruma h., serumski hepatitis; hronični aktivni h., hronični perzistentni hepatitis; hronični agresivni h., težak hronični oblik hepatitisa; na autoimunoj osnovi, s progresivnom nekrozom hepatocita, limfoplazmocitnim infiltratima i makronodulskom cirozom na kraju. Pozitivnost mnogih testova koji govore za autoagresiju; hronični perzistentni h., blag oblik hroničnog hepatitisa u kojeg postoje ćelijski infiltrati u portnim prostorima i vrlo slaba nekroza hepatocita; h. infectiosa, infektivni hepatitis, vrlo rasprostranjena virusna bolest jetre koja se prenosi fekalno-oralnim putem (virus A) ili parenteralnim, a verovatno i oralnim putem (virus B); inokulacijski h., nosi još naziv serumski hepatitis, a nastaje parenteralnim unošenjem proizvoda ljudske krvi latentno inficiranih osoba. Inkubacija je duža (oko 100 dana) za razliku od infektivnog hepatitisa (10 do 40 dana). Anatomski postoje proširene nekroze ćelija jetre s infiltracijom ćelija zapaljenja, prouzrokovana promenama na tkivu jetre kao u žutoj atrofiji; lupoidni h., hronični agresivni hepatitis uglavnom u mladih žena u kojeg postoje LE-ćelije u perifernoj krvi; h. neonatorum, hepatitis nepoznate etiologije koji se javlja brzo posle roñenja, hroničnog toka koji se relativno često završava fatalno. Jetrene ćelije se pre1 /araju u džinovske ćelije s više jedara, koje prati dugotrajna žutica, koja se završava cirozom jetre; posttransfuzijski h., serumski hepatitis, serumski h., izazvan virusom B. Ranije se smatralo da se isključivo prenosi parenteralno putem zaražene krvi ili njenih proizvoda, nesterilnim iglama i drugim instrumentima. Danas se smatra da se može preneti i oralnim putem. Inkubacija ovog

hepatobilijarni hepatitisa mnogo je duža od infektivnog (epidemijskog) hepatitisa. U serumu ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u početku ikterusnog stadijuma može se otkriti australijski antigen (AuAg); h. suppurativa, hepatitis praćen apscesima u jetri; h. toxica, hepatitis izazvan direktnim dejstvom toksina na jetru; transfuzijski h., serumski hepatitis; trofopatski h., izazvan deficitom nekog nutritivnog činioca; h. virosa, akutni virusni hepatitis (AVH), kontagiozno oboljenje s pojavom žutice, oštećenjem jetre i poremećajem metabolizma. AVH izazivaju dva srodna virusa. Virus A izaziva »hepatitis A« (VHA) odnosno epidemički hepatitis, koji se širi fekalno-oralnim putem, te su česte epidemije. Virus B izaziva »hepatitis B« (VHB), koji se prenosi preko seruma ili krvi bolesnika, odnosno virusonoše, te zato ima i sledeće nazive: inokulacioni, posttransfuzioni, serumski hepatitis. Klasični AVH ima cikličan tok bolesti i prolazi kroz sledeće stadijume: preikterički, ikterički i stadijum rekonvalescencije. U početku je bolesnik umereno febrilan i malaksao, ima digestivne poremećaje, a posle 3-8 dana primećuje sve tamniju boju mokraće i sve svetliju boju stolice. Zatim nastaje ikterički stadijum koji traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus, koji se pojačava do 10-15. dana, pri čemu se nivo bilirubina u krvi obično kreće od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno kliničko izlečenje nastaje posle 8-10 sedmica. AVH najčešće prolazi kao lako oboljenje, tj. kao anikterički oblik. Meñutim, sreću se svi stepeni u težini kliničke slike uključujući i smrtonosnu žutu atrofiju jetre, koja je, srećom, retka. hepatobilijarni, koji je u vezi s jetrom i žuči ili sa žučnim putevima. hepatoblastoma, hepatoblastom primarna maligna neoplazma jetre u dece. Neoplazma je grañena od ćelija sličnih jetrinim s.pojavom velikog broja ćelija embrionalnog oblika. hepatocarcinoma, hepatokarcinom, primarna maligna neoplazma koja se obič-

hepatoptosis no javlja u cirozi jetre. Nastaje umnožavanjem ćelija jetre ili žučnih kanalića. Jetra je uvećana, s čvorovima koji su meñusobno odvojeni ili stopljeni, rasuti po tkivu tog organa. hepatocellularis, hepatoćelijski, što pripada jetrinim ćelijama, ili što ih oštećuje. hepatocholangiitis, hepatoholangiitis, zapaljenje jetre i njenih kanala. hepatodvnia, hepatodinija, bol u jetri. hepatodystrophia, hepatodistrofija, atrophia flava hepatis. hepatogen, stvoren u jetri, ili poreklom od jetre. hepatogram, uobičajen, iako nepogodan izraz za skup kliničko-hemijskih analiza za funkciono ispitivanje jetre. U hepatogram spadaju: duodenalna tubaža; odreñivanje žučnih boja u stolici i u mokraći; diluciona proba; odreñivanje albumina i globulina i njihovog odnosa u serumu; cefaloholesterolska proba; timolska proba zamućenja i pahuljičanja (flokulacije); proba opterećenja glukozom; odreñivanje alkalne fosfataze u serumu, odreñivanje raznih enzima u serumu i pojedinih činilaca koagulacije u plazmi. U hepatogram se ubraja rendgenogram jetre, kao i registrovanje pulsacije jetre pomoću sfingografa. hepatolentikulska degeneracija, v. WiIsonova bolest, pseudoscelerosis.

hepatolithiasis, hepatolitijaza, prisustvo kamenaca u intrahepatičkim žučnim kanalima. hepatologija, deo medicine koji se bavi izučavanjem jetre. hepatomegalia, hepatomegalija, uvećanje jetre; h. glycogenica, glikogenoza. hepatonephritis, hepatonefritis, oblik, teške žutice, u kojoj postoji istovremeno zapaljenje jetre i bubrega izazvanih istim uzročnikom, sin. hepatorenalni sindrom. hepatopathia, hepatopatija, zajedničko ime za sve bolesti jetre. hepatophlebitis, hepatoflebitis, zapaljenje vena jetre. hepatoptosis, hepatoptoza, spuštenost, spad jetre. 329

hepatorenalni sindrom hepatorenalni sindrom, v. hepatonephritis. hepatorrhagia, hepatoragija, krvarenje iz jetre. hepatosis, hepatoza, svaki funkcijski poremećaj jetre. hepatosplenomegalia, hepatosplenomegalija, istovremeno povećanje jetre i slezine. hepatotoksičan, koji deluje toksično na jetrine ćelije. herba, osušena stabljika s lišćem i cvetovima; Absinthii h., osušeni vršni delovi i lišće od pelena, Artemisia Absinthium. Upotrebljava se u obliku čaja kao gorko sredstvo za podsticanje apetita i lučenje digestivnih sokova; Centauri minoris h., osušeni nadzemni delovi kičice, Centaurium nonbellatum (Erythrea Centaurium). Sadrži gorke glikozide te se upotrebljava obično u obliku odvara za podsticanje želudačne sekrecije; M. Merniariae. nadzemni deo kilavice ili sitnice (M. glabra ili M. hirsuta). Sadrži saponine i upotrebljava se, u narodnoj medicini, kao diuretičko sredstvo; MiIlefolii h., delovi biljke Achillea millefolium, hajdučke trave. Sadrži gorke sups> tancije zbog čega se upotrebljava za podsticanje želudačne sekrecije. hereditaran, koji je nastao dobijanjem mutantnog gena od roditelja. Sin. nasledan. hereditarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. hereditarne bolesti, poremećaji izazvani mutacijom gena u germinativnim ćelijama, koji se prenose s jedne generacije na drugu. Sin. nasledne bolesti. hereditarni opalescentni dentin, v. dentinogenesis imperfecta; hereditarni sifilis, pogrešno, staro shvatanje o naslednosti sifilisa. Bolest može biti uroñena - syphilis congenita ili connata. hereditarnost, proporcija fenotipske varijacije odreñenog obeležja izazvanog samo genskim činiocem, u odnosu na udeo spoljašnjih činilaca u nastanku tog obeležja. hermaphroditismus, prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U 330

hernia prirodi je on u nižih životinja česta pojava, bilo da se u jednom organizmu oba pola nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo uzastopno (uzastopni h. ili proterogonija). U poslednjem slučaju takva jedinka jedan deo života doživljava kao jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je prvo mužjak, pa ženka (proterandri-ja) ili prvo ženka pa mužjak (proterogi-nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam, stanje razdvojenih polova, tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca samo jednog pola. Čovek je go-nohorično biće jer su u njega polovi razdvojeni na dve vrste jedinki. Meñutim, danas je jasno da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi (verus) i lažni (spu-rius s. falsus) nema više opravdanja. Svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on javio. Prema tome, što se on javlja, umesto na gona-dama, na vangonadnim genitalnim organima, nije razlog da se oglasi za lažan ili prividan, jer to, zaista, nije. U cilju razlikovanja od onog koji se javlja na go-nadama treba mu dodati pridev koji se odnosi na organe zahvaćene anomali'-jom. Izgleda nam daje pre svega neophodno obuhvatiti hermafroditizam pojmom patološke inter seksualnosti koja se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti), nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvat-ne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen, hermafroditizam bi bio genitalna interseksualnost i kao takav može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe. Nazvati hermafroditismus verus samo gonadnim, bilo bi nedovoljno. Zato je precizniji pridev ambiogonadni, kao što za pseudohermafroditismus treba usvojiti naziv vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljaš-nji vangonadni hermafroditizam). hernia, hernija, kila, ukvara. U širem smislu, promene anatomskog položaja unutrašnjih organa, kada dospeju pod površinu tela ili u susedne telesne šupljine. U užem smislu, pored ovih karakteristika, dislokovani organi potiskuju pred

hernia sobom trbušnu maramicu (peritoneum itd.) koja ih omotava stvarajući kilnu kesu. Ovo je obeležje prave kile za razliku od prolapsa ili lažne kile. Najčešće su kile trbušnih organa koje prodiru pod površinu tela kroz trbušni zid. Sastavni delovi kile su: kilni prsten, otvor u trbušnom zidu kroz koji izlazi hernija; kilna kesar, zidovni peritoneum, koji omotava ispale trbušne organe. Po svojoj etiologiji su uroñene (kongenitalne) ili stečene (akvirirane). Opšta karakteristika kila je da su reponibilne, ako se mogu vratiti (reponovati) kroz kilni otvor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti i ukleštene (h. incarcerata), koje se javljaju kao veoma opasna komplikacija svih vrsta kila: h. abdominalis, ispadanje abdominalnih organa kroz trbušni zid; h. acquisita, hernija koja nastaje usled naprezanja ili nekog zadesa; Bečlardova h., hernija femoralis koja se probija kroz safenski otvor; h. cerebri, v. encephalocele; h. congenitalis, uroñena kila koja postoji već pri poroñaju u mošnici ili pupku; h. diaphragmatica, prečažna kila. Nastaje prodiranjem trbušnih organa u grudnu šupljinu kroz otvore u prečazi; h. d. spuria, lažna prečažna kila koja je redovno traumatskog porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera, prava kila, jer ima kilnu kesu; h. diskusa, v. diskopatija, hernija meñupršljenskog kotura, hernija pulpozne jezgre; h. diskusa intervertebralisa, v. diskopatija, hernija pulpozne jezgre, hernija diskusa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h. femoralis, kila na prednjoj strani korena buta čiji se kilni kanal nalazi u sudovnim rojtama. Sin. h. cruralis interna. Retka varijanta je h. femoralis (cruralis ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje na korenu buta i koja koristi za svoj kanal lacuna musculorum; h. gangliodes, cista stvorena na mišićnim tkivima i koja sadrži sluzni sadržaj. Naziva se i ganglionom; Grynfeltova h., kongenitalna hernija koja prolazi kroz gornji slabinski prostor; Hesselbachova h., sin. h. femoralis (cruralis) externa; hiatusna hernia, protruzija nekih abdominalnih organa kroz jednjački procep

hernia prečage, ali je to obično klizajuća ili paraezofagusna dijafragmatska hernija; h. inguinalis, preponska kila; h. i. externa, to je spoljašnja, bočna, indirektna ili kosa preponska kila koja ispada prodirući kroz preponski kanal (u muških uz spermatičku vrpcu, a žena uz okruglu materičnu vezu u ovom kanalu). Sin. h. indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. interna, unutrašnja ili direktna preponska kila koja se ispupčuje kroz manje otporni trbušni zid medijalno od epigastričkih krvnih sudova. Sin. h. directa, h. medialis; h. i. interna parietalis, preponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi delimično ili potpuno izmeñu mišića trbušnog zida; h. i. interstitialis, u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i aponevroze kosog mišića; h. i. properitonealis, hernija u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i zidovnog peritoneuma; h. intersigmoidea, hernija u kojoj su organi prodrli u intersigmoidnu jamu; h. irreductibilis, hernija koja potiskivanjem rukom, taxisom, ne može da se »namesti«; h. ischiadica, nalazi se u sedalnom predelu; njen kanal prolazi kroz foramen suprapiriforme; Littréova h., kila u kojoj se kroz kilni prsten ispupčuje samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi nalazi kao sadržina samo Meckelov divertikul; Morgagnijeva prečažna h., kila čiji se otvor u prečazi nalazi u fibroznom grudnorebarnom trouglu (Morgagni); h. pulpoznog nukleusa, v. diskopatija, diskus-hernija, kila meñupršljenskog kotura; h. oburatoria, zaporna kila, nalazi se na unutrašnjoj strani korena buta, koristeći za svoj kanal zatisni otvor; ožiljačna h., trbušna kila koja može nastati posle operacije ili povrede trbušnog zida. Ona je posledica ožiljka koji je zamenio normalne sastojke trbušnog zida, a na prvom mestu mišićno tkivo; okolojednjačka prečažna h., kila u koju, pored normalno položenog jednjaka i kardije, ulazi dno želuca kroz jednjački procep, dok tanko i poprečno debelo crevo nekad ulaze u grudnu duplju; h. perinealis, meñična kila, koristi za svoje formiranje pukotinu u pre331

Herniariae herba čazi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se javlja u predelu zadnjeg dela velike usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje uvaljivanjem kile, kroz mišićni sloj rektuma u sam rektum. Isti naziv nosi i ispupčavanje rektuma na meñici u spadu usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h. vaginalis, pojavljuje se u usmini ispupčavajući njen prednji ili zadnji zid: sklizna (»sliding«) dijafragmatska h.r kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog dela želuca u torakalnu duplju; mošnička skrotalna h., preponska kila koja se spustila u mošnicu; Treitzova h., retroperitonealna hernija, koja prolazi kroz gornji dvanaestopalačni špag. Naziva se i h. duodenojejunalis; h. umbilicalis, pupčana kila (koja je, u stvari, ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja trbušne šupljine u predelu pupka; h. ventralis, trbušna kila, koje ima nekoliko vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka, naziva se h. epigastrica, a pored pupka h. paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva, hernija koja nastaje posle operacije na trbušnom zidu; (c) h. traumatica, hernija koja nastaje posle povrede; (d) h. ventralis, bočna trbušna kila; von Bergnannova h., oblik male intermitentne hijatusne hernije. Herniariae herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin, alkaloid koji ima jače analgetičko dejstvo od morfina, ali i jače deluje depresivno na centar za disanje. Deluje jako euforično, tako da prilikom njegove upotrebe postoji velika opasnost od nastajanja toksikomani-je (heroinomanija). Ne upotrebljava se kao lek. herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s pojavom mehurića na sluznici usta; h. akcesorni, propratni herpes u toku nekih opštih oboljenja (gripa, bakterijske pneumonije, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex; h. cornea, oboljenje rožnjače koje se ispoljava u vidu menurića i ulceracija; h. povratni, v. herpes simplex; h. propratni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virusno oboljenje s pojavom mehurića na

332

herpes koži, rumenom delu usana ili sluznici usta. Prouzrokuje ga virus herpes simplex, koji se nalazi intracelularno i koji izaziva patološke promene kad god je došlo do smanjenja odbrambenih snaga organizma. Bolest počinje peckanjem i crvenilom, a zatim se na obolelom mestu javlja veći broj malih mehurića koji brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U oralnom herpesu na mestu mehurića stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lokalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. facialis, h. labialis itd. Lečenje je simptomatsko i vakcinacijom. Sin. povratni herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi DNK-virusa. U ovoj grupi ima više virusa, najvažniji je virus h. simplex, koji u čoveka na koži i sluznici izaziva herpes labiaiis (groznica, jaglina, jarić, pljugavica). Računa se da 70-90 % osoba ima ovaj virus i ko jednom doñe u dodir s njim, nosiće ga celog života, jer ovaj virus živi u ravnoteži s domaćinom; h. zoster ili samo zoster, virusno oboljenje moždanih ili kičmenih ganglija koje se ispoljava grupisanim mehurićima na eritematoznoj osnovi, obično jednostrano duž inervacionog područja odgovarajućeg nerva (z. intercostalis, z. facialis, z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko javlja obostrano (z. duplex) ili generalisano (z. generalisatus s. varicellosus). Katkad je sadržaj vezikula hemoragičan (z. haemorrhagicus) ili čak dolazi do gangrene (z. gangraenosus). Oboljenje traje dve do tri sedmice, praćeno često jakim, neuralgičkim bolovima, a zatim se povlači ostavljajući za sobom trajan imunitet. Sin zona; h. zoster ophthalmicus, herpetičko oboljenje u području prve grane trigeminusa. Izazivač je virus. Pored promena na koži, na oku se, kao komplikacija, javljaju mehurići na vežnjači i rožnjači, koji prskaju i stvaraju ulceracije. Može doći do keratitisa, iritisa, u redim slučajevima i do neuritisa vidnog živca; h. zoster oticus, usni herpes zoster, kožne manifestacije herpesa zauzimaju usnu školjku i njenu okolinu. Oboljenje je praćeno bolovima (otalgia) i afekcijom živaca, oštećenjem sluha po perceptivnom tipu (a. coc-

Herter-Heubnerova bolest

heterotrofan

ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hrohleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), češće matin. i perifernom paralizom facijalisa. Poreheterohromatinizacija, v. lajonizacija, X-mećaji su prolazne prirode. inaktivacija. Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia. Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, označava antigenske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. chronica atrophicans. heterometrijska autoregulacija srca, Herxheimerova reakcija, v. reakcija. sposobnost srca da se jače kontrahuje Hesselbachova hernia, v. hernia. kada je srčani mišić istegnut u fiziološhetacilin, polusintetski penicilin sa širokim granicama. Ova osobina je svojstvo kim antibakterijskim spektrom (iz njesvih poprečnoprugastih mišića i objašga se, razgrañivanjem, oslobaña ampicinjava se povoljnijim odnosom aktinskih lin). i miozinskih niti u mišićnim vlaknima. heterochromatin, heterohromatin, deo Pri istezanju zida desne pretkomore pohromosomske supstancije s gustim spivećava se i srčana frekvencija za 10 do ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga, 15 °/o. Povećanje snage kontrakcije srca neaktivna u transkripciji u području heoko 30 sec. posle prethodnog istezanja terohromatina. Heterohromatin ima (kada se dužina mišićnih vlakana usled kompaktan izgled i intenzivno se boji. snažnije kontrakcije vratila na početnu) V. euchromatin. naziva se homeometrijskom autoreguheterochromia iridis, različita jačina piglacijom i objašnjava se povećanjem mementovanosti dužice jednog i drugog taboličkih procesa u mišiću koji je bio oka. Javlja se uroñeno, češće stečeno. istegnut. heterocikličan, naziv za organska cikličheteroosteoplastika, presañivanje kosti na jedinjenja koja u svom prstenu (cikuzete s individue druge vrste. lusu), pored ugljenikovih atoma, sadrže heterophoria, heteroforija, latentni strai atome drugih elemenata, npr. pirol, pibizam koji u odreñenim okolnostima ridin i dr. postaje manifestan. Heteroforiju mogu heterociklične aminokiseline, v. aminoizazvati svi uticaji koji dovode do porekiseline. mećaja ili prestanka fuzije. Fuziju otežaheteroduplex, heterodupleks, dvolančavaju telesna naprezanja, dugo čitanje ili na DNK u kojoj izmeñu dva lanca ne poalkohol. Sin. strabismus latens. stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica, heteroplastika, transleda baza; može nastati kao rezultat muplantacija kalema s jedinke druge vrste. tacije, rekombinacije, ili se može dobiti heteroseksualni aloerotizam, v. autoeroin vitro kaljenjem jednolančanih DNJC. tizam. V. hibridizacija nukleinskih kiselina. heterosis, heteroza, superiornost hibrida heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnelu prvoj generaciji u odnosu na neposlova reakcija. redne pretke u pogledu mnogih biološheterofilni antigen, v. Forssmanov antikih vrednosti: dužine života, plodnosti, gen. fizičke snage i dr. heterogametija, v. androspermijum. heterosugestija, v. sugestija. heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presañivanje u gamete ili s dva različita hromosoma kome se uzima presad (transplantat) s pola (XY na primer) ili samo s jednim jedinke druge vrste. V. heteroplastica. hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jediljudi muškarac pripada heterogametnjenja, specifična za njega, sintetizuje skom polu jer proizvodi dve vrste sperjedino od drugih organskih supstancija matozoida (X i Y ). (odnosi se na sve životinje, saprofitske i heterogeno, v. ksenogeno, heterologo. parazitske bakterije i gljive, ali i na neke heterohromatin, zgusnuti hromatin, meñu najvišim biljkama koje ne sadrže neaktivan u procesu transkripcije RNK; hlorofil). V. autotrojan, saprojit. 333

heterotrofne bakterije

heterotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste organske materije. heterovakcina, vakcina spravljena od heterolognih bakterija, tj. od druge vrste, nego što su one koje su izazvale oboljenje, protiv kojeg se ona primenjuje. Heterovakcina se upotrebljava za nespecifičnu terapiju. heterozygot, heterozigot, jedinka u čijim ćelijama se nalaze različiti alelski geni na jednom ili više lokusa homolognog para hromosoma. Hexamethylentetraminum, heksametil-entetramin, sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva, jer se u kiseloj sredini iz njega oslobaña formaldehid. U alkalnoj sredini je bez dejstva. Hexobarbitonum (heksobarbiton), barbiturat s kratkotrajnim dejstvom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. hidrazid izonikotinske kiseline, v. izoniazid. hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika, obično u vidu pukotine, npr., h. oesophageus (seu foramen oesophagicum), zjap na prečazi kroz koji ulazi jednjak^u trbušnu duplju. Ovaj ulazak može da bude praćen srčanim tegobama ili znacima neurocirkulatorne distonije; h. hernia, prolazak jednog dela želuca kroz hiatus oesophagi na prečazi iz trbušne u grudnu duplju. Može biti praćena srčanim tegobama ili neurocirkulatornom distonijom. hibernacija, stanje uspavanosti u kome izvesne životinjske vrste provedu zimu, zimski san nekih životinja; veštačka h., snižavanje bazalnog metabolizma, opuštanje mišića, san koji liči na narkozu, pomoću farmakodinamskih sredstava koji utiču depresivno l inhibitorno na simpatikusni nervni sistem i redukuju nivo homeostatske reakcije organiz^ ma. U tom stanju, koje se može održavati nekoliko časova, krvni pritisak se kreće oko 100 mm Hg, a telesna temperatura izmeñu 33° i 350C. U stanju veštačke hibernacije organizam može da savlada teške agresije: traumatske, hirurške, infektivne, toksičke. Veštačka hibernacija 334

hi d roge!

se u suštini razlikuje od zimskog sna nekih sisara. hibrid, jedinka nastala ukrštanjem pripadnika različitih vrsta. hibridizacija nukleinskih kiselina, postupak kojim se, putem stvaranja veštačkih hibrida dva lanca nukleinskih kiselina, ispituje postojanje komplementarnih regiona u njima; u postupku se primenjuje grejanje i hlañenje, tzv. kaljenje jednolančanih nukleinskih kiselina; stvaranje dvolančanih regiona ukazuje na komplementarnost redosleda nukleotida. hidatide, mali mehuri, mehuri-kćeri ehinokokusa. V. echinococcosis. hidatidna cista, v. cystis. hidatidno zujanje, zujanje koje se ponekad može čuti auskultacijom kada se udari šakom u predelu mehura koji stvara pasja glista. V. Taenia echinococcus. hidr-, v. hydr-. hidradenitis, v. hidrosadenitis. hidradenoma, hidradenom, papule veličine čiodine glave, boje kože, lokalizovane na doljim očnim kapcima. U eruptivnom obliku (h. eruptivum) promene mogu biti rasute po vratu i trupu. hidralazin, dihidralazin, antihipertenzivna sredstva; direktno opuštaju glatke mišiće krvnih sudova. hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje vezuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje vodu i daje hlor-alhidrat CChCH(OH)2]. hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. vacciniformia, porphyria erythropoetica. hidrobenzotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrodinamika, deo mehanike koji proučava kretanje tečnosti. hidrofilan, onaj koji privlači vodu. Ovaj pridev upotrebljava se za tela koja upijaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u koloidnoj herniji za one koloidne čestice čija stabilnost potiče od hidratacije koloidnih čestica. hidroflumetiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.

hidrogenacija hidrogenacija, uvoñenje vodonika u nezasićena jedinjenja X (jedinjenja s dvostrukom ili trostrukom ѵ). Npr. očvršćavanje ulja. hidrokortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida, ima dejstva slična dejstvima kbrtizona. hidroksiamfetamin, simpatomimetik. hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z, kristalna so koja je najvažnija neorganska supstancija kostiju. hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog katjona, sadrži hidroksilni jon (OH), a ne sadrži nikakav drugi anjon [npr. NaOH, CA(OH)2 itd.]. hidroksil-apatit, ()2()2, kristali koji grade neorganski deo gleñi, dentina i cementa zuba. V. fluorapatit. hidroksilna grupa, jednovalentna atomska grupa. hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinaernia. hidroksiureja, sredstvo za lečenje nekih oblika neoplastičkih oboljenja. hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidrolitičko razlaganje odreñenih organskih jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza koja omogućuje hidrolitičko razlaganje molekula saharoze u molekul glikoze i molekul fruktoze). hidrolitički enzim, v. enzim. hidroliza, razlaganje jedinjenja pod uticajem vode, pri čemu ona stupa u reakciju s jedinjenjem koje se razlaže. U organizmu se tako razlazu složena organska jedinjenja pod uticajem vode, a u prisustvu enzima, na prostija jedinjenja, npr. masti i ulja se razlazu na glicerin i više masne kiseline, složeni ugljeni hidrati (polisaharidi) se razlazu na oligosaharide i monosaharide, belančevine se razlazu u aminokiseline itd. hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u unutrašnjosti opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Nastaje usled nesklada izmeñu lučenja i upijanja endolimfe. Očituje se progresivnom nagluvošću i napadima vrtoglavice (Méniereova bolest). V. bolest. hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapaljenje znojnih žlezda, obično apokrinog

higijena tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis podpazušne jame; h. suppurativa, oboljenje apokrinih znojnih žlezda odlikuje se pojavom jednog ili više čvorića sličnih sačmi u koži, koji se postupno povećavaju do zrna graška, zatim razmekšavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis. hidrosis, hidroza, znojenje. hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda disperziono sredstvo. hidrostatski pritisak, pritisak koji je posledica težine vode; za svakih 13,6 mm stuba vode ispod njene površine povećava se za l mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritisak krvi u krvnim sudovima. Kada čovek mirno stoji, pritisak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a u venama stopala 90 mm Hg; na mestima tela venski pritisci su od O do 90 mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritiske u arterijama i kapilarima. Pri srednjem arterijskom pritisku u sudovima na nivou srca, od 100 mm Hg pri stajanju, pritisak u arterijama stopala je oko 190 mm Hg. hidroterapija, v. therapia. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highmorovo telo, u sredini medijalne strane embrionalnog semenika zadebljano vezivno tkivo (mediastinum testis) u koje se smešta Hallerova semenička mreža (rete testis Halleri). Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. higijena, grana medicine koja ispituje sve štetne uticaje u čovekovoj okolini i ustanovljava kako oni deluju ne samo na organizam pojedinca nego i na pojedine grupe ljudi, veće zajednice i ćelo društvo, i proučava sve potrebne mere u cilju zaštite ljudskog zdravlja i stvaranja optimalnih uslova za život; duševna h., grana medicine koja se bavi proučava-

335

higijena njem i primenjivanjem mera potrebnih za čuvanje duševnog zdravlja. Sin. psihohigijena; h. grañevinska, deo opšte higijene koji ispituje, proučava i obezbeñuje higijensku izgradnju i higijensko ureñenje prostorija, stambenih i javnih zgrada, radionica, fabrika itd., jednom rečju, svih grañevina uopšte; industrijska h., deo higijene rada kojim se naročito bavi higijena rada u raznim industrijama; industrijska higijena, grana medicine koja ispituje ne samo štetne uticaje koji se javljaju na radnim mestima već i one koji deluju van uslova rada, a mogu se odraziti na ponašanje radnika za vreme rada, na njegovo zdravlje i radnu sposobnost. Ona izučava, pored ovih, i sve druge faktore koji mogu pozitivno delovati na zdravlje radnika, favorizovati bolju motivaciju i veću produktivnost rada bez negativnih posledica po zdravlje radnika. Higijena rada uključuje više medicinskih disciplina a u prvom redu: kliniku profesionalnih oboljenja (otkrivanje raznih znakova profesionalnih oboljenja i trovanja), toksikologiju, industrijsku psihologiju, zaštitnu tehniku i zdravstveno prosveći^ vanje. Na tom poslu ona pored medicinskih lica okuplja i psihologe, socijalne radnike i inženjersko-tehički personal. Njena delatnost se sprovodi kroz biroe za higijensko-tehničku zaštitu i kroz ambulantno-poliklinički odnosno dispanzerski rad lekara privrednih organizacija. Ovaj radi na planu integralne preventivne i kurativne medicine, ali glavnu pažnju obraća na preventivne mere; mentalna h. grana medicine koja se bavi razvitkom mentalnog zdravlja i emotivnim reakcijama i navikama; h. naselja, deo higijene koji proučava probleme higijenskog ureñenja naselja i stara se da se pri njihovoj izgradnji u celosti vodi računa o zahtevima higijene u cilju obezbeñenja i unapreñivanja zdravlja i radne sposobnosti stanovnika nekog naseljenog mesta, grada ili industrijskog centra. Sin. higijena naselja, komunalna higijena; h. rada, deo higijene koji ispituje dejstvo rada na zdravlje radnika i proučava raznovrsne meha336

higijena ničke, hemijske i fizičke uticaje koji mogu štetno dejstvovati na organizam radnika, na radnu sposobnost i na efekt proizvodnje. H. r. je pretežno preventivna medicinska disciplina. Njen je zadatak da izučava optimalne uslove rada, mere, higijenske i tehničke, za otklanjanje štetnih uticaja iz radne sredine i sprečavanje pojave i razvijanja profesionalnih oboljenja, kao i nesrećnih slučajeva pri radu. Sin. profesionalna higijena; sanacija radnih prostorija, brižljivo odstranjivanje industrijske prašine, otrovnih gasova i para s radnih mesta da bi se sprečilo da radnici udišu ove štetne produkte proizvodnog procesa. To se postiže raznim metodima: ovlaženjem predmeta ili zgodnim dodavanjem ulja koja vežu prašinu; zamenom ručnog rada mašinskim; upotrebom naročitih aparata za mlevenje materijala; dovoñenjem i odvoñenjem materijala mehaničkim putem ili pneumatičkim transportom u zatvorenim i nepropustljivim cevima i mehanizovanim pakovanjem; odvajanjem aparature i mašinerije koja zagañuje vazduh od ostalih radnih prostorija; racionalizacijom rada i promenom postupka proizvodnje; mehanizacijom i hermetizacijom proizvodnog procesa uz istovremeno odstranjivanje stvorenih štetnih proizvoda usisivačima (ekshaustorima); veštačkom ventilacijom i klimatizacijom radnih prostorija; seksualna h., deo higijene koji se bavi seksualnim vaspitanjem, unapreñivanjem seksualnog zdravlja, individualnom polnom higijenom i poInim odnosima kad su ovi u vezi s individualnim zdravljem i zdravljem zajednice; h. sporta, oblast higijene koja se odnosi na ličnu higijenu i higijenu ishrane sportista, higijenu sportskih objekata, sprava i higijenu sportske odeće i obuće. Za sva ta područja važe principi opšte higijene, jedino higijena ishrane sportista ima svoje specifičnosti; h. stana, deo higijene koji ispituje uticaj stanovanja na čovečje zdravlje i mere koje obezbeñuju izgrañivanje zdravih, prostranih, svetlih, suvih i estetskih stanova, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih

higijeničar

Hiltonov postupak

stanova i potpuno i najbrže odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlažnje svih mogućih zagañenja i štetnih nosti vazduha; h. tkanina, osobina tkadejstava iz stanova i njihove okoline; h. nina da vezuju izvësnu količinu vlage iz usta, niz mera koje se sprovode radi odvazduha, a da se pri tom primetno ne ržavanja stanja zdravlja zuba i usne ovlaže. Većina materijala koji se upotduplje u celini. Predstavlja sastavni i rebljavaju za izradu odela higroskopne neophodni deo lečenja oboljenja usne su, ali u različitoj meri, što zavisi od kvaduplje. Sprovodi se pravilnom i dovoljliteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi no čestom primenom četkice za zube i vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasićen interdentalnih stimulatora, ispiranjem vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g usta i dr. Sin. higijena oralna. vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svihigijeničar, industrijski, (1) higijeničar le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g. koji se specijalno bavi pitanjima zaštite hijaloidna duplja, sve se više sužava prizdravlja u industriji i rudarstvu; (2) niži bližavanjem unutrašnjeg lista očne čašizdravstveni radnik, obično iz redova ce spoljašnjem. Duplja koja, na kraju, radnika neke fabrike, koji je kursom ospotpuno iščezava, dok unutrašnji list, u posobljen da vodi brigu o osnovnim hizamenu za to, ograničava novu, hijaloidgijenskim merama (lična čistoća, ventinu duplju. U prvo vreme plitka, ispunjelacija, individualna zaštita, dopunska na je očnim sočivom. ishrana i si.) u svom preduzeću. hijaluronidaza (spreading-factor ili fakhigijensko-epidemiološka služba, grana tor prodornosti), enzimi koje produkusanitetske službe oružanih snaga čiji je ju izvesne patogene bakterije, a nañene zadatak: očuvanje zdravlja i sprečavanje su skori u svih životinjskih tkiva. Tkivo pojava oboljenja i povreda (higijenskonajbogatije ovim enzimom je semenik, profilaktičke mere), suzbijanje postojenaročito u sisara. Hijaluronidaze hidroćih oboljenja i njihova širenja (protivelizuju hijaluronsku kiselinu i na taj napidemijske mere) i mere medicinske račin smanjuju viskozitet mukopolisahadiološke, biološke i hemijske zaštite. rida. Pretpostavlja se da promene, koje nastaju pod dejstvom ovih enzima, dohigijensko-epidemiološki odred, sprecivode do oštećenja vezivnog tkiva i širejalizovana sanitetska jedinica za prenja infekcija. ventivno-medicinsko zbrinjavanje pripadnika oružanih snaga, stanovništva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisaharid. Sastavljen od ekvimolekulskih teritorije na kojoj se vodi borba ili uopškoličina glukozamina, glukuronske i sirte gde se nalaze jedinice. V. higijensko-ćetne kiseline. Nalazi se u staklastom epidemiološka služba. telu oka, u sinovijalnoj tečnosti i dr. higijensko-profilaktičke mere, v. higiRastvorena u vodi ostvaruje visok stejensko-epidennološka služba. pen viskoznosti (gel). U organizmu igra higrometar, sprava za merenje vlage u važnu ulogu, jer štiti ćelije sprečavajući vazduhu koja se osniva na tome što se mikrobe da u njih ulaze i dr. životinjske dlake s kojih je odstranjena v. chiasma. mast skupljaju u suvom, a rastežu u hijazma, hilomikroni, najveće čestice lipoproteina vlažnom vazduhu. Za svežnjić dlaka vekoje služe za prenošenje u organizam zana je skazaljka koja na skali pokazuje unetih masti, pretežno triglicerida (v. relativnu vlagu u procentima. Higrometamo), iz creva u druge organe, naročito tar daje približno tačne rezultate. u jetru. Veličina im je 0,5-1,5 mikrona. higroskop, sprava za odreñivanje količine hilotoraks, v. chylothorax. vlažnosti u vazduhu. Hiltonov postupak, otvaranje i drenaža higroskopan, koji privlači i upija vlagu iz sporednih šupljina apscesa mekog tkiva vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncenuvedenim peanom koji se, posle uvoñetrovana sumporna kiselina, fosfor-pennja u apscesnu šupljinu, otvara u više toksid i dr. unakrsnih pravaca. 22 Medicinski leksikon

337

hilurija hilurija, v. chyluria. hilus, vrata, udubljenje na nekom organu kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi, živci i kanali; h. pulmonis, plućni hilus, plućna vrata, udubljenje na unutrašnjoj strani pluća kroz koje prolaze glavna dušnica, krvni i limfni sudovi i živci pluća. Svi ovi organi sačinjavaju koren pluća (radix pulmonis). hilusna igra, pojačane pulsacije hilusa (grana plućnih arterija) pri rendgenoskopiji u slučaju defekta meñupretkomorske pregrade; rede otvorenog ductus Botalli. hilusna šara, normalna šara na fluorescentnom zaklonu (ili na redgen-snimku pluća) s obe strane srčane siluete u vidu leptirovih krila. Ona potiče od grana plućne arterije. U izlečenom limfadenitisu hilusa ova šara je izraženija od normalne. hilusne limfne žlezde (pluća), v. nodilymphatici bronchopulmonales. himera, v. chimera. himotripsin, proteolitički ferment koji pod dejstvom tripsina nastaje u tankom crevu iz neaktivnog himotripsinogena koji luči pankreas. Izlučuje se u neaktiv-^ nom obliku kao himotripsinogen, a aktiviše se pod dejstvom tripsina. Ne koaguliše krv, ali pretvara kazein u parakazein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsinu, koji koaguliše krv, ali ne može da usiri mleko. himozin, lab-terment, enzim sirišta. Dobija se iz sluznice želuca, obično teladi. On izaziva zgrušavanje mleka. Himozin pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi kazeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dejstvu himozina iz kalcijumove soli kazeinogena rastvorljive u vodi nastaje kalcijumova so kazeina, nerastvorljiva u vodi. Zgrušavanje mleka himozinom i pepsinom ima veliku primenu u proizvodnji sira. hinidin, v. chinidinum. hinin, v. chininum. hioidni luk, drugi škržni (branhijalni) luk. On izgrañuje vrat s 3. i 4. lukom. Sem toga, od njega se stvara uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavična traka poznata pod 338

hiperandroidni muškarac imenom Reichertove hrskavice. U daljoj evoluciji srednji deo ove hrskavice iščezava, ostavljajući za sobom fibriodnu vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim unutrašnjim rubom zadnjeg dela ovaj luk stvara prednje lukove mekih nebaca. hioscin, v. Scopolaminum. hiotireoidna traka, prethrskavična traka, koja predstavlja vezu s jezičnom kosti. hiotireoidni luk, 3. škržni luk iz koga se grade meki delovi vrata. Osim toga, od toga luka se stvaraju veliki rogovi jezične (hioidne) kosti. hipadenija, \.mlecne žlezde. hiperandrogenija, postojanje prekomerne količine muškog hormona u muškog (muška hiperandrogenija) ili u ženskog (ženska hiperandrogenija); h. žena, stvaranje prekomerne količine muškog hormona (androgena) u žene, posledica je prekomernog lučenja tog hormona u jajnicima (Bergerove ćelije) u tekalnim ćelijama jajonosnih meškova, kao i u kori nadbubrežnih žlezda. hiperandroidan, kaže se za muškarca suviše muški uobličenog. hiperandroidni muškarac, preterano muški uobličen muškarac koji ispoljava ove osobine: prevagu masnih naslaga u gornjim delovima tela, snažnu muskulaturu, povećanu vrednost rameno-karličnih odnosa, razvijenu dlakavost, intenzivan metabolizam, težnju ka gojaznosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arteriopatija i šećerna bolest. Elementarna poIna aktivnost je obično iznad prosečne vrednosti. Muškarac ovog tipa obično želi decu, mada je često loš otac. Očinstvo je opterećeno željom za posedom, z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To onemogućuje njegovo uspešno vaspitanje dece, naročito kad ona ispoljavaju individualne sklonosti. Hiperandroidni muškarac želi da se sve dešava onako kako on shvata. Njegovo ponašanje u društvu može da bude pozitivno, jer je vrlo energičan, preduzimljiv i istrajan. Ali, pored nespretnosti, on ispoljava

hiperbarička oksigenacija neprilagodljivost, netrpeljivost, sklonost za naturanjem svoje volje. hiperbarička oksigenacija, izlaganje čoveka povišenim pritiscima kiseonika u cilju povećavanja količine rastvorenog kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji pri operacijama na srcu, u lečenju gasne gangrene, u trovanja ugljen-monoksidom i cijanidom. Zbog toksičnosti kiseonika vreme izlaganja ne srne da preñe 5 časova, a pritisak kiseonika 3 atmosfere. hiperbarički kiseonik, kiseonik pod povišenim pritiskom, većim od atmosferskog. hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenylalaninaemia. hiperginogenija, postojanje prekomerne količine ženskog hormona u žene (ženska hiperginogenija) ili u muškog (muška hiperginogenija); h. muškaraca, prekomerno izlučivanje folikuloida u muškaraca dolazi od poremećenog stanja Sertolijevih i Leydigovih ćelija semenika; hiperginoidna žena, osnovna odlika ovoga tipa, nastalog »viškom« ženskih osobina, jeste povećana prevaga u nagomilavanju masti u donjim delovima tela, s velikom vrednošću adipomuskularnog odnosa. Čak i kad je gojazna, njena je muskulatura slaba. Lako se zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni kapilari lako prskaju i modrice se lako stvaraju. Krvni pritisak je ispod prosečnosti, digestivni kapacitet ograničen. Hiperplazija limfoidnog tkiva česta. Zbog preterane istegljivosti zglobnih veza lako dolazi do deformacije kostiju i dustabana. Polni život je normalan, ali preterano pasivnog karaktera i bez topline: polne odnose pre podnosi nego što ih traži i u njima uživa. Njena ljubav prema deci je šlepa, što umanjuje njenu stvarnu materinsku vrednost, ona stvara krajnje razmaženu decu čijim željama, često bez granice i smisla, bez rezerve izlazi u susret, nemoćna da odoli njihovom navaljivanju, naročito ako su androidne konstitucije. Njeno ponašanje, zbog preterane pasivnosti, traži zaštitu i obezbeñenje. Hiperginoidnoj ženi je potreban oslonac i rukovoñenje: bez njih 22*

hipertoničan se oseća izgubljenom. Ostavljena sama sebi, ona kopni u samoći. Ako se nameri na «pravog» muškarca, njen život dobiva smisao i lepotu. Ona na takvog muškarca prenosi svu bezgraničnu šlepu ljubav. hipergonadotropinija, povećano izlučivanje gonadotropina hipofize. hiperhistidinemija, v. hyperhistidinaemia. hiperhromna anemija, v. a. megaloblastica. hiperksifoidija, preterano razvijen ksifoidni nastavak grudne kosti. hipermastija, v. mlečne žlezde. hipermetropan, dalekovid, v. hypermetropia. hipernefroid, tumor nastao od zalutalih suprarenalnih ćelija, benigne je prirode i proizvodi maskulinizaciju. hiperoksalurija, v. hyperoxaluria. hiperorhidija, stanje preterane seksualne funkcije u muškog. hiperosmolalnost, povećana osmolalnost, hiperosmolalnost tubularne tećnosti u dijabetičara u kojih je tubularno opterećenje glikozom iznad kapaciteta tubulusa za reapsorpciju glikoze. Razlog su za povećano izlučivanje mokraće (osmotska diureza), što dovodi do pojave žeñi i povećanog unošenja tečnosti (polidipsija). V. osmolalnost. hiperparatireoidizam, hipefunkcija paratireoidnih žlezda. hiperpneja, v. hyperpnoea. hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia. hipersekrecija, v. hypersecretio. hipertelija, v. mlečne žlezde, hipertenzije, endokrine, v. endokrine hipertenzije. hipertiofilija, povećane količine sumpora u tkivima ženskog organizma. Žena, npr., ima u svom mozgu veću količinu sumpora nego što ga muškarac ima u svome.

hipertireozna kriza, v. crisis. hipertoničan, (1) koji pokazuje nenormalno veliki napon, npr. h. mišić; (2) koji pokazuje veći osmotski pritisak, npr. hipertoničan rastvor, rastvor većeg osmotskog pritiska nego neki rastvor koji služi za poreñenje (po pravilu se poredi

339

m

hipertonija pri^sak s onim koji postoji u normalnim ćelijama). V. hipotoničan, izotoničan, hypertensio. hipertonija, v. hypertonia. hipertrihoza, v. hypertrichosis. hipertrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis.

hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia. hipervarijabilni deo imunoglubulina, mesto na varijabilnom delu polipeptidnih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg sastava nego ostali delovi varijabilnog regiona. Učestvuje u formiranju aktivnog mesta na molekulu antitela s kojim se antitelo vezuje za antigen. hiperventilacijski sindrom, v. syndroma. hipervitaminoza, v. hypervitaminosis. hipo-, v. hypo-. hipoandroizam, evnuhoidna pojava omanjeg stepena. hipochondria, hipohondrija, strah i bolesna briga za stanje ličnog zdravlja i rad sopstvenih organa. Javlja se u psi» honeurozi, melanholiji ili početnoj shizofreniji. hipofizna drška (peteljka), v. neurohypophysis. hipof izni portni sistem, v. neurohypophysis. hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvijenih genitalnih odlika organizma. hipoginogenija, nedovoljno lučenje ženskog seksualnog hormona. hipoglikemija, v. hypoglycaemia. hipoglikemik, v. antidijabetik. hipogonadizam, sindrom nedovoljnog razvoja oblika i funkcija polnih žlezda (gonada); h. usled oboljenja vanselarne hipofize, tumori vanselarnog dela hipofize često proizvode poremećaje u gonadnoj aktivnosti, ali se ne može isključiti i mogućnost da od toga t¥pi i intraselarni deo hipofize; h. usled organskih oboljenja hipotalamusa, u ovu grupu oboljenja pripadaju tumori vegetativnog hipotalamusa (nadselarni kraniofaringeom), lipoidni granulomi, letargički encefalitis, pritisak mozga u hidrocefaliji, staračka atrofija hipotalamusa i duševni potresi. hipogonadotropinija, nedovoljno lučenje gonadotropina prednjeg režnja hipofize. 340

hipostazna pneumonija hipogonadotropinska amenoreja s galaktorejom, (seks.) postojanje ovog poremećaja, bez znakova megaloakrije, u žena s izolovanom povećanom proizvodnjom prolaktina od strane eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize, a na račun proizvodnje gonadotropina. hipogonadotropinski hipogonadizam odraslih, hipogonadotropinija nepoznatog uzroka. U muškarca se ispoljava gašenjem polne moći s poremećajem tipa muške dlakavosti. hipohlorinator, ureñaj za dezinfekciju vode manjih vodovoda, podešen za korišćenje preparata hlora. Obično se koriste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje različiti tipovi od jednostavnih do automatskih. hipohondrijačni predeo, v. regio. hipohromna anemija, v. anaemia. hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin, nalazi se u mnogim biljnim i životinjskim tkivima i u mokraći. Pod uticajem enzima hipoksantin-oksidaze oksidiše se u ksantin, a ovaj se može dalje oksidisati u mokraćnu kiselinu. hipoksemičan, koji sadrži manju količinu kiseonika. hipoerekcija, umanjena erekcija muškog polnog uda. Može da nastane posle prethodne snažne erekcije (odmah po uvlačenju uda ili u toku odnosa). Ona popušta, nikad do te mere daje dalji odnos onemogućen. Popuštanje i iščezavanje erekcije je posledica neke duševne inhibicije. hipofizektomija, hirurški postupak kojim se odstranjuje hipofiza (u slučajevima bolesti te žlezde). hipoksemija, v. hypoxaemia. hipoksija, v. hypoxia. hiponatriemija, v. hyponatriaemia. hiponihijum, v. nokti. hipofiza, v. hypophysis. hipoparatireoidizam, hipofunkcija paratireoidnih žlezda, tetanija. hipopion, v. hypopyon.

hipoplastička anemija, v. aplastička anemija u anaemia. hipospadija, v. hypospadia. hipostazna pneumonija, v. pneumonia.

hipotalamohipofizni trakt hipotalamohipofizni trakt, v. neurihypophysis. hipotalamusna jedra, v. neurohypophysis.

hipotalamusni infantilizam, v. adipozogenitalna distrofija. hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zidova 2. moždanog mehura, diencefalona, stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme, široku duplju mehura svode na III moždanu komoru. Sredinom medularne strane talamusa proteže se hipotalamusni oluk, ispod koga se nalazi hipotalamus (podbrežje). hipotalamusno-hipofizni trakt, skup nervnih vlakana koji iz supraoptičkih i paraventrikularnih jedara hipotalamusa vode impulse u zadnji režanj hipofize. Značajan je u regulaciji izlučivanja hormona neurohipofize. hipotermija, stanje temperature tela ispod normalne vrednosti. Može nastati izlaganjem tela hladnoći ili pod dejstvom medikamenata, kao što su analgetici i antipiretici. Osoba koja u ledenoj vodi provodi 20 do 30 min. umire usled poremećaja u radu srca ukoliko se ne preduzmu odreñene mere zagrevanja. Pri tome se0 unutrašnja temperatura tela snizi na0 25 C, a pri padu temperature ispod 29 C centar za termoregulaciju u hipotalamusu potpuno gubi sposobnost regulacije temperature, dok je pri temperaturi od 340C ta sposobnost izrazito oslabljena.0 Veštački izazvana hipotermija do 32 C primenjuje se u hirurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj temperaturi, telo se može održavati više dana, a da ne doñe do težih fizioloških promena. Hipotermija inhibiše razmnožavanje bakterija, te se primenjuje u teškim infekcijama; h. kontrolisana, niska temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom; koristi se u različitim hirurškim intervencijama na srcu ili organima koji se pripremaju za transplantaciju. hipotoničan, (1) koji se odlikuje nenormalno niskim naponom; (2) koji je manji od izotoničnog, npr. hipotoničan rastvor, rastvor čija je koncentracija

hirurg manja od koncentracije izotoničnog rastvora. V. izotoničan, hipertoničan. hipotrofne bakterije, bakterije koje su potpuno ili sasvim izgubile sposobnost biosinteze. One imaju vrlo slabo razvijen ili slaboaktivan enzimski sistem. Takvi mikroorganizmi moraju energiju, ili sve što im je potrebno, dobivati gotovo od živog bića (domaćina) na kome parazitišu. hipovitaminoza, v. hypovitaminosis. Hippell-Lindauova bolest, v. bolest. hippocampus (cornu Ammonis), hipokampus, srpasto ispupčenje na zidu donjeg roga bočne moždane komore (ventriculus lateralis), pripada limbičkom sistemu. hippuria, hipurija, izlučivanje većih količina hipurne kiseline mokraćom. hippus, veće ritmičke promene širine ženice. Uzrok i značaj hipusa je nepoznat. Može se javiti pri multiploj sklerozi, pri cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu. hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum. hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova bolest, v. megacolon. Hirstov fenomen, mogućnost da virusi mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, zapazio je Hirst (1941), pa je ta pojava nazvana Hirstov fenomen. To je zapaženo u virusu influence koji je aglutinisao eritrocite petla. Taj je fenomen najviše proučen upravo kod tog virusa, iako je kasnije utvrñen i kod drugih virusa. V. reakcija hemaglutinacije. hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata dlakavost u žena kao posledica prekomerne tvorbe steroidnih hormona u kori nadbubrežnih žlezda (može n da bude znak vrlo ozbiljnih bolesti). hirudin, antikoagulantna supstancija u usnim žlezdama pijavice i ima karakter albumoze. Sprečava koagulaciju delujući kao antitrombin. Upotrebljava se za sprečavanje koagulacije in vitro. Hirudo medicinalis, medicinska pijavica, ranije često upotrebljavana u terapijske svrhe. hirurg, lekar specijalista za hirurške bolesti koji je kvalifikovan za vršenje hirurških intervencija. V. kirurgija. 341

hirurgija hirurgija, chirurgia, grana medicine koja se od ostalih medicinskih disciplina razlikuje po terapiji, koja se sastoji od manualnih ili operativnih postupaka. Iz hirurgije su se izdvojili ogranci kao uže specijalnosti i načini shvatanja u hirurgiji: abdominalna h., h. čiji je predmet terapije oboljenja i povrede abdominalnih organa; antiseptička hirurgija, Mrurške radnje koje primenjuju antiseptičke načine lečenja; aseptička hirurgija, hirurgija koja se sporovodi po svim kautelama asepse, u sredini i instrumentima bez mikroorganizama, tako da se izbegava bilo kakva infekcija, a na prvom mestu gnojna; čeljusna h., v. maksilofacijalna hirurgija; dečja h., specijalna grana hirurgije koja se bavi hirurškim i ortopedskim lečenjem bolesti dečjeg doba; elektrohirurgija, elektrokaustika, naziv koji se odnosi na hirurške intervencije u kojima se primenjuje struja visoke frekvencije. V. diathermia, elektrokoagulacija, elektrodesikacija, elektromija; fiziološka h., indirektno Iečenje nekih poremećaja menjanjem normalnih ili nenormalnih fizioloških funkcija hirurškim putem; kardiohirurgija, savremena grana hirurgije se bavi operativnim lečenjem uroñenih i stečenih mana srca i velikih krvnih sudova; klinička h., hirurgija koja proučava hirurške bolesti po njihovim simptomima, ispitivanjima i posmatranjem; konzervativna h., hirurgija kojoj je cilj da sačuva oboleli organ, tkivo ili ekstremitet uz mali rizik; maksilofacijalna h., način lečenja hirurškim i pomoćnim metodima oboljenja, povrede i defekta na licu i čeljustima; mala h., hirurgija koja zbrinjava mala hirurška oboljenja i male povrede; neurohirurgija, grana hirurgije koja obrañuje hirurška oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se iz opšte hirurgije zbog svoje specijalne dijagnostike, razloga za intervencije, operativne tehnike i postoperativnog lečenja; operativna h., naziv koji ukazuje na operativno-tehnički aspekt hirurgije i njene manualne i manipulativne postupke ili metode u lečenju hirurških bolesti ili povreda; opšta h., bavi 342

Hisov snop se svim problemima hirurgije; ortopedska h., grana koja se bavi lečenjem ortopedskih deformiteta; plastička h., deo hirurgije koji se bavi uspostavljanjem normalnih oblika i funkcija operacijom u deformacijama, defektima i vršenju pokreta. Njen ogranak je kozmetička hirurgija, koja služi u estetske svrhe, v. transplantacija; radikalna h., hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoline i, po mogućstvu, sve regionalne limfne žlezde: rekonstruktivna h., v. plastička hirurgija; velika h., hirurgija koja obavlja važne, teške i hazardne intervencije; veterinarska h., hirurgija čiji je predmet lečenje domaćih životinja; visceralna h., grana hirurgije, koja se bavi hirurškim lečenjem organa smeštenih u telesnim dupljama, obloženim seroznim opnama. hirurška ekipa, grupa lekara specijalista i drugog osoblja s odgovarajućim sanitetskim materijalnim sredstvima i opremom, stalna ili privremeno organizovana za pružanje hirurške pomoći u ustanovama oružanih snaga. Hirurška ekipa može biti opšta (za opštehiruršku pomoć) ili specijalistička (za specijalističku pomoć po užim granama hirurgije). U NOR-u su hirurške ekipe osnovane aprila 1942. god. pod nazivom mobilne hirurške ekipe u I i II proleterskoj brigadi, a kasnije je svaka divizija obavezno formirala hirurške ekipe koje bi radile u divizijskoj bolnici ili se upućivale u brigadu (u kojoj bi bili najveći gubici za vreme borbe). hirurška intervencija, v. intervencija. hirurška poljska bolnica, pokretna sanitetska ustanova čija je namena pružanje hirurške pomoći i priprema (težih) povreñenih i obolelih (p/o) za evakuaciju; zadržava p/o koji će se izlečiti za kraće vreme, odnosno dok se ne osposobe za evakuaciju; pored opšte u njoj se pruža i uža specijalistička pomoć ako joj se dodele ekipe iz odreda lekara specijalista (v, tamo). hirurške pincete, v. pincete. Hisov snop, v. fasciculus atrioventricula-ris.

histamin

hitna pomoć

histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, žućkast ili mrk, hemicijom aminokiseline histidina. Direktno sferan kožni tumorčić (fibrom) do velistimuliše glatke mišiće materice, brončine graška, benigne prirode. hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo poveproširenje kapilara (pad krvnog pritisćanih količina vode u telesnim tkivima. ka) i povećanje propustljivosti endotela Sin. oedema kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormalstvaranje lokalnog edema). Oslobañano smanjenje kiseonika u tkivima. Sin. njem većih količina histamina objašnjahypoxia. va se i nastajanje anafilaktičkog šoka. histokompatibilni sistem, genski regioni Upotrebljava se kao dijagnostičko sredkoji imaju najveći uticaj na preživljavastvo za ispitivanje funkcije želuca (jako nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2podstiče lučenje želudačne hlorovodosistem u miša i sistem HLA-sistem u ljunične kiseline) i za lečenje hroničnog di. H2- sistem čini kompleks blisko poreumatizma mišića (jontoforezom). vezanih gena koji su odgovorni za brzo odbacivanje kalema, za reakciju kahistaminaza, enzim koji razgrañuje histalem-protiv- domaćina i još neke imune min. Histaminaza je diaminooksidaza pojave. U miša, pored H2-gena postoji koja se nalazi u mnogim tkivima, ali nabar još 26 gena koji su uključeni u hisročito u bubrezima, crevima i jetri. tokompatibilni sistem. Glavni histohistaminska glavobolja, v. Hortonova kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz glavobolja «cluster headeache». više regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL Ahisterički napadi, v. hysteria. geni u ljudi se nalaze na šestom hromohisterija, v. hysteria. sornu. HL A-sistem je veoma polimorhistidin, heterociklična aminokiselina, izfan. Njegova tri glavna regiona su SDl, vadak alanina u kome je jedan vodonik SD2 i SD3. zamenjen imidazolovim ostatkom. Prehistokompatibilnost, podnošljivost tkiva ma histidinu je a-amino-ß-imidazolilu transplantaciji. propionska kiselina. Nalazi se u mnogim belančevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminokiselinama; nañeni su u hromosomima globini). Dekarboksilacijom histidina svih ispitivanih ćelija eukariota izuzev nastaje histamin, biogeni amin koji ima semeglavca riba. svojstva hormona. Histidin je bitna aminokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksična hipoksija, h. u kojoj je količina kiseonika dopremljena u tkiva His. dovoljna, ali se zbog nekog toksičkog histiocitoblast, nediferentovana, rezervagensa u ćelijama koji deluju na ferna ćelija velikih razvojnih sposobnosti mentne sisteme ćelija dopremljeni ki(potencija), koja može da se diferentuje seonik ne može koristiti. u ostale ćelije organizma. One su izvorhitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisahane ćelije u obrazovanju blastema i grarid. Glavni je sastojak ljuštura rakova i nulacionog tkiva u regenerativnom proopni insekata, a nalazi se i u nekim gljicesu i zarašćivanju rana. vicama. Otporan je prema baznoj hidrohistiocytomatosis, histiocitomatoza, zalizi, a u prisustvu jakih kiselina se razlajedničko ime za svako sistemsko obolježe u glukozamin i sirćetnu kiselinu. Monje retikuloendotelskog tkiva. lekul hitina je sastavljen od ostataka N-histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih acetil-D-glukozamina meñusobno popostoje nenormalni histiociti u organivezanih 1,4-glikozidnom vezom. ma, koji mogu preći i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija. Niemann-Pickova bolest; h.X, zajednič- hitna pomoć, pomoć koja se ukazuje licu ko ime za trojstvo: eozinofilni granupovreñenom ili naglo obolelom, te mu lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Scpreti opasnost po život. Ona se ukazuje huller-Christijanova bolest. u povredama (mehaničkim, termičkim, 343

HLA i oboljenja

hod

električkim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; deluje na aseksualne eritrocitne oblike i zagušenju, akutnim intoksikacijama itd. na primarne egzoeritrocitne oblike agaV. prva pomoć. metociza M. tropicae ali ih čini neinfekHLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-sistetivnim za komarce. ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sistem odreñuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno antiseptičko sredstvo, deluje na sve vroboljenju (npr. Hodgkinova bolest, ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-feakutna limfocitna leukemija, ankilozni nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis, kristalasta supstancija. Mala toksičnost hronični aktivni hepatitis, sistemski eriza laboratorijske životinje i čoveka. temski lupus, multipla skleroza, paraliUpotrebljava se u koncentraciji 0,01 do tički poliomijelitis i dr.). Mehanizam po0,5. vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije hlorinator, aparat za pročišćavanje i depoznat. zinfekciju vode za piče hlornim gasom. hladna aglutinacija, v. aglutinacija. To su obično pokretni aparati koji funkhladni apsces, v. abscessus frigidus. cionišu na principu brze filtracije kroz HLA-sistem, v. systema. filtre od finog peska sa sekundarnom hloazma, v. chloasma. hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg H2-locus, v. histokompatibilni sistem. hlora Ch na jedan litar bilo u obliku hlor, v. chlorum. hlor, gas, halogen element, atomske teži- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kreč, v. ne 35,46, specifične težine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum erudum. tar hlora teži 3,208 g. Na kritičnoj temperaturi 144 prelazi u tečno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v. 0 pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretičko na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kašalj sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. 3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upotrebljava se za dezinfekciju vode za piće^ hlorovodonična kiselina, v. Acidum hydrochloricum. otpadnih voda i vode bazena za kupanje hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna i rehabilitaciju. tečnost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od se dobro u organskim rastvaračima. Ne najjačih suzavaca (v. tamo); draži i sluzgori i nije eksplozivan. Tečnost je isparnicu disajnih puteva, a u jačim koncenIjiva, a njene pare intenzivno nadražuju tracijama izaziva crvenilo i svrab kože. sluznice, naročito oka i organa za disaDekontaminira se alkoholnim rastvorinje. Podnošljiva koncentracija u vazduma alkalija, a za zaštitu je dovoljna gashu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor-maska. pikrin ne oštećuje odela i krzna, ne razhloral-hidrat, v. Chloralhydratum. ara boje i ne oštećuje metale, te se stoga Mor-amin, v. chloraminum. uspešno upotrebljava za suzbijanje i hlor-cijan, jedan od najjačih kratkotrajuništavanje raznih biljnih štetočina. U nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nadprvom svetskom ratu upotrebljavao se i ražujuće dejstvo; bezbojna je tečnost, a kao bojni otrov. para mu ima oštar miris. Zatrovane prostorije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje, nijakom ili provetravanjem. Za zaštitu sredstvo za oralno lečenje dijabetičara. hoana, v. choana. je dovoljna gas-maska. Hocheneggova operacija, v. operacija. hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo. hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeničnih koordinovanih pokreta udova i trupa s otrov. ciljem premeštanja s jednog mesta na hloretil, v. Aether chloratus. hlor-fenoksamin, sredstvo za lečenje par- drugo u pravcu kretanja. Četvoronožni hod: niz pokreta koji se vrše na sva čekinsonizma. 344

homeopathia

Hodgkinova bolest tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu. Uspravni hod: karakterističan za čoveka i neke više životinje. Hodom upravljaju viši živčani centri u malom i velikom mozgu. Njihovo oštećenje dovodi do karakterističnih poremećaja hoda; hemiplegički h., hod u kojem usled kontrakture u ekstenziji noge hemiplegičara (Wernicke-Mannov predilekcioni tip kontrakture) noga postaje duža (pesequinus), te je bolesnik, pošto ne može daje savije u kolenu, pri hodu baca ustranu i unapred (v. circumJuctio); petlovski h., hod bolesnika s oduzetim peronealnim mišićima. Usled nemogućnosti podizanja vrha stopala, ono bi pri hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne podiže nogu više nego obično. Pri tom oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopalo uvis. Pri spuštanju noge oduzeto stopalo udara o pod. Sin. stepovanje,

Hodgkinova bolest, v. bolest. Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija. Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aetheris. holandrički geni, geni smešteni samo na Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni jednoj svojoj kćerci. holangiografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova na 15 min. do 45 min. posle ubrizgavanja u venu (Biligrafina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); peroperativna h., rendgensko snimanje žučnih vodova posle neposrednog ubrizgavanja kontrasta u iste za vreme operacije. holangioholecistografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova i žučne kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ubrizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin 50% ili Jodipamid 50% i si.). holecista, v. cholecystis. holecistografija, rendgensko snimanje žučne kesice posle peroralnog davanja kontrastnih sredstava što se izlučuju sa žuči, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si. Sem toga postoje i trojodni molekuli (Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako peroralna primena ne uspe, u venu se daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si. koji omogućavaju i holangiografiju bu-

dući da u molekuli sadrže 6 jodnih atoma, zbog čega žuč daje vrlo jaku senku i »obojadiše« žučne vodove. holecistokinin, hormon sluznice gornjih delova tankog creva koji se luči u prisustvu hrane u ovim delovima creva. To je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIuje na gusto lučenje pankreasa i na isticanje žuči iz žučnog mehura u dvanaestopalačno crevo. V. holecistokinin-pankreozimin. holecistokinin-pankreozimin (CCKPZ), hormon koji proizvode ćelije sluznice gornjih delova tankog creva pod dejstvom proizvoda nastalih razgradnjom masti i belančevina; ima ulogu u povećanju lučenja pankreasnog soka i stimulaciji kontrakcija žučne bešike, odnosno isticanje žuči u crevo. Ranije se smatralo da su ovo dva hormona. holedohoskop, instrument za direktan pregled unutrašnjosti glavnog žučnog voda.

holekalciferol, vitamin Da holesteatom, v. cholesteatoma. holestiramin, sredstvo protiv hiperholesterolemije. holinergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. holinesteraza, enzim koji katalizuje hidrolizu acetil-holina u sirćetnu kiselinu i holin.

holoblastna jaja, v. brazdanje. holoferment, apoferment + koferment.

holokrine žlezde, v. glandula. Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni prostor. Holzknechtova jedinica, nekadašnja mera rendgenskog zračenja; obeležavaIa se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kožne jedinice ili oko 100 R. homatropini bromidum, bromid sintetskog alkaloida homatropina, koji ima slično dejstvo kao i atropin, samo deluje slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je prema našoj farmakopeji.

homeometrijska autoregulacija srca, v. heterometrifska autoregulacija. homeopathia, homeopatija, sistem lečenja u kome je osnovno učenje bilo da se dejstva lekova pojačavaju razblaženjem. 345

homeoplastica homeoplastica, homeoplastika, (1) operativno nadoknañivanje izgubljenog tkiva sličnim tkivom od druge individue iste vrste. V. homoplastika. homocitinurija, v. homocystinuria. homocystinuria, homocistinurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline metionina; bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina metabolita homocistima mokraćom, promenama u kostima, psihičkim poremećajima, učestalim arterijskim i venskim trombozama. homogametija, v. ginospermijum. homogametski pol, jedinka koja stvara samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnosno žena je homogametski pol jer proizvodi gamete samo sa X-hromosomom. Sup. heterogametski pol homogenizacija, procedura koja se koristi u dijagnozi Myc. tuberculosis. U matetijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze se moraju koncentrovati da bi se mogli naći pod mikroskopom, taj postupak naziva se homogenizacija. Ona se sastoji u delovanju NaOH ili H2SO4 na materijal koji se ispituje da bi se bacili tuberkuloze . oslobodili sluzavih materija, propratne flore, lakše obojili. Meñutim, ovako pripremljeni bacili služe za kultivisanje i inokulaciju. homogenize v ano mleko, standardizovano sa odreñenom količinom masti, obično s 3,2% u obliku stabilne emulzije, prijatnog ukusa. homogentizinska kiselina, v. kiselina. homologija, (1) morfološka istovetnost odgovarajućih delova; (2) sličnost u strukturi organa postalih od istog embrionalnog tkiva, što je znak bližeg ili daljeg srodstva organizma; (3) istovetnost hromosoma jednakih po vrsti gena koje sadrže; hereñitarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. Niz organskih jedinjenja u kome se svako jedinjenje razlikuje od preñašnjeg ili sledećeg za grupu =CH2, naziva se homologni niz; pojedini članovi homolognog niza nazivaju se homolozi; činjenica postojanja homolognog niza naziva se homologija. 346

hondriom Homolozi imaju slične osobine koje se dosta pravilno menjaju u nizu. homologni hromosomi, hromosomi koji se sparuju u toku mejoze, a identični su u pogledu veličine, oblika i genske funkcije. U svakom paru homolognih hromosoma jedan njegov član potiče od oca a drugi od majke. homologo, označava razlike izmeñu životinja iste vrste, ali različitog genskog sastava. V. alogeno. homoplastika, v. homoeoplastica. homopolimeri, polimeri koji su sastavljeni od identičnih monomera. homoseksualnost, uroñena seksualna anomalija muške ili ženske osobe čiji je polni nagon upravljen ka osobi sopstvenog pola. Po tome, homoseksualnost pripada grupi perverzija u izboru erotskog objekta (perversio in objectu) i predstavlja seksualnu inverziju. Nalazeći se pod vlašću tako invertovanog poInog nagona, homoseksualna osoba oseća istodobno i odvratnost prema suprotnom polu (horror feminae s. viri). Za muške homoseksualne osobe predložen je naziv uranizam: za muškarca UYning, a za ženu urninda. Za žensku homoseksualnost se upotrebljava i naziv sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u vezi s homoseksualnom inverzijom obogaćuje se i nazivima koji se odnose na uzrast erotskog objekta. U muškoj homoseksualnosti razlikuju se: pedofilna h., čiji su objekti nezrela muška deca, androfilna h., koja ima za cilj odraslog muškarca (do 50 godina); gerontofilna h., prema starcima. U ženskoj homoseksualnosti se razlikuju: korofilna h., upravljena prema nedozrelim devojčicama; partenofilna h., koja ima za cilj dozrele, nevine devojke; ginekofilna h., prema zrelim ženama; graofilna h., prema starim ženama. homotransplantacija, presañivanje komada tkiva ili celog organa s jedne na drugu jedinku iste vrste. homozygot, homozigot, jedinka koja ima dva identična alela na odgovarajućem lokusu homolognih hromosoma. Sup. heterozygot. hondriom, zbir hondriosoma u ćeliji.

horda horda, v. chorda. hordalni kanali, v. canalis. hordeolum, čmičak, ječmičak; akutno, gnojno zapaljenje žlezde ivice kapaka. horioiditis, v. chorioiditis. horioidni splet, v. Reilovo ostrvo. horionske resice, uvećanje površine horiona postiže se njegovim nabiranjem u vidu izvrata, koje čine horionske resice. U osovini tih tvorevina nalaze se krvni sudovi. U jajonosnih sisara horion ne pokazuje »čupav« izgled nego ostaje gladak: glatki horion (chorion laeve). U ostalih sisara horion se pokriva resicama: chorion villosum s. frondosum. horiostimulini, jedan naziv za gonadotropine. horizontalis (od grč. horizon, ograničeno, vidik), horizontalan, vodoravan, npr. lamina horizontalis, vodoravni list. hormon, inkret, proizvod lučenja posebnih žlezda koji se ne izlučuje odvodnim kanalom već prelazi u krv ili u limfu, a ima specifično fiziološko dejsto. V. secretum; adrenokortikotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje hormona nadbubrežnih žlezda. Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni koji podstiču polne žlezde (gonade). Hipofiza luči dva gonadotropna hormona: jedan koji stimuliše razvijanje folikula u jajniku i spermatogenezu, a drugi koji izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih folikula i stimulaciju intersticijumskih ćelija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipofize, dobijeni su preparati s gonadotropnim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih su praktički najvažniji mokraća trudnih žena i serum gravidnih kobila; seksualni h., hormoni koji luče seksualne žlezde (gonade). Muška seksualna žlezda (semenik) luči jedan hormon (testosteron), dok ženska seksualna žlezda (jajnik) luči dva hormona: folukularni (estradiol) i h. žutog tela (progesteron); somatotropni h., krescin, hormon koji utiče na rastenje organizma; tireotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje tireoidne žlezde; tkivni h., supstancija koja se stvara u tkivima i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku od h. u užem smislu, tj. od proizvoda en-

Houstonovi mišići dokrinih žlezda, tkivni hormoni nemaju specifično dejstvo (hormonoidi). V. prolaktin, insulin, adrenalin, noradrenalin (levarterenol), kortizon, hidrokortizon, dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hormon, pretpostavlja se da se stvara u semenicima pored testosterona i da delu je inhibitorno na sekreciju folikulosti rnulantnog hormona adenohipofize. hormonski prag, minimalni prag uspešnog dejstva, koji na osnovu zakona «sve ili ništa» pokazuje da punu seksualnu funkciju može da obezbedi i sasvim mala količina gonade (ogledno je dokazano da svega 4 cg semenika mogu biti dovoljni da održe punu polnu funkciju). hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u ćelijama masnog tkiva pod dejstvom adenil-ciklaze, stimulisane adrenalinom i noradrenalinom, dovodi do hidrolize triglicerida, usled čega raste koncentracija masnih kiselina u krvi koja protiče.

Horner-Claude Bernardov sindrom, v. syndroma. Homerov mišić, v. musculus Horneri. Homerov sindrom, v. syndroma. horofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. Hortenova bolest, v. arteritis temporalis. Hortonova glavobolja, v. cluster headeache, histaminska glavobolja. Nastupi glavobolje koji se javljaju u dužim razmacima, ali u skupovima [otuda cluster, (e.) skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okrivljuje se lokalna preosetljivost na histamin. hospitalizacija, boravak bolesnika u bolnici. hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je uzrok skupina bolesnika u bolnici. hotentotske kecelje, posledica veslačkog istezanja malih usana stidnice, van stidničkog procepa (makronimfija), postajući mrke boje i orožane. Sin. stidnički zastor. Houstonovi mišići, vlakna ishiokavernoznog mišića meñice koji se stiču na leñnoj strani muškog uda. 347

Howard-Müllerova zona Howard-Müllerova zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrežnih žlezda, luči muške polne hormone. Howardov način veslačkog disanja, ritmičko pritiskivanje grudnog koša bolesnika, koji leži na leñima. Howell-Jollyjeva telašca, mala okruglasta telašca, crvene boje, u eritrocitima nekih anemija i leukemija, kao i posle splenektomije. Najverovatnije predstavljaju ostatke jedra. Howshipsove lakune, veća udubljenja na korenovima mlečnih zuba nastala delovanjem odontoklasta za vreme resorpcije ovih zuba. V. resorpcija mlečnih zuba. hramanje, v. claudicatio. hranljive podloge, veštačka hranilišta, mešavina raznih supstancija na kojima se bakterije mogu razmnožavati u veštačkim uslovima. One mogu biti prirodne (krv, krvni serum i dr.) i veštačke, od sintetičkih jedinjenja i prerañevina prirodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji mogu biti tečne (bujon), polučvrste i čvrste (agar). Jednostavne podloge sadrže samo jednu supstanciju. One se često nazivaju i osnovne ili bazne podloge,, jer služe kao osnova za spravljanje raznih složenih podloga koje mogu biti diferencijalne i selektivne. Da bi se mogle uočiti razne, naročito biohemijske osobine mikroorganizama, mnogim podlogama dodaju se indikatori i druge supstancije koje omogućavaju da se te osobine što jasnije manifestuju; diferencijalne podloge, pored osnovnih podloga sadrže i razne supstancije: endo-agar i druge koje omogućavaju da se kolonije jedne vrste bakterija razlikuju od drugih; selektivne podloge, podloge kojima se dodaju supstancije koje podstiču razmnožavanje jedne vrste i sprečavaju razmnožavanje druge vrste bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Löwenstein-Jensonova podloga, Claubergova i dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i protozoe mogu živeti i razmnožavati se samo u živim ćelijama, oni se kultivišu u kulturi tkiva, u embrionisanim kokošijim jajima. hrapav, v. asper. 348

hromatska aberacija H2-region, v. histokompatibilni sistem. Genski predeo u miša vezan za histokompatibilnost. H-pruga, svetla pruga koja se ultramikroskopski vidi u anizotropnoj zoni (tamnoj pruzi) skeletnog mišića. Odgovara onim delovima u kojima izmeñu miozinskih niti nema aktinskih niti. Pri kontrakciji mišića uvlačenje aktinskih niti izmeñu miozina dovodi do iščezavanja H-pruge. Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izvesnih ljudi za koje ne postoje u krvi odgovarajući aglutinini već se oni stvaraju posle kontakta organizma sa Hr-f., kao što je to slučaj i u Rh-faktoru. Pretpostavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u recipročnom odnosu s Rh aglutininima, tj. krv jedne osobe sadrži jedan ili drugi tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr', hr") rede prouzrokuju transfuzijske reakcije od Rh-faktora.

hrisoterapija, v. terapija. hrizofanska kiselina, antrahinonski derivat, jedan od aktivnih sastojaka antrahinonskih droga (Senna, Prangula, Cascara sagrada, Rheum, Aloe). hrom, v. chromum. hromatin, složena materija u fiziološki ak tivnom jedru (u «miru», pre deobe) i u hromosomima, sastavljena uglavnom od nukleinskih kiselina, dezoksiribonukleinske (DNK) i ribonukleinske (RNK); euhromatin sadrži timonukleinsku kiselinu, u hromomerama, u kojima su geni, i koje su u obliku čvorića i koturića uzdužno rasporeñene u hromonemi; otuda pri uzdužnoj deobi gena oba ova hromosoma, postala od jednog, sadrže iste gene; heterohromatin je više kondenzovan i jače se boji, sadrži obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u delovima hromosoma. V. gen, mejoza, mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo telašce. hromatska aberacija, pojava da sočivo oka čoveka različito prelama svetlosne talase različite talasne dužine, tj. talase koji odgovaraju različitim bojama, zbog čega se svetlosni talasi za razne boje sabiraju na raznim udaljenostima iza sočiva.

hromatinsko telašce hromatinsko telašce, v. Barrovo telašce. hromatinsko telašce leukocita, sitni privesak uz jedro polimorfonuklearnih leukocita vidljiv je samo u malom procentu ovih ćelija u žene, a predstavlja polni hromatin ekvivalentan Barrovom telašcu u drugim ćelijama. Sin. »drumstick« (engL). hromna kiselina, Acidum chromicum. hromogena funkcija (pigment), mnoge bakterije sintetišu obojene materije koje su smeštene u citoplazmi ili dospevaju u sredinu u kojoj bakterije žive. Pigment igra značajnu ulogu u oksidoredukcionim i drugim procesima metabolizma bakterija. Značajan je i za odreñivanje bakterijskih vrsta. hromoproteini (hromoproteidi), vrsta složenih belančevina čija je prostetična grupa neka boja. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin) i u nekim enzimima. hromopsija, v. chromopsia. hrornosomi, stalni ćelijski organi koji se u izmenjenom obliku nalaze u jedru i van deobe ćelije (u fiziološki aktivnom jedru, u «interfazi»), u čiji sastav ulaze posle telofaze, zadržavši samo hromonemu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini deo koji održava kontinuitet hromosoma kroz ćelijske generacije, i koji sadrži gene, linearno rasporeñene po uzdužnoj osnovi. U toku mitoze oko hromoneme razvija se kalima, osnovni broj, najmanji (bazalni) broj h. sadržan u gametu pretpostavljenog zajedničkog pretka jedne grupe organizama (roda, porodice, reda, klase), odnosno u gametu diploidnog pretka jednog polipoida. Obeležava se sa b ili češće, sa x. Na primer, u placentarnih sisara x - 23, a diploidan broj - 46, održan je u čoveka i drugih vrsta. Kad se ističe daje, u ovom slučaju, 23 osnovni broj hromosoma, onda se i diploidni broj označava sa x, tj. sa 2x, kao što se x upotrebljava za o. b. h. kod poliploida. V. diploid, poliploid, haploid; hromosomi, polni, hrornosomi koji su oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih sisara hromosom za ženski pol označava se sa X, a za muški pol sa Y.

Huntingtonova bolest hronotropan, koji je u vezi s vremenom. Može biti pozitivan, ako ubrzava, i negativan, ako usporava. Pozitivan hronotropan efekat na srce imaju faktori koji povećavaju frekvenciju srca, a negativan koji je usporavaju. hrptenica, v. columna vertebralis. hrskavica, v. cartilago. hrskavice dušnika, v. cartilagines tracheales.

hrskavice nosa, v. cartilagines naši. ' Hugginsova operacija, v. operacija. Hullihenov splint i Hayesova modifikacija, v. šine, livene. humanus, (1) čovečji, ljudski; corpus humanum, čovečije telo, v. corpus (humanum); (2) plemenit, čovekoljubiv. humčica, jajonosna, naročita gomilica ćelija u mesku jajnika u kojoj se nalazi jajna ćelija. hum e rus, ramenica, ramenjača, mišićna kost, kost nadlaktice. humor, tečnost, voda; h. aqueus, očna vodica, intraokularna tečnost, koja ispunjava prednju i zadnju komoru oka. Stvara se sekrecijom koju vrše nastavci trepavičastog tela (corpus ciliare), odakle ona kroz ženicu prelazi u prednju očnu komoru, sliva se u ugao izmeñu rožnjače i dužice i preko otvora na tra-bekulama ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena koja zbog toga što u nju utiče velika količina h. aq. ne sadrži krv. Prosečno se za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a ravnoteža sekrecije i oticanja odreñuje njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je normalno 10-30 m ml Hg. humoralis, humoralan, koji pripada sokovima tela. humoralna antitela, antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima organizma. humoralna imunost, imuni procesi veza ni za stvaranje antitela. Ćelije koje stvaraju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti) koji nastaju nezavisno od timusa, a u perifernim limfoidnim organima se nalaze u timus-nezavisnim zonama. V. limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i periferni limfocitni organi. Hunterov glositis, v. glossitis. Huntingtonova bolest, v. chorea.

hromosomski satelit, v. satelit. 349

Huntingtonova horeja

Hydrastis canadensis

životinja. U pitanju je mrko masno tkivo koje se javlja kao tkivo neoplazme. hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih antiepileptičkih sredstava. V. DiphenylhyHutchinsonovi zubi, anomalija strukture dantoinum. zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog hydatidostomia, hidatidostomija, prosetrojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni canje i drenaža hidatidne ciste. centralni sekutići su uži u predelu sečivnih ivica i s polumesečastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali žućkast ili beličasti čvorić, koji se razvija iz ćeliZatisne površine prvih stalnih molara ja izvodnih kanala znojnih žlezda, a saimaju dudinjast izgled jer su umesto kvstoji se od sitnih cista i epitelnih ćelija. ržica stvoreni slabo razvijeni čvorići Sin. syringoadenoma, syringocystadenogleñi. Krunica zuba je sužena u zatisma. nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo. hydraemia, hidremija, povećane količine Hutschinsonovo trojstvo, patognomovode u krvi. nično trojstvo simptoma kasnog uroñenog sifilisa: bačvasti razreñeni sekutići, Hydrargyri aminochloridi unguentum, mast sa merkuriaminohloridom, sadrži parenhimni keratitis, (profunda), surdi10% merkuriaminohlorida; antiseptičtas. ko, odnosno dezinficijentno sredstvo; Hurthleov tumor, v. tumor. oficinalna je prema našoj farmakopeji. hyalinosis cutis et mucosae (lipoidoHydrargyri chloridum, živin hlorid, bezproteinosis) nasledno taloženje hijalibojni providni kristali ili kristalna masa na u vidu čvorića na licu, vratu, potiljku, ili beo težak prašak, bez mirisa. Zagreusnoj sluznici i ždrelu (promuklost od vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se detinjstva). teško rastvara u vodi i u etru, a lako u hyalinum, hijalin, naziv za prozračnu hovreloj vodi i u etanolu. Ima moćno demogenu bestrukturnu materiju koja se zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba u histološkim preparatima boji eoziu medicini ograničena. Upotrebljava se, nom. Iako postoji više vrsta hijalina, $vi uglavnom, za dezinfekciju ruku (u oblisu oni belančevinaste prirode i javljaju ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000). se u vezivnom tkivu ožiljka, vezivu naSin. Hydrargyri chloridum corrosivum, stalom posle hroničnih zapaljenja, u zimerkuri-hlorid, sublimat. dovima arteriosklerotičkih krvnih suHydrargyri oxydi flavi oculentum, mast dova i u drugim promenama. Hijalini ciza oči žutog živinog oksida, sadrži 2% lindri u kanalićima bubrega belančevižutog merkuri-oksida, antiseptičko, odnaste su prirode i dokaz povećane pronosno dezinficijentno sredstvo; oficipustljivosti glomerula za belančevine. nalna je prema našoj farmakopeji. hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, triturat žutog živinog oksida, sadrži 20% žunja okolnih struktura oka koje dovode tog merkurioksida, antiseptičko, odnosdo prožimanja u staklasto telo. no dezinficijentno sredstvo; oficinalan hyaluronidasa, enzim koji depolimerizuje prema našoj farmakopeji. je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu, što dovodi do povećane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, žuti merkuri-oksid, antiseptičko i dezinficijentno za velike molekule. Naziva se još i »faksredstvo; oficinalan je prema našoj fartorom širenja« i »Duran-Reyjalsov fakmakopeji. tor širenja«. Ovu vrstu faktora stvaraju pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilavanje tečnosti u šupljini zgloba; h. interterije, a nalaze se i u tkivu malignih mittens, povremeni tečni izliv u zglobu. neoplazmi i semenika. hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerička biljka čiji rizom sadrži nekoliko alkaloinigne neoplazme koja potiče od strukda, od kojih je najvažniji hidrastin. Ranitura homologih tzv. hibernalnim žlezda

Huntingtonpva horeja, v. chorea. Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov organ.

350

hydriatria je upotrebljavan u obliku Extractum Hydrastis fluidum. hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia). hydroa, stari naziv za sve pojave na koži praćene mehurićima; h. aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin. dermatitis herpetiformis Duhring; h. febrilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes gestationis; h. vacciniformia, izbijanje vezikopustuloznih promena na koži izloženoj svetlosti (lice, gornji ekstremiteti) iza kojih ostaju varioliformni ožiljci. hydrocele, hidrokela, vodena kila, skupljanje serozne tečnosti u seroznoj opni. Najčešći varijeteti hidrokela su: h. bilocularis, dvokomorna hidrokela, koja se sastoji od dve kese koje saobraćaju meñu sobom; h. communicans, hidrokela koja je u vezi s peritoneamom dupljom preko špaga trbušne maramice (processus vaginalis peritonei) koji je ostao otvoren; h. testis, odnosno funiculi, skupljanje tečnosti izmeñu oba lista seroznog omotača semenika i semene vrpce. hydrocelectomia, hidrokelektomija, isecanje opne hidrokele. hydrocephalus, hidrocefalus, nagomilavanje cerebrospinalnog likvora u moždanim komorama (h. internus) ili nagomilavanje tečnosti u subarahnoidnim prostorima mekih moždanica (h. externus) u raznim poremećajima u lučenju, proticanjü i resorpciji likvora; h. ex vacuo, propratna pojava atrofije mozga u arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; normotenzivni h., sindrom demencije i poremećaja hoda uz znatno proširenje moždanih komora i normalni pritisak likvora u presenilnom i senilnom uzrastu. Posle uspelog odvoñenja likvora u srčanu pretkomoru (v. Pudenzova operacija) demencija se znatno popravlja. hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksibenzen, spada u dvohidroksilne fenole. Hidrohinon je snažno reduktivno sredstvo mnogo upotrebljavano u fotografiji kao razvijač, pretvarajući latentnu sliku u fotoemulziji u vidljivu. Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe deriva-

hydroperitoneum ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, hemijski element. Bezbojan, vrlo lak gas, bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U prirodi se nalazi u slobodnom stanju samo izuzetno i to u malim količinama. Ulazi u sastav ogromnog broja jedinjenja (naročito organskih); h. peroxydatum concentratum, v. Solutio hydro genii peroxydi concentrata; H. peroxydatum dilutum, v. Solutio hydrogeni peroxydi diluta. hydrohepatosis, hidrohepatoza, cističko proširenje žučnih puteva nastalo zbog začepljenosti, nastaje naročito u slučajevima kada je začepljenje povremeno i nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je na preseku posuta mnogobrojnim okruglastim šupljinicama prečnika od l do 10 mm, glatkih površina ispunjenih bistrim svetložućkastim sadržajem. hydrologia, hidrologija; medicinska h., grana medicine koja ima za zadatak da proučava i ispituje poreklo, sastav, dejstvo i terapijsku upotrebu lekovitih mineralnih i termalnih voda (do sada uobičajeni naziv »balneologija« ne označava potpuno ovu granu medicine). hydronephros, v. hydronephrosis. hydronephrosis, hidronefroza, rastegnutost bubrežne karlice i njenih čašica usled prepunjenosti mokraćom, kao posledicom začepljenosti uretera, što je praćeno atrofijom parenhima bubrega. Prepreku, odnosno začepljenje stvaraju: zapušenje uretera kamenom, ožiljna striktura uretera, tumori mokraćne bešike itd.; otvorena h., intermitentno stanje, kao posledica povremene i nepotpune opstrukcije uretera; zatvorena h., stalno stanje izazvano potpunom opstrukcijom uretera. hydropenia, hidropenija, manjak vode u organizmu. hydropericardium, hidroperikardijum je prisustvo više od 100 mililitara tečnosti u perikardu. Količina tečnosti može da dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obično se javlja u nefritisu ili u slabosti srca. hydroperitoneum, v. ascites.

351

hydrophthalmus

hymen

hydrophthalmus, hidroftalmus, dečji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksikortikosteroidi, metaboliti kortizola (v. glaukom. Zastoj tečnosti s nenormalcortisol) koji se mogu odrediti u plazmi nim povećanjem oka usled neke smetili mokraći (kao tzv. Porter-Silverovi nje u odvoñenju očne vodice; h. congehromogeni). nitus, javlja se već pri roñenju ili u prvoj godini života usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemivodnih kanalića. Sin. glaucoma infantile, ja, nasledni poremećaj metabolizma g. congenitum. aminokiseline prolina. Nasleñuje se auhydropneumothorax, hidropneumototosomno-recesivno, ispoljava se povećaraks, nakupljanje tečnosti i gasova u njem metabolita hidroksiprolina u krvi pleuralnoj šupljini. i njegovim izlučivanjem mokraćom, zaostajanjem u fizičkom i psihičkom razhydrops, hidrops, »vodena bolest«, nagovoju. milavanje tečnosti u telesnim šupljinaHydroxyzini chloridum (hidroksizinma, nekim šupljim organima i tkivima; hlorid), sredstvo za umirenje. h. abdominalis, trbušni h., nagomilavanje tečnosti u trbušnoj duplji pri opš- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i tem poremećaju krvotoka usled oboljeovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne zgloba usled skupljanja serozne tečnosti vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni u hroničnom zapaljenju. V. ganglio-ma, hidrops, nakupljanje tečnosti u zglobsynovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi nom prostoru (posledica traume ili zahigroma: h. colli, serozni tumor na paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje vratu; h. cysticum, cistički limfangiom; tečnosti na onim mestima gde je tkivo Fleischmannov h., povećana burza na uništeno ili gde ono nedostaje; h. gravipodu usne duplje, na spoljašnjoj strani ciarum, hidrops trudnica usled porem. genioglosusa; h. praepatellare, higmećaja funkcije obolelog bubrega; h. rom ispred čašice kolena, najčešće u pericardii, hidroperikard, prisustvo osoba koje kleče (parketari, monasi i tečnosti u srčanoj kesi usled staze u sr^ monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale, čanim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h. skupljena tečnost u subduralnom prorenalis, bubrežni hidrops, h. organizma storu kao posledica likvefakcije hemakoji je nastao usled poremećaja funkcije toma. V. haematoma. bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojački zalistak ili devičžučne bešike, posledica hroničnog zanjak, zadnji deo vaginalnog trema, pre paljenja žučne bešike ili zapušenja izdefloracije zatvoren prema vagmalnom vodnih žučnih puteva. ušću, ograničava otvor koji vodi u vagihydropyonephrosis, hidropionefroza, nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst nagomilavanje mokraće i gnoja u bubi može da bude različnog oblika: okrugrežnoj kartici kao posledica gnojnog zalastog (h. anularis), polumesečastog (h. paljenja hidronefroznog bubrega. semilunaris), srpastog (h. falciformis) i nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fimhydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje briatus), režnjevit (h. hobatus), dvoedemske tečnosti ili transudata u pleuspratni i dr. Katkad otvor može da bude ralnoj duplji. Najčešće se javlja zbog srod prirode širok (propustljiv za dva prčane slabosti, nefritisa, rede zbog lokalsta), a katkad odsutan (h. imperporanih promena kao što su neoplazma ili tus). Pri prvoj obljubi himen se po praaneurizma. Specifična težina tečnosti vilu lako rascepa (defloratio) uz manje koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je isili veće krvarenje. Himen izuzetno može pod 1.015. Ona je bistra, svetložućkasta da bude debeo i da daje otpora svakom i sadrži malu količinu belančevina. U naporu (h. carnosus). U mnogih zapadretkim slučajevima je mlečnog izgleda nih naroda značaj himena se mnogo zbog sadržaja masti i tada se naziva hiceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd lozni hidrotoraks. 352

hymenalis

nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje vrednosti u korist duševne nevinosti. hymenalis, himenalan, himenski, koji pripada himenu; carunculae h., himenske bradavice, ostaci rasprslog himena. hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoideum, hioidna ili podjezična kost. hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u nekim biljkama iz porodice Solanaceae (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium). Ima slična dejstva kao i njegov stereoizomer atropin. Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz porodice Solanaceae. Sadrži alkaloide hiosciamin i skopolamin. Optički izomer hiosciamina je atropin. hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi. hypaesthesia, hipestezija, snižena osetljivost, npr. taktilna h., snižena osetljivost za dodir. hypalgesia, hipalgezija, snižena osteljivost za bol. hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet (želuca), povećano lučenje sone kiseline u želudačni sok. Sin. hyperchlorhydria, hyperadrenocorticismus, hiperadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno pojačane aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. syndroma Conn (v. tamo), syndroma Gushing (v. tamo), syndroma adrenogenitale (v. tamo). hyperaemia, hiperemija, prisustvo veće količine krvi u ograničenom delu tela. Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje usled povećanog priliva arterijske krvi. Pasivna hiperemija nastaje usled otežanog oticanja i zbog toga se naziva i venska hiperemija. V. stasis, hyperaesthesia, hiperestezija, pojačana percepcija raznih kvaliteta površne osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktilna h., preosetljivost za dodir; h. sexuaHs, v. satyriasis, nymphomania. hyperalbuminaemia, hiperalbuminemiJa1 povećanje albumina u plazmi. hyperaldosteronismus, hiperaldosteronizam. V. aldosteronismus. hyperalgesia, hiperalgezija, pojačana osetljivost za bol. 2? Medicinski leksikon

hyperchylomikronaemia

hyperaminoacidaemia, hiperaminoacidemija, povećana količina aminokiselina u krvi. hyperaminoaciduria, hiperaminoacidurija, povećane količine aminokiselina u mokraći. hyperammoniaemia, hiperamoniemija, povećane količine amonijaka u krvi. hyperamylasaemia, hiperamil-azemija, povećanje amilaze (dijastaze) u krvi. hyperbetalipoproteinaemia, hiperbetalipoproteinemija, povećanje betalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproleinaemia. hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemija, povećanje bilirubina u krvi; h. congenitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h. constitutionalis, Gilbertova bolest. hypercalciuria, hiperkalciurija, povećane količine kalcijuma u mokraći. hypercapnia, hiperkapnija, povećanje količine ugljen-dioksida u krvi i ostalim telesnim tečnostima. hypercarotinaemia, hiperkarotinemija, povećane količine karotina u krvi. hypercementosis, hipercementoza, uvećanje cementa korena jednog ili više zuba. Najčešće je posledica infekcije. Javlja se na donjim premolarima, ali i na korenovima bilo kog zuba ili grupe zuba. Koren zuba može da zadeblja u celini ili samo na vrhu, u vidu maljice. hyperchloraemia, hiperhloremija, povećane količine hlorida u krvi. hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v. hyperaciditas (ventriculi). hyperchloruria, hiperhlorurija, povećane količine hlorida u mokraći. hypercholesterolaemia, hiperholesterolemija, povećanje holesterola u krvi. Sin. hypercholesterinaemia. V. cholesterolaemia. hypercholia, hiperholija, povećano lučenje žuči u dvanaestopalačno crevo. hyperchylia, hiperhilija, povećano lučenje želudačnog soka. hyperchylomikronaemia, hiperhilomikronemija, (1) povećane količine hilomikrona u krvi posle uzimanja obroka vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperlipoproteinemije (tip I) u kojeg se hilomikroni nalaze u krvi neprekidno, ako

353

hypercoagulabilitas se u hrani nalaze masti, zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze. V. hyperlipoproteinaemia. hypercoagulabilitas, hiperkoagulabilnost, povećana sklonost krvi za zgrušavanje (koagulaciju). hypercreatinaemia, hiperkreatinemija, povećanje kreatina u krvi zbog njegovog poremećenog metabolizma u mišićima, kao što je slučaj u hipertireozi. hypercuprinaemia, hiperkuprinemija, povećanje bakra ü krvi. hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo više prstiju nego normalno na šaci i stopalu. hyperdiuresis, hiperdiureza, povećano lučenje mokraće. hyperemia pulpae, početna faza zapaljenja pulpe zuba, preobratljivog toka. Odlikuje se kratkotrajnim bolovima na termičke, osmotske i mehaničke nadražaJe-hyperextensio, v. superextensio. hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinogenemija, povećanje fibrinogena u krvi. hyperflexio, hiperfleksija, preterano pregib anje. hypergammaglobulinaemia, hiperga-" maglobulinemija, povećanje gamaglobulina u krvi. Viña se naročito često u hroničnim infektivnim bolestima. hypergeusia, hipergeuzija, povećana osetljivost čula ukusa na različite kvalitete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia. hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v. hypergeusia. hyperglobulia, hiperglobulija, v. polycythaemia. hyperglobulinaemia, hiperglobulinemija, povećanje globulina u krvi. hyperglycaemia, hiperglikemija, patološko stanje visoke koncentracije glikoze u krvi, npr. u toku šećerne bolesti (v. tamo). Sin. hyperglukaemia. hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridaemia), hipergliceridemija (hipertrigliceridemija), povećanje glicerida, skoro uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipoproteinaemia. hyperglycorrhachia, hiperglikorahija, veće količine glikoze nego što je normalno u cerebrospinalnoj tečnosti. 354

hyperlipoproteinaemia hyperhidrosis, hiperhidroza, pojačano znojenje, češće ograničeno na pojedina područja (šake, stopala, pazuho). hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline histidina, nasleñuje se autosomnim dominantnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina histidina i metabolita mokraćom, poremećajima centralnog nervnog sistema i slepi-lom. hyperhydratatio, hiperhidratacija, povećane količine vode u organizmu. hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija, povećane količine insulina u krvi. hyperinsulinismus, hiperinsulinizam, patološko stanje u vidu visokih vred-nosti insulina (v. tamo) u krvi bilo usled preteranog lučenja u beta-ćelijama Langerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo usled neprikladnog ubrizgavanja insulina u cilju lečenja. hyperkaliaemia, hiperkaliemija, povećanje kalijuma u krvi, najčešće zbog smanjenog izlučivanja kalijuma bubrezima. Karakteristične promene u EKG-u, a u težem stepenu hiperkaliemija mlitave mišićne paralize. hyperkeratosis, hiperkeratoza, hiperplazija rožastog sloja. hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija, povećanje mlečne kiseline u krvi. hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, naročito izraženo povećanje broja leukocita u perifernoj krvi. hyperlipaemia, hiperlipemija, povećanje lipida, naročito triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia. hyperlipidaemia, hiperlipidemija, povećanje lipida u krvi; mastima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim hidratima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa IV. hyperlipoproteinaemia, hiperlipoproteinemija, povećanje lipoproteina u krvi. Može biti nasledna (porodična), ili stečena u toku odreñenih bolesti. Postoje 5 tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I, hyperchylomicromicronaemia, postoji stalno prisustvo hilomikrona u krvi zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze, koja razgrañuje hilomikrone; h.,

hypermagnesiaemia tip II, hiperholesterolaemia, postoji vrlo velika sklonost za aterosklerozu i za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip III, s povećanjem i holesterola i triglicerida u krvi zbog loše razgradnje lipoproteina vrlo niske gustine; h., tip IV, ugljenim hidratima izazvana hipertrigliceridemija (endogena hipetrigliceridemija), u koje postoji velika sklonost za dobijanje šećerne bolesti i ateroskleroze; h., tip V, u kojem postoje i hiperhilomikronemija i endogena hipertrigliceridemiJa. hypermagnesiaemia, hipermagneziemija, povećanje magnezijuma u krvi. hypermetropia, hipermetropija, dalekovidost, refrakciona anomalija pri kojoj se, bez učešća akomodacije, paralelni zraci seku u tački koja se nalazi iza mrežnjače. Dužina oka suviše je mala u odnosu na njegovu prelomnu moć. U mlañih osoba moguća je samokorekcija. Koriguje se konveksnim sfernim staklima. hypernatriaemia, hipernatriemija, povećanje natrijuma u krvi. hypernephroma, hipernefrom (Grawitztumor), adenokarcinom bubrega odraslih osoba. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potiče od ostataka .nadbubrežnih ćelija u kori bubrega. Neoplazma se javlja u kori bubrega i može da dostigne velike srazmere deformišući bubreg. Na preseku je obično žute boje', režnjevit, s mnogobrojnim ognjištima krvavljenja. Daje metastaze u pluća, jetru, kosti i ostale organe kao i neposredno u donju šuplju venu. hyperodontio, hiperodonticija, povećan broj zuba; prava h., usled hiperprodukcije zubne gredice izgradi se veći broj zametaka, prekobrojni zubi, tipičnog ili atipičnog oblika. V. mesiodens; prividna h., stanje kada pre ispadanja mlečnog zuba nikne njegov stalni zamenik. V. denies accessoria, denies supernumeraria. Sin. polyodontia. hyperopia, v. hypermetropia. hyperorchidismus, hiperorhidizam, nenormalno povećana funkciona aktivnost semenika. 23*

hyperplasminaemia hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija kosti; h. cranii, hiperostoza koja se javlja na kostima lubanje; h. frontalis interna, neoformacija koštanog tkiva koja se ispupčava na unutrašnjoj strani kosti u čeonom predelu. V. Morgagni-Henschenov sindrom (pod sindrom); h. infantilis corticalis, bolest dece koja se ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.bolele kosti. Bolest je praćena temperaturom i razdražljivošću, povratima i pogoršanjima. hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline glicina, bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se izlučivanjem velikih količina oksalata mokraćom, kalkulozom mokraćnih puteva. hyperparathyreosis, hiperparatireoizam, patološko stanje s kliničkom slikom nastalom kao posledica visokih vrednosti parathormona (v. tamo) u krvi usled ekscesivnog lučenja ovog hormona iz paratireoidnih žlezda. hyperpepsia, hiperpepsija, poremećaji varenja zbog hiperaciditeta. hyperperistaltismus, hiperperistaltika, suviše izražena peristaltika creva. hyperphagia, hiperfagija, unošenje veće količine hrane nego što je potrebno. hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-alaninemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina fenil-alanina ispoIjava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u plazmi bolesnika. hyperphoria, hiperforija, vrsta heteroforije. Očna jabučica je latentno pomerena nagore. hyperphosphataemia, hiperfosfatemija, povećanje količine fosfata u krvi. hyperphosphatasaemia, hiperfosfatazemija, povećanje fosfataza u krvi. hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, povećano izlučivanje fosfata mokraćom. hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v. pigmentano. hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jednog tkiva ili organa preko normalnih granica zbog povećanja broja ćelija. hyperplasminaemia, hiperplazminemija, povećanje plazmina (fibrinolizina) u krvi. 355

hyperpnoea

hyperpnoea, hiperpnoja, povećana plućna ventilacija. Nastaje pod uslovima dubokog i ubrzanog disanja. Može dovesti do stanja alkaloze i do kolapsa. hiperpolarizacija, povećanje negativnosti potencijala ćelijske membrane. V. mirovni membranski potencijal. hyperpotassaemia, hiperpotasemija, povećanje kalijuma u krvi. Sin. hyperkaliaemia. hvperprebetalipoproteinaemia, hiperpreb'etalipoproteinemija, povećanje prebetalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproteinaemia. hvperprolinaemia, hiperprolinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline prolina, nasleñuje se autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u krvi, povećanim izlučivanjem mokraćom, poremećajima nervnog sistema i bubrežnom insuficijencijom. hyperproteinaemia, hiperproteinemija, povećanje belančevina u krvi. hyperpyrexia, hiperpireksija, povišenje telesne temperature; h. maligna, sindrom koji se dešava u nekih osoba za vreme anestezije s naglim povišenjerrt telesne temperature, znacima povećanja mišićnog metabolizma, kao što su tahikardija, tahipneja, znojenje i obično rigidnost mišića. hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalismus; h. posttraumatica, prekomerno lučenje pljuvačke usled otežanih pokreta prelomljene vilice, otežanog gutanja, bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalismus, sialorrhoea, ptyalorrhoea. hypersegmentatio, hipersegmentacija, povećana segmentacija jedra u granulocita periferne krvi. Može biti uroñena ili stečena, kao u oštećenju kostne srži. hypersecretio, hipersekrecija, pojačano lučenje, npr., želudačnog soka, pankreasnog soka i dr. hypersiderosis, hipersideroza, povećanje količine gvozda u krvi. hyperspermia, hiperspermija, patološko povećanje količine semene tečnosti (iznad 6 ml). hypersplenia, v. hypersplenismus, 356

hyperthyreosis

hypersplenismus, hipersplenizam, povećan rad slezine u vidu povećane inhibicije stvaranja, ili povećane razgradnje krvnih ćelija, praćenih smanjenjem ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi (pancitopenija), ili samo dveju loza (bicitopenija), hipercelularnošću kostne srži i, ne uvek, splenomegalijom. hypersthenuria, hiperstenurija, povećan^ osmolalnost mokraće s visokom specifičnom težinom mokraće. hypertensio, hipertenzija, stalno povišenje arterijskog krvnog pritiska. Može biti nepoznatog porekla: h. essentialis ili idiopathica, ili posledica neke primarne bolesti: h. secundaria; h. adrenalis, izazvana tumorima nadbubrežnih žlezda koji luče aldosteron; h. benigna, hronična hipertenzija blagog toka, koja se može razviti u malignu hipertenziju; h. essentialis, čiji uzrok nije otkriven; h. idiopathica, h. essentialis; h. intracranialis, sindrom povećanja intrakranijskog pritiska i edema papile, a bez fokusnih neuroloških znakova; h. maligna, teška hipertenzija, koja se brzo razvija i koja ima lošu prognozu; njene karakteristike: edem papile, s vaskulnim i edemskim promenama fundusa oka, zadebljanje medije malih arterija i arteriola, proširenje leve komore srca; h. portalis, povećanje pritiska u portnom venskom sistemu; česta komplikacija ciroze jetre; h. primaria, h. essentialis; h. pulmonalis, plućna hipertenzija, povećan pritisak u plućnom krvotoku; h. renalis, bubrežna hipertenzija, uslovljena ili praćena promenama parenhima bubrega; h. renovascularis, izazvana okluzivnim promenama u bubrežnih arterija; h. rubra, crvena hipertenzija, h. benigna; h. secundaria, izazvana nekom primarnom bolešću (bubrega, endokrinih žlezda i dr.); h. splenoportalis, hipertenzija portnog sistema zbog opstrukcije vene slezine; h. vascularis, arterijska hipertenzija. hyperthyreosis, hipertireoidizam, patološko stanje nastalo kao posledica visokih količina hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled prekomernog lučenja ovih hormona iz štitaste žlezde; na-

hypertonia

jčešće hipertireoze su Bazedovljeva bolest (v. morbus Basedowi), toksički adenom (v. adenoma toxicum glandulae thyreoideae) i, najverovdtnije, atipični oblici hipertireoidizma. hypertonia, hipertonija, povišen tonus; mišićna h., povišen tonus mišića, najčešće usled lezije piramidnog sistema; h. ophthalmica, pojačana napetost oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemica, povećan krvni pritisak u policitemiji; vegetativna h., povišen tonus vegetativnog nervnog sistema (češće simpatikusa). hypertrichosis, hipertrihoza, prekomerna dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus, virilismus pilaris. hypertriglyceridaemia, hipertrigliceridemija, patološko stanje koje karakteriše visoka koncentracija triglicerida (v. tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia). hypertrophia, hipertrofija, povećanje organa ili ćelije. Hipertrofija nastaje kao posledica različitih fizioloških i patoloških uzroka. Primer fiziološke hipertrofije je uvećanje materice za vreme trudnoće. Kompenzatorna hipertrofija je izražena naročito u parnih organa kada jedan bude izbačen iz funkcije. hyperventilatio, hiperventilacija, (1) stanje u kojem postoji povećano ulaženje vazduha u plućne alveole i koje dovodi do smanjenja delimičnog pritiska ugIjen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) nenormalno produženo, ubrzano i duboko disanje. V. polypnoea. hypervitaminosis, hipervitaminoza, nepravilna ishrana uslovljena unošenjem prekomernih, suvišnih količina vitamina rastvorljivih u mastima. hypervolaemia, hipervolemija, povećanje cirkulišuće krvi, najčešće zbog povećanja zapremine plazme. hyphaema, hifema, prisustvo krvi u prednjoj komori oka. hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazivanje sna. hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano stanje sužene svesti slično spavanju, od koga se razlikuje vezom koju hipnotisani ima s hipnotizerom (»rapport«), a preko njega s ostalim svetom.

hypocholesterinaemia

hypnotica, hipnotici, sredstva za izazivanje sna. hypo-, prefiks koji u složenicama označava da je nešto ispod, dole, manje, nedovoljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje usled nedovoljnog uzimanja nekog vitamina hranom. U herniji označava da se element u nekom jedinjenju jedini svojom najnižom valencijom. hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemija, smanjenje V činioca koagulacije (akcelerina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypoaciditas (ventriculi), smanjeno lučenje sone kiseline želudačnog soka. Sin. hypaciditas, hypochlorhydria. hypoadrenocorticismus, hipoadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno snižene aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. u Adisonovoj bolesti (v. morbus Addisoni). hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija, smanjenje albumina u krvi. hypoaldosteronismus, hipoaldosteronizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno niske koncentracije aldosterona (v. tamo) u krvi. . hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipoproteinaemia. hypoaminoacidaemia, hipoaminoacidemija, smanjenje aminokiselina u krvi. hypobetalipoproteinaemia, hipbbetalipoproteinemija, v. hypolipoproteinaemia. hypocalcaemia, hipokalcicmija, patološko stanje koje karakteriše niska koncentracija kalcijuma u krvi, npr, u toku tetanije. V. tetania. hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno izlučivanje kalcijuma mokraćom. hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljendioksida u krvi, zbog hiperventilacije, koji vodi alkalozi. hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u krvi. V. chloraemia. hypochlorhydria, hipohlorhidrija, smanjenje sone kiseline u želudačnom soku. V. hypoaciditas (ventriculi). hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno izlučivanje hlorida mokraćom. hypocholesterinaemia, v. hypocholesterolaemia. 357

hypocholesterolaemia hypocholesterolaemia, hipoholesterolemija, smanjenje holesterola u krvi. Sin. hiperholešterinaemia. hypochondria mercurialis, psihička depresija koja se javlja kao jedan od simptoma prilikom hroničnog trovanja živom. hypochromia, hipohromija, smanjena količina hemoglobina u krvi. hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoagulabilnöst krvi, smanjena sposobnost krvi za zgrušavanje, zbog smanjenog stvaranja pojedinih činilaca koagulacije, ili zbog prisustva antikoagulacijskih činilaca u krvi. hypoconvertinaemia, hipokonvertinemija, smanjenje VII činioca koagulacije (konvertina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypocupraemia, hipokupremija, smanjenje bakra u krvi. hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocytosis. hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia. hvpodontio, hipodoncija, manji broj zuba. Uroñena ili nasleñena nepravilnost; prava h., posledica je defektne funkcije zubne gredice. Sin. anodontio; prividna h., neki zub u nizu zuba nedostaje, ali se rendgenskim snimkom otkrije da je uklešten. hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, smanjenje eozinofilnih granulocita u krvi. Sin. eosinopenia. hypofibrinogenaemia, hipofibrinogenemija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog: (1) smanjene sinteze u jetri; (2) povećane potrošnje u toku rasejane intravaskulne koagulacije i (3) povećane fibrinolize. V. DIK, fibrinolysis. hypofolikulinurija, količina ginogena ispod 200 ml u mokraći žene. hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno lučenje mleka u dojilje, koje može biti primarno usled nedovoljne razvijenosti mlečnih žlezda ili usled njihove nedovoljne funkcije u slučajevima otežanog pražnjenja dojki, nepravilnih bradavica, ragada, bolova pri dojenju koji sprečavaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji važnu ulogu imaju psihički i socijalni 358

hypoglycorrhachia faktori. Sekundarna se smatra fiziološkom i prolaznom. hypogammaglobulinaemia, hipogamaglobulinemija, smanjenje gama-globulina u krvi, deficit imuniteta u kojeg najčešće postoji smanjenje svih vrsta (klasa) imunoglobulina (gama-globulina); h. acquisita, stečena hipogamaglobulinemija izazvana nekom primarnom bolešću, naročito malignim hemopatijama; h. congenitalis, nasledna hipogamaglobulinemija nastala zbog poremećaja u ð-limfocitima; h. physiologica, prolazna hipogamaglobulinemija u novoroñenčeta i odojčeta; h. transitoria, h. physiologica. hypogastrium, hipogastrijum, podrebarje, mali trbuh, donji sprat trbuha, sastoji se od tri predela: preponskog (regio inguinalis dextra et sinistra) i stidnjačnog (regio pubica). hypogenitalan, kaže se za nedovoljno izraženu genitalnu odliku. hypogenitalismus, hipogenitalizam, nedovoljna razvijenost polnih organa i ostalih polnih odlika. hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v. hypogeusia. hypogeusia, hipogeuzija, smanjena sposobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeusaesthesia. hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje broja eritrocita u krvi. V. anaemia. hypoglycaemia, hipoglikemija, smanjenje glikoze u krvi, koje može izazvati hipoglikemijski šok; leucinom izazvana h., porodična hipoglikemija, u detinjstvu izazvana unošenjem leucina hranom, koje izaziva pojačano lučenje insulina; h. naštinu, javlja se kada se ne uzima hrana u insulinomu, gladovanju, sindromu loše apsorpcije, glikogenozama, hipopituitarizmu i insuficijenciji kore nadbubrežnih žlezda; reaktivna h., hipoglikemija posle unošenja ugljenih hidrata, koja dovodi do povećanog lučenja insulina. Sin. hypoglykaemia. hypoglycaemosis, hipoglikemoza, smanjenje glikoze u krvi i tkivima. hypoglycorrhachia, hipoglikorahija, smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj

hypogonadismus

hypophysis

tečnosti; obično je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanjenje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja ročito tuberkulozne prirode. natrijuma iz organa za varenje (povrahypogonadismus* hipogonadizam, patoćanje, prolivi), znojem i bubrezima (Adloško stanje koje karakteriše nenormaldisonova b., diuretici, nefritis s gubljeno smanjenje aktivnosti polnih žlezda njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo(gonada) sa, manje-više, izraženim zanatriemijska (vanbubrežna azotemija). stojem u seksualnom razvoju. hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno izlučivanje natrijuma mokraćom. smanjenje broja granulocita u periferhyponychium, hiponihijum, tanak sloj noj krvi. V. agranulocytosis. pokožice ispod nokatnog polja u IV fehvpohaemia, hipohemija, anemija. V. talnom mesecu. Od njegovog prednjeg anaemia. dela docnije postaje ležište nokta (lectuhypohepatia, hipohepatija, smanjenje lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela uloga jetre. matični deo nokta ili matrica (matrix hypohydratio, hipohidracija, smanjenje unguis). vode i obično elektrolita u organizmu. hypoparathyreosis, hipoparatireoidiSin. dehydratio. zam, klinička slika nastala kao posledihv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje ca niskih vrednosti parathormona (v. kalijuma u krvi, zbog: (1) povećanog iztamo) u krvi usled smanjene aktivnosti lučivanja bubrezima; (2) gubljenja iz organa za varenje (povraćanje, prolivi) i paratireoidnih žlezda. hipoperistaltika, (3) povećanog prelaženja u ćelije. Neu- hvpoperistaltismus, smanjeni peristaltički pokreti creva. romišićni poremećaji koji mogu ići do paralize, paralizni ileus, bubrežni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea betes insipidus i karakteristične promepharyngis s. laryngopharynx), donji ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije. sprat ždrela na čijem se prednjem zidu Sin. hypopotassaemia. nalazi otvor grkljana. hypophoria, hipoforija, vrsta heteroforihypoleukocytosis, hipoleukocitoza, smaje. Očna jabučica je latentno pomerena njenje leukocita u perifernoj krvi. nadole. hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija, nemija, smanjenje lipoproteina u krvi. smanjenje fosfata u krvi, u toku hiperMože biti posledica naslednih poremeparatireoidizma, rahitisa, osteomalacije ćaja (h. familialis), ili stečena u drugim i u nekih bolesti bubrega; h. familialis, bolestima, kao što su pothranjivanje, cinasledna bolest, često udružena s rahiroza jetre i dr. hypoalfalipoproteinaetisom otpornim na D-vitamin. mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, nau krvi, zbog naslednog deficita u sintezi sledna bolest u vidu manjka fosfataze u A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest; serumu, zbog smanjenja alkalne fosfatahypobetalipoproteinaemia, veliko ze u ćelijama, koje dovodi do poremećasmanjenje beta-lipoproteina u krvi usja stvaranja i mineralizacije kostiju. led naslednog poremećaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, smaB-apolipoproteina, ili zbog pothranjinjeno izlučivanje fosfata mokraćom. vanja, ili sindroma loše apsorpcije. hypophysis, hipofiza, žlezda sa višestrukom endokrinom ulogom, nalazi se u hypomagnesiaemia, hipomagneziemija, udubljenju koštanog dela u osnovi lubasmanjenje magnezijuma u krvi; nastaje nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica), u toku sindroma loše apsorpcije, dehida obavijena je vezivnim omotačem, izracije, u alkoholizmu i bolestima bubredankom tvrde moždanice. Na* njoj se ga. Znaci: neuromišićria prerazdražljirazlikuju 4 dela: prednji režanj (pars anvost. terior), srednji režanj (p. intermedia), tuhypomochlion, hipomoklion, tačka osberalni režanj (p. tuberalis) i zadnji relonca, uporište, tačka obrtanja.

359

hypopinealismus žanj (p. posterior ili p. neurosa) koji je peteljkom ili infundibulumom pripet za hipotalamus. Prva tri postaju od epitela ždrela embriona (adenohypophysis) i rasporeñeni su oko zadnjeg režnja, koji je nervnog porekla (neurohypophysis); (embr.). Obavijena je vezivnim omotačem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od 3 režnja: prednjeg (pars anterior), srednjeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. posterior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji od ćelija grupisanih oko proširenih kapilara. Od ovih ćelija neke se boje kiselim bojama (acetofilne ć.) a neke slabo primaju boje (hromofobne ć.). Lučenje inkreta vrše uglavnom acidofilne i bazofilne ćelije. Tim inkretima hipofiza utiče na rastenje, na insularni aparat pankreasa, na timus, na mlečne žlezde, na polne žlezde (gonadotropni hormoni), na tireoideju (tireotropni hormon), na paratireoideju, na koru i srž nadbubrežnih žlezda. Srednji režanj se sastoji uglavnom od slabo bazofilnih ćelija. One luče intermedin koji deluje na širenje hromatofora. Zadnji režanj, iako nervnog porekla, nema nervnih ćelija već ependimskih i neuroglijskih ćelija i tzf. pituicita. Luči inkrete koji dospevaju u nervni sistem (neurokrina žlezda) ili u krv (hemokrina žlezda), a koji deluje na grčenje mišića materice (oksitocin) i na promet soli i vode (adiuretin); h. ćelije trudnoće; (seks.) pojava u hipofizi trudnih žena ćelija koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrduju fuhsin ili gvožñeviti hematoksilin. Procenat tih ćelija je velik, naročito u višerotkinja i u posled-njim mesecima trudnoće. Neki misle da su ćelije trudnoće eozinofilne ćelije u hipersekreciji. hypopinealismus, hipopinealizam, bolesno stanje usled umanjene funkcije epifize. hvpopituitarismus, hipopituitarizam, patološko stanje organizma nastalo zbog smanjenog rada hipofize izazvanog najčešće tumorima bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Simptomi su preterana gojaznost i zadržavanje infantilnih odlika. hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis. 360

hyposplenismus hypoproteinaemia, hipoproteinemija, smanjenje belančevina u plazmi, koje može dovesti do edema, kada je hipoproteinemija uglavnom posledica hipoalbuminemije; hepatička h., zbog smanjenog stvaranja belančevina u jetri; prehepatička h., zbog deficita belančevina u ishrani; renalna h., zbog gubljenja belančevina mokraćom. hypoprothrombinaemia, hipoprotrombinemija, smanjenje protrombina (II činioca koagulacije) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno, naročito u bolestima jetre, ili pri davanju antikoagulacionih sredstava. hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u prednjoj komori oka. hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno lučenje pljuvačke, privremeno ili trajno; najizraženije je posle zapaljenja, povrede ili tumora parotidne pljuvačne žlezde. Glavni je znak suvoća usta (xerostomia). Javlja se i posle menopauze u starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjogrenovog sindroma. V. aptyalismus, oligosialia. hyposideraemia, (grč.) hiposideremija, smanjenje gvozda u plazmi. hypospadia, hipospadija, uroñena mana mokraćnog kanala, čiji se spoljašnji otvor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo donji zid ovog kanala ne postoji. A u žena je uroñeni nedostatak mokraćne cevi, tako da se mokraća iz bešike uliva direktno u vaginu; h. balanicum, najčešći vid hipospadije gde se uretra otvara na glaviću blizu udne uzdice, v. h. glandis; h. femininum, hipospadija u kojoj se uretra otvara u vagini; h. glandis, v. h. balanicum; h. penis, hipospadija gde se uretra otvara na prostoru izmeñu žlezba glavica i granice izmeñu penisa i mošnica; h. penoscrotale, hipospadija u kojoj se uretra otvara na spoju penisa s mošnicom; h. perineale, hipospadija praćena anomalijom poInih organa, zakržljalim penisom, obuhvaćenim i pokrivenim dvostrukom mošnicom. hyposplenismus, hiposplenizam, smanjeno funkcionisanje slezine, naročito u

hyposthenuria toku tuberkuloze slezine, u kome postoji leukemoidna krvna slika. hyposthenuria, hipostenurija, nesposobnost da se stvori hiperosmolska mokraća s visokom specifičnom težinom; h. tubularis, posledica oštećenja epitela bubrežnih kanalića. hypotensio, hipotenzija, sniženje krvnog pritiska; h. arterialis, arterijska hipotenzija, smanjenje krvnog pritiska; h., kontrolisana, kontrolisano doziranje medikamenata (ganglioblokatora ili anestetika), kojima se u toku hirurške intervencije snižava sistemski krvni pritisak i time smanjuje ukupna količina izgubljene krvi; koristi se u toku neurohirurških ili drugih hirurških intervencija praćenih obilnim krvarenjem. Na kraju hirurške intervencije krvni pritisak se vraća na normalu; h. orthostatica, ortostatska hipotenzija, koja nastaje samo u uspravnom ppložaju tela; h. posturalis, h. orthostatica; h. vascularis, teška hipotenzija zbog proširenja arteriola i kapilara. hypothalamotomia, hipotalamotomija, zasecanje zadnje-bočnog dela hipotalamusa u cilju lečenja nekih psihičkih poremećaja. hypothalamus, hipotalamus, podbrežje, oblast diencefalona (meñumozga), koja leži pod talamusom (ventralno od hipotalamusnog žleba). Ova se oblast smatra važnom regulatornom vegetativnom oblašću, izmeñu ostalog, i za seksualnu funkciju (Spatzov seksualni centar). U njoj se nalaze supraoptička i paraventrikularna jezgra neurokrine prirode (diencefalna Žlezda), u prisnoj vezi s hipofizom. V. hipotalamus. hypothenar, hipotenar, uzvišenje dlana prema malom prstu. hypothyreosis, hipotireoza, patološko stanje nastalo kao posledica niskih vrednosti hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled njihovog prestanka stvaranja ili smanjenog lučenja; najčešća hipotireoza je, verovatno, miksedem (v. myxoedema) i hipotireoza nastala usled operativnog odstranjenja ili oštećenja usled terapijske primene radioaktivnog

hypsarrhythmia joda radi njihovog lečenja. V. hyperthyreosis. hypotonia, hipotonija, sniženje pritiska krvi ili smanjenje tonusa normalnog napona mišića ili drugih organa (želuca itd.); h. bulbi, snižen pritisak u oku. Uzroci: miopija, ablacija retine, povrede očne jabučice, dugotrajna zapaljenja cilijarnog tela i dijabetička koma. hypotrichosis, hipotrihoza, delimično ili potpuno odsustvo dlaka usled poremećaja u njihovom razvitku. hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen protok vazduha u plućne alveole. hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest nepravilne ishrane usled nedovoljnog unošenja vitamina. Sin. avitaminosis. hypoxaemia, hipoksemija, smanjena oksigenacija krvi. hypoxia, hipoksija, stanje kada ćelije i tkiva ne dobijaju potrebnu količinu kiseonika, što ima za posledicu poremećaje u funkciji organa i sistema. Hipoksija nastupa usled smanjenog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu (hipoksična hipoksija), usled nesposobnosti krvi da prenosi kiseonik od pluća do ćelija, usled usporene cirkulacije krvi i zato ćelije ne mogu da koriste raspoloživi kiseonik. Za vazduhoplovnu i kosmičku medicinu od interesa je pre svega hipoksična hipoksija. Ova nastaje kada se pritisak kiseonika u udisaju spusti ispod 100 mm Hg, što dovodi do psiholoških i fizioloških poremećaja, od blage glavobolje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visina veća, hipoksija je brutalnija jer je delimičan pritisak kiseonika u udisaju manji; anemijska h., hipoksija izazvana nedovoljnim prenošenjem kiseonika iz pluća u tkiva, zbog smanjenja ili kvalitativne izmenjenosti hemoglobina u krvi; tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivima. hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. propulzivni »petit mol«. Westov sindrom, munjeviti napadi, napadi klanjanja, selam-grčevi, vrsta epilepsije u odojčadi i male dece koja ide s »visokom« (hipsos, gr. visok), velike amplitude aritmijom u EEG-u. 361

hysteria hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze, reakcija organizma na tzv. psihički konflikt, tj. potiskivanje instinktivnih težnji u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od niza poremećaja funkcija motornog, senzitivnog, vegetativnog i psihičkog aparata. Potisnute želje i težnje svoju »energiju«, kojom bi se inače ostvarile, pretvaraju u histeričke simptome (konverzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam nastajanja histerije, kako izgleda, sam po sebi nije dovoljan da dovede do oboljenja; pbtrebno je istovremeno i neko organsko oštećenje izvesnih delova mozga (diencefalon); napadi h., jedan od načina manifestacije histerije. Mogu biti različitog oblika i tokom istorije pretrpeli su karakteristične izmene. U srednjem veku javljaju se u vidu čitavih psihičkih epidemija uvezi s religijskim praznovericama. Krajem XIX veka u pariškoj bolnici »Salpetrijer«, pod uticajem nesvesne lekarske sugestije, dostigli su neviñenu komplikovanost u vidu tzv. velikih napada histerije: na dan-dva ranije promena raspoloženja, preosetljivost, povraćanje, grčevi, hipersalivacija, kašalj, štucanje, lupanje srca, opšta slabost. Posle minimalnog povoda tonusna faza s opistotonusom, kongestijom, grimasiranjem, »prevrtanjem« očiju. Bolesnik kida sa sebe odelo, najzad zauzima položaj duge (are de cercle) s oslanjanjem na potiljku i petama. Sledećeg trenutka počinje klonusna faza s divljim bacanjem i otimanjem od onih koji pokušavaju da ga zadrže. Pri tome bolesnik ječi, odaje razne glasove ili izgovara reci ili čitave rečenice. Pokreti trupa ponekad imaju sličnosti s pokretima pri koitusu. Naizmenično s položajem tela u obliku duge, ovi vrlo šaroliki, tzv. »klovnovski« pokreti, isprekidani pauzama potpunog mira, mogu trajati po više desetina minuta. Namesto tako dugačke serije burnih pokreta mogu doći tzv. »strasne« poze, dolazi do »ekstaze« ili delirijuma. Posle svega ponekad dolazi do sna. Napad histerije nije praćen gubitkom svesti, koja je u najtežem slučaju samo vrlo sužena. Bolesnik obično zna šta se oko njega de362

hystoplasma capsulaturn šavalo, ali ne zna šta je sam radio, ne seća se staje u napadu govorio itd. Ceo napad histerije ima jasno izraženu teatralnu crtu i po pravilu se ne dogaña ako bolesnik ne računa s gledaocima, odnosno slušaocima. On traje znatno duže od najtežeg epileptičkog napada i nikada ne pokazuje one vegetativne promene koje se vide u ovoga (promena ritina sr ča i disanja, bledilo, cijanoza, ispuštanje izmeta i mokraće). Ne dolazi, po pravilu, do povreñivanja i pored sve neobuzdanosti »klovnovskih« pokreta. Nema ujeda za jezik. Mali histerički napadi su po intenzitetu i ekstenzitetu slabiji. Histerički napad se može izazvati ili, pak, preseći ako je već izbio, pritiskom na tzv. histerogene, odnosno histerofrene tačke (zone). V. chorea major. hysterosalpingographia, histerosalpingografija, rendgensko snimanje materične duplje i jajovoda, posle unošenja jodnog kontrastnog sredstva u materičnu duplju. hystiocit, histiocit, velika ćelija sa izraženom sposobnošću za fagocitozu. Ima veoma različite nazive kao što su: poliblast, endotelne ćelije, klazmatociti, monociti, velika mononuklearna ćelija. Stvaraju se od monocita, a možda i od limfocita koji su iz krvotoka prešli u tkivo. Većina, meñutim, nastaje iz rçtikuloendotelnih ćelija na mestu gde se odigrava proces reakcije. Makrofagi su krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim, nazubljenim jedrom, gustom citoplazmom koja ne sadrži granule. Makrofage igraju veoma značajnu ulogu u akutnim i hroničnim procesima inflamacije, pokretne su i sadrže fermente nukleazu, proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-, berkuloznom procesu se pretvaraju u »epiteloidne« ćelije. hystoplasma capsulatum, mikoza koja se nalazi u velikom broju u ćelijama retikuloendotelnog sistema obolelih. Ulazno mesto prodora u čovečiji organizam nije poznato. Klinički, oboljenje može da se manifestuje primarnom diskrazijom krvi, kao dizenterija ili infekcija disajnih puteva. Oboljenje prati teška

hystoplasma capsulatum anemija i leukopenija s relativnom limfocitozom, kao i uvećana slezina, jetra i limfne žlezde. Nalaz histoplazme u protoplazmi mononuklearnih ćelija razmaza krvi pouzdana je metoda za dokaziva-

hystrix nje bolesti. Najčešće su zahvaćeni jetra, slezina, limfne žlezde, pluća i srž kostiJu, kao i sluznica usta, creva i nadbubrezi. hystrix, v. ichthyosis hystrix.

I, simbol za intenzitet zračne energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyrodalas. bol za intenzitet električne struje. Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno oboljenje kože koje se ispoljava suvo-C) u miša, u sastavu H-2 regiona. Nañećom i perutanjem sa smanjenom sekreni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim ćelijama (makrofazi, epidermne ćelije, cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita, spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro(hyperkeratosis ichthyosiformis), rececitima. sivno nasledno ihtioziformno stanje ICSH (»interstitial cell stimulating horkože s pretežnom lokalizacijom na premone«), v. LH, adenohypophysis. vojima, licu i šakama, dakle inverzno od Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali ini. vulgaris; i. hystrix, stvaranje rožastih tenzitet upadnog zračenja pošto je ono bodlji naročito u prevojima; i. nigriprošlo kroz upijač čija debljina iznosi d cans, tamne, skoro crne skvame; i. niticm. da, nešto veće svetlucave skvame; i. saIJ, skrać. (na našem jeziku) za oznaku in-x uriasis, jako izražena hiperkeratoza ternacionalne jedinice. U ovakvim jedikože, koja morfološki podseća na kronicama često se izražava količina nekih kodilsku; i. serpentina, deskvamacija hormona ili vitamina u pojedinim prekoja podseća na zmijsku kožu; i. simparatima. plex, suvoća kože i jedva primetno pei.m., skrać. za intramuskularno, u mišić. rutanje (xeroderma). In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, žutica; i. catarrhalis, kabija se iz generatora. Primenjuje se, vetaralna žutica, raniji izraz za infektivni zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat), hepatitis; i. ex obstructione, opstruktivza ispitivanje bubrega i placente, u obna žutica, usled intrahepatičkih i ekstliku koloidnih čestica za scintigrafiju rahepatičkih prepreka u oticanju žuči; jetre, a u obliku mikrosfera za scintigrai. gravis, akutna žuta atrofija jetre; i. fiju pluća. U jonskom obliku - vezan za gravis neonatorum, teška žutica novotransferin - In113m primenjuje se za anroñenčeta zbog Rh-izoimunizacije; i. gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i haemolyticus, hemolizna žutica, zbog odreñivanje zapremine krvi. povećane razgradnje eritrocita; i. hepainf., (farm.) skrać. za infunde i infusum; tocellularis, žutica zbog hepatitisa; (anat.) skrać. za inferior, donji. hronični porodični i., nasledna sferolo, simbol za intenzitet upadnog zračenja, citoza; i. infectiosus, izazvan leptospitj. za intenzitet zračenja na površini rama; i. intermittens juvenilis, Gilberkože. tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo i.v., skrać. za intravenski, u venu. izraženu žuticu u toku opstrukcije žučianthinopsia, jantinopsija, poremećaj u nih puteva, naročito u karcinomu panpercepciji boja. Takve osobe vide predkreasne glave; i. neonatorum, koji se mete ljubičasto obojene. 364

ictus

IgA

javlja ponekad odmah po roñenju; i. šenje telesne temperature, poremećaji nuclearis, najteži oblik icterusa gravisa krvotoka). Može biti uroñena, ali je u veneonatoruma s psihičkim i nervnim poćine osoba stečena. remećajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najteži oblik uroñene mainfektivni hepatitis; i. spirochetosus, loumnosti. Idioti nikad ne nauče govor, izazvan leptospirama; i. typhoides, nečisti su (incontinentia urinae et alvi). akutna žuta atrofija jetre. Vrše razne automatske pokrete. Jedni ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i. su stalno u pokretu (eretički idioti), apoplecticus, apoplektički iktus, udar, drugi potpuno mirni, tupi (torpidni moždana kap, više ili manje nagao preidioti), poneki podložni afektu i nagonistanak funkcije mozga ili delova mozga ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka usled poremećaja krvotoka. V. apopleseksualnim deliktima, impulsivnim radxia; i. cordis, udar srčanog vrha za vrenjama, paljevinama itd.; drugi su mirni me sistole komore o prednji zid grudi poslušni i mogu naučiti da obavljaju nog koša. I. c. se može opipati ili (u asprimitivne poslove upornim i stručnim teničnih osoba i ljudi s hipertrofijom školovanjem; i. amaurotica (Tay-Saleve komore) videti. Normalno se nalazi cks), nasledno slepilo s idiotijom i opšu V levom meñurebarnom prostoru, l tom uzetošću; posledica je degeneracije cm unutra od mesta gde ga preseca meganglijskih ćelija mrežnjače i mozga. dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleživač za reagujući epileptički napad; L Solaris, sunčanica, deo molekula antitela. Antitela različite v. insolacio. specifičnosti imaju različite idiotipove. idejni masohizam, v. masochismus. V. idiotipska specifičnost imunoglobuliidejni sadizam, v. sadizam. na. identični blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifičnost imunoglobuliidentifikacija, (1) utvrñivanje ličnosti; (2) na, individualne antigenske razlike duševna radnja podsvesti kojom naše imunoglobulina. Idiotipska specifič»ja« prisvaja ili prenosi na sebe osobine nost antitela je prouzrokovana struktuili svojstva neke druge ličnosti ili predralnim razlikama na mestu kojim se anmeta, ili prenosi na neku osobu predtitelo vezuje za antigen. Antitela specistavu koju ima o nekoj drugoj osobi. fična za idiotipski obeleživač mogu se identifikacija bakterija, vrši se na osnodobiti imunizacijom životinja anti-genvu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda, antitelo kompleksima pod uslo-vom koje otkrivaju najvažnije osobine bakteda su životinja koja se imunizuje i rija, koje omogućavaju njihovo odreñiživotinja čije se antitelo koristi za imuvanje i razlikovanje. Time se omogućuje nizaciju iste alotipske specifičnosti. V. i etiološka dijagnoza zaraznih bolesti. alotipska specifičnost imunoglobulina. ideokinetičan, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouzza izvoñenje neke naučene, uvežbane, rokovači oboljenja herpesa simplexa i tzv. praktične radnje. vaccinia). ideokinetička apraksija, v. apraxia. IgA, imunoglobulini A, čine 20% svih imuideomotoran, isto što i psihomotoran. V. noglobulina čoveka. To su sekretorni apraxia. imunoglobulini. Nalaze se u serumu i ideomotorna apraksija, v. apraxia. svim tečnostima organizma: kolostruidiogram, dijagramsko prikazivanje hromu, pljuvački, bronhijalnom sekretu, mosomskog sadržaja ćelije. sluzi creva itd. Molekulska težina je oko idiohromosomi, v. kromosomi pola. 150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da (Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA osoba, posle uzimanja izvesnog leka, je vezan za tzv. »sekretornu« komporeaguje izvesnim alergijskim pojavama nentu i J-lanac. Sekretorna komponen(koprivnjača, razne ospe na koži, povita je beta-globulin i ima ulogu prenosača a J-lanac je protein male molekulske 365

IgG težine koji stabilizuje dimerni oblik; IgD, imunoglobulini D, po svojim fizikohemijskim osobinama se ne razlikuje od IgG (v. IgG). Nije još sa sigurnošću utvrñeno da Ii IgD ima osobine aktivnih antitela; IgE, imunoglobulini E, čine mali deo imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 180.000 a sedimentacijska konstanta oko 8 S (Swedbergove jedinice). IgE-antitela su citofilna antitela (reagini) izazivači anafilaktičkih reakcija (v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela se vezuju za površinu mastocita i bazofilnih granulocita i tako senzibilišu organizam. Antitela vezana za ćelije reaguju s antigenom pri čemu dolazi do oslobañanja biološki aktivnih amina (histamin, spororeagujuća supstancija i dr.) koji izazivaju manifestacije alergije anafilaktičkog tipa (v. anafilaksa^ Antitela slična reaginima (IgE) nalaze se i u nekih životinjskih vrsta (v. homocitotropna antitela). IgG, imunoglobulini G, čini 75% humanih imunoglobulina u serumu. Molekulska težina je oko 150.000, a sedimentaciona konstanta 7 S (Swedbergove jedinice). U serumu i tkivnim tečnostima javljaju se u obliku dimera. Najviše se stvaraju u toku sekundarnog imunog odgovora (v. imunološka memorija). Prolazi kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i dr.) više od drugih imunoglobulina. Postoje četiri potklase: IgGi do IgG4. Antitela IgG neutrališu bakterije, viruse, bakterijske toksine i enzime, pomažu fagocitozu stranih čestica (bakterija), aktivišu komplement (v. komplement). IgM, imunoglobulini M, čine 5% svih imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 900,000, a sedimentaciona konstanta 19 S (Swedbergove jedinice). U serumu se nalaze u obliku molekula koje su pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo efikasni u aktivisanju komplementa (v. komplement). Većina prirodnih antitela su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u toku imunog odgovora, a Biogenetski i ontogenetski prethode pojavi IgG. Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, nalazi se u severozapadnom delu Herceg366

iglodržač -Novog u mestu Igalo, na obali mora. Duž obale Igala nalaze se taloži plastičnog blata, zagasite boje koji pokriva dno mora. To morsko blato je vrlo lekovito. Ono se iskorišćava, prethodno zagrejano, u ureñenim prostorijama za primenu blata. Blato se primenjuje za lečenje hroničnih reumatičkih oboljenja zglobova i mišića, neuralgija i bolesti ženskih polnih organa. Sem blata u banji postoji hladan izvor slabo slane i radioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pijenjem ove vode lece se: hipoacidni gastritis, opstipacija, limfatička konstitucija i premorenost. igla, često primenjivan instrument za šivenje raznih tkiva i punkcije; Abramova i. igla za biopsiju, koja ima osobinu da sprečava prodor vazduha u tkiva, npr. pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i., duga šuplja igla koja služi za pražnjenje tečnosti iz neke duplje; Babcockova i., šira hipodermna igla snabdevena stiletom i služi za subduralnu punkciju; Deschampsova i., igla s ušicom na dugoj držaljci koja služi za obuhvatanje dubokih krvnih sudova radi njihovog podvezivanja i za duboke šavove; Franckeova i., specijalan instrument koji služi za ubadanje jagodice prsta ili uva u cilju dobivanja krvi, obično za odreñivanje broja eritrocita, leukocita, trombocita itd.; Hagedornova i., hirurška igla spljoštena, koja ima oštricu blizu vrha i široku ušicu; hipodermna i., kratka, vitka, šuplja igla koja služi za potkožnu injekciju; i. za kataraktu, igla koja služi za vañenje katarakte; lučna i., služi za širenje creva, kože i nekih mekih tkiva; prava i., istovetna je s domaćom iglom za udevanje ili s patentnom uskom; Reverdinova i., hirurška igla s uskom koja može da se otvara i zatvara pomoću klizne pomicaljke; stop-i., igla koja ima na sebi prepreku za sprečavanje neograničenog prodiranja: Vim-Silvermanova i., igla koja se koristi za biopsiju jetre. iglodržač (Langenbeckov), klešta podešena za čvrsto držanje krivih igala pri šivenju.

ignipunctura ignipunctura, ignipunktura, zabadanje usijane igle u ognjište oboljenja da bi se postiglo skleroziranje ili atrofija. ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u kojoj se vrši površinsko paljenje desni termokauterom u cilju smanjivanja dubine ili odstranjenja gingivalnih džepova. ihtioza, v. ichthyosis. iktus, v. ictus. ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis regionalis; i. regionalis (terminalis), hronična granulomska bolest nepoznate, najverovatnije autoimune etiologije, koja najčešće pogaña terminalni ileum, stvarajući ožiljke i zadebljanje sa stenozom zida ileuma. Komplikacije: stenoze, fistule i apscesi u tom predelu ileuma. Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest. ileo-, odrednica u složenicama koja označuje da nešto pripada usukanom crevu (ileum). ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji pripada ileumu i cekumu (npr. valva ileocaecalis, ileocekalni zalistak). ileocekalna valvula, zalistak koji se nalazi na prelazu tankog u debelo crevo, čiji su nabori okrenuti ka debelom crevu; uloga joj je da spreči vraćanje fekalnog sadržaja iz debelog u tanko crevo; može izdržati pritisak u suprotnom smeru od 50 do 60 cm stuba vode. ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hronični oblik ileokolitisa u kojeg postoje visoka temperatura, anemija, dijareja i bolovi u ileocekalnom predelu. ileocolostomia, ileokolostomija, hirurški napravljen otvor izmeñu ileuma i kolona. ileoileostomia, ileoileostomija, uspostavljanje komunikacije izmeñu dva segmenta ileuma hirurškim putem. ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunuma. ileoproctostomia, ileoproktostomija, v. ileorectostomia. ileorectostomia, ileorektostomija, stvaranje kominikacije izmeñu ileuma i rektuma hirurškim putem, najčešće posle totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.

ilia ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomija, stvaranje komunikacije izmeñu ileuma i sigmoidnog (srpastog) creva operativnim putem. ileostomia, ileostomija, hirurški učinjen otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor na trbušnom zidu. ileotransversostomia, ileotransverzostomija, hirurški stvoren otvor izmeñu ileuma i poprečnog dela kolona. ileum, v. intestinum. ileus, neprolaznost creva. Crevni sadržaj zbog nemogućnosti prolaza kroz lumen creva nagomilava se ispred prepreke, raspada se, stvaraju se gasovi koji naduju creva. Dolazi do povraćanja crevnog sadržaja (miserere) i kolapsa; arterio-mezenterijalni i., prepreka u pražnjenju želuca i dvanaestopalačnog creva prouzrokovana pritiskom korena mezenterijuma, a naročito mezenternih krvnih sudova, na završni deo dvanaestopalačnog creva; bilijarni i., zapušenje zjapa creva žučnim kamenom većih razmera, koji dospeva u crevo provaljivanjem žučne kese u želudac, dvanaestopalačno ili tanko crevo; dinamički i., koji nastaje usled poremećaja pokretljivosti creva: (a) paralitički l, koji je posledica paralize creva u peritonitisu, u emboliji i trombozi krvnih sudova mezenterijuma itd; (b) spastički f., koji nastaje u spazmu creva (u dorzalnom tabesu, trovanju olovnim solima); mehanički i., koji nastaje usled mehaničkog zapušenja creva; (a) inkarceracija, ukleštenje creva u otvore unutrašnjih ili spoljašnjih kila (hernija); (b) invaginacija, uvlačenje jednog dela creva u drugi; (c) opturacioni \\iokluzioni i., koji nastaje usled suže nj a lumena creva u raznim zapaljenjima creya, tumora creva, zatim u zapušenjima žučnim kamenom, stranim telom itd.; (d) strangulacioni f., koji nastaje usled ukleštenja, pritiska na crevo i obično ide sa zapušenjem krvnih sudova (pritisak tumora spolja na creva, uvlačenje creva izmeñu sraslina koje ih stežu); (e) volvulus, uvrtanje creva, zapletaj creva. ilia, (plur.) slabine, utroba, želudac, creva; os ilium, crevna ili bedrena kost, bed367

iliacus renjača, gornji deo karlične kosti (os coxae), sastoji se od krilastog dela s grebenom i četiri bodlje i od tela koje srašćuje s telima sednjače (os ischii) i stidnjače (os pubis), gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). iliacus, ilijačni, koji pripada bedrenjači (npr. a. iliaca communis, zajednička bedrena arterija). Ilidža kod Sarajeva, (ilidža na turskom znači topla banja)» banja koja zauzima prostor ispod Igman-planine prema reci Železnici na 12 km od Sarajeva, na 499 m nadmorske visine. Ima klimat koji deluje tonično. Voda ove banje je topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkalna, sulfatna i murijatična (ukupno sadrži: 3,1745 g %). Voda se koristi za piće i kupanje. Postoji kupatilo s kadama, bazenima i odeljenjima za primenu blata. Sem ove vode postoje još dva izvora zemnoalkalne ugljenokisele vode, temperature 29° i 340C. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, arterijska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x nost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. ІІІ-, odrednica u složenicama koja odreñuje pripadnost bedrenjači (npr. n. ilioinguinalis, bedrenopreponski živac). iliofemoroplastica, iliofemoroplastika, operativna fuzija tuberkuloznog zgloba kuka nastala odvajanjem velikog trohantera od butnjače, a u nastali rascep se umeće koštani režanj uzet iz bočne strane bedrene kosti. illusio, iluzija, poremećaj opažanja pri kome elementi opažanja bivaju izobličeni te daju pogrešnu sliku predmeta bilo usled nepažnje ili usled dejstva afekta (straha) ili'iz nepoznatih razloga. imaginaran, nešto što postoji samo u uobrazilji. imaginatio, imaginacija, v. fantazija. imbecilan, koji pati od maloumnosti. V. oligophrenia. imbecilitas, imbecilnost, uroñena ili u najranijem detinjstvu stečena duševna zaostalost u koje inteligencija odgovara 368

immobilisatio detetu izmeñu šeste i petnaeste godine. V. oligophrenia. imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopijenje; (2) zagnjurivanje frontalnog sočiva objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi mikroskopskog preparata; uljana i., i. u kapljicu kedrovog ulja, čime se postiže posmatranje kroz optički homogenu sredinu. Imhoffov tank, sin. Emšerov bunar, dvospratna taložnica u obliku obrnute zarubljenje kupe, podešena da otpadna voda od ulaska do izlaska provede 2 časa za koje se vreme istalože suspendovane materije. Konstrukcioni oblik isključuje ometanje taloženja od strane stvorenih gasova iz istaloženih organskih materija. imidazolski derivati, antitireoidne materije (v. tamo) koje deluju sprečavajući jodizaciju (v. tamo), potiču od tiourejeSC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6merkapto-imidazol, pod fabričkim nazivom »Favistan«. imido-grupa, dvovalentna grupa =NH. Sin. tmino-grupa. immigratio, imigracija, aktivno kretanje i prodiranje neke ćelije u izvestan prostor, npr. leukocita u krvne sudove. immobilisatio, !mobilizacija, učvršćiva nje, dovoñenje u nepokretno stanje po moću zavoja, udlaga ili šina, zglobova, pojedinih delova i celog ekstremiteta i trupa; i. circumferencialis sec. Black, (stom.) ðlackova kružna !mobilizacija preloma bezubih i krezubih vilica: nemetalna udlaga se pritvrñuje žicanim pod vezama oko kosti. Sin. i. circumossealis, i t circummandibularis; i. sa cirkumzigomatičnom poveskom, (stom.) postupak u !mobilizaciji podzigomatičkih preloma po obliku Le Fort I, Le Fort II, jednostranih ili obostranih i prilikom produbljivanja gornjeg špaga posle tiršovanja; i. extraoralis, ekstraoralna ili spoljna imobilizacija preloma vilica, kada ne postoji dovoljan broj zuba za usnu imobilizaciju. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Federspielovim metodom, (stom.) način lečenja svih Le Fortovih oblika preloma

immobilisatio tela gornje vilice, zigomatične kosti; jedna od kraniomaksilarnih i kraniomandibularnih imobilizacija; i. intraoralis, intraoralna imobilizacija sredstvima individualne ili serijske izrade: nemetalna sredstva: akrilati, autopolimerizati; metalna sredstva: žice, šine sa prstenovima i livene udlage (splintovi). V. udlage imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer; i. intra-extraorails sec. Fry, šina za ekstenziju i imobilizaciju bezubog patrljka prelomljene donje vilice: intraoralna udlaga spojena s još jednom šinom izvedenom preko ugla usta i spojena gumicom za žičanu podvezu izvedenu iz ugla s povreñene strane; i. metallica, (stom.) žičana imobilizacija, privremena ili stalna, služi i za istezanje: Gilmero-va i., meñuzubne ligature s više parova zuba u obe vilice završavaju se u ustima te se uspostavlja čvrsta imobilizacija; Ivyjeva L, slična je prethodnoj, ali ligature izmeñu dva zuba imaju petlje koje se meñusobno vezuju žicom spojnicom; Risdonova L, obuhvaćen je veći broj zuba u neprekidnom zidu: obostrano udvostručene žice uvrću se ispred prednjih zuba i piričvršćuju se dodatnim dentalnim ligaturama; Stoutova L, povezivanje većeg broja zuba odjednom radi ravnomernijeg opterećenja prisutnih zuba. Žičana ligatura ima veći broj alkica koje se opterećuju gumenim prstenovima - elastična meñuvilična vuča. V. Kgatura dentis metallica, ligatura interdentalis metallica; i. preloma gornje vilice: Adamsova i,, suspenzija preloma tela gornje vilice, zigomatične kosti i preloma kostiju gornjeg dela lica. V. šinaKingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Roger Anderson, ekstraoralna imobilizacija preloma kostiju lica, sastoji se od posebne vrste klinova s navojem, spojnica, ekstraoralne šine i većeg broja univerzalnih zglobova. V. zglob, univerzalni; i. sec. Kazanjian, v. šina s prstenovima, metalna; i. Kingovom gipsa* nom kapom i njoj sličnim napravama za kraniomaksilarnu i kraniomandibularnu fiksaciju preloma s osloncem preko temena glave. Svonm donjim rubom obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron24 Medicinski leksikon

impetigo talni predeo; i. sec. Sauer, lučna šina, fiksira se za zube pojedinačnim žicanim ligaturama; Jelenkova je serijske izrade sa bodljama; slične su Vinterova šina, Hauptmajerov luk itd. immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepokretan. immunis, imun, kaže se za organizam koji je zaštićen, otporan (potpuno ili delimično) protiv jednog zaraznog oboljenja ili više njih. V. imunitet immunochirurgia, imunohirurgija, primena specifične imunoterapije u hirurgijiimobilizacijske šine, v. šine, imobilizacijske. !mobilizing specifična antitreponemna antitela, koja imobilišu pokretljivost treponema. V. Nelsonov test. impactio dentis, neiznikli ili delimično nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni koštanim i mekim tkivom (potpuna impakcija) ili delimično komuniciraju s usnom šupljinom (poluimpakcija); horizontalna i., odigrava se pod dejstvom muskulature jezika, usana i obraza; i. hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem pritiska žvakanja (vertikalna i.). Najčešće je meñuzubna, ako ne postoji dobar kontakt izmeñu susednih zuba. Dovodi do oštećenja i zapaljenja okolozublja. impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv ono što se ne može utvrditi palpacijom. impaludacija, veslačko zaražavanje malarijom u cilju lečenja progresivne paralize. impetiginisatio, impetiginizacija, razvijanje impetiga na mestima zahvaćenim nekim drugim kožnim oboljenjem; sekundarna infekcija. impetiginosus, impetiginozan, impetiginoznog izgleda, koji je u vezi sa impetigom ili je sličan njemu.

impetigo, gnojni ekcem, oboljenje kože izazvano piogenim mikrobima: streptokokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima (i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i% vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se pustulama i purulentnim bulama koje se brzo sasuše i stvaraju karakteristič

369

implantati

imuni kompleksi

ne, mednožute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj službi, umešno izvršavanje nekih radnji pri »medene kraste«); i. herpetiformis, v. pružanju pomoći povreñenom, zaustavpsoriasis pustulosa. ljanju krvarenja, imobilizaciji, transporimplantati, (stom.) konstrukcije različitog tovanju itd. kad nema uslova i mogućoblika i veličine od metala (titan, tannosti za plansku i sistematsku pripre* tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili mu. Kao improvizovana sredstva koriskeramičkog materijala. Usañuju se u vite se pre svega predmeti koji se nañu ličnu kost radi prihvatanja stomatološkod povreñenog ili u njegovoj blizini: kih nadoknada. Mogu biti suberiostni, oružje, šatorsko krilo, opasač, nož, dasdentoosealni i endoosealni. ke itd. Improvizacije ima i u preventivimpotencija, seksualna, seksualna nenomedicinskoj zaštiti, a posebno u moć, koja može biti nemoć za pravilno snabdevanju sanitetskim materijalnim izvršenje polnog čina (i. coëundi) i nesredstvima (izrada zavoja, gaze, operamoć za oploñenje, odn. začeće (i. genecionog rublja, instrumenata itd. Vredrandi). Kopulaciona nemoć muškarca nost improvizacije pokazala se u našem može da se odnosi na poremećaje poNOR-u. lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fizičko-hemijska proerekcije (i. erectionis), ejakulacije (L mena koja nastaje usled nadražaja na ejaculationis), sladostrašća i orgazma membrani, a normalno se provodi duž (i. satisfactionis). Nemoć se može odmišića ili aksona do njegovih završetanositi na sve komponente pri svakom ka. Provoñenje je aktivan proces, a imodnosu (obligatorna i.) ili pokatkad puls, koji se rasprostire, ima odreñenu (fakultativna i.). Nemoć može biti poamplitudu i brzinu. V. akcioni potencitpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena ji (relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se patogeneze može se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog kočenja ili kontrole. led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja čisti poremećaj volje bez kog ili psihičkog porekla); 2) i. usled učešća mišljenja. Javlja se u mladih popsihičke inhibicije; 3) i. usled ošteće- stencefalitičara, u raznim psihozama, a i u nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania, formacija i mehaničkih uzroka. Ge- pyromania, encephalitis. imuni neraciona nemoć muškarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo sve okolnosti koje onemogućavaju oplo- kompleksi koji cirkulišu. Posle ñenje. Kopulaeiona nemoć žene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova tivan pojam: žena može učestvovati u vezuju komplement i tako dovode do polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement). čak i uz osećanje odvratnosti. Zato fri- Najčešće oštećuju organe bogate u krvnim gidnost predstavlja najvažniji problem sudovima. Rastvorljivi kompleksi njenih kopulacionih poremećaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu mehaničkih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suvišku. V. neraciona nemoć žene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija posobnost začeća (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na nesposobnost nošenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje di) i 3) nesposobnost donošenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a) na svet (i. gignendi s. parturiendi). inicijalna faza: kontakt antigena sa impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifičnim receptorom na membrani limfocita. Učestvuju i makro-fazi koji diranje semeglavca u jajnu ćeliju. impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu »prezentiraju« antigen; (b) impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i uključuje antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage, rašnjoj strani levog pluća). specifične rastvorljive faktore i 370

imuni odgovor

imunodeficitni sindrom

ako u organizam dospe uzročnik koji ga dr., pri čemu dolazi do proliferacije limnadraži na aktivnu proizvodnju antitefocita i pojave ćelija memorije i »efekla. On može biti prirodno stečen, aktivan tornih« ćelija; (c) efektorna faza: obuhimunitet» koji se ostvaruje posle prirodvata diferencijaciju T-limfocita u smislu nih infekcija i veslački stečen aktivan stvaranja biološki aktivnih supstancija imunitet, koji nastaje posle veštaČkog (limfokini) neophodnih za ispoljavanje unošenja antigena (vakcine); infektivni imunog odgovora; i. serumi ili antisei., ili preimunicija, vrsta imuniteta prerumi, serumi koji sadrže antitela prema ma superinfekciji, koji traje dok se uznekom odreñenom antigenu. Kako ti seročnici nalaze u organizmu (tuberkulorumi služe za imunoterapiju, odnosno za i sifilis); pasivni i., može biti prirodseroterapiju, često se nazivaju i terapijno stečen, koji se stiče za vreme intrauski serumi. terinog života (fetus preko majčine krvi imuni odgovor, potencijacija, pojačanje dobija i antitela), i veštački stečen, koji se imunskog odgovora, humoralnog, celustiče posle veštačkog unošenja imunlarnog, ili i jednog i drugog. Može da skih seruma (gotovih antitela). bude specifična (na odreñen antigen) i nespecifična (stimulacija funkcije imunizacija, unošenje antigena u organiimunskog aparata uopšte). Nespecifičzam u cilju izazivanja imunog odgovora na imunopotencijacija se postiže raz(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se nim sredstvima biljnog i životinjskog želi stimulacija humoralnog ili celularporekla ili sintetskim proizvodima koji nog imunog sistema, primenjuju se razse obično daju zajedno s antigenom (v. ni načini imunizacije. adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za prečišćavanje antiseruma putem adsorpcije noterapija, imunoterapija tumora. kako bi se ovaj učinio što specifičnijim. imunitet, sposobnost organizma da se Antigen koji se koristi za adsorpciju brani od drugih organizama (mikroormože se učiniti nerastvorljivim (pomoganizama) ili od njihovih toksina. Postoje ću glutar-aldehida, etilhloroformata i dva tipa imuniteta: tip nastao kao podr.) čime se olakšava imunoadsorpcija. sledica nespecifičnih procesa (uroñeni) i tip koji potiče od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens. sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se ne limfocite koji zatim napadaju i razbavi izučavanjem onih supstancija i araju organizme ili njihove toksine za reakcija koje igraju ulogu u stvaranju koje su specifični (stečeni i.). U telu imuniteta. mogu nastati dve vrste stečenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremećaji za teta. U jednoj telo stvara cirkulišuća ankoje se zna da nastaju usled imunološtitela (globulini) koja napadaju za njih kih oštećenja su: opšta hematopoezna specifične antigene; druga vrsta stečedeficijencija (retikularna disgeneza), nog imuniteta postiže se stvaranjem vehronično granulomatozno oboljenje, likog broja limfocita koji su specifično Chediak-Higashijevo oboljenje, deficisenzibilisani na strani agens. Ovi limfojencija mijeloperoksidaze polimorfociti imaju sposobnost da se vežu za stranuklearnih leukocita i monoćita (kod ni agens i da ga unište - tip stečenog sistemske kandidijaze), nasledne neutimuniteta koji se zove tkivni ili celularni ropenije, kombinovana deficijencija T- i ili limfocitni imunitet. U organizmu B-limfocita (sklonost ka gljivičnim intkivni i humoralni imunitet čine jednu fekcijama), Brutonovo oboljenje, Dijedinstvenu celinu, jer se i antitela i limGeorgeov sindrom (poremećaj u razvofočiti stvaraju u limfnim čvorovima, odju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija nosno limfociti (koji se dele na B i T) telangiektazija, nedostatak limfokina svojom sposobnošću recirkulacije obez(poremećaj u sazrevanju T-limfocita) i beñuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje dr. 24*

371

imunodeficitno stanje

imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficitva imunitet i biološke pojave u vezi s nost. Deficit imunosti koji dovodi do njim. Metode klasične imunologije su veće osetljivosti prema infekcijama eksperimentalnobiološke, serološke, nego što je to normalno za odreñenu žihemijske i dr. V. imunitet, imunohemija. votinjsku vrstu. Može biti nasledna i imunološka memorija, raspoznavanje stečena. Najčešće se javlja po roñenju. antigena s kojim je imunski sistem raniimunodeficitnost, v. imunodeficitno staje dolazio u dodir. Ispoljava se kao senje. kundarni imunski odgovor ili anamnesimunodijagnostika, dijagnostičke metotički odgovor koji se kvantitativno i kvade koje koriste razne imunoreakcije u litativno razlikuje od primarnog imusvrhu postavljanja dijagnoze oboljenja nog odgovora. (većinom zaraznih). Imunodijagnostika se služi reakcijama in vivo (npr. kožne imunološka podnošljivost (tolerancija), stanje specifične nesposobnosti reakcije u tuberkulozi, u raznim alergijimunskog aparata da reaguje na antiskim oboljenjima i dr.) i reakcijama in gen. Nastaje usled toga što u organizmu vitro (Widalova, Wassermannova, Weilnema limfocita koji su u stanju da odgo-Felixova i dr.). vore na antigensku stimulaciju, ili su imunoelektroforeza, kombinacija eiekiimfociti prethodno specifično inaktivitroforeze i imunodifuzije (v. imunodifusani, ili deluju tzv. supresorne ćelije (v. zija). Doprinosi razlikovanju proteina supresorne ćelije) koje sprečavaju ispokoji imaju istu elektroforeznu pokretljiIjavanje imunološke aktivnosti drugih vost, a različite antigenske osobine. ćelija. U stvari, mehanizam imunološke imunofluorescencija, metoda koja služi podnošljivosti je još nepoznat. Imunoza otkrivanje specifičnih antigen-antiloška podnošljivost ima veliki značaj za tela i široko se primenjuje u svim dometransplantaciju tkiva. Može se izazvati riima imunologije. Osniva se na mogućraznim postupcima i postoje razni faknostima da se globulinska antitela tori, ćelijske ili humoralne prirode, koji »markiraju« fluor-hromima zadržavajyutiču na stepen ove imunološke nereakći svoja imunogena svojstva. tivnosti. imunogen, sposoban da izazove imunitet, npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunološki nadzor, mišljenje da u orgaprimene pravilno, stvaraju imunitet nizmu imunski sistem sprečava ćelije kaže se da su imunogeni. da maligno proliferišu, tj. da postanu imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele neoplazične. u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i IgE. Najznačajniji su IgG koji čine 75% imunoneurologija, oblast koja proučava imunološke procese u neurologiji. antitela normalne osobe, i IgE, čiji je postotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini. alergiji. veštačko stvaranje pairnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa, sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju zata imunološke procese u hematologiji. štite od zaraznih bolesti. imunohemija, nauka koja, pomoću moderne biohemije, izučava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog odgovora. Može da bude specifična, samo bleme imuniteta, npr. hemijske osnove za jedan odreñen antigen (v. imunološka serološke specifičnosti, kvantitativne tolerancija), ili nespecifično što se postiodnose reakcije antigen-antitelo itd. že raznim sredstvima koja smanjuju imunohemolizini, v. hemolizini. broj limfocita (antilimfocitni serum, Xiiriunokonglutinini, antitela za kompoozračivanje, citostatici, vañenje limfoidnente komplementa (javljaju se najčešnih organa i si). Primenjuje se u presaće kao autoantitela). ñivanju tkiva i organa i u lečenju oboljeimunologija, nauka o anatomohistološnja izazvanih imunskim procesima. koj grañi imunskog aparata, koja izuča372

imuno terapija imunoterapija, primena imunoloških metoda i proizvoda u terapijske svrhe. V. imunosupresija, imuni odgovor, potencijacija); i. tumora, imunološki postupci za sprečavanje rastenja tumora. Može biti pasivna (unošenje antitela ili senzibilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizgavanje antigena tumora, nespecifičnih proizvoda bakterija ili samih bakterija kao što su BCG i Corynebacterium parvum i izazivanje zapaljenjske reakcije kojom se aktivišu makrofazi). U imunoterapiji tumora koriste se i supstancije dobijene iz gljiva. in-, predmetak koji označava (1) daje nešto u nečemu ili nešto ulazi u nešto; (2) negacija, nepostojanost ili nedostatak. in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u poslednjim časovima pred smrt. in situ, na mestu, tj. u normalnom položaju u organizmu. in substantia, v. substantia. in suspenso, u neizvesnosti, neodlučan. in vitro, v. vitrum. in vivo, u živom organizmu. inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, nedejstven. inaktivisani serum, v. serum. inaktivitetna atrofija, v. atrophia. inanicija, v. inanitio. inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraženo u vidu slabosti, izrazitog smanjenja telesne težine, smanjenja metabolizma u organizmu, uslovljeno dugotrajnim pothranjivanjem. inapetentia, inapetencija,neješljivost, nedostatak želje za unošenjem hrane, gubitak osećaja gladi i apetita. Sin. anorexia. incarceratio, inkarceracija, ukleštenje. V. hernia incarcerata. incest, rodoskvrnuće, urod, polno opštenje meñu krvnim srodnicima, srodnička bračna zajednica. Najuže, znači samo polni odnos meñu najbližim krvnim srodnicima (otac i kćerka, majka i sin, brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavoñenjem ili silovanjem), za kraće ili duže vreme. S obzirom na posledice, pojam se proširio na razmnožavanje, srodnički brak, prema odredbama postojećih zakona. U svojoj istinskoj evoluciji incest

incisio i u čoveka predstavlja praiskonski oblik njegove polne zajednice. I meñu današnjim kulturnim narodima postoje oni koji dopuštaju srodničku bračnu vezu. U primitivnih naroda sadašnjice još postoji, kao faktička ustanova ili u vidu tragova, običaj da otac defloriše kćerku pred njenu udadbu. Kako se prema krivično-pravnoj terminologiji suština incesta sastoji od izvršene obljube meñu krvnim srodnicima, to se javlja potreba za uvoñenjem i pojma incestoidnog, kojim se obuhvataju i sve tešnje i postupci samo manje-više ispoljenog, pretežno vangenitalnog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez obzira što nisu kažnjivi. Incestoidne radnje ne moraju da dovedu do ostvarenja incesta, ali u seksopsihologiji one igraju veću ulogu nego što to izgleda, incestoidne pojave su mnogo češće nego incestne. Potisnute u podsvest, one odatle mnogostruko utiču na ponašanje jedinke u toku celog života. Incestoidni trag odnosa može se otkriti i u brakovima vrlo mladih devojaka sa starim muškarcima. V. rodoskvrnuće. incestoidan, naziv kojim se obuhvataju težnje i postupci manje-više ispoljenog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez privoñenja u delo same obIjubne radnje. incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje rezom; i. apscesa ekstraoralnim pristupom, (stom.) prosecanje kože u akutnim i hroničnim apscesima dentogenog porekla radi uspostavljanja drenaže; i. apscesa intraoralnim pristupom, prosecanje sluznice u akutnim dentoalveolarnim apscesima radi uspostavljanja drenaže; Auvreyova i., rez za splenektomiju, koji se pruža duž bočne ivice Ievog pravog mišića trbuha naviše do rebarnih hrskavica, zatim se pruža naviše i unazad preko donjih rebarnih hrskavica do visine osmog meñurebarnog prostora; Battle- Jalaguier-Kammererova i., sastoji se od upravnog trbušnog reza, otvaranja prednjeg lista usmine trbušnog mišića, povlačenja ovog mišića lateralno i otvaranja trbušne duplje kroz rez zadnje usmine istog mišića; Ber373

incisio gmannova i., incizija za otkrivanje bubrega. Rez se pruža počev od spoljašnje ivice mišića uzdizača na visini dvanaestog rebra do spoljašnje i srednje trećine Poupartovog ligamenta; coeliotomia, celiotomija, incizija kojom se otvara peritonealna duplja; Fergussonova i., incizija kojom se odstranjuje gornja vilica. On se pruža od spoja nosa s licem, zatim oko nosnog krila prema medijalnoj liniji, a spušta se naniže preko gornje usne; Kehrova i., abdominalna incizija, koja počinje od mačolikog nastavka, pruža se naniže, okružuje pupak i nastavlja se naniže do pubisa, otkrivajući široko abdominalnu duplju; Kocherova i., rez dug 10 cm i pruža se paralelno i 4 cm udaljeno od rebarnog luka: služi za pristup žučnoj bešici; Langenbeckova i., abdominalni rez, koji se pruža duž leve polumesečaste linije, paralelno s vlaknima pravog trbušnog mišića, primenjuje se za splenektomiju, resekciju repa pankreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc Burneyova i., abdominalni rez, koji se pruža koso u pravcu vlakana fascije spoljašnjeg kosog trbušnog mišića preko tačke koja spaja spoljašnju sa sred^ njom trećinom linije, koja spaja pupak s gornjom prednjom bedrenom bodljom. Posle prosecanja te fascije vlakna unutrašnjeg kosog mišića trbuha i poprečnog mišića trbuha razdvajaju se, peritoneum se proseca i pristupa se crvuljku radi njegovog odstranjivanja; medijalna i., incizija koja se pruža po sredini ma kog dela tela; Nagamatsuova i., retroperitonealni i retropleuralni pristup bubregu, kojim se stvara osteoplastički režanj donjeg dela toraksa; i. po Partschu, polukružna incizija na gornjoj i donjoj vilici s vestibularne strane u resekciji korena zuba; i. po Peteru, rez po epitelnim insercijama zuba u obliku trapeza kod resekcije korena zuba gornje i donje vilice; Perthesova i., incizija koja se pruža od mačolikog nastavka do pupka i odatle skreće prema desnom rebarnom luku: služi za pristup žučnoj bešici; Pfannenstielova i., lučni rez s konkavitetom okrenutim naviše i leži iznad pubisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu374

incontinentio tem medijalne linije razdvajanjem piramidalnih mišića i pravog mišića trbuha, zatim se otvara peritonealna duplja. Pfannenstielova incizija se koristi najčešće za operacije intraabdominalnih ženskih genitalnih organa; i. po Reinmileni, rez pod uglom za resekciju korena centralnih gornjih sekutića; i. po Wassmundu, rez sa nepčane strane koji ima različite namene (resekcija korena zuba, vañenje uglavljenih zuba i dr.). incisivus, u vezi sa sečenjem, rezanjem; dentes incisivi, zubi sekutići. incisura, usek, urez; i. na krivoj registrovanog pritiska u arterijama odgovara trenutku zatvaranja aortnih zalistaka. Na osnovu njene veličine, odnosno položaja na krivoj pritiska može se procenjivati funkciono stanje aortnih zalistaka (insuficijencija), inclinatio dentis, naginjanje zuba oko horizontalne osovine; labijalna i. sekutića, naziva se protruzija; oralna i. sekutića, naziva se retruzija. incoherentia, inkoherencija, nepovezanost, inkoherentno mišljenje, u organskim duševnim oboljenjima, u amenciji i shizofreniji. Tok misli je raspadnut na pojedine delove koji svaki za sebe mogu imati smisla, ali u celini ne pripadaju jedan drugome. V. poremećaj mišljenja. incompatibilia (inkompatibilna sredstva),dva ili više lekova propisanih u istom receptu, a koji se, uzajamno, ne podnose; inkompatibilnost može biti fizička, hemijska, farmakološka i farmaceutska. incontinentio, inkontinencija, nemogućnost da se zadrži stolica ili mokraća; i. alvi ili faecalis, nevoljna defekacija, kojoj je najčešće uzrok pareza sfinktera, izvesna nervna ili psihička oboljenja; i. pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko kožno oboljenje, koje se javlja ubrzo posle roñenja u vidu zapaljenjskih promena, naročito mehurova, grupisanih ili u linearnom rasporedu. Nekoliko meseci kasnije razvija se prostrana sivomrka retikularna pigmentacija; i. urinae, nevoljno mokrenje. Pri aktivnoj inkontinenciji urina evakuacija je refleksna pošto se do izvesnog stepena bešika napu-

r

incoordinatio ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stalnoj inkontinenciji urina pražnjenje bešike je stalno, u obliku kapanja, pošto su sfinkter i izgonilac oduzeti. incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u pokretima skeletnih mišića ili u funkciji pojedinih organa. V. ataxia. incubatio, inkubacija, vremenski period od momenta ulaska patogenog agensa u organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti. Inkubacija je klinička odlika isključivo infektivnih oboljenja. Inkubacioni period je ustaljen za svaku bolest, pa je važan za kliničku dijagnozu: za sve crevne bolesti do 5 dana sem trbušnog tifusa; za sve disajne bolesti do 5 dana, sem pertusisa; za sve osipne groznice 10-18 dana, sem šarlaha; za sva generalizovana oboljenja preko 10 dana, sem denge; za sva protozoalna oboljenja više sedmica. incus, nakovani; jedna od tri slušne koščice (ossicula auditus) u bubanjskoj duplji.

indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free thyroxine index, FTI, indeks koji se dobija množenjem koncentracije ukupnog tiroksina u serumu i kapaciteta vezivanja trijodotironina in vitro, ili direktnim odreñivanjem tzv. »normalizovanog« tiroksina u serumu (N!4). Ovaj analitički pristup se primenjuje za dijagnostiku poremećaja funkcije štitaste žlezde. indeksi u parodontopatiji, (stom.) metode iz sistema evidentiranja i bodovanja stanja okolozublja kao i težine patoloških promena u njemu. Izrañeni su s ciljem da se primenom jedinstvenih meriIa omogući sagledavanje rasprostranjenosti ovih oboljenja, uporeñivanje dobivenih rezultata u različitim istraživanjima i procena vrednosti primene različitih preventivnih i terapijskih mera. Najčešće se primenjuju: PMA-index (Schour i Massler), periodontalni indeks (Russell) i indeks parodontalnih oboljenja (Ramfjord). index, indeks, (1) (anat.) kažiprst ili drugi prst šake; (2) studentska knjižica; endemski i., broj koji pokazuje procent zaraženosti nekoga kraja nekom endemičnom bolešću, npr. malarijom. V. ma-

indican larički L; i. fizičkog razvitka dece. Za ocenjivanje stanja razvitka dece pokušalo se da se postave norme u obliku i. koji pokazuju fizički razvitak dece. Ovi i. pokazuju formulom razne odnose, npr. izmeñu težine tela i visine tela ili obima grudnog koša. Prema ovim i. zaključuje se kakvi su stanje zdravlja i stepen ishranjenosti dece. Pošto se i. ne menjaju paralelno s godinama starosti, treba ih tumačiti oprezno i samo u sklopu s ostalim rezultatima lekarskog pregleda. Pravilnije je da se fizički razvitak ocenjuje uporeñivanjem podataka dobivenih pri pregledu pojedinog deteta s prosečnim i za tu grupu dece. Pri tom je merodavan i celokupan utisak koji lekar stiče pri pregledu; malarijski i., broj koji pokazuje koliko je osoba od celokupnog stanovništva nekoga kraja zaraženo malarijom. Odreñuje se sistematskim pregledom krvi celokupnog stanovništva tog kraja, i to pregledom guste kapi i razmaza krvi. Pošto je to teško sprovesti, kao merilo zaraženosti uzima se pregled krvi školske dece; i. obojenosti eritrocita, relativna količina hemoglobina u eritrocitu. Dobiva se deobom procenta hemoglobina udvojenom vrednošću prve dve cifre u broju eritrocita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1. Vrednosti ispod l odgovaraju hipohromnim, a iznad l hiperhromnim anemijama. Sin. hernoglobinski L; splenički i., broj koji pokazuje procent osoba s povećanom slezinom u stanovništva zaraženog malarijom, a utvrñuje se palpacijom slezine u ležećem stavu. Za simbole povećanja slezine upotrebljavaju se ove internacionalne oznake: P- opipljiva, ali ne dopire do rebarnog luka ili se pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod rebarnog luka do polovine linije koja spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u visini pupka; III pipa se ispod pupka i IV pipa se u predelu simfize. V. malarički indikan. indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi u biljci Indigafera tinctoria. Pod dejstvom enzima indemulsina indikan se razlaže na glikozu i indoksil, koji se u alkalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u 375

indicanaemia indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se stvara raspadanjem triptofana u crevima i nalazi se u mokraći. V. indicanuria. indicanaemia, indikanemija, prisustvo indikana u krvi. indicanuria, indikanurija prisustvo u mokraći povećanih količina indikana. indicatio, indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja; i. causalis, uzročna indikacija, potreba primene lečenja koje otklanja uzrok bolesti; i. curativa, i. morbi, potreba primene odreñenog načina lečenja uslovljenog prirodnim tokom bolesti; i. symptomatica, primena lečenja, koje otklanja simptome i znakove bolesti; i. vitalis, vitalna indikacija, životna indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja u cilju sprečavanja smrti bolesnika. indigestio, indigestija, poremećaj varenja, otežano varenje. Izraz koji se upotrebljava za neodreñene tegobe u organima za varenje odmah posle uzimanja hrane; i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa, nervozna indigestija; ugljenohidratska i., tegobe, praćene dijarejom zbog vrenja, posle uzimanja ugljenih hidrata. Sin. dyspepsia. indigo-plavo, oksidacioni proizvod indoksila, plava boja. Nekad se dobijala isključivo iz indikana, koji se nalazi u biljci Indigofera tinctoria, a danas se isključivo dobija sintetskim putem. indijanski »duvan«, naziv za biljku Lobelia inflata koja sadrži, kao glavni sastojak, alkaloid lobelin. indikacija, v. indicatio. indikatori, obeleživači, supstancije koje se koriste za dokazivanje raznih supstancija. Služe u volumetrijskoj analizi da pokažu kraj reakcije, tj. kad je postignuta tačka ekvivalencije, odnosno kada je reakcija kvantitativno završena. Najčešće se upotrebljavaju alkaliacidimetrijski indikatori. Oni imaju različitu boju pri različitim koncentracijama hidronijumovih (vodonikovih) jona i primenjuju se za odreñivanje pH rastvora i za dokazivanje tačke ekvivalencije reakcije u acidoalkalimetrijskim volumetrijskim analizama. Škrob je indikator u jodometriji, jer škrob s molekul-

376

inductio skim jodom daje plavoljubičastu boju, a s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum-hromat u precipitacijama hlorida sreb ro-nitratom itd. indirektna fraktura, v. fractura. individualna kašika, (stom.) kašika urañena od brzovezujućeg akrilata na anatomskom modelu krezube ili bezube vilice. Služi za uzimanje funkcionog otiska; adaptacija i. k., doterivanje rubova prema neutralnoj zoni sluznice u usnom predvorju, pripojima mišića, mekom nepcu i jeziku, pre formiranja ventilnog ruba proteze. indoksil, oksidacioni proizvod indola, može se smatrati da je indoksil ß-oksiindol. Indoksil oksidacijom na vazduhu prelazi u plavu boju indigotin. U estarskom obliku, vezan za sumpornu i glikuronsku kiselinu, nalazi se u mokraći. indol, heterociklično jedinjenje u kome je kondenzovano benzenovo i pirolovo jezgro. Nastaje pri razlaganju belančevina, npr. u crevima. Delimično doprinosi svojstvenom mirisu fekalija. Nagomilava se u crevima i prelazi u mokraću u slučajevima okluzije creva. indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u mokraći indol-sirćetne kiseline, metabolita serotonina, kad u organizmu postoji karcinoidni tumor. indometacin, indolski derivat, služi za Iečenje reumatoidnih i nekih drugih zapaljenjskih oboljenja inducibilni enzim, enzim čija se brzina sinteze, a shodno tome i količina, može povećati prisustvom induktora u ćeliji. V. induktor. inductio, indukcija, (1) izvoñenje opštih zakona iz pojedinih empirijskih utvrñenih činjenica; (2) uticanje, akt ili proces indukovanja, pröuzrokovanje neke pojave; (3) (fiz.) stvaranje električne (indukovane) struje u nekom provodniku usled uticaja neke druge susedne struje ili magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzrokovanje duševnog poremećaja u zdravih osoba življenjem ili druženjem s duševnim bolesnicima. Taj duševni bolesnik (induktor) obično je intelektualno razvijeniji. Novooboleli (indukovani) pokazuje iste poremećaje kao i induk-

induktor tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i teoriji evolucije, uticanje spoljašnjih činilaca: a) somatska L, bez uticaja na poIne ćelije; b) somatska L, s uticajem na polne ćelije preko some (kako se zamišlja mehanizam nasleña osobina stečenih u »individualnom životu«); c) germinalna L, indukcija koja utiče neposredno na polne ćelije; d) paralelna L, indukcija jednovremeno somatska i germinalna; (6) u fiziologiji ili mehanici razvića, uticanje jednog dela embrionalnog tela ili grupe ćelija (induktor) na drugi deo, odnosno drugu grupu ćelija (npr. očni pehar na ektoderm, od koga postaje očno sočivo). Induktor je »akcioni sistem«, deo na koji induktor utiče je »reakcioni sistem«, oba čine »indukcioni sistem«. V. genetika, evolucija, soma, razviće. induktor, molekul koji izaziva (indukuje) styaranje veće količine enzima uključenog u njegov metabolizam, od količine istog enzima koja se stvara u odsustvu induktora. induratio, induracija, očvrsnuće izvesnog tkiva ili organa usled prorastanja vezivnim tkivom; i. plastica penis, plastičko otvrdnuće penisa (muškog uda), posledično zakrečavanju arterija toga uda, čak i u mladih osoba. Učvršćenje se pipa pod kožom na leñnoj strani organa kao čvrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog toga do iskrivljenja uda na jednu stranu; i. syphilitica, sifilisni primarni afekt - ulcus durum. industrijska higijena, v. higijena. industrijska medicina, v. medicina. industrijske ozlede, zavise od čitavog niza faktora koji mogu delovati za vreme rada ili poticati iz uslova života uopšte. Faktori koji najčešće deluju u toku rada mogu se grupisati na sledeci način: a) oni koji potiču od organizatora posla; b) koji proizlaze iz psihičkih i fizičkih osobina ličnosti koja se povreñuje (inteligencija, motivacija, stanje čula, neurotičke i psihopatske crte, epilepsija, sinkopalna stanja i dr.); c) mikroklimatski faktori (temperatura, vlaga, strujanje vazduha i si.); d) buka, potresanje,

infantilismus prašina, toksični gasovi, isparenja i si.; e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi (timu u kome se radi bilo zbog insuficijencije pojedinih radnika ili neposrednih rukovodilaca); f) umor i premor su česti uzroci povreñivanja, ali ovi mogu poticati ne samo zbog uslova rada u preduzeću već i zbog faktora koji deluju van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora spadaju: a) nepovoljni uslovi stanovanja; b) insuficijentna ishrana, bilo da utiče na umor i premor, bilo da favorizuje oboljenja koja oslabljuju organizam i potpomažu povreñivanje; c) nepovoljni meñusobni odnosi u porodici i društvu uopšte; d) prekovremeni rad (rad u poljoprivredi, kod privatnika, premaranje pri putovanju i si.); e) zloupotreba vremena odreñenog za odmor (alkoholizam i dr.). Najčešće je u pitanju kombinacija nekoliko naznačenih faktora koji nisu vidni na prvi pogled i koje treba strpljivo istraživati. Prevencija traumatizma zasniva se prvenstveno u suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom prosvećivanju, u obučavanju neposrednih rukovodilaca i saradnji fabričkih Iekara s radnicima, poslovoñama, inženjerima i tehničarima, porodicama radnika i društvenim organizacijama u preduzeću i van ovoga. industrijski higijeničar, v. higijeničar. industrijski traumatizam, v. traumatiinercioni separator, ureñaj za uklanjanje čestica i/ dimova i gasova. Promenom pravca kretanja dima ostvaruje se njihovo sudaranje i aglomerisanje. Povećane čestice se pod sopstvenom težinom talože. Efikasnost 45 do 50°o. Jednostavna konstrukcija, laka za održavanje temperature dima, ne utiče na ureñaj. Nedovoljno efikasan prema česticama ispod 5 mikrona. inervacija, (1) oživčavanje, snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog nervnog sistema putem nerava na pojedine organe. intantilismus, infant ilizarn, patološko stanje koje se odlikuje perzistiranjem odlika detinjstva i tokom kasnijeg života

377

infarctus (obično praćeno mentalnom zaostalošću, nedovoljnim razvojem polnih organa uz, dosta često, nizak, pa čak i patuljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni infantilizam. int'arctus, infarkt, ognjište koagulacijske nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishemije izazvane prekidom cirkulacije krvi, uglavnom zbog tromboze ili embolije odgovarajuće arterije; anemijski i., nekroza izazvana naglim prekidom cirkulacije u nekoj arteriji; embolijski i., izazvan embolijom u nekoj arteriji; hemoragijski i., u kojem dolazi do izlaska eritrocita u nekrozno tkivo; intestinalni i., crevni infarkt koji nastaje usled začepljenja neke arterije u zidu creva; i. myocardii, infarkt miokarda, ognjišna nekroza srčanog mišića zbog prekida cirkulacije u tom delu miokarda izazvan najčešće zbog koronarne tromboze; i. pulmonum, plućni infarkt, lokalizovana nekroza plućnog tkiva nastala najčešće zbog embolije u nekoj od grana plućne arterije, češći je u žena nego u muškaraca (od 200 slučajeva: 119 u žena, a 81 u muškaraca); septički i., u kojeg je došlo do infekcije u nekroznom tkivu; trombozni i., nastao zbog tromboze u nekoj arteriji. Infaustan, v. infaustus. infaustus, infaustan, nepovoljan ishod, primer: prognosis infausta, predviñanje da će bolest imati nepovoljan tok i ishod. infekcija, infectio, prodiranje patogenih klica u tkivo organizma, usled čega nastaje oštećenje tkiva, obično praćeno reaktivnim pojavama; aerogene i., i. nastale usled prodiranja klica udisanjem; ascendentna i., ushodna infekcija, nastaje u cevastim i kanalikularnim organima kad prouzrokovač prodire suprotnim pravcem od pravca proticanja sekreta; basenska i., nastaje prenošenjem vodom u basenima prouzrokovača raznovrsnih infektivnih oboljenja, kao što su trbušni tifus, paratifus, Weilova bolest, muljna groznica, polne bolesti i inkluzioni konjunktivitis, a verovatno i nekih drugih infektivnih bolesti; dentalna i., opšte oboljenje, pri kome je do378

infekcija kazano ili se s izvesnom sigurnošću pretpostavlja da uzrok leži u infektivnim ognjištima zubnog sistema, kao što su, npr., apikalni granulomi, paradentozni apscesi itd.; descendentna i., nishodna infekcija, nastaje prenosom prouzrokovača u pravcu kretanja sekreta kroz kanale i cevaste organe; direktna i., infekcija nastala usled neposrednog dodira s obolelom osobom; egzogena i., infekcija dobijena iz okoline; endogena i., infekcija koja se razvija usled dejstva bakterija koje se nalaze u samom organizmu kad ove postanu patogene; fokusna i., postojanje infektivnog žarišta u raznim tkivima i organima. Infekcija nastaje usled prisustva mikroorganizama u njima ili biva izazvana toksinom koji ti mikroorganizmi luče. F. i. često nastaje od obolelog zuba, tj. iz dentogenog žarišta (granulomi, paradentoze). Kao posledica f. i. mogu nastati oboljenja oka, srca, pribora za varenje, bubrega, nerava itd.; indirektna i., i. preneta vodom, hranom ili drugim životnim namirnicama; kapljična i., infekcija zaraženim kapljicama izbačenim u vazduh za vreme govora, kašljanja ili kijanja, koje ostaju neko vreme suspendovane u vazduhu; kontaktna i., zaražavanje nastalo direktnim dodirom s nekim izvorom bolesti odnosno izazivačima bolesti; kriptogena i., i. pri kojoj nije moguće, ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s patogenim mikroorganizmima i inficiranim oglednim životinjama. Do infekcije dolazi putem vazduha, per os ili dodirom. L. i. najčešće izazivaju brucele, bacil tuberkuloze, bacil tularemije, salmonele, streptokoki, bacili dizenterije, bacil antraksa, virus infektivnog hepatitisa, virus psitakoze, prouzrokovač Qgroznice, prouzrokovač pegavca i Entamoeba hystolitica; latentna i., stanje pri kome se bakterije, iako se više ne razmnožavaju, nalaze skrivene u organizmu; lokalne i., i. pri kojima uzročnik posle ulaska ostaje u organizmu domaćina lokalizovan na jednom mestu; masovna i., i. prouzrokovana prodiranjem velikog broja bakterija u organizam;

infektivna bolest mešovita i., i. koju prouzrokuju dve vrste mikroorganizama ili više njih, stvarajući jedna drugoj povoljne uslove za razvoj, npr. bacil tuberkuloze i streptokoka u hladnom apscesu; i. prašinom, infekcija mikroorganizmima koji su vezani za čestice prašine; sekundarna i., i. koja nastaje dejstvom nekog mikroba u toku infekcije koju je izazvao neki drugi mikrob. V. superinfectio, infestatio, reinfectio; transplacentna i., infekcija fetusa kroz placentu; unakrsna i., »cross infection«, i. koja se prenosi meñu bolesnicima inficiranim raznim patogenim mikroorganizmima. U cilju suzbijanja unakrsne infekcije upotrebljava se raspršavanje dezinficijentnih aerosola i sredstava za fiksiranje prašine i mikroorganizama, koji se zatim povremeno odstranjuju. infektivna bolest, morbidno stanje, uvek izazvano prodorom odreñenog patogenog agensa, pri čemu se javljaju odgovarajuće kliničke, patološkofiziološke i patološkoanatomske promene. Infektivna bolest je kompleksan i dinamičan biološki fenomen, koji se može proučavati sa gledišta mikrobiologije, imunologije, klinike, patološke fiziologije, anatomopatologije i epidemiologije; (seks.) utvrñeno je da postoje polne razlike u obolevanju od infektivnih bolesti. Od lepre odrasli muški obolevaju češće nego žene, dok pre puberteta češće obolevaju žene. U žena se češće sreće tubekulozni (maligni) oblik. Od poliomijelitisa više obolevaju muški nego žene (1:1,3). infektivna mononukleoza, v. mononucleosis infectiva. infektivna multipla rezistencija, utvrñena je prvo u Shigella (1955), a kasnije i u drugih enterobakterija. U toku konjugacije dveju bakterija iz jedne se bakterije može preneti tzv. R-factor (kasnije utvrñen kao episom) u drugu i ona tada postaje multiplo-rezistentna, npr., prema sulfonamidima, streptomicinu, hloramfenikolu i tetraciklinima. infektivni hepatitis, v. hepatitis.

inflammatio infektivni proces, obuhvata sve zaštitne reakcije i patološkofiziološke promene, koje nastaju u makroorganizmu kao odgovor na prodor i dejstvo patogenog agensa. Ovaj proces je veoma dinamičan, ali se klinički ne manifestuje. To je tip »neispoljene infekcije«, koja je prošla neprimetno, ali se napadnuti organizam aktivno branio, što dokazuje prisustvo stvorenih antitela. inferior, donji, npr. margo inferior, donja ivica. inferiornost, manja vrednost, npr. osećanje inferiornosti, osećanje koje neko ima da sam manje vredi. infestatio, infestacija, zaražavanje životinjskim parazitima, naročito mikroparazitima. infiltraciona anestezija, v. anaesthesia. infiltratio, infiltracija, prožimanje, smeštanje i nagomilavanje stranih ćelija, tkiva ili uopšte stranih materija u normalna tkiva i ćelije organizma, npr. serozna, gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa, masna i., nagomilavanje neutralne masti i drugih lipida, obično u epitelnim ćelijama, pri čemu ćelije nisu bitno oštećene. Najčešće se i. a. pojavljuje u jetri, nadbubrežnim žlezdama i bubregu. Uzroci i. a.: uzimanje veće količine masti hranom, nedovoljno oksidisanje masti u alkoholičara, u tuberkuloznih osoba, pri poremećajima krvotoka u organima itd.; i. glikogenom, taloženje glikogena u ćelijama i drugim elementima tkiva u vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom nalazi se u ćelijama malignih tumora, u leukocitima i vezivnim ćelijama pri zapaljenju, u ćelijama tuberkuloznog granuloma, u epitelnim ćelijama bubrežnih kanalića pri dijabetesu itd.; i. urinae, prožimanje tkiva u okolinu mokraćnih puteva mokraćom. Nastaje pri oštećenju zida mokraćnih puteva, naročito uretre. inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lokalna, reaktivna, promena u tkivu nastala pod uticajem nadražaja ili povrede. Agensi koji izazivaju zapaljenje mogu biti bakterijske, fizičke, hemijske ili traumatske prirode. Agensi izazivaju direktno oštećenje ćelija, a materije na379

inflammatio

stale usled poremećenog metabolizma ćelija izazivaju početak procesa zapaIjenja. Inflamacija je osnovni i najčešći patološki proces pri kome se lokalno javljaju promene na krvnim sudovima, poremećaji u razmeni tečnosti i izlazak belih krvnih ćelija iz krvi. Ćelije tkiva u kome se odigrava proces inflamacije pokazuju promene od lakih degenerativnih do izumiranja. Ove promene su bitne za početak vaskularnih, eksudativnih i reparativnih procesa koji slede. Podela inflamacija može da se izvrši na osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na akutne, subakutne i hronične; (2) vrste eksudata koji dominira na: serozne, fibrinozne, hemoragičke, gnojne i kataralne i (3) uzročnika na: tuberkulozne, sifilisne, stafilokokne, reakcija na strano telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma često može da se ukršta; i. fibrinosa, zapaljenje u kome, pored svih promena koje odlikuju akutno zapaljenje, dominira pojava fibrina u procesu. Pojava velike količine fibrina u eksudatu često se viña pri zapaljenju seroznih opni pluća - pleure i trbušne duplje (peritoneuma). Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reakcija na bacil difterije - kada naslage fibrina na zapaljenim tonzilama stvaraju tzv. pseudomembrane; i. granulomatosa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim infektivnim agensima pri kome se stvara reakcija s prevagom retikuloendotelijalnih ćelija mononuklearnog tipa, granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s mnogojedarnim džinovskim ćelijama. Ovakvo granulomatozno zapaljenje karakteristično je za tuberkulozu, lepru, sifilis, razne gljivične infekcije i infekcije izazvane protozoama kao i reakcije na strano telo; i. heamorrhagica, zapaljenje u kome pored svih elemenata zapaIjenja dominira pojava velikog broja eritrocita zbog kojih nastaje izražena crvena boja ove vrste zapaljenja. Obično su ova zapaljenja prouzrokovana veoma virulentnim bakterijama koje svojim toksinima izazivaju znatna oštećenja zidova krvnih sudova. Antraks, meningokok i hemolitički streptokok česti su prouzrokovači ove vrste zapaljenja; i. 380

iiiHuenza

phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje rasprostiranjem kroz tkivne prostore. Zbog ovakvog širenja zahvaćeno tkivo je tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno zapaljenje prouzrokovano bakterijama visokog stepena toksičnosti, ne dolazi do likvefakcije i stvaranja gnoja. Većina akutnih zapaljenja, s prevagom polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu gnojna su; i. pseudomembrano-sa, zapaljenje površina obloženih sluznicom prouzrokovano bakterijama čiji toksini imaju veliku toksičnu moć i de-luju nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i neki gasovi iz grupe sa nadražajnim dejstvom odlikuju se stvaranjem lažnih membrana ( pseudomembrane) na površinama sluznica. U sastav lažnih membrana ulazi epitel, koagulisana plazma i fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stvaranjem gnoja, koji sadrži nekrotički materijal (ćelije gnoja), polimorfonuklear-ne leukocite očuvane i razorene. Gnojna inflamacija je obično prouzrokovana bakterijama, ali i drugim supstancijama kao što je terpentinsko ulje. Najčešće bakterije koje prouzrokuju gnojnu inflamaciju su stafilokoki, streptokoki, gonokoki i bacil piocianeus. Purulentna inflamacija može biti na površinama u tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom seroznog eksudata u vidu velike količine tečnosti. Ovaj oblik zapaljenja je najčešći na seroznim površinama grudne i trbušne duplje. Serozni eksu-dat sadrži veću količinu belančevina zbog čega ima i veću specifičnu težinu od transudata. Osim toga sadrži i veći broj ćelijskih elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka hroničnom. Postoje sve odlike akutnog zapaljenja, ali su već počele i promene proliferacije. influenza, influenca, grip, akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano virusima gripa. Znaci su: visoka temperatura, zapaljenje disajnih organa ili organa za varenje, nervni poremećaji (glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi i do promena na srcu. Javlja se u vidu epidemija,

informacija koje mogu biti i vrlo teške. Izmeñu epidemija javlja se u vidu endemij-a, obično u proleće i ujesen; i. intestinalis, crevni grip, izražava se naročito crevnim simptomima koji liče na trbušni tifus. Virus pripada grupi Myxovirusa, sadrži RNK. U antigenom pogledu nije homogen, javlja se u vidu tipova A, B i C. informacija, poruka, opšti pojam za sve stvari značajne za čovekov organizam ili njegovu najbližu okolinu, npr. ubod iglom, savijanje zgloba, delovanje svetlosti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadržano pamćenje. Funkcija nervnog sistema je da prenosi poruku s jednog mesta na drugo i da je obradi tako da bi se korisno mogla upotrebiti ili da njeno značenje postane jasno. Prenos poruke vrši se u obliku nervnih signala, tj. obrazaca impulsa koji se prenose većim brojem uporednih nervnih vlakana; moždana kora na osnovu karakteristika obrasca koji je primila stvara zaključke, formira misli. Specifična područja mozga mogu apstraktne misli, s druge strane, pretvarati u nervne impulse i signale koji se prenose na neko drugo područje u mozgu ili, pak, do efektora tela, koji daju karakteristične odgovore.* informativna RNK (mRNK), ribonukleinska kiselina koja predstavlja prepis odreñenog segmenta DNK (gena), s koga ona prenosi gensku poruku za sintezu polipeptidnog lanca na ribosomirna, a sama služi kao kalup u toj sintezi. Sin. messenger RNK (eng.). informosom, mRNK koja se u spoju sa proteinom, koji sprečava njenu razgradnju, nalazi u citoplazmi jedarnih ćelija. Ona se, pre translacije, može zadržati u citoplazmi danima i sedmicama. infra-, odrednica koja u složenicama označava daje nešto ispod, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na lopatici. infracrveni zraci, v. zraci. infractio, infrakcija, nepotpun prelom kosti, nalom, v. fissura. infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i

inhalationes izotonički vodeni rastvori jedne ili više supstancija, najčešće sadrže elektrolite koji su sastavni deo krvne plazme, zatim ugljene hidrate i njihove polimere; prema našoj farmakopeji oficinalni su: GIucosi infundibile 5% (izotonički rastvor glukoze), Kalii chloridi infundibile cum glucoso (izotonički rastvor kalijum-hlorida sa glukozom), Kalii et Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor kalijum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile compositum (složeni izotonički rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile cum Glucoso (izotoničan rastvor natrijum-hlorida sa glukozom), Natru hydrogen carbonatis infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hidrogen-karbonata). infundibuloma, infundibulom, naziv za retku neoplazmu koja, izgleda, potiče od neurohipofize i ima grañu veoma sličnu infundibulumu hipofize, ćelije su slične pituitocitima. infundibulum, levak, levkasto udubljenje ili proširenje (npr. infundibulum tubae uterinae, levkasto proširenje jajovoda). infusodecoctum, infuzodekokt, tečni oblik leka, spravljen u apoteci ekstrahovanjem droga, najpre prelivanjem ovih ključalom vodom, a zatim njihovim kuvanjem. infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt droge, koji se spravlja na taj način što se isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa se zatim, sa proključalom vodom, stavi pet minuta na vodenu paru i potom ostavi da stoji pola časa, posle čega se tečnost procedi i dopuni vodom do propisane količine. infuzija, v. infusum. infuzorijska zemlja, v. Terra silicea. inguen, slabine, prepone izmeñu trbuha i noge. inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. canalis inguinalis, preponski kanal). ingvinalni predeo, v. regio. inhalacijska anestezija, v. anaesthesia. inhalationes (inhalacije), preparati koji se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica odnosno čestica, na podesan način unose 381

inhibic ija u disajne puteve. To su lako isparljive tečnosti, rastvori lekovitih supstancija u vodi ili u nekom drugom podesnom rastvaraču, odnosno lekovite supstancije u obliku vrlo finog praška. Izdaju se sa podesnim raspršivačem. inhibicija, sprečavanje, zaustavljanje, kočenje neke radnje, pojave, refleksa ili procesa razdraženja u nervnom sistemu; direktna i.» smanjena razdražlji-vost postsinaptičkog neurona u toku postsinaptičkog inhibicijskog potencijala izazvanog dejstvom inhibicijskog prenosioca izlučenog na sinaptičkim čvorovima aksona presinaptičkog neurona. Smanjena razdražljivost, kao posledica prethodnih pražnjenja u samom postsinaptičkom neuronu, naziva se indirektnom inhibicijom. Npr. refraktarni period, ili vreme naknadne hiperpolarizacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje usled delovanja specifičnih inhibicijs-kih posrednika (medijatora) koji se oslobañaju na završecima inhibicijskih in-terneurona i dovode u postsinaptičkim neuronima do hiperpolarizacije, usled čega se smanjuje razdražljivost ovih neurona, naziva se direktnom; a ona koja je posledica efekta prethodnih razdraženja neurona koja dovodi do njegove refraktarnosti ili smanjenja količine medijatora koji se oslobaña na njegovim završecima naziva se indirektna i.; izvesni neuroni koji se završavaju na završecima ekscitacijskog presinaptičkog neurona mogu smanjivanjem veličine akcionog potencijala na tim završecima smanjiti količinu osloboñenog ekscitacijskog posrednika, zbog čega izostaje prenošenje impulsa na postsinaptički neuron (okidanja impulsa u postsinaptičkom neuronu je tzv. presinaptička inhibicija). Postoje i drugi tipovi inhibicije. U psihijatriji inhibicija označuje pojavu usporenosti govora, mišljenja i radnji koji se sreću u melanholiji. Treba je razlikovati od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem govor i radnje ne teku sporo, nego za izvesno vreme uopšte prestaju, sve dok se bolesnik opet za kratko vreme ne »otvori«; i. hemaglutinacije, vi-rusni hemaglutinini u organizmu dovo382

inhibitor! enzima de do stvaranja specifičnih antitela koja se mogu dokazati reakcijom sprečavanja, inhibicije hemaglutinacije. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije može se odrediti titar antitela u serumu bolesnika i na taj način postaviti dijagnoza oboljenja. Fenomen virusne hemaglutinacije ne srne se zameniti s drugim tipovima hemaglutinacije, kao što su imunska hemaglutinacija, pasivna hemaglutinacija i neke druge; lateralna i., aferentna inhibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktivaciju neke nervne jedinice prati inhibicija aktivnosti u okolnim jedinicama. Opšta je pojava u čulnim organima sisara i pomaže da se izoštre rubovi delovanja nadražaja i pojača diskriminacija. inhibin, hormonska materija koja se luči u semenicima, a utiče na smanjenje lučenja hormona adenohipofize. inhibitori enzima, pojedina hemijska jedinjenja koja usporavaju ili potpuno sprečavaju katalizu enzima. Aktivatori su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju katalitičko dejstvo enzima. Aktivatori i inhibitori enzima nazivaju se efektori. Poznata su tri tipa inhibicije enzima: kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna inhibicija; i. holinesteraze (antiholinesterazna sredstva), mogu da preobratljivo koče holinesterazu (fizostigmin, neostigmin i dr.) ili da koče nepreobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i njegovi homologi), svi spadaju u grupu lekova koji stimulišu organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergičkim nervima (holinergički lekovi, parasimpatomimetička sredstva); i. monoaminooksidaze, sredstva koja inhibiraju enzim monoaminooksidazu, koji katalizuje oksidisanje nekih amina u organizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin, noradrenalin) u neaktivna jedinjenja; upotrebljavaju se u lečenju depresivnih stanja kod čoveka (nialamid, fenelzin, tranil cipromin, pargilin i dr.); i. transporta, organskih jedinjenja kroz bubrežne kanaliće, sredstva koja se izlučuju bubrežnim kanalićima i, tom prilikom, blokiraju izlučivanje neke druge supstancije koja se izlučuje istim putem; npr., probenecid blokira tubularnu sek-

inhibomorfoni reciju (transport) penicilina, sulfinpirazon inhibira reapsorpciju mokraćne kiseline u bubrežnim kanalićima; i. ugljene anhidraze, sredstva koja inhibiraju ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline; služe kao diuretička sredstva, npr., acetazolamid. inhibomorfoni, seksomorfoni s posrednim kočećim dejstvom (regulatori uobličavanja). injectiones (rastvori za injekcije), sterilni vodeni rastvori lekova koji se ubrizgavaju. injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hiperemija prednjih cilijarnih krvnih sudova oko limbusa rožnjače u vidu difuznog prstena ljubičaste boje, čiji intenzitet opada idući prema špagu. U njoj se pojedinačni krvni sudovi ne raspoznaju niti se pomeraju s vežnjačom. Javlja se u zapaljenju rožnjače, dužice i cilijarnog tela. Otuda se naziva i duboka injekcija. Zbog lokalizacije se naziva i perikornealna injekcija; konjunktivalna i., zapaljenjska hiperemija krvnih sudova vežnjače. Boja je otvorenocrvena a pojedinačni krvni sudovi se raspoznaju i pomeraju s vežnjačom. Najjače je izražena na vežnjači tarzusa, opada idući ka vežnjači bulbusa. Javlja se u zapaljenju vežnjače i konjunktivitisu. Naziva se i površna injekcija.; mešovita i., kombinacija konjunktivalne i cilijarne injekcije. V. injekcija; perikornealna i., v. injekcija, cilijarna; supkonjunktivalna i., ubrizgavanje pod vežnjaču. inkludiran zub, v. impactio dentis. inkluzije (inkluziona telašca), morfološki elementi koji se nalaze u unutrašnjosti ćelija u kojima se razmnožio virus. Vidljive su običnim mikroskopom i predstavljaju kolonije virusnih čestica praćene reakcijom ćelije. Inkluziona telašca mogu biti smeštena u citoplazmi - citoplazmatske inkluzije (u variole i besnila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i žutoj groznici). Inkluzije se u nekih virusnih bolesti nazivaju prema autoru koji ih je opisao, kao što su: Negrijeva telašca (besnilo) i Guarnijerijeva telašca (u velikim boginjama). Inkluzije se

inkubacija dokazuju posebnim metodama bojenja. Njihovo prisustvo može biti od znatne dijagnostičke pomoći.

inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea. inkluziona telašca, specifične tvorevine u ćelijama zaraženim izvesnim virusima. I. t. su vidljiva običnim mikroskopom i predstavljaju ili kolonije virusnih čestica protoplazme, ili jezgri zaraženih ćelija, ili reakcione produkte ćelije zaražene virusom, ili kolonije virusa opkoljene reakcionim produktima zaražene ćelije. I. t. zbog specifičnog izgleda mogu da posluže u diferencijalnoj dijagnostici virusnih oboljenja (npr. Negrijeva telašca pri besnilu, Guarnierijeva telašca pri varioli, Prowazek-Halberstädterova telašca pri trahomu itd.); Guarnierijeva i. t., inkluziona telašca specifičnog izgleda koja se nalaze u citoplazmi virusom inficiranih ćelija (većinom kože i sluznica) u velikim boginjama (variola) i u kravljim boginjama ( vaccinia). Patognomonična su za ova oboljenja i predstavljaju verovatno kolonije elementarnih telašaca ovih virusa u protoplazmi obolele ćelije; Negrijeva i. t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se vide u nervnim ćelijama i njihovim izdancima u životinja uginulih od besnila. Njihov nalaz smatra se kao pozitivan dokaz besnila; trahomna i. t., inkluziona tela, karakteristična izgleda, koja se javljaju pri trahomu u protoplazmi oštećenih ćelija. Predstavljaju intracelularne kolonije elementarnih telašaca, tj. rikecija koje izazivaju trahom. Sin. Prowazek-Halberstädterova telašca. inkompatibilan, koji se ne podnosi, nepodnošljiv. U recepturi, lek koji se ne podnosi s nekim drugim lekom ili nekim drugim lekovima. Lekovi koji su meñusobno inkompatibilni ne smeju se propisivati zajedno (u istom receptu). inkompletna dominantnost, v. nepotpuna dominantnost. inkubacija, a) period koji protekne od trenutka prodiranja patogenih klica u organizam do pojave kliničkih znakova odgovarajućeg oboljenja; b) držanje bakterijskih kultura u inkubatoru (ter383

inlay mostatu) da bi se bakterije razmnožile. V. incubatio. inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od zlata, paladora ili pečenog porculana. Fiksira se na zub fosfatnim cementom; bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.) umetak za održavanje normalnog prostora mekog tkiva obraza; čuvanje forniksa u ustima posle kominutivnih preloma vilica ili operacije produbljivanja forniksa tiršovanjem. innervatio, inervacija; (1) snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog živčanog sistema preko živaca u pojedine organe. inoculum, inokulum, skup mikroorganizama koji se stavlja na hranljivu podlogu za obradu. inokulacija, unošenje mikroorganizama, seruma i drugih supstancija u tkiva ljudi, životinja ili u hranljive podloge. Veštački inficirane životinje mogu biti inokulisane pomoću: perkutane, intrakutane, supkutane, intramuskularne, intraperitoneame, intravenske, intrakardijalne i druge inokulacije. inokulacijski hepatitis, v. hepatitis. inotropan, koji se odnosi na snagu kontrakcije. Različite materije, naročito na srce, mogu delovati pozitivno ili negativno inotropno. inozit, v. inozitol. inozitol, jedinjenje heksaoksicikloheksan, (), jedinjenje iz ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih atoma za-mene hidroksilnim grupama. U prirodi se nalazi estarski vezan za fosfornu kiselinu. Nalazi se u mišićima i biljkama. Nestašica inozitola u životinja usporava rastenje, izaziva gubljenje dlaka i dovodi do razvitka masne jetre. Ovo je privuklo pažnju kliničara. Upotrebljava se za lečenje masne jetre, iako nije dokazano da je to efikasna mera. insanitas, nezdravost, bolest; retko upotrebljavan izraz koji označuje duševno oboljenje u najširem smislu reci. inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog recepta, u kome su naznačeni ime i prezime lekara odnosno naziv ustanove, adresa (eventulano i broj telefona), 384

inspectio mesto i datum. Recepti socijalnog osiguranja sadrže i neke druge podatke. insekticidi, insekticidna sredstva, sredstva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Pyrethrum. insem i nacija, veštačka, v. osemenjavanje, veslačko. insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje u nešto, pričvršćivanje, pripajanje, završni ili donji pripoj mišića; (2) mogući način nastajanja mutacija ugrañivanjem jedne ili više azotnih baza u ranije postojeći lanac nukleinske kiseline. insolatio, insolacija, sunčanica, (1) poremećaj praćen visokom temperaturom zbog suvišnog izlaganja sunčevim zracima. Nastaje u slobodnoj prirodi neposrednim delovanjem sunčanih zrakova na glavu i potiljak, naročito za vreme vrelih letnjih dana. Insolacija lakše nastupa kad je vazduh miran, bez vetra, pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj temperaturi vazduha i pri teškom fizičkom naporu. U našim krajevima ona «e najviše pojavljuje u kamenitim predelima Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Insolacija se obično pojavljuje iznenada, i to svom jačinom. Ona nastaje pod dejstvom toplotnih zrakova, naročito infracrvenih. Sunčanica je uvek ozbiljno oboljenje. Prognoza je u lakšim slučajevima sumnjiva, usled mogućih komplikacija; (2) lečenje izlaganjem sunčevim zracima, sunčanje. insomnia, insomnija, besanica, nesanica, stanje nemogućnosti spavanja iz razloga nastalih u samom organizmu. Pod insomnijom se podrazumeva pored potpunog odsustva spavanja i stanje sporog i teškog uspavljivanja ili vrlo ranog buñenja. Ponekad bolesnici kao insomniju smatraju i vrlo površno spavanje praćeno živim snovima o dnevnom zanimanju ili uopšte snovima neprijatne sadržine. Insomniju prati premorenost, a može biti znak organskih oboljenja mozga ili neke duševne bolesti. Sin. agrypnia. inspekcija, v. inspectio. inspectio, inspekcija, posmatranje, način, metoda fizičkog pregleda bolesnika; nadzor, kontrola.

inspiracijski rezervni vazduh

instrumentarka

inspiracijski rezervni vazduh, v. plućni mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije); volumeni vazñuhoplovnomedicinski i., v. vazinspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj, duhoplovnomedicinski institut; i. vojnoulaženje važduha iz spoljašnje atmosfepomorske medicine, specijalizovana re u pluća. Nastaje kada pritisak važdusanitetska ustanova ratne mornarice ha u plućima, usled širenja grudnog (RM) čija je namena: medicinski preglekoša i pluća, postane niži od atmosferdi pripadnika RM, psihička i medicinskog. Širenje grudnog koša nastaje usska selekcija pri izboru zvanja za delatled kontrakcije inspiracijskih mišića: nosti u RM, naučno istraživanje probleprečage i spoljašnjih medurebarnih mimatike podvodne medicine, briga o hišića pri mirnom udisanju, a i mišića koji gijensko-zaštitnim merama u RM, protipodižu grudnu kost i rameni pojas pri vepidemijske mere itd.; i. za tehničkonapregnutom udisanju. medicinsku zaštitu, naučna ustanova instillator, kapljomer, služi za odbrojavakoja proučava tehnička i medicinska nje kapi lekova koji se primenjuju u tečsredstva i metode za zaštitu ljudstva nom obliku. oružanih snaga kao i tehnike drugih instinkt, nagon, podrazumeva, obično, sredstava sa štetnim dejstvom radiološbiološki obrazac ponašanja, životinje ili kih, hemijskih i bioloških činilaca; i. za čoveka, vitalnog karaktera s odreñenim vojnomedicinsku dokumentaciju, saciljem, korisnim za dotični organizam. nitetska ustanova čija je namena: klasiIzgleda da se pojam instinkta ne može fikacija i obrada strane medicinske (i odeliti od pojma nagona s tim što se naposebno vojnomedicinske) literature i gonima pridaje vrednost instinkta praraznih dokumenata radi olakšanja praćenog i možda nesvesno vodenog afektćenja naučnih dostignuća u medicini u nim procesom. Izgleda da nagon u svosvetu i izdavanje publikacija (Vojnosajoj fiziološkoj osnovi nosi kombinaciju nitetski pregled, Informativni i Referalneuslovljenih refleksa lančanog karakni bilten itd.). tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja služi se objasni uslovljenim refleksima. Poreu dijagnostičke svrhe (stetoskop, endosmećaji nagonskog života se ispoljavaju kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske svu kvantitativnom pojačanju ili slabljerhe (skalpel, pinceta, bužija itd.); operanju nagona koji, dostižući odreñen stecioni i., instrumenti koji služe za vršepen, doživljavaju i kvalitativnu izmenu. nje hirurških intervencija. Pored opera-. Takvi poremećaji nagona za ishranu su: cionih instrumenata koji se upotrebljabolesna proždrljivost, koprofagija, antvaju pri svakoj operaciji (nož, ma kaže, ropofagija i nekrofagija, a polnog nagorazmicač itd.), postoje i specijalni instna: masturbacija, ekshibicionizam, fetirumenti namenjeni odreñenoj vrsti šizam, pedofilija, narcisizam, sadizam, operacija (trepan, testera, Graefeov nož mazohizam, sodomija, homoseksualiitd.). zam i sapfizam. instrumentalna perkusija, v. percussio. institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hinizacija koja obavlja delatnost iz jedne rurškom odeljenju, čije su osnovne dužili više grana medicine, odnosno oblasti nosti: (1) da se stara o najstrožoj asepsi zdravstvene zaštite. Sistematsko praćeu operacionom bloku; (2) da sprema i nje stanja iz oblasti zdravstvene zaštite sterilise zavojni materijal, rublje i instza koju je osnovan, ispitivanje, primenjirumente za operacije; da budno pazi na vanje i usavršavanje dijagnostike, lečeispravnost aparata za sterilizaciju (aunja i rehabilitacije, predlaganje i sprotoklav, kazani za kuvanje instrumenata voñenje mera zdravstvene zaštite u ovoj itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u oblasti, stučnometodološka pomoć, naoperacionom bloku; da se stara da opeučnoistraživački i edukativni rad - osraciona sala uvek bude spremna za vrnovni su zadaci ovakve ustanove (prišenje operacije; da »instrumenira«, tj. 25 Medicinski leksikon

385

instrumenti

insulin

ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myoda uslužuje hirurga i njegove asistente cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalisinstrumentima i drugim materijalom u taka plućne arterije; i. renalis, bubrežtoku operacije. na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i. instrumenti za finiranje i poliranje istricuspidalis, insuficijencija trikuspidpuna, garnitura svrdala i traka za finiranih zalistaka; i. valvularis, insuficijennje i poliranje ispuna (karborund kamecija srčanih zalistaka i zalistaka aorte i nčići raznog oblika i veličine, finireri, plućne arterije. V. vitium cordis. polireri, gumice, metalne i platnene abinsufflatio, insuflacija, metoda uduvavarazivne trake i papirni kolutovi; i. za nja vazduha, tečnosti, nekog gasa u teobradu gingivalnog stepenika, različite lesnu šupljinu; i. cranialis, kranijalna vrste dleta od nerñajućeg čelika, za insuflacija, ubrizgavanje vazduha u proobradu stepenika kod preparacija sa stor ispod tvrde moždanice ili u moždademarkacijom u vidu stepenika prema ne komore u cilju utvrñivanja bolesti; i. nebrušenim površinama zuoa; i* za obendotrachealis, insuflacija vazduha, radu i punjenje kanala korena zuba, gasa u dušnik, najčešće pri hirurškim garnitura igala za ručnu i mašinsku obintervencijama; i. perirenalis, perireradu kanala korena zuba. Ručni: nerv nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha ekstraktor, Müller-igla, bipolarna sonda u okolinu bubrega, u cilju radiografije za odreñivanje dužine kanala korena. nadbubrežnih žlezda; plućna i., uduvaIgle za ručno širenje kanala korena u vanje vazduha u pluća u toku primene obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram veštačkog disanja; i. presacralis, presaproširivač i misiji rep). Mašinski: Beukralna insuflacija, ubrizgavanje gasa, telrock i Giromatic. Lentulo spirale za najčešće ugljendioksida u predeo bubpunjenje kanala korena zuba; i. za obrega pomoću igle koja je uvučena u radu kariozne lezije i kaviteta, garnipredeo iza čmara, sa ciljem da se ratura ručnih i mašinskih instrumenata diografski utvrde položaj i veličina bubza uklanjanje karijesa i karioznih tkiva rega i nadbubrežnih žlezda; i. tubalis, zuba i za obradu kaviteta. Ručni: ekskaubrizgavanje gasa, najčešće ugljen-diokvator, kosi strugači po Blacku. Mašinski: sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvrdijamantska svrdla, karborund kamenñivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubičići, čelična svrdla različitog oblika i venov test. ličine (okrugla, fisurna, konična i obrnuto konična); i. za pripremu, unoše- insuflacija, v. insufflatio. nje i obradu plastičnih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrvce hemisfere velikog mozga). kavitet zuba, garnitura se sastoji od špatule, »plastičkog instrumenta«, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid koji se sastoji od tri monomere. Molesača i nabijača amalgama; i. za stomakulska težina jedne monomere iznosi tološki pregled, garnitura instrumenata oko 6000. Jedna monomera sastoji se od za pregled zubaci usta. Sastoji se od 51 aminokiseline (odnosno od njihovih ravnog, ili konkavnog ogledalca sa drostataka). Osnovna uloga insulina u orškom, prave i aproksimalne sonde, pinganizmu jeste regulisanje metabolizma cete i brizgalice za vodu i duvaljke za ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet mišićima i reguliše se sagorevanje glikopulpae. ze u tkivima. Insulin pojačava pretvarainsufficientia, insuficijencija, nesposobnje glikoze u mast, odnosno u masne kinost da se obavlja odreñena radnja ili seline i glicerol. U normalnom organizuloga; i. adrenalis, insuficijencija kore mu ubrizgani insulin prouzrokuje hinadbubrežnih žlezda; i. aorta e, i. zalispoglikemiju. Služi za lečenje srednje taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i. teških oblika dijabetesa. Nedostatak cordis, i. srčanog mišića. Sin. l myocarovog hormona prouzrokuje oboljenje dii; i. hepatica (he patiš), i. jetre; i. mit-

386

insulinaza diabetes millitus (šećerna bolest); zamene za i., preparati koji imaju dejstvo slično dejstvu insulina a efikasni su i kada se daju oralno. U grupu ovih preparata spadaju tolbutamid, hlor-propamid, fenformin i dr. Služe za lečenje lakih oblika dijabetesa. insulinaza, izraz koji se koristio za sve enzime koji su inaktivirali insulin. insulin-cink suspenzije, preparati insulina čije dejstvo sporije nastupa, ali duže traje od dejstva običnog insulina. insulinom, patološko stanje izazvano tumorom, najčešće adenomske prirode, beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koje luče preterane količine insulina (v. tamo). insulinski šok, stanje koje nastaje kada, zbog velikih količina insulina u krvi, koncentracija glikoze u krvi padne ispod 70-50 mg°/o. U ovim uslovima javljaju se razni oblici halucinacija. Osoba je nervozna i drhti. Ako nivo glikoze padne ispod 50 mg°/o javljaju se klonični grčevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20 mg°/o glikoze, grčevi prestaju i nastaje koma sa svojstvenim brzim i dubokim disanjem. insult, napad, telesna ili psihička povreda, ili ozleda, npr. i. apoplektički, apoplektički napad. integracija zdravstva, odreñeni oblici organizacije i povezivanja zdravstvene i sanitetske službe i sanitetskih elemenata drugih društvenih struktura (civilne zaštite, Crvenog krsta) u sprovoñenju zdravstvene zaštite u ratu; radi boljeg funkcionisanja službi formira se koordinacione telo koje reguliše njihove meñusobne odnose i obaveze u toku obavljanja njihovih zadataka. integumentum, pokrivač, prekrivač, zastor; integumentum commune, kožni omotač tela, koža. inteligencija, sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuñivanja, rešavanja novih problema i prilagoñavanja situaciji. Psiholozi izražavaju stepen i. količnikom IK. intercostalis, interkostalan, meñurebarni (npr. spatium intercostale, meñurebarni prostor). 25*

interlokusno rastojanje intercurrens, interkurentan, koji se uključuje u tok neke bolesti i menja njen tok i ishod. interdentalis, meñuzubni, nalazi se izmeñu zuba. interferencija virusa, prisutnost jednog virusa ometa ili onemogućuje razvoj drugog virusa. Ova inhibicija nije specifična. Virus koji ometa razvoj drugog virusa naziva se interferirajući, a onaj drugi, u koga je razvoj potisnut, blokirani virus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fenomen interferencije. interferon, nedavno otkrivena materija koja se stvara u ćelijama napadnutim virusima i ima osobinu da specifično inaktiviše virus koji je izazvao njeno stvaranje. Interferon iz ćelija napadnutih virusom prenosi se putem cirkulacije i ulazi u ćelije koje nisu napadnute i onemogućava delovanje virusa. JoS nije utvrñeno da stvaranje i. predstavlja mehanizam stečenog imuniteta, ali se u prečišćenom stanju upotrebljava u zaštiti životinja od izvesnih virusnih oboljenja. Otkrićem interferona (Isaacs i sar.t 1957.) nañeno je objašnjenje za fenomen virusne interferencije. Aktivnost interferona nije specifična (i ako ih indukuje jedan virus, mogu da deluju na čitav niz srodnih i drugih virusa); osim virusa, interferoni mogu da inhibiraju i plazmodije, toksoplazme i hlamidije. intergenska supresija, suzbijanje ekspresije neke mutacije nastale u jednom genu kao posledice nove mutacije u drugom genu; nova mutacija dovodi do uspostavljanja izgubljene funkcije; sin. supresijska mutacija. interkardinalna spojnica, izmeñu prednjih kardinalnih vena u 2. mesecu se uspostavlja kosa spojnica: prednja interkardinalna spojnica, koja se ubrzo proširuje u levu bezimenu venu. interkurentan, v. intercurrens. interkuspidacija, odnos kvržica i fisura gonjih i donjih bočnih zuba u mirovanju vilica. interlokusno rastojanje, u genetici, razmak izmeñu dva lokusa na istom hromosomu koji se utvrñuje pomoću pro387

intermaxillaris centa, odnosno učestalosti, rekombinacija (crossing-over) izmeñu njih. Ukoliko su dva gena na istom hromosomu meñusobno bliži, utoliko je učestalost crossing-overa manja i obrnuto. Sin. map unit (eng.) intermaxillaris, meñuviličan. intermedius, intermedijalan, srednji, izmeñu spoljašnjeg i unutrašnjeg. intermitentna akutna porfirija, v. porphyria. intermitentna temperatura, v. febris. interna medicina, praktična medicinska disciplina, koja proučava bolesti unutrašnjih organa. interna poljska bolnica, specijalizovana sanitetska ustanova čija je namena: dijagnoza, trijaža i lečenje bolesnika od unutrašnjih bolesti i za to ima prijemno-trijažno, bolničko i evakuaciono odeljenje, rendgenološki kabinet itd.; lakše bolesnike vraća u jedinice ili upućuje u bolnicu za lakše ranjenike (v. tamo), a teže u ustanove zdravstvene službe; zadržavanje bolesnika u internoj poljskoj bolnici traje obično 15-20 dana. V. poljske bolnice. internacionalna jedinica, odreñena vrednost nekog leka dobivena biološkim standardizovanjem, uporeñivanjem dejstva ispitivanog leka s dejstvom meñunarodnog (internacionalnog) standarda. internacionalni standard, preparat nekog leka odreñene i stalne vrednosti, prema kome se odreñuju vrednosti istorodnih preparata čija je vrednost nepoznata. interneuroni, meñuneuroni, mali, kratki, često samopodražljivi neuroni, koji u kičmenoj moždini posreduju izmeñu aksona senzitivnog i dendrita i tela motoneurona ili izmeñu završetka nervnih vlakana nishodnih puteva kičmene moždine i motoneurona. interokluzijski prostor, rastojanje izmeñu griznih površina zuba donje i gornje vilice kada se donja vilica nalazi u položaju fiziološkog mirovanja. Izračunava se iznalaženjem razlike vertikalnog rastojanja vilica u položaju fiziološkog 388

interseksualnost mirovanja i njihovog rastojanja u centralnoj okluziji. interprizmatična supstancija, sloj izmeñu gleñnih prizama od kojih je slabije mineralizovan, širine oko l mikron. interradicularis, interradikularan, koji se nalazi izmeñu korenova zuba. interrenalna tela, u kolousta i riba dva začetka nadbubrežnih žlezda potpuno odvojena i, kao takva, uobličavaju se konačno u interrenalna i suprarenalna  tela. interseksualnost, fiziološka, prisustvo u osobi odreñenog, genitalno i gonadno ostvarenog pola, heteroseksualnih osobina koje ne prelaze granicu seksobiotipoloških varijacija. Ona se može odnositi na telesne osobine (somatska interseksualnost) koje su praćene funkcionira i duševnim (psihička interseksualnost). U somatskoj interseksualnosti treba razlikovati genitalne i vangenitalne osobine. Fiziološka genitalna interseksualnost se otkriva u gonadama i vangonadnim genitalnim organima. U muškim gonadama se ispoljava proizvodnjom estrogenih supstancija (u Sertolijevim ćelijama semenotvornih cevčica i u dijastematskoj žlezdi). U ženskim gonadama Bergerove ćelije u hilusu jajnika stvaraju androgene supstancije, kao i tekalne ćelije jajpnosnih mehurića. U vangonadnim organima fiziološka interseksualnost se ispoljava obiljem interseksualnih odlika suprotne polarizacije (kostura, mišića, masnog tkiva., grkljana, dlakavosti itd.); patološka i., postoji opasnost da se za patološku interseksualnost oglase samo promene genitalnih organa koji dovode do hermafroditizma. Meñutim, patološka interseksualnost nije sva u hermafroditizmu. Ima čitav niz poremećaja u vangenitalnoj sferi seksualnosti koje predstavljaju znake patološke interseksualnosti. Hermafroditizam je prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U prirodi je hermafroditizam u nižih organizama dosta česta pojava, bilo da-se u jednom organizmu istovremeno nalaze organi oba pola (istovremeni), bilo uzastopno (proterogonija), takva jedin-

intersex ka jedan deo svoga života doživljaje kao jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol: prvo je mužjak, pa ženka (proteroandrija) ili prvo ženka pa mužjak (proteroginija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam; stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca odlika samo jednog pola. Ćovek je gonohoričko biće: polovi su razdvojeni na muškarca i ženu. U njega je hermafroditizam naročito pravi. Nigde se nomenklatura nije toliko kolebala koliko u nazivanju stanja koja pripadaju ovom, najvišem stupnju interseksualnosti. Dosadašnji nazivi su neprikladni. Danas je svakome jasno da razlikovanje hermafroditizma na pravi (verus) i lažni (spurius s. falsus) nema više opravdanja: svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti. Što se javlja, umesto na gonadama, na vangonadnim genitalnim organima nije nikakav razlog da se nazove »lažan« ili »prividan« (pseudohermafroditizam). Pre svega, patološka interseksualnost se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti) nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvatne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen hermafroditizam bi bio genitalna inter seksualnost i kao takav, može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe (kao gametoforne puteve). Nazvati hermahroditismus verus samo gonadnim hermafroditizmom nedovoljno je; zato, predlažemo tačniji pridev ambigonadni, kao što za pseudohermafroditizam predlažemo vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljašnji vangonadni hermafroditizam). Vangenitalna somatska interseksualnost (muška: androginoidi i ženska: ginandroidi) zahvata kostur, mišiće, masno tkivo, grkljan, dlakavost i dojke. intersex, interseks, jedinke sa sekundarnim seksualnim odlikama oba pola ili njihovim intermedijarnim svojstvima. interspinalis, interspinalan, izmeñu rtnih nastavaka dva susedna pršljena. interspinalna linija, v. linea.

intestinum intersticijumska pneumonija, v. pneumonia. intersticijumska tečnost, v. meñućelijska tečnost. interstitial cell stimulating hormone (ICSH), naziv za hormon iz prednjeg režnja hipofize koji podstiče intersticijalne ćelije u jajniku i u semeniku i izaziva ovulaciju i luteinizaciju u jajniku. interstitialis, intersticijalan, meñuprostorni. interstitium, intersticijum, meñuprostor, razmak, interval. intertrigo, zapaljenje kožnih površina koje se dodiruju i taru (intertriginozni predeli: preponski, podsisni, okoločmarni i pazušni), u još većoj meri znojenjem i nečistoćom. intervalla lucida, »svetli trenuci«, slobodni periodi u toku nekog duševnog oboljenja za vreme kojih bolesnik ne pokazuje znake svog oboljenja. S poboljšanjem dijagnostike, sve je manji broj lucidnih intervala, jer se znaci bolesti bolje otkrivaju. V. remissio. intervencija (med.) poduhvat, zahvat u cilju lečenja, najčešće tiirurškog; hirur^ška i., lečenje pomoću hirurških postupaka operacija, repozicija i dr. V. operacija; hitna i., intervencija koja se preduzima u cilju lečenja stanja; povreda i oboljenja koji ugrožavaju život bolesnika, ili sprečavanja evolucije i komplikacija akutnih oboljenja ili povreda. intestinalis, intestinalni, crevni, npr. tractus i., crevni trakt (tanko i debelo crevo). intestinalni divertikul, v. diverticulum. intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti organ za varenje, pruža se od želuca do čmara. Zid creva, idući od površine, ima pet slojeva, a to su: serozni omotač od trbušne maramice (tunica serosa), supserozan sloj (tela subserosa), mišićni sloj (tunica muscularis) sastavljen od glatkih mišićnih ćelija rasporeñenih uzdužno i poprečno, podsluznički sloj (tela submucosa) u kome se nalaze usamljeni ili udruženi limfni čvorići i sluznica (tunica mucosa). Sluznica tankog creva je nabrana u poprečne kruž389

intoksikacija ne nabore s mnogobrojnim resičastim nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi intestinales) koje povećavaju resorptivnu površinu sluznice. Sluznica je obložena epitelom i sadrži mnogobrojne žlezde. Crevo se deli na tanko i debelo crevo; i. crassum, debelo crevo, pruža se od usukanog creva (ileum) do čmara (anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje se od tankog creva u tome što sluznica nema poprečne nabore i resice. Delovi debelog creva su: caecum, colon i rectum. Slepo crevo (caecum) smešteno je u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi crvuljak (appendix vermiformis): kolon se pruža od slepog do čmarnog creva (colon ascendens, c. transversum, c. descendens, c. sigmoideum), čmarno crevo (rectum) nastavlja sigmoidni kolon i završava se otvorom (anus); i. diverticulosis, intestinum divertikulozis su mnogobrojna kongenitalna džepasta proširenja creva na mestu pripoja za mezenterijum. Zid džepova sadrži samo sluznicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo, pruža se od želuca do slepog creva i dugo je oko šest metara; delovi tankog creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^ dvanaestopalačno crevo (duodenum) potkovičastog je oblika i obuhvata gušteraču, a pruža se od pilorusnog otvora želuca do krivine taštog creva. U nishodni deo duodenuma ulivaju se glavni žučni kanal i izvodni kanal gušterače; tašto crevo (jejunum) nastavlja duodenum i obuhvata približno polovinu slobodnog pokretnog dela tankog creva; usukano crevo (ileum) nastavlja tašto crevo i uliva se u slepo crevo. Od ostalog dela tankog creva razlikuje se time što ima ispod sluznice udružene limfne čvoriće u tzv. Peyerove ploče. intoksikacija, v. trovanje. intoxicatio aiimentaris, alimentarna intoksikacija, često, akutno trovanje hranom u kojoj se nalazio stafilokok koji luči enterotoksin. Bolest nastaje burno 1-3 časa posle obroka s bolom u trbuhu, povraćanjem i velikim brojem stolica. Često nastaje brutalna dehidratacija i teško kolapsno stanje, pa su mogući smrtni ishodi, naročito u male dece i 390

intraduralan starih osoba. Zato je neophodna brza nadoknada izgubljene vode i minerala, te se alimentarna intoksikacija ubraja u urgentna stanja u medicini. Bolest traje 1-2 dana. intraarterijska injekcija, v. injekcija. intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili koji se daje u arteriju. intraartikularna injekcija, v. injekcija. intrabubrežni pritisak, pritisak u tkivu bubrega koji teži da kolabira krvne sudove i tubule. Iznosi u prošeku oko 12 mm Hg, dok je pritisak u meñućelijskim prostorima u bubregu oko 6 mm Hg. intrabulbaran, v. intraokularan. intracelularna tečnost, tečnost koja se nalazi u ćelijama, a čini dve trećine ukupne telesne tečnosti, odnosno u osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25 lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizikohemijske odlike koje normalno variraju u odreñenim granicama. Od ekstracelularne tečnosti razlikuje se uglavnom po tome što sadrži znatno veće količine jona kalijuma i fosfata i nešto više magnezijuma i sulfata. Količina belančevina je oko četiri puta veća nego u krvnoj plazmi. intracelularne membrane, opne koje se nalaze oko jedra i drugih organela u ćeliji; po grañi odgovaraju uglavnom membrani koja ograničava ćeliju koja se naziva plazma-membranom i sastoji se od dva sloja lipida u sredini i dva sloja proteina s obe strane, što se naziva membranskom jedinicom. Membrana oko jedra sastoji se od dve membranske jedinice i znatno je propustljivija, tako da kroz nju prolaze i veliki molekuli ribonukleinskih kiselina; membrana oko mitohondrija ima dve membranske jedinice, od kojih je unutrašnja izuvijana i na njenim naborima se nalaze oksidativni fermenti. intracerebralan, koji se nalazi u velikom mozgu. intracranialis, koji se nalazi u lubanji. intraduktalan, ono što se nalazi ili se dešava u kanalu (ductusu) žlezde. intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj moždanici ili se dešava u njoj.

intragenska supresija intragenska supresija, poništavanje fenotipskog efekta mutacije na odreñenom genu pojavom nove mutacije na istom genu, koja je dovela do ponovnog uspostavljanja normalne genske funkcije. Sin. reverzna mutacija. intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje u mozgu novoroñenčeta usled prskanja kapilara, najčešće prilikom teškog poroñaja. intramolekulski, ono što se nalazi u molekulu, što pripada njegovoj unutrašnjosti. intramuralis, intramuralan, koji se nalazi u zidu nekog organa, npr., intramuralni tromb, krvni ugrušak koji se nalazi u srčanom mišiću. intramuscularis, intramuskularan, (1) koji se nalazi u mišiću, (2) koji se daje u mišić. intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin. intrabulbaran. intraokularna tečnost, v. očna vodica. intraokularni pritisak, v. pritisak. intraoperativan, koji se dešava u toku hirurške intervencije. intraoralis, što se nalazi u usnoj duplji. intraoralni pristup, v. per vias intraoralis. intrapleuralna tečnost, tečnost koja se u tankom sloju nalazi izmeñu parijetalnog i visceralnog lista pleure, od kojih je visceralni list srastao s površinom pluća, a parijetalni s unutrašnjom površinom grudnog koša. Stvara se filtracijom kroz parijetalne kapilare, a neprekidno resorbuje u kapilare visceralne pleure, u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. tečnosti je stoga uvek negativan i prosečno iznosi -8 do -10 mm Hg. Pošto je veći od elastične sile pluća, koja teži da pluća skupi, pluća su uvek nešto rastegnuta. Negativnost pritiska intrapleuralne tečnosti, kao i adhezivné sile izmeñu kapljica tečnosti koja privlači dva lista pleure, ne dozvoljavaju da se one odlepe jedna od druge, što čini daje intrapleuralni prostor virtualna supHina i da pluća prate pokrete grudrug koša.

intuicija intraradikularna fiksacija, (stom.) korišćenje kanala korena za trajno vezivanje zubne nadoknade. intravaskulna koagulacija, v. coagulatio intravascularis disseminata, DIC. intravenski narkotici (intravenski opšti anestetici), čvrste supstancije (uglavnom neki barbiturati) koje se, u obliku vodenih rastvora, daju intravenski u svrhu izazivanja opšte anestezije. intrinsic faktor, (eng.) unutrašnji faktor, mukopolisaharid ili mukopolipeptid, molekulske težine oko 50.000, koji stvaraju obložne ćelije sluznice želuca. Vezivanjem za vitamin І2 i. f. omogućuje njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako njega nema, І2 se ne može apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna anemija, koja se odlikuje prisustvom u krvi velikih ćelija megaloblasta, čijom diferencijacijom nastaju eritrociti. introitus, ulaz, ušće, opšti naziv za ulaz u neku šupljinu; i. oesophagi, ulaz u jednjak; i. pelvis (apertura pelvis superior), gornji ulaz karlice. introvertovan, naziv za tip ličnosti, osobu čije se interesovanje upravlja iz spoljnjeg sveta na sopstveno doživljavanje i koja je sklona maštanju i sanjarenju. U patološkim slučajevima introvertovana osoba oboleva od shizofrenije i tada pokazuje simptome autizma, tj. bolesne povučenosti u sebe. V. autizam. intrusio dentis, intruzija zuba, delimično ili potpuno utiskivanje zuba u alveolarnu čašicu usled traume. Često postoji i fraktura alveolarne kosti. V. extrusio dentis. intubatio, intubacija, uvlačenje čvrste cevi u grkljan da bi se sprečilo ugušenje usled stenoze grkljana. Terapijska intubacija s dužim ostavljanjem tubusa u grkljanu danas se više ne vrši. Zamenila ju je traheotomija. U hitnim i dramatičnim slučajevima gušenja usled stenoze grkljana može se i danas uvući čvrst tubus za endotrahejnu anesteziju ili bronhoskopski tubus, ali samo u cilju da se olakša izvoñenje traheotomije. intuicija, naročita sposobnost neposrednog saznavanja bez učešća iskustva i razuma, ili saznanje do kog se došlo ži391

intumescentia vim razmišljanjem koje se odigralo na nižem stupnju svesnosti u podsvesnom. V. sfera svesti intumescentia, intumescencija, (1) stanje prepunjenosti, nabreklosti (naročito u muških) nekih polnih organa (semenik, semene kesice, semenovodna ampula), što zahteva njihovo pražnjenje (v. detumescencija); (2) intumescencija, zadebljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko zadebljanje kičmene moždine; i. cervicaHs, vratno zadebljanje kičmene moždine. intussusceptio, intususcepcija, prihvatanje, usvajanje nečega; posebno: (1) prolaps jednog dela creva u neposredno susedni deo. Četiri varijeteta intususcepcije postoje: agonalna i., intususcepcija koja se deševa za vreme smrtne agonije; enterička i., odnosi se na intususcepciju segmenta tankog u tanko crevo; ileocekalna i., u kojoj ileocekalna valvula ispada u cekum; ileokolična i., u kojoj ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane od organizma i njeno pretvaranje u novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj se uvlači susedni deo debelog creva; retrogradna i., intususcepcija distalnog u proksimalni deo creva. intussusceptum, deo creva koji se uvaljuje u drugi deo creva. intussuscipiens, deo creva u koji se uvaljuje drugi deo. inulin, polisaharid čiji se molekuli sastoje od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je rezervni ugljeni hidrat sličan škrobu; nalazi se u korenima i krtolama nekih biljaka (npr. Dahlia). U medicini služi za izvoñenje tzv. clearence-testa u ispitivanju bubrežne funkcije. V. clearence-test (pod test). inunkciona kura, v. kura. invaginatio, invaginacija, uvraćaj, uvrat, V. itussus ceptum, ileus. invaginatum, invaginat, ono što (jedan) deo strukture obuhvati, omota i uvrati. inversio, inverzija, u genetici, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od uništavanja odreñenog segmenta hromosoma, njegovog okretanja za 180° i ponovnog ugrañivanja na istom mestu;

392

iperit paracentrična i., inverzija u kojoj izvrnuti segment hromosoma ne sadrži centromeru; pericentrična i., inverzija u kojoj je obuhvaćena i centromera. inversus, invertni, okrenut, obrnut, suprotan normalnom; situs viscerum i., obrnut položaj organa u organizmu. invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se u kvascu, u ćelijama viših biljaka, u crevnom soku. inverzija, v. inversio. involucioni period, vreme u kojem dolazi do retrogradnih promena; (1) smanjenje uterusa posle poroñaja; (2) klimakterijum. involutio, involucija, regresija, smanjenje, unazañivanje, kako u anatomskom tako i u funkcionom smislu, pojedinih organa ili celog organizma, npr. i. materice posle poroñaja, i. timusa, i. tumora itd. involutivni oblici, u starim kulturama pojedinih bakterijskih vrsta često se mogu naći razni oblici pojedinih bakterija, koji manje ili više odstupaju od oblika karakterističnih za tu vrstu bakterija i od oblika koji se nalaze u mladim kulturama; takvi oblici se nazivaju involutivni ili degenerativni oblici. lodoformium, v. jodoform. ionophoresis, jonoforeza, metoda lečenja u kojoj se terapijski efekat postiže kretanjem jona iz tkivnih tečnosti, pod dejstvom jednosmerne struje. V. electrophoresis. iontophoresis, jontoforeza, unošenje u organizam raznih lekova (anjona ili katjona) pomoću galvanske struje. Zove se još i galvano-jonoterapija. iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), postojan, ima miris slačice; dejstvo mu je dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6 ; asova (latentni period) posle kontakta s kožom ili sluznicom i opšte, koje nastaje apsorpcijom kroz kožu i pluća na kojima se gotovo uvek javljaju komplikacije. Dekontaminacija kože vrši se rastvorom hloramina T ili vodom i sapunom itd., očiju, oblogama razreñenog rastvora natrijum-bikarbonata; zaštita: gasmaska, gumene rukavice i zaštitno odeIo (v. tamo.).

ipsacija ipsacija, v. onanija. Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontrolišu imunski odgovor na specifične antigene. Povezani su glavnim histokompatibilnim !okusom (npr. u miša sa H-2 lokusom). iradijacija, v. irradiatio. ireduktibilan, (hem.), koji se ne može redukovati; (hir.) koji se ne može vratiti na svoje mesto, reponovati. ireponibilan, koji se ne može vratiti na svoje normalno mesto ili položaj (npr. kila, ireponibilno iščašenje ili prelom). ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nepreobratljive soli alginske kiseline (alginati). Hidrokoloid čije se fizičko stanje menja hemijskom reakcijom koja nije preobratljiva. Koriste se za uzimanje otisaka za delimične zubne proteze, modele za studije, ortodontske aparate i antagoniste; preobratljivi h., hidrokoloid čije se fizičko stanje menja temperaturom. Materijal postaje fluidan zagrevanjem, a po hlañenju prelazi u elastično - čvrsto stanje. Koriste se za uzimanje otisaka za fiksne i pokretne zubne proteze. iridectomia, iridektomija, operativno isecanje dela dužice u različite svrhe; i. antiglaucomatosa, pri kongestivnom glaukomu radi snižavanja intraokularnog pritiska; i. basalis, isecanje dela dužice na njenu korenu; i. optica, pri zamućenju rožnjače i sočiva vrši se na mestu na kome postoje manja zamućenja da bi svetlosni zraci prodrli do očnog dna; i. praeparatoria, prethodna operacija posle koje se nastavlja druga, npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, isecanje dužice u celoj njenoj širini. iridencleisis, iridenkleiza, operativni zahvat koji se primenjuje u glaukomu u cilju sniženja intraokularnog pritiska. Princip je stvaranje fistule izmeñu prednje komore i episklere kroz koju se intraokularna tečnost odvodi. Da se fistula ne bi zatvorila, u nju se uklešti dužica. irideremia, irideremija, odvajanje korèna dužice u celini od njegovog pripoja za trepavično telo (kompletna iridodijaliza). Viña se samo posle veoma teških

iris povreda očne jabučice. Sin. aniridia traumatica. iridium, Ir, hemijski element, platinski metal. iridochorioiditis, iridohorioiditis, istovremeno zapaljenje dužice i sudovnjače. iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje dužice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis). iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje korena dužice od njenog pripoja za trepavično telo. Najčešće nastaje u tupim povredama oka. iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje dužice. Javlja se kada dižica nema čvrst oslonac: subluksacija sočiva ili afakija. iridoplegia, iridoplegija, potpuna paraliza pupile, koja se nalazi u stanju paralitičke midrijaze. Refleks zeničnog stezača je ugašen. Može biti posledica lezije centra za ženicu ili njegovog dovodnog puta; i. traumatica, posledica tupe povrede očne jabučice. iridorhexis, iridoreksija, pukotine na zeničnoj ivici dužice nastale tupom povredom. iridoschisis, iridoshiza, pukotina u prednjem listu dužice. Nastaje posle teže povrede. Češće je posledica degenerativnih promena u dužici u starosti ili u dugotrajnom glaukomu. iridotomia, iridotomija, zrakasto rasecanje dužice u cilju stvaranja otvora na njoj. irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine). Sastoji se od suda, iz koga ističe tečnost za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak isticanja tečnosti zavisi od visine na koju se sud podigne. irigoskopija, v. irrigoscopia. iris, dužica, prednji deo sudovne opne u obliku kružne ploče s otvorom na sredini, ženicom (pupilla). U dužici se nalaze dva glatka mišića koji šire (m. dilatator pupillae) ili sužavaju ženicu (m. sphincter pupillae). Boja dužice zavisi od količine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje kao krupni produžetak horioidne opne koji se uvlači u očnu komoru, prianjajući uz sudovnu čahuru sočiva. Ovaj produžetak povlaci za sobom i deo slepe mrežnjače, od testeraste meñe do ruba, zeničnog otvora. V. iris.

393

iritabilni kolon iritabilni kolon, v. colon irritabile. iritabilnost, razdražljivost. iritis, zapaljenje dužice, akutno ili hronično. Često je udružen sa zapaljenjem trepavičnog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok može biti egzogen ili endogen. Prema vrsti eksudata u prednjoj komori postoje: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta, i. haemorrhagica. irradiatio, iradijacija, zračenje, ozračenje: (1) lečenje rendgenskim zracima ili drugim oblicima radioaktivnosti; (2) širenje nervnog podsticaja preko granice njegovog normalnog rasprostiranja; (3) primena ultraljubičastih zrakova na ergosterol i dehidroholesterol, pri čemu od njih nastaje vitamin Da odnosno Dsirregularis, nepravilan; pulsus i., nepravilni puls, v. pulsus. irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili drugom tečnošću; neprekidna i., stalan tok vode preko zapaljene površine; posredna i., proticanje hladne ili tople vode kroz savitljivu cev koja je omotana oko dela tela. irrigator, aparat za irigaciju. irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski pregled debelog creva kada se kontrasfna suspenzija putem klizme unosi kroz rektum neposredno u debelo crevo. Sin. irigoskopija. irritantia, iritancije, sredstva za draženje kože. iscedak, v. extractum. ischaemia, ishemija, smanjena količina krvi u jednom organu, koja može biti posledica zapušenja arterija ili pritiska na arteriju putem koje krv pristiže u tkivo. Usled duže ishemije može se razviti nekroza (infarkt) tog organa. ischiadicus, ishijadičan, sednjačni, sedalni, koji pripada sednjači (npr. n. ischiadicus, ishijadički, sednjačni ili sedalni živac). ischialgia, ishialgija, v. ischias. ischias, ishijas, išijas, neuralgija, n. ischiadici. V. neuralgia. ischium, (grč. ischion) kuk, bok, bedro, karlična kost; os i., sedalna kost, sednjača, zadnji donji deo karlične kosti. Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i telo koje se spaja s telima bedrenjače 394

ishrana (os ilium) i stidnjače (os pubis) gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). Sa stidnjačom ograničava zaporni otvor (foramen obturatum). ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili zadržavanje mokraće, najčešće u oboljenju nervnog sistema (tabes i dr.); i. paradoxa, stanje u kome je mokraćna bešika ogromno rastegnuta, iako bolesnik mokri malu količinu mokraće; i. spastiča, nemokrenje usled grča sfinktera mokraćne bešike. iseiconia, izeikonija, podjednaka veličina i oblik slika koje se stvaraju na mrežnjači oba oka. ishemijska bolest srca, v. angina pectoris, infarctus myocardii. ishemijska reakcija centralnog nervnog sistema, izrazito povišenje krvnog pritiska koje nastaje pri smanjenju protoka krvi kroz mozak (ishemija) usled toga što nagomilani ugljen-dioksid, mlečna kiselina i drugi metaboliti povećavaju u najvećoj meri aktivnost vazomotornog centra, što dovodi do vazokonstrikcije, a u nekim oblastima tela i do potpunog zatvaranja sudova (bubreg). Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje sposobnosti viñenja boja. Sastoje se od raznobojnih tačaka, od kojih izvesne stvaraju odreñene brojeve. Prema greškama pacijenta pri posmatranju ovih tablica zaključuje se kakav poremećaj za viñenje boja je u pitanju. ishrana, složen proces koji se stalno odigrava izmeñu našeg tela i unesene hrane. Tok ovog procesa, pored dejstva mnogih egzogenih faktora, odreñuje uglavnom sam organizam, koji prema potrebi iskorišćava i asimiluje pojedine sastavne delove hrane. Ishrana održava normalno funkcionisanje svih organa našega tela u potrebnoj optimalnoj meri i istovremeno obezbeñuje organizmu potreban materijal za grañenje tela koje raste, razvija se i troši. Stoga ishranjivanje treba da bude tako sastavljeno i regulisano da naše telo snabdeva potrebnom količinom hrane, one potrebne količine i kakvoće, na osnovu fiziološke potrebe organizma i po higijenskim pri-

ishrana

isthmus

mički stabilisana. Snabdevanje vodom ncipima. Pored toga, pravilna ishrana obavlja se preko posebnog pištolja iz treba da je i uravnotežena. To znači da koga se pod pritiskom voda uštrcava u treba da postoji odreñen odnos meñu usta. Svaki kosmonaut još pre leta obezpojedinim hranljivim energetskim i grabeñuje svoj jelovnik prema želji i navidivnim supstancijama, meñu pojedinim kama. zaštitnim materijama i meñu zaštitnim i hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, androgen iz kore nadbubrežnih žlezda, koji s ishrana odojčeta koje iz bilo kojih razlodehidroandrosteronom čini 10% (dga nema dovoljno majčinog mleka (usfrakcija) 17-ketosteroida u mokraći. led uposlenosti majke ili usled hipogalaktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, strukturna nenormalnost hromosoma izazvana, hrane, kao što su mešavine mleka s razumesto uzdužnog, poprečnim cepanim dodacima; društvena i., zajedničko njem centromere, pri čemu nastaju dva ishranjivanje većih skupina ljudi koji identična kraka hromosoma, s istim žive u podjednakim socijalnim prilikagenskim sadržajem u njima. ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvalitet i kvantitet hrane podešava se prema isocoria, izokorija, jednakost ženica. fiziološkim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili više odvojenih lokusa s genima koji regulišu sintezu izoDnevna količina hrane odreñuje se na enzima, V. izoenzim. osnovu kalorične vrednosti hrane uz puno osiguranje potrebne količine be- isometria, izometrija, ista dužina. Izometrijska kontrakcija mišića je kontrakcija lančevina i zaštitnih supstancija, tj. vitapri kojoj se dužina mišića ne menja, a mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajednapon u mišiću se povećava. ničko ishranjivanje u javnim kuhinjama, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost refrakcije oba oka. i preduzećima, u restoranima sa samousluživanjem, školskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno sredstvo; oficinalan je prema našoj farvojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bakmakopeji. terije zahtevaju mnogo veću količinu hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri kome izlučena mokraća ima stalnu spetrebna višim bićima. U odnosu na čovecifičnu težinu, koja odgovara specifička koji utroši oko 1/100 od svoje težine noj težini krvne plazme osloboñene behranljivih materija, jedna bakterija utlančevina. Nastaje zbog teških poremeroši vrednost svoje sopstvene težine. ćaja bubrega, usled kojih oni izgube Ova činjenica ie posledica veoma brzog sposobnost za koncentrisanje mokraće. razmnožavanju bakterija, koje se dele svakih 20-30 riiinuta (u većine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog creva u svrhu otklanjanja zatvora i ispirapod optimalnim uslovima); i. kosmonja sluznice. Vrši se u bolesnika koji nauta je, pored kiseonika, bitan faktor sedi u kadi, pomoću dvokrake gumene u održavanju psihofizičke kondicije cevi (enterocleaner). Ova je metoda kosmonauta u toku leta. Pri odreñivaskoro potpuno napuštena; Janetovo nju dnevnog obroka hrane vodi se račui.e. ispiranje ćele uretre razblaženim na o mnogobrojnim faktorima kojima je antiseptičkim sredstvom (kalijum-perizložen kosmonaut u toku kosmičkog manganat) koje se iz irigatora ubrizgava leta. KaloriČnost dnevnog obroka iznosi putem staklenog naglavka u uretru. oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svarIjiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum. isthmus, suženje, suženi deo organa, mora biti stabilna pri temperaturama užina; i. aortae, suženje aorte; i. fauod -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm. ciurn, ždrelno suženje na zadnjem zidu do vakuuma. Hrana se priprema kao deusne duplje, ograničeno mekim nephidrisana, koju kosmonaut hiclrira dodavanjem tople vode i vlažne koja je tercem, korenom jezika i nepčanim luci395

istmusna trudnoća ma; i. uteri, užina materice, izmeñu njenog tela i vrata; (stom.) suženje gde se spajaju dva kaviteta zuba. istmusna trudnoća, trudnoća u suženom delu jajovoda.

istojajni blizanci, pravilan izraz za pogrešan naziv jednojajni blizanci. istorija bolovanja, napisani podaci o bolesti nekog bolesnika; sadrži podatke o sadašnjoj bolesti, o preležanim bolestima, bolestima u užoj porodici, socijalno-ekonomskim prilikama, navikama, utvrñenim znacima bolesti, rezultatima ispitivanja, o lečenju i zaključak o ishodu bolesti. iščaaenje, v. luxatio. -itis, na kraju reci označava da je nešto u vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaijenjem. Npr., retinitis, zapaljenje mrežnjače. ivica, v. limbus, margo.

ivična gingiva, v. gingiva. Ivyjev test, v. test Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Acarina (pauci). Privremeni ili polustalni paraziti mno'gih kičmenjaka čijom se krvlju hrane. U običnom životu poznati pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina. izbijanje zuba, (erribr.) izduživanjem korena zub se sve više potiskuje nagore. Njegova krunica probija ostatak gleñT nog organa, zubnu kesicu i desni, te, najzad, izbija iznad površine viličkog ruba. Vreme izbijanja je podložno velikim individualnim razlikama i zavisno je od mnogih i raznovrsnih faktora. Prosečna vremenska granica za izbijanje srednjih sekutuća nalazi se izmeñu 6. i 9. meseca, za bočne sekutiće izmeñu 8. i l i . meseca, za očnjake izmeñu 16. i 20. meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za zadnje izmeñu 20. i 26. meseca. Izbijanje zuba u donjoj vilici je nešto ranije nego u gornjoj. izbijuvak, v. vomitus. izbor zuba, (stom.) odreñivanje oblika, veličine i boje gotovih akrilatnlh ili porculanskih zuba za delimičnu ili totalnu zubnu protezu prema fabričkom ključu. izmena materija, promet materija u organizmu, V. metabolizam. izmena tvari, .v. metabolizam.

396

izofan-insulin izmet, v. faeces. izo-, u složenicama označava da je nešto istovetno ili jednako, npr. isochoria, jednakost pupila; izotoničan rastvor čiji je osmotski pritisak ravan osmotskom pritisku u organizmu; u herniji izo- označava račvast niz (skraćeno se piše i-, npr. i-butan). izoaglutinin, izoantitelo koji može da aglutiniše eritrocite drugih osoba iste vrste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu razviti prirodno (normizoaglutinini) ili putem veštačke imunizacije (imunoizoaglutinini). Npr., krvni serum osoba koje pripadaju krvnoj grupi A sadrži normizoaglutinin, koji aglutiniše eritrocite osoba koje pripadaju krvnoj grupi B. izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvaranje (izo-) antitela u životinji iste vrste, ali genetski različitog sastava. izoantitela, antitela koja reaguju s antigenom druge jedinke iste životinjske vrste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Tipični primer su antitela u sistemu ABO krvnih grupa u ljudi. izobare, linije koje na meteorološkim kartama spajaju mesta jednakog pritiska. V. izoterme. izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sadrže isti maseni broj A, a različite atomske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari su različite atomske vrste, različiti hemijski elementi istih atomskih masa. Na primer: 1ZC i 1^N ili ?H i *He. izoelektrična tačka pH rastvora u kome je koncentracija katjona i anjona, na koje može da razdruži neko amfoterno jedinjenje, jednaka i pri kome nema kretanja jona. Rastvorljivost amfoternih elektrolita na izoelektričnoj tački je najmanja. Izoelektrična tačka aminokiselina je ono pH pri kome su svi molekuli aminokiseline u formi dipolarnih jona. izoenzim, jedan od više oblika odreñenog enzima. Izoenzimi se meñusobno razlikuju fizički, hemijski i imunološki, ali katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V. isolocl izofan-insulin, jedna od modifikacija insulina, čije dejstvo sporije nastupa od dejstva običnog insulina, ali duže traje.

izogamija

izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih ćelija u izotoničan, koji ima isti tonuš ili napon, pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji nekih nižih organizama (alge). imaju isti osmotski pritisak u odnosu na izogeno, v. singeno. normalni osmotski pritisak u krvi. Ako izogenski, ćelije odnosno jedinke identičje osmotski pritisak rastvora veći nego nog genotipa, ili kad je reč o transplanu krvi, takav je rastvor hipertoničan, a taciji, kalemi davaoca s antigenima hisako je manji nego u krvi zdravog čoveka tokompatibilnosti potpuno podudartakav rastvor je hipotoničan. nim s antigenima u tkivu primaoca. izotonija, (1) normalni otpor delova ili izohromosom, v. isochromosom. elemenata prema nadražajima ili druizolati, ograničene populacione grupe gim uticajima; (2) jednakost osmotskog (geografski, socijalno, ekološki) van kopritiska dvaju rastvora. jih njihovi pripadnici ne stupaju u bračizotopi, atomi s istim rednim brojem i s isne veze. tim hemijskim osobinama, a s različitim izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se atomskim težinama. Jezgre izotopa saizdvajaju povreñeni i oboleli koji su drže isti broj protona, a različit broj kontaminirani ili zarazni u svrhu zaštite neutrona. Svi izotopi nekog elementa okoline i da bi se njima pružilo odgovanisu jednako stabilni. Poznati su rarajuće zbrinjavanje ili dekontaminacija dioaktivni izotopi skoro svih elemenata. u odgovarajućem odeljenju. V. sanitetOni igraju vrlo važnu ulogu u naučnim ska etapa. istraživanjima u medicini. Unoseći u izologo, v. singeno. krv radioaktivni natrijum, može se poizomerna jedinjenja, v. jedinjenja. moću brojača pratiti kretanje natrijuma izoosmotski rastvor, izotonični rastvor, u organizmu. rastvor koji ima istu osmolalnost kao krvna plazma; izotonični rastvor natri- izotopska nefrografija, v. mdiorenografijum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %) iačesto se koristi u klinici na infuzije. izovalerijanska kiselina, v. Acidum valeizoproterenol (ižopropilarterenol, izoprianicum. renalin), simpatomimetik koji direktno izraslina, v. tumor. deluje na beta-receptore. izrastaj, v. tumor. izostenurija, stanje pri kome je specifična izviñanje sanitetske, v. sanitetsko izviñatežina mokraće fiksirana na vrednost nje. 1.010 do 1.012, tj. na specifičnu težinu izvor, mesto izbijanja vode na površinu ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo zemlje. bubrega nije sposoban da vrši koncen- izvori jonizujućeg zračenja, aparati i traciju odnosno razreñenje. Nastaje pri ureñaji (rendgen-aparat, »kobalt-bomteškim poremećajima funkcije bubrega, ba«, razni akceleratori i si.) ili izvesne kada je u funkciji mali broj nefrona. supstancije (radioaktivni izotopi) koji izoterme, linije koje na meteorološkim emituju jonizujuće zračenje. Ukoliko su kartama spajaju mesta iste temperature ovi izvori u vidu radioaktivnog materivazduha. V. izobare. jala (supstancije), oni se kratko nazivaju izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji saradioaktivnim izvorima. drže isti broj N-neutrona a različiti izvori napajanja, elektronski instrumenti atomski broj Z (broj protona) i maseni koji se primenjuju u nuklearnoj medicibroj A (A=Z-HN). Izotoni su različite ni, služe za dobijanje napona i struje poatomske vrste, odnosno različiti hemijtrebne za rad detektora zračenja i druski elementi kao što su: 1ZC, 1?N i 1|O. gih elektronskih ureñaja.

397

J, hemijski simbol za jod. 123 J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni izotop joda vrlo povoljnih fizičkih odlika, ciklotronski proizvod. Primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde i scintigradiju, kao i za obeležavanje proteina in vitro. 126 J, radioaktivni izotop joda, primenjuje se u obliku jodida, prvenstveno za obeležavanje proteina, rede za scintigrafiju štitaste žlezde i lečenje hipertireoze. Albumin obeležen 125J primenjuje se za odreñivanje zapremine krvi. 131 J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje se u obliku jodida za ispitivanje funkcije štitaste žlezde, scintigrafiju i lečenje njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor natrijum-jodida 131J upotrebljava se za obeležavanje proteina in vitro (jodinacija). Vezan za albumine, ovaj izotop joda se upotrebljava za odreñivanje zapremine krvne plazme i radiokardiografiju. Makroagregati albumina obeleženi 131J primenjuju se za scintigrafiju pluća, jedinjenja bromftaleina i bengalskog crvenila s 131J za ispitivanje funkcije jetre i bilijarnog sistema, u obliku hipurana 131 J za radiorenografiju, polivinil-pirolidona za dijagnostiku enteropatija praćenih gubitkom belančevina kroz želudačno-crevni trakt, jotalamata za ispitivanje glotnerulske filtracije i jodoholesterola 131J za scintigrafiju nadbubrežnih žlezda. 132 J, radioaktivni izotop joda, koji se upotrebljava za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Dobija se elucijom iz generatora.

398

JNA, jenska anatomska nomenklatura usvojena u Jeni 1936. godine. ja, syn. ego, psihoanalitički pojam koji označuje jedan od tri sastavna dela psihe. V. id, ono i superego - nad-ja. »Ja« odgovara na sve draži iz spoljnjeg sveta i nagone iz organizma, prilagoñava im se i zadovoljava ih na tzv. principu realnosti (»ono i onoliko koliko se može«). »Ja« je pretežno svesno. V. nesvesna psiha. jabučna kost, v. jagodična kost. Jacobaeusova operacija, v. operacija. Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela u okolni mezoderm olfaktivnih jamica. U većine sisara ovaj organ je opkoljen olučastom hrskavičnom pločom poznatom kao Huschkeova hrskavica (paraseptalna hrskavica). jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe pokreti bolesnika u krevetu u toku visoke temperature; j. capitis nocturna, ritmično klaćenje glave u snu. jaćmen, v. hordeolum. jačmičak, v. hordeolum. Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra naši. jagodična ili jabučna kost, parna kost lica. V. 05 zygomaticum. jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j. anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin. amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u kojima je vitelus smešten u naročitim ćelijama (vitelinske ćelije); j. holoblastna, jaja koja se dele potpuno; j. meroblastna, jaja koja se dele delimično, podjednako (ekvalno) ili nejednako (inek-

jaje valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom količinom vitelusa; j. miksolecitna, jaja u kojih je vitelus jednoobrazno razmešten; j. oligolecitna, jaja koja sadrže malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna, zajednički naziv za polilecitna i mezolecitna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom samo na jednom kraju jaja. jaje, jajna ćelija, jajašce, ženska oplodna ćelija od koje po oploñenju postaje plod. jajna ćelija, ženska oplodna ćelija, gamet. Još i jajašce. Jajna ćelija sadrži sve sastavne delove ćelija: telo (ooplazmu), jedro (germinativni mehur), jedarce (germinativnu mrlju), vitelinsko jedro, sferu i centrozom. Elektronomikrogram otkriva i mitohondrije. jajnički, v. ovarialis. jajnik, v. ovarium; (embr.), ženska gonada, uobličavanje ženske gonade počinje nešto docnije od muške, tek krajem 2. meseca (embrion od 18 mm dužine). Zato, ako u embrionu od preko 13 mm dužine gonadni začetak još ne pokazuje epitelne vrpce, može se sa sigurnošću tvrditi da će postati ženska gonada. Početak uobličavanja obeležen je novom pojavom epitelne vrpce, koja se izdeljuje na kraće segmente ovigene ili Pflügerove gredice u kojima se mogu razlikovati krupne, pragametske ćelije. Ostaci Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ) atrofišu, ostavljajući traga u vidu epooforona ili Rosenmüllerovog organa. U odraslijih embriona (preko 50 mm dužine) buja vezivno tkivo koje razdvaja ovogene vrpce u segmente, koji se zaokrugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze pragametske'ćelije (primordijalne ovule), s indiferentnim ćelijama oko njih (folikulne ćelije). Jajne lopte se izdeljuju na primordijalne meškove u kojima se smešta po jedna jajna ćelija. U drugoj polovini fetalnog života neki od primordijalnih meškova mogu da se razviju u Graafove meškove, ali veliki broj atrpfiše u atretična telašca. U jajnicima ženskog novoroñenčeta ima oko 400.000 primordijalnih meškova, mada veliki broj njih atrofiše. V. ovarium.

jastuk, gumeni jajonosna humčica, gomila granuloznih ćelija u razvijenom jajonosnom mesku, koja kao uzvišenje nosi jajnu ćeliju. Sin. cumulus oophorus. jajovod, v. tuba uterina. Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia pseudoleucaemica infantum. jalovijenje, v. kastracija. jama, v. fossa, fovea.

jama, (hig.) deo nužnika; nužnička j., pokrivena j., zapremine 2-5 m3, udaljena od zidova kuće. Gradi se od materijala nepropustljivog za vodu. U nas se pokazao kao koristan domaći tip n. Kao u sifonu prolazi svezi izmet polagano iz prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3 nedelje. Za to vreme propada najveći deo patogenih mikroorganizama, koji se eventualno nalaze u uzmetu i u mokraći. N. j. treba da je udaljena od vodoopskrbnih objekata. Sadržaj n. j. prazni se najviše 3 puta godišnje, najbolje specijalnim kolima za automatsko usisavanje; perkolaciona j., nužnička j. sa propustljivim dnom iz koje sadržaj j. prodire u okolne porozne slojeve zemlje, u kojima dolazi do razgrañivanja fekalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedina usamljena domaćinstva, pri povoljnoj formaciji slojeva zemlje, kad je osigurano besprekorno snabdevarije vodom, tako da je isključena mogućnost sekundarnog zagañivanja podzemne vode fekalijama; septička j., nužnička jama koja se postavlja u neposrednoj blizini kuće, oko 15-20 cm od zida zgfade. Zapremina je 3-5 m3, prema broju ukućana. Zidovi i poklopac moraju biti od materijala nepropustljivog za vodu i gasove. Unutarnji zidovi premazuju se slojem cementa i katrana. Na poklopcu se ugradi otvor, koji se hermetski zatvara, a služi za čišćenje i odstranjivanje sadržaja. Ventiliše se pomoću cevi koja se otvara iznad krova zgrade, a prazni se 2-3 puta godišnje. V. nužnička /. jamski gas, v. metan. jastuk, gumeni, jastuk koji se može naduvati, obično oblika koluta, rede četvrtast. Gumeni jastuk je namenjen teškim i mršavim bolesnicima za udob399

jatronije ležanje i za sprečavanje pojave obležine (dekubitusa). jatro-, u složenicama znači da je nešto u vezi s lekarom ili medicinom. jatrofizika, medicinska škola XVII veka koja je težila da sve biološke fenomene protumači fizičkim zakonima. Najznačajniji predstavnik bio je Baglivi. jatrogena oštećenja, oštećenja koja nastaju u bolesnika kao rezultat lekarskih intervencija (propisanih lekova, hirurških intervencija i dr.). jatrohemija, medicinska škola u XVI i XVII veku koja je smatrala da se sve pojave života i bolesti zasnivaju samo na hemijskim procesima. Najistaknutiji predstavnici jatrohemije bili su Paracelsus i van Helmont.

Java!, v. ophthalmometer. jazva, donje crevo se naspram kloakne opne proširuje u zatoku u koju se uliva alantoidni kanal. Iz tog proširenja se dospeva u repno crevo. To proširenje nosi naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrañuje vertikalno postepenim spuštanjem nabora iz ugla koji odeljuje crevni od alantoidnog kanala (urorektalna pregrada,meñična ostruga f r. autora). Ova pre-^ grada se sve više spušta u jazvenu duplju, koja se deli na sve sekundarne duplje: zadnju, koja će izgraditi rektum i prednju (urogenitalni sinus) od koje se stvara mokraćna bešika i prostatni deo uretre. jazvena opna, osovinsko zadebljanje ektoderma i endoderma u vezi s donjim krajem primitivne trake. Ograničava jazvenu duplju. jazveni čep, zadebljanje jazvene opne stvara u sisara jazveni čep.

ječmen, v. hordeolum. ječmičak, v. hordeolum. jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su acidofilne reakcije, dok su druga, bazofilne reakcije, kariosomi. V. nucleolus. jedarčev satelit, v. Barrovo telo. jedinica, količina uzeta za poredenje u merenju broja, težine, dužine, vremena, jačine dejstva itd.; biološka j. (internacionalna jedinica) služi u medicini za izražavanje aktivnosti pojedinih preparata (lekova), najčešće hormonskih ili vi400

jedinjènje taminskih. Mogu biti žablje, pacovske, ^zečje, mačje i dr., prema vrsti životinje na kojoj je vršeno biološko ispitivanje. Ako je prilikom ispitivanja za uporeñenje bio upotrebljen internacionalni standard, onda se aktivnost ispitivanog preparata izražava internacionalnim jedinicama; mačja j., biološka jedinica za označavanje aktivnosti nekog preparata iz grupe digitalisa, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na mačkama; mišja j., najmanja količina ženskog poInog hormona koja izaziva u kastrirane mišice karakteristične promene vaginalnog epitela (estrus); oksfordska j., prvobitna jedinica mere za aktivnost penicilina. Približno odgovara internacionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mikrograma internacionalnog standarda penicilina); petlova j., biološka jedinica za označavanje količine muškog seksualnog hormona u nekom preparatu, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na petlovima; jedinica sanitetske pomoći civilne zaštite, snage i sredstva za pružanje medicinske pomoći i dopremanje povreñenih do odgovarajućih ustanova za lečenje; one vode i borbu za sprečavanje epidemija. jedinstvena vojnomedicinska doktrina, v. ratna sanitetska doktrina. jedinstvenost zdravstvene zaštite, kvalitet u organizaciji zdravstvene zaštite i zdravstvene službe koji podrazumeva da zdravstvene organizacije u praksi neposredno sprovode sve mere zdravstvene zaštite. Najbolji primer takvih zdravstvenih organizacija je Dom zdravlja i njegovi dispanzeri. jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili više sjedinjenih elemenata. V. element, sinteza; izomerna jedinjenja, jedinjenja koja imaju isti molekulski sastav, istu molekulsku težinu i isti broj atoma svake vrste u molekulu, a različite fizičke i hemijske osobine. Razlike u fizičkim i hemijskim osobinama tumače se različitim rasporedom i načinom vezivanja atoma u molekulu; lančasta (aciklična) j., ugljenikova jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani tako da grade otvoreni niz, lanac:

jednojajni blizanci l i l t

-C-C-C-C.

I i I I jednojajni blizanci, v. monozigotni blizanci. jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od disajnog creva. Jednjak je u početku vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. prapršljena. On se sve više izdužuje, ukoliko odmiče stvaranje vrata i grudnih organa. Na embrionu od 10 mm dug je 2 mm i dopire do 10. grudnog pršljena. U prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen od l reda ćelija. Od 2. meseca redovi ćelija se umnožavaju, začepljujući sredinu. Zatim se javlja zjap. Površne ćelije postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste ćelije zamenjuju pločastim. jedra bakterija, bakterijska ćelija nema jasno ograničenog i definisanog jedra (jezgra). Nuklearna reakcija po Feuigenu otkriva u bakterija uobličene mase/ obojene DNK-om koje čine intracitoplazmatički nuklearni aparat, koji se jasno razlikuje od jedra protista eukariota. jedro, v. nucleus; j. deütobrokno, v. deutobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro. jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jejunum. jejunitis, zapaljenje tankog creva ograničeno na jejunum. jejunostomia, jejunostomija, stvaranje komunikacije izmeñu jejunuma i površine trbušnog zida. Kroz jejunostomiju se vrši ishrana bolesnika u slučaju da hrana ne može da se unosi prirodnim putem. jejunum, tašto crevo, v. intestinum. jejunus, prazan, tašt. Jelinekov znak, tamna pigmentisanost očnih kapaka ili okoline očiju u toku Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedowf), v. znak. Jenner Edward, engleski lekar (1749— 1823), koristio je za vakcinaciju materijal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisani ovom vakcinom postali su otporni prema velikim boginjama. Jenner je svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796. 26 Medicinski leksikon

jezgra je izveden njegov način vakcinacije protiv velikih boginja. Jennerova vakcinacija, koja se vršila materijalom kravljih boginja, štitila je s uspehom ljude protiv velikih boginja. Jennerova vakcina je rezultat praktičkog Jskustva, a tek gotovo 100 godina kasnije počinje naučna imunologija s Pasteurovim radovima o zaštiti protiv zaraznih bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv velikih boginja koristi virus vakcinije (vaccinia). Virus vakcinije je blisko srodan varioli, kravljim boginjama, zečijim i mišijim boginjama, koji sa vakcinijom čine jednu podgrupu medu poks-virusima. Jenska nomenklatura, v. JMA. ješnost, v. apetit. jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jetre je najuže vezan za razvoj gušterače (pankreasa). Ove žlezde se razvijaju na prednjem zidu onog dela creva koji će se razviti u dvanaestopalačno crevo (duodenum). Iznad vitelinskog kanala javlja se izvrat koji pokazuje začetak jetre i jednog dela pankreasa. U početku je to samo nešto zadebljali prostor (jetreno polje), koje se ubrzo (u embriona od 2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve više uvlači u mezodermno tkivo izmeñu srčanog začetka i endoderma. To tkivo se naziva predjetreno jastuče. S trbušnog ruba jetrenog izvrata (na embrionima od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbušnog začetka pankreasa. Odmah zatim, jetreni izvrat pokazuje dva manja izvrata, gornji i donji, koji izrastaju u dva pupoljka: glaveni predstavlja jetreni pupoljak, a repni bešični pupoljak. Još od ranih stupnjeva svoga razvića jetra se vrlo brzo razvija i postaje ogroman organ za malo telo embriona. U embrionu od 11 mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31 mm 10% od ukupne telesne težine fetusa. Jetra je u novoroñenčeta dva puta veća nego je u odraslog. V. hepar. jetreni, v. hepaticus. jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iquidum. Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje. jezgra, jezgro, grupa nervnih ćelija u centralnom živčanom sistemu, v. jedro; j.

401

jezični atoma, (hem.), središni deo atoma, oko koga kruže elektroni kao što planete kruže oko Sunca. Sastavljena je od protona i neutrona. U njoj je koncentrisana sva atomska masa, od koje zavisi atomska težina. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju. Prečnik atomskog jezgra kreće se od 3xlO-13 cm do 3xlO-13 cm. S obzirom na to da sadrži protone, ima pozitivan električni naboj i nosilac je pozitivnog elektriciteta u materiji; bazalne j. (bazalne ganglije), sive mase u hemisferi velikog mozga, u koje spadaju: nucleus caudatus, nucleus lentiformis, corpus amygdaloideum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa još nekim delovima mozga pripadaju tzv. ekstrapiramidnom sistemu. jezični, v. lingualis. jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokrivača, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gladak, v. lingua glabra. jod, v. jodum. jodacne, v. acne. »Jod-Basedow«, »jod-Bazedov«, retka pojava hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) u toku neracionalne intenzivne prime-,, ne joda u terapijske ili dijagnostičke svrhe. jodidi, soli jodovodonične kiseline. Od jodida su najvažniji kalijum-jodid, KJ, i natrijum-jodid, NaJ. V. jodum. jodinacija, proces oksidacije jodida u elementarni jod koji se obavlja u tireocitima. jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom na koži i sluznicama, koje se javljaju, obično, posle duže upotrebe preparata joda ili jodida. Znaci jodizma su otok, crvenilo i jako lučenje nosne sluznice (jodna kijavica), edem očnih kapaka i vežnjače, obilna sekrecija suza i sekrecija u frontalne sinuse (što je praćeno žestokim glavoboljama), edem grkljana i serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i nadražaj na kašalj (jodni kašalj). Rede nastaju salivacija i otok tonzila. Najčešće promene na koži su papule i pustule, a retko vezikulozne i bulozne erupcije (jodni pemfigus), koje mogu biti praćene groznicom. 402

jod-tinktura jodizacija, proces ugradnje elementarnog joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i 5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thyreoglobulin) V. L jodtirozin. jod-kalijum, v. Kalii iodidum. jodna profilaksa, postupak kojim se sprečava nastanak endemske gušavosti (v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, češće, vodi; u nas se vrši, vrlo uspešno, jodiranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg NaCl). jodne vode, v. voda. jododerma tuberosum, tamnocrvene, okruglaste, meke prominencije lokalizovana mahom na licu i potkolenicama, koje se javljaju u osoba koje su postale preosetljive na jod. Jodoformium, jodoform, trijod-metan, kristalan prašak, žut kao limun, jaka karakteristična, neprijatna mirisa. Ne rastvara se u vodi, rastvara se slabo u etanolu, a lakše u etru, teško se rastvara u masnim uljima, a jedva se rastvara u glicerolu. Ima blago antiseptičko dejstvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas samo u obliku jodoformne gaze. U obliku suspenzije ubrizgavan je u hladne apscese i u zglobove zahvaćene tuberkulozom. jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s direktnim amebicidnim dejstvom; koristan samo u crevnim amebijazama. jodopsin, pigment koji je izolovan iz čepića pileće mrežnjače, a koji je hemijski sličan rodopsinu. Smatra se da se materija slična jodopsinu nalazi i u čepićima čovečjeg oka. Jodopyracet, jodopiracet, dietanolaminska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-sirćetne kiseline. U vodenom rastvoru se upotrebljava kao kontrastno sredstvo za snimanje bubrega i krvnih sudova. Sin. er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Joduron, Pyelectan. Kraće se naziva još i dijodo-piridon. jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumigena supstancija koja ima kombinovano dejstvo jodida (involucija hiperplazije štitaste žlezde i deponovanje koloida) i tiouracila (sprečavanje stvaranja tireoidnog hormona). jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.

jodum

jonizacioni potencijal

jodum, J, jod, halogeni element, metaloid, kristali sive boje. Neophodan organizmu za sintezu hormona štitaste žlezde (tiroksin). Ima lokalno antiseptičko i dezinficijentno dejstvo, a unesen u organizam (u obliku neke soli, npr. kalijum-jodida ili u elementarnom stanju) potpomaže resorpciju patološki promenjenih tkiva, pojačava razne sekrecije (u većim dozama smanjuje lučenje mleka). U manjim dozama smanjuje lučenje tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, zbog čega se upotrebljava u preoperativnoj pripremi obolelih od Basedowljeve bolesti. jogurt, mlečni proizvod od kravljeg ili ovčijeg mleka, nastaje delovanjem bakterija (Thermophylusa bulgaricum, Lactobacillusa bulgaricusa i Streptococcusa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremine i potkiseli odgovarajućom majom u količini l do 10% mlečnog volumena. Ima prijatan ukus i povoljno delovanje na crevnu bakterijsku floru. johimbin, seksualno nadražajno sredstvo (aphrodisiacum) koje snažno deluje na vaskularni sistem. Pripisuje mu se i refleksno nadraženje sakralne moždine i erekcionih centara. Lek se danas ne preporučuje. jon, (1) čestica koja nastaje iz električno neutralnog atoma otpuštanjem ili primanjem jednog ili više elektrona. Jon je naelektrisana čestica jer elektronski omotač nema isto punjenje kao pozitivno naelektrisana jezgra. Ako prema spoIjašnjoj sredini pokazuje pozitivno naelektrisanje, u pitanju je katjon, ako je naelektrisanje negativno, postoji anjon (kreće se prema anodi); (2) dvopolarni joni koji u molekulu imaju i pozitivno i negativno naelektrisanje su elektroneutralni i nalaze se u aminokiselina r.

2

-

2

).

joni, parazitarni, joni teških metala ili drugi joni koji se unose u obolelo tkivo neželjeno, pored jona leka čije se unošenje vrši putem elektroforeze. V. electrophoresis. 26*

jonimetrija, doziranje rendgenskih zrakova merenjem jonizacije koju oni izazivaju u komori dozimetra. Izražava se u jedinicama »R«. jonizacija, proces stvaranja jona, pretvaranje nenaelektrisanih čestica, atoma ili molekula, u naelektrisane čestice, jone. U atomima i molekulima nastaje pod dejstvom odreñenog jonizacionog potencijala, odnosno energije potrebne da jedan (ili više) elektrona budu trajno udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezgra. U elektrolitima se javlja spontano kada su oni rastvoreni u odreñenim rastvaračima. jonizacijska komora, gasni otkrivač (detektor) nuklearnog zračenja. U jonizacijskoj komori se sakupljaju joni osloboñeni dejstvom jonizujuće čestice. Sakupljanjem jona proizvodi se električki impuls, koji signalise prolaz čestice. Signal se prenosi u elektronski deo aparature koja ga obrañuje i registruje. Primenjuje se i u nuklearno-medicinskim ustanovama. jonizacioni potencijal, oznaka I, minimum energije potrebne da se jedan elektron izbaci (udalji) iz datog atoma ili molekula u beskonačnost. To je najniža energija koja proizvodi jonizaciju: A -> A+ + e~, pri čemu su nastali jon A* i elektron e~ dovoljno udaljeni da se njihova elektrostatička interakcija može zanemariti. U ovom procesu izbacuje se elektron iz spoljne orbite, tj. elektron koji je najslabije vezan. Isto tako, moguće je razmotriti izbacivanje elektrona iz unutrašnjih orbita u kojima je njihova energija veze veća. Minimalna energija potrebna da se sekundarno izbaci najslabije vezan elektron iz neutralnog atoma naziva se njegovim sekundarnim jonizacionim potencijalom. Na dijagramu je prikazan proces jonizacije litijumovog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii od koga zavisi stvaranje jednostruko pozitivnog jona iz osnovnog stanja atoma litijuma, a jonizacioni potencijal h stvaranje jona iz njegovog prethodno ekscitiranog stanja. Na sličan način može se definisati treći, četvrti, peti itd. jonizacioni potencijal za atome ili mole403

juvenilni reumatoidni artritis

jonizujuće zračenje kule s velikim brojem elektrona. Ovi viši jonizacioni potencijali ne bi Osnovno stanje jona N e u t r alni atom Ekscitirano stanje jona Ionizacija litijumovog atoma trebalo da se mešaju s potencijalima korišćenim u nekim oblastima hernije, gde, na primer, sekundarni jonizacioni potencijal označava energiju potrebnu za stvaranje dvostruko pozitivnog jona, tj. A —> A2+ + 2e. Vrednosti jonizacionog potencijala se izražavaju u jedinicama energije koje ne pripadaju jedinicama SI, ali su te jedinice-elektron-volti - dopustive za upotrebu do daljeg. jonizujuće zračenje, odreñena grupa čestica ili izvesno fotonsko zračenje, koje interreagujući s materijom kroz koju prolazi, vrši jonizaciju ili ekscitaciju njenih atoma ili molekula. Čestično jonizujuće zračenje čine naelektrisane čestice kao što su elektroni, pozitroni, protoni, deuteroni, alfa-čestice i drugi teži joni, a od neutralnih čestica neutroni. U fotonsko zračenje spada X- i gama -zračenje, tj. elektromagnetsko zračenje čije su energije jednake ili veće od 100 eV. jonizujući zraci (X-zraci ili rendgenski zraci), vrsta zračene energije, elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta kraći od svetlpsnih talasa, zbog čega su veoma prodorni. Njihova talasna dužina se kreće izmeñu 0,01 i 40Â. Štetnost jonizujućih zrakova na mikroorganizme sastoji se u tome što u ćelijama pomoću elektrona dovode do jonizacije. To dovodi do različitih promena; do prekidanja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a posledica je oštećenje i smrt bakterijske ćelije. jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere, deli se na više slojeva (Di, Ei, £2, Fi, F2, i G). Slojevi imaju različitu gustinu jona. 404

Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i druge elektromagnetske radijacije. Jošanička Banja, banja na severozapadnoj strani Kopaonika, desno od Ibra, na 550 m n. v. Klimat banje deluje tonički i sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8°, 62,2°, 75,5°, 78,50C), slabo minera-lisane, energetičke (akratoterma); voda služi samo za kupanje (prethodno rashlañena). U ovoj banji lece se: hronična i reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i neuritisi i hronična oboljenja ženskih polnih organa. jugo, topao i pretežno suv vetar, koji duva na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sredozemnog mora i Italije. Na tom putu se katkada toliko ovlaži da izaziva naoblačenje, kišu i sniženje vazdušnog pritiska. Jugo duva u našim krajevima najčešće u kasnu jesen, zimi i u rano proleće, naročito uz obalu Jadranskog mora. Sin. široko, scirocco. V. vetrovi. jugovina, period kad duva vetar s juga (kaže se: duva »jugovina«). Ako je ovaj južni vetar s mora, onda je on topao i vlažan i donosi kišu; obično je neprijatan i u mnogih osoba izaziva depresiju. Ako duva s kopna (kao »vardarac« u dolini Vardara), suv je, topao i nesnosan (ukoliko je jači). jugularis, jugularan, grlen koji pripada prednjem delu vrata (npr. v. jugularis interna, unutrašnja vratna ili jugularna vena). jugulum, grkljan, vrat, kotlac. jugum, jaram, spone. junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kostiju, v. articulatio. Juniperus communis (Coniferae), smreka, borovnica, kleka. Osušeni zreli plodovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadrže etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu smolu i oko 30% glikoze. Danas se upotrebljava, uglavnom, samo u narodnoj medicini u obliku čajeva (kao diuretičko sredstvo). juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mladosti ili detinjstvom; mlad, nezreo. juvenilni reumatoidni artritis, v. arthritis.

K K, hemijski simbol za element kalijum. vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % kuk, oznaka za prefiks kilo u Meñunarodhinjske soli. Obično se proizvodi od nom sistemu decimalnih jedinica SI; l kravljeg mleka. Ima specifični prijatni kilo označava veličinu koja je za IO3 ili ukus i miris. Poznati su proizvodi iz juza l 000 puta veća od merne jedinice gozapadne Srbije i Crne Gore. neke fizičke veličine, na primer, km (ki- kala-azar, infektivna bolest izazvana paralometar), kg (kilogram), kW (kilovat). zitom Leishmania donovani, koga na čoKEP, v. caries dentium. veka prenose izvesni flebotomi. Parazit kabinet za transfuziju krvi, najmanja jenapada naročito retikuloendotelske ćedinica u organizacionoj shemi ustanova lije slezine, jetre i kostne srži. Simptomi: za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabivisoke nepravilne temperature, otok net). Ova jedinica obično posluje u saslezine i jetre i ponekad limfnih žlezda. stavu bolnica ili pojedinih bolničkih U krvnoj slici: anemija, leukopenija s odeljenja u kojima postoje stalne potremonocitozom i trombocitopenija. Dijagbe za rezervama krvi. Snabdevanje krnoza se utvrñuje nalazom parazita u vlju vrše Zavodi za transfuziju krvi. punktatima kostne srži, slezine i limfnih K-ćelije (limfociti), limfociti koji »ubijažlezda. ju« druge ćelije na čijoj se površini na- kalaj, v. stannum. laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u ćelija-ubica (engi. »killer cells«, pa otukojoj dolazi do mineralizacije organskih da K-ćelije) nije jasan. osnova gleñi, dentina i cementa. Sin. miKaderova operacija, v. operacija. neralizacija zuba. kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le- kalcijum, v. calcium. ševi životinja uginulih od zaraznih bo- kalcijum-dinatrijum-etilen-diaminolesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efispaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bokasno sredstvo za lečenje i profilaksu lesnih životinja, kao i konfiskovano, introvanja olovom. ficirano i pokvareno meso domaćih ži- kalcijum-fluorid, najčešći oblik u kome votinja, divljači i riba. Pri spaljivanju se susreće fluor u prirodi. Koristi se za stvara se dosta obilan mrk ostatak koji dobivanje drugih preparata fluora zbog se upotrebljava u tehničke svrhe. K. se njegove slabe rastvorljivosti u vodi. postavlja izvan ljudskih naselja. kalcinoza, v. calcinosis. Kahnova reakcija, v. reakcija. kalcitonin, hormon koji se stvara u parakaheksija, v. cachexia. folikularnim »O«-ćelijama tireoideje; kahektički edem, v. oedema. polipeptid koji snižava nivo kalcijuma u Kahlerova bolest, v. myeloma. krvi. kajmak, mlečna prerañevina, dobivena skidanjem površnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat. 405

kalem kalem-protiv-domaćina, reakcija, v. reakcija kalem-protiv-domaćina. Reakcija koja nastaje kada su limfociti davaoca antigenski različiti od istih ćelija primaoca. Posle ubrizgavanja ćelija davaoca u organizam primaoca (smanjene imunološke reaktivnosti) dolazi do ispoljavanja imunološke aktivnosti ćelija davaoca što najčešće dovodi do promena i uvećanja slezine primaoca. Prema tome, ćelije davaoca (kalem) reaguju protiv ćelija primaoca (domaćin), pa je tako reakcija dobila svoje ime. Ona je suprotna reakciji odbacivanja kalema tkiva kada ćelije domaćina reaguju protiv ćelija davaoca. Mehanizam obe reakcije je isti. kalemljenje, v. vakcinacija. kalidin, polipeptid, deluje vazodilâtatorno, a povećava i propustljivost kapilara, dovodi do nastajanja edema, prouzrokuje bol (delujući na nervne završetke) i kontrahuje ili opušta razne glatke mišiće. kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u krvi. V. hyper- i hypokaliemia. Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) sedativno sredstvo koje smanjuje razdražljivost centralnog nervnog sistema, naročito velikog mozga. Upotrebljava se u velikoj epilepsiji, horeji, psihičkoj razdražljivosti itd. Sin. Kalium bromatum, (2) dodaje se razvijaču kao usporivač da bi sprečio delovanje reduktivnih supstancija razvijača na neosvetljeni deo fotoemulzije (u propisanom vremenu razvijanja). V. razvijao. Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijankalijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza iznosi za odraslog čoveka otprilike 150 miligrama). V. Aqua Amygdalae amarae, Acidum hydrocyanicum. Kalu dichromas, kalijum-bihromat, 22?, upotrebljava se u histološkoj tehnici kao fiksativ, a s koncentrova-nom sunipornom kiselinom za čišćenje staklenog posuña. Sin. Kalium bichro-micum. Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid, KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Kalium hydrooxydatum, Kalium hydricum, Kalium causticum. 406

kalium Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotrebljava se kao ekspektorans, zatim u lečeriju sifilisnih guma i u profilaksi endemske gušavosti. Sin. Kalium iodatum. V. Jodum. Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tartarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so. Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra, , bela kristalna supstancija. Salitra se ranije upotrebljavala za dobijanje crnog baruta. Danas služi samo za spravljanje hartije (charta nitrata) koja, kad se zapali, tinja i razvija beo dim čije udisanje olakšava napad od bronhijalne astme. Kalii permanganas, kalijum-permanganat, oksidativno sredstvo koje se u medicini upotrebljava u svrhe antisepse i dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Kalium permanganicum. Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil-tartarat, organsko jedinjenje trovalentnog antimona. Ranije je upotrebljavan kao emetičko sredstvo, a docnije kao hemioterapijsko sredstvo u lečenju lajšmanioza (na primer, kala-azara i bilharcioza) ali je i u ovih indikacija danas zamenjen terapijski aktivnijim a manje toksičnim drugim organskim jedinjenjima antimona. Sin. Tartarus emeticus, Tartarus stibiatus. Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, smeša različitih kalijumovih sulfida. Upotrebljava se za spremanje veštačkih sumpornih kupanja. Sin. Kalium sulfuratum, hepar sulfuris. ka liko, v. calicot. kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, smanjenje kalijuma u krvi. kaliper, aparat za merenje debljine kožnog nabora. Obezbeduje konstantni pritisak od 10 g na l mm 2 . kalium, K, kalijum, hemijski element, alkalni metal, spada u najrasprostranjenije elemente, važan bioelement, nalazi se u krvi i u svim biljnim i životinjskim ćelijama; K. aceticum solutum, v. Solutio Kalii acetatis; K. arsenicosum solutum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.

kaliuresis bichromicum, v. Kalii dichromas; K. bromatum, v. Kalii bromidum; K. causticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyanatum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v. Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v. Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K. iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum, v. Kalii nitras; K. permanganicum, v. Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Kalii trisulfidum. kaliuresis, kaliureza, povećano izlučivanje kalijuma mokraćom. kalkuloza, v. calculosis. kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni. kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz pankreasa i mokraće sisara. Snižava krvni pritisak. Verovatno se stvara u pankreasu. kalomel, v. calomelas. kalorički nistagmus, v. nystagmus. kalorifer, peć za zagrevanje vazduha pri centralnom grejanju toplim vazduhom. To je najčešće gvozdena peć potpuno nepropustljiva za dim i za gasove sagorevanja. Temperatura površine peći ne srne da bude suviše visoka, da bi se izbeglo sagorevanje prašine, a time i zagañivanje vazduha proizvodima tog sagorevanja. kalorija, oznaka cal, vansistemska jedinica za količinu toplote, rad i energiju čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l cal = 4,186 J. kalorimetar, aparat u kome se odreñuje kalorična vrednost hranljivih materija prema količini toplotne energije koju one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin. Berthelotova bomba. kalorimetrija, (fiziol.) merenje količine toplote koju odaje neko telo; direktna k., direktan način merenja toplote koju odaje neki organizam u naročitoj komori. Toplota koju proizvodi ispitivani organizam zagreva vodu koja opkoljava komoru ili koja prolazi kroz naročitu cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti vode i njene količine izračunava se (u kalorijama) količina toplote osloboñene u toku odreñenog vremena; indirektna k., izračunavanje veličine energetskog prometa ispitivane osobe mere-

kandžasta šaka njem količine utrošenog kiseonika, kao i proizvedenog ugljen-dioksida. kamen, v. concrementum, calculus. »kamen besmrtnosti«, naziv koji je Paracelsus dao za opijum. kamenac, v. calculus; k. zubni, čvrste, kalcifikovane naslage bele ili žućkastomrke boje, koje se talože na zubima koronarno od desni. Predilekciona mesta za njihovo stvaranje su jezičke površine donjih sekutića i usne površine gornjih molara. Nastaje tako što se u organski matriks, sastavljen od mukopolisaharida, sljuštenih epitelnih ćelija, mikroorganizama, gljivica, leukocita i ostataka hrane, talože iz pljuvačke soli kalcijuma i magnezijuma u vidu karbonata i fosfata. Zubni kamenac ima strukturu kristalnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus, dentalni. V. konkrementi, subgingivalni. kamfor, v. Camphora. kamohin, v. amodijahin. kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog polja. V. perimetar. kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V. perimetrija. kanal, v. canalis. kanalić, v. canaliculus. kanalizacija, skup ureñaja za odvoñenje otpadnih materija, tečnih i čvrstih, sistemom podzemnih kanala najkraćim putem iz područja ljudskog stanovanja. Moderna k. se razvila kao posledica razvitka većih gradova i gomilanja masa ljudi na relativno malom prostoru. Kanali treba da budu uvek smešteni ispod vodovodnih cevi. kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice Streptomyces kanamyceticus, deluje na različite vrste mikroorganizama, pored ostalog i na M. tuberculosis. Kanavelova elevaciona udlaga, v. udlagakancerogeni, hemijski, fizički i biološki agensi. U kontaktu sa živom ćelijom tkiva i organa menjaju program razmnožavanja ćelija, omogućujući pojavu raka. kandicidin, antibiotik, izolovan iz Streptomyces griseus. Upotrebljava se lokalno, u slučajevima vaginalne monilijaze. kandžasta šaka, deformacija šake koja nastaje usled povreda ulnarnog nerva u 407

kankroid visini korena šake zbog čega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog položaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyotrophia spinalis progressiva. kankroid, v. cancroid. kantaridin, v. Cantharides. K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsulama bakterija nalaze se kapsularni ili K-antigeni, koji predstavljaju značajne serološke elemente za identifikaciju loza bakterijskih vrsta. V. kapsula. kaolin, silikat aluminijuma koji sadrži vode. Služi za dobivanje porculana. V. trovanje. kapacitet pluća, suma, zapremina dva ili više plućnih volumena; inspiracijski k., zapremina vazduha koju čovek od mirne ekspiracije može udahnuti napregnutim udisanjem. Jednaka je sumi respiracijskog i inspiracijskog rezervnog volumena. Prosečna vrednost mu je 3500 ml; funkcioni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja ostaje u plućima posle normalne ekspiracije. Predstavlja sumu rezidualnog i ekspiratornog rezervnog volumena. Vrednost mu je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna zapremina vazduha koja se nalazi u plućima posle maksimalne inspiracije; u sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i rezidualni volumen; prosečna vrednost mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise od pola, uzrasta, položaja tela u trenutku njihova odreñivanja i od funkcionog stanja, kako respiratornog, tako i kardiovaskularnog sistema. Svi p.k. su u žene za 20-25% manji nego u muškarca. vitalni kapacitet, maksimalna zapremina vazduha koji se može izdahnuti jednom maksimalnom ekspiracijom posle maksimalne inspiracije, predstavlja sumu respiracijskog, inspiracijskog rezervnog i ekspiracijskog rezervnog volumena: iznosi oko 4600 ml. kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji mogu primiti veliku količinu krvi, a da se pri tom u njima značajno ne menja krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene. 408

kapljomer kapačna hrskavica (grkljana), v. cartilago epiglottica. kapačni šav, v. očni kapci. kapilar, v. vas capillare (vas haemocapillare). kapilaran, tanak kao dlaka. kapilarna dinamika, proces razmene tečnosti izmeñu plazme i meñućelijskih prostora, kojeg odreñuju kapilarni pritisak, pritisak meñućelijske tečnosti, koloidno-osmotski pritisak plazme i koloidno-osmotski pritisak meñućelijske tečnosti. Kapilarni pritisak, pritisak meñućelijske tečnosti i koloidno-osmotski pritisak te tečnosti predstavljaju sile koje potiskuju tečnost iz krvnih sudova, a koloidno-osmotski pritisak plazme silu koja vuče tečnost ka unutra. Na arterijskom delu kapilara rezultat delova-nja svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg koja deluje na izlaženje tečnosti, na venskom delu kapilara neto-sila koja deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u srednjem delu kapilara sile koje deluju prema spolja u ravnoteži sa silom koja deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile koja tera tečnost iz kapilara na arte-x rijskom delu kapilara (dovodi do filtracije) i sile koja uvlači tečnost u venski deo kapilara (dovodi do reapsorpcije) čini da u meñućelijskim prostorima ostaje višak tečnosti koja se u krvptok vraća preko limfnog sistema koji počinje limfnim kapilarima u meñućelijskim prostorima. V. limfotok. kapilarna membrana, zid kapilara kroz koji se vrši rezmena tečnosti izmeñu krvi i meñućelijske tečnosti. Sastoji se od jednog sloja endotela, sa spoljašnje strane obavijenog bazalnom opnom. Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se nalaze pore promera 80 do 90 A, čija ukupna površina iznosi l/1000-ti deo ukupne površine membrane. kapilarni puls, puisne oscilacije zidova kapilara. U normalnim uslovima se ne konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aortnom insuficijencijom i u osoba koje imaju malu učestalost srčanog rada, a veliki udarni volumen (sportišti). kapljasto srce, cor pendulum, v. cor. kapljomer, v. instillator.

kaporit

kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno vezan za visoki procenat aktivnog hlora, 70%. Koristan za dezinfekciju malih količina vode. Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathicum multiplex haemorrhagicum. kapreomicin, antibiotik, dobiven iz Streptomyces capreolus, sastoji se od četiri aktivne komponente: kapreomicin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M. tuberculosis,. kaprilna kiselina i njene soli (na primer, cink-kaprilat) imaju fungistatičko dejstvo; koriste se u lečenju nekih dermatomikoza. kapsid, v. capsid. kapsida, virusni omotač. Kapsida je grañena od najmanjih strukturnih jedinica zvanih kapsomere. Prema arhitekturi, kapsida može pokazivati kubičnu ili spiralnu (heličnu) simetriju. Kod vibriona kubične simetrije (npr. v. polio, popova-virusa i dr.) obično je u pitanju ikozaedar; spiralna simetrija karakteristična je za miksoviruse (v. M. influenzae), virus morbila i za mnoge biljne viruse (v, mozaičke bolesti duvana). kapsomera, strukturna jedinica virusnog omotača. Kapsomere su proteini molekuske težine oko 20.000 do 50.000. Broj kapsomera po vibrionu varira od 12 do 532; adenovirusi imaju 252, virus herpesa 162 kapsomere. Kapsomere su sastavljene od još manjih podjedinica. Zavisno od vrste virusa njegove kapsomere mogu imati tri, pet ili šest strukturnih podjedinica. kapsula bakterija, čahura, sluzavi sloj koji okružuje zid i spoljnu površinu svake bakterije. Različite je debljine, ona se veoma lako vidi u mnogih (D. pneumoniae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je teško vidljiva u drugih, gde je veoma tanka, što zavisi od genotipa, ali i od spoljnih faktora. Hemijski sastav čahure sadrži tri grupe bitnih sastojaka: polisaharide, glutamil-polipepticl c i aminošećere. Čahura ima sledeće funkcije: zaštitu protiv fagocitoze, faga i suše. Kapsula čini energetsku rezervu ugljenika. Postojanje kapsule može biti jedan

karboksiina grupa

od faktora patogenosti za dotičnu bakteriju. karamif en, sredstvo za lečenje hiperkinetičkih stanja. karbamid, v. carbamid. karbaminohemoglobin, jedinjenje izmeñu hemoglobina i ugljen-dioksida nastalo direktnim vezivanjem COa za amino-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv. karbarson, v. Carbarsonum. karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-peniciUn. karbimazol, antitireoidna supstancija. karboanhidraza, enzim koji katalizuje reakciju izmeñu ugljen-dioksida i vode, tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaganje ugljene kiseline u vodu i ugljen--dioksid: COz + HzO ^ . Karboanhidraza se nalazi u crvenim krvnim zrncima, u ćelijama cevčica bubrega i u sluzi želuca. Krvna plazma ga ne sadrži. karbogen, mešavina od 95% kiseonika i 5% ugljen-dioksida; služi za suzbijanje nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju ugljen-monoksidom). karbo hidra za, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje ugljenih hidrata. Karbphidraze koje dejstvuju na polisaharide (škrob, glikogen, inulin i dr.) nazivaju se polisaharaze ili poliaze, a karbohidraze koje dejstvuju na oligosaharide nazivaju se oligaza. Karbohidraze, koje katalizuju razlaganje disaharida u monosaharide, nazivaju se disaharaze. karboksihemoglobin, relativno stabilno jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglobina koje ne prima niti odaje kiseonik ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen-monoksid. karboksilaze, naziv za fermente koji omogućavaju odvajanje ugljen-dioksida iz karboksilne grupe iz ketokiselina i aminokiselina pretvarajući ih u niže aldehide ili odgovarajuće amine. karboksiina grupa, jednovalentna funkciona grupa -COOH, karakteristična za organske (karbonske) kiseline. Karboksiina grupa je složena funkciona grupa sastavljena od karbonilne grupe C = Oi 409

karboksipolipeptidaza hidroksilne grupe: -C = O. OH karboksipolipeptidaza, enzim pankreasnog soka koji katalizuje hidrolitičko razlaganje polipeptida u aminokiseline. Cepanje polipeptida i oslobañanje aminokiselina vrši se s krajeva polipeptidnog niza. karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum. karbonati, soli ugljene kiseline , npr. natrijum-karbonat, Na2COa. karbonijum joni, veoma reaktivni elektrofilni joni, lako stvaraju kovalentne veze s različitim nukleofilnim supstancijama, kao i s biološki važnim grupama; nastaju prilikom reagovanja alkilirajućih agensa. karborund, v. Carborundum. karbunkul, v. carbunculus. karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim svojstvom iz grupe derivata sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); zbog niza neželjenih efekata danas se retko gde koristi, a u našoj zemlji nije bio u regularnoj upotrebi. karcinoembrionski antigeni, spadaju u specifične antigene tumora (v. tumorspecifični transplantacijski antigeni). Normalno postoje u toku rane embriogeneze. Pošto dolazi do njihovog potiskivanja pre razvoja imunog aparata ne stvara se tolerancija na ove antigene. karcinom, v. carcinoma. kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca. kardijalan, v. cardiacus. kardijalna ciroza, v. cirrhosis. kardijalna insuficijencija, v. insufficientio. kardijalna kriza, v. crisis. kardijaliii šumovi, v. šum. kardijazolski šok, v. therapia. kardiogena ploča, naspram endokardnih kesica splanhopleura zadebljava s obe strane i nešto se izbočuje u telesnu duplju. To je srčana ili kardiogena ploča, nazvana još i mioepikardni ovoj jer od njega, pored miokarda, postaje još i epikard (visceralni list perikarda). Deo telesne duplje, u kojoj se razvija začetak srca, čini pleuroperikardnu duplju. 410

karlični pojas kardiograf, aparat koji služi za dobivanje kardiograma. kardiografija, v. cardiographia. kardiogram, v. cardiogram. kardiolog, lekar osposobljen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti srca i krvnih sudova. kardiologija, v. cardiologia. kardioomentopeksija, v. cardioomentopexia. kardiopleuralni šum, sin. pleuroperikardni šum, v. šum. kardiopneumopeksija, v. cardiopneumopexia. kardioptoza, v. cardioptosis. kardiopulmonalni šum, v. šum. kardiotonici, v. cardiotonica. kardiotonički glikozidi, v. glikozidi. kardiovalvulni, sve što je u vezi sa srčanim zaliscima. kardiovaskulni, v. cardiovascularis. karijes indeksi, v. caries dentium, c. indeksi. kariogamija, jedro zigota koje sadrži diploidni broj hromosoma (2n). Sin. sinkarion. kariogen, onaj koji izaziva i utiče na razvoj karijesa zuba. kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u kojoj jedro najpre otekne, a potom nastaje postepeno gubljenje hromatina. V. necrobiosis. kariopiknotički indeks, pokazatelj u Papanikolauovom testu koji otkriva ciklusne promene u vaginalnoj sluznici pomoću naročitog bojenja sekreta. kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra ćelije i rasparčavanje hromatina u deliće koji napuštaju jedro. kariozna lezija, v. caries dentium, c. klinički. kariozni defekt, v. caries dentium, c. klinički. karlična duplja, v. cavum pelvis. karlična osovina, v. axis pelvis. karlični pojas, pojas koji čine kosti karlice. Njegove vrednosti predstavljaju: a) rastojanje izmeñu spoljne ivice jednog bedrenog grebena i spoljne ivice drugog; b) rastojanje od spoljne ivice drugog; c) odreñivanje bitrohanternog prečnika širine kukova. Za tačno dobijanje

karlsbadska so tih vrednosti vodi se računa o količini masnih naslaga i mišićnih masa. Kad god je u pitanju ženski tip uobličavanja zapaža se nagomilavanje masti u kukovima, a u muškom tipu, nagomilavanje mišićnih masa u deltoidnom predelu. O tom pojasu se vodi računa u rastenju deteta od 6 godina, u prepubertetu i pubertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kosti: bedrene i preponske kosti i sednjače. Hrskavični začeci karličnog pojasa za bedrenu kost i preponjaču javljaju se u začetku od 11 mm dužine, za sednjaču u embrionima do 20 mm. Do 7. godine karlične kosti su još razdvojene jedna od druge. U 8. godini se spaja sednjača s preponjačom. karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefactum. karmin, v. carmin. karnifikacija pluća, v. carnificatio pulmonum. karotidna arterija, (embr.) nishodna aorta S1C produžava u embriona od 2 mm kao primarna unutrašnja karotidna arterija, kao što se i ushodna aorta produžava nagore kao primarna spoljašnja karotidna arterija. S obe strane 3. arterijski luk predstavlja početni deo unutrašnje karotidne arterije, zbog čega se taj luk naziva karotidnim lukom. karotidni, v. carotis. karotidnog sinusa refleks, refleks koji izaziva usporen rad srca, a koji nastaje pritiskom na račvu a. carotis communis, bilo da je pritisak van arterije ili u njoj. U stvari, pritisak se vrši na sinus a. carotis internae. V. karotidnog sinusa sindrom. karotidnog sinusa sindrom, sinkopa ponekad praćena grčevima, zbog povećane aktivnosti refleksa karotidnog sinusa, kada se prstom izvrši pritisak na je.dan ili oba karotidna sinusa. karotin, v. carotin. karotinaza, enzim jetre pod čijim se uticajem u jetri iz ß-karotina, cepanjem njegovog molekula, dobijaju dva jednaka i istovetna molekula vitamina A. karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8 izoprenskih ostataka. Karotinoidi su

katadin-postupak obojeni. Karotin je najvažnija vrsta karotinoida. V. lipochrom. karta povreñenog i obolelog, v. ranjenička karta. Kartagenerov sindrom, v. sindrom. karyopyknosis, kariopiknoza, smežuravanje jedra ćelije s pretvaranjem hromatina u amorfnu, čvrstu masu. Viña se u normalnim eritroblastima pre njihovog pretvaranja u eritrocite. karyorrhexis, karioreksis, raspadanje jedra u ćeliji, pri čemu se hromatin raspada u sitne delove koji se izbacuju iz ćelije. Ranije se mislilo da se na taj način eritroblast oslobaña jedra da bi postao eritrocit. karyotyp, kariotip, hromosomski sadržaj ćelijskog jedra odreñene jedinke ili vrste, u pogledu broja, veličine i oblika hromosoma, koji se obično utvrñuju u metafazi mitotske deobe. Kasabach-Merrittov sindrom, v. sindrom. kastracija (škopljenje, jalovljenje), slučajno ili namerno (operativno) odstranjenje polnih žlezda, posle čega u oba pola nastaje naročito stanje zaostalog razvoja i poremećenih funkcija (evnuhizam). kastracione ćelije, v. ćelija. kašalj, v. tussis. kašika, u medicini mera za tečne lekove i (znatno rede) za praškove. Velika kašika sadrži, približno, 15 g, a mala kašika približno 5 g tečnosti; k. za otisak, zubarska alatka od metala, oblika vilice, sa drškom. Kašika služi i za to da nosi materijal za otisak i da se njome ravnomerno pritiska materijal za otisak; fabričke k. izrañuju se obično u serijama razne veličine i oblika za gornju i donju vilicu; individualna k. pravi se ad hoc u tehničkoj laboratoriji i služi za uzimanje funkcionalnog otiska. katabolizam, v. dissimilatio. katadin-postupak, primena srebra u dezinfekciji. Zasnovan na delovanju teških metala na belančevine. Efekat dobar na salmonele, slab prema cistama dizente-ričke amebe, nedovoljno ispitan prema virusima. Baktericidni efekat raste s porastom temperature za svakih 1O0C za 1,6 i kisele reakcije za 1,55. Tvrdoća 411

kataforeza vode, hloridi, a naročito sulfidi usporavaju efekat. Sporo deluje, ima slabu primenu. kataforeza. v. elektroforeza. katakrotizam, v. catacrotismus. katakrotni, oznaka za izgled pulsa u katakrotizmu. katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u svim živim ćelijama izuzev u nekim anaerobnim bakterijama. katalepsija, katalepsija, pojava neobično dugog zadržavanja ekstremiteta ili glave u neprirodnim položajima u koje su pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i u hipnozi. V. flexibilitas cerea. kataliza, pojava menjanja brzine reakcije u prisustvu katalizatora. Homogena kataliza je ako su sastojci hemijskog sistema i katalizatora istog agregatnog stanja (iste faze), a heterogena kataliza se vrši na dodirnoj površini različitih faza (kontaktna kataliza). katalizatori, supstancije koje u minimalnim količinama svojim prisustvom ubrzavaju neku hemijsku reakciju, a pri tome ostaju nepromenjeni; negativni k., supstancije koje usporavaju brzinu neke reakcije. katapleksija, v. cataplexia. katarakta, v. cataracta. kataralna angina, v. angina. kataralni gastritis, v. gastritis. katatermometar, instrument za merenje rashladne moći sredine. Sastoji se od rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i skale sa gornjom oznakom na 380C i donjom na 35°. Meri se vreme rashlañenja katatermometra od 380C na 350C i pomoću nomograma ili formule se odreñuje rashladna moć sredine. Služi i za odreñivanje brzine strujanja vazduha ispod l m/sec.

katatimna sumanuta ideja, v. sumanute ideje. katatimno ludilo, v. sumanutost katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije koja se odlikuje pojavom katatonusnog stupora ili katatonusne pomame. Akutna katatonija ima dobru prognozu. Akutna smrtna katatonija ili dilirium 412

kateter acutum dovodi naglo do smrti usled edema mozga. kateholamini, simpatomimetici (adrenalin, noradrenalin, izoproterenol) koji imaju hidroksilne grupe u benzenskom jezgru u položaju 3 i 4 (s obzirom na to da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i katehol). katepsin, v. cathepsin. kateter, cevast, savitljivi hirurški instrument, koji se uvlači u telesne šupljine da bi se iz njih ispraznio tečan sadržaj ili ubrizgao neki antiseptički rastvor u cilju lečenja (na primer, kateterizacija mokraćne bešike, eustahijeve tube, i suznih kanala). Postoje kateteri raznog oblika i od različitog materijala (vulkanisane gume, metala, stakla, svile prevučene lakom; prema tome, meki, polutvrdi i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov k., uterusni kateter s dva toka; Chevassuov k., služi za ureteropijelografiju. Vrh Chevassuovog katetera ima oblik žira da bi zatvorio ureteralni otvor i sprečio izlivanja kontrastnog sredstva retrogradno u mokraćnu bešiku u toku ubrizgavanja; dugovremeni k., koji duže vreme ostaje u bešici radi evakuacije mokraće, naročito posle operacija na mokraćnoj bešici, uretri i prostati, retencije mokraće i dr., v. trajni katetar, dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za ubrizgavanje, a drugu za isticanje tečnosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na kraju je savijen u dva lakta; filiformni k., kateter malog prošeka, koji služi za dilataciju uretralne strikture da bi se provukao pored suženja koje stvara kalkulus ili pregib uretre; fleksibilni k., savitljiv kateter, v. Nélatonov kateter; Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji se zadržava u mokraćnoj bešici pomoću balona koji se nalazi blizu njegovog vrha i naduvava se vazduhom ili puni tečnošću; meki k., v. Nélatonov kateter; Malecotov k., kateter s dva ili četiri krilca i služi za žensku mokraćnu bešiku; Mercierov k., savitljivi kateter na svom kraju savijen u lakat. Mercierov kateter služi za kateterizaciju u hipertrofiji prostate; Nélatonov k., meki pravi kateter od vulkanizovanog kaučuka,

kateterizacija v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kateter od gume čiji se rašireni vrh opruža i ispravlja pomoću provlaka. U takvom obliku Pezzerov kateter se uvlači kroz uretru u mokraćnu bešiku. Pošto se provlak ukloni, vrh se ponovo širi i prileže uz unutrašnji otvor mokraćne bešike, čime se sprečava spontani izlazak katetera iz bešike. Kateter služi i u dijagnostičke svrhe: da se kroz njega ubrizga kontrastno sredstvo u šuplje organe (mokraćna bešika, srce i dr.) i u patološki nastale šupljine, koje se zatim rendgenski snimaju; Robinsonov k., prav katetar s dva do šest okaca koji omogućuju drenažu, te je naročito koristan u slučaju postojanja ugrušaka krvi, koji mogu da zapuše neki od okaca; Tiemannov k., uretralni gumeni kateter savijenog vrha naviše i glavičastim vrhom, pogodan za kateterizaciju mokraćne bešike u hipertrofiji prostate; trajni k., v. /c. a demeure; ženski k., kratki kateter pogodan za prolaženje kroz žensku uretru. kateterizacija, uvlačenje katetera u razne šuplje organe u cilju pregleda ili lečenja; k. hepatičke vene, uvlačenje kardijalnog katetara (sonde) kroz venu na ruci, u desnu pretkomoru, donju šuplju venu, hepatičku venu do malih hepatičkih venula radi odreñivanja intrahepatičkog venskog pritiska; k. mokraćne bešike, uvlačenje katetera kroz uretru u mokraćnu bešiku radi ispuštanja mokraće ili ispiranje bešike, v. katetar; c. posterior vesicae urinariae, zadnja ili retrogradna kateterizacija mokraćne bešike, uvlačenje katetera u uretru kroz otvorenu bešiku u neprolaznim suženjima uretre, kada se ne može izvršiti obična kateterizacija; kateterizacija puteva za disanje, v. intubatio; k. srca, noviji riačin ispitivanja srca. Sastoji se u uvlačenju katetera (sonde) kroz venu na lakatnom pregibu u desnu pretkomoru, desnu komoru i plućnu arteriju. Pomoću katetera srca odreñuje se pritisak u desnom srcu, utvrñuje se sastav gasova u krvi u desnom srcu i mogu se utvrditi izvesne najčešće uroñene srčane mane; k. uretera, uvlačenje ureteral-

kauzalna embriologija nog katetera pomoću specijalnog clstoskopa u ureter radi dobivanja mokraće iz odgovarajućeg bubrega ili radi retrogradne pijelografije. katjon, v. jon.

katoda, negativna elektroda, negativni pol jednosmerne struje. Katoda u rendgenskoj ili termoelektronskoj cevi izrañena je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se niskom voltažom od 3 do 18 V radi emitovanja elektrona. katodni osciloskop, elektronski instrument koji služi za posmatranje podsticaja iz detektora zračenja ili drugih elektronskih instrumenata. Služi za ispitivanje, merenje, proveravanje ispravnog rada i podešavanje instrumenata i mernih kompleta. katodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri monopolarnom nadraživanju živca, kad je aktivna elektroda katoda. katrani (borovičin, brezov, bukov), guste, mrke ili crne tečnosti, koje se dobivaju suvom destilacijom drveta od lisnatog i četinarskog drveća prema našoj farmakopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bukov katran), Pyroleum Betulae (brezov katran), Pix luniperina (borovičin katran) i Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja). Deluje lokalno i inhalacijom pare; pri inhalaciji dolazi do ošamućenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva i nadražaja bubrega, pri lokalnom dejstvu na kožu razvijaju se eritem, akne, bradavice, pa i karcinom. Katzenjammer. (nem.) simptomi glavobolje, mučnine, mogućnog edema mozga i funkcionog neuritisa kao posledice napitog stanja. kaudalno crevo, v. repno crevo. kaustičan, jedak, koji nagriza, razjeda, koji uništava živo tkivo. kaustika, v. caustica. kautela, mera predostrožnosti, npr. kautela asepse, mere za postizanje aseptičkih uslova u hirurgiji i dr. kauter, v. cauter, galvanokauter, elektrokauter, paquelin.

kauterizacija, v. cauterisatio. kauzalgija, v. causalgia. kauzalna embriologija, proučava kojim se mehanizmom i pod kakvim okolnos413

kauzalna terapija tima tako elementarne strukture razvijaju u složene i najsloženije oblike i funkcije. kauzalna terapija, v. therapia. kaverna, v. caverna. Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna pigmentacija rožnjače u Wilsonovom oboljenju (hepatolentikularna degeneracija). U stromi rožnjače pored limbusa vidi se zelenkastožućkasti prsten nastao taloženjem organskog bakra. Kazanjianöva šina, v. šina s prste novima metalna. kazein, mlečna belančevina poreklom iz mlečne žlezde sisara. Kravlje mleko je sadrži od 2,5 do 3,2 %, a u žene O do 0,75 %. Ne zgrušava se na toploti pri neutralnoj reakciji, zgrušavanje mleka pri kuvanju dokaz je zagañenosti i higijenske neispravnosti mleka. Glavni je sastojak sira. V. casein. kazeinogen, najvažnija belančevina mleka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome je fosforna kiselina estarski vezana za ostatak serina belančevinske komponente kazeinogena. Kazeinogen sadrži oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen ima izražene kisele osobine i u mleku je u obliku anjona i to kao kalcijum-kazeinat. Izoelektrična tačka mu je pH 4,7. Ako se mleko zakiseli ili se uticajem bakterija stvori iz laktoze enzimskim putem mlečna kiselina, mleko će se zgrušati. Pri zgrušavanju mleka kazeinogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u kazein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se primenjuje za dobijanje sira iz mleka. Kazein se dodatkom alkalija ili viška kiselina ponovo rastvara. Sirište (želudac teleta) pretvara enzimskim putem kazeinogen u nerastvorljivu zgrušanu masu - kazein. Kazeinogen snabdeva organizam proteinom, kalcijumom i fosforom. kazeozna pneumonija, v. pneumonia. Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen. kefalometrija, merenje raznih prečnika glave i svih anatomskih elemenata na glavi i licu, uključujući mekotkivni pokrivač. Antropološka metoda, iz oblasti somatometrije. kefir, mlećni proizvod od kobiljeg ili kravljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe414

keratitis cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (Torula kefir i Lactobacillus caucasicus). Prijatnog je ukusa, sličan jogurtu. V. jogurt, kiselo mleko i kumiš. Kehrkringovi nabori, kružni nabori creva koji se javljaju tek u 6. mesecu. Keith-Flackov čvor, v. nodus sinoatrialis. kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz tumora. keletomia, keietomija, hirurško razdvajanje kilnog prstena u slučaju ukleštene kile. keloid, čvrsto, ograničeno zadebljanje kože, nastaje, u predisponiranih osoba, prekomernim umnožavanjem vezivnog tkiva, u procesu zarašćivanja rana (posle opekotina, kauterizacija itd.), ili nekih drugih zapaljenjskih procesa JLI koži. keramika, (stom.) širi pojam za više vrsta stomatološkog porculana. Sastoji se od finih čestica feldspata, kvarca i kaolina uz dodatak fluorescentnih materija i metalnih oksida kojima se postižu tran-sparentnost i prirodna boja zuba; alumina k., klasični porculan uz dodatak većeg procenta aluminijum-trioksida iste termalne ekspanzije. Dva puta je tvrñi od klasičnog porculana i koristi se x za izradu porculanskih krunica i mostova do 3 člana u predelu fronta; ciklus pečenja k., vremenski i temperaturni interval pečenja keramičkih nadoknada ili faseta. Pečenje porculana obavlja se u tri faze, gde je zadnje pečenje name-njeno glaziranju i izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje k., završno pečenje keramičke ili metalnokeramičke nadoknade u prisustvu vazduha radi dobi-janja tankog staklastog sloja na njegovoj površini; klasična k., po svom sastavu sličan staklu i koristi se za izradu porculanskih krunica; metalna k., modifiko-vani klasični porculan u čiji sastav ulaze oksidi neplemenitih metala neophodni za razvijanje metalnokeramičkog me-ñuspoja u toku ciklusa pečenja. Ova keramika ima termalnu ekspanziju veoma blisku termalnoj ekspanziji legure na kojoj se peče. keratinizacija, v. oročavanje. keratitis, zapaljenje rožnjače. Može nastati egzogeno ili endogeno. Protiče bez gubitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.

keratobullosa, sekundarna degeneracija rožnjače praćena bulama epitela koje prskaju; k. dendritic a, v. keratitis herpetica; k. disciformis, v. keratitis herpetica; k. e lagophthalmo, nastaje u delu rožnjače koji nije dovoljno pokriven kapcima; k. eczematosa, scrophulosa, phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.) praćena skrofuloznim izgledom lica, ekcemima kože glave i lica, eksuc|ativnom dijatezom. Osnovna promena je fliktena rožnjače (v. phlyctaend)\ k. filamentosa, oštećeni epitel uvija se u vidu konćića; k. herpetica, virusno oboljenje. Prema kliničkoj slici javlja se: k. dendritica, površinski defekti epitela u vidu grančica, k. disciformis, zamućenje parenhima u vidu kotura; k. neuroparalytica, u toku paralize trigeminusa u području otvora kapaka javlja se okruglasti defekt epitela koji može preći u ulkus; k. parenchymatosa e lue congenita, dubok keratitis koji zahvata oba oka. Praćen je Hutchinsonovom trijadom. Ostavlja velika zamućenja; k. rosacea, prati acne rosaceae lica. kerato-, prefiks koji u složenicama označava da je nešto u vezi s rožnatom materijom (npr. rožasti sloj epiderma) ili s rožnjačom oka. Npr. keratoconus, kupasto izbočenje rožnjače. keratoacanthoma, keratoakantom, benigni tumor u obliku cirkumskripte, hemisferične hiperplazije epiderma s centralnim orožavanjem, lokalizovan mahom na licu. Siri. molluscum sebaceum. keratoconjunctivitis, keratokonjunktivitis, istovremeno zapaljenje rožnjače i vežnjače. keratoconus, keratokonus, kupasto izbočenje centralnog dola rožnjače s tstanjenjem parenhimax Obično se javlja na oba oka, mada ne uvek podjednako izražen. Najčešće se javlja posle puberteta. Oboljenje postepeno napreduje i dovodi do velikog astigmatizma, zamućenja rožnjače i slabog vida. keratodermia, keratodermija, kongenitalna ili stečena, regionalna (stopala, tabani) hiperkeratoza. keratoglobus, retka anomalija oblika i krivine rožnjače. Rožnjača je ravnomer-

keratoskop po Placidu no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za tačno postavljanje dijagnoze dolazi u obzir megalokornea. keratohyalin, zrnasta supstancija (eleidinska zrnca) koja se nalazi u ćelijama zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri orožavanju ćelija rožastog sloja epiderma. keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis, istovremeno zapaljenje rožnjače, dužice i cilijarnog tela. keratolytica, keratolitici, sredstva koja svojim keratolitičkim dejstvom odstranjuju hiperplazičan rožasti sloj (clavus, tyloma). Predstavnik je salicilna kiselina. keratomalacia, keratomalacija, stvaranje grizlice u rožnjači koje može dovesti do potpune nekroze rožnjače. Nastaje slepilo usled panoftalmije ili ftize očne jabučice. Javlja se u male dece usled teških poremećaja u ishrani, naročito usled nedostatka vitamina A, kao i usled teških crevnih poremećaja. V. xerosis. keratoma, cirkumskriptno, ograničeno orožavanje; k. palmare et plantare hereditarium, dominantno nasledna regionalna hiperkeratoza dlanova i tabana, koja u nekim slučajevima prelazi i na dorzalne strane (transgrediens) ili je mestimična (dissipatum); k. senile (keratosis senilis), mestimična, bradavičasta orožavanja, na licu ili šakama u starijih osoba. Prekanceroza. keratometar, v. ophthalmometer,

keratoplastica, keratoplastika, operacija, koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-' mučenog dela rožnjače providnim materijalom koji se uzima s rožnjače lesa. Izvodi se najčešće u cilju poboljšanja oštrine vida; k. lamellaris, zamenjuju se samo prednji slojevi rožnjače; k. partialis, zemena jednog dela rožnjače, uglavnom centralnog; k. perforativa, rožnjača se zamenjuje u celoj debljini; k. totalis, zamena celokupne rožnjače. Vrši se retko jer su rezultati nesigurni. keratosis, keratoza, pojačano orožavanje. Sin. hyperkeratosis. keratoskop po Placidu, okrugla ploča s koncentričnim crnim krugovima čija se slika reflektuje na rožnjači. Služi za di415

kerion Celsi

ketoza

jagnozu već izraženog astigmatizma ve- ketoni, jedinjenja koja sadrže dvovalentćeg stepena. nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za kerion Celsi, duboka trihofitija kose gladva jednaka ili različita ugljovodonična ve ili brade u obliku ispupčenih, gnojostatka (alkila ili arila), npr. propanon nih ploča ili čvorova (duboki folikuli(aceton) - CO - . Ketoni tis), iza kojih ostaje trajna alopecija. nastaju oksidacijom sekundarnih kernicterus, žutica moždanih jezgara, alkohola. praćena teškim neurološkim promena- ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna rna u krvi: velike količine slobodnog grupa = C = O, vezana direktno za dva C(nevezanog) bilirubina i intenzivna žuta -atoma. Npr. CH obojenost moždanih jezgara s teškim degenerativnim promenama u njima. -- Ova žutica pripada grupi teške žutice novoroñenih /bog neslaganja krvnih propanon (aceton) sadrži keto-grupu. grupa ABO, a češće podgrupe Rezus iz- ketonska tela, hemijska jedinjenja (promeñu majke i deteta. V. icterus. panon, acetilsirćetna, oksibuterna kisekesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili lina) koja se i pod fiziološkim uslovima gumiranog platna koja se puni ledom i nalaze u organizmu a odlikuju se^ prisluži u terapijske svrhe. sustvom karbonilne - CO - grupe; u pakesonska bolest, javlja se posle naglog iztološkim uslovima, npr. metabolički delaska iz kesona. Nastaje usled dekomkompenzovana šećerna bolest (v. presije i oslobañanja mehurića azota tamo), gladovanje itd., količina ketonkoji začepljuju kapilare i veće krvne suskih tela postaje znatno veća i tada se dove ugrožavajući život. Postoji opasona u znatno većoj meri izlučuju mokranost od začepljenja krvnih sudova vitalćom; najznačajnija ketonska tela su acenih centara. ton, acetosirćetna kiselina i betahidrokkestenjača, v. prostata. sibuterna kiselina. ketamin, narkotičko sredstvo za dijagnos- ketonuria, v. ketoaciduria. tičke i kratke hirurške poduhvate, za uvoñenje u narkozu i za dopunu dejstva Jcetosis, ketoza, povećano stvaranje i nagomilavanje ketonskih tela (acetona, drugih narkotičkih sredstava; prouzroacetosirćetne i hidroksibuterne kiselikuje »disocijativnu anesteziju«: pacijent ne) u organizmu u šećernoj bolesti i glase za vreme uvoñenja oseća razdvojen dovanju. od svoje okoline, čak i od svojih sopst17-ketosteroidi, mešovita grupa jedinjevenih ekstremiteta. nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u ketgut, v. catgut. različitom stepenu, ispoljavaju anabolketoacidosis, ketoacidoza, nagomilavana (v. anabolismus) i androgena svojnje velikih količina ketonskih tela (v. stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti tamo) u telu osoba, npr. sa šećernom u mokraći. bolešću, nastaje usled nedostatka potrebne količine biološki aktivnog insuli- ketostix, ketostiks, trake impregnisane natrijumnitroprusidom, aminosirćetna (v. tamo). nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a ketoaciduria, ketoacidurija, izlučivanje služe za odreñivanje ketonskih tela (v. ketonskih tela mokraćom. tamo) u mokraći; dejstveni princip reaketogen, koji stvara ketonska tela. Ketoguje pretežno s acetosirćetnom kiseligene supstancije su masti i izvesne benom (manje s acetonom i betahidroksilančevine. V. ketoni. buternom kiselinom) u mokraći. ketogenesis, ketogeneza, stvaranje ketonskih tela u organizmu. ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u ketokiseline, v. kiselina. mokraći. ketonaemia, ketonemija, povećanje ke- ketoza, monosaharid koji sadrži keto-grutonskih tela u krvi, kao u gladovanju i pu. Najvažnija ketoza je fruktoza (ketošećernoj bolesti. heksoza). 416

kičma kičma (turski), kičmeni stub, rtenjača, rtenica, hrptenjača. V. columna vertebralis, kičmeni stub. kičmena, leñna vrpca, v. chorda dorsalis. kičmeni stub ili kičma, v. columna vertebralis; (embr.) razvoj kičmenog stuba pokazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavični i koštani. Opnasti kičmeni stub se stvara od sklerotoma (odnosno somita) koji oko svitnjaka, kao oko leñne osovine, slažu mezodermne elemente. Kienböckov fenomen, paradoksna kontrakcija prečage; he mi dijafragma na jednoj strani podiže se pri udisaju, a spušta pri izdisaju. Kienböckova bolest, v. bolest. Kienböckovo iščaaenje, izolovana dislokacija polumesečaste kosti ručja. kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje Pottove bolesti. V. Pottova bolest. kijavci, nadražujući kratkotrajni bojni otrovi koji draže gornje disajne puteve i izazivaju kašalj i dugotrajno kijanje, lučenje sluzi, pljuvačke i si., a u jačoj koncentraciji i bol u grudima. Nadražaji se ublažuju udisanjem para alkohola, hloroforma, amonijaka iz ampula ličnog dekontaminacionog pribora (v. tamo), a u teškim slučajevima rastvorom 1-2 °/o-tnog kokaina u glicerinu. Najvažniji su difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin (Klark I i Klark II, v. tamo). kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluznice nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta. Većinom je u pitanju virusna infekcija epidemijskog karaktera, tj. »obična prehlada«. I mnoge druge virusne infekcije vazdušnih puteva počinju korizom kao grip, morbili. Velik broj koriza spada u grupu alergijskih rinitisa, nekad nazvanih c. spasmodica, vasomotoria, nervosa itd.; alergijska k., neinfektivno zapaljenje nosne sluznice kao i sluznice u paranazalnim šupljinama. Nastaje prilikom dodira i resorpcije specifičnog alergena i nosne sluznice u sensibilisanih osoba. Može da bude sezonska (polen), trajna (kućna prašina) ili profesijska (brašno); polenska k., posebna vrsta sezonske alergijske bolesti; coryza syphilitica, gnojna kijavica novoroñe27 Medicinski leksikon

kiseli fuksin nog deteta. Javlja se u kongenitalnom sifilisu s enantemom u nosu. kila, v. hernia; k.u ožiljku, v. hernia ventralis. kilopondmetar, oznaka kpm, vansistemska jedinica za rad i energiju čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l kpm = 9,806 J. Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sindrom. kimograf, v. rcndgen-kimograf. kinaza, (1) specifičan aktivator nekog profermenta, npr. enterokinaza koja aktiviše tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fosfoferaze koje katalizuju reakcije prenosa fosfatnih ostataka na monosaharide (glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.). kineplastika, plastička amputacija u kojoj se patrljak tako formira da odgovara motornim zahtevima. kinesitherapia, v. therapia. kinetika, nauka o kretanju (deo mehanike); k. u herniji, bavi se ispitivanjem brzina reakcije i hemijskih ravnoteža; k. radioaktivnog gvozda, sin. ferokinetika, metod za kvalitativno i kvantitativno ispitivanje eritropoeze. Posle intravenskog ubrizgavanja dijagnostičke doze radioaktivnog gvozda Fe59, prati se njegov klirens iz krvi, brzina vezivanja za eritrocite i stepen vezivanja za pojedine organe (jetra, slezina). kinetochora, kinetohora, v. centromera. kmetski, pokretan, u kretanju. kinezalgija, bol izazvan naprezanjem mišića. kineziterapija, lečenje bolesti pokretima i vežbama. Sin. kinezioterapija. Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio. Kingsleyjev splint, v. šina. kinidin, v. Chinidinum. kinin, v. Chininum. kiretaža, v. curettage. Kirmissonnova operacija, v..operacija. Kirschnerova žičana ekstenzija, v. extensio. kisela fosfataza, hemijska seksualna odlika. Njena prosečna količina u ejakulatu iznosi izmeñu 20-40. godine, 14000 E/ml. kisela voda, v. voda. kiseli fuksin, v. fuchsin. 417

kiseli rubin kiseli rubin, v. fuchsin S. kiselina, v. acidum; homogentizinska kiselina je 2-5-dioksifenil-sirćetna kiselina nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksifenil-pirogrožñane kiseline oksidacijom. Pri izlučivanju alkaptona s mokraćom (alkaptonurija) ona na vazduhu postepeno potamni i pocrni i pokazuje jaku reduktivnu sposobnost; ketonske k., ketokiseline su organske kiseline koje pored karboksilne grupe sadrže i keto-grupu, npr. pirogrožñana kiselina, CHs - CO - COOH; masne kiseline, zasićene monokarbonske kiseline, oleinska kiselina, (2>7 - CH - CH(CHz)? -COOH nezasićena viša masna kiselina. Sastojak je naročito ulja; organske kiseline, organska jedinjenja koja sadrže jednovalentnu karboksilnu grupu (- COOH). Po svom hemijskom ponašanju organske kiseline su slične neorganskim kiselinama. kiselo mleko, mlečni proizvod, dobijen pod uticajem bakterija: acidi lactici i bacillus bulgaricüs, koji razlazu laktozu u mlečnu kiselinu. U kiseloj sredini kazein se zgrušava. Kad mlečna kiselina dostigne nivo od l °/o zaustavlja se dalji razvoj bakterija. Delüje povoljno na floru digestivnog sistema, suzbija preterani razvoj E. coli. kiseljak, kisela voda, koja sadrži uglavnom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen-dioksid. V. voda (kisela). Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj rečice Lepenice, u najlepšem mestu sarajevske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno. Postoje više izvora (temperature 12° i 130C) istog sastava. Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoalkalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna i murijatička, ugljenokiseia (ukupno sadrži 6,2595 g %). Voda se koristi za piće, za kupanje (prethodno zagrejana) i za izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: poremećaji i oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva, šećerna bolest, urički artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaznost. kiseonički dug, količina kiseonika koja se, po završenom radu, naknadno, unosi i troši kao višak u odnosu na količinu 418

klauden koja bi se unela da rada nije bilo. Otplata kiseoničkog duga može potrajati i čitav sat. Utoliko je veći ukoliko je prethodni napor bio većeg intenziteta i dužeg trajanja. Funkcija otplate kiseoničkog duga je ukloniti nagomilane raspadne produkte (mlečnu kiselinu) i obnoviti rezerve energetskog materijala neophodnog pri naporima velikog ili maksimalnog intenziteta. Najveće vrednosti do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit. u treniranih. kiseonik, v. oxygenium. kišomer, aparat kojim se meri količina vodenog taloga. Kišomer je sud odreñene površine, u kom se visina sloja vodenog taloga meri u milimetrima; HeIImanov k., ima površinu dna 500 cm2, ispod kog se nalazi boca za skupljanje i merenje taloga (5 cm2 skupljene kišnice odgovara visini kiše od 0,1 mm). Kišomer se postavlja tako da je zaštićen od vetra i udaljen od zidova i drveća. Sneg, grad i inje moraju se pre merenja otopiti. kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze izmodelisane u vosku i s postavljenim ^ veštačkim zubima u kivetu s gipsom radi oblikovanja akrilatnog materijala u željeni oblik proteze. Kjeldahlov metod, metod za odreñivanje celokupnog nebelančevinskog azota u telesnim tečnostima. klaćenje (sredogruña), v. mediastinal flutter, pneumothorax, traumatopnoea. klamerica, metalna naprava za fiksiranje koferdama na zub. V. koferdam. Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca (v. tamo). Primenjuje se u obliku aerosola kao i Klark I (v. tamo). Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca; primenjuje se u obliku aerosola. Od svih nadražljivaca iz grupe arsenskih BOT ima najjače toksičko dejstvo na čoveka. Gas-maska štiti ako ima ugrañen protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II. klauden, ekstrakt životinjskih pluća koji se u vidu praha ili solucije upotrebljava za zaustavljanje krvarenja posle vañenja zuba.

Klebs-Löfflerov bacil Klebs-Löfflerov bacil/ v. Corynebacterium diphtherias. Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporogenih, nepokretnih bacila s čahurom. Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se mogu naći u digestivnom traktu, mada pokazuju veći afinitet za sluznice disajnog trakta. Ova grupa obuhvata tri vrste: K. ozaene, izaziva hronični rinitis; K. pneumoniae (Friedländerov bacil), izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhinoscleromatis, prouzrokovao rinoskleroma. Sin.: Bacterium rhinoscleromatis, Frichov bacil. kleptoman, osoba obolela od kleptomaniJe. kleptomania, kleptomanija, bolesna sklonost ka krañi kojoj se ne može odoleti. Kleptoman krade bilo šta, bez obzira na vrednost i korist. kleâta, instrument s dva ukrštena kraka. V. forceps; arterijska k., klešta za hvatanje i stezanje arterije; Ashova k., za repoziciju nosne pregrade; bajonet-klešta, klešta kojima se vade zaostali korenovi zuba u gornoj vilici; bulldog k., opružna klešta za hvatanje arterije u cilju hemostaze. Obično su obložena gumom da ne bi oštetila zid krvnog suda; DaMgrenova k., naročito konstruisana klešta za sečenje kosti lubanje pri trepanaciji; k. za držanje igle, v. iglodriač; Esmarchova k. za jezik, klešta za izvlačenje jezika kad ovaj u toku narkoze zapadne u ždrelo i zbog toga može izazvati asfiksiju. Ova klešta su neophodan deo pribora za narkozu; k. za klips, klešta za stavljanje klipsova, koji se najčešće primenjuju u neurohirurgiji; Kocherova k., jaka klešta za držanje tkiva u toku operacije i za stezanje tkiva koja krvave; k. za kost, klešta za držanje kosti za vreme operativnog rada na istoj; litotomska k., klešta za vañenje kamena iz mokraćne bešike pri litotomiji; moskito-k., mala klešta za hvatanje krvnih sudova pri hemostazi; Péanova k., kriva ili prava klešta za hvatanje krvnih sudovci radi hemostaze; Walshamova k., za repoziciju pomerenih nosnih kostiju. klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za spore i vegetativne oblike bakterija, kao 27*

klimat i za sve jednoćelijske organizme. V. mikroorganizam. klicina pljošta, (embr.) tvorbena citoplazma koja se u sauropsida pretvara u germinativni kotur. klima, v. klimat. klimaks, v. climacterium. klimakterijum, v. climacterium. klimakteričke tegobe, nastupaju u klimakterijumu zbog prestanka jajničke funkcije, što sekundarno prouzrokuje promene u funkciji hipofize. Zbog toga mogu nastati vazomotorni simptomi kao navala toplote u glavu, vrat i gornji deo toraksa, povećanje arterijskog krvnog pritiska, znojenje, često profuzno, zatim noćni strah, razdražljivost itd. klimat, skup geografskih i atmosferskih uslova u nekom mestu, nekom predelu ili čitavoj pokrajini i njihov odnos prema životu nastanjenih živih bića uopšte, pa i ljudskih bića posebno. Sin. klima; alpski k., v. visinski k.; kontinentalno-nizinski k., klimat mesta na visini ispod 300 m, a najmanje na 50 km od morske obale. Odlikuje se visokim vazdušnim pritiskom, prilično stalnom temperaturom, većom vlažnošću, umerenom svetlošću i vetrovima itd. Na tim osobinama osniva se njihovo umirujuće dejstvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih drugih banja:, nizinski k., klimat mesta u ravnici na 0-300 m nadmorske visine; ova mesta nalaze se u kontinentalnom delu ili na primorju. V. kontinentalni k. i primorski k.; planinski k., klimat planinskih mesta koja se dele na: slabovisinska (u podnožju planina), 300-600 m; srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska, 1.100-2.000 m. V. visinski klimat, srednjovisinski klimat; primorski k., klimat čije su glavne osobine: ujednačenost meteoroloških uslova (relativno stalna temperatura vazduha, povećana atmosferska vlažnost, postojanje naizmeničnih vetrova s kopna i s mora, visok atmosferski pritisak). Morski vazduh'bogat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na moru je jaka i obilna (posredna i neposredna). Meñu ovim osobinama ima i nadražajnih, podsticajnih i umirujućih elemenata. Ukratko, primorski klimat

419

klin

klimatizacija

podstiče organizam i jača zdravlje; sedativni k., klimat koji deluje umirujuće na organizam, v. kontinentalno-nizinski k.; srednjo-visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 600 do 1.100 m koji ima osobine i efekte na organizam na sredini izmeñu visinskog i slabo visinskog i nizinskog klimata. On odgovara većem broju bolesnika. Njegovo dejstvo je da više snaži, ali da ne nadražuje. On se i bolje podnosi nego visinski klimat. To je klimat mnogih sanatorijuma za plućnu tuberkulozu. V. subalpski k.; stimulantni k., klimat koji deluje podsticajno na metabolizam i ima opšte toničko dejstvo na organizam, tj. jača telo. V. primorski k., visinski k.; subalpski k., v. srednjovisinski klimat; visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 1.100 do 2.000 m koji se odlikuje time što je u njima atmosferski pritisak snižen, vazduh razreñen, stepen vlažnosti manji, srednja temperatura vazduha niža, vazduh hemijski čist i što obiluju direktnim sunčanim zracima. Planinska klimatska mesta obično su zaklonjena od nesnosnih vetrova. Ukratko, njihovo opšte delovanje je sledeće: podsticaj metabolizma i toničko dejstvo na organizam, ali ne i nadražajno. Sin. alpski klimat. klimatizacija, podešavanje (specijalnim ureñajem) temperature i vlažnosti vazduha neke prostorije (bolesnikove sobe, operacione sale i dr.) po želji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova; k. prostorija, veštačko regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama i zgradama, prema higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova u radnim prostorijama i prostorijama uopšte. Pri tom se centralno regulišu pojedini meteorološki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljšanja. Prema potrebama, vazduh se filtruje, suši ili ovlaži, zagreva ili rashlañuje. Ovako kondicionisani vazduh razvodi se zatim sistemom kanala po celoj zgradi. 420

klimatizam, pojam koji obuhvata niz pitanja (privrednih, tehničkih, medicinskih) koja se odnose na klimatska mesta i njihov meñusobni odnos. klimatologija, (medicinska za razliku od geografske, poljoprivredne), grana medicine koja proučava elemente i osobine pojedinih klimata, odreñenih geografskih mesta i analizuje njihovo dejstvo na zdrav i bolestan organizam. klimatopatologija, deo medicinske klimatologije koji se bavi nepovoljnim (patogenim) dejstvima klime na ljudski organizam. klimatoterapija, v. therapia. klimatske komore, v. komora. klimatski šok, v. šok.

-

klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini, na planini, obali jezera ili mora, s povoljnim i odreñenim klimatom, koje je izgrañeno i opremljeno za lečenje i oporavak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko mesto je samo onda kada je u njemu ostvarena administrativno komunalno-urbanistička, higijensko-zdravstvena i socijalna organizacija. Postoje dve vrste klimatskih mesta: specifična (sanatori-jum), za lečenje plućne tuberkuloze (Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i dr.), i nespecifična, za lečenje ostalih hroničnih bolesti, funkcionih poremećaja i patoloških naklonosti. klin, upotrebljava se obično u ortopedskoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unutrašnju fiksaciju preloma trohantera. On se pričvršćuje za ploču radi fiksiranja glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntscherov k., veliki cevasti metalni klin za intramedulnu fiksaciju preloma; Neufeldov k., klin za fiksiranje intertrohanternog preloma butnjače s tim da se jedan krak klina zabija u vrat butnjače idući kroz trohanter, a drugi, čiji je odnos prema prvom klinu savijen pod uglom od 130 % fiksiran je za butnjaču pločom; Rushov k., klin za osteosintezu u prelomu kosti. Zasniva se na elastičnom ukleštenju klina s osloncem u tri tačke na kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti klin za fiksiranje glave u prelomu vrata butnjače.

kobaltna bomba

klinasta kost klinasta kost, neparna kost lubanje, sastoji se od tela, krila, krilastih nastavaka i sadrži šupljinu (sinus sphenoidalis). V. os (sphenoidale). klindamicin, derivat antibiotika linkomicina.

Klinfelterov sindrom, v. sindrom kliničar, lekar koji se bavi praktičnom medicinom. klinička imunologija, područje medicine koje se bavi izučavanjem, dijagnozom i terapijom oboljenja imunskog aparata i svih onih oboljenja u čijoj su patogenezi uključeni imunski procesi, kao i primenom imunoloških metoda i testova u kliničkoj medicini, klinička slika, skup tipičnih i karakterističnih subjektivnih tegoba (simptoma) i objektivnih znakova kojima se odlikuje neko oboljenje. kliničko ispitivanje, skup svih vrsta pregleda izvršenih na bolesniku, u toku njegova boravka na klinici, u cilju postavljanja tačne dijagnoze.

kliničko lečenje, v. therapia. kliničko posmatranje, ispitivanje i posmatranje bolesnika na klinici ili u bolnici, za odreñeni 'period vremena potrebnog da se dobije što potpunija slika o vrsti i stanju njegove bolesti. klinika, bolnička ustanova u sklopu medicinskog fakulteta, koja služi ispitivanju i lečenju bolesnika i praktičnoj nastavi za studente medicine, lekare na usavršavanju, pored toga što se na njoj obavlja i naučno-istraživački rad. Klippel-Trénaunayov sindrom, v. haemangiectasia osteohypertrophicans. klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina (BSP) obeleženog radioaktivnim jodom, test za ispitivanje funkcije jetre; k. kreatinina, v. clearance; k. radioaktivnog gvozda, v. clearance; k. radioaktivnog koloidnog zlata Au198, test za ispitivanje poremećaja krvotoka u jetri. Posle i.v. ubrizgavanja dijagnostičke doze, odreñuje se brzina njegovog klirensa iz krvi; k. ureje, v. clearance. klistir, v. clysma. klistiranje, davanje klizme. V. clysma. klivus, v. clivus. klizma, v. clysma.

klo, jedinica za merenje izolacione moći odeće predstavlja sposobnost materijala da u prostoriji gde je temperatura vazduha 2 kretanje vazduha ispod tri metra u sek. i relativne vlažnosti 50% održi temperaturu kože od 33 0C. kloaka, v. jazva. klofibrat, inhibiše sintezu kolesterola, služi za sprečavanje i lečenje ateroskleroze. kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema penicilinazi, relativno stabilan u kiseloj sredini. klomifen, v. antiestrogeni.

klon, v. don. klonus, pojava pravilnih ritmičkih kontrakcija nekog mišića podvrgnutog iznenadnom, trajnom istezanju. Nastaje pod uslovima ritmičkog smenjivanja refleksa na istezanje i obrnutog refleksa na istezanje ili kao posledica sinhronizovanog pražnjenja motoričkih neurona. V. refleks na istezanje. klube, klupče, v. glomus, glomerulus. ključnjača, v. clavicula. knochenalter, (nem.) »starost« kostiju, stepen njihovog postignutog razvoja u odreñenom uzrastu organizma. Odreñuje se utvrñivanjem pojave jezgri okoštavanja. Pojava sezamske kosti predstavlja znak početka puberteta. koagulacija, intravaskulna rasejana, v. coagulatio. koagulantna sredstva, sredstva koja potpomažu zgrušavanje krvi. koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta stafilokoka pomoću koagulaze. Patogeni sojevi stafilokoka, koji produkuju enzim koagulazu, sposobni su da izvrše koagulaciju oksalatne plazme pitomih zečeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni. koagulen, tromboplastinski preparat iz životinjske krvi koji, kao lokalni hemostatik, povećava koagulabilnost krvi.

koagulopatija zbog potrošnje, v.diseminovana intravaskulna koagulacija. kobalt, v. cobalt. kobaltna bomba, aparat koji sadrži radioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo prodorne gama-zrake, zbog čega se 421

Kocherov dilatacioni ulkus upotrebljava za lečenje malignih tumora. V. . Kocherov ñilatacioni ulkus, v. ulcus. Kocherov metoñ operacije kile, v. operacija. Kocherova klešta, v. klešta. Kochov bacil, v. Mycobacterium tuberculosis; K. fenomen, zasniva se na zapažanju da zamorče, inficirano bacilima tuberkuloze, reaguje drugčije na ponovnu inokulaciju nego zamorče koje je prvi put inokulisano. Zamorče u stanju preimunicije reaguje na ponovnu inokulaciju samo lokalnim promenama koje se javljaju na mestu inokulacije, dok zamorče koje se prvi put inokuliše bacilima tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa slikom uopštene tuberkuloze; K. lonac, aparat služi za sterilizaciju strujećom parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta. To je cilindričan metalni aparat s dvostrukim dnom, od kojih je gornje rešetkasto. Na rešetkasto dno stavlja se materijal za sterilizaciju. Ispod njega se nalazi voda zagrevana do ključanja. Stvorena para prolazi kroz rešetku i oko predmeta koji se sterilišu. Kochov lonac služi za sterilizaciju bakterioloških hranljivih podloga i drugih supstancija koje sadrže ugljenikove hidrate ili druge sastojke, koji ne podnose temperaturu iznad 10O0C; K. postulati, merila za utvrñivanje etiologije zaraznih bolesti. Na osnovu Kochovih postulata se može smatrati za uzročnika zarazne bolesti samo onaj mikroorganizam, koji je izolovan iz bolesnika u čistoj kulturi, koji je inokulisan eksperimentnim životinjama i u njih izazvao isto oboljenje kao u bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz tako zaražene životinje može opet dobiti u čistoj kulturi. kod, v. cod. kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori fermenata koji aktivišu vodonik. Prvi je difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi učestvuje u mlečnokiselinskom i alkoholnom vrenju, drugi u direktnoj oksidaciji glikoze. Nalazi se u mnogim organima (jetra, bubrezi), a naročito ih mnogo ima u kvascu. U njihov sastav ulazi 422

kofohirurgija amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor iz kompleksa vitamina B. V. koenzim. kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL kodein, v. Codeinum. kodominantnost, v. codominantnost kodon, v. codon. koeficijenat iskorišćavanja kiseonika, deo oksihemoglobina koji pri prolazu krvi kroz kapilare tkiva otpušta kiseonik. Prosečno to je 25% o.h., ali pri teškom, mišićnom radu može ova vrednost porasti na 75%. koeficijenat nasleña, verovatnoća da u odreñene jedinke oba alelska gena u da-e tom lokusu potiču od roditelja koji su te gene nasledili od zajedničkog pretka, ili proporcija lokusa u kojima se nalaze homologni geni; k. srodstva, stepen verovatnoće da su dve jedinke nasledile odreñeni gen od istog, zajedničkog, pretka, ili procenat svih njihovih gena koje su dobili od zajedničkih predaka. Koenenovi tumori, fibromi koji se razvijaju pod noktima u okviru Pringleove bolesti (adenoma sebaceum). koenzim, termostabilni, u vodi rastvorljivi, nespecifični deo nekog fermenta. V, x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin. kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetilksantin), sastojak kafe i čaja. Stimuliše centralni nervni sistem i miokard, centralnim dejstvom sužava krvne sudove, a perifernim dejstvom ih širi, pojačava diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za stimulisanje centralnog nervnog sistema (kore velikog mozga i produžene moždine) i srca. koferdam, tanka gumena traka širine 15 cm koja se koristi za izoliranje zuba od pljuvačke i predstavlja najpogodnije sredstvo za postizanje suvog polja rada u stom., v. 5MVO polje rada. koferment, aktivna grupa fermenta. Ferment kao složena belančevina se sastoji od belančevinske komponente nazvane apoferment i nebelančevinske komponente nazvane koferment. Za delovanje enzima moraju obe komponente postojati i u kontaktu (apoferment + koferment = holoferment). kofohirurgija, hirurgija gluvoće, obuhvata razne mikrohirurške operacije koje

kognicija

služe očuvanju ili poboljšanju oštećenog sluha (timpanoplastika, stapedektomija, implantacija elektroda u labirint itd.). kognicija, svest o senzaciji i o njenom uzroku. kohlearni mikrofonski potencijal Jedna od električnih reakcija kohleje na zvuk; promene potencijala koje se registruju izmeñu elektrode koja je na kohleji ili u njenoj blizini, i druge, indiferentne elektrode. koilonychia, koilonihija, degenerativne promene na noktima prstiju u vidu kašikastog izgleda noktiju koje se viñaju u anemiji usled deficita gvozda u organizmu (hiposiderbze). koincidentni i antikoincidentni ureñaji, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini za odreñivanje vremenske'zavisnosti pojava, rierenjem istovremenosti odnosno vremenskog zakašnjenja u pojavljivanju dva impulsa. kok, v. Coccus.

kokain, v. Cocainum. kokainizam, v. kokainomanija, toksikomanija.

kokainomanija, bolesna navika, požuda za kokainom. Javlja se u psihopata željnih neobičnih uživanja i stimulacije, najčešće kao posledica zavoñenja, rede posle medikamentne primene u cilju anestezije. Obično se kokain unosi ušmrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizgavanjem pod kožu. Duža upotreba dovodi do psihoze koja liči na delirium tremens s karakterističnim taktilnim halucinacijama (kao da gamižu neke bubice pod kožom). V. kokainizam, toksikomanija. kokarboksilaza, koferment karboksilaze, koja učestvuje u dekarboksilaciji pirogrožñane kiseline. Estar je tiamina (vitamin Bi) i fosforne kiseline. kokcikodinija, v. coccicodynia. kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos dužine i debljine manji od 2: l, pa u prvi mah svojim izgledom podsećaju na koke, naročito ako su u pitanju veoma mali bacili koji pripadaju familiji Parvobacteriaceae: Pasterella, Brucella, Hemophilus.

kolektivna zaštita kokošije grudi, v. pectus carinatum, p. gallinaceum.

koksalgički kuk, deformacija kuka usled kosoovalnog oblika karlice posledica je neravnomernog opterećenja karlice pri jednostranim promenama na zglobu. koksalgija, v. coxalgia. koksitis, v. coxitis. kolabiranje, v. collapsus. kolabirati, v. collapsus. kolagen, belančevinasta supstancija koja se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hrskavici itd. Kuvanjem daje lepak (želatin). kolagenaze, enzimi sposobni da razgrañuju kolagen. Kolagenaze se nalaze u filtratu bujonskih kultura mnogih bakterija. Naročito mnogo ih proizvode bakterije roda Clostridium. Mlade kulture bakterija proizvodi najviše kolagenaze. One su u svome delovanju specifične. Razgrañuju samo kolagen, dok na želatin i mišićno tkivo ne deluju. Antigenske su prirode i u organizmu stimulišu stvaranje antikolagenaza. Kolagenaze utiču na invazivnost bakterija time što razgrañuju kolagen mišića i tako otvaraju bakterijama puteve za njihovo dalje širenje po organizmu. kolagenoze, grupa oboljenja kao posledica difuznih promena u vezivnom (kolagenom) tkivu u organizmu, najverovatnije usled autoimunih zbivanja. U ovu grupu spadaju: nodozni poliarteriitis, sistemski eritematodes, sklerodermija, Wegenerova granulomatoza, dermatomyositis. kolateralni krvotok, v. circulatio.

kolektivna zaštita, sistem mera čiji je cilj stvaranje maksimalno mogućih higijenskih, zdravih uslova rada. Za razliku od individualne (lične zaštite) kojom se prvenstveno štite pojedinci (v. individualna zaštita rada), kolektivna zaštita obuhvata grupe radnika s provoñenjem medicinskih i tehničkih zaštitnih mera. Najčešće su sledećeg tipa: zdravstveno vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregledi pre zaposlenja i sistematski periodični lekarski pregledi, profesionalna orijentacija i selekcija, istraživanje škodljivih materija ili ranih znakova profesio423

kolena moždane cevi

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se postiže automatizacijom, mehanizacijom, hermetizacijom i racionalizacijom procesa rada, na bazi osnovnih načela higijene rada, zatim zaštitom od delova mašina, transmisija i opasnog alata, provoñenjem .ventilacije (lokalne i opšte), sprečavanjem stvaranja buke i vibracija, poboljšanjem osvetljenja, stvaranjem povoljnih efektivnih temperatura i zone komfora i tome slično. Kolektivna zaštita uključuje i obezbeñenje pauza u radu, većih odmora i rekreacije, planiranje poboljšanja ishrane, klime odnosa u grupnom radu i si. kolena moždane cevi, v. potiljačno koleno, mostno koleno, temeno koleno. koleno, v. genu. kolenasti penis, v. verge coudée.

kolenjak, (stom.) deo bušilice s kolenom podešen za rad na zubima donje vilice, i na zubima u gornjoj vilici nepristupačni su za nasadnik. V. nasadnik. kolera, v. cholera. količnik, v. kvocijent; k. odmora, polna

.' razlika u sposobnosti za odmor. Odreñuje se pomoću Böhlauovog aparata. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži nego u muškarca. U 8. deceniji starosti približava se vrednosti u muškog. koiimator, oklop od olova, koji se postavlja oko kristala scintilacijskog brojača i gama-kamere. Služi za smanjivanje spontane radioaktivnosti, obezbeñenje mehaničke zaštite i ograničavanje vidnog polja ovih ureñaja. Zavisno od namene konstruišu se jednokanami i višekanalni kolimatori, s otvorom širokouglim ili paralelnim.. kolinearnost, odgovarajući odnos izmeñu redosleda aminokiselina u polipeptidnom lancu i redosleda kodona u genu (DNK) koji reguliše sintezu tog polipeptidnog lanca. koli-titar, v. titar koli-bacila. Kollmannov dilatator, metalni dilatator za uretru, koji može da se povećava u svom promeru. Služi za širenje strikture uretre. kollodium-babies, tanka opnica koja omotava novoroñenče u ihtioziformnoj eritrodermiji. 424

kolonija bakterija

kolobom, defekt u tkivu oka, koji može biti uroñen ili stečen. Može se javiti u području kapaka, dužice, cilijarnog tela, sudovnjače, mrežnjače, sočiva i dr. V. coloboma. koloid, proizvod ćelija homogenog, prozračnog izgleda, sličan želatinu (npr. koloid štitaste žlezde sadrži belančevinu globulin i jod-tireoglobulin, koloid se sreće i u tumorima i dr.). koloidi, supstancije (belančevine, škrob, glikogen, dekstrini, želatin i dr.) čije čestice (micele, grupe molekula) iz disperzne faze ne prolaze kroz pore ultracedila (npr. kroz životinjske membrane). Kada su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U čvrstom stanju su kao gel. Prema tome koliko im čestice privlače vodu dele se u emulioide ili hidrofilne koloidne rastvore s hidrofilnim micelama (npr. belančevine, želatin, škrob) i suspenzoide ili hidrofobne koloidne rastvore s hidrofobnim koloidnim česticama (npr. koloidni gvožñe (Ill)-hidroksid, arsen-trisulfid). Prema tome da Ii se staložene micele koloidnog rastvora mogu dodatkom vode ponovo koloidno rastvoriti ili se ne dele u preobratljive i nepreobratIjive staložene koloidne rastvore. Danas podela na koloide i kristaloide nije prihvaćena, jer ima supstancija koje su u jednom rastvaraču koloidno rastvorene, a u drugom kao pravi rastvor. koloidni milijuni, žućkasti čvorići na licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi koloidne degeneracije vezivnog tkiva. Sin. elastoidosis cutanea nodularis. koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski pritisak. koloidno srebro, v. argentum.

kolonija bakterija, golim okom vidljiva formacija bakterija na čvrstoj hranljivoj podlozi, nastaloj razmnožavanjem jedne jedine bakterijske ćelije. Takve kolonije sadrže po nekoliko stotina ili hiljada miliona bakterijskih ćelija. Kolonije pojedinih vrsta se izmeñu sebe razlikuju po mnogim osobinama: veličini, obliku, ivicama, površini, konzistenciji, prozračnosti, boji i dr.

kolonoskopija kolonoskopija, v. colonoscopia, endoscopia. kolorimetrija, odreñivanje koncentracije neke supstancije u rastvoru uporeñivanjem njene boje s bojom rastvora poznate koncentracije iste supstancije ili s bojom nekog odreñenog sredstva iste boje radi uporeñivanja. kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija. kolotur, v. trochlea. koloturni, v. trochlearis. kolumelizacija, operacijski postupak u toku vršenja timpanoplastike pri kojem se izgubljeni kontinuitet lanca slušnih koštica uspostavlja transpozicijom preostalih oštećenih delova lanca. kolut, v. discus. koma, v. coma. kombinovane povrede, dve ili više povreda iste etiologije, ali na raznim organima ili delovima tela. V. politraumatizam. kombinovani prašak, uobičajeni naziv za lek u obliku praška, sastoji se od više Iekovitih sastojaka. Najčešće predstavlja mešavinu raznih antipiretičkih i analgetičkih sredstava. komedon, v. acne vulgaris, comedo. komensali, mikroorganizmi koji žive u makroorganizmu, ali mu ne štete i ne koriste. Komensalizam je najčešći vid asocijacije izmeñu živih bića, pa izmeñu različitih vrsta bakterija; učesnici žive u uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da jedan drugome škodi ili koristi. (Primer: članovi normalne mikrobijske flore). kominutivna fraktura» v. fractura. komisurotomija, v. valvulotomia. komocija, v. commotio. komora, (1) ograničena šupljina u nekom organu, npr. srčana komora; (2) neka zatvorena prostorija; (3) ograničen prostor u kojem se vrše neka merenja. V. ventriculus; klimatske k., naročito konstruisane prostorije u kojima se mogu menjati pojedini meteorološki i atmosferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u ispitivanju sposobnosti prilagoñavanja pilota naglim atmosferskim promenama, naročito naglim promenama atmosferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i u terapijske svrhe pri lečenju nekih

kompleks alergičkih oboljenja i velikog kašlja; Schillingova k., komora koja služi za brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeissova k., specijalna staklena ploča na kojoj se nalazi urezana naročita mreža. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca; Turkova k., specijalna staklena ploča čija je površina podeljena u sićušne kvadrate. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca. komorni kompleks, deo elektrokardiograma predstavljen QRS-kompleksom koji odgovara depolarizaciji komora. Na osnovu dužine trajanja celog kompleksa, dubine i širine Q-zupca, amplitude R-zupca i dubine S-zupca može se suditi o stanju leve ili desne komore srca. komorska fibrilacija, v. fibrillatio. kompenzacija, v. compensatio. kompenzacijska pauza, produžena pau za posle komorske ekstrasistole. kompeticija antigena, v. antigenska kompeticija. kompetltivna analiza (sin. saturacijska analiza), analitički metod koji se zasniva na konkurentskoj reakciji radioaktivno obeleženog i neobeleženog supstrata manje molekulske težine s većim molekulom, najčešće belančevinama plazme. Obeležavanje supstrata vrši se pomoću radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J), ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj metod se primenjuje za odreñivanje hormona i drugih supstancija koje mogu da se specifično vežu za odgovarajuću belančevinu plazme. kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih stvari, sličnih ili različitih, npr. kompleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir emocionih predstava potisnutih u podsvest; (3) deo u elektrokardiogramu koji predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili komora (QRST); Edipov k., nenormalna privrženost deteta prema roditelju suprotnog pola i odgovarajući neprijateljski stav prema roditelju istog pola; Elektrin k., preterana, skoro isključiva ljubav devojčice prema ocu, dok se prema majci nesvesno uspostavlja manje-više suparnički odnos. 425

kompleksni jon kompleksni jon, ili kompleksno jedinjen je, sadrži centralni metalni katjon na kome su vezani anjoni ili molekuli (nazvani Ugandi). komplement, enzimski sistem u normalnom serumu. Ima ulogu u odbrani organizma. Dovodi do oštećenja ćelija i bakterija i učestvuje u zapaljenjskim reakcijama. Sastoji se od 11 proteina koji se obeležavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9; Cl komponenta je sastavljena od CIq, CIr i CIs. Ove komponente su vezane posredstvom jona kalcijuma. Komplementni sistem se može aktivisati antitelima (klasičan put aktivacije) i nespecifičnim faktorima (alternativni ili properdinski put aktivacije), (v. properdin). Aktivacija antitelima nastaje posle vezivanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu reakciju je reakcija antitela i antigena. Ovaj fenomen čini osnovu reakcije fiksacije komplementa (v. reakcija fiksacije komplementa) koja ima veliku primenu u dijagnostici raznih oboljenja. Samo antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq. Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i ono se aktiviše posle vezivanja antitela sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl predstavlja početak aktivacije komponenata komplementnog sistema čiji je rezultat oštećenje ćelije s kojom je antitelo reagovalo (liza bakterija, eritrocita, limfocita i dr.). Pored ove funkcije, komplement učestvuje u zapaljenjskim reakcijama posredstvom biološki aktivnih supstancija koje se stvaraju u toku procesa aktivacije pojedinih komponenata komplementnog sistema. To su medijatori zapaljenja: anafilatoksin (odgovoran za oslobañanje histamina i njemu srodnih supstancija), hemotaktički faktor (izaziva migraciju leukocita na mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za imunoadherenciju (pomaže fagocitozu). Biološki najvažnije komponente komplementa su C3 i C5. Direktna aktivacija C3 je moguća ukoliko postoje odgovarajući nespecifični faktori kao što je properdin. To je alternativni ili properdinski put aktivacije koji ima značaja u »nespecifičnoj« odbrani organizma (v. properdin). Prisustvo antitela u rnaioj 426

kompoziti količini može aktivisati komplement preko properdinskog sistema. komplementarne azotne baze, purinske i pirimidinske baze u DNK I RNK koje se meñusobno sparuju, hidrogenskim vezama, po strogo utvrñenom redu: adenin (A) sa timinom (T) u DNK, odnosno adenin sa uracilom (U) u RNK i gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u RNK; k. geni, nealelski geni koji se svojim dejstvom meñusobno dopunjavaju. U slučaju dominantne komplementarnosti, na primer, za ispoljavanje odreñenog obeiežja potrebna su dva ili više gena; k. meñudejstvo gena, specifični efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom koji se razlikuju od efekata svakog od njih posebno. kompletna dominantnost, v. dominantnost. kompletni blok, v. block. komplikacija, complicatio, nova bolest ili patološka promena koja se pojavi u toku nekog oboljenja i koja obično dovodi do njegovog pogoršanja; otogena k., od širenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na organe u okolini mogu da x nastanu komplikacije na vitalnim organima. Prelaženjem infekcije na meke ovojnice mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a prelaženjem na mozak nastaju apscesi velikog, odnosno malog mozga. Gnojni labirintitis nastaje prelaženjem gnojne infekcije u unutrašnje uvo, a tromboflebitis sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene nastaje širenjem na velike venske sudove. Periferna paraliza faci-jalnog živca nastaje prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal. Aktivno pronalaženje i operacijsko lečenje gnojenja u uvu potrebno je još pre pojave komplikacija, a kad su one postale manifestne, operacijsko lečenje je hitno potrebno. kompoziti, materijali za restauraciju zuba (pretežno frontalnih). Sastoje se od 70 do 80% neorganskih materija u obliku iglica ili praha kvarca, borosilikata ili aluminijum-silikata, 20-30°'o organskih materija u obliku veštačkih smola i organsko-neorganske komponente (siler) koja omogućava hemijsko povezivanje prve dve materije. Pripremaju se meša-

kompresa njem paste i tečnosti, dve paste, praška i tečnosti ili injekcionim sistemom. Unose se u plastičnom stanju i ispunjavaju zahteve estetike. kompresa, komad tkanine, obično višeslojne, koji služi za pokrivanje rana ili kao rublje za zaštitu operacionog stola. kompresija, v. compressio. kompresivni zavoj, v. zavoj. kompulzivan, v. prisilan, opsesivan. konac, svileni, vlakna dobivena od čahure svilenih buba. konacija, potreba za preduzimanjem akcije posle odreñene senzacije, kao i promene koje prate senzaciju, kao što su povećanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca i znojenje. koncentracijska proba, v. test. koncentraciona proba, proba za procenjivanje spošbbnosti bubrega za koncentrisanjem mokraće. U obolelog koji uzima samo čvrstu hranu u toku 12-24 časa prikuplja se mokraća i odreñuje njena specifična težina. U osoba s normalnom funkcijom bubrega zapremina izlučene mokraće je mala, a njena specifična težina 1050-1060. Sposobnost bubrega za koncentrisanjem mokraće je smanjena kada je smanjen broj nefrona koji su u funkciji. koncentrovan, v. concentratus. konñenzoidi, mešavina tečnih čestica i vazduha. Nastaju kondenzacijom para raznih metala i drugih elemenata, Kondenzovana vodena para daje maglu sa 300 do 500 čestica u cm3. V. aerosoli, disperzidi. kondenzovano i evaporisano mleko, koncentrovano mleko dobijeno evaporacijom izvedenom pod sniženim pritiskom i sačuvanom vrednošću prvobitno prisutnih hranljivih materija. kondicionisanje vazduha, popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih prilika lokalne klime u prostorijama uopšte, naročito u radnim prostorijama. Kondicionisanjem vazduha menja se temperatura i vlaga vazduha, njegov hemijski i mehanički sastav, brzina kretanja vazduha i učestalost izmene vazduha. Prema prili-

konjunktivitis kama i potrebama, vazduh se, dakle, mehanički ili fizički prečišćava, zagreva ili rashlañuje, suši ili osvežuje. V. klimatizacija. kondil, v. condylus. kondilom, v. condyloma. Kondoleonova operacija, v. operacija. konduktor, nosilac nasledne osobine, koja je u njega skrivena (npr. nasledna anomalija ili bolest), ali se javlja u potomstvu. konfabulacija, izmišljanje sećanja, spontano ili kao odgovor na naročito sugestivna pitanja u bolesnika s teškim poremećajem upamćivanja. V. Korsakovljev sindrom (pod syndroma). konfiguracija, (1) spoljašnji oblik nekog tela; (2) u herniji prostorni raspored atoma ili atomskih grupa u molekulu. konfrontacija, uporeñivanje kliničke slike i dijagnoze sa patološkoanatomskim nalazom. kongenitalan, uroñen, koji je prisutan prilikom roñenja, a često i pre njega, a može biti genski ili negenski uslovljen. Sin. uroñen. kongenitalna amputacija, v. amputatio. kongenitalna skolioza, v. scoliosis. kongeno, označava gensku razliku najednom lokusu izmeñu singenih životinja4 konglomerat, masa sastavljena od meñu-' sobno slepljenih posebnih delova ili supstancija. U optički aktivnih supstancija konglomerat je smeša optički aktivnih antipoda. kongo-crveno, azo-boja (sadrži azo-grupu - N « N -). Upotrebljava se kao indikator u herniji, jer u prisustvu kiseline poplavi. kongo-hartija, hartija za ceñenje, natopljena rastvorom kongo-crvenog. Konjetznyjeva operacija, v. operatio. konjugovana baza, prema Bronsted-Lovryjevoj definiciji kiselina, jeste supstancija koja odaje protone, a baza je supstancija koja prima protone. Reakcija izmeñu kiseline i baze sastoji se u prelazu protona od kiseline ka bazi. konjugovana devijacija, v. deviation conjuguée. konjunktiva, v. conjunctiva. konjunktivitis, v. conjunctivitis. 427

konjunktivna injekcija

kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija. kontaktna inhibicija, prestanak pokreta konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis. slobodnih ćelija, izvesnih mnogoćelijkonjunktivni refleks, v. refleks. skih organizama, pri njihovom meñukonkavan, izduben, npr. konkavno sočisobnom fizičkom kontaktu u kulturi. vo. kontaktna tačka, mesto ili površina dodikonkavno-konveksno sočivo, v. sočivo. ra dva susedna zuba. konkordantnost, ispoljavanje odreñenog kontaktno staklo, v. stakla. obeležja u oba člana blizanačkog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat. Sup. diskordantnost. kontinua, v. continua, febris. konkrementi, subgingivalni, čvrste, kal- kontinuitet zdravstvene zaštite, kvalitet cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili kojim se obezbeñuje neprekidan nadploča, mrke ili crne boje, koje se talože zor nad zdravljem pojedinca i grupa na korenu zuba u gingivalnim džepovkroz sve razvojne faze tokom života, poima, apikalno od ivice desni. Tvrñi su od čev od roñenja pa do duboke starosti. zubnog kamenca. Stvaraju se taložeOvo se postiže sistemom organizovanih njem mineralnih soli iz tkivnog eksudameñusobno povezanih službi, koje pruta u organski matriks. Konkrementi žaju odreñeni kvantum zdravstvene zanadražuju tkivo mekog zida džepa i tako štite u svakom datom periodu života, pogoršavaju proces zapaljenja i ubrzakako zdravim, tako i obolelim pojedinvaju razaranje tkiva okolozublja. V. kacima i grupama. menac zubni. kontracepcija, v. kontrakoncepcija. konkvasacija, v. conquassatio. kontraincizija, v. contraincisio. konsangvinitet, sklapanje braka izmeñu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara »krvnih« (genskih) srodnika, što ima, u za vreme poroñaja izmeñu tela materice prvom redu, za posledicu veći rizik poi njenog donjeg segmenta. U normaljave homozigota za odreñene mutantne nom poroñaju nalazi se na 2-3 poprerecesivne gene. čna prsta iznad simfize. U slučaju neskonsolidacija, očvršćenje, isceljenje, •^ razmere izmeñu ploda i karlice majke npr., k. frakture. prsten dopire do visine pupka, što je konstitucija, constitutio, nasledne osobiznak da je pasivni deo maksimalno rasne u telesnom sastavu i u načinu reagotegnut i da preti ruptura materice vanja organizma na razne činioce (Hm(Bandlova brazda). fatička, eksudativna, neuropatska i dr.). kontrakoncepcija, sprečavanje neželjene konstituciona bolest, v. bolest. trudnoće u planiranju porodice. Pogrekonstitucioni tipovi, oblici grañe ljudi šan termin kontracepcija. grupisani po fizičkim i psihičkim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i nostima. Galenovi k.t., sangvinični, metode za sprečavanje začeća. Poznat je melanholični, flegmatički, kolerički; veliki broj načina i sredstava za reguliKretschmerovi k.t., piknički, asteničsanje začeća u planiranju porodice. Poki, displazički, atletički; Sheldonovi stoje mehanička, hemijska i biološka k.t., endomorfni, ektomorfni, mezokontrakonceptivna sredstva. Sva se ona morfni, displazički. upotrebljavaju pojedinačno ili udružekonstituens, v. constituens. no, bilo da ih upotrebljavaju muškarci konsultacije, onkološke. Za sprovoñenje ili žene. Mehanička sredstva sprečavaju terapije malignih tumora ne može se pasemeglavce da dopru u vaginu i unutcijent predati samo jednom lekaru ili rašnje polne organe žene, a hemijska jednoj medicinskoj specijalnosti već je deluju spermatocidno. Biološke metopotreban tim lekara koji u okviru rede utiču delovanjem seksualnih hormodovnih konsultacija odreñuju i, po pona na biološke funkcije žene. stvarajući trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima anovulatorne cikluse (oralna kontračine lekar specijalista dotične struke, konceptivna sredstva). U kontrakonradioterapeut i patolog. ceptivne svrhe koristi se i poznavanje 428

kontraktura bioloških procesa menstrualnog ciklusa i pri tom se vodi računa o plodnim i neplodnim danima. kontraktura, v. contractura. kontrast, suprotnost, protivnost, odudaranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno, providno-neprovidno, slatko-gorko; (fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili svetlosti koje istovremeno ili jedna za drugom dejstvuju na ista ili obližnja mesta mrežnjače; (rendg.), C je razlika u gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D) dve susedne površine (Di i D2) na rendgenskom snimku ili na fluorescentnom zaklonu C = Di - D2. kontrastna kaša, suspenzija soli teških metala nerastvorljivih u vodi. Danas se upotrebljava skoro isključivo barijum-sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili mleka); zove se barijumsko mleko. Barijumskim mlekom se puni pribor za varenje radi rendgenskog pregleda; rede se njime pune fistule radi rendgenskog snimanja. kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u šuplje organe, u krvne sudove ili u neku telesnu duplju radi rendgenskog pregleda ili snimanja pomenutih delova tela koji na taj način postaju vidljivi. Pozitivan kontrast (senku) daju soli teških metala (barijuma, bizmuta i joda). Negativan kontrast (svetlinu) daju: vazduh, gasovi u želucu, crevima i okolonosnim šupljinama, ugljen-dioksid i drugi gasovi, kontratransfer, u psihoanalizi predstavlja stav terapeuta prema bolesniku uslovljen terapeutovim, a ne bolesnikovim potrebama za identifikacijom i koji može naškoditi bolesniku. V. transfer. kontrektaciona težnja, neodoljiva težnja za telesnim približavanjem osobi suprotnog pola, ispoljavana telesnim motornim postupcima koje dovode do dodira i polnog čina. kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija, kontrolisana.

kontrolisana hipotermija, v. hipotermija. kontrolni geni, gen-regulator i gen-operator, koji regulišu funkciju strukturnog gena u operonu. V. regulatorni gen, operate rm gen.

konztrvansi konvalescentan, v. rekonvalescentan. konvekcija, pojava kretanja gasa ili tečnosti odreñene temperature ka području u kome vlada druga temperatura; pomaže sprovoñenje toplote. konveksan, ispupčen, npr. konveksno sočivo.

konveksno-konkavno sočivo, v. sočivo. konvencije, meñunarodni ugovori koji se potpisuju u cilju meñunarodne zaštite zdravlja, postizanja boljih uslova života svih ljudi sveta, bez obzira na društveno ureñenje i klasnu pripadnost, u cilju obezbeñenja čovečjih odnosa meñu narodima, poštovanja prava čoveka i obezbeñenja pristupačnosti medicinske nauke i njenih dostignuća svim ljudima sveta. Prva meñunarodna konvencija (1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894. i 1897) potiče iz doba prvih organizovanih napora na sprečavanju širenja zaraznih bolesti (kolera, kuga, žuta groznica). Ubrzo se javljaju i konvencije koje regulišu humanitarna prava, a posebno prava ranjenih i obolelih u ratu. konvergencija, združeni, simetrični, susticajni pokreti očnih jabučica ka unutra koji nastaju prilikom posmatranja nekog predmeta koji se nalazi u blizini, tako da se zamišljene linije koje prolaze kroz prednji i zadnji pol očnih jabučica seku na predmetu koji se fiksira. Nastaje kao rezultat istovremene kontrakcije oba unutrašnja prava mišića; k. u sinaptičkom provoñenju; pojava da se uz jedan postsinaptički neuron nalaze završeci raznih presinaptičkih neurona. konvulzija, v. convulsio. konvulzije, etarske, tonusno-klonusni grčevi koji nastaju u toku opšte anestezije etrom u febrilne, dehidrisane dece; hipoksija i akumulacija ugljen-dioksida doprinose pojavi konvulzija. V. convulsio. konvulzivan, v. convulsivus.

konvulzivna terapija, v. therapia. konzervansi, odreñena hemijska sredstva štetnog uticaja na mikroorganizme, ali bez drugih svojstava koja se zahtevaju od dezinficijensa ili hemoterapeutika. Koriste se ipak radi sprečavanja razvoja i razmnožavanja mikroorganizama iz429

konzervativa van živog organizma, tj. kao sredstva za konzervisanje odreñenih proizvoda od kvarenja i propadanja. Konzervansi su u širokoj upotrebi u proizvodnji bioloških produkata (seruma, vakcina, plazme i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji. konzervativa» grana stomatologije koja se bavi nadograñivanjem tvrdih delova zubnih tkiva oštećenih karijesom ili povredom da bi se uspostavila normalna funkcija i, po mogućnosti, prirodan izgled zuba. Ovo se postiže uspostavljanjem preñašnje morfologije zuba, kontaktnom tačkom i okluzalnim kontaktom. konzervativna replikacija, v. replicatio. konzervisanje, podvrgavanje namirnica fizičkim ili hemijskim sredstvima, radi sprečavanja razvoja mikroorganizama, produžujući time vek trajanja namirnica podložnih brzom raspadanju. Za ove svrhe koriste se: toplota, niska i visoka temperatura, hemijska sredstva i radioaktivno ozračavanje gama-zracima. V. aditivl konjski rep, v. cauda equina. konjunktiva, v. conjunctiva (tunica). koordinacija, usklañivanje, skladno zajedničko sudelovanje, npr., više mišića ili mišićnih grupa pri izvoñenju složenih pokreta; usklañenost. koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni jon. kopča, tanka savijena metalna kopčica, specijalne izrade i oblika, upotrebljava se za zatvaranje rana (traumatskih i hirurških, operativnih) umesto šava od svile ili ketguta. Koplikove mrlje, beličaste mrlje okružene crvenim prstenom na sluznici obraza u predelu kutnjaka u prodromalnom stadijumu morbila. V. morbili. kopljaški lakat, oštećenje pripoja pregibača ispod medijalnog epikondila ramenjače, najčešće zbog pogrešne tehnike bacanja. Najčešće zahvaćen okruglo-dugi pronator zbog mikrotraumatskih oštećenja - posledica zadebljanja periosta, pa čak i stvaranje koštanog tkiva. Lečenje konzervativno i operativno. kopolimer, v. copolymer. koprivnjača, v. urticaria. 430

korespondirajuće tačke koprofagija, pijenje mokraće seksualnog partnera kao perverzija čula ukusa i donekle mirisa. Sin. koprolagnija. koprolit, v. coprolithus. kopulaciona nemoć muškarca, u osnovi etiologije i patogeneze ovog nedostatka stoje poremećaji erekcije. Uzroci tako shvaćene erekcione nemoći muškarca mogu biti telesnog ili duševnog porekla. Somatogeni uzroci, prema 'sedištu, mogu biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni. U grupu genitalnih uzroka spadaju: odsustvo snošajnog organa (penisa), nerazvijenost tog organa, nenormalno veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i epispadija, iskrivljenost uda (»kolenasti« penis), fimoza, parafimoza, prekratka vezica glavića, ozlede i povrede, strana tela, smrzotine penisa, herpes, udne navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela, plastično otvrdnuće, koštana pregrada, munjevita gangrena uda (Fournijerova bolest), elefantijaza penisa, šiljasti condilomi, zapaljenjske pojave u uretri (prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate, semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci polne nemoći muškarca x- na prvom mestu mogu biti hernija me-ñičnih mišića koja mehanički ometa po-Ini odnos. Kao paragenitalna smetnja mogu se smatrati i zapaljenjske prome-ne u ovom predelu. Vangenitalni uzroci kopulacione nemoći muškarca mogu biti: humoralni (diskrinije, intoksikacije), spinalni (oboljenja i traume kičmene moždine: tabes, multipla skleroza, tumori i cerebralne neoplazme moždane baze). kora, v. cortex. kora velikog mozga, v. cortex cerebrL korectopia, korektopija, v. ectopia pupillae. koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k. šake, ručje, v. carpus, šaka, manus. korepresor, metabolit koji, vezujući se za represor, specifično koči sintezu enzima uključenog u njegov metabolizam. korespondirajuće tačke mrežnjače, tačke na jednoj i drugoj mrežnjači na koje mora pasti slika predmeta da bi se pri gledanju s dva oka taj predmet video kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na

Korffova vlakna k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji se zove diplopija (dvostruko viñenje). Korespodentne tačke su centralne jamice i sve tačke mrežnjača koje se nalaze u istom smeru na istom rastojanju od centralne jamice. Korffova vlakna, retikulinska kolagena vlakna koja delom čine organsku osnovu dentina. Naročito su u velikom broju i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze se i u pulpi formiranog zuba. korigens, v. corrigens. korišćenje zdravstvene zaštite, korišćenje zdravstvene službe od strane pojedinca ili grupe ljudi. Najčešće se prikazuje kao niz brojčanih podataka koji pokazuju: broj poseta pojedinaca pojedinim zdravstvenim organizacijama i to za različite vidove zdravstvene zaštite (tako se govori o korišćenju ambulantno-polikliničkih organizacija, bolničke službe, aktivne zdravstvene zaštite i si.) Korišćenje se može posmatrati u odnosu na pol, godine starosti, vid osiguranja, teritoriju i slično. kornealni refleks, refleksno zatvaranje očnih kapaka pri dodiru rožnjače. Aferentni neuron je n. trigeminus, eferentni neuron je n. facialis, a refleksni centar je u izduženoj moždini. Koristi se u hirurgiji za odreñivanje dubine anestezije. korneja, v. cornea. koro, egzotična psihoza na Malajskom arhipelagu i u južnoj Kini. Nastaje akutno sa sumanutim strahom da će bolesniku penis da se povuče i nestane u trbušnoj duplji. U žena da će spoljne genitalije i dojke nestati. korofilna homoseksualnost, ženska homoseksualnost upravljena na nedozrele devojčice. koronarna embolija, v. embolia. koronarna skleroza, v. arteriosclerosis. koronarna tromboza. v. thrombosis. koronarni krvotok, protok krvi kroz venačne (koronarne) sudove. Normalno iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukupnog minutnog volumena. Pri napornom radu može se povećati za 4 do 5 puta. Protok krvi kroz kapilare leve komore pada za vreme sistole na malu vrednost,

kortikospinalni sistem jer se pri grčenju komora pritiskuju venačni sudovi. Fazne promene protoka krvi kroz desnu komoru su znatno manje, jer je kontrakcija desne komore znatno slabija. Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se koriste pri odreñivanju vrednosti maksimalnog i minimalnog arterijskog pritiska. Čuju se pri auskultaciji kubitalne arterije u periodu kada je pritisak u manžeti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji, izmeñu vrednosti maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama. korozija, (stom.) obezvreñivanje stomatoloških nadoknada usled stupanja u reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze. U ustima se najčešće javlja mehanička, hemijska i elektrohemijska korozija. korozivni preparat, v. preparat. Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva psihoza. Korsakovljeva psihoza, duševni poremećaj u vidu teških smetnji u upamćivanju i pamćenju novijih doživljaja. Usled toga postoje loša orijentacija, sugestibilnost, lažna prisećanja i izmišljanja. Najčešće se javlja u alkoholizmu (tada obično zajedno s polineuritisom) (v. polineuritička psihoza), a rede kao posledica Wernickeovog polioencefalitisa, u arteriosklerozi mozga i u staračkoj demenciji. Sin. Korsakovljev sindrom. kortikoid, v. corticoici kortikalan, v. corticalis. kortikalna epilepsija, v. epilepsia. kortikopontinocerebelarna vlakna, serija neurona koja preko moždanog mosta povezuju motornu koru s malim mozgom. kortikospinalni sistem, piramidni sistem, nervna vlakna koja potiču iz precentralne vijuge čeonog režnja i iz srodnih područja moždane kore, a spuštaju se kroz unutrašnju čahuru i kroz piramide, gde se 80% vlakana ukršta i grade lateralni kortikospinalni trakt, dok ostala (neukrštena vlakna) čine ventralni kortikospinalni trakt. Završavaju se uz motoneurone ili, češće, uz meñuneurone koji su u dodiru s motoneuronima, u raznim segmentima kičmene moždine. Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni431

kortikosteron ma, izazivaju voljne kontrakcije skeletnih mišića, i to uvek na kontralateralnoj strani od hemisfere iz koje su potekli, jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze na suprotnu stranu u nivou segmenta kičmene moždine čije motoneurone aktiviraju. kortikosteron, v. corticosteron. kortikostrioretikularni sistem, vanpiramidni sistem, svi putevi izvan piramidnog kojima se sprovode motorni signali od kore do kičmene moždine. Vanpiramidni putevi prolaze kroz bazalne ganglije, crveno jedro i jedra mrežaste tvorevine. Krajnji put za transmisiju vanpiramidnih signala su retikulospinalni putevi koji prolaze prednjim i lateralnim kolumnama, a u manjoj meri i rubrospinalni, tektospinalni i vestibulospinalni. kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikotropan, kaže se za ACTH, hormon prednjeg režnja hipofize, koji podstiče rastenje i lučenje u kori nadbubrežnih žlezda. kortikotropin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikortopni hormon, prokortin, stimulomorfm koji deluje na koru nadbubrežnih žlezda (adrenokortikotropin). kortin, v. Cortinum. kortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti a, u manjoj meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim toga, ima i antialergijsko, antihistaminsko, antizapaljenjsko i antireumatsko dejstvo. kosa, dlakavost glave, vlasište, predstavlja važnu polnu odliku. U žene je kosa znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže), dok u muškarca nikad ne prelazi pleća. Granice njena rastenja su karakteristične: pozadi ona se u žene i ginoidnog muškarca prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji l dva bočna), dok u muškarca i androidne žene ima samo 2 bočna jezička. Čeona granica vlasišta predstavlja još izraženiju polnu odliku. U početku je ta granica konkavna nadole. Od 432

kosmička biologija puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene bezdlačne goleti koje se sve, više proširuju, dok ponekad, ne dostignu potpunu ćelavost. Taj gubitak kose je delo androgena. Polna razlika muške dlakavosti stoji pod vlašću suviška muških androgena koje luče muške gonade, dok ženska dlakavost zavisi od androgena koje u nje stvaraju jajnici i kora nadbubrežnih žlezda. V. capillitium. kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum. kosmička biologija je grana bioloških nauka koja istražuje mogućnosti opstanka živih organizama u vanzemaljskim uslovima, biološko dejstvo raznih faktora kosmičkog prostora na žive organizme s naše planete i oblike života na drugim planetarna. Pojava i razvoj kosmičke biologije tesno je povezana s razvojem savremene kosmičke tehnike i tehnologije. Ispitivanja u okviru kosmičke biologije razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja laboratorijske oglede na zemlji, koji razrañuje metode i sredstva za obezbedenje životne aktivnosti čove-ka i životinja u hermetičkoj kabini. Dm-x gi pravac obuhvata biološka ispitivanja na samim vasionskim brodovima gde su organizmi izloženi stvarnim faktorima kosmičkog leta. Podaci dobiveni u ovim istraživanjima su bitni za planiranje kosmičkih letova; k. bolest, stanje praćeno vrtoglavicom, bledilom, znoje-njem, tahikardijom, salivacijom, nauz-ejom i povraćanjem, zapaženo u nekih kosmonauta u toku leta. Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni uzrok kosmičke bolesti poremećaj u funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo fiziološkog podsticaja zemljine gravitacije na otolitni aparat i nastajanje Corriolis ubrzanja u uslovima bestežinskog stanja faktori su koji izazivaju pojavu kosmičke bolesti. Da Ii će doći do kosmičke bolesti zavisi od individualne osetljivos-ti astronauta, od stepena fizioloških poremećaja labirinta i od stepena prethodne adaptacije na neuobičajene us-love leta. Bolest se može smatrati kao fenomen lošeg pritagoñavanja; k. far-

kosmička medicina makologija, grana opšte farmakologije, koja izučava lekove koji mogu biti korišćeni u toku kosmičkih letova od strane kosmonauta, bilo u profilaktičke ili terapeutske svrhe. U dosadašnjim letovima astronauti su lekove povremeno koristili. Lekovi koji će se koristiti u toku leta treba da budu u obliku tableta i injekcija. Priručna apoteka u kosmič-kom brodu sadrži lekove protiv bolova, za smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva, protiv »kosmičke bolesti«, za-vojni materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se predviñaju za priručnu apoteku, pre leta se daju astronautima da bi se na vreme isključila individualna nepod-nošljivost pojedinih lekova. Duži boravak čoveka u kosmosu usloviće i razvoj kosmičke patologije, a to će uticati na razvoj kosmičke farmakologije. kosmička medicina, grana medicine koja se bavi razvojem metoda za selekciju i trening astronauta, za medicinsku zaštitu u letu, za osiguranje normalne aktivnosti, za visoku radnu sposobnost čoveka u složenim uslovima i specifičnim okolnostima produženog boravka u kabini vasionskog broda i na drugim planetarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne medicine, kao nezavisna naučna disciplina. U sastav kosmičke medicine ulaze razne kliničke discipline, kosmička fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski kosmička medicina se zasniva na klasičnom principu prirodnih nauka, a to je održavanje stabilnosti unutarnje sredine organizma u uslovima kosmičkog leta putem adaptacije fizioloških procesa za potrebe organizma u nefiziološkim uslovima kosmičkog leta; k. mikrobiologija, grana kosmićke biologije koja izučava aktivnost mikroorganizama u izloženim uslovima kosmičkog prostora, genetičke posledice uticaja faktora kosmičkog prostora, problem prenošenja zemaljskih mikroorganizama na druge planete i otuda na zemlju. Za upoznavanje uticaja kosmičkih faktora na biološke strukture kosmička mikrobiologija koristi visoko osetljive kulture bakterija na kosmička zračenja, kao i vrlo otporne kulture. Za kosmičke 2& Medicinski leksikon

kosmička medicina letove koji dugo traju koriste se spore mikroorganizama. Pomoću biosatelita ispitan je uticaj faktora kosmičkog prostora na kulture aerobnih i anaerobnih bakterija, kao i na bakteriofage. Kosmička mikrobiologija pomaže da se izabere najbezopasnija orbitalna putanja za letove čoveka i životinja; k. odelo, omogućava boravak i rad kosmonautu u slobodnom kosmičkom prostoru. Ovo odelo ima sve sisteme neophodne za obezbedenje optimalne psihofizičke aktivnosti kosmonauta u vasionskom prostoru ili na meseeu. Ono je lako i elastično i lako se oblači i svlači. Napravljeno je od sintetičkih jakih vlakana, metala i plastike i višeslojno je. Na njemu se nalaze priključci za kiseonik, vodu i električne, vodove za bioinstrumente i radio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189 mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suvišak metaboličke toplote uklanja se vodom koja cirkuliše cevima ugrañenim u odelu. Sistem za obezbeñenje kiseonika i uklanjanje CO2 nalazi se na leñima i težak je oko 60 kg; k. psihologija, grana psihologije koja se počela formirati s pojavom i razvojem kosmičke ere. Ona se zasniva na dostignućima opšte psihologije i fiziologije. Ona je tesno povezana s medicinom rada i vazduhoplovnom psihofiziologijom. Ona otkriva osobine ličnosti, koje su nepodobne za poziv astronauta i unapreñuje metode za odabiranje najboljih i najprikladnijih kandidata. Osnovni problemi su procena »situacionih faktora« (izolacija, monotonija, ograničenost podražaja) na aktivnost astronauta i odreñivanje psihološke kompatibilnosti izmeñu članova posade (grupna psihologija). Ona ispituje takoñe osobenosti sna i budnosti, kao i uticaj psihofarmaka; k. radiobiologija, grana biologije, koja izučava promene u organizmu čoveka i drugih živih bića u slučaju izlaganja akutnim ili hroničnim kosmičkim ozračenjima. Ona proučava biološke efekte izazvane raznim vrstama kosmičkih zraka, odreñuje vrednosti doza zračenja, koje su bezopasne za čoveka i razvija načine zaštite posade kosmičkih brodova od mnogih kosmič433

kosopasica kih zračenja. Ona izučava takoñe udružene efekte kosmičkih zračenja i drugih faktora kosmičkog leta, kao što su bestežinsko stanje, hipokinezija, hiperoksija i dr. na organizam čoveka, životinja i žive materije uopšte. Jačina jonizujućih ozračenja meri se sledećim jedinicama: rendgen, rem, rad i bar; k. zračenja, vanzemaljskog su porekla i mešavina su jonizujućih i nejonizujućih čestica. Jonizujuća zračenja se sastoje od sunčevih, galaktičkih i vangalaktičkih kosmičkih zraka. Nejonizujuća čine infracrveni i ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svetlost. Primarni kosmički zraci sastoje se od 85% protona i alfa-čestica i imaju ogromnu energiju, koja iznosi i do IO20 elektrovoltâ. Ova zračenja su opasna po organizam čoveka ukoliko nije zaštićen ili je nedovoljno zaštićen. Dosadašnji orbitalni i translunarni Jetovi čoveka pokazali su da je zaštita koja se ostvaruje fizičkim, hemijskim i biološkim zaštitnim merama veoma efikasna. kosopasica, v. alopecia areata. kost, v. os; k. donožja, v. ossa metatarsalia; k. doručja, v. ossa metacarpalia; k. nožJa, v. ossa tarsi; k. ručja, v. ossa carpi. kostalni tip disanja, v. disanje. kostotomija, v. costotomia. košava, istočni i jugoistočni hladan vetar koji duva u severoistočnom delu Jugoslavije, najčešće zimi i u proleće, donoseći vedro i hladno vreme. Košava nastaje kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada visok pritisak a nad Jugoslavijom (naročito nad Jadranskim morem) nizak pritisak. Tada se vazdušne mase velikom brzinom, 18 do 25 m u sekundi, a na mahove i do 30 m u sekundi spuštaju, najvećim delom dunavskim koritom, sve do Vukovara. V. vetrovl košmar, v. cauchemar. koštan, v. osseus. košuljica, bela, v. amnion; k. krvava, v. horion. kotiledon, razgranate stablo svake posteIjične resice. Takvih kotiledona fetalne posteljice ima 15-20. Histološka struktura potpuno izgrañene resice pokazuje pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro434

koža foblast) i osovinski deo od mladog vezivnog tkiva. kotiledoni, grupisanje horionskih resica u žbunove, bradavice nazvane kotiledoni. kotur, v. discus. Koviljača, Banja, banja koja leži u podnožju Gučeva, na desnoj obali Drine, na 125 m n.v. Klimat banje deluje sedativno, ali i tonično. Banja ima 5 izvora sumporne vode, 3 gvožñevita izvora i vrlo dobro lekovito sumporno blato. Voda služi za piće, za kupanje (zagrejana) i ispiranje, a blato za opštu i lokalnu primenu. Postoje kupatila, sumporno i blatno (sa odeljenjima za primenu blata, masažu, ispiranja i odmor). U ovoj banji lece se: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, neke kožne bolesti, hronična oboljenja ženskih polnih organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, tegobe usled trovanja olovom, živom, bizmutom i arsenom, lake anemije i iscrpenost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. koža, v. cutis9 integumentum commune; (embr.) sastoji se od 2 blastodermna lista: ektodermnog (pokožica) i mezodermnog (krzno). Pokozica, prvi začetak pokožice javlja se po stvaranju medularne ploče. U 1. mesecu ona se sastoji od jednog jedinog reda niskih ćelija. U početku 2. meseca stvara se drugi red ćelija: kockaste, pa cilindrične. Duboki red se zove matični sloj. U 3. mesecu površne ćelije (periderm, teloderm ili epitrihijum) pokazuju početak orožavanja (keratinizacije). Površina fetalne pokožice je obložena sirastim mazom (vernix caseosa). Krzno postaje od parijetalnog mezoderma, od tzv. kožnog lista prapršljenova, a na trbušnoj strani od somatopleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu. Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom (potkoža) se smeštaju jastučići masti (panniculus adiposus). Razvoj kožnih tvorevina. Prve dlake, malje» nastaju u embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime je obložena ćela koža. Od 8. do 9. meseca malje se zamenjuju stalnim dlakama. Znojne žlezde počinju da funkcionišu u 7. mesecu.

kožna jedinica kožna jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis, HED; engl. skin-unit), biološka doza; količina tvrdih rendgenskih zrakova koja pri odstojanju žiže od 23 cm od kože i na polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo čovečje kože, što posle 8-10 dana prelazi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6 sedmica pretvorilo u mrku pigmentaciju. Naziva se još i eritemnom dozom. V. dosis (eritemna doza). kožna tuberkuloza, v. tuberculosis cutis. kožni, v. cutaneus. kožni Sparazit, v. parazit. kožni refleks, v. refleks. kožni test, v. test Köbnerov fenomen, izomorfni nadražajni efekat, nastajanje novih istorodnih kožnih promena u već postojećih dermatoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na mestima mehaničkih trauma kože (lichen ruber planus, psoriasis, pemphigus i dr.). Köhlerova bolest, v. bolest. krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.) ždrelni krajnički venac (jezički krajnik, ždrelni krajnik i nepčani krajnici) postaje prožimanjem epitela i omotnog vezivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima poreklom iz krvi. Jezički krajnik postaje od 2. škržnog luka, ždrelni od leñnog zida ždrelnog creva, a nepčani krajnici od 2. škržnog useka. krak, v. brachium, crus. kranioencefalometar, instrumenat koji služi za odreñivanje položaja moždanih vijuga u odnosu na površinu lubanje. kraniometrija, merenje raznih promera lubanje u celini ili pojedinih kostiju lubanje i lica. Antropološka metoda iz oblasti osteometrije. Kraskeova operacija, v. operacija. krasta, v. crusta. kratak, v. brevis. kratki talasi, deo elektromagnetskog spektra koji obuhvata talase od 60 m talasne dužine ili manje. U terapiji se upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talasne dužine. V. elektroterapija (pod therapia). kratkovidost, v. myopia. krauroza sudnice, v. craurosis vulvae. 28*

krescin krauroza vulve, prouzrokuje smežuravanje i skvrčavanje stidnice sa suženjem vaginalnog ušća, što nekad onemogućava normalno polno opštenje. Krauseova jamica, v. fossa ovarica. Krauseova operacija, v. operacija. Krauseova žlezda, pomoćna suzna žlezda koja počinje da se razvija oko 5. meseca. Krause-Wolfov kalem, v. transplantat, presad. kreatinski količnik, količina mokraćnog kreatina u mg na l kg težine tela u osoba koje se ishranjuju bez mesa. Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih kiselina, niz hemijskih reakcija u kojima se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pirogrožñane kiseline i CoA razgrañuje u ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja jednu od faza razgradnje glikoze. kreč, zajedničko ime nekih kalcijumovih jedinjenja, najčešće kalcijum-oksida, CaO, koji se, obično zove pečeni (negašeni) kreč, i kalcijumhidroksida, Ca(ON)2, koji se, obično, zove gašeni kreč. Trovanja krečnom prašinom, v. trovanja. krečna voda, v. aqua. krečno mleko, manje ili više gusta suspenzija kalcijum-hidroksida u vodi koja se dobiva mešanjem gašenog kreča s vodom, kremacija, spaljivanje mrtvih, antičkog je porekla, a vršilo se na dva načina: kompletno spaljivanje ili poluspaljivanje odn. karbonizacija. Danas se kremacija vrši u samotnim pećima u koje se uvodi vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle kremacije ostaje oko 2 kg beličastog pepela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje u kolumbarijumu. I u starih Slovena bilo je uobičajeno spaljivanje mrtvaca. kremasterni refleks, koža mošnica je vrlo osetljiva i pri ovlašnom trljanju unutrašnje strane butina mošnice se zgrče i zajedno sa semenicima se dignu pod koren uda. krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v. crepitatio, šum. krescin, naziv za somatotropni hormon (hormon rastenja, somatotropin, soma435

kretenizam totrofin), koji luče eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize. kretenizam, v. kretenismus. Kreuzfuchsov fenomen, v. znak. krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1. meseca u vidu prstenastog zbijenog predhrskavičnog vezivnog tkiva. krilast, v. alatus, pterygoideus. kriiat, v. alatus. krilni, v. alaris. krilo, v. a/a. kriminalitet, ukupna krivična dela koja izvršavaju lica različitih starosti i pola, i to su, najuže shvaćeno, ona dela koja se u pozitivnom Krivičnom zakonodavstvu mogu svrstati kao krivična. Kriminalitet je složena društvena pojava, izazvana nizom činilaca, a borba protiv njega zadatak je čitave društvene zajednice. krioskopija ili kriometrija, odreñivanje snižene tačke mržnjenja rastvora. Primenjuje se za procenu koncentracije rastvora, tj. ukoliko je snižavanje veće, koncentracija je veća. U herniji krioskopija se primenjuje za odreñivanje molekulskih težina ispitivanih supstancija. kriostat (cryostat), komora s ureñajem za hlañenje i za stvaranje vakuuma. Koristi se za preparovanje na vrlo niskim temperaturama J(od - 30°do 4O0C). Pri naglom smržnjavanju objekt se brzo i potpuno dehidratiše, tj. osuši zamržnjavanjem. Ovom tehnikom (freezing-drying technique) najčešće se ispituju enzimi u ćeliji, lučenje žlezdanih ćelija, bubrežnog epitela i dr. krioterapija, v. therapia. kriptorhidektomija, hirurško uklanjanje semenika koji se nije spustio u mošnicu. kriptorhidija, ektopija muških gonada koje se nalaze van mesta gde normalno treba da se nalaze. Ona je posledica poremećaja u njihovu spuštanju s položaja gde se u embrionskom periodu nalaze. Na tome putu one mogu da se zadrže u trbušnoj duplji (abdominalna ektopija), u preponskom kanalu (preponska e.), na ulazu u preponski prsten (kruromošnička e.). Izuzetne su ektopije u korenu uda (kruralne e.) ili meñici (perinealna e.). U nekim slučajevima gonade se nala436

krije ze u mošnicama kad je dete u mirovanju, a pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože one se naglo penju ka preponskom kanalu (»dizalična« ektopija). kriptorhidopeksija, v. orchidopexia. kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih geometrijskih telašaca. kristalizacija gleñi, v. maturacija gleñi. kristaloid, (1) supstancija koja se ne rastvara koloidno; (2) supstancija koja u rastvoru lako prolazi kroz životinjske opne, snižava tačku mržnjenja rastvarača koji je sadrži i obično ima sposobnost da kristališe. Kristaloidi su, npr., neorganske soli i glikoza. Kristellerov čep, proizvod lučenja cervikalnih žlezda materice koji začepljuje materična usta u vidu čepa, koji se za vreme ejakulacije u žene isturuje zbog opuštanja muskulature materičnog grlića. kritični pritisak zatvaranja, pritisak pri kome prestaje proticanje krvi kroz sudove, jer se uski krvni sudovi, a naročito arterije, zatvaraju. Suštinski, to je vrednost pritiska koja nije u stanju da savlada vazomotorni tonus arteriola, koji ima težnju da sudove suzi. Pri normalnom tonusu simpatikusa kritički pritisak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksimalnom tonusu simpatikusa on se može povećati na 100 ili više mm Hg a pri inhibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm Hg. krivina, v. curvatura, flexura. krkori, v. plućni šumovi. krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji više vrsta krije koje igraju manju i veću ulogu u prenošenju nekih patogenih mikroorganizama, naročito spirohete povratnog tifusa, španskog i afričkog. Ne zna se da Ii krije učestvuju u prenošenju uzročnika povratnog tifusa i u našim krajevima. Krije su naročito rasprostranjene u toplim krajevima, gde žive u ljudskim stanovima, kolibama i u drugim zgradama. Preko dana se krije skrivaju u tamnim i mračnim uglovima i ispod poda, odakle noću prelaze na čoveka i sišu njegovu krv. Ženka polaže u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.

Krompecherov karcinom One se veru po granama drveća, odakle padaju na čoveka i životinje. Krije se odstranjuju s kože polivanjem benzinom ili petrolejom ili se koža premaze mašću, tako da krlja spontano otpadne. Sin. krpelji Krompecherov karcinom, v. basaliom. Kronleinova operacija, v. operacija. krpelj, v. krlja. krpeljni meningitis, zapaljenje mekih moždanica prouzrokovano virusom koga prenose krpelji svojim ujedom. Obično je propratna pojava tzv. krpeIjnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V. encephalitis. krpeljni meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. krsna kost, u žene je šira i izmeñu karličnih kostiju niže smeštena i više izdubena s prednje strane. krug, v. circulus. Krukenbergova šaka, viljuškasti patrljak načinjen hirurški razdvajanjem distalnih krajeva žbice i laktače pokrivenih kožom posle amputacije na visini proksimalnog dela ručja. Krukenbergove vene, centralne vene jetre, vene koje se nalaze u sredini režnjića jetre i odvode krv u hepatičku venu. kruna, venae, v. corona. kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven gleñu od slobodnog ruba desni do okluzalne površine ili incizalne ivice; anatomska k., deo zuba prekriven gleñu od cementno-gleñne granice do okluzalne površine ili sečivne ivice; fasetirana k., veštačka kruna od legure metala s fasetom na vestibularnoj površini od akrilatnog ili keramičkog materijala koja imitira boju prirodnog zuba; delimična k., veštačka kruna od zlatne ili neplemenite legure. Može biti 3/4 ili 4/5 kruna, što zavisi da Ii se stavlja na prednje ili bočne zube. Tremna površina zuba jedino nije prekrivena metalom i čini prirodnu fasetu; klinička k., deo zuba koronarno od alveole; livena k., fiksna zubna nadoknada od plemenite ili neplemenite legure dobijena postupkom Iivenja; metalno-keramička k., veštačka kruna koja ima nepečenu keramičku fasetu boje prirodnog zuba direktno na

krv metalnoj košuljici; porculanska k., fiksna nadoknada za prednje zube i premolare od keramičkog materijala; privremena k., zaštitna kruna od akrilatnog materijala koja štiti zub i okolno tkivo do izrade, odnosno cementiranje stalne fiksne nadoknade; puna k., veštačka kruna koja nadoknañuje ceo koronarni deo zuba i pomoću metalnog kočića se fiksira u kanal korena. krupozna pneumonija, v. pneumonia. kružan, v. circumflexus, orbicularis. krv, (lat. sanguis), telesna tečnost koja protiče kroz srce i krvne sudove. Sastoji se od tečnog dela, krvne plazme, i ćelija: crvena krvna zrnca ili hemacije, bela krvna zrnca ili leukociti i krvne pločice ili trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se 600-700 delova plazme. U l ccm krvi ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000 leukocita i 210.000-300.000 trombocita. Meñu leukocitima razlikuju se: limfociti (25%), monociti (6-8%), neutrofilni granulociti (65-70%), eozinofilni granulociti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%). Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, odreñenu gustinu (1.055), temperaturu (36,60C na površini tela a u unutrašnjosti nešto više). Količina krvi u odraslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvora soli, otužno miriše na znoj, a normalna reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz krvnih sudova zgrušava se (koaguliše). Dodavanjem izvesnih soli sprečava se grušanje, te se krvna zrca talože (sedimentacija). U dodiru sa stranom krvi krvni serum zgomilava crvena krvna zrnca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz krvne sudove i kapilare prenosi hranljive materije i kiseonik do najudaljenijih delova tela. Iz tkiva i ćelija prima materije za izlučivanje, koje se izbacuju organima za izlučivanje (v. ekskrecija). Krvlju struje inkreti endokrinih žlezda koji održavaju pojedine organe u korelaciji. Njome struje protivtela nastala pod uticajem raznih prouzrokovača, koja s leukocitima brane organizam od patoloških klica. Uopšte, krv vrlo živo reaguje karakterističnim promenama svoga sa437

krvni pritisak

krvarenje stava u raznim oboljenjima, te se njenim ispitivanjem olakšava odreñivanje prirode i stepena oboljenja. Polne razlike krvi su dosta značajne. Krv žene je u većoj meri vodena: voda u muškarca iznosi oko 78%, a u žene nešto više od 80%. Specifična težina ženske krvi je nešto manja nego u muške. Količina hemoglobina je veća u muškarca. Broj leukocita je nešto veći u ženskoj krvi, dok je broj crvenih zrnaca približno isti. Od posebnog su interesa istraživanja po kojima se pečat pola nalazi u strukturi leukocita. U žene jedra polimorfononuklearnih leukocita imaju i jedan mali maljičasti segment (»Drumstick«) koga u muških leukocita nema. U pogledu hemijskog sastava krvi u žene ima više šećera nego u muškog (88,3 : 94 mg), dok u krvi muškarca ima više gvozda (166 : 148 y/100 cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acidofilan, bazofilija, agranulocitoza, leucaemia, leucocytopenia; arterijska k., krv u arterijskom sistemu; sadrži više kiseonika od venske k.; citratisana k., krv kojoj je dodat neutralni natrijum-citrat u cilju sprečavanja zgrušavanja. V sedimentacija krvi, transfusia; periferna k., krv u kapilarima površine tela; venska k., krv koja struji u venama (osim u plućima) i koja sadrži više ugljen-dioksida, a manje kiseonika nego arterijska krv. krvarenje, v. haemorrhagia. krvna ostrvca, u čoveka se stvaraju vrlo rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu vitelinske kese (najpre u njenom trbušnom predelu). Skoro istovremeno ostrvca se javljaju i u mezodermu pupčane peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid vitelinske kese i pupčana peteljka predstavljaju u čoveka krvotvorne organe. krvna plazma, tečni deo krvi koji predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizičko-hemijske karakteristike. krvne belančevine, v. proteini. krvne grupe, grupe u koje su podcijeni ljudi prema osobinama svoje krvi, i to prema faktorima koji mogu da se aglutinišu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima i prema aglutininima a (antbA) i ß (anti-B) u serumu. Po raznim kombinacijama 438

aglutinogena odreñene su 4 Landsteinerove grupe: A, B, AB, i O. Podnošljivost krvnih grupa odnosno eritrocita davaoca i seruma primaoca prikazuje sledeća shema: ABo

\ Ba Aß aß AB-grupa, prema tome, može da prima krv od svoje grupe i svih grupa i naziva se univerzalni primalac, dok O može dati svojoj grupi i svim grupama i naziva se univerzalni davalac. Danas se, zbog prisustva krvnih podgrupa koje mogu biti povod za teške posttransfuzione reakcije, smatra da ne postoje ni univerzalni primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa može da primi krv od svoje i 0-grupe a može dati samo svojoj i AB-grupi. B-grupa može da primi od svoje i 0-grupe, a može da dâ samo svojoj i AB-grupi. x Krvne grupe se u toku života ne menja-ju i nasleñuju se po Mendelovom zakonu. Odreñivanje k.g. vrši se pomoću testseruma ili poznatim eritrocitima A-ili Bgrupe. Odreñivanje krvnih grupa služi u odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u odreñivanju roditeljstva i u kriminologiji. krvni bojni otrovi, otrovi opšteg dejstva ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja preko krvi izazivaju opšte trovanje organizma (sprečavaju oksidacioni proces u ćelijama). U organizam ulaze preko organa za disanje, a najvažniji su: arsenovodonik (v. tamo), cijanovodonična kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-monoksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna zaštita, izuzev za CO i si. krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju u kojima se krv može zadržati. Tu ubrajamo: slezinu, jetru, potkožne venske spletove, kao i venske sudove i srce. krvni pritisak, polne razlike u arterijskom pritisku, posle izrazito većih vrednosti u devojčica do 16 godina i posle

krvni serum približno istih vrednosti do 40. godine, postaju mnogo veće u postklimakteričkom periodu žene. krvni serum, krvna plazma bez fibrinogena; dobiva se centrifugisanjem krvi posle taloženja fibrinogena, kao i pri retrakciji fibrinskih konaca zgrušane krvi. krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Sin. circulatio sanguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u početku se razvija u bilateralnoj simetriji. Ali u daljem razvoju nastaje asimetrija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u mezodermu svake polovine embriona stvaraju se dva velika suda: leva i desna aorta koje se protežu sve do 1. škržnog luka, gde se u mezodermu toga luka povijaju dorzalno, produžavajući se pored leñne vrpce. Deo od srčane cevi do 1. škržnog luka predstavlja ushodnu aortu, deo u 1. škržnom luku predstavlja primarni aortni luk, dok deo koji se nalazi uz hordu čini nishodnu aortu čiji se kraj u trbušnoj peteljci embriona produžava u pupčanu arteriju. Kad je kraj uobličen, obe arterije se protežu u njega kao repne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u svakom škržnom luku se javlja po jedna spojna grana: te spojne grane se zovu arterijski lukovi. Nishodna aorta se produžava (embrion od 2 mm) ka srednjem mozgu kao primarna unutrašnja karotida arterija. Isto tako i ushodna aorta kao primitivna spoljašnja karotidna arterija; 4. arterijski luk se razvija na levoj strani mnogo jače nego na desnoj (aortin luk), dok s desne predstavlja početak potključne arterije; kolateralni k., bočni krvotok, koji je omogućen anastomozama bočnih grana dveju susednih arterija. Ako jedna od arterija bude začepljena, njen distalni deo dobija krv preko anastomotičnih grančica iz okolnih arterija, tj. uspostavlja se kolateralni k.; mali k., cirkulacija krvi od desne komore preko pluća do leve pretkomore. Krv struji od desne komore kroz plućnu arteriju u pluća, tamo se rasipa, pa se ponovo skuplja u plućne vene, kojima dospeva u levu pretkomoru srca. Sin. plućni krvotok; placentni k., prelaz materije kroz placentu vrši se difuzijom i filtraci-

ksifoidni nastavak jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi produkti, kao ugljeni hidrati, belančevine, lipidi, masti, soli, gvožñe, mlečna kiselina, a iz deteta u k. majke raspadni produkti metabolizma. Iz majčinog k. prelaze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon zadnjeg režnja hipofize i vitamini. Od sporednih produkata i štetnih supstancija prelaze razne mineralne soli, alkaloidi i dr. Zapaženo je prelaženje spirohete, dok bakterije prelaze samo kada je razorena posteljica. Najzad, kroz posteljicu prolaze antitela; veliki k., cirkulacija krvi od leve komore do desne pretkomore. Krv izlazi iz leve komore u aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije dok se ne raspe u kapilare, zatim preko venskog dela kapilara struji u sitnije pa u veće vene i kroz donju i gornju šuplju venu dospeva u desnu pretkomoru srca; veslački k., v. aparat pluća-srce, vantelesni krvotok, ekstrakorporalni krvotok. kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadržavanje semenika u trbušnoj duplji ili u preponskom kanalu usled poremećaja u njegovom spuštanju ü mošnice. Semenici mogu da se zadrže i u predelima gde ih normalno nema (prepone ili trbuh). V. descensus testis, kriptorhidija. ksantin, 2-6-dioksipurin, metabolički proizvod gvanina (2-amino-6-oksipurin), koji je purinska baza nukleinske kiseline. ksantinurija, pojačano izlučivanje ksantina (2-6-dioksipurina) s mokraćom.

ksantoproteinska reakcija, v. reakcija. ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia. ksenogeno, označava genske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. V. heterogeno, he te ro Io go.

kseroftalmija, v. xerophthalmia. ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (mačolikog) donjeg nastavka grudne kosti koji predstavlja izuzetno važnu polnu odliku. U muškarca vrlo razvijeni nar stavci čine 66%. U žene nerazvijeni ili odsutni nastavci čine 67%, dok u nje razvijeni čine svega 33%. Drugim reci* ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo u žene, a izuzetak u muškarca. S druge strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak 439

ksilokain

kupanje

u žene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog roidne konstitucije, kao što aksifoidija u leka data bolesniku zatiče u njegovom muškarca odaje njegovu ginoidnu konorganizmu nerazgrañene, odnosno stituciju. neizlučene delove prethodnih doza tog ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloriistog leka. dum). kupa, v. conus. ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobi- kupalište, mesto gde se može kupati, bilo ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim mokraći. se imenom često naziva i kupatilo. kuga, v. pestis. Upotrebljava se kao naziv za mesta s kuk, v. coxa. plažama na primorju. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku delimične proteze za preostale zube, a tečnost; (2) pranje celog tela ili delova ako ima okluzalni naslon i za prenošetela tako da se oni nalaze u nekom sudu nje pritiska žvakanja na zub. Može biti napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesod žice ili livena. Leži na prirodnom no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita zubu koji prihvata protezu i obuhvata fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje gau vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u kukolj (Agrostemmogithago), urodica mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenžita, s crnim i sivo crnim plodovima veskih razloga. Ali kupanja u običnoj vodi ličine zrna pšenice. Sadrži otrovni gliprimenjuju se često i u terapiji. Ona dekozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoluju svojom temperaturom i mehanički. ljena količina glikozida u brašnu je Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do 0,1%. l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od kuldoskopija, inspekcija endoskopom 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla karličnog dela trbušne duplje kroz ot(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). vor načinjen kuldoceliotomijom (no- Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi običmen horribile). Sin. abdominoskopija. no umiruju nervozne osobe, a neki bolje kultivisanje bakterija, način razmnožapodnose topla kupanja: vrela kupanja vanja bakterija in vitro, na veštačkim se rede propisuju. Lekovita kupanja u hranljivim podlogama. Za kultivisanje mineralnim vodama, pored toga što debakterija od značaja je izbor pogodne luju svojom temperaturom i mehanički hranljive podloge i izolovanje bakterija (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju u čistoj kulturi. još i specifično, hemijski (ugljenom kikulon (C), jedinica za količinu elektriciteselinom, sumpor-vodonikom, solima i ta odn. električnog tovara. Ona količina dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blaelektriciteta koju prenosi u l sekundu tu koje se koristi bilo kao kupanje celog struja od l ampera. U jednom kulonu 18 tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo nalazi se 6,23542 x IO elektrona. lokalnom primenom blata (oblog blata kultura bakterija, skup bakterija nastalih na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje razmnožavanjem in vitro; čista kultura creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto je skup kolonija jedne bakterijske vrste vreme obe ruke i obe noge. u četiri na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana male, specijalno za to udešene, kade nakultura je skup kolonija, dve ili više bakpunjene vodenim rastvorom odreñene terijskih vrsta. supstancije (u jonizovanom stanju) dokumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mlevoljno zagrejanog, kroz koji se pušta ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem električna struja. Služi za lečenje hropod uticajem: Streptococcus lactis, Lacničnog reumatizma i neuralgije; elektobacillusa casei i gljivica: Sacharomytrično k., kupanje pri kome se kroz ces lactis, Torula cumys. Pored mlečne vodu sprovodi galvanska struja. Pri kiseline može da sadrži alkohola i do električnom kupanju ove elektrode se 3%. 440

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan. kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje. Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

ksilokain u žene skoro je uvek znak njene androidne konstitucije, kao što aksifoidija u muškarca odaje njegovu ginoidnu konstituciju. ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloridum). ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobija iz jute i dr., a ponekad se nalazi u mokraći. kuga, v. pestis. kuk, v. coxa. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje delimične proteze za preostale zube, a ako ima okluzalni naslon i za prenošenje pritiska žvakanja na zub. Može biti od žice ili livena. Leži na prirodnom zubu koji prihvata protezu i obuhvata ga. kukolj (Agrostemmogithago), urodica žita, s crnim i sivo crnim plodovima veličine zrna pšenice. Sadrži otrovni glikozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoljena količina glikozida u brašnu je 0,1%. kuldoskopija, inspekcija endoskopom karličnog dela trbušne duplje kroz otvor načinjen kuldoceliotomijom (nomen horribile). Sin. abdominoskopija. kuki vis an je bakterija, način razmnožavanja bakterija in vitro, na veštačkim hranljivim podlogama. Za kultivisanje bakterija od značaja je izbor pogodne hranljive podloge i izolovanje bakterija u čistoj kulturi. kulon (C), jedinica za količinu elektriciteta odn. električnog tovara. Ona količina elektriciteta koju prenosi u l sekundu struja od l ampera. U jednom kulonu nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona. kultura bakterija, skup bakterija nastalih razmnožavanjem in vitro; čista kultura je skup kolonija jedne bakterijske vrste na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana kultura je skup kolonija, dve ili više bakterijskih vrsta. kumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mleka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem pod uticajem: Streptococcus lactis, Lactobacillusa casei i gljivica: Sacharomyces lactis, Torula cumys. Pored mlečne kiseline može da sadrži alkohola i do 3%. 440

kumulacija, pojava da nova doza nekog leka data bolesniku zatiče u njegovom organizmu nerazgrañene, kupanj odnosno neizlučene delove prethodnih doza tog istog leka. kupa, v. conus. kupalište, mesto gde se može kupati, bilo u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim se imenom često naziva i kupatilo. Upotrebljava se kao naziv za mesta s plažama na primorju. kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku tečnost; (2) pranje celog tela ili delova tela tako da se oni nalaze u nekom sudu napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesno vreme u nekoj vodi koja ima lekovita fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenskih razloga. AH kupanja u običnoj vodi primenjuju se često i u terapiji. Ona deluju svojom temperaturom i mehanički. Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla (od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). s Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi obično umiruju nervozne osobe, a neki bolje podnose topla kupanja: vrela kupanja se rede propisuju. Lekovita kupanja u mineralnim vodama, pored toga što deluju svojom temperaturom i mehanički (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju još i specifično, hemijski (ugljenom kiselinom, sumpor-vodonikom, solima i dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blatu koje se koristi bilo kao kupanje celog tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo lokalnom primenom blata (oblog blata na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto vreme obe ruke i obe noge, u četiri male, specijalno za to udešene, kade napunjene vodenim rastvorom odreñene supstancije (u jonizovanom stanju) dovoljno zagrejanog, kroz koji se pušta električna struja. Služi za lečenje hroničnog reumatizma i neuralgije; električno k., kupanje pri kome se kroz vodu sprovodi galvanska struja. Pri električnom kupanju ove elektrode se

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.

kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje.

Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

kyphosis

Kümmelova bolest Kümmelova bolest, v. Kümmel-Verneuilova bolest, spondylomalacia. Küntscherov klin, v. klin, uklinjavanje. kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To su zubi s najvećim krunicama. Na griznim površinama imaju kvržice i fisure tako postavljene da se gornji i donji zubi meñusobno usklañuju pri žvakanju hrane. Gornji kutnjaci imaju po tri korena, jedan postavljen palatinalno, â dva bukalno. Donji imaju po dva korena, jedan postavljen mezijalno, a drugi distalno.

kvalitativna analiza, v. analiza. kvant, v. quantum; k. energije, v. quantum. kvantitativan, količinski, po količini, npr., kvantitativna analiza.

kvantitativna analiza, v. analiza. kvasac, kvaščeve gljivice, popularni naziv za gljivice roda Saccharomyces, koje se iskorišćavaju pri mešenju hleba i testa uopšte, za alkoholna vrenja itd., a u izvesnoj meri i za lečenje. Neke od ovih gljivica su patogene za čoveka. V. blastomycosis, Faex. kvaternarni, (1) četvrti po redu; (2) čet- •" vorni, koji sadrži četiri elementa. V. quartanus. kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu ideju progonjenja i koja se protiv tog proganjanja bori svim mogućim pravnim sredstvima pišući tužbe i žalbe svim instancijama na svetu. Obično je posredi paranoja. V. paranoia. Kveteletov indeks, služi za procenu stanja uhranjenosti odraslih osoba, čija je telesna visina od 165 do 175cm, dobija se podelom telesne težine u grame s kvadratom telesne visine u santimetre.

442

Vrlo mršavi indeks 1,40 do 1,80, normalni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57. kvintal ili metrička centa, oznaka q, jedinica za masu koja se može upotrebljavati samo do kraja 1980. godine, l q = 100 kg. kvocijent, količnik, broj koji se dobiva deIjenjem; kalorijski k., kalorijski količnik; odnos nekih supstancija u kalorijama; k. odmora, utrošak kiseonika u toku odreñenog rada i posle njega; respiratorni k., odnos izmeñu zapremine proizvedenog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika: -—g-^- ; k. inteligencije (sin. IQ), odnos izmeñu psihičke i kalendarske starosti pomnožen sa 100. Psihička starost se odreñuje pogodnim testovima. V. testovi, psihološki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil, 80-90 »fiziološki« glup, 90-110, prosečne inteligencije, 110-140, vrlo visoke inteligencije, do »genijalnosti«! kvržičavi pegavac, rickettsiosis marseliensis. V. rikettziosis. Kwashiorkor, kvašiorkor, sindrom izazvan teškim pothranjivanjem u belančevinama, najpre opisan u Africi/a potom u ćelom svetu, u kojeg postoje usporeno rastenje, promena u boji kože i kose (crvenkasta kosa), edem, masna infiltracija i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.

Kweimov test, v. test. kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost kičme unazad i bočno, npr. u pršljenskom osteochondritisu (morbus Scheuermanni). V. kyphosis, osteochondritis. kyphosis, prekomerni konveksitet leñnog dela kičmenog stuba, obično posledica osteochondritisa ili rahitisa. V. osteochondritis.

L+ (limes=smrt), najmanja količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina izaziva u roku "od 4 dana smrt zamorčeta teškog 250 g posle po^ tkožne date injekcije. l-, oznaka za levogirni oblik nekog optički aktivnog jedinjenja; danas se levogiran oblik označava sa (-). La, hemijski simbol za element lanthan. 1. a., (lat.) skrać. za lege artis, što znači po propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri ,pisanju recepata.  (lambda), (I) simbol za telesnu dužinu; (2) simbol za konstantu radioaktivnog raspada. LATS (»long acting thyroid stimulator«), imunogamaglobulin, verovatno karaktera antitela, koji se stvara u limfnom tkivu i podstiče, kao i TSH (v. tamo), tireoideju na aktivnost. LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana grupi životinja iste vrste, ubija polovinu (50%) životinja te grupe. L. E., lupus erythematodes. Lf (limes floculationis), količina toksina koja daje najbrže izraženu flokulaciju s jednom jedinicom antitoksina u nizu razreñenja koja sadržavaju stalnu količinu antitoksina, a različite količine toksina. LH (luteinizirajući hormon) (ICSH, »interstitial cell stimulating hormone«, hormon koji stimuliše intersticijske ćelije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji izaziva luteinizaciju u jajniku i deluje na funkciju Leydigoviha ćelija. V. adenohypophysis i hormoni adenohipofize. Li, hemijski simbol za element lithium.

Hn., nedopušteno skraćivanje reci linimentum. liq., skrać. za liquor. Lo (limes nula), najveća količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina i ubrizgana potkožno zamorčetu teškom 250 g ne izaziva nikave reakcije. LSD, skrać. za dietil-amid lizergičke kiseline, psihohemijski BOT. LTH, v. adeno hypophysis i prolactin. Labbéov test (proba), v. test. Labbéov trougao, v. trougao.

lab-ferment, enzim koji omogućuje zgrušavanje mleka pretvarajući kazein u parakazein. labia, deo spoljnih polnih organa žene; 1. majora pudendi (velike usne), dva kožna nabora bogata potkožnim masnim tkivom. One se od stidnog brežuljka spuštaju paralelno prema čmaru i čine stidnu pukotinu. Unutrašnja površina im je mekana, glatka i tanka, a spoIjašnja grublja, deblja i pokrivena stidnim dlakama; 1. minora pudendi (male usne) nalaze se ispod velikih u vidu nabora, tj. duplikature sasvim nežne i tanke kože, idu paralelno i prednjim delom čine praeputium. labialis, labijalan, usnični, koji pripada usni. labirintni refleksi, v. refleks.

labium, usna ili usnica ili rub nekog organa koji liči na usnu, npr. /. superius oris, gornja usnica; /. majus pudendi, velika usna stidnice; /. leporinum, »zečja usna«, rascep gornje usne, nastao usled 443

laboratorija nepotpunog spajanja začetaka usne u toku embrionalnog razvoja. laboratorija, radionica, prostorija u kojoj se vrše neka stručna ili naučna ispitivanja. Ponekad se naziv laboratorija uzima i za ustanove koje proizvode razne hemijske, farmaceutske i si. proizvode. laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis. laboratorijski tehničar, v. tehničar. Labordeov metod, sin. Labordeovo veštačko pisanje (v. pod disanje). Labordeova klešta, klešta za držanje jezika u primeni stimulisanog Lal^ordeovog veštačkog disanja. V. Labordeov metod, Labordeovo veslačko disanje (v. pod disanje). Labordeovo veslačko disanje, v. disanje. labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum glenoidale, čašična usna u zglobu). labyrintbectomia, labirintektomija, hirurško otvaranje labirinta unutrašnjeg uha, čime se eliminiše njegova funkcija. Vrši se u slučaju gnojnog zapaljenja labirinta i u odmaklim slučajevima Menijerove bolesti. labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sastavnih delova opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Obično se završava isključenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom gluvoćom. To vredi za sva gnojna zapaljenja, koja obično nastaju u toku hroničnog gnojnog otitisa, ali i za mnoga virusna zapaljenja, kao što su grip, parotitis, rubeola. Ograničeni labirintitis, 1. circumscripta, može dugo da postoji bez težih znakova, pa da onda iznenada preñe u difuzni gnojni labirintitis. Od gnojnog labirintitisa može da nastane i gnojni leptomeningitis. labyrinthus (grč. labyrinthos, od staroegipat. lopero hunt), ogromna zgrada s mnogo soba i hodnika, labirint, unutrašnje uvo smešteno u piramidi slepoočne kosti; 1. membranaceus, opnasti labirint, smešten u koštanom labirintu, sastoji se od mešinice (utriculus) za koju su pričvršćena tri polukružna kanala (ductus semicirculares) i od kesice (sacculus) od koje se unapred pruža opnasti puž (ductus cochlearis). U mešinici, kesici i polukružnim kanalima nalazi se prijemni aparat čula za održa444

lactatio vanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru. U opnastom pužu nalazi se Cortijev organ, prijemni aparat čula sluha; 1. osseus, koštani labirint, sastoji se od centralne šupljine trema (vestibulum), tri polukružna kanala (canales semicirculares) i koštanog puža (cochlea). V. awns. lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili veštičino mleko, ili »babinje« mleko, javlja se u novoroñenčadi izmeñu trećeg i desetog dana po roñenju: iz natečenih dojki istiskuje se pokoja kapljica mleka koje liči na kolostrum, a koja se javlja usled dejstva materinih hormona na mlečnu žlezdu deteta; 1. sulphuris, v. Sulfur praecipitatum, laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, cepanja; (2) razderina, ozleda tkiva usled kidanja, razdiranja. V. laceribilan, lacerisan. lacerisan, raskinut, poderan. lacertus, mišići, naročito nadlaktice; 1. fibrosus, vezivna traka, pljosnati produžetak tetive mišića, izgrañen od čvrstog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis. lacrima, suza. lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glanduIa lacrimalis, suzna žlezda. lactacidaemia, laktacidemija, povećane količine mlečne kiseline u krvi, kao što se dešava posle velikih fizičkih napora. lactacidosis, laktacidoza, nenormalno povećanje mlečne kiseline u krvi; najčešće se opisuje u toku neracionalnog lečenja obolelih od šećerne bolesti (v. tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno fenil-etil bigvanidom (v. tamo). lactaciduria, laktacidurija, prisustvo mlečne kiseline u mokraći. lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci posle poroñaja. Sekrecija mleka u razvijenim mlečnim žlezdama vrši se pod dejstvom hormona prednjeg režnja hipofize prolaktina (luteotropnog h.) dok oksitocin, hormon zadnjeg režnja hipofize, stimuliše kontrakciju mioepitelnih ćelija mlečnih kanalića, izazivajući istiskivanje mleka kroz bradavice dojki. Sekreciju prolaktina stimulišu estrogeni, a koči progesteron.

Lactobacillis Lactobacillis, dugački, tanki, asporogeni, nepokretni, gram-pozitivni štapići; mikroaerofili ili anaerobi. Fermentacijom ugljenih hidrata proizvode veliku količinu mlečne kiseline. Nisu patogeni, sastavni su deo normalne flore digestivnog trakta i vagine. Najvažnije vrste su: L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L. Döderleini i L. Bois-Oppleri. lactoflavin, v. riboflavin. Lactosum, Saccharum lactis, läktoza, mlečni šećer. Beo, kristalan prašak, bez mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara lako ali sporo. Služi kao konstituens higroskopnih praškova za unutrašnju upotrebu. lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze u mokraći. Česta pojava u dojilja. lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, otvor krvnih sudova). lacunae urethrales, uretralne šupljike, mnogobrojna udubljenja ili jamice u sluznici uretre, čiji su otvori upravljeni u distalnom pravcu. Neke sadrže otvore uretralnih žlezda. Sin. uretralne šupljike. lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u unutrašnjem uglu oka gde se skupljaju suze pošto ih je gornji kapak razlio preko rožnice. Spolja je ograničen polumesečastim naborom vežnjače. laesio, lezija, ozleda, oštećenje, povreda. V. laesus. laesus, lediran, oštećen, povreñen, npr. functio laesa, oštećena funkcija. Laënnecov infarkt, hemoragijski infarkt pluća, V. infarctus haemorrhagicus. Laënnecova bolest, v. cirrhosis hepatis. Laënnekova ciroza, ciroza jetre sa stalnim znacima manjka androgena u oba pola, srazmerno težini oboljenja. Količina 17-ketosteroida je smanjena. Raspodela naslaga masti u muških je ženskog tipa. U muških bolesnika stidnjačka dlakavost je ženskog tipa. Većina cirotičara s jasnim znacima hipoadrogenije pretrpela je pogoršanje svoje muške polne uobličenosti, ali su znake tog nedostatka stvarno nosili u sebi i ranije. lagoftalmus, v. lagophthalmus. lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno zatvaranje kapaka, tako da deo očne ja-

laki lanci bučice ostaje nepokriven; mehanički L, nastaje usled ožiljnih promena kože kapaka ili lica pri jako izraženom egzoftalmusu; paralitički L, nastaje kao posledica paralize facijalnog živca; spastički L, javlja se usled spazma dizača gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena rožnjača se suši i dolazi do keratitis e Iagophthalmo. lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednostavni bazeni za prečišćavanje splavina manjih ili delova naselja. Potrebna površina 10 m2 po stanovniku, dubina 60 do 80 cm. Splavine se dovode na jednom, odvode na drugom kraju, za to vreme se otpadna voda prirodno prečisti delovanjem algi, koje se spontano razvijaju. lajonizacija, genska inaktivacija jednog X-hromosoma u somatskim ćelijama normalne žene i svih sem jednog X-hromosoma u patološkim stanjima u kojima somatska ćelija žene sadrži preko dva X-hromosoma. Kako se sasvim slučajno u jednim ćelijama inaktiviše X-hromosom nasleñen od majke a u drugim ćelijama X-hromosoma nasleñen od oca, pojedina tkiva žene imaju mozaičku strukturu. Sin. heterohromatinizacija, X-inaktivacija. lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlakticu s podlakticom. V. regio cubitit cubitus; bezbolski lakat, poremećaj u laktu igrača bezbola zbog otkidanja komada kosti ili hrskavice s glavice žbice; 1. golfista, bol izazvan epikondilitisom, u stvari zbog lezije mišića pregibača koji se pripajaju na unutrašnjem epikondilu ramenjače; 1. negovateljica, subluksacija glavice žbice pod distalni deo prstenastog ligamenta; rudarski L, povećanje burze (sluzne kese) nad vrhom lakta, koje nastaje oslanjanjem rudara na lakat pri radu; teniserski L, bolovi u spoljašnjoj strani lakta nastali usled zapaljenja ili nadraživanja pripoja opružačkih mišića na spoljašnjem kondilu ramenjače. V. cubitus rectus, cubitus valgus, cubitus var us. lakatni, v. cubitalis. laki lanci imunoglobulina (L-lanci), polipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami445

lakmus nokiselina, ulaze u sastav imunoglobulina. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos kapa- i lambda-lanaca u imunoglobulina čoveka je 2:1. U jednom molekulu imunoglobulina laki lanci su uvek istog tipa. Molekuli imunoglobulina koji imaju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance su tipa K. Bence-Jones proteini predstavljaju lake lance imunoglobulina. lakmus, plava boja koja se dobija od Roccella tinctoria i drugih lišaja. Glavni sastojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se upotrebljava kao alkalicidimetrijski indikator za pH izmeñu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5 lakmus je crven, a na pH 8,3 plav. lakmusova hartija, hartija za ceñenje natopljena lakmusom; služi kao indikator. Plava lakmusova hartija u kiselinama pocrveni, a crvena u bazama poplavi. laksantna sredstva, sredstva koja prouzrokuju pražnjenje creva izazivajući jaču i bržu peristaltiku. Deluju povećanjem sadržine crevnog sadržaja (na primer, agar, laksantne soli kao što su magnezijum-sulfat ili gorka so) koji mehanički draži nervne završetke u sluznici creva, ili hemijskim draženjem nervnih završetaka u ovoj sluznici (na primer, Oleum Ricini, Aloë,.Folia Sennae i dr.). laktagog, sredstvo koje pojačava izlučivanje mleka. laktalbumin, albumin koji se nalazi u mleku i koji liči na albumin seruma. laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje disaharida laktoze na glikozu i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku. laktobutirometar, naprava za odreñivanje masti u mleku. laktodensimetar, vrsta areometra kojim se odreñuje specifična težina mleka. Skala ovog areometra, razdeljena u laktodensimetarske stepeae, pokazuje za koliko je grama jedan litar mleka teži od jednog litra vode. Kravlje mleko pokazuje samo neznatna kolebanja specifične težine. Normalne varijacije specifične težine mleka u našim krajevima kreću se izmeñu 1,029 i 1,034 s prosečnom vrednošću 1,032. Grupno mešano mieko sa specifičnom težinom ispod 1,029 446

laminaria treba smatrati nenormalnim i neispravnim, Sin. laktometar. laktoflavin, v. nboflavin. laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim. laktometar, v. laktodenzimetar. laktoskop, aparat pomoću koga se odreñuje količina masti u mleku prema stepenu njegove propustljivosti za svetlosne zrake. laktoza, v. lactosum. lamarkizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Lamarckove teorije, prvog sistematski izrañenog evolucionističkog gledišta. Po Lamarcku, živa bića su se menjala pod uticajem upotrebe i neupotrebe organa, što predstavlja reakciju organizma na dejstva spoljašnje sredine. Osobine stečene u individualnom životu nasledne su i na tom mehanizmu je zasnovana prilagoñenost živog sveta na uslove za život. Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata, iz crevnog trakta čoveka i nekih životinja. Sin. Giardia intestinalis. lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje izaziva Lamblia intestinalis. U teškim in-x fekcijama javljaju se povremeno prolivi. Ako su prodrle i u žučne puteve, dolazi do znakova holecistitisa. lamina, ploča, pločica, list; 1. dura, tanka ploča kompaktne kosti (prava alveolarna kost) koja oblaže spongiozu alveolarne čašice, prema zubu. Od korena zuba deli je ozublje; 1. metallica sec. Čupar, Čuparova metalna pločica za osteosintezu preloma donje vilice: klinovi u obliku zavrtnja uvlače se kroz bušotinu sa unutrašnje strane kosti, prolaze kroz spoljašnju kompaktu i pločicu, a fiksiraju se navratkom; sprečava se dislokacija, mimoilaženje i skraćenje patrljaka. laminaran tok krvi, proticanje krvi po slojevima: najsporije se kreću slojevi koji su u direktnom kontaktu sa zidom suda, a najbrže slojevi u centralnom delu suda. Uzrok laminarnog toka je što molekuli tečtaosti ^i dodiru sa zidom suda skoro se ne pomiču zbog adhezije. laminaria, laminarija, dilatatori materičnog ušća izrañeni od materijala koji

laminectomia bubri (koren gencijane, osušen fikus i dr.) i lagano šire cervikalni kanal. laminectomia, laminektomija, operativno odstranjivanje bodljastih nastavaka i lukova (arcus vertebrae) jednog ili više pršljenova u cilju da se kičmena moždina oslobodi pritiska pri prelomu ili da se izvrši odstranjivanje tumora u kičmenoj moždini ili neka intervencija na strukturama u kičmenom kanalu. lampbrush hromosom, (eng.) džinovski hromosom u jedru primarnih oocita nekih vrsta. Lanacolum (lanakol), smeša sterina i alifatskih alkohola; ulazi kao sastojak u podloge za lekovite masti, oficinalan je prema našoj farmakopeji. lanatoziñi (A, B, C), genuini glikozidi izolovani iz lišća biljke Digitalis lanata (vunasta pustikara), imaju kardiotoničko dejstvo; prema našoj farmakopeji oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid C). lančasta jedin jenja, v. jedinjenja. Landrijeva paraliza, v. paralysis. Langdon-Downova bolest, v. mongolismus. Langenbeckov iglodržač, v. iglo držač, Langenbeckov. Langenbeckov trougao, trougao čiji je vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji, osnovica duž anatomskog vrata butnjače, a spoljašnja strana duž velikog trohantera. Langenbeckova amputacija, amputacija u kojoj se režanj kroji i seče idući od spolja ka unutra. Langenbeckova incizija, v. incisio. Langerhansova ostrvca, endokrini deo pankreasa. Sastoji se od gomilica svetHh ćelija izmeñu acinusa egzokrinog dela pankreasa prožetih mrežom kapilara. U njima se razlikuje nekoliko vidova ćelija, koje luče insulin i glikagon, inkrete koji deluju na promet šećera. Langhansov sloj, u posteljičnim resicama sloj koji luči gonadostimulin, dok sincijalni sloj resica luči folikulin i progesteron. Langhansove ćelije, v. ćelije. Langhansove džinovske ćelije, v. ćelija.

»laparotoniie blanche« Langhansove trake, u meñuresičnim prostorima, kako na horionskoj ploči, tako i izmeñu pregrada materične posteljice, slažu se, u drugoj polovini trudnoće, u fibrinoidne trake, poznate kao Langhansove trake. V. Nitabuchove trake. lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata s atomskim brojevima 57 (lantan, La, 138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97). Metali su. Zbog slične atomske grañe meñusobno su vrlo slični i trovalentni. Tehnički su važni: cerijum se upotrebljava za kamenčiće, neodim se nalazi u tragovima u staklu za zaštitne naočare (neofansko staklo) i u laserima, europijum služi za izradu luminifora blenda kolor-televizijskih prijemnika. U lantanoide spadaju: lantan (La), cerijum, (Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), prometijum (Pm), samarijum (Sm), europijum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum (Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata, kojima se zbog velike sličnosti dodaju i oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) nazivaju se retke zemlje. lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmentovane dlačice koje se nalaze skoro po celoj površini kože (sem na dlanovima i tabanima). laparoscopia, laparoskopija, pregled trbušne šupljine instrumentom sličnim cistoskopu, koji se kroz trbušni zid uvuče u trbušnu duplju. Sin. abdominoskopija, celioskopija, ventroskopija. laparotomia, laparotomija, otvaranje trbušne duplje prosecanjem trbušnog zida; eksplorativna laparotomija, otvaranje trbušne duplje radi postavljanja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi kliničkim pregledom ili radi procene mogućnosti neke operacije. Sin. probna laparotomija. »laparotomie blanche«, (fr.) šlepa laparotomija, laporotomija kojom se ništa ne otkriva u trbušnoj duplji, ali se vrši iz opreznosti da se ne bi previdelo neko hitno hirurško oboljenje ili povreda abdominalnih organa. »Laparotomija blanš« nije skopčana s bilo kakvom opasnosti i komplikacijom. 447

lapis lapis, (lat. kamen) danas se u medicini upotrebljavaju: L infernalis (Argenti nitras u obliku štapića) i L mitigatus (Argenti nitras cum Kalio nitrate u obliku štapića) kao kaustična sredstva. V. Argentum. Lardennoisovo dugme, metalno dugme, modifikacija Murphyjevog dugmeta: koristi se za crevnu anastomozu. V. Murphyjevo dugme. laringektomija, v. laryngectomia. larinksni divertikul, v. diverticulum. Larreyev trougao, trough otvor izmeñu rebarnog i grudnjačnog dela prečage preko koga unutrašnji grudni krvni sudovi dospevaju u gornji podrebarni predeo. V. trigonum sternocostale. Larreyeva amputacija, način dezartikulacije ramenjače rezom koji se pruža od akromiona naniže, duž nadlaktice oko 8 cm. Razdvaja se deltoidni mišić, zatim se odatle opseca mišica idući prema najvišoj taćki potpazušne jame. larva, v. metamorfoza. larva migrans, oboljenje prouzrokovano larvama izvesnih vrsta muva (Gastrophilus hypoderma bovis, Gastrophilus equi itd.) koje buše kožu ostavljajući trag u vidu isprepletane crvene linije, si- roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. creeping disease, myiasis linearis cutis. larvatus, larviran, u med. bez tipičnih znakova, maskiran, skriven, npr. encephalitis larvata, prikriveni encefalitis. larvirani encefalitis, v. encephalitis. laryngectomia totalis, totalna laringektomija, hirurško odstranjenje čitavog grkljana, dela ždrela koji mu pripada i najgornjeg dela traheje. Posle operacije ostaje trajna traheostoma. Vrši se u slučaju većeg karcinoma u larinksu. laryngeus, grkljanski. laryngismus, laringizam, kratkotrajan grč glasnica u aduciranom položaju koji izaziva kratkotrajan napad gušenja. laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice grkljana; 1. subglottica, akutno zapaljenje sluznice grkljana u subglotičnom predelu. Javlja se najčešće u ranom dečijem uzrastu i dovodi brzo do stridora, a katkad i do potrebe hitne traheotomi448

larynx je. Odatle njegova sličnost s difterijskim krupom. Meñutim, u laringitisu subglotisu nema pseudomembrana, već samo oteklina sluznice sužuje lumen grkljana u subglotičnoj regiji. Od etioloških faktora dolaze u obzir respiracijska infekcija, respiracijska alergija, meteorološki faktor (prolazak ciklona) i neurovegetativna stigmatizacija. V. pseudocroup. laryngocele, laringokela, proširenje Morgagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji pod pritiskom ekspiracijskog vazduha može da se naduva toliko da svojim gornjim polom preñe u okolinu grkljana. laryngologia, laringologija, nauka o grkljanu i o njegovim oboljenjima. laryngopharynx, laringofarinks, donji sprat šupljine ždrela (pars laryngea pharyngis, hypopharynx). laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili delimična oduzetost unutrašnjih mišića grkljana. Sin. paraliza larinksa. laryngoscopia, laringoskopija, unutrašnji pregled grkljana; L directa, vrši se pomoću osvetljenog spekulumâ u obliku kratke okrugle cevi, koja se kroz usta uvodi u predvorje larinksa. Za izvoñenje direktne laringoskopije potrebna je anestezija, površinska ili opšta; 1. indirecta, vrši se pomoću larinksnog ogledala, koje se stavlja u usta, i čeonog ogledala, kojim se baca reflektövana svetlost na larinksno ogledalo; mikroskopska L, upotreba operacijskog mikroskopa za direktoskopsko ispitivanje i za vršenje odreñenih endoskopskih zahvata u njemu (npr. biopsije). laryngospasmus, laringospazam, napadi gušenja u odojčeta usled naglog grča unutrašnje muskulature larinksa. Može da se javi kao samostalno oboljenje ili kao deo spazmofilije, tetanije. laryngotomia, laringotomija, operacijsko otvaranje grkljana u cilju uklanjanja patoloških stanja iz njegovog unutrašnjeg zida, obično pomoću medijanog reza na vratu. Češće su u upotrebi. Sin. tireotomija ili laringofisura. larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju, smešten u prednjem delu vrata. Nastavlja se dušnikom. Sastoji se od hrskavica, spojenih u male zglobove u kojima se

Lasègueov znak kreću pod dejstvom malih poprečnoprugastih mišića. Iznutra je grkljan obložen sluznicom s dva para poprečnih nabora na bočnim zidovima. To su lažne i prave glasne žice. Gornje ili lažne glasne žice nazivaju se plicae ventriculares. Donje ili prave glasne žice (plicae vocales) treperenjem proizvode glas. Lasegueov znak, v. Lazarevićev znak (pod znak). Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata. latens, latentan, skriven, nemanifèstan. latentna slika, nevidljiva slika koja nastaje osvetljenjem fotoemulzije aktiničnim zracima. Ona postaje vidljivom kada se izloži dejstvu razvijača. V. razvijao, aktinični zraci.

latentni stadijum, v. stadijum. lateralis, lateralan, bočni, pobočni, koji se nalazi dalje od središne ravni. Suprotno od medialis. lateroflexio, laterofleksija, pregibanje nerkog organa u stranu (npr. 1. uteri, bočni nagib materice). lateropulzija, nemogućnost zadržavanja pravca kretanja posle udarca s boka. Viña se u hroničnih encefalitičara, a posledica je poremećaja u mišićnom tonusu. latus, (1) širok, npr. ligamentum latum uteri, široka materična veza; (2) bok, strana, npr. latus dextrum, desna sl.rana. Laudanum, staro ime za opijum. Ovim imenom je opijum nazivao još Paracelsus (od latinske reci laudare - hvaliti); L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L. liquidum Sydenhami, Tinctura Opii crocata.

Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldonijev sindrom, v. syndroma i diencejalno-retinalna degeneracija. lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog organa (želuca, creva i dr.). laxans, laksans, sredstvo za čišćenje. Sin. laxativum. laxantia, laksancije, v. laksativna sredstva. laxativum, v. laxans. lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele od kuge ili bolnica za infektivne bolesti. Karantinska stanica. 29 Medicinski leksikon

Le Fortov prelom Lazarevićev simptom, v. znak. lažna hematurija, v. haematuria. lažni divertikul, v. diver tic ulum. LD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima. Mogu se dokazati pomoću mešane kulture limfocita. V. mešana limfocitna reakcija. Odgovorni su za proliferativnu fazu mešane limfocitne reakcije. L. E. cells (eng.), LE-ćelije, ćelije eritemskog lupusa, neutrofilni granulocit koji je fagocitovao homogenu, intenzivno obojenu inkluziju, koja je u stvari ostatak jedra drugog granulocita napadnutog antinukleusnim antitelom. Fenomen je odlika sistemskog lupusa, ali se može naći i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva. lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna vrsta glicerofosfatida u čiji sastav, pored glićerola, ulaze fosforna kiselina, više masne kiseline i kvaternarna amonijum baza holin. Lecitin se nalazi u nervnom tkivu, semenu, žumancetu i drugim životinjskim i biljnim tkivima. lecitofor, trofoblast, postavljen listom vanembrionog mezoderma, pretvara se u spoljašnji ovoj, horion, dok se vitelinski endoderm, lecitofor, obložen mezodermnom listom, pretvara u umbilikalnu kesu. lečenje (terapia), jedna u nizu mera zdravstvene zaštite koje počinju unapreñenjem zdravlja, a završavaju se rehabilitacijom. Ostvaruje se radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih organizacija. Prema svojoj prirodi lečenje može biti opšte (jačanje opštih sposobnosti organizma) i specifično. Specifično se deli na simptomatsko (kada je usmereno samo na znake bolesti) i kauzalno (lečenje uzroka oboljenja). Prema poreklu lečenje se provodi biljem, lekovima (medikamentozno), fizičkim agensima (toplotom, elektricitetom, vodom), hirurškim intervencijama, dijetom i radom; v. therapia. lečnja, v. cura. leñna vrpca, v. svitnjak. Le Fortov prelom, bilateralni horizontalni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste Le Fortovog preloma. Le Fortov pre449

L-oblici bakterija lom I, horizontalni prelom alveolarnih duplji vilice u kom se zubi nalaze u odvaljenom procesusu; Le Fortov prelom II, jednostran ili obostran prelom vilice u kome je njeno telo odvojeno od skele ta lica; prelom može da se širi naniže na tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom III, u kome je ćela maksila i jedna ili više kosti lica odvaljeno od kraniofacijalnog skeleta. L-oblici bakterija, varijacije bakterija koje su, pod raznim uticajima, izgubile osobinu da stvaraju ćelijski zid. Odlikuju se polimorfizmom, za većinu je svojstven loptast oblik. Mogu da dostignu veličinu do 20 mikrona i nazivaju se »krupna tela« (»large bodie«), njima se stvara veliki broj sićušnih granula i kokoidnih telašca. Bez obzira od koje bakterije potiču, L-oblici su istog izgleda pa se zbog toga ne mogu razlikovati sve dok se ne vrate opet u bakterijski oblik. L-oblici (nazvane prema početnom slovu Listerovog instituta).

Legalova reakcija, v. reakcija. lege artis, po propisu veštine, po zakonu, prema propisima medicine. V. vitium^ artis. legure, smeša metala s drugim metalom ili nèmetalom, u sastav legura ulaze najmanje dva elementa (metal-metal ili metal-nemetal). Takve su legure, npr. mesing, amalgami i dr. Legure su u suštini jedinjenja nestehiometrijskog sastava. Neke legure, pak, imaju stalan odnos, npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili više metala uzajamno rastvorljiva i koji grade čvrste rastvore. Legure zlata i platine primenjuju se za izradu fiksnih zubnih proteza, a legure hroma za izradu delimičnih proteza. Leinerova bolest, v. erythrodermia desquamativa. leiomyoma, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Najčešće se javlja na materici, zatim mnogo rede na ostalim organima koji imaju u svojoj grañi glatke mišiće, npr., digestivni trakt. Ma gde se pojavila, neoplazma je sporog rasta, jasno ograničena, okruglasta, sivobeličasta, na 450

lek

preseku vlaknaste grañe i čvrsta. U materici obično dostiže velike dimenzije. leiomyosarcoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Javlja se na istim organima kao i benigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyoma. Leishmania, parazit iz grupe protozoa složenog životnog ciklusa, a prenosi ga vrstai dvokrilaca phlebotomus (sandfly-mušica peskara). Tri su vrste lajšmanija poznate i morfološki različne; L. donovanii, koja izaziva kala-azar (utrobna lajšmanioza) najčešće se javlja u Indiji. Prouzrokovači se nalaze fagocitirani od strane ćelija retikuloendotelnog sistema. Druga vrsta je L. tropica, izaziva kožne promene u vidu hroničnih grizlica. Najčešće se javlja u zemljama oko Sredozemlja. Treća vrsta je L. brazilienzis, javlja se u vidu hroničnih granulomatoznih grizlica s pretežnom lokalizacijom na sluznici usta, nosa i ždreIa. leishmaniosis, lajšmaniozis, lajšmanioza, kala-azar, hronično oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitima roda Leismania. Bolest tropskih krajeva i zemalja oko Sredozemnog mora. Izvor bolesti su životinje (pas), a prenosioci - flebotomi; kožna L, uglavnom benigno oboljenje s pojavom čvorića na koži i to na mestu uboda flebotoma. Izlečenje je uglavnom spontano; visceralna L, generalizovano oboljenje sa slikom teške, hronične retikuloendotelioze. Početak postepen, a bolest postaje upadljiva tek kada se ustali: febrilnost, bledilo, hepatosplenomegalija i limfadenopatija. Bolest traje 6-12 meseci i obično se završava letalno. lek, ototoksični L, kinin streptomicin, kanamicin i neomicin mogu da oštete Cortijev organ. Pomenuti antibiotici mogu da dovedu i do obostranog i trajnog gubitka sluha velikog stepena, čak nekad posle primene samo malih količina leka. Gubitak može da dostigne i stepen potpune gluvoće. Pomenute antibiotike treba upotrebiti samo kad ne mogu da se zamene drugim lekovima (npr. strep-

lekar tomicin samo za tuberkulozna oboljenja). V. remedium, medicamentum. lekar, stručnjak koji u praksi sprovodi nauku i umetnost medicine. Prema Svet-skoj zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba koja je uspešno završila propisani program studija na medicinskom fakultetu i time stekla kvalifikaciju za obavljanje medicinske prakse, koristeći pri tom nezavisnost u prosuñivanju i odlučivanju o unapreñenju zajedničkog (komunalnog) i individualnog zdravlja. Na osnovu sadržaja rada lekar može biti a) lekar opšte prakse i b) lekar specijalista; domaći L, (1) kućni, porodični lekar, obično 1. opšte medicine, 1. koji stalno leci članove neke porodice i koji vodi nadzor nad njihovim zdravljem; (2) uobičajeni naziv za knjigu, popularni priručnik sa savetima za održavanje zdravlja; klinički L, lekar koji radi na klinici; 1. opšte prakse, lekar koji ne ograničava svoju aktivnost na odreñene bolesti, niti na odreñene kategorije stanovništva, nego preuzima odgovornost za obez-beñenje sveobuhvatne zdravstvene zaštite stanovništva koje živi na jednoj užoj teritoriji. Pri tome, lekar opšte prakse interveniše kod obolelih i povre-ñenih u svim onim slučajevima u kojima priroda bolesti ili povrede ne zahte-va specijalističko lečenje, odnosno leče-nje na višem nivou stručnosti; 1. specijalista, lekar koji posle završenog pripravničkog staža i položenog stručog ispita prolazi kroz poseban vid organizovanog stručnog usavršavanja - specijalizaciju, u cilju osposobljavanja za obavljanje stručnog i naučnog rada u odre* ñenim oblastima medicine. Specijalizacija obuhvata specijalistički staž i specijalistički ispit u različitim oblastima medicinskih nauka kao što su: interna medicina, hirurgija, pedijatrija, akušerstvo i ginekologija, otorinolaringologija, oftalmologija, socijalna medicina, epidemiologija, sudska medicina itd.; školski L, lekar koji se bavi zdravstvenom i socijalnom zaštitom učenika. On treba dobro da poznaje osnove opšte higijene, higijene škola, higijene školske dece, dečje infektivne bolesti, osnovne princi-

29*

lemniscus pe pedagogije i načela savremenog vaspitanja školske dece. Po prirodi svoga posla, on je istovremeno i socijalni radnik i treba da je dobro upoznat sa socijalnim problemima socijalne higijene. lekarska etika/skup pravila i propisa o profesionalnom moralu koji odreñuju odnose lekara prema bolesniku i društvu, prema svojim učiteljima, kolegama, učenicima itd. Postoje razni kodeksi 1. e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji se i danas u mnogim zemljama primenjuje pod nazivom Hipokratove zakletve. Pošto većina pravila lekarske etike važi i za druge zdravstvene radnike, bolje je upotrebljavati pojam medicinska etika. V. deontologija, Ženevska zakletva. lekarska tajna, profesionalna tajna, koja podrazumeva poznavanje odreñenih činjenica koje ne mogu biti saopštene drugim osobama ili javnosti, a da se pri tom ne povrede interesi pojedinca ili zajednice. Pitanje čuvanja lekarske tajne vezano je za početak medicinske profesije. Udruženje antičkih lekara zabranjivalo je svojim članovima odavanje tajni. Hipokratova zakletva sadrži i deo posvećen tajni. Danas je pitanje lekarske tajne našlo svoje mesto i u Ženevskoj modifikaciji Hipokratove zakletve, kodeksu etike zdravstvenih radnika SFRJ i Krivičnom zakonu SFRJ. lekovita blata, v. peloidi, fango. lekovita voda, v. voda. lekovite klizme, v. clysma. lekovite masti, v. unguenta. lekovito bilje, v. bilje, lekovito. lektini, supstancije biljnog porekla koje specifično aglutinišu humane eritrocite (A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitogena svojstva na limfocite. V. mitogeni. Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin. V. fitohemaglutinin. lemljenje, (stom.) spajanje delova većih metalnih konstrukcija u jednu celinu pomoću legure (lema) s nižom tačkom topljenja. Istopljena legura popunjava uzani prostor izmeñu metalnih površina. lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1. medialis, senzitivni put centralnog 451

leptospirosis

lens crystalline

nervnog sistema, sprovodi duboki senzibilitet. lens crystallina, očno sočivo, bikonveksnog oblika, potpuno providno. Služi za prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi se iza dužice, a ispred staklastog tela. Pričvršćeno je tankim vlaknima (zonula ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog mišića menja ispupčenost svojih površina i tako vrši akomodaciju. V. accomodatio. lente-insulin, insulin-cink suspenzija, mešavina krupno kristalne insulin-cink suspenzije (ultra lente) i amorfne insulin-cink suspenzije (semilente) u odnosu 7:3; preparat insulina s protrahovanim dejstvom. lenticonus, lentikonuš, poremećaj oblika sočiva. Izbočenje u vidu kupe na prednjoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior) površini sočiva. lentiginosis profusa, diseminacija većeg broja lentiga po čitavoj koži. lentigo, mrka do crna nevoidna formacija oblika i. veličine sočiva. leontiasis (leoniasis), slivanjem čvorastih granuloma kod lepre (leproma) na licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades leon (t)ina; L ossea, postepeno patološ-^ ko povećanje kostiju lica i lobanje, dovodi do deformacije lica. Naročito su uvećane i zadebljane gornja i donja vilica. Poremećaj počinje u prvoj deceniji života. Često je začepljenje maksilarnog sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije zuba i usporeno nicanje stalnih zuba. leotropno vreteno, deobno vreteno blastomera uvek je koso postavljeno u odnosu na upravnu osu jajeta, bilo da je upravljeno u pravcu kretanja kazaljke na časovniku (deksiotropni tip) ili u suprotnom pravcu (leotropni tip vretena). lepra, lepra je najčešće oboljenje kože prouzrokovano Hansenovim bacilom koji je sličan bacilu tuberkuloze. Zahvaćenost kože daje nodularni oblik, a kada su i živci zahvaćeni javlja se anestetički oblik. Promene se mogu naći u jetri, slezini, limfnim žlezdama, semenicima i u drugim organima. Bolest traje dugo, i do 20 godina, a sekundarna amiloidoza bubrega je čest uzrok smrti. U svim za452

hvaćenim strukturama javlja se karakteristična granulomatozna reakcija s velikim fagocitima u čijim protoplazmama se nalazi obično masa pi ouzrokovača-bacila lepre; (seksotropija), polne razlike se najbolje zapažaju u učestalosti i nozološkom tipu lepre, od koje muški obolevaju češće nego žene. Pre puberteta od lepre više obolevaju žene. U žene se češće sreće tuberkulozni (benigni) oblik, a u muškog je lepra maligni oblik; L lepromatosa, plavičastocrvene pege i nodozni, anestetički infiltrati pretežno lokalizovani na licu. Konfluencijom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1. tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hiperpigmentovane, analgetičke pege, nodozno zadebljanje nerava, naročito na ekstremitetima i cervikalnom predelu, parestezije, atrofije i mutilacije (L mutilans).

lepršanje srca, v. flutter. leptomeninx, meka moždanica, zajednički naziv za paučinastu i tanku moždani-cu (arachnoidea i pia mater). leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj mejotskoj deobi u kome se hromosomi javljaju kao fina pojedinačna, nesparena vlakna. Leptospira, rod iz familije Spirochaetaceae. Organizmi pokretni, lišeni osovinskog vlakna. Na elektronskom mikroskopu nije dokazano ni prisustvo flagela, ni unutrašnje strukture. Njihovi spiralni uvojci su mnogobrojni i veoma zgusnuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku slova C ili S. Leptospire se nalaze u prirodi, naročito u ustajalim vodama. Neke kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge patogene za čoveka i životinje: L. icterohaemorhagiae (Weilova bolest), L. grippotyphosa, bataviae, seroe, canicoIa, hebdomalis, pomona. leptospirosis, leptospiroza, akutno uopšteno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi se mokraćom obolelih glodara i stoke. Leptospirozis počinje febrilnim stanjem, a zatim se razvija jedan od kliničkih oblika: meningealni, gripotifozni, ikterusni, osipni i dr. Najčešći je meningitis (v. meningitis). Najteži je ikterusni

leptoteno jedro

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Počinje kao teško septičko oboljenje, a zatim se razvijaju: žutica, oštećenje bubrega, azotemija i hemoragije. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvrñuje serološki. leptoteno jedro, hromatin u jajnim ćelijama trpi čitav niz promena u toku ovogeneze. On je u prvo vreme u vidu mreže (deutobrokna jedra), zatim se stapa u tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u jednom trenutku smešta na jednom polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda uzdužno izdeljuje (diploteno jedro). Lereboulletov sindrom, v. gojaznost. Lericheov sindrom, v. syndroma. Lernerov sindrom, v. sindrom.

les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa da bi se zvanično utvrdilo daje nastupila smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila prirodna ili nasilna. V. obductio, coroner. letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt. letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreñena količina zračne energije koja ubija neko biće ili ćelije. letalni gen, v. gen.

letargički encefalitis, u tom oboljenju zapažen je izvestan stepen poremećaja seksualne funkcije, a kao posledice se navode poremećaji u erekciji. lethargia, letargija, bolesno produženo spavanje. letnji prurigo (eng. summer prurigo), v. dermatopathia photogenica. Letterer-Siweova bolest, v. bolest.

leucaemia, leukemija, maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremećeno razmnožavanje i sazrevanje krvnih ćelija, uglavnom leukocita i njihovih matičnih ćelija, u kostnoj srži, limfnim organima, a često i u drugim organima, a skoro uvek i povećan broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u čoveka іѵ virusima, čije delovanje pomažu nasledni (genski) i izvesni spoljašnji činioci (joni-zujuća zračenja, hemijska jedinjenja i dr.). Podéljena je na osnovu trajanja bolesti na akutnu i hroničnu leukemiju, a na osnovu tipa ćelija na granulocitnu, limfocitnu i monocitnu; 1. acuta, klinič-

leucaemia

ki oblik leukemije koji naglo počinje i završava se obično smrtno za nekoliko sedmica ili meseci. U sasvim početnom stadijumu može biti aleukemički oblik, ali uskoro broj belih krvnih zrnaca postaje veoma visok. Bele krvne ćelije u perifernoj krvi skoro su isključivo mladi oblici, mijeloblasti i limfoblasti, čije je razlikovanje veoma teško. Pri obdukciji srž kostiju je hiperplastična, preplavljena mladim ćelijama bele krvne loze. Limfne žlezde, krajnici i slezina su u većine bolesnika umereno uvećane; 1. lymphocytaria, leukemija nastala umnožavanjem limfocita. Obično je hroničnog toka s uvećanim limfnim žlezdama u čitavom organizmu, dok je slezina umereno povećana zbog hiperplazije limfnog tkiva u njoj. Uvećane limfne žlezde na preseku liče na riblje meso. Broj belih krvnih zrnaca u krvi je nešto ispod 100.000 na l kubni milimetar. U završnom stadijumu bolesti nastaje teška anemija pored kaheksije, teška krvarenja u centralnom nervnom sistemu često su neposredni uzrok smrti; 1. monocytaria, hiperplazija retikuloendotelnog sistema s uvećanom slezinom, jetrom i limfnim žlezdama, kao i pojavom velikog broja monocitarnih ćelija u krvi. Srž kostiju je u većini slučajeva zahvaćena. Bolest je praćena izraženom naklonošću ka krvarenjima, pojavama ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Oboljenje vodi smrtnom ishodu zbog krvarenja i infekcija usled znatno smanjene otpornosti organizma i anemije. Lezije na koži su češće nego u drugih oblika leukemije; 1. myelogenes, nastaje umnožavanjem granulisanih leukocita u perifernoj krvi i to nezrelih oblika mijelocita i mijeloblasta. Broj leukocita u krvi dostiže visoke cifre i do 500.000, pa i više. Broj trombocita je takoñe povećan, dok se broj crvenih krvnih zrnaca progresivno smanjuje. Glavne promene u ovom obliku leukemije se odigravaju u srži kostiju koja postaje sivomrka i čvršća. Slezina se enormno uvećava, tamnocrvena je i čvrsta. U grañi slezine dominiraju mijelociti, dok je limfatički aparat znatno ili potpuno potisnut; 1. 453

leucaemia

leucocytosis

mocytica, plazmocitna leukemija, u acuta myeloblastica, akutna granulokoje postoje pretežno plazmociti u krvi; citna leukemija; L acuta promyelocytiredak evolutivni tok plazmocitoma; Scca, akutna promijelocitna leukemija, u hillingova L, 1. monocytica. kojoj prornijelociti čine najveći broj leukocita u kostnoj srži i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kožne promene koje mogu postojati u leukealeukaemica, aleukemijska leukemija, miji. Mogu biti nespecifični (papule, u koje je broj leukocita u perifernoj krvi purpura), ili specifični leukemidi, koji normalan ili smanjen; 1. basophilica, predstavljaju prave leukemijske infiltbazofilna leukemija u koje je broj bazorate. filnih granulocita povećan u krvi, blastna L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka supstancija koja može da izazove pojav leunom javljaju nediferentovane, matične kemije. ćelije. 1. chronica granulocvtica, hronična granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stvaranje i razvoj leukemije. ja u kojoj postoji izražena leukocitoza, hepatosplenomegalija, pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za kliničke pojave ili hematološke promene filadelfijski (PhO hromosom i progrekoje veoma liče na iste pojave i promesivna anemija; uslovljena je nenormalne u leukemiji, tako da ih je često teško nim bujanjem ćelija granulocitne loze i odvojiti od leukemije. hematopoeznim organima; 1. chronica lymphocytica, hronična limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina leukemija, bolest starijih osoba u koje koja se označava simbolom Leu. Jedna postoji sistemsko povećanje limfnih je od aminokiselina koje su neophodno žlezda, često slezine, manje ili više povepotrebne za život. Nalazi se, npr., u panćan broj leukocita, smanjenje humorkreasu, a u mokraću prelazi u slučajeviskog imuniteta, autoimune bolesti i limma akutne žute atrofije jetre. focitna metaplazija kostne srži; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina nica myelogenes (myeloidea), v. /. u mokraći. chronica granulocytica; I. cutis, kožna leucocoria, leukokorija, stanje oka kada ispoljavanja leukemije; 1. eosinophilije zadnji segment ispunjen organizovaca, eozinofilna leukemija, u koje najveći nim tkivom koje daje beličasti refleks broj leukocita čine eozinofilni granuloiza providnog sočiva. Uzrok može biti citi; može imati akutni tok; 1. haemocyzapaljenje, organizovan izliv krvi, retrotoblastica, v. blastna leukemija; 1. hylentalna fibroplazija, postojanje hiperstiocytica, akutna monoblastna leukeplastičkog staklastog tela, displazija mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1. mrežnjače i dr. Raniji naziv je bio pseulymphoidea. v. /. lymphocytica chronidoglioma. ca; limfosarkomskih ćelija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leulimfosarkoma u kojeg zbog infiltracije kaemia. kostne srži limfosarkomskim ćelijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanjepostoji veliki broj tih ćelija u perifernoj nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1. krvi; 1. mastocytica, u koje postoji velicongenitalis, uroñena neutropenija; 1. ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. memaligna, agranulocytosis. gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno povemija, v. thrombocythaemia haemorrhagićanje broja leukocita u perifernoij krvi, ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog koje mogu izazvati mnogi činioci (infeksvoje veličine, mijeloblasti liče na limfocije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. absocite; 1. monocytica, 1. acuta monoblasluta, apsolutna leukocitoza, povećanje tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su celokupnog broja leukocita; bazofilna ćelije slične mijeloblastima, i SchiliinL, povećanje bazofilnih granulocita u gov tip u kojeg ćelije liče na monocite; krvi; neutrofilna L, izazvana povećaNaegelijeva L, 1. monocytica; L plasnjem neutrofilnih granulocita; 1. phy454

leucodermia siologica, fiziološka leukocitoza koja nije izazvana patogenim činiocima, nego fiziološkim reakcijama (unošenje hrane i dr.); 1. relativa, relativna leukocitoza, prividno povećanje jedne od leukocitnih vrsta bez povećanja celokupnog broja leukocita. leucodermia, leukodermija, mestimično odsustvo normalnog pigmenta u koži ili njegovog smanjenja (hypochromia). Može biti uroñena ili sekundarna, posle ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acquisition centrifugum Sutton, kružna, vitiliginozna ahromija oko mrkog nevusa. leucoencephalopathia, leukoencefalopatija, naziv za veliki broj heterogenih oboljenja bele supstancije centralnog nervnog sistema, koja se javljaju u mladih i starijih osoba, u akutnom ili postepenom obliku, a traju nekoliko meseci ili godina. Bela supstancija mozga je želatinozna ili može biti sklerotična, a mozak je u celosti mek. Može da postoji difuzna skleroza ili da je uopšte nema. leucoerythroblastosis, leukoeritroblastoza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj srži postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju hematopoeznom tkivu. Leukoeritroblastoza je praćena nalazom mladih oblika ćelija eritrocitne i granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. anaemia myelophthisica. V. anaemia. leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotinica palati, nikotinska leukokeratoza nepca, pojavljuju se suhi listići orožaie sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo beličasto zamućenje sluzničnog epitela. Pri nastajanju te pojave pušenje igra znatnu ulogu, a smatra se i kao prekancersko stanje. leucoma, leukom, veoma gusto zamućenje u rožnjači, bele boje. Posledica je povrede ili zapaljenja; 1. corneae adhaerens, leucoma corneae + synechia anterior (zamućenje rpžnjače bele boje + sraslina dužice s rožnjačom). Nastaje posle perforacija rožnjače koje su praćene ispadom dužice. leucomelanodermia, leukomelanodermija, pojava pegastih depigmentacija pored hiperpigmenracija, npr., u xeroderma pigmentosürn ili u drugom stadi-

leucotomia jumu sifilisa (leucomelanodermia syphiliticum). leuconychia, leukonihija, tačkasto (1. punctata), trakasto (1. striata) ili potpuno obezbojenje (1. totalis) nokatne ploče, usled prodiranja vazduha u nju. leucopathia, v. albinismus, vitiligo. leucopenia, leukopenija, smanjen broj belih krvnih ćelija u perifernoj krvi. Leukopenija se javlja u izvesnim oboljenjima, kao što je trbušni tifus, influenca i većina virusnih infekcija. leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotične ploče bele boje na sluznici usta nastale npr. usled lokalnih iritacija, pušenja, alergije i dr. Izrazito je hroničnog toka, sporo ali neprekidno progredira. Ubraja se u prekancerozna stanja. Najčešća je na dorzalnoj površini jezika, rumenom delu usana i bukalnoj sluznici. Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta dobijaju beličast ton, a na kraju se stvaraju bele, neravne promene u vidu ploča ili traka, iznad nivoa okolne sluznice, koje mogu da se parcelišu. Subjektivne tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicotina; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nicotinica, beličaste hiperkeratotičke promene na nepcu u hroničnih pušača. Udružene su sa zapaljenjem malih pljuvačnih žlezda  nepcu. Za razliku od prave leukoplakije, ako se prekine s pušenjem, ove promene se Ijušte i nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia. leucosarcoma, leukosarkom, ograničena neoplazma nastala umnožavanjem Hmfocitnih ili mijelogenih ćelija, praćena krvnom slikom karakterističnom za leukemiju. leucosis, v. leucaemia. leucotaxin, supstancija koja se oslobaña iz oštećenog tkiva i koja utiče na propustljivost endotela zida kapilara, izazivajući migraciju polimorfonuklearnih leukocita u zonu oštećenog tkiva. leucotomia, leukotomija, operacija koja se sastoji od presecanja bele moždane mase ispred čeonih rogova bočnih komora u cilju izmene afektivnog stava prema zbivanjima. Indiferentnost koja se postiže u slučajevima kada se smatra 455

leucotrichia da je operacija uspela korisna je u starih hronično uzbuñenih duševnih bolesnika. Sin. lobotomia. leucotrichia, leukotrihija, uroñena obezbojenost dlaka. leucotrichosis, leukotrihoza, señenje kose. leucovorin, leukovorin, folinska kiselina; služi kao antidot prilikom lečenja antagonistima (analogima) pteroilglutaminske (folne) kiseline. leukaemia, v. leucaemia. leukemoidna reakcija, v. reactio leucaemoides. leukocitna formula, relativni odnos pojedinih ćelija bele krvne loze u perifernoj krvi, izražen u procentima. Mnogo korisnije se formula izražava apsolutnim brojem pojedinih ćelija leukocitne loze u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin. diferencijalna krvna slika. leukotaksin, polipeptid koji nastaje na mestu ozlede, a ima ulogu u povećanju propustljivosti kapilara, privlačeći bela krvna zrnca. leukotom, kanila kroz koju se provlači žičana omča radi izvoñenja leukotomije operativnim putem. V. leucotomia, lobotomia. levalorfan, antagonist opijata, po dejstvñ deset puta jači od nalorfina. levarterenol, v. noradrenalin. levi, v. sinister. levis, lagan. Suprotno: gravis. levodopa, levodihidroksifenil-alanin, aminokiselina koja služi kao sredstvo za lečenje Parkinsonovog sindroma. levogiran, koji skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (označava se sa -). Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi kristali. Leydigove ćelije, v. ćelije. lezbijska ljubav, ženska homoseksualnost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphismus. lezbijka, ženska osoba koja se seksualno zadovoljava s drugom ženskom osobom. V. sapphismus. lezija, patološki ili traumatski prekid kontinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela tela; centralna L, neka lezija centralnog nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi 456

lichen u predelu četvrte moždane komore kao rezultat manje traume; impakciona L, lezija pršljenskog zgloba, u kojoj je nenormalno jako zadebljan meñupršljenski diskus s meñusobnim približavanjem koštanih delova; lokalna L, lezija centralnog nervnog sistema koja daje odreñene lokalne simptome; molekularna L, lezija koja nije vidljiva slobodnim okom već samo mikroskopom; organska L, strukturna lezija; parcijalna L, lezija dela organa ili dela dijametra sprovodne anatomske formacije; primarna L, šankr kao primarna manifestna lezija sifilisa; sistemska L, ograničena na jedan sistem ili organsku celinu sa zajedničkom funkcijom; trofička L, manifestacija poremećaja ishrane jednog dela tela. LH-releasing faktor, supstancija u ekstraktu hipotalamusa, koja podstiče adenohipofizu za izlučivanje luteostimulina i koja obezbeñuje kontrolu meñumozga (diencefalona) nad luteostimulinskom funkcijom adenohipoifize. Li, hernijski znak za lithium. libidinozan, vezan za seksualno sladostrašće. libidinozna kolporeja, v. libidinozna uretroreja. libidinozna uretroreja, izlučivanje sluzi iz uretre pre polnog odnosa bez semeglavaca i drugih sastojaka sperme, pa se smatra da ta sluz ne može da prouzrokuje oploñenje. Sin. destillatio, urethrorhoea ex libidine (nepodesan termin, jer ne curi uretra, nego sekret iz nje). libido sexualis, seksualni libido ili prosto libido, polni prohtev. U psihoanalizi naziv za seksualni prohtev, energija kojom raspolažu instinkti. Kako, po Freudu, postoje dva instinkta: erotički i destruktivni, to postoje i odgovarajuća dva oblika libida. Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma. lice, v. fades. lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. nitidus, žućkastomrke, hemisferne papulice veličine čiodine glave, mahom na penisu; 1. pilaris (keratosis follicularis), blago orožavanje folikula na opruzačkim stranama ekstremiteta, u devojaka;

lichenificatio 1. ruber planus, dermatoza hronične evolucije, nepoznate etiologije, koja se javlja u vidu čvrstih, suvih, pojedinačnih ili grupisanih papula crvenkaste boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako skvamozne površine; 1. simplex chronicus Vidal, v. neurodermitis circumscripta. lichenificatio, lihenifikacija, pločasta infiltracija (akantoza) kože sa pojačanjem reljefa. lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenificatio. lični degazator, v. lični dekontaminacioni pribor. lični dekontaminacioni pribor (LDP), sredstva za ličnu dekontaminaciju, rastvarač BOT-a, hemijske materije za dekontaminaciju i tampon za skidanje kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s kože, odela, obuće i si. za nekoliko minuta, a delovanje je uspešno, tj. sprečava se unutrašnja kontaminacija, ako se primeni za 3-5 minuta posle trovanja. Lični dekontaminacioni pribor se nosi u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao naziv »lični degazator«, a zatim lični protivhemijski paket. ličnost, zbir svih fizičkih, intelektualnih, socijalnih, emocionalnih (temperament), moralnih i karakternih osobina neke osobe. Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid), lokalno anestezno sredstvo, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Liebenova reakcija, v. reakcija. Lieberkuhnov kanal, u glavenom produžetku primitivne trake se izdubljuje hordalni Liberkinov kanal Primitivna traka i njen glaveni produžetak su ishodište embrionalnog mezoderma. lien, slezina, trbušni organ, smešten u gornjem spratu trbušne duplje s leve strane. Svojom ispupčenom stranom naleže na prečagu, a unutrašnjom stranom je u odnosu sa želucem i levim bubregom. Nalazi se spram IX, X i XI rebra i normalno ne prelazi levi rebarni luk. Obavijena je vezivnom čahurom. Sastoji se od bele i crvene pulpe. Belu pulpu grade mnogobrojni limfni čvorići, a crvenu pulpu predstavljaju prošireni kapilari

ligatures vivantes tzv. sinusi koji služe kao rezervoar krvi; (embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bujanjem mezodermnih ćelija u leñnom opornjaku želuca u predelu velike želudačne krivine. lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezinska arterija). ligamentum, veza, traka od čvrstog vezivnog tkiva koja pojačava spolja Zglobnu čahuru ili duplikaturu trbušne maramice koja spaja organe (peritonealna veza); 1. cruciatum, ukrštene veze u zglobu kolena koje se ukrštaju i pripajaju na okrajcima butne kosti i golenjače; 1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza, snažna veza ispred prednje ivice karlične kosti, a pruža se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvržice; 1. latum uteri, široka materična veza, duplikatura peritoneuma koja obuhvata matericu i jajovode, a pruža se s obe strane materice, od njenih bočnih strana do bočnih zidova karlice. ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se svrhu koristi catgut, laneni ili svileni konac ili žica; cilj ligature Je da se primeni podvezivanje krvnih sudova ili nekog dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) žičana ligatura oko jednog zuba za imobilizaciju preloma vilice; 1. interdentalis metalica, žičana ligatura oko dva susedna zuba. V. immobilisatio metallica; elastična L, sastoji se od gumene trake kojom se podvezuju hemoroidalni čvorovi ili tumori na peteljci; kengurska L, niti spravljene od tetiva repa kengura; lateralna L, ligatura koja povezuje samo stranu krvnog suda, a ne ceo presek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi nije potpuno prekinuta; provizorna L, privremena ligatura, koja se stavlja u početku, a skida pri kraju operacije; solubilna L, rastvorljiva ligatura, čije su niti spravljene od životinjskih membrana. One se postupno apsorbuju u toku vremena što zavisi od načina preparisanja konca životinjskog porekla i njegove debljine; terminalna L, definitivna ligatura, ligatura koja se stavlja na presečen krvni sud. ligatures vivantes, (fr.) žive podveze, prstenasti raspored mišićnih ćelija oko kr457

ligaza polinukleotida vnih sudova miometrijuma koji potpomažu prestanak krvarenja. ligaza polinukleotida, enzim koji katalizuje kovalentno spajanje dva segmenta prekinutog lanca u dupleksu DNK. lignum, prosečeno drvo koje služi kao droga. limblčki sistem, skup jezgri i vijuga smešteriih pretežno u medi jalnom delu hemisfere velikog mozga, a sačinjavaju ga: gyms cinguli, gyms parahippocampalis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus, hippocampus, corpus amygdaloideum, fornix, hypothalamus, septum pellucidum, thalamus (prednji deo). Limbički sistem učestvuje u izvoñenju složenih bioloških reakcija (emocionalne, motivacione, polne, odbrambene i dr.). limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae, ivica rožnjače. limfa, v. lympha. limfna pumpa, mehanizam koji povećava protok limfe. Limfni sudovi u svom zjapu imaju zaliske koji se svaki put kada na spoljnf zid limfnog suda deluje neki pritisak otvaraju u smeru velikih vena, tako da se limfa kreće samo u pravcu vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAIdove su: kontrakcija mišića, pasivni pokreti delova tela, pulsacija arterija, pritisak na tkiva koji deluje iz spoljašnje sredine. limfna žlezda ili limfni čvor, v. nodus Iymphaticus. limfni krajnički prsten (Waldeyer), skup krajnika oko ždrelnog suženja koji služe za odbranu od infekcija kroz usta i nos. Limfni krajnički prsten grade: ždrelni, tubarni, nepčani i jezični krajnici. limfni prsten ždrela (Waldeyer) čine pet krajnika i to dva nepčana, jedan ždrelni i dva jezična krajnika. Njihova funkcija se uklapa u opštu funkciju limfocitnog sistema. limfni sudovi, v. vaša lymphatica. limfoblast, matična ćelija limfocitne krvne loze, dva do tri puta veća od limfo čita. Limfoblasti se normalno nalaze samo u limfopoeznim organima (limfni čvorići, slezina, limfni organi u crevima itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod limfocitne leukemije. 458

limun limfocit, imunokompetentna ćelija, okruglog oblika, različite veličine u zavisnosti od stepena zrelosti. Mali limfocit je zrela ćelija sa velikim jedrom, teško vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i slobodnim ribosomima u citoplazmi. Nastaje diferencijacijom matične ćelije u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu nezavisnom od timusa (B-limfocit). Limfociti su heterogeni po svojoj ultrastrukturi, osobinama plazma membrane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfocit). limfocitna leukemija, v. leucaemia. limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides. limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfociti najbrojnije ćelije. Nalazi se u timusu, slezini, limfnim čvorićima, Fabricijusovoj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploče). Na osnovu uloge koju ima deli se na primarno (centralno) i sekundarno (periferno) limfocitno tkivo. V. primarni Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni organi limfogranulomatoza, v. lymphogranulomatosis. limfokini, biološki aktivne supstancije (nisu antitela) koje stvaraju stimulisani limfociti. Limfokini su dobili svoje ime prema sistemu (testu) kojim su otkriveni: inhibitor! migracije makrofaga i leukocita, stimulatori makrofaga, hemotaktični faktor (za makrofage I iimfočite), mitogeni faktori, citostatski faktori (limfotoksin, inhibitori proliferacije i dr.), faktori koji stimulišu sazrevanje B-limfocita i stvaranje antitela, interferon, i dr. Najveći broj limfokina nije hemijski definisan. Iimf on, opšti naziv za ćelije i njihovu okolinu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon sačinjava imuni sistem organizma. limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja, v. lymphorrhagia. limfosarkom, v. lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v. scintigrafija. limun, plod drveta Citrus medica. Žuti deo ovoga ploda (flavedo) služio je za izradu tinkture od limuna (Tinctura Citri).

limunska kiselina limunska kiselina (u ejakulatu), potiče iz prostate. Njeno lučenje je zavisno od androgene stimulacije, što znači da se njeno odreñivanje koristi za procenu androgene, odn. gonadotfopinske funkcije organizma (test limunske kiseline). V. Acidum citricum. Lindau ino r bus, naziv za hemangioendoteliom malog mozga i angiomatozu retine u istog bolesnika koji su ponekad praćeni prisustvom cista u pankreasu i bubrezima. U 20 % slučajeva radi se o naslednom faktoru. linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno pigmentiše; 1. alba, bela linija, beličasta traka koja se proteže sredinom trbuha, od žličice do preponog mosta (simfize), i koju čini spoj aponevroza trbušnih mišića s obe strane; 1. axillaris, pazušna linija, uzdužna vertikalna linija koja polazi od vrha pazušne jame (fossa axillaris); Ellis-Damoiseauova L, parabolična linija s konveksitetom okrenutim nagore koja čini gornju granicu tuposti u pleuralnom eksudatu; 1. interspinalis, interspinalna linija, topografska linija koja spaja obe prednje gornje bedrene bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris, mamilarna linija. V. /. medioclavicularis; L medioclavicularis» vertikalna linija prednje strane grudnog koša koja prolazi kroz sredinu ključnice i sisne bradavice. Udaljena je 10 cm od prednje srednje linije. Sin. l mammillaris; parasternalna L, linija koja se nalazi na sredini izmeñu mamilarne linije i ivice sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1. paravertebralis, paravertebralna linija, linija koja silazi od kičmenog stuba na rastojanju 'od 5 cm od središne leñne linije (linea mediana posterior); Roser-Nélatonova L, linija koja spaja prednju bedrenu bodlju i trohanter. Normalno dodiruje vrh trohantera. U patološkim slučajevima prolazi iznad trohantera ili ispod njega (prelomi vrata, butne kosti, iščašenja kuka itd.): 1. sca-pularis, skapularna linija, vertikalna linija na zadnjem zidu grudnog koša koja silazi od vrha donjeg ugla lopatice; Schoemakerova L, linija povučena od

lingua gornjeg okrajka velikog trohantera preko gornje prednje bedrene bodlje u svom produženju prolazi preko ili iznad pupka. Pri visokom položaju trohantera (kongenitalne ili traumatske luksacije kuka, coxa vara, preloma vrata butne kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1. sternalis, sternalna, grudna, linija koja silazi ivicom grudne kosti; L vertebralis, linija koja povezuje nastavke pršljenova. lingua, jezik, mišićnosluznički organ na kome se razlikuju koren, telo, vrh, gornja i donja strana. Sluznica na gornjoj strani gradi ispupčenja u obliku bradavica ili papila. Jezik svojim pokretima učestvuje u govoru i žvakanju, a gustativne papile predstavljaju čulo ukusa. Sin. glossa; L bifida, račvast jezik, anomalija razvoja, jezik je rascepljen na vrhu po središnoj liniji, tako da podseća po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled nepotpunog srastanja bočnih pupoljaka jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1. geographica, geografski jezik. Sljuštenje epitela na leñnoj površini jezika u vidu više polja crvene boje s beličastim ivicama. Promene se postepeno šire i meñusobno spajaju. Končaste papile atrofišu. Sve ove promene spontano nestaju i navraćaju opet u različitim vremenskim razmacima. Sin. erythema migrans, glossitis areala superficial, glossitis migrans, glossitis areata exfoliativa; I. glabra, gladak jezik, usled atrofije končastih i pečurkastih papila u pernicioznoj i hipohromnoj anemiji, ariboflavinoze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna površina jezika je kao polirana; 1. nigra, crn jezik, uvećane, orožale i tamno prebojene končaste papile na zadnjoj trećini leñne površine jezika; 1. plicata, izbrazdan jezik, anomalija razvoja: brazde na dorzalnoj površini jezika su jače izražene i ima ih više nego obično. Ako raspored brazdi daje jeziku izgled koji podseća na mošnice, naziva se 1. scrotalis, a ako podseća na vijuge na mozgu, 1. cerebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao posledica luesa. V. lingua plicata; 1. 459

lingualis scrotališ, jezik ispresecan naborima da liči na skrotum. V. lingua plicata; 1. trifida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika su poremećene. V. lingua bijida; 1. villosa, »dlakav« jezik, hiperplazija i proliferacija končastih papila na dorzalnoj površini jezika. Najčešće se odigrava u zadnjoj trećini jezika, a papile mogu biti toliko izdužene da podsećaju na kosu. Žućkaste su boje ili su mrko prebojene usled pušenja, hrane ili medikamenata. Izmeñu papila se zadržavaju mirkoorganizmi, gljivice i ostaci hrane, pa može da se stvori debela obloga na jeziku. Sin. čupav jezik. lingualis, jezičan, pripada jeziku ili se odnosi na njega, npr. a. lingualis, jezična arterija. linguettae, lingvete, naročite tablete za perlingvalno ili sublingvalno unošenje lekova. Sin. lingualettae (lingvalete). lingula, jezičak, nastavak u obliku malog jezika; 1. pulmonis, plućni jezičak, mali nastavak prednje ivice levog pluća. linija »a«, (stom.) vibraciona zona sluznice tvrdog i mekog nepca pri izgovoru glasa »a«. Služi za odreñivanje distalne granice gornje totalne zubne proteze; bipupilarna L, zamišljena linija koja spaja centre ženica oba oka. Koristi se pri odreñivanju meñuviličnih odnosa. Okluzalna površina zagrižajnih šablona treba da bude paralelna ovoj liniji u predelu fronta; Camperova L, spaja gornju granicu tragusa uva s donjom ivicom nosnog krilca. Okluzalna površina zagrižajnih šablona u bočnim predelima treba da bude paralelna ovoj liniji; 1. mukogingivalna, ograničava desni od alveolarne sluznice. Sin. granica mukogingivalna. linije preloma na donjoj vilici, imaju važnu ulogu u poremećaju položaja patrljaka pod dejstvom vuče životnih mišića: 1. horizontalis rami mandibulae, horizontalna linija prostiranja preloma grane donje vilice proteže se od prednje preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua m., kosa linija preloma, pruža se ispod koronoidnog nastavka ili ispod kondila. V. jractura subcondylaris mandibulae; 460

liofilizacija povoljna 1. preloma tela donje vilice, svojim pravcem sprečava jaču poremećenost patrljaka; nepovolja 1. preloma, dozvoljava naknadnu dislokaciju patrljaka; 1. verticališ symphyseos mandibulae, sprečava jaču dislokaciju patrljaka, osim ako je linija preloma na spoIjašnjoj kompakti medijalnija od one na unutrašnjem delu tela donje vilice. linimentum, liniment, mazilo, židak ili gust rastvor ili homogena mešavina sapuna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili sličnih materija rastvorenih u etanolu ili emulgovanih s vodenim tečnostima, a namenjene isključivo za spoljnu upotrebu; L. calcis, sastoji se od podjednakih delova krečne vode (Aqua calcis) i lanenog ulja (Oleum Lini), popularno sredstvo za lečenje opekotina; Camphorae solutio etanolica (etanolni rastvor kamfora), oficinalan prema našoj farmakopeji; služi za trljanje i za obloge; L. Capsici compositum (Tinctura Capšici composita); L. Opodeldoch (Linimentum saponato-camphoratum); L. Opodeldoch liquidum (Linimentum saponato-camphoratum liquidum). linitis plastica, oblik zle neoplazme želuca koja se širi u zidu želuca ne izazivajući stvaranje tumora ili upadljive ulceracije. Postoji veoma razvijena fibrozna stroma, tako da zahvaćeni deo želuca biva skvrčen, debeo i čvrst. Neoplazma se najčešće javlja u pilorusnom delu, zahvatajući ćelu cirkumferenciju i izazivajući ponekad opstrukciju, a ponekad može zahvatiti i čitav želudac. Ćelije neoplazme su retke i pojedinačne ili u manjim nizovima. Prognoza je loša jer su izlečenja retka. linkage (eng.), fizička udruženost dva ili više gena na istom hromosomu koji se pri mejoznoj deobi obično prenose skupa u istu, novostvorenu ćeliju. linkomicin, antibiotik dobiven iz aktinomicete Streptomyces lincolnensis. liofilizacija, proces kojim se u naročitim aparatima (liofilizatori) izoluje neka supstancija iz rastvora njegovim zamrzavanjem pod vakuumom. Npr. liofilizacijom krvne plazme dobija se liofilizova-

liofilizator na krvna plazma, koja rastvorena u vodi služi za infuziju. liofilizator, aparat za brzo sušenje u visokom vakuumu zamrznutih bioloških materija. liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za rastvaranje; (2) naziv koji se upotrebljava za koloidne sisteme u kojima postoji jak afinitet izmeñu disperzne faze i disperznog sredstva. Ako je disperzno sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni koloidni sistemi. lipaemia, lipemija, povećanje masti (naročito triglicerida) u krvi, koje krvnom serumu daju mlečan (laktescentan) izgled; 1. alimentaris, lipemija koja se javlja posle unošenja hrane; 1. retinalis, lipemija mrežnjače, mlečan izglfed arterija i vena mrežnjače zbog velikih količina triglicerida u serumu u hiperlipoproteinemijama I, IV, V. V. hyperlipoproteinaemia. lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje masti. lipidaemia, lipidemija, povećanje masti u krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia. Neutralne masti (trigliceridi) u serumu muškaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u žena 35-135 mg/100 ml. lipidi, supstancije slične mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaračima kao što su alkohol, etar, hloroform, benzol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Iipoide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, karotinoidi i sterini (steroli); (seks.) količina lipida u mozgu, kičmenoj moždini i ishijadičkom živcu pokazuje veliku poInu razliku: u muškim nervnim organima ima znatno više lipida nego u ženskim. Samo posle prestanka menstruacije u ishijadičkom živcu se odnos menja: količina lipida postaje znatno veća u žene (64,9 %) nego u muškarca (63,2 %). lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova bolest. lipidna nefroza, v. nephrosis. lipidogram, frakcije serumskih lipoproteina izdvojene elektroforezno na hartiji. V. elektroforeza na hartiji. lipidosis, lipidoza, naziv za veći broj različitih oboljenja kojima dolazi do preko-

lipodystrophia mernog nagomilavanja masnih supstancija u retikularnim ćelijama ili histiocitima tkiva. Oboljenja su često kongenitalna, a rezultat su poremećaja u metabolizmu masti. lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipida) u mokraći. Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pakre, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v. Njen klimat deluje sedativno i tonički. Termomineralna voda ove banje dobija se iz arterijskog bunara (temperature 58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonatna, slabo murijatična i sulfatna (ukupno 3,105 g°/oo); ona je i ugljenokisela, a sadrži i joda (0,000239 g%o) i broma. U banji postoji i lekovito blato. Ima ureñeno kupatilo s kadama i basenima (hidrotermija, masaža, fizikalna terapija). Voda služi i za piće. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova, mišića, neuralgije, hronične ženske bolesti, limfatička stanja, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, šećerna bolest, urički artritis (giht), umerena arterijska hipertenzija i netoksičke strume. lipo-, u složenicama označava da je nešto u vezi s mastima. lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak masnog tkiva na mestu u koje se, obično duže vreme, ubrizgava insulin (v. tamo); koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju. V. lipodystrophia. lipodistrofija, v. lipodystrophia. lipodystrophia, lipodistrofija nagomilavanje masnog tkiva u odreñenim predelima; 1. inferior, nastaje nagomilavanjem masnog tkiva u donjim ekstremitetima: insulinska L, smanjenje potkožnog masnog tkiva u predelima ponavlj£nog davanja insulina; 1. intestinalis, crevna lipodistrofija, oboljenje koje sè ispoljava nagomilavanjem masti u limfnom tkivu creva, učestalim masnim stolicama, mršavljenjem, progresivnom malaksalošću. Sin. Wippleova bolest, Iipophagia granulomatosis; L progressive, progresivna distrofija, oboljenje koje se ispoljava progresivnim i simetričkim smanjenjem potkožnog masnog tkiva iznad trbuha (karlice), uz poveća461

lipofilna distrofija Orthner nje masnog tkiva u zadnjičkim predelima i natkolenicama. lipofilna distrofija Orthner, stanje alimentarnog hipogonadizma u osoba naročite konstitucije (u žena češće nego u muških) u kome se naslage masti, i pored gladovanja, ne smanjuju nego se to dešava s tkivnim belančevinama. Na kraju, masne naslage su zamenjene tečnošću siromašnom u belančevinama (»Fettschwundödeme, Hungerödeme«). lipofuscin, mrki pigment rastvoren u mastima. Nalazi se normalno u srčanim mišićnim vlaknima, ganglijskim ćelijama, ćelijama pigmentnog sloja nadbubrežnih žlezda itd. U patološkim slučajevima nalazi se u mrkim atrofijama jetre, srčanog mišića, bubrega, u staračkoj atrofiji mozga itd. V. lipohrom. lipoidoproteinosis, retko kožno oboljenje koje se manifestuje beložućkastim čvorićima na licu, rukama, laktovima, bukalnoj sluznici, grkljanu (promuklost), kao posledica taloženja lipida. Često familijarno. Sin. lipoidosis cutis et mucosae - Urbach-Wiethe. lipoidosis, lipoidoza, poremećaj metabolizma lipida praćen nenormalnim nagomilavanjem lipida u ćelijama; L arteriaHs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v. Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Niemann-Pickova bolest; holestrerolska L, v. Hand-Schüller-Christianova bolest; renalna L, v. lipidna nefroza. lipohrom, jedna od liposolubilnih supstancija koja sadrži pigment, nalazi* se u prirodnim mastima, npr. u maslacu, u žumancetu i u žutom kukuruzu. Sin. karotinoidi. lipokaik, supstancija ekstrahovana iz pankreasa za koju se smatra da sprečava deponovanje masti u jetri životinja posle pankreatektomije i drugih ogleda. lipolitički enzim, v. enzim. lipolysis, lipoliza, razgrañivan]e, razlaganje masti. Uporna, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. Razvija se najčešće u vidu jasno ograničenog čvora ispod kože; 1. arborescens, razgranati lipom, razvija se u zglobnoj čahuri, nastaje najčešće posle traume 462

liquorrhoea zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, nastaje u slučaju kada tumorsku osnovu masnog tkiva prožme vezivno tkivo; Madelungov L, difuzni simetrični lipom koji zahvata vrat i leña; myxolipoma, miksolipom, benigni tumor sastavljen od ćelija sluznog i masnog tkiva; L pendulum, lipom koji visi na peteljci sastavljenoj od krvnih sudova i vezivnog tkiva (u koži i sluznici creva). lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje masnog tkiva u izvesnom predelu tela ili u organu; L cutis, nakupljanje veće količine lipoida u koži. V. xanthelasma; 1. dolorosa Dercum (adipositas dolorosa), bolna lipomatoza u žena u klimakterijumu; 1. multiplex symetrica, simetrička pojava mnogih lipoma; 1. universalis, univerzalna lipomatoza, opšte nakupljanje masnog tkiva u organizmu na mestima na kojima se ono nalazi i pod normalnim uslovima. liposarcoma, liposarkom, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. liquor, tečnost, voda, vodica, rastvor; 1. amnii, plodova voda, mutna beličasto-s sive boje tečnost koja se nalazi oko ploda. Krajem trudnoće ima je normalno od 1/2 do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis, moždan oki čmena tečnost, bistra i bez boje, stvara se u horioidnim spletovima, ispunjava moždane komore, a prolazeći kroz otvore na krovu IV moždane komore ispunjava i subarah-noidni prostor; resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm. Sadrži pokoji limfo-cit, 20-30 mg% belančevine, oko 50 mg°/o glikoze i 720750 mg% hlorida. U ležećem stavu pri slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm vode. Likvor cereb-rospinalis štiti, kao vodeno jastuče, mozak i kičmenu moždinu od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov ogled (pod znak). liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno oticanje neke organske tečnosti; 1. ćerebrospinalis, slobodno, često vrlo obilato oticanje cerebrospinalne tečnosti kroz frakturne pukotine u lubanjskoj bazi. Ako su prelomi baze i ruptura

lirolika ekstenziona udlaga moždane opne u prednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja kroz uvo.

lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga. Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometatarsea. lisofobija, strah od besnila kod ujedene osobe s izraženim psihičkim i motornim nemirom, ali s puno teatralnosti. Listeria monocytogenes, u ljudi i životinja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria monocytogenes je gram-pozitivan bacil, prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva, pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26°. Listeria monocytogenes je aerobna, mikroaerofilna i anaerobno fakultativna. Listonov nož, nož s dugačkim sečivom i služi za amputacije. Listonove makaze, vrsta jakih makaza za sečenje kosti. lišnjača, v. fibula. lišnjačni, v. fibularis, peroneus. Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja), dobiva se suvom destilacijom kamenog uglja; oficinälan je prema našoj farmakopeji. lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca, konkremenata; apendikularna L, prisustvo kamenčića u zjapu crvuljka, koji mogu da izazivaju začepljenje zjapa lumena; bubrežna L, v. nephrolithiasis; konjunktivalna L, mali beli kalcijumski kamenčići, koji se stvaraju u mešavinama Mejbomijevih žlezda u vežnjači; pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih konkremenata u pankreasu obično praćenih insuficijencijom egzokrinog i endokrinog dela ovog organa, što se manifestuje steatorejom, kolikama, mršavošću i, ponekad, šećernom bolešću. V. sialolithiasis, sialolithus; žučna L, v. cholelithiasis. lithopaedion, litopedion, skamenjeni plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u telu majke (u materici ili trbušnoj duplj i). . lithothripsia, litotripsija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću kleš-

livedo ta koja imaju oblik katetra s vrhom u vidu klešta. V. litotriptor. lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću direktnog viñenja litotriptoskopom. lithotomia, litotomija, incizija na nekom kanalu ili organu (naročito mokraćnoj bešici) radi uklanjanja kamena; 1. alta, v. sectio; L perinealia, meñična litotomija., incizija za vañenje kamena perinealnim putem; L suprapubica, v. /. alta sectio suprapubica (pod sectio). litičan, koji se odnosi na ližu, npr. litičan pad temperature. V. lysis. litički koktel, mešavina hlorpromazina (50-100 mg), promazina (50-100 mg) i petantjna (50-100 mg) ili slična, koja deluje neuroplegički na centralni i vegetativni nervni sistem; litički koktel se daje uz opštu anesteziju pri čemu se smanjuje potrebna količina anestetika. litijaza, v. lithiasis. l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na centralni nervni sistem; u obliku litijum-karbonata, daje se u slučajevima maničkih i hipomaničkih stanja i u manijakodepresivnim psihozama. litonephria, litonefrija, svaka bolest izazvana prisustvom kamenaca u bubregu. litotriptor, instrument za drobljenje kamena u mokraćnoj bešici. V. lithothripsia. litotriptoskop, instrument za izvoñenje Iitotriptoskopije. V. lithothriptoscopia.

Littleova bolest, v. bolest. littréitis, Jitreitis, gonoroičko zapaljenje Littréovih žlezda glandulae parauretrales (neispravan termin, jer znači zapaljenje samog Littrea).

Littreova hernija, v. hernia. Littreove parauretralne žlezde, žlezde na leñnoj strani muške uretre, u krznu njene sluznice, mucigene prirode. livedo, retikularna cijanoza crvenoljubičaste boje, kao posledica zastoja u venskom krvotoku kože; 1. racemosa, grozdolika cijanoza; 1. reticularis e calore, retikularni livedo usled trajnijeg i neposrednijeg dejstva toplote (grejalica) na izvesno područje kože; 1. reticularis 463

livena nadgradnja

locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (režnja) ni livedo usled naglog rashlañenja. pluća. livena nadogradnja s kočićem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom nadoknada izgubljenog dela krunice režnju; u psihohirurgiji, hirurška incizizuba. Kočićem se fiksira u kanal korena ja svih vlakana moždanog režnja; froni služi da ojača zub posle lečenja kanala talna L, prefrontalna L, operacija u kokorena. Koronarni deo nadogradnje s joj se stvara na lubanji da bi se kroz njepreostalom zubnom supstancijom ima ga uvukao lobotom radi presecanja bele oblik sastruganog zuba za veštačku krusupstancije u frontalnom režnju. V. leunu. cotomia. livene šine, v. šine livene. lobularis, lobularan, režnjevit, koji pripada režnjiću. livenje, (stom.) topljenje metala ili legure plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, režnjić, sastavni deo režnja nekog organa, obično obavijan tankom vejom i ulivanje tečnog metala u kalupe zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, plućni od vatrostalnog materijala oblika storežnjić. matoloških nadoknada. Ulivanje metala se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, režanj, deo organa koji se može u izvesnoj meri odvojiti od organa. sile ili vazdušnog pritiska. lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ograničen na jedno mesto, ne opšti. kože javlja se npr., u bolesnika s akutlocalisatio, lokalizacija, (1) odreñivanje nim oboljenjem abdomena. mesta nekog patološkog procesa ili ošlivores mortis, mrtvačke mrlje, modritećenja; (2) ograničavanje nekog patokaste pege u koži nižih delova lesa koje loškog procesa na jednu odreñenu obnastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova last. V. generalisatus. gornjih delova lesa u kapilarnu mrežu lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara kože nižih predela lesa pod uticajem za vreme celog perioda babinja ima izliv Zemljine teže. lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje pranje. Lohiju čini krv i sekret, uglav ta. nom iz materice, a delom i iz vagine. lizosomi, organčići ćelije (0,2-0,8 Mm) u Prva dva dana po poroñaju lohije su krobliku vezikula s opnom i enzimskim vave (lochia cruenta). Trećeg i četvrtog sadržajem (hidrolaze). Nastaju sintedana je krvava, crvena serozna tečnost zom enzima na granulisanom endoplaz(lochia rubra), od petog do osmog dana mičkom retikulumu uz učešće Goldžijpostaje gušća i mrko obojena (lochia evog aparata. fucsa). Izmeñu osmog i četrnaestog lobanja, v. cranium. dana lohije su žute i slične gnoju (lochia lobaris, !obaran, (1) koji ima režnjastu •flava seu purulenta). Posle četrnaestog gradu; (2) koji se odnosi na režanj, npr. dana imaju izgled sluzave serozne tečbronchus lobaris, režanjska dušnica, ili nosti (lochia alba seu serosa). U četvrtoj npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija, sedmici dobivanju izgled čistog sluzaszapaljenje pluća koje zahvata jedan ceo tog sekreta koji u šestoj sedmici potpurežanj ili više režnjeva. no iščezava. lobarna pneumonija, v. pneumonia. locus, lokus, mesto koje zauzima gen na lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jedhromosomu; L Kiesselbachi, mala obnog režnja pluća, mozga, jetre, štitaste last u prednjem donjem delu nosne prežlezde. V. pneumectomia. grade, najviše izložena udaru sitnih česlobelia inflata, v. indijski duvan. tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je epitel obično metaplastičan, a krvni suIo beUn, alkaloid iz severnoameričke biljdovi su vrlo često prošireni (teleangiekke Lobelia inflata. U medicini služi kao tazije). To je mesto povredljivo, odatle sredstvo za nadraživanje disajnog cennajčešće dolazi do krvarenja iz nosa. Ektra. 464

logetron tatičke žilice mogu se lako kauterizovati hromovom perlom; 1. minoris resištentiae, mesto manjeg otpora. logetron, aparat pomoću koga se rendgenski film kopira; na hartiju. Film se stavlja izmeñu Braunove (katodne) cevi i fotomultiplikatora koji tamnija mesta osvetljava duže, a svetlija kraće, pa se dobiva kopija ujednačenog kontrasta, vrlo bogata detaljima. logetronika (kovanica od »log E« i »elektronika«), elektronski postupak za kopiranje rendgen-filmov^ na hartiju. »Log E« znači logaritam jačine osvetljenja fotoemulzije. V. logetron. logopaedia, logopedija, proučavanje i Iečenje govornih mana. logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili nenormalna govorljivost. Postoji, npr. u maniji. lobije, v. lochicL loj, v. sebum. Iojava pregača, gastrokolonski nabor stvara veliku lojavu pregaču (omentum majus). Duplja izmeñu njenih zidova se naziva omentna kesa. Mala lojava pregača (omentum minus) postaje od prednjeg mezogastrijuma. lokalna anestezija, gubitak bolnih senzacija u odreñenom anatomskom području bez gubitka svesti. V. anaesthesia. lokalni anestetici, v. anaesthetica. lojne žlezde, (embr.) na boku dlakine grede javlja se u epitelnoj košuljici pupoljak koji predstavlja začetak lojne žlezde. Slobodne lojne žlezde (na usnicama, oko nozdrva, u prednjem očnom kapku, u čmarnom predelu) postaju neposredno od epiderma; (seks.) sazrevaju pod dejstvom androgena, a znatno manje pod dejstvom progesterona, dok im folikuloidi koče lučenje. U svakom slučaju one se smatraju kao muška odlika. Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na drugo koje se vrši koordinisanim kontrakcijama skeletne muskulature donjih udova pod dejstvom impulsa iz motorne zone moždane kore i iz drugih tvorevina u raznim visinama centralnog nervnog sistema. longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od gaze trakastog oblika, gipsana L, trake 30 Medicinski leksikon

lubanja od gaze posute gipsom, koje se stavljaju na deo ekstremiteta koji se želi da imobiliše; zavoji od L, trake koje se ovlaže i stavljaju na odreñeni deo tela, a ponekad se omotavaju flanelskom poveskom. longus, dug, npr., musculus flexor pollicis longus, dugi pregibač palca. V. brevis. lopatica, (embr.) okoštava se prvo u glenoidnoj tački (10-11. sedmice), onda u epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoidnoj tački 1. godina. lordozna proteinurija, v. proteinuria. Lorenzova operacija, v. operacija. Lothropova operacija, v. operatio Lothropova. louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis. Löfflerov bacil, v. Corynebacterium diphtheriae. Löfflerov endocarditis, endokarditis udružen sa eozinofilijom znatnim zadebljanjem endokarda, izraženim srčanom insuficijencijom, otocima, izlivom u pleuralnoj šupljini, ascitesom, uvećanjem jetre i slezine. Sin. Löfflerov parijetalni fibroplastički endokarditis. Löfflerov sindrom, v. sindrom. Löfflerova hranljiva podloga, elektivna, služi za kultivisanje bacila difterije. Iako postoje selektivne podloge (telurit-podloge) ona je još uvek u upotrebi za dobijanje karakterističnih morfoloških oblika bacila difterije. Löfflerovo bojenje, v. bojenje. Löfgrenov sindrom, v. sindrom. Löwensteinova podloga, specijalna podloga za kultivisanje bacila tuberkuloze. Kompleksnog je sastava, zelene boje (malahit-grin). Naročito je podesna za kultivisanje bacila tuberkuloze iz kontaminisanog bolesničkog materijala. lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih kostiju učestvuje mezodermni omotač oko mozga, kao i mezoderm prva 2 škržna luka. Kako se ovi lukovi zovu i »visceralni« to lubanjske kosti, postale iz njih, čine tzv. opnastu lubanju (splanhnokranijum), dok ostali čine neurokranijum. Kao kičmeni stub, i lubanja prolazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti (dezmokranijum), hrskavični (hondrok465

lucidni intervali

ranijum) i koštani (osteokranijum). V. cranium. lucidni intervali, v. intervalla lucida. lučni, v. arcuatus. ludilo veličine, v. megalomania. Ludloffova operacija, v. operacija. Luerova brizgalica, v. brizgalica.

lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni, kongenitalni sifilis deteta koje je pri roñenju izgledalo zdravo, Lugolov rastvor, rastvor joda u kalijevom jodidu; danas služi, pretežno, samo za relativnu, brzu normalizaciju funkcije štitaste žlezde u toku hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) pred operativno lečenje. luk, v. arcus. luk, v. bulbus.

luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je jačina osvetljenja koju daje l Hefnerova sveca na vertikalno položenu ravan od l m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90 candle meter = 0,08 candle foot i 0,09 carcel-meter. luksacija, v. luxatio. luksaciona fraktura, v. fractura.

lupus

nova, dok se krsna kost sastoji samo od četiri segmenta. lumbricoides, lumbrikoidan, sličan kišnoj glisti. lumbus, bok, slabine, bočni zadnji delovi tela izmeñu rebara i karlice. lumen, (1) (anat.) zjap, šupljina nekog ćevastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost; jedinica za merenje svetlosnog mlaza. Količina svetlosne energije koju u sekundu za svaki steradion odaje izvor jačine od l meñunarodne svece. Jedan lumen odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz l meñunarodne svece na jedinicu krive površine prostornog ugla, na rastojanju od jedne jedinice. luminiscencija, sposobnost odavanja svetlosti bez povišenja temperature. Kada ovu pojavu pokazuju živa bića (ripr. bakterije ili insekti), govori se o bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscencija. V. fluorescencija. lumirodopsin, jedan od meñuproizvoda razgradnje rodopsina. lunatus, mesečast, polumesečast, npr. os lunatum, polumesečasta kost.

lupoidni hepatitis, v. hepatitis. luksirati, iščašiti, izvaliti iz ležišta. luksmetar, aparat za merenje jačine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu vulgarisu. vetljenja. Radi na principu fotoćelije u kojoj zraci svetlosti prelaze u električnu lupus, proces razaranja kože i mekih delova lica; 1. erythematodes, oboljenje energiju. Jačina stvorene električne kože u vidu crvenih, manje-više infiltroenergije registruje se miliamperom na vanih, jasno ograničenih pločica, čija su jednoj skali, koja je preračunata na lukbitna obeležja: crvenilo (periferna eksse, tako da se jačina osvetljenja na skali tenzivna zona), skvame (intermedijarna čita odmah u luksima. Osetljivost fotozona) i progresivna ožiljasta atrofija ćelije prema zracima gotovo je ista kao i (centralna zona). Najčešće se javlja (od ona u našeg oka. 25. do 45. godine) na koži nosa i obraza. lumbago, mialgija u slabinskom predelu. Uzrok nije definitivno utvrñen; 1. vulgaNajčešće reumatičkog porekla, rede seris, oboljenje kože izazvano bacilom tukundarna pojava u raznim oboljenjima berkuloze iz postojećeg tuberkuloznog (nefrolitijaza, oboljenja kičmenog stuognjišta ranije inficiranog organizma ili ba, ginekološka oboljenja); ishemički irfekcijom spolja, kada počinje tzv. tu1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici berkuloznim šankrom. Oboljenje je usled vaskulne insuficijencije, npr. okhronične evolucije, širi se i razara kožluzije terminalnog dela aorte. no tkivo. Lupus znači kurjak i ovo ime lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. vernije dato zbog izgleda obolelog već zbog tebra lumbalis, slabinski pršljen. kurjačke, zle ćudi oboljenja. Bitno oblumbalna anestezija, v. anaesthesia. eležje 1. v. je tuberkulozni čvorić, tzv. lupom. Umnožavanjem lupoma stvaraju lumbarizacija, stanje u kome se prvi segse lupozne ploče, u kojima su lupomi ment krsne kosti nije spojio s drugim, često maskirani crvenilom kože i skvatako da postoji višak zglobljenih pršlje466

lutajući bubreg mama. Lupomi se obično nalaze na periferiji ploče, gde se otkrivaju pomoću vitropresije. lutajući bubreg, v. ren. lutein, v. žuto telo. luteoliza, regresija žutog tela (corpus Iuteum). luteostimulin, ima iste osobine rastvorljivosti koje ima i folikulostimulin, osim što je nerastvorljiv u poluzasićenom rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvorljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijumsulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su glikoproteidi i sadrže manozu i heksozamin. Lutembacherov sindrom, v. sindrom. luxatio, iuksacija, iščašenje. Trajni prestanak kontakta okrajka kostiju koje ulaze u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled traume, a rede zbog prekomernog pokreta u zglobu. Kao iščašena smatra se ona kost koja je udaljenija od glave ili medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.) luksacija zuba, potpuno ili delimično pomeranje zuba iz alveolarne čašice; posledica traume ili nekog patološkog procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis, habitualna luksacija, iščašenje jednog zgloba, često zbog slabosti zglobnih veza (ligamenata), npr. luksacija h. mandibulae, luksacija h. articulationis scapulohumeralis; L lentis, (oft.) iščašenje, dislokacija očnog sočiva; Malgaigneova L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandibulae traumatica, traumatsko iščašenje donje vilice: /. m. anterior, najčešći oblik iščašenja: kondil leži izvan zglobne jame, uklešten ispred i nešto niže od zglobne kvržice; jednostrana L, donja vilica je isturena napred i prema zdravoj strani; obostrana /., donja vilica je isturenog bradnog dela tzv. lažna progrenija; /. m. lateralis, gležanj je upolje u odnosu na zigomatički luk; Lm. posterior, prodor gležnja u spoljni slušni kanal, vilica je nepokretna, zglobna jama prazna; prilikom jednostranog iščašenja brada je pomerena prema povredi; /. m. superior, gležanj ostaje uklešten u podu srednje lubanjske jame, vilica je nepokretna i prelomljena u vratu ili angulusu; 1. menisci art. temporomandibularis 30*

lymphadenitis traumatica, iščašenje meniskusa donje vilice: /. m. art. temporomandibularis anterior, odvojeni zadnji deo meniskusa od kapsule većim delom se nalazi u prednjem delu zglobne jame; /. m. posterior, meniskus je osloboñen od spoljašnjeg krilastog mišića i pomeren unazad; patološka L, iščašenje koje nastaje spontano, bez traume, kao posledica oboljenja zglobnog aparata. Luksacije se nekad nazivaju i dislokacije nekih organa; 1. penis, podvlačenje penisa pod kožu trbuha ili mošnica, što potpuno onemogućuje polni odnos. luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L, prekomerno veliki kalus. lužina, v. alkalije. Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima miša. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T-limfocitima, a Ly4 na B-limfočitima. Pojedine suppopulacije T-limfocita imaju odreñene Ly-antigene. Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom. Lycopodium, Lycopodii spora, prečica, crvotočina, spore različitih vrsta biljaka iz familije Lycopodiaceae. Žućkast, vrlo fini prašak. Pomešan s talkom ili cink-oksidom služi kao prašak za posipanje. Upotrebljava se i za posipanje pilula da se ove ne bi meñusobno slepile. lycorexia, likoreksija, nezajažljiv, »kurjački« apetit. Lyellov sindrom, v. Necrolysis epidermaUs toxica. Erythema exsudativum multiforme. lympha, limfa, tečnost koja iz meñućelijskih prostora ulazi u limfne sudove i preko njih dospeva u venski deo krvotoka. Po sastavu odgovara intersticijumskoj tečnosti, sem što sadrži i krvne elemente - limfocite i monocite koje proizvode ćelije limfnih čvorova. lymphadenia, limfadenija, hipertrofija (uvećanje) limfnih žlezda. lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje limfnih žlezda; 1. caseosa, kazeozni limfadenitis, oblik limfadenitisa u tuberkulozi s nekrozom tkiva žlezde; 1. glandulae submandibularis, akutno ili hronično zapaljenje podviličnih limfnih žlezda. Infekcija potiče od inficiranih Ie467

lymphadenoma zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. mesenterica, limfadenitis limfnih žlezda mezenterijuma koji liči na akutni apendicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogrebotine mačke; 1. tuberculosa, tuberkulozni limfadenitis, najčešće se javlja u žlezdama vrata i medijastinuma. OboleIe žlezde vrata mogu fistulizovatL lymphadenoma, v. lymphoma. iymphadenomatosis, limfadenomatoza, generalizovan maligni limfom. lymphadenopathia, limfadenopatija, opšte ime za bolesti limfnih žlezda. lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, infektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemica, uvećanje limfnih žlezda, slezine i jetre, bez nalaza leukemije; 1. benigna ćutis, benigna hiperplazija limfocitnog tkiva u koži, naročito na licu, u vidu plavkastomrkih čvorića; 1. leucaemica, hronična limfocitna leukemija. lymphaemia, limfemija, prisustvo većeg broja limfocita ili limfoblasta u krvi. lymphangiitis, v. lymphangitis. lymphangiectasia, limfangiektazija, proširenje limfnih sudova; 1. intestinalis, crevna limfangiektazija, proširenje limfnih kapilara u crevnim čupicama, u koje postoje enteritis s gubljenjem belančevina, steatoreja i limfocitopenija. Može biti nasledna ili stečena. lymphangitis, limfangitis je zapaljenje limfnih puteva koje se može javiti u toku infekcije iz nekog lokalnog žarišta. Zapaljenje se dalje može preneti na limfne žlezde. Ukoliko je zapaljenje površno, može se zapaziti crvenilo u vidu trake koja prati tok limfnog puta. Ova promena je bolna na pritisak kao i na eventualno regionalna, zapaljenjem zahvaćena limfna žlezda. lymphangioma, benigna neoplazma poreklom od limfnih sudova. Verovatno se razvija od embrionalnih ostataka mezodermalnog tkiva. Najčešće se javlja u dečjem uzrastu na glavi i vratu, a rede na drugim mestima. Limfni prostori neoplazme su ispunjeni limfom. lymphatlcus, limfatičan, (1) što pripada limfi i limfatičkom sistemu; (2) oznaka 468

lymphogranuioma za osobu u koje postoji limfatička konstitucija. V. status lymphaticus. lymphatismus, limfatizam, (1) patološko stanje nastalo patološkim bujanjem limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i usporenog razvoja; (2) limfatički temperament s usporenim načinom reagovanja. lymphocytopenia, limfocitopenija, smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi. lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stvaranje i sazrevanje limfocita. lymphocytosis, limfocitoza, povećan broj limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta infectiosa, akutna benigna infektivna bolest dece s otokom limfnih žlezda i apsolutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smithova bolest lymphoedema, proširenje limfnih puteva na ekstremitetu prouzrokovano preprekom u putevima. Poremećaj izaziva stvaranje posebnog izgleda ekstremiteta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke ponekad nastaje posle radikalnih hirurških intervencija zbog raka dojke. Hronični nasledni limfedem ekstremiteta poznat je pod imenom Milroyjova box lest lymphoepithelioma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem nediferentovanih i epitelijalnih ćelija u vezi s limfoidnim tkivom ili infiltrovana limfocitima. Mnogi smatraju da je to karcinom prelaznih ćelija, ili sarkom retikularnih ćelija. Neoplazma se najčešće javlja u orofarinksu. lymphoglandula, limfoglandula, limfni čvor ili limfna žlezda, organ sastavljen od više limfnih meškova i vezivnog tkiva uključen u tok limfnih sudova i predaje bela krvna zrnca limfnim sudovima koji izlaze iz žlezde. Ona je klicište limfocita i monocita. Sin. lymphonodus. lymphogranuioma, limfogranulom, prisustvo granulacionog tkiva u limfatičkom aparatu; 1. benignum, Boeckov sarkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV veneričko oboljenje izazvano procedljivim virusom (Miyagawanella lymphogranulomatis) koje se manifestuje (često nezapaženim) šankrom i inflamatornim uvećanjem ingvinalnih limfnih žlez-

lymphogranulomatosis da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. MorbusNicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1. venereum, v. granuloma venereum. lymphogranulomatosis, limfogranulomatoza. V. Hodgkinova bolest lymphographia, limfografija, radiografija limfnih sudova i žlezda, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u limfne sudove. lymphoma, limfom, opšte ime za sve maligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L, afrički limfom, oblik nediferentovanog limfoma, ispoljen najčešće kao osteolizna promena vilice, ili kao masa u abdomenu (ðurkittov tumor); 1. gigantofolliculare, limfom džinovskih folikula, nodulski, dobro diferentovan limfocitni limfom, u kojeg postoje mnogobrojni proliferativni nodusi u vidu folikula, koji se vide i golim okom. Poznat i kao Brill-Symmersova bolest; 1. granulomatosum, v. Hodgkinova bolest; L lymphoblasticum, u kojeg limfoblasti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u kojeg limfociti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I. m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malignum histiocyticum, u kojem se pretežno nalaze ćelije retikuluma sa izgledom histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malignum mixtum, u kojeg se istovremeno nalaze i ćelije retikuluma i limfociti. lymphomatosis, limfomatoza, pojava limfoma u raznim telesnim predelima. V. lymphoma. lymphopenia, v. lymphocytopenia. lymphoreticulosis, limforetikuloza, povećano razmnožavanje ćelija retikuluma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno oboljenje koje se dobiva posle ogrebotina mačke ili zbog dodira s mačkom. Virus se najverovatnije nalazi u mački, ne izazivajući u nje znake bolesti. Bolest počinje s povišenim temperaturama, malaksalošću i otokom limfnih žlezda, naročito epitrohlearnih, koje mogu da se zagnoje. Dijagnoza se postavlja pomoću pozitivne kožne probe, izazvane specifičnim antigenom. Bolest ima benigni tok. Sin. maladie des griffes du chat, cat scratch disease.

lyssa lymphorrhagia, limforagija, obilato izlivanje limfe, najčešće usled povrede limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea. lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrhagia. lymphosarcoma, maligna neoplazma koja može da se javi ma od koga dela limfoidnog tkiva u svim uzrastima proiek starosti bolesnika je oko 45 godina. Odlikuje se uvećanjem limfnih žlezda, najčešće vrata i ostalih regija pa i gastrointestinalnog trakta. Neoplazma se najverovatnije razvija od nediferentovanih mezenhimnih praćelija limfoidnog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni od dve vrste ćelija - sitnih limfocita rasporeñenih po obodu folikula i bledih velikih retikularnih ćelija germinativnog centra. Limfosarkom, prema vrsti ćelija koje preovlañuju delimo na: 1) limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hmfoblastni tip, grañen od velikih slabo diferentovanih ćelija, 3) mešoviti tip, grañen od limfocitnih i retikularnih ćelija i 4) limfosarkom retikularnog tipa, grañen pretežno od retikularnih ćelija. Zahvaćene limfne žlezde, u tkivu u kome se javlja limfosarkom, uvećane na mikroskopu imaju izgled ribljeg mesa. Osnovna karakteristika svih limfosarkoma je odsustvo grañe limfnog tkiva. Lysholmovo sito, ureñaj s finim, vrlo tankim lamelama za otklanjanje rasutih i sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter'Buckyjeva rešetka. lysin, lizin, antitelo koje ima moć razaranja (liziranja) odgovarajućih ćelija. Prema vrsti ćelija na koje deluje, razlikuju se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i dr. lysozym, lizozim, ovim imenom se označava naročiti ferment, čije je najvažnije svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su nañeni u mnogim tkivima. U čoveka se nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i drugim ,ekstraktima ijkivima., , lisa, rabies, besnilo, akutno virusno oboljenje s psihomotornim nemirom i hidrofobijom, koje se uvek završava smrtno. Nastaje posle ujeda besnog psa, mačke, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 meseci. Od samog početka bolesti, boles469

lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa nik je uznemiren. Ne može da guta zbog pojave grčeva ždrela. Grčevi se ponavljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav-

ljaju se paralize lubanjskih i kičmenih živaca, te bolesnik umire s pomućenjem svesti u produženoj insuficijenciji disanja i to 5-8. dana bolesti.

LJ ljubav, polni nagon čoveka je, pre ostvarenja krajnjih ciljeva, praćen čitavim nizom duševnih postupaka koji sačinjavaju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je isključivo ljudska pojava. Polni nagon je upravljen na pol, dok je ljubav upravljena na odreñenu ličnost. Zato je prva akcija u uspostavljanju ljubavi izbor. Suprotnosti se privlače, utoliko više, ukoliko su potpunije ostvarene. Što je žena više žena, utoliko postaje privlačnija za normalnog muškarca. Pravilo neutralizacije suprotnosti dovodi i do toga da su ginoidni muškarci privlačni za androidne žene i, obratno, androidna žena za ginoidne muškarce. U svakom slučaju ljubav je duševna kategorija, pa je nedo-

pušteno da se poistovećuje s genitalnim aktom. ljulj, Lolium temulentum, najčešći korov pšenice. Semenke slične zobi. Toksičnost potiče od gljivice Stromantia temulenta, koja luči alkaloid temulin. Izaziva nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima i poremećaj hoda. Ijuspičasti zubi, (engl. »shell teeth«) veoma retka strukturna anomalija koja ima iste geneološke osnove kao dentinogenesis imperfecta. Boja i veličina zuba su normalni. Gleñ je normalna, dok je dentin veoma tanak i nepravilne grañe. Pulpa zuba je ogromna, dok su korenovi kratki.

471

M m., (anat.) skrać. za mišić, musculus. M, 'oznaka za prefiks mega u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mega označava veličinu koja je za IO6 ili za l 000 000 puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: MW (megavat), MeV (megaelektron-volt). m, oznaka za prefiks mili u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mili označava veličinu koja je za 1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: mm (milimetar) mg (miligram). , oznaka za prefiks mikro u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; l mikro označava veličinu koja je za IO-6 odnosno za milion (0,000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer,  (mikrometar), Mg (mikrogram). mač., skraćeno od macera (maceriraj) ili od maceratio (maceriranje) ili od maceratum (macerat). m.d.s. (M.D.S.) skrać. za Misce da Signa (pomešaj, izdaj, signiraj) ili od Misceatur, Detur, Signetur (neka se pomeša, neka se izda, neka se signira). Skraćenice koje se upotrebljavaju u receptima. m.f., skraćeno od misce fiat (pomešaj neka bude) ili od misce fiant (pomešaj neka budu). Skraćenica u receptima,. m.f .p., skrać. za misce fiat pulvis (pomešaj neka bude prašak). Mg, hemijski simbol za element magnezijum. MIF (»melanocyte inhibiting factor« »melanocitni inhibišući faktor«), mate472

rija iz grupe hipotalamusnih hormona (v. hormoni, hipotalamusni) koja sprečava stvaranje, odnosno izlučivanje MSH (v. tamo). mixt., skrać. za latinsku reč mikstura. Mm, skrać. za mikrometar. mm., musculi, mišići. Mn, hemijski simbol za element manganum, mangan. Mo, hemijski simbol za element molibdenum, molibden. MSH (»melanocyte stimulating hormone« - »melanocite stimulišući hormon), adenohipofizni hormon (v. hormoni adenohipofize) koji podstiče melanocite; po svom hemijskom sastavu (a možda i po drugim svojstvima) sličan ACTH (v. tamo) i otuda u stanjima pojačanog lučenja ACTH nastaju efekti koji odgovaraju i pojačanom lučenju MSH, v. adenohypophysis. maceracija, v. maceratio. maceratio, maceracija, raskvašenje neke čvrste materije ili tkiva kvašenjem; (1) patološko raskvašenje tkiva pod uticajem tkivnih fermenata; (2) (farm.) potapanje neke droge u vodu na sobnoj temperaturi, pri čemu se raskvašenjem te droge u toku više časova dobiva njen ekstrakt, macerat. maceratum, macerat, tečnost dobivena raskvašenjem neke droge. Macewenov znak, v. znak. Macewenova operacija, v. operacija. macroangiopathia diabetica, promene na većim arterijama koje nisu specifične za šećernu bolest (v. tamo), ali se u bolesnika s ovom bolešću javljaju rani-

macrocephalia je, u jačem stepenu i većoj rasprostranjenosti nego u drugih osoba. macrocephalia, makroeefalija, prekomerno velika glava. macrocheilia, makrohejlija, nenormalno velike usne, npr. u sundromu Melkersson-Rosenthal. macrocrania, makrokranija, nenormalno povećan svod lubanje u uporeñenju s licem koje je nesrazmerno manje. macrocythaemia, makrocitemija, prisustvo u krvi eritrocita većih od normalnih eritrocita. V. megalocythaemia. macrodontia, makrodoncija, prekomerno veliki zubi. Manifestuje se obično u dva simetrična zuba, u grupi zuba - unilateralna hipertrofija lica, ili u svim zubima - gigantizam. V. microdontia. macroglobulinaemia, makroglobulinemija, povećanje makroglobulina ü krvi. Waldenströmova m., progresivna maligna bolest imunog sistema, pretežno u muškaraca preko 50. godine života s prisustvom monoklonskih Igm-paraproteina u krvi, limfadenopatije, krvarenja, anemije, ponekad hepatosplenomegalije i limfoplazmocita u kostnoj srži. Sin. Waldenströmova bolest. macroglossia, makroglosija, veliki jezik, anomalija jezika usled preteranog razvoja mišića jezika ili stečeno stanje (posledica tumora jezika, akromegalije, kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivicama jezika postoje otisci zuba. Uroñena ili rano stečena makroglosija utiče na oblik alveolarnih lukova i položaj zuba. macrognathia, makrognatija, uvećanje jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpituitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj displazijL V. micrognathia. Macrogolum (makrogol), polietilenglikol, prema našoj farmakopeji oficinalni.su Macrogolum 400 (makrogol 400); Macrogolum 4000 (makrogol 4000) i Macrogolum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao sastojci u podloge za lekovite masti. macrophages, makrofagi, velike ćelije s izraženom sposobnošću fagocitoze. Imaju veliki broj naziva: monocit, histiocit, velike mononuklearne ćelije, poliblasti, endotelijalne ćelije, klazmatoci-

macula ti i dr. Većina makrofaga nastaje lokalno od ćelija retikuloendotelnog sistema kako onih koje oblažu vaskularne prostore sinusoida jetre, slezine, limfnih žlezda, srži kostiju, tako i od onih koji se nalaze u svim tkivima prisno uz fibroblaste. Makrofagi su veoma važne ćelije u procesima zapaljenja zbog svoje aktivne pokretljivosti fagocitne moći koja se ogleda u fagocitozi bakterija, stranog materijala, degenerisanih leukocita i drugih ćelija u zoni zapaljenja. Svojim fermentima nukleazom, proteinazom, karbohidrazom i lipazom veoma aktivno učestvuju u stvaranju uslova za reparaciju u toku zapaljenja. macrophallia, makrofalija, prekomerna veličina muškog uda. U pripadnika bele rase muški ud u erekciji izuzetno je veći od 20 cm. macropsia, makropsija, subjektivno opažanje uvećanog predmeta u paralizi akomodacije. macrorhinia, makrorinija, uroñena greška oblika koja se očituje preterano velikim dimenzijama nosa u odnosu prema licu i glavi. Zavisna je od genskih faktora. macrotia, makrotija, uroñena anomalija oblika usne školjke, koja je upadljivo uvećana u svim dimenzijama ili samo u nekim. Može da predstavlja upadljivu kosmetičku grešku. macula, makula, pega; (1) (opth.) m. caeca, šlepa tačka, rnesto na mrežnjači s kojeg polaze vlakna vidnog živca; m. corneae, beona, poluprovidna pega rožnjače. Ožiljasta promena, posledica raznih zapaljenja ili povreda; m. flava, v. m. tutea; m. lutea, žuta mrlja, mesto jasnog vida, okrugla pega na mrežnjači oka u čijim ćelijama nedostaje vidni pigment (rodopsin), u živih je kestenjaste boje, a na lesu je žuta. Nalazi se lateralno od papile vidnog živca. U njenoj sredini nalazi se centralna jamica (fovea centralis), koja se sastoji samo od vidnih čulnih ćelija s čepićima, i koja predstavlja tačku čije nadraženje daje najjasniji vid; (2) (derm.) primarna osipina (eflorescencija) izazvana izmenom boje kože na ograničenim mestima. 473

maculosus

makroblast

no), deluje depresivno na centralni i pemaculosus, pegav, npr. makulozni egzanriferni nervni sistem i tako dovodi do tem. stanja sličnog narkozi (magnezijumska mačja jedinica, v. jedinicu narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri razmadarosis, madaroza, opadanje trepavinim stanjima praćenim grčevima (tetaca usled razaranja njihovog folikula u nus, eklampsija). Parenteralna upotreulceroznom blefaritisu; m. partialis, ba ovoga sredstva može da bude opasdelimično nedostajanje trepavica; m. na, ali intravenskim davanjem kalcijum-totalis, potpuno nedostajanje trepavihlorida mogu trenutno da se suzbiju ca. depresivne pojave prouzrokovane paMadlenerova operacija, v. operacija. renteralnim davanjem ove soli. maduromycosis, maduromikoza, madurska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisilikat, spoj magnezijum-oksida i silicijum-Indiji), oboljenje iz grupe dermatomidioksida s različitim količinama vode. koza; počinje pojavom tvrdog čvora na Upotrebljava se kao antacidno sredstvo mestu infekcije (najčešće noga), koji zau hiperaciditetu. Oficinalan je prema gnojava i fistulizuje; progresivnim širenašoj farmakopeji. njem procesa biva zahvaćena ćela noga, magnezijumska narkoza, v. narcosis. koja postaje monstruozna, elefantijazična, prožeta fistulama i gnojem. Kliničku magnus, veliki, npr. foramen magnum, vesliku m. mogu da prouzrokuju razne inliki otvor na potiljačnoj kosti. fekcije, naročito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uživanje u podnošenju toma. bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija, magma, retikularna, pihtijasti vid mezomazohizam. derma koji ispunjava prostor izmeñu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom. horiona i embrioblasta. majmunska šaka, v. manus, kandzasta Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo, šaka. vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, prašak; major (comp. od magnus), veći, veliki, oficinalan je prema našoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mišić. diteta i kao antidot u trovanju kiselinamakaze, hirurški instrument za sečenje, ma. Sin. Magnesii oxydum. koji ima dva medu sobom suprotna seMagnesii oxydum, magnezijum-oksid. čiva: kanalikularske m., veoma fine Upotrebljava se kao antacidno sredstvo makaze u kojih je jedno sočivo zašiljeno u hiperaciditetu i kao antidot u trovai služi za rasecanje suznog kanala; kanju kiselinama. V. Magnesia usta. nalske m., makaze koje služe za proseMagnesii peroxydum, magnezijum-pecanje nekog kanala; kraniotomske m., roksid je, prema jugoslovenskoj farmajake makaze oblika f., koje služe za otvakopeji, smeša magnezijum-peroksida ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma(bar 14-16%) i magnezijum-oksida. kaze za sečenje gipsanih (sadrenih) zaUpotrebljava se kao antacidno sredstvo. voja; Smelieve m., makaze s jakim sečiMagnesii subcarbonas, magnezijum-supvima za kraniotomiju; de Weckerove karbonat, bazna so promenljivog sastam., male makaze za operacije na očnoj va, oficinalan je prema našoj farmakojabučici, u kojih sočiva stupaju u dejpeji. Upotrebljava se kao antacidno stvo pritiskivanjem na dve opruge, na sredstvo. kraju liče na klešta. Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gorka so; oficinalan je prema našoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiografija. kopeji. Upotrebljava se per os kao sredstvo za regulisanje stolice. Najbrže delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se nalazi u kostnoj srži pri dugotrajnoj brzoj je laksantno ako se daje u hipotoničobnovi eritrocita, kao što je slučaj, npr., nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pau hemoliznim anemijama. renteralno (intravenski, intramuskular474

makrocit makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritrocitne loze, kada se smanjuje broj mitoza eritroblasta. Većina makrocita pripada retikulocitima. makrofagi, ćelije koje unose i vare u svoju citoplazmu krupne čestice, pa i ćele ćelije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zrnca ili njihove delove. M. su histiociti, Kupfferove ćelije, monociti itd. makromera, u nejednakom brazdanju veće ćelije se zovu makromere, a manje mikromere. makronodularna ciroza, v. cirrhosis. makroscelija, izrazito uvećanje udova u toku rastenja. makroskopska auto radio grafija, v. autoradiografija. maksimalna doza, v. dosis. mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda, mljetska bolest, nasledno oboljenje koje se javlja isključivo na dalmatinskom ostrvu Mljetu, a ispoljava se orožavanjem kože dlanova i tabana, usled čega su pokreti otežani i bolni. Sin. keratodermia; m. perforant du pied, (fr.) grizlica u vidu kratera na tabanu, vrlo spore evolucije, nastaje najčešće usled trofičkog poremećaja u tabesu, siringomijeliji, lepri itd. Sin. malum perforans pedis. mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeñu donjeg kapka, prednje ivice žvatnog mišića, donje ivice donje vilice i linije koja spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bućča. mala kalorija, v. caloria. malabsorbtio, malapsorpcija, loša apsorpcija, sindrom loše apsorpcije pojedinih ili većine hranljivih sastojaka u crevu, zbog anatomskih ili funkcionih (enzimskih) poremećaja u organima za varenje. V. sindrom loše apsorpcije. malacia, malacija, razmekšanje nekog tkiva usled patoloških promena u njemu. Npr., encephalomalacia, myomalacia, osteomalacia. maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia fibrosa cystica. maladie »des griffes de chat«, (fr.) oboljenje koje nastaje inokulacijom virusa iz grupe virusa limfogranulomato-

male boginje ze posle ogrebotine od mačke. Dolazi do otoka i eventualne kolikvacije regionalnih limfnih žlezda, praćeno umerenim povišenjem telesne temperature. Sin. lymphoreticulosis benigna, gatamychia. malakotični zubi, meki zubi veoma podložni karijesu. malaria, malarija je infekcija prouzrokovana protozoa parazitom Plasmodium malariae, koji ima aseksualni ciklus razmnožavanja u čoveku i seksualni u komarcu anofelesu. M. je generalizovano oboljenje. Karakteristična je ritmička pojava malaričkih napada, koji prolaze kroz tri stadijuma: drhtavica, hipertermija i preznojavanje. Kod nelečene malarije napadi se ponavljaju, te je sve izraženija anemija i otok slezine. Moguće spontano smirivanje bolesti, ali su česti recidivi. Klinička slika i prognoza malarije zavise od vrste plazmodijuma. Dijagnoza se potvrñuje nalazom plazmodijuma u gustoj kapi za vreme napada i recidiva. Zbog izazivanja raspadanja eritrocita u toku bolesti javlja se uvećana slezina i prisustvo pigmenta porekla hemoglobina. Anemija je posledica raspadanja velikog broja eritrocita* Slezina je u hroničnih bolesnika ogromna i sadrži velike količine pigmenta hematina. Jetra je obično umereno povećana, a pigment se nalazi u Kupferovim ćelijama. Ponekad nalazimo na preseku sitna ognjišta nekroze. Srž kostiju je hiperplastična. U centralnom nervnom sistemu se sreću- sitna žarišta krvarenja i nekroze s razmekšanjem. Pojedini sitni kapilari su začepljeni nagomilanim eritrocitima u kojima se nalaze paraziti. Bubrezi ne pokazuju bitnije patološke promene, izuzev u pojedinim slučajevima u kojih masivna hemoglobinurija daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija dovodi do teške degeneracije bubrega posebno kanalića koji u sebi sadrže pigmentne cilindre. Promene na bubrezima su slične onima koje postoje u hemoglobinuričkoj nefrozi. Ova komplikacija malarije je obično smrtnog ishoda. mal ariš, malaran, obrazni, jagodični. male boginje, v. morbilli. 475

maleolarna fraktura

malocclusio

rišćavanjem hrane; m. maligna, v. maleolarna fraktura, v. fractura. Kwashiorkor. malformatio, malformacija, usled poremećaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia. malocclusio, nepravilnosti oblika, polo(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo žaja i meñusobnog odnosa vilica i zuba, tela. nasledne, uroñene ili stečene, kao uzMalgaigneova amputacija, subastragalrok, posledica ili prateći simptom porena (suptalusna) amputacija. mećaja funkcija žvakanja, gutanja, govoMalgaigneova fraktura, v. fractura. ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode Malgaigneova luksacija, v. luxatio. do poremećaja estetske harmonije lica. mali krvotok, v. krvotok. Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog, mali mozak, v. cerebellum. transverzalnog ili vertikalnog pravca; maligna hipertenzija, v. hypertensia artedistocclusio, distalni zagrizaj, donja virialis. lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji maligna nefroskleroza, v. nephroscleroalveolarni deo sa zubima, postavljeni sis. unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin. maligni egzoftalmus, v. exophthalmus. retrognathio mandibularis; mesiocclumaligni limfom, v. lymphoma. sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u samalignitas, malignost, opakost, zloćudgitalnom pravcu, ili samo donji alveonost, skup malignih osobina nekog palarni deo sa zubima, postavljeni unaptološkog procesa ili patološke tvorevired u odnosu na gornju vilicu. Sin. prone. gnathio ' mandibularis, progenija, pravi malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekarprogeni zagrizaj; ukršten zagrizaj, nepter napravljen od tanke ploče. ravilnost transverzalnog pravca, donji mallein, malein, filtrat bujonske kulture zubi vestibularno prekrivaju gornje. Malleomyces mallei. Često se upotrebGnatično ukršten zagrizaj, deviatio ljava u alergijskoj reakciji za dokazivamandibulae, nepravilan položaj donje nje maleusa. vilice čija se sredina ne poklapa s anamalleolaris, maleolaran, gležanjski. V. tomskom sredinom tela. Dentoalveolarmalleolus. no ukršten zagrizaj v. endo- i exognathio; malleolus, maleolus, čekić, gležanj, ispupocclusio aperta, otvoren zagrizaj, nepčenje na donjem okrajku golenice i lišravilnost vertikalnog pravca; dentoalnjače. veolarno o.z., posledica nedovoljnog Malleomyces mallei, v. Actinobacillus vertikalnog razvitka alveolarne kosti na mallei ograničenom prostoru, usled čega zubi malleus, maleus, čekić; (1) čekić, slušna tog predela ne mogu da se dovedu u koščica u obliku čekića, čija je drška utkontakt, češće lokalizovan u predelu sekana u bubanjsku opnu, a glava se kutića; gnatično o.z., usled deformacije zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija, tela viličnih kostiju kontakt postoji akutna ili hronična bolest iz grupe zoosamo na poslednjim zubima niza, usne noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima se s teškoćom sastavljaju, vilični sprat sve kliničke odlike sepse s mnogim melica nesrazmerno visok. Sin. rahitično tastazama na koži, sluznicama i unutotvoren zagrizaj; occlusio clausa, durašnjim organima u vidu granuloma, bok zagrizaj, posledica nedovoljnog verpustula i apscesa. Bez terapije antibiotitikalnog razvitka bočnih predela alveokom bolest se obično završava letalno. larnih kostiju: u centralnoj okluziji seU nas ove bolesti nema već decenijama. kutići se prekrivaju više od 3 mm. PraInače, maleus spada u grupu bioloških teći simptom distalnog zagrižaja i svih oružja. sagitalnih nepravilnosti položaja sekutimalnutritio, malnutricija, svaki poremeća; supraocclusio, vertikalna nepravilćaj ishrane, koji je izazvan neunošenjem nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji hrane, lošom apsorpcijom ili lošim iskoprelaze nivo okluzalne ravni; infraoc476

malonil-ureja clusio, vertikalna nepravilnost pojedinih zuba ili grupe zuba koji ne dostižu nivo okluzalne ravni, malonil-ureja, y. barbiturati malonska kiselina, v. Acidum malonicum. Malpighijevo telašee, tvorevina svojstvena strukturi bubrega; vaskularno klube omotano naročitom čahurom (Bouwannova čahura). malpozicija zuba, v. malocclusio. maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje molekula disaharida maltoze na dva molekula glikoze. Nalazi se u crevnom soku, a u malim količinama i u pankréasnom soku i u pljuvački. maltosuria, maltozurija, prisustvo maltoze u mokraći. maltoza, disaharid čiji je molekul sastavljen od dva maltozno vezana molekula glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom škroba. malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seniHs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m. perforans pedis, v. mal perforant du pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kičmenih pršljenova koje veoma često stvara grbu (gibbus). Sin. Pottova bolest. maljičasti nastavci (»Drumsticks«), u jedrima belih krvnih zrnaca predstavljaju izrazito seksualne oznake ženskog organizma. maljičasti prsti, v. digiti hippocraticL mamilarna kvrga, sjsičasta kvrga na prednjem zidu meñumozga.

mamilarna linija, v. rnammilans, Іі mammilaris. mamma, dojka, sisa, parna grudna žlezda žene, grozdaste grañe.^ Nježni izvodni kanali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:setЈ trudnoće luci mleko; m, aberr^ns, aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa slabo razvijenim žlezdanmrtkivom, najčešće se nalazi bočno od normalne m. u blizirii pazuha; m, çystiçaV cistična dojka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih cistavu dojki. jSlajcešće je pösredi oboljenje dojke, tzv. mastopathia fibrosa çystiça (malade de Reclus), koje se razvija usied poremećaja runkcije oyarijurna; m. supranumeraria, ,:1;ћј^;'

manevar razvijena dojka, obično obostrano, simetrično, sreće se u oba pola. mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn. mammalius. mammaplastica, mamaplastika, plastika, operativna plastička rekonstrukcija dojke u smislu njenog povećanja ili smanjenja. Aries-Pintanguyjova m,, operacija kojom se smanjuje velika dojka; povećavajuća m., plastička rekonstrukcija dojke s ciljem da se ona poveća usañivanjem sopstveriQg tkiva ili protetskog materijala. mammectomia, v. mastectomia. mammilla, mamila, bradavica dojkinog koluta. V. mlečne žlezde. mammillaris, bradavični, npr., linea m., vertikalna linija koja prolazi preko sisne bradavice. mamografija, rendgensko snimanje dojke. V. mastpgrafija. mamostimulin, jedan od ranije korišćenih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin. mamotropin, v. mamostimulin. Mancinijev test, v. test. mandibula, donja vilica, neparna kost lica, koja se sastoji od potkovičastog tela, zubnog nastavka i viličnih grana kojima se zglobljava sa slepoočnom kosmandibularis, mandibularan, donjoviiični, npr. n. mandibularis, donjovilični Zi^ '.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. • •.,;••-:•.?'•!•'?, manevar, vest postupak, obično manuelno izveden u hirurgijiJ alcušerstvu; Adsonov m., gornji ekstremitet koji se ispituje spušta se u viseći položaj, a glavaše obrće;  istii stranu: neopipljivost ili slaba opipljiyost pulsaçije žbične arterije sugerišu da postoji sindrom »skale-nus antikus«; Haistea^pv m., dok lekar vuče gprnji ekstremitet koji se ispituje naniže, pacijent obrće glavu na suprotnu stranu; prekid pulsa zbične arterije ukazuje na sindrom »scalenus anticus«; Heiberg-Esmarchov in, povlačenje clonje vilice unapred, koje vrsi anesteziolog, sprečava zapadanje jezika unazad; Hueterov m;, potiskivanje jezijca i unapred, koje vrši lekar prstimsi leve ruke, omogućuje da se desnom rukpm uvede želudacna ^onda; Kappelerov H . ;

. . . .

. . . ,

.....:

„,

;

_'

\'. 'i'

,

: "'. ;" »4 --

:,

477

,

manganum m., povlačenje donje vilice unapred, koje vrši anesteziolog; Nägelijev m., povlačenje glave pacijenta najviše obuhvatajući mu jednom šakom potiljak, a drugom donju vilicu, da bi se zaustavila epistaksa; Phalenov m., manevar kome je cilj otkrivanje sindroma karpalnog tunela. Promer kanala se smanjuje kada se šaka s ručjem drži u fleksiji ili ekstenziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m. Valsalve, v. ogled. manganum, Mn, mangan, hemijski element, metal. mania, manija, duševno oboljenje koje se odlikuje preteranom veselošću, motornim i psihičkim uzbuñenjem, preteranim samopouzdanjem, ubrzanim mišljenjem, s nestabilnim sumanutim idejama veličine. Javlja se u nastupima ili naizmenično s melanholijom u toku cirkularne ili manijačko-depresivne psihoze. V. cyclothymia, psychosis. maničan, koji se odnosi na maniju. manijački napadi, nastupi oboljenja od manije. manijačko-depresivna psihoza, v. mania, psychosis. manijak, osoba obolela od duševne bolesti manije. V. mania. manipulacija, vest i uvežban pokret rukom u cilju lečenja u fizikalnoj terapiji. manirizam, besmisleno, smešno, iznenañujuće ponašanje koje ponekad podseća na celišhodno, ponavljano u beskraj. Jedan od znakova katatoničke shizofrenije. Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus. manometar, sprava za merenje pritiska tečnosti ili gasova u zatvorenom sudu ili sistemu. Može biti od staklene cevi, u vidu slova U (npr. u aparatu za pneumotoraks) ili kao uspravna cev zagnjurena u sud sa živom (aparat za merenje krvnog pritiska); najzad, u vidu aneroida od metala. Mantouxov test, v. test. manubrium, držak, ručica, npr. manubrium sterni, držak grudne kosti. manus, šaka, distalni deo donjeg ekstremiteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutrašnju, i dve strane, prednju (ili dlan, palma manus) i zadnju ili nadlanicu (do478

marginalni ulkus rsum manus). Na šaci se razlikuju: koren ili ručje (carpus), doručje (metacarpus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju su: I palac (pollex), II kažiprst (index), III srednji prst (digitus medius), IV domali (d. anularis) i V mali prst (d. minimus); akuâerska š., položaj ruke u toku napada tetanije koji podseća na prste skupljene za prodiranje u vaginu; fakirska š., šaka sa zarivenim noktima u dlan (čvrsto i trajno stisnuta pesnica) u parkinsonizmu; kandžasta š., deformacija šake koja nastaje usled povrede ulnarnog nerva u visini korena šake zbog čega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji a u interfalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog položaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyoirophia spinalis progressiva; v. viseća šaka, šaka koja visi i ne može da se opruzi. Posledica paralize žbičnog živca, najčešće usled njegove povrede. mapna jedinica, (engl. map unit) broj proporcionalan učestalosti rekombinacija izmeñu dva gena; jedna mapna jedinica odgovara učestalosti rekombinacije od 1%. marantički edem, v. oedema. marasmus, marazam, izražen oblik energetsko-proteinske pothranjenosti. U dece se najčešće javlja u prvoj godini i odlikuje se zaostajanjem fizičkog i psihičkog razvoja; m. senilis, staračka slabost, iscrpenost. Marchiafava-Michelijev sindrom, paroksizmalna noćna hemoglobinurija. V. haemoglobinuria. Marfanov sindrom, v. sindrom. margarin, mast slična maslacu (buteru) dobijena hidrofenacijom od prirodnih biljnih ulja za jelo, uz pogodan katalizator. Vodonik se umeće na mestu dvogubih veza nezasićenih kiselina. Pri hidrogenaciji ulja uništavaju se vitamini pa se stoga hidrogenovana mast mora obogaćivati vitaminima radi poboljšanja kvaliteta. marginalis, marginalan, ivičan, graničan. marginalna gingiva, v. gingiva. marginalni ulkus, v. ulcus.

margo

maseterički refleks

margo, ivica, rub, npr. margo superior, gornja ivica. Marie-Bambergov sindrom, hipertrofična plućna artropatija. V. arthropathia.

masaža, postupak kojim se pomoću raznih manipulacija (glañenje, gnječenje, trljanje) utiče na spoljna tkiva bolesnog ili zdravog čoveka. Njome se teži da se Marie-Bambergova bolest, v. osteoarthna tom delu tela izazove nadraženje u ropathia. vidu lokalne i opšte povoljne fiziološke Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom. reakcije. Masaža se upotrebljava radi Iemarihuana, Cannabis sativa var. indica. čenja (terapijska masaža) ili radi poboljUbrzo po uzimanju ovoga sredstva (obišanja zdravlja (higijenska masaža); dično pušenjem) čovek pada u polusvesrektna ili potprečažna masaža srca, no stanje, u kome je moć rasuñivanja izritmičko stezanje srca rukom kroz neotgubljena, a mašta je osloboñena kočnivorenu prečagu ako se srčana akcija zaca. Snovi su vrlo živi i čudovišni. Ideje ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a izvoñenja ove masaže vrši laparotomija; osećaji za prostor i za vreme nestaju. indirektna m., snažni udarci dlanom o Mogu da se pojave i prave halucinacije. predeo srca; indirektna masaža se vrši i Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotrebritmičkim pritiscima na srce šakama, ljava se kao sredstvo za uživanje i dovokojima se vrši presija na grudnu kost; di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, odm. parom, lečenje šupljine u plućima nosno od otrova). Stalno unošenje mariparom koja sadrži lek i utiskuje se rithuane može da dovede do manije i do mičkim pritiscima; m. srca, nadraživademencije. Aktivni princip marihuane nje srca čije su kontrakcije prestale u cije kanabinol. lju podsticanja na ponovni rad; vibratorna m., masaža brzom ponovljenom Mar jel i no v ulkus, v. ulcus. perkusijom vibracionim čekićem; m. marker, obeleživač, instrument sličan desni, (stom.) terapijski postupak kopinceti, čiji je jedan vrh savijen prema jim se postiže bolja higijena u ustima, drugom pod pravim uglom. Služi za odbolji protok krvi u potpornom aparatu reñivanje i obeležavanje dubine gingizuba, jače orožavanje epitela desni i valnih džepova pre gingivektomije. V. smanjenje uvećanja tkiva desni. Masaža gingivektomija. može da doprinese i smanjenju gingivalmarkiranje, v. obeležavanje. nih džepova. Istovremeno je važna i marksizam, filozofska, ekonomska i socipreventivna mera. Sprovodi se prstima, jalna doktrina osnovana na učenju K. četkicom za zube, interdentalnim stiMarxa o tzv. istorijskom materijalizmu mulatorima i tečnostima ili kiseonikom koji zastupa gledište da je osnovna pod pritiskom. struktura razvoja društva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandribaza s kojom su dijalektički povezane ja, prividni hermafroditizam u žene, čije sve ostale superstrukture. su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost Marrijanovo telo, estrogena supstancija, velikih usana stidnice. javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muški. Sin. virilis. estriol. maseni broj, (A), broj koji odgovara atommarseljska groznica, rickettsiosis marseskoj težini pojedinih elemenata, odnosliensis. V. rickettsiosis. no njihovih izotopa. On predstavlja broj marsupialisatio, marsupijalizacija, prišinukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir provanje ivica otvorene ciste (ehinokokustona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A ne, ovarijalne, lažne pankreasne) za po= Z + N. Piše se desno iznad hemijskog vršne slojeve tela. Marsupijalizacija se simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16. primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vršenje odstraniti operativnim putemV^ masaže; (2) instrument kojim se vrši masa (m ili M), sve što poseduje inerciju, masaža. što se opire svakoj promeni kretanja. maseterički refleks, v. refleks. 479

masivan

masivan, koji je čvrst i po srazmerama ve lik. . ; v : - , - : ' • . : : -^ maska, sredstvo za pokrivanje, zašticavanje; u zubarstvu za skrivanje metalnih delova neprozračnim materijalom; u anesteziologiji kao pribor za sprovoñenje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju, Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja služi za udisanje kiseonika na visinama, a u klinici za oksigenoterapiju, v. oksigenoterapija; Curschmannova m., ranije je služila za inhalaciju terpentinske pare; Hutchinsonova m., osećaj u koži lica kao daje ovo pritisnuto maskom; čest simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova m., maska koja se stavlja na nos i usta da bi izazvala opstrukciju u disanju i time veštačku hiperemiju pluća; ranije primenjivana za lečenje tuberkuloze pluća; mrtvačka m. gipsani otisak lica umrlog; Ombredanneova m., aparat za inhalacionu narkozu. Sastoji se od maske i šuplje metalne kugle, koja je rezervoar za" etar, i životinjske mešine, u koju prodire deo izdahnutog vazduha i etra i mesa se sa svežim vazduhom pre ponovnog udisanja. Preimućstvo je u tome što štedi etar, što se udiše zagrejani vazduh iz mešine i što se nadražuje centar za disanje udisanjem vazduha iz mešine s povećanom koncentracijom GO2; Schimmelbuschova m., žicana maska za inhalacionu anesteziju. Lako se rasklapa za postavljanje gazom na koju se kaplje isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hloroform itd.); m. za oksigenoterapiju, gumena ili plastična maska za davanje kiseonika. maskirana perforacija, sin. prikrivena perforacija. V'. perforacija. maslac, mlečni proizvod dobijen od krav* Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti u 34%, 0,5 belančevina, mlečne kiseline 0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14% vode. Sin. buter. maslačna, buterna kiselina, v. Acidum butyricum.

masne naslage, (seks.) sem količinom, mast se odlikuje karakterističnim rasporedom u muškom i ženskom polu. U stanju anaboličke ravnoteže sloj masti je u žene svugde deblji nego u muškar480

mast

ca, sem iza 3 prva vratna pršljena (naročito pozadi atlasa), gde je masni sloj u muškog deblji. Sem ove opšte lokalizacije masnih naslaga postoje i njihove posebne: na sedalu, u predelu trbuha, ü butinama. Pored ovog topografskog rasporeda masne naslage su u žene znatnije u donjim delovima, a u muškog u gornjim delovimatela. masohizam, uživanje u podnošenju bola u toku polnog odnosa: masohist na odreñene nadražaje, koji u normalnog izazivaju osećaj bola, ne reaguje bolom, nego uživanjem, zadovoljstvom. Masohista ima znatno više meñu muškarcima nego meñu ženama. Raspon zbivanja u masohizmu je vro velik. Idejni ili simbolični masohizam spada u oblast uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flagelantizam se sastoji od uživanja do orgazma u podnošenju šibanja, obično po sedalu (Ž.Ž. Ruso). Telesno mučenje u nekim slučajevima može biti zamenjeno duševnim (pretnje, psovka i kinjenje). massa, masa, npr., massa intermedia u vratu spermatozoida; m. pilularum, masa koja se upotrebljava kao konstituens za spravljanje pilula. Postoje razx • ne pilularne mase, npr.: Extractüm Faecis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Liquiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae. masseter, (grč. rnaššeter, žvakač) maseter; m. masseter, mišić žvakač. massetericus, maseterican, koji se odnosi na masseter. massotherapia, v. therapia. mast, smeša triglicerida viših masnih kiselina/poglavito palmitinske, s tearinske i oleinske; JPrema poreklu masti se dele na biljne i životinjske. Tečni gliceridi zovu se još i ulja; rezervna m,> mast koja se nalazi u masnom tkivu pod kožom, u trbušnoj duplji, očnoj duplji i dr. Ova mast predstavlja rezervu koju, u slučaju potrebe, organizam može trošiti, a da to ne izazove teže ppsledice po njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti koja se nalazi vezana u ćelijama i u tkivima organizma. Ova poslednja je od ve-

mastectomia likog formativnog i funkcionog značaja za ćelije i tkiva. Sin. neutralna mast. mastectomia, isecanje ćele dojke; radikalna m., ekscizija dojke zajedno sa grudnim mišićima i regionalnim (pazušnim) limfnim žlezdama. Sin. manimectoniia, Halstedova operacija (pod operacija). masticatio, žvakanje, oralna faza pripreme hrane za varenje. Jedna od motornih funkcija usne duplje. Obavlja se usklañenom aktivnošću mišića pokretača donje vilice (žvakatriih mišića), nadhioidnih mišića i mišića jezika; maseterični tip ž., hrana se melje horizontalnim pokretima donje vilice; temporalni tip ž,, hrana se drobi vertikalnim pokretima donje vilice. masticatorius, mastikatoran, žvakaći, koji se odnosi na žvakanje. mastikalni tip sluznice usta, deo usne sluznice koji učestvuje u žvakanju (desni i sluznica tvrdog nepca). Izložen je pritisku pri žvakanju, pa orožava i čvrsto je pripojen za podlogu. Sin. mastikatornitip sluznice usta. mastitis, žapaljenje dojke. Obično je akutno oboljenje, a može imati i hroničan tok. Viña se samo u izvesnom periodu života: u novoroñenčadi, u pubertetu i, najčešće, za vreme dojenja (puerperälni mastitis). Razlikuju sé pravi mastitis, kada je žapaljenje lokalizovano na žlezdano tkivo, i paramastitis, kada se proces odigrava u vezivnom tkivu oko žlezda. Mastitis često prelazi u apsces dojke; hronični cistični m. v. Brodie-Reclusova bolest, mastopathia fibrosa cystica, Schimmelbuschova bolest, hmnični cistični mastitis; intersticijalni m., žapaljenje potke mlečne žlezde; m. neonatorum, mastitis novoroñenčeta, nenormalno stanje dojke novoroñenčeta, koja je nabrekla, hipertrofična, s tragovima lučenja ili je zapaljena sa ili bez gnojenja; m.phlegmonosa, žapaljenje dojke koje se završava apscesom; puerperalni mastitis, mastitis koji se javlja u babinjama i koji se obično završava apscesom; retromamalni m., žapaljenje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj mleka u jednom ili više režnjića dojke, 31 Medicinski leksikon

mastopathia fibrosa koji stvara bolan otok; obično se javlja zä vreme dojenja; m. suppufativa, gnojni mastitis, koji nastaje prodorom gnojnih bakterija kroz izvodne kanale ili raseline (ragade) na kolutu ili bradavici dojke. mastix, mastiks, vrsta žute smole od drveta Pistacia lentiscus (Anacariacëäe). Njen rastvor u benzenu se upotrebljava u maloj hirurgiji (Solutio Masticis). mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili prostrano nagomilavanje mastocita u tkivima; kad je infiltracija u koži izražena, onda je mastocitoza poznata kao urtikarija pigmentoza; m. systemica, u kojoj mastociti infiltrišu u limfne žlezde,kostnu srž, krv, jetru i slezinu. Sin. leucaemia mastocytica. mastodynia, mastodinija, bolovi u dojkama. U nekih žena za vreme genitalne aktivnosti viña se vrlo često pojava jakih bolova koji traju kraće ili duže vreme. Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo jaki. Mogu da se pojave bilo u kom momentu, ali vrlo često prethode menstruaciji. Klinički se po dojkama ne vide neke naročite patološkoanatomske promene. Smatraju se kao posledica hiperfolikulinemije, mastografija, rendgensko snimanje dojke posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta u njene izvodne kanale. Sin. marnografija. mastoidectomia, mastoidektomija, hirurška evakuacija pneumatičkih ćelija mastoidnog nastavka slepoočne kosti. mastoiñeus, mastoidan, bradavičast, npr. processus mastoideus> bradavicasti ili mastoidni nastavak. maštoiditis, gnojno žapaljenje pneumatskih ćelija u mastoidnom nastavku slepoočne kosti. One su preko najveće ćelije (antrum mastoideum) povezane sa srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren u slepoočnoj kosti može da probije u endokranijum, u labirint, u sigmoidni sinus ili u bulbus jugularne vene. U svakom slučaju potrebno je operacijsko Iečenje još pre^ pojave komplikacija. mastopathia fibrosa cystica, distrofičko oboljenje mlečne žlezde s većim ili manjim cistama, nekada s adenoznom hi481

masturbacija

materični ciklus

otvore žlezda u koje se uvlače horionpertrofijom epitela i fibrozom. Promeske resice. Takva labava veza izmeñu ne prožimaju ćelu žlezdu ili se javljaju u horionske i materičke strukture čini da nejasno ograničenim ognjištima. Često se na poroñaju horion, bez ikakvog krse teško razlikuje od raka dojke. Sin. varenja, lako odvaja. Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbuschova bolest, kronični cistični mastitis. V. materična duplja, v. cavum uteri. materični ciklus, svojstvene promene mastitis, materične sluznice koje odgovaraju cikmasturbacija, v. onanija. Mataruška lusnim promenama u jajniku. ReproBanja, banja u podnožju Stolova, na duktivan život žene karakterišu mesečdesnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat ne ritmičke promene u lučenju polnih deluje sedativno i tonički. Banja ima 4 hormona i odgovarajuće promene poizvora sumporne vode, temperature: 36, lnih organa. Ciklus traje prosečno 28 38 i 4. Hemijski sastav vode ovih dana. U sasvim zdravih žena može trajati izvora je sličan i pored temperaturnih od 20 do 40 dana ali u slučajevima kad je razlika u bunarima. Njihova ukupna dužina ciklusa promenjena često pomineralizacija iznosi 1,066 g°/oo. Njihov stoji smanjena plodnost (smanjena ferglavni sastojak je sumpor-vodonik tilnost). U doba menstruacije, osim naj(H2S): 16 mg°/oo. Ove vode, pored toga što dubljih slojeva, svi slojevi endometrijusu sumpor-vodonične, i slabo su hidma otpadnu. Debljina endometrijuma rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i se u vremenu od 5. do 14. dana seksualugljenokisele. Upotrebljavaju se za kunog ciklusa brzo povećava pod uticajem panja, ispiranja i za piće. Postoje dva kuestrogena koje luči mešak u razvoju. patila, s kadama i basenima. U ovoj banji Dužina žlezda u materici takoñe se pose lece: hronična reumatička oboljenja većava, ali još nema nikakvog lučenja. zglobova i mišića; neuralgije i neuri-tisi; Ove promene endometrijuma nazivaju oboljenja kože; oboljenja ženskih polnih se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronične tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fazom. Posle ovulacije endometrijum poolovom, živom, bizmutom i arsenom. staje edematozan i žlezde koje sad aktivMatasova operacija, v. endoaneurysmorno luče postaju, pod dejstvom estrogerhaphia. na i progesterona (hormona žutog tela), Matasova traka, aluminijumska pantljika razvijene i naborane. Ovo je sekreciona za privremenu okluziju većih krvnih suili progesteronska faza seksualnog cikdova u cilju uspostavljanja pobočnog lusa. S degeneracijom žutog tela prestakrvotoka, je hormonski nadražaj endometrijuma. mater, omotač, moždanica, omotač mozga Spiralne arterije se suze, pa deo endoi kičmene moždine (tri opne). V. meninmetrijuma koji one ishranjuju postaje ges. ishemičan. Usled ishemije nastaje oštemateria alba, meke naslage bele boje koje ćenje tkiva, uz oslobañanje jedne antise stvaraju na zubima u blizini desni, usled koagulantne materije. Zatim se u odreneadekvatne higijene usta i zuba. ñenom vremenu spiralne arterije prošiSastavljene su od mikroorganizama, ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te deskvamiranih epitelnih ćelija i leukonastaje krvarenje i Ijušćenje endometricita. Svojim produktima izazivaju zapajuma- menstruacija. Menstrualno krvaIjenje desni. Sin. naslage, meke. materica, renje je uglavnom arterijske i žena pri v. uterus. tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu materična dugmad, u priljubljenom vidu funkcije endometrijuma proliferacijska materice (placentae appositae) na mafaza predstavlja fazu obnavljanja epitela teričnoj sluznici se nalaze naročita dugposle prethodne menstruacije, a sekremasta uzvišenja, pokrivena mnogobrojcijska je faza pripreme materice za ugnim sitnim kraterima koji predstavljaju nežñivanje oploñene jajne ćelije. Ako ne 482

materični grlić doñe do oplodnje, endometrijum se odbacuje i tako započinje novi ciklus. materični grlić, kanal, v. kanal materičnog grlića. materični himen, krivudava linija po kojoj se cervikalne ćelije materične sluznice u toku menstruacije nastavljaju u slojevit pločast epitel. materični privesci, v. adnexa uteri. materija, sve što nas okružuje predstavlja različite vidove materije, koji, dejstvujući neposredno ili posredno na naša čula, izazivaju osećaj. Materija je objektivna realnost i postoji nezavisno od našeg iskustva, naših čula i naše svesti; ekstrakti vne m., stariji naziv za sve organske supstancije, koje se mogu ekstrahovati vodom, alkoholom ili etrom iz delova biljaka i životinja. Mathylium salicylicum, metil-estar salicilne kiseline, bezbojna ili žućkasta uljana tečnost. Upotrebljava se spolja, za ublažavanje reumatičkih bolova. matracni šav, v. sutura. matrice, (stom.) trake od metala, celuloida ili celofana odgovarajućeg oblika i veličine i bakarni prsten. Koriste se za oblikovanje ispuna koji se unose u plastičnom stanju u preparisani kavitet zuba; m. individualna, gipsani otisak i celuloidna kruna. matrix, matica, osnovna supstancija; materica; m. unguis, matica (ležište) nokta. maturacija gleñi, sazrevanje gleñi. Prvobitni sadržaj mineralnih soli u gleñi od oko 30% povećava se na 96 do 98%. Maturacija počinje od okluzalnih i incizalnih delova krunice zuba. Sin. kristalizacija gleñi. Mauriacov sindrom, v. sindrom. maxilla, gornja vilica, parna kost koja se sastoji od šupljeg tela i četiri nastavka (čeoni, jagodični, zubni i nepčani). Šupljina se naziva gornjovilični sinus (sinus maxillaris) i spada u paranazalne sinuse. V. sinus. maxillaris, maksilaran, gornjovilični, npr. n. maxillaris, gornjovilični živac. maxillectomia, maksilektomija, hirurško odstranjenje gornje vilice. Maydlova operacija, v. operacija.

mediastinitis May ero vi talasi, talasi koji se zapažaju na krivulji registrovanja krvnog pritiska pored pulsnih talasa i talasa prouzrokovanih disajnim pokretima. Traju oko 25 sec., a nastaju kao posledica promena u nervnim centrima koji kontrolišu zjap sudova, zbog čega se zovu i vazomotoričkim talasima. May-Grünwald-Giemsino bojenje, v. bojenje. Mayoova operacija, v. operacija. McArdleova bolest, v. bolest. McBurneyeva tačka, mesto bola u apendicitisu, koje se odreñuje pritiskom na mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant. sup.), a na liniji koja spaja ovu s pupkom. McClure-Aldrichov test, v. test. meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m. acusticus externus, spoljašni usni kanal. Meckelov divertikul, u 2% slučajeva (češće u žena nego u muškaraca) vitelinski kanal se ne odvaja od crevne cevi nego ostaje kao dugi špag poznat pod imenom Meckelovog špaga (diverticulum Meckeli). Meckelova hrskavica, hrskavica koja prethodi stvaranju koštane donje vilice i koja je smeštena duž viličnih lukova u početku 2. meseca. Prednji krajevi te hrskavice odgovaraju simfizi brade, a zadnji budućoj bubanjskoj duplji. medialis, medijalan, unutrašnji, koji se nalazi bliže srednjoj ravni organizma. medianus, središni, koji se nalazi u sredini. mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno treptanje, podrhtavanje sredogruña, nenormalna pomeranja sredogruña pri disanju u otvorenom pneumotoraksu, koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog vazduha u otvorenu pleuralnu šupljinu prilikom disanja. V. pneumothorax, klaćenje medijastinuma. mediastinalis, medijastinalan, koji pripada sredogruñu (medijastinum). mediastinitis, zapaljenje medijastinuma sredogruña; m. fibrosa, medijastinum s velikim stvaranjem čvrstog vezivnog tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora483

mediastinoscopia gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg često postoji perikarditis. Može dovesti do kompresije organa koji se nalaze u sredogruñu; fibrožni m., indurativni m., zapaljen jski,.. sklerozaritni proces reumatske, hemoragijške ili nepoznate prirode, često udružen s fibroznim perikarditisom, praćen opstrukcijom gornje šuplje vene, a rede stenozom traheobronhijalnog stabla i jednjaka. mediastinoscopia, medijastinoskopija, pregled sredogruña pomoću cevastog instrumenta, koji omogućuje direktno posmatranje tkiva u njemu i uzimanje isečaka za patološkohistološki pregled. mediastinotomia, rriedijastinotomija, operativni pristup sredogruñu; pristup spreda je prednja ili cervikalna medijastinotomija, a pristup ostraga zadnja ili leñna medijastinotomija. mediastinum ili cavum mediastinale, medijastinum, što je u sredini, sredog-ruñe, srednji deo grudne duplje ograničen grudnom kosti, plućima, kičmenim stubom i prečagom. DeIi se na prednji i zadnji medijastinum. U sredogruñu su smešteni: srce, veliki krvni sudovi, jednjak, dušnik, živci i limfne žlezde. mediastinum testis, v. corpus Higkmöri. médicamentosus, medikamentožni/ koji Se odnosi na lek ili izazvan lekom, npr., thërapia ili acne medicamentosa. medicamentum, medikament, lek, lekovi-ta supstancija (Iekovito sredstvo, leko-vita materija, lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u odreñenim količinama, u odreñenom obliku i na odreñeni način, služi za sprečavanje, odstranjivanje, olakšavanje, ublažavanje, lečerijè i išćeljenje bolesti "ili simptoma bolesti i Štetnih pojava ü čovečrjem ili u životinj-škoirn Organizmu. medicina, (1) nauka o normalnoj grañi i funkcijama organizma čoveka i životinja, patološkim promenama grañe ili funkcija koje se ispoljavaju kao obolje-^ј> njihovim uzrocima i njihovom sprečavanju i lečenju; (2) nauka o lečenju n bolesti; specijalno o lečenju lekovima; aeromedicina, v. vazduhoplovria m.; berberskam., niz manipulacija (venepürikeijä; stavljanje pijavica, čašica itd.)

484

medicina koje su nekada, naročito pre razvoja moderne medicinev obavljali berberi, koji su katkada nosili i naziv hirurgä; fiskulturna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologijom sporta. U f.m. spadaju, npr., sportska higijena, sportska traumatologija itd.; gèomedicina, grana medicine koja se bavi uticajem klimatskih i drugih ušlova okolne sredine na zdravlje; granične oblasti medicinske nauke ili oblasti nekih nauka koje obuhvataju m. ili su joj bliske, npr. biologija, antropologija, biohemija, uporedna anatomija, medicinska entomologija, psihopatologija, sanitarna tehnika itd.; humana m., bavi se čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti čoveka; industrijska m*, grana medicine koja obuhvata, pored higijene rada; kliniku i terapiju profesionalnih oštećenja, trovanja, oboljenja i traumatizama; interna m., (1) grana medicine koja se bavi bolestima koje se ne mogu lečiti hirurški; (2) medicina, za razliku od hirurgije; kurativna m., skup svih onih grana medicine koje se bave lečenjem obolelih; preventivna m., grana medicine koja se bavi teorijom i praksom sprečavanja bolesti pronalaženjem i suzbijanjem izvora zaraze, uništavanjem prenosilaca, podizanjem otporne snage osoba ugroženih infekcijom, itd.; psihosomatska hi.; grana medicine koja se bavi proučavanjem nastajanja bolesti i psihičkim, a ne samo somatskim putem. Psiha je proizvod materije, ali ne takav koji na materiju Više ne utiče (kao miris na c vet koji ga je proizveo). Kao što od stanja organa - materije - zavisi psiha, tako i ona utiče na materiju iz koje je nastala. Tako psiha ne utiče na organe u narkozi nikako, dok u strahu vrlo jakor organi utiču na psihu ponekad vrlo nezttatno, dok neobično jako, npr., u progresivnoj paralizi; m. rada, proučava odnos izmeñu čoVeka i njegovog zaposlenja, preduzima mere za održavanje i unapreñivanje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih ljudi, otklanja prevremeno trošenje snage, ispituje, predupreñuje i leci profesionalna oboljenja i daje osnove za zaštitu rada služeći se u punoj meri re-

medicinska bibliografija

zultatima higijene rada; socijalistička m./medicina u socijalističkom društvu. Osnovna načela s.m.«su staranje društva i države o zdravstvenoj zaštiti i lečenju grañana, plansko provoñenje mera u zdravstvenoj službi, jednako pravo svih na medicinsku pomoć, jedinstvo preventivne i kurativne medicine i isticanje značaja preventivne medicine; socijalna m., grana medicine koja proučava veze izmeñu ekonomskih i socijalnih prilika i bolesti koje po svojoj učestalosti ili drugom značaju predstavljaju problem za društvo. S.m. bavi se i proučavanjem i predlaganjern mera za borbu protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirička m.y jatrohemijska struja u medicini, koju je osnovao Paracelsus; sudska m., grana medicine koja proučava sva pitanja medicine koja su u vezi s pravosuñem. Sin. forehzička m.; vazduhoplovna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologrjoni letenja, vazduhoplovnom higijenom i epidemiologijom; veterinška m., bavi sè čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti životinja. medicinska bibliografija, sistematski sreñena zbirka bibliografskih podataka o medicinskim publikacijama (knjige, brošure ili članci u časopisima); M.b. je obično sreñena prema pojedinim oblastima medicine. Može da bude tekuća ili retrospektivna za jedan xluži period. medicinska dokumentacija, zbir zabeleženih ppciataka o nekom bolesniku, istorija bolesti (anamneza, status i tok bolesti), rezultati laboratorijskih i drugih (specijalisticko-konsuitantskin) ispitivanja, rendgenski i drugi snimci, operacipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem ovakve rn.d u užem smislu reci, koja se odnosi ria hospitaHzovane i ambulantno-poliklmićki lečene bolesnike, m.d. u širem smislu obuhvata prikupljene podatke i o ispitivanju zdravstvenog stanja grupa stanovništva, sistematskim pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi mogućnost njenog stručnog i naučnog korišcenja. medicinska etapa, v. sanitetska etapa.

medicinska sestra

medicinska etika, skup propisa, normi i obrazaca ponašanja kojih se u jednoj zajednici moraju pridržavati svi zdravstveni radnici kao pripadnici jedne profesionalne kategorije. Etička načela zdravstvenih radnika u nas se temelje na marksističkoj dijalektici i etici samoupravnog socijalističkog društva, isto rijskim tekovinama medicinske etike i medicinske naučne misli i na kodeksu zdravstvenih radnika SFRJ. medicinska hernija, v. hernija. medicinska hidrologija, v. hydrologia. medicinska klimatologija, v.klimatologi• .'• .'."' '• • . , ' medicinska pomoć, usluga koju lekar ili drugi zdravstveni radnik pruža obpleloj ili povreñenoj osobi. Postoji više oblika medicinske pomoći: hitna m.p., pomoć koju pružaju sve zdravstvene organizacije i svi zdravstveni radnici osobama kojima je ovaj oblik pomoći neophodan. Razlikuje se od prve pomoći koja je često nemedicinska; opšta m.p., pomoć koja se poklapa sa delathošću lekara opšte prakse i kao takav je ori i pruža; specijalistička m.p., pomoć koja uključuje mere i postupke višeg stepena stručnosti. Pružaju je lekari specijalisti pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p. u ratu, skup medicinskih mera koje se ukazuju povreñeriima i obolelinia na sanitetskim etapama (v. tamo) za vreme njihove evakuacije iz jedinica u sanitetske ili zdravstvene ustanove u kojima ostaju do ishoda lečenja. V. etapno lecenje, sanitetska etapa. medicinska sestra, u srednjoj ili višoj školi obrazovana zdravstvena radnica, saradnica lekara na specijalnim dužnostima oko nege bolesnika, asistencije pri raznim intervencijama, operacijama, (v. instrumentarka), socijalno-medicinskoj zaštiti (v. patronažna sestra), rukovoñenja nižim zdravstvenim osobljem itd. Sin. sestra-pomoćnica; glavna m.s., m.s. koja rukovodi radom m.s. nekog odeljenja ili neke ustanove. U nekim zemljama postoji i m.s. s visokom stručnom spremom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem. M.S. učestvuju i u nastavi srednjih i viših medicinskih škola. 485

medicinska statistika medicinska statistika, v. statistika. medicinska tri jaza, razvrstavanje povreñenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe (kategorije) prema raznim kriterijumima kao što su: vrsta povrede i oboljenja, vrsta i hitnost hiedicinske pomoći na dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj ustanovi, trajanje lečenja, način i pravac evakuacije p/o itd.; shodno ovome trijaža može biti dijagnostička, terapeutska, prognostička i evakuaciono-transportna. Kriterijum trijaže se na etapi može menjati,zavisno od sledećih uslova: broj p/o na etapi u odreñenom vremenskom periodu, raspoloživa transportna sredstva, broj i stručnost sanitetskog osoblja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost evakuacije s obzirom na ugroženost sanitetske etape itd.: u povoljnim uslovima medicinska trijaža će se usmeriti da što veći broj p/o dobije na datoj etapi svu potrebnu medicinsku pomoć i negu, u protivnom će se odrediti za evakuaciju svi oni kojima nije potrebna neodložna medicinska pomoć. Danas se p/o razvrstavaju u tri reda hitnosti (prema proceni stanja organiza i prema hitnosti medicinske pomoći): u prvi red hitnosti se svrstavaju oni p/o kojima se mora pomoć pružiti što je moguće brže (ovde spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija, prodprne povrede trbuha, perforacija ulkusa, akutno popuštanje srca, plućni edem, teže zatrovani bojnim otrovima i si.); u drugi red hitnosti spadaju otvoreni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i zglobova, široke povrede mekih tkiva i opekotine sa 10-40% zahvaćene površine tela, otvorene i zatvorene kraniocerebralne povrede, povrede šake, kičme, oka, uha, sinusa, ždrela, zatim teške angine, pneumonije, akutna oboljenja gastrointestinalnog trakta, većina zaraznih oboljenja, srednji i teži stepen ozračenja itd.; u treći stepen hitnosti se ubrajaju kontuzije, komocije, povrede malih kostiju i zglobova, površne opekotine do 10% zahvaćene površine tela, gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis, faringitis, laringitis, lakša oboljenja disajnog i probavnog trakta, lakša ozrače486

medicinski centar nja itd. Unutar svake grupe p/o se diferenciraju po hitnosti, tako da oni koji imaju jako krvarenje ili povreñeni sa asfiksijom (tj. oni kojima je život neposredno ugrožen) imaju u pogledu hitnosti pružanja medicinske pomoći ili evakuacije prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na svakoj etapi se p/o takoñe dele u grupe prema ishodu i trajanju lečenja, tako se, npr., jedna grupa p/o (obično manji broj) odvoji za vraćanje u stroj, jer više nema potrebe da se dalje zadržavaju na sanitetskoj etapi radi lečenja, dok se jedan deo p/o zadržava na datoj etapi nekoliko dana radi lečenja; najveći deo p/o se evakui-še iz trupnih sanitetskih etapa u više etape, u poljske ili druge bolnice u armiji, odnosno u ustanove zdravstvene službe itd. Zbog posebnog karaktera povrede ili oboljenja, a prema tome i zbog posebnog postupka na sanitetskim etapama odvajaju se u posebne grupe: a) povreñeni i oboleli koji su kontaminirani, b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti oboljenja, infekcije). medicinska trovanja, v. trovanje. medicinske škole, organizacije koje obrazuju zdravstvene radnike s različitim stepenima obrazovanja. U tom smislu postoje škole koje obrazuju zdravstvene radnike sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem za obavljanje odreñenih poslova i zadataka u okviru zdravstvene zaštite stanovništva. medicinski centar, zdravstvenaorganizacija koja obezbeñuje zdravstvenu zaštitu stanovništva putem objedinjene bolničke i vanbolničke delatnosti. Ideja za osnivanje ovakvih institucija počiva na postavci da je zdravstvena zaštita jedinstvena i nedeljiva i da se u takvoj organizaciji, pored objedinjavanja službe, može postići i ekonomičnost i racionalnost u korišćenju opreme, kadra i materijalnih sredstava. Ima najmanje sledeće službe: za opštu medicinu, za zaštitu žena i dece, higijensko-epidemiološku, za unutrašnje bolesti, za hirurške i dru-

medicinski fakultet ge bolesti, za fizikalnu medicinu, polivalentnu patronažu, antituberkuloznu, za medicinsko snabdevanje, za transfuziju, rendgen, socijalnu medicinu i statistiku isl. medicinski fakultet, naučna, vaspitna i obrazovna univerzitetska institucija (organizacija) koja formira lekara opšte medicine i omogućava mu da tokom studija ovlada odreñenim stručnim znanjima, veštinama i stavovima, da razvije sposobnost samostalnog mišljenja i zaključivanja i dâ tu sposobnost, zajedno sa stečenim znanjima i veštinama, efikasno primeni u unapreñenju i čuvanju zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Iečenju obolelih, usvajajući pri tome stav o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj zdravstvenoj zaštiti pojedinca i grupacije. medicinski ugalj, v. carbo medicinalis. medicinsko snabdevanje u QNO, sistem mera kojima se obezbeduje sanitetski materijal i medicinska oprema za oružane snage i stanovništvo. Sin. sanitetska snabdevanje. medi jalni, prema sredini, unutra. medijastinalhi flater, v. mediastinal flutter. medijastinalna duplja, medijastinum, sredogruñe. V. cavum mediastinale. medijator, ekscitacijski, posrednik koji povećava propustljivost ćelijske opne za natrijum; ulaženje natrijuma u ćeliju dovodi do smanjivanja negativnosti potencijala opne i povećane razdražljivosti ćelije. Acetil-holin je ekscitacijski posrednik u svim sinapsama izmeñu preganglijskih i postganglijskih vlakana vegetativnog nervnog sistema, u mišićno-nervnim spojevima, u organima inervisanim parasimpatikusom i u većini sinapsi u centralnom nervnom sistemu. medikohirurški, ono što pripada internoj medicini i hirurgiji. medikolegalno, što se istovremeno odnosi ili ima veze s medicinom i sa zakonom (pravosuñem). medioklavikularna linija, v. mamillaris. medionecrosis aortae idiopathica cystica, promena vezana za pojavu ognjišta

medulla nekroze i sluzne degeneracije u mediji aorte. Ove promene nisu praćene reakcijom zapaljenja već se sastoje u nekrozi i pojavi sitnih cističkih prostora izmeñu elastičnih vlakana zida aorte. Hipertenzija kao i hipertireoidizam u velikom procentu prate ovakve promene na aorti. mediteranska anemija, beta-talasemija. V. thalassaemia. medium, medijum, (1) sredina; (2) sredstvo; (3) posrednik, npr. supstancija koja prenosi nadražaje; (4) supstancija koja se upotrebljava za kultivisanje bakterija, hranljiva sredina, hranilište; (5) (psih.) osoba koja služi kao posrednik u izvoñenju hipnoze ili spiritističkih ogleda. medius, srednji, u sredini. medularin, prevaga muškog gonadona u još neodreñenoj gonadi začetka, posledica je lučenja medularina. medularna cev, (embr.j rubovi medularnog oluka se u toku razvoja sve više približavaju, ukoliko se oluk produbljuje, dok se ne sljube po srednjoj liniji, pretvarajući oluk u cev. Pri kraju 9. dana (embrion u 215. času) zatvaranje je završeno na celoj dužini oluka, sem na njegova dva kraja gde za izvesno vreme ostaju otvori (prednji i zadnji neuropor). Medularna cev je od svog prvog početka nejednakog kalibra. Još pre njenog potpunog zatvaranja na njenom glavenom kraju se razlikuju tri proširenja (moždani mehurovi). medulla, srž, srce, srčika, moždina; m. oblongata, izdužena moždina, deo centralnog živčanog sistema, oblika zarubIjene kupe i dužine oko 2,5 cm. Nalazi se u lubanjskoj duplji i u kičmenom kanalu, gde se nastavlja kičmenom ,moždinom. Ima izvanrednu biološku važnost, jer, osim jedara moždanih živaca, sadrži i važne refleksne centre, i to za: disanje, rad srca, kašalj, povraćanje itd.; m. ossium flava et rubra, kostna srž žuta i crvena, meko tkivo bogato krvnim sudovima koje ispunjava šupljine kostiju. Delimično je žuta, kao u dijafizama dugih kostiju, a delimično je crvena, kao u epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-

487

medullaris jü lubanje i u rebrima. Služi za stvaranje krvnih zrnaca; m. spinalis, kičmena moždina, deo centralnog nervnog sistema, smešteha u kičmenom kanalu. Pruža se od prvog vratnog do drugog slabinskog pršljena. Oblika je vrpce, duge skoro 50 cm i prečnika oko l cm. U sredini je siva supstancija u obliku stubova, a bela masa je oko sive u vidu vrpci. Siva masa sadrži nervne ćelije. U beloj masi nalaze se ne rvnä vlakna, produžeci ćelija, koji predstavljaju moždane puteVe. Od kičmene moždine polazi 31 par kičmenih ili spinalnih živaca koji postaju spajanjem korenova, prednjih ili motornih i zadnjih ili senzitivnih korenova. Kičmeni živci su mešoviti, jer sadrže motorna i senzitivna nervna vlakna. Uloga kičmene moždine je refleksna i provodna. medullaris, medularan, moždinski, sržni. medullectomia, medulektomija> odstranjivanje srži nekog organa, ripr. srži nadbubrežne žlezde, srži kosti itd. medulloblastoma, meduloblastom, maligna neoplazma iz grupe glioma koja se javlja u predelu srednje linije maloga mozga najčešće u dece. Implantacijom ise širi u moždane komore i meninge. Meka sivkastocrvenkasta masa neoplazme mikroskopski pokazuje mnogoćeličhöst, a ćelije stvaraju grupe u vidu rozeta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo privrerrieno, te dolazi do recidiva. medulloepitheliorna, meduloe, retka veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema. Ćelije neoplažme su slične ćelijama primitivne medularne ćevi iz koje sé razvijaju delovi centralnog nervnog sistema. Javlja se najčešće u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda zbog visokog stepenä maligniteta. meñica/ perineum, mekani deo dna male karlice u žene, izmeñu čmara i ulaza u vaginu. Sastavljen je od kože, potkožnog vezivnog i masnog tkiva i mišića dna male karlice. Meñica zatvara izlaz iz karlice i sprečava spuštanje i ispadanje organa male karlice. U poroñaju predstavlja najniži deo mekanog poroñajnog puta, te je pri prolazu ploda izložena rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo 488

meñuprostorna žlezda prskanje meñice vrši se prosecanje (epiziotomija). Prsnutu ili prosečenu meñicu valja odmah po poroñaju zašiti. U protivnom, predstoji kasnije spuštanje i ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagine, bešike, pravog ereva i materice^ Sm. nteaukročje. V. perineum. meñična ostruga, v. jazva. meñukročje, v. perineum meñumozak, (embr) diencefalon, drugi moždani mehur, Iz zidova ovog mozga stvaraju se talamusi koji sužavaju /// moždanu komoru. Sredinom medularne strane proteže se hipotalamusnioluk ispod koga se nalazi podbrelje (hipotalamus). Na donjem kraju, sa svake strane, stvaraju se izvrati u koje se proteže moždana duplja. To su očni mehurovi. Na podu meñumozga se nalazi sisičasto polje, dok je prednji deo hipotalamusni deo. U prednjem delu se nalazi levkasti hipofizni izvrat (levak) koji učestvuje u stvaranju hipofize. V. diencephalon. meñumoždana žlezda, naziv za skup hipotalamusnih neurona kojima se pridaje sposobnost lučenja hormona. V, diencefalna žlezda. meñunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, klasifikacija koja treba da omogući jednoobrazne definicije i sisteme klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti radi praćenja i mogućnosti poreñenja zdravstvenog stanja stanovništva u jednoj zemlji i izmeñu zemalja. Posle niza revizija od kojih je svaka donosila nešto novo u postojećoj klasifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH revizija po redu. Meñunarodni komitet za vojnu medicinu i farmaciju, ustanova koja u skladu sa Ženevskim konvencijama (v. tamo) uspostavlja meñunarodnu profesionalnu saradnju u pružanju humanitarne i medicinske pomoći i nege povreñenim i obolelim u miru i ratu. Organizuje kongrese vojne medicine i farmacije, objavljuje u svom biltenu podatke o vöjnosanitetskoj problematici, doprinosi razradi humanitarnih prava itd. meñuprostorna žlezda, hormonogena žlezda u semeniku izhieñu semenotvornih ćevčica, poznata i kao dijasiematska

meñurebarni zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove ćelije, interstieijalna zlezda. meñurebarni, v. intercostalis. megacolon, megakolon, kongenitalno proširenje čitavog kolona (debelog creva) s hipertrofijom mišićnog sloja u zidu. Tačna etiologija je nepoznata, mada se smatra da je uzrok neodgovarajuća inervacija kolona i sfinktera. Jako prošireno debelo crevo izaziva pojavu velikog trbuha, a pražnjenje fekalija se obavlja u veoma dugim vremenskim intervalima. Megakolon može biti uroñen ili stečen; akutni m., toksični rnegakolon; m. congenitum, uroñeni megakolon zbog nedostatka ćelija mijenterijskpg nervnog spleta u distalnpm kolonu, koji dovodi do ogromne dilatacije hipertrofičkog tipa proksimalnog kolona. Izaziva odmah po roñenju uporne opstipacije, često povraćana, a povod je za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO' vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi. idiopathicum, stečeni megakolon, izazvan dugotrajnom opstipacijom; m. toxicum, akutno proširenje kolona u amebnom ili ulceroznom kolitisii. megaduodenum, nenormalno dugačak i proširen duodenum. Može da bude kongenitalan ili stečen, kao u crevnoj sklerodermiji, uvek praćen poremećajem motorne funkcije, megaloakrički sindrom, posledica povećanog somatotropnog hormona (kresein). - ' •, - ' - ; . ': ;- •• .• •' : • :; •. • i megaloakrija, povećano rastenje samo okrajnih delova organizma (ruku, nogu, lica, donje vilice, jezika i dr.) us led povećanog stvaranja hormona raštenja (krescina) izazvanog eozinofilnim adenomom hipofize. Netačan izraz akromegalija. megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj srži, u anemijama koje su posledica manjka u kostnoj srži vitamina Bi2 ili folne kiseline, ili nereagovanja matičnih ćelija eritrocitne loze na ove vitamine, kao što je slučaj u eritremrji. megaloblastna anemija, v. anaemia. megaloblastosis, megaloblastoza, prisustvo megaloblasta u kostnoj srži, a po-

mejoza nekad i u perifernoj krvi u megaloblastnim anemijama. megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika koji se nalazi u perifernoj krvi u toku megaloblastnih anemija, megalocornea, megalokorneja, uvećana rožnjača. Može se javiti izolovanp, kao uroñena anomalija rožnjače, ili u toku nekog oboljenja oka (glaucoma congenitum, myopia). megalogastria, megalogastrija, izrazito povećan i proširen želudac. megalomelia, mégalomelrjä, neprirodno dugački udovi. megalooesophagus, v. aćhalasia. megalopenis, prekomerno dugačak pe nis,; '• '^ :. . ^ •• .;.,:-,

megalosplenia, megalosplenija, izrazito povećana slezina. V. splenomegalia. megalosyndactylia, megalosindaktilija, neprirodno dugački prsti; koji su manje ili više potpuno srasli meñu sobom/V. syndactylia* megaoesophagus, megaezofagus, v. achalasia, cardiospasmus. megaphallus, megafalus, preterano veliki muški ud. megasfera, sporedni serneglavci koji su, zajedno s glavnim, prodrli u klicinu pljoštu, bivaju potisnuti energijom glavnog semeglavca u hranljivi yitelus gde sačinjavaju krupne lopte, megasfere. megaureter, ureter širokog kalibra. mehanički ileus, v. ileus. mehanoreceptori, opšti naziv za sve receptore koji reaguju na fizičke draži. mehur, v. cystis, vesica. Meibomove žlezde, (embr.) velike lojne žlezde kapačnih rubova. Javljaju se u embriona od 13 cm dužine i počinju da luče oko 5 meseca. Okolo začetka Meibomovih zlezda stvara se gusto zbijena vezivna pločay tarsus. Meigsov sindrom, v. sindrom. Meissnerova telašca, čulno-receptivne tvorevine jajastp-klup)častog oblika koje obezbeñuju osetljivost genitalnih organa. mejoza (meiosis, meosis), dvè mitotičke deobe u gametogenezi, pri kojima se izvrše dvedeobe citoplažme, ä samo jed489

meki šankr na deoba hromosoma, i otuda četiri postale ćelije dobiju po n (gametski broj) hromosoma (kvantitativna redukcija hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih deoba na polove se raziñu homologni hromosomi od dva roditelja, pa se alelomorfi rie mogu naći u jednom gametu (kvalitativna redukcija). meki šankr, v. ulcus molle. mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog kanala fetusa postoji gust crnkast sadržaj poznat pod imenom mekonijum (mutlježina). Njega sačinjava: progutana amnionska tečnost, izlučevine jetre i gušterače, sljuštene ćelije crevnog zida. mel, med, proizvod preobražaja u početnom delu želuca pčele nektara sakupljenog sa cvetova. Žut ili mrkožut sirup koji uglavnom predstavlja rastvor dekstroze i levuloze, a sadrži i male količine etarskih ulja (iz različitih cvetova). Pri stajanju često se zamuti, jer se izdvaja dekstroza. melaena, melena, prisustvo krvi ili krvnog pigmenta u stolici; m. neonatorum, melena novoroñenčeta, javlja se zbog deficita protrombinskog komplek-x sa u novoroñenčeta; m. spuria, melena u dojenčeta zbog krvi koja je dospela u mleko iz fisure bradavice dojke; m. vera, prava melena. melancholia, melanholija, duševno oboljenje koje se odlikuje poremećajem afekata u vidu teške tuge ili straha, a pri kome postoje motorna i psihička inhibicija, sumanute ideje propasti i sopstvene krivice, bezvoljnost i sklonost samoubistvu. Javlja se u nastupima ili naizmenično s manijom. V. cyclothimia, psychosis; m. agitata, melanholija u kojoj dolazi do motornog nemira i znakova jakog uzbuñenja. Sin. depressio psychica. V. therapia; m. atonica, melanholija pri kojoj usled teškog poremećaja odlučivanja dolazi do odsustva manifestacija volje (melanholička inhibicija), te bolesnik leži nepomično i ćuti; m. involutiva, melanholija koja se javlja u starijih osoba u involuciji i koja je do pojave elektrošoka imala lošu prognozu. Sin. depressio psychica. 490

melanoma melanin, mrk ili crnkast pigment u protoplazmi ćelija u obliku zrnaca. Enzim tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina, adrenalina i niza fenola dajući odgovarajuće hinone koji daljom oksidacijom stvaraju tamno obojena jedinjenja- melanine. Melanin se normalno nalazi u ćelijama epiderma, neuroepitelnim ćelijama mrežnjače, sudovnjače itd. Stvara se u većoj količini u koži pod uticajem sunčanih zrakova i u toku trudnoće. U patološkim stanjima nalazi se u melanomu i u povećanoj količini u Addisonovoj bolesti. melanoderma, sekundarna hiperpigmentacija kože. melanodermia reticularis calorica, mrežasta hiperpigmentacija koja nastaje usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u ložača, kovača i pri korišćenju električnih grejalica na maloj udaljenosti. melanodermitis toxica, crvenilo kože lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji se javljaju usled dužeg kontakta s nečistim industrijskim uljima ili katranom. melanodontia, v. caries dentium, cirkularni karijes. melanoma, melanom, vrlo maligni tumor, koji se sastoji od ćelija koje stvaraju i sadrže pigment melanin. Razvija se obično u koži iz pigmentnih mladeža (nevusa), u oku, moždanicama itd. Brzo metastazira i dovodi do kaheksije; razlikujemo benigne i maligne oblike. Beriigni oblici se nazivaju pigmentnim nevusima, a relativno retki maligni oblici su melanokarcinomi ili maligni melanomi. Melanomi se najčešće javljaju u koži, ali se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma, u oku, meningama i mnogo rede na drugim organima ili tkivima; m. malignu m, maligna neoplazma nastala proliferacijom melanoblasta. Javlja se najčešće na koži lica, vrata i ekstremiteta osoba u uzrastu izmeñu 30 i 60 godina. Pre puberteta je izuzetno retka. Većina malignih melanoma se javlja na ranijem benignom nevusu. Spada u red najmalignijih neoplazmi. Širi se putem limfe u regionalne limfne žlezde i putem krvotoka u udaljene organe. Pri-

melanosis coli marna neoplazma i metastaze su mrko prebojene u zavisnosti od količine ćelija neoplazme koje stvaraju melanin. Porast ranije mirnog nevusa, ulceracija na površini, stvaranje kruste i pojava manjih pigmentisanih nevusa oko primarnog nevusa znaci su maligniteta. melanosis coli, prebojavanje sluznice debelog creva pigmentom sličnim melaninu koji se nalazi u velikim mononuklearnim ćelijama sluznice ponekad u submukozi i limfnim žlezdama mezenterijuma. Pigment nije pravi melanin. melanuria, melanurija, izlučivanje melanina mokraćom, koja je odmah mrko obojena ili postaje mrka stajanjem. melasicterus, v. icterus. melatonin, specifični hormon epifize koja ga oslobaña pod dejstvom nervnih impulsa; verovatno u sisara ima odreñenu ulogu na funkciju polnih žlezda (u zavisnosti od svetlosnih impulsa). melem, v. emplastra. melemi od kaučuka, v. collemplastra. melituria, meliturija, izlučivanje bilo kog šećera mokraćom; najčešća meliturija je glikozurija (v. glycosuria). melitusni sindrom, v. sindrom. Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. syndroma. membrana, opna, listast sloj tkiva koji pokriva neku površinu ili razdvaja neki prostor ili organ; Bowmanova m., Baumanova membrana (membrana limitans externa) veoma debela membrana izmeñu epitela i strome rožnjače; Bruchova m., lamina vitrea s. basalis, deo sudovnjače koji se smatra kao bazalna membrana sloja pigmentnog epitela; ćelijska m. u životinja je zgusnuta protoplazma koja se nalazi po obodu ćelije; m. decidua reflexa, deo promenjene materične sluznice koji obavija ugnežñeno jaje i odvaja jajnu ćeliju od šupljine materice. Sin. decidua capsularis; Descemetova m., bazalna membrana zadnjeg endotela rožnjače. Sloj koji jako prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sastoji se od jednog reda pločastih ćelija vezivnog tkiva. V. lamina limitans interna, cornea, m.hyaloidea, tanka providna opna bez strukture, koja omotava

membranski potencijal staklasto telo oka i koja je svojom spoljnom površinom priljubljena uz mrežnjaču; m. pupillaris, pupilarna membrana, fina membrana koja zatvara ženicu za vreme embrionalnog života i nestaje u toku sedmog ili osmog meseca intrauterinog života. Njeni sudovi služe za ishranu sočiva za vreme embrionalnog života. Po roñenju ostaje izuzetno u rudimentarnom obliku ne smetajući vidu, ili retko kao deblja membrana koja delimično ili u jačoj meri zatvara predeo ženice i na taj način dovodi do znatnih smetnji u vidu (membrana pupillaris perseverans) m. pyogenica, piogena membrana, sloj granulacionog tkiva koji sačinjava zid subakutnog ili hroničnog apscesa. Ovo tkivo je bogato polimorfonuklearnim leukocitima i stalno stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad kratkog nastavka čekića. Ona je vrlo tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja (pars flaccida membranae tympani). Perforacije SH. m. često daju povod za stvaranje holesteatoma u pneumatičnim prostorijama srednjeg uva; m. tympani, bubanjska opna, okruglasta i tanka poluprozračna opna, koja zatvara dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa slušnih koščica i prenosi ih na unutrašnje uvo; m.vitellina, opna žumanceta, v. jaje (opne). membranaceus, membranozan, opnast, koji ima osobine opne npr. labyrinthus membranaceus, opnasti labirint. Sin. membranosus. membranosus, membranozan, opnast, bogat u opnama. membranski potencijal, membranski potencijal mirovanja, razlika ü potencijalu izmeñu unutrašnje i spoljašnje strane ćelijske membrane koji u prošeku iznosi -85 milivolti s negativnošću u unutrašnjosti ćelije. Veličina m.p. varira od tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100 mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo električko stanje membrane su: razlike u koncentracijama jona natrijuma i kalijuma u intra- i ekstracelularnoj teč491

meningitis

membrum nosti koje su posledica delovanja specifičnih transportnih sistema u membrani ćelija (pumpe za natrijum i pumpe za kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz ćelije, a ubacuju kalijum+u ćeliju, zbog čega je koncentracija Na u vanćelijskoj tečnosti 142 mËq a u intracelularnoj tečposti 10 mEq tako da je koncentracija K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanćelijnoj tečnosti 5 mËq; razlike u propustljivosti membrane ćelije koja nije razdražena za Na+ i Kt... Membrana nerazclražene ćelije je nepropustljiva ili slabo propustljiva za Nat, a propustljiva za K+ (50 do IQO puta više nego za natrijum), zbog čega u ovim uslovima Na+ ne ulazi u ćeliju, dok K+ izlazi iz CeHJe, zbog čega i površina opne postaje elektropozitivna, jer negativni joni belančevina zbog svoje veličine ne prate difriziju kalijuma. S povećanjem propustljivosti opne za Na+ smanjuje se vrednost m.p. i stvaraju us lovi za spontano i ritmičko izbijanje akcijskog potencijala, odnosno osobinu ćelije koja se naziva samorazdražljivpst (automatizam). V. akcijski potencijal membrum, ud; m. inferius, donji ud ili ektremitet, noga, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za donji deo trupa. Delovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno (femur), koleno (genu), potkolenica (crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas inferipr; m. superius, gornji ud, ekstremitet, ruka, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za grudni koš. Delovi su: rame s pazuhom (axilla), nadlaktica (brachium), lakat (cubitus), podlaktica (antebrachium) i šaka (manus). Sin. extremitas superior; m, virile, muški udr v. penis. memorija, v. pamćenje. mena, v. climacterium. menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa dejstvpm vitamina K. menarche, menarha, pojava prve menstruacije, nastaje u devojčica izmeñu 12 i 14 godina, Vreme pojave prve menstru^cije, koja može biti i pre 12. godine zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvijenosti deyqjciçe Menetrierova bolest, v. bolest. menformon, jedan naziv  fplikulin. 492

Ménièreova bolest, v. bolest. Ménièreov sindrom, \. syndroma. meningealni znaci, pdbrambeni refleksi koji ukazuju da je povećan tonus vratne i leñne muskulature zbog povećanog intrakranijalnpg pritiska u toku meningitisa, krvarenja i tumora. Glavni meningealni znaci su: ukočen vrat, znak Kerniga, znaci Bružinskog, znak Vujića i dr. meninges (pl.) moždanice, moždane opne, tri opne koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. Spolja je tvrda opna (dura mater), u sredini je paučinasta opna (arachnoidea), a unutra je meka opna (pia mater) koja naleže na mozak i na kičmenu moždinu. Tvrda opna sastoji se od dva lista izmeñu kojih je epidurab ni prostor (cavum epidurale). Paučinasta je opna mrežastog izgleda, a izmeñu nje i tvrde opne nalazi se subduralni prostor. Meka opna je nežna, naleže na spoljašnju površinu mozga i kičmene moždine, a sadrži krvne sudove. Izmeñu ove i paučinaste opne nalazi se subara-noidni prostor (cavum subarachnoida-Ie), ispunjen moždanokicmenom teč-nošću (liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx, pachymeninx. meningioma, meningiom, tumpr moždanih opni sporog rastenja, vaskulne prirode, duž krvnih sudova moždanica, a naročito duž gornjeg uzdužnog sinusa. Iako ograničen, zahvata tvrdu moždaniću i lubanju koju često prožima i probi;. Ja-

•' .-: -• - . - , - : . . , . . : - • • . : / , -.;- .:

meningismus, rneningizam, hiperemija mekih moždanica s povećanom sekrecijpm likvora i slabo izraženim znacima povećanog intrakranijalnog pritiska. Bolesnik ima glavobolju, povraćanje, ograničenu pokretljivost vrata, ali bez promena u likvoru. V. meningitis. meningitis, zapaljenje moždanih opni. Zapaljenje može zahvatiti meke opne; leptpmeningitis; tvrde opne: pachymeningitis. Ajeningitis može biti lokalicpvan na kpnveksitetu (mf convexitatis) ili na bazi (m. basilaris); m. cerebrospinalis, cerebrospinalni meningitis, akutna infelftiyna bolest nastala dejstvom meningokpka na meke nipždane opne. Javlja se sporadično ili u epidemijama, naroči-

meningizam to meñu osobama združenim u veće zajednice (škole, vojska). Bolest prenose kliconoše i sejači klica. Posle 3-7 dana inkubacije bolest protiče u tri faze: lokalna ili nazofaringealna, invaziona ili septička i meningealna. U ovoj poslednjoj glavni su tzv. meningealni znaci: Vujićev, Kernigov i Bružinskijev znak. Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocytaria; limfocitni meningitis, oboljenje mekih opni prouzrokovano virusima, od kojih su samo neki poznati (zauške, Armstrongov virus). Bolest blagog toka i dobre prognoze (benigni Lm.); m. otogenes, zapaljenje mekih moždanica koje nastaje od oboljenja srednjeg uva, prelaženjem infekcije kroz tegmen tympani, kroz pneumatske ćelije mastoida, sinus sigmoideus, labirint ili kroz neku frakturalnu pukotinu u slepoočnoj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni meningitis, zapaljenje moždanice izazvano tuberkuloznom klicom i lokalizovano pretežno na bazi mozga. Uz meningealne znake postoji oduzetost pojedinih kranijalnih živaca. Likvor je bistar, s mnogo limfocita i malo šećera. meningizam, v. meningismus. meningocele, meningokela, uroñena anomalija, u vidu kile moždanih opni na mestu defekta na lubanji nastale u toku njenog razvoja. Najčešće se nalazi na mestima šavova embrionalnih delova lubanje. Isto tako m. može da bude iste prirode i istog sastava i duž kičmenog stuba (meningocele spinalis). V. meningokela. Meningococcus, Diplococcus intracellularis meningitidis, Neisseria intracellularis, Neisseria meningitidis, gram-negativni diplokoki koji izazivaju epidemičko kočenje vrata (meningitis cerebrospinalis epidemica). meningoencephalitis, meningoencefalitis, zapaljenje mozga i moždanih opni; krpeljni m., zapaljenje mozga i moždanica prouzrokovano filtrantnim virusom koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga više vrsta. Jedna je opisana i u našoj zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill; m. postvaccinalis, postvakcinalni me-

menorrhagia ningoencefalitis, zapaljenje mozga i moždanica koje se javlja retko (u l na 4.000 do 150.000 vakcinacija protivu variole), češće posle prve, a znatno rede posle druge vakcinacije. Smrtnost je ponekad vrlo visoka, a u približno 10% bolesnika ostaju trajne posledice. meningoencephalocele, nieningoencefalokela, kila moždanih opni na mestu defekta na lubanji, u kojoj se kao sadržaj nalazi moždano tkivo. meningokela, v. menongocele. meningomyelocele, meningomijelokela, ispupčavanje kičmene moždine i kesasto proširenih moždinskih opni van kičmenog kanala. V. spina bifida. Sin. myelomeningocele. meninx, meninks, moždanica, opnasti omotač centralnog nervnog sistema. Postoje tri: spoljna tvrda moždanica (dura mater), srednja, paučinasta (arächnoidea) i spoljna, meka moždanica (pia mater). meniscectomia, meniscektomija, hirurško odstranjivanje zglobnog koluta (meniskusa), npr. kolena. meniscifis, zapaljenje meniskusa u kolenu; m. traumatica artic. temporomandibularis, traumatsku zapaljenje koluta donjoviličnog zgloba: edem meniskusa stvara otvoreni zagrizaj u predelu molara. meniscus, menisk, mali mesec, polumesec, fibrozna hrskavična ploča polumesečastog ili srpastog oblika. Nalazi se u zglobu kolena, i to po dva u svakom zglobu (unutrašnji, veći, meniskus medijalis i spoljašnji, manji, meniskus lateralis). Oni omogućuju bolji kontakt i adaptaciju zglobnih površina butne kosti i golenjače. Prilikom pokreta u zglobu klize napred i nazad. menopauza, uspostavljanje mirovanja poIne funkcije u žene. V. climacterium. menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi s menstruacijom. Ono povremeno odgovara normalnom ciklusu, ali se od normalne menstruacije razlikuje po obilnosti i dugotrajnosti. Uzrok može da bude u samoj materici (tumori, zapaIjenjski procesi promene položaja i dr.) ili u funkciji jajnika. 493

menorrhoea menorrhoea, menoreja, ciklusno mesečno krvarenje iz materice. menš, um, razum, duh. menses, v, menstruatio. menstruatio, menstruacija, mesečno pranje, mesečnica. Fiziološko krvarenje iz sluznice materice, u direktnoj je vezi sa sazrevanjem jajne ćelije. Javlja se periodično svakih 28 dana u vreme polne zrelosti žene, od puberteta do klimaksa. Sam ciklus odvija se pod uticajem hormona jajnika (estrogena i progesterona) koji deluju ili istovremeno ili naizmenično i njihovim dejstvom dolazi do pripreme materice da primi oploñeno jaje, što se ogleda u boljem protoku krvi materice. Ukoliko do oploñenja ne doñe ovako krvlju prožeta i nabubrela sluznica se raspada u vidu krvarenja - menstruacije. Pojava krvarenja je znak da do oploñenja jajeta nije došlo. Sin. menses; anovularna m., pseudomenstruacija, krvarenje iz materice bez pojave ovulacije. Dozreli folikul ne prsne i jajna ćelija se u njemu zadrži i degeneriše. Žuto telo se ne stvara niti se razvija sekreciona faza. Usled uginuća jajeta dolazi do naglog pada estrogena, što dovodi do Ijuštenja proliferisane sluznice materice i pojave krvarenja sličnog menstruaciji. Prema tome, krvarenje potiče od sluznice materice koja je u stanju proliferacije. Anovularni ciklusi najčešće se javljaju u mladih devojaka u pubertetu, kada jajnici nisu potpuno razvijeni; proliferaciona faza, prva faza menstrualnog ciklusa. Posle završene menstruacije pod uticajem folikulina vrši se regeneracija sluznice materice. Nastaje umnožavanje ćelija i žlezda. Žlezdane cevi su u početku faze prave, kasnije duge, vijugave i uklupčane. Ove promene čine deo pripreme sluznice materice za primanje oploñenog jajeta; sekreciona faza, druga faza menstrualnog ciklusa. Nadovezuje se na proliferacionu fazu. Pod uticajem progesterona žlezde materične sluznice se i proširuju i počinju da luče sluzav sekret. Ove promene omogućuju nidaciju oploñenog jajeta. mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. debilitas mentalis, duhovna slabost, zaos494

Mentholum talost; (2) bradni, npr. m. mentalis, bradni mišić. mentalitet, način mišljenja i reagovanja neke osobe. mentalna higijena, naučna disciplina i medicinska grana koja obuhvata skup mera za unapreñenje mentalnog zdravlja i sprečavanje mentalnih oboljenja i poremećaja. Istorijski ovaj termin se u XIX veku odnosio na pokret za poboljšanje stanja u duševnim bolnicama i odnosa prema obolelima nakon izlaska iz njih, a od 1909. godine kada je formiran Nacionalni komitet za mentalnu higijenu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i postepeno stiče nove sadržaje, koji se odnose na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju mentalnih oboljenja; m.h. u ratu, proučava uticaj ratnih uslova na psihičko stanje ljudstva, oružanih snaga i stanovništva radi sprovoñenja mera za suzbijanje pojava psihičkih poremećaja i maladaptacije uopšte, a posebno za suzbijanje straha i panike. mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka ima odgovarajući kapacitet za rad, za relacije s drugima, u kome je sposobna da voli nekog drugog više nego sebe, u kome je osloboñena odreñenih simptoma kao što su ozbiljan psihički pritisak, strah, depresija i fobija ili, pak, psihički konflikti. To je i sposobnost da se savladavaju svakodnevni zahtevi i situacije, uključujući i naše sopstvene emocione probleme, bez posebnog stresa koji će se pri tom izazvati. Mentalno zdrava osoba radi regularno, misli normalno, vlada svojim emocijama, uživa u životu i održava razumno dobre odnose sa svojom okolinom. Mentha piperita, pitoma nana, paprena metvica, lišće ove biljke (Folia Menthae piperitae) sadrži etarsko ulje (Oleum Menthae piperitae), u kome ima mentola. Prema našoj farmakopeji oficinalan je list od pitome nane (Menthae piperitae folium). Ima karminativno dejstvo, a služi i kao korigens ukusa. Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz biljke Mentha piperita (pitoma nana, paprena metvica).

mentum

meso

mentum, brada, obradak, predeo lica. mesečnica, v. rnenstruatio. mesencephalon, mezencefalon, srednji meperidin, v. petidin. mozak, nalazi se izmeñu moždanog Meprobamatum, meprobamat, služi kao mosta i meñumozga. Sastoji se od četvoumirujuće sredstvo u anksioznim starogube ploče, moždanih krakova i valjnjima, psihičke prenapregnutosti i spakaste kapice. Kroz mezencefalon prolazama mišića, oficinalan je prema našoj zi Sylvijusov kanal koji spaja treću s četfarmakopeji. vrtom moždanom komorom. merači srednje brzine brojanja, (engl. ratemeter) elektronski ureñaji koji se pri- mesenterectomia, mezenterektomija, resekcija manjeg ili većeg dela opornjaka menjuju u nuklearnoj medicini za mere(mezenterijuma). nje srednjeg broja impulsa u jedinici vremena. Skretanje kazaljke pokazuje mesenterialis, mezenterni, opornjački, koji pripada opornjaku tankog creva. broj primljenih impulsa. Sin. mesentericus, mesaraicus, mezaraimerači vremena, elektronski ureñaji koji čan. se koriste u nuklearnoj medicini. Koriste se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti- mesentericus, mezenteran, v. mesenterialis. zanja veće tačnosti pri merenjima, kao i za automatizovanje rada složenijih mer- mesenteriolum, mezenteriol, opornjački list crvuljka. nih kompleta. Mogu da se koriste za rad s predodreñenim vremenom ili predod- mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija, sutura ili rekonstrukcija rascepljenog reñenim brojem impulsa. opornjaka. meralgia, meralgija, bol u butini, paraesthetica, bol, utrnulost i osećaj »struje«, mesenteriplicatio, mezenteriplikacija, skraćivanje mezenterijuma nabiraju»mrava« u predelu spoljne strane butićim šavovima. ne usled zapaljenja bočnog spoljnog površinskog nerva butine ili mišićnog mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m. retractile, retraktilni mezenteritis, zaomotača kroz koji se ovaj probija pre paljenje mezenterijuma koje izaziva nego što se završi u koži. Često je alkoskvrčavanje, sklerozu, a time svoje skraholizam uzrok meralgije. ćenje. Mercaptopurinum, merkaptopurin, antineoplastičko sredstvo, antagonist (ana- mesenterium, mezenterijum, opornjak tankog creva, duplikatura peritoneuma: log) purina, oficinalan je prema našoj koja se pruža od zadnjeg trbušnog zida farmakopeji. napred i obavija jejunum i ileum i omomercurialismus, v. trovanje. gućuje pokretljivost njihovih vijuga. Izmere-poule, (fr.) šlepa ljubav majke premeñu dva lista opornjaka nalaze se nerma deci. vi, limfne žlezde, krvni i limfni sudovi meroblastna jaja, v. brazdanje. creva. merociti, jedra koja u riba postaju od glamesialis, (stom.) mezijalni, bliži sredini, va prekobrojnih semeglavaca. srednji. merokrine žlezde, v. glandula. mesiodens, najčešći prekobrojni zub atiMerseburški trijas, v. trijas. pičnog oblika, postavljen u medijanoj mesaortitis luetica (svphilitiea), zaparavni gornje vilice. Prouzrokuje nepraIjenje srednjeg sloja (medije) aorte tervilan položaj jednog ili oba centralna secijarno sifilisne (gumozne) prirode. kutića. V. hyperodontio. mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraičan. mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lophophora williamsii (docnije dobiven i srednjeg sloja arterijskog zida (medije), sintetski); halucinogen, ne služi kao lek. najčešće izazvan bakterijskom infekcijom; m. äortae, najčešće izazvan luetič- meso, m. zauzima jedno od prvih mesta meñu animalnim namirnicama za život. kom infekcijom, s. mesaortitis luetica Biološka vrednost proteina mesa goto(syphilitica). vo je potpuno ista kao i proteina mleka mesečar, v. somnambul. 495

meso i jaja. M., naročito unutrašnji organi, kao što su jetra, bubrezi, mozak, srce i testis sadrži osetne količine vitamina, A, Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri i dosta vitamina D. Organizam dobro iskorišćava sve sastavne delove mesa. M. domaćih životinja ne samo da je hrana koja se lako kvari nego može ponekad prenositi prouzrokovače raznih oboljenja. M. se može inficirati primarno (intravitalno) i sekundarno (postmortalno). U prvom slučaju posredi je meso bolesnih ili iz nužde zaklanih životinja, a u drugom slučaju kvalitativno besprekorno m. inficira se tek naknadno ili sekundarno usled neispravnog rukovanja. Iz tih razloga klanje stoke i celokupni promet mesom treba da stoji pod stalnom higijenskom kontrolom koju vrše orgni sanitarne inspekcije; bobičavo m., m. koje sadrži bobice, tj. čahurice parazitnih glisti pantljičara (Cestodes). V. Taenia solium, T. saginata; trovanje mesom, akutno trovanje usled unošenja hranom mesa zagañenog bakterijama (najčešće Salmonella enteritidis ili Gaertnerov bacil) ili produktima bakterija. Ispoljava se teškim gastroen-^ teritisom s nešto povišenom temperaturom, povraćanjem, prolivom i kolapsom; divlje m., v. granuloma. meso, meñuzubno, (stom.) v. papilla interdentalis. mesoappendicitis, mezoapendicitis, zapaljenje opornjaka crvuljka. mesocardium, prisustvo srca u grudnoj duplji, ispred jednjaka i želuca, deli mezodermno tkivo u dve zone: retrokardijalna predstavlja zadnji mezokardijum, dok se u prekardijalnom prostoru ne nalazi nikakva spojna mezodermna ploča (prednji mezokardijum). mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik glave, srazmerne dužine i širine. mesocolon, mezokolon, opornjak debelog creva, npr. mesocolon transversum, opornjak poprečnog dela debelog creva. mesogastrium, mezogastrijum, (1) opornjak želuca; (2) srednji sprat na prednjem trbušnom zidu, sastoji se od tri 496

metabolička alkaloza predela: regio lateralis dextra et sinistra i regio umbilicalis. mesonephroma ovarii, retka maligna neoplazma jajnika koja izgleda da potiče od ostatka mezonefroma (primitivni bubreg). Neoplazma je grañena od tubula koje oblažu niske kockaste ćelije okruglastih jedara i svetle protoplazme. Karcinom ovarijuma sa svetlim ćelijama (metanefroma) pripada ovoj grupi neoplazmi. Slične neoplazme mezonefričkog porekla mogu se pojaviti u cerviksu, vagini, parametrijumu, telu uterusa ili širokim ligamentima. mesopharynx (pars oralis pharyngis ili buccopharynx), srednji sprat ždrelne duplje koji je napred u vezi s usnom dupljom preko ždrelnog suženja (isthmus faucium). mesosygmoidopexia, mezosigmoidopeksija, suspenzija, okačivanje i pričvršćivanje mezosigmoida u lečenju prolapsa gužnjaka. mesothelioma, neoplazma nastala umnožavanjem pokrovnih ćelija seroznih šupljina kao što su pleura, perikard i peritoneum. To su benigne neoplazme u vidu ograničenog čvora ili maligne kada u vidu plašta obuhvataju čitavu šupljinu. Oba oblika, a posebno maligni, praćeni su serohemoragičkim izlivom u šupljini zahvaćenoj neoplazmom. Eksudat obično sadrži ćelije neoplazme. mesovarium, mezovarijum, opornjak jajnika (deo široke materične veze). mešak, v. folliculus. mešana limfocitna reakcija, imunološka in vitro metoda za izučavanje ćelijske imunosti putem odreñivanja stepena proliferacije populacije limfocita stimulisane antigenom. mešoviti šankr, v. ulcus mixtum. meta-, u složenicama označava daje nešto iza ili blizu nečega ili označava razmenu. Npr. metakarpna kost, metabolizam. U herniji označava položaj 1:3 u derivatima benzena. metaboličan, koji se odnosi na metabolizam, tj. na promet materija. metabolička acidoza, v. acidosis. metabolička alkaloza, v. alkalosis.

metabolit metabolit, proizvod metabolizma, tj. prometa materija u organizmu. metabolizam, promet materija, hemijski procesi koji se vrše u organizmu, bilo asimilacijom (anabolizam), bilo dezasimilacijom (katabolizam). Asimilacijom su obuhvaćeni procesi raspadanja, a dezasimilacijom procesi izgradnje organizmu potrebnih supstancija. Odgovarajući sastav organizma u dinamičkoj ravnoteži je karakteristika svih živih organizama; m. bakterija, u osnovi metabolizam u mikroorganizmima (kao i u višim organizmima) ima mnogo zajedničkog, ali ima i svoje specifičnosti. U mikroorganizmima se nalaze svi prelazi od gotovo potpunog nedostatka sopstvenog metabolizma (virusi) pa do veoma slabog metabolizma rikecija, zatim metabolizma u patogenih bakterija, koje ne mogu obavljati svoje metaboličke procese, bez prisustva organske materije i, najzad, bakterija koje mogu živeti u sredini gde postoje samo neorganske supstancije; bazalni m., osnovni promet materija, minimalna potrošnja kiseonika, odnosno najmanje stvaranje toplote nekog organizma u stanju potpunog mirovanja, najmanje 12 časova posle uzimanja hrane. Bazalni metabolizam predstavlja energiju koju organizam troši za održavanje svojih osnovnih funkcija, kao što su disanje, rad srca, organa za varenje, održavanje telesne temperature itd. Bazalni matabolizam se meri aparatima koji na osnovu potrošnje udisanog kiseonika omogućavaju izračunavanje kalorija na čas i kvadratni metar telesne površine. U zdravog čoveka vrednosti bazamog metabolizma se kreću od -15% do +15% u odnosu na vrednosti koju bi trebalo da neka osoba ima s obzirom na svoj pol, starost i površinu tela. V. hyperthyreosis, hypothyreosis; ćelijski m., v. intermedijarni m.; m. energije, utrošak energije potreban za održavanje života (osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam) i vršenje rada pod raznim uslovima života; intermedijarni m., promene koje hranIjivi sastojci pretrpe u organizmu od njihove resorpcije do njihovog izlučivanja 32 Medicinski leksikon

metalne šine u obliku krajnjih proizvoda metabolizma. Sin. ćelijski metabolizam; m. lipida, (seks.) u ginoidnih konstitucija (u muškog i ženskog) ispoljava se anabolizam neutralnih masti. Vrednost adipomišićnog odnosa utoliko je manja ukoliko se polna konstitucija više orijentiše u muškom pravcu; m. materija, razlaganje materija u organizmu sve do konačnog proizvoda; mineralni m., promet neorganskih (mineralnih) supstancija u organizmu; m. protida, (seks.) u androidnih konstitucija (normalnih i hiperandroidnih muškaraca i androidnih žena) ispoljava se u intenzivnom anabolizmu. Androgeni fiksiraju mišićni i žlezdani kreatin. To što kreatinurija iščezava posle puberteta i u devojčice, objašnjenje treba tražiti u dejstvu ženskih androgena (iz jajnika i iz kore nadbubrežnih žlezda); m. purina, promet purinskih jedinjenja sve do njihovih konačnih proizvoda. U sisara je konačni proizvod m. purina mokraćna kiselina; m. vode i elektrolita, odlikuje se u muškom polu većim vaskularnim tropizmom vode i natrijum-hlorida u androidnih konstitucija nego što je lakunarni tropizam. Muškarci rede od žena ispoljavaju težnju ka alkalozi. metacarpus, metakarpus, doručje, deo šake izmeñu ručja, korena šake i prstiju. Sastoji se od pet izduženih kostiju koje se jednim krajem zglobljavaju s kostima ručja, a drugim krajem s prvim člancima (falangama) prstiju. metacentričan, hromosom sa centromerom smeštenom u njegovoj sredini. metaciklin, derivat antibiotika oksitetraciklina. metahromatička zrna, v. Babes-Ernstove granule. metahromazija, različito bojenje ćelija i drugih elemenata tkiva u prelazima osnovne boje rastvora. Zasniva se na adsorpciji izmeñu boje i tkivnog elementa, pri čemu nastaje materija koja drukčije boji ili nastaje taloženje te materije, te talog ima drukčiju boju nego rastvor. metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia. metalne Šine, v. šine, metalne, ferula metallica. 497

metamorphopsia metamorphopsia; metamorfopsija, viñenje predmeta kao da su iskrivljeni. Javlja se pri oboljenju centralnih delova sudovnjače i mrežnjače, kao i pri ablaciji retine koja je zahvatila makulu. metamorfoza, preobražaj koji se sastoji od različitih faza kroz koje životinje iz izvesnih grupa (crvi, mekušci, zglavkari, kičmenjaci) prolaze u toku individualnog razvića. Embrionalna faza završava se u opni koja zaštićuje jaje (jajnu ćeliju). Larvena faza nastaje kad organizam napusti zaštitnu opnu, sposoban da živi izvan nje kao »larva« (npr. gusenica, punoglavac). M. je nepotpuna (hemimetabolija) kad izmeñu larve i odrasle, polno zrele jedinke, imago, postoje postupni prelazi: m. je potpuna (holometabolija) kad izmeñu larve i odrasle jedinke postoji, npr., faza »lutke« (u komaraca, pčela itd.). U završnoj fazi gube se izvesni organi, a stvaraju novi. metan, močvarni, barski, rudnički, praskavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik iz homologog reda alkana. Metan je bezbojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u zemnim gasovima i u ugljenokopima, gde se stvara pri spontanom raspadanju^ ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za osvetljenje, u kanalskim gasovima i prilikom vrenja celuloze. Naročito je opasan u rudnicima, jer u koncentraciji od 5 do 14% u vazduhu stvara snažnoeksplozivnu smešu. Eksplozijama metana u rudnicima pridružuju se redovno eksplozije ugljene prašine. metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nefrogene vrpce. metanefros, definitivni bubreg. metanol, alcohol methylicus, metil-alkohol, . V. Methanolum. metantelin-bromid, sintetsko kvaternarno amonijum-jedinjenje, ima parasimpatolitičko dejstvo. metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti koji se nalazi izmeñu epifize i dijafize, a rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se od sunñeraste kosti. metaplasia, metaplazija, proces promene ćelija iz jednog tipa u drugi. Može da nastane usled hroničnog zapaljenja ili du498

metathalamus gotrajnih nadražaja, smetnji u ishrani i smetnji u funkciji. Promena troslojnog respiratornog epitela u pločasti višeslojni čest je primer metaplazije; m. myeloides, mijeloidna metaplazija, prisustvo tkiva kostne srži u drugim organima, naročito u slezini (m. m. lienis), zbog skleroze (fibroze) kostne srži. Sindrom u kojeg postoje izražena splenomegalija, anemija, prisustvo eritroblasta i mladih ćelija granulocitne loze u perifernoj krvi i ekstramedulska hematopoeza u slezini i jetri. Postoji primarni oblik, poznat kao agnogena mijeloidna metaplazija, mijelofibrozis, mijelosklerozis i sekundarni u toku policitemije, ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj srži. metaplazma ili metaplazmne strukture, organčići odreñene uloge u pojedinim ćelijama na površini (bičevi, treplje, mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutrašnjosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibriIi i dr.). metarodopsin, jedan od meñuproizvoda koji se dobija pri razlaganju rodopsina. V. rodopsin. metastasis, promena nastala rasejavanjem ćelija, supstancija, vazduha, ulja ili drugih supstancija krvnim i limfnim putem ili putevima koji postoje kao normalni (bronhije, creva i si.) Termin se najčešće upotrebljava za tzv. sekundarne čvorove malignih neoplazmi koji su se rasejali. metasyphilis, metasifilis, ranije upotreIjavan pojam za pozni sifilis, tabes dorsalis i paralysis progressiva. Sin. metalues. metatarsalgia, metatarzalgija, bol u predelu donožja usled nenormalnosti stopala ili osteohondroze zglobnih glavica donožnih kostiju. V. Mortonova bolest. metatarsus, metatarzus, donožje, deo stopala izmeñu nožja, korena stopala i prstiju. Sastoji se od pet izduženih kostiju koje se zglobljâvaju s kostima nožja i prvim člancima (falangama) prstiju. metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia. metathalamus, metatalamus, zajednički naziv za dve kvržice (kolenasta tela)

metatropizam smeštene iza i ispod talamusa (corpus geniculatum mediale et laterale). metatropizam, obuhvata inverziju potreba i ponašanja polova: u normalnom stanju to odgovara aktivnosti i agresivnosti žene, a pasivnosti i podatljivosti muškarca. U patološkom slučaju to doseže do masohizma muškarca i sadizma žene. metencefalon, na primarnom zadnjem mozgu mogu se razlikovati dva dela: prednji, metencefalon i zadnji, mijencefalon. meteorismus, meteorizam, nadutost trbuha usled nagomilavanja gasova u digestivnom traktu, posledica dispepsije i usporenog portnog krvotoka u bolesnika s cirozom jetre, zbog paralize creva (ileus). meteorizam, v. meteorismus. metformin, dimetil-bigvanid, antidijabetik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i bigvanidi}. Methadoni chloridum (metadon-hlorid), analgetik (sintetska zamena za morfin); oficinalan je prema našoj farmakopeji. methaemoglobinaemia, methemoglobinemija, prisustvo methemoglobina u krvi, koje je uzrok cijanoze. Može biti izazvana lekovima, manjkom enzima methemoglobin-reduktaze (nasleñuje se autosomno recesivno), ili prisustvom hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleñuje se autosomno dominantno). methaemoglobinuria, methemoglobinurija, prisustvo methemoglobina u mokraći. Methanolum, metanol, metil-alkohol, alkohol dobiven suvom destilacijom drveta. Ne upotrebljava se u medicini, dok se često upotrebljava u zanatstvu. Otrovan je i često, ako se udišu njegove pare ili se pije umesto običnog alkohola, prouzrokuje slepilo. methemoglohin, derivat oksihemoglobina u kome je kiseonik čvrsto spojen. Gvožde je u hemu methemoglobina trovalentno, za razliku od oksihemoglobina, u kome je ono dvovalentno. M. je boje mrke kao čokolada. Stvara se u organizmu pri izvesnim trovanjima, npr. acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-

32*

metilensko plavilo benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne može da se koristi u tkivima. methionin, jedna od aminokiselina koje sadrže sumpor. U novije vreme upotrebljava se u lečenju oboljenja jetre, naročito ciroze. Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metildopa), sredstvo za lečenje hipertenzije i karcinoida; oficinalan je prema našoj farmakopeji. methylene blue, metilensko plavilo, (stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vodeni rastvor u lečenju manjih, površinskih oštećenja sluzokože usta, zbog antiseptičkog dejstva. Methylenum, metilen, dvovalentni radikal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim jedinjenjima, ali nikad slobodan; M. coeruleum, metilensko plavilo, blago antiseptičko sredstvo. U medicini služi i kao boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin. Tetramethylthioninum chloratum, Tetrarnethylthionini chloridum. Methylis hydroxybenzoas (metilhidroksibenzoat, metilparaben), alifatički estar parahidroksibenzojeve kiseline, konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Methylium phenylchinolincarbonicum, metil-estar fenil-hinolin-karbonske kiseline. Povećava izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega. Methylrosanilini chloridum, metil-rozanilijum-hlorid (metil-violet, gentiana-violet), služi kao sredstvo protiv parazita Strongyloides stercoralis i Oxyuris vermicularis. Danas je upotreba ove boje znatno smanjena. Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. metil, jednovalentni radikal - izveden iz metana . metil-alkohol, v. Methanolum. metil-bromid, , upotrebljava se u hemijskoj industriji za gašenje požara i za uništavanje štetočina. Posle udisanja pare dolazi do edema pluća, manjkavosti krvotoka i nervnih poremećaja. metilensko plavilo, v. Methylenum coeruleum. .Test metilenskim plavilom, v. test. 499

metil-holantren metil-holantren, policiklični ugljovodonik kancerogenih svojstava, hemijski sličan jedinjenjima koja se i normalno nalaze u organizmu (žučne kiseline, holesterol, hormoni polnih žlezda). metil-oranž, natrijumova so monosulfokiseline p-dimetil-amino-azobenzen. U herniji služi kao alkaliacidimetrijski indikator. U alkalnom rastvoru je bledožut, a u kiselom crvenkast. metil-paraben, v. Methylis hydroxybenzoas. metil-prednizolon, sintetski derivat glikokortikoida. metil-testosteron, androgeni preparat, oficinalan je prema našoj farmakopeji (Methyltestosteronum); upotrebljava se u obliku lingvaleta. metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antitireoidna supstancija (sprečava sintezu tireoidnog hormona i snižava bazalni metabolizam). Upotrebljava se za lečenje hipertireoidizma. V. propiltiouracil. metil-zeleno, boja, derivat trifenil-metana. Služi u mikroskopskoj tehnici za bojenje jedara. metimazol, v. Thiamazolum. metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje endogeno stvaranje hidrokortizona; služi za ispitivanje funkcije sistema hipotalamus-hipofiza i nadbubrežnih žlezda. metod, način naučnog istraživanja kojim se odreñuju polazne osnove i granice istraživanja. Osnov svakog istraživanja je dijalektičko-materijalistički metod koji polazi od principa teorije i prakse i koristi analitičko-sintetski pristup. U medicini se koriste statistički, epidemiološki i socijalno-medicinski metod. metoksalen, sredstvo za pigmentovanje; senzibiliše kožu prema ultravioletnoj svetlosti. metoksifluran, isparljiva tečnost, inhalacioni opšti anestetik. metol, derivat benzola (para-metilaminofenol sulfat) (HO-CeH 4 - NHCHa) 2 -• HaSOA. Reduktivna supstancija u razvijaču, pretvara latentnu sliku fotoemulzije u vidljivu, delujuči na osvetljena zrnca srebrobromida. 500

mezenhim Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-1-okso-propan), supstancija koja blokirajući 11-beta-hidroksilazu u kori nadbubrežnih žlezda sprečava sintezu kortizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v. tamo) kore, što se koristi u izvoñenju metopironskog testa (v. test metopironski).. metotreksat (ametopterin), antimetabolit (antagonist pteroilglutaminske kiseline), služi za lečenje nekih malignih oboljenja. metreurinter, gumeni balon ili životinjski mehur, kojim se vrši veštačko, nekrvavo širenje kanala materičnog grlića (metreuriza). Postoje različiti oblici metreurintera a najpoznatiji je Champetier de Ribesov. metritis, zapaljenje materice. Obično se javlja na grliću materice (cervicitis), ali neretko zapaljenjski proces obuhvata i samo telo materice (pravi metritis). Može imati akutan i hroničan tok. metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi na prisustvo ili funkciju materice, kao i na sve pojave koje su u vezi s njom, npr. metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ riče. Metronidazolum (metronidazol), trihomonacidno i amebicidno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. metropathia, metropatija je ravnomerna hipertrofija materice u celini (trupa i grlića). U preklimakterično doba nastaje usled pojačanog dejstva estrogena, koje izaziva učestalost i produženje proliferativne faze. Drugi uzroci metropatije mogu biti: dugotrajni hronični zapaljenjski procesi, slaba involucija posle poroñaja i pobačaja, česti poroñaji i statičke promene položaja materice (retrofleksija, prolaps). Mikroskopski pregled pokazuje hiperplaziju muskulature i veziva kao i sluznice, dok istovremeno postoji i skleroza krvnih sudova.

Meyer-Betzova bolest, v. bolest. mezaraičan, koji pripada mezenterijumu. mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne ćelije, potporno i postavno tkivo izmeñu drugih blastodermnih listova, sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, srce, krvne ćelije, sudove,

mezenhimna jezgra slezinu, mišiće (izuzev dužice), zglobove i njihove zidove. mezenhimna jezgra, mesto bujanja mezenhimnog tkiva pod gonadnim poljem. mezenhimula, v. celomacija. mezenterijum, crevni opornjak. mezoblast, primarni mezoderm. mezobranhijalno polje, trougaono polje koje na embrionu od 2,5 mm dužine, ograničavaju prednji krajevi škržnih lukova na zadnjoj strani prednjeg zida ždreIa, s osnovicom okrenutom nadole. mezoderm, srednji blastodermni list. mezofilne bakterije/ bakterije čija optimalna temperatura iznosi 35 do 370C, minimalna 5-250C, a maksimalna 40450C. mezogastrijum, želudačni opornjak. mezomerija, mezomerija ili elektronska izomerija je vrsta izomerije gde su u pitanju jedinjenja koja se sastoje od jednako grañenih molekula s jednako poredanim atomima i atomskim grupama, a mogu se prikazati formulama koje se medu sobom razlikuju samo drugčijim rasporedom elektrona. U mezomernim jedinjenjima postoje dva granična stanja izmeñu kojih se stavlja znak—, npr. u benzena se može zamisliti mezomerija:

jmezonefrogeno tkivo, poznato još i kao Wolffovo telo (mezonefros). mezonefros, v. Wolffovo telo. mezosomi (mikrosomi), strukture formirane invaginacijom citoplazmatske membrane. One se mogu lako videti elektronskim mikroskopom na tankim presecima (B. subtilis). Njihov broj i njihova lokalizacija su varijabilni, ali se oni nalaze često blizu septuma deljenja i u neposrednoj blizini nuklearnog aparata. Smatra se da mezosomi učestvuju u odvajanju dva srodna nukleolusa. Mibellijeva bolest, v. porokeratisis. micele, submikroskopske čestice .otkrivene pomoću ultramikroskopa, polarizacionog mikroskopa i rendgenografije u gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih rastvora.

microcytaemia micetizam, trovanje gljivama, uglavnom Amanita muscaria (brzi tip trovanja, Mycetismus nervosus) i Amanita phalloides (produženi tip trovanja, Mycetismus choleriformis). Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIffovog kanala. Mickuliczev sindrom, v. sindrom. microangiopathia, mikroangiopatija, bolest sitnih krvnih sudova; m. diabetica, prisustvo zadebljanja osnovne membrane u sitnim krvnim sudovima u skoro svim organima u dijabetesu, koje je povod za mnogobrojne komplikacije (gangrene, retinopatiju, bubrežne promene i dr.); m. thrombotica, stvaranje tromba u arteriolama i kapilarima. V. trombozna tromocitopenijska purpura, pod purpura. microb, v. microorganismus. microblepharia, mikroblefarija, nedovoljna razvijenost kapaka, postojanje suviše malih očnih kapaka. microbodies, v. peroksisomi. microcephalia, mikrocefalija, nakaznost koja se odlikuje neobično malim mozgom i malom lubanjom. Mikrocefalija je obično praćena raznim stupnjevima maloumnosti. V. oligophrenia. micrococcacae, bakterije ove familije odlikuju se svojim oblikom; imaju sferoidan ili ovalan oblik. Zajednička im je osobina da izazivaju patološke promene gnojne prirode, kao i septikemije s embolijama. U ovu grupu spadaju: Staphylococcus, Streptococcus, Diplococcus pneumoniae, N. meningitidis i N. gonorrhoeae. microcornea, suviše mala rožnjača. Uroñena anomalija, koja može biti izolovana ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se i pri hipermetropiji. microcrania, nenormalno mala lubanja s malom lubanjskom dupljom, dok je lice u uporeñenju s njom nesrazmerno veliko. microcurie, mikrokiri, milioniti ñeo kirija (MCi).

microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u perifernoj krvi eritrocita manjih nego normalni eritrociti. Vrlo čest nalaz u hipohromnoj hiposideremijskoj anemiji. 501

microdontia microdontia, mali zubi; apsolutna m., zubi su malih dimenzija. Sin. prava mikrodoncija; relativna m., zubi su prosečne veličine ali previše sitni u odnosu na veličinu kostiju vilica. V. dysharmonio dentomaxillaris, macrodontio. microglia, mikroglija, ćelije za koje se veruje da su mezodermni ćelijski elementi nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze se u centralnom nervnom sistemu. Ćelije su sa sitnim jedrima, gustog hromatina, protoplazma je veoma oskudna kao i njeni nežni produžeci, pa zahtevaju posebne metode bojenja. microglossia, mikroglosija, preterano mali jezik. Uroñena nepravilnost, veoma retka i nikad nije usamljena. Svi zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vilica normalno razvijene. micrognathia, mikrognatija, nedovoljno razvijena vilica; m. mandibularis, donja vilica nedovoljno razvijena. Njen položaj je uvek distalan. Može biti uroñena (v. Syndroma Pierre Robin), stečena kao posledica ankiloze temporomandibularnog zgloba i kao simptom koji se javlja u svim poremećajima razvitka prvog škržnog luka, v. macrognathia; m. -" maxillaris, nedovoljno razvijena gornja vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris, postoji samo obrnut preklop sekutića. Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja. microhaematuria, mikrohematurija, hematurija koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom sedimenta mokraće u kojem se nalaze eritrociti. V. haematuria. micromastia, mikromastija, nenormalno male dojke. micromelia, mikromelija, kratkoća udova u osoba inače pravilno razvijene glave i trupa. Mikromelija se nalazi u nesrazmernih patuljaka, odnosno u osoba s poremećenim lučenjem žlezda s unutranjim lučenjem (u smanjenoj funkciji ili u odsustvu funkcije tireoidne žlezde, u hipergenitalizmu i u poremećaju rasta

502

mictio kosti - hondrodistrofiji). V. chondrodystrophia foetalis. microorganismus, mikroorganizam, jednoćelijsko, golim okom nevidljivo živo biće. U mikroorganizme spadaju: bakterije, gljive, rikecije, virusi i protozoe. Sin. microb. microphakia, mikrofakija, pojava suviše malog sočiva oka. microphthalmus, mikroftalmus, nenormalno malo oko. U pitanju je sprečavanje razvitka očne jabučice u celini, čiji uzrok nije poznat. micropsia, mikropsija, subjektivno opažanje pri spazmu akomodacije da predmeti izgledaju suviše mali. microsporia, mikrosporija, mikotičko oboljenje dlake glave i brade, gole kože i nokata, prouzrokovano gljivicama roda microsporon. U mikrosporiji je dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta u istom smeru. Promena je mahom u obliku većih kružnih polja. Microsporon, mikrosporon, parazit biljnog porekla (sitne spore oko dlake u obliku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M. Aoudouini i M. felineus, koji prouzrokuju površinsku i duboku mikrosporiju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzrokovač oboljenja pityriasis versicolor, i M. minutissimum, prouzrokovač eritrazme (epidermofitije). microthrombosis, mikrotromboza, mali ugrušci u kapilarima i malim krvnim sudovima raznih organa. microtia, mikrotija, uroñena anomalija oblika usne školjke koja je znatno smanjena ili je čak svedena samo na mali kožni nabor u kojem ima nešto hrskavice. Obično je mikrotija deo šire anomalije oblika koja zahvata i srednje uvo. V. atrezija uva. mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se napunjeni mokraćni mehur ispražnjuje. Pražnjenje mokraćne bešike u toku mokrenja zavisi uglavnom od kontrakcije mišića detruzora i relaksacija unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera. Mokrenje je refleksna radnja koju olakšavaju i koče viši moždani centri. Mokraća iz bubrega stalno pritiče u mokraćnu be-

Middeldorpfova udlaga šiku, ne povećavajući znatnije pritisak u njoj sve dok se ne napuni do odreñene zapremine (cistometrogram). Prva potreba za mokrenjem se javlja kad se u mokraćnoj bešici sakupi oko 150 ml mokraće, a neodložna potreba kad u njoj ima oko 400 ml mokraće. U toku mokrenja unutrašnji sfinkter, spoljašnji sfinkter i mišići meñice se opuštaju, a detruzor se kontrahuje. Izvesna područja centralnog nervnog sistema (snažni olakšavajući i zaprečni centri u moždanom stablu; neki centri u kori velikog mozga koji deluju uglavnom zaprećno) mogu potisnuti ili olakšati čin mokrenja. Middeldorpfova udlaga, v. udlaga. midrijaza, v. mydriasis. Miescher-Lederova bolest, v. bolest migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao oboljenje za sebe, počinje u pubertetu, a prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se u napadima, obično posle spavanja, s jakim bolom u jednoj polovini glave i povraćanjem na vrhuncu bola, zatim snom, posle koga bol prestaje. Traje nekoliko časova, a rede nekoliko dana (status hemicranius). Sin. hemicrania; m. abdominalis, nastupi grčeva u trbuhu u dece; m. complicata, glavobolja sa parestezijama i prolaznim oduzetostima u suprotnoj polovini tela; m. ophthalmica, migrena u kojoj pre nastupa glavobolje postoje hemianopsija ili skotomi (scotoma scintillans); m. ophthalmoplegica, glavobolja praćena prolaznom oduzetošću III, IV ili VI moždanog živca. Mihalkoviczev organ, preostali kanalići mezonefrosa spojeni sa semenim cevčicama. Stvaraju odvodne kanaliće glave pasemenika. mijelencefalon, v. metencefalon. mijelin, mešavina raznih lipida, glavni sastojak košuljice živaca. mijeloblastna leukemija, v. leukaemia. mijelocistokela, v. myelocystocele. mijelocistomeningokela, v. myelocystomeningocoele. mijelocit, ćelija granulocitne loze u kojoj se već javljaju zrnca karakteristična za ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-

mikrobiologija stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni mijelociti. Normalno se m. nalaze u kostnoj srži. U perifernoj krvi nalaze se u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji i u toku izraženih leukocitoza. mijeloftizna anemija, v. anaemia. mijelografija, rendgensko snimanje subduralnog prostora kičemnog kanala pošto se u ovaj prethodno ubrizga neko pozitivno ili negativno kontrastno sredstvo. Služi za utvrñivanje odnosa kičmene moždine ili njenih korenova prema kičmenom stubu, u slučajevima njihova oboljenja. Sin. myelographia. mijeloidna leukemija, v. leukaemia. mijeloidna metaplazija, v. metaplasio myeloides. mijeloproliferativni sindrom, v. bolest. mijeloscintigrafija, v. scintigrafija. mikocidi, fizička i hemijska sredstva koja uništavaju gljivice. mikroaerofili, bakterije koje se razmnožavaju u aerobnim uslovima, ali najbolje kada je koncentracija kiseonika u vazduhu nešto manja od normale, a koncentracija ugljen-dioksida veća; bakterije rastu nešto malo ispod površine hranljive podloge. mikroangiopatije, dijabetske, promene, pretežno na malim arterijskim krvnim sudovima, koje su specifične za šećernu bolest (v. tamo), a javljaju se najčešće na mrežnjači i bubrežnim glomerulima. mikroangiopatska hemolizna anemija, v. anaemia. mikroautoradiografija, v. auto radio grafija. mikrobar, oznaka , vansisteniska jedinica pritiska koja se može i dalje koristiti, 1/ = 0,1 Pa. mikrobiologija, nauka koja proučava mikroorganizme, može se prema predmetu proučavanja raščlaniti na: bakteriologiju, mikologiju i virusologiju. Meñutim, s obzirom na praktičnu primenu mikrobiologije, treba razlikovati medicinsku, poljoprivrednu, tehničku i veterinarsku mikrobiologiju. One su meñusobno toliko različite da su predmet posebnih oblika studija. Ipak ima niz osnovnih saznanja koji su zajednički, bilo kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri503

mikrodisekcija padaju u okvir discipline - opšte mikrobiologije. mikrodisekcija, disekcija tkiva ili ćelija pod mikroskopom. mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura koja se izvodi kontrolisanjem operativnog rada mikroskopom, npr. u otorinolaringologiji i oftalmologiji. V. mikrodisekcija; m. uva, niz operacijskih zahvata, koji se vrše uz upotrebu operacijskog mikroskopa. Većini je cilj da očuvaju ili po mogućstvu poboljšaju funkciju sprovodnog aparata srednjeg uva. Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirurgija stapesa, fenestracija labirinta i operacija atrezije bubanjske duplje. mikroklimat, stanje meteoroloških faktora u malim vazdušnim prostorima, u kojima se klimatološka merenja vrše naročitim aparatima. U mikroklime se, npr., ubrajaju klimat u vazdušnim prostorima izmeñu tela i odela, klimat izmeñu pojedinih slojeva odela, klimat u cipelama, klimat na površini naših sluznica i si. Ovaj je mikroklimat od naročitog značaja za dobro, tj. ugodno osećanje. mikroklizma, vrsta medikamentozne klizme koja se izvodi unošenjem u rektum dvadeset grama tečnosti u kojoj je rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi u rektum brizgalicom na koju se, umesto igle, natakne poseban nastavak. mikrolitijaza, v. nephrolithiasis. mikromere, male ćelije nastale u nejednakoj deobi (brazdanju). mikrometar (Mm) mera za dužinu, hiljaditi deo milimetra (l mm-); ranije se nazivao mikron. U mikroskopskom priboru mikrometar se naziva i pločica s mikrometarskim podeocima koja služi za mikroskopska merenja. mikrometoda, metoda hemijske analize u kojoj se upotrebljavaju minimalne količine supstancije. mikron, , jedinica mere za dužinu. Mikron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-4cm. Novi Meñunarodni sistem mernih jedinica (SI) ne preporučuje upotrebu mikrona kao jedinice. V. mikrometar. mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis. mikropil, otvor kroz koji u nekih životinja semeglavac prodire u jaje. 504

mikroskop mikroskop, optička sprava koja omogućava da se mali predmeti gledaju pod većim vidnim uglom te se vide uveličano. Sastoji se od sistema sočiva, objektiva i okulara i pribora za osvetljavanje. Objektivi imaju razdvojnu moć i njima se otkrivaju pojedinosti strukture objekta, a daju izvrnut realan lik koji se okijlarom naknadno uveliča. Zbog toga su objektivi naročito izgrañeni i korigovani da se, što je moguće više, uklone nedostaci sferne i hromatične aberacije, a postigne što veća moć razdvajanja. Moć razdvajanja objektiva zavisi od talasne dužine upotrebljene svetlosti i osobina objektiva te je i posmatranje mikroskopom običnom svetlošću ograničeno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj. praktično do uveličanja oko 2.000 puta. Savremeni mikroskopi pored precizne izrade i maksimalnog iskorišćenja optičkih svojstava objektiva i okulara imaju ureñaje i dopune za vrlo raznovrsna posmatranja (u polarizovanoj svetlosti, luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i propuštenoj svetlosti, na svetlom i tamnom polju, s ureñajem za fazni kontrast i dr.); binokularni m., mikroskop za 2 okulara kojim se predmet posmatra sa oba oka, čime je omogućeno stereoskopsko viñenje; elektronski m., mikroskop u kome se umesto svetlosnih zrakova za stvaranje lika upotrebljava snop brzih elektrona koji proizvode talase 100.000 puta kraće od svetlosnih (0,05 A). Zbog toga je razdvojna moć el. daleko veća nego u običnog mikroskopa. El. m. ima kondenzor, objektiv i projektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih zamenjuju 3 kalema koji stvaraju elektromagnetno polje (elektromagnetski tip); ili sistem dijafragmi (elektrostatički tip m.). Snaga uveličavanja el. m. kreće se od 2.000 do 30.000 puta. Slika uveličanog predmeta se posmatra na fluorescentnom zaklonu ili na fotografskoj ploči. Uveličanjem fotografije postiže se uveličanje slike preko 500.000 puta. Zato je el. m. u biologiji i omogućio temeljnije izučavanje ćelija, bakterija, virusa, pa čak i nekih molekula; polarizacioni m., mikroskop za posmatranje

mikrotelašca sitnih predmeta koji su osvetljeni polarizovanom svetlošću, pomoću dve polarizacione prizme: jedna je polarizator, a druga analizator; ultramikroskop, mikroskop za pregled vrlo sitnih čestica koje u prečniku imaju manje od 0,5 A. Svetlost dolazi iskosa. Oblik čestica raspoznaje se po svetlucanju na tamnom polju.

mikrotelašca (microbodies), v. peroksiso mi. Mikuliczev papirić, trake od filter-papira prevučene škrobom i Lugolovim rastvorom 3%. Plava boja se gubi na t° 115 do 1180C. Koriste se za kontrolu uspešnosti dezinfekcije. Mikuliczeva bolest, v. bolest. Mikuliczeva mast, »crna mast«, ranije upotrebljavana za lečenje rana. Sastoji se od srebronitrata, vazelina i peruanskog balzama. Mikuliczeva operacija, v. operacija. Mikuliczeva tamponada, v. tamponada. Mikuliczeve ćelije, v. ćelije. Milesova operacija, v. operacija. miliamper-minuti, proizvod iz primenjene jačine struje, izražene u miliamperima, i trajanja unošenja leka, izraženog u minutima, a pri elektroforezi lekova. V. electrophoresiš. miliaria, v. sudamina. milibar, oznaka mbar, vansistemska jedinica pritiska koja se može i dalje koristiti, l mbar = 100 Pa. miliekvivalent, v. ekvivalent. milimetar vodenog stuba, oznaka mm H2Ü, vansistemska jedinica za pritisak čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, Imm H2<3 = 9,806 Pa. Milin-Readova operacija, v. operacija. milium, milijum, lojne cistice, žućkaste boje, veličine čiodine glave, mahom na licu. milk-alkali syndrome, v. sindrom. Millefolii herba, v. herba. Millerova bolest, v. osteomalacia. Millonova reakcija, v. reakcija. mitnička muskulatura, skup malih i kratkih poprečnoprugastih mišića koji se nalaze u predelu lica ispod kože. Rasporeñeni su kružno ili zrakasto oko prirodnih otvora na licu. Oni svojim kon-

mineralokortikoidi trakcijama šire ili sužavaju ove otvore i na koži lica stvaraju karakterističan reljef, što daje izraz fizionomiji u vezi s odgovarajućim duševnim stanjem. Sve ove mišiće inerviše živac lica (n. facialis). mimika, igra mišića lica koja prati razna stanja raspoloženja i govor (kao u glumi), polne razlike u izrazu lica (fizionomija), čiji je dinamički izražaj mimika, dolaze od grupe mišića koji pri tome stupaju u dejstvo, što ne isključuje i mogućnost da istorodni mišići u polovima budu različno razvijeni. Izraz muškog lica je različan od izraza ženskog, kako u stanju mirovanja, tako, i još više, u stanju reakcije na izvesna raspoloženja, osećanja, opažaje, a naročito na emociju i afekte. Pri istovetnom osećanju ne stavljaju se u pokret svi mišići u oba pola. Za izvesne mišiće nije u pitanju potpuno isključenje nego samo stepen njihova udeIa. Smatra se da je ženska mimika uglavnom zavisna od akcije ovih mišića: sekutićnog, čeonog, dizača gornjeg kapka, obraznog, velikog jarmolikog i krstastog dela nosnog. U muškoj mimici uzimaju udela mišići: očnjački mišić smeha, nabirač obrve, trough mišić, kružni mišić usta, depresor nosne pregrade. Od akcije obraznog mišića zavisi pojava okruglastog ulegnuća na obrazima, u blizini usta, sa svake strane, . poznatih u našem narodu kao »smehuljci«, koje ženskom licu daju posebnu draž. Na ženskom licu se drukčije odražavaju ista stanja nego na muškom. Tako, bol se na ženskom licu izražava crtama trpljenja i podnošenja, dok je to isto osećanje u muškog praćeno izrazom revolta, otpora, odbrane. Muške crte na licu žene odbijaju normalno uobličenog muškarca. Isto tako, normalna žena se ne može oduševiti ženskim crtama na licu muškarca. mineralizacija zuba, v. kalcifikacija zuba.

mineralna voda, v. voda. mineralne banje, v. banje. mineralni izvor, prirodni izvor mineralne vode. V. voda. mineralokortikoidi, grupa hormona kore nadbubrežnih žlezda, čija je bitna uloga što povećavaju resorpciju natriju505

minijum ma, a smanjuju resorpciju kalijuma u bubrežnim kanalićima. Najvažniji od njih je aldosteron. minijum, v. trovanje. minimum separabile, mera za izražavanje oštrine vida, a to je najmanja udaljenost izmeñu dve crte pri kojoj ih još možemo videti kao dve (razdvojene). minimus (super!., od parvus), najmanji, npr. digitus minimus, najmanji prst. V. prst. Minkowski-Chauffardova bolest, spherocytosis hereditaria. V. spherocytosis, anaemia. minor, manji, komparativ od parvus. V. major. minus-dekompenzaćija, v. decompensatio. minutni volumen disanja, celokupna zapremina atmosferskog vazduha koja svakog minuta ude u disajne puteve. Jednaka je proizvodu respiracijskog volumena i učestalosti disanja. M.v.d. prosečno je oko 6 lit. minutni volumen srca u ,. . potrošeni Ü2 (ml/min.) ml/min. = £----------------- —: ------A-V razlika u Q 2 u ml na .100 ml krvi mioblasti, matične mišićne ćelije. mioepikardni ovoj, v. kardio gene ploče. miofragme, miomeri su odvojeni jedan od drugog pregradama nazvanim miofragmama. miogena kontraktura, v. kontraktura. miokardoza, v. myocardosis. mioklonička reakcija, nastajanje kratkotrajnih, ritmičkih grčeva mišića pri faradizaciji. V. clonus, miotonička reakcija. mioklonus, v. clonus. miopatski, koji je u vezi s miopatijom. miosis, mioza, suženost ženica; m. paralytica, postoji u paralizi n. simpatikusa, koji oživčava mišić raširač ženice; m. spastica, nastaje pri grču sfmktera dužice (inervisanog od n. parasimpatikusa, n. oculomotoriusa). miositis, miozitis, zapaljenje voljnih mišića; m. acuta disseminata, akutni rasejani miozitis, u stvari je primarni multipli miozitis; m. fibrosa, fibrozni mio506

misce zitis, koji se odlikuje prožimanjem mišića vezivnim tkivom; m. a frigore, reumatičko zapaljenje mišića izazvano hladnoćom i smrzavanjem; m. ossificans, miozitis u kome nastupa okoštavanje mišića; m. ossificans circumscripta, stvaranje ograničenog osteoma u mišiću, npr. u jahača; m. ossificans progressiva, bolest koja počinje u mladosti pa vremenom zahvata mišiće pretvarajući ih u koštano tkivo; m. ossificans traumatica, koji se razvija u mišićima koji su bili traumatizovani; m. purulenta, miozitis sa stvaranjem apscesa u mišićnom tkivu; m. trichinosa, miozitis prouzrokovan prisustvom trihina u mišićima. V. myositis. miotica, miotici, sredstva koja prouzrokuju suženje ženice (npr. pilokarpin i fizostigmin). V. miosis. miotoničan, koji izaziva miozu. V. miosis. miotonička distrofija, v. dystrophia. miotonička reakcija, usporeno opuštanje mišića posle njihove kontrakcije, npr. u kongenitalnoj miotoniji. V. myotonia congenita. miotonija, v. myotonia. mioza, v. miosis. miringotomija, v. paracenthesis. miris, osećaj koji nastaje pri dejstvu mirišIjavih materija na receptore čula mirisa, u specijalnom području sluznice nosa. mirisne materije, supstancije sposobne da izazovu osećaj mirisa. V. miris. mirisni put, v. olfaktivni put. mirisni živac (mirisna vlakna), v. fila olfactoria, nervi olfactorii. mirnodopska vojna bolnica, stacionarna sanitetska ustanova namenjena lečenju pripadnika oružanih snaga i njihovih porodica kao i drugih osoba, a u domen njihovog rada spadaju i komisijski pregledi vojnih lica, naučnoistraživačka delatnost itd. V. Vojna bolnica. misao, celokupni psihički doživljaj u jednom momentu, npr. shvatanje vidnog prizora, projekcija matematičke jednačine u našem umu itd. misce, latinska reč koja znači »pomešaj«. Upotrebljava se pri pisanju recepata koji sadrže više od jednog lekovitog sa-

missense mutacija stojka. Piše se, obično, u skraćenom obliku, M. ili m. missense mutacija, v. mutatio. mišica,v. brachium. mišić, v. musculus. mišići crveni, vrsta skeletnih mišića čija vlakna sadrže više mioglobina, dok im je poprečna ispruganost manje izražena; reaguju sporije i imaju duži latentni period od belih vlakana. Prilagoñeni su za dugotrajne, spore kontrakcije koje održavaju stav tela. mišićna hipertonija, v. hypertonia. mišićna masa, od ukupne telesne težine na mišiće dolazi u muškog 41,8%, a u žene 35,8%. Izačunavanje mišićne mase koristi se kreatinski količnik (količina mokraćnog kreatina u mg na l kg težine tela) u osoba koje se ishranjuju hranom bez mesa. U muskuloznih muškaraca taj se količnik kreće oko 20, a u gojaznih žena oko 10. mišićno vreteno, v. čulna telašca. mišja jedinica, v. jedinica. mišji (murini) tifus, rickettsiosis murina. V. rikettziosis. Mitchellova bolest, v. erythromelalgia. mitella, mitela, podvezni zavoj koji nosi povreñenom ruku, pričvršćen oko vrata. Kao materijal za ovaj zavoj služi trougla ili četvorougla marama ili poveska, te se prema tome i naziva: n. triangularis, m. quadrangularis ili m. parva. mitigatus, ublažen, blag. mitis, blag, slab. mitogeni, supstancije koje podstiču deobu ćelija, lektini biljnog porekla (v. lektini) koji izazivaju deobu limfocita (npr. fitohemaglutinin) i neki bakterijski Iipopolisaharidi (npr. iz E. coli) koji dovode do mitoze i diferencijacije limfocita. Stimulišu sintezu DNK i stvaranje limfokina (v. limfokini). mitotan, citotoksično sredstvo sa selektivnim dejstvom na ćelije kore nadbubrežnih žlezda. mitotska rekombinacija, recipročna izmena gena izmeñu homolognih hromosoma kao posledica crossing-overa u toku mitoze.

Mladenovačka Banja mitoza, posredna deoba ćelije- tipična deoba ćelije, pri kojoj se obrazuje vreteno (ahromatska tvorevina), a od hromatina postaju hromosomi, koji se uzdužno podele (kariokineza); ovaj proces prate promene u citoplazmi (citokineza). Prema kariokinetičkim pojavama mitoze se dele na četiri faze (profaza, metafaza, anafaza, telofaza). mitra Hippocratis, Hipokratova mitra, zavoj za glavu u obliku kape koji se pravi dvogubom poveskom. mitralis, mitralan, sličan mitri; valva mitralis (bicuspidalis), mitralni ili bikuspidalni zalistak u srcu. mitralna insuficijencija, v. insufficientia valvulae mitralis. mitralna mana, v. vitium mitrale. mitralna pseudostenosa, sin. Flintov znak, v. šum. mitralna stenosa, v. stenosis ostii venosi sinistri. mitralno srce, v. cor mitrale. miksedem, v. myxoedema. mixtura, mikstura, mešavina (farm.), oblik leka u kome se nalaze pomešana dva leka ili više lekova. U užem smislu, tečan oblik leka u kome su u vodi ili u nekoj drugoj tečnosti supstancije rastvorene (sin. solutio) ili suspendovane (m. agitanda). Miyagawanela-lymphogranulomatosis, virus prouzrokovač lymphogranuloma inguinale (četvrte veneričke bolesti). mladalačko ludilo, zastareli naziv za shizofreniju. V. schizophrenia. Mladenovačka Banja, banja kraj Mladenovca, ima nizinski klimat koji deluje sedativno. Mineralna voda temperature oko 360C izbija jakim mlazom iz arteškog bunara, dubokog 269 m. Po hemijskom sastavu ova voda je alkalna i murijatička odnosno hidrokarbonatna (oko 5 g%o), natrijum-hloridna (2,53 g%o) i ugljenokisela; ona je i slabo gvožñevita, bromidna i jodidna. Ukupno sadrži oko 8 g mineralnih soli na litar vode; ona je donekle i izotonična (u odnosu na krvni serum). Radi lečenja, voda se upotrebljava za kupanje i za piće> ali isto tako treba da se koristi i za udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci507

mladež fična kataralna oboljenja nosa, grla i bronhija; hipoacidni gastritis; atonija želuca; atonička opstipacija i insuficijencija jetre, holecistatonija. mladež, v. naevus. »mlateći zglob«, donje vilice, pokreti zaostalog dela ramusa posle kondilektomije koji podsećaju na mlaćenje, lupanje bata, malja. mlečac, v. soor. mlečna kiselina, v. Acidum lacticum. mlečne žlezde, dojke, parni organi, po pravilu, na grudima žene u vidu oblih uzvišenja sastavljenih od grozdastih meškova čije ćelije luče mleko. U sasvim male dece ženskog pola one su sasvim male, nerazvijene. U doba puberteta dojke postepeno rastu, dok ne dosegnu odreñenu veličinu, predstavljajući jednu od najupadljivijih odlika ženskog pola. Ponekad one privremeno narastu i u novoroñenčadi oba pola, lučeći mlečnu tečnost, poznatu pod imenom veštičino mleko; (embr.) u embriona od 6 do 7 mm dužine zadebljava ektoderm, na bokovima trupa škržnih lukova sve do spoljnjeg kraja u tzv. mlečnu gredu koja se u embriona od 9 mm izdiže iznad površine, naročito u predelu budućih grudi. U čoveka se normalno javljaju u grudnom predelu nekoliko začetaka, od kojih normalno ostaje samo jedan par, dok drugi početkom 3. meseca nestaju. Sem na normalnim mestima začeci mlečnih žlezda se mogu razviti i na drugim mestima kao potpuno izgrañene žlezde (hipermastija) ili kao bradavice bez žlezdanog tkiva (hipertelija) ili kao žlezde bez bradavica (hiperadenija). Do sada je zabeleženo oko 40 mesta gde se izuzetno mogu razviti prekobrojne mlečne žlezde. Začeci mlečnih žlezda postaju razmnožavanjem matičnog sloja na odreñenom mestu mlečne grede, čineći žlezdano polje. Od nje se odvajaju u toku 5. meseca pune celularne gredice (do 25), zadebljale na donjem kraju. One se ubrzo razgranjavaju u mezenhimnom tkivu i od njih postaju žlezdani režnjići. U sredini žlezdanog tkiva zbog bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdiže i postaje bradavica. 508

mleko mlečni šećer, v. Lactosum, Saccharum lactis, laktoza. mlečnjaci (dentes decidui), v. zubi. mleko, sekret mlečnih žlezda sisara. Hemijski ono predstavlja trajnu emulziju masti u koloidnom rastvoru belančevina i pravom rastvoru šećera i soli. Mleko je tečnost bele ili žućkaste boje, koja dolazi od mnogobrojnih masnih kapljica i koloidnih micela belančevina koje odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema naročitog mirisa. pH svežeg mleka preživara je 6,3 do 6,6. Ženino mleko je slabo bazno. Reakcija mleka zavisi od prisustva primarnih i sekundarnih fosfata. Zbog značajnih količina kazeina u mleku, mleko preživara se ne zgrušava prilikom kuvanja, dok mleko nekih sisara sadrži više albumina i globulina pa se prilikom kuvanja zgrušava. Glavni sastojak mleka je voda (83-87%), koja dolazi iz krvi. Mleko sadrži sve sastojke koji su potrebni za održavanje, razvoj i porast novoroñenčeta. Izvestan deo organskih i neorganskih materija prelazi iz krvi, dok se druge sintetišu u ćelijama mlečne žlezde (laktoza, kazein, deo globulina i jedan deo masti). Od organskih sastojaka na prvom mestu se nalaze belančevine, kazein, laktoalbumin i laktoglobulin. Kvantitativni odnos pojedinih beiančevina u mleku odreñuje brzinu rastenja mladunčeta i prilagoñen je potrebama životinjske vrste koja stvara mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadrži disaharid laktozu. Ona se stvara u mlečnoj žlezdi i njena koncentracija u kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u mleku nalaze u obliku stabilne emulzije. Oko svake kapljice masti nalazi se opna od belančevina, koja povećava stabilnost emulzije masti. Količina masti u mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka sastoje se od glicerinskih estara čitavog niza masnih kiselina (najviše oleinske i palmitinske). Od ostalih sastojaka mleko sadrži i ureju, hipurnu kiselinu, kreatin, kreatinin, aminokiseline i limunsku kiselinu. Mleko sadrži i veći broj različitih fermenata. Količina mineralnih materija kreće se u dosta širokim granicama u raznim životinjskim vrstama. MIe-

mlinar

ko je hranljiva materija veoma siromašna gvožñem. Prvih nekoliko dana posle poroñaja mlečna žlezda izlučuje naročiti sekret koji se naziva kolostrum. On ima visoku specifičnu težinu i sadrži znatnu količinu pravih belančevina. Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan. Mikroskopski sadrži mnogo leukocita. U toku nekoliko dana postepeno prelazi u mleko. mlinar, Tenebrio molior; najznačajnija štetočina u mlinarstvu, dimenzije 13 do 17 mm, crnosmeñe boje. mlitava koža (cutis laxa), jedna od promena u Turnerovom sindromu (v. tamo). mljetska bolest, v. mal de Meleda.

mobilitas abnormalis, (stom.) nenormalna pokretljivost patrljaka prelomljene donje vilice ili kostiju lica usled dejstva mehaničke sile, patoloških procesa itd: aktivna, prilikom spontanih pokreta bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pregledom. (Oppositus) v. immobilitas. mobilizacija, postupci kojima je cilj da učine nepokretni ili ankilozovani deo pokretnim. mobilna hirurška ekipa u NOR-u, v. kirurška ekipa.

moć razdvajanja mikroskopa (moć razlučivanja ili rezolucija), najmanje rastojanje izmeñu tačaka A i B koje se još mogu videti razdvojeno pomoću datog objektiva. Ova veličina zavisi od talasne dužine A-svetlosti kojom se preparat osvetljava i tzv. numeričke aperture NA objektiva i data je obrascem AB = l /MR =A/NA, pri čemu je NA=n sin 6/2, n predstavlja indeks prelamanja svetlosti izmeñu preparata i objektiva a Ѳ je ugaona apertura. modeli za studije, (stom.) modeli gornje i donje vilice od gipsa za analizu odnosa gornje i donje vilice u artikulatoru i planiranje protetske terapije. modifikacije, v. fenotipske varijacije. modra galica, v. Cupri sulfas. Moebiusov znak, v. znak.

Moeackeberg sclerosis, Menkebergova skleroza je oblik arterioskleroze mišićnih arterija srednjeg kalibra koji se odlikuje taloženjem kreča u srednjem delu zida arterije. Postoji degeneracija, otok

mokraćni organi

i fragmentacija mišićnih vlakana srednjeg dela zida arterije i taloženje krečnih soli. U arterijama manjeg prečnika opisani proces prati i pojava masne degeneracije u intimi. Lumen zahvaćenih arterija je u većini slučajeva dobro prolazan za krv pa nema smetnji u krvotoku izuzev kada je intima promenjena. mokraća, bistra žućkasta tečnost koja nastaje u bubrezima procesima filtracije, reapsorpcije i sekrecije. Za 24 časa izluči se oko 1,5 lit. mokraće. Mokraća ima specifičan miris, slano-gorak ukus; specifična težina čovečije mokraće kreće se izmeñu 1,015 i 1,025. pH mokraće je 5-7 i zavisi od ishrane. Mokraća sadrži neorganske i organske sastojke. Od neorganskih sastojaka najvažnije su soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od organskih sastojaka najvažniji su ureja, kreatinin, mokraćna kiselina, purinske baze, indoksil i hipurna kiselina. Centrifugiranjem mokraće, čak i u zdrave osobe, može se dobiti talog (sediment), koji sadrži kristale ili amorfan talog raznih organskih i neorganskih soli. Prisustvo belančevina, eritrocita i većeg broja leukocita u mokraći znak je oboljenja bubrega, odnosno izvodnih puteva. mokraćevina, v. carbamid,kreja. mokraćna bešika, vesica urinaria; (embr.) njen postanak je vezan za stvaranje alantoisa. Od njegovog intraembrionalnog dela postaje urahus, a od proksimalnog mokraćna bešika. Urahus se začepljuje u drugoj polovini fetalnog života u svom distalnom delu, a pretvara se u fibroznu srednju vezu bešike. Proksimalni deo uraha ostaje prohodan i uliva se na gornjem kraju bešike. Tokom 2. meseca bešika se spušta u karlicu. Epitel je prvo jednoredan, a prelazan postaje tek u embriona od 60 mm. mokraćna cev, v. urethra.

mokraćna flegmona, v. infiltratio urinae. mokraćna kiselina, v. Acidum uricum.

mokraćne boje, obojene supstancije od kojih potiče boja mokraće (urobilin, urohrom, uroeritrin, urosein i dr.). mokraćni kanalić, v. tubulus renalis. mokraćni konkrement, concrementum.

mokraćni organi (organa uropoëtica), izlučuju iz krvi škodljive sastojke u obliku 509

mokraćovod mokraće i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na parne i neparne. Parni organi su: bubreg(ren), bubrežne čašice (calices renales), bubrežna karlica (pelvis renalis) i mokraćovod (ureter). Neparni organi su mokraćni mehur (vesica urinaria) i mokraćna izvodna cev (urethra). mokraćovod, v. ureter. mola hydatidosa, grozdasta mola. Cistič-ka degeneracija resica horiona. Najčešće u prvim mesecima trudnoće resice horiona gube svoj rojtast izgled i pretvaraju se u okruglaste cistice različite veličine koje se peteljkom meñusobno povezuju, tako da imaju oblik grozda. Cis-tička degeneracija zahvata samo stro-mu resica dok oba epitela ostaju nepro-menjena. Ta grozdasta masa ima vrlo veliku proliferativnu moć i vrlo brzo raste i tako ispunjava materičnu duplju. Plod najčešće ugine. Neki put proces zahvata i placentne resice i usled citolitič-kog dejstva dolazi do razaranja mišića materice (mola destruens); m. sangvi-nolenta, krvava mola predstavlja izumrli ovulum koji je prožet krvlju. molaris, molaran, kutnjački, v. dens. molekul (mala masa, od moles - masa),> najsitnija čestica neke supstancije (elementa ili jedinjenja) koja može slobodno postojati, a da pri tome zadržava sva svojstva dotične supstancije. Molekul je sagrañen od atoma; kad su atomi u molekulu jednorodni u pitanju je prosto telo, elemenat. V. atom, jedinjenja. molibdenum, Mo, molibden, hemijski element, metal. molimina climacterica, tegobe neurovegetativne prirode u vreme prestanka rada jajnika i pojave menstruacije. V. climacterium. molluscum contagiosum, virusno oboljenje u vidu pojedinačnih, poluloptastih umbilikovanih promena, bele ili ružičaste boje, veličine čiodine glave do graška. moljac, ambarski, v. Tinea granella. moljac brašna, Ephestia kühniella; ima izgled manjeg leptira plavosive boje s dva para pruga na spoljnim krilima. Živi u grupi stvarajući lepljive grumeni. Monaldijeva drenaža, v. drenaža.

510

monocyt monarthritis, monartritis, zapaljenje samo jednog zgloba; m. deformans, deformantni artritis samo jednog zgloba. Monckenbergova skleroza, ateromatoza s kalcifikacijom srednjeg sloja mišićnih arterija. mongolismus, mongoloidizam, vrsta umne zaostalosti. Izgled lica s kosim očima podseća na Mongole. Uvećan jezik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1) sa znacima hipofunkcije štitaste žlezde i 2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od prekobrojnog broja hromosoma: dete ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivljuju se starost roditelja i krvno srodstvo. Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligophrenia. mongoloidizam, v. mongolismus. mongolske pege, doživotne svetlomrke, manje ili veće pege, lokalizovane pretežno u slabinsko-krsnom predelu. monilethrix, nasledno distrofičko oboljenje dlaka u vidu prstenastih suženja i lomljivosti. moniliasis ili candidiasis, kandidijazu ljudi najčešće izazivaju sledeće vrste: Candida albicans, C. tropicalis, C. pseudotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana, gljivica Monilium album (soor), može da se naseli u sluznici grkljana, gde izaziva zapaljenje koje, ako je unilokularno, može da liči na tumor (karcinom); m. oris, oralna monilijaza. V. soor. mono-, u složenicama označava da je nešto jedno, daje ograničeno na jedan deo. Npr. mononuklearni, koji ima jedno jedro. U herniji označava da je nešto spojeno s jednim atomom ili atomskom grupom. Npr. monoaminomonokarbonske kiseline sadrže u svom molekulu po jednu amino-grupu i jednu karboksilnu grupu (alanin CHsCHNHzCOOH). monocitna angina, v. Mononucleosis infectiosa. monocularis, monokularan, koji ima jedno oko, koji se odnosi na jedno oko. monoculus, monokul, zavoj poveskom, kojim se prekriva jedno oko. monocyt, ima prečnik 15-20 mikrona, bela krvna ćelija, s jedrom koje je na jednom delu nešto ugnuto, protoplazma je obilna i sadrži azurofilna zrnca u

monocytopenia vidu prašine. U normalnoj perifernoj krvi ima oko 6% monocita. V. macrophages. monocytopenia, monocitopenija, smanjenje monocita u perifernoj krvi. monocytosis, monocitoza, povećan broj monocita u perifernoj krvi. monoestrusne životinje, životinje u kojih se nagon za parenjem javlja jedanput godišnje. monofaktorski, nasledno obeležje koje reguliše samo jedan par gena. Sin. unifaktorskl Sup. multifaktorski. monogenski, v. unifaktorski. monohloramini, stvaraju se pri hlorisanju vode prisutnim organskim materijama i pri pH preko 7. Imaju slabije dezinfekciono dejstvo. monohromatski vid, v. achromatopsia. monokularna diplopija, v. diplopia. monolagnija, v. onanija. monomorfizam, v. monomorphismus. monomorphismus, monomorfizam, u genetici, genska uniformnost stanovništva u pogledu odreñenog obeležja; u bakteriologiji, gledište prema kome svaka bakterija ima nepromenljiv oblik i funkciju. mononucleosis infectiva, infektivna mononukleoza, akutno, febrilno, virusno oboljenje s anginom, otokom vratnih ili svih limfnih žlezda i splenomegalijom. Najverovatnije je izazvana Epstein-Barrovim virusom. Glavni simptomi su: povišena temperatura, angina, otok limfnih žlezda, hepatosplenomegalija, atipični limfociti u krvi, uz specifičnu serološku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsohnov test). Sin. febriglandularis, lymphoblastosis benigna acuta. Karakteristični su: izrazita leukocitoza, limfomonocitoza od 50-80%, atipični monociti (virociti) i heterofilna antitela, koja se koriste za serološku dijagnostiku bolesti. Lm. je kapljična infekcija uglavnom mladih osoba. Bolest počinje postepeno kao membranozna angina. Nalaz na tonzilama često liči na difteričke skrame, ali je opšte stanje bolesnika dobro, jer nije intoksiciran. Posle treće sedmice bolesti je moguće oštećenje jetre. Lm. traje više sedmica a prognoza je dobra.

monozigotni blizanci mononukleusni fagociti (imunološki), ćelije koje učestvuju u ćelijskom (celularnom) imunom odgovoru. Stvaraju se u kostnoj srži, a sazrevaju u kostnoj srži i drugim organima. Prisutni su u jetri, slezini, limfnim čvorićima, plućima i peritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidrolizne) enzime, lizozim, komponente komplementa i interferon. Osnovne funkcije: pružanje antigena limfocitima, ingestija i digestija patogenih i normalnih ćelija, akumulacija na mestu zapaIjenjske reakcije. Podklase: monociti, Kupfferove ćelije, histiociti, peritonealni makrofazi, alveolarni makrofazi, sinusoidne ćelije, osteoklasti i mikroglijame ćelije. monoplegia, monoplegija, oduzetost jednog ekstremiteta ili jedne polovine lica; m. corticalis, oduzetost usled oštećenja motorne kore; m. facialis, v. paralysis n. facialis; m. spinalis, oduzetost usled oštećenja odgovarajućeg dela kičmene moždine. monoploid, v. haploid. monoploidija, v. haploidija. monorchidia, jednostrano odsustvo muške gonade, uz striktnu kontrolu da se druga gonada ne nalazi u trbušnjoj duplji, predstavlja retko patološko stanje. monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola, najčešće su heksoze (sastavljene iz šest C-atoma), npr. glikoza (grožñani šećer, ili dektroza) i fruktoza (voćni šećer, ili levuloza). monosinaptički refleks, refleks čiji refleksni luk grade samo dva neurona. V. refleks na istezanje. monosomia, monosomija, nedostatak jednog hromosoma u odreñenom hromosomskom paru diploidnih ćelija (2N-1, gde N označava haploidnu garnituru hromosoma). Primer ovakvog poremećaja u ljudi je Turnerov sindrom (v. tamo). monothricha, bakterije koje imaju jednu polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas, Vib. cholerae). monozigotni blizanci, genski identični blizanci, koji potiču iz jedne oploñene 511

morphinum

Monro-Kellijeva doktrina

jäjne ćelije. Sin. identični blizanci, istojajni blizanci Monro-Kellijeva doktrina, princip po kome zbog nestišljivosti mozga i cerebrospinalne tečnosti u lubanji zapremine krvi, cerebrospinälne tečnosti i mozga moraju biti relativno konstantne. mons pubis (mons Veneris), preponski brežuljak, bručik, trouglasto ispupčenje iznad spoljnih polnih organa žene prouzrokovano masnim tkivom. Obrastao je brucama, polnim dlakama. Sin. Venerin brežuljak. Monteggina povreda, v. povreda. Montgomerijeve kvržice, v. mlečne žlezde.

Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae. moral insanity, (engl.), moralno ludilo, pojava više ili manje potpunog odsustva moralnih osećanja u psihopata ili duševnih bolesnika. Oboleli pri tom ne mora da pokazuje oštećenje inteligencije nego se moral inseniti manifestuje samo kao surovost, egoizam, potpuno odsustvo društvenog nagona ili njegova izvitoperenost. moralna anestezija, v. moral insanity. Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacunata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uzročnici su konjunktivitisa u ljudi. Prva može izazvati i gnojni meningitis i bronhopneumoniju, naročito u dece. morbiditet, statistički pojam, broj koji označava odnos stanovnika neke teritorijalne jedinice (grad, država) i broja obolelih u odreñenom periodu vremena. Za razliku od ovog opšteg m., specijalni m. pokazuje učestalost pojavljivanja od neke odreñene bolesti. M. se izračunava obično na 10.000 stanovnika. V. Ietalitet, mortalitet. morbilli, male boginje, akutna virusna bolest dece iz grupe osipnih groznica. Odlikuje se izraženim kataralnim znacima i makulo-papuloznom ospom. Kapljična, veoma kontagiozna infekcija. Bolest ima ciklični tok s dvofaznim tipom temperature. Prva faza označava početak bolesti s temperaturom i kataralnim promenama svih sluznica. Dete kašlje» slini, bali, a lice je sočno, zajapureno kao uplakano (»plačna maska«). Druga

512

faza odgovara izbijanju ospe, koja se prvo javlja po vratu i licu, pa se spušta niz trup sve do stopala. Ospa je makulopapulozna, ružičasta. Ona traje 3-7 dana, a ćela bolest oko 15 dana. Bronhopneumonije i otitis su česte komplikacije, a encefalitis je redak i težak. morbus, v. bolest. morbus haemolyticus neonatorum, v. erythroblastosis.

morfin, v. Morphinum. morfinizam, v. morphinismus. mornarička bolnica, ustanova za lečenje pripadnika ratne mornarice, ali i drugih bolesnika; postoji na kopnu ili na brodu, v. sanitetski brod. U većim ustanovama pored lečenja i obuke posebna pažnja se posvećuje izučavanjima iz oblasti pomorske medicine. V. vojna bolnica.

morphea, v. sclerodermia circumscripta. morphinismus, morfinizam, toksikomanija prema morfmu (zavisnost od morfina), koja, postepeno, dovodi do upotrebe sve većih količina toga alkaloida. U početku, unošenje morfina izaziva prijatnost (euforiju, tzv. medeni mesec morfinista), ubrzo, potom, nova količina morfina postaje potrebna da otkloni neprijatne (apstinencijalne) simptome kao što su drhtanje, znojenje, muka, povraćanje, dijareja, kijanje, razdražljivost i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps može da ugrozi i sam život morfinomana. Do ovih pojava dolazi zbog toga što morfin u morfinomana ulazi kao neophodan sastavni deo u hemijske procese metabolizma. Odvikavanje od morfina je teško i nesigurno, Nelečen morfinoman propada moralno, jer ne bira sredstva da pribavi morfin; materijalno, jer je tajno nabavljeni morfin vrlo skup. morphinum, morfin, najvažniji alkaloid opijuma. U čoveka deluje depresivno na centralni nervni sistem, prouzrokuje zatvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu, koju pojačava. Upotrebljava se, uglavnom, kao analgetičko sredstvo (samo u izvesnim akutnim bolovima i u neizlečivih hroničnih bolesti), i zatim kao priprema za narkozu i lokalnu anesteziju. Prilikom učestale upotrebe, lako dolazi

mors do toksikomanije (morfinomanija, morfinizam). V. Opium. mors, smrt, nepovratni prestanak svih funkcija života. S. može nastupiti na prirodan način - prirodna smrt, ili nasilno - nasilna smrt, usled nekog nasilnog akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m. in tabula, smrt na ploči, tj. na hirurškom stolu, u toku operacije; prirodna s. može biti: prirodna fiziološka s., koja nastupa u dubokoj starosti usled istrošenosti organizma i postepenog slabljenja njegovih funkcija; prirodna patološka s., koja je posledica izvesnog patološkog procesa u organizmu. Prirodna patološka smrt je postepena kada se funkcije u organizmu u toku dužeg vremena postepeno gase, a naprasna (m. subita) kada s. nastupa neočekivano u osobe na izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku nekog lakšeg oboljenja koje se obično ne završava smrću; prividna s., stanje kada neka osoba pokazuje jedva primetne znakove smrti. P. s. može da nastupi u raznim trovanjima, npr. pri trovanju morfinom, ugljen-monoksidom, etrom, hloroformom i alkoholom, zatim pri insolaciji, smrzavanju i udaru električne struje. U slučaju p.s. vrši se veštačko disanje, koje treba produžiti i nekoliko časova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,pojačava se rad srca i nadražuje centar za disanje. U cilju da se suzbije i izbegne strah od prividne smrti zakonom je odreñeno i regulisano utvrñivanje smrti obligatnim pregledom mrtvaca, koji vrše lekari ili i naročito obučeno osoblje, koji na osnovu tipičnih i karakterističnih simptoma utvrñuju smrt neke osobe; m. thymica, timusna smrt, u osoba u kojih postoji status thymicolymphaticus. morska milja, v. jedinica dužine van SI koja se može upotrebljavati samo za izražavanje razdaljina u pomorskom i vazdušnom saobraćaju, l m. milja 1852 m. morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom, npr. vulnus m., rana usled ujeda. mortalitet, umiranje, jedan od prvih pokazatelja koji je korišćen za procenjivanje zdravstvenog stanja stanovništva 33 Medicinski leksikon

most odreñene teritorije. Može se posmatrati kao opšti mortalitet (ukupan broj umrlih) ili kao specifični mortalitet (prema uzroku smrti, polu, starosti, zanimanju). Poseban značaj za sredine u razvoju ima praćenje smrtnosti pojedinih kategorija stanovništva (žena u toku trudnoće, poroñaja i šest meseci nakon poroñaja maternalni mortalitet) i odojčadi (mortalitet odojčadi). Mortonova bolest, v. metatarsalgia. morula, kupinasta gomila blastomera, v. brazdanje. mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje se pojedina tkiva sastoje od ćelija različitog genskog, odnosno hromosomskog sastava, ali koje vode poreklo od jednog zigota. Mozaik je posledica somatskih mutacija ili transplantacije ćelija s jedne jedinke na drugu, kao što se, npr. dešava u raznojajnih blizanaca u toku njihovog intrauterinog razvitka. mosaicismus, mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke postoje tkiva s ćelijama različitog genotipa, porekla od jednog zigota. Moschcowitzova operacija, v. operacija. Moschkowitzova bolest, v. bolest. Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, punjenje kostnih šupljina sterilnom smesom jednakih delova spermaceta i sezamovog ulja. Na 60 delova ove smese dodaje se 40 delova jodoforma. most, (stom.) nadoknada jednog ili više izgubljenih zuba u cilju rekonstrukcije odnosa i rehabilitacije funkcija oštećenog mastikatornog organa. Preko kotvi (veštačke krune) fiksiran je za zube nosače, preko kojih se opterećenje prenose isključivo na potporni aparat zuba; fasetiran m., nadoknada za izgubljene zube od metalnog dela i vidljivog estetskog dela od akrilatnog ili keramičkog materijala boje prirodnog zuba; higijenski m., nadoknada za donje bočne zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu alveolarnog grebena. Na poprečnom preseku ima oblik srca. Izrañuje se ceo od metala, a prednja kotva može biti fasetirana; metalno-keramički m., nadoknada izgubljenih zuba gde je keramički materijal boje prirodnog zuba, di513

mostno koleno

motorna ploča

rektno napečen na metalni skelet; no- motorika, polne razlike u motorici isposač m., sastrugan prirodni zub na koji Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica, se fiksira most preko kotvi cementnim glasu; izgovoru i u govoru. Žena, uopšte, materijalom. Sin. stubni zub; porculanmanje koristi pokrete ruke od muškarski m., fiksna nadoknada od porculana ca, naročito ako, uz to, postoji siromaštkada nedostaje jedan prednji zub; privo reci i izraza. Tom prilikom muškarac vremen m., nadoknada za izgubljene rado isturuje raširene ruke unapred, izzube od brzovezujućeg akrilata, ili skidvaja kažiprst, steže pesnice ili širi prnut stari most. Štiti zbrušene zube i ste, a hoće katkad i da lupa pesnicom o meka tkiva do izrade, odnosno cementisto. Pri hodu muškarac manje ili više ranja stalnog mosta. mlatara rukama. Pokreti žene su odmemostno koleno, snažni pregib rombencereni, graciozni, meki, skoro lebdeći, nafalona na njegovoj prednjoj strani, sin. suprot razmetljivom i energičnom hodu pontno koleno. muškarca. Normalno uobličena žena u mošnice, scrotum, okruglaste kožne kese, svaki svoj pokret unosi graciju, ritam. mrke boje, poprečno nabrane. U stanju Ona ne zna za usamljene i izdvojene pomirovanja su opuštene izmeñu nogu i krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne kroz njih se mogu opipati semenici. prati diskretan pokret vrata, glave i truKoža mošnica je vrlo osetljiva i pri ovpa. Pokreti ruke muškarca su lišeni lašnom trljanju lako se zgrči. Za vreme toga. Polne razlike u pokretima postaju polnog nadražaja one se zgrče i dignu naročito upadljive kad se jave na suppod koren uda (kremasterski refleks); rotnom polu. Postojanje »ženskih« po(embr.) genitalni jastučići, u muškog se kreta u muškog (»transgesticizam«) razvijaju u mnogo većoj meri i na kraju odaje ženski uobličenog muškarca. (fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu soMuškog homoseksualca najviše odaju bom u kožastu kesicu (scrotum). Linija ženski pokreti. Još više bodu oči muški spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti pokreti u androidnih žena, poznatih u rub po sredini mošnica (raphe scroti). Ux narodu kao muškarače (muškobanaste jedinstvenu mošničku kesu jastučići se žene). Umesto gracioznih pokreta vrata, preobraćaju tek 8-9. fetalnog meseca, glave i trupa, one pokazuju odsečnost, kada u mošnice prodre izdanak peritoplaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku, nealne opne. upiranje kažiprsta, stisnute pesnice. Pomošnički jastučići, u muškog embriona lne odlike hoda dolaze od drugačijeg genitalna kvrga znatno raste u dužinu, a razvoja kostura (naročito karličnog kosgenitalni jastučići se razvijaju u mnogo tura). Gibanje bedara i naizmenično isvećoj meri nego u ženskih i spajaju se turanje ramena u žena neminovno je meñu sobom u mošnice. Prema spajaposledica posebne fiziologije njenog nju se nazivaju mošnički jastučići Linija tela. Njen korak je sitan, više prstima, spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti dok je u muškog on krupan, energičan, rub po sredini mošnica, produžujući se petama. Svesna privlačnosti svoga u meñični (perinealni) rub. hoda, žena koristi svoj hod: ona postaje motilitet, pokretljivost. »izvijuša« ili »uzvijojla«. Muški hod u motivacija, psihološki pojam, označuje današnje žene ne može da deluje erotsilu koja navodi ličnost da dela da bi zaski. Kao izraz suprotne polarizacije on dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta se javlja u androidnih žena. U ženskom motivacija utiče na opažanje olakšavahodu muškarca (sitan korak, uzvijanje) jući ga ili ne. otkrivaju se znaci ženske polarizacije motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji (ginoidni muškarci). V. mimika. se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin. motorna afazija, v. aphasia. motoričan. V. mobilis, lokomocija. motorička jedinica, motorički neuron sa motorna ploča, tvorevina na mišićnom vlaknu, veličine 40-50 mikrona, zrnaste svim mišićnim vlaknima koje inerviše. 514

»mouches volantes« grañe, u kojoj se grana i završava pupoljčićima motorno-nervno vlakno. »mouches volantes«, (fr.) fina zamućenja u zadnjim partijama staklastog tela koja se entoptički vide kao pokretni kružići ili vlakna. Često se javljaju pri miopnoj degeneraciji staklastog tela. mozaik, v. mosaic. mozak, encefalon, cerebrum, smešten je u lubanjskoj duplji, omotan sistemom opni poznatim pod imenom moidanica (moždanih opni). Muškarac ima lubanju veće zapremine nego što je zapremina ženske lubanje. AH apsolutna težina mozga u žene nikako ne dokazuje njenu duševnu inferiornost, jer težina mozga nije merilo za stepen inteligencije. Ima čuvenih, genijalnih ljudi s velikim mozgom, kao i onih s malim mozgom. Ispitivanja relativne težine su pokazala da žena ima relativno veći mozak nego muškarac. Ali u izračunavanjima samo numeričkih vrednosti zaboravlja se na činjenicu da inteligencija ne mora da bude zavisna samo od kvantiteta moždane mase, nego i od kvaliteta strukture, pa čak i od hemijskog sastava. Tako, npr., u mozgu žene postoji veća količina sumpora (fiziološka hipertiofilija). V. cerebrum, encephalon. moždana kap, v. apoplexia cerebrl moždana opna, v. meninx. moždana vijuga, v. gurus. moždane komore, v. ventriculi cerebrl moždani centri, v. cerebrum, centar. moždani srp, v. falx cerebrl moždani živci, v. nervus. moždanica, v. meninx. moždanice, v. memnges. moždano stablo, v. truncus encephali (cerebri). moždano-kičmena tečnost,v. liquor cerebrospinalis. moždano-moždinski pritisak, v. pritisak. moždina, v. medulla. moždinski, sržni, v. medullaris. Mobiusov znak, v. znak. Mönckebergova skleroza, poseban vid arterioskleroznih promena s kalcifikacijama, pretežno medije, arterijskih sudova, a što je dosta česta pojava u toku šećerne bolesti (v. tamo). 33*

mucilaginosa morfinomanija, v. morphinismus. morfogeneza, uobličavanje. MorgagniAdams-Stokesov sindrom, v. AdamS'Stokesov sindrom. Morgagnijev privezak, na gornjem polu semenika, bogat u krvnim sudovima, predstavlja embrionalni zaostatak koji odgovara trbušnom otvoru jajovoda. Morgagnijeve hidatide, tragovi epigenitalisnog dela prabubrega u vidu peteljk as ti h meščića, ispunjenih vodnjikavom sadržinom, u muškom pasemeniku. Morgagni-Henschenov sindrom, v. sindrom. Morgagnijeve komore, komore u grkljanu. M-pfotein, značajan faktor patogenosti beta-hemolitičkih streptokoka, čija je otpornost na fagocitozu poznata. Virulencija je vezana za prisustvo, u zidu ovih bakterija, M-proteina, koji, raspolaže antigenskim svojstvima, izaziva stvaranje antitela s opsoninskom moći. mrazovac, v. Colchicum'autumnale. mrena, v. cataracta. mrežnjača, (embr.) zadnji zid očne čašice je od početka sastavljen od nekoliko slojeva visokih ćelija koje postaju niže ukoliko se bližimo zeničnom rubu tako da se na unutrašnjem zidu očne čašice mogu razlikovati dve zone: prednja, s nižim ćelijma (slepi deo mreinjače) i zadnja, s višim ćelijama (vidni deo mreinjače), podcijene testerastom meñom (ora serrata). Uobličavanje pojedinih slojeva mrežnjače počinje od unutrašnjosti, pa se proteže u pravcu crnog zastirača (tapelum niger). Stubići i štapići se počinju uobličavati u 3. mesecu. Posle 3. meseca u mrežnjači se mogu otkriti svi slojevi. mršavost, smanjenje telesne težine ispod odgovarajuće za više od 10%. mucanje, v. dysarthria, haesitatio. mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava sredstva, lekovi biljnog ili životinjskog porekla koji sadrže dosta sluzi (Gelatina animalis, Radix Althaeae, Gummi arabicum, Tubera Salep itd.). Stavljena na sluznice, mucilaginoze ih štite od nadražaja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-

515

mucilago no deluju antiflogistički. Upotrebljavaju se u kataralnim stanjima u digestivnom traktu i u ždrelu, zatim kao korigensi za ukus, i za lečenje trovanja kaustičnim otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili per rectum (u obliku klizme) s onim Iekovima koji lokalno draže. mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi arabici, sluz od arapske gume, služi kao korigens za lekove oštra ukusa i za lekove koji lokalno draže, kada se daju u obliku klizme. mucini, glikoproteidi, supstancije pljuvačke, žuči, sluzi, koje tečnostima daju sluzastu konzistenciju, a sirćetna kiselina ih taloži. mucocela, mukozna cista, proširenje pljuvačne žlezde ili njenog izvodnog kanala, ispunjeno mukoznom ili mukoidnom tečnošču, koje se povremeno prazni. mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlažna unutrašnja obloga svih šupljina pojedinih pribora organa koje su u vezi sa spo» ljašnjom sredinom (usna, ždrelna i nosna duplja, jednjak, želudac, crevo, mokraćovod, semevod, mokraćni izvodnik, dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pravilu od epitelnog lista (lamina epithelial Hs) i krzna (L propria mucosae), a u nekih još i od tankog mišićnog lista (1. muscularis mucosae), ili elastičnog lista (1. elastica mucosae). Neke su sa pločastoslojevitim epitelom i krznom koje se u epitel utiskuje u vidu papila. Obično nemaju žlezda, te su stoga označene kao kutane ili dermopapilarne sluznice (sluznice usne, usne duplje, ždrela, jednjaka! dr.); druge su s jednoslojnim prizmatičnim epitelom i sadrže žlezde te se nazivaju žlezdanim (sluznica creva, dušnika i dr.). mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistička fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica. mucus, mukus, sluz, sadrži mucin glikoproteid, koji je slabo rastvorljiv, prozračan je, isteže se u konce i lako bubri. M. luče sluzne žlezde, a nalazi se i kao osnovna supstancija piktijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce, sinovijalnih tečnosti i nekih patoloških tvorevina. mukodermni šav, v. sutura muccodermalis.

516

mulj mukoidi, glikoproteidi, supstancije slične mucinima koje se ne talože sirćetnom kiselinom. mukomembranski kolitis, v. colitis. mukope rio stalni režanj, režanj koji se sastoji od sluznice i pokosnice za različite operacije u ustima. muliebris, ženski. multicikloni, ureñaji za otkljanjanje prašine sa česticama prečnika manjih od 5 mikrona. Povećana efikasnost se ostvaruje povećanjem brzine spiralnog kretanja dima i serijom ciklona. multifaktorski, u genetici, koji proističe iz udruženog dejstva više gena, a često i negenskih činilaca. V. poligenskl multipara, žena koja je imala više poroñaja. Odlikuje se osobitim anatomskim odnosima. Trbušni zid joj je mekan, sa puno rasteza. Usta materice su poprečna izgleda, često ožiljasta, vagina je proširena, meñica u ožiljcima, a sudnica zjapi. multipla skleroza, ne otkriva neki naročiti afinitet prema polovima. Seksualni količnik se kreće oko 0,63. Postoje neke razlike u vremenu pojave bolesti: u 70% slučajeva u žena se javlja izmeñu 16. i 35. godine života, dok se u 45,5% muških javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis multiplex. multipli aleli, stanje kada u populaciji na odreñenom lokusu postoji više od dva ale Ia. mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim količinama pri prečišćavanju otpadnih voda metodom sedimentacije; dispozicija m., mulj se odvodi i pušta u sloju debelom oko 15 cm na zasebna polja od peskovitog poroznog materijala, koja su u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog odvoñenja profiltrovane vode iz mulja. Sasušeni mulj upotrebljava se u ekonomske svrhe; elutrijacija m., mulj se prvo razreñuje s dvostrukom do trostrukom količinom vode a zatim mu se dodaje koagulant, najčešće stipsa, koja stvaranjem alummijurn-hidroksida odstranjuje sedimentacijom najveći deo suspendovanih čestica iz ovako razrañenog mulja. Ovako prečišćena voda služi za razreñivanje novih količina mu-

mumificatio lja, a polutekući mulj se vodi na vakuum-filtre na kojima se voda u mulju smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se zatim upotrebljava za ñubrenje ili za kompostiranje ili za nasipanje. mumificatio, mumifikacija, (1) pretvaranje sasušenjem izumrlih delova organa, organa ili tela u čvrsto stanje slično mumiji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza koja se odlikuje sasušenjem tkiva usled gubitka tečnosti; najčešće na prstima udova usled oboljenja krvnih sudova, npr. usled arterioskleroze. Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati epiderma u psorijazi. muramična kiselina, učestvuje u formiranju mukopeptida (mukokompleksa). Muramička kiselina se nalazi u zidovima svih bakterija i ne postoji u drugih organizama. Uloga muramičke kiseline je u fizičkim svojstvima zida bakterija, naročito rigiditeta. muriaticus, stari naziv za hudrochloricus, npr., Acidum muriaticum, Acidum hydrochloricum, hlorovodonična kiselina. murijatične vode, v. vode. Murphy je vo dugine, dugme kojim se spajaju dva kraja presečenog creva. Sastoji se od dva metalna cilindra raznih prečnika s nekom vrstom okovratnika koji se prišivaju za krajeve creva; zatim se uži cilindar uvlači u širi. Musca, rod muva familije Muscidae (red dvokrilaca, klasa insekata) obično crne boje, često sa jasnim šarama. Sisaljka je meka, savitljiva i služi za srkanje. Postoji veći broj vrsta. Higijenski značaj imaju uglavnom M. domestica i Stomoxys calcitrans; M. calcitrans, muva ubadača, stajska muva. Nalazi se najčešće u stajama, ali i u stanovima pored staje. Hrani se krvlju goveda i ptica, a ponekad i čovečjom krvlju. Živi oko 70 dana i siše krv oko 20 puta. Muva ubadača ima takoñe znatnu važnost za higijenu, jer je nesumnjivo da i ona može bilo ubodom, bilo mehaničkim putem, da učestvuje u prenošenju nekih patogenih mikroorganizama. Sin. Stomoxys calcitrans; M. domestica, domaća muva. Najčešći kućni insekat, koga nalazimo naročito u zapuštenim i prljavim

musculus stanovima. Pod povoljnim uslovima jedna muva može tokom leta da proizvede potomstvo od nekoliko miliona muva. Živi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki značaj za higijenu jer mogu mehanički preneti čitav niz raznovrsnih patogenih mikroorganizama, naročito s izmeta i otpadaka na razne namirnice za život, osobito na mleko i hranu meke konzistencije. Muve učestvuju pri prenošenju ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe salmonela; S. dysenteriae; Vibrio cholerae; B. faecalis alcaligenes; Streptococcus haemolyticus (a- i ß-streptococcus), Staphylococcus albus, S. aureus; B. proteus vulgaris, M. tuberculosis i nekih drugih. muscularis, muskularan, mišićan, npr, tunica muscularis, mišićni omotač. musculosus, muskulozan, mišićav, koji ima veoma razvijene mišiće. musculus, mišić, organ sposoban da svojom kontrakcijom učini pokret i izvrši rad, što ga čini aktivnim organom za kretanje. U grañi mišića preovladava mišićno tkivo (poprečnoprugasto, glatko i srčano), koje je nosilac kontrakcije. Poprečnoprugasti ili skeletni mišići vrše pokrete pod uticajem volje, a glatki mišići, zastupljeni u zidovima cevastih organa, pri kontrakciji ne podležu uticaju volje. Srčani mišić (miokard) je poprečnoprugast mišić mrežaste grañe, koji kao i glatki mišić, nije pod uticajem volje. Svaki vretenast mišić ima glavu (caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po obliku i prema broju glava mišić može biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat (m. planus), perast (pennatus), kružan (m. sphincter - stezač), dvoglav (m. biceps), troglav (m. triceps) i četvoroglav (m. quadriceps). Prema pokretu koji učini mišić može biti: pregibač (m. flexor), opružač (m. extensor), odmicač (m. abductor), primicač (m. adductor), obrtač (m. rotator), uvrtač (m. pronator), izvrtač (m. supinator) i dr. Prema topografskom položaju na telu mišići su rasporeñeni na: mišiće glave (mm. capitis), mišiće vrata (mm. colli), mišiće leña (mm. dorsi), mišiće grudnog koša (mm. thoracis), mišiće trbuha (mm. abdomi517

muskarin nis), mišiće gornjeg uda (mm. membri superioris) i mišiće donjeg uda (mm. membri in^erioris); (embr.) mišići glave i trupa postaju od embrionalnog vezivnog tkiva. Začeci očne jabučice se nalaze s medijalne strane očne čašice i razvijaju se u embriona od 7 mm dužine. Iz prvog škržnog luka javljaju se mišići žvakanja, zatezač bubanjske opne, zate-zač nepčanog vela. Iz II škržnog luka: mišići mimike, dizač nepčanog vela, mišić resice; III škržni luk daje (embrion od 9 mm): stezač ždrela, resičnoždrelna i nepčanojezična. Mišići grkljana postaju iz IV škržnog luka. Svi ti mišići se nazivaju škrznim. Mišici meñice se počinju razvijati u 2. mesecu iz mišićne mase poznate kao jazvena masa. Mišići gornjih udova postaju jedni iz mišićne mase po-tiljačnog i cervikalnog predela, drugi iz mezoderma samih začetaka udova. U embrionima od 20 mm već su svi mišići gornjeg uda izgrañeni. Mišići donjih udova počinju da se razvijaju u embriona od 11 mm dužine iz mase u osovini začetka donjih udova. muskarin, alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza, parasimpatolitik. »muskelfiber« (od nemačkog Muskelfieber), bol u mišiću nekoliko časova posle napora, naročito ako se posle duže pauze započne intenzivno vežbanje. Bol nestaje spontano ili posle zagrevanja mišića. Lečenje je nepotrebno, korisni su masaža i primena toplote (smanjuju spazam arteriola i mišićnih vlakana). muskulatura, skupni naziv za sve mišiće čovečijeg tela i to obično poprečnoprugaste grañe. Rede se ovaj naziv upotrebljava za mišiće pojedinih delova tela. muskulna skleroza, v. scoliosis. muški polni organi (organa genitalia masculina), unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnje organe sačinjavaju: semenici (testis), pasemenici (epididymis), semevodi (ductus deferens), briznici (ductus ejaculatorius), semene kesice (vesicula seminalis), prostata (prostata) i Cowperove žlezde (glandulae bulbourethrales). Spoljašnje organe sačinjava-

518

mutatio ju: polni ud (penis), mokraćna cev (urethra masculina) i mošnice (scrotum). muški polni ud, v. penis. mutabilna mesta, mesta duž hromosoma na kojima se može odigrati mutacija. mutacija, v. mutatio. mutacije bakterija, v. genotipske varijacije bakterija. mutaciona učestalost, broj mutacija na odreñenom genu jednog gameta u toku jedne generacije. mutaciono mesto, svako mesto na hromosomu gde može da se odigra mutacija. mutagene supstancije, supstancije koje mogu da prouzrokuju mutacije (npr., citostatička sredstva). mutageni, fizički i hemijski faktori (zračenje, toplota, alkilizujući i deaminišući agensi) koji značajno povećavaju učestalost mutacija iznad nivoa spontane učestalosti. mutant, gen izmenjen mutacijom, odnosno jedinka koja poseduje takav gen. mutatio, mutacija, promena strukture jednog ili više gena, koja proističe iz gubitka, primanja ili izmene genskog materijala. Mutacija u gametima se prenosi na sledeće generacije, dok se mutacija u somatskim ćelijama ne naslañuje: letalna m., mutacija koja direktno uništava organizam ili sprečava reprodukciju njenog nosioca (izazivanjem steriliteta u viših organizama, npr.). V. letalni gen; missense m., (engl.), mutacija kodona, delecijom, insercijom ili supstitucijom njegovih nukleotida, što dovodi do ugrañivanja drugačije aminokiseline u polipeptidni lanac i stvaranja najčešće funkciono neaktivnih proteina, ali ova mutacija može da bude i »nema«; negativna m., mutacija u genu regulatoru, koji postaje nefunkcionalan, te izostaje njegovo ugušivanje operatora, te se odgovarajući protein stvara u višku; nema m., mutacija koja ne dovodi do ispoljenih promena, jer i novonastali kodon reguliše sintezu iste ili srodne aminokiseline, te funkcija stvorenog proteina ostaje očuvana. Sin. neutralna m. nonsense m. (engl.) mutacija koja dovodi do takve promene kodona da on više ne

mutein predstavlja šifru ni za jednu aminokiselinu. Takav kodon obično izaziva prerani završetak sinteze polipeptidnog lanca. V. amber kodon; nutricijska m. (biohemijska mutacija), mutacija koja dovodi do gubitka sposobnosti organizma da stvara supstancije za njegovo rastenje aminokiseline, šećere i dr. ; prirodna m., mutacija koja se zbiva bez uticaja nekog vidljivog spoljneg činioca. Sin. spontana m., somatska m., mutacija u somatskim ćelijama, koja izaziva mozaičku strukturu odgovarajućih tkiva; reverzna m., v. intragenska supresija; suprecijska m., v. intergenska supresija; uslovna m., mutacija koja se dešava samo kad je organizam izložen odreñenom režimu, npr., delovanju odreñene temperature; vidljiva m., mutacija koja obično izaziva morfološke promene. mutein, protein nastao kao posledica mutacije. mutilatio, mutilacija, (1) unakaženje, osakaćenje; (2) unakaženost tela otpadanjem izvesnih njegovih delova usled dejstva nekih patoloških faktora, npr. u lepri usled anestezije i trofičkih promena. mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje se javlja u muškaraca u pubertetu kao posledica naglog rastenja i razvića grkljana. mutismus, mutizam, nenormalna ćudljivost, inhibicija govora u duševnih bolesnika. Sin. mutacizam. mutitas, mutavost, nesposobnost za govor. muton, najmanja jedinica DNK koja može da pretrpi mutaciju. Muton može da se sastoji samo od jednog nukleotida. Sin. recon. muva, v. Musca. Miillerova bradavica, (embr.) u muškog pola ceo repni kraj Wollfovog kanala ostaje i od njega postaje pasemenička hidatida, pasemenički kanal, semevod s brižnikom koji ističe na Müllerovoj bradavici (docnije semeni brežuljčić). Na repnom kraju semevoda stvara se semena kisica. Müllerovi kanali, (embr.) gonadni izvodni put koji u muškog pola sasvim iščeza-

myasthenia gravis va, dok u ženskog uzima vrlo velikog udela u izgradnji vangonadnih unutrašnjih genitalnih puteva. Njihov začetak se zapaža u embriona od 8,5 do 10 mm u visini 3. grudnog segmenta, kao zadebljanje epitela urogenitalnog nabora. Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala pretvara se u levak, trbušni otvor jajovoda. Probijanje zjapa kroz Miillerov kanal. Sjedinjavanje tih kanala dešava se u embriona dugih 22-28 mm. U ženskom polu uobličavanje Miillerovog kanala dalje napreduje, dok u muškom nazaduje. Još i više, u ženske jedinke dalje uobličavanje se ne odnosi samo na epitelnu postavu, nego i na vezivni omotač. Ako sudbinu Wolffovog kanala približimo sudbini Miillerovog kanala, lako zapažamo činjenicu da Wolffov kanal ostaje u muškom, a nestaje u ženskom polu, dok Miillerov kanal nestaje u muškom, a ostaje u ženskom.

Miinchansenov sindrom, v. sindrom. myalgia, mialgija, bol u jednom ili više mišića. myasis linearis cutis, v. larva migrans. myastasia, miastazija, zastareo izraz koji označava moždano' oboljenje praćeno usporenošću pokreta i ukočenošću govora. myasthenia gravis, miastenija gravis, oboljenje mesta na kome se motorni živac završava u mišiću, karakterizovano pojačanom zamorljivošću do potpune prolazne oduzetosti mišića. Mišići, naročito oni inervisani bulbarnim živcima, izjutra su još normalno pokretljivi da bi, kako dan odmiče, bivali sve slabiji, a poneki od njih, oni koji se najčešće upotrebljavaju (pokretači očnih jabučica, podizači očnih kapaka, mekog nepca, govorni mišići) i potpuno oduzeti. Patološkofiziološki: misli se da nenormalan višak holinesteraze isuviše brzo razara acetil-holin stvoren u završnoj pločici. Nije objašnjeno kakvu ulogu kod miastenije gravis igra uvećan ili perzistentan timus, koji se obično nalazi u ovih bolesnika. Žene dvaput češće obolevaju od muškaraca. Sin. m.g. pseudoparalytica, Erb-Goldflamova bolest.

519

myatonia myatonia, miatonija, stanje veoma sniženog mišićnog tonusa koje nije prouzrokovano oštećenjem perifernog motornog neurona. Naziv se upotrebljava skoro isključivo da označi endogenu, kongenitalnu miatoniju; m. congenita, uroñena teška mlitavost muskulature koja se vremenom popravlja i može potpuno nestati. V. Oppenheimova bolest. mycetismus choleriformis, trovanje gljivom Amanita phalloides. V. micetizam. mycetismus nervosus, trovanje gljivom Amanita muscaria (v. micetiwm). mycetoma pedis (»Madura foot«), hronična infekcija stopala prouzrokovana organizmima sličnim gljivicama koja se kultivisanjem na veštačkim podlogama mogu razlikovati. Mycobacterium, mikobakterije su acido-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozitivni, ako se boje na poseban način. Bakterije ovog roda su asporogeni, nepokretni, nekad razgranati i filamentozni štapići. Lagano se razmnožavaju na veštačkim hranljivim podlogama. Isključivo su aerobi. U humanoj medicini od značaja su Myc. tuberculosis i Myc. leprae hominis; M. tuberculosis, po-^ stoji više tipova bacila tuberkuloze: Myc. tuberculosis typus humanus (Kochov bacil), izaziva tuberkulozu čoveka, najčešće tuberkulozu pluća; Myc. tuberculosis i typus bovinus, primarno je uzročnik goveda i drugih sisara, ali u oko 10% slučajeva u ljudi izaziva tuberkulozu (vratnih žlezda, kostiju i creva); Myc. tuberculosis typus gallinaceus, uzročnik je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis typus murinus prouzrokuje oboljenje pacova i miševa; Myc. tuberculosis typus poicilothermorum, izazivač tuberkuloze hladnokrvnih životinja; Myc. leprae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lepru. mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze izazvane gljivicama. Gljivice koje se razvijaju u rožastom sloju pokožice gole kože, a ne napadaju dlaku i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermofitije (pityriasis versicolor, erythrasma). Gljive koje se razvijaju u rožastom sloju epiderma i koje izuzetno mogu 520

myelocysta prodreti i u dublje slojeve, u derm i još dublje (duboki oblici), a napadaju dlake i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermomikoze (favus, microsporia, trichophytia). Gljive koje se razvijaju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekundarno napadaju jesu gljive višeg reda i izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu dermatomikoze (actinomycosis sporotrichosis, blastomycosis); m. fungoides, hronično, retko neoplastičko oboljenje retikuloendotelnog sistema s pretežnim zahvatanjem kože. Počinje intenzivnim svrabom i nekarakterističnim ekcematoidnim promenama na koži (premikotički stadijum), da bi se zatim razvili pečurkasti infiltrati (tumorozni stadijum) koji egzulcerišu. Prognoza je dubiozna. Sin. granuloma fungoides. mydriatica, midrijatici, sredstva koja prouzrokuju širenje ženice, npr. atropin i homatropin. V. mydriasis. myectomia, miektomija, operativni poduhvat koji se sastoji od isecanja jednog dela na jednom od spoljnih očnih mišića, najčešće u cilju korekcije razrokosti. myelitis, mijelitis, zapaljenje kičmene moždine. Može zahvatiti ćelu kičmenu moždinu u jednom nivou (m. transversa) ili istovremeno u više žarišta (m. disseminata), ili zahvata moždinu postepeno od najnižih delova naviše (m. ascendens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. funicularis, myelosis funicularis. myeloblastaemia, mijeloblastemija, prisustvo mijeloblasta u perifernoj krvi. myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni maligni tumor, sastavljen od mijeloblasta, koji se viña u raznim organima, naročito u mozgu, u toku akutne granulocitne leukemije. mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo velikog broja mijeloblasta u perifernoj krvi. myelocele, mijelokela, ispadanje (prolaps) kičmene moždine iz kičmenog kanala kroz uroñen defekat pršljana. V. spina bifida. myelocysta, mijelocista, cista nastala proširenjem kanala kičmene moždine.

myelacystocele

myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, »spina trombotskim procesom. Klinička slika: nagao početak, kao udar električne bifida« praćena cističkim proširenjem kanala kičmene moždine. struje ili jak udarac po leñima, posle myelocystomeningocele, mijelocistomekoga nastaju znaci oštećenja motornih i senzitivnih puteva kičmene moždine, ningokela, spina bifida praćena cističkoji se vremenom do izvesne mere pokim proširenjem kanala kičmene možpravljaju. dine i moždinskih opni. myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve- myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelolikog broja mijelocita u perifernoj krvi. ma multiplex. myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva- myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija nje tkiva kostne srži vezivnim tkivom, kostne srži s pancitopenijom, zbog pokoje se javlja u mijeloproliferativnim tiskivanja ćelija srži drugim tkivom bolestima, ili posle nekog štetnog dej(granulomskim ili metastazama maligstva na kostnu srž (tuberkuloza, npr.). nih tumora). V. anaemia. Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi- myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje hedes. matopoeznih ćelija u kostnoj srži; m. myelogram, mijelogram, 1) rendgenski ectopica, extramedullaris, stvaranje snimak kičmene moždine; 2) grafički hematopoeznog tkiva van kostne srži. predstavljen odnos krvnih ćelija u kost- myelosclerosis, v. metaplasio myeloides. noj srži. myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne myelographia, mijelografija, rendgenski srži u toku hronične granulocitne leupregled kičmenog kanala, pošto se konkemije; m. aleucaemica, idiopatska mitrastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.) jeloidna metaplazija; m. erythraemica, ubrizgava putem lumbalne punkcije u maligna bolest krvi u grupi mijeloprolisubduralni prostor,ai kome se sakuplja ferativnih bolesti, u koje postoji anemina najnižem mogućern mestu, tj. dopire ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna do prepreke (tumor kičmene moždine, loza, hepatosplenomegalija, trombociarahnoiditis itd.). topenija, mijeloblastoza i krvarenja. myelolipoma, mijelolippm, čvor u vidu izSin. Di Guglielmoova bolest; neleukeraštaja koji se može naći kao nuzgredna mijska m., idiopatska mijeloidna mepromena u nadbubrezima odraslih. Sataplazija. stavljen je od masnog i hematopoeznog myelotomia, mijelotomija, operativno ottkiva i liči na srž kostiju. varanje šupljina u kičmenoj moždini u myeloma, mijelom, tumor od ćelija koje siringomijeliji. se normalno nalaze u kostnoj srži; m. mylolysis, miloliza, tanjirasta oštećenja endotheliale, Ewingov tumor; in. extgleñi i dentina u cervikalnoj i srednjoj ramedullare, plazmocitom koji se nalazi trećini vestibularnih površina zuba. van kostne srži i m. multiplex, maligni Mylroujeva bolest, v. bolest. tumor srži sastavljen od plazmocita, s myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma destrukcijom kostiju, patološkim frakza koju se misli daje nastala umnožavaturama, bolovima u kostima, s prisustnjem primitivnih mioblasta. Najčešće se vom u plazmi monoklonskih patoloških javlja na jeziku, ali i u skeletnim mišićiimunoglobulina (paraproteina), anemima. Spore je evolucije, ali može da mejom i prisustvom Bence-Jonesovih betastazira u pluća, mozak, ili druga meslančevina u mokraći, koji su povod za ta. progresivnu insuficijenciju bubrega. myocardiopathia, miokardiopatija, svaSin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova ko nezapaljenjsko oboljenje srčanog mibolest; m. plasmocellulare, m. multipšića; m. alcoholica, miokardiopatija lex. koja nastaje posle dugotrajne upotrebe većih količina alkohola; m. arteriosclemyelomalacia, mijelomalacija, razmekšarotica, izazvana ateroskleroznim pronje kičmene moždine usled začepljenja menama u venačnim arterijama. njenih krvnih sudova embolusom ili

521

myocarditis myocarditis, miokarditis, zapaljenje miokarda (srčanog mišića); m. bacterialis acuta, akutni miokarditis izazvan bakterijama; m. chronica, hronični oblik miokarditisa; m. diphtherica, difterijski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni miokarditis, promene su u vezivnom tkivu miökarda, Sin. m. interstitialis; Fiedlerov m., akutni intersticijalni miokarditis, nepoznate etiologije, ima nagao početak, nije praćen endokarditisom i perikarditisom, često se fatalno završava. Sin. m. idiopathica; m. rheumatica, miokarditis prouzrokovan reumatskom groznicom; m. toxica, toksički miokarditis, prouzrokovan hemijskim ili bakterijskim toksinima; m. tuberculosa, tuberkuloza miokarda; (seksotropija), ženski pol uzima većeg udela u oboljenjima miokarda (polni količnik - 1,29). Pektoralna angina je znatno češća u muškarca. Mortalitet od miokardnog infarkta je u ženskog pola veći nego u muškog. myocardium, miokard, srčani mišić, miŠićni sloj zida srca, sastavljen od poprečnoprugastih mišićnih vlakana posebne strukture, spojenih u vidu mreže. Srča^ ni mišić raspolaže velikom energijom i kontrahuje se automatski i ritmički. myocardosis, miokardoza, zajednički naziv za poremećaje srčanog mišića, koji nisu zapaljenjske prirode, najčešće izazvani arterijskom hipertenzijom, koronarnom sklerozom, hipertireozom. myoclonia, v. paramyoclonus multiplex. myoclonus, v. clonus. myodegeneratio, miodegeneracija (klin. pojam), izvestan, bliže neoznačen degenerativan proces u srčanom mišiću. myodesopsia, miodezopsija, opažanje, primećivanje svetlaca. V. mouches volantes, myiodesopsia. myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u mišićima, naročito u glutealnim. Nepoznatog je uzroka. myoglobimiria, mioglobinurija, prisustvo mioglobina u mokraći posle velikih povreda mišića, posle velikih napora u osetljivih osoba i u deficitu enzima fosforilaze u mišićnom tkivu; m. idiopathica, v. Meyer-Betzova bolest.

522

myotonia myologia, miologija, učenje o mišićima, grana anatomije koja izučava oblik, grañu, pripoj, inervaciju i dejstvo mišića. myoma, miom, benigna neoplazma nastala umnožavanjem mišićnih ćelija; f ibroleiomyoma, tumor koji je sastavljen od glatkih mišićnih vlakana i vezivnog tkiva; leiomyom% lejomiom, benigni tumor koji potiče od glatkih mišića i raste ekspanzivno u obliku okruglastog čvora. Pojavljuje se u zidu materice, jednjaka, želuca i creva (u kojima može biti intramuralan, supserozan ili submukozan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdomyoma, rabdomiom, benigni tumor sagrañen od poprečnoprugastih mišićnih vlakana. To je redak tumor i nalazi se u srcu, bubrezima, mokraćnoj bešici itd. myometrium, miometrijum, mišićni sloj u zidu materice. V. uterus. myopathia, miopatija, svako oboljenje mišića. myopia, miopija, kratkovidost, refrakciona anomalija oka u kojoj se paralelni zraci seku u tački koja se nalazi ispred mrežnjače, odnosno u staklastom telu. Usled toga se na mrežnjači stvaraju rasipni krugovi i predmet se vidi nejasno. Najčešće nastaje usled toga što je dužina očne jabučice veća od njene prelomne moći. Rede je posledica pojačane prelomne moći rožnjače ili sočiva. Ako u toku života napreduje, dovodi do niza komplikacija, od kojih je najteža ablacija retine; školska m., miopija koja ne prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom života. Uzrok nastanka miopije nije poznat. Miopija se koriguje rasipnim konkavnim staklima. Potrebno je stalno nošenje naočara. myotomia, miotomija, presecanje mišića u cilju popravljanja položaja organa ili nekog dela tela, kao npr. krivošija (torticollis) ili u razrokosti (strabismus). myotonia, miotonija, tonički spazam mišića, prekomerno duga kontrakcija poprečnoprugastog mišića; m. congenita, nasledno oboljenje koje se javlja pretežno u muškaraca. Sastoji se u otežanom opuštanju jednog hotimično kontrahovanog mišića. Posle nekoliko hotimičnih kontrakcija i opuštanja dekontrak-

r

myxoedema

čije bivaju sve lakše. Zbog toga su mišići neobično izrazito razvijeni i bolesnik ima atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V. dystrophia myotonica. myxoedema, miksedem, bolest prouzrokovana hipofunkcijom štitaste žlezde, koja se odlikuje neelastičnim otokom lica i ruku, smanjenjem štitaste žlezde, sniženjem bazalnog metabolizma, smanjenim vezivanjem radioaktivnog joda za štitastu žlezdu, suvoćom kože, opadanjem kose i dlaka i smanjenjem fizičke i duhovne aktivnosti (hypothyreoidis-mus); infantilni m., miksedem koji se javlja u detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam; postoperativni m., miksedem posle uklanjanja štitaste žlezde; (seksotropija) žene obolevaju znatno češće nego muškarci: odnos ženskih prema muškim obolelim iznosi 20:6 (seksualni količnik 3,3).

myxovirusi myxoliposarcoma, miksoliposarkom, maligna neoplazma porekla masnog tkiva. Sadrži ćelije sposobne da stvaraju sluz, kao i embrionalne ćelije masnog tkiva. Najčešće se javljaju u vidu izraštaja u predelu zadnjice, u donjim ekstremitetima i u retroperitonealnom prostoru. myxoma, miksom, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija mezenhima s prisustvom velike količine sluzi u meñućelijskim prostorima. myxosarcoma, miksosarkom, retka maligna neoplazma mezenhimnog tkiva. myxovirusi, grupa miksovirusa, članovi ove grupe su virusi srednje veličine, koji sadrže RNK i bitne lipide, a pokazuju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxovirus influenze A, B, C; podgrupa II: virus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi parainfluence, virus Sendai i dr.

N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezgri. Odreñuje se kad se od masenog broja (A) oduzme broj protona u atomskoj jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid. n, oznaka za prefiks nano u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan nano označava veličinu koja je za IO-9 odnosno za (0,000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer, nm (nanometar), ns (nanosekunda). n. skrać. za nervus, nerv, živac. Na, hemijski simbol za element natrijum. Na24, radioaktivni izotip natrijuma, primenjuje se za ispitivanje prometa natrijuma u organizmu. Ne, hemijski simbol za element neon. NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju nova borbena sredstva: radiološka i hemijska borbena sredstva i biološki agensi. nm, skrać. za nanometar. NP, skrać, za nukleoplazmički odnos. NSILA (»nonsupressible insulin like activity«), nesupresibilna aktivnost slična insulinu, naziv za materije belančevinastog karaktera koje deluju slično insulinu (v. tamo), ali se ne mogu suprimovati antitelima prema insulinu. V (mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili treperenja. Broj oscilacija u sekundi. nabor, v. plića. nadbubrežna žlezda, v. glandula suprarenalis. nad-ja, (sin. superego) psihoanalitički pojam koji označuje treći sastavni deo psi-

524

hičke ličnosti. Nad-ja se formira u toku vaspitavanja i predstavlja usvojene moralne standarde društva i razvija se putem identifikacije sa roditeljima, pretežno je nesvesno, nagrañuje ali i kažnjava grizom savesti. nadlaktica, v. brachium. nadlaktični, v. brachialis. nadražaj, svaka promena spoljašnjih ili unutrašnjih životnih uslova koja remeti postojeću ravnotežu u zbivanjima žive supstancije (ćelije, tkivo i organ). Pod uticajem nadražaja u živoj supstanciji remete se postojeći fizički i hemijski odnosi, a s njima i tok zbivanja V. razdraženje, stimulus; centralni n., razdraženje, tj. impuls, koji dolazi iz odreñenog centra. nadražajna terapija, v. therapia. nadražljivci, bojni otrovi koji draže oči (v. SUZdVCi)1 disajne organe (v. kijavci), kožu itd., a u visokim koncentracijama izazivaju i teža oštećenja organizma pa i smrt. Cilj njihove upotrebe (u nižim koncentracijama) jeste neutralisanje žive sile. Zaštita: gas-maska, dekontaminacija, provetravanje i pranje, uz upotrebu alkalnih i hloraktivnih rastvora. naevus, nevus, mladež, ograničena, trajna promena na koži, embrionalnog porekla, u vidu pega ili prominencija, različite veličine, oblika, izgleda i boje, koja se javlja ili od roñenja, u pubertetu ili u starosti; n. albus, sin. achromicus, depigmentosus, obično bele pege usled nedostatka pigmenta; n. anaemicus, okruglaste, bele pege nastale usled hipoplazije krvnih sudova; n. araneus, sin.

r

nafcilin angioma stellatum, spider naevus, zveszdasto razgranate teleangiektazije oko malog angioma; n. atrophicus, mladež u vidu male atrofične pege; n. coeruleus, crnkastoplavičasti čvorovi u dubljim partijama kože; n. cerebriformis capiliitii, nevusne promene u vidu moždanih vijuga, koje mogu da zahvate čitavo vlasište; n. comedonicus, grupisane ili linearno rasporeñene orožane cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin. hämangioma planum, manji ili veći uroñeni ravni hemangiom, svetio ili tamnocrvene boje; n. naevocellularis, histološkopatološka identifikacija nevusa u vidu tumora razne veličine, svetio ili tamnomrke boje, koji se sastoje od nevusnih ćelija; n. pigmentosus, tamnomrki pigmentni nevus; n. pilosus, pigmentni nevus obrastao dlakom; n. sebaceus, nevus uslovljen hiperplazijom lojnih žlezda, koji se najčešće lokalizuje na vlasištu i vratu u vidu pločica neravne površine; n. spilus, epitelne hiperpigmentacije, bez nevusnih ćelija; n. Sutton, sin. leucoderma acquisition centrifugum; n. systematicus s. linearis, figurovan ili linearno sistematizovan (često unilateralno) nevus; n. tardus, nevus koji se javlja tek u senijumu; n. varicosus osteohypertrophicus, sin. Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vasculosus, sin. hämangioma cavernosum; n. verrucosus, nevus s bradavičastom površinom. nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. Naffzigerova operacija, v. operacija.

nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabrikaciji gume, boja i kao solvens. nagluvost, v. subsurditas. nagomilavanje gena, prisustvo više kopija jednog gena u ćeliji. Ova pojava može da bude posledica selektivnog udvajanja ovog gena u toku razvitka jedinke ili se kao takva nasleñuje. nagon, težnja koja nagoni neku životinju ili-čoveka da bez učešća razuma vrši radnje koje su normalno većinom korisne.

nanosomia nakaze, pod anomalijom se podrazumeva lokalizovana reda varijacija, sposobna da u manjem ili većem stepenu poremeti funkciju. Teže anomalije, koje zahvataju ćelo telo i koje onemogućuju život, predstavljaju nakaznost ili nakaze. Čudovište označuje krajnji stepen anomalije. Nauka koja proučava nakaznosti zove se teratologija. Najinteresantnije su dvojne ili dvogube nakaze (monstra duplicia). U čoveka je na 100.000 poroñaja nañeno 454 prostih anomalija, 61 jednoguba nakaza i svega 2 dvogube nakaze. Nakaznosti su češće u ženskom, nego u muškom polu. naknadno odašiljanje, naknadno pražnjenje, pojava dugotrajnog i ponovljenog stvaranja impulsa u motoričkim neuronima koje nastaje zbog toga što s receptora do motoneurona pristižu sukcesivno impulsi komplikovanim i razgranatim (polisinaptičkim putevima. nakovanj, (incus), razvija se iz 1. škržnog luka. V. incus, ossicula auditus. nalidiksinska kiselina (Negram), sredstvo koje deluje na gram-negativne bakterije, naročito one koji su najčešći uzročnici mokraćnih infekcija, u prvom redu Escherichia coli. N-alil-normorfin, v. nalorfin.

nalokson, antagonist opijata, znatno jači od nalorfina. nalom, ili «prelom u vidu zelene grane» je nepotpun subperiostni prelom. Očuvani periost ne dozvoljava dislokaciju »ad latus«, već samo »ad axin«. Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist opijata, ali ima i neka morfinska dejstva. namirnice, falsifikovanje n., dodavanje pojedinim namirnicama manje hranljivih, a ponekad i štetnih sastojaka. Stoga nije dozvoljeno stavljanje u promet takvih namirnica. nana, v. Mentha piperita. nanismus, nanizam, v. patuljast rast. nanometar (nm), mera za dužinu, hiljaditi deo mikrometra (l  = 1000 nm). nanosomia, patuljast rast usled povećanog izlučivanja epifiznog hormona. Ako epifiza počinje prekomerno da luči pre roñenja, dete se raña nerazvijeno. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj

525

napadi

narkomanije

meri, kočnica je olabavila, te nastupa narcosis, narkoza, preobratljiva depresija prerani polni razvoj (praecocitas psautonomne aktivnosti ćelija; reverzibilychosomogenitalis). V. patuljast rast, no stanje koje se karakteriše stuporom adenohypophysis; n. chondrodystropi neosetljivošću (ugljen-dioksidska nahica, distrofički p. r., n. koja nastaje usrkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao led poremećaja u rastenju kosti u dužisinonim za opštu anesteziju; magnezinu zbog odsustva proliferacije hrskavičjumska n., intravensko davanje magnenog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo zijum-sulfata koje dovodi do depresije razvijeni u dužinu, a trup i glava su norcentralnog i perifernog nervnog sistemalno razvijeni; n. hypophysaria je poma i mišića, pa se koristi pri različitim sledica smanjenog lučenja krescina sokonvulzivnim stanjima (tetanus, eklammatotropnog hormona prednjeg režnja psija) kao antikonvulzivno sredstvo. hipofize u detinjstvu, što dovodi do narcotica, (remedia), narkotici, narkotičsrazmerno smanjenog rasta i zaostalosti ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju u razvoju polnih organa i sekundarnih preobratljivu paralizu centralnog nervpolnih odlika; n. infantilis, infantilni p. nog sistema sledećim redom: kora velir., nastaje usled nepoznatih uzroka i kog mozga, kičmena moždina, produžemanifestuje se prestankom ili jakim na moždina. Jedno od prvih narkotičkih smanjenjem razvitka tela, pri čemu ososredstava je etar (dietil-etar). Narkotici ba zaostaje i u psihičkom razvoju, tako služe u hirurgiji za izazivanje opšte da zadržava detinji izgled; n. lymphatianestezije (narkoze) u svrhu vršenja ca (Paltaufova n.), n. praćena limfatizoperacija; (2) sredstva koja izazivaju san mom; rahitička n., razvija se pri teši u isto vreme umiruju bolove. V. anaestkom obliku rahitisa, pri kome dolazi do hetic a. poremećaja rastenja kostiju u dužinu i nares, nozdrve, prednji otvori nosne dupnjihovog savijanja. Cevaste kosti zaostalje. V. nasus. ju u rastenju u dužinu, zbog čega ,su narkoanaliza, metoda tečenja neuroza u srazmerno kratke u poreñenju s drugim^ kojoj se pomoću sredstava za spavanje kostima (kičmeni stub, glava); n. renadatih u povoljnim količinama otklone lis, renalni infantilizam; n. senilis, v. psihičke kočnice i bolesnik ispolji svoja progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r., potisnuta osećanja, seti se zaboravljeusled prestanka ili poremećene funkcije nih dogañaja. Zbog toga što pomračuje tireoidne žlezde zbog čega je smanjeno svest i otupljuje psihičke funkcije naili prekinuto rastenje kostiju u dužinu, rkoanaliza nije pogodna za mnoge slušto dovodi do nesrazmernog p. r. Pored čajeve. Bolja je metoda slobodnih asociovoga postoji u ovih osoba i kretenizam. jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje napadi, v. crisis, paroxismus. hipnozu (v. narkohipnoza). Pomoću naNaphtholum, naftol, fenol izveden iz narkoanalize ne mogu se otkriti suviše duftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol. boko uvrežene činjenice koje ispitivana Alfa-naftol služi u mikrosopskoj tehnici osoba hoće da sakrije. za dokazivanje peroksidaze. U medicini se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upotrebljava neko narkotičko sredstvo za dermatologiji. uvoñenje u hipnotički san. napred, v. ante. narkomanije, stanje periodične ili hroNarathova operacija, v. operacija. nične intoksikacije (trovanje) štetne po narcizam, v. narcissismus. ličnost i društvo, prouzrokovane ponarcissismus, narcisisam, perverzija seknovljenim unošenjem droge. Karaktesualnog nagona u kojoj je obolela osoba ristike narkomana: neodoljiva potreba zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus. da se nastavi s upotrebom droge i da se narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodoona nabavi po svaku cenu, tendencija ljivog sna više puta u toku dana. Često da se količina droge poveća, i konačno praćeni katapleksijom. V. cataplexia. zavisnost od droge. Prema svetskoj 526

nasadnik zdravstvenoj organizaciji narkomanije se dele u dve grupe: (1) teške ili velike opiomanija, kokainomanija i alkoholizam i (2) lake - tabletomanija. nasadnik, (stom.) deo bušilice opremljen sa pričvršćivačem za svrdla koja se koriste u stomatologiji. Vrši rotacione, a rede i vibracione pokrete. Pokreće ga motor preko elastične vrpce ili ugrañena turbina. V. bušilica. našališ, nazalan, nosni, npr. os našale, nosna kost. naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamucinozna. naslage meke, v. malena alba. našle dan, v. hereditaran. nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti. nasteñne sklonosti, (1) genotipska, potencijalna reaktivnost na dejstva spoljnih faktora; (2) izražena (fenotipska) reaktivnost, zavisna od biohemijske strukture organizma, zbog koje je on podložan bolestima, naročito infektivnim (npr. tuberkulozi), što je takoñe zasnovano na genotipskim osobinama. V. genotip, nasleñe, reakciona norma, fenotip. Nasmytova membrana, bestrukturna, tanka (l mikron), vrlo otporna membrana koja pokriva krunicu zuba. Sin. primarna kutikula, cuticula dentis. nasopharynx, nazofarinks (pars našališ pharyngis), gornji sprat ždrelne duplje. V. epipharynx. nastavak, v. apophysis, processus. nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji se od spoljašnjeg nosa (nasus externus) i nosne duplje (cavum naši). Spoljašnji nos je ispupčenje na licu u obliku trostrane piramide, na kome se razlikuju koren, greben, dve bočne strane, donja strana i zadnja strana ili baza koja je srasla s licem. Nosna duplja je podeljena pregradom (septum naši) na dve polovine, desnu i levu. Prednji otvori dupnje su dve nozdrve (nares) na donjoj strani spoljašnjeg nosa. Zadnji otvori nosne duplje (choanae) nalaze se istovremeno na prednjem zidu gornjeg sprata ždrela i omogućuju vezu izmeñu nosne duplje i tog dela ždrelne duplje. Koštani zidovi nosne duplje obloženi su iz-

Natru chloridum nutra sluznicom koja je funkciono podeljena na dve oblasti. Gornja, manja oblast je mirisnog tipa. Sadrži neuroepiteine ćelije, tzv. mirisne (olfaktivne) ćelije koje primaju utiske mirisa. Donja, veća oblast sluznice je disajnog (respiratornog) tipa. Sadrži sluzne žlezde i venske spletove koji omogućuju vazduhu da se zagreje i oslobodi čestica prašine pri prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos, jako ulegnuće koštanog dela nosa; nastaje usled sifilisnog ili traumatskog razaranja nosnih kostiju. natalitet, rañanje u stanovništvu. Najčešće se pri tom misli samo na živoroñene. Radi mogućnosti uporeñenja prikazuje se u obliku stope nataliteta koja je definisana kao broj živoroñene dece u odreñenoj kalendarskoj godini, na broj stanovnika odreñene teritorije. Ovaj količnik množi se konstantom (najčešće 1000). Visina stope nataliteta zavisna je od niza faktora meñu kojima su najznačajniji ekonomski socijalno-kulturni. Visok natalitet karakterističan je za nerazvijene sredine. nates, stražnjica, sedalo. Sin. dunes. nativni preparati, u bakteriologiji se koriste pretežno za utvrñivanje pokretljivosti bakterija i pri posmatranju spiroheta u tamnom polju, ali su najvažnija metoda za ispitivanje morfologije gljiva. Preimućstvo nativnih preparata nad obojenim je }i brzini i jednostavnosti pripreme, a mikroorganizmi se vide u njihovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfologijinatkardinalne vene, ulivaju se u zadnje kardinalne vene. natriaemia, natriemija, vrednosti natrijuma u krvi. Natrii benzoas, natrijum-benzoat, nekada je služio kao ekspektorantno sredstvo. Natrii bromidum, natrijum-bromid, spada u grupu sedativa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium bromatum. V. Kalu bromidum. Natrii chloridum, natrijum-hlorid, kuhinjska so. U organizmu igra važnu ulogu u održavanju normalne osmotske 527

Natru citras koncentracije, a osim toga, jon natrijuma predstavlja važan činilac u sposobnosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sin. Natrium chloratum. Natru citras, natrijum-citrat. Služi, uglavnom, kao sredstvo za sprečavanje krvi prilikom konzervisanja (citratna krv). Sin. Natrium citricum neutrale. Natru hydrocarbonas, natrijum-hidrokarbonat, natrijum-bikarbonat, soda bikarbona. Upotrebljava se kao antacidno sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se zajedno sa nekim lekovima (npr., sulfonamidima) da bi mokraća postala alkalna. Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema našoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom Natru hydrogencarbonas (natrijumhidrogen-karbonat). Natru nit r is, natrijum-nitrit, čvrsta supstancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve glatke mišiće, pre svega mišiće krvnih sudova i time izaziva vazodilataciju. Danas služi, uglavnom, u trovanju cijanidima. Natru phenylaethylbarbituras, natrijumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u vodi. Služi kao hipnotičko i antikonvulzivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny' laethylbarbituricum. V. Acidum phenylaethylbarbituricum. Natru salicylas. natrijum-salicilat, oficinalan je prema našoj farmakopeji; antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. Sin. Natrium salicylicum. Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova so, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao laksantno sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum. Natru tetraboras, natrijum-tetraborat, boraks, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u vodenom ili glicerolskom rastvoru za ispiranje odnosno mazanje usta u stomatitisu, mlečici (soor, muguet), afta i za ispiranje, odnosno premazivanje kod tonzilitisa. Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat. Upotrebljava se u lečenju trovanja cijanidima i trovanja trovalentnim organskim preparatima arsena. U fotografiji služi za fiksiranje. Sin. Natrium thiosulfuricum. 528

natriuresis natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo za razmekšavanje stolice. natrijum-fluorid; so fluorovodonične kiseline, beo prah bez mirisa, sadrži 45 °/o fluora, molekularna težina 42. Rastvara se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za fluorisanje vode. natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se za popravljanje ukusa jelima i za konzervisanje hrane. Zakonom osmoze smanjuje se količina vode u namirnicama i pogodnost za razvoj bakterija. Slani rastvori u kojima se drže namirnice sadrže 8 % natrijum-hiofida, V. salamura. natrijum-nitrat, veštačko ñubrivo i aditiv za stvaranje prijatne crvene boje mesnih prerañevina (1:1000). U većim količinama može da dovede do akutnih trovanja. V. methaemoglobinaemia. natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovodonične kiseline, upotrebljava se za fluorisanje vode za piće. Sadrži 60% fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20° C. Beli nehigroskopni prašak bez mirisa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4 %-tni rastvor. Upotrebljava se i u industriji stakla. natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem u opni ćelije koji dovodi do aktivnog izbacivanja jona natrijuma iz ćelije, a ubacivanja kalijuma u ćeliju na principu jedan za jedan. natrium, Na, natrijum, element, alkalni metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se uspešno upotrebljava za konzervisanje životnih namirnica. Dozvoljena koncentracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum, natrijum-hidroksid, kamena soda. Nekada je upotrebljavan u medicini kao kaustičko sredstvo; Natrium-monofluoroacetat, tečnost 1080, sredstvo za uništavanje pacova, letalna doza za pacove 10 mg na kg težine; otrovan je za ljude i životinje, zbog čega je potrebna velika opreznost pri radu; N. nitroprusid, supstancija koja služi kao reaktiv za kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Legalova reakcija (pod reakcija). natriuresis, natriureza, povećano izlučivanje natrijuma mokraćom. Obično se

r

naupathia javlja posle davanja natriureznih diuretika. naupathia, naupatija, morska bolest, muka i povraćanje izazvani kretanjem i ljuljanjem na brodu po moru. Sin. nausea navališ, nausea marina. V. kinetosis. nausea, nauzeja, gañenje, zgañivanje, osećaj muke koji obično prethodi povraćanju. Simptom mnogih oboljenja; n. epidemica, epidemijska bolest, najverovatnije izazvana virusom (virusni gastroenteritis), u koje postoji muka, povraćanje, vrtoglavica i prolovi; n. gravidarum, muka koja se obično javlja u jutarnjim časovima u trudnica; n. navališ (n. marina), morska bolest, v. naupathia; n. zbog mesa, neprirodna odvratnost prema mesu (karcinom želuca). navika, raniji naziv za stalno unošenje nekog leka, zbog povoljnog dejstva na organizam, ali bez stvaranja fizičke zavisnosti. naviranje mleka, posledica kombinovanog nervno-hormonskog refleksa, pod čijim uticajem oko 30 sek. pošto dete počne da sisa mleko počne da ističe iz dojki. Senzitivni impulsi nastali draženjem bradavice dojke prenose se somatskim živcima do kičmene moždine, a zatim u hipotalamus, koji reguliše sekreciju oksitocina u neurohipofizi. Oksitocin putem krvi dolazi do dojke i izaziva kontrakciju mioepitèlnih ćelija koje okružuju alveole mlečnih žlezda, zbog čega se mleko istiskuje u kanaliće. nazalni govor, v. rhinolalia. nazofaringealni fibrom, benigna neoplazma koja se najčešće javlja u dečaka u uzrastu oko puberteta i u 25 % slučajeva ima tendenciju za povlačenjem. Čvrsta masa neoplazme grañena je od gustog, ali dobro obezbeñenog veziva krvnim sudovima. U suštini neoplazma je benigna, ali zbog anatomske grañe i krvarenja do kojih dolazi može da ugrožava život. nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk koji odvaja gornji vilični pupoljak od čeonog brežuljka. neborbeni gubici (u ratu), gubici koji nastaju nezavisno od borbenih dejstava, tj. od bolesti, udesa, elementarnih nepogoda, kvarova mašina itd. V. opšti gubici. 34 Medicinski leksikon

nedisjunctio Necator americanus, parazit iz grupe nematoda koji izaziva isto oboljenje kao i rudarska glista (Ankylostoma duodenaIe). Po obliku potpuno liči na ankilostomu, s tom razlikom što u ustima ima 2 ravne pločaste usnice umesto 6 kukastih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V. Ankylostoma duodenale. necrectomia, nekrektomija, v. sequestrectomia. necrobiosis, nekrobioza, teška degenerativna promena koja se na kraju završava smrću ćelija; n. lipoidica (diabeticorum), žućkastomrke, sklerodermiformne ploče, koje se postepeno uvećavaju i mogu da ulcerišu (degeneracija elastičnog vezivnog tkiva) i lokalizovane su na prednjoj strani potkolenica. Javljaju se najčešće u dijabetičara; n. pulpae, nekrobioza pulpe, postepeno odumiranje pulpe, često bez simptoma. V. necrosis pulpae. necromania, seksualno zadovoljavanje u ubijanju erotskog objekta, komadanju lesa i jedenju komada njegovog mesa (seksualni vampirizam). necrophilia, seksualna perverzija koja se sastoji u tome što obolelu osobu polno privlače mrtvaci. Takvi bolesnici ne prezaju čak ni od otkopavanja lesa i od vršenja polnog čina na njima. necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u eksudatu zapaljenjskog procesa u oglednih životinja koji utiče na početak oštećenja tkiva i početak procesa zapaIjenja. necrosis, nekroza, smrt ćelije ili tkiva u živom organizmu; n. pulpae, brzo odumiranje pulpe izazvano hemijskim, fizičkim i mikrobiološkim uzročnicima, praćeno je bolovima. V. gangraena pulpae. necrospermia, nekrospermija, prisustvo nepokretnih i mrtvih semeglavaca u semenoj tečnosti. necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necretomia, sequestrectomia; n. osteoplastica, osteoplastička nekroza, odstranjenje sekvestra iz kosti pošto se sa ove podigne režanj kosti a zatim se vraća na svoje mesto. nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvojivost, meñusobno nerazdvajanje para

529

nefrogen homolognih hromosoma u anafazi prve mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve hromatide odreñenog hromosoma u toku mitoze ili druge mejozne deobe. U ovakvom poremećaju odgovarajući hromosom, odnosno hromatida, biće zastupljen u jednoj ćeliji-kćerci dva puta, a u drugoj nijedanput. nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje se stvaraju kanalići prebubrega i konačnog bubrega. Vidi se segmentovana u precfelu prednjih prapršljenova (u čoveka se na visini 3. slabinskog prapršljena prekida). Iz lubanjskog dela razvija se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Iementi konačnog bubrega. ne f r on, (embr.) osnovna jedinica konačnog bubrega (metanefrosa). Razvija se iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i izvodni putevi iz Wolffovog kanala. nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa kojim se on otvara u celomnu duplju. nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndroma nephroticum. nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis. negativismus, negativizam, poremećaj voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^ izvršava naloge (pasivan n.) ili radi sup^ rotno od onoga što mu se nalaže (aktivan n.). Negativizam je jedan od simptoma katatonije. V. catatonia, schizophrenia. negativna kontrola, sprečavanje sinteze mRNK zbog vezivanja specifičnih represora na odreñenim mestima DNK; n. k. operona, sprečavanje aktivnosti operona dejstvom specifičnog molekula; npr., kontrola transkripcije koja se vrši vezivanjem specifičnog represora za specifična mesta duž lanca DNK, što dovodi do sprečavanja inicijacije i RNK, odnosno do onemogućavanja ekspresije gena. negativna mutacija, v. mutatio. negativni naknadni potencijal, v. akcioni potencijal. Negrijeva telašca, nalaze se u mozgu životinja obolelih ili uginulih od besniia. Smatraju se kao siguran dokaz infekcije izazvane virusom besniia. neidentične tačke mrežnjače, stanje kada se likovi predmeta koji se posmat530

Neisseria ra ne ocrtavaju na identičnim tačkama mrežnjače (nepodesna, nekorespondirajuća mesta mrežnjače). Usled toga u centralnom nervnom sistemu nije moguće spajanje tih likova (fuzija), tako da se posmatrani predmet vidi udvojen (diplopija). V. indentične tačke mrežnjače. nekompletno antitelo, antitelo protiv celularnih antigena, koje posle vezivanja za antigen ne dovodi do aglutinacije ćelija. Naziva se još i jednovalentno antitelo (stari naziv koji je pogrešan). Dokazuje se antiimunoglobulinskim testom. neispoljeni alel, pojava da se sinteza lakih i teških polipeptidnih lanaca, za imunoglobulinske molekule, u klonima plazmocita obavlja pod dejstvom samo jednog gena iz alelskog para, dok drugi gen ostaje isključen. Sin. alelsko isključenje. Neisserovo bojenje, v. bojenje po Néisseru. Neisseria, obuhvata veliku grupu gram-negativnih diplokoka; pojedinačne koke imaju bubrežast oblik, a priljubljene su jedna uz drugu ravnom ili konkavnom stranom. Neke vrste najserija su deo normalne flore gornjih disajnih puteva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N. perflava, N. subflava, N. flavenscens; druge vrste su uslovno patogene kao N. catarrhalis; a neke vrste su patogene za ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis. Za razliku od apatogenih, patogene najserije za svoje rastenje zahtevaju podloge obogaćene faktorima rastenja, temperaturu oko 370C kao i prisustvo 5-10 % CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus), uzročnik je kapavca. To je obligatni parazit, koji može izazvati bolest samo ljudi. Pokazuje sve morfološke i uzgojne osobine patogenih najserija; N. meningitidis (Meningococcus), meningokoki, u prirodnim uslovima patogeni su samo za ljude. Izazivaju meningitis cerebrospinalis epidemica, rede druge infekcije. Pored morfoloških i uzgojnih osobina, karakterističnih za sve najserije. Meningokoki iz kulture pokazuju veoma izraženo višeobličje i polihromazuju. Naro-

r

nekrotička nefroza čito su uočljive razlike u veličini koka tzv. »džinova« i »kepeca«. nekrotička nefroza, v. nephrosis. Nelsonov test ili test !mobilizacije treponema (TIT), v. test. nema mutacija, v. mutatio. Nematodes (valjkasti crvi), prema lokalizaciji u čoveka, dele se u dve grupe: 1) u crevne nematode - Ascaris lumbricoides, Enterobius vermicularis, Trichuris trichiura, Ancylostoma duodenale, Necator americanus, Strongyloides stercoralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne nematode, Wuchereria bancrofti, W. malayi i dr. nematospermijum, repati (končasti) tip semeglavaca. nemoć, polna, v. impotentia. Neoarsphenamin, v. Novarsenobenzenum. neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni zglob; (1) novostvoreni zglob izmeñu dva kostna fragmenta posle preloma, resekcije kosti ili iščašenja zgloba ako se nije izvršila repozicija luksacije. Sin. pseudoartroza; (2) kirurški stvoren zglob u telu neke kosti. neodabrano sjedinjavanje, izbor bračnog para -nezavisno od njegovog genotipa. Sin. slučajno sjedinjavanje. Sup. odabrano sjedinjavanje. neoglycogenesis, v. glikoneogeneza. Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces fradiae; antibiotik širokog dejstva, oficinalan je prema našoj farmakopeji. neon, Ne, hemijski element, pripada grupi plemenitih (inertnih) gasova. neonatalna linija, (stom.) jasno izražena mrka linija koja predstavlja granicu izmeñu prenatalne i postnatalne izgrañene gleñi mlečnih zuba. Sin. linija roñenja, neonatal ni prsten. neorganske kiseline, neorganska jedinjenja koja sadrže vodonik sposoban da se zameni jonom metala. Pri elektrolitičkom razdruživanju daju katjon-vodonik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju crveno (kisela reakcija). Po Brönstedu kiseline su davaoci protona. 34*

nephrectomia neorganski, anorganski, (1) koji nije u vezi s nečim živim, npr. neorganski svet, mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedinjenja svih metala i nematala s izuzetkom ugljenikovih jedinjenja koja se nazivaju organska jedinjenja. Sva jedinjenja metala i nemetala bez ugljenikovih jedinjenja nazivaju se neorganska ili mineralna jedinjenja (neorganska hernija). neorganski srčani šumovi, v. šum. Neostigmin, neostigmin, parasimpatomimetičko (holinergičko) sredstvo, koje ima slično dejstvo kao fizostigmin (v. Physostigmini salicylas); oficinalan je prema našoj farmakopeji kao neostigmin-bromid (Neostigmini bromidum) i kao neostigmin-sulfat (Neostigmini methylsulfas). neostomia, neostomija, stvaranje veštačkog otvora hirurškim putem na nekom organu ili izmeñu dva organa. neparna vena, v. azygos. nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg viličnog i unutrašnjeg nosnog pupoljka. Na embrionima od 15 mm dužine usno-nosna opna iščezava i dovodi u vezu nosne kanale s usnom dupljom primitivnim hoanama. V. palatum. nepčana kost, parna kost lica, sastoji se od uspravne i vodoravne pločice s nastavcima-V. 05 (palatinum). nepčane ploče, (embr.) ploče gornjeg viličnog pupoljka koje se približavaju i spajaju po sredini. Spuštanjem upravne pregrade s tavanice nosni sprat se deli u 2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti, srednjeg dela školjke i odgovarajućeg dela njene pregrade epitel se preobraća u olfaktivnu mrlju. nepčani luci, v. arcus palatini. nephrectasia, nefrektazija, povećani, odnosno prošireni bubreg, kesasti bubreg. nephrectomia, nefrektomija, operacija kojom se uklanja bubreg, obično zbog tuberkuloze ili malignog tumora. V. nephrotomia. Po anatomskom pristupu za nefrektomiju postoje: n. abdominaHs, n. anterior, nefrektomija incizijom abdominalnog zida; n. lumbalis, pristup bubregu kroz lumbalnu regiju; n. paraperitonealis, uklanjanje bubrega rezom u visini lažnog rebra.

531

nephritis nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, žarišni ili difuzni proces proliferacije ili razaranja brežnog tkiva, koji može zahvatiti glomerule, bubrežne kanaliće ili intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glomerulo nephritis; n. acuta, akutni oblik nefritisa s hipertenzijom, edemima i hematurijom; arteriosklerozni n., nefritis u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije zbog degenerativnih promena u dovodnim arterijama glomerula; azotemijski n., nefritis u kojeg postoji azotemija; bakterijski n., nefritis izazvan mikroorganizmima; balkanski n., internacionalno ime za endemski nefritis nepoznatog uzroka koji je čest u nekim krajevima naše zemlje, u Bugarskoj i u Rumuniji; degenerativni n., nephrosis; n. dolorosa, bolno zadebljanje čahure bubrega u nekim oblicima perinefritisa; fibrozni n., n. interstitialis; glomerulski n., glomerulonephritis; n. gravidarum, nefritis ili druge glomerulopatije u trudnoći; n. haemorrhagica, nefritis u kojeg postoji vrlo izražena hematurija; hidremijski n. nefrozni sindrom; hloroazotemijski n., azotemijski i acidozni oblik nefritisa bez otoka; n. interstitialis, zapaljenje bubrežnog vezivnog tkiva je posledica oboljenja bubrežnih arterija, glomerula ili tubula, koje dovodi do razaranja pojedinih nefrona i njihovog zamenjivanja vezivnim tkivom, ili dejstva toksina ili sistemskih bolesti na intersticijumu; n. interstitialis acuta, sekundarna komplikacija neke sistemske infekcije, naročito beta-hemoliznim streptokokom; n, s gubljenjem kalijuma, u bubrežnoj tubulskoj acidozi; kazeozni n., hronični oblik nefritisa s gnojenjem i kazeozom bubrežnog tkiva tuberkulozne etiologije; kongenitalni n., nefritis koji postoji pri roñenju, u uroñenom sifilisu, npr. n. s. gubljenjem natrijuma, nefritis s gubljenjem soli; produktivni n., nefritis sa umnožavanjem veziva u meñuprostorima; ratni n., akutni nefritis koji se javlja u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubitkom soli, javlja se u hroničnom pijelitisu, policističkim bubrezima i drugim bolestima. Bolesnik gubi veće količine 532

nephrolithiasis kuhinjske soli nego što je uzima hranom; n. saturnina, nefropatija u toku hroničnog trovanja olovom; subakutni n., parenhimsko oštećenje bubrega subakutnog toka, poznato i kao »veliki beli bubrezi« ovaj naziv može da izazove i jednu pometnju: naš narod »belim bubrezima« naziva i semenikel n. suppurâtiva, nefritis s postojanjem mnogobrojnih apscesa u bubrezima, najčešće u toku septičkih infekcija; transfuzijski n., nefritis posle transfuzije inkompatibilne krvi; tuberkulozni n., izazvan Kochovim bacilom; n. tubularis, nefritis koji obuhvata uglavnom bubrežne kanaliće; vaskulni ri., nephrosclerosis. nephroangiosclerosis, nefroangioskleroza, hipertenzija s promenama u bubrezima nastala zbog promena na bubrežnim arterijama. nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, taloženje kalcijum-fosfata u bubrežnim kanalićima s progresivnom bubrežnom insuficijencijom. nephrocapsectomia, nefrokapsektomija, hirurško Ijuštenje čahure bubrega. V. decapsulatio. nephrocirrhosis, nefrociroza, hronični intersticijski nefritis. V. nephritis. nephrocolopexia, nefrokolopeksija, suspenzija kolona i bubrega prišivanjem o nefrokolički ligament. V. nephropexia. nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, spušten položaj bubrega i kolona. nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje kamenčića u bubrežnoj karlici. Kamenčići se stvaraju patološkim procesima na sluznici karlice, u zastoju mokraće (suženje uretera, hipertrofija prostate, tabes dorsalis, povreda kičmene moždine, dugotrajna imobilizacija itd.), pri čemu verovatno glavnu ulogu igra poremećaj normalnog stanja tzv. zaštitnih koloida, zbog čega se rastvorene soli talože u mokraćnoj tečnosti. Kamenčići su razne veličine i oblika, kao i raznog hemijskog sastava, npr. od urata oksalata, kalcijum-fosfata, čistina itd. Nefrolitijaza prouzrokuje akutne napade (usled grčenja glatkih mišića u mokraćnim putevima) s bolovima u slabini koji zra-

nephrolithotomia če u butinu i u predeo mokraćne bešike. čestim nagonom za mokrenje i dr. Posledice: pijelonefritis, hidronefroza i anurija s uremijom. nephrolithotomia, nefrolitotomija, uklanjanje konkremenata iz bubrega hirurškim putem, tj. operacijom koja se sastoji od prosecanja zida bubrežne karlice i vañenja konkremenata iz nje. V. nephrectomia. nephroma, nefrom, tumor bubrega; n. embryonalis, Wilmsov tumor. nephropathia, nefropatija, zajedničko ime za bolesti bubrega; n. analgesica, nefropatija izazvana dugotrajnim uzimanjem fenacetina; gihtička n., koja je izazvana povećanim stvaranjem i izlučivanjem mokraćne kiseline; hipoazoturijska n., bolest bubrega u koje postoji zadržavanje azotnih jedinjenja u organizmu; hipohlorurijska n., u koje postoji zadržavanje soli u organizmu. nephropexia, nefropeksija, pričvršćivanje lutajućeg bubrega u njegovom normalnom položaju putem operacije. V. ren mobilis. nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza bubrega. nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega, spušten bubreg, bubreg koji je položen niže od svog normalnog ležišta. V. nephropexia. nephropyeloiithotomia, nefropijelolitotomija, hirurška intervencija kojom se odstranjuje kamen iz bubrežne karlice ulaskom u nju prosecanjem bubrežnog parenhima. nephropyeloplastica, nefropijeloplastika, plastička operacija na bubrežnoj karlici. nephropyosis, nefropioza, gnojenje u bubregu. nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz bubrega. nephrorrhaphia, nefrorafija, zašivanje traumatske ili operativne rane na bubregu. nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza bubrežnih tkiva, najčešće renovaskulnih bolesti; arteriolska n., nefroskleroza u koje su pretežno pogoñene arterioIe, s arterijskom hipertenzijom, cilin-

nephrosis drurijom, edemima, degeneracijom bubrežnih kanalića, fibroznim zadebljanjem glomerula, a kasnije s dekompenzacijom srca i moždanim krvarenjima; henigna n., arteriolska nefroskleroza u starijih osoba, preko 60. godine, u koje često postoji benigna hipertenzija i hijalina arterioloskleroza. U mlañih osoba ova nefroskleroza može postojati u dija-betisu melitusu; maligna n., redak oblik nefroskleroze u koje postoji oštećenje arterija u ćelom organizmu, naročito malih arterija i arteriola; udružena je s malignom hipertenzijom. Ponekad primarna bolest, a često posle perioda benigne nefroskleroze, ili posledica glomerulonefritisa, ili dugotrajnije hipertenzije; senilna n., nefroskleroza koja je deo sindroma staračke arterioskleroze. nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega u koje postoje pretežno degenerativne promene u bubrežnim kanalićima i u koje postoje proteinurija, edem i smanjenje albumina u plazmi; n., amyloi-des, hronična nefroza sa amiloidnom degeneracijom medije arterija i kapila-ra glomerula; n. cholaemica, holemij-ska nefroza, u koje postoji istovremeno neka bolest jetre ili žučnih puteva, naročito opstruktivna žutica; donjeg nefro-na n., specijalni oblik bubrežne insufi-cijencije, koja vodi azotemiji, zbog nekroze epitelskih ćelija donjeg nefrona, koje blokiraju lumen tih kanalića; Eps-teinova n., hronična tubulska nefroza koja je posledica sistemskih bolesti metabolizma, obično u mladih osoba, a u koje obično postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna n., lipidna n., u koje postoje edem, albuminurija i promene u belančevinama i lipidima plazme, kao i holesterolskih estara u epitelu bubrežnih kanalića; osmozna n., vakuolska nefroza; n. toxica, izazvana otrovima, naročito sublimatom; vakuolska n., bubrežna bolest u koje postoji vakuoli-zacija ćelija proksimalnih kanalića a ponekad i Henleove petlje. Viña se u raznim poremećajima; davanje hipertonij-skih rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin. hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.

533

nephrosonephritis

nervni sistem

nephrosonephritis, nefrozonefritis, bubEfekti dejstva su periferni (slični dejstvu režna bolest u koje postoji i zapaljenska muskarina itd.) i centralni, kada se us(nefritis) i degenerativna (nephrosis) led dejstva acetil-holina na centralni komponenta; n. haemorrhagica, epinervni sistem javljaju simptomi vrtoglademijska hemoragijska groznica. Sin. vice, straha, otežane koncentracije, dekorejski hemoragijski nefrozonefritis. zorijentacije s halucinacijama itd. Prva nephrostomia, nefrostomija, stvaranje pomoć se sastoji u stavljanju gas-maske, fistule bubrega operativnim putem radi davanju atropina, dekontaminaciji omogućenja oticanja mokraće iz bubkože, ispiranju želuca, očiju itd. Najvažrežne karlice. niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v. nephrotomia, nefrotomija, zasecanje tamo) i V-, odnosno X- otrovi (šifra). bubrega radi odstranjenja kamena iz nervni centar, v. centar. bubrežnog parenhima ili iz bubrežne nervni ili živčani sistem (systema nervokarlice, ukoliko se kamen zbog svoje vesum), sastavljen od nervnih ćelija i njiličine ne može odstraniti pijelotomijom; hovih produžetaka, upravlja radom svih n. abdominal is, prilaženje bubregu organa, uspostavlja vezu sa spoljnom kroz abdomen radi nefrotomije; n. lumsredinom i sprovodi obaveštenja o stabalis, prilaženje bubregu kroz slabinu nju samog organizma. Razlikuju se dva radi nefrotomije. dela, centralni (systema nervosum cennephrotuherculosis, nefrotuberkuloza, trale) i periferni (systema nervosum petuberkuloza bubrega, oboljenje bubreriphericum); autonomni, visceralni ili ga izazvano uzročnikom Mycobactevegetativni n. s., deluje uglavnom bez rium tuberculosis. uticaja volje, omogućuje rad unutrašnephroureterectomia, odstranjivanje njih organa, što je neophodno za održabubrega i dela ili celog uretera, obično vanje života i vrste. Sastoji se od dva u tumoru bubrega. funkciono antagonistička dela, simpatineplodnost, nesposobnost za stvaranje kusa i parasimpatikusa. V. parasimpatipotomstva bez obzira na uzrok. ^ kus, simpatikus; nervni sistem funkcioneposredna zaštitna zona, fizička zaštita niše kao celina, iako svaki njegov deo izvorišta i postrojenja za snabdevanje ima odreñenu funkciju. Ova podela vodom za piće, protiv namernog ili zlonervnog sistema je veštačka, a učinjena namernog zagañenja vode. je radi lakšeg upoznavanja oblika pojenepotpuna dominatnost, delimična ispodinih delova i razumevanja njihovih Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog funkcija; centralni n. s., sastoji se od gena u heterozigota, iako je obično efemozga i kičmene moždine, a periferni kat dominantnog gena u tom alelskom n. s., sastoji se od moždanih (nn. craniaparu nadmoćan. V. codominantnost. les) i kičmenih živaca (nn. spinales). V. Sin. inkopletna dominantnost. cerebrum, cerebellum, encephalon, menepotpuna penetracija, v. penetratio. dulla oblongata, medulla spinalis, nervus neprožimanje, nepenetracija, odsustvo (nervi); somatski ili animalni n. s., prifenotipskog efekta mutantnih gena, doma nadražaje iz spoljne sredine i daje minantnog u heterozigota, a recesivnih impulse poprečnoprugastim mišićima u homozigota. za izvoñenje voljnih pokreta, tj. pod nervina, lekovi koji deluju na nervni siskontrolom kore velikog mozga. Svojim tem. . centralnim delom nervni sistem omonervna ćelija, v. neuron. gućuje izražavanje volje, osećanja i obanervna vlakna, v. nervus. vljanje najviših intelektualnih funkcija; nervni blok, v. block. (seks.) seksualnost čoveka se u najvećoj nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova meri ispoljava njegovim psihizmom: po(v. tamo) koji u organizam prodiru velinašanjem, postupcima, osećanjem i kom brzinom, dovode do teških trovareakcijama ne samo u seksualnoj, nego nja, nervnih poremećaja, pa i do smrti. i u aseksualnoj sferi. V. težina mozga, he534

r

nervosus mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje velike razlike u ponašanju žene i muškarca i u udelu žene i muškarca u književnosti, nauci i umetnosti. U seksualnoj sferi dolaze do izražaja razlike u elementarnom seksualnom ponašanju, u manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju roditeljskog osećanja, u sublimaciji, najzad, u čulnoj osetljivosti (kožna osetljivost, kusna i mirisna osetljivost, slusna i vidna osetljivost). nervosus, (1) nervni, živčani; (2) nervozan. nervoza, popularan naziv za pojačanu radražljivost i laku uzbudljivost. Najčešće se podudara s neurastenijom. Sin. nervoznost nervozan, popularan termin koji označuje čoveka koji ispoljava znake nervoze. nervoznost, v. nervoza. nervus, nerv, živac; nervi (plur.), nervi, živci, tvorevine u obliku vrpci koje provode razdraženja (impulse) od nervnih centara u mozgu i kičmenoj moždini u sve delove tela, a pripadaju perifernom živčanom sistemu. Sastoje se od mnoštva vlakana, produžetaka nervnih ćelija, a obavijena su mijelinskom košuljicom (bela vlakna) ili su bez tog omotača (siva vlakna). Prema pravcu provoñenja impulsa nervna vlakna se dele na odvodna (eferentna) i dovod na (aferentna). Eferentna ili centrifugalna nervna vlakna provode impulse od nervnih centara ka periferiji (motorna, sekretorna). Aferentna ili centripetalna nervna vlakna provode impulse od periferije ka nervnim centrima (senzitivna, senzorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sadrže, živci mogu biti: motorni, sekretorni, senzitivni, senzorijalni i mešoviti. Prema poreklu živci se dele na moždane (nn. craniales ili nn. cerebrales) i na kičmene ili rru ždinske (nn. spinales). Moždani živci polaze od moždanog stabla. Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n. opticus (II), n. oculomotorius (III), n. trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. abducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibulocochlearis ili n. statoacusticus (VIII), n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X), n. accessorius (XI) i n. hypoglossus

nervus (XII). Kičmeni živci polaze od kičmene moždine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih (nn. cervicales), 12 grudnih ili leñnih (nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumbales), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtični (n. coccygeus). Prednje grane živaca se spajaju gradeći spletove (plexus) od kojih polaze završne grane, tj. živci za poprečnoprugaste mišiće i kožu. Nazivi spletova su: vratni (plexus cervicalis), rameni (plexus brachialis), slabinski (plexus lumbalis) i trtični splet (plexus coccygeus); n. abducens (VI), živac odvodilac, oživčava spoljni pravi mišić očne jabučice; n. accessorius, (XI) pomoćni živac, oživčava dva vratna mišića (m. sternocleidomastoideus i m. trapezius); n. axillaris, pazušni živac, oživčava dva mišića ramena (m. deltoideus i m. teres minor) i kožu deltastog predela; n. facialis (VII), živac lica, oživčava mišićne mišiće lica, pečurkaste kvržice jezika, suznu, podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; n. femoralis, butni živac, oživčava mišiće prednje grupe buta i kožu prednje strane buta i unutrašnje strane potkolenice; n. glossopharyngeus (IX), jezičnoždrelni živac, oživčava mišiće ždrela i nepca, opšančene kvržice jezika i doušnu pljuvačnu žlezdu; n. hypoglossus (XII), podjezični živac, oživčava uglavnom mišiće jezika; n. ischiadicus, ishijadikus, veliki sedalni živac, oživčava mišiće zadnje grupe buta, a svojim završnim granama (n. peroneus communis i n. tibialis) inerviše mišiće potkolenice i stopala; n. mandibularis (Ѵ), donjovilični živac, treća grana trogranog živca (n. trigeminus, V), oživčava mišiće žvakače i kožu u predelu donje vilice; n. maxillaris (V2), druga grana trogranog živca (n. trigeminus), oživčava kožu donjeg kapka, nosa, gornje usne, gornje zube, nepce, nosnu duplju; n. medianus, središni živac, oživčava veliki broj mišića prednje grupe podlaktice, neke mišiće šake i deo kože dlana; n. musculocutaneus, mišićnokožni živac, oživčava mišiće prednje grupe nadlaktice i deo kože podlaktice; n. oculomotorius (III), živac mišića pokretača oka, oživčava spoljne miši535

nesanica će očne jabučice i dva mala mišića u njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae); n. opticus (II), vidni živac, pripada optičkom putu, a pruža se od očne jabučice do optičke raskrsnice (chiasma); n. ophthalmicus (Vi), oftalmički, očni živac, prva grana trogranog živca (n. trigeminus), oživčava kožu čela, gornjeg kapka, vežnjaču i suznu žlezdu; n. phrenicus, prečažni živac, oživčava dijafragmu, pleuru, perikard i deo peritoneuma; n. radialis, žbični živac, inerviše m. triceps brachii, mišiće spoljašnje i zadnje grupe podlaktice, kožu zadnje strane nadlaktice, podlaktice i dela šake; n. trigeminus(V), trograni, trokraki živac, sastoji se od Gasserovog gangliona i tri kraka od kojih svaki predstavlja poseban živac. Oživčava mišiće žvakače, kožu čela i lica, sluznicu oka, nosne i usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxillaris i n. mandibularis; n. trochlearis (IV), trohlearni, koloturni živac, oživčava gornji kosi mišić očne jabučice; n. ulnaris, lakatni živac, inerviše manji broj mišića u prednjoj grupi podlaktice, neke mišiće šake i kožu dela dlana; n. vagus (X), živac lutalac, pneumogastrički ili plućnoželudačni živac, oživčava mišiće ždrela, grkljana i mekog nepca, zatim organe u grudnoj i trbušnoj duplji; n. vestibulocochlearis (n. statoacusticus, VIII), vestibulokohlearni, tremnopužni živac, sastoji se od dva živca: pars cochlearis (n. coclearis ili n. acusticus) i pars vestibularis (n. vestibularis ili n. staticus). Živac puža, akustički živac, prenosi nadražaje za sluh. Tremni, statički živac, prenosi utiske položaja i ravnoteže tela. nesanica, v. insomnia. neslana dijeta, v. dijeta. nesocijalno, v. asocijalno. nespecifična nadražajna terapija, parenteralno unošenje u organizam proteina, koloida, metala, sumpora itd.), u svrhu izazivanja opšte, lokalne i fokalne reakcije i aktivisanja odbrambenih snaga organizma. Nesslerov reagens, v. reagens. nesvesna psiha, v. psiha. netropski spru, v. morbus coeliacus. 536

neurectomia Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja kapsule koji služi za svrstavanje pneumokoka.

Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje. neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oživčenoj nekim perifernim živcem ili njegovim granama, koji se javlja u napadima. Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za razliku od neuritisa, pri neuralgiji funkcija obolelog živca nije oštećena; atipična n. trigeminusa, bol u predelu lica koji ne prati distribuciju bilo koje od grana trogranog živca; n. n. ischiadici, ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bolovi u oblasti inervisanoj ishijadičnim živcem. Velik procenat ovih neuralgija prouzrokovan je pritiskom prolabirane pulpozne jezgre (nucleus pulposus) intervertebralnog diskusa na pojedine spinalne korenove n. ischiadicusa. V. hernia disci, discus-hernia. Toksička ili infektivna etiologija ovih neuralgija nije isključena. neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi na nerve. neurasthenia, neurastenija, opšta živčana slabost. Stanje tzv. prenadražljive slabosti s nizom tegoba, kao što su glavobolja, nesanica, gubitak apetita, nesposobnost za rad. Razlikuju se tzv. konstituciona n., čije poreklo treba tražiti u uroñenoj slabosti vegetativnog živčanog sistema (tzv. Beardova bolest) i stečena n. ili pseudoneurastenija, koja se javlja kao propratna pojava uz neko osnovno organsko oboljenje. Organsku podlogu neurastenija odnosno pseudoneurastenija često čini tzv. larvirano, prikriveno zapaljenje mozga. V. larvirani encefalitis. Osim zapaljenja u pravom smislu reci, prouzrokovanog najverovatnije virusima, organsku podlogu neurastenije mogu da čine i oštećenja diencefalona drugog porekla (vaskularna, traumatska); seksualna n., sindrom poremećene razdražljivosti i slabosti u oblasti seksualnog života. neurectomia, neurektomija, resekcija živca. Isecanje jednog dela senzitivnog nerva u cilju lečenja neuralgije, npr. resekcija trogranog živca u bazi lubanje. V. enervatio.

r

neurenterni kanal neurenterni kanal, kanal izmeñu ventralnog kanala medularne cevi i duplje primitivnog creva. neurexaeresis, neureksereza, operacija kojom se iščupava komad nerva da bi se prekinula njegova funkcija (senzitivna u neuralgijama, a motorna kad je potrebno paralizovanje prečage u kolapsoterapiji tuberkuloze pluća). V. phrenicoexaeresis. neurilema, v. Schwannova opna. neurilemoma, neurilemoma, v. neurinoma. neurinoma, neurinom, benigna neoplazma od ćelija nervnih ovojnica moždanih i perifernih nerava. Neoplazme su okruglastog oblika jasno ograničene, često sa čahurom. Od moždanih živaca najčešće je zahvaćen VIII akustikus. Sin. neurofibroma, neurilemoma Schwannoma. neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum. neuritis intraocularis, v. papillitis. neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog živca. Može da zahvati deo živca u samoj očnoj jabučici (v. papillitis) ili deo iza očne jabučice (v. neuritis retrobulbaris). Dolazi do pada oštrine vida i ispada u vidnom polju. Posledica može biti trajno oštećenje oštrine vida usled atrofije vidnog živca. Etiologija: oboljenje centralnog nervnog sistema, infektivna oboljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni poremećaji, zapaljenja tkiva orbite, intraokularna zapaljenja i dr. neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog živca van očne jabučice. Dijagnoza se postavlja na osnovu samo subjektivnih ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se razvija atrofija papile vidnog živca kao posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n. nervi optici. neuritum, neurit, produžetak nervne ćelije, sastoji se od neuroplazme i neurofibrila u njegovom centralnom delu. Periferni deo, koji ne sadrži neurofibrile, naziva se Mautherovom košuljicom. Svojim završnim krajem neurit stupa u odnos s odgovarajućim efektorom. Sin. axon, cylindraxis. neuroblastoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom neuroblasta. Javlja

neuroendokrinologija se u meduli nadbubrežne žlezde odojčadi i dece, dajući veoma brzo lokalne i udaljene metastaze. Neoplazme slične grañe nalazimo u meñumozgu i retini. Neoplazma desne nadbubrežne žlezde daje metastaze u retroperitonealnim limfnim žlezdama i jetri, izazivajući Pepperov sindrom koji se sastoji od prisustva metastaza isključivo u jetri koja zbog toga može da ima velike srazmere. Metastaze u kosti, posebno lubanje i oko orbite daju meduloblastom leve nadbubrežne žlezde i Hutchinsonov sindrom. neurocit. v. neurocytus. neurocranium, neurokranijum, primordijalna lubanja, nervni deo kostura glave u kome je smešten mozak. Postaje iz dorzalnog skeletnog mezenhima koji se nalazi oko prednjeg kraja prvobitne nervne cevi. neurocrinia, neurokrinija, izlučivanje proizvoda nekih endokrinih žlezda, npr. hipofize u živčani sistem; stvaranje i izlazak izvesnih hemijskih supstancija iz nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-holina na završecima holinergičkih živaca. neurocytoma, neoplazma sporog rastenja, odlikuje se prisustvom zrelih nervnih ćelija. Spada u red neoplazmi centralnog nervnog sistema. neurocytus, neurocit, nervna ćelija, v. neuronum. neurodermitis, hronično kožno oboljenje u kome se, kao osnovni simptom, javlja svrab, a zatim se razvijaju osobene, male, oštro ograničene, poligonalne, čvrste papule, ravne i sjajne površine, na početku imaju boju kože, zatim sivkaste ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uzroci nisu jasni i smatra se da su najčešće nervni ili psihički, a možda i alergijski; javlja su uglavnom u dva oblika: n. chronica cirumscripta (sin. lichen čircumscriptus chronicus Widat) s lokalizacijom na vratu, unutrašnjim stranama butina i dr. i n. disseminata, koji zahvata veće površine kože. neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne povezanosti funkcije endokrinih žlezda (v. tamo) s nervnim sistemom, endokri537

neuroepitel nologija (v. tamo), često nosi naziv neuroendokrinologija. neuroepitel, čulni ili senzitivni epitel, epitel koji prima nadražaje a predaje ih nervnim ćelijama. Čulne ćelije imaju obično na vrhu naročito diferentovane bičaste ili trepljaste organčiće kojima dolaze u dodir s dejstvujućom draži. Bazalni kraj im je obično izdužen u vlakno i u vezi je s nervnom ćelijom. neuroepithelioma gliomatosum, gliomatozni neuroepiteliom, tumor sastavljen od nediferentovanih ćelija nervnog tkiva koje imaju karakterističan raspored u vidu rozeta. To su nediferentovane ćelije embrionalnog tipa koje se mogu razviti u neuralgijske ćelije. Javlja se u centralnom ili perifernom nervnom sistemu. neurofibrili, specijalne tvorevine citoplazme nervne ćelije u vidu vrlo tankih i neprekidnih končića koji se zapažaju u telu same nervne ćelije i u svim njenim nervnim produžecima. Pripisuje im se funkcija izazivanja nadražaja. neurofibroma, neurofibrom, benigni tumor sastavljen od vezivnih ćelija i vlakana. Potiče iz nervnih omotača i nalazi se ili kao pojedinačni tumor ili u vidu mnogobrojnih manjih ili većih čvorova na koži i u unutrašnjosti tela. V. Recklinghausenova bolest. neurofibromatosis, neurofibromatoza, pojava multiplih neurofibromatoznih čvorova u koži grudnog koša, kao i na bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i ekstremitetima. Ponekad su zahvaćeni i nervi u kičmenom kanalu. Prisustvo pigmentacije kože u vidu pega boje bele kafe redovna je pojava. Sve neoplazme koje se javljaju duž nerava ne razaraju isti, učahureni su i u veoma retkim slučajevima mogu postati maligne prirode. Oboljenje se naziva i Von Recklinghausenova bolest. neurofizini, polipeptidi za koje su vezani oksitocin i antidiurezni hormon u ćelijama neurohipofize. neuroglioma ganglionare, tumor sastavljen od neuroglije ganglijskih ćelija i nervnih vlakana. Potiče iz mozga, kičmene moždine i perifernog dela vegeta538

neurohypophysis tivnog nervnog sistema. Sin. neuroganglioma. V. ganglioneuroma.

neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi hirurškim lečenjem oboljenja nervnog sistema. neurohirugija, v. kirurgija. neurohumoralne korelacije, korelacije koje postoje u svakoj emociji, naročito u manifestacijama polnog nagona, pri čemu se razlikuju 3 perioda: 1) percepcija nadražaja, 2) vegetativne promene registrovane u svesti i 3) somatski izražaj. neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje učešćem nervnog sistema i hemijskih materija krvi. Prilagoñavanje organizma na razne promene u spoljašnjoj sredini ili u samom organizmu vrlo je često i ostvaruje se putem neurohumoralnih mehanizama. V. naviranje mleka. C^ neurogena kontraktura, v. contracturdi neurohypophysis, neurohipofizu izgrañuju: središno ispupčenje (eminentia mediana) tuber cinereuma, hipoftzna drška (infundibulum) i zadnji režanj (lobus neurosus). Iako je zadnji režahj nervnog porekla, s malim izuzetkom ne sadrži živčane ćelije veš samo preobražene neuroglijske ćelije različitog izgleda, nazvane pit učiti s produžecima koji čine mrežu završetaka neuritisa neurosekretnih ćelija hipotalamusnih jedara (nucleus praeopticus i n. paraventricularis) i krvnih sudova s perivaskularnim prostorima. Vlakna neurosekretnih ćelija prolaze hipofiznu dršku, a njihovi ogranci završavaju se u zadnjem režnju; obrazuju hipotalamohipofizni trakt duž koga sekretne kapljice, odnosno hormoni iz neurosekretnih ćelija, dospevaju u zadnji režanj. Hormoni: oksitocin deluje na kontrakciju mišića materice i na mioepitelne ćelije meškova mlečne žlezde i vazopresin koji izaziva kontrakciju mišića malih krvnih sudova, povećava krvni pritisak i deluje na apsorpciju vode u bubregu (antidiuretsko dejstvo). Eminentia mediana je deo hipotalamusa naročite grañe i uloge. U njoj se završavaju vlakna neurosekretnih ćelija ventralnog dela hipotalamusa, koja čine tuberohipofizni trakt. Naročiti raspored

r

neurolept-anestezija krvnih sudova s perivaskularnim prostorima, splet gustih kapilara koji se ulivaju u prave prenosne ili portne vene, a teku duž hipofizne drške, prenose u sinusne kapilare prednjeg režnja hipofize posredujuće hemijske supstancije - portohemijsko posredstvo - koje stimulišu lučenje i regulišu rad hipofizotropnih hormona: Ove stimulišuće supstancije nazvane su otkočujući ili rilizing faktori (releasing factors, RF). Neki od ovih činilaca imaju kočeće ili inhibiciono dejstvo, kao PIF za prolaktin, MIF melanoinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji režanj hipofize izrasta iz poda meñumozga, dok se u gornjem delu sužava u hipofiznu peteljku, kojom je neurohipofiza vezana za pod III komore. neurolept-anestezija, NLA, oblik intravenske anestezije; postiže se ubrizgavanjem jednog neuroleptika - dehidrobenzperidola i jednog analgetika - fentanila. neurologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem centralnog i perifernog nervnog sistema; klinička n., grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem nervnih bolesti. neurolues, v. neurosyphilis. neuroma, neurom, benigni tumor sastavljen od nervnih ćelija i vlakana. Potiče najčešće od paraganglija. V. chromaffinoma; amputacioni n., zadebljanje završetka nervnih vlakana, koja se sklupčavaju u ožiljnom vezivnom tkivu. neuromuskularna veza, nervno-mišićna veza, v. motorna ploča. neuronitis vestibularis, zapaljenje vestibulnog živca, virusno zapaljenje labirinta unutrašnjeg uha, ograničeno samo na vestibulni sindrom. Javlja se epidemijski u gradovima, ima dobru prognozu. neuronum, neuron, nervna ćelija sa svojim produžeci ma (dendritima i aksonom ili neuritom). neurooftalmologija, grana oftalmologije koja se posebno bavi izučavanjem odnosa izmeñu oka i centralnog nervnog sistema. neuropat, osoba obolela od nekog funkcionog nervnog oboljenja. Sin. neurotičar.

neurosis neuropathia, neuropatija, oboljenje nervnog sistema uopšte ili oboljenje vegetativnog nervnog sistema uopšte. neuropatolog, specijalista patološke anatomije koji naučno i stručno dela u oblasti patologije nervog sistema. neuropatologija, (1) patologija perifernog i centralnog nervnog sistema; (2) deo patološke anatomije u kome se proučava patologija nervnog sistema. neuroplastika, plastika, nadoknañivanje defekta nerva stvaranjem nervnog režnja na peteljci s centralnog i perifernog patrljka nerva koji se spajaju šavom, sa slobodnim autotransplantatom, heterotransplantatom koji se specijalno priprema. neuropori (prednji i zadnji). Prednji neuropor se stvara prvi, u čovečjem embrionu od 17 do 20 pršljenova, a za izvesno vreme ostaje još u vezi s ektodermom neuropornom peteljkom. neuropsychiatria, neuropsihijatrija, grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem nervnih i duševnih bolesti. V. neurologia, psychiatria. neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog živca i okolne mrežnjače. neurorrhaphia, neurorafija, spajanje presečenog živca šavovima. neurosekrecija, sposobnost lučenja nekih živčanih ćelija, koje svoje inkrete izlučuju aksonom u živčano tkivo (neurokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Takav je slučaj s jedrima hipotalamusa: nn. praeopticus, paraventricularis, supraopticus i dr. V. neurohypophysis. neurosis, neuroza, funkciono oboljenje nervnog sistema koje se manifestuje nervnim i psihičkim simptomima. Od psihoza (v. psychosis) razlikuje se činjenicom da oboleli svoj odnos prema okolini ne menja kvalitativno; po tome je lakši poremećaj od nje. Mnoga moždana oboljenja nekada su usled nesavršenosti dijagnostike ili patologije smatrana za neuroze. V. psychoneurosis; n. organa, neurotički poremećaj funkcije unutrašnjih organa (srca, želuca, bešike itd.); prisilna n., prisilna pojava ideja ili prisilne radnje čiju besmilsenost oboleli uviña ali trajno ne može da ih se oslobo539

neurosyphilis

niacin

zbog visokog stepena njegove imunodi; rentna n., funckioni poremećaj teloške specifičnosti. Koristi se za identilesnog ili psihičkog zdravlja bez odgovafikaciju izolovanog virusa ili za odreñirajuće organske podloge koji se održava vanje titra neutrališućih antitela u serui pogoršava time što je oboleli osiguran mu. i što i nehotično teži da dobije što je moguće veću materijalnu naknadu u neutralna mast, v. mast. vidu rente. Iako prolazi tek kada se neutralna mutacija, v. mulatto. rentni proces definitivno završi, ne tre- neutrocytopenia, v. neutropenia. ba rentnu neurozu smatrati kao običnu neutrocvtophilia, v. neutrophilia. simulaciju, jer je psihološki mehanizam neutrocytosis, v. neutrophilia. postanka ovog poremećaja mnogo kom- neutron, električno neutralna subatomska čestica. Sastavni deo svake atomske plikovaniji; n. straha, n. obeležena česjezgre, osim jezgre običnog vodonikoto paničnim strahom; traumatska n., vog atoma, koja sadrži samo jedan proneuroza koja nastaje usled neke telesne ton (І1). povrede. neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V. neutropenia, neutropenija, smanjenje broja neutrofilnih granulocita u krvi; n. tabes dorsalis, paralysis progressiva, tachronica hypoplastica, u koje postoje boparalysis. hipoplazija granulocita u kostnoj srži i neurotizacija, (1) regeneracija presečesklonost za infekcije kože i usne duplje; nog nerva: (2) usañivanje nerva u odun. congenitališ, u male dece u koje zeti mišić. nema neutrofilnih granulocita u krvi; n. neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva cyclica, n. periodica; hipersplenička, u kome su prekinuti njegovi suštinski primarna splenička neutropenija; n. elementi, dok živac na izgled ne pokazuidiopathica, bez otkrivenog etiološkog je anatomski prekid svog kontinuiteta. činioca; n. maligna, agranulocitoza; n. neurotomia, neurotomija, presecanje neonatalis, kratkotrajna neutropenija nerva hirurškim putem, V. radicotomia, posle roñena koja je posledica izoimurhizotomia. nizacije majke; n. periodica, periodičneurotubuli, tubuli prečnika 200-300 A,u ka neutropenija, hronični oblik neutroneuroplazmi živčanih ćelija i njenih penije, koju odlikuju pravilni periodi produžetaka, dendrita i neurita. Ranije neutropenije s povišenom temperatusu opisani kao neürifibrili. Smatra se da rom, stomatitisom, raznim infekcijama i sadrže i sprovode enzime i supstancije opštim lošim stanjem; periferna n., potrebne za obrazovanje sinapsnih vezismanjenje neutrofilnih granulocjta u kula na živčanim završecima. perifernoj krvi; primarna splenička n., neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni bazsindrom kojeg odlikuju splenomegalija, no ili koji sadrži isti broj hidronijumoizražena leukopenija s neutropenijom, vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona sklonost ka infekcijama, ponekad i ane(CE=I(T7 ilipH = 7). mija i trombocitopenija, kao i hiperceneutrališuća antitela, antitela koja neutlularna kostna srž. rališu patogeno delovanje virusa mogu neutrophilia, neutrofilija, povećanje brose, sem na miševima, dokazivati i druja neutrofilnih granulocita u perifernoj gim metodama. Za rutinski rad se najvikrvi. Ona je najčešći uzrok leukocitoze še preporučuje metoda neutralizacije u toku infekcija, intoksikacija, krvarecitopatogenog efekta (CPE) virusa na nja i u malignim tumorima koji brzo naćelije u kulturi tkiva. preduju. neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin K), jedan od četiri glavna prirodna penivodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline cilina. i soli. neutralizacioni test, ovaj test je najvažniji niacin, nikotinska kiselina, jedan od sastojaka kompleksa vitamina B. U orgaserološki postupak za ispitivanje virusa 540

niacin-amid nizmu je sastojak u kompleksnom sistemu enzima koji učestvuju u prenošenju vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin. PP-faktor, antipelagra vitamin. niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V. niacin. nialamid, derivat hidrazina, inhibitor monoaminooksidaze; antidepresivno sredstvo. nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slobodnom rubu viličnpg grebena, jedna faza u razvitku zuba. V. dentitio. Niclosamidum, niklozamid, anthelmintičkoQs^edstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogranulomatosis inguinalis, IV venerička bolest. nicotinismus, nikotinizam, trovanje duvanom ili čistim nikotinom. Nicotylamidum, amid nikotinske kiseline, hidrosolubilan, termostabilan. U organizam ulazi u sastav kodehidrogenaze I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u većim količinama u jetri, nadbubrežnim žlezdama, bubregu, pšenici, pirinču, kikirikima, mesu, a naročito u kvascu. Oficinalan je prema našoj farmakopeji pod nazivom nikotinamid (Nicotinamidum). nictatio, v. nicmätio. nictitatio, niktitacija, žmirkanje, klonusni grč celokupnog kružnog mišića, u vidu učestalog i veoma snažnog zatvaranja kapaka. Obično se javlja u starijih osoba i dece. Uzroci: konjunktivitis, poremećaji refrakcije i neuropatska konstitucija. nidatio, ugnežñivanje oploñenog jajeta. U žene jaje prodire, posle destrukcije epitela, u sam zid materice i tako se dalje razvija.

Niemann-Pickova bolest, v. bolest. nifuroksim, derivat furana, sredstvo protiv vaginalnih infekcija sa Candidom albicans.

nigrities linguae, v. lingua nigra. niketil-amid, niketamid, dietil-amid piridin-betakarbonske kiseline (nikotinske kiseline). Deluje nadražajno na centralni nervni sistem; oficinalan je prema našoj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-

niša kaethylamidum). Upotrebljava se za draženje vitalnih centara (respiratornog i vazomotornog) u produženoj moždini. Daje se oralno i parenteralno (intravenski, intramuskularno i potkožno). Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani. Nikolskijev fenomen, mehaničko odvajanje slojeva epiderma pritiskom ili trljanjem (u pemfigusu). Histopatološki supstrat epidermolize. nikotin, alkaloid koji se nalazi u Ušću i korenu duvana vezan za jabučnu i limunsku kiselinu. Nikotin je bezbojna tečnost koja miriše na duvan. Vrlo je otrovan. Nikotin se sastoji od piridinskog i hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Oksidacijom nikotina dobija se nikotinska kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi (nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog nadražajnog dejstva, parališe ganglije vegetativnog nervnog sistema* a slično (najpre nadražajno, a zatim paralitički) deluje i na centralni nervni sistem. Trovanje nikotinom nastaje pri preteranom pušenju (hronično trovanje) ili pri upotrebi nikotina ili duvanskih ekstrakata za uništavanje biljnih štetočina (akutno trovanje). nikotinizam, v. nicotinismus.

nikotinska kiselina, v. niacin. nikturija, v. nyctutia. nimfomanija, v. nymphomania. nishodan, v. descendens. nistagrnus, v. nystagmus. nisus, nagon; n. formativus, po staroj embriološkoj teoriji »formativan nagon«, pod čijim se uticajem »roditeljski sokovi« razvijaju u odreñen oblik; n. sexuaHs, polni nagon. niša, (fr. niche) rendgenski »višak« senke udubljenja ili džepa u zidu želuca, jednjaka ili creva. Ispunjena je barijumskim mlekom; nastaje obično us led grizlice koja je razorila deo zida digestivne cevi; Haudeckova n., niša koja je prodrla kroz sve slojeve želudačnog zida, u pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 sloja: gore vazdušni mehur, zatim intermedijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko mleko, ako se snima ili pregleda u stojećem stavu bolesnika. 541

nišador nišador, v. Ammonii chloridum. nišan-organ, (target^organe) označava organ na čije ćelije deluje odreñeni hormon jer te ćelije poseduju odgovarajući receptor. Na druge ćelije taj hormon ne deluje specifično. Tako je, npr., tireoidna žlezda nišan-organ za tireotropni hormon (TSH) prednjeg režnja hipofize, za koru nadbubrežne žlezde je ACTH, za gonade su gonadotropini itd. Niska Banja, banja u blizini Niša, na oko 250 m n. v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje tri izvora (19°, 34° i 380C). Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25 MMC na litar) i termalna. Slabo je mineralisana (0,4236 g°/oo), odnosno slabo zemnoalkalna; sadrži i slobodnu radioaktivnu emanaciju i plemenite gasove; u manjim količinama sadrži olova, bakra i tragove urana. Po dejstvu je sedativna, diuretička i antiurikemička. Voda služi za kupanje, piće i inhalisanje. Banja ima moderno kupatilo i emanatorijum. U ovoj banji se lece: urički artritis (giht); neki oblici hroničnog reumatizma, dijabetes melitus, gojaznost; astma, neuritisi, neuralgije, dispepsije, spastički kolitisi, arterijska hipertenzija; nadražajne dermatoze, klimakteričke tegobe i tireotoksikoze (lakšeg stepena). Nitabuchove trake, u zidovima interviloznih prostora, kako na horionskoj ploči (izmeñu resica), tako i izmeñu pregrada materične posteljice, slažu se, u drugoj polovini trudnoće, fibrinoidne trake: one u horionskoj ploči su poznate kao Langhansove trake, na dnu interviloznih prostora kao Rohrove trake, i one dublje smeštene u bazalnoj decidualnoj sluznici kao Nitabuchove trake. niton, v. radon. nitrati, soli azotne kiseline. nitrifIkacija, deo u procesu kruženja azota u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome što amonijak, nastao razgrañivanjem azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mikroorganizama prelazi prvo u nitrite, (NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitrosococcus nitrosus, a stvaranje nitrata gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.

542

nivo zdravstvene zaštite novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem nekih mikroorganizama u oksidul--azot i slobodni azot. Ovaj proces izvršavaju B. denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B. fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin. mineralizacija (hig.). .jiitrifikujuće bakterije, v. nitrifikacija. nitriti, soli ažotaste kiseline. V. Natrii nitras, vazodilatatorna sredstva. nitritoirfna kriza, v. crisis. nitrobenzen, uljana, svetložuta tečnost, služi za izradu anilina. Zato što ima miris gorkih badema, upotrebljavan je umesto ulja od gorkih badema u izradi jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan. Simptomi su slični kao u trovanju anilinom (cijanoza usled methemoglobinemije, grčevi, koma i smrt). nitrofurantoinum (nitrofurantoin), derivat furana, dezinficijentno sredstvo za mokraćne puteve; oficinalan je prema našoj farmakopeji. nitrofurazon, derivat furana, lokalno antibakterijsko sredstvo za lečenje mešovitih infekcija površnih rana i oboljenja kože. nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum, azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bezbojan gas koji pri udisaju prouzrokuje narkozu. V. narcosis, anaesthesia. nitroglycerolum, nitroglicerol, estar azotne kiseline i glicerola, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao vazodilatatorno sredstvo. nitro-grupa, jednovalentna funkciona grupa -NO2nitro-jedinjenja, derivati alifatičnih i aromatičnih ugljovodonika koji sadrže jednovalentnu grupu -NO2nitrozni gasovi, v. gasovi. nivo zdravstvene zaštite, obim i stepen medicinskih mera u okviru odreñenog stepena stručnosti; razlikujemo: n. zdravstvene samozaštite, (v. tamo); n. opštemedicinski, mere u delokrugu Iekara opšte medicine; n. opštespecijalistički, mere u delokrugu opštih specijalista - hiruga, internista i epidemiologa i n. visokospecijalistički, mere u delokrugu užih mera - neurohirurzi, kardiolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-

r

nizinska klima jene, pomorske higijene, toksikolozi itd.). V. oblik pomoći. nizinska klima, v. klima. Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomyces. Patogene vrste izazivaju nokardiozu pluća i kože, koja se teško razlikuje od aktinomikoze. nocturia, v. nycturia. noćna paroksizmalna hemoglobinurija, v. haemoglobinuria. nodi lymphatici, (sing, nodus lymphaticus) limfni čvorovi ili žlezde. Sin. Iymphonodi, lymphoglandulae. Organi veličine zrna prosa do zrna lešnika. Obično se udružuju u grupe, uključene u tok limfnih sudova. Imaju dovodne i odvodne limfne sudove. Limfni čvor se sastoji od velikog broja limfnih čvoriča ili meškova (folliculi lymphatici) i od ćelija koje imaju fagocitnu moć, u čemu se ogleda odbrambena uloga; n. L axillares, pazušni čvorovi (žlezde), smešteni u pazušnoj jami; n. 1. bronchopulmonales, dušničnoplućni čvorovi, hilusne limfne žlezde, uz plućni hilus; n. 1. capitis, grade ogrlicu na granici izmeñu glave i vrata; n. 1. cervicales, vratni čvorovi u dubokom i površinskom sloju; n. 1. colici, količni čvorovi duž grana crevnih arterija; n. 1. cubitales, lakatni čvorovi, na prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, čvorovi duž krivina želuca; n. 1. hepatici, jetreni čvorovi; n. 1. iliaci, čvorovi duž ilijačnih krvnih sudova; n. 1. inguinales, preponski čvorovi, površinski i duboki; n. 1. lumbales, slabinski čvorovi oko aorte; n. 1. mediastinales, čvorovi u sredogruñu; n. 1. mesenterici, čvorovi u opornjaku tankog creva; n. 1. pancreaticolienales, čvorovi duž slezinske arterije; n. 1. parasternales, čvorovi pored grudne kosti; n. 1. sacrales, čvorovi ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronchiales, čvorovi izmeñu dušnika i dušnica. nodosus, nodozni, čvorast, npr. erythema nodosum. noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v. Peyerove ploče. noduli haemorrhoidales, hemoroidi, šuIjevi, varikozna proširenja vena donjeg

nomotopni dela rektuma iznad ili ispod stezača čmara (n. h. externi, n. h. interni). nodulus, čvorić; nodulus lymphaticus, limfni čvorić ili folliculus lymphaticus, limfni mešak, sastavni deo limfnog čvora ili žlezde. nodus, čvor; n. atrioventricularis (Aschoff-Tawarae), pretkomornokomorni čvor ili Aschoff-Tawarain čvor, nalazi se na podu desne pretkomore srca, iznad desnog fibroznog trougla i nastavlja se Hisovim snopom; n. sinoatrialis, sinoatrijalni čvor, grupa atipičnih vlakana srčanog mišića u desnoj pretkomori na mestu uliva gornje šuplje vene u desnu pretkomoru. Normalni srčani ritam regulisan je ovim čvorom. Sin. Keith-Flackov čvor. noeud vital, (fr.) životni čvor; mesto u izduženoj moždini gde se nalazi centar za disanje. nokat, v. unguis. nokaut (»knock out«), stanje boksera posle udarca u neko od osetljivih mesta (glava, vrat, područje srca, gornji deo trbuha) u kome je, obično, izgubljena svest zbog težeg ili lakšeg potresa mozga. Nokautirani bokser pada i zbog prolaznog prekida u radu srca, prekida disanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog jakog bola. noma, v. stomatitis gangrenosa. nomen aegroti, ime pacijenta u lekarskom receptu. nomen medici (ime lekara), potpis i pečat lekara u receptu. nomenclatura, nomenklatura, zbirka stručnih izraza, skup uobičajenih imena i naziva u nekoj naučnoj oblasti, s latinskim ili latinizovanim recima. V. nomina anatomica. nomina anatomica, anatomska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na meñunarodnim kongresima anatoma (Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Njujork 1960). V. Bazelska nomenklatura, (B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), pariška n. (P.N.A.). nomotopni, koji je u vezi s nekim normalnim mestom ili se odnosi na neko normalno mesto; koji nastaje normalno, 543

Nonne-Apeltova reakcija npr. n. impuls, impuls koji potiče iz sinusnog čvora srca itd. Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija. Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trophoedema. nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio. noradrenalin, jedinjenje koje se od adrenalina razlikuje hemijski po tome što ne sadrži metilnu grupu vezanu za azot, a biološki po tome što povišava krvni pritisak, uglavnom izazivajući opštu vazokonstrikciju. N. luči, pored adrenalina, srž nadbubrežnih žlezda. Sin. levarterenol norepinephrin, norepinefrin, v. noradrenalin. normacidan, koji sadrži normalnu količinu hlorovodonične kiseline u želudačnom soku (slobodne kiseline bez stimulacije u želudačnom soku iznose O do 40 mmol/litar, a slobodne kiseline posle stimulacije histalogom kreću se od 10 do 130 mmol/litar). normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne supstancije u jednom litru rastvora. Normalan rastvor je onaj čiji je normalitet l, a skraćeno se označava sa N/1 ili n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadrži l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili 36, 5 g HCl). normalna kapaljka, normalna pipeta za odbrojavanje kapi, čiji otvor ima tri milimetra u prečniku. normalna mikroflora čovečijeg tela, koža i sluznice su naseljene mnogobrojnim vrstama mikroorganizama: 1) stalna flora obično se sastoji od više-manje odreñenih vrsta komensalskih bakterija; 2) prolazna flora je sastavljena od apatogenih i uslovno patogenih mikroorganizama. Prisutnost mikroorganizama stalne flore nije od presudne važnosti za čovečiji život, ali fiziološka flora nekih delova tela ima odreñenu ulogu. Pojedine vrste bakterija (one u crevima) sintetizuju vitamine i pokazuju antagonizam prema nekim patogenim Bakterijama. normiran rendgenski snimak, rendgenski snimak načinjen po propisima koji sadrže kako treba da se odnose: film, položaj čovečjeg tela i centralni zrak. 544

nosila Ako snimak nije načinjen pod normiranim uslovima, nije upotrebljiv. V. centralni zrak, rendgenska slika. normoblasti, sekundarni eritroblasti, normalne matične ćelije crvenih krvnih zrnaca. normoblastosis, normoblastoza, suvišno stvaranje normoblasta (eritroblasta) u kostnoj srži. normochromia, normohromija, normalna obojenost eritrocita. normoglycaemia, normoglikemija, normalna vrednost glikoze u krvi. normohromna normocitna anemija, v. anaemia. normospermatozoidija, stanje sperme u kojoj se nalazi normalni broj semeglavapa. normotoničan želudac, želudac čiji tonus je normalan; rendgenski liči na slovo »J«. normovolaemia, normo vole mij a, normalna zapremina krvi. nos, v. nasus; strana tela n., razni predmeti koje mala deca, u želji da bolje upoznaju njihovu prirodu, stavljaju u nos (koštice, perle, travke itd.). Ekstrakcija se vrši obično uz pomoć površinske anestezije. Ako je strano telo bilo uprljano zemljom, treba da se misli na mogućnost tetanusa. nosački transport, vid vojnog transporta u kojem se koriste ljudi za prenošenje povreñenih i obolelih, opreme itd. Ovaj vid transporta je odigrao važnu ulogu u NOR-u na teško prohodnom zemljištu, naročito zimi kad snežni nanosi nisu dozvoljavali upotrebu drugog vida transporta; veliku pomoć je pružalo stanovništvo u prenošenju ranjenika i bolesnika u nosačkim kolonama, posebno u toku 4. neprijateljske ofanzive. Noscapini chloridum (noskapin-hlorid), alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu (derivat benzilizohinolina), upotrebljava se za suzbijanje kašlja; oficinalan je prema našoj farmakopeji. nosila, sanitetska, sredstvo za prenošenje nepokretnih povreñenih i obolelih; nose se ručno ili na raznim transportnim sredstvima; mogu biti standardna i improvizovana od priručnog materijala

r

nosna kost

nucleolus

v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje (motki, ćebadi, šatorskih krila itd.), što dva izvora istovetne minerale vode (iz 2 se naročito primenjuje u ratnim usloviarteška bunara, duboka oko 200 m), ma. V. improvizacije u sanitetskoj službi. temperature 240C. Voda je alkama i Za evakuaciju na brodu postoje spi^cizemnoalkalna (hidrokarbonati natrijujalna nosila, a za planinske predelejse ma, kaićijuma i magnezijuma), slabo adaptiraju nosila za tovarna grla. murijatična, jodna (0,0019 g KJ°/oo)., nosna kost, parna kost lica. V. os (našale). ukupno sadrži 1,3961 g mineralnih sanosna pregrada, v. septum naši (nasus). stojaka u l litru, služi za kupanje (prenosna školjka, v. concha našališ. thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za nosni greben, v. agger naši. piće. Ima kupatilo i ureñaje za fizikalnu nosni oluk, (embr.) čeoni brežuljak embterapiju i za primenu blata. U ovoj banji riona je na bokovima ograničen olulece se: limfatička stanja dece i odraslih; kom, koji se odeljuje od prvog škržnog hronična kataralna stanja nosa, grla i luka, na čijem se kraju nalazi očni mebronhija; arterioskleroza i arterijska hihur. U toku 3. sedmice na prednjem, slopertenzija; gušavost, hipotireoidizam; bodnom rubu čeonog brežuljka pojavhronična reumatička oboljenja zgloboljuje se srednji ugib koji ga deli na dva va i mišića, neuralgije i klimakteričke nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice tegobe. (embrion od 4 mm) svaki pupoljak se nosnim olukom deli na dva sekundarna. jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora buja u toku 2. meseca i potpuno začepnosni pupoljci, v. nosni oluk. Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca nosni spekulum, v. speculum za nos. nastaje postepena resorpcija toga čepa i nosno-nepčani kanal, (embr.) trag spoja probijanje konačnog otvora. V. nares. nepčane ploče s unutrašnjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom sači- nozogeografija, grana medicine koja pronjava nosno nepčani kanal ili Stensonov učava raširenost bolesti u raznim delokanal. vima sveta. nostalgija, čežnja za zavičajem, koja se nozologija, grana medicine koja se bavi klasifikacijom bolesti. viña u ljudi manje ili više naglo izdvojenih za duže vreme iz uobičajene sredine nozokomijalan, koji pripada bolnici ili (regruti, ñaci, moreplovci). Katkad je i potiče iz nje, npr. bolest. sadržina nekih depresivnih sumanutih nozologija, polna, deo medicinske seksologije koji proučava učestalost i ponašaideja. nje bolesti u muškog i ženskog. notohorda, v. svitnjak. Novarsenobenzenum, novarsenobenzen nozološko dvoobličje, način na koji jedinka odreñenog tipa, shodno svome (3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarsenosastavu, reaguje prema oboljenju. U benzen - metilen - sulfoksilat - natritome pogledu presudna je vangenitalna jum), jedan od organskih preparata tropolna konstitucija, a ne genitalan pol. valentnog arsena. Koristio se za lečenje Androidna žena, npr,, ponaša se kao sifilisa, a još uvek može da posluži za lemuška konstitucija i sve više, ukoliko je čenje povratne groznice, frambezije, laju nje izražena ta konstitucija, bez obzira šmanioze i nekih drugih bolesti. Sin. na njen genitalni pol. U nje će lakše doći Novarsenobenzol. i do pojave androtropnog, a ne ginotNovarsenobenzol, v. Novarsenobenzeropnog oboljenja. num. novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep- nožje, v. tarsus. tomyces spheroides i iz Streptomyces nubecula, nubekula, oblačić, veoma nežan ožujak rožnjače. niveus, deluje bakteriostatički i bakterinucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak, cidno. zadnja strana vrata. Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum. Novosadska Banja, banja koja se nalazi u nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto telašce u jedru ćelije, izmeñu konaca Iizapadnom delu Novog Sada, na 78 m n. 545

nukleaze ninske mreže, protoplazmičke reakcije (pravo jedarce), ili čvrsto pripijenih uz tu mrežu hromatinskih svojstava (lažno jedarce). nucleosid, nukleozid, v. deoxynbonudeotid. nucleotid, nukleotid, v. іІtid. nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici atomska jezgra. Sastoji se od protona i neutrona. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju (Z). Prečnik atomske jezgre iznosi od IO"13 cm do IO"12 cm; (2) jedro ćelije; (3) jezgra u centralnom živčanom sistemu sastavljena od veće ili manje grupe nervnih ćelija, npr. nucleus caudatus, repata jezgra u velikom mozgu. nucleus paraventricularis, v. neurohypophysis. nucleus praeopticus, v. neurohypophysis. nuklearna medicina, grana medicine koja proučava primenu radioaktivnih izotopa u dijagnostici, lečenju i kliničkim istraživanjima. nukleaze, enzimi koji razgrañuju nukleinske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji veza izmeñu nukleotida. Jedni su specifični za DNK - deoksiribonukleaze, a drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne emulzije, detektori nuklearnog zračenja koji koriste fotoemulziju (suspenzija kristala srebrobromida u želatinu) za merenje pojedinačnih tragova radioaktivnih čestica ili kao integralni detektor za merenje intenziteta zračenja na osnovu stepena zacrnjenja fotografske ploče. Primenjuju se za tzv. filmdozimetriju (značka-film). nuklearni izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste vrste koji se nalaze u različitim energetskim stanjima. Ove eksci-tacije vrlo kratko traju, oko IO11 sekunde, posle čega se izomer raspada Hi u niže ili u osnovno energetsko stanje uz emisiju elekromagnetskog zračenja. Ovakvi izomeri se označavaju zvezdi-com, desno iznad simbola nuklida (elementa). Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu da traju i znatno duže, kada se nazivaju metastabilnim. To su, npr.,

546

nuklid 99mTc i 113mln, koji se često koriste u nuklearnoj medicini. nuklearno oružje, v. atomsko oružje. nukleinska kiselina, organska jedinjenja koja u svom molekulu sadrže fosfornu kiselinu, purinske ili pirimidinske baze i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i dezoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseline koje sadrže ribozu nazivaju se ribonukleinske ili, skraćeno, RNK, a ako sadrži dezoksiribozu, nazivaju se dezoksiribonukleinske kiseline ili, skraćeno, DNK. V. DNK i RNK. nukleoplazmički odnos, odreñeni zapreminski odnos izmeñu jedra i citoplazme, a izražava se nukleoplazmičkim količnikom NP ______ volumen jedra volumen ćelije - vol. jedra Taj količnik je vrlo različit u raznih ćelija, npr. jedra jetrenih ćelija iznose 18 % mase ćelije, a jedra tireocita iste životinje su 60 % zapremine ćelije. nukleoproteid, složena belančevina sastavljena od proste belančevine protamina i histona i prostetičke grupe nukleinske kiseline. Nukleoproteidi se nalaze u jedrima ćelija, u mitohondrijama i ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s deljenjem ćelija, s nasleñem, a učestvuju u biosintezi belančevina. Mnogi su virusi sastavljeni od nukleoproteida. U nukleoproteide spadaju i žuti ferment i kodehidraza I i II. nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nukleozida kada se u njima hidroksilna grupa na petom C-atomu pentoze esterifikuje fosfornom kiselinom. Nukleinske kiseline su polinukleotidi. Dejstvom enzima nukleotidaze nukleotidi se razlazu na nukleozid i fosfornu kiselinu. nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke purinske ili pirimidinske baze i ostatka riboze, koja se pod dejstvom enzima nukleozidaze razlazu na ove sastojke. Od purinskih baza u sastav nukleozida ulaze adenin i guanin, a od pirimidinskih u^acil, timin i citozin. nukleusni satelit, v. satelit. nuklid, odreñeni nukleus (atomsko jezgro). Obeležava se hemijskim simbolom E svog atoma (elementa), a okarakteri-

nulisomia san je atomskim brojem Z (ukupnim brojem protona), brojem N (brojem neutrona) i masenim brojem A, A = Z-I-N; tako da je uobičajena notacija svakog nuklidaf E
nystagmus ra. Pri upotrebi engleskog klozeta treba paziti da bude sifon na šolji dovoljno dubok i da se spiranje vrši preko rezervoara za vodu; čučavac je n. koji se upotrebljava na istoku i jugu Evrope. Kad je č. dobro izveden, on je nesumnjivo dobar tip higijenskog n. I kod ovog n. spiranje se vrši preko rezervoara za vodu. Nezgodna mu je strana što je stalno vlažan; n. sandučar, može biti takoñe dobar tip higijenskog n., naročito kad se održava stroga čistoća, kad postoji izdašna ventilacija nužničke jame kroz cev koja se otvara iznad krova kuće i kad se posle defekacije izmet zasipa suvom sitnom zemljom ili suvim pepelom ili suvim isitnjenim tresetom; prostorije n. U svim sistemima odstranjivanja izmeta i mokraće p. n. treba da su svetle i direktno pristupačne vazduhu. Površina klozeta s jednom šoljom ne može biti manja od l1 /2 m 2. Zidovi p. n. se redovno do 1,5 m iznad poda oblažu pločicama ili premazuju masnom svetlom bojom, a ostali se deo zida okreči. Prozor se tako postavlja da se otvara slobodno i direktno napolje. Indirektna prirodna ventilacija preko nekih drugih prostorija većinom je higijenski loša, ukoliko ne postoji istovremeno veštačka ventilacija aspiracionog tipa. U p. n. potrebno je da postoji mali umivaonik s tekućom vodom za pranje ruku. nyctalopia, niktalopija, dnevno slepilo, smanjenje oštrine vida danju dok se u sumrak poboljšava. Npr. u slučajevima centralnog zamućenja sočiva pri jakom osvetljenju ženica se skupi, vid pada. Pri slabijem osvetljenju ženica se širi i bolesnik vidi bolje. nycturia, nikturija, povećano mokrenje u toku noći. Nylanderova reakcija, v. reakcija. nymphomania, nifomanija, bolesna seksualna prenadraženost u žene. V. satyriasis. nystagmographia, nistagmografija, v. e lek tro n istagmografija. nystagmus, nistagmus, nevoljni pokreti očnih jabučica u vidu klonusnih, ritmičnih grčeva. Ispoljava se uglavnom na oba oka. Vrste nistagmusa: n. atacti547

nystagmus cus, primarna faza je spora, a sekundarna, povratna, brza; n. diagonalis, pokreti su kosi; fiziološki n., pri maksimalnom pogledu u stranu. Nistagmus može da bude uroñen ili stečen. Uzrok može biti oboljenje u centralnom nervnom sistemu ili postoji lokalni uzrok u očnoj jabučici (okularni nistagmus); n. horizontalis, pokreti očnih jabučica vrše se u poprečnom smeru; kalorijski n., javlja se prilikom ispiranja slušnog kanala toplom ili hladnom vodom; n. m ino r um, rudarski nistagmus, veoma brzi pokreti očiju u rudara koji rade pri slabom osvetljenju u oknu. Š prestankom rada u oknu, prestaje i nistagmus; optokinetički n., jeste normalna reakcija prilikom fiksacije predmeta koji se jednakomerno kreću pred očima. Ispiranjem slušnog hodnika toplom ili hladnom vodom izaziva se preko nadražaja labirinta normalni kalorijski nistagmus; n. otogeni, izazvan oboljenjem labirinta ili njegovih viših centara. Prema ravni kretanja očnih jabučica razlikuje

548

Nystatinum se n. horisontalis, n. verticalis i n. rotatorius, kao i mešoviti oblici. Ako se nistagmus javlja samo prilikom promene položaja glave, radi se o policijskom n.; on može da bude centralnog i perifernog tipa; n. positionalis, pozicijski nistagmus. Javlja se samo prilikom promene položaja glave u prostoru. Ako se posle nekoliko uzastopnih prornena položaja izgubi efekat nadražaja, to govori za lokalizaciju patološkog procesa u labirintu (periferni p. n.), a ako ostaje konstantan, patološki proces treba da se traži u centralnom nervnom sistemu (centralni p. n.); n. rotatorius, pokreti se odvijaju oko uzdužne osovine očne jabučice. Prema fazama pokreta imamo: n. oscillatorius, primarna i sekundarna faza su iste brzine i ravnomerne kao klatno na časovniku; n. verticalis, pokreti se vrše u uspravnom pravcu. Nystatinum (nistatin), antibiotik izolovan iz Streptomyces noursei, deluje više fungistatično nego fungicidno; oficina-lan je prema našoj farmakopeji.

O O, hemijski simbol za element kiseonik (oxygenium). o-, oznaka u imenima benzenovih disupstitucionih derivata kojom se označava da se supstituenti nalaze u orto-položaju, tj. u položaju 1,2. O,-p'-DDD (2,2-[4-chlorpheny l, l ,2chlorphenyl] 1,1-dichloraethan), adrenostatik koji, uprkos izvesnih toksičkih efekata, može da bude od koristi u lečenju inoperabilnog karcinoma kore nadbubrežnih žlezda (preparat je hemijski srodan DDT-ju). ORCA, skraćenica za "European Organization for Caries Research", Evropska radna zajednica za istraživanje zubnog kvara, Osnovana je u Nemačkoj (Konstanz, 1953). Os, hemijski simbol za element osmium, koji spada u platinske metale. obao, obal, v. teres. obavezni aerobi, striktno aerobne bakterije, vrste bakterija koje se mogu razmnožavati samo u prisustvu vazduha, odnosno molekulnog kiseonika. Bakterije koje rastu na površini hranljive podloge. obavezni anaerobi, striktno anaerobne bakterije, jesu bakterije koje se mogu razmnožavati kada je molekulni kiseonik isključen; bakterije koje rastu u dubokim zonama hranljive podloge. obducent, stručnjak koji vrši obdukciju. obduction, obdukcija, otvaranje lesa radi iznalaženja patološkoanatomskih promena i uzroka smrti. Sin. autopsija, necropsia, sectio. obdukcija, v. obductio.

obdukcijski protokol, zapisnik koji se vodi prilikom obdukovanja lesa. U o. p. opisuju se sve patološke promene koje su nañene u tkivima i organima lesa a završava se patološkoanatomskom dijagnozom odn. sudskomedicinskim zaključkom o uzroku smrti. obdukovati, vršiti obdukciju. V. obductio; (farm.) prevuči, npr. pilulae cum saccharo obductae (prevučene šećerom). obeležavanje, zamena stabilnog atoma u molekulu odreñene supstancije radioaktivnim atomom, metodom hemijske sinteze, radioizotopske izmene ili biosinteze. Sin. označavanje, markiranje. obeleživači limfocita, antigenske determinante na površini limfocita pomoću kojih je moguće razlikovati T- i B-limfocite, kao i subpopulacije limfocita. Najpoznatiji su TL, Ly, teta i dr. Obeleživači imaju dijagnostički značaj: hronična limfatička leukemija ima najviše B-limfocita, dok neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom Tlimfočite; o., radio izotopski, radioaktivni element ili jedinjenje u tragu, sadrži malu količinu radioaktivnog izotopa koja može da se registruje i izmef i in vitro ili in vivo (u ispitivanom organu ili ćelom organizmu). Obeleživači, koji su praktički težinski nemerljivi ne utiču na fiziologiju sistema koji se proučava. Sin. indikator tracer (engl.). Obermeyerova reakcija, v. reakcija. obesitas, gojaznost, suvišno nagomilavanje masnog tkiva u organizmu, izazvano raznim uzrocima (suvišno unošenje 549

objektivni znaci

oboljenje

hrane, endokrini i psihički poremećaji). oblongatus, izdužen, npr. medulla oblonSin. adipositas. gata, izdužena moždina. objektivni znaci, promene u bolesnika, obložen jezik, jače izražena obloga jezika koje se mogu utvrditi metodama objekkao posledica loše higijene usta, smativnog pregleda: inspekcijom, palpacinjenog lučenja pljuvačke, disanja na jom, perkusijom, auskultacijom i labousta, oboljenja praćenih visokom temratorijskim metodama. peraturom, dehidratacije organizma i dr. V. pokrivač jezika, lingua glabra. oblanda, v. ćapsula amylacea. obljuba (coitus), predstavlja u čoveka čin obležaj, v. obljuba. spajanja polova polnim (genitalnim) oroblik pomoći, stepen stručnosti medicinganima, pošto su oba pola dovoljno priske pomoći na etapama evakuacije za premljena telesno i duševno za taj čin, vreme borbenih dejstava. Oblik pomoći na način u svemu zavisan od morfologije na etapi se može menjati zavisno od i fiziologije tih organa. Osnovna osoborbenih i drugih uslova kao i stručnosti benost pojedinačnih uloga polova u osoblja; načelno, odmah posle ranjatom činu je odreñena anatomskim disvanja se pruža prva pomoć (prvenstveno pozitivom njihovih genitalnih organa: u vidu samopomoći i uzajamne pomomuški pol ima snošajni organ (penis) isći), koja obuhvata zaustavljanje spoljturen i erekcijom osposobljen da pronjeg krvarenja (privremeno), privremedre u uduben, uvraćen (intravertovan) nu transportnu !mobilizaciju, davanje cevast ženski organ (vagina). Takvo spaspecifičnih antidota, primarnu dekonjanje genitalnih organa je praćeno potaminaciju i zaštitu od infekcije i nasebnom motornom aktivnošću oba knadnih povreda; opata medicinska učesnika, naročito muškog, u vidu popomoć, pruža se na svim sanitetskim kreta uz izazivanje snažnih, sladostrasetapama počev od bataljonske sanitetnih osećaja, koji, na kraju, u vrhunskom ske stanice. Pružaju je lekar i za to obsladostrašću (orgazmu), dovodi do izbaučene osobe, a obuhvata: reanimaciju, civanja semene tečnosti (ejakulacija), davanje krvne plazme i elektrolita, antinormalno u dubini ženskog snošajnog biotika i analgetika, privremeno zausorgana. tavljanje krvarenja (tamponada), punkoboljenje, (1) početak neke bolesti; (2) bociju toraksa, gastričku sukciju itd.; spelest uopšte, za razliku od bolesti kao nocijalistička pomoć (hirurška, interniszološke jedinice; funkciono o., o. u kotička, neuropsihijatrijska itd.), počinje jem postoji poremećaj funkcije nekog da se pruža od divizijske sanitetske staorgana, a bez vidljivih morfoloških pronice (neodložna hirurška pomoć), a spemena, npr. diskinezija žučne kesice. cijalistička se pruža u onim ustanovama Suprotno: organsko o. hereditarno o., koje imaju odgovarajućeg specijalistu nasledno oboljenje, patološki proces ili ili im se dodeli neka ekipa iz odreda Iestanje u organizmu koje se prenosi nakara specijalista (v. tamo). sleñem, npr. hereditarna cerebelarna obliquus, kos, ukošen, npr. musculus obataksija, spinalna hereditarna ataksija liquus inferior bulbi (oculi), donji kosi itd.; kongenitalno o., uroñeno oboljemišić oka. nje, o. koje nastaje za vreme intrauterinog života, npr. kongenitalni sifilis. V. obliteratio, obliteracija, zapušenje, začephereditarno o.; neonatalno o., o. deteta ljenje, npr. nekog telesnog prostora ili koje nastaje u toku poroñaja. Npr. gonolumena nekog cevastog organa, najčešroički konjunktivitis novoroñenčeta usće stvaranjem vezivnog tkiva (sraslinaled neizlečene gonoreje majke; organs.ma); o. pericardii, obliteracija perikarko o., o. pri kome postoji patološkoanadne kese, nestanak perikardne šupljine tomski supstrat, tj. vidne promene u kad oba lista perikarda ćelom svojom grañi, obliku ili sastavu nekog tkiva, orpovršinom meñusobno srastu (usled gana ili organskog sistema. Suprotno: stvaranja vezivnog tkiva). 550

obratna mutacija funkciono o.; specifično o., oboljenje izazvano specifičnim prouzrokovačima (sifilis, tuberkuloza i dr.). obratna mutacija, v. intragenska supresija. obratna transkriptaza, enzim koji katalizuje sintezu jednostruke DNK na kalupu RNK. Sin. reverzna transkriptaza. obraz, v. bucca, mala. obrazni, v. buccalis. obrazni luk, (stom.) mehanička naprava za registrovanje odnosa vilica prema slepoočnoviličnom zglobu i za postavljanje modela gornje i donje vilice u istom odnosu prema zglobnoj osovini artikulatora; kinematografski o. L, sadrži kondilne kočiće koji se mogu podešavati u cilju tačne lokacije osovine rotacije kondila donje vilice pri njenom kretanju gore-dole u najdistalnijem položaju. obrazni mišić, v. buccinator. obrisak, sadržaj koji se dobija brisanjem sluznice radi bakteriološkog pregleda (obrisak guše, nosa i dr.). Obrisak se dobiva štapićem od drveta ili žice na čijem je jednom kraju namotana vata ili gaza, taj štapić se stavlja u epruvetu i sterilisan je. obrtanje polarizovane ravni, v. svetlost. obrva, v. supercilium. obsessio, opsesija, prisilna pojava, misao, radnja. V. prisilna neuroza. obstetricius (medicus), akušer, opstetrički lekar, koji je stekao veće iskustvo i znanje za ukazivanje pomoći u trudnoći i za vreme poroñaja. obstipatio, opstipacija, retko i otežano pražnjenje creva; o. atonica, atonička opstipacija, nastala zbog crevne atonije; o. proctogenes, proktogena opstipacija je posledica gubljenja refleksa defekacije koji normalno izaziva prisustvo izmeta u rektumu; o. spastica, izazvana spazmom u većem delu creva u neurasteniji, ili, npr. trovanju olovom. Sin. constipatio. obstruct!o, opstrukcija, (1) proces koji dovodi do zatvaranja nekog cevastog organa; (2) stanje potpune začepljenosti nekog cevastog organa.

occlusio obstruens, (1) koji vrši začepljivanje, opturaciju; (2) predmet ili čin koji stvara opstrukciju. obturatio, opturacija, zapušenje, začepljenje nekog kanala ili cevastog organa (npr. o. dueti choledoci, začepljenje žučovoda). obturatorius, zaporni, zaptivni, npr. m. obturatorius internus, unutrašnji zaporni mišić. obturatus, začepljen, zaptiven, zaporni, npr. foramen obturatum, zaptivni otvor. obuća, veslački pokrivač koji štiti stopalo od mehaničkih ozleda, od vlage i od hladnoće, u vidu pletiva (čarape) ili kože (cipele). Ona reguliše odavanje toplote, odnosno mikroklimu stopala. Ona mora biti laka i udobna, prilagoñena klimatskim prilikama i uslovima rada i mora da odgovara prirodnom obliku stopala. Tesna o. omogućuje stvaranje žuljeva, naboja, urašćivanje nokta na velikom prstu stopala i razne-deformacije. Zimi usled poremećaja cirkulacije, tesna o. stvara podesne uslove za razvijanje smrzotina. Pored toga može da izazove ponekad i zapaljenje pokosnice s raznim komplikacijama; Charlierova o., obuća koja omogućuje da taban dodiruje pod kao što dodiruje u bosom stanju; ortopedska o., specijalno izrañena obuća koja koriguje uroñene i stečene mane nogu, a naročito stopala (kraća noga, dustaban, iskrivljen palac upolje i dr.); Scarpina o., metalni remen koji ne dozvoljava tabanskü opruženost ispod 90°. occipitalis, okcipitalan, potiljačni, npr. os occipitale, potiljačna kost. occipitalisatio, okcipitalizacija, sraslost potiljačne kosti s pršljenom glavonošom (atlasom). occiput, potiljak, zatiljak. occlusio, (1) okluzija, zatvaranje, zapušenje, začepljenje odn. zatvaranje cevastih organa, kanala i otvora stranim telima, patološkim procesima itd.; o. dueti choledoci, okluzija holedohusa, začepljenje holedohusa koje sprečava izlivanje žuči u dvanaestopalačno crevo. Na taj način dolazi do okluzione, mehanič551

occlusivus ke žutice. Uzroci: žučni kamen, hronični pankreatitis, hronično ili akutno zapaIjenje holedohusa, suženje holedohusa (najčešće uroñeno), spazam Oddijevog sfinktera. occlusivus; okluzivan, koji izaziva potpuno zatvaranje, npr. okluzivni zavoj, zavoj koji potpuno pokriva, zatvara neku ranu. V. occlusio. occultus, okultan, skriven, tajni, npr. okultno krvarenje, hemoragija koja se ne vidi prostim okom ili se ne vidi odmah (neznatna crevna krvarenja i si.). ochronosis, ohronoza, specijalna obojenost nekih tkiva u organizmu, zbog taloženja alkaptonskih tela u toku poremećaja metabolizma; o. exogenes, egzogeria ohronoza, usled dejstva nekih štetnih činilaca (fenola ili benzenskih derivata); o. ocularis, prisustvo mrkog pigmenta na sklerama, a ponekad i na očnim kapcima. oculoguttae (kapljice za oči), kapljice za ukapavanje u konjunktivalni špag. oculomotorius, okulomotoran, koji pokreće oko; n. oculomotorius, motorni živac koji oživčava skoro sve mišiće pokretače očne jabučice; v. nervus. oculusf oko, loptasti, meki organ smešten u očnoj duplji, glavni organ čula vida. Oko (oculus) se sastoji od očne jabučice ( bulbus oculi) i vidnog živca ( n. opticus). Očna jabučica je sastavljena od tri opne, a to su: spoljašnja ili vezivna (tunica fib rosa), srednja ili sudovna opna (tunica vasculosa) i unutrašnja ili nervna opna (tunica interna). Prednju šestinu vezivne opne zauzima rožnjača (cornea) koja je providna, a zadnji najveći deo predstavlja neprovidna beonjača (sclera). Srednja opna ima tri dela: prednji, srednji i zadnji. Prednji deo je dužica (iris) s kružnim otvorom u sredini, ženicom (pupilla). Srednji deo je zadebljan u obliku prstena s trepljastim nastavcima na zadnjoj strani i naziva se trepljasto telo (corpus ciliare). Za trepIjasto telo pričvršćeno je vlakancima dvogubo ispupčeno sočivo (lens). Zadnji deo, sudovnjača (chorioidea) bogata je u krvnim sudovima. Unutrašnja (nervna) opna ima spoljašnji pigmentni 552

odabrano sjedinjavanje sloj i unutrašnji sloj nazvan mrežnjača (retina) u kojoj se nalaze čulne i nervne ćelije od kojih polaze vlakna vidnog živca. U prostoru iza sočiva i trepljastog tela smešteno je staklasto telo (corpus vitreum). Izmeñu rožnjače i dužice nalazi se prednja očna komora (camera anterior bulbi). Zadnju očnu komoru grade dužica, sočivo, trepljasto i staklasto telo (camera posterior bulbi). Obe komore ispunjava očna vodica ( humor aquosus). Očnu jabučicu pokreću četiri prva mišića (gornji, donji, spoljhi i unutrašnji ) i dva kosa mišića (donji i gornji). očna čašica, (embr.) uvraćanjem zida očnog mehura pretvara ga u dvolisnu očnu čašicu, čija peteljka postaje njen koren. Čašica pokazuje dva lista: spoljašnji je tanji, dok je unutrašnji deblji. Od spoljašnjeg lista postaje pigmentni sloj mrežnjače, dok se od unutrašnjeg izgrañuje ostali deo mrežnjače. Približavanjem ova dva lista sužava se duplja očnog mehura. očna peteljka, u prvo vreme je šuplja. Njome je očni mehur vezan za meñumozak. očna vodica, v. humor aquosus, oculus. očni kapak, v. palpebra; (embr.), pojavljuju se oko 6. sedmice, kao dva nabora koji u prvo vreme ograničavaju okrugli otvor. Izgrañivanjem uglova ovaj otvor se preobraća u poprečno izduženi prorez, ograničen gornjim i donjim kožnim naborom. Ovi se nabori sve više približuju dok se potpuno ne sljube (5. mesec), stvarajući kapački šav. Sredinom 5. meseca meñu ćelijama ovog šava nastaje brožavanje i postepeno nestajanje: kapci se razmiču i postaju slobodni (od 7. do 8. meseca). očno dno, v. fundus oculi. očno sočivo, v. lens cristalina. očnjačka jama, v. caninus, fossa canina. očnjački, v. caninus. očnjak, v. caninus, dens caninus. odabrano sjedinjavanje, izbor bračnog partnera na osnovu njegovih pozitivnih genskih obeležja, odnosno izbegavanje braka s osobama koje imaju negativna genska svojstva. Sup. neodabrano sjedinjavanje, slučajno sjedinjavanje.

odaja odaja, v. camera. odbrambeni ferment, v. ferment.

odditis, oditis, zapaljenje Oddijevog sfinktera. odelo, veslački pokrivač tela skrojen od raznih tkanina, kože i dr. U našoj klimi služi za potpomaganje prirodne regulacije toplote u organizmu. Odelo treba da je pre svega loš toplonoša, tako da štiti zimi od prevelikog odavanja toplote, a leti od jake žege i suvišnog primanja toplote. Ono treba da je takvog kvaliteta da stvara i održava izmeñu površine tela i unutrašnjih slojeva odela ugodnu temperaturu, koja normalno treba da se kreće izmeñu 30 i 330C sa relativnom vlagom od 40% do 35%. Zadatak odela je, dakle, stvaranje ugodne lične mikroklime. Pored toga, ono štiti telo i od delovanja prašine i raznih drugih nečistoća i štetnih uticaja; radno o., odelo koje svaki radnik treba da ima pri radu kao svoje, bez obzira na vrstu zaposlenja. Radno odelo treba da štiti radnika od svih mogućih spoljnih zagañenja i oštećenja površine kože. Radno odelo (kombinezon) treba da bude izrañeno od solidnog materijala, da odgovara proporcijama tela, dä se lako pere, da se dobro priljubljuje uz telo, daje propustljivo za vazduh i da deluje estetski. U izvanrednim slučajevima, radno odelo, prema vrsti posla, treba da štiti telo i od prekomerne toplote, hladnoće, vlage, prašine i masnih materija i da je postojano prema kiselinama. Radnice, pored radnog odela, treba redovno da nose kapice od dobrog materijala koje im potpuno pokrivaju kosu da bi ih zaštitile od nesrećnih slučajeva i od zagañivanja kose proizvodima koji nastaju pri radu. odloženi primarni šav rane, v. sutura. odmicanje/v. abductio. odmor, niz mera za vraćanje radne sposobnosti izgubljene radom. Može biti pasivni (uzdržavanje od svake aktivnosti) i aktivni (bavljenje drugim radom, rekreacija i si.). To, kao i dužina odmora, zavisi od karaktera rada, stanja organizma, ishrane i si. Rad u prisilnom položaju tela , kao i jako intenzivni i naporni rad traži češće odmore u toku rada,

odojče pored onog polučasovnog koji se odreñuje zakonskim propisima, najčešće usled osmočasovnog rada, i za to vreme se obično i obeduje. Astenizovane osobe, radnički podmladak i žene, posebno kad su ove u periodima specifičnim za njihov pol, treba da imaju češće i duže odmore i u toku rada i posle završenog posla. Odmor u toku rada treba da se obavlja u prostorijama ili na nekom drugom mestu s dobrim higijenskim uslovima. Vreme odmora sprovodi se u aktivnom odmoru, uz neku laku društvenu igru, već prema potrebama i vrsti rada, uz muziku ili pesmu, ili u pasivnom odmoru, sedeći ili čak i ležeći. Higijenski je opravdano da se za puni odmor ne rezerviše samo neñelja nego i subota po podne ili ćela subota, ili koji drugi dan u sedmici, zavodeći tako petodnevnu radnu nedelju, odnosno 40časovnu. Za puno odmaranje i osveženje celog organizma od velikog je značaja godišnji odmor. Dužinu odmora regulišu: vrsta rada, pol i starost; odmor ne može biti kraći od 10 do 14 dana, a za starije radnike i službenike od 3 sedmice do mesec dana. odnos polova, (sex-ratio, eng.) relativan, brojni odnos pripadnika muškog i ženskog pola u odreñenoj populaciji. Odnos polova nije polni odnos. Odnos polova obuhvata sve postupke, celokupno ponašanje jednog pola prema drugom, nezavisno od genitalnog čina. Odnos polova čoveka podrazumeva vrlo složene duševne mehanizme i radnje koje s polnim činom često nemaju neposredne veze. Baš ti mehanizmi i te radnje predstavljaju u njega izvorište mnogih i najtežih problema: odnosa polova kao jedinki, ličnosti. U svakom slučaju odnos polova je u čoveka trajnijeg karaktera i obuhvata mnogo širu oblast doživljavanja nego polni odnos, koji je epizoda, dok u sastav odnosa polova ulaze mnogobrojni i vrlo različni vangenitalni odnosi. odojče, period u razvoju čoveka koji počinje roñenjem i završava se krajem prve godine života. Može se podeliti u dva dela: period novoroñenčeta do navrše553

odontalgia

oedema

ne 4 sedmice života i period odojčeta od sprečavanja razvoja karijesa. Odbruše5. sedmice do navršenih gpdinu dana. na mesta se impregnišu fluorom i zaliodontalgia, odontalgija, bol zuba. Sin. zuvaju cementom ili amalgamom. Danas bobolja. se posebnom tehnikom primenjuje metoda zalivanja fisura kompozitnim maodontoblastus, visoko prizmatična ćelija terijalom. V. eradikacija fisura. spoljašnjeg sloja zubne papile mezodermnog porekla. U razvojnoj fazi zuba odred lekara specijalista, sanitetska jedinica koja u svom sastavu ima ekipe: odontoblasti su rasporeñeni u jednom neurohiruršku (za povrede glave i kičsloju. U formiranom zubu imaju višeslome), za povrede grudnog koša, trbuha, jan položaj i smešteni su na periferiji ekstremiteta, za opekotine, za plastične zubne pulpe. Spoljašnji produžeci operacije i dr.; imaju osoblje i opremu odontoblasta (Tomasova vlakna) smešza samostalan rad i transportna sredteni su u dentinskim kanalićima. Uloga stva za prebacivanje u neku sanitetsku im je u biosintezi prekolagena, kolagena ustanovu na čijoj bazi rade (ekipe nei mukopolisaharida dentinskog matrikmaju opremu za razvijanje ustanove) i sa; (embr.) pri kraju 5. meseca počinje kojoj daju odgovarajući specijalistički tvorba tvrdih delova zuba po gornjem profil. delu zubne papile. Vezivne ćelije u tom predelu se, uz unutrašnji gleñni epitel, odreñivanje meñuviličnih odnosa, iznalaženje vertikalnog, sagitalnog i tranpretvaraju u visoke cilindrične ćelije, sverzalnog odnosa donje vilice prema odontoblaste, poredane u jednom redu gornjoj pomoću zagrižajnih šablona. (membrana eboris). Svojim vrhovima odontoblasti stvaraju dentin (substantia odreñivanje pola, oploñenje, čija je suština prodiranje semeglavca u ženski gaeburnea), koji se u slojevima naglavljuje met, ostvaruje potrebne uslove za odrena vrh zubne papile, kao dentinska kapa ñivanje pola ploda. Materijalna podloga ili nastavak. S vrha odontoblasta potiče za to leži u prisustvu heterohromozoma citoplazmatički nastavak tzv. Tomesovo u semeglavcima. Jajne ćelije su jedne vrvlakno koje se uvlači u kanaliće izlučeste i indiferentne. Faktor za plod budunog dentina. će jedinke nosi samo semeglavac. odontoclasia, v. caries dentium, cirkularni odreñivanje resorpcije, obeleženog triokarijes. leina i oleinske kiseline, test za ispitivaodontodysplasia, strukturna anomalija nje poremećaja resorpcije. Posle davakoja zahvata mlečne i stalne zube najnja dijagnostičke doze trioleina ili oleinčešće u jednoj oblasti. Najčešća je u ske kiseline obeleženih radioaktivnim prednjem delu gornje vilice. Izostaje izizotopima joda ili ugljenika, odreñuje se bijanje zuba. Anatomski oblik krunice i njihova koncentracija u krvi ili u izmekorena je poremećen i strukturni defektu. ti postoje u svih tvrdih tkiva. Zubi su neobičnog izgleda i često se ne raspoz- oduzetost, v. paralysis. odvodni, v. efferens. naje granica pojedinih tkiva. odontolog!] a» nauka o zubima. V. stomato- odvoñenje, v. obductio. oedema, edem, prisustvo nenormalno velogija. like količine tečnosti u meñućelijskim odontoma, odontom, benigni odontogeni prostorima, ispoljeno i vidljivo u potumor; mešoviti o,, tumor amorfnog tkožnom rastresitom tkivu; akutni ciroblika u kome su čvrsta tkiva zuba bez kumskriptni e., angioneurotski edem; reda izmešana; složeni o., sastoji se iz alimentarni e., nutritivni edem; angiomanjeg ili većeg broja zubića koji liče na neurotski e., naglo pojavljivanje lokalideformisane rudimentarne zube. Odonzovanih edema kože, ili sluznica, praćetoma može da bude uzrok nepravilnom no često dcrmografijom, urtikarijom, nicanju zuba ili impakciji. eritemom i purpurom, alergijskog, neuodontotomija, profilaktička, brušenje roznog ili nepoznatog porekla; o. artenekarioznih dubokih fisura zuba u cilju 554

edema f actum, koji je veslački izazvan; o. calidum, zapaljenjski edem; o. cardiacum, u kongestivnoj srčanoj slabosti, zbog povećanja venskog pritiska; o. cerebri, edem mozga, u početku pretežno intracelularno, kasnije ekstracelularno nagomilavanje tečnosti usled poremećaja krvotoka ili nekog toksoinfektivnog procesa; o. fugax, prolazno nagomilavanje tečnosti u odreñenim predelima tela; gasni e., edem nastao stvaranjem gasa; e. gladovanja, nutritivni edem nastao zbog neunošenja dovoljnog broja kalorija, naročito životinjskih belančevina; o. glottidis, akutna oteklina sluznice larinksa i to naročito ariepiglotičkih nabora, koja aspiracijom u glotis može dovesti do opasnosti naglog ugušenja. Nastaje usled alergijske reakcije sluznice, usled flegmonskih zapaljenja u okolini (npr., flegmona dna usne duplje - angina Ludovici); hepatički e., javlja se u bolestima jetre; hunger e. (nem.)i edem zbog gladovanja; hidremijski e., kad postoji hidremija; histerički e., u histeričkoj paralizi; idiopatski e., edem nepoznatog uzroka, naročito u žena, koji se pogoršava pred menstruaciju; insulinski e., koji se ponekad javlja posle ubrizgavanja insulina; limfni e., edem izazvan preprekom u limfnim sudovima; maligni e., edem koji se brzo širi, praćen nekrozom tkiva i stvaranjem gasa; migratorni e«, angioneurotski edem; Milroyjev e., limfni edem; Miltonov e., angioneurotski edem; o. neonatorum, javlja se u nedonoščadi i vrlo slabe novoroñenčadi; neprimetni e., nakupljanje 2-3 lit. tečnosti u potkožnom tkivu, koje je nevidljivo; o. papillae nervi optici, v. stasis papillae; paroksizmni plućni e., plućni edem koji se naglo javlja noću s otežanim disanjem, vrlo čujnim vlažnim šušnjevima i iskašljavanjem penušavog sukrvičavog ispljuvka, zbog povećane propustljivosti plućnih kapilara u toku nagle insuficijencije levog srca, obično u arterijskoj hipertenziji; pasivni e., javlja se zbog lokalnog poremećaja oticanja venske krvi ili limfe; Pirogoffov e., maligni edem; pulmonalni e., ne-

oesophagocardiomyotomia normalno nagomilavanje tečnosti u plućnom vezivnom tkivu i alveolama zbog povećanog hidrostatskog pritiska u plućnim kapilarima ili zbog njihove povećane propustljivosti; Quinckeov e., oblik urtikarije koji se ispoljava otokom pojedinih delova kože gde je tkivo rastresito (usne, očni kapci, genitalije, respiratorni trakt). Edem nastaje naglo i traje kratko; ukoliko doñe do edema glotisa postoji opasnost od ugušenja; renalni e., javlja se zbog nefritisa i hipoproteinemije (nefrozni edem); solidni e., miJcsedem; terminalni e., plućni edem koji se često javlja u agoniji bolesti; toksički e., izazvan toksinima (otrovima); venski e., u kojem tečnost edema dolazi iz krvi; zapaljenjski e., nastao na mestu zapaljenja, praćen cryenilom i bolom. oesophagectasia, ezofagektazija, proširenje jednjaka. oesophagectomia, ezofagektomija, uklanjanje dela jednjaka hirurškim putem. oesophagismus, ezofagizam, grč prstenastih mišića jednjaka. Sin. dysphagia spastica. oesophagitis, ezofagitis, zapaljenje jednjaka; o. corrosiva, korozivno zapaljenje jednjaka, hemijska povreda zida jednjaka usled gutanja (namernog ili slučajnog) neke koncentrovane kiseline ili baze. Razlikujemo četiri stepena po dubini i širini povrede, najteži su letalne prirode. Posle izlečenja akutne povrede sprečavanje teških striktura jednjaka postavlja veliki terapijski problem, o. dissecans, superficialis, zapaljenje ezofagitisa sa deskvamacijom epitela u vidu traka i cevčica; peptički e., zapaljenje jednjaka zbog refluksa želudačne sone kiseline i pepsina, obično  hijatusnoj herniji, duodenskoj grizlici, čestih povraćanja; refluksni e., peptički ezofagitis. oesophagocardiomyotomia, ezofagokardiomiotomija, uzdužno prosecanje mišićnog sloja donjeg dela jednjaka kardije i gornjeg dela želuca. V. achalasia, sin. cardiomyotomia, Hellerova operacija. 555

oesophagocologastrostomia oesophagocologas trosto mia, ezof agokologastrostomija, operacija kojom se umeće deo kolona, s njegovom vaskulnom peteljkom, na mesto odsečenog dela jednjaka i stvara na taj način komunikacija izmeñu zaostalog dela jednjaka i želuca. oesophagoduodenostomia, ézofagoduodenostomija, anastomoza izmeñu jednjaka i dvanaestopalačnog creva. Obično se primenjuje posle potpunog odstranjenja želuca (totalne gastrektomije). oesophagodynia, ezofagodinija, bol u jednjaku. oesophagofundopexia, ezofagofundopeksija, operacija kojom se fundus želuca pričvršćuje šavovima za jednjak, obično zbog refluksnog ezofagitisa. V. oesophagitis. oesophagogastrectomia, ezofagogastrektomija, operacija kojom se odstranjuje ceo želudac i donji deo jednjaka, obično zbog tumora. oesophagogastroanastomosis, ezofagogastroanastomoza, operacija kojom se stvara anastomoza izmeñu jednjaka i želuca. oesophagogastrostomia, ezofagogastrpstomia. Sin. oesophagogastroanastomosis. oesophagojejunogastrostomia, ezofagojejunogastrostomija, operacija kojom se vijuga tašteg creva na svojoj sudovnoj peteljci svojim proksimalnim krajem spaja s jednjakom, a distalnim sa želucem, obično zbog strikture jednjaka. oesophagojejunoplastica, ezofagojejunoplastika, zamenjivanje dela jednjaka segmentom tašteg creva. oesophagoplastica, ezofagoplastika, plastička operacija na jednjaku. oesophagoscopia, ezofagoskopija, posmatranje unutrašnjeg lumena i zida jednjaka uz upotrebu osvetljenog dugačkog spekuluma u obliku ovalne cevi (ezofagoskopa), koji se uvlači u jednjak uz opštu ili lokalnu anesteziju bolesnika. Ovaj metod primenjuje se i za vañenje stranih tela iz jednjaka. V. endoscopia. 556

oftalmometar oesophagostenosis, ezofagostenoza, suženje zjapa jednjaka, zbog strikture, ili spoljne kompresije. oesophagostomia, ezofagostomija, operacija kojom se stvara otvor na jednjaku koji se izvodi na površinu^ obično vrata. oesophagostomiasis, ezofagostomijaza, prisustvo ezofagostomijuma u jednjaku nematode. oesophagotraehealis, ezofagotrahealni, što pripada jednjaku i dušniku: obično se odnosi na fistulu koja spaja jednjak i dušnik, a koju stvara tumor na jednjaku ili tuberkuloza limfnih žlezda (sredogruña). oesophagus, ezofagus, jednjak, prvi ćevasti deo pribora za varenje koji služi jedino za prenošenje već usitnjenog zalogaja iz ždrela u želudac. U odraslih ljudi dug je oko 25 cm. oestrogen!, estrogeni, hormoni (v. tamo) polnih žlezda i retikulne zone kore nadbubrežnih žlezda, steroidne strukture (tzv. C-18-steroidi), meñu kojima su najpoznatiji (a biološki verovatno i najznačajniji), estron, estradiol i estriol, koji, pored niza drugih efekata, omogućuju normalno odvijanje mesečnog ciklusa polno odraslih žena. oestrus, estrus, period polne aktivnosti (polne pomame) koji je u izvesnih životinja obeležen nizom karakterističnih telesnih znakova i funkcionih pojava. Od telesnih znakova najupadljivije su promene u strukturi vaginalne sluznice i promene u kožnom omotaču i u njegovim tvorevinama. Estrus se u nekih životinja javlja jedanput godišnje (mo-noestrusne životinje), dvaput godišnje (diestrusne životinje) ili više puta (po-liestrusne životinje). Čovek pripada semperestrusnom tipu. officina, (l)radionica; (2)stari naziv za apoteku. of f icinalis, oficinalan, oznaka za one lekove koji se nalaze u farmakopeji, odnosno koje apotekar spravlja prema propisima farmakopeje. oftalmo-, v. i ophthalmo-. oftalmolog/ okulist, očni lekar, specijalista za očne bolesti. oftalmometar, v. ovhthalmometer.

oftalmoskop oftalmoskop, očno ogledalo koje u oftalmologiji služi za pregled očnog dna (v. fundus oculi); Gullstrandov o., omogućava pregled očnog dna pod velikim uveličanjem, bez refleksa koji smetaju i binokularno. Poseban okular omogućuje posmatraču da očno dno demonstrira i drugim osobama. oftalmoskopija, pregled očnog dna pomoću ogledala, oftalmoskopa. Vrši se u direktnoj (uspravnoj) slici pomoću usavršenih električnih oftalmoskopa ili u indirektnoj (obrnutoj) slici pomoću očnog ogledala i lupe. ogled, eksperiment, opit, u prirodnim naukama metod za istraživanje, dokazivanje, proveravanje neke pojave, funkcije, zakonitosti itd. Da bi odgovarao zakonima egzaktnih nauka, o. mora biti tako izveden da se pod istim uslovima i na isti način može ponoviti s istim rezultatom. V. test; biološki o., svaki o. na živom organizmu (najčešće životinjama) u svrhu dokazivanja prisustva mikroorganizama ili hemijskih supstancija (toksini, lekovi, hormoni) u nekom materijalu; formol-gel o., koristi se u slučaju sumnje na kala-azar; Stanniusov o., ogled na žabljem srcu, koji se sastoji u podvezivanju pojedinih delova žabljeg srca u cilju dokazivanja mesta na kojima se stvaraju impulsi za automatski rad srca; Valsalvin o., (l)ogled koji služi za ispitivanje prolaznosti Eustahijevih tuba, a izvodi se na taj način što se pri zatvorenim nozdrvama i ustima vrši napon za izdisanje vazduha, što ima za posledicu prodiranje vazduha u Eustahijeve tube; (2) pri dubokoj inspiraciji, sa zatvorenim glotisom i pokušaju forsirane ekspiracije, amplituda pulsa se smanjuje usled otežanog priliva krvi u srce kroz gornju i donju šuplju venu. ogolićen vrat zuba, nastaje usled povlačenja desni. Uzroci su lokalni nadražaji gingive zbog loše napravljenih plombi, krunica i drugih protetičkih nadoknada. Često bez lokalnih nadražaja dolazi do povlačenja desni. Parodontitis, naročito hronični, redovno dovodi do povlačenja desni. ograničen, v. circumscriptus.

,

oksigenator Oguchijeva bolest, v. bolest. oguljotina, v. excoriatio. Okenov bubreg, primordijalni bubreg u sisara. oklopljeno srce, v. pericarditis calcificans. okluzija traumatska, okluzija u kojoj okluzalne sile prevazilaze otpornost tkiva potpornog aparata zuba i mogućnost njegove adaptacije, pa dovode do njegovog oštećenja. V. occlusio. okluziona žutica, v. icterus. oko, v. oculus. oksacilin, metil- fenil- izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze a i relativno stabilan u kiseloj sredini. oksalna kiselina, v. Acidum oxalicum. oksamicin, v. Cycloserinum. oksfordska jedinica, v. jedinica. oksi-, v. ojcy-. oksicefalija, v. oxycephalia, turricephalia. oksidazna reakcija, v. reakcija. oksidoredukcioni sistem, v. redox-sistem. oksigenacija, zasićavanje kiseonikom. oksigenator, način mehaničkog oksigènisanja venske krvi van tela (vantelesna). U tom cilju koristi se jedna ili više pumpi, koje održavaju krvotok pri radu na otvorenom srcu ili potpomažu krvotok u bolesnika s teškim srčanim ili plućnim poremećajima; diskni o., v. oksigenator s rotacionim diskom; filmski o., način stvaranja tankog filma od krvi u zatvorenom sudu s kiseonikom, koji omogućuje razmenu gasova, v. oksigenator s rotacionim diskom i sitasti oksigenator; membranski o., proces oksigenacije na sledeći način: serija kesa od polupropustljivog materijala (teflon, silastik,'celofan) napunjena krvlju, u rezervoaru s kiseonikom, omogućuje da se izvrši razmena gasova krvi i kiseonika kroz membranu; oksigenator na crpku: vantelesni aparat, koji ima arterijsku crpku i oksigenator za krv, kao i filtar za zasićavanje krvi kiseonikom; služi kao pomoć srcu i plućima u kardiohirurgiji; o. penuäanjem, način na koji kiseonik u vidu penušanja protiče kroz vantelesni rezervoar s krvlju, ili protiče kroz filtar; o.s rotacionim koturom, 557

oksigenoterapija

oleum

vrsta filmskog oksigenatora u kome se Olea pinguia (masna ulja), galenski preparati, u hemijskom pogledu su masti; niz paralelno postavljenih koturova vrti dobijaju se hladnim ceñenjem semenja, u vantelesnom toku venske krvi u sudu rede plodova ili životinjskih organa, s kiseonikom; razmena gasova se obavlja izmeñu tankog filma krvi na površi- oleandomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces antibioticus, sličan, po ni koturova i kiseonika u sudu; sitasti antibakterijskom spektru, eritromicinu (screen) o., vrsta filmskog oksigenato(v.tamo). ra, u kome venska krv prolazi kroz niz sita u sudu s kiseonikom da bi se razme- olecranon, olekranon, lakatni nastavak ulne. na gasova obavila na tankom filmu od olein, estar glicerola i oleinske kiseline. krvi na sitima. Nalazi se u raznim uljima, a manje u oksigenoterapija, lečenje inhalacijom kimastima. Sin. triolein. seonika. oksi-grupa, dvovalentna grupa. Jedinje- oleinska kiselina,v. kiselina. nja izvedena iz ugljovodonika, koja sa- oleoresina, oznaka, u nekim farmakopejama, za ekstrakte koji sadrže smolaste drže karbonilnu grupu, nazivaju se kari uljane sastojke neke droge, a dobivaju bonima jedinjenja. Karbonilna jedinjese isparavanjem etra, acetona ili alkonja su aldehidi (npr.  hola pomoću kojih je vršena ekstrakciacetalde-hid,  propanon ja. Na primer, Oleoresina Filicis mariš ili aceton). Sin. karbonilna grupa. je ekstrakt iz prave paprati (Extractum oksihemoglobin, jedinjenje hemoglobina Filicis tenue). s kiseonikom u kome je ovaj labilno vezan. Oksihemoglobin se stvara u plući- oleosa (remedia), masna sredstva (ulja, masti i dr.) ma, gde se hemoglobin jedini s kiseonikom. Iz pluća dospeva u levo srce, a Oleosacchara, farmaceutski preparati koji se sastoje od šećera kome se dodaju odatle arterijama u sva tkiva.U tkivima razna etarska ulja (obično jedna kap odaje kiseonik. Redukovani hemogloetarskog ulja na dva grama šećera). Slubin venama dospeva u desno srce, a že kao korigensi za ukus u praškovima odatle u pluća, gde se ponovo oksidiše. za unutrašnju upotrebu. Sin. oksikiseline, hidroksikiseline, organske elaeosacchara. kiseline koje pored karboksilne grupe (-COOH) imaju i hidroksilnu grupu (- oleothorax, oleotoraks, intrapleuralno ubrizgano ulje, koje treba da kompriOH), npr. mlečna kiselina  OHmuje pluća izazivajući njihov kolaps u COOH. cilju lečenja tuberkuloze pluća. oksimetar, aparat za direktno odreñivanje zasićenja krvi kiseonikom, koje se oleum, (l)mast koja je tečna na 2O0C; masno ulje (Oleum pinguim); (2) isparljive, osniva na odreñivanju apsorpcije svetobično aromatične tečne supstancije, losti od strane hemoglobina krvi koja različita hemijska sastava, koje se običprotiče kroz resicu uha pri dvema razlino nalaze u biljkama. V. aetherolea; O. čitim frekvencijama svetlosti, iz kojih Amygdalae, masno ulje dobiveno ceñevrednosti se, prikladnim kombinacijanjem zrelog bademovog semena. O. ma, izračunava procenat zasićenja krvi Arachidis, masno ulje dobiveno ceñekiseonikom. njem oljuštenog semena od arahisa oksitocin, hormon zadnjeg režnja hopofi(Arachis hypogaea). Služi za izradu razze koji izaziva kontrakcije materice. V. nih masti, npr. Unguentum emoliens i neurohypophysis. uljanih klizmi; O. Cacao, v. Butrym Caokulista, v. oftalmolog. cao; O. camphoratum, v. Camphora; okulistika, v. ophthalmologia. O.Cedri, kedrovo ulje, etarsko ulje iz okulograndularni sindrom, v. ParinauJuniperus virginiana. Služi u mikrosdova bclest. kopskoj tehnici za homogenu imerziju. okultno krvarenje, v. haemorrhagia. U istu svrhu se može upotrebiti i etari olea aetherea, v. aetherolea. 558

olfactorius sko ulje od jednog domaćeg četinara (Pinus Peucae); O. Chloroformii, ulje s hloroformom; O. Crotonis, ulje iz semena biljke Croton tiglium, koje sadrži gliceride raznih masnih kiselina ijednu smolastu suspenziju koja prouzrokuje zapaljenje. Laksantno sredstvo, ali se danas zbog izvanredno jakog dejstva više ne upotrebljava u humanoj medicini; O. Eucalypti, v. Aetherolea; O. FiImaroni, v. Aspidinolfilicinum oleo solutum; O. Gynocardiae, masno ulje dobiveno ceñenjem zrelog semenja od ginokardije (Hydnocarpus Kurzii). Upotrebljava se u obliku injekcije u lečenju lepre; O. Helianthi, suncokretovo ulje; O. jecoris Aselli, riblje ulje koje se dobiva ceñenjem iz jetre bakalara. Sadrži vitamine A i D. Ulje dobrog kvaliteta treba da sadrži u jednom gramu oko 1.000 i.j. vitamina A i oko 85 i.j. vitamina D. Daje se za predohranu i lečenje rahitisa i avitaminoze A; O. Lini, masno ulje dobiveno ceñenjem zrelog semena lana (Linum usitatissimum). Služi za spravljanje nekih linimenata; O. Olivae, masno ulje dobiveno hladnim ceñenjem iz nepotpuno dozrelih plodova masline (Olea europaea); O. Olivae neutralisatum, neutralizovano maslinovo ulje. Služi za izradu uljanih rastvora (npr. kamfora) ili suspenzije (npr. bizmutovih jedinjenja) za injekcije; O. Paraffini, v. Paraffinum liquidum; O. Pini pumilionis, v. Aethorolea; O. Ricini, ulje iz semena biljke Ricinus communis, koje se sastoji uglavnom od triglicerida ricinolske kiseline. Laksantno sredstvo; O. Sinapis, v. Aetherolea; O. Terebinthinae, v. Aetherolea. olfactorius, mirisni, npr. regio olfactoria, predeo za prijem mirisnog nadražaja na sluznici nosne duplje. olfactus, mirisanje; organum olfactus, čulo za miris, olfaktivna osetljivost, snažno angažovana u odnosima polova u životinjskom svetu. U čoveka je čulo mirisa veoma osetljivo. Ono stiče svoju punu sposovnost u pretpubertetu (oko 12 godina). U žena je osetljivost za ružino ulje nešto viša nego u muškog, ali opada u odmak-

oligodendroglijalne ćelije loj trudnoći. Ta graviditetna hiposmija je pravilo. Pored hiposmije, u trudnica su zabeležene i privremene perverzoidne olfaktivne izopacenosti, najčešće u vidu preosetljivosti za izvesna jela. olfaktivni put, skup nervnih vlakana koja polaze od mirisnog predela sluznice u nosnoj duplji (regio olfactoria), prolaze kroz belu masu mozga i završavaju se u olfaktivnom centru na parahipokampnoj vijuzi slepoočnog režnja velikog mozga. Sprovodi mirisne nadražaje od sluznice nosne duplje U mozak. olfaktivno polje, zadebljanje na embrionima od 4 mm dužine na donjoj bočnoj strani čeonog brežuljka. U embriona od 6 mm to se zadebljanje uvraća u olfaktivnu jamicu, koja se postepeno izdubIjuje u kesicu. olfaktometrija, postupak kojim se odreñuje sposobnost čula mirisa da kvalitativno i kvantitativno razlikuje mirisne nadražaje. U tu svrhu služi aparat olfaktometar. olfaktorna glavica, u kojoj se završavaju vlakna olfaktivnog živca, prolazeći kroz sitastu ploču etmoidne kosti. oligaemia, oligemija, smanjenje zapremine krvi. Sin. oligovolaemia. oligoarthritis, v. monarthritis. oligocholia, oligoholija, smanjenje količine žuči u tankom crevu. oligochromaemia, oligohromemija, smanjenje hemoglobina u krvi. oligochromasia, oligohromazija, smanjena obojenost eritrocita, zbog smanjenja hemoglobina u njima. Sin. hypochromasia. oligocythaemia, oligocitemija, smanjenje broja ćelija u krvi. Najčešće se misli na smanjenje broja eritrocita. Sin. oligocytosis. oligocytosis, oligocitoza, v. oligocythaemia. oligodactylia, oligodaktilija, manji broj nego što je normalno prstiju ruke i noge, posledica anomalije u razvoju. oligodendroblastoma, oligodendroblastom, veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema koja se javlja u hemisferi velikog mozga. oligodendroglijalne ćelije, v. ćelije. 559

oligoñenñroglioma oligoñenñroglioma, oligodendrogliom, neoplazma centralnog nervnog sistema, veoma sporog rastenja, a javlja se u hemisferi velikog mozga odraslih. Neoplazma često sadrži kalcijum, a ima i naklonost ka stvaranju cista. oligodontio, oligodoncija, kongenitalni nedostatak većeg broja zuba. V. anodontia, hypodontia. oligoelementi, u sastav živih organizama, pored mnogobrojnih organskih jedinjenja, dolaze i mnoga rieorganska jedinjenjâ. Neka od ovih jedinjenja se javljaju u većim količinama (Ca,P,Na,K), a druga u malim količinama (mikroelementi Mg,Fe,Mn). Elementi koji se nalaze u živim organizmima u minimalnim količinama nazivaju se ultramikroelementi ili oligoelementi (bakar, cink, fluor). oligohydramnion, smanjenost količine plodove vode, koja može ići do njenog potpunog odsustva. Ova anomalija ima uticaja na tok trudnoće i sam poroñaj. Majka za vreme trudnoće trpi bolove usled pokreta deteta, a zbog smanjenja plodove vode. Poroñaj je otežan, naročito doba širenja, tzv. su vi poroñaj. U tak-x, vim trudnoćama plod zaostaje u rastenju i u njega nastaju izvesne anomalije u razvoju, najčešće u razvoju stopala (pes planus, pes varus, pes equinovarus). Ako smanjenje plodove vode nastupi u ranoj trudnoći, stvaraju se deformiteti i na drugim delovima tela ploda. Na glavi i ekstremitetima nastaju srasline u vidu veza (Simonartove veze) koje dovode do teških nakaznosti i amputacija pojedinih ekstremiteta. oligolecitna jaja, sadrže vrlo malo hranIjivog vitelusa (sunñeri, niži crvi, neki mekušci, niži zglavkari). oligomenorrhoea, oligomenoreja, poremećaj menstrualnog ciklusa, u vidu retkih menstruacija koje se pojavljuju i s velikim zakašnjenjima. Javlja se u poremećajima ishrane, anemiji, hlorozi, u ugojenih žena, a uzrok im je hipofunkcija jajnika.

oligometalna voda, v. pauci - mineralisana voda. 560

omentectomia oligomicleotid, oligonukleotid, kratak polinukleotid s manje od 10 nukleotida u njegovom molekulu. oligophrenia, oligofrenija, uroñena maloumnost nastala usled kongenitalnih oboljenja (sifilis), intrauterinih oboljenja (rubeola majke), poroñajnih trauma ili obolevanja u prvim godinama života, ili iz nepoznatih razloga, familijarno. Najteži stepen oligofrenije je idiotija, lakši imbecilnost, a najlakši debilnost, koji se teško razlikuje od tzv. fiziološke glupav, os ti. oligopnoea, oligopneja, smanjenje broja disajnih pokreta u minutu. V. oligopnoea. oligosialia, smanjeno lučenje pljuvačke iz bilo kog razloga. Promene na sluznici usta zavise od stepena i trajanja smanjenog lučenja pljuvačke. Sin. hyposalivatio. V'. xerostomia. oligospermatozoidija, stanje smanjenog broja sameglavaca (ispod 30 miliona u lem), uz povećani broj semeglavaca nepravilnog oblika. oligozoospermija, oligozoospermija, smanjenje broja spermatozoida (v. tamo) u semenoj tečnosti (ispod 40.000.000 u ml semene tečnosti). oliguria, oligurija, smanjeno lučenje i izlučivanje mokraće.' Ollier-Thierschov transplantat (presad),

v. transplantacija. Olliver Cardarellijev znak, v. znak. olovna kolika, v. colica saturnina, saturnismus. olovna uzetost, v. saturnismus. olovna voda, v. aqua. olovni rub, v. stomatitis saturnina. olučasta sonda, v. sonda. omagra, gihtičke promene u ramenom zglobu. omarthritis, omartritis, zapaljenje ramenog zgloba. Ombrédanneova maska, v. maska. Ombredanneova operacija, v. operacija. omentalis, omentalan, opornjački, koji pripada prečagi, npr. bursa omentalis, opornjačka kesa. omentectomia, omentektomija, isecanje dela ili ćele lojne pregače.

omentna kesa omentna kesa, duplja izmeñu sudova gastrokolonskih nabora iz kojih se razvija velika lojava pregača. omentofixatio, v. omentopexia. omentopexia, omentopeksija, prišivanje lojne pregače (omentuma) za trbušni zid u cilju stvaranja spojnice izmeñu vena portnog i kavnog sistema u portnoj hipertenziji (ciroza jetre, tromboza grana ili stabla mezenternih vena, ili portne vene). V. Talrnina operacija. omentoplastica, amentoplastika, korišćenje dela omentuma kao kalema u raznim abdominalnim operacijama. omentoportographia, omentoportografija, radiografija portnih vena posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u gastroepiploičnu venu. V. spleno porto grafija. omentorrhaphia, omentorafija, zašivanje rascepa lojne pregače (omentuma). omento volvulus, volvulus, uvrtanje omentuma. omentum (od operimentum, pokrivač), lojava prečaga, crevnjak (dvostruki list trbušne maramice); o. majus, velika prečaga, veliki opornjak, duplikatura visceralnog lista trbušne maramice, spušta se od velike krivine želuca naniže i prekriva vijuge tankog creva. U stvari velika prečaga ima četiri srasla lista; o. minus, mala prečaga, duplikatura visceralnog lista trbušne maramice koja se pruža od jetre do dvanaestopalačnog creva i želuca. omfaloenterni kanal, sin. vitelinski kanal omophagia, omofagija, ishrana sirovom, neprerañenom hranom. omphalocele, omfalokela, uroñeni otvor pupka kroz koji ispada crevo prekriveno membranom koju sačinjava amnion i peritoneum. Crevo se lako može vratiti u trbušnu duplju. V. hernia umbilicalis. onanija, draženje sopstvenih polnih organa u cilju samozadovoljavanja. Onanija je perverzija kad je sama sebi cilj (u psihopata i duševno bolesnih). Sin. masturbatio, monolagnia, ipsacija. onanismus, v. onanija. onchocercoma, onhocerkom, potkožni čvor nastao usled inflamacije oko crva 36 Medicinski leksikon

onycholysis parazita Onchocerca volvulus, nematoda koji izaziva u Zapadnoj Africi, Meksiku i Gvatemali pomenute promene. Mikrofilarije nalazimo u površnim slojevima kože. oncocytoma, onkocitom, retka benigna neoplazma pljuvačnih žlezda, obično učahurena, a ćelije koje čine neoplazmu su sitnogranulisane protoplazme. onihoze, oboljenja noktiju. onkotski pritisak, v. pritisak. »ono«, psihoanalitički pojam koji, zajedno sa »ja« i sa »nad-ja« obrazuje psihičku ličnost. »Ono« predstavlja nagonske tendencije kojima je psihička ličnost izložena. »Ono« je potpuno nesvesno i dejstvuje samo na tzv. principu zadovoljstva (»da mi bude lepo«). Sin. es. O-noge, genu varum, slukonogost, raskolen, levčaste noge. onyalia, onialija, specijalna bolest pothranjivanja u Africi, u koje je naročito karakteristična pojava u usnoj duplji ѵіkih mehurova ispunjenih krvlju, zbog trombocitopenije; slične pojave javljaju se i u akutne trombocitopenijske purpure u evropskim zemljama. onychatrophia, onihatrofija, stanjenje i krivljenje nokatnih pločica. onycnauxis, zadebljanje nokatne pločice. Sin. pachyonychia. onychectomia, onihektomija uklanjanje nokta hirurškim putem (npr. u slučaju zaraslog nokta). onychia, onihija, oboljenje nokta; o. mediana canaliformis, duž ćele nokatne ploče u sredini proteže se olučasta uvala prljavo sive boje. onychodystrophia, onihodistrofija, poremećaji u nokatnim pločicama usled nepravilne ishrane (ishrana siromašna belančevinama, a time i čistina). onychogryphosis, onihogrifoza, kandžasti oblik veoma zadebljanog nokta vrlo tvrde konzistencije. Uzrok je nepoznat. onychogryposis, onihogripoza, kandžasti, jako zadebljali, veoma tvrdi nokti na nožnim prstima. onycholysis, oniholiza, odvajanje nokatne pločice od posteljice. 561

onychomycosis onychomycosis, onihomikoza, gljivično oboljenje nokta: o. favosa, o. trichophytica, o. epidermophytica, o. candidiatica. onychophagia, onihofagija, griženje noktiju. onychorrhexis, onihoreksis, uzdužno prskanje nokatne pločice počev od slobodnog ruba. onychoschisis, onihoshiza, lamelozno cepanje nokatne pločice paralelno s površinom. onychotylomania, onihotilomanija, neurotsko cupkanje noktiju. ooid, zrela jajna ćelija. oophoritis, ooforitis, zapaljenje jajnika. Retko je samostalno oboljenje, najčešće učestvuje u zapaljenskom procesu na jajovodima. Može biti akutan ili hroničan. U izvesnim slučajevima usled zapaIjenja stvaraju se u jajnicima apscesi (pyoovarium), iz kojih se mogu izolovati prouzrokovači, ali su vrlo često sterilni. Uzroci oboljenja su isti kao u oboljenjima jajovoda. opacifikacija, zamućenje, npr. o. rožnjače, v. opacitas. opacitas, zamućenje, (oft.) zamućenje u providnim sredinama očne jabučice. Oblik, intenzitet i uzrok mogu biti veoma raznovrsni. Prema lokalizaciji postoje: o. corneae, o. lentis, o. corporis vitrei. opekotina, v. combustio. opekotine u ratu, povrede kože koje nastaju dejstvom izvora termičke prirode (napalm-bombe, plamenibacača i sL), hemijske (najčešće bojni otrovi), električne i radijacione (v. atomsko oružje) i dejstvom fosfora čije je dejstvo i termičko i hemijsko. operabilan, što se može operisati. operacija, hirurška radnja koja se vrši najčešće u svrhu lečenja. Po načinu izvoñenja razlikuju se: krvave o., u kojima dolazi do prosecanja kože i drugih slojeva; ne krvave o., u kojima se ne vrši prosecanje (repozicija preloma ili iščašenja, redressment force itd.). Po cilju se operacije dele na dijagnostičke, kao što su punkcija, biopsija, kateterizacija, eksplorativna laparotomija i na opera562

operacija cije u pravom smislu reci, koje imaju terapijski cilj. Po terapijskom efektu operacije se dele na: palijativne, kojima se otklanja opasnost po život i neka od glavnih tegoba; radikalne u kojima se otklanja samo žarište oboljenja ili oboleli ili ceo organ. Po vremenskom izvoñenju operacije postoje: operacije u jednom vremenu ili aktu, koje se u jedan mah obavljaju, i operacije u dva ili više vremena (razdela), kojima je cilj da izbegnu operativni šok i komplikacije kojima bi bio izložen bolesnik ako bi se dugotrajna i teška intervencija izvršila u jednom vremenu; Abbéova o., (1) širenje strikture jednjaka prosecanjem pomoću žice, (2) intrakranijalna resekcija druge i treće grane trogranog živca u trigeminusnoj neuralgiji; Adamova o., (1) potkožno presecanje palmarne fascije na raznim mestima u cilju lečenja Dupuytrenove kontrakture, (2) potkožno intrakapsulno presecanje vrata butnjače u ankilozi kuka; Adelmannova o., egzartikulacija prsta s amputacijom glavice odgovarajuće metakarpne kosti; operation a froid, (fr.) operacija koja se vrši kada se akutno zapaljenje samog obolelog organa ili njegove okoline stiša ili iščezne.Njome se izbegava mobilizacija i rasejavanje infekcije koje bi prouzrokotfala rana operacija ((operation a chaud); Albéeova o., (1) operacija zbog postizanja ankiloze kuka; u tom cilju se iseca površni sloj glave femura i osveži acetabulum, a zatim se ove osvežene površine održavaju u prisnom dodiru; (2) implantacija komada golenjače u rascepljene bodljaste nastavke pršljenova u cilju postizanja ukočenosti obolelog segmenta kičmenog stuba (tuberkulozni spondilitis i povreda kičmenog stuba); Albée-Delbetova o., sastoji se od stvaranja kanala vrtenjem u trohanteru i vratu butne kosti kao i u njenoj glavi da bi se u taj kanal zabio klin od kosti; A. o. primenjujese u prelomu vrata butne kosti; ^llBëe-Henleova o., sin. Albéeova operacija; Albertova o., isecânje kolenog zgloba radi izazivanja ankiloze u slučaju labavog kolena; Axhausenova o., retroaurikularni pristup donjovilič-

operacija nom zglobu; Babcockova o., operacija uklanjanja varikoziteta potkožnih vena na nozi sastoji se u uvlačenju duge žičane sonde sa zadebljanim vrhom u veliku površnu venu, a zatim se izvlačenjem sonde izvlači i pomenuta vena sa svim svojim varikoznim ograncima; Baileyjeva o., naziva se i atrioseptopeksija, koja se sastoji od zatvaranja prvog i drugog otvora na zatvorenom srcu: utiskuje se ispupčeni zid desne pretkomore i zasiva za rub defekta; Bassinijeva o., radikalna operacija preponske kile kojom se vrača kilni sadržaj iz preponovane kilne kese u trbušnu duplju. Pošto se kilna kesa podveže na svom vratu, a njen ostali deo se odstrani, kosi i poprečni mišići trbuha se prišivaju iza semene vrpce uz Poupartovu vezu; Bennetova o., operacija varikokele delimičnom resekcijom pramenitog spleta posle čega sledi spajanje krajeva zaostalog spleta; Bergerova o., sastoji se od meñulopatičnogrudne amputacije; Bergmannova o., prosecanje vaginalne ovojnice semenika, s uklanjanjem njenog zidovnog lista u cilju lečenja hidrokele semenika; Billrothove o., IB. operacija (B.-I): resekcija pilorusa s distalnom polovinom želuca, a zatim spajanje dvanaestopalačnog creva s ostatkom želuca, čiji je otvor sužen šavovima; HB. operacija (B.-II): resekcija pilorusa i 1/2 do 2/3 distalnog dela želuca, zatvaranje dvanaestopalačnog creva i anastomoza suženog otvora želuca s prvom vijugom tankog creva; Blalockove o., operacije pomoću kojih se leci Fallotova tetrada. Blalock I, operacija kojom se vrši anastomoza proksimalnog kraja presečene potključne arterije s bokom plućne arterije (terminolateralna anastomoza). Blalock //, operacija kojom se vrši anastomoza izmeñu proksimalnog kraja presečene potključne arterije i distalnog kraja presečene plućne arterije (terminoterminalna anastomoza); Blalock-Hanlenova o., operacija arterije koja dopunjava transpoziciju velikih krvnih sudova stvaranjem interatrijumskog defekta septuma; Boarijeva o., transplantacija semenovodnih sudova u 36"

operacija uretru da bi se u nju praznili; Bobrovova o., osteuplastička operacija kičmene pukotine; ðrennerova o., modifikacija Bassinijeve operacije u kojoj se trbušni mišići prišivaju za ovesni mišić; Brockova o., operativno lečenje stenoze plućne arterije. Sastoji se od uvlačenja Brockovog valvulotoma kroz desnu komoru u suženi deo arterije radi presecanja zalistaka koji čine suženje. Zatim se vrši dilatacija pomoću instrumenta; Caldwell-Lucova o., oralni pristup kroz maksilarni sinus prilikom repozicije preloma maksile, poda orbite i zigomatične kosti; Calotova o., forsirana redukcija kifoze istezanjem kičmenog stuba u narkozi; Carnochanova o., uklanjanje Meckelovog gangliona zajedno s dobrim delom trogranog živca (petog nerva) zbog neuralgije prilazom ka ganglio-nu kroz šupljinu vilice; Cecilova o., operacija strikture uretre u tri vremena: (1) isecanje suženog dela uretre, (2) formiranje novog uretralnog segmenta od mošnica u koji se zariva odgovarajući deo penisa, (3) odvajanje penisa od mošnica s novim segmentom uretre; Chopartova o., v. Chopartova egzartikulacija, desarticulatio; Codivillaova o., lečenje pseudoartroze, koje se okružuje usañivanjem osteoperiostnih ploča uzetih iz golenjače; Colonnaova o., obnovna operacija intrakapsulne frakture vrata butnjače; Delormeova o., oljuštenje zadebljale plućne maramice u dugotrajnom empijemu. V. dekortikacija; Dragstedtova o., v. vagotomia; Dingmanova o., kondilektomija donjoviličnog zgloba: preaurikularni pristup kod luksacionih preloma, fibrozne ankiloze, tumora; osteosinteza dislokovane zigomatičke kosti u predelu frontozigomatičke suture (lateroorbitaino) i na donjoj očnoj ivici (zigomatičnomaksilarna sutura); drenažni kanal R.ðorñevića, zatvoreni način operacija većih cista u gornjoj vilici; način lečenja preloma zigomatičke kosti ili poda orbite; drenaža se uspostavlja u gornjem forniksu; Duhamelova o., operacija kojom se u Hirschprungovoj bolesti provlači aganglijski segment kolona kroz čmar da bi se

563

operacija resekovao i učinila anastomoza segmenta s očuvanim ganglijama i anastomozovao s rektumom. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Emmetove o., (1) metod reparacije pocepanog peritoneuma, (2) hirurško stvaranje vezikovaginalne fistule da bi se drenirala mokraćna bešika u cistitisu; Esmarchova o., preaurikularni pristupni put donjoviličnom zglobu ispred tragusa, preko temporalne regije do iznad spoljneg dela obrve; Estlanderova o., resekcija jednog ili više rebara u hroničnom empijemu da bi se stvorio kolaps torakalnog zida i na taj način zatvorila nenormalna pleuralna šupljina; eksplorativna o., hirurško otvaranje dela tela da bi se vizuelno i palpatornim pregledom organa i tkiva utvrdio uzrok neobjašnjenih simptoma. V. eksplorativna laparotomija, Juparotomia; Finneyeva o., gastroduode nostomija, odnosno pyloroplastica, kojom se stvara široka komunikacija izmeñu pilorusa i duodenuma. V. gastroduodenostomia, pyloroplastica; Försterova o., v. radicotomia; Fredet-Ramstedtova o., vansluznična piloromiotomija bez zašivanja, primenjuje se u uroñenpj stenozi pilorusa; Freyerova o., suprapubičko transvezikalna prostatektomija u hipertrofiji (adenomu) prostate; Giglijeva o., lateralno presecanje pubisa u slučaju teškog poroñaja; Gilijesov metod, (stom.) operacija u lečenju preloma zigomatičke kosti ili njenog luka: ekstraoralni pristup iz temporälne regije sa posebnim načinom ekstenzije reponovane kosti pomoću zavoja oko glave; Girardova o., radikalna operacija preponske kile s udvajanjem fascije i bez pomeranja spermatičke vrpce; Gross-Crafoordova o., resekcija uroñene stenoze aortne užine; Grossova o., operacija zaostalog arterijskog voda, koja se sastoji od presecanja voda i zašivanja njegovih presečenih krajeva; Hackerova o., palijativna operacija zbog duodenalnog ulkusa stenoze pilorusa ulkusnog ili neoplastičkog porekla, koja se sastoji u retrokoličnoj gastrojejunalnoj anastomozi,v. gastroenterostomia, gastrojejunostomia; Halstedova o., 564

operacija radikalna mastektomija zbog karcinoma dojke; Heineke-Mikuliczeva o., presecanje suženog pilorusa uzdužnim rezom, kome sledi zatvaranje nastalog otvora poprečnim šavovima. V. pyloroplastica; Hellerova o., v. ekstramukozna kardiomiotomija; Hoffa-Lorenzova o., v. Lorenzova operacija; Hugginsova o., kastracija zbog karcinoma prostate; Jacobaéusova o., presecanje pleuralnih sraslina kauterizacijom uz kontrolu torakoskopom.Sin. thoracocaustica; Kaderova o., gastrostomija u kojoj cirkularni režanj zida želuca omotava i prianja uz sondu za unošenje hrane. V. gastrosto^tomia; Kirmissonova o., transplantacija Ahilove tetive na dugi lišnjačni mišić u ćopavo-kopitastom stopalu; Kocherov metod operacije kile, operacija preponske kile. Sastoji se od hvatanja vrha neotvorene kilne kese guranjem klešta dok se ova sa svojim sadržajem ne utisne u trbušnu duplju do trbušnog otvora preponskog kanala i na toj visini se zatvori i prišije vrat kilne kese; kondoleon o., isecanje potkožnog tkiva u vidu traka u lečenju elefantijaze; Königova o., operacija kongenitalnog iščašenja kuka, koja se sastoji od redukcije iščašenja i stvaranja krova butne čašice od osteoperiostnog režnja uzetog iz bedrene kosti; Konjetzny-jeva o., pomeranje diskusa donjovilič-nog zgloba za smanjenje suvišnih pokreta kondila prilikom subluksacije ili luksacije mandibularnog zgloba; Kraskeova o., sakralna metoda resekcije rektuma sa stvaranjem sakralnog veštačkog čmara; Krauseova o., ekstraduralna resekcija Gasserovog gangliona u neuralgiji trogranog živca; Krönleinove o., (1) resekcija treće grane trogranog živca u facijalnoj neuralgiji; (2) resekcija spoljašnjeg zida orbite radi resekcije tumora u njenoj duplji bez odstranjivanja oka; Lorenzova o., operacija uroñenog iščašenog kuka koja se sastoji od repozicije rščašene butnjače koja se onda fiksira gipsanim zavojem, tako da njena glava pritiskuje nerazvijenu čašicu dok se ne stvori zglobna čašica; Lothropova o., transnazalni pristup u

operacija maksilarni sinus ispod donje nosne školjke za repoziciju prelomljene zigomatičke kosti; Ludloffova o., kosa osteotomija prve metatarzalne kosti radi korekcije upolje izvrnutog palca; Macewenova o., osteotomija butne kosti iznad njenih gležnjeva u cilju ispravljanja rašljastih nogu (genu valgum); Madlenerova o., resekcija želuca zbog visoko položenog želudačnog čira pri kojoj se ne odstranjuje sam čir; Matasova o., v. endoaneurysmorrhaphia; Mikuliczeve o., (1) isecanje kosog mišića vrata u Iečenju krivošijasti; (2) tarzektomija kojom se odstranjuje petna kost, skočna kost, zglobne površine lišnjače i golenjače, kockasta i čunasta kost i stopalo se dovodi u osovinu noge, sin. Rovova operacija; Milesova o., odstranjivanje sigmoidnog kolona i rektuma zbog karcinoma na njima trbušnomeñičnim putem. Pri tome se odstranjuju opornjak sigmoidnog kolona s limfnim žlezdama, dok se proksimalni deo kolona izvodi na spoljašnji trbušni zid kao konačni veslački čmar; Milin-Readova o., retropubična prostatektomija radi odstranjenja prostatnog adenoma; Moschcowitzova o., operacija femoralne hernije ingvinalnim putem; Naffzigerova o., uklanjanje hirurškim putem gornjeg i bočnog zida orbite u egzoftalmusu; Narathova o., prišivanje lojne pregače za potkožno tkivo trbušnog zida u cilju stvaranja pobočnog venskog krvotoka u portnoj hipertenziji; Ombrédanneova o., transkrotalna orhidopeksija, koja se sastoji od operativnog spuštanja kriptorhičnih semenika u mošnice u kojima se smeštaju ukršteno u njima suprotne polovine mošnica; plastička o., operacija kojom se menja oblik nekog vidljivog tela ili njegov pokrov pomoću presañenog tkiva, v. translplantacija, transplantat; Pollockova o., amputacija na visini zgloba kolena u kojoj se prekrivanje vrši dužim prednjim i kraćim zadnjim režnjem uz očuvanu čašicu; Polyaova o., anastomoza prve vijuge jejunuma s presečenim želucem, čiji je distalni deo resekovan; Poncetove o., (1) produženje Ahilove tetive hirurškim putem u

operacija kopitastom stopalu, (2) perinealna uretrostomija u stenozi distalnog dela uretre; Potts-Smith-Gibsonova o., anastomoza plućne arterije s aortom u uroñenoj stenozi plućne arterije; Puuseppova o., rascepljivanje centralnog kanala kičmene moždine u lečenju siringomijelije; Rastellijeva o., hirurška korekcija kardijalnih anomalija kao transpozicija velikih krvnih sudova (s pulmpnalnom stenozom), truncus arteriosus i atrezija plućne arterije, u kojima se koristi aortni alotransplantat da bi se odvodila krv iz desne komore u plućnu arteriju; Rehrmannova o., povećavanje zglobne kvržice na donjoviličnom zglobu prenošenjem koštanog transplantata sa gornje ivice bedrene kosti kod hronične luksacije; Risdonova o., subangularni rez za prilaz donjoviličnom zglobu preko spoljašnje strane ramusa do incizure, zgloba ili koronoidnog nastavka u isto vreme; Rosenova o., mobilizacija stremena, mikrohirurška operacija uva za lečenje ukočenosti stremena u otosklerozi. Uspeva u slučajevima u kojima je naslaga otosklerotičke kosti još mala. Rosenova operacija je danas napuštena, ali je imala veliko značenje po tome što je hirurgiju stremena učinila aktuelnom; Routteova o., venoperitoneostomija, zašivanje površne vene (safene) tako da se otvara u peritonealnoj duplji da bi drenirala ascites; Säraffova o., operacija kojom se leci spad čmara i rektuma. Sastoji se od kružnog opsecanja kože i potkožnog tkiva oko čmara u cilju da se oko ovog stvori ožiljni prsten koji sprečava ispadanje čmara i rektuma; Schedeove o., (1) resekcija grudnog zida u hroničnom empijemu; (2) jedna od operacija proširenih vena potkolenice, koja se sastoji u cirkularnoj inciziji kože, stavljanju podveza iznad nje, a zatim pristupanju ekstirpaciji varikoziteta; (3) odstranjivanje izumrle kosti i ostalog izmenjenog tkiva. Zatim se nastala šupljina ispunjava graševinama krvi, koje se ovlažuju i prekriju sterilnom gazom i gumiranim ili plastičkim platnom; Schlofferova o., operacija kojom se otklanja fimoza, a pri tome 565

operacija se udna navlaka (prepucijum) ne žrtvuje; Sembova o., ekstrafascijalna apikoliza u tuberkulozi; Smithwickova o., v. sympathectomia; Steinachova o., ligatura i resekcija dela semevoda s pretpostavkom da se izaziva podmlañivanje atrofijom spermatogenog, a proliferacijom intersticijalnog tkiva semenika koje treba da poveća lučenje gonadnog hormona; stereotaktička o., koagulacija u predelu talamusa u cilju uklanjanja bolova, koji ne mogu da se uklone uobičajenim sredstvima; Swanova o., otvara nje plućne arterije u hipotermiji ili primenom vantelesnog krvotoka radi presecanja zalistaka u stenozi plućne arterije; Swensonova o., hirurško lečenje Hirschprungove bolesti, koje se sastoji od odstranjivanja rektuma i aganglijskog segmenta sigmoidnog kolona s očuvanjem stezača čmara metodom provlačenja creva kroz čmar. Operacija je slična Duhamelovoj operaciji. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Talmina o., operacija kojom se stvaraju veštačke priraslice izmeñu jetre i slezine i izmeñu pregače i trbušnog zida u slučajevima ascitesa kao posledice ciroze jetre i portne hipertenzije; Thierschova o., v. kalem, Thterschov transplantat, transplantacija; Torkildsenova o., ventriculocysternostomia, stvaranje komunikacije izmeñu komora mozga i cisterne hirurškim putem u hidrocefalusu; Trendelenburgove o., (1) resekcija -5 cm nožne vene na gornjem delu buta u cilju lečenja proširenih vena pod uslovom da je Trendelenburgov test poziti van. V. test; (2) operacija kojom se odstranjuje embolus iz plućne arterije; Vinebergova o., operacija stvaranja pobočnog krvotoka u srcu, koje se postiže implantacijom unutrašnje sisne arterije u miokard, pošto se prethodno stvori tunel u miokardu tupom disekcijom mišićnih snopova; Vladimirova o., sin. Mikuliczova operacija; Wagnerova o., osteoplastička trepanacija, koja se sastoji od stvaranja kostno-kožnog kapka na lubanji, koji se odiže pri otvaranju lubanje, a koji se vraća na svoje mesto po završenoj operaciji u lubanji; WMp-

operacioni sto pleova o., radikalna pankreatoduodenektomija; Whiteheadova o., kružno isecanje hemoroidnog venca s prišivanjem zdrave sluznice anorektuma za kožu uz brižljivu poštedu stezača čmara; Witzelova o., stvaranje levka u obliku tunela na površini želuca kroz koji prolazi sonda da bi se kroz otvor na kraju tunela plasirala u lumen žekfca. V. gastfoastomia; Wölflerova o., gastrojejunostomija, u kojoj se anastomotska vijuga tankog creva nalazi ispred poprečnog kolona. V. gastrojejunostomia; Youngova o., prostatektomija koja se izvodi meñičnim pristupom. operaciona sala, najvažnija prostorija operacionog bloka u hirurškom odeljenju u kojoj se vrše hirurške intervencije. Osobine savremene operacione sale: treba da je dovoljno prostrana, a njeni zidovi, tavanica i pod treba da budu takvi da ne zadržavaju prašinu i da se mogu dobro prati. Zagrevanje sale treba da bude centralnim grejanjem, kojim se osigurava čistoća i asepsa i otklanja opasnost od eksplozije zapaljivih medikamenata i para. Osvetljenje operacione sale prirodnom svetlošću mora biti obilno, pored specijalnog osvetljavanja operacionog polja jakom veštačkom svetlošću, po mogućstvu lampom kojom je otklonjeno stvaranje senki (ascijatička lampa). operacioni blok, važan deo hirurškog odeljenja u čiji sastav ulazi: (1) operaciona sala koja je izolovana od bolesničkog odeljenja predoperacinom prostorijom; (2) prostorija za sterilizaciju instrumenata, zavojnog materijala, vode, fiziološkog rastvora i dr.; (3) prostorija za čuvanje rezervnog zavojnog materijala, rublja i lekova; (4) prostorije s ormanima za instrumente. V. operaciona sala. operacioni instrument, v. instrument. operacioni sto, sto na kome se vrše hirurške intervencije. Za razliku od ambu-/ lantnih stolova, operacioni sto je po/ kretljiv u raznim pravcima i može da/se pregiba na raznim mestima. Ove osobine služe da se ceo bolesnik ili neki delovi tela stave u položaj koji zahteva operacija. Postoje i stolovi za operaciju užih I

566

operatic hirurških specijalnosti (neurohirurgija, ortopedska hirurgija, otorinolaringologija, stomatohirurgija). V. urološki sto i ginekološki sto. operatic, v. operacija. operativan, (1) koji pripada ili se odnosi na operaciju; (2) onaj koji nije inertan, već je efektivan. operator, u običnom govoru naziv za lekara specijalistu iz hirurških grana medicine. operatorni gen, hromosomski segment koji leži u blizini jedne sekvence strukturnih gena. Operatorni gen, koji je uvek na početku serije strukturnih gena, ima karakter glavnog pokretača, koji zajedno uključuje sve gene jednog operona ili ih isključuje. Svaki operatorni gen upravlja sintezom m-RNK, jednom grupom strukturnih gena genetički vezanih. operon, fukciona jedinica u DNK-lancu hromosoma koja upravlja sintezom enzima jednog metaboličkog procesa. Ovu genetsku jedinicu, čine u stvari, udruženi gen-operator i strukturni geni koji su za njega vezani. ophiasis, ofijaza, oblik âlopeciae areatae kod koga do opadanja kose dolazi u potiljačnom predeIu u vidu trake, koja se produžava do slepoočnih predela. ophthalm-. v. oftalm-. ophthalmectomia, oftalmektomija, v. enucleatio bulbi. ophthalmia, oftalmija, zapaljenje očne jabučice; o. aegyptica, s. bellica, v. trachoma; o. electrica, v. conjunctivitis actimica; o. gonorrhoica, v. conjunctivitis gonorrhoica; o. metastatica, gnojno zapaljenje sudovnjače koje nastaje putem metastaze iz žarišta nekog primarnog septičkog procesa u organizmu; o. migratoria, v. o. sympathica; o. neonatorum, zapaljenje oka novoroñenčeta; o. nivialis, v. fotooftalmija; o. nodosa, v. conjunctivitis; o. photoelectrica, v. conjunctivitis actinica; o. sympathica, zapaljenje drugog oka posle perforativne rane, rede posle operativnog zahvata, prvog oka. Javlja se naročito posle povreda cilijarnog tela. Zapaljenje drugog oka najčešće se javlja 4-6 sedmica (rede

ophthalmoplegia nekoliko godina) posle povrede prvog oka. Na drugom oku se javljaju svi znaci iridociklitisa, uveitisa. Krajnji ishod zapaljenja je nepovoljan: gubitak vida pa i oka. Profilaksa se sastoji od enukleacije povreñenog oka na vreme, to će reći kada se povreda oka ne smiruje, a funkcija oka je nepovratno izgubljena. ophthalmica (se. remedia), oftalmici, oftalmička sredstva za lečenje. koja se upotrebljavaju u oftalmologiji. ophthalmicus, oftalmičan, koji pripada oku, npr. nervus o., atreria, vena o. itd. ophthalmoblennorrhoea, v. conjunctivitis blennorrhoica. ophthalmodynamometer, oftalmodinamometar, aparat za merenje pritiska u arterijskim krvnim sudovima retine. Postoji više tipova aparata (Baillartov, Mulerov, Baurmannov). ophthalmodynamometria, oftalmodinamometrija, merenje pritiska arterije mrežnjače, odnosno a. oftalmike pomoću specijalnog aparata. V. ophthalmodynamometer. onhthalmologia, oftalmologija, okulistika, nauka koja se bavi proučavanjem i lečenjem očnih bolesti. ophthalmometer po Javal-Schiötzu, aparat za odreñivanje radijusa krivine rožnjače i moći prelamanja njenih pojedinih meridijana. Aparat omogućuje veoma precizno odreñivanje veličine astigmatizma i njegovih glavnih meridijana. Sin. keratometar. ophthalmomyasis, oftalmomijaza, nalaz larvi muva u spoljnim delovima oka (o. externa) ili prodiru u unutrašnjost očne jabučice (o. interna). ophthalmopathia endocrina, endokrina oftalmopatija, promena na očima, najčešće u smislu pojave egzoftalmusa (v. exophthalmos) u endokrinim bolestima, u prvom redu u toku bolesti štitaste žlezde, bez obzira na funkciju te žlezde. ophthalmophthisis, v. phthisis bulbi. ophthalmoplegia, oftalmoplegija, oduzetost mišića oka; o. externa, oduzetost svih spoljnjih mišića oka koje inerviše n. oculomotorius; o. interna, oduzetost unutrašnjih mišića oka (m. sphincter pupillae i m. ciliaris); o. externa et in567

ophthalmopletysmographia terna sive totalis, oduzetost spoljnjih i unutrašnjih mišića očne jabučice. ophthalmopletysmographia, oftalmopletizmografija, merenje pomoću posebnog aparata, promena i volumena krvi oka. Metoda korisna za procenu stanja krvotoka u oku i praćenje efikasnosti date terapije. opijati, lekovi koji sadrže opijum ili se spravljaju od njegovih sastojaka ili derivata. opijum, v. Opium. Opitzova bolest, v. bolest. Opium, opijum, osušen mlečni sok iz nezrelih čahura jedne vrste maka (Papaver somniferum). Sadrži više alkaloida, od kojih su medicinski najvažniji morfin, kodein i papaverin. Deluje uglavnom kao morfin depresivno na centralni nervni sistem (umiruje bolove i izaziva san), zaustavlja pokrete glatke muskulature unutrašnjih organa (na primer, creva) i sekrecije (izuzev znojne). Upotrebljava se uglavnom zbog svog antidijaroičkog (opstipantnog) dejstva. Prema našoj farmakopeji, oficinalni su opijum (Opium) i titrirani (standardizovani) opijum (Opium titratum). oplodna kupa, kupa koja se stvara ria mestu prodiranja semeglavca u jaje nekih životinja. oplodne ćelije, v. gameti. oploñenje, čin spajanja oba gameta u kome muški prodire u ženski, mešajući svoju hromatinsku materiju s hromatinskom materijom ženskog gameta. Oploñena jajna ćelija dobija ime zigot. V. androgamon. opna, v. membrana. opnast, v. membranaceus, membranosus. opornjačka kesa, v. bursa omentalis. opornjački, v. mesentericus, omentalis. opornjak, v. mesenterium. opotherapia, opoterapija, lečenje ekstraktima životinjskih organa. opružač, v. extensor. opružanje, v. extensio. opsesivna neuroza, sin. prisilna n., kompulzivna n. opsonini, termolabilne supstancije (može da bude i antitelo) koje svojim vezivanjem za antigen, mikroorganizme ili 568

opšti gubici neke partikule olakšavaju fagocitima da ih lakše obuhvate. Danas se smatra da su opsonini, u stvari, prirodna antitela, a bakteriotropini, ili imunski opsonini, imunska antitela. opsoninski indeks, odnos kojim se izražava sposobnost fagocita iz krvi Bolesnika da uhvate neki mikroorganizam u poreñenju sa istom aktivnošću fagocita zdrave osobe. opsonizacija, proces vezivanja antitela za neki antigen, mikrob ili partikulu, čime se olakšava fagocitoza. opstetricija, grana medicine koja se bavi normalnom i patološkom trudnoćom i poroñajima. Sin. akušerstvo, tokologija. opstipantna sredstva, sredstva koja izazivaju zatvor, tj. usporavaju pražnjenje creva, bilo uticajem na sluznicu (adstringentna sredstva, zaštitna sredstva), bilo uticajem na neuromišićni aparat crevnog zida (opijum). opstrukcija disajnih puteva, usled gubitka svesti posle traume glave, trovanja ili opšte anestezije dolazi do relaksacije masetera i zapadanja donje vilice, zajedno s korenom jezika, ka zadnjem zidu ždrela i opstrukcije disajnog puta, što može dovesti do ugušenja; uklanja se podizanjem donje vilice nagore i unapred. opstrukcijski ileus, v. ileus. opstruktivna (okluzijska) žutica, v. icterus. opšta anestezija, v. anaesthesia, narcosis. opšti gubici (u ljudstvu), svi gubici armije ili neke jedinice u ratu ili u odreñenom vremenskom periodu (odnosno u jednoj borbi) bez obzira na uzrok; oko 30% ovih gubitaka su nepovratni, tj. poginuli, zarobljeni i nestali, a oko 70% su sanitetski gubici, tj. povreñeni - ranjenici, opečeni, smrznuti, kontuzovani, povreñeni radioaktivnim i henn'jskim borbenim sredstvima kao i oboleli. Gubici se takoñer mogu podeliti i na borbene i neborbene zavisno od toga da Ii su nastali za vreme ili van borbenih dejstava, ali je teško povući oštru granicu izmeñu njih. U II svetskom ratu sanitetska služba je uspela da vrati iz sanitetskih ustanova u stroj preko 75% ranjenika, a sm-

optička agnozija rtnost u sanitetskim ustanovama u ratu u Koreji i, naročito u Vijetnamu, pala je na 2%. optička agnozija, v. agnosia. optička hijazma, optička raskrsnica, v. chiasma opticum. optička iridektomija, v. iridectomia. optička osovina, zamišljena linija koja prolazi kroz središte optičkog sistema. Kada svetlosni zrak prolazi kroz optičku osovinu, ne prelama se. optička raskrsnica, v. chiasma opticum. optički, (1) ono što se odnosi na čulo vida; (2) ono što se odnosi na svetlost; o. aktivna jedinjenja, jedinjenja koja skreću ravan polarizovane svetlosti nadesno ili nalevo. V. polarimetar; o. izomer, stereoizomer, izomer koji se razlikuje samo po rasporedu atoma u prostoru molekula; o. sistem, složena sočiva, ureñaj koji se sastoji od više prelomnih površina (dakle i oko). optički put, skup nervnih vlakana koja polaze od mrežnjače, prolaze kroz belu masu mozga i završavaju se u optičkom centru u potiljačnom režnju velikog mozga. Prenosi nadražaje za vid iz mrežnjače oka u veliki mozak. op to metar, v. refraktometar. optotip, tablica za ispitivanje oštrine vida. Postoje optotipovi u vidu brojeva, slova ili znakova. Znak na tablici gradi ugao od 5 minuta, dok pojedini njegovi delovi iznose l minut. Ispitivanje se vrši na rastojanju od 6 metara. Najpoznatije tablice su po Snellenu, Landoltovi prstenovi, Pflügerove kuke, po Nešiću i dr. opturacija, v. obturatio. opturacioni ileus, v. ileus. opučina, v. hernia. ora serrata, zupčasta linija na granici izmeñu optičkog i cilijarnog dela mrežnjače. oralan, v. oralis. oralis, (stom.) oralan, pripada ustima ili se na njih odnosi. V. buccalis. oralna flora, skup mikroorganizama koji se pod normalnim uslovima nalaze u usnoj duplji. oralna kontrakonceptivna sredstva, hormonska sredstva (najčešće kombinacija nekog sintetskog progesteron-

orchitis skog i nekog sintetskog estrogenog preparata) koja se daju oralno i deluju kontrakonceptivno (sprečavaju nastajanje trudnoće) sprečavanjem ovulacije. oralni antidijabetici, lekovi koji prvenstveno smanjujući povišene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia) povoljno utiču na aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo); iako različitog hemijskog sastava, imaju tu zajedničku karakteristiku, što se svi uzimaju putem usta '(v. i antidijabetik, bigvanidi, chlorpropamid, glibenklamid, karbutamid i tolbutamid). orbicularis, orbikularan, kružni, koji zaokružuje, npr. musculus orbicularis oculi, kružni mišić oka. orbita, (1) očna duplja, koštana duplja kostura glave u kojoj su smešteni očna jabučica sa svojim pripojcima, suzna žlezda, kao i tkiva orbite; (2) deo atoma. Putanja po kojoj kruže elektroni oko atomske jezgre.Vodonik i helijum imaju po jednu putanju. Uran ih ima 7. Idući od jezgre ka periferiji atoma, orbite se obeležavaju velikim slovima: K, L, M, N, O, P, Q; phlegmona o., zapaljenjsko oboljenje orbite. orbitalis, orbitalan, koji pripada orbiti, npr. fissura orbitalis superior, gornja orbitalna pukotina. orbitotonometrija, merenje mogućnosti stepena potiskivanja sadržaja orbite u duplju orbite. Primenjuju se u dijagnostici tumora orbite. orchidalgia, orhidalgija, bolovi u semenicima. orchidectomia, orhidektomija, odstranjivanje semenika, muške polne žlezde. orchidopexia, orhidopeksija, fiksiranje nespuštenog semenika za mošnice. orchiepididymitis, orhiepididimitis, zapaljenje semenika i pasemenika. orchis, (grč.)semenik, v. testis. orchitis, orhitis, zapaljenje semenika (testisa). Simptomi su: bol, otok i osećaj težine u semeniku. Najčešće je posledica gonoreje, sifilisa ili tuberkuloze; o. erotica, v. epididymitis erotica; o. metastatica, orhitis izazvan hematogenim putem, kao što je slučaj, npr., u epidemičkih zaušaka; o. parotidea, orhitis pre, 569

ordinacija

za vreme ili posle epidemičkih zaušaka, ili kao jedina manifestacija ove bolesti; traumatski o., orhitis usled traume, ligature semevoda, hirurške manipulacije bez podataka o ranijem oboljenju testisa; o.variolosa, orhitis za vreme velikih boginja. ordinacija, (1) odredba lekara u pogledu lečenja nekog bolesnika; (2) prostorija u kojoj lekar prima i pregleda bolesnika. organizacija i taktika sanitetske službe, vojnomedicinska disciplina koja proučava borbene i druge uslove u ratu (izloženost povreñenih i obolelih kao i sanitetskih ustanova dejstvu oružja neprijatelja, velika pokretljivost, oskudica u stručnom kadru i materijalnim sredstvima, veliki broj p/o itd.), njihov uticaj na rad sanitetske službe i pronalazi najcelishodnije oblike organizacije i načine rada u tim uslovima, a da se i u tim uslovima primenjuju sve nove tekovine i dostignuća medicinske nauke i tehnike. organizator, induktorski komadić leñne usne blastopora sposoban da organizuje druge predele jajeta, predajući im sopstveni organotvorni podstrek. x organofosforni otrovi, v. F-otrovi. organon, (grč.) oruñe, sprava, čulo, organ; v. organum; o. adamantinus, deo zubne klice epitelijelnog porekla iz koga se stvara gleñ. Sin. gleñno zvono; o.dentinus, v. papilla dentalis. organoterapija, v. therapia. organska jedinjenja, ugljenikova jedinjenja ili ugljovodonici i iz njih izvedena sva jedinjenja. V. jedinjenja. organska neuroza, neuroza organa, v. neurosis. organske kiseline, v. kiselina. organski srčani šum, v. šum. organsko oboljenje, v. oboljenje. organum, organ, deo tela koji je postao od odreñenog embrionalnog tkiva, a sastoji se od jednog ili više tkiva. Ima odreñen oblik i vrši odreñenu funkciju. U prostijih višećelijskih životinja organ se sastoji samo od jednog tkiva. U složenijih životinja organ izgrañuje više tkiva, a jedno od njih je nosilac osnovne radnje organa. U biljaka organi su rede uobli-

570

orthodontic

čeni u pomenutom smislu, jer njihovo telo ima više difuznu grañu. Meñutim, u životinja je graña više koncentrisana, utoliko više ukoliko je tip organizacije složeniji. Sin. organon; analogni o., organi koji obavljaju slične funkcije, rnpr. krila u insekata i ptica, pluća puža -menjaka itd.; parenhimski o., organ koji je sagrañen od specifičnih ćelija izmeñu kojih se nalazi potporno tkivo, s krvnim sudovima, živcima itd. Npr. jetra, pluća, slezina, žlezde. V. parenchyma. orgasmus, orgazam, završno sladostrašće, vrhunac seksualnog razdraženja i uživanja. Oriblettae (oriblete), tablete za sisanje, za lokalno delovanje na sluznicu usta i ždrela. orificium, otvor, prilaz, ušće, npr. orificium externum, spoljni otvor. Ornithodorus (krpelji), rod Ornithodorus ima medicinski značaj kao vektor uzročnika vanevropske povratne groznice. Sin. krlja, krpelj. ornitosis, ornitoza, papagajska bolest, vrlo teško visokofebrilno septikotoksično oboljenje sa nalazom atipične pneumonije, Čovek se inficira od bolesnih ptica udisanjem zagañene prašine iz njihove okoline. Ornitoza traje preko 20 dana. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvrñuje serološki. Ornitoza spada u grupu bioloških oružja. orotska acidurija, v. aciduria. orožavanje, v. keratinizacija. ortho-, orto-, u složenicama označava daje nešto pravo, uspravno, ispravno. Npr., orthopnoea, disanje koje je mogućno jedino u uspravnom položaju. U herniji označava izomer nekog cikličkog jedinjenja u kojem se dve supstituisane grupe u jezgri nalaze jedna pored druge. orthodiagraphia, ortodijagrafija, odreñivanje stvarne veličine senke nekog organa pomoću centralnog rendgenskog zraka koji okomito pada na rub tog organa i na projekcionu ravan; najčešće se upotrebljava za odreñivanje veličine srca. orthodontio, ortodoncija, v. ortopedija vilica, dento-maksilo-faci jalna ortopedija.

orthopnoea orthopnoea, ortopneja, otežano disanje, sem u sedećem položaju. Sin. orthopnoea. orthostatismus, ortostatizam, vertikalan položaj tela. ortodontska terapija, lečenje nepravilnosti lica, vilica i zuba; mio funkcijska o.t., odreñene vežbe prilagoñene pojedinim grupama orofacijalnih mišića radi redukacije njihove nepravilne, loše ili štetne funkcije, bez primene aparata; funkcijska o.t., lečenje nepravilnosti vilica i zuba korigovanjem funkcije orofacijalnih mišića, uz pomoć funkcijskih ortodontskih aparata; aktivna o.t., Iečenje dentoalveolarnih i gnjatičnih nepravilnosti pomoću aktivnih pokretnih i fiksnih aparata; ekstrakcijska o.t., lečenje dentoalveolarnih nepravilnosti pravovremenom ekstrakcijom pojedinih zuba, kojom se obezbeñuje pravilan raspored preostalih zuba. Sin. sistematska ekstrakcija, serijska ekstrakcija. ortopantomografija, (stom.) rendgenografska tehnika kojom se na jednom snimku, jednom ekspozicijom, dobija dvodimenzionalna slika masiva gornje i donje vilice, ѣ oba vilična zgloba i svim zubima. ortoped, lekar specijalist koji se bavi ortopedijom. ortopedija, grana medicine koja se bavi proučavanjem uroñenih i stečenih mana oblika i položaja lokomotornih organa; dentomaksilarna o., v. ortopedija vilica; dento-maksilo-facijalna o., v. ortopedija vilica; o. vilica, stomatološka grana koja se bavi proučavanjem pravilnog i nepravilnog razvitka deteta i njegove kraniofacijalne oblasti, sprečavanjem i lečenjem nepravilnosti razvitka vilica i zuba. Sin. ortodoncija, dentomaksilarna ortopedija, dento-maksilofacijalna ortopedija; preventivna o., preduzimanje svih mera koje obezbeñuju pravilan kraniofacijalni razvitak i otklanjaju sve egzo- i endogene uticaje koji mogu ovaj razvitak da poremete; tnterceptivna o., lečenje kraniofacijalnih nepravilnosti u ranoj fazi, kada su se prvi simptomi pojavili ali nepravilnost još nije došla do punog izražaja, kao i

os

obezbeñenje uslova za dalji pravilan razvitak; korektivna o., kompleksno lečenje manifestnih nepravilnosti lica, vilica i zuba; ortopedska obuća, naročito izrañena obuća kojom se ispravljaju uroñene ili stečene mane stopala ili ćele noge. ortophoria, ortoforija, stanje^otpune, savršene ravnoteže očnih mišića. Takvo idealno stanje je veoma retko. V. heterophoria. ortoptika, specijalan način leČenja vida oba oka. Pri monokularnom strabizmu, posle uspešnog lečenja ambliopije, kao i pri alternirajućem strabizmu, cilj ortoptičkog lečenja je da se otkloni anomalna korespodencija i da se uspostavi binokularan vid sa stereopsijom (dubinski vid). V. vid.

ortostatska albuminurija, v. proteinuria. ortostatska hipotenzija, v. hypotensio arterialis.

ortostatska proteinurija, v. proteinuria. ortostatski, što pripada ili što je uslovljeno ortostatizmom. ortotolidin arsenitni test, metoda za odreñivanje slobodnog i vezanog hlora u vodi. Preciznija od doskora upotrebljavanih ortotolidinskih i drugih metoda. Sin. OTA-test. Oryza sativa L., Gramineae, pirinač, služi za dobivanje pirinčevog škroba (Amylum Oryzae). os, oris, usta, sastoje se od usne duplje (cavum oris) i njenih zidova.' Prednji zid grade dve usnice (labium superius et inferius) izmeñu kojih je pukotinast otvor (rima oris). Bočne zidove grade obrazi (buccae). Na gornjem zidu nalaze se tvrdo i meko nepce (palatum durum et molle). Pod sačinjavaju mišići i naziva se diaphragma oris. Zadnji zid je u stvari otvor nazvan ždrelna užina (isthmus faucium) preko koje je usna duplja u vezi sa srednjim spratom ždrelne duplje. Na bočnim zidovima ždrelne užine, izmeñu nepčanih lukova, smeštena su dva nepčana krajnika (tonsillae palatinae). Prednji, uski deo usne duplje potkovičastog oblika naziva se predvorje (vestibulum oris), a zadnji deo u kome je smešten jezik naziva se cavum oris 571

OS

OS

proprium. Zidovi usne duplje obloženi su sluznicom ispod koje se nalaze mnogobrojne sitne pljuvačne žlezde. U usnoj duplji se završavaju izvodni kanali velikih pljuvačnih žlezda (doušne, podvilične i podjezične). Usna duplja je početni deo organa za varenje, gde se vrši žvakanje i natapanje hrane pljuvačkom. os, ošsis, kost; ossa, ossium, kosti, čvrsti organi beličaste boje, koji služe kao potpora mekih delova tela i kao zaštita unutrašnjih organa smeštenih u koštanim dupljama. Sve kosti tela grade kostur ili skelet. Prema obliku kosti mogu biti duge (ossa longa), kratke (ossa brevia) i pljosnate (ossa plana). Svaka duga kost ima srednji deo trup (corpus) ili dijafizu (diaphysis) i dva okrajka (extremitas superior et inferior) ili dve epifize (epiphysis proximalis etdistalis). U svakoj kosti razlikuju se dva oblika koštanog tkiva, zbijeno (substantia compacta) i sunñerasto (substantia spongiosa). Prema položaju u telu kosti se dele na kostur glave, trupa i udova. Kosti glave grade lubanju i lice. Lubanja je ovoidnog oblika i sadrži mozak. Gornji d ep lubanje naziva se svod ili krov (calvaria), a njen donji ćlep pod ili baza (basis cranii). Lubanja se sastoji od osam kostiju, četiri parne i dve neparne. Neparne kosti su : čeona (os frontale), sitasta (os ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i potiljačna kost (os occipitale). Parne kosti su: dve temene (os parietale) i dve slepoočne kosti (os temporale). Lice gradi 15 kostiju od kojih su 6 parne i 3 neparne. Parne kosti lica su: gornja vilica (maxilla), nosna kost (os našale), suzna (os lacrimale), jagodična ili jabučna (os zygomaticum), donja nosna školjka (concha našališ inferior) i nepčana kost (os palatinum). Neparne kosti su: donja vilica (mandibula), ralasta kost (vomer) i podjezična kost (os hyoideum). Kosti glave u celini grade kraniofacijalne duplje, a to su: očna duplja (orbita), nosna duplja (cavum naši), podslepoočna jama (fossa infratemporalis) i krilastonepčana jama (fossa pterygopalatina). Kostur trupa (skeleton trunci) sačinja-

572

vaju kosti kičmenog stuba i grudnog koša. Kičmeni stub ili kičma (columna vertebralis) sastoji se od 33 do 34 kratke kosti u obliku prstena nazvane pršljenovi (vertebrae), koji su u donjem delu srasli izmeñu sebe u krsnu (os sacrurn) i trtičnu kost (os coccygis). V. columna vertebralis. Kostur grudnog koša sačinjavaju: grudna kost (sternum), rebra (costae), rebarne hrskavice (cartilagines costales) i leñni pršljenovi (vertebrae thoracieae). V. costa, sternum, vertebra. Krsna i trtična kost i obe karlične kosti (os coxae) grade kostur karlice (pelvis osseus). V. pelvis. Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) grade: ključnica (clavicula), lopatica (scapula), ramenjača (humerus), žbica (radius), laktača (ulna) i kosti šake (skeleton manus). Kostur donjeg uda sačinjavaju: karlična kost (os coxae), butnjača (femur), čašica (patella), golenica (tibia), lišnjača (fibula) i kosti stopala (skeleton pedis); clavicula, v. clavicula; concha našališ inferior, v. concha; costa, v. costa; femur, v. femur; fibula, v. fibula; humerus, v. humerus; mandibula, v. mandibula; maxilla, v. maxilla; radius, v. radius; skeleton manus, v. ossa carpi, ossa metacarpalia; skeleton pedis, v. ossa tarsi, ossa metatarsalia; sternum, v. sternum; tibia, v. tibia; ulna, v. ulna; vomer, v. vomer; os coccygis, trtična kost, završni deo kičmenog stuba, nastao sraščenjem 4-5 pršljenova; o. coxae, karlična kost, pljosnata kost koja gradi bočni zid karlice, sastoji se od triju prvobitno pesebnih kostiju, i to od bedrene (os ilium), sedalne (os oschii) i preponske kosti (os pubis); o. ethmoidale, sitasta kost, neparna kost lubanje. Nalazi se na bazi lubanje, izmeñu obe očne duplje, a iznad nosne duplje; o. frontale, čeona kost, neparna kost lubanje, sastoji se od uspravnog dela ljuske i horizontalnog dela koji gradi krov očnih duplji. U njoj se nalazi paran čeoni sinus; os hyoideum, podjezična kost, neparna kost lica, nalazi se u vratu ispod jezika, a ima oblik potkovice; o. lacrimale, suzna kost, parna kost lica, na unutrašnjem zidu orbite; o. našale,

oscilacija nosna kost, parna kost lica, gradi koren nosa; o. occipitale, potiljačna kost, neparna kost lubanje, gradi zadnji deo krova i baze lubanje i ima veliki otvor za prolaz izdužene moždine; o. pari e tale, temena kost, parna kost na krovu lubanje; o. palatinum, nepčana kost, parna kost lica, sastoji se od uspravnog i horizontalnog lista; o. sacrum, krsna kost, trouglasta kost u donjem delu kičme, nastala srašćivanjem pet krsnih pršljenova; o. sesamoideum, sezamoidna kost, mala kost koja se razvija u tetivi nekog mišića, obično na mestu gde tetiva prelazi preko neke kosti; o. sphenoidale, klinasta kost, neparna kost lubanje koja gradi i bazu i krov lubanje. Sastoji se od tela i tri para nastavaka, tj. od velikih i malih krila i krilastih nastavaka. TeIo ima parnu šupljinu, sinus sphenoidalis. Na gornjoj strani tela nalazi se tursko sedlo s jamicom za smeštaj hipofize; o. temporale, slepoočna kost, parna kost lubanje. Sastoji se od ljuske, petroznog i bubanjskog dela. Najvažniji deo je piramida u čijim su šupljinama smeštena čula sluha i ravnoteže; o. zygomaticum, jagodična ili jabučna kost, parna kost lica koja se spaja s gornjom vilicom, s čeonom, slepoočnom i klinastom kosti lubanje. oscilacija, kretanje oko ravnotežnog položaja, klaćenje, njihanje, kolebanje, treptaj. Naizmenično kretanje u suprotnom smeru (gore-dole, desno-levo). Treptaj je potpun kada se telo vrati u polazni položaj; vreme trajanja o. ,nazivamo periodom; (fizici.) pokreti u vidu klatna, registrovani oscilografom, koji su posledica promena u naponu u pojedinim šupljim organima (srce, krvni sudovi). oscilograf, aparat za grafičko registrovanje električnih oscilacija. oscilometar, (1) instrument za registrovanje različitih oscilacija, naročito oscilacija arterijskog pulsa; (2) jedna vrsta aparata za mererije krvnog pritiska. V. sfigmooscilometar, tonometar. osećaj, subjektivno ogledanje objektivne stvarnosti nastalo u mozgu pod dejstvom procesa koji se odigravaju u čul-

osnovna zdravstvena zaštita nim organima. Osećaj je osnova za nastajanje opažaja. Pitanje je da Ii čisti osečaji uopšte postoje. U svesti se oni uvek spajaju s elementima iskustva, osećanjima itd. osećajnost, v. afektivnost osemenjavanje, veštačko, veštačka inseminacija, često primenjivana u planskom razmnožavanju stoke. Nije još našla svoju širu primenu u seksualnom životu čoveka. osetljivost bakterija prema antibioticima, v. antibioticogram. osetljivost na bol, v. bol Osgood-Schatterova bolest, v. bolest. Osler-Vaquezova bolest, polycythaemia rubra vera. Oslerova bolest, v. bolest. osmica, (hir.) način omotavanja poveske, u kome se namoti ukrštaju u obliku broja 8. V. špica. osmium, Os, osmijum, hemijski element, spada u grupu platinskih metala. osmotski, koji se odnosi na osmozu. Sin. osmozan; v. osmoza; o. pritisak, v. pritisak. osmoza, vrši se usled težnje za izjednačavanjem koncentracija dva rastvora različite koncentracije, a razdvojena meñusobno polupropustljivom opnom. Ovo izjednačenje vrši se prolaskom rastvarača, npr. vode, kroz polupropustljivu membranu, i to od rastvora manje koncentracije ka rastvoru veće koncentracije. osnovna zdravstvena zaštita, nivo zdravstvene zaštite za koji se društvena zajednica, na odreñenom stepenu ekonomskog i socijalnog razvoja, opredelila da može obezbediti svakom pojedincu. Ona nije fiksna, menja se i razvija sa društvenoekonomskim razvojem zajednice, polazeći od najelementarnijih oblika zadovoljavanja zahteva za zdravstvenom zaštitom od strane srednjemedicinskog kadra pa do zadovoljavanja najvećeg broja zahteva kroz sistem i mrežu najrazličitijih zdravstvenih institucija i kroz niz mera zdravstvene zaštite. Ovaj poslednji je idejno najbliži našem konceptu osnovne zdravstvene zaštite koji teži ka tome da svakom poje573

osovina vida dincu omogući kompletnu, kontinuisanu, sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu.

osovina vida, v. visus. ossa carpi, kosti ručja, rasporeñene u dva reda. U proksimalni red spadaju četiri male kosti: čunasta (os scaphoideum s. naviculare), polumesečasta (os lunatum), trdroga (os triquetrum) i graškasta kost (os pisiforme). U distalnom redu nalaze se takoñe četiri male kosti: trapezna (os trapezium), trapezasta (os trapezoideum), glavičasta (os capitatum) i kukasta kost (os hamatum). Ukupno ima 8 malih kostiju. ossa metacarpalia, kosti doručja, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeñu korena šake i prstiju. Ima ih pet na broju. ossa metatarsalia, kosti donožja, 5 na broju, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeñu nožja i prstiju. ossa tarsi, kosti nožja, 7 na broju, zahvataju skoro polovinu stopala, a to su: skočna kost (talus), petna (calcaneus), čunasta (os naviculare), kockasta (os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia). ossalis, osalan, koštan, koji se odnosi  kost. Sin. osseus. osseinum, osein, organska azotna supstancija koja ulazi u sastav kostiju. Izdvaja se ako se kost oslobodi krečnih soli. osseitis, oseitis, zapaljenje kosti: zapaljenje Haversovih kanala i kostne šupljine. Simptomi: zadebljanje kosti, osetljivost i tup bol u predelu obolele kosti; o. acuta, akutni osteomyelitis najčešće u toku sepse; o. albuminosa, oseitis s nagomilavanjem lepljive albuminozne tečnosti u kosti; o. caseosa, v. o. tuberculosa; o. chronica nonsuppurativa, sklerožirajući nesupurativni osteomijelitis; o. condensans generalisata, v. osteopoikilosis; o. condensans, oseitis s grubim i tvrdim naslagama soli u oboleloj kosti; o. corticalis, v. periostitis; o. deformans, Pagetova bolest, savijanje i zadebljanje obolele kosti s istovremenom osteoporozom; o. fibrosa cystica generalisata, Recklinghausenova bolest, nepravilno okoštavanje, koje izaziva zadebljanja, slabost i deformaciju kostiju 574

Qsteoarthritis zbog zamenjivanja koštanog tkiva vezivnim tkivom: posledica je izrazite osteoklastne aktivnosti izazvane hiperfunkcijom paratireoidnih žlezda; o. fibrosa locaiisata, lokalizovana fibrozna degeneracija sa slabošću i deformacijom kosti; o. fragilis, v. osteogenesis; o. fungosa, hronični oseitis u kome su Haversovi kanali ispunjeni granulacionim tkivom; o. franulosa, sin. o. fungosa; o. gummosa, hronični oseitis sifilisne prirode; o. pubis, (1) skleroza stidnjačke kosti u predelu simfize; (2) oseitis pubis praćen zapaljenjskim simptomima, a nastaje usled hirurške intervencije u toj oblasti, trudnoće ili infekcije mokraćnog trakta, reumatske bolesti itd.; o. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kosti. Nastaje hematogeno, sekundarno (npr. šireći se sa zglobova na kost) i limfogeno. Najčešće se javlja na metafizama dugih, dijafizama kratkih cevastih kostiju (npr. metakarpalnih kosti i falange) i kratkim kostima (pršljenovi).V. spina ventosa, spondylitis, gibbus. osseus, koštan, koji pripada kosti. ossicula audit us, slušne koščice, nalaze se u bubanjskoj duplji i služe za prenos treperenja s bubanjske opne na unutrašnje uvo. To su: čekić (malleus), nakovanj (incus) i stremen ili uzengija (stapes). V. auris. ossiculum (dem. od os), koščica. ostalgia, ostalgija, bolovi u kosti ili kostima.

osteitis deformans, v. osseitis. osteitis fibrosa cystica, v. osteitis; o. fibrosa cystica generalisata Recklinghausen, cistički fibrozni generalizovani osteitis - R., defektna osifikacija kosti sa zadebljanjima i deformitetima pri čemu kosti mogu da budu zamenjene fibroznim tkivom, kao manifestacijom hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis), deformitetima i cističkim formacijama. osteoarthritis, osteoartritis, degenerativno oboljenje starijih osoba, koje se odlikuje degeneracijom zglobne hrskavice, hipertrofijom ivica kostiju i promenama sinovijalne opne. Simptomi su bolovi i ukočenost, naročito posle duže aktivnosti; o. deformans endemica, za-

osteoarthrotomia debljanje zglobova i razmekšanje zglobnih okrajaka kostiju; o. interphalangealis, oboljenje lokalizovano u interfalangealnim zglobovima, karakteristično po čvorovima (Heberdenovi čvorovi), s degenerativnim pojavama, nastupnim zapaljenjskim zamasima, koji dovode često do deformacija i ankiloza. osteoarthrotomia, osteoartrotomija, isecanje komada kosti u šupljini zgloba. osteochondritis, osteohondritis, zapaljenje kosti i hrskavice; o. coxae juveniHs. oboljenje glave butne kosti nastalo usled dugotrajnog dejstva lokalne traume u mladih osoba.Sin. Calvé-Legg-Perthesova bolest; o. deformans juvenilis, v. coxa plana; o. dissecans, osteohondritis koji nastaje cepanjem hrskavice u zglobu kolena ili ramena; o. necroticans, nekroza i razdvajanje kontinuiteta hrskavice sezamoidne kosti nožnog palca; o. syphilitica, sifilisni osteohondritis, javlja se u uroñenom sifilisu na granici izmeñu kosti i hrskavice. Umesto uske, ravne, beličaste zone okoštavanja nalazi se široka, zupčasta i žućkasta zona, što je posledica normalne proliferacije i kalcifikacije hrskavičnog tkiva, a jako smanjenog stvaranja koštanog tkiva. Osteohondritis se manifestuje i u obliku zapaljenja kao o. gummosa, gumozni osteohondritis. Pre osteohondritisa gumoze stvara se specifično sifilitičko granulaciono tkivo na granici izmeñu kosti i hrskavice (dijafize i epifize), koje često podleže nekrozi, usled čega ponekad dolazi i do odvajanja epifize i dijafize. osteochondroma, osteohondrom, benigna neoplazma koštanog tkiva, koja se javlja obično kao izrastaj u blizini krajeva dugih kostiju. Grañeni su od kosti i hrskavice, normalnog izgleda. osteoclasis, osteoklazia, hirurški prelom ili refraktura kosti. osteoclastoma, osteoklastoma, tumor džinovskih ćelija kosti. osteodvnia, osteodinija, bol u kostima. osteofit, koštani izrastaj, v. osteophytosis. osteogena skolioza, v. scoliosis. osteogenesis, osteogeneza, razvoj kosti; o. imperfecta, autosomno dominantno

osteomyelitis nasledno oboljenje, u kome su kosti krte i lako lomljive. Sin. osteopsathyrosis, fragilitas ossium; o. imperfecta eongenita, osteogeneza imperfekta u kojoj se prelomi dešavaju za vreme intrauterinog života ploda, pa se ovaj raña s detormitetima; o. imperfecta cystica, osteogeneza u kojoj sržni prostori kosti sadrže ciste miksomatozno-fibroidnog tkiva, koje otkriva rendgenološki pregled; o. imperfecta tarda, u kojoj se prelomi dešavaju kad dete prohoda. Oba vida osteogeneze imperfekte odlikuju se plavičastim beonjačama, a ponekad postoji otosklerozna gluvoća. osteogenesis imperfecta, v. osteogenesis. osteoid osteoma, osteoid osteoma je benigna neoplazma koštanog tkiva koja se kaiakteriše mikroskopskom grañorc normalne kosti. Obično su to mali koštani izraštaji koji se mogu javiti na svakoj kosti, ali su ipak golenica i butnjača najčešći. Glavna klinička odlika ovih neoplazmi je bol. osteoidan, (1) koji liči na koštano tkivo; (2) prekoštani; npr. začetak kostiju pre njihove kalcifikacije. osteoklast, (1) višejedarna ćelija koja se javlja pri apsorpciji kosti; (2) instrument koji služi za hiruršku frakturu i refrakturu kosti. osteokranijum, koštana lubanja. osteologia, osteologija, deo anatomije u kome se proučavaju kosti (oblik, graña i položaj). osteolyssis, osteoliza, razreñenje^kosti, koje nastaje usled gubitka kalcijumaNu kostima. osteoma, osteom, retka benigna neoplazma kosti koja ima grañu kompaktnog koštanog tkiva. osteomalacijska karlica, v. pelvis osteomalatica. osteomyelitis, osteomijelitis, (1) zapaljenje kostne srži izazvano piogenim mikroorganizmima; (2) gnojno zapaljenje kosti koje može da bude lokalizovano ili da zahvati srž, kost i pokosnicu; najčešće su zahvaćene duge kosti. Prema toku i trajanju može biti akutan ili hroničan; o. acuta purulenta, o. diffusa spantanea, akutno gnojno zapaljenje kostne 575

,

osteopathia .srži lokalizovano u metafizama dugih kostiju; kasnije se proširuje na kost i periost. U daljem toku kost nekrotizuje, odvaja se kao sekvestar od zdravog dela kosti. Zadebljali periost stvara koštanu navlaku oko sekvestra, koji se izbacuje kroz fistulu ili se uklanja operacijom. Osteomijelitis akutni purulentni izaziva obično zlatni stafilokok koji potiče iz nekog gnojnog ognjišta: furunkula, angine, panaricijuma itd.; Garréov o., sklerozantni negnojni osteomijelitis; konhiolinski o., oboljenje koje se vida u radnika s ćilibarom; nastaje verovat-no udisanjem pare koja se deponuje u kostnoj srži; maligni o., raniji naziv za multiple mijelome; sklerozantni negnojni o., hronični idiopatski osteomijelitis dugih kostiju, koji se odlikuje di-fuznim zapaljenjem, povećanim zadebljanjem i skleroznim vretenastim zadebljanjima kore kosti, kao i apscesom. Sin. Garréov osteomijelitis; tifoidni o., osteomijelitis koji se javlja kao posledica trbušnog tifusa; o. varioloza, osteomijelitis koji se javlja kao komplikacija u toku velikih boginja ili kao posledica ovih; o. vilične kosti, posledica oboljenja zubar teške ekstrakcije, preloma kosti. Gnoj probija kroz kost i nastaju paradontalni submukozni zagnoji. Delovi kosti nekrotizuju i stvaraju se sekvestri; (stom.) o. acuta mandibulae et maxillae, akutno zapaljenje kosti i kostne moždine, praćeno jakim bolom, leukocitozom, ubrzanom sedimentacijom i povišenom telèsnom temperaturom. Od lokalnih simptoma, postoji otok kosti, periosta i mekih tkiva, zubi se klate, prisutno je više fistula na sluzokoži, a u donjoj vilici se brzo javlja utrnulost donje usne (Vin-centov znak); o. chronica mandibulae et maxillae, hronično zapaljenje kosti i kostne moždine. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i rendgen-snim-kom na kome se uvek vidi sekvestar. osteopathia, osteopatija, svaka bolest kostiju; o. alimentaris, usled pohranjivanja belančevinama; o. condensans disseminata, osteopoikilosis; o. haemorrhagica infantum, Moeller-Barlowova bolest; o. myelogenes, svaka bo576

osteoporosis lest kostiju uslovljena poremećenim odnosom izmeñu kostne srži i kostnog tkiva. osteopetrosis, osteopetroza, retka nasledna bolest karakteristična po nenormalno čvrstim kostima, najverovatnije zbog loše resorpcije koštanog tkiva. Kosti imaju čvrstinu mermera (»marble bones«, engl.). Vrlo često postoji aplastička anemija. Sin. Albers-Schönbergova bolest. osteophytosis, osteofitoza, stanje karakteristično za stvaranje osteofita. V. osteofi t. osteoplastička amputacija i resekcija, (1) privremeno isecanje dela kosti tako daje ona i dalje u vezi s mekim tkivima, s tim da se posle osnovne operacije . (npr. osteoplastička trepanacija Wagnera) kost ponovo vrati na svoje mesto; (2) spajanje, osvežavanje, približavanje osveženih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju resekcijom ili amputacijom. osteoplastička trepanacija, v. osteoplastička trepanacija i resekcija. osteoplastika, osteoplastička operacija, operacija kojom se ispunjavaju defekti kosti osteoperiostalnim kalemom, koji ima preimućstvo nad ostalim kalemima zbog osteogene osobine periosta, ili komadima kostiju ili slonovom kosti koju pridržava okolno tkivo. osteopoikilosis, osteopoikiloza, nasledna bolest koju odlikuje prisustvo mnogobrojnih skleroznih ognjišta na krajevima dugih kostiju, koja se dijagnostikuje slučajno rendgenskim pregledom, jer skoro nikad ne stvara tegobe. osteoporosis, osteoporoza, nenormalna šupljikavost kosti koja se često javlja u starijih; nastaje usled demineralizacije kosti, a praćena je bolovima naročito u donjem delu leña, deformitetima i ponekad patološkim frakturama. Češće se javlja u žena. Bolest je idiopatska ili je posledica drugih oboljenja kao, npr., tireotoksikoze; o. adiposa, osteoporoza u kojoj su razreñena mesta u kosti ispunjena mašću; o. circumscripta cranii, demineralizacija kosti lubanje koja podseća na osteolitičku fazu Pagetove bolesti. V. Hand-Schüller-Christijanova bo-

osteopsatyrosis lest; o. diffusa, gubitak kostne supstancije, kao posledica nedovoljnog ponovnog stvaranja kostnih ploča usled odsustva funkcionalnog nadražaja neophodnog za stvaranje kosti; posttraumatska o., gubitak kostnog tkiva usled traume, pri kojoj je povreñen neki živac ili je povećan priliv krvi izazvan neurogenim insultom. osteopsatyrosis, v. osteogenesis imperfecta. osteosarcoma, osteosarkom, maligna neoplazma poreklom iz mezenhimnog tkiva koje ima sposobnost da se uobliči u kost ili hrskavicu. Najčešće se javlja u uzrastu izmeñu 10 i 30 godina, a najčešća lokalizacija je na telu dugih kostiju, u blizini epifiza. Oko 50% neoplazmi se javlja u okolini kolenog zgloba. Pošto se razvija od unutrašnjeg sloja periosta ili od endoosta, neoplazma razara kost razvijajući se unutra i spolja, dakle subperiostalno i endoostealno. Daje metastaze najčešće putem krvi. Zbog veoma velikog polimorfizma histološke grañe naziva se osteosarkomom, osteohondrosarkomom i osteohondromiksosarkomom. osteosclerosis, osteoskleroza, nenormalna gustina koštanog tkiva; o. congenita, uroñena osteoskleroza, ahondroplazija; o. fragilis, osteopetrosis; o. myelofibrosis, v. metaplasia myeloides. osteosis, osteoza, stvaranje koštanog tkiva u vezivnom tkivu. Naročito često u hiperparatireoidizmu. osteosynthesis, osteosinteza, repozicija i spajanje kostnih fragmenata krvnim putem u prelomima; o. kostiju lica, vrsta imobilizacije patrljaka pod kontrolom oka: o. metallica, žičana; o. sec. Fry, gornjeivično vezivanje kroz praznu zubnu čašicu alveolnog dela mandibule; o. metalnom pločicom, lamina metallica, i kompresivna o. zahtevaju hirurški pristup prelomu. osteotom, instrument u vidu dleta za sečenje kostiju. osteotomia, osteotomija, sečenje kosti testerom ili dletom; blok o., osteotomija u kojoj je odstranjen deo kosti; o. cuneiformis, isecanje dela kosti u vidu 37 Medicinski leksikon

osvetljenje trougla; inominatska o., osteotomija karlice da bi se produbio acetabulum u uroñenom iščašenju kuka; linearna o., osteotomija, pretesterisanje ili presecanje kosti; Macevvenova o., v. operacija; o. mandibulae et maxillae, operativno otklanjanje kosti ili dela kosti u cilju Iečenja ili korekcije koštanog tkiva donje ili gornje vilice; o. subtrochanterica, presecanje butnjače ispod male kvrge u ankilozi kuka; o. transtrochanterica, presecanje femura idući kroz malu kvrgu zbog deformacije u predelu kuka. osteotransplantati za donju vilicu, koštani presadi: lokalni o., s tela donje vilice neposredno pored defekta; udaljeni o., najčešće s gornje ivice bedrene kosti ili s rebara zbog bogatstva u spongiozi; s gornjeg dela ključnjače zajedno sa tubularnim režnjem kože vrata za nadoknadu izgubljenog dela mandibule i mekog tkiva. osteotrib, instrument koji služi za struganje kariozne kosti. ostitis, v. osteitis. ostium, ušće, otvor, npr. ostium uterinum, materični otvor; o. primum persistens, ventralni odn. duboki defekat atrijalnog septuma, koji nastaje nespajanjem septuma primuma ventralno sa endokardnim jastučićima koji izrastaju iz osnove zalistaka. Mana je povod levo-desnom shuntu, hipertrofiji desne komore i većoj količini krvi koja protiče više kroz mali nego veliki krvotok; o. secundum persistens, dorzalni ili visoki defekat primarnog septuma pretkomora, koji je često praćen abnormalnim ulivanjem plućnih vena. Posledice ove mane slične kao prethodne. osvetljenje, (hig.) ispravno osvetljenje radnih i stambenih prostorija prirodnom ili veštačkom svetlošću od prvoklasnog je značaja, jer utiče povoljno ne samo na dobro subjektivno Osećanje nego i na brzinu obavljanja rada, njegov kvalitet i produktivnost kao i na smanjivanje traumatizma. Pored toga dobro o. suzbija pojavu zamorenosti pri radu, naročito noćnom. Jačina o. meri se u Evropi luksima, a u Americi i Engleskoj candel-footima i carcel-metrima. Po577

oštrina vida trebna jačina o. nekog radnog mesta zavisi od vrste posla; o. bez senke, o. proizvedeno specijalnom svetiljkom. Upotrebljava se pri hirurškim operacijama; fokusno o., (oftalm.) bočno osvetljenje oka pomoću bikonveksnog sočiva, koje se podesi tako da u njegovoj žiži leži rož-njača. Upotrebljava se naročito pri pregledu očiju; indirektno o., o. pri kome je izvor svetlosti potpuno skriven, a svetlost se upravlja prema tavanici odakle se reflektuje u prostoriju. Da bi o. bilo dovoljno, treba da su i reflektor i tavanica uvek čisti, tavanica bela, a zidovi obojeni svetlim bojama. Ovaj način o. je ugodan, ali nije podesan za finiji i precizniji rad; merenje jačine o., jačina os-vetljenja nekog mesta meri se luksima, x candelfootima ili carcel-metrima. Intenzivna sunčana svetlost osvetljava zemlju približno sa 200.000 luksa, jačina električne sijalice od 16 sveca, udaljena 30 cm, osvetljava dotično mesto sa 40-60 luksa. Merenje se vrši naročito kon-struisanim aparatima, kao što je luks--metar. V. luks-metar, kaselmetar, kandl-Jut

oštrina vida, v. visus. otalgija, otalgija, bol u uvu; o. dental is, bol u uhu zbog oboljenja u ustima ili na zubu. Bol se obično prenosi aurikulotemporalnim živcem. otapostasis, otapostaza, preterano veliko odstojanje usne školjke od glave, približavanje školjke čeonoj ravni. Upadljiva kozmetska greška. othaematoma, othematom, nakupljanje tekuće krvi izmeñu perihondrijuma i hrskavice na usnoj školjci usled traume. Ne može se spontano resorbovati. otisak, (stom.) reprodukcija u negativu zuba gornje i donje vilice i drugih tkiva usne duplje otisnim materijalom. Materijal za otisak se unosi u usta u plastičnom stanju, a stvrdnjava se u dodiru s oralnim tkivima; anatomski o., negativ bezube ili krezube vilice. Izlivanjem otiska dobija se anatomski ili radni model na kome se izrañuje individualna kašika ili parcijalna proteza od akrilatnog materijala; funkcioni o., otisak krezube ili bezube vilice pastom za

578

otoantritis funkcionalni otisak u individualnoj kašici po formiranju ventilnog ruba. Izlivanjem otisaka dobija se radni model za izradu parcijalne ili totalne zubne proteze. otisni materijal, (stom.), odreñene supstancije ili kombinacije supstancija koje se koriste za reprodukciju u negativu tkiva usne duplje; elastomerni o.m., dvokomponentni sistemi kod kojih se polimerizacija odvija u prisustvu odreñenih hemijskih reaktora. Mogu biti na bazi polisulfida, silikona i polietera. Služe za uzimanje otisaka pri izradi stomatoloških nadoknada; hidrokoloidni o.m., preobratljivi hidrokoloidi čiji je osnovni sastojak agar-agar i nepreobratljivi hidrokoloidi, soli alginske kiseline; otvaranje gingivalnog oluka, utiskivanje u njega končića, natopljenog rastvorom s vazokonstriktornim ili adstrigentnim dejstvom. Cilj je sprečavanje oksidacije tkivnih tečnosti u ovoj zoni i otvaranje sulkusa pre uzimanja otiska za fiksnu nadoknadu. otitis, zapaljenje uva; o. externa, zapaljenje kože spoljnog slušnog hodnika, ograničeno (furunkul) ili rasprostranjeno (ekcem); o. interna, zapaljenje unutrašnjeg uva (labyrinthitis), često dovodi do gluvoće usled virusne infekcije (grip, parotitis) ili usled prodora gnojne infekcije u Cortijev organ; o. media, zapaljenje srednjeg uva, katarno ili gnojno. Dok se akutna gnojna zapaljenja obično uspešno lece antibioticima, u slučaju hroiiičnih gnojnih zapaljenja obično treba da se izvrši operacija zbog opasnosti od postepenog gubitka sluha ili od endokranijumske komplikacije. otoantritis, zapaljenje pneumatskih prostorija u slepoočnoj kosti odojčeta; o. odojčeta, gnojni proces u srednjem uvu i u antrumu odojčeta može da se razvija sasvim prikriveno, subakutno, latentno, bez perforacije bubanjske opne i bez povišene temperature, a da ipak izazove teške i najteže pojave bolesti, dispepsiju, neurotoksički sindrom, pa i smrt. Potrebno je aktivno rano otkrivanje i hirurško lečenje.

f" i

J

otodynia otodynia, otodinija, bol koji bolesnik lokalizuje u uvu. Može da bude izazvan oboljenjem uva, ali i zuba, mandibulnog zgloba ili nerva (herpes zoster oticus). otogen, što potiče od uva. otogena komplikacija, v. komplikacija. otoguttae (kapi za uši), kapi za ukapavanje u usni kanal. otolithus, otolit, mikroskopski mali konkrement krečnih soli, koji leži u gelatinoznoj masi otolitne membrane. U svakom opnastom labirintu postoje dve membrane otolitima, koje su postavljene vertikalno jedna prema drugoj. Pod dejstvom sile teže dolazi do nadražaja nervnih vlakanaca ispod otolitne membrane, u kojoj se pomeraju otoliti. Na taj način čulo za ravnotežu prima informacije o položaju mirnog tela u prostoru. otolog, lekar specijalista za bolesti uva. otologija, otologija, grana medicine koja se bavi bolestima uva. otomycosis, otomikoza, zapaljenje kože spoljnog slušnog hodnika i kutanog sloja bubanjske opne izazvano gljivicama. Maceracija kože prilikom pranja i kupanja doprinosi nastajanju oboljenja. otopina, v. rastvor. otorhinolaryngologia, otorinolaringologija, grana medicinske nauke, koja se bavi proučavanjem bolesti uva, nosa i grla, kao i dušnika, dušnica i jednjaka. Ovamo spadaju i audiologija i fonij atrijaotorinolaringolog, lekar specijalista za bolesti uva, nosa i grla. otosclerosis, otoskleroza, zadebljanje i kondenzacija koštanog tkiva na odreñenim mestima u koštanoj čahuri labirinta. U toku oboljenja brzo dolazi do fiksacije stremena (slušne koštice uzengije ili stapesa) u niši ovalnog prozora. Otuda dolazi do postepene nagluvosti, obično obostrano, koja je najpre sprovodnog, a posle mešovitog tipa, te može da dostigne stepen potpune gluvoće. Nasledni faktori igraju etiološku ulogu. Hirurško lečenje je uspešno. otoskop, usni levak za pregled uva s gumenim balonom za kompresiju i dekompresiju vazduha nad bubanjskom opnom. Toynbeeov otoskop je gumena

otrovi cev kojom se spaja uvo pacijenta s uvom lekara u cilju auskultacije fenomena prohodnosti Eustahijeve tube. otpornost (imunost na infekciju), otpornost domaćina prema infekciji milijardama mikroorganizama zasniva se na »nespecifičnim« faktorima (fagocitoza-lozozim-interferon) koji mogu delovati nezavisno od imunološkog stanja i na specifično stečenom imunitetu, koja često deluje u .skladu s tim »nespecifičnim« činiocima, uveliko povećavajući njihovo delovanje. otrovi, supstancije koje dospevaju u organizam ili se u ovome stvaraju, a prouzrokuju neko oštećenje ili poremećaj neke funkcije, te mogu biti štetne po zdravlje a ponekad opasne po život; BZ-otrovi, aminoalkil-estri benzojeve kiseline, psihohemijski bojni otrovi upotrebljavaju se u obliku aerosola; u organizam ulaze disajnim organima i hranom; pošto živu silu onesposobljavaju privremeno, to nisu potrebni prva pomoć i lečenje; industrijski o., otrovne supstancije koje se stvaraju pri različitim postupcima proizvodnje (pri dobijanju i prerañivanju sirovina i pri izradi gotovih fabrikata). Industrijski otrovi dejstvuju na naš organizam u obliku gasa, para, tečnosti i prašine. Dejstvo ovih otrova zavisi od koncentracije otrova u vazduhu, od dužine dejstva, odnosno od dužine trajanja kontakta izmeñu organizma i otrovne supstancije, od načina, organizacije i racionalizacije rada, od higijensko-tehničke zaštite u postrojenjima i radnim prostorijama i od individualnih faktora, tj. od rezistencije, reakcije i sposobnosti prilagoñavanja organizma raznovrsnim štetnim uticajima. Industrijski otrovi'ulaze u organizam uglavnom putem organa za disanje i preko kože. Ponekad ovi otrovi prelaze iz usta, nosa i ždrela i u organe za varenje, u kojima mogu da izazovu razne promene prema vrsti i načinu dejstva otrova. S obzirom na način delovanja, industrijski otrovi se dele na naravne, i krvne o., o. metabolizma i otrove koji nagrizaju. 579

otvor otvor, v. aditus, apertura, foramen, hiatus, orificium, ostium. otvoren prelom, v. fractura complicata. otvoreni pneumotoraks, v. pneumothorax. otvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije u kojih nema obezbeñenja od rasipanja zračenja u okolinu. Ouabainum, uabain, kristalni glikozid koji se nalazi u semenu biljke Strophanthus gratus i u kori drveta Acocanthera Ouabaio. Deluje kardiotonički kao Strophanthosidum K, ali je od ovoga malo jači (u istim dozama). Daje se samo intravenski. Sin. Strophanthosidum G, Strophanthinum G. ovarialis, ovarijalan, jajnički. ovariotestis, dvopolna žlezda: jedan deo semenik, drugi deo jajnik. ovarium, ovarijum, jajnik, jajnjak, parna ženska polna žlezda koja leži uz bočni zid male karlice pozadi širokih veza materice. Za ovu je vezana pomoću jajničkih veza (ligamenta ovarii propria), sa svoje lateralne strane pomoću lig. infundibulopelvica, najzad se pomoću peritonealne duplikature medijalno vezuje sa zadnjim listom širokih veza. Povr^ šinu jajnika čini jednoslojni epitel iz str. germinativum ili klicni epitel, ispod ovog nalazi se tunica albuginea, a ispod ove folikuli u raznim stepenima razvoja. U njima su smeštene jajne ćelije (de Graafov mehurić, jajonosni meškovi). Pored ovih mtnurića nalaze se šuta tela (corpora lutea) i corpora albicantia, koja su stvorena na mestu prsnutih foIi kula. Stromu jajnika čini vezivno tkivo bogato krvnim sudovima. O. luči dva ženska hormona, folikulin (estrogen) i lutein (progesteron). ovčje boginje v. varicella. ovesna veza dražice, veza kojom je dražica pritvrñena za donju ivicu preponske kosti. Položaj dražice može da bude individualno različan, tj. manje-više udaljen od preponske kosti i ušća vagine: umesto 1,5 cm može biti udaljen 2 cm, pa čak i 3,5 cm. ovesna veza jajnika, nabor peritonealne maramice kojim se gornji pol jajnika drži u trbušnoj duplji. 580

Owenove linije ovesna veza penisa, veza koja potiče od simfize preponske kosti i ovojnice pravog trbušnog mišića, pa se zatim deli na srednja i bočna vlakna. Pozadi ovesne veze koren penisa se podržava još praćkastom vezom koja spaja fasciju penisa za most. oviparne životinje izbacuju jaje (»nose«) iz maternjeg organizma pre ili posle oploñenja pa se ono razvija u odreñenoj sredini, zahvaljujući sopstvenoj rezervi hrane. ovlaživanje, v. higroskopija. ovogeneza, proces postanka, tvorba ženskog gameta, jajeta. Mogu se razlikovati tri faze: umnožavanje matičnih ćelija (ovogonija), rastenje ovocita nastalih preobražajem ovogonija i sazrevanje ovocita, pri čemu se izvrši redukcija broja hromosoma i obrazuju jaja. V. polocit, spermatogeneza. ovojni, opnaste tvorevine koje se nalaze oko jajne ćelije ili oko ploda. ovotestis, polna žlezda koja sadrži istovremeno tkivo semenika i tkivo jajnika. ovula, v. globuli vaginales. ovula Nabothi, cistički proširene žlezde materičnog grlića. Postaju kada se začepi izvodni kanal žlezde i imaju izgled cističkih tvorevina razne veličine, ispunjenih žučkastom sluzavom tečnošću. Obično su veličine prosa do zrna grožña. Nadovezuju se na cervicitis, a neki ih smatraju posledicom hiperfolikulinemije. ovulacija, »nošenje« jaja: u sisara prskanje jajonosnih meškova i izbacivanje jajne ćelije u toku sazrevanja. ovulatio, ovulacija, prskanje Grafovog folikula i ispadanje jajeta iz njega. Nastupa obično 12 do 16 dana posle prvog dana poslednje menstruacije ili, tačnije 15 dana pre prvog dana naredne menstruacije. ovulum (dem. od ovum), jajašce, zrela jajna ćelija ili jaje. ovum, jaje, jajna ćelija, postaje u procesu ovogeneze sazrevanjem ovocita. V. ovogeneza. Owenove linije, mesta interglobularnog dentina poredana u redove u dentinu krunice zuba. Nastaju kao posledica po-

oxaluria remećaja dentinogeneze. V. dentinum, dentinum interglobularis. oxaluria, oksalurija, povećano izlučivanje oksalne kiseline i oksalata mokraćom. oxy-, v. oksi. oxycephalia, oksicefalija. V. turricephalia. oxydatio, oksidacija, spajanje s kiseonikom ili gubitak vodonika ili gubitak valencionih elektrona, zbog čega se povećava pozitivna ili smanjuje negativna valencija. oxydum, oksid, jedinjenje nekog elementa s kiseonikom. Oksidi se dele na kisele, bazne, amfoterne i indiferentne. Kiseli oksidi daju s vodom kiselinu (2+2=2), bazni oksidi daju bazu (CaO+H2O=Ca(OH)2), amfoterni oksidi daju amfoterne elektrolite (PbO+H2O=Pb(OH)2 ili H2PbCh) a indiferentni oksidi ne reaguju s vodom. oxygenium, oksigen, O, kiseonik, kisik. Nemetal, gas bez mirisa i ukusa. Najrasprostranjeniji od svih hemijskih elemenata. Nalazi se u vazduhu, pomešan s azotom. S većinom drugih elemenata jedini se gradeći okside. Neophodan je za život životinja i biljaka. Upotrebljava se u medicini za udisanje u raznim anoksijama, naročito u arterijskoj (npr. u pneumoniji), kao i za udisanje prilikom davanja narkoze gasovima (npr. azotoksidulom, etilenom i dr.).V. oxydatio. Oxytetracyclini chloridum (oksitetraciklin-hlorid), antibiotik izolovan iz Streptomyces rimosus, antibiotik širokog dejstva; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Oxytetracyclimim, ok'sitetraciklin, antibiotik širokog antibakterijskog spektra, dobija se iz Streptomyses rimosus. Deluje na gram-pozitivne (osim na M. tuberculosis), gram-negativne bakterije, rikecije, neke spirohete, neke viruse i neke protozoe i upotrebljava se u leče-

ožiljasti pterigijum nju infekcija prouzrokovanih ovim klicama. Prema našoj farmakopeji, oficinalni su oksitetraciklin-hlorid (Oxytetracyclini chloridum) i oksitetraciklin dihidrat (Oxytetracyclinum dihydra turn). oxytocin, oksitocin, hormon (v. tamo) neurohipofize koji se stvara u supraoptičkim i paraventrikularnim jedrima, a putem hipotalamohipofiznog snopa stiže u neurohipofizu gde se nakuplja i odakle se izlučuje. Oxyuris vermicularis, v. Enterobius vermicularis. ozaena, ozena, hronično oboljenje nosa praćeno jakom i progresivnom atrofijom nosne sluznice, submukoznog tkiva, pa čak i njegove koštane podloge. Na suvoj sluznici dolazi do zapaljenja i do stvaranja krusta. Od njih se širi neugodan zadah. Etiologija je kompleksna (oštećenje sfenopalatinih ganglija). Lečenje je hirurško i dosta uspešno. označavanje, v. obeleiavanje. ozonizacija, postupak koji se upotrebljava za dezinfekciju vode za piće. Pri tome se ozonizovani vazduh mesa s vodom. Ozonizacija vazduha se vrši u hladnjačama klanica u cilju uspešnijeg konzervisanja mesa. ozračivanje, dejstvo jonizujućeg zračenja na odreñeni mehanički ili biološki sistem; spoljašnje o., nastaje od izvora zračenja van objekta koji se ozračuje, a unutrašnje o., od izvora koji je u ozračenom objektu ili organizmu; lokalno o., odnosi se na ozračivanje pojedinih delova sistema ili organizma, a totalno ili globalno o. na celokupan sistem ili organizam. ožiljačna kila, v. hernia. ožiljak, v. cicatrix. ožiljasti entropijum, v. entropium. ožiljasti pterigijum, v. pseudopterygium.

581

P, hemijski simbol za phosphor, fosfor. P, oznaka za prefiks peta u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica;15l peta označava veličinu koja je za IO , odnosno za (l 000 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer, PBq (petabekrel), PW (petavat). j», oznaka za prefiks piko u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 2l piko označava veličinu koja je zalCH , odnosno za (0,000 000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer, pF (pikofarad), pCi (pi--" kokiri). p, oznaka za proton, kad se opisuju nuklearne reakcije. p., u lekarskim receptima skraćenica za partes, delovi. p-, skraćenica za para-, oznaka u imenima benzehovih disupstitucionih derivata kojom se obeležava da se supstituenti nalaze u para-položaju, tj. u položaju 1,4. P32, radioaktivni izotop fosfora, primenjuje se u obliku natrijum-fosfata za lečenje primarne policitemije. Pa, hemijski simbol za element protactinium koji spada u aktinoide. PAB, skraćenica za para-amino-benzojevu kiselinu, koja se nalazi u kompleksu vitamina B. PABA, skraćenica od para-aminobenzoic-acid (para-aminobenzojeva kiselina). Jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. PAM-2, v. pralidoksim-hlorid PAS para-aminosalicilna kiselina. Ima tuberkulostatičko dejstvo (sprečava razvi-

582

janje prouzrokovača tuberkuloze). Upotrebljava se (uvek u kombinaciji sa drugim tuberkulostaticima) kao lek protiv tuberkuloze. PBI131, protein »bound iodine 131<< (engl.) jedinjenja joda vezana za131belančevine seruma. Odreñivanje PBI se primenju-je za ispitivanje tireoidne funkcije posle davanja dijagnostičke doze radioaktivnog 131joda J131- Povećana koncentracija PBI u serumu može da ukaže na hiperfunkciju štitaste žlezde. Pd, hemijski simbol za palladium koji spada u platinske metale. PDK, skrać. za prednje desni kosi ili I kosi položaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leñima ka cevi okrenut polulevo, pa se desnim ramenom oslanja na ekran ili na kasetu sa filmom. Podesan za rendgensko proučavanje retrokardijalnog prostora, leve pretkomore i ascendentne aorte. Ph., skrać. za Pharmacopoea (farmakopeja). pH (potentia hydrogenii, vodonični eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slično Ch, meriIo aktualne kiselosti odnosno bazičnosti. Ako je, npr., ћ*«10-2, pH=2 ltd. U neutralnom rastvoru pH=7, u kiselom od O do 7, a u baznom od 7 do 14. Ph. lug. III, skrać. za Pharmacopoea Iugoslavica III, Jugoslovenska farmakopeja, III izdanje. PIF, skrać. za prolaktin-inhibirajući faktor, v. neurohypophysis. ptL, skrać. za pilula (pilulae).

PLK

PLK skrać. za »prednje levi kosi« ili II kosi položaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leñima ka cevi, okrenut poludesno pa se levim ramenom oslanja na ekran ili na kasetu s filmom. Podesan za rendgensko proučavanje »sve četiri srčane šupljine«, aortnog luka i prednjeg sredogruña. PMS, v. gonadotropini. PNA, pariška nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na kongresima anatoma u Parizu 1955. god. i u Njujorku 1960. godine. Po, hemijski simbol za element polonijum. poaz, oznaka P (poise), vansistemska jedinica za dinamičku viskoznost čija je upotreba posle 1980. god. zakonom zabranjena, l P = 0,1 Pa s. PPLO (pleuropneumonia-like-organisms), od svih ostalih mikroorganizama razlikuju se time što nemaju ćelijskog zida; to su najmanji mikroorganizmi koji se mogu kultivisati in vitro. Izolovani su iz različitih izvora: ljudi, životinje, biljke, zemljišta i otpadne vode. Neki izazivaju oboljenja u ljudi i životinja, dok su drugi deo normalne flore sluznica. Pripadaju mikroplazma mikroorganizmima. praecip., skraćenica za praecipitatus, a, um (taložen, taložena, taloženo). Pt, hemijski simbol za element platinu. pachycholia, pahiholija, nenormalna gustina žuči. pachydermia, pahidermija, zadebljanje i stvrdnjavanje kože nastalo hipertrofijom svih slojeva kao posledica dugotrajnijeg zapaljenja. V. elephantiasis; p. laryngis, pahidermija grkljana, beličas-tosiva zadebljanja sluznice grkljana, suhe i neravne površine, nepravilno lokalizovana, najčešće u glotisu. Predstavljaju prekancersko stanje koje može da u tom obliku postoji dug niz godina. pachymeningitis, pahimeningitis, zapaIjenje tvrde moždane opne; p. cervicaHs hypertrophica, zapaljenje, zadebljanje tvrde moždanice u oblasti vrata koje dovodi do pritiska na korenove živaca za ruke i na samu kičmenu moždinu, ušle d čega dolazi do mlitave oduže tosti ruku, a spastične oduzetosti nogu; p. externa, spoljašnji p., nastaje najčešće

pakovanje desni traumatski; p. haemorhagica interna, hronični hemoragijski p., nastaje kao posledica trauma glave, alkoholizma, infekcije itd.; p. interna, unutrašnji p., zapaljenje unutrašnje strane tvrde moždanice (gnojno, fibrinozno, putridno). Nastaje najčešće prelaskom inflamatornog procesa s kostiju lubanje. pachymeninx, pahimeninks, tvrda moždanica, v. dura mater. pachynema, pahinema, treći stadijum profaze u I mejoznoj deobi, kada spareni hromosomi postaju jasnije vidljivi. pachyonychia, pahionihija, zadebljanje nokatne ploče. Sin. onychauxis. pachyperitonitis, pahiperitonitis, peritonitid\sa zadebljanjem peritoneuma. pachypleuritis, pahipleuritis, v. fibrothorax. pačji hod, v. hod. padavica, v. epilepsija. paedatrophia, pedatrofija, atrofija odojčeta, tj. treći stadijum atrofije odojčeta u kojem je iščezla svaka rezerva masti, pa i ona lokalizovana na obrazima u obliku Bichatovih jastučića. V. athrepsia. paederastia, pederastija, polni snošaj muškarca s dečakom. Sin. paedicatio. V. homoseksualnost. paedicatio, v. paederastia. paedophilia, pedofilija, ispoljavanje poInog prohteva prema nezreloj deci. Pedofilna crta postoji, kao znak degradacije erotskog objekta, u staraca, a perverznom postaje kad se javi u muškarca u punoj polnoj aktivnosti. Zadovoljavanje pedofilnog prohteva vodi obično silovanju. Pagetova bolest, v. bolest, osseitis. pajajnik (parooforon), ostatak epitelnog delâ Wolffovog tela u jajniku odrasle žene (epoophoron, Rosenmüllerov organ). V. zastranjeni sud. pakovanje desni, terapijska metoda za Iečenje zapaljenjskih procesa desni u kojoj se one za duže ili kraće vreme prekrivaju naročitim masama.Svrha pakovanja je da, slično zavoju, štiti desni od povreñivanja, da ih imobiliše, spreči nagomilavanje ostataka hrane i bakterija na desnima, omogući primenu i duže dejstvo nekih lekova i potpomogne suzbija583

palac nje zapaljenja desni; p. d. masama za privremeno zatvaranje zuba, to je najčešće korišćena vrsta pakovanja. Ostavlja se na mestu primene 24 časa i može da se ponovi nekoliko puta po potrebi; p. d. parafinom, primenjuje se rede, naročito u lečenju progresivnih parodontopatija. Pakovanje se unosi u gingivalne džepove i preko desni; p. d. cinkoksid-eugenol vatom, služi kao zavoj za prekrivanje ogolićene površine desni posle gingivektomije. Omogućava neometanu epitelizaciju. Može se ligirati koncem. Posle 7 dana se skida a po potrebi se ponavlja. Umesto eugenola može se zamešati uljem karanfilića. Pošto se stavlja pod pritiskom služi i za hemostazu; p.d.gotovim pastama, jednostavnije je jer se masa iz tube ili teglice odmah može koristiti za pakovanje. Sin. zavoj desni palac (prst na ruci i nozi), v. hallux, pollex. palatalis, nepčan, v. palatinalis. palatinalis, nepčan, pripada nepcu ili se odnosi na njega. Sin. palatalis. palatinus, nepčani, npr. os palatinum, nepčana kost. palatorrhaphia, palatorafija, hirurška intervencija u cilju ispravljanja nepca u palatoshizi. palatoschisis, palatoshiza, rascepljenost nebaca kao posledica poremećenog razvitka. Obično je p. udružena sa zečjom usnom. V. labium leporinum; p. occulta, rascepljenost muskulature mekog nepca, ali je rascep presvoñen usnim i nosnim slojem sluznice. Na prvi pogled nepce izgleda intaktno, mada je govor unjkav. palatum, nepce, gornji zid usne duplje: p. durum, tvrdo nepce zahvata prednje dve trećine nepca i sadrži koštane pločice; p. molle, meko nepce, zauzima zadnju trećinu nepca i sadrži mišiće koji kontrakcijom pri gutanju pdižu meko nepce i dodirujući ispupčenje na zadnjem zidu ždrela grade pregradu izmeñu gornjeg i srednjeg sprata ždrela, čime sprečavaju da hrana iz usne duplje dospe u nosnu duplju. PaIić-banja, banja na severnoj obali jezera Palić, 7 km istočno od Subotice, na 584

palpebra 105 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Voda iz jezera (leti, 18°-28°C), slabo mineralisana i alkalna, koristi sé u kupatilu. Koristi se i lekovito blato iz jezera. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i hronična oboljenja ženskih polnih organa. Banja je oporavilište, odmaralište i letovalište. palladium, Pd, paladijum, hemijski element, pripada grupi platinskih metala. palliativa, palijativna sredstva, ona koja olakšavaju tegobe, ali ne lece bolest. V. simptomatska terapija, therapia. pallidus, bled, npr. globus pallidus, bledi deo sočivastog jedra. palma manus, središna jama na prednjoj strani šake, tj. na dlanu. palmaris, palmaran, dlanski, ono što pripada dlanu. palor, bledilo, bleda boja kože i sluznica, znak malokrvnosti ili posledica slabije cirkulacije krvi u krvnim sudovima kože (spazam krvnih sudova, pad krvnog pritiska). palpacijska perkusija, v. percussio. palpatio, palpacija, pipanje, osećanje rukom; vršenje lakog pritiska prstima na površini tela u cilju utvrñivanja čvrstine, oblika, i drugih osobina organa koji se nalaze ispod ruke, odnosno šake koja palpira. P. služi i za procenjivanje osetIjivosti ili bola na mestu na kome se vrši; p. bimanualis, bimanualna palpacija, palpacija obema šakama; p. bimanualis baseos oris et mandibulae, (stom.) dvoručno pipanje poda usne duplje ili donje vilice: jednom rukom ispod donje vilice a drugom u ustima, radi utvrñivanja prisustva preloma vilice, ciste, tumora itd. palpebra, očni kapak, kožni nabor ispred očne jabučice, gornji i donji kapak (palpebra superior et inferior). Sadrži fibroznu pločicu (tarsus) koja mu daje čvrstinu. Zadnja strana kapka obložena je sluznicom (tunica conjunctiva palpebrarum). U oba kapka nalazi se kružan mišić (m. orbicularis oculi) koji svojom kontrakcijom priljubljuje kapke i zatvara oko. U kapku se nalaze lojne i znojne žlezde koje se otvaraju izvodnim kanali-

palpebralis ma na slobodnoj ivici kapka. Prednje usne slobodnih ivica kapaka obrasle su kratkim dlakama nazvanim trepavice (cilia). palpebralis, palpebralan, kapačni, koji se odnosi na kapak. palpirati, v. palpatio. palpitatio, palpitacija, vrlo ubrzan rad srca kojeg bolesnik oseća. Palpitacija može biti ritmična ili aritmična. pamćenje, sposobnost fiksiranja- organizovanja, zadržavanja i reprodukcije jednom doživljenih psihičkih sadržaja. Faze p. su: upamćivanje, zadržavanje i reprodukcija, odnosno prepoznavanje rekognicija. pampiniformis, oblika vinove lozice na čokotu, uvrnut, kitnjast, npr. plexus pampiniformis, venski splet semene vrpce u muškarca. panagglutinatio, panaglutinacija, meñusobno slepljivanje eritrocita serumom svake krvne grupe, najčešće posledica bakterijske infekcije. panangiitis, zapaljenje koje zahvata sve slojeve krvnog suda. panaritium, panaricijum, prišt, gnojno zapaljenje prstiju i šake izazvano gnojnim bakterijama, koje prodiru veoma često kroz neznatne povrede kože; duboki p., p. tendinosum: gnojno zapaljenje omotača tetiva prstiju, flegmona fascijalnih prostora dlana i meñuprstnih flegmona. Hirurška intervencija treba da je blagovremena kako ne bi došlo do većih i trajnih oštećenja (nekroza tetive, kontraktura prsta) radne sposobnosti; površni p., p. cutaneum, kožni panaricijum; p. subcutaneum, potkožni panaricijum; p. subunguale, p. paraunguale (paronychia), gnojno zapaljenje ispod nokta i oko nokatne kožice i korena nokta. panarteritis, zapaljenje svih slojeva zida arterija. panarthritis, panartritis, zapaljenje svih zglobova ili zapaljenje svih delova jednog zgloba. pancarditis, pankarditis, difuzno zapaljenje srca, koje zahvata perikard, miokard i endokard. Pancoastov sindrom, v. Pankoastov sindrom.

pancreatitis Pancoastov tumor, naziv po autoru, koji je opisao kliničku sliku karcinoma vrha pluća s bolom oko ramena, sa zračenjem prema ruci, Homerovim sindromom (jednostrani enoftalmus, mioza, ptoza i anhidroza), kao i atrofijom mišića ruke i šake. Ovaj karcinom vrha pluća izgleda da potiče od završnih bronhiola i prožima vratni simpatični ganglion i bronhijalni splet. pancreas, pankreas, gušterača, žlezda trbušne duplje, koja leži iza želuca, a ispred I i II slabinskog pršljena. Glava p. obgrljena je vijugom duodenuma. Njen izvodni kanal uliva se u duodenum. U p. postoje i ostrvca ćelije koje sačinjavaju njegov endokrini deo; p. svoj egzogeni sekret izlučuje u dvanaestopalačno crevo sudelujući na taj način u procesima varenja. Endokrina funkcija pankreasa sastoji se u stvaranju insulina. V. insulin; p. cysticum, cistični pankreas, stvaranje mnogobrojnih cista u pankreasu usled poremećaja u razvoju izvodnih kanalića pankreasa, zatvaranja njihovog lumena i zadržavanja sekreta. Ova promena često je kombinovana sa cističnom jetrom, cističnim bubrezima i s pojavom angioma i stvaranjem cista u malom mozgu. pancretalgia, pankreatalgija, bol u pankreasu. pancreatectomia, pankreatektomija, odstranjivanje pankreasa operativnim putem. pancreaticoduodenostomia, pankreatikoduodenostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili presečenog pankreasa s duodenumom. pancreaticojejunostomia, pankreatikojejunostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili presečenog kraja pankreasa s jejunumom. pancreaticus, pankreatičan, koji pripada pankreasu, npr. ductus pancreaticus, pankreasni kanal. pancreatitis, pankreatitis, zapaljenje gušterače; p. acuta, p. koji može nastati u toku infektivnih bolesti ili prelaskom infekcije u gušteraču metastatski ili sa žučnih puteva u holelitijazi; p. chronica, p. koji nastaje u gojaznih osoba, ar585

pancreatoduodenectomia teriosklerotičara i sifilitičara; može biti uzrok nekroze pankreasa, ponekad i dijabetesa. pancreatoduodenectomia, pankreatoduodenektomija, odstranjivanje glave gušterače s duodenumom ili celog pankreasa s* duodenumom, obično zbog karcinoma pankreasa. pancreatoduodenostomia, pankreatoduodenostomija, v. pancreaticoduodenostomia. pancreatographia, parikreatografija, ubrizgavanje hidrosolubilnog kontrasta u laparotomijom otkriveni pankreas odnosno u njegov kanal radi rendgenskog snimanja. pancreatolithectomia, pankreatolitektomija, uklanjanje kamenaca iz pankreasa hirurškim putem. pancreatolithiasis, pankreatolitijaza, prisustvo kamenaca u kanalima ili parenhimu pankreasa. pancreatotomia, pankreatotomija, incizija na pankreasu u slučaju apscesa ili Iitijaze u njemu. pancytopenia, pancitopenija, smanjenje ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi. Najčešće je izazvana aplazijom kostné^ srži. Sin. anaemia aplastica; p. congenitalis, Fankonijev sindrom. pancvtosis, pancitoza, povećanje ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi. pandemija, naglo širenje neke epidemije na velikom prostranstvu - na više država, ceo kontinent ili više kontinenata. Pandyjeva reakcija, v. reakcija. panel-diskusija, način diskutovanja o odreñenom medicinskom problemu, u kome učestvuje više stručnjaka, dok jedan od njih, najbolji poznavalac pitanja (u svojstvu moderatora) usmerava diskusiju. panflebitis, v. panphlebitis, panhypopituitarismus, panhipopituitarizam, v. morbus Simmonds i v. syndroma Sheehan. panmyelopathia, panmijelopatifa, poremećaj ćelija svih krvnih loza u kostnoj srži; p. constitutionalis infantilis, Fankonijev sindrom. panmyelophtisis, panmijeloftiza, aplastička anemija. V. anaemia.

586

pantoskopska stakla panniculitis, panikulitis, zapaljenje potkožnog masnog tkiva. U Pfeifer-Christijan-Weberovoj bolesti dolazi do formiranja recidivantnih potkožnih čvorova, praćenih povišenjem telesne temperature, kao posledicom hematogene diseminacije iz nekog infektivnog žarišta. U lipogranulomatosis subcutanea Rothmann-Makai javljaju se kontinuirano manji čvorovi u potkožnom masnom tkivu bez temperature (u kahektičke dece). panniculus adiposus, masno jastuče, sloj potkožnog masnog tkiva. V. subcutis. pannus, panus, znak reparacije koji se sreće u težim zapaljenjima rožnjače. Površinski i duboki krvni sudovi prodiru u rožnjaču, vukući granulaciono tkivo, te stvaraju panus. Prema poreklu postoje: p. degenerativus, razvija se na šlepom oku, npr., u slučaju glaukoma apsolu-tum; p. scrophulosus, u slučaju kerati-tis skrofuloza; p. trachomatosus, u slučaju trahoma. Prema kliničkom izgledu postoje: p. crassus s. carnosus, debeo, mesnatog izgleda, bogat krvnim sudovima; p. tenius, nežan panus, s malo krvnih sudova. panophthalmia, v. panophthalmitis. panophthalmitis, panoftalmitis, gnojno zapaljenje celokupnog sadržaja očne jabučice. Uzroci: povreda, operacija, septikemija, ili nastaje metastatičkim putem. Ishod je gubitak očne jabučice. panphlebitis, panflebitis, zapaljenje sva tri sloja zida vene. pansinusitis, pansinuzitis, zapaljenje svih paranazalnih šupljina. pantljičara, parazit (odrasli) u vidu trake različite dužine. Sastoji se iz glavenog dela (scolex), vrata i tela (strobila). TeIo je izdeljeno u člančiće. U svakom od njih nalaze se i muški i ženski polni organi. Prema tome pantljičare su hermaf-roditi. V. taenia. pantljika, materična, ligamentum teres uteri, veza koja potiče sa svake strane materice do prednjeg trbušnog zida, prolazeći kroz preponski kanal sve do velikih usana stidnice i bručika. pantoskopska stakla, v. stakla.

pantotenska kiselina pantotenska kiselina, hidrosolubilni vitamin. Koenzim A, fiziološki aktivni oblik pantotenske kiseline, igra vrlo važnu ulogu u metabolizmu kao koenzim za niz različitih reakcija koje katalizuju enzimi. panuveitis, zapaljenje koje istovremeno zahvata sve delove uveje: dužicu, cilijarno telo i sudovnjaču. Panzerherz, (nem.) pancirsko,.oklopljeno srce, srce koje se nalazi u perikardu u kojem su staložene soli kalcijuma. V. pericarditis calcificans. papagajska bolest, v. ornitosis. papatačijeva groznica, v. febris papatacl Papaver somniferum, mak. Osušen sok nezrelih čahura maka je opijum, koji sadrži više alkaloida od kojih su terapijski najvažniji morfin, kodein i papaverin. papaverin, alkaloid iz opijuma; olabavljuje glatke mišiće, naročito mišiće arterija. Prema našoj farmakopeji, oficinalna je so papaverin-hlorid (Papaverini chloridum). Upotrebljava se kao spazmolitičko sredstvo. papilla, bradavica, kvržica; p. ñentalis, deo zubne klice mezodermalnog porekla iz koga se stvara dentin. Istovremeno je preteča zubne pulpe. Sin. organon dentinus. V. membrana eboris; p. interñentalis, meñuzubna papila, deo desni smešten izmeñu dva susedna zuba, koji ispunjava meñuzubni prostor koronarno do kontaktne tačke. Sastavljena je od dve papile (vestibularne i'oralne), oblika kupe, meñusobno povezane prevojem koji odgovara kontaktnoj tački. Sin. p. meduzubna, meso meduzubno; p. nervi s. fasciculi optici, papila vidnog živca, mesto na kome nervna vlakna mrežnjače napuštaju očnu jabučicu i čine vidni živac. Leži nazalno od žute mrlje i ima lako ovalan oblik, veličine je 1,5 mm. Boja papile razlikuje se od boje ostalog očnog dnau Centar je nešto uduben i tu ulaze odnosno izlaze iz očne jabučice arterija i centralna vena retine. papillaris, papilaran, koji pripada bradavici, bradavičast, npr. m. papillaris, papilarni mišići u srcu. papilitis, papillitis, zapaljenje inträokularnog dela vidnog živca. Odnosi se na

paprat papilu i deo živca neposredno iza nje. Oftalmoskopom se vidi daje papila otečena, zbrisanih granica, hiperemična. Praćen je padom oštrine vida i ispadom u vidnom polju. Uzroci: pored opštih uzroka mogu postojati i lokalni (uveitis, retinitis, horioiditis).V. neuritis n. optici. papilloma, benigna neoplazma poreklom iz epitela koja se u vidu resica izdiže iznad površine epitela, naleže na osnovicu koju čini veoma nežna vezivnovaskularna stroma; p. laryngis, papilom grkljana, izrastaj koji u odraslih osoba, a naročito u srednjih i starijih godišta predstavlja prekancersko stanje. Maligna alteracija prividno benignog tumora otkriva se ponovljenim biopsijama i mikroskopskim pregledom. U tim godištima se samo u retkim slučajevima radi o pravom benignom izrastaju. U male dece javlja se juvenilni papilom grkljana (p.l.iuvenile) koji ima virusnu etiologiju, pa se zbog čestih ekstrakcija obično ne može da izbegne traheotomija. Bujanje ovog izraštaja obično prestaje posle puberteta. papilomakularni snop, deo nervnih vlakana mrežnjače koji se u vidu snopa pruža izmeñu papile vidnog živca i makule. Ovi neuriti čine najkraći horizontalni put izmeñu papile i žute mrlje. Ulaze u temporalne kvadratne papile. Neposredno iza papile ovaj snop zauzima temporalnu polovinu vidnog živca, a idući prema centralnom nervnom sistemu sve više se približava centralnim delovima vidnog živca. papillomatosis cutis carcinoides Gottron, kvrgava bujanja na donjim ekstremitetima na bazi venske insuficijencije ili trauma. papir, artikulacioni, (stom.) trake od hartije pravougaonog ili potkovičastog oblika, sa slojem boje ili voska na jednoj ili obe strane. Ako se umetne izmeñu zuba gornje i donje vilice, boja se lako prenosi na zube. Služi za obeležavanje onih mesta na zubima koja dolaze u kontakt sa zubima iz suprotne vilice u raznim položajima i pokretima. Sin. hartija artikulaciona, papir indigo (stom.). paprat, muška, v. Aspidium Filix mas. 587

paprika paprika, v. Fructus Capsici. papula, primarna eflorescencija u vidu malog, čvrstog, mahom zaravnjenog izdignuća, veličine sočiva i većeg. Nastaje ćelijskom infiltracijom. papulonekrotički tuberkulid, mali čvorići u koži, pretežno lokaiizovani na opruzačkim stranama ekstremiteta, koji se javljaju na mahove, centralno se stapaju i zaceljuju belim, kružnim ožiljcima. Sin. tuberculosis papulonecrotica. papulozan, koji ima oblik papule. papulozni sifilid, sifilisna tvorevina u sekundarnom stadijumu papuloznog oblika. papvraceus, sličan hartiji, tanak kao hartija, npr., lamina papyracea, lateralni zid labirinta sitaste kosti. Paquelinov termokauter, aparat za ispaljivanje (kauterizaciju) koji se sastoji od šupljeg platinskog noža ili igle, koji se zagreju na plamenu; zatim ih mešavina benzinske pare i vazduha, koja kroz njih prouče, održava u usijanom stanju.V. termokauter. para, v. vapor. para-, u složenicama označava da je neštox pored nečega, nešto slično nečemu ili nešto što je sporedno npr. paranazalne duplje, duplje koje se nalaze pored nosne duplje. para-aminobenzojeva kiselina, v. PABA. para-aminohipurna kiselina (PAH), jedinjenje koje se koristi za odreñivanje zapremine plazme koja proñe kroz bubrege za odreñeno vreme, budući da se plazma koja prolazi kroz bubrege u potpunosti očisti (oslobodi) ovog jedinjenja. paracentesis, paracenteza, mala polukružna incizija kroz zadnju polovinu bubanjske opne u cilju ispražnjavanja seroznog ili gnojnog eksudata iz bubanjske duplje. Sin. miringotomija. paracentrična inverzija, v. inversio. Paracetamolum (paracetamol), v. acetaminofen. Paracolobacterium, porodica Enterobacteriacae. paracolpium, parakolpijum, okolna tkiva usmine, loža usmine. 588

paraformaldehid paracusis, parakuzija, svako izobličenje osećaja sluha; p. WiIUsIi1 bolji osećaj sluha u bučnoj sredini. paradidymis, paradidim, v. Giraldesov organ. paradoksni pokreti donje vilice, u istostranom prelomu kondila i tela mandibule do okluzije prvo dolazi u predelu poslednjih zuba na povreñenoj strani, a daljim zatezanjem mišića zatvarača brada se ne približava gornjoj vilici, već se od nje udaljuje. paradysenteria, paradizenterija, dijareja koja liči na blag oblik dizenterije. paraesthesia, parestezija, osećaj utrnulosti, bockanja, toplote ili hladnoće, svraba, miljenja mrava pod kožom u oblasti oživčenoj pojedinim kožnim živcima ili njihovim granama. Može biti prouzrokovan, kako patološkim procesima u perifernim živcima, tako u procesima u višim živčanim centrima; p. nn. infraorbitalis, alv. inferioris et mentalis, utrnulost inervacionog područja ovih nerava, privremena ili trajna; posledica je preloma gornje vilice, koštanog dela poda orbite, donje vilice, hematoma u kanalu nerva, tumora kosti i dr. paratzofagusna dijafragmatska hernija, v. hernija. parafimoza, v. paraphimosis. paraffinoma, parafinom, naziv za oblik zapaljenja pluća koje se javlja u vidu tumora koji se najčešće lokalizuje oko hilusa pluća, a odlikuje se pojavom fibroznog ožiljka u kome se može dokazati prisustvo parafina. Paraffinum, parafin, svaki zasićeni ugijovodonik metanskog reda. Meki parafin, koji se topi na 36-4O0C, koristi se u kozmetici, u potkožnim injekcijama, radi korigovanja deformacije lica, ili za otklanjanje bora na licu; P. liquidum, tečni parafin, služi kao laksantno sredstvo (oficinalan je prema našoj farmakopeji), za spravljanje lekovitih masti i suspenzija nerastvorljivih lekova. P. solidum, smeša čvrstih ugljovodonika. V. ceresin. parafinsko kupanje, v. kupanje. paraformaldehid, polimerizacioni proizvod formaldehida. Zagrevanjem osloba-

paralysis

paraganglioma da formaldehid, te služi za dezinfekciju prostora. paraganglioma, paragangliom, neoplazma koja anatomski nastaje van hromafinog tkiva, nadbubrežnih žlezda, a čine je zrele ćelije koje su po morfološkom izgledu slične ili identične sa ćelijama koje grade srž žlezda. Postoji benigni i maligni oblik ovih neoplazmi; p. intercaroticum, tumor karotisnog glomusa; p. medularis, tumor tkiva srži nadbubrežnih žlezda. Sin. pheochromocytoma. paraganglion, organ koji je po položaju i poreklu u vezi sa simpatičkim živčanim sistemom. Sadrži ganglijske ćelije, vlakna i hromafine ćelije bogato vaskularizovane, npr. g. suprarenale, srž nadbubrežne žlezde; p. aorticum abdominale, Zuckerkandlov paraganglion koji zakržljava u odrasle osobe; p. cardiacum, srčani paraganglion, u predelu venačne arterije i pretkomore. parageusia, parageuzija, poremećena ili izmenjena percepcija ukusa. paragranuloma, paragranulom, najblaži oblik Hodgkinove bolesti u kojeg postoje u limfnim žlezdama samo limfociti i plazmociti i retke Reed-Sternbergove ćelije. parahaemophilia, parahemofilija, hemoragijski sindrom izazvan naslednim manjkom V činioca koagulacije. parahidrosis, parahidroza, sekrecija znoja nenormalnog sastava: brom-, chrom-, heam-, urhidrosis. parakeratosis, parakeratoza, nepotpuno orožavanje ćelija epiderma; klinički se ispoljava deskvamacijom, a histološki se u ćelijama rožastog sloja vide jedra. parakinesis, parakineza, nepravilan pokret nastao usled nedostatka koordinacije. V. ataxia, koordinacija. paralaksa, prividno pomeranje nekog predmeta što nastaje pri promeni položaja posmatrača. I obratno, prividno pomeranje uočenog predmeta pri promeni položaja svetlosnog izvora (npr. rendgenske cevi). Paraldehydum, paraldehid, polimerizacioni proizvod acetaldehida, bistra, bezbojna tečnost, svojstvena mirisa, nepri-

jatna i oštra ukusa. Upotrebljava se kao hipnotičko sredstvo. paralelometar, (stom.) mehanička naprava za merenje nagnutosti prirodnih zuba, ucrtavanje protetskog ekvatora na radnom modelu i ubacivanje preciznih atečmena u stomatološke nadoknade izmodelovane u vosku. Električni i turbinski paralelometar koristi se u »frez«-tehnici, odnosno pri kombinovanju fiksnih i pokretnih zubnih proteza. paralitičar, (1) onaj koji je oboleo od oduzetosti, paralize; (2) oboleli od progresivne paralize. V. paralysis progressiva.

paralitički ileus, v. ileus. paralitički toraks, v. thorax. paralyticus, paralitičan, (1) koji je oduzet; (2) koji se odnosi na progresivnu paralizu. V. paralysis progressiva. paralysis, paraliza, oduzetost, gubitak neke živčane funkcije (oduzetost mišića inervisanih motornim živcem, prestanak sekrecije). Može biti organska, prouzrokovana anatomskom lezijom živca ili viših živčanih centara ili samoga mišića, ili može biti funkciona, kada postoji oduzetost uz potpunu anatomsku očuvanost svih odgovarajućih organa. V. hysteria; p. agi tans, oboljenje pri kome postoje degenerativne promene u supkortikalnim jezgrama (globus pallidus i substantia nigra). Nastaje pri kraju četvrte i pete decenije; po nekima je posledica ranog starenja navedenih delova mozga. Klinički se ispoljava tzv. Parkinsonovim sindromom. Sin. Parkinsonova bolest; p. akomodacije, gubitak sposobnosti oka za akomodaciju usled paralize cilijarnog mišića zbog čega oko ne može da vidi bliske predmete. Uzroci su: kontuzije očne jabučice, trovanja (atropinom, botulizam), ukapavanje Iekova u oko (atropin i si.), zarazne bolesti (najčešće difterija), sifilis mozga, tabes i progresivna paraliza; alkoholi-carska p., oboljenje koje se javlja u alkoholičara i po simptomima podseća na progresivnu paralizu; p. ascendens, v. Landryjeva p.; atrofička p., oduzetost koja se javlja s atrofijama mišića. Nastaje usled oštećenja perifernog motornog neurona; p. bulbaris progresiva, pro-

589

paralysis gresivna bulbarna paraliza, oduzetost mišića inervisanih bulbarnim živcima usled degeneracije njihovih jezgri. Postoje poremećaji gutanja, govora, žvatanja i mimike, fibrilarni trzaji i atrofija mišića jezika. Obično je završni stadijum progresivne spinalne mišićne atrofije (Aran-Duchenne) ili amiotrofičke Iateralne skleroze. V. poliomyelitis, sclerosis lateralis amyotrophica, i pseudobulbaris; p. cerebralis infantilis, cerebralna dečija oduzetost, paraliza koja obuhvata sledeće tipove: (1) diplegia spastica infantilis, ili Littleova bolest; (2) hemiplegia spastica, usled poroñajne traume ili encefalitisa; (3) kdngenitalna obostrana hemiplegija (naročito je pogoñena ruka) i (4) ekstrapiramidni sindrom; Erbova p., oduzetost mišića inervisanih ograncima gornjeg dela (korenovi Cs i Ce) brahijalnog spleta (m. deltoi-ñeus biceps, m. brachialis int. i m. spi-nator longus). Nastaje najčešće usled poroñajne traume novoroñenčeta. IspoIjava se odsustvom tetivnih refleksa, atrofijom, poremećajima u reakcijama na električne nadražaje, hipestezijom. Sin. Duchenne-Erbova p., p. obstetricalis; pv glasnice (glotisa), nepokretljivost jedne ili obeju glasnih žica. Glasna žica može biti u paramedijanom položaju (p. m. posticusa) ili u intermedijanom položaju (kadaverozni položaj). Pri prvom položaju postoje teškoće pri disanju, pri drugom teškoće pri fonaciji; Klumpkeova p., oduzetost donjeg dela cervikalnog pleksusa, usled čega se oduzimaju i atrofišu mali mišići šake (što dovodi do obrazovanja kandžaste šake) i flekso-ri podlaktice. Ako su korenovi povreñe-ni (najčešće pokidani usled pada, poroñajne traume itd.), pre nego što se od njih izdvoje rami communicantes dolazi i do Claude-Bernard-Hornerovog sindroma; Landryjeva p., oduzetost koja zahvata najpre stopala, pa se postepeno penje zahvatajući ruke i završava se oduzetošću životnih centara u bulbusu. Može biti različitog porekla (mijelitis, poliomyelitis, polineuritis) i različite etiologije (toksičke, infektivne). Sin. p. ascendens; p. mokraćne bešike, v. cystopa590

paralysis ralysis; p. nervi facialis, oduzetost facijalnog živca. Simptomi su: zbrisane bore odgovarajuće polovine čela, nemogućnost zatvaranja oka, opušten donji kapak, obrisana nazolabijalna bora, spušten ugao usta, opušten obraz, smanjeno lučenje pljuvačke i, često, oštećena percepcija ukusa na prednje dve trećine odgovarajuće strane jezika. Pri pokušaju pokazivanja zuba odgovarajući ugao usta je nepokretan. Pri supranuklearnoj (centralnoj) oduzetosti facijal* nog živca zahvaćena je samo muskulatura usana na strani suprotnoj leziji. Najčešći neposredni uzrok p.n.f. je kompresija usled edema u uzanom koštanom kanalu kroz koji prolazi facijalni živac. Etiologija je reumatička, toksičkoinfektivna, otogena i traumatska. V. Iagophthalmus, Bellov fenomen (pod znak). Sin. prosopoplegia, monoplegia /a» cialis; p. obstetricalis, poroñajna oduzetost, oduzetost u novoroñenčeta prouzrokovana poroñajem. Nastupa zbog pritiska na živce i živčane spletove ili zbog njihovog istezanja za vreme poroñaja. P.O. može da nastupi u predelu n. facijalisa ili gornjih ekstremiteta. Postoji gornja oduzetost brahijalnog spleta (tip Erb-Duchenne) i, rede, donja oduzetost tog spleta (tip Klumpke); p. progressiva, progresivna paraliza, duševna bolest koja se javlja u malog broja sifilitičara (uprkos lečenju) 3-30 godina posle infekcije. Patološkoanatomski postoje zapaljenjske i degenerativne promene u kori frontalnih režnjeva. Klinički se ispoljava somatskim promenama: Argyll-Robertsonov znak, dizartrija, peribukalne fibrilacije, u početku gojenje, zatim teška kaheksija, poremećaj rukopisa, kao i psihičkim poremećajima: teška demencija, poremećaj pamćenja i euforija. Oblici p. p. su: ekspanzivni (klasični), agitirani i dementni; p. p. juvenilisf oboljenje nastalo usled kongenitalnog sifilisa izmeñu 3. i 30. godine života. V. taboparalysis; p. pseudobulbaris, pseudobulbarna paraliza, oduzetost bulbarnih živaca centralnog, supranuklearnog porekla. Posledica je oštećenja kortikobulbarnih putanja u obema he-

paramedicinski misferama, najčešće usled arterioskleroze. Mahifestuje se poremećajima gutanja, žvakanja, govora i mimike, i prisilnim plačem i smehom; spinalna p., oduzetost usled oboljenja kičmene moždine. paramedicinski, što je u sporednoj vezi s medicinom; što liči na medicinu, ali pripada nekoj drugoj oblasti nauke ili ljudske delatnosti. parametadion, derivat oksazolidina, antiepileptičko sredstvo protiv male epilepsije. parametri] um, parametrijum, vezivno tkivo oko materice, izmeñu dva lista široke materične veze. paramimija, mimičko izražavanje raspoloženja suprotnog onom koje se doživIjuje (smeh pri doživljavanju tuge) u shizofreniji. paramnesia, paramnezija, poremećaj pri kome se ne razlikuje ono što je upamćeno od onog što je samo zamišljeno (od tvorevina mašte); identifikujuća p., v. deju vu. paramolar, prekobrojni zub koji se nalazi bukalno od niza molarnih zuba. paramyoclonus multiplex, paramioklonus, retko oboljenje nepoznate etiologije u odraslih, obeleženo naglim kontrakcijama mišića koje obično ne izazivaju pokrete u zglobovima. Najčešće su zahvaćeni pojedini mišići na ekstremitetima. Voljom se za kratko vreme mogu obustaviti, a nestaju u snu. Sin. myoclonia. paranasalis, paranazalan, koji se nalazi pored nosne duplje, npr. sinus paranasales, paranazalni sinusi. paranazalni sinusi, v. sinus paranasales. paranephritis, paranefritis, zapaljenje vezivnog tkiva oko bubrega. paranoia, paranoja, hronična duševna bolest koja se oblikuje pojavom niza sumanutih ideja koje vremenom narastaju i obuhvataju sve veći i veći obim bolesnikove stvarnosti. Sumanute ideje mogu se odnositi na »visoko poreklo« ili biti pronalazačke ili religiozne; p. gluvih, paranoidan stav gluvih, najverovatnije prouzrokovan nerazumevanjem šta se oko njih govori; p. querulativa, parano-

paraproteinemia ja pri kojoj bolesnik vodi beskonačne procese protiv svojih »progonilaca«. paranoičar, osoba obolela od paranoje. V. paranoia. paranoidan, (1) sumanut; (2) koji je sličan paranoji, npr. paranoidna shizofrenija, vrsta shizofrenije sa sumanutim idejama kao u paranoji. V. schizophrenia, paranoia. paraooforon, organ koji se u žena stvara od donjih mezonefrosnih kanalića. V. Giraldésov organ. paraphasia, parafazija, pogrešna üpotre ba reci i njihov pogrešan izgovor usled nerazumevanja izgovorenih reci pri senzornoj afaziji. V. aphasia. paraphimosis, parafimoza, stanje koje nastaje kada se navlaka muškog polnog uda prevuče preko glavića i više ne može da se vrati u svoj normalan položaj. Javlja se u veneričkim bolestima, fimozi, masturbaciji itd. paraphrenia, parafrenija, vrsta paranoidne shizofrenije u kojoj je ličnost dobro očuvana i koja protiče bez naročitih poremećaja u ponašanju. V. schizophrenia paranoides. paraplazma (devtoplazma), promenljivi, neophodni sastojci ćelije za koje nisu vezane osobenosti životnih pojava. Postaju radom citoplazme. U nju uključene, promeću se kroz živu materiju, oslobañajući energiju koja čini izvor dinamizmu životnih pojava. paraplegia, paraplegija, oduzetost dva simetrična ekstremiteta ili obeju strana lica (p. brachialis, p. cruralis, p. facialis). Nastaje usled oštećenja mozga, izdužene ili kičmene moždine ili perifernih živaca i u histeriji. Može biti spastička ili mlitava. Sin. diplegia; p. inferior, ili prosto paraplegija, oduzetost obeju nogu nastala usled promena na krvnim sudovima (arterioskleroza) u staraca; p. spastica, infantilis, vrsta Littleove bolesti; p. superior sive brachialis, oduzetost obeju ruku. paraproteinaemia, paraproteinemija, prisustvo u krvi nekog paraproteina, kao što je krioglobulin ili makroglobulin, u količinama koje nisu normalne. 591

parapsoriasis parapsoriasis, parapsorijaza, retko kožno oboljenje koje se ispoljava blagim eritemom i sitnim Ijuštenjem. Oblici: p. en plaques (erythrodermie pityriasique en plaques disséminées Brocq) razvija se u vidu žućkastocrvenkastih poIjca ili digitiformnih tračica s pitirijaziformnom deskvamacijom; p. guttata (pityriasis lichenoides chronica) ispoljava se egzantematičkom diseminacijom čvorića s lameloznom deskvamacijom po trupu i ekstremitetima; p. lichenoides et varioliformis acuta (Mucha-Habermann), diseminacija deskvamativnih, zatim nekrotizujućih papula, koje završavaju varioliformnim ožiljcima. pararektalan, pored rektuma (gužnjaka); p. rez ili p. laparotomija, otvaranje trbušne šupljine rezom po liniji koja se pruža po spoljašnjoj ivici pravog trbušnog mišića. pararektalna laparotomija, v. laparotomija. paraseksualne žlezde, žlezde koje su u prisnoj vezi s gonadama (hipofiza, nadbubrežne žlezde, štitasta žlezda, epifiza, timus i dr.). parasimpatički nervi, v. autonomni nervni sistem. parasimpatički nervni sistem, v. parasimpatikus. parasympathicolytica (remedia), parasimpatikolitička sredstva, sredstva koja inhibiraju organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergičkim nervima. parasympathicomimetica (remedia), parasimpatikomimetička sredstva, sredstva koja deluju nadražajno na organe i tkiva (efektore) inervisane postganglijskim holinergičkim nervima: parasympathicus, parasimpatikus (pars parasympathica), deo autonomneg ili vegetativnog nervnog sistema, čiji se centri nalaze u moždanom stablu i u kičmenoj moždini. Ove centre povezuju živčana vlakna preko gangliona i spletova s unutrašnjim organima, na koje parasimpatikus deluje suprotno simpatikusu. Parasimpatikus usporava meta592

paraventrikularna jezgra bolizam i štedi energiju, sužava ženicu i vrši akomodaciju oka, inerviše velike pljuvačne žlezde, sužava bronhije, usporava srčanu radnju, pojačava peristaltiku glatkih mišica i povećava sekreciju žlezda u želucu i u crevima. paratenon, masno tkivo u fascijalnim meñuprostorima tetiva. parathormon, naziv za hormon paratireoidnih žlezda. U hemijskom pogledu spada u grupu proteohormona. Igra važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma, a s tim u vezi i u metabolizmu neorganskog fosfora. Pod dejstvom ovog hormona povišava se koncentracija kalcijuma u krvi. Usled njegovog nedostatka dolazi u organizmu do hipokalciemije, hiperfosfatemije i prenadražljivosti perifernih nerava (tetanija). Glavne indikacije: tetanija, hronično trovanje radijumom. parathyreoidea, v. glandula parathyreoidea. parathyreoidectomia, paratireoidektomija, operativno uklanjanje paratireoidne žlezde. parathyreoprivus, paratireoideoprivan, koji je u vezi s uklanjanjem paratireoidnih žlezda ili prestankom njihove funkcije. paratimija, raspoloženje suprotno onom kakvo ga nalaže situacija (smeh i veselo raspoloženje u trenutku kada situacija izaziva tugu) u shizofreniji. paratyphus, paratifus, akutno, febrilno oboljenje koje izazivaju: Salmonella paratyphi A, Salmonella paratyphi B i Salmonella paratyphi C. Početak bolesti s temperaturom i akutnim gastroenteritisom. Potom se javlja otok slezine i obilna rezola. Paratifus liči na lakši trbušni tifus i traje 15-20 dana. Dijagnoza se potvrñuje bakteriološkim i serološkim putem. paravenski, koje se nalazi pored vene, npr. pogrešno ubrizgavanje nekog rastvora pored, umesto u venu. paraventrikularna jezgra, vrlo važna jezgra u hipotalamusu, pod ependimom, na bokovima III moždane komore. Ćelijama ove žlezde, kao i onima u

paravertebralis supraoptičkoj jezgri, pripisuje se neurokrina funkcija (diencefalna žlezda). paravertebralis, paravertebralan, koji se nalazi pored kičmenog stuba. Npr. paravertebralna anestezija, anestezija ubrizgavanja anestetskog sredstva u okolinu živca na mestu njihovog izlaska iz kičmenog kanala. paravertebralna linija, v. linea paravertebralis. parazit, organizam koji se stalno ili povremeno hrani na račun drugih živih organizama, koji se nazivaju njegovim domaćinom ili hraniteljem, ne uništavajući ih neposredno. parazitaran, što je izazvano parazitima, što ima osobinu parazita. parazitarna cista, v. cystis. paraziticidan, onaj koji ubija, uništava parazite. paraziticidi, sredstva koja uništavaju parazite. parazitologija, nauka o biljnim i životinjskim parazitima i o meñusobnim odnosima parazita i njihovih hranitelja ili domaćina. parazitotropan, koji ima specijalan afinitet za parazite, npr. parazitotropno dejstvo nekog leka. parazitotropizam, specijalan afinitet (npr. lekova) za parazite. parcijalan, v. partialis. parcijalna denaturacija DNK, neravnomerno, odnosno delimično, odvijanje dvostruke spirale DNK, jer njeni segmenti bogati parovima azotnih baza gvanin-citozin (G-C) ostaju trajnije u meñusobnom spoju zbog trostruke hidrogenske veze izmeñu njih, nego segmenti DNK bogati parovima baza adenin-timin (A-T) meñusobno povezanih slabijim, dvostrukim, hidrogenskim vezama. parcijalni infantilizam, v. infantilismus. parenchyma, parenhim, glavni deo organa sastavljen od specifičnih ćelija nosilaca funkcije organa, npr. jetre, bubrega, žlezde itd. parenchymatosus, parenhimatozan, bogat u parenhimu, npr. parenhimski organi (slezina, pluća, ždrelo i dr.) 38 Medicinski leksikon

parodontitis apicalis parenteralno, izvan creva. Izraz kojim se označava unošenje lekova u organizam nekim drugim putem, a ne preko pribora za varenje, npr. ubrizgavanjem u venu, u mišić ili u potkožno tkivo. paresis, pareza, nepotpuna motorna oduzetost, koja se ogleda u slabosti i smanjenoj motornoj snazi. V. paralysis. parestezija, v. paraesthesia; gustativna p,, poremećena sposobnost. percepcije ukusa. paretičan, koji se zasniva na parezi, koji je zahvaćen parezom. pareza nerva, laka ili nepotpuna paraliza, manifestuje se smanjenom motornom snagom. paries, zid, npr. prednji zid u nekom organu (paries anterior). Parinaudov konjunktivitis, v. bolest pariška nomenklatura, v. PNA. Parkes-Weberova bolest, v. bolest. parkinsonismus, parkinsonizam, hronični encefalitis, koji se može javiti više godina posle preležane akutne faze. Akutni encefalitis izuzetno od početka daje takvu sliku. V. syndroma ParkinsonL Parkinsonov sindrom, v. syndroma. Parkinsonova bolest, v. paralysis. parodontitis apicalis, (stom.) apikalni parodontitis, akutno ili hronično zapaIjenje potpornog aparata zuba u okolini vrha korena izazvano mehaničkim, termičkim, hemijskim ili bakterijskim uzročnicima; p.a.acuta, ima sledeće stadijume razvoja: 1) hyperemio simplex, oboljenje je lokalizovano u predelu okolozublja i praćeno hiperemijom i seroznom eksudacijom; 2) parodontitis purulenta, gnojni parodontitis lokalizovan je u kosti i praćen je prožimanjem leukocitima i stvaranjem apscesa; 3) parodontitis subperiostalis submucosae abscendens (parulis), parodontitis lokalizovan u predelu apikalnog okolozublja, s formiranjem subperiostalnog ili submukoznog apscesa. Postoje jaki zračeći bolovi, osetljivost zuba na mehaničke nadražaje i toplo, otok obraza, nekada povećana telesna temperatura i uvećanje regionalnih limfnih žlezda; p. a. chronica, hronično zapaljenje i destrukcija zahvata cement, okolozublje i al-

593

l parodontium veolarnu kost apikalnog predela zuba. Nastaje kao posledica neprikladno sprovedene terapije kanala korena posle gangrenoznog raspadanja pulpe ili apikalnog okolozublja, ili kao posledica njegovog zapaljenja; p. a. eh. circumscripta, hronično ograničeno zapaljenje apikalnog okolozublja s resorpcijom cementa, nekada i dentina vrha korena zuba, razgradnjom alveolarne kosti i prisustvom granulacionog tkiva; v. granulom. Ukoliko anatomska grada korena ili korenova dozvoljava, terapija se sastoji od drenaže, a zatim se preduzima odgovarajuća terapija kanala korena zuba; p. a. eh. fibrosa, hronično zapaljenje apikalnog okolozublja s fibroznim tkivom u apikalnom predelu zuba izgrañenom od vezivnotkivnih elemenata i malobrojnih krvnih sudova; p. a. eh. granulomatosa progressiva (Partsch), hronično neograničeno granulomatozno zapaljenje apikalnog okolozublja, s resorpcijom cementa i dentina vrha korena zuba, hroničnim razreñujućim ostitisom alveole, prisustvom granulacionog tkiva bogatog kapilarima i ćelijama zapaljenja. U aktivnoj fazi se u središtu^ zapaljenja nalaze ognjišta kolikvacije (fistuliziranje), dok u stadijumu latencije ovo nedostaje, v. fistula; p. progressiva, napredujući parodontitis, zapaljenjski oblik progresivnih parodontopatija. Karakterišu ga: zapaljenje desni, rasklaćenost i migracija zuba i pravi gingivalni džepovi u kojima se stvaraju gnojni sekret i subgingivalni konkrementi. V. parodontopatije, progresivne. parodontium, parodoncijum, okolozubIje, tkiva koja okružuju zub i pružaju mu potporu. To su: desni, alveolarna kost, periodoncijum i cement korena zuba. Sin. potporni aparat zuba. parodontopathia mixtä, mešovita parodontopatija koja se odlikuje zapaljenjskim i atrofičko-degenerativnim promenama u okolozublju. V. parodontopatije, progresivne. parodontopatije, v. parodontopatije, progresivne. 594

parosmia parodontopatije, progresivne, hronična, napredujuća oboljenja potpornog aparata zuba. Na osnovu vrste patološkog procesa u okolozublju se dele na: zapaIjenjski oblik - parodontitis progressiva, atrofičko-degenerativni - parodontosis i mešoviti - parodontopathia mixta. Sin. pyorrhoea alveolaris, paradentoza,' amfodontoza, alveoloklazija, paradentalna pioreja, parodontolysis. V. parodontitis 'progressiva, parodontoptahia mixta, parodontosis, parodontium. parodontosis, parodontoza, atrofičko-degenerativni tip napredujućih parodontopatija. Može biti: atrofički oblik, odlikuje se ogoljavanjem korena zuba s vestibularne i oralne strane, rasklaćenošću zuba u poznoj fazi oboljenja, relativnom otpornosti zuba prema zubnom kvaru i preosetljivošću zuba na razne lokalne nadražaje; degenerativni oblik, od koga, suprotno atrofičkom, obolevaju mlañe osobe. Zahvata najpre sekutiće i prve kutnjake, a zatim i ostale zube. Dovodi brzo do rasklaćenja i migracije zuba. Sekundarno se javlja zapaljenje i stvaraju se gingivalni džepovi. Sin. periodontosis, atrofija, difuzna alveolarna. paroksizam, v. paroxismus. paroksizmalna hemoglobinurija na hladnoću, v. haemoglobinuria. paroksizmalna komorska tahikardija, v. tachycardia. paroksizmalna noćna hemoglobinurija, v. haemoglobinuria. paroksizmalna pretkomorska tahikardija, v. tachycardia. paroksizmalni san, sin. brzi ili REM-san. paromomicin, antibiotik izolovan iz Streptomyces rimosus. Ima dosta širok antibakterijski domet, deluje i na amebe. paronychia, paronihija, v. perionychia. paroophoron, ostatak mezonefrosa u ženskog. parorexia, paroreksija, perverzija apetita, kada postoji želja za materijama koje se normalno ne jedu. parosmia, parosmija, poremećaj zapažanja mirisa, u kome bolesnik oseća mirise pogrešno, npr. različiti mirisi stvara-

parotideus

partus

ju u njega isti utisak. Nastaje usled pato- partialis, parcijalan, delimičan, koji se odnosi samo na jedan deo. Za gasove parloških promena čula mirisa. Može biti cijalni pritisak je pritisak svakog pojedijednostrana ili obostrana, uroñena ili nog gasa u.smeši, on bi bio isti i kad bi stečena. V. dysosmia. se sam taj gas nalazio u sudu u kome se parotideus, parotidan, koji se odnosi na smeša nalazi. V. pars. doušnu, parotidnu žlezdu, npr. ductus partizanske bolnice, v. bolnice u Narodparotideus, parotidni kanal. parotis, nooslobodilačkom ratu. parotida, glandula parotis, doušpartizanski sanitet, sanitetska organizana pljuvačna žlezda. cija koja obavlja funkcije- sanitetskog parotitis, zauške, zapaljenje parotidne obezbeñenja u vrlo teškim uslovima žlezde; p. epidemica, epidemički paropartizanskog ratovanja, kao što su: česti titis, zaušci, akutno, virusno uopšteno i brzi pokreti, oskudica u stručnom kadoboljenje s otokom zaušnih žlezda. Moru i sanitetskim materijalnim sredstviguća i afekcija mekih moždanica i semema, nepovoljni smeštajni i meteorološki nika. Parotitis počinje s umerenom temušlovi, ugroženost sanitetskih ustanova peraturom, otokom jedne pa druge zai ranjenika itd; zbrinjavanje se odvija usne žlezde, koji deformiše lice. Nekomčesto u jedinicama (četa, bataljon, briplikovana bolest traje desetak dana; gada), u pokretnim sanitetskim ustanomeningitis parotidea, često se javlja u vama. V. bolnice u NOR-u. Često se radece, 4-8 dana bolesti. To je serozni menjenici ostavljaju kod mesnog stanovningitis s dobrom prognozom; p. meništva; kad je moguće evakuišu se u satastatica, javlja se u toku septičkih obovezničke bolnice ili u bolnice u sopstveljenja; orchitis parotidea, dosta je noj pozadini, lece se i u gradovima koji čest u bolesnika od 15 do 30 godina. Posu zaposednuti od agresora itd. U NOR-činje visokom temperaturom i teškim u je spašavanje ranjenika i bolesnika opštim stanjem, pa se ubrzo javi otok bio najviši zakon za borce i starešine i jednog ili oba testisa. Kao trajna posleoni su taj zadatak obavljali bez obzira dica može da nastane hipospermija do na žrtve (borba za zaštitu ranjenih druazoospermije, odnosno trajnog sterilitegova) i napore (nošenje na duge relacita; p. phlegmonosa, gnojno zapaljenje je). U partizanskim uslovima izvoñenje parotidne žlezde; p. postoperativa, higijenskoepidemioloških mera i snabakutni parotitis u postoperativnom pedevanje medicinskim sredstvima i opreriodu, izazvan obično stafilokokima, mom zahteva i napore i snalaženje, impraćen bolovima, umereno povišenom provizovanje (npr. suvih komora) itd. V. temperaturom, glavoboljom i leukocitoimprovizacije u sanitetskoj službi. zom. Postoperativna komplikacija obično u iznemoglih i dehidratisanih boles- partizansko bure, benzinsko bure podešeno za depedikulaciju u ratnim uslonika sa smanjenim lučenjem pljuvačke. vima; sa benzinskog bureta se iseče jedparoxismus, paroksizam, iznenadna, nano dno i mesto njega se stavi drveni pogla pojava ili pojačanje postojećih simklopac koji ulazi 5 cm u bure, a iznad ptoma ili znakova bolesti. preostalog dna (na 30-40 cm) ugradi se Parrotova paraliza, v. syphilis congenitadrvena rešetka, a na nju se stavlja korpa Us. od drvenih letvica koje su nameštene uz Parrotove brazde, radijarni, ožiljasti nastrane bureta; u korpu se stavlja odeća, bori u okolini usta u uroñenom sifilisu. a do 5 cm ispod ravni rešetke ulije se pars, deo, npr. pars cervicalis esophagi, voda i bure se drži na ognjištu. Depedivratni deo jednjaka; p. alveolaris mankulacija traje do 40 minuta. dibulae, alveolarni deo donje vilice, u partus, poroñaj, akt istiskivanja ploda iz koji su usañeni zubi. materice, njegovo prelaženje kroz poroñajni kanal, tj. u karlicu i vaginu. Norpartenofilna homoseksualnost, v. homomalni je poroñaj posle devet meseci seksualnost. 595

parvus

pasta

graviditeta, a završava se izlaskom po- paskal, oznaka Pa (pascal), izvedena jedinica SI za pritisak. Pa je pritisak koji steljice iz materice i presecanjem pupproizvodi sila od l njutna koja je ravnočane vrpce; p. praecipitatus, nagli pomerno rasporeñena i dejstvuje upravno roñaj koji nastaje usled munjevitih stena površinu od Im2, zanja materice, najčešće u višerotki. Poroñaj se odigrava u toku nekoliko minuta na ulici, prilikom prevoza u kolima ili vozu, klozetu itd. Partüs praecipitatus izaziva u majke teške ozlede mekih de- paskal-sekund, izvedena jadinica SI za dinamičku viskoznost (oznaka: Pa-s). lova a u deteta povrede glave, asfiksiju Pa-s je dinamička viskoznost homogei intrakranijalna krvarenja. Dete može nog fluida u kome je izmeñu dva parada pretrpi i druge povrede (razne prelolelna sloja gradijent brzine l metar u seme) usled pada na zemlju, može da iskrkundi po metru, a napon smicanja l vavi usled prekida pupčanika itd.; p. paskal, praematurus, prevrerneni poroñaj, rañanje pre završetka normalnog perioda l Pa-s. - l Pa.l m trudnoće, v. partus; p. provocatus, izazI m/ s vani poroñaj, prevrerneni, od strane Iekara veštački izazvan poroñaj, zbog ne(Po nekim autorima l Pa-s naziva se ppkih komplikacija i oboljenja trudnice. azej) l poazej= 10 P= 10 poaza. parvus, mali, npr. ala parva, malo krilo. paslika, naknadna slika, koja se pod popasaža, p. jednjaka, utvrñivanje prolazgodnim uslovima javlja neposredno ponosti jednjaka rendgenskim pregledom sle prestanka doživljavanja slike nekog uz pomoć barijumskog mleka i barijumpredmeta (viñenja slike), odnosno poske paste. Obraća se pažnja na morfolosle prestanka delovanja optičke draži i giju i funkciono stanje jednjaka. traje kratko vreme (viñenje paslike). pasemenik, organ nasañen na gornjo-zaKao i slika paslika zavisi od viñenog dnju stranu semenika (kao čelenka na predmeta. Može biti pozitivna paslika, kacigi) u vidu vrpčastog okruglastog kada ima oblik i boju viñene slike, dok tela, na kome se razlikuju glava, telo i joj je boja suprotna (crna za belu sliku) rep. Celokupna dužina pasemeničnog ili komplementarna (zelena za crvenu, sklupčanog kanala iznosi 3-4 m. U repu žuta za plavu, tj. one boje sa kojom se se nastavlja u semenovod. Ćelije paseova dopunjuje do bele boje). menika su cilindrične s nepokretnim Passavantov greben, mišićni nabor koji trepljama. One luče naročiti sekret u se izdiže na zadnjem zidu nazofarinksa doba prolaza semeglavaca. Sin. epidiprilikom kontrakcije mišića stezača dim. V. epididymis. ždrela. Može se videti samo u osoba pasivna hemaglutinacija, reakcija izmekoje imaju otvoren rascep nepca. U ñu antitela i rastvorljivog antigena (prozdravih osoba ne postoji. Pogrešno je tein, ugljeni hidrat) koji je posebnim pomišljenje da se nosnoždrelna porta zastupkom vezan za eritrocite (najčešće tvara priljubljivanjem mekog nepca na eritrocite ovce). Posledica reakcije antiPassavantov greben. tela s antigenom je aglutinacija antige- pasta, polučvrst oblik leka za spoljnu nom obloženih eritrocita koji ovde sluupotrebu, sličan mastima, sa srazmerno že kao indikator reakcije. Reakcija je većim količinama indiferentnih praškovrlo osetljiva i ima veliku primenu. V. va, koji mu daju malo žilavu konzistenhemaglutinacije. ciju; P. Lassari, v. P. Zinci salicylata; P. pasivna kontraktura mišića, v. contracZinci oxydi (P. Zinci), cinkova pasta, tura. oficinalna prema našoj farmakopeji pasivni imunitet, v. imunitet (Zinci oxydi pasta). Sastoji se od jednog pasja glista, v. Taenia echinococcus. dela cink-oksida, jednog dela talka i dva pasji, očnjački, v. caninus* dela belog vazelina. Upotrebljava se kao 596

r

,

pasterizacija

patronažna sestra

zaštitno, adstringentno i antiseptičko pathologia, patologija, grana medicine koja proučava promene i poremećaje izasredstvo; P. Zinci salicylata, Lassarova zvane bolestima u organizmu; celularpasta. Sastoji se od cinkovog oksida, talna (ćelijska) p. (Virchow), naučni praka i belog vazelina, sa 2% salicilne kisevac u patologiji po kome, suprotno od line. Sin. P. Lassari. učenja humoralne patologije, osnovu pasterizacija, postupak u kome se upot0 svakog oboljenja sačinjavaju promene u rebljava temperatura ispod 10O C. Pasćelijama i poremećaji njihove funkcije; terizacija se najčešće koristi za uništahumoralna p. (Rokitansky), naučni vanje mikroorganizama u mleku. PoIu0 pravac u p. po kome osnovu Svih patočasovnim zagrevanjem na 62 C ili 20 seloških promena čine poremećaji u sakundi na 7 uništavaju se svi evenstavu krvi i sokova (dyscrasia). Taložetualno prisutni vegetativni oblici patonje patoloških materija iz krvi i sokova genih mikroorganizama. Ovim načinom organizma u tkiva i organe prouzrokuje mleko se može osloboditi onih bakterijizmene normalnog stanja organa; sekskih vrsta, koje obično dovode do obosualna p., grana medicine koja se bavi ljenja, kao što su: Streptococcus haeproučavanjem poremećaja polnog živomoliticus, Staphylococcus pyogenes, ta. Salmonellae, Shigellae, Coryne diphpatogene bakterije, bakterije koje izazitheriae i dr. Meñutim, apatogene baktevaju zarazna oboljenja (pathos=bolest; rije prežive takav postupak pa čak i pragen=stvara). vilno pasterizovano mleko je retko kad patogenost, sposobnost mikroorganizma sterilno. da izaziva bolest. Uzročnici zaraznih boPasterov zavod, „Institut Pasteur", naučlesti su, prema tome, patogeni mikroorna ustanova u Parizu, osnovana 1886. ganizmi. Svi ostali mikroorganizmi, koji god. za izučavanje besnila po Pasterone izazivaju bolest, nazivaju se nepatovim metodama i drugih zaraznih bolesti. genim ili apatogenim. Kasnije, u raznim zemljama osnovane su ustanove (Pasterovi zavodi) za suzbi- patognomija, v. pathognomia. patografija, opis neke bolesti, u užem janje besnila. smislu, opis bolesti neke istorijski znaPasteurella, gram-negativni, asporogeni čajne ličnosti. kratki elipsoidni štapići, bez čahure, odlikuju se bipolarnim bojenjem. Neke vr- patolog, stručnjak koji se bavi izučavanjem patologije i primenjivanjem znaste su veoma patogene za čoveka; P. nja iz patologije. pestis, u čoveka izaziva kugu; P. pseupatološka anatomija, grana medicine dotuberkulosis, izaziva oboljenje veokoja se bavi izučavanjem patoloških ma slično tuberkulozi; P. tularensis, izapromena organizma pri raznim oboljeziva tularemiju. njima primenjujući pri tome, pored obpastozan, testast, koji ima mekoću testa. dukcije leševa, i histološke, kao i druge Izraz koji se upotrebljava za opis kože u metode izučavanja (eksperimentalne, bolesnika s izraženim edemima, najčešbakteriološke, biohemijske itd.). će u nefroznom sindromu. patološka fiziologija, grana medicine patella, patela, zdelica, čašica (kost u kolekoja se bavi izučavanjem poremećaja nu). funkcije tkiva, organa i celog organizpatellaris, patelaran, čašični, koji se odma. nosi na čašicu, npr. facies patellaris, čapatološka fraktura, v fractura spontanea. šična strana na butnoj kosti namenjena patološka interseksualnost, v. intersekzglobljavanju s čašicom. sualna, patološka. Paterson-Brown-Kellyjev sindrom, v. patološka luksacija, v. luksacija. Plummer-Vinsonov sindrom. patronažna sestra, medicinska sestra koja u okviru rada neke polikliničke uspathognomia, patognomija, nauka koja tanove (dispanzer, savetovalište, dom izučava simptome i znake bolesti.

597

patronažna služba zdravlja, zdravstvena stanica i si.) vrši nadzor nad bolesnicima o kojima se brine ta ustanova, o njihovoj porodici, stanovanju, radnim uslovima, lečenju kod kuće ltd. U nas p.s. najviše rade u antituberkuloznim dispanzerima i ustanovama za zaštitu majke i deteta. patronažna služba, sastavni deo zdravstvene službe koji se uključuje u sve vidove zdravstvene zaštite, obuhvatajući porodicu kao celinu. Na taj način ova služba izlazi iz zdravstvenih organizacija i ulazi u zajednicu povećavajući efikasnosti zdravstvene zaštite. patuljast rast, (nanismus, nanosomia), patološki nizak rast, prouzrokovan (ali ne uvek!) nedostatkom (v. tamo) čovečijeg hormona rastenja (auksina). Paul-Bunnellov test, v. test. Paulingova teorija stvaranja antitela, Pauling smatra da svi molekuli antitela imaju isti polipeptidni lanac kao normalni globulin, a od normalnog globulina se razlikuje samo po konfiguraciji lanca; to je u stvari način presavijanja lanca u molekuli. pavor nocturnus, iznenadno skakanje iz sna, najčešće u dece od druge do osme^ godine. Ispoljavanje jakog straha. Spavanje se nastavlja, obično bez potpunog buñenja. Uzroci su verovatno različiti, organski i psihički. Smatra se da je pavor nocturnus epileptički ekvivalent. pazuho, (pers., turski) pauza, v. axilla. pazušna jama, v. regio axillaris, fossa axillaris. pazušni, v. axillaris. Péanova klešta, v. klešta. pecten, češalj, češljasti greben, npr. pecten ossis pubis, greben preponske kosti. pectenitis, pektenitis, zapaljenje čmarnog češlja. pectenosis, pektenoza, stenoza analnog kanala koja je izazvana neelastičnim tkivnim prstenom izmeñu analnog žleba i analnih kripta, Pektenoza zadaje bol pri vršenju nužde, praćena je krvarenjem i nadražejem. pectenotomia, pektenotomija, prosecanje prstena koji stvara pektenoza. V. pectenosis. 598

pedodontia pectoralis, pektoralan, grudni, npr. musculus pectoralis major, veliki grudni mišić. pectoriloquia, pektorilokvija, prenošenje govora kroz grudni koš; p. aphona, Sapatna pektorilokvija, prenošenje šapata bolesnika kroz grudni koš. pectus, grudi, prsa; p. carinatum, kokošije grudi, izražena ispupčenost grudne kosti, skoro uvek je posledica rahitisa; p. excavatum, nenormalno ulegnuće grudne kosti; p. gallinatum, kokošje grudi. pedicterus, izraz za icterus neonatorum. pedicularis, pedikularan, što je u vezi s vašima. V. pediculus, pediculosis. Pediculidae, jedna od četiri familije reda Anoplura, klasa insekta, u koju spadaju tri vaši koje žive na čoveku. DeIi se u potfamilije: Pediculinae, sa samo jednim rodom i vrstom; Pediculus humanus var. corporis-vestimenti i var. capitis. i Pedicinae, sa samo jednim rodom i vrstom; Phthirius pubis (inguinalis). Pediculoides ventricosus, sitan pregalj, spoljni parazit mnogih insekata s kojih prelazi na domaće životinje i čoveka, izazivajući u poslednjeg svojim ubodima vrstu dermatitisa, poznatog pod imenom žitne šuge ili češe. pediculosis, pedikuloza, vašljivost (1) prisustvo vaši u ljudi; (2) promene na koži izazvane vašima. Pediculus, ime roda u koji spada čovečja vaš. Ranije se smatralo da postoje dve vrste: P. humanus corporis, vaš na telu i na odelu (zvana i bela vaš), i P. humanus capitis, vaš u glavi. Sada se smatra da su to samo dva varijeteta iste vrste; p. humanus var. corporis, bela vaš, prenosilac uzročnika pegavca, povratne groznice i rovovske groznice; P. pubis, v. Phthirius pubis. pedijatar, dečji lekar, lekar koji je specijalizovao dečju medicinu i bavi se lečenjem odojčadi i dece do puberteta. pedijatrija, grana medicine koja se bavi dečjim bolestima. pedikacija, obljuba u čmar (žene ili muškarca). pedodontia, v. stomatologija, dečja.

pedofilna homoseksualnost pedofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost pedunculus, pedunkul, peteljka, nožica. peep-show, (engl.) pipšou, aparat za subjektivno audiometrijsko ispitivanje sluha u male dece. Zajedno s audiometrij-ski datim tonom pojavljuje se na ekranu osvetljena slika, ali samo onda kad dete čuje ton te istovremeno pritisne dugme. pegavac, typhus exanthematicus, v. rikettziosis. pegavi t if us, typhus exanthematicus, v. kettiiosis. pektini, polisaharidi ili, preciznije, poliuronidi koji se nalaze pored celuloze u mesnatim delovima biljaka (korenu, listovima i stabljikama) i u voćnim sokovima, koji, zbog prisustva pektina, pri kuvanju grade gel. U sastav pektina ulaze poligalakturonska kiselina kao oksidacioni proizvod galaktoze, zatim D-galaktoze, L-arabinoza, D-ksiloza i sirćetna kiselina. pektorilokvija v. pectoriloquia. pelagra, v. pellagra. Pel-Ehsteinov tip temperature, hronični remitentni tip temperature u Hodgkinovoj bolesti. pelen, v. Absynthium. Pelger-Huetova nenormalnost jedra, nasledni poremećaj u segmentovanju jedra neutrofilnih i eozinofilnih granuloci-ta: jedra su u vidu štapa ili sfere. peliosis rheumatica, v. purpura. pella, koža,v. cutis. pellagra, pelagra, bolest uzrokovana nepravilnom ishranom, tj. nedostatkom vitamina grupe B u organizmu, posebno niacina; ispoljava se karakterističnim promenama na koži, poremećajima u organima za varenje, nervnim i psihičkim poremećajima, a rede na hematopoeznom aparatu, jetri, endokrinim žlezdama itd. Na otkrivenim delovima kože nastaju crvene pege na kojima se, posle slivanja, javljaju plikovi, zatim se koža pigmentuje, zadeblja i deskvamira, a naposletku atrofiše. Pored nervnih ili psihičkih poremećaja, postoje skoro uvek i poremećaji u priboru za varenje, najčešće prolivi. Uzrok je nedostatak kompleksa vitamina B, naročito PP-fak-

pelvis tora (amida nikotinske kiseline), a izvesnu ulogu igra, pored sunčevih zrakova i nepotpunost ishrane (alkoholizam). pelletierin, alkaloid iz kore nara (Cortex Punicae granati). Ranije korišćen kao anthelmintičko sredstvo. pellucidus, proziran, providan, npr. septum pellucidum, prozirna pregrada. peloidi, opšti naziv za lekovita blata, mineralnog ili biljnog porekla, koja se upotrebljavaju za lečenje. Ova blata mogu biti prirodna (mineralna, biljna ili mineralno-biljna). Takvo je blato u Rusandi i u Igalu, ili su veštačka (postaju mešavinom pogodne zemlje sa mineralnom vodom), kakvo je blato u Koviljači. Peloidi deluju temperaturom, fizičko-hemijskim osobinama, radioaktivnošću i dr. Upotrebljavaju se pri hroničnom reumatizmu, neuralgiji, posledicama povreda i dr. V. fango. peloidotherapia, v. therapia. peludska alergija, v. pollinosis; peludska groznica, v. pollinosis. pelvicus, pelvičan, karlični, npr. nervus pelvicus, karlični živac. pelvinus, karlični, npr. pars pelvina, karlični deo nekog organa. Sin. pelvicus. pelvioileoneocystostomia, pelvioileoneocistostomija, anastomoza bubrežne karlice izolovanim segmentom ileuma, koji je spojen s mokraćnom bešikom. pelviotomia, pelviotomija, (hir.) otvaranje bubrežne karličice hirurškim putem. Sin. pyelotomia. pelvis, karlica, zdelica, donji deo trupa ispod trbuha, koštani pojas koji grade dve karlične kosti, krsna i trtična kost; p. major, velika karlica, gornji deo karlice koji pripada trbušnoj duplji; p. minor, mala karlica, donji deo karlice u kome se nalaze mokraćna bešika, spolni organi i čmarno crevo; Naegelova k., koso sužena k., koja nastaje usled nedovoljnog razvijanja jednog krila karličnih kostiju kao posledice nekog zapaljenjskog ili tuberkuloznog procesa i srašćenja ileosakralnog zgloba. K. dobija koso sužen oblik i čini apsolutnu prepreku normalnom poroñaju. Spada u vrlo retke anomalije; p. nana, patuljasta k., ravnomerno sužena. Može biti srazmerna i 599

l

pemphigoid novoroñenčadi

Penicillinum

nesrazmerna. Srazmernâ je u pravih pakome se na mestima plikova stvaraju setuljaka, tj. koji se kao takvi rañaju i doboroičke naslage; p. vegetans, oblik stižu polnu zrelost zadržavajući detipemfigusa s lokalizacijom bula u intertnjast rast (40-100 cm visine). Nesrazriginoznim predelima (preponski predemerna je u normalno roñene dece koja Ii, aksile) i kapilicijumu, posle čijeg prkasnije pretrpe nenormalan razvoj i skanja dolazi do papilomatoznih vegetatako dospevaju do polne zrelosti. Smatra cija; p. vulgaris chronicus, veoma tešse daje uzrok p.n. poremećaj funkcije ko oboljenje nepoznate etiologije, koje hipofize i štitaste žlezde; osteomalačesto počinje plikovima na sluznicama cična k., nepravilna i neravnomerno a zatim i na koži, koji prskaju i ostavljaju sužena k., u osoba s osteomalacijom. K. bolne erozije. je deformisana i sužena na tipičan na- penetrans, penetrirajući, prodorni, u čin. Ona je ugnuta, krsna kost je istureužem smislu odnosi se na rane koje otna duboko u karlicu, preponska kost varaju telesne šupljine; u širem smislu, ima oblik pačjeg kljuna. Usled ovih deono što prodire u dubinu nekog dela formiteta ulaz karlice ima oblik srca na tela ili kroz zid šupljeg organa. kartama. O.k. predstavlja apsolutnu penetratio, penetracija, probijanje, prodipreporuku za normalan poroñaj; p. reranje. Penetracija predstavlja sporo nališ, bubrežna kariica, mokraćni orprodiranje patološkog procesa iz jedgan u obliku spljoštenog levka u koji se nog organa u drugi. Npr. u želudačnoj ulivaju bubrežne čašice. Od karlice se grizlici proces se probija u jetru, panspušta mokraćovod do mokraćnog mekreas, debelo crevo itd., usled čega je hura. ovakav ulkus dobio naziv prodorna žepemphigoid novoroñenčadi (pemphigus ludačna grizlica; p. u genetici, procentepidemicüs neonatorum). Sin. impetigo ska učestalost pojave mutantnog fenotibullosa. pa delovanjem heterozigotnog domipemphigus, pemfigus, plikovnjača, obnantnog mutiranog gena ili homozigotoljenje kože u kome se na koži i sluznK nih recesivnih imitiranih gena. Ako se čama (usnoj) javljaju plikovi s bistrim mutantni geni fenotipski ne ispolje ni u sadržajem. Oblici: p. chronicus benigjedne osobe, reč je o nepenetraciji; ponus familiaris (morbus Hailey-Hailey), tpuna p., fenotipsko ispoljavanje munasledno oboljenje s često prstenasto tantnog gena u 100% njegovih nosilaca; rasporeñenim plikčićima u ojednim redukovana, nepotpuna p., ispoljavapredelima, potiljku i vratu; p.congeninje mutantnog fenotipa u manje od talis s. epidermolysis bullosa heredita100% osoba s odgovarajućim mutantria; p. conjunctivae (ocularis) mucosinim genom. nechialis (Lortat-Jacob), pored ko- penicilamin, stvara helate sa bakrom, žinjunktivitisa i bula razvijaju se i sinehije vom, cinkom i olovom i potpomaže izlukoje dovode do simblefarona. Dolazi do čivanje ovih metala s mokraćom. zamućenja rožnjače koje izaziva amau- penicilinaza, adaptivni enzim (beta-laktarozu; p. foliaceus, počinje kao p. vulgamaza) koji proizvede rezistentne bakris mlitavim bulama da bi se posle kraterije. Razgrañuje penicilin G kidanjem ćeg ili dužeg vremena došlo do eksfolibeta-laktamske veze i na taj način ga jativne eritrodermije; p. juvenilis, pojainaktiviše. Penicilinazu proizvode mnova plikova na neizmenjenoj koži u dece; ge gram-negativne bakterijske vrste: p. ocularis, promene se ograničavaju Klebsiella, Enterobacter, Escherichia na oko u vidu konjunktivitisa, sa kasnicoli i dr. Upotrebljava se u ispitivanju jim stvaranjem membrana što dovodi sterilnosti penicilina i pri kultivisanju do simblefarona i najzad slepila. Sin. p. materijala poreklom od bolesnika lečeconjunctivdlis; p. seborrhoicus (erytnih penicilinom. hematosus) (Senear Usherov sindrom) Penicillinum, penicilin, antibiotik, prvopočinje u seboroičkim predelima i u bitno dobiven iz gljivice (plesni) Penicil600

penis Hum notatum. Moćno hemioterapijsko sredstvo. Kiseline, alkalije i toplota (ovo poslednje naročito ako je penicilin u rastvoru) razgrañuju ovo sredstvo. U grupu klica osetljivih prema penicilinu spadaju streptokoki, gonokoki, meningokoki, pneumokoki, stafilokoki, bacili difterije i antraksa, neke anaerobne klice (Clostridia, npr. Clostridium tetani), spirohete sifilisa, povratne groznice, Vensanove angine i Vajlove bolesti. Upotrebljava se u mnogobrojnim oboljenjima prouzrokovanim klicama osetIjivim prema penicilinu. Daje se, najčešće intramuskularno, bilo u obliku vodenog rastvora (natrijum-penicilin), bilo u obliku suspenzije (prokain-penicilin), bilo oralno (fenoksimetil-penicilin). Dozira se u jedinicama, a doze variraju od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona jedinica. Netoksičan je, ali u nekih osoba prouzrokuje alergiju. Danas postoji čitav niz polusintetskih derivata penicilina. Oficinalan je prema našoj farmakopeji u više oblika. penis, muški polni ud. Erektilni organ valjkastog oblika koji se sastoji od tri šupljikava tela (corpora cavernosa), od kojih dva gornja čine telo uda, a donje obavija mokraćnu cev i završava se napred, u obliku pečurke, glavićem uda (glans penis). Obavijen je fibroznom opnom i kožom koja je za podlogu labavo spojena i koja preko glavića gradi duplikaturu, tzv. udnu navlaku (praeputium). penisna kost, nalazi se u nekih životinja (pas, kurjak). penna, pero. pennatus, perast, npr. musculus unipennatus, jednoperast mišić. penoskrotalan, koji se odnosi u isto vreme na penis i mošnice. pentada (pogrešno pentalogija), kombinacija pet činilaca ili elemenata, kao istovremeni defekti ili simptomi; p. Fallota, pored tri defekta u Fallotovoj tetradi u ovoj postoji još i otvoren ovalni otvor ili defekt tremnog septuma. V. Fallotova tetrada. Pentamethylentetrazolum, v. Pentazolum.

perPentanoli ni t r is, pentanol-nitrit, amil-nitrit, isparljiva tečnost naročitog mirisa, zapaljiva, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Vazodilatatorno sredstvo, dejstvo mu nastupa brzo, ali je kratkotrajno. Upotrebljava se u napadima stenokardije (angina pectoris). Pentazolum, pentazol, Pentamethylentetrazolum, prema našoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom pentetrazol (Pentetrazolum). Analeptičko sredstvo. Upotrebljava se kada je potrebno nadražiti centar za disanje i vazomotorni centar ili koru velikog mozga. pentosuria, pentozurija, benigni nasledni poremećaj metabolizma, koji se prenosi autosomnim recesivnim genom, u kojeg postoji deficit enzima dehidrogenaze 1-ksiluloze. Zbog toga postoje u mokraći velike količine 1-ksiluloze. pentoze, ugljeni hidrati s pet ugljenikovih odnosno pet kiseonikovih atoma. U čovečjem i životinjskom organizmu nalaze se pentoze riboza i deoksiriboza kao sastojci nukleinskih kiselina, a u biljnom arabinoza, ksiloza i dr. pepeljast, v. cinereus, pepsin, proteolitički ferment želuca, koji u kiseloj sredini razgrañuje proteine do albumoza i peptona. pepsinuria, pepsinurija, prisustvo pepsina u mokraći. Postoji često u ulkusu dvanaestopalačnog creva, zbog povećanog lučenja želudačnog soka. peptički ezofagitis, v. oesophagitis, peptički ulkus, v. ulcus. peptid, jedinjenje u kome su aminokiseline peptidno vezane, tj. spojene tako da se iz amino-grupe jedne i karboksilne grupe druge aminokiseline izdvoji molekul vode, npr. glikokol H 2 NCH2COOH+ glikokol H2N-CH2COOH = H2N - CH2CO - NH - CH2COOH dipeptid glicil-glicin + voda. Ako se ovako sjedine dve aminokiseline, nastaje dipeptid, tri grade tripeptid, a više njih polipeptid. peptidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peptida do aminokiselina. Nalazi se u crevnom soku. V. erepsin. Sin. ereptaza. per-, u složenicama označava: (1) kroz, potpuno, u velikoj meri; (2) u herniji ozna601

per contiguitatem čava da se neki element pojavljuje u izvesnim jedinjenjima sa svojom najvišom valencijom, npr. HClO hipohlorasta kiselina je s hlorom koji ima najnižu valenciju +1 a HClCU perhlorna kiselina je s hlorom koji je pozitivno sedmovalentan pa stoga ova kiselina ima prefiks per - dakle perhlorna kiselina. per contiguitatem, kontaktom, dodirom. P.c. se šire patološki procesi od jednog mesta na drugo dodirom, npr. s visceralnog lista pleure na parijetalni. V. per continuitatem, per metastasin. per continuitatem, nastavljanjem putem neprekidnog nastavljanja. P.c. se, npr., širi neki patološki proces (maligni tumor, zapaljenje) tako što se promene šire od mesta početka u neposrednu okolinu, bez prekida. Suprotno: per metastasin, per contiguitatem. V. continuitas. per metastasin, rasejavanjem, npr. tumori se šire po telu uglavnom p.m., rasejavanjem krvnim ili limfnim putem. per os, peroralan, kroz usta. per primam (intentionem), zarašćivanje rane sjedinjenjem njenih ivica i zidova i uspostavljanjem kontinuiteta razdvoje^ nih tkiva bez učešća granulacija. per rectum, rektalno, kroz čmarno crevo. per secundam (intentionem), zarašćivanje rane pomoću granulacija koje se stvaraju na dnu i stranama rane i bujaju prema njenoj površini. per vias extraorales, ekstraoralni pristup, izvan usta, spolja; p. v. intraorales, intraoralni pristup, kroz usta; p. v. nasales, transnazalni pristupni put ispod donje nosne školjke za repoziciju dislokovane zigomatičke kosti po Lothropu. V. operatio Lothropova. per vias naturales, koji se obavlja prirodnim putem. peracutus, u najvećoj meri akutan, oštar, nagao. perakutan, v. peracutus. percepcija, v. perceptio. perceptio, percepcija, opažanje, sticanje svesti o nečemu. Psihički proces u kome su tesno povezani čulni osećaji i iskustvo. V. osećaj. percussio, perkusija, kucanje, metoda fi602

perforatio zičkog pregleda u kojoj se ocenjuje jačina i kvalitet zvuka koji se čuje pri udaranju u nekom predelu tela; auskultacijska p., auskultacija zvuka dobivenog perkusijom; bimanuelna p., perkusija sa istovremenim korišćenjem obe ruke, pri kojoj se srednji prst leve ruke prislonjava na deo koji se perkutuje, a srednji prst desne ruke udarcem na njega vrši perkusiju (p. prst o prst); p. dentis, (stom.) pomoćna dijagnostička metoda za utvrñivanje stanja zdravlja zuba i potpornog aparata zuba. Zub koji se ispituje udara se nežno nekoliko puta pogodnim instrumentom. Pri tome se prate reakcija bolesnika i sluša proizvedeni zvuk. Može biti vertikalna i horizontalna; direktna p., neposredna perkusija nekog predela bez upotrebe srednjeg prsta leve ruke kao plesimetra; instrumentska p., perkusija koja se izvodi pomoću čekića i plesimetra; palpacijska p., kombinacija palpacije i perkusije, u njoj se više iskorišćuju palpacijski, a manje perkusijski fenomeni; topografska p., perkusija kojom se odreñuju granice pojedinih organa (pluća, srce, jetra, slezina); uporedna p., perkusija koja služi za odreñivanje razlike zvuka iznad pojedinih, najčešće simetričkih predela tela. perforans, perforantan, probojan, ono što stvara perforaciju. perforatio, perforacija, provaljivanje, prodor; maskirana p., termin kojim se označuje perforacija grizlice želuca ili dvanaestopalačnog creva kad je perforacioni otvor prikriven starijim sraslinama ili svežim srašćenjem s nekim od susednih organa (velika pregača, žučna kesa, režanj jetre). Klinički se maskirana perforacija manifestuje kao lokalni peritonitis. Sin. prikrivena perforacija, pokrivena perforacija; mehanička p., arteficijalni otvor ili rupa načinjena bušenjem ili vrtenjem, ili prosecanjem neke površine, npr. korena zuba; spontana, patološka p., provaljivanje usled paiološkog procesa (npr. grizlice želuca ili dvanaestopalačnog creva ili dizenterijske ulceracije Hd.); p. membranae tympani, perforacija bubanjske opne,

perforativni apendicitis prati eksudativne procese u srednjem uhu. U akutnim otitisima je sitna, kod hroničnih veća. Ako ne zahvata koštani okvir bubanjske opne, govori se o centralnoj perforaciji, u protivnom slučaju o rubnoj perforaciji. Perforacije u Shrapnellovoj membrani nameću sumnju na prisutnost holesteatoma u srednjem uhu; p. oesophagi, perforacija jednjaka, a može da nastane povredom pd nekog progutanog stranog tela (šiljata kost), dekstrukcijom jednog dela zida usled malignog izraštaja i instrumentalno prilikom ezofagosköpije ili bužiranja. Hitna hirurška intervencija je potrebna; p. pulpae accidens, akcidentalna perforacija pulpe zuba, nehotično otkrivanje pulpe nastalo pri obradi kaviteta, ili pri frakturi zuba. perforativni apendicitis, v. appendicitis. perforatoriurn, v. probojnih. perforatus, probuŠen, npr. substantia perforata anterior, prednja rupičasta supstancija. perforisati, probiti, izazvati perforaciju. V. perforatio, perfomns. perfuzija, čin kojim se uliva neka tečnost u krvne sudove ili neki organ i tkivo. pergamentska koža, v. xeroderma pigmentosum. perhlorati, antitireoidne m aterije (v.tamo) koje deluju sprečavajući jodinaciju (v.tamo) i u nas je, kao kalijumperhlorat, poznat pod nazivom »Irenat«. periadenitis, zapaljenje tkiva oko žlezda; p.mucosa necroticans recurrens, mukozni nekrotički povratni periadenitis, oboljenje slično aftoznom stomatitisu. Promene podsećaju na afte, ali su znatno veće i zahvataju i dublja tkiva. V. stomatitis âphthösa. perianalis, periâimlan, okoločmaran, oko čmara. periarterijska simpatektomija, sympathectomia. periarteritis, zapaljenje spoljnih slojeva arterije i tkiva oko arterije; p. destruens, najprisnije vezan za ženski pol, naročito za funkciju njegovih polnih žlezda (arthropathia ovaripriva); p.gummosa, gumozni periarteritis, pri-

pericarditis sustvo sifilisnih guma u zidu arterije; p.nodosa, nodozni periarteritis, zapaljenje svih slojeva malih i srednjih arterija, praćeno mnogobrojnim sistematskim pojavama. Spada u grupu bolesti vezivnog tkiva (kolagenoza). Sin. polyarteritis nodosa; panarteritis; p. scapulohumeralis, hronično zapaljenje subdeltoidne i subakromijske burze, najčešće izazvano traumom, koja može. da se završi skvrčavanjem ovih sluznih kesa. Sin. Duplayeva bolest, p.syphilitica, sifilisni periarteritis, periarteritis gummosa. periartritis, v. periarthritis. peribronchitis, peribronhitis, oblik hroničnog bronhitisa u kojeg postoji zapaljenje i zadebljanje tkiva oko bronhija. pericardiectomia, perikardiektomija, delimično isecanje srčane kese, kojom se olakšava sistola i dijastola u srašćivanju perikarda. Sin. Schmiedenova perikardiektomija. pericardiocentesis, perikardiocenteza, punkcija perikardijalnog prostora radi aspiracije tečnosti iz njega. pericardiolysis, perikardioliza, v. pericardiectomia. pericardiomediastinitis, perikardiomedijastinitis, zapaljenje perikardijuma i medijastinuma. pericardiotomia, perikardiotomija, operativno otvaranje srčane kese. Vrši se u gnojnom zapaljenju perikarda u svrhu drenaže. V. pericardiectomia. pericarditis, perikarditis, zapaljenje perikardijuma; p. adhesiva, adhezivni perikarditis nastaje usled srašćivanja perikardijumskih listova ili perikardijuma s okolinom; p. calcificans, hronični oblik perikarditisa s pojavom taloženja krečnih soli, v. acretio cordis, concretio cordis; p. haemorrhagica, hemoragijski perikarditis, karakteriše se krvavim izlivom; p. epistenocardica, lokalizovano zapaljenje perikardijuma iznad mesta srčanog infarkta; p. exsudativa, perikarditis sa izlivom u perikardijumsku šupljinu; p. sicca, suvi perikarditis, karakteriše se fibrinskim naslagama i daje šum perikardnog trenja; p. supiirativa, perikarditis s gnojnim izlivom; 603

Pericarpium Aurantii p. uremica, perikarditis koji se javlja u uremiji; pericardium, perikard, srčana kesa, osrñe, omotač kupastog oblika izgrañen od vezivnog tkiva, koji obavija srce. Unutrašnja strana srčane kese obložena je tankom glatkom seroznom opnom. Baza srčane kese pričvršćena je za dijafragmu. Pericarpium Aurantii, Aurantii amari f Iavedo, kora pomorandže. Služi kao korigens za ukus, najčešće u obliku tinkture. V. Tinctura Aurantii. Pericarpium Citri, Citri flavedo, kora limuna. Služi kao korigens za ukus, najčešće u obliku sirupa (Sirupus Citri). pericentrička inverzija, v. inversio. pericolitis, perikolitis, zapaljenje tkiva oko kolona, naročito peritoneumskog lista oko kolona. pericoronitis acuta, zapaljenje mekog tkiva oko krune zuba u nicanju, naročito donjeg umnjaka. Karakteriše se bolom, otokom, zapaljenjem sluznice, supuracijom iz mekog tkiva, trizmusom i regionalnim limfadenitisom. peridectomia, peridektomija, operativno odstranjenje dela vežnjače očne jabučice pored ruba rožnjače u cilju lecenjâ, panusa. Sin. peritomia, periectomia, syndectomia. periderm, krupne ćelije koje se u početku 2. meseca embrionalnog života nalaze pod površinom niskih ćelija pokožice. U 3. mesecu sve ćelije počinju da se orožavaju. periduodenitis, zapaljenje neposredne okoline duodenuma, koje usled nastalih sraslina deformiše duodenum. periectomia, periektomija, v. peridectomia. periferni limfocitni organi, v. sekundarni limfocitni organi. periferni vid, v. visus. periferni živci, senzitivni, motorni i mešoviti živci nastali anastomoziranjem (spajanjem) u živčanim spletovima (plexus). V. nervus. perifolliculitis capitis abscedens et suffodiens (Hoffmann), stafilokokno zapaljenje folikula i njegove okoline na kapilicijumu u muškaraca u vidu mnogobrojnih apscesa koji fistuliziraju. 604

perinephritis perihepatitis, zapaljenje peritoneumskog pokrivača jetre; p. chronica hyperplastica, hiperplastički hronički perihepatitis u kojeg je peritoneumski list oko jetre zadebljan i bele boje, slično šećernoj opni kolača. Sin. Zuckergussleber. perikarditis, v. pericarditis. perikornealna injekcija, v. injectio pericornealis. perikymata, talasaste linije na površini gleñi koje odgovaraju završetku Retzijusovih linija. V. Retzijusove linije. perilimfa, bistra tečnost koja ispunjava koštani labirint unutrašnjeg uva i u kojoj je suspendovan opnasti labirint. Perilimfa je istog sastava kao i cerebrospinalna tečnost, s kojom je u vezi. perilymphadenitis, perilimfadenitis, zapaljenje tkiva oko limfne žlezde. perimetar, aparat za ispitivanje vidnog polja. V. perimetrija, vidno polje. perimetrija, (oft.) ispitivanje vidnog polja. Ima cilj da odredi granice vidnog polja, kao i eventualne ispade u samom vidnom polju. Vrši se pomoću specijalnog aparata, perimetra. V. vidno polje, skotom. perimetrium, perimetrijum, serozni ili peritonealni omotač materice. perinatalis, perinatalan, koji se dešava za vreme ili kratko vreme posle poroñaja. perinatalna zaštita, predstavlja pružanje stručne medicinske pomoći za vreme poroñaja. Vrši se u stacionarnim ustanovama od strane specijalista akušera i babica. perinealis, perinealan, koji se odnosi na perineum. perineoplastika, plastička hirurška operacija za korekciju'starih ozleda (rascepa) meñice nastalih za vreme poroñaja, kao i u slučaju prolapsa vagine i materice. perineorraphia, perineorafija, zašivanje povreda meñice, nastalih za vreme poroñaja. perinephritis, perinefritis, zapaljenje tkiva oko bubrega. Simptomi su povišena

r

perinephrium temperatura i bol u lumbalnom predeIu, koji se naročito pojačava pri udaru. perinephrium, perinefrijum, peritonealni omotač i ostala tkiva koja okružuju bubreg. perineum, meñica, meki delovi koji zatvaraju donji otvor male karlice, a sastoje se od mišića, fascija i kože. period poluraspada (T), vreme potrebno da se radioaktivnost odreñene količine bilo kakvog radioaktivnog elementa smanji na polovinu svoje prvobitne vrednosti. Sin. poluzivot, vreme poluraspada. perioda, horizontalan niz hemijskih elemenata u periodnom sistemu. U periodnom sistemu ima sedam perioda. Broj svake periode označava broj elektronskih slojeva oko jezgre atoma (prva perioda ima jedan sloj, sedma i poslednja ima sedam slojeva). U svakoj periodi se osobine elemenata postepeno menjaju s porastom atomskog broja. perioda, v. menstruatio. period ili vreme poluraspada, simbol T (često i T1 /2), označava vreme za koje se aktivnost posmatranog radioaktivnog nuklida smanji na polovinu početne vrednosti. Ovom veličinom se odlikuje nuklearna stabilnost radioaktivnog nuklida i ima konstantnu vrednost za odreñenu vrstu radionuklida. Zbog toga se naziva i fizičko vreme poluraspada. Povezanost perioda poluraspada T i radioaktivne konstante A data je formulom: T - 0,693/A. (Praktično se može smatrati da se potpuni raspad nekog radioizotopa izvrši za vreme od 10 T, kada od njegove prvobitne količine ostane jedan hiljaditi deo.)

periodična bolest, v. bolest. periodična groznica, v. febris. periodična neutropenija, v. neutropenija. periodični poliserozitis, v. polyserositis. periodično disanje, v. respiratio. periodontosis, periodontozis, v. parodontosis. I perionalni prostori, prošireni ostatak kapsularne decidualne opne. perionychia, perionihija, oboljenje eponihijuma epidermne navlake koja pokriva koren i bočne rubove nokta.

periostitis periodontium, periodoncijum, ozublje, elementi smešteni u periodontalnom prostoru, izmeñu cementa korena zuba i alveolarne kosti. To su: vlak.ia (osnovna, kolagena elastična i acidorezistentna), krvni i limfni sudovi, nervna vlakna i će lij ski elementi. Funkcije periodoncije su: amortizovanje pritiska, potpora zubu i tkivu desni, sprečavanje utiskivanja zuba u alveolu, ishrana parodoncijuma, recepcija i prenošenje osećaja dodira i bola, kao i učešće u apoziciji i resorpciji kosti i cementa. Sin. membrana periodontalna. V. vlakna periodontalna. periorchitis, periorhitis, zapaljenje vaginalnog omotača semenika; p. adhaesiva, vid zapaljenja u kome postoje srasline izmeñu oba lista pomenutog omotača; p. purulenta, periorhitis koji je praćen gnojenjem. periost, pokosnica, vezivni omotač kosti, pomoću kojeg kost raste i regeneriše se. Sastoji se od dva sloja: spoljni sloj je bogat kolagenim i elastičnim vlaknima i krvnim sudovima koji prodiru u kost, a unutrašnji sloj je bogat ćelijama s nešto elastičnih vlakana i živcima (kambijalni sloj). Ćelije pokosnice stvaraju koštanu supstanciju. periostitis, zapaljenje periosta; najčešće je hronično i praćeno bolom i otokom kosti. Akutni periostitis nastaje ušled infekcije putem krvi, per continuitatem ili direktnim unošenjem gnojnih klica pri povredama. Akutni periostitis se odlikuje difuznim gnojenjem, jakim bolovima i septičkim znacima. Bolest se često završava nekrozom kosti; p. albuminosa, p. sa sluzavostaklastim eksudatom; p. dentis, zapaljenje dentalnog periosta; p. diffusa, neograničeni periostitis dugih kostiju; p. fibrosa, periostitis čija je odlika izliv krvi ispod pokosnice; p. hyperplastica, hipertrofička plućna osteoartropatija; p. ošsificans syphilitica, periostitis s koštanim zadebljanjima u uroñenom sifilisu; p. serosa, periostitis sa seroznim izlivom; p. syphilitica, periostitis koji može da se javi već u ranom stadijumu ove bolesti, a odlikuje se bolnim zadebljanjem pokosnice; 605

periostni refleks p. praecox, rani sifilitički osteoperiostitis, kao rani simptom bolesti. periostni refleks, v. refleks. periphlebitis retinae, oboljenje venskih sudova mrežnjače praćeno eksudacijom, recidivišućim krvavljenjima i bujanjem. Javlja se u mlañih osoba. Etiologija je nejasna. Dovodi do teških komplikacija, pa i do gubitka vida. Posle više godina povrata dolazi do spontanog smirivanja. periporitis, stafilokokni apscesi koji se razvijaju u znojnim porusima odojčadi, slični furunkulusima. periproetitis, periproktitis, zapaljenje tkiva oko rektuma i čmara (npr. periproktalna flegmona). periproktalan, koji se nalazi oko čmara, okoločmaran. perisigmoiditis, zapaljenje peritonealnog pokrova (seroze) sigmoidnog pregiba kao, npr., u divertikulozi ovog creva. perisinusni prostori, intercelularni prostori oko sinusnih kapilara. V. intercelularan. perisplenitis, zapaljenje čahure slezine, koje može biti samostalna pojava, a češće je u sklopu opšteg peritonitisa; p.^ cartilaginea, zadebljanje čahure slezine sastavljeno od hijalinizovanog vezivnog tkiva. peristaltika, lagano skupljanje prstenastih mišića nekog šupljeg organa (jednjak, želudac, crevo, ureteri i dr.), i to tako da ovo skupljanje napreduje kao talas od obližnjeg (gornjeg) ka udaljenom (donjem) kraju organa, čime se omogućava prenošenje sadržaja. peritomia, peritomija, v. peridectomia. peritonealna irigacija, v. dyalysis. peritoneopathia, peritoneopatija, svaka bolest peritoneuma. peritoneum (peritonaeum), trbušna maramica, glatka, sjajna, serozna opna koja svojim unutrašnjim ili utrobnim listom (p. viscerale) obavija mnoge organe u trbušnoj duplji, a svojim spoljašnjim ili zidnim listom (p. parietale) oblaže zidove trbušne duplje. Parijetalni list gradi peritonealnu vreću, čija se šupljina naziva peritonealna duplja (cavum peritonei). Organi koji se nalaze u peritoneal606

peritonitis noj duplji, obavijeni visceralnim peritoneumom, jesu intraperitonealni organi (jetra, želudac, slezina, tanko crevo itd.). Organi trbušne duplje smešteni iza ove vreće jesu retroperitonealni organi (pankreas, bubrezi itd.). peritoneumska dijaliza, v. dyalisis. peritoneumska irigacija, v. dyalisis. peritonismus, peritonizam, bolni meteo-rizam trbuha koji liči na peritonitis. Javlja se u psihoneuropata, u povredama abdomena bez perforacije šupljih organa, povredama kičmene moždine. Sin. pseudoperitonitis. peritonitis, zapaljenje trbušne maramice u kome nastupa eksudacija krvnog seruma, fibrina, eritrocita i leukocita u trbušnu duplju (npr. posle perforacije želuca i creva), povrede šupljih organa i infekcije koja usled toga nastaje. Njegovi su simptomi: bol u trbuhu, zatvor, povraćanje i temperatura; p. adhaesiva, peritonitis čija je odlika u postojanju sraslina seroze susednih organa; on obično predstavlja završnu fazu, tj. preboleli akutni peritonitis; prisustvo žuči u peritoneumu posle rupture vanjetrenih žučnih puteva; p. chronica incapsulata, hronični peritonitis u kome su creva prekrivena fibroznim tkivom koje vremenom hijanolizuje; p. circumscripta ili saccata, peritonitis koji je ograničen na jedan deo trbušne maramice; p. diffusa, peritonitis koji zahvata ćelu trbušnu maramicu; p. fibrocaseosa, tuberkulozni peritonitis s fibroznom i kazeoznom degeneracijom; p. gaseosa, peritonitis s nagomilanim gasom u peritoneumu; p. generalisata, sin. p. diffusa; p. meconialis, peritonitis koji nastaje usled perforacije creva, intrauterini ili brzo posle poroñaja, kada se izliva mekonijum u peritonealnu duplju; mekonijalni peritonitis je najčešća posledica mekonijumskog ileusa u fibrocističkoj bolesti pankreasa; p. pelvica, peritonitis lokalizovan u karlici kao komplikacija ginekoloških oboljenja; p. perforati-va, peritonitis koji nastaje usled perforacije nekog šupljeg abdominalnog organa; p. purulenta, peritonitis koji sadrži gnoja; p. traumatica, peritonitis

peritonizovati koji nastaje usled traume abdomena; p. tuberculosa, peritonitis prouzrokovan bacilima tuberkuloze. peritonizovati, pokriti operativne ili traumatske rane u trbušnoj duplji zdravim peritoneumom, kako bi se izbegle sras-line, inače, česte na mestima lišenim pe-ritoneuma (»deperitonizovana«). peritonsillitis, peritonzilitis, zapaljenje vezivnog i mišićnog tkiva u tonzilnoj loži, obično posle angine. peritonzilarni apsces, v. abscessus. peritricha, tip bakterija koje imaju više flagela rasporeñenih po celoj njihovoj površini (npr. proteus). perityhlitis, peritiflitis, zapaljenje peritoneuma u okolini slepog creva (cekuma), koje dolazi od zapaljenog slepog creva (typhlitis), odnosno od njegovog crvulj-ka (appendicitis, epityphlitis). V. appendicitis. periurethritis, periuretritis, v. spongiitis. perkolacija, ekstrahovanje rastvorljivih sastojaka neke droge u naročitom sudu (perkolatoru), u koji se stave isitnjena droga i neki tečni rastvarač koji lagano prolazi kroz nju. perkusija, v. percussio. perkusijska auskultacija, v. percussio. perkusijski zvuk, zvuk koji se dobija perkusijom izvesnih predela tela, može imati razne kvalitete; jasan p. z., dobija se perkusijom iznad zdravih pluća; po-tmuo p. z., dobija se iznad delova pluća, koja samo delimično sadrže vazduh, u nekim početnim infiltratima; timpani-čan p. z., zvuk koji se dobija perkusijom iznad delova tela ispunjenim vazduhom ili gasom; tmuo p. z., dobija se iznad delova tela koja ne sadrže vazduh (iznad izliva). perkutoran, koji je u vezi sa perkusijom. perkutorna tmulost, v. perkusijski zvuk. perleche, (fr.) v. angulus infectiosus oris. permagnus, vrlo veliki, preveliki, ogro man. permanganati, soli permanganove kiseline, KMnCU- Takva so je, npr. kalijumpermanganat. permeabilan, propustljiv. permeabilnost, propustljivost.

peroksidaza permeaza, protein enzimskih osobina, omogućuje različitim hemijskim jedinjenjima prolaženje kroz citoplazmatsku membranu koja, pored drugih funkcija, vrši i sintezu permeaznog sistema. Osnovna komponenta tog sistema je permeaza. permutit, veštački dobijen zeolit topljenjem kaolina, gline i sode. U vodi se ne rastvara, a ima osobinu da svoj natrijum, pri upotrebi natrijum-permutita, lako zamenjuje drugim katjonima, kao što su kalcijum i magnezijum, zbog čega se upotrebljava za smanjivanje tvrdoće vode. perna bolest, v. chloracne. pernazalan, ono što se uvodi ili unosi kroz nos, npr. pernazalna sonda uvedena u jednjak; pernazalno unošenje lekova (ekstrakt zadnjeg dela hipofize u insipidnom dijabetesu i dr.).

perniciozna anemija, v. anaemia. perniciosus, perniciozan, opak, opasan, koji može dovesti do smrti. Npr., anemia perniciosa, opaka anemija. perniones, promrzline, hronično zapaljenje prouzrokovano dejstvom hladnoće, većinom na prstima nogu ili ruku, u obliku dugotrajno osetljivih modrocrvenih infiltrata, ponekad s plikovima ( II stepen) i ulceracijama (III stepen) praćenim svrabom i bolovima. V. congelatio. perniosis, pojava ozeblina, promrzlina. V. perniones, congelatio. peroksid, oksid nekog elementa koji sadrži više kiseonika i to samo oni koji su u vezi sa -O-O-, npr. vodonik-peroksid, H-O-O-H. Peroksidi se mogu smatrati solima vodonik-peroksida kao slabe kiseline, npr. BaOa. Peroksidima se često nazivaju i viši oksidi koji ne daju s razblaženim kiselinama vodonik-peroksid, već so i kiseonik. Stoga se za okside izvedene iz HžO2 predlaže naziv superoksidi ili pravi peroksidi, a za one koji s kiselinom daju kiseonik da se nazovu polioksidi. peroksidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peroksida iz koga se izdvaja aktivan kiseonik. 607

peroksidazna reakcija peroksidazna reakcija, v. reakcija. peroksisomi, peroksizomi, (microbodies), organčići ćelije1 (0,6-0,7) jajoli-kog oblika s enzimskim sadržajem (pe-roksidaze, katalaze, kis. D aminooksida-ze); po tome se razlikuju od lizozoma. Nastaju kao i lizozomi. peroneus (peronaeus), lišnjačni, npr. nervus peroneus communis, zajednički lišnjačni mišić. Sin. fibularis. peroperativan, koji je u direktnoj ili indirektnoj vezi s operacijom; što se dešava za vreme operacije. perpendicularis, perpendikularan, uspravan, okomit, npr. lamina perpendicularis, uspravna pločica. perseveratio, perseveracija, vezivanje za jednu misao ili reč koja se onda nehotično, necelishodno uporno ponavlja pri nekim afazijama i u zdravih ali premorenih osoba. Pri katatoniji postoji tzv. verbalna stereotipija, besmisleno ponavljanje jedne reci ili rečenice. V. verbigeratio, aphasia. persona, maska koju su nosili rimski glumci, po Jungovom psihološkom učenju označuje ličnost onakvu kakvu je vide drugi. Prava, unutrašnja, ličnost sex tu naziva anima. perspiratio, perspiracija, izmena gasova kroz kožu pri mirovanju i osrednjoj temperaturi sredine (20-3O0C); uglavnom odavanje vodene pare preko kože, pri čemu koža ostaje suva (p. insensibiHs), a u vrlo maloj meri pdavanje ugljen-dioksida i primanje kiseonika. Pri višoj temperaturi sredine (višoj od 330C) voda se pojavljuje u vidu znoja na koži (p. sensibilis). V. disanje. persplenitis, zapaljenje peritoneumske ovojnice slezine. Perthesova drenaža, v. drainage. pertussis, pertusis, veliki kašalj, akutno, kontagiozno oboljenje malog deteta, koje izaziva Bordetella pertussis. Odlikuje se napadom kašlja sa zacenjivanjem. Početak bolesti je postepen sa suvim kašljem, pretežno noću. Zatim nastaje stadijum zacenjivanja sa 5-25 napada grčevitog kašlja u toku dana. Za vreme napada dete ima 3-6 uzastopnih stridoroznih, čujnih udisaja zbog grča 608

pes glotisa i isto toliko vrlo produženih isprekidanih izdisaja. Na kraju napada dete izbacuje malo lepljive sluzi ili povraća. U odojčeta može nastati apneja sa cijanozom, koja se često završava letalno. Pertusis je teško oboljenje, naročito za odojčad čija je smrtnost preko 50%. perubalsam, v. Balsamum peruvianum. perverzoidan, kaže se za seksualne radnje koje se javljaju silom potrebe u nemogućnosti normalnog zadovoljavanja ili kao prethodne radnje u normalnom poInom zadovoljavanju (sadističke težnje u muškarca, a mazohističke u žene). perverzoidne seksualne radnje, od pravih seksualnih perverzija koje su same sebi cilj i koje isključuju normalno zadovoljenje, čak i kad za njega postoji puna mogućnost, treba razlikovati pseudoperverzne, perverzoidne seksualne radnje silom potrebe, u odsustvu mogućnosti za normalno zadovoljenje (npr. u internatima, logorima, zatvorima itd.). Takav je slučaj prigodnih homoseksualnih veza, naročito meñu jedinkama istog genitalnog pola, ali manje-više heteroseksualno uobličenih s drugim svojim odlikama (npr. izmeñu androidnih i hiperginoidnih žena ili izmeñu ginoid-nih i hiperandroidnih muškaraca). Perverznim se ne mogu smatrati i radnje koje u polnom odnosu raznopolnih jedinki prethode normalnom zadovoljavanju kao krajnjem cilju (npr. izvesne sadističke težnje u muškaraca, a mazohističke u žene, dodiri polnih organa partnera i si.). perzistencija mlečnih zuba, duže zadržavanje mlečnih zuba u vilicama od vremena njihove normalne smene stalnim zubima. Može perzistirati poneki od mlečnih zuba, kao ].od nedostatka zuba zamenika ili ankiloze mlečnog zuba. Perzistencija više mlečnih zuba ili ćele mlečne denticije javlja se u rahitisu, kleidokranijalnoj i akrofacijalnoj disostozi i kretenizmu. pes, distalni deo donjeg ekstremiteta, stopalo. Na stopalu se razlikuje gornja strana (dorsum pedis) i donja strana ili taban (planta p.). Idući od pete ka vrhovima prstiju, na stopalu se razlikuje: nožje

pessarium (tarsus), donožje (metatarsus) i prsti (digit! pedis). Kosti stopala grade dva svoda ispupčena nagore: uzdužni svod od pete ka palcu, i poprečni svod od prve kosti ka petoj kosti donožja; p. anserinus, guščja noga, zajednički pripoj na golenjači tetiva terzijskog, polutetivnog i pravog unutrašnjeg mišića buta; p.a.nervi facialis, završne grane živca lica u parotidnoj žlezdi koje se šire u obliku guščje noge; p. calcaneus, odignu-to stopalo, nenormalan položaj stopala gde se ono isključivo oslanja na petu; p. equinovalgus izvrnuto kopitasto stopalo; p. equinus, konjsko stopalo. Stopalo se oslanja samo svojim prednjim krajem i prstima a peta je odignuta; p. equinovarus, p. planus, ravni tabani »dustaban«, deformacija stopala usled spuštanja tabanskog svoda. Sin. planovalgus; rovovsko s., povreda nogu, a najčešće stopala, dužim dejstvom umerene vlažne hladnoće od O do +80C. Najčešće u ratu u vojnika s mokrom i blatnjavom obućom. Povreda počev od plikova do gangrene pogoñenih delova noge, odn. stopala; p. valgus, izvrnuto stopalo. Taban je okrenut u polje, a stopalo se oslanja svojom unutrašnjom ivicom; p. varus, uvrnuto stopalo. Taban je okrenut unutra, a noga se oslanja spoljnom ivicom stopala. pessarium, pesar, prstenasta naprava od tvrde gume ili kaučuka, u obliku pravog okruglog prstena ili savijen u vidu osmice ili slova S, koja se upotrebljava radi popravke položaja zavaljene materice, ili sprečavanja ispadanja materice u prolapsu. Pored ovih pesara postoje i pesari za sprečavanje začeća, okluzivni pesari u vidu kapice od gume, srebra, aluminijuma ili stakla i stavljaju se pred snošaj na grlić materice kao prezervativi. Pesslerovo mrtvo polje, (stom.) zona tkiva u okolini fokusa s malim brojem krvnih sudova. Značajna za odbranu organizma od prodora mikroba. pesticidi, sredstva za uništavanje štetočina svake vrste. pestis, kuga, teško, akutno, endemsko, epidemijsko i karantinsko oboljenje, 39 Medicinski leksikon

petroleum koje izaziva Pasteurella pestis. Kuga spada u transmisivne bolesti, jer je pacovska buva prenosi s obolelih glodara na ljude. Bolest počinje naglo s jezom, temperaturom, glavoboljom i teškom adinamijom. Ima više kliničkih oblika kuge; bubonska k., najčešća je i odlikuje se otokom regionalnih limfnih žlezda u blizini mesta ujeda buve; plućna k., liči na tešku, toksičku, hemoragičku bronhopneumoniju. Kužna sepsa je najteža i može da nastane primarno ili sekundarno. Kuga je još od davnina imala veliki značaj u biološkom ratu. peščano kupanje, v. kupanje. petechia, petehija, tačkasto krvarenje u koži. petehijalni indeks, broj petehija na kvadratnom centimetru kože posle venske staze izazvane stezanjem poveskom. V. Rumpel-Leedeov znak. peteljka, vrpčasti produžetak tkiva i krvnih sudova o kome vise neke normalne tvorevine, npr. embrion, ili benigni tumori kože ili sluznice, npr. fibroma pendulum cutis, fibrom kože koji visi na peteljci, viseći lipom creva, lipom debelog creva koji visi na peteljci itd. petlja, v. ansa. Pe t hi d in i chloridum (petidin-hlorid), analgetičko sredstvo, sintetska zamena za morfin; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Petitov trougao, v. trigonum tumbale (pod trigonum). Petitova hernija, v. hernia. petlovska jedinica, v. jedinica. petna kost, v. calcaneus. petrificatio, petrifikacija, skamenjavanje odnosno skamenjenost, taloženje kalcijumovih soli, pri čemu materija u kojoj su se soli istaložile postaje čvrsta kao kamen. V. calcificatio. Petrijeva šolja, plitka staklena posuda, koja služi za izolovanje i kultivisanje bakterija na čvrstim podlogama (agaru i dr.). Sastoji se od dva tanjirića, od kojih jedan služi za poklapanje drugog.

petrol-etar, v. Aether petrolei. petroleum i njegovi isparljivi proizvodi, gorivo za motore, mazivo, deluje na kožu i kao para kroz disajne organe; 609

Petroselini radix može da izazove akutno zapaljenje pluća, glavobolju, senzitivne poremećaje, akne i keratozu. Petroselini radix (koren od peršuna), sadrži etarsko ulje koje deluje diuretićno. petrositis, petrozitis, serozno ili gnojno zapaljenje ćelija na vrhu piramide slepoočne kosti. Nastupa kao deo mastoiditisa u ljudi kojima je pneumatizacija temporalne kosti tako daleko razvijena. Otkriva se rendgenskim snimanjem piramide još pre nego što se razvije klinički sindrom (Gradenogov sindrom, paraliza abducensa). petrosus, petrozan, hridni, koji pripada petroznom delu slepoočne kosti. Pettenkoferova reakcija, v. reakcija. Peutz-Tourain-Jeghersov sindrom, v. syndroma. Peyronijeva bolest, v. induratio penis plastica. Peyerove ploče, skupine limfnih meškova u tankom crevu (ileumu). Sin. follicuIi lymphatici aggregati. Pezzerov katetar, v. katetar. Pfeifferov bacil, v. Haemophilus influenzae. Pfeifferov fenomen, fenomen liže koji s.ex koristi za dijagnozu. Pfeifferova bolest, \.mononucleosis infectiosa. phaco-, predmetak u složenicama koje se odnose na soćivo. pH (potentia hydrogenii, vodonični eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slično Ch, merilo aktualne kiselosti odnosno bazičnosti. Ako je, npr., CS=IO-2, pH=2 itd. U neutralnom rastvoru pH=7, ü kiselom od O do 7, a u baznom od 7 do 14. phacomatosis, fakomatoza, kliničke slike u kojih istovremeno postoje malformacije na koži, očima i moždanom tkivu: neurofibromatosis Recklinghausen, adenoma sebaceum Pringle, morbus Sturge-Weber-Krabbe. phaeochromocytoma, feohromocitom, tumor, obično benignog karaktera, hromafinog tkiva srži nadbubrežnih žlezda (ili simpatičkih paraganglija) koji se usled pojačanog lučenja adrenalina (v. 610

pharyngoscopia clausa tamo) i noradrenalina (v. tamo) klinički manifestuju znacima svojstvenim ovim hormonima kada se oni primenjuju u nedozvoljeno velikim količinama. phag, fag, v. bacteriophag. phagocytosis, fagocitoza, životni proces pri kome ćelija pomoću ćelijske opne unosi u citoplazmu čestice čvrste materije. Priljubljivanje čestice na površinu ćelije nastaje adhezijom, a potom ćelija obrazuje špag oko čestice i uvuče ju u citoplazmu obrazujući vezikulu s česticom (fagozom). Fagozom se spoji s lizo zomom koji sadrži enzime za svarivanje čestice; nesvareni ostatak se izbacuje iz ćelije. phalanx, falanga, članak prsta. Svaki prst ima tri članka, osim palca koji ima dva članka. phallus, muški spolni ud; spoljna genitalna kvrga (tuberculum genitale) od koje nastaju spolni organi. V. penis. pharmacopoea, farmakopeja, knjiga koja sadrži spisak lekova koji se uvek moraju nalaziti u apoteci, s opisom porekla svakog od tih lekova, njegovih farmakognostičkih i hemijskih osobina, propisa o ispitivanju njegovog identiteta i kvaliteta, i o čuvanju, spravljanju i ekspediciji. Većina država ima svoju farmakopeju. U nas je u važnosti Pharmacopoea lugoslavica, editio tertia. pharyngeus, ždrelni, koje se odnosi na ždrelo. pharyngitis, faringitis, zapaljenje ždrela. Akutna i hronična zapaljenja ždrela su česta i mogu imati razne oblike, katarne, gnojne, ulkusne i dr. Ima i specifičnih faringijtisa (tbc., lues, sklerom). Najveći broj ebidemijskih respiracijskih infekcija virAisnog porekla počinje akutnim katarnim faringitisom. pharyngoplastica, faringoplastika, hirurški zahvat koji služi za rekonstrukciju nosnožcjrelne porte u slučajevima unjkavog govora (rhinolalia aperta) usled nesposobnosti mekog nepca da zatvori nazofa/rinksnu portu (npr. posle izvršene operacije rascepa mekog nepca). pharyngoscopia clausa, zatvorena faringoskopija, postupak za posmatranje pokreta mekog nepca u fiziološkim uslovi-

pharynx ma, a naročito funkcijske sposobnosti za zatvaranje nosnoždrelne porte. Na širom otvorena usta priljubljuje se oveće staklo od džepnog sata, pa se pod tim staklom naduvaju obrazi. Meko nepce se posmatra kroz staklo pomoću čeonog ogledala. pharynx, farinks, ždrelo, šuplji organ za varenje koji se nalazi iza nosne i usne duplje i grkljana. Dole se nastavlja jednjakom. Šupljina ždrela podeljena je na tri sprata: gornji (pars našališ), srednji (pars oralis) i donji sprat (pars laryngea).Na gornjem zidu (svodu) nalazi se ždrelni ili treći krajnik (tonsilla pharyngea). Phenacetinum, fenacetin, antipiretičko i analgetičko sredstvo, oficinalan je prema našoj farmakopeji. phenamin, amfetamin-sulfat, sintetski dobiven betafenil-izopropil-amin-sulfat. Deluje nadražajno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se za lečenje narkoleptičkih stanja i psihičke depresije. phenidone, fenidon, l-phenyl-3-pyrazolidinone (№); vrlo jaka reduktiv-na supstancija u razvijaču. Upotrebljava se 1/5 do 1/10 količine metola, posebno u razvijačima za mašinsko razvijanje rendgen-filmova. V. metol, razvijao. Phenobarbital, v. Phenobarbitonum. Phenobarbitonum, fenobarbiton, fenobarbital, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Hipnotičko i sedativno sredstvo, upotrebljava se za lečenje staračke nesanice i velike epilepsije, a služi i kao spazmolitičko sredstvo. Sin. Phenobarbital, Acidum phenylaethylbarbituricum. Phenolum, fenol, karbolria kiselina, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se, uglavnom, za dezinfekciju soba, klozeta, inficiranog materijala, stolice itd. i za lečenje nekih kožnih oboljenja. Sin. Acidum carbolicum; P. crystallisatum, fenol u kristalnom stanju. phenylalanin, v. fenilalanin.

Phenylarsenoxyd, v. Arsphenoxyd. Phenyldimethylpyrazolonum, v. Antipyrinum. Phenylhydragyri boras, fenil-merkuri -borat, organsko jedinjenje žive s antisepličkim dezinficijentnim dejstvom. 39*

phlebitis Phenylhydrargyri nitras, bazni fenilmerkuri-nitrat, organsko jedinjenje žive s antiseptičkim i dezinficijentnim dejstvom. phenylketonuria, fenilketonurija, uroñeni poremećaj metabolizma, izazvan manjkom enzima hidroksilaze fenilalanina, koji pretvara fenilalanin u tirozin. Duševna zaostalost, neurološki poremećaji i egzem čine glavne znake bolesti, koja se prenosi autosomnim recesivnim genom. pheochromocytoma, feohromocitom, neoplazma nastala umnožavanjem zrelih diferentovanih ćelija identičnih ili veoma sličnih ćelijama koje čine meduIu nadbubrežne žlezde. Sin. chromaffinoma. p-hidroksibenzilpenicilin (penicilin III, penicilin X), jedan od četiri glavna prirodna penicilina. philtrum, filtrum, kožna jamica gornje usne koja se spušta vertikalno od nosne pregrade. phimosis, fimoza, uroñena ili stečena suženost navlake muškog polnog organa, koja se usled toga ne može prevući preko glavića unatrag; stečena f. nastaje kod gonoreje, sifilisa, balanitisa i drugih inflamatornih procesa toga predela. phlebectasia, flebektazija, v. varix. phlebectomia, flebektomija, resekcija vene, odstranjivanje jednog dela ili ćele vene. Vrši se u cilju lečenja proširenih vena na nogama. V. Trendelenburgova operacija (pod operacija). phlebitis, flebitis, zapaljenje vene, zapaIjenje zida vene i stvaranje ugruška u njenoj šupljini; p. anaemica, flebitis s istovremenom anemijom (hloroza); p. migrans, flebitis koji se javlja na raznim mestima istog ekstremiteta; p. obliterans, flebitis koji trajno zatvara zjap obolele vene; p. puerperalis, septičko zapaljenje materičnih ili drugih vena posle poroñaja; p. recidivans, flebitis koji se javlja u kraćim ili dužim razmacima; p. septica, posledica nekog septičkog procesa, npr. u erizipelu, peritonitisu, endometritisu i dr. i u kojeg se iz primarnog trombusa stvaraju septički embolusi u raznim predelima; p. sup-

611

phlebograma purativa, gnojno zapaljenje vena. V. thrombophlebitis, phlebothrombosis.

phlebograma, flebograni: (1) krivulja dobivena registracijom venskog pulsa pomoću flebografa; (2) radiografija vene ispunjene kontrastnim sredstvom. phlebographia, flebografija; (1) grafičko upisivanje venskog pulsa; (2) rendgensko snimanje vena posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva; (3) opis vene. phlebolithus, flebolit, kalcifikovan ugrušak odvojen od zida vene, koji je, usled toga što nije vezan za zid vene, dobio, pod uticajem krvi koja cirkuliše, okruglasti ili ovalni oblik. Nalazi se najčešće u venama slezine i u venskom spletu oko materice. phlebologia, flebologija, grana medicine koja proučava oboljenje vena a naročito njihovu dijagnostiku i lečenje. Sin. varicologia, variccologia. phlebomanometer, flebomanometar, instrument za direktno merenje venskog pritiska. phleborrhagia, fleboragija, obilno krvarenje iz vene. Sin. venska hemoragija. phlebosclerosatio, flebosklerozacija, ličenje varikoznih vena izazivanjem njihove skleroze pomoću ubrizgavanja sredstava koja izazivaju sklerozu. phlebosclerosis, fleboskleroza, fibrozno zadebljanje zida vene. Sin. venesclerosis. phlebothrombosis, flebotromboza, tromboza vena u kojima je koagulum labavo vezan za zid vene, te se lako može odvojiti, usled čega nastupa embolija. V. thrombophlebitis. Phlebotomus, prenosilac uzročnika kožne i visceralne lajšmanioze i papatačijeve groznice. phlegmasia, flegmazija, zapaljenje ili groznica; ph. alba dolens, otok noge bez crvenila izazvano flebitisom butne vene, obično praćenim febrilnim stanjem; ph. alba dolens puerperarum, postpartusni ileofemoralni tromboflebitis; ph. cerulea dolens, burni oblik tromboze duboke vene, koja je praćena arterijskim spazmom, što se manifestu612

phlyctaena je cijanozom i otokom ekstremiteta s petehijama i crvenim mrljama. phlegmona, flegmona, akutno, difuzno i rastuće zapaljenje vezivnog tkiva, koje izaziva najčešće hemolitički streptokok; p. emphysematosa, v. gasna flegmona; p. faciei, munjevito nejasno ograničeno zapaljenje, sastavljeno od mnoštva sitnih apscesa. Zahvata vezivno tkivo i difuzno se širi duž krvnih i limfnih sudova, zauzimajući jedan ili više prostora - loža. V. phlegmona baseos oris. Sin. angina Ludowici; gasna f., infekcija izazvana anaerobnim mikrobima. Često se javlja u ratnim, a retko u mirnodopskim ranjavanjima. Karakteristika joj je: nekroza i putridan raspad tkiva, prvenstveno mišića, hemoliza, poremećaj arterijskog i venskog krvotoka, pojava manjih i većih mrlja u koži dok je okolina bleda. Resorpcija bakterijskih toksina i raspadnih proizvoda tkiva dovodi do teške intoksikacije organizma, a naročito nervnog sistema; p. lignosa, tvrda drvenasta flegmona, dugotrajno i uporno zapaljenje vezivnog tkiva sa svojstvenim infiltratom, tvrdim kao daska, koji je bezbolan, ne pokazuje sklonost ka zagnojavanju i praćen je malo povišenom temperaturom. Najčešće se javlja na vratu; p. orbitae, zapaljenjsko oboljenje orbite; p. periurethralis, periuretralna flegmona, flegmona burnog razvoja kojoj se uzrok nalazi u i oko uretre i obično je praćen prostranom gangrenom genitalnog i perigenitalnog tkiva; f. usnog dna, gnojno-flegmonozno zapaljenje dna usne šupljine i susednih prostora. Sin. angina Ludo vici. phlegmonosus, flegmonozan, ono što ima osobine flegmone. V. phlegmona. phlogistica, flogistici, flogistička sredstva, sredstva koja izazivaju zapaljenje ili pojačavaju već postojeće zapaljenje; npr. seme od slačice (Semen Sinapis) u obliku brašna od slačice (Farina Sinapis) i hartija od slačice (Charta sinapisata). phlyctaena, fliktena, mehurići; infiltrati u obliku mehura ispod epitela vežnjače kapaka i očne jabučice ili rožnjače. V. conjunctivitis phlyctaenularis.

phlyctaenularis phlyctaenularis, iliktenularan, označava da je oboljenje praćeno fliktenama; conjunctivitis phlyctaenulosa, keratoconjunctivitis phlyctaenulosa. phobia, fobija, prisilan strah, ponekad vezan za raniji neprijatan doživljaj, pri prisilnim neurozama, ponekad potpuno neobjašnjivog porekla, nameće se bolesniku protiv volje, iako on uviña da je taj strah bezrazložan i besmislen. Takav je strah od praznog otvorenog prostora (agoraphobia), strah od železnice (siderodromophobia), strah od zaraze (bacillophobia), strah od nečistih predmeta (mysophobia), strah da će se pocrveneti u društvu (erithrophobia), strah od sifilisa (syphilophobia), strah od otrova (toxicophobia), strah od svega i svačega (panthophobia). V. psihoneuroza. phocomelia, fokomelija, nakaznost u kojoj nedostaje ćela ruka sem šake, ili ćela noga sem stopala. Šaka i stopalo su nasañeni na trup, tako da nakaznost podseća na udove foke. phonasthenia, fonastenija, slaba i bezvučna emisija glasa usled nedovoljne funkcije unutarnjih mišića grkljana. Često je prolazna, jer je samo posledica funkcijske preopterećenosti mada može da postane i trajna. phonatio, fonacija, stvaranje glasa u grkljanu, meñu glasnim žicama. phoniatria, fonijatrija, specijalna grana medicine, koja izučava mane govora i glasa. phonocardiographia, fonokardiografija, registrovanje srčanih tonova i šumova specijalnim aparatom. phosgen, v. fozgen. phosph-, v. /05/-. phosphagen, fosfagen, kreatin-fosforna kiselina ili kreatin-fosfat, nastaje vezivanjem fosforne kiseline preko amino -grupe kreatina. Ovo jedinjenje je slično ATP bogato u energiji. U metabolizmu se razlaže na kreatin i fosfornu kiselinu. Igra ulogu u razlaganju ugljenih hidrata pri mišićnoj kontrakciji. phosphatoptosis, fosfatoptoza, spontano taloženje fosfata u mokraći. Sin. phosphaturia.

photophobia phosphaturia, fosfaturija, (1) povećane količine fosfata u mokraći. Sin. phosphatoptosis. phosphin, fosfin, (1) vodonik-fosfid , otrovan gas; (2) fosfini, organska jedinjenja izvedena iz  zamenom vodo-nikovih atoma ugljovodoničnim ostacima; fosfini su vrlo otrovna jedinjenja; (3) oksidacijom fosfina nastaju alkilfos-forne kiseline od kojih neke služe kao insekticidi. phosphonecrosis, fosfonekroza, nekroza vilične kosti usled dejstva fosfora. phosphor, P, fosfor, javlja se u više alotropskih modifikacija, od kojih su najvažnije beli i crveni fosfor. Beli fosfor je lako zapaljiv i otrovan, a crveni se pali tek na višim temperaturama i nije otrovan. photobacteria, fotobakterije, svetleće bakterije, vrsta bakterija koje stvaraju svetlost (pojava fosforescencije). photocoagulatio, fotokoagulacija, metoda lečenja kojom se vrši koagulacija tkiva visokom temperaturom koja se stvara u fokusu svetlosnog snopa velikog intenziteta. Primenjuje se u profilaksi i Iečenju ablacije retine, dijabetičke retinopatije, novostvorenih krvnih sudova, tumora i dr. V. fotokoagulator. photoerythema, fotoeritem, eritem izazvan dejstvom svetlosti na kožu. photoluminiscentia, fotoluminiscencija, odavanje svetlosti nezavisno od temperature tela koje svetli. P. se može javiti u dva vida: kao fluorescencija i kao fosforescencija. photometria, fotometrija, merenje jačine svetlosti pomoću fotometra. photomotograph, fotomotograf, aparat kojim se meri brzina Ahilovog refleksa (»ahilogram«) stoje od koristi prilikom ocene funkcionalnog stanja štitaste žlezde (v. Ahilov refleks, merenje brzine). photoophthalmia, v. fotooftalmija. photophobia, fotofobija, strah od svetlosti. Zajedno s epiforom i blefarospazmom čini trojstvo zapaljenjskih simptoma oka koja prati zapaljenje prednjeg segmenta oka (rožnjača, dužica i cilijarno telo). Predstavlja odbrambeno trojstvo oka, refleksni simptom. 613

photopsia

PICORNA-virusi

kim spavaonicama, školama, kasarnaphotopsia, fotopsija, subjektivno opažama, internatima i si. a prenosi se i ponje svetlaca pred okom u vidu varnica, Inim odnosom. Hrani se krvlju i na mesmunja, svetlih mrlja, krugova i si. Posletu uboda stvara se papula koja svrbi, dica je neadekvatnog nadražaja mrežnoću jače nego danju. njače. Nastaje u oboljenju mrežnjače, a viña se i kao prodromna pojava pri ab- phthisiologia, ftiziologija, grana medicilaciji retine. V. švetlaci ne koja izučava tuberkulozu. phrenalgia, frenalgija, neuralgija n. perenicusa. Retko oboljenje, javlja se u na- phthisis/ ftiza, (1) progresivno propadanje organizma ili nekog organa; (2) plućna padima s bolovima duž živca i otežanim tuberkuloza; ph. abdominalis, tuberdisanjem usled lokalnih oboljenja u vrakuloza creva i mezenterijumskih žlezda; tu, grudnom košu i trbuhu. Retko je oph. bronchialis, tuberkuloza hilusnih i bostrana. V. neuralgia. bronhusnih limfnih žlezda; ph. bulbi, phreniclasia, freniklazija, zdrobljavanje izrazito smanjenje očne jabučice uz meprečažnog živca kleštama. njanje oblika kao krajnji ishod teških phrenicoctomia, frenikoktomija, isecazapaljenja ili povreda. Oko je amauronje ili resekcija prečažnog živca. tično; ph. pulmonis, fibrokazeozna tuphrenicoexaeresis, frenikoeksereza, iseberkuloza pluća. canje jednog komada prečažnog živca kroz otvor na donjem delu vrata. Ova phyma, fima, kvrga, v. rhinophyma. operacija vrši se u plućnoj tuberkulozi physiotherapia, v. therapia. da bi se paralisala odgovarajuća strana Physostigminum, fizostigmin, alkaloid prečage i tako postiglo mirovanje pluća. koji se nalazi u plodu kalabarskog pasuSin. phrenicoexeresis. Ija (Physostigma venenosum). Deluje phrenicotomia, frenikotomija, presecaholinergički sprečavanjem razaranja nje n. phrenicusa i njegovih pomoćnih acetil-holina holinesterazom (antiholigrana da bi se postigla potpuna i sigurnesterazno sredstvo). Upotrebljava se u na paraliza odgovarajuće polovine prev obliku svoje soli, Physostigmini salicyčage, odnosno njeno mirovanje u visolas, u okulistici, u obliku kapi za oči, u kom položaju. Primenjuje sa kao samoslečenju glaukoma. talna operacija ili prethodi torakoplasphytobezoar, fitobezoar, konkrement u tici. V. phrenicoexaeresis. želucu, koji se sastoji od biljnih materiphrenicotripsia, frenikotripsija, sin. phreja, naročito biljnih vlakana i ljusaka. niclasia. phrenicus, prečažni, dijafragmatički, npr. Pickova bolest, v. bolest. nervus phrenicus, prečažni živac. Picrotoxinum, pikrotoksin, konvulzivni phrenologia, frenologija, odavno napušotrov iz plodova biljke Anamirta Coccuteno učenje koje je zasnovao Gali po lus. Upotrebljava se u lečenju akutnog kome se prema spoljnjem obliku lubatrovanja barbituratima. nje može zaključivati o intelektualnim i karakternim osobinama nekog bića. PICORNA-virusi, u grupu PICORNA-virusa uključeni su sledeći virusi: PISin. cranioscopia. COkNA-virusi humanog porekla, a) phrynoderma, frinoderma, folikularna enterovirusi u koje spadaju: poliovirusi, hiperkeratoza na ekstenzornim stranavirus Coxsackie A i B, ECHO-virusi i b) ma ekstremiteta usled avitaminoze vitarino-virusi; PICORNA-virusi nižih žimina A. votinja, ova klasifikacija jç zasnovana phthiriasis, ftirijaza, v. pediculosis. na posedovanju nekih zajedničkih biofiPhthirius inguinalis, v. Phthirius pubis. zičkih i biohemijskih svojstava označePhthirius pubis, stidna vaš, pljoštica, innih delimično usvojenim imenom: sekt koji živi najčešće na dlakama geni»PICO« ukazujući na mali i »RNA« ukatalija i meñice. Vaš se obično prenosi dizujući na tip nukleinske kiseline agensa. rektno od osobe na osobu u zajednič614

pigment pigment, obojena materija u ćelijama. U biljaka u rastvoru ili vrlo fino rasprostrt (npr. hlorofil u hromatofori); u obliku zrnaca u pigmentskim ćelijama životinja. pigmentacija, ograničeno ili difuzno nagomilavanje pigmenta u koži ili sluznici; može biti stečeno ili uroñeno (hiperpigmentacija). pigmentationes mucosae oris, pigmentacija sluznice usta nastale usled nagomilavanja veće količine pigmenata ili stranih materija u njoj; melanogene p., mrlje ili trake tamnosive ili mrke boje, posledica su prisustva veće količine melanina; artif icijelne p., posledica su deponovanja teških metala ili njihovih soli u sluznici usta. Ona može biti obojena i raznim lekovima, hranom i napicima ili usled nakupljanja hromogenih bakterija. Pigmentacije usta kod Addisonove bolesti su mrke boje. Pigmentacije kod ikterusa su žućkaste boje. pigmentna ciroza, v. cirrhosis hepatis.

pijavica, v. Hirudo medicinalis. pijelografija, rendgensko snimanje uretera i bubrežne karličice posle retrogradnog unošenja kontrastnog srtdstva kroz kateter. Ako se kao kontrast ubacuje gasovito sredstvo, onda se govori o pneumopijelografiji. Kad se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo (vodeni rastvor jedinjenja joda), onda se postupak zove pijelografija. V. urografija. pijelogram, rendgenski snimak bubrežne karličice i uretera posle unošenja kontrastnog sredstva kroz kateter (ushodnim, retrogradnim putem). V. urografija. pika neodoljiv, prohtev za izvesnim jelom ili pićem. Spada u poremećaj nagona za samoodržavanjem (ishranom) u trudnica. pikacizam, prohtev da se jedu stvari koje nisu za jelo. piknički tip, v. typus. piknolepsija, mnogobrojni vrlo kratkotrajni prekidi svesti koji se ponavljaju po 100 i više puta u toku 24 časa. Vrsta »petit mab-epilepsije. piknometar, mala graduisana cevčica za odreñivanje specifične težine tečnosti.

pinceta pikrinska kiselina, v. Acidum picricum. Pilocarpinum, pilokarpin, alkaloid iz Folia Jaborandi, lišća drveta Pilocarpus pennatifolius. Spada u grupu parasimpatomimetičkih sredstava. Podstiče sekrecije, naročito pljuvačnu i znojnu, usporava rad srca, izaziva u oku miozu, grč akomodacije i sniženje intraokularnog pritiska, a može da izazove i grč bronhijalne muskulature i kontrakcije gravidne materice. Upotrebljava se uglavnom, u okulistici kao miotičko sredstvo kod glaukoma, u obliku P. chloridum (oficinalan je prema našoj farmakopeji). pilonidalni sinus, pilonidalna fistula, fistula koja gnoji i sadrži gužvu dlaka. Obično se sreće u sakrokokcigealnom predelu. pilosis, prekomerna dlakavost> sin. hypertrichosis. pilula, čvrst oblik leka, obično u vidu loptice, težine od 0,1 do 0,25 grama, koji se guta bez prethodnog žvakanja. pilus, dlaka, končasta tvorevina prvobitnog pokožičnog sloja koja se sastoji od slobodnog dela, stabljike, i u koži usañenog dela, korena, koji se na kraju proširuje u glavicu (bulbus pili). Glavica obuhvata vezivno-sudovno tkivo (papila) koje je u toku razvoja prodrlo u glavicu. Oko usañenog dela dlake, sastavljenog od srži i orožalih ćelija, nalaze se epitelni omotači (spoljašnji i unutrašnji) koji predstavljaju promenjene slojeve pokožice; bulbus p., glavica dlake, maljičasto zadebljali početni deo korena dlake. Usañen je najdublje u kožu; u stvari je matičnjak dlake. Sastoji se od mladih ćelija čijim umnožavanjem dlaka raste, a ispala ili iščupana dlaka se regeneriše. pimaricin, antibiotik dobiven iz Streptomyces natalensis i Streptomyces chattanoogensis, služi za lečenje gljivičnih oboljenja. Pimpinella Anisum, v. Anis. pinceta, metalne mašice s elastičnim kracima; anatomska p., ima zareze na krajevima krakova koji služe za hvatanje i pridržavanje; ekstrakciona p., čvrsto grañena pinceta s granama oblika klešta za vañenje korena zuba. Služi za vañe615

pirogrožñana kiselina

pinealni špag nje ostatka korena ili rasklaćenih korenova; hirurška p., ima šiljaste zupce za hvatanje; kukasta p., v. kirurška pinceta; p. sa zatvaračem, služi u isto vreme i kao hvatalica za krvne sudove. pinealni špag, začetak epifize u embrionima dugim 8 mm kao dorzalni meñumoždani špag. pinealoma, pinealom, neoplazma nastala umnožavanjem pinealocita. Ona je lokalno invazivna i maligna. pinguecula, pingvekula, mrlja koja se javlja u području otvora kapaka na vežnjači, i to uz spoljnju ili unutrašnju ivicu rožnjače. Javlja se u starijih osoba i predstavlja ograničenu proliferaciju vezivnog tkiva uz taloženje hijalina i kalcijuma. pinocitoza, v. pinocytosis. pinocitozne vezikule, vezikule u citoplazmi nastale pinocitozom, veličine su oko 650 A. pinocytosis (pinocitoza), životni proces pri kome ćelija pomoću ćelijske opne unosi u citoplazmu sitne kapljice tečne materije (vodu, vodene rastvore soli, belančevine, aminokiseline i dr.). Pinjetov indeks, pokazatelj konstitucije^ dobija se razlikom iz telesne visine u santimetrima i zbira telesne težine u kilogramima i srednjeg obima grudi u santimetrima. Vrednost ispod 20 označava snažnu, 20 do 30 - srednju, a preko 30 - slabu konstituciju. pipanje, v. palpatio. Piperazinum, piperazin, anthelmintičko sredstvo protiv askarida i oksiura.; oficinalan je prema našoj farmakopeji. pipeta, tanka staklena cevčica kojom se usisavaju odreñene zapremine tečnosti u laboratorijskom radu. piqüre, (fr.) ubod naročito ubod iglom u odreñeni deo izdužene moždine, koji izaziva prolazno povišenje koncentracije šećera u krvi i njegovo izlučivanje mokraćom. pirazin, 1-4-diazin, prsten sledeće strukture: CH

CH

N=CH 616

Hidrogenacijom jezgra pirazina nastaje piperazin koji se nalazi u belančevina-ma kao diketopiperazin. pirazol, l-2^diazol, prsten sledeće struktuCH=CH^ Važan je derivat pirazola tzv. ;NH pirazolon iz koga se izvode brojni lekovi kao, npr., antipirin i piramidon. pireks (pyrex)-staklo, jensko staklo, staklo koje podnosi visoku temperaturu i nagle temperaturne promene. piridin, heterociklična jezgra s pet ugljenikovih atoma i jednim atomom azota; .CH HC 4CH ,CH n HC Preko f apiriaminopiridina dobija se din koji se upotrebljava kao h teriostatičko sredstvo. piridoksal, jedan od oblika u kome se nalazi u prirodi vitamin Bepiridoksamin, jedan od oblika u kome se u prirodi nalazi vitamin Be-piriformis, kruškolik, kruškast, npr. musculus piriformis, kruškast mišić. piriformni toraks, v. thorax. pirimetamin, pirimidinski derivat, antimalarijsko sredstvo. pirofosfat, so pirofosforne kiseline H4P2O7-

pirogen, koji prouzrokuje groznicu; npr. i u sterilizovanoj vodi često se nalaze pirogene materije koje potiču od tela ili lučevina klica koje su dospele u vodu posle destilacije a pre sterilizacije, i koje mogu izazivati groznicu. v Pirogovljev trougao, v. trigonum linguale. Pirogovljeva osteoplastička amputacija, amputacija potkolenice neposredno iznad skočnog zgloba s pokrivanjem amputacione površine režnjem koji se sastoji od mekih delova pete i petne kosti. pirogrožñana kiselina, v. Acidum pyruvi-

pirol pirol, petočlani heterociklus koji sadrži pored četiri C-atoma ijedan atom azota. Pirol je prijatnog mirisa. Dobijen je suvom destilacijom kostiju. Pirol je otkriven u hemoglobinu, hlorofilu i u žučnim pigmentima. Pirol je sledeće strukture: - CH HC I CH l HC NH piromanija, seksualna, paljenje, izazivanje požara iz seksualnih motiva ili uživanje u prouzrokovanju požara. Mnoge palikuće, naročito oni koji to čine na velikom broju objekata, predstavljaju vrstu sadista (npr. Neron). pirvinijum-pamoat, anthelmintičko sredstvo protiv oksiura. pisači, instrumenti koji se koriste za beleženje podataka o promenama neke merene veličine u vidu dijagrama u funkciji vremena. Položaj kazaljke instrumenta upisuje se na pokretnu traku hartije. piskav, koji ima piskav karakter (piskavi šušnjevi). V. rhonchus subilantes. pithiatismus, pitijatizam, histerija, tj. oboljenje koje se može izazvati a i izlečiti sugestijom (Babinski). pitijatizam, v. pithiatismus. Pitocin (oxitocin), v. neurohypophysis. Pitresov znak, v. znak. pituiciti, v. neurohypophysis. pituitrin, ekstrakt neurohipofize sa pretežno oksitocinskim (v. oxytocin) dejstvom, a naziv je i za preparat s ovim dejstvom. pix, katran; P. betulina, Pyroleum Betulae, brezov katran; P. fagina, Pyroleum Fagi, Pix liquida, katran iz bukovog drveta; P. juniperina, borovičin katran; P. lithanthracis, Pyroleum lithanthracis, katran od kamenog uglja. Katrani se upotrebljavaju u dermatologiji. Pix juniperina (borovičin katran), upotrebljava se spolja za mazanje i utrljavanje u obliku masti, sapuna ili etanolnog rastvora. placebo, inaktivna, nedejstvena supstancija ili preparat koji se daje bolesniku da bi mu se ispunila želja za medikamentnim lečenjem. Primenjuje se i kao

placentacija kontrola efikasnosti terapijskih supstancija. placentne resice, delovi spoljnog ovoja jajeta, horiona, u vidu resica (slobodnih ili pripojenih) koje nose krvne sudove jajeta. Sastavljene su od vezivne strome u kojoj su smešteni krvni sudovi i dvoslojnog epitela, i to: spoljnog (sincicijuma) i unutrašnjeg (Langhansove ćelije). pneumomediastinum, pneumomedijastinum, prisustvo vazduha u medijastinumu, dospelog tu slučajno, npr. usled traume, ili unesenog namerno u cilju otkrivanja oboljenja medijastinskih organa (timus). placenta, posteljica, tvorevina horiona i materičnog zida, koja obezbeduje ishranu ploda i koja se nalazi samo u placentnih sisara. Jaje da bi se ugnezdilo mora da se osposobi za to. Žuto telo jajnika uzima na sebe da obezbedi prenidacioni život jajeta, pored toga što priprema materičnu sluznicu za samo ugnezdavanje. Kakva je funkcija posteljice? Ona se ne može smatrati samo kao organ koji obezbeduje ishranu začetku. Ona je i višestruko endokrina žlezda jer luči: histamin, acetil-holin, folikulin itd. Prema stepenu priraslosti horionskih resica za materičnu sluznicu posteljice se dele na dve velike grupe: priljubljene posteljice (placentae appositae) i srasle posteljice (placentae conjunctae). Po poroñaju izbačena posteljica ima oblik kotura, prečnika 16-20 cm, debljine 2,5-3 cm u sredini, nešto manje na rubu. Prosečna težina oko 500 g. Površina koja gleda fetus glatka je, pokrivena amnionom. Druga, materična površina je neravna, obložena usirenom krvlju i sivkastim ostacima površnog sloja bazalne decidualne sluznice, podeljena brazdama u polja, kotiledone. Posteljica obezbeduje ishranu ploda. Ona je sem toga i višestruka endokrina žlezda; placenta praevia, posteljica (nasela), položaj posteljice u donjem delu materičnog trupa, kada delirnično ili potpuno zatvara unutrašnja usta materičnog grlića. V. posteljica. placentacija, uspostavljanje veze izmeñu horiona i materične sluznice.

617

Placidov kératoskop

Plasmodium

Placidov keratoskop, v. keratoskop po planum, ravan, polje, ravna površina, npr. planum sagittale, sagitalna ravan. V. raPlacidu. van. plagiocephalia, plagiocefalija, asimetrija glave usled prevremenog srašćenja jed- planum inclinatum, (stom.) kosa ravan, deo pridodat jednoj od intraoralnih nog dela koronarnog šava lubanje. šina da bi se obezbedio ispravan zagriplagiocephalus, plagiocefalus, lice koje zaj i položaj vilica posle preloma, operaima koso suženu lubanju. cija tumora, kondilektomije, antepoziciplaka bakterijska, v. plaha mucinozna. je i retropozicije donje ili gornje vilice i plakovi, golim okom vidljiva područja u dr. kulturi tkiva koja odgovaraju brojnim plaque, zubna plaka, adherentna, bezbojćelijama s citoplazmatskim promenana i meka bakterijska naslaga koja se ma, te prema tome odgovaraju kolonijama stvara na retencionim meštima površivirusa. Izgled plakova može biti dosta ne zuba. Sadrži i male količine ostataka različit, što prvenstveno zavisi od virusa u hrane, mucin pljuvačke, produkte mikkulturi, te zbog toga plakovi imaju robnog metabolizma, gljivice i epitelne odreñen dijagnostički značaj. planinska ćelije. Mikroorganizmi plake fermentibolest, v. bolest. planinska klima, v. raju ugljene hidrate u organske kiseline klimat. planiranje porodice, osnovno (pH oko 5), pri čemu dolazi do dekalciljudsko pravo roditelja da slobodno i nacije gleñi i stvaranja preduslova za odgovorno odlučuju o tome kada će i razvoj karijesa zuba. Svojim iritativnim koliko dece imati, vodeći računa i o dejstvom izaziva zapaljenjski proces obavezi da budu nasledno zdrava. To desni. Sin. plaka mucinozna, plak mucinpodrazume-va stvaranje objektivnih ski. društvenih pretpostavki (socijalnih, plaques muqueuses, (fr.) papulozni sifiliekonomskih, vaspitnoobrazovnih, di sluznica u obliku bezbolnih, eritemamedicinskih, demografskih, pravnih i toznih pločica, jasno ograničenih, veodr.) za ostvarivanje u praksi ovog ma zaraznih, bele boje, sedefastog sjaja. ljudskog prava. planiranje zdravstvene plasmocytoma, plazmocitom, v. myeloma. zaštite, traženje uspešnijeg načina za obezbedivanje razvoja zdravstvene službe plasmocytosis, plazmocitoza, prisustvo većeg broja plazrnocita u perifernoj u toku jednog odreñenog vremenskog krvi. perioda na jednoj 'teritoriji u okviru Plasmodiidae, familija iz reda Haemosraspoloživih materijalnih mogućnosti. poridia. Ima tri roda: Plasmodium haePlaniranjem se najpre definišu moproteus i Proteosoma i mnogobrojne zdravstveni problemi odreñene vrste. Razmnožavaju se aseksualno (shizajednice, utvrñuju se potrebe za zogonijom) u eritrocitima i retikuloenzdravstvenom zaštitom, ustanovljavaju se dotelnom sistemu kičmenjaka, a sekprvenstveni problemi i ciljevi i zatim se sualno (sporogonijom) u insektima koji predlažu mere i akcije koje će dovesti do se hrane krvlju. realizacije tih uslova. plankonkavno Plasmodium, plazmodijum, rod koji uksočivo, v. sočivo. plankton, skup biljnih i ljučuje razne protozoe iz reda Haemosživotinjskih organizama koji se stalno poridia, koji žive kao paraziti u crvenim zadržavaju ili u gornjim slojevima vode, krvnim zrncima ljudi i raznih kičmenjau moru i u svima slatkim vodama, ili u ka i izazivaju razne vrste malarija; P. feidubljim (u moru), slobodni, plivajući ili ciparum izazivač tropske malarije; P. lebdeći u vodi. planta, taban; planta malariae, izazivač kvartane malarije; P. pedis, taban, donja ovale, izazivač malarije slične malariji strana stopala. tercijani; P. vivax, izazivač tercijalne plantaris, dlanski, npr. a. plantaris lateramalarije, on je vrsta plazmodijuma koji lis, spoljašnja tabanska arterija. izaziva malariju u ljudi. V. malaria. 618

plasmolysis plasmolysis, plazmoliza, (1) smežuravanje protoplazme neke ćelije usled gubitka vode zbog osmotskog dejstva; (2) rastapanje citoplazme. plasmorrhexis, plazrnoreksa, raspadanje tela neke ćelije kaćf posledica njene nekroze. Upotrebljava se naročito za označavanje raspadanja crvenih krvnih zrnaca na manje, nejednake delove. Sin. erythrocytorrhexis. plasticus, (1) plastički, koji stvara, koji uobličava; (2) plastičan, kome se mogu davati razni oblici. V. plastika, plasticitet.

plastička hirurgija, v. kirurgija. plastička udlaga, v. udlaga. plastičko viñenje, v. visus. plastičko zapaljenje, v. inflammatio plastica. plastičnost, svojstvo, osobina nekih materija da mogu lako menjati oblik, bez većih promena agregatnog stanja, a bez uticaja temperature itd. Primeri takvih materija su plastelin, glina itd. U medicini služe za uzimanje otisaka, npr. u zubarstvu se koriste privremeno plastične materije kao gips, razne smole itd. U novije vreme se plastičnim nazivaju i neke sintetičke materije kao polivinil, najlon i dr. plastika, (1) naziv za plastičku operaciju; (2) naziv za rezultat ovakve operacije. P. se sastoji u zamenjivanju nekih povreñenih ili uništenih ili operacijom odstranjenih organa ili delova organa ili u menjanju njihovih oblika, a služi uspostavljanju bolje funkcije ili u estetske svrhe. plašnja, neprijatno osećanje nastalo usled stvarne opasnosti. plašt, zid moždanih mehurova koji omotava sve ostale tvorevine. Plathelminthes, grupa (klasa) helminta, čiji pripadnici imaju spljošteno telo bez telesne duplje. Uglavnom su hermafroditi. platinska folija, (stom.) tanki listovi čiste platine, debljine 0,01-0,02 mm. Služi za održavanje unutrašnjeg oblika porculanske krune pri njenoj izradi jer ima znatno višu tačku topljenja u odnosu na temperaturu pečenja porculana.

pleiotropia platinum, Pt, platina, hemijski element, metal, boje kao srebro, a tvrdoće slične kao u bakra. Zbog svoje otpornosti prema kiselinama upotrebljava se za izradu raznog posuña koje služi u hemijskim laboratorijama. U obliku tzv. platinskog sunñera služi kao katalizator. platybasia, platibazija, deformacija lobanjske baze u čoveka, koja se ispoljava pljosnatim oblikom, a definiše se merenjem baznog i facijalnog uglja na rendgenskom snimku. Kod platibazije su oba ova ugla uvećana; Platibazija ispoljava fetusni karakter lubanje. Njeno prisustvo upućuje na zastoj u rastenju lubanje (pa i centralnog nervnog sistema) u toku fetusnog života. Platibazija ide često zajedno s nagluvošću, naročito na terenima endemske strume (disfunkcije fetüsne štitaste žlezde). platycephalia, platicefalija, širokoglavost; lubanja u kojoj je indeks izmeñu njene širine i visine manji od 70. platysma, platizma, pljosnati mišić vrata. plava bolest, v. morbus coeruleus. plavi kamen, v. Cupri sulfas.

plavilo, metilensko, v. methylene blue. plavo mleko, postaje plavo dejstvom nekih bakterija, obično Pseudomonas syncyanea. plax, plaks, ploča, osnovna promena kože u vidu pljosnatog uzdignuća koje zahvata veću površinu. P. je infiltrat inflämatornog porekla, a može biti različite veličine, boje i oblika. plazmagen, ekstrahromosomski gen, smešten u citoplazmi. Sin. plazmon. V. gen. plazmociti (imunološki), poslednja zrela faza u diferencijaciji ćelija koje stvaraju antitela.

plazmocitna leukemija, v. leukemia. plazmocitni mijelom, v. myeloma. plazmon, v, plazmagen. Plectridium tetani, v. Clostridium tetani. pleiochromia, plejohromija, (1) pojačana obojenost; (2) pojačano lučenje žučnih boja. pleiotropia, pleiotropija, svojstvo jednog gena da izazove više od jednog fenotipskog obeležja. 619

plektamnion plektamnion, amnion u nekih životinja nastao usled nabiranja amniogenog horiona. plemeniti, inertni gasovi, v. gasovi. pleocytosis, pleocitoza, povećanje broja ćelija, naročito u nekoj tečnosti, npr. povećanje broja leukocita u cerebrospinalnoj tečnosti u toku sifilisa i oboljenja centralnog nervnog sistema. pleomorfizam bakterija, prema teoriji pleomorfizma (Neggel) sve bakterije najrazličiti)ih oblika pripadaju jednoj jedinoj vrsti. Kada je R. Koch razvio tehniku čistih kultura potpuno je napuštena doktrina o pleomorfizmu ili neagraničenim morfološkim varijacijama. pleoptika, specijalna metoda vežbanja ambliopnog razrokog oka. Cilj vežbe je da se ukloni ekscentrična fiksacija i uspostavi foveolna fiksacija. Obavlja se uz pomoć specijalnih aparata. pleoptophor, pleoptofor, aparat koji se primenjuje u pleoptici za uspostavljanje centralne fiksacije ambliopnog oka. plesimetar, pločica koja služi za posrednu perkusiju; p. prst po kome se perkutuje u primeni perkusije kao fizičke metodepregleda. plethora, pletora, stanje prepunjenosti krvnih sudova, usled povećane količine krvi, praćeno je crvenilom lica, osećajem napetosti u glavi, sklonošću za krvarenje iz nosa; p. hydraemica, povećanje zapremine krvi zbog nagomilavanja vode (plazme) u krvi; p. vera, v. polycythaemia. pletismograf, v. piety smo graph. pletöra, v. plethora, pletoričan, koji pokazuje znake pletore. pletysmograph, pletizmograf, aparat zaregistrovanje promena zapremine pojedinih delova tela koje nastaju usled promena u snabdevanju krvlju. pleura, plućna maramica, tanka serozna opna koja svojim utrobnim listom (pleura pulmonalis) pokriva površinu pluća, a svojim zidnim listom (pleura parietalis) oblaže zidove grudne duplje. Izmeñu dva lista nalazi se pukotinast prostor - pleuralna duplja (cavum pleurae) koja normalno ne sadrži vazduh. 620

pleuritis pleuralgia, pleuralgija, bol u pleuri. pleuralna punkcija, v. punctio pleurae. pleuralna šupljina, v. cavum pleurae. pleuramnion, amnion koji postaje nabiranjem. Sin. plektamnion. pleuritis, zapaljenje pleure s eksudacijom u šupljini pleure. U akutnom obliku pleura je hiperemična i pokrivena eksudatom koji se sastoji od limfe, fibrina i ćelijskih elemenata (stadijum suvog pleuritisa). Bolest obično prelazi u drugi stadijum u kojem se u šupljini pleure stvara obilan eksudat (stadijum eksudativnog pleuritisa); p. acuta, akutni pleuritis u kojeg postoji izražen bol pri disanju, pleurski tarež, a potom pleurski izHv; p. adhaesiva, adhezivni pleuritis, u kojeg postoje srasline izmeñu parijetalnog i visceralnog lista pleure; p. chronica, hronički pleuritis, koji dugo traje i u kojeg postoji serofibrinski ili gnojni eksudat; p. chylosa, hilozni pleuritis, u kojeg eksudat ima mlečan izgled, zbog prisustva velikih količina masti u njemu; p. circumscripta, u kojem je zapaljenje ograničeno samo na jedan deo pleure (iznad plućnog infarkta, npr.); p. costalis, zapaljenje parijetalnog lista pleure; p. diaphragmatica, zapaljenje dijafragmatskog dela pleure; p. epidemica, v.pleurodynia; p. exsudativa, eksudativni pleuritis; pleuritis sa eksudatom; p. fibrinosa, pleuritis u kojeg postoji veliko taloženje fibrina na pleuri; p. haemorrhagića, hemoragijski pleuritis, u kojeg je eksudat krvav; holesterolski p., u kojeg je izlivena tečnost bogata u holesterolu; p. indurativa, u kojeg postoji vrlo veliko zadebljanje pleure; p. mediastinalis, u kojeg je zapaljenje ograničeno na pleuru koja obavija medijastinum; p. metapneumonica, koji nastaje posle pneumonije; p. serofibrinosa, u kojeg postoji vodeni (serozni) eksudat i veliko taloženje fibrina na pleurskim listovima; p. serosa, serozni pleuritis u kojeg postoji vodeni (serozni) eksudat; p. sicca, suvi pleuritis, u kojeg postoji samo eksudacija limfe, fibrina i leukocita na pleurskim listovima bez stvaranja tečnog eksudata; p. suppurativa, gnojni eksudat, empijem;

pleurocentesis p. typhosa, pleuritis s teškom prostracijom. pleurocentesis, pleurocenteza, punkcija pleure. V. thoracocentesis. pleurodynia, pleurodinija, paroksizmni bol u meñurebarnim mišićima, izazvan mišićnim reumatizmom (fibrozitisom), ili nadraženjem površine pleure; p.epidemica, epidemijska pleurodinija, bolest izazvana Coxsackie B-virusom, s naglom pojavom vrlo jakih bolova u grudnom košu i podrebarju s povišenom temperaturom i sklonošću da se ponovo pojavi posle tri dana. Sin. myalgia epidemica; myositis epidemica; Bornholmova bolest. pleurolysis, pleuroliza, hirurško oslobañanje pleure od sraslina. pleuropericarditis, pleuroperikarditis, istovremeno zapaljenje pleure i perikarda. pleuroperikardna duplja, v. kardiogena ploča. pleuroperikardno trenje, v. šum.

pleuropneumonia, pleuropneumonija, pleuritis koji komplikuje pneumoniju. pleuroscopia, pleuroskopija, posmatranje pleurskih listova pomoću specijalnog endoskopa (torakoskopa), koji se uvlači u pleursku šupljinu. V. endoscopia. pleuroskopija, v. pleuroscopia. pleurotomia, pleurotomija, otvaranje pleuralne šupljine u cilju ispuštanja eksudata (drenaža). plexus, splet; p. brachialis, rameni živčani splet, nastaje od četiri poslednja vratna i prvog leñnog živca. Svojim granama inerviše mišiće i kožu gornjeg uda; p. celiacus (p. caeltacus ili p.Solaris), celijački splet, autonomni ili vegetativni splet koji se sastoji od gangliona ispred trbušne aorte i dovodnih simpatičkih i parasimpatičkih grana. Svojim odvodnim granama inerviše trbušne organe i semenik ili jajnik; p.cervicalis, vratni živčani splet, postaje od prva četiri vratna živca, inerviše mišiće i kožu vrata. Preko prečažnog živca (n. phrenicus) inerviše dijafragmu; p. chorioideus, horioidni splet, splet krvnih sudova smešten izmeñu dva lista meke možda-

plikavci nice. Nalazi se u komorama mozga i luči moždanokičmenu tečnost (liquor cerebrospinalis); p. lumbalis, slabinski splet, nastaje od prva tri slabinska živca a delom i od četvrtog živca. Inerviše mišiće i kožu prednje strane buta; p. myentericus Auerbachi, splet vegetativnih nerava izmeñu mišićnih slojeva u zidu creva. Upravlja crevnim pokretima; p. pampiniformis, prameniti splet vena koji odvodi vensku krv iz semenika i uliva se u donju šuplju venu (desni splet) i u levu bubrežnu venu (levi splet); p. pelvinus, karlični splet, autonomni splet, sastoji se od dva karlična gangliona i od dovodnih simpatičkih i parasimpatičkih vlakana. Inerviše karlične organe izuzev semenika, odnosno jajnika; p.sacralis, krsni živčani splet, postaje delom od četvrtog, slabinskog živca, zatim od petog slabinskog i prva tri krsna živca. Svojim bočnim granama inerviše mišiće sedalne oblasti, a završnom granom (n. ischiadicus) inerviše mišiće zadnje grupe buta, potkolenice i stopala; p. submucosus Meissneri, vegetativni živčani splet smešten ispod sluznice creva. Upravlja radom žlezda. plexus pampinifornus, v. prameniti splet.

plexus spermaticus, v. funiculus spermatlcus. plica, nabor, npr. plica inguinalis, preponski nabor. plicae vocales, glasnice, (embr.) posle iščezavanja epitelnog čepa i otčepljivanja zjapa grkljana razvijaju se u epitelu peharaste i cilindrične ćelije. U 4. mesecu na glasnim žicama se nalazi dvoredni cilindrični epitel, ali se on zamenjuje pločastim slojevima ranije nego na gornjim naborima, gde se ta zamena vrši tek po roñenju. plikavci, vrsta bojnih otrova (v. tamo) koji izazivaju teške povrede (plikove i rane) na koži, očima i organima za disanje i varenje, kao i teške opšte simptome, a često i smrt. Zaštita: gas-maska i zaštitno odelo, a prva pomoć se sastoji u brzoj dekontaminaciji (najpre se koriste sredstva za ličnu dekontaminaciju, a zatim i druga sredstva i načini; pri kontaminaciji luizitom upotrebljava se mast 621

plikovnjača BAL). Pored luizita glavni predstavnik plikavaca je i iperit. plikovnjača, v. pemphigus. plinovi, v. gasovi. plod, embrion ili fetus sa svojim ovojcima u telu majke. Embrion je plod od začeća do kraja trećeg meseca trudnoće, a fetus je plod od kraja trećeg meseca trudnoće pa do kraja trudnoće (u čoveka). plodovi ovojci, ovojci koji se sastoje od tri sloja: amniona (bele košulje), horiona (čupavice) i decidue (padalice), od kojih prva dva potiču od ploda, a treći je izmenjena materična sluznica. plomba, masa koja ispunjava šupljinu u zubu, posle otklanjanja karioznih delova iz krunice zuba i eventualnog lečenja korena. Njome se vrši punjenje ispreparovanog kaviteta da bi krunica imala normalni oblik, da bi funkciono potpuno zadovoljila i da bi se sprečilo dalje kvarenje zuba. Plombiranje se vrši amalgamom, raznim cementima koji mogu biti iste boje kao i zub kako se plomba ne bi primećivala. plombaža, punjenje šupljine u telu inertnim materijalom hirurškim putem, npr. punjenje pleuralne duplje metil-meta> krilatskim loptama, koje zamenjuju vazduh u veštačkom pneumotoraksu. pluća, pokazuju jasne razlike u muškog i ženskog. Vitalni kapacitet je u muškarca veći nego u žene. Tip disanja je u muškarca abdominalni, a u žene gornjorebarni. Oboljenja pjuća su nešto češća u muškaraca nego u žena. V. pulmo. plućna alveolska proteinoza v. proteinosis. plućna arterija, v. truncus pulmonalis. plućna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum. plućna eozinofilija, v. eosinophilia. plućna hemosideroza, v. haemosiderosis. plućna hipertenzija, v. hypertensio. plućna kalcifikacija, najčešće je distrofične prirode u delu gde je došlo do zapaljenja najčešće je rezultat tuberkuloze, histoplazmoze ili druge gljivične infekcije. Ognjišta kalcifikacije su veoma čvrsta, beličasta. Difuzna kalcifikacija tkiva pluća se javlja u slučaju hiperparatireoidizma pri čemu su naročito zahvaćene alveolarne pregrade i zidovi kr-

622

plumbizam vnih sudova, što daje plućima čvrstinu i difuznu prebojenost sivkasto beličastom bojom koja se u vidu mreže poklapa s pregradama alveola. plućna maramica, v. pleura. plućna šara, senke plućnih krvnih sudova što se vide pri rendgenskom prosvetljavanju, a naročito na snimku pluća. U normalnim slučajevima ove senke pripadaju plućnim arterijama i mogu se pratiti od hilusa do na l cm od zida grudnog koša. plućna tuberkuloza, v. tuberculosis. plućne alveole, v. plućni mehurići, pulmo i alveolus. plućne arterije, stenoza, v. stenosis a. pulmonis. plućni edem, v. oedema. plućni hilus, v. hilus. plućni infarkt, v. infarctus. plućni infiltrat, v. injiltratio. plućni koren, v. radix pulmonis. plućni mehurići, alveole, mehurasta ispupčenja u zidu alveolarnih kanala pluća. Imaju važnu ulogu u disanju u ražmeni gasova, naročito kiseonika i ugIjen-dioksida, izmeñu spoljašnje sredine i krvi. Obloženi su tzv. respiratornim epitelom kroz koji se vrši ta razmena, a ispod koga je u osnovnoj opni obilata respiratorna mreža kapilara i mreža elastičnih vlakana. Elastična vlakna čine tzv. elastični skelet plućnih mehurića, pomoću kojih se mehurići vraćaju u prvobitno stanje u toku izdisaja, pošto su se pri udisanju proširili. plućni segment, anatomska i funkciona jedinica u strukturi pluća, manja od režnja. P.s. ima svoju granu bronha, arteriju i venu, a fibroznim je slojem ograničen od susednih' segmenata. P. segmenata ima ukupno 18. Desno pluće: gornji režanj 3, srednji 2, donji 5; levo pluće: gornji režanj 4, donji 4. Otkriće i proučavanje p.s. bilo je od izvanrednog značaja za razumevanje pulmonalne patologije, kao i za napredak plućne hirurgije. V. segmentna resekcija. plućni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk. plućno srce, v. cor pulmpnale. plumbizam, v. saturnizam.

plumbum plumbum, Pb, olovo, težak metal; P. aceticum basicum solutum, V. solutio. Plummer-Vinsonov sindrom, v. dysphagia. pluriglandularna adenomatoza endokrina, v. endokrina pluriglandularna adenomatoza. plutonium, Pu, plutonijum, spada u aktinoide, radioaktivni element koji se stvara bombardovanjem uranijum-oksida brzim deuteronima. pljuvačna žlezda, v. glandula salivaris. pljuvačka, v. saliva.

pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih medicinskih škola starog veka, jedan od elemenata od kojih je grañen organizam čoveka. pneumarthrosis, pneumartroza, prodiranje vazduha u neki zglob. pneumatizacija kostiju, stanje kostiju lica, koje sadrže vazduhom ispunjene duplje. Ove su obložene respiracijskom sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom dupljom preko svojih otvora. To su sinusi nosa (paranazalni sinusi), koji se nalaze u čeonoj, viličnoj, sitastoj i klinastoj kosti. Sinusi nastaju izvraćanjem nosne sluznice u kost u kasno fetusno doba i u ranijoj mladosti (proces pneumatizacije kostiju). Fiziološko značenje sinusa nije dovoljno rasvetljeno. Čini se da su rudiment nekad jako razvijenog čula mirisa. pneumatocephalia, pneumatocefalija, emfizem mekih tkiva glave. Nastaje najčešće pri prelomima lobanje s povredom pneumatičkih šupljina u mastoidnom nastavku u čeonoj kosti, iz kojih vazduh prodire u meka tkiva. pneumatocele, pneumatokela, nagomilavanje vazduha u tkivnim prostorima, koje može, ali ne mora, da se manifestuje kao tumor. Naziv za potkožni emfizem koji je nastao usled spoljašnje povrede organa za disanje. pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vazduha ili nekog gasa u nekom patološkom stanju u organizmu; p. cystoides intestinalis (intestinorum), stanje u kojem postoji prisustvo cista tankih zidova, koje sadrže gas, u zidu creva. Ciste

pneumohaemothorax se nalaze u supserozi ili submukozi; p. pulmonum, v. emphysema pulmonum. pneumatska komora, mala prostorija s vratima i prozorima za posmatranje u kojoj vazduh može da se zgusne ili razredi. pneumaturia, pneumaturija, prisustvo vazduha ili gasa u mokraći. pneumectomia, pneumektomija, v. pneumonectomia. pneumobacillus, v. Klebsiella pneumoniae.

pneumocardiographia, pneumokardiografija, grafičko predstavljanje promena u srčanom radu pri promeni zapremine grudnog koša, pritiska u bronhijama i pod uticajem temperaturnih razlika udahnutog i izdahnutog vazduha. pneumocele, pneumokela, proširenje nekog šupljeg organa vazduhom; p. laryngis, pneumokela grkljana, uroñena anomalija oblika u grkljanu, koja nastaje nenormalnim proširenjem ventrikulusa Morgagni prema mekim tkivima grkljana. Otok sadrži vazduh i može se naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima donekle atavistički karakter, jer se u nekih sisara nalazi u nekoj meri kao normalna pojava. pneumocholecystitis, pneumoholecistitis, emfizemski holecistitis. Pneumococcus (Diplococcus pneumoniae). Pneumokok je izdužen gram-pozitivni diplokok. Normalno boravište mu je sluznica disajnih organa. U ljudi pneumokok dovodi do zapaljenjskih i gnojnih procesa: lobarna pneumonija, bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis, meningitis, otitis media, pleuritis, peritonitis, sepsa i druga oboljenja. pneumoconiosis, pneumokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumoencephalographia, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje lubanje posle unošenja vazduha ili nekog gasa neposredno u moždane komore, kroz trepanovani otvor u krovu lubanje. pneumohaemothorax, pneumohemotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u pleuralnoj duplji. Čest nalaz u torakalnim povredama. 623

pneumohydrothorax pneumohydrothorax, pneumohidrotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i tečnosti (eksudata) u pleuralnoj duplji.

pneumokardijalni šum, v. šum. pneumokardiograf, aparat koji služi za ispitivanje pneumokardiogramskih promena. pneumologija, v. pneumonologija, pulmologija. pneumolysis, pneumoliza, operativno odvajanje pluća od torakalnog zida zajedno s ožiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala šupljina izmeñu torakalnog zida i odlubljenje parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili važduhom (ekstrapleuralni pneumotoraks). P. se vrši u cilju imobilizacije pluća. V. thoracoplastiča. pneumomalacia, pneumomalacija, razmekšanje plućnog tkiva. Sin. pneumonomalacija. pneumomediastinographia, pneumomedijastinografija, insuflacija vazduha u rastresito vezivno tkivo medijastinuma da bi se učinili rendgenološki vidljivim medijastinalni organi i patološke promene na njima. pneumomedijâstinografija, v. pneumo^ mediastinographia. pneumonectomia, pneumonektomija, operativno uklanjanje celog plućnog krila. Vrši se najčešće kod malignih tumora pluća; proširena p., pored uklanjanja plućnog krila odstranjuju se i medijastinalna pleura, hilusne limfne žlezde, a po potrebi deo perikarda. Sin. pneumectomia. pneumonia, pneumonija, zapaljenje pluća sa stvaranjem eksudata u alveolama; abortivna p., kratkotrajna pneumonija s dobrim ishodom; p.alba, fatalna pneumonija novoroñenčeta u kojeg postoji uroñeni sifilis. Poznata je i kao bela pneumonija; alkoholičarska p., pneumonija u alkoholičara; apikalna p., pneumonija plućnog vrha; aspiraciona p., pneumonija izazvana prodiranjem u bronhije stranog materijala (hrane i dr.); atipična p., primarna atipična pneumonija; bakterijska p., pneumonija izazvana bakterijama; bilijarna p., pneumonija praćena žuticom; bronhi624

pneumonia jalna p., bronchopneumonia; centralna p., pneumonija koja počinje u hilusu nekog režnja pluća; cerebralna p., pneumonija praćena nervnim i psihičkim poremećajima; p. crouposa, krupozna pneumonija, lobarna pneumonija; deskvamativna p., hronična pneumonija sa očvršćavanjem fibroznog eksudata i razmnožavanjem vezivnog tkiva i epitela alveola; disekantna p., interlobularna purulentna pneumonija; dvostruka p., pneumonija u oba plućna krila; Eatonskog agensa p., pneumonija izazvana mikoplazmom; embolijska p., pneumonija us led embolije u plućne krvne sudove; fibrinozna p., pneumonija u koje postoji eksudacija velikih količina u bronhiole i alveole; fibrozna p., u koje se stvara vezivno tkivo u plućnom parenhimu u toku izlečenja; Friedländerova p., pneumonija izazvana Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska p., gangrena pluća; hipostazna p., pneumonija donjih delova pluća u iscrpenih ili starih osoba; indurativna p., pneumonija udružena sa stvaranjem čvrstog ožiljnog tkiva; p. u influenci, teška, vrlo često fatalna pneumonija izazvana virusom influence u koje skoro uvek postoji izražen hemoragijski edem i koju vrlo često komplikuje bakterijska pneumonija; inhalaciona p., aspiraciona pneumonija; interlobularna purulentna p., pneumonija u koje su lobusi odvojeni jedan od drugog gnojnim eksudatom; intersticijalna p., hronični oblik pneumonije u kojeg se u meñuprostoru stvara velika količina vezivnog tkiva koje smanjuje površinu alveola; intrauterina p., pneumonija fetusa zadobijena in utero; kataralna p., bronchopneumonia; kazeozna p., pneumonija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u koje nekrotizovano plućno tkivo ima sirast izgled; lipidna. p., lipoidna p., reakcija pluća, slična pneumoniji, pri aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija izazvana Diplococcusom pneumoniae, u koje postoji zapaljenje jednog ili više režnjeva s izraženom kondenzacijom parenhima (hepatizacijom); lobularna p., bronchopneumonia; Löfflerova p.,

pneumonijska kriza Löfflerov sindrom; masivna p., pneumonija u koje dolazi do masivne eksudacije u alveole, čak u čitavo plućno krilo; metastazna p., gnojna pneumonija u toku septičkih infekcija, kada bakterije krvnim putem dospevaju u pluća; migratorna p., pneumonija koja postepeno prelazi s jednog režnja na drugi; mikoplazminska p., najčešći oblik primarne atipične pneumonije izazvane s Mycoplasma pneumoniae; opstruktivna p., izazvana začepljenjem bronhija ili karcinomom bronha; pleurogena p., koja nastaje posle pleuritisa; pneumokokna p., lobarna pneumonija; primarna atipična p., akutna pneumonija, izazvana Mycoplasmom pneumoniae ili raznim virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na p., pneumonija u kojoj postoji obilno iskašljavanje gnoja; sekundarna p., pneumonija koja se javlja u raznim bolestima, kao njihova komplikacija; staf ilokokna p., pneumonija izazvana stafilokokima; streptokokna p., epidemij-ski oblik pneumonije izazvan Streptococcusom haemolyticusom; superficijalna p., pneumonija ograničena samo na deo pluća ispod pleure; terminalna p., pneumonija koja se javlja u teškim bolestima i koja ubrzava njihov fatalan svršetak; tifoidna p., težak oblik pneumonije s tifoznom reakcijom; traumatska p., pneumonija zbog povrede grudnog koša; tuberkulozna p., pneumonija koja je često prva reakcija na tuberkulozu; virusna p., pneumonija izazvana raznim virusima. Sin. pneumonias. pneumonijska kriza, v. crisis. pneumonijski, koji pripada plućima ili pneumonyi. pneumonitis, zapaljenje pluća; p. acuta interstitialis, primarna atipična pneumonija; p.granulomatosa, pneumonitis izazvan udisanjem prašine, nastaje u osoba preosetljivih na neke antigene u prašini; p. uraemica, pneumonitis u uremiji. pneumono-, predmetak, koji označava da nešto pripada plućima. pneumonoconiosis, pneumonokonioza, profesionalno oboljenje pluća, Tcoje na40 Medicinski leksikon

pneumothorax staje usled udisanja prašine i njenog štetnog dejstva. pneumonografija, (1) grafičko registrovanje disajnih pokreta; (2) rendgenografija pluća. pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumonologia, pneumonologija, v. pulmologia (loš termin). pneumonolysis, pneumonoliza, operativno odvajanje pluća od grudnog zida zajedno s ožiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala šupljina izmeñu grudnog zida i odlubljene parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vazduhom (ekstrapleuralni pneumonotoraks). Pneumonoliza se vrši u cilju imobilizacije u tuberkulozi pluća. V. thoracoplastica. pneumonoresectio, pneumonoresekcija, hirurška resekcija dela pluća. V. segmentna resekcija. pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1) krvarenje iz pluća, (2) krvarenje u plućima. pneumopericardium, pneumoperikardijum, prisustvo vazduha ili gasa u osrñu. pneumopraeperitoneum, pneumopreperitoneum, prisustvo gasa ili vazduha u preperitonealnom prostoru; on dospeva tu spontano ili veštački, ubrizgavanjem gasa ili vazduha kao pomoćnog kontrastnog sredstva u dijagnostici. pneumopyelographia, pneumopijelografija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika cistoskopskim putem radi pijelografije. pneumopyopericardium, pneumopioperikardijum, prisustvo gasa i gnoja u perikardnoj šupljini. pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo vazduha ili gasa u retroperitoneamom prostoru, (2) unošenje negativnog kontrastnog sredstva (vazduha ili gasa) u retroperitoneami prostor da bi se na rendgenskom snimku mogli uočiti retroperitonealni organi (prvenstveno nadbubrezi). pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje prodiranjem spoljašnjeg vazduha kroz otvor na zidu grudnog koša ili kroz respiratorne puteve usled perforacije pluća (kaverna, apsces); artificijelni p., v.

625

pobačaj veštački pneumotoraks; dijagnostički p., privremeni veštački pneumotoraks koji služi za radiografsko otkrivanje tumora na parijetalnoj ili visceralnoj pleuri i nekim grudnim organima (simpatikusni ganglioneurinom); ekstrapleuralni p., hirurško stvaranje špaga izmeñu parijetalne pleure i rebara s meñurebarnim mišićima u koji se ubrizgava vazduh da bi se na taj način izazvao kolaps pluća u cilju lečenja tuberkuloze pluća; otvoreni p., postoji stalna komunikacija (pri udisaju i izdisaju) pleuralne duplje sa spoljašnjim vazduhom (putem rane ili bronha); tenzioni p., zatvoreni pneumotoraks u kome tkivo, oko otvora na torakalnom zidu ili na plućima, deluje kao ventil, koji dozvoljava ulaženje a onemogućuje izlaženje vazduha iz pleuralne duplje; ovaj pneumotoraks stvara visoki pozitivni pritisak u pleuralnoj duplji, koji pomera sredogruñe na suprotnu stranu, izazivajući poremećaj u disanju i malom krvotoku; terapijski p., sin. veštački pneumotoraks; valvularni p., sin. tenzioni pleuritis; veštački p., stvoren ubrizgavanjem vazduha ili azota u cilju izazivanja kolabiranja i imobilizacije obole log pluća u toku lečenja tuberkuloze. Sin. artificijelni pneumotoraks, terapijski pneumotoraks; zatvoreni p., vazduh koji je prodro u pleuralnu duplju ne komunicira sa spoIjašnjim vazduhom, pošto se prvobitno mesto prodora vazduha (rana) zatvorilo. pobačaj, v. abortus. pobočan, v. collateralis. podagra, znatno češće se javlja u muškaraca (seksualni količnik 0,2). V. diathesis urica. podbrežje, oblast meñumozga (diencefalona) koja leži pod talamusom. Ova se oblast smatra kao važna regulatorna vegetativna oblast, izmeñu ostalog i za seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus. podgrudnjačni, v. substernalis. podjezična bradavica, v. caruncula sublingualis. podjezična kost, v. os hyoideum. podlaktica, v. antebrachium. podloga, hranljiva podloga. 626

pokrivač jezika podnošenje (tolerancija), v. imunološko podnošenje. Podophyllinum, podofilin, smola dobivena od Podophyllum peltatum. Laksant-no sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v. abscessus, furunculus. poikilocitemija, v. poikilocytosis. poikilocytosis, poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi eritrocita različitih nenormalnih oblika. poikilodermia, poikilodermija, šarenilo kože usled hipo- i hiperpigmentacije, teleangiektazija, atrofije, kao u rendgen^ skom i radijumskom dermatitisu, i u xeroderma pigmentosum. »point mutation«, (engl.) mutacija izazvana zamenom jednog nukleotida drugim nukleotidom u odreñenom kodonu DNK, koja može da dovede do zamene jedne aminokiseline drugom aminokiselinom u polipeptidnom lancu. V. mutatio. pojačivači, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini, služe za pojačavanje električkih podsticaja do nivoa potrebnog za dalju obradu. pokožica, (embr.) ektodermnog je porekla. Pravi začetak se javlja posle stvaranja medularne ploče. U prvo vreme (1. mesec) sastavljena je od jednog reda niskih ćelija. U početku 2. meseca stvara se drugi red ćelija (matični sloj). U početku su ćelije donjeg reda okruglaste, a zatim spljoštene. To je periderm ili epitrihijum. U 3. mesecu ove ćelije pokazuju početak orožavanja, koje postaje intenzivno u toku 5. meseca. Površina fetalne pokožice je obložena sirastim mazom (vernix caseosa). pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji omogućuje hodanje ili trčanje u mestu, u laboratoriji, čime se fizički opterećuju ispitivane osobe. Stepen opterećenja dozira se brzinom kretanja tepiha i njegovim nagibom prema horizontali. pokrivač jezika, u fiziološkim uslovima oblogu gornje površine jezika čine končaste i pečurkaste papile, mikroorganizmi, gljivice, deskvamirane epitelne ćelije, ostaci hrane i pljuvačka. Može biti

p-oksifenil-alanin jače ili slabije izražen a i da ne postoji. V. obložen jezik, lingua glabra. p-oksifenil-alanin, v. tirozin. p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin. pol, jedinka svojstvenog manje-više ispoIjenog obeležja i posebne strukture, sposobna da učestvuje u oploñenju. Nekad je to jedna jedina ćelija, sam gamet (jednoćelijska bića), a nekad je to manje-više složen organizam (višećelijska bića), sposoban da izgrañuje, pored telesnih ćelija, i oplodne (gamete: jaja ili semeglavce) i da ih naročitim mehanizmom dovodi u dodir s oplodnim ćelijama drugog pola, omogućujući time oploñenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus. V. polne oznake; p. determinacija, postanak pola u čoveka je singamog mehanizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zigotu, bliže: od hromosomne formule gametnih jedara. V. androspermija i ginospermija. polakiuria, polakiurija, često mokrenje. polarimetar, aparat pomoću koga se odreñuje za koliki ugao rastvor nekog optički aktivnog jedinjenja obrće ravan palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog ugla može se izračunati koncentracija tog jedinjenja u rastvoru. polarimetrija, odreñivanje koncentracije neke optički aktivne supstancije na osnovu ugla skretanja ravni polarizovane svetiosti. polarizovana svetlost, v. svetlost. polen, cvetni prah, čestice dimenzije 16,5 do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m3 vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m. Stvara preosetljivost nosne sluznice izazivajući alergičnu reakciju (polensku kijavicu). polenska alergija, v. pollinosis. polenska groznica, v. pollinosis. policistička bolest bubrega, nasledna bolest bubrega u koje postoje u bubregu mnogobrojne ciste i koje vode postepeno teškoj bubrežnoj insuficijenciji. Sin. morbus polycysticus renum. polidaktija, postojanje većeg broja prstiju. poliestrusne životinje, životinje u kojih se nagon za parenjem javlja više puta u godini. 40*

poliomyelitis anterior acuta poligenski, uslovljen dejstvom više različitih gena. V. multifaktorski polihlorovani-bifenili, hemijske materije, stvaraju se u industriji boja i lakova, kaučuka, hidrauličnih tečnosti i pesticida. Serija izornera sa po tri, četiri i pet hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor 1016 i 1242. Pri unosu u organizam mogu da izazovu akutna trovanja s oštećenjem očnih sluznica, crvenilom lica i hiperpigmentacijom. Izazivaju promenu oblika jetrinih ćelija s vakuolizacijom. Sporo se izlučuju iz organizma. polimeran, višečlani. polimeraza RNK, enzim koji u toku transkripcije katalizuje sintezu RNK iz odgovarajućih ribonukleotida, na jednostrukom lancu DNK, koji joj služi kao kalup. polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju uspostavljanje fosfodiesterskih veza izmeñu odgovarajućih deoksiribonukleotida i formiranja novog, komplementarnog lanca DNK. polioencephalitis, polioencefalitis, zapaIjenje mozga koje zahvata pretežno njegovu sivu supstanciju. poliomyelitis anterior acuta, dečja paraliza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz grupe enteroviroza, koje izazivaju tri tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infekcija dece retko se javlja posle sistematske vakcinacije. Klinička slika poliomijelitisa je vrlo polimorfna, od najlakših pa do najtežih i smrtonosnih oblika. Najčešći su neparalitički oblici (preko 95%) koji prolaze kao laka crevna i gripozna oboljenja s dobrom prognozom. Paralitički oblici su klasični oblici poliomijelitisa s mlitavim oduzetostima mišića. Meñu njima je najčešći spinalni oblik, koji se odlikuje oduzetošću ekstremiteta. Bolest počinje kao lakši rinofaringitis ili crevno oboljenje, a zatim se jave oduzetosti. Najteži su respiratorni oblici poliomijelitisa s insuficijencijom disanja zbog oduzetosti disajnih, ždrelnih i grkljanskih mišića. Ishod bolesti i trajne posledice neposredno zavise od težine kliničke slike poliomijelitisa, pa je stoga prognoza najgora u respiratornim oblicima.

627

poliorhidija poliorhidija, postojanje većeg broja semenika. poliosis, señenje kose. Sin. canities. poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi RNK-virusa. Postoje tri antigenski različita tipa virusa, koji su označeni kao tipovi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju poliomyelitis anterior acuta (dečju paralizu). polipeptld, peptid u kome je više aminokiselina sjedinjeno peptidnim vezama. polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi koji nastaju iz duplikatura sluznice na gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni prednjim polom ulaze u viličnu duplju, a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u nosno ždrelo. Prilikom operacije odstranjuje se polip zajedno s duplikaturom sluznice iz koje je nastao. poliranje, (stom.) glačanje, postupak dobijanja glatkih i sjajnih površina na stomatološkim nadoknadama od metalnih legura ili akrilatnog materijala. Postiže se pastama oksida metala i instrumentima za poliranje. polisaharid, složeni ugljeni hidrat, čiji molekul sadrži preko deset molekula monosaharida, meñusobno vezanih preko kiseonika glikozidnom vezom. Politzerov postupak, policerovanje, Politzerovim gumenim balonom može se kroz nos pojačati pritisak vazduha u Eustahijevoj tubi ako je ona sužena ili sekretom ispunjena, te ne dopušta slobodnu ventilaciju srednjeg uva prilikom gutanja. Ponavljanom primenom Politzerovog balona lece se katari tube i srednjeg uha. poliurija, v. polyuria. polivalentan, (1) viševalentan, koji ima moć da se jedini s više od dva jednovalentna atoma; (2) ovaj izraz upotrebljavao se i za alkohole koji sadrže više hidroksilnih grupa; (3) koji je aktivan protiv više sojeva neke klice, npr. polivalentna vakcina. polivinil-pirolidon, sintetska zamena za plazmu, ubrizgava se intravenski. polivinil-pirolidonski test (PVP-test), test za dijagnostiku hipoproteinemija izazvanih gubitkom belančevina kroz želudačnocrevni trakt. Posle i.v. ubriz628

polno dvoobličje gavanja 131 PVP obeleženog radioaktivnim jodom J ili J125, odreñuje se njegova koncentracija u fecesu. polisomi, v. citoplazma. pollex, palac na ruci. pollicisatio, policizacija, zamena ili rehabilitacija palca; hirurška konstrukcija palca od jednog dela kažiprsta. pollinbsis, polinoza, polenska groznica, alergijsko oboljenje nosne sluznice, usled alergije na cvetni prah pojedinih biljaka; sezonska p., ima sezonski karakter; rhinitis vasomotoria, polinoza koja se javlja nezavisno od sezone. Pollockova operacija, v. operacija. pollutio, polucija, nehotični noćni izlivi sperme, obično praćeni erotičkim snovima. polni diformizam, morfološke razlike izmeñu pripadnika različitih polova, koje su izraz njihovih sekundarnih polnih odlika. polni hormoni, v. hormoni, gonadni. polni indeks, brojni odnos izmeñu X-hromosoma i autosoma u hromosomskim kompletima. polni odnos, v. obljuba, koitus. polni organi (organa genitalia), muški i ženski, predstavljaju primarne polne odlike muške i ženske osobe. DeIe se na unutrašnje i spoljašnje organe, što zavisi od njihovog položaja prema maloj karlici. U unutrašnje organe spadaju polne žlezde (gonade) i kanali, polni putevi, koji prihvataju polne ćelije (gamete), omogućuju njihovo oploñenje i embrionalni razvoj. V. muški i ženski polni organi polno dvoobličje, polni dimorfizam. U čoveka se polovi jasno razlikuju od trenutka završenog polnog uobličenja, što znači da polnost čoveka utiskuje svoj pečat na sve oblike: od najkrupnijih do najsitnijih, od makroskopskog do mikroskopskog, pa čak i ultrastrukturnog sastava, od koloidnog sastava i mikrohemijskih osobenosti do funkcionisanja, od telesnog do duševnog. Ti se »pečati« pola zovu polne odlike. Po njima je čovek ne samo pol nego i ličnost. Danas se zna da nema nijedne somatske ćelije koja nije polno posebno obeležena. Jed-

polno-specifičan ro svake ženske ćelije sadrži Barrovo telo (jedarčev satelit), koje muške ćelije ne sadrže. Takva oznaka čini da se ženska jedinka smatra barr-pozitivna, dok je muška barr-negativna. polno-specifičan, somatsko svojstvo koje se ispoljava samo u pripadnika jednog pola. polnost, seksualnost, seksualitet, manifestacija polnih osobina, funkcija, dinamika pola, sadržana i ispoljavana u meñusobnim odnosima polova, zavisnim od ostvarene polne uobličenosti. polonium, Po, polonijum, radioaktivni element iz šeste grupe periodnog sistema. polovična debljina, (debljina sloja poluapsorpcije) debljina sloja apsorbenta koja intenzitet upadnih rendgenskih ili gama-zrakova svodi na polovinu njihove početne vrednosti. Sin. Halbwertschicht (HWS), half-value layer (HVL), siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni sloj. položaj, stav koji bolesnik spontano zauzima ili neki stav koji mu se daje radi pregleda ili lečenja. V. positio, situs; p.bolesnika, položaj koji bolesnik zauzima u postelji u cilju lakšeg disanja (ortopneja) ili radi smanjenja bola (pregib nogu u peritonitisu) ili u cilju lečenja (nagnut položaj radi iskašljivanja) ili je položaj nametnut samim oboljenjem (opistotonus itd.):, dekubitusni p., položaj u kome bolesnik leži na ravnoj površini. Prema tome koji se deo tela nalazi na površini postoji: dorzalni dekubi-tus (ležanje na leñima), levi bočni dekubitus (na levoj strani), desni bočni dekubitus (na desnoj strani), trbušni dekubitus (na trbuhu); Fowlerov p., položaj u kome je zaglavni deo postelje podignut oko 50 cm, dok su kolena savijena; genukubitalni p., sin. kolenoldkatni položaj; kolenolakatni p., ili položaj »ä Ia vache« (f r. kao krava), upotrebljava se u vršenju nekih akušerskih operacija; porodilja kleči na kolenima, a laktovima se odupire o krevet. Taj položaj se primenjuje najčešće pri repoziciji ispale pupčane vrpce i repoziciji zavaljene trudne materice i pri anorektalnim pregledima

poluga za vañenje zuba (anuskopija, rektosigmoidoskopija, digitalni rektalni pregled, pregled anorektalnih fistula). Sin. genukubitalni položaj; Nelsonov p., potrbušni položaj s jastucima stavljenim pod trbuh da bi se trup presavijao, tako da glava i grudni koš zauzmu deklivni položaj; koristi se za drenažu sekreta bronhiektazija i apscesa pluća; Nobleov p., položaj stojećeg pacijenta koji se nagnuo unapred; služi za palpaciju bubrega; Quinckeov p., naročiti stav koji zauzima bolesnik da bi lakše iskašljao velike količine ispljuvka u toku bronhiektazija, plućnog apscesa, plućnih kaverni; položaj se sastoji u ležanju pacijenta popreko na postelji s tim što mu glava visi pored postelje; Robsonov p., položaj bolesnika na leñima s podmetnutim tvrdim jastukom pod jedanaestim i dvanaestim rebrom; koristi se pri operacijama na žučnim putevima; Trendelenburgov p., strmi položaj bolesnika s glavom naniže i karlicom nagore. Upotrebljava se u operacijama u karlici, jer omogućava bolji pristup ženskim genitalnim organima, debelom crevu itd. poluapsorpcioni sloj, v. polovična debljina. polucionizam, aseksualni, učestale noćne polucije koje se javljaju svake noći (nekad i po više puta) i koje izazivaju u bolesnika čitav niz nevolja i neugodnosti. One mogu nastati kao posledica organskih oboljenja (tabes) ili nekih oboljenja (dijabetes). Medikamenti imaju ograničeno dejstvo. V. antipoluti poluga Le Cluse, poluga za vañenje donjih umnjaka čiji su korenovi povijeni distalno. poluga za vañenje zuba, stomatohirurški instrument koji pored klešta služi za vañenje zuba i korenja. Postoje razne vrste ravnih i savijenih pod uglom. Najednom kraju je podesna drška da se može čvrsto uhvatiti, a na drugom olučasta, kopljasta da se može ući izmeñu zuba, izmeñu alveole i korena. Deluje kao raznokraka poluga pa se mora pažljivo upotrebiti jer može dovesti do ozleda, pa i preloma vilice. 629

polukupanje polukupanje, kupanje u kadi do pojasa (temperatura vode od 25° do 320C), obično kombinovano s polivanjem grudi i leña. Daje se nekad u febrilnim stanjima, u neurozama, atoniji i hiperemiji trbušnih organa, radi snaženja i dr. Toplo polukupanje (oko 4O0C) deluje dekongestivno na plućne bolesti. poluprovoñnički brojači, detektori nuklearnog zračenja. Za detekciju se koristi stvaranje električnog impulsa posle prolaza zračenja kroz izvesne čvrste materijale (tzv. poluprovodnike). U nuklearnoj medicini se za fluorescentnu scintigrafiju štitaste žlezde koristi poluprovoñnički brojač konstruisan od germanijuma ili silicijuma, uz dodatak manje količine litijuma. polusintetski penicilini, preparati penicilina sa protrahovanim dejstvom (prokainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpenicilin), preparati penicilina otporni u kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin, hidrabaminfenoksimetilpenicilin, benzatinfenoksimetilpenicilin, feneticilin, levofeneticilin, fenbenicilin, propicilin), preparati penicilina otporni prema dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin), preparati penicilina sa širokim antibakterijskim spektrom (ampicilin, hetaciHn, karbenicilin). Za sintezu čitavog niza polusintetskih penicilina služi 6 -aminopenicilanska kiselina (ona predstavlja jezgro penicilinskog molekula). polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje većeg broja limfnih žlezda. polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj postoje zapaljenjske i destruktivne promene u mnogobrojnim arterijama. V, periarteritis nodosa. polyarthritis, poliartritis, istovremeno zapaljenje više zglobova. polyavitaminosis, poliavitaminoza, bolest nepravilne ishrane, prouzrokovana istovremenim nedostatkom više vitamina u organizmu. polycholia, poliholija, preterano stvaranje i izlučivanje žuči. polychromasia, polihromazija, (1) osobina eritrocita da sadrže promenljivu količinu hemoglobina, zbog čega se različ630

polyglobulia no boje; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. Sin. polychromatophylia. polychromatophylia, polihromatofilija, (1) osobina ćelija da se boje različitim bojama, pojava naročito zapažena u patološkim eritrocitima; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. polycoria, polikorija, retka uroñena anomalija oblika pupile, pri čemu se u dužici stvori više otvora koji daju utisak da postoji više pupila. I ovi drugi otvori su opkoljeni mišićem. polycythaemia, policitemija, apsolutno povećanje mase eritrocita; p. hypertonica, policitemija u koje postoji labilna hipertenzija s hipertrofijom leve srčane komore, a u kojoj nema splenomegalije, leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaiböckova bolest; p. relativa, u kojoj postoji prividno povećanje mase eritrocita zbog dehidracije; p. rubra vera, prava policitemija, u kojoj postoji apsolutno povećanje mase eritrocita i celokupne zapremine krvi, praćeno splenomegalijom, leukocitozom i trombocitozom. Spada u mijeloproliferativne bolesti. Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova bolest; p. secundaria, policitemija koja nastaje u toku nekih bolesti bubrega, uroñenih srčanih mana s desno-levim santom i nekim plućnim bolestima. Izazvana je povećanim stvaranjem eritropoetina, najčešće zbog hipoksije u organizmu; p.splenomegalica, policitemia rubra vera; p. spuria, relativna policitemija, stresna p., eritrocitoza u stresu. polycythaemia rubra vera, v. polycythaemia. polydactylia, polidaktilija, anomalija razvoja, koja se odlikuje prisustvom prekobrojnih prstiju ruke i noge. polydipsia, polidipsija, preterana žeñ, koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu melitusu. polygeni, poligeni, dva ili više različitih alelskih parova, čijim uzajamnim dejstvom nastaje odreñeno obeležje (inteligencija, rast, pigmentacija itd.). polyglobulia, poliglobulija, v. polycythaemia.

polyhaemia polyhaemia, polihemija, višak krvi u organizmu; p. aquosa, višak plazme zbog unošenja velikih količina vode; p.polycythaemica, v. polycythaemia; p. serosa, usled viška krvnog seruma. polyhaploid, polihaploid, ćelije ili jedinke s haploidnim brojem hromosoma koji proističe iz mejoze poliploida. V. polyploid. polyhybrid, polihibrid, hibrid čiji se roditelji meñusobno razlikuju u pogledu više od tri obeležja. polyhydruria, polihidrurija, lučenje vrlo razblažene mokraće. polymastia, polimastija, prekobrojne dojke,pojava nastala usled poremećaja u razvoju, tako da se, ne baš retko, nalazi veći broj manje ili više razvijenih dojki s jedne i s druge strane grudnog koša, poredane u jednoj liniji (tzv. »mlečna linija«) koja spaja prednji pazušni nabor s preponskim predelom. polymerasae, polimeraze, enzimi koji katalizuju polimerizaciju nukleotida u nukleinske kiseline, DNK i RNK. polymorphisms, polimorfizam, u genetici, pojava u populaciji dva ili više oblika odreñenog genski uslovljenog obeležja, od kojih se svako, pa i najreñe obeležje, javlja češće nego što bi to moglo da proističe samo iz mutacija odgovarajućih gena. Sup. monomorphismus. polymyositis, polimiozitis, istovremeno zapaljenje većeg broja mišića, praćeno bolovima, spazmom obolelih mišića, edemom, znojenjem i nesanicom. Često prati karcinom nekog organa. Ako postoji i zapaljenje kože, tada je poznat kao dermatomyositis; p. trichinosa, v. trichinosis. Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sulfat), antibiotik dobiven iz Bacillus polymyxa, deluje baktericidno; oficinalan je prema našoj farmakopeji. poly neuritis, polineuritis, zapaljenje većeg broja živaca, obično simetrično, toksičke (alkohol, olovo, arsen, serumi, vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne etiologije (razne akutne infektivne bolesti). Javlja se i u avitaminozama. Glavni simptomi: oduzetost, bolovi, Landryjeva paraliza.

polypus pulpae polyneuropathia, polineuropatija, oboljenje velikog broja (svih) perifernih živaca, klinički se ne razlikuje od polineuritisa. polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri mononukleotida. polyodontia, v. hyperodontia. polypectomia, polipektomija, uklanjanje polipa hirurškim putem. polypeptidaemia, polipeptidemija, povećanje polipeptida u plazmi, kgje se viña u teškoj insuficijenciji jetre. polyphagia, polifagija, prekomerno uzimanje hrane usled neodoljive gladi. Sin. bulimia. polyploid, poliploid, jedinka s više od dve potpune garniture hromosoma u njenim ćelijama: triploid (3N), tetraploid (4N), npr. V. triploid, tetraploid. polyploidia, poliploidija, stanje koje označava posedovanje više od dve potpune garniture hromosoma u ćelijama, usled replikacije svih hromosoma u kompletu, a uz izostajanje deobe jedra. polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin. polypnoa, hyperpnea. polyposis, polipoza, pojava većeg broja polipa u nekom organu; p. coli, porodična polipoza; p. familialis, porodična polipoza, mnogobrojni adenomski polipi s velikom sklonošću ka malignom preobražaju, koji se nalazi u sluznici organa za varenje, naročito u kolonu, u više članova jedne porodice. Nasleñuje se autosomnim dominantnim genom. V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica, želudačna polipoza je ona u kojoj postoje mnogobrojni polipi u želudačnoj sluznici; p. intestinalis, crevna polipoza sluznice creva i rektuma; p. multiplex familialis, p. familialis; p. naši, polipoza nosa, pojava edemskih i hiperplastičnih nabora nosne sluznice u nosnoj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu hroničnog katarnog zapaljenja nosa, katkad i nosnih sinusa, a potpomaže ga i prisutnost alergijske reakcije u nosu. Polipi su skloni recidivima, p. ventricuIi, v. gastrica. polypus pulpae, polip ;pulpe, okruglasta tvorevina u karioznoj šupljini zuba izgrañena od granulacionog tkiva i pone631

polyradiculitis

poremećaj mišljenja

ciono odeljenje kao i odeljenje prema kad prekrivena pločastoslojevitim epiprofilu. telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako pomama, najteža vrsta psihomotornog krvari. V. pulpitis hyperplastica. nemira pri kome bolesnik razara sve polyradiculitis, poliradikulitis, zapaljeoko sebe i besomučno napada svoju nje velikog broja živčanih kcrenova i okolinu, odajući pri tom intenzivne kriperifernih živaca prouzrokovano neke ili besno vičući. Viña se u epilepsiji, poznatim virusom. Postoji oduzetost shizofreniji i maniji. motornih i senzitivnih živaca s bolovima u mišićima i promenom sastava kič- »pomeranje udesno«, povećanje procenta zrelih (starih) granulocita u leukocitmene tečnosti (albuminocitološka disonoj formuli. cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guil»pomeranje ulevo«, izraz za leukocitnu lain-Barréova bolest* formulu, kada u njoj postoje mlañe ćelije polyribosom, poliribozom, kompleks sagranulocitne loze, naročito štapićasti stavljen od informativne RNK i grupe granulociti, u povećanom procentu, kao ribosoma, gde se vrši sinteza polipepšto se dešava u akutnim infekcijama. tidnih lanaca. Sin. polysom. polyserositis, poliserozitis, zapaljenje pomoćna i fiksaciona intraoralna šina, v. ferula accessoria intraoralis. svih seroznih opni s eksudacijom u njiPompeova bolest, v. bolest. hove šupljine. pomum Adami, Adamova jabučica, ispuppolysom, polisom, v. polyribosom. čenje štitaste hrskavice grkljana u predpolysomia, polisomija, višak pojedinog ili njem delu vrata; jače izraženo u muškapojedinih, ali ne svih, hromosoma u ćeraca. liji, koji proističe iz nedisjunkcije homolognih hromosoma u toku mejozne deo- Poncetov reumatizam, v. rheumatismus. Poncetova operacija, v. operacija. be. V. trisomia, tetrasomia. polysinovitis, polisinovitis, opšte zapalje- pons, most, moždani most, Varolijev most, zadebljanje moždanog stabla iznad iznje sinovijskih opni. dužene moždine, a ispod srednjeg mozpolytendinitis, politendinitis, istovreme^ ga. Zajedno s produženom moždinom i no zapaljenje više mišićnih tetiva. malim mozgom ulazi u sastav rombaspolyuria, poliurija, izlučivanje velike kolitog mozga (rhombencephalon). čine mokraće u odreñenom vremen- pontocerebelarni ugao, v. angulus pontoskom periodu (uvek više od 1,5 litra za cerebellaris. 24 časa). pontocerebellaris, pontocerebelaran, polyzoospermia, polizoospermija, povenpr. angulus pontocerebellaris, pontoćani broj spermatozoida (v-. tamo) u secerebelarni ugao koji grade produžena menoj tečnosti (preko 250.000.000 u l moždina i most s jedne strane i mali moml semene tečnosti). zak s druge strane. poljska bolnica, sanitetska ustanova koja popliteus, na zadnjoj strani kolena, zakose razvija na 20-50 km od linije fronta lenski, a. poplitea, zakolenska arterija. radi trijaže i pružanja kvalifikovane me- poprečnopružne promene gleñi, (engl. dicinske pomoći povreñenim i obolelim »Cross striations«) pruge u razmacima u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji4-6 mikrona u prizmama gleñi, koje su vost (ima sopstvena transportna srednastale spajanjem Tomesovih nastavastva) i mogućnost za rad van naselja ka za vreme izgradnje gleñi. V. Tomesov (ima šatore i drugu opremu) za postavprocessus. ljanje u polju i za smeštaj povreñenih i poradenitis inguinalis, v. lympho granuloobolelih. Od 1945.god. postaju specijalimatosis ingvinalis. zovane Poljske bolnice: hirurška, inter- porculan, (stom.) v. keramika. na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo). porculanski filtri, v. filtri Danas su motorizovane i obično razvija- poremećaj mišljenja, jedan od simptoma ju: prijemnotrijažno, bolničko i evakuaodnosno znakova shizofrenije. Moguć-

632

poremećaj srčanog rada no je poremećenje mišljenja po obliku - npr. bolesna opširnost, bujica misli, kočenje toka misli, nepovezanost misli (inkoherencija), rasulo misli (disocijacija) i prekid toka misli, ili po sadržini npr. sumanute ideje, ideje precenjivanja i prisilne ideje. poremećaj srčanog rada, v. arrhythmia. porfin, policiklična tetrapirolna jezgra sastavljena od četiri pirola meñusobno vezana metenskim mostovima. Derivati porfina, u kojima su atomi ugljenika porfina sjedinjeni s različitim radikalima, nazivaju se porfirini (uro-, proto- i koproporfirin). Porfin je otkriven u hemu i hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po grupama vezanim za porfin i po metalu. Hem sadrži dvovalentno gvožñe, a hlorofil magnezijum. porfirini, derivati porfina koji je policiklične grañe i jako nezasićen, a sastavljen je od četiri pirolove jezgre, meñusobno vezane metenskim mostovima. Porfirini se razlikuju po redosledu i vrstama supstituenata na osam perifernih položaja pirolnih jezgara u porfinu. Samo tip IH porfirina se javlja u normalnom metabolizmu. Porfirinogen je hidrogenovani porfirin u koga su izvršene adicije na četiri dvostruke veze porfina. porfirinska slezina, slezina je sedište ognjišnih infiltrata, tako da ima izgled porfina. poriomania, poriomanija, neodoljiva sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni automatizam, dromomanija. porodica, zajednica koju čine roditelji, njihova deca i bliski srodnici koji s njima žive. Osnovna odlika je daje to skup koji zajednički živi, kao jedinica u društvu u odnosu s drugim jedinicama slične ili različite kompozicije. To je najmanja socijalna i epidemiološka jedinica u društvu, jedinica zdravlja i društvene brige. Ispunjava biološke, psihološke, sociokulturalne, ekonomske, edukativne i druge funkcije. porodična dijagnostika, posmatranje odnosno merenje različitih vidova porodičnih funkcija. Koriste je lekari, sociolozi, psiholozi, socijalni radnici i patronažne sestre. U razmatranje se uključu-

porphobilinogenuria je biološka, psihološka, sociokulturalna, ekonomska i edukativna funkcija porodice. Sve funkcije su meñusobno zavisne i ne mogu se individualno analizirati. porodično obeležje, v. familijarno obeležje. poroñaj, v. partus. poroñajna doba, razne faze kroz koje poroñaj prolazi. Prema današnjoj klasifikaciji on se deli u četiri poroñajna doba: I poroñajno doba, doba širenja ili dilatacije, počinje prvim kontrakcijama materične muskulature i završava se potpunim proširenjem materičnog ušća. U prvorotke ovo doba traje 12-16 časova, a u višerotke 8-12 časova; II poroñajno doba, doba istiskivanja ploda, počinje potpunim proširenjem ušća materice i traje do rañanja novoroñenčeta. Ovo doba, uz dobre poroñajne kontrakcije, normalan poroñajni put i pravilan mehanizam, u višerotke traje do pola časa, a u prvorotke nešto duže. Meñutim, i u prvorotke i u višerotke drugo poroñajno doba ne srne da traje više od dva časa; III poroñajno doba počinje rañanjem ploda i završava se rañanjem posteljice i ovojaka. Treće poroñajno doba, i u prvorotki i u višerotki, traje oko pola časa, ali ne srne da traje duže od dva časa; IV poroñajno doba počinje izlaskom posteljice i ovojaka i traje dva časa. Za to vreme zbrinjavaju se sve ozlede nastale u toku poroñaja, vrši se pregled posteljice i ovojaka i stalno kontroliše porodilja da bi se predupredile izvesne komplikacije koje mogu nastati kao što su krvarenja iz materice, posleporoñajni šok, dekompenzacija postojećih srčanih mana i druge komplikacije. porokeratosis (Mibelli), dominantno nasledno oboljenje kože u vidu atrofičkih promena s kružnim, policikličkim, ali i nepravilnim keratotičkim rubom, koji su najčešće lokalizovani na podlakticama, dorzalnim stranama šaka i stopala. poroplastička udlaga, v. udlaga. porphobilinogenuria, porfobilinogenurija, izlučivanje mokraće koja sadrži porfobilinogen, kao stoje slučaj u akutnoj intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria. 633

ћ

porphyria, porfirija, ma koja bolest izazvana poremećajem metabolizma porfirina, u kojoj postoje povećano stvaranje i izlučivanje porfirina ili njihovih prethodnika; p. acuta intermittens, akutna intermitentna porfirija, nasledna hepatička porfirija u koje postoje napadi abdominalnih bolova koji se ponavljaju, želudačnocrevni i nervni poremećaji i prisustvo velikih količina delta-aminolevulinske kiseline kao i porfobilinogen u mokraći. Napade izaziva uzimanje nekih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi se autosomnim dominantnim genom; p. cutanea tarda, porfirinska fotosenzibilizacija s pojavom plikova na osvetljenim mestima (dorzalnim stranama šaka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.erythropoietica congenitalis, uroñena eritropoezna porfirija u kojoj se stvaraju velike količine porfirina u eritroblastima u kostnoj srži i koja se odlikuje fotosenzibilnošću, koja vodi mnogobrojnim teškim promenama kože, hemoliznom anemijom, splenomegalijom i izlučivanjem velikih količina uroporfirina. Vrlo često postoje eritrodoncija i hipertrihoza. Sin. Güntherova bolest, uroporphyria erythropoietica; p. cutanea tarda, hereditaria, pozna kožna porfirija, koja liči na porfiriju varijegatu, sem što su abdominalne i nervne pojave odsutne ili slabe; p.cutanea tarda symptomatica, koja ima slične pojave kao i nasledni oblik ove porfirije a posledica je hroničnog alkoholizma; p. erythropoietica, eritropoezna porfirija je posledica suvišnog stvaranja porfirina ili njegovih prethodnika u eritroblastima kostne srži; p. hepatica, hepatička porfirija, akutna intermitentna porfirija; p. variegata, nasledna hepatička porfirija u koje postoje teške kožne promene, epizode abdominalnih bolova i nervnih promena, a koja se prenosi autosomnim dominantnim genom. U te porfirije u mokraći se nalaze velike količine koproporfirina i protoporfirina u žuči i stolici. Sin. porphyria mixta. porphyria acuta intermittens, v. porphyria. 634

positio porphyrinaemia, porfirinemija, prisustvo porfirina u krvi. porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u mokraći povećanih količina porfirina (koproporfirina ili uroporfirina) u mokraći. porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze krvni sudovi, živci i žučni kanali. portio, deo nekog organa, značajan po svome obliku i položaju; p. vaginalis uteri, grlić materice, deo materičnog vrata uvučen u vaginu s kojom gradi špagove. Najvažniji je zadnji špag (fornix vaginae posterior). Na grliću se nalaze gornji, unutrašnji i donji, spoljašnji materični otvor. Grlić je različitog oblika: u nerotkinja je koničan, a u rotkinja je više cilindričan. Na grliću se često vide ožiljci i rascepi. portna hipertenzija, v. hypertensio. portno-sistemska encefalopatija, izraz za duševne i nervne poremećaje, posledice prelaženja toksičkih belančevinskih jedinjenja, naročito amonijaka, iz portnog u sistemski venski krvotok, bez njihovog prethodnog zadržavanja i neutralisanja u jetri, zbog mnogobrojnih pobočnica izmeñu portnog i kavnog venskog krvotoka. U težem obliku ove encefalopatije javlja se koma jetre. portohemijsko posredstvo, v. neurohypophysis. porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus externus, spoljašnji slušni otvor. positio, stav prednjačećeg dela ploda u toku poroñajnog mehanizma. Stav prednjačećeg dela prema karlici zavisi od mehanizma rotacije. Pri uzdužnom položaju plod se raña glavom ili karlicom. U poroñaju glavom glavica ploda se rotira tako da je tačka vodilja (potiljak) okrenuta prema simfizi (prednji potiljačni stav) ili je okrenuta prema trtičnoj kosti (zadnji potiljačni stav). Oba ova stava su povoljna. Nepravilno obrtanje glave, asinklitičan stav, nastaje kada glavica ploda siñe u karlični ulaz temenom kosti, a uzdužni temeni šav (sutura sagitalis) nalazi se bliže promontorijumu (prednji asinklitički stav) ili bliže simfizi (zadnji asinklitički stav). Defleksioni stav

positron

je kada glavica ploda ulazi u karlični ulaz opružena s bradom udaljenom od grudnog koša. Ukoliko se brada više udalji od grudi, utoliko je defleksija jača i prema stepenu defleksije glavica ploda zauzima: temeni, lični ili čeoni stav. Najpovoljniji je temeni stav, ostali iziskuju akušersku intervenciju. U rañanju s karlicom (karlični stav), razlikuje se: stav s karlicom, trtični stav, stav kolenom i nožni stav, Poroñaj se sprovodi uz ručnu pomoć (metoda Smeli-Veit ili Bracht). Kosi i poprečni položaj zauzimaju patološki stav prema karlici majke, koja je u početku poroñaja prazna a u toku poroñaja, ukoliko se nije izvršila korekcija, prednjači deo trupa ili rame a kod zanemarenog poprečnog ruka. Poprečni stav je apsolutno patološki i spontan poroñaj s donesenim detetom nemoguć, te se dovršava akušerskom operacijom (unutrašnji okret ili s. caesarea). positron, pozitron, Elementarna čestica pozitivnog elektriciteta čija masa i tovar odgovaraju negativnom elektronu, tj. pozitivan elektron. Ne postoji slobodan u atomu, kao što postoji orbitni elektron, već je sastavni deo atomske jezgre. Simboli su mu ß+ili e*. posledine, secimdinae: pupčasta kesa (deo primitivne crevne duplje), alantois, horion (spoljaŠnji ovoj: krvava košuljica), amnion (bela košuljica). post cenam (p.c.), posle obroka. Termin se upotrebljava da bi se obeležilo vreme proteklo od poslednjeg obroka do uzimanja materijala od bolesnika za laboratorijski i biöhemijski pregled i do radiološkog pregleda. poet menstruum, period posle menstruacije, traje od prestanka menstruacije do 12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih hormona pfid menstruaciju stimuliše prednji režanj hipofize na lučenje gonadotropina koji podstiču zrenje folikula jajnika i lučenje folikulina. Odmah po prestanku menstruacije pod dejstvom folikulina dolazi do regeneracije i proliferacije sluznice materice (proliferaciona faza) i završava se ovulacijom. post mortem, posle smrti. V. post mortalis.

postoperativna lista

post partum, period neposredno posle poroñaja, označava se kao četvrto poroñajno doba. U tom periodu se obavlja kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede nastale za vreme poroñaja. Nastavlja se babinjama. posterior, zadnji, npr. margo posterior, zadnja ivica. postganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. postgastrektomijski sindrom, v. Dumping-sindrom. posthemoragijski šok, v. sole. posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.

posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze udne navlake. Uzroci su različiti (infekcija, lekovi, dijabetes i dr.). Obično se istovremeno javlja zapaljenje semimukoze glavića uda (balanitis) i u tom slučaju nastaje balanoposthitis. postholecistektomijski sindrom, v. sindrom. postinfarktni sindrom, v. sindrom. postkomisurotomijski sindrom, v. sindrom.

postkunibijalan, kaže se za pojave koje nastaju odmah po sklapanju braka (p. psihoza). postmortalis, postmortalis, posmrtni, npr. posmrtne promene u lesu, posmrtno zgrušavanje krvi itd. postnatalna zaštita, obuhvata period od završetka roñenja do kraja prve godine koja sledi. Obezbeñuje zaštitu majke i novoroñenog deteta sve do navršene prve godine. U prvim danima posle poroñaja sprovodi se patronažnom babičkom negom, a po završetku babinja kontrolom lekara specijalista pri klinikama i domovima zdravlja. Kontrola deteta obavlja se kod mikropedijatara u prvim danima po roñenju, a do navršene prve godine obavljaju je pedijatri. postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se dešava posle poroñaja, posle roñenja. postnekrozna ciroza, v. cirrhosis. postoperacijski šok, v. šok.

postoperativna lista, lista na kojoj reanimator registruje na prvom mestu vitalne znake, a zatim i sve ostale kliničke i biohemijske promene u materijalu uzetom od bolesnika, kao i odgovarajuću 635

postoperativni šok

terapiju u neposrednom postoperativnom periodu. postoperativni šok, v. šok. postoperativno tečenje, v. therapia.

postoperativus, postoperativan, ono što se dogaña posle neke operacije i s njom je u direktnoj ili indirektnoj vezi. postperfuzijski sindrom, v. sindrom. posttraumatska encefalopatija boksera, postupno nastala neurološka i psihička oštećenja nastala kao posledica niza pretrpljenih nokauta ili teških udaraca u glavu. Postoje tri stadijuma - u prvom se javljaju glavobolja i promene karaktera (arogantnost, gubitak samokritičnosti) kao i razni neurološki znaci; u drugom stadijumu javlja se pogoršanje simptoma, smanjena brzina pokreta, veća osetljivost na udarce, a u trećem stadijumu se javljaju glavobolja i smetnje u mišljenju i pamćenju. posturalan, koji odgovara položaju bolesnika. postvakcinalne komplikacije, nastale komplikacije posle aktivne imunizacije protiv variole za koju je upotrebljen virus vacciniae officinale; akcesorna vakcinia, laka kožna komplikacija s vencem pratećih pustula oko vakcinal-x ne pustule; gangrenozna vakcinacija, najteža komplikacija s gangrenoznim procesom kože i potkožnog tkiva, koji stvara krater promera do 15 cm. Regeneracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrtnost oko 30 %; generalizovana vakcinija, viremija i ospa kao u varioli s tim što nema pustulizacija niti ožiljaka; inokulisana vakcinija, vakcinalni virus je prenesen češanjem iz vakcinalne pustule na zdravu kožu, gde se obrazovala nova pustula; ulcerozna vakcinija, nekrotički proces ispod vakcinalne kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle odlubljivanja kruste nastaje dubok defekt kože, koji sporo zarašćuje; vakcinijalni ekcem, prenošenje vakcinalnog virusa iz vakcinalne pustule na postojeći ekcem, gde nastaju mnogobrojne pustule i teška maceracija; vakcinijalni encefalitis, v. encephalitis. Potainov aparat, aparat koji se upotrebljava za pražnjenje tečnosti iz seroznih

636

Potter-Buckyjeva rešetka

šupljina, zasnovan je na principu negativnog pritiska. potaša, kalijumova so ugljene kiseline, kalijum-karbonat , bezbojna higros-kopna supstancija. Nalazi se u pepelu drveta. potator, pijanica, alkoholičar. V. alkohol. potentia, potencija, sposobnost vršenja polnog akta; p. coeundi, sposobnost vršenja snošaja; p. generandi, sposobnost oploñivanja. pothranjenost, bolest nepravilne, nedovoljne ishrane, nastaje usled nedovoljnog unošenja energetskih i bitnih hranIjivih materija prema potrebama organizma. potiljačna kost (os occipitale), neparna kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz produžene moždine i krvnih sudova. V. os occipitale. potiljačno koleno, pregib moždane će vi s konveksitetom ka trbušnoj strani. potiljak (occiput), zadnji deo glave.

potiskivanje afekta, v. afekat. potklase imunoglobulina, imunoglobulini u jednoj klasi dele se na potklase. U klasi humanog IgG postoje potklase IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA potklase IgAi i IgAa- Podela na potklase osniva se na razlikama teških І u jednoj klasi. V. imunoglobulini, teški lanci imunoglobulina. potkolenica, v. crus. potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski zvuk. potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi alkoholnog pića.

potporne belančevine, v. skleroproteini, albuminoidl potporni aparat zuba, v. parodontium. potpuna dominantnost, v. dominantnost. potpuna penetracija, v. penetratio. potpuni blok, v. block. potpuni pobačaj, v. abortus.

potres mozga, v. commotio cerebri. Potter-Buckyjeva rešetka, sastoji se od uskih olovnih traka, složenih skoro paralelno, ali s malim pukotinama izmeñu pojedinih listića koji obrazuju lepezast izgled; kroz ove pukotine mogu proći samo primarni zraci iz rendgenske cevi koji se takoñe lepezasto šire. Rasuti kao

Pottova bolest i sekundarni zraci ne mogu proći kroz pukotinice, već ih apsorbuju olovni listići. Zato dobivena rendgenska slika ima veći kontrast i oštrinu: senke olovnih listića se ne vide, jer se za vreme snimanja rešetka kreće. Pottova bolest, tuberkuloza kičmenog stuba. V. spondylosis, malum Pott. Pottova grba, v. gibbus, kyphosis. Potts-Smith-Gibsonova operacija, v. operacija. Poupartova veza (Hg. inguinale), zadebljanje na donjoj ivici spoljašnjeg kosog trbušnog mišića, preponska veza, pruža se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvržice. povije, v. glabella. povišeni krvni pritisak, v. hypertensio arterialis. povraćanje, v. vomitus. povraćanje u toku opšte anestezije, povraćani sadržaj može biti udahnut (aspiriran) u disajne puteve; hemijskim i me-« hanićkim delovanjem aspirisani sadržaj dovodi do teškog poremećaja disanja, a nekad i do smrti. povraćati, v. vomitus. povratna sprega, mehanjzam povratne sprege (»feedback mechanism«) ispoIjava se u korelativnom odnosu članova nekog sistema. U slučaju pozitivne p.s. povećanjem koncentracije ili pojačanjem funkcija člana A pojačava se i član B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B, čija se funkcija povećava, nastaje slučaj negativne p.s. U endokrinologiji postoje endokrini kontrolni mehanizmi sprege kao što je hipotalamusna kontrola lučenja pojedinih hormona ciljnih (target) žlezda, odnosno njihovih ćelija. Impulsi koji dopiru do neurosekretnih ćelija hipotalamusa stimulišu lučenje tireotropnog oslobañajućeg faktora (TRF), koji deluje na lučenje tireotropina (TSH) iz tireotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize a ovaj dejstvuje na lučenje tiroksina iz tireocita. Pojačano lučenje tiroksina opet izaziva kočenje izlučivanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti tireeideje; p.s. mehanizam, v. »feedback«-mehanizam. povratni tifus, v. febris recurens.

povrede zuba povratnička distrofi}a, u povratnika iz logora i zarobljeništva otkriva se da »uštedno ukopčavanje« hipofiznih funkcija može da traje dugo po prestanku stvarnog gladovanja. Asimilacija proteina je ugrožena zbog nedostatka anaboličkih hormona (krescin, androsteroidi kore nadbubrežnih žlezda), što izaziva poremećaje u seksualnoj sferi. povreda, v. traumatizam, trauma; p. frontobazalne, prelomi lubanjske baze, koji mogu da ostanu neprimećeni, pa pre ili kasnije (nekad tek posle više rneseci ili čak i godina) dovode život povreñene osobe u opasnost usled gnojnog leptomeningitisa. Kliničkim i rendgenskim pregledom treba tražiti linije preloma, u svakom slučaju sveže povrede, u frontoetmoidnoj oblasti, kao i u slučaju teže frakture nosne piramide. Nekad, u slučaju sumnje, treba izvršiti eksplorativnu operaciju, da bi se na vreme otkrilo postojanje preloma u frontalnom ili etmoidnom sinusu. povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis traumatica, traumatske iščašenje zuba: (a) dislocatio d. traumatica, nasilno pomerena krunica zuba je izvan niza, ali je koren u alveoli: (b) luxatio d. traumatica, prava luksacija, zub je jače pomeren, postoji manji ili veći prazan prostor izmeñu korena i alveole, teško oštećenje okolozublja, prekinuta je apikalna cirkulacija; koren može biti sabijen u alveolu ili u maksilarni sinus; (c) extractio d. traumatica, nasilno izbijeni zub je izvan alveole u ustima, mekom tkivu ili izvan usta; II fractura dentis traumatica, traumatski prelom zuba: (a) fractura coronae d. traumatica, ekstraalveolarni prelom zuba: fissura coronae d. traumatica, pukotinasti prelom krunice zuba; fractura enameli traumatica, prelom gleñi zuba; fractura dentini, prelom dentina ili zubne kosti; fractura coronae d. completa traumatica, kompletan prelom kruničnog dela zuba; (b) fractura radicis dentis traumatica, f. intraalveolaris, prelom korena zuba u raznim visinama i pravcima; (c) fractura dentis completa traumatica, potpun prelom zuba, tj. kruni637

površine zuba će a korena; (d) f ractura dentis comminutiva, kominutivan prelom, potpuno razaranje zuba. površine zuba, f.distalis, površina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi iza njega; f. contactus, površina zuba prema susednom zubu. Sin. aproksimalna površina; f. labialis s. buccalis, površina zuba okrenuta prema usnama odnosno obrazima; spoljna površina zuba. Sin. /. vestibularis; f. masticatoria, površina zuba kojom se žvaće, grizna površina zuba, površina prema zubima iz suprotne vilice; f. mesialis, površina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi ispred njega; f. oralis, površina zuba okrenuta prema usnoj šupljini. U gornjih zuba zove se f. palatinalis, a kod donjih f. lingualis. površinska aktivnost, aktivnost koja se ispoljava na graničnim površinama. V. površinski napon. površinska anestezija, v. anaesthesia. površinska nedeljna doza (Don), maksimum dopustive doze rendgenskih ili gama-zrakova. Za nedelju dana ona iznosi 0,1 R ukoliko izvor zračne energije ne prelazi 3 MeV. površinski napon, kapilarna sila u površinskom sloju tečnosti koja teži da smanji njenu površinu; površinski napon je izraz molekulske kohezije. Kad je površinski napon mali, površina je konkavna, a kad je veliki, ona je konveksna. površna tamponada rane gazom, (stom.) prva mera koja se primenjuje radi zaustavljanja krvavljenja posle vañenja zuba. Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativno veliki virusi (230x300 ), sadrže DNK, poput opeka su i imaju kompleksnu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi se znatan broj raznih virusa. Meñu njima su za medicinu najznačajniji: virus variole, virus vakcinacije, virus moluscum contagiosum i virus kravljih boginja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom patogeni za životinje. pozitivan venski puls, v. pulsus. prabubreg, (embr.) pronefros, pronefrosni začeci se javljaju u embrionima čoveka dugim 1,5 mm (10 prapršljenova), a 638

praematurus najbolje na embrionima dužine 2,5 mm (23 prapršljenova). Izuzev sabirnog kanala, svi drugi delovi pronefrosa u čoveka, normalno, nestaju u embrionima dugim 5 mm (23-28 prapršljenova). praćka, v. funda. praćkasta veza penisa, v. ovesna veza penisa. predilekciono mesto, mesto koje najčešće biva napadnuto nekom bolešću ili pogoñeno nekom povredom. praeeclampsia, preeklampsija, preeklamptički period ili eklampsizam, predstavlja tešku fazu poznih gestoza, koja obično prethodi pojavi eklampsije. Napad može da izbije u svakom trenutku, ali svaki eklampsizam ne prelazi u eklampsiju. Preeklampsija je teži i ozbiljniji oblik nefropatije gde je trijada simptoma (otoci, proteinurija i povišen krvni pritisak) intenzivnije izražena, tako da je protein u mokraći preko 2 g, tenzija preko 170 mm Hg, a edemi postaju izraženi po ćelom telu posebno na donjim ekstremitetima. Ovim simptomima pridružuju se i subjektivni: glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, crevni poremećaji i smetnje od strane vida. Ovu fazu pozne gestoze moguće je na vreme uočiti i terapijski otkloniti i time izbeći pojavu eklampsije. praeleukaemia, preleukemija, hematološke promene u vidu refraktorne anemije, neutropenije, trombocitopenije, ili svih tih citoloških promena, koje duže ili kraće vreme prethode pojavi akutne mijeloblastne ili monoblastne leukemije, ili leukemije nediferentovanih matičnih ćelija. praematurus, prematurus, (1) prevremen, (2) (neonatus) nedonošče. Dete roñeno pre 9 meseci trudnoće. Ono se razlikuje od donesenog deteta po dužini i težini. Dužina mu je 38-45 cm, a težina 1-2,5 kg, što zavisi od trajanja trudnoće. Ono se odlikuje i nekim fizičkim znacima: nokti ne prelaze jagodice prstiju, plač mu je slab, mnogo spava i veoma je osetljivo prema promenama spoljne temperature (termolabilno). Njegova sposobnost za vanmaterični život zavisi

praemenstruum od trajanja trudnoće, a sve je veća ukoliko se ova približava roku. praemenstruum, stanje koje prethodi menstruaciji. Obeleženo je specijalnim hormonskim odnosima, naglim padom folikulina ispod normalne koncentracije, usled čega nastupi menstruacija. praeputium, udna navlaka, koja, kada je penis u mirovanju, potpuno odeva glavić preko koga se navlači kao duplikatura, dok se za vreme erekcije posuvraća, ogolićujući potpuno glavić. praescriptio, preskripcija, propis, v. ordinatio. praevertebralis, prevertebralan, pretkičmeni, koji se nalazi ispred kičmenog stuba. praevius, koji se nalazi ispred nečega ili na putu nečega; u poroñaju, prepreku može da čini posteljica kad je ugnežñena ispred ploda (tzv. placenta praevia, nasela posteljica), ili tumor, naročiti miom grlića i tela materice. pragametne ćelije, v. ćelije. pragmatizam, filozofska doktrina po kojoj ideje imaju vrednost samo ukoliko se mogu upotrebiti u praktičnoj delatnosti. pregnandiol, sterolni metabolit (biološki neaktivan) progesterona koji se otkriva u mokraći odrasle žene. pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator holinesteraze, služi za lečenje otrovanih antiholinesteraznim organofosfatima. pramen, završni, tanak ogolićen snop osovinskih konaca u repu semeglavca čoveka. pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji u cilju postizanja asepse. Posle čišćenja i podrezivanja noktiju ruke se peru do lakta u toploj vodi, sapunom i četkom 10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u 70%-tnom etil-alkoholu, a preporučuje se da se posle toga drže još 2-3 minuta u nekom efikasnom dezinficijentnom sredstvu. prameniti splet, plexus pampiniformis, venski sudovi oko semenovoda u vidu guste mreže. prapršljenovi, somiti, mezodermne tvorevine u vidu meškova naslaganih jedni na druge. Broj prapršljenova u embrio-

precipitacija nu od 5 mm (224. čas) iznosi 28 pari. Izmeñu 10. i 11. dana leña i spoljašnja strana prapršljenova izdvajaju se kao miotom. Ostatak prapršljenova čini sklerotom. prasak, iznenadni kratkotrajni zvučni fenomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim delovima talasa. Može da izazove prskanje bubne opne, privremenu gluvoću i funkciona oštećenja čula sluha, naročito pri intenzitetu 180 do 200 db. prašak, v. pulvis. prašina, eksplozija prašine i gasova, eksplozije prašine, naročito organske spadaju meñu najjače i najopasnije eksplozije. Najčešće eksplodira prašina uglja, pamuka, vune, žita, brašna, šećera, zatim strugotine, prašine plute, papira, gume, magnezjjuma i aluminijuma. Odreñene mešavine nekih gasova i vazduha jesu snažna eksplozivna mešavina. Mogućnost eksplozije nastaje kad se u vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%; metana 5% do 14%; ugljen-monoksida 12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do 36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16% i benzola 1% do 57%. Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test. pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi. pravi divertikul, v. diverticulum. pravilo devetke jlo Wallaceu, način izračunavanja opečene površine pojedinih delova tela. Po njemu opečena površina glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa spreda i straga po 18%, svake noge po 18% i meñice 1% od celokupne površine tela, pre- (prae-), predmetak koji u recima označuje da je nešto ispred, npr. fascija prerenalis, predbubrežna fascija. precipitacija, taloženje neke supstancije, tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu taloga (precipitata). Može daje izazove, izmeñu ostalog, dodatak specifičnih antitela (tzv. precipitina) rastvoru odgovarajućeg antigena (precipitinogena). Precipitacija kao serološka metoda ima dvostruku primenu: dokazivanje precipitinogena (Ascolijeva reakcija) ili dokazivanje antitela u serumu (serodijagnoza različitih infekcija). 639

prekidanje napada

precipitini precipitini, antitela koja dovode do stvaranja precipitata. Strogo su specifični, deluju na precipitinogene. precipitinogeni, antigeni koji podstiču stvaranje precipitina u organizmu. To su različite neorganizovane, belančevi-naste frakcije iz ćelija. Bakterijski precipitinogeni mogu se nalaziti u raznim delovima ćelije, najčešće u njihovim kapsulama. prečaga, diaphragma, postoje jasne polne razlike u položaju prečage. U prve dve decenije položaj se istovetno menja. U periodu od 3-8. decenije granica prečage se spušta ispod donje ivice 11. rebra. V. diaphragma; prečaga (razlike u položaju), srednji položaj prečage se u oba pola u toku prve dve decenije živpta istovetno menja: od 10. meñurebarnog prostora do nešto ispod gornje ivice 11. rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u muškog granica prečaga spušta ispod donje ivice 11. rebra, dok to u žene izostaje. U nje se do 50. godine granica prečage nalazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60. godini se čak diže do gornje ivice tog rebra. prečnik, v. conjugata, diameter. predentinum, sloj nemineralizovanog dentinskog matriksa, debljine 10 do 20 mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba. Stvara se u toku funkcije zuba. V. dentinum, dentinogenesis. predeo, v. regio. predispozicija, predispositio, uroñena ili zadobivena osobina organizma koja se manifestuje sklonošću ka izvesnim patološkim procesima ili oboljenjima, ili sklonošću organizma da povoljno reaguje pri izvesnim patološkim procesima ili oboljenjima. V. dispositio. prednison, prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu odgovara prednizolonu (v.prednizolon) a spravlja se sintetski. prednizolon, sintetski kortikosteroid, derivat hidrokortizona. Ima sva dejstva hidrokortizona, ali je jači od njega i u manjoj meri prouzrokuje retenciju natrijuma. Sin. delta-hidrokortizon. prednokatna ploča, v. nokti. prednji, v. anterior, ventralis.

640

predškolsko dete, period u životu deteta od navršene jedne godine do navršenih šest godina starosti. U tom periodu dete počinje da dolazi u kontakt sa širom svojom okolinom tako da u tom razdoblju uticaj šire socijalne sredine postaje isto toliko značajan kao i uticaj porodiće. Poseban problem u dece ovog uzrasta predstavlja pitanje zbrinjavanja u toku dana dok su roditelji na poslu. Zbog toga u prvi plan izbija pitanje kapaciteta dečjih jaslica i obdaništa. predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni nabor od začetka vilice, koji, u daljem razvoju, dovodi do stvaranja usnog predvorja.

predzavojak, v. anthelix. preganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. pregibač (mišić), v. flexor.

pregib an je, v. flexio. Preglov rastvor, sadrži oko 0,035-0,04% slobodnog joda, zatim natrijum-jodida, natrijum-hipojodita i natrijum-jodata. Upotrebljavan za lečenje rana, za ispiranje mokraćne bešike, za ubrizgavanje u trbušnu duplju i u krvotok u septičkim procesima. pregljevi, v. Acarina. pregneninolon, anhidrohidroksiprogesteron, sintetski proizvod koji ima dejstvo hormona žutog tela (progesterona) i kada se da oralno. pregnenolon, matična supstancija svih steroidnih hormona. On štiti mušku gonadu. preimunicija, v. infektivni imunitet prekancerski, koji prethodi pojavi raka; p. stadijum, razdoblje u kome nastaju promene u tkivima (prouzrokovane zapaljenjem, grizličkim procesom, dejstvom rendgenskih ili radijumskih zrakova, raznih hemijskih supstancija itd.) na čijoj se osnovi može razviti maligni tumor. prekardijalna kardioliza, cardiolysis praecardiaca. prekidanje napada, veštačko prekidanje nekog patološkog stanja koje se obično javlja u vidu napada, npr. prekidanje napada bronhijalne astme adrenalinom.

prekobrojni zubi prekobrojni zubi, tipične ili atipične formacije zubnih začetaka koje se javljaju u mlečnoj ili stalnoj denticiji. Najčešće se javlja meziodens, parapremolari, paramolari i retromolari. V. hyperodontio. prekrivanje pulpe, metoda za zaštitu i Iečenje pulpe stimulisanjem stvaranja tercijalnog (iregularnog) dentina primenom medikamenata s biološkim delovanjem; p. p. indirektno, metoda za terapiju dubokog karijesa aplikacijom medikamenata (cink-oksid oleum kariofilorum, ili kalcijüm-hidroksid paste) preko tankog sloja čvrstog, ili razmekšanog dentina; p. p. direktno, metoda za terapiju artificijelne perforacije pulpe aplikacijom medikamenata (kalcijumhidroksid paste) direktno na ranu pulpe.

prelom kosti, v. fractura. premedikacija, preoperativna medikacija, davanje odreñenih medikamenata u neposrednom preoperativnom periodu koje ima za cilj psihičko smirenje bolesnika, izazivanje analgezije, sniženje bazalnog metabolizma, i inhibiciju sekrecije u disajnim putevima.; najčešće se koriste opijati (morfm i petantin), preparati beladone (atropin), antihistaminici i dr. premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva. Nalaze se izmeñu očnjaka i molara kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva tanja korena, jedan bukalno, a drugi lingvalno, ostala tri imaju po jedan koren. prenidaciono vreme, život ploda pre nego što se ugnezdio u materični zid. Život jajeta je obezbeñen funkcijom žutog tela. preoperativna priprema, skup postupaka koji imaju za cilj da bolesnika (koji može biti u teškom stanju) dovedu u optimalno stanje za operaciju; podrazumeva davanje infuzija tečnosti i elektrolita, transfuzija krvi i njenih derivata, antibiotika, kardiotonika, kiseonika i dr.; sve ove mere treba da pripreme bolesnika za operaciju i smanje operativni rizik. preosetljivost (prema lekovima), pojava da neke osobe već na male doze nekog 41 Medicinski leksikon

presistolan leka reaguju onim pojavama koje se kod većine ljudi javljaju tek posle većih doza tog istog leka. preparisati, nešto obraditi, doterati pomoću izvesnih postupaka; (anat). izdvajanje instrumentima delova lesa u cilju proučavanja normalne anatomije; (hir.) razdvajanje slojeva nekog dela tela u toku operacije. preponska kost, preponjača, v.' pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjača. preponski, v. inguinalis. preponski kanal, v. canalis inguinalis. preponski predeo, v. regio. preponjača, preponska kost, v. pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjača. preputium (praeputium), prepucijum, udna navlaka, kožna duplikatura koja prevlaci glavić muškog polnog uda. Lako se može pomeriti unazad preko glavića zahvaljujući labavom potkožnom vezivnom tkivu. presad, v. transplantacija. presañivanje, v. transplantatio. presbyacusis, prezbiakuzis, staračka nagluvost; javlja se posle 60. godine života. Sastoji se iz dve komponente. Jedna je sniženje gornje granice slušnog polja, tj. gubitak visokih tonova, druga je posledica umanjene slušne diskriminacije za govor (cerebralna komponenta). presbyopia, prezbiopija, staračka dalekovidost. Javlja se posle četrdesete godine života kao fiziološka pojava usled slabljenja akomodacije. Sočivo gubi elastičnost i ne može da menja oblik pri akomodaciji. Najbliža tačka jasnog vida odmiče se od oka jer obim akomodacije opada. Popravlja se konveksnim staklima. presentatio, stav ploda odnosno dela tela ploda koji prednjači u koštanom kanalu majke (karlica) za vreme trudnoće i poroñaja. U uzdužnom položaju prednjači glava (presentatio capitis) ili karlica ploda (presentatio pelvica), u poprečnom položaju nema dela koji prednjači, ulaz u kariku je prazan u većini slučajeva, ali mogu prednjačiti trup, rame ili ruka. presistolan, koji je u vezi sa presistolom, tj. s krajem dijastole.

641

presistolni šum

prevremeni pubertet

presistolni šum, v. šum. ćenje zuba i sprečavanje razvoja sekunpresna dijeta, v. dijeta. darnog karijesa plombiranog zuba. presoreceptori, pauku slični nervni zavr- previjalište, v. sanitetska stanica. šeci kojih ima naročito mnogo u zidovi- prevremeni pubertet, pojava znakova poma krvnih sudova. Igraju značajnu uloInog sazrevanja pre perioda koji, u granicama dopuštenih biotipskih varijacigu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri ja, predstavlja normalno vreme sazrevarastezanju sudova, koje je prouzrokovanja za tu rasu i za prilike pod kojima ona no povišenjem pritiska, povećava broj živi. Prevremeni pubertet, izrazito patoimpulsa s ovih receptora koji u izduželoško stanje, ne treba mešati s ranim i noj moždini povećavaju razdraženost preranim pubertetom koji predstavljaparasimpatičkih a smanjuju razdražeju, zajedno s poznim pubertetom, vrenost simpatičkih centara. Dolazi do šimenski obeležene gornje i donje meñe renja krvnih sudova i do smanjenja normalnog pubertetskog procesa. Ne frekvencije i snaga srčanih kontrakcija, treba smetnuti s uma da na pojavu puusled čega pada krvni pritisak. berteta utiču, sem nasleñene indivipresupurativan, koji prethodi supstanciji dualne konstitucije, i drugi faktori (zagnojavanju). (rasa, ishrana, podneblje, način života, preteći pobačaj, v. abortus. hipererotizacija i dr.). Važno je, meñupretilost, v. obesitas, adipositas. tim, konstatovati da se danas pubertetpretkomora srca, v. atrium. ne pojave u oba pola uopšte javljaju pretreniranost, oblik hroničnog zamora znatno ranije nego pre 30 godina. To ubposledica dugotrajnih opterećenja kako rzanje je proizvedeno, najverovatnije, fizičke, tako i psihičke prirode. Monotohiperotizacijom koju današnji život vrši nija treninga doprinosi pojavi sledećih na razvoj omladine. Prevremenim puznakova: gubitak volje za treningom, bertetom treba smatrati pojavu polnog povećana razdražljivost, nesanica i gusazrevanja pre 10. godine u devojčica, a bitak težine, slabiji rezultati, manje efi-X pre 13. godine u dečaka. Svi se slučajevi kasan rad, poremećaj ravnoteže vegetaprevremenog puberteta mogu svrstati u tivnog nervnog sistema (pomeranje pre3 grupe: 1) prvu grupu čini uroñeni i gema simpatikotoniji), ekstrasistole i sponetski odreñeni pubertet; 2) u drugu rije reagovanje. Lečenje - prekid aktivgrupu spadaju oni koji su izazvani hornosti ili prelaz na neku drugu aktivnost, monskim poremećajima i 3) treću grusedativi, velike doze vitamina. pu čine slučajevi prevremenog puberteprevencija, niz preduzetih mera koje preta cerebralnog porekla. 1) Konstituciothode pojavi bolesti ili povredi ili, pak, ni ili idiopatski p.p., može postati zbog teškom oštećenju zdravlja, invalidnosti neprimetnih lezija (kriptogenetski prei u krajnjem slučaju smrti. Ovo podravremeni pubertet, neznatne encefalitičzumeva korišćenje svih postojećih znake ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog ponja o zdravlju i prirodnom toku bolesti rekla, javlja se prevremena i prekomeru cilju da se očuva i unapredi postojeće na proizvodnja seksomorfona (tumori zdravlje (primarna prevencija), spreči semenika ili jajnika, hiperplazija kore dalje napredovanje bolesti (sekundarna nadbubrežne žlezde) i 3) p.p.moždaprevencija) i spreči nesposobnost i pronog porekla, pubertet koji treba da induži život (tercijarna prevencija). teresuje lekara u najvećoj meri, jer u preventivan, koji sprečava, koji predupmeñumozgu postoji regulatorni centar reñuje. Sin. profilaktičan. V. kurativan. hormonske funkcije, sposoban da pod preventivna ekstenzija, (stom.) princip izvesnim okolnostima izazove prevrepreparacija kaviteta karioznog zuba. Ukmeni pubertet: a) hiperplastički tumori ljučenje svih predilekcionih mesta gde hipotalamusne oblasti (ventromedijalmože nastati dalje širenje karioznog no polje sivog brežuljka); h) postojanje procesa u jedan kavitet. Omogućuje hidrocefalije; c) genitosomatski prerani nesmetano čišćenje, fiziološko samočiš642

prezervativ razvoj nastaje kao posledica zapaljenjskog oštećenja hipotalamusne oblasti (encefalitis, šarlah, zauške, veliki kašalj i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon•• gioblastom optičke hijazme); e) poliostotička fibrozna displazija (Albrightov sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla, on je danas doveden u pitanje, jer se tvrdi da tumori epifizne žlezde ne izazivaju prevremeni pubertet otklanjanjem halonske, antigonadotropinske »kočnice« nego pojavama u svojoj okolini, a pre svega hidrocéfalijom. Što se prevremeni pubertet pinealnog porekla skoro ne sreće u devojčica objašnjava se izuzetnom pojavom pinealnih tumora u njih (samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni pubertet je po pravilu izoseksualnog karaktera. prezervativ, navlaka za penis od gume ili drugog materijala; služi za zaštiti od veneričnih bolesti pri polnom snošaju i kao sigurna mera predohrane protiv začeća. Sin. condom. preživanje, v. ruminatio. p riño dat, v. accessorius. Priessnitzova obloga, vodom natopljena i isceñena obloga, kojom se obavija neki deo tela (vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja vunena krpa ili flanel. Hladna obloga primenjuje se u bolesnika s povišenom temperaturom, sa zapaljenjem ili u slučaju krvarenja, a tople u bolesnika koji imaju grčevite bolove bez znakova zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje. prijapizam, preterana erekcija, dugotrajno nabreknuće polnog uda, obično bez osećaja polnog nagona i sladostrašća, praćeno neprijatnim osećanjem, pa čak i bolovima. Mokrenje je zato otežano. Nabreknuta su samo kavernozna tela, dok sunñerasto telo u tome ne učestvuje. Javlja se u toku bolesti ili povreda kičmene moždine, u hroničnoj leukemiji i, ponekad, u toku litijaze mokraćne bešike. prikrivena perforacija, sin. perforatio tecta, v. perforatio.

prilagoñavanje u ratu, sposobnost snalaženja u ratnim uslovima (koji su novi u odnosu na dotadašnji život boraca, sre-

primarni afekt dina je drugačija), što se ispoljava u savlañivanju borbenih napora, straha od smrti i ranjavanja, u podnošenju lišavanja osnovnih životnih potreba (hrane, vode itd.), u privikavanju na jaka psihička i fizička naprezanja (dugi marševi, kratki odmori, kolebanja temperature i uopšte klimatskih faktora, zatim iscrpljenost itd.). Prilagoñavanje se olakšava: podesnom obukom, moralnopolitičkim vaspitanjem ljudstva, jakom motivacijom za borbu i svešću o pravednosti borbe, što je karakteristično za revolucionarne i oslobodilačke ratove, a što je u visokom stepenu došlo do izražaja u našem narodnooslobodilačkom ratu. prilaz, v. aditus. Primachini phosphas (primahin-fosfat), antimalarijsko sredstvo, aktivan prema primarnim egzoeritrocitnim oblicima, ubija gametocite svih oblika malarije; oficinalan je prema našoj farmakopeji. primalan, primitivan, od postanja, osnovni; p. otac, po Freudu, glava plemena koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a kasnije proglasili za boga; p. scena, u psihoanalitičkom žargonu označava stvarno ili zamišljeno posmatranje seksualnog akta (roditelja); p. terapija, vrsta psihoterapije. primarna hloroformska sinkopa, iznenadna smrt u početku narkoze hloroformom, kao posledica zastoja srca (treperenje komora). primarna obrada rane, v. rana, vulnus. primarna zdravstvena zaštita (prema nekim našim autorima - neposredna zdravstvena zaštita), deo zdravstvene zaštite u kome se ostvaruje kroz neposredni kontakt stanovništva i zdravstvene službe 85 do 96 % svih zahteva stanovništva za zdravstvenom zaštitom. U različitim zemljama ova zaštita je organizovana različito. U nas se ovaj oblik zaštite ostvaruje delatnošću Doma zdravlja, odnosno radom lekara opšte medicine, pedijatra, ginekologa, specijaliste medicine rada i pneumoftiziologa. primarni afekt, početno oboljenje; obično se upotrebljava za ulcus durum kao početnu promenu sifilisa. 643

pritisak

primarni hloroformski kolaps primarni hloroformski kolaps, v. primarna hloroformska sinkopa. primarni imunski odgovor, reakcija organizma (imunskog aparata) na prvi dodir sa antigenom.

primarni kompleks, v. tuberculosis. primarni (centralni) limfoidni organi, timus u sisara i ptica i Fabricijusova burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna srž u sisara. Imaju primarnu ulogu u nastajanju imunokompetentnih ćelija. V. timus, Fajbricijusova burza. primarni položaj očnih jabučica, izraz niza statičkih i dinamičkih faktora. Moguć je kada se glava drži uspravno; očne jabučice gledaju u daljinu, a vidne linije su meñusobno paralelne.

primarni šav rane, v. sutura. primarni šok, v. šok. primicanje, v. adductio. Primidonum (primidon), u hemijskom pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, antiepileptičko sredstvo za lečenje velike i psihomotorne epilepsije. primipara, prvorotka, žena koja prvi put raña; p.vetusta, žena koja prvi put raña u poznijim godinama (preko 30 godina). primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi u toku vremena, iskonski; (2) jednostavan, prost. primoinfekcija, prva infekcija bacilima tuberkuloze, koja se dešava u odojčeta ili sasvim malog deteta. Ona je najčešće posledica prisustva osoba obolelih od tuberkuloze u neposrednoj blizini odojčeta ili deteta (porodica, posluga, susedstvo). Ona nastaje udisanjem ili uzimanjem hranom Kochovih bacila. Priniulae radix, koren jagorčevine, koren jaglaca, osušen podanak s mnogobrojnim korenjem jagorčevine ili jaglaca (P. veris i P. elatior). Sadrži saponine i upotrebljava se, u obliku dekokta, kao ekspektorantno sredstvo.

Prinzmetalova angina, v. angina. pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unutrašnjeg sulkusnog epitela) s površinom zuba. U vidu prstena pločasto-slojevitog epitela obuhvata zub sa svih strana. Koronarni kraj epitelnog pripoja čini dno gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitelna. 644

priraslica, sraslina. V. adhaesio. priraštaj, porast broja stanovnika odreñene terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve vrste kretanja: prirodnog (prirodni priraštaj) nastaje rañanjem i umiranjem i mehaničkog (mehanički priraštaj): odnos izmeñu imigracije (useljavanja) i emigracije (iseljavanja) stanovništva jedne šire ili uže teritorije.

prirodna mutacija, v. mutatio. priručna apoteka, specijalno odabran i upakovan izbor lekova i drugog sanitetskog materijala čija se osnovna namena sastoji u ukazivanju prve pomoći pojedincu ili grupi (posadi): priručna apoteka za letačko osoblje, za posade manjih brodova, torpednih čamaca, motornih vozila, tenkova, za padobrance itd. V. vojna apoteka. prisilan, v. kompulzivan, opsesivan. prisilna predstava, poremećaj opažanja, pogrešno opažanje, pri kome je subjekt svestan da je opažanje POgFeSnO1 ali se greške ne može osloboditi, jer mu se ona prisilno nameće. Jedna je od manifestacija tzv. prisilne neuroze. prisilni pokreti ili radnje, različiti, više ili manje složeni pokreti glave, lica, ruku, trupa i delova tela koje oboleli mora povremeno da vrši iako je svestan njihove besciljnosti i koje može da suzbije samo po cenu jakog unutrašnjeg nemira i.straha. Jedan je od simptoma prisilne neuroze. pristup, v. aditus. pristupačnost zdravstvene zaštite, mogućnost individue ili grupe da koriste zdravstvenu službu koja postoji. Ta mogućnost je u zavisnosti od niza činilaca: stepena ekonomske sigurnosti individue, sistema finansiranja, vrste osiguranja, stepena zdravstvene kulture individue, udaljenosti od zdravstvene službe, godina starosti, stava i motivisanosti za sopstveno zdravlje. pritisak, (1) dejstvo sile na neku površinu ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu silu podelimo s površinom na koju deluje; (2) električni napon; arterijski p., p. koji vrši krv u arteriji u kojoj struji. Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za vreme skupljanja (sistole) leve srčane

pritisak komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u arteriji za vreme opuštanja (dijastole) leve srčane komore. Srednji arterijski p., aritmetička sredina izmeñu maksimalnog i minimalnog p. U srednjim arterijama p. je samo za nekoliko milimetara živinog stuba niži od onog u velikim arterijama, dok je u sitnim arterijama znatno niži. U čoveka normalno maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a minimalni 70-90 mm živinog stuba, a dosta zavisi od godina života. A.p. zavisi od snage srčanog mišića, elastičnosti zidova arterija, otpora u kapilarima, količine krvi u opticaju i njene viskoznosti. A.p. se meri naročitim aparatom (sfigmomanometar). V. hypertensia, hypotensia; atmosferski p., v. barometarski p.; barometarski p., pritisak koji čini vazduh svojom težinom na sve predmete, pa i na naš organizam. Označuje se visinom stuba žive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj površini pritisak iznosi 760 mm, ili oko 1.000 milibara. S većom visinom pada i pritisak, tako da na 500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na 1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na 3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na 5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na 10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da veća trenutna kolebanja pritiska, od 10 do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na psihički labilne osobe i na reumatičare; cerebrospinalni p., pritisak koji vlada u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od brzine lučenja likvora, odnosno količine izlučenog likvora i brzine njegove resorpcije. Pored toga zavisi od postojanja ili nepostojanja prepreka u normalnom optoku likvora kroz moždane komore i od arterijskog, a naročito od venskog pritiska. V. hydrocephalus; intraokularni p., pritisak koji vlada u unutrašnjosti očne jabučice. Zavisi od rigiditeta sklere i sadržine očne jabučice. Predstavlja stanje dinamičke ravnoteže izmeñu količine tečnosti koja se stvara i pne koja otiče. Zavisi od čitavog niza faktora (rigiditet sklere, nervni, humoralni faktori i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana. Meri se veoma preciznim aparatima (v. tonometar); koloidno-osmotski p., v.

proband osmotski p.; krvni p., p. koji vrši krv na zid suda u kome struji, v. arterijski p.; onkotski p., p. ravan snazi kojom belančevine kao hidrofilni koloidi privlače vodu. O. p. plazminih belančevina iznosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-osmotski p., osmotski p., pritisak koji nastaje usled razlike u koncentraciji rastvorenih čestica izmeñu dva rastvora koji su jedan od drugog odvojeni polupropustljivom opnom; parcijalni pritisak, pritisak koji vrši svaki pojedini gas u gasnoj smeši. On je jednak pritisku koji bi taj gas vršio kad bi se pod istim uslovima nalazio sam u istom sudu. Npr. u smeši koja sadrži 20% zapremine kiseonika i 80% zapremine azota ukupan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijalni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp760=152, a parcijalni pritisak azota 80 iznosi pN2 = —- 760 = 608 mm Hg (pO2 + pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg); venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su vene bliže srcu, v. p. postupno opada, tako da u velikim venama bliskim srcu (desnoj pretkomori) postane čak negativan. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iznosi 10-12 ml vode. V. p. je najčešće povišen u srčanoj dekompenzaciji i u konstruktivnom perikarditisu. prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo. privoñenje, v. adductio. prizma, staklo trouglastog oblika čije se dve strane stiču pod uglom čiji stepen označava njenu jačinu; optička prizma služi za skretanje pravaca svetlosnih zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj razrokosti. prizmata adamantina, v. adamantoblasti. proaccelerin, proakcelerin, peti činilac koagulacije, koji utiče na ubrzavanje stvaranja protrombinaze. V. coagulatio. proba, v. test. proba postave, (stom.) preliminarno unošenje u usta proteze izmodelovane u vosku s veštačkim zubima, radi provere prileganja na oralna tkiva, estetskih kvaliteta i meñu viličnih odnosa. proband, oboleli član odreñene porodice od koga se prvo polazi u utvrñivanju pe645

probatorius digrea, odnosno, genski uslovljenog poremećaja u bliskih srodnika. Muškarac se označava kao propositus, a žena kao proposita. probatorius, probatoran, koji ima značaj pokušaja izpitivanja. Npr., probatorna punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za razliku od evakuatorne punkcije koja služi lečenju. probenecid, v. inhibitori transporta organskih jedinjenja kroz bubrežne kanaliće. probna ekscizija, v. excisio. probna laparotomija, v. laparotomija. probna punkcija, v. punctio. probni doručak, daje se radi ispitivanja sekrecione moći želuca i utvrñivanja načina na koji se vrši pražnjenje želuca pregledom želudačnog soka; alkoholni p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov p.d.: šolja čaja i komad dvopeka ili bajatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofeina rastvorenog u 300 ml vode. probojnik (perforatorium), zašiljen i uvrnut vrh semeglavca. proboscis lateralis naši, uroñeni kožni privezak na bočnoj strani nosa, javlja se kao posledica malformacije nosa u rano doba fetusovog života. Nekad ima u njima i tragova hrskavice. Udružuje se nekad i s drugim uroñenim defektima na nosu (fistule, deformacije). Procaini benzyl-penicillimim (prokainbenzil-penicilin), preparat penicilina s protrahovanim dejstvom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Procaini chloridum, lokalno anestetičko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline, služi za sprovodnu i infiltrativnu anesteziju; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Rastvorima koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje neko vazokonstriktorno sredstvo (adrenalin, korbadrin). Nema lokalno anestetičko dejstvo na nepovreñenoj koži i na nepovreñenim sluznicama. Sin. Procainum hydrochloricum. Procainum hydrochloricum, v. Procaini chloridum. procedura, niz postupaka kojim se želi postizanje odreñenog cilja. 646

produženi san procesna psihoza, nastala endogeno, odvija se hronično dovodeći najzad do stanja trajnog defekta, demencije. processus, napredak, postupak, produžetak, nastavak; označuje nastavak na nekom organu, v. apophysis; p. alveolaris, vilični nastavak, deo vilice u kome su usañeni zubi; p. ciliaris, processus ciHares, trepljasti nastavci, uzdužna ispupčenja, radijalno postavljena, na zadnjoj strani trepljastog tela (corpus ciliare). Stvaraju očnu vodicu; p. mastoideus, bradavičast nastavak, ispupčenje na petroznom delu slepoočne kosti, koje se uočava i napipava iza usne školjke; p. spinosus, rtast nastavak na zadnjoj strani pršljena, strci unazad i napipava se ispod kože; p. vermiformis (appendix vçrmiformis), crvuljak slepog creva. proconvertin, prokonvertin, VII činilac koagulacije, koji učestvuje u aktivisanju tkivnog tromboplastina. V. coagulatio. proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem delu rektuma. proctectasia, proktektazija, proširenje rektuma ili anusa. proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma. proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza mišića anusa i rektuma. proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje krvi iz rektuma. proctoscopia, proktoskopija, inspekcija rektuma proktoskopom. proctosigmoidectomia, proktosigmoidektomija, odstranjenje čmara rektuma i sigmoidnog kolena hirurškim putem. proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, zapaljenje rektuma i sigmoidnog kolona. proctostasis, proktostaza, opstipacija zbog neosetljivosti rektuma na draži za defekaciju. pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnevna doza. prodigiosus (raskošan), B. prodigiosus sam stvara jednu crvenu boju. Sin. serratia marcescens. produžena moždina, v. medulla oblongata. produženi san, hemijskim sredstvima izazvan san u trajanju od više dana, pri čemu se podešava da bolesnik u krat-

proenzim

proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne progenia, progenija, mezijalni položaj donje vilice u odnosu na gornju vilicu i na potrebe. Produženi san se upotrebljava skelet baze lubanje. Nastaje usled uroza lečenje akutnih i subakutnih psihoza. ñenog ili nasleñenog prekomernog razproenzim, preferment, zimogen, prethodvitka donje vilice. Sin. prava progenija, ni stupanj enzima koji se u organizmu genuina progenija. Prividni p.z., v. mora aktivisati da bi ispoljavao svoje micrognathio maxillaris. Prinudni p.z., dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen) zbog nepravilnog položaja sekutića i očse hlorovodoničnom kiselinom aktiviše njaka donja vilica samo u završnoj fazi u pepsin. okluzije dolazi u progeni odnos. profagi, v. bakteriofagi, transdukcija, progeria, progerija, patuljast rast i rano transfekcija. starenje svih tkiva. Mandibularna mikprofesionalne bolesti u oružanim snarognatija, parcijalna anodoncija i mulgama, oboljenja prouzrokovana načitiple impakcije zuba, kao posledica disnom života i rada u vojsci, naročito izazfunkcije hipofize. Sin. syndroma Hutvana uticajem komplikovane tehnike i chinson-Giljord. novih borbenih sredstava koja stvaraju pogodno tlo za razne štetne činioce kao progestageni, preparati sa dejstvom progesterona (pripremaju matericu za ništo su: vibracija, buka, prašina, izduvni daciju ploda). gasovi kod oklopnih i mehanizovanih jedinica, intezivna buka i barutni gasovi progesteron, hormon žutog tela. Pod dejstvom ovog hormona sluznica materice kod artiljerijskih jedinica, toksična heprelazi u sekrecionu fazu, odnosno primijska jedinjenja kod raketnih jedinica prema se da eventualno primi oploñeno i jonizujuće zračenje kod radarskih jedijaje. Neophodan je za održavanje trudnica itd. noće, inhibira ovulaciju i smanjuje osetprofesionalni delirijum, v. delirium treIjivost materice prema oksitocinu. Utiče mens. na stvaranje sekretornog dela (alveole) profesionalni grč, v. graphospasmus. mlečnih žlezda. Daje se pri dismenoreji, profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p., habitualnom pobačaju i iminentnom prophylactodontia; hemijska p., upotpobačaju. reba hemikalija pri predupreñivanju progestogeni, ženski polni hormoni koji prenošenja uzročnika oboljenja, naročipripremaju matericu za ugnežñenje to verieričnih infekcija; kolektivna p., ploda. zaštita zajednice od infekcija; mehanič- prognathia, isturen položaj vilice ü odnoka p., predupreñivanje veneričkih insu na skelet lubanje; p. maxillaris, gorfekcija mehaničkim sredstvima (konnja vilica isturena. Sin. antepozicija; p. dom); p. lekovima, upotreba droga za mandibularis, donja vilica isturena. predupreñivanje infekcije, naročito maSin. progenija; p. bimaxillaris, obe vililarije; serumska p., predupreñivanje ce isturene. oboljenja upotrebom imunskih se- progresivna bulbarna paraliza, v. paralyruma. sis. profilaktičan, v. preventivan, predohran. progresivna paraliza, v. paralysis progreprofilaktika, grana medicine koja prosiva. učava metode .zaštite zdravlja. Sin. pre- progresivus, progresivan, (1) koji napreventiva. duje; (2) u bolesti koji se pogoršava, npr. proflavin, proflavin, antiseptičko i dezinatrophia musculorum progressiva, proficijentno sredstvo iz grupe antiseptičgresivna atrofija mišića. Sin. progrekih boja, derivata akridina. diens. profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz- proinsulin, hemijski i biološki preteča inno znojenje). sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac progama determinacija pola, v. determiinsulina meñu sobom povezani tzv. C-nacija pola. peptidom (v. tamo). 647

prokainamid prokainamid, sredstvo protiv srčanih aritmija. prokarionti, ćelije koje nemaju organizovano jedro, već je jedrova supstancija rasturena po citoplazmi (virusi, bakterije i neke alge). proktolog, lekar stručan u proktologiji; u nekim zemljama specijalista u proktologiji. proktolegija, grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem oboljenja rektuma i anusa. proktosigmoidoskop, instrument cevastog oblika s osvetljenjem za pregled rektuma i sigmoidnog kolona. proktoskop, spekulum ili cev s osvetljenjem za pregled rektuma. prolaktin, hormon prednjeg režnja hipofize. U herniji je on proteohormon. Molekulska težina mu iznosi oko 23.000. Podstiče mlečne žlezde na lučenje mleka, a kod nekih životinjskih vrsta ima i luteotropno dejstvo (delujući na žuto telo prouzrokuje lučenje progesterona). Sin. mdmotropni hormon, galaktin, laktogeni faktor, luteotropni hormon, luteotropin, LTM. prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/ rašnjih organa tela iz nekog unutrašnjeg prostora u drugi ili iz unutrašnjeg u spoljašnji prostor; p. ani, prolaps čmara, ispadanje sluznice čmara; p. ani et recti, ispadanje ampularnog dela pravog creva kroz analni otvor; p. cerebri, ispadanje dela mozga kroz otvor stvoren traumom u lubanji i mekim delovima glave (poglavine); p. cordae umbilicalis, prevremeno ispadanje pupčane vrpce u toku poroñaja pre nego što se rodilo novoroñenče; "p. corporis vitrei, ispadanje staklena kroz ranu na rožnjači ili beonjači; inkompletan p.r., prolaps bez pomeranja m. sphinctera ani; p. iris, ispadanje dužice kroz ranu na rožnjači; kompletan p. r., prolaps s pomeranjem m. sphinctera ani, ali s mogućnošću stvaranja kile creva; unutrašnji i kompletni prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje posuvraćanjem rektosigmoidnog kolona i gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma. V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nična zapaljenjska hiperplazija mukoze i 648

pronatorni refleks podsluznica grkljanskog špaga; p. recti, ispadanje sluznice rektuma raznog stepena kroz analni kanal; p. slezine, želuca i creva, prolaps ovih organa kroz defekt prečage u grudnu duplju; p. uteri, ispadanje materice kroz otvor vagine; p. vaginae, ispadanje vagine u spoljašnji prostor.

proletnje-letnji meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. proletnji encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kičmene moždine prouzrokovano virusom koji prenose krpelji. V. krpeljni encefalitis (pod encephalitis). proletnji očni katar, v. conjunctivitis vernalis. proliferatio, proliferacija, izrastanje, bujanje, umnožavanje izvesnih ćelija ili tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i izrastaj ima). proliferativno zapaljenje, v. inflammatio prolijerativa. proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u odojčeta, koji se sreću naročito u leto i nastaju usled uzimanja mleka koje se ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi često i smrtonosni. promet materija, v. metabolizam materija. prominentia, prominencija, uzvišenje, ispupčenje, npr. prominentia laryngea pharyngis, ispupčenje na zadnjoj strani grkljana, odnosno na prednjem zidu ždrela. promontorium, promontorijum, rt, posebno karlični rt, uglasto ispupčenje na gornjem otvoru ili ulazu male karlice koje odgovara zglobu petog slabinskog pršljena i krsne kosti. promoter, kratak niz nukleotida smešten uz gene operatore u molekulu DNK gde se vezuje polimeraza RNK i započinje transkripciju RNK. Meñutim, sam promoter se ne transkribuje. promrzlina, v. congelatio, perniones. pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i stopala. Pri pronaciji podlaktice žbica ukršta spreda lakatnu kost. Pri pronaciji stopala ono se oslanja na unutrašnju ivicu, a dlan se okreće spolja. pronator, uvrtač, npr. musculus pronator teres, obli uvrtač.

pronatorni refleks, v. refleks.

r

pronephros pronephros, pronefros, prabubreg, najprimitivniji ekskrecioni organ kičmenjaka. U nekih riba održan je kao stalni oblik. U čoveka se počinje razvijati krajem treće nedelje, i to od 7 do 14 prapršljena u vidu sedam pari nepotpuno razvijenih cevčica bočno od prapršljenova. Ove cevčice ulivaju se u dva pronefrosna kanala, koji se protežu u pravcu kloake. P. brzo degeneriše istim redom kojim postaje. pronukleus, muški, hromatin semeglavca preobraćen posle oploñenja u muško jedro; p. ženski, jajno jedro koje se stapa s muškim pronukleusom dajući sinkarion, jedro zigota s diploidnim brojem ( 2n ) hromosoma. propan, zasićen ugljovodonik, CsHe, zapaljiv gas koji izvire iz nekih petroleumskih izvora. Pomešan s butanom služi kao gorivo u laboratorijama i u domaćinstvu. propedevtika, predsprema, pripremna nastava o nekoj disciplini, oblasti. properdin, enzimski sistem, euglobulinska frakcija u normalnom serumu. Ima značajnu ulogu u »nespecifičnoj« odbrani organizma protiv raznih infektivnih faktora. Zajedno s komplementom i magnezijumskim jonima učestvuje u zapaljenjskim reakcijama, u nekim imunim procesima i u fagocitozi. Glavna mu je uloga aktivacija komplementa, tzv. properdinski ili alternativni put aktivacije (v. komplement). Smatra se da postoje dva odvojena sistema enzima, jedan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi za aktivaciju C5. U sastav properdinskog sistema ulaze faktori: A, B i D. Faktor A je C3, faktor B je proaktivator C3, a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora B. Properdinski sistem se može aktivisati polisaharidima iz mikroorganizama (zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih bakterija i lipopolisaharidi gram-negativnih bakterija). Mala količina antitela u vidu agregata može da akti više komplement preko properdinskog sistema. Propicilin, preparat penicilina otporan u kiseloj sredini. propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil. Propil sprečava sintezu tireoidnog hor-

prostatalgia mona i snižava bazalni metabolizam, zbog čega se upotrebljava za lečenje Jii pertireoidizma. V. metil-tiouradi propoksifen, analgetičko sredstvo, sintetska zamena za morfin. proporcionalni brojači, gasni detektori nuklearnog zračenja, daju impuls srazmeran utrošenoj energiji. Mogu da se koriste za odbrojavanje čestica ili daju energetski spektar. Stvoreni signal se prenosi u elektronski deo aparature, koja ga obrañuje i registruje. Proporcionalni brojači su pogodni za merenje alfa-čestica, detekciju neutrona i merenje spektra nižih energija beta-čestica. propranolol, beta-adrenergički blokator, služi za iečenje srčanih aritmija, pektoralne angine i hipertenzije.

propratni pokreti, v. sinkineza. propfioceptor, receptor u mišićima ili tetivama, kostima, zglobovima, labirintu. Sin. proproreceptor. proprioreceptor, v. proprioceptor. proptosis, proptoza, v. exophthalmtts. propulsio, propulzija, poremećaj hoda u Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od nemogućnosti ravnomernog koračanja. Jednom započeto koračanje biva sve brže, »bolesnik trči za svojom težom«. V. retropulsio. Propylis hydroxybenzoas (propilhidroksibenzoat, propil-paraben), alifatički estar parahidroksibenzojeve kiseline, služi kao konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema našoj farmakopeji. propylthiouracil, propil-tiouracil (6-propyl-thiouracil), antitireoidna materija (v. tamo) koja deluje sprečavajući jodizaciju, ali se zbog relativno slabog efekta u nas već retko koristi. prostaglandini, derivati prostanoične kiseline, stvaraju se u organizmu, imaju mnogostruka, još potpuno nerazjašnjena dejstva. prostata, prostata, mišićno-žlezdani organ, pridodat spolnim organima muškaraca. Nalazi se ispod mokraćnog mehura i ispred čmarnog creva. Kroz prostatu prolazi mokraćna će v. prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati. 649

prostatectomia prostatectomia, prostatektomija, odstranjenje uvećane prostate operacijom. Postoje četiri metode: 1) transvezikalna ili suprapubična prostatektomija, tj. kroz otvorenu mokraćnu bešiku; 2) perinealna prostatektomija, tj. kroz meñicu; 3) retropubična prostatektomija, tj. kroz Retziusov prostor i 4) transuretralna prostatektomija. V. resectio. prostatismus, prostatizam, tegobe u hipertrofiji prostate (adenom prostate), iako još ne postoji rezidualna mokraća; prostatisme sans prostate, (fr.) prostatizam bez znakova hipertrofije (adenoma) prostate. pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p. je česta komplikacija zadnjeg uretritisa čiji su izazivači gonokok ili E. coli; hronični p., najčešće je posledica i nastavak akutnog prostatitisa. V. abscessus. prostatni džepčić, u muškog deo krajnjeg segmenta repnog Mullerovog kanala, osim semene humčice (colliculus seminalis). U ženskog odgovara repnom kraju usmine (vagina prostatica masculina). prostatorrhoea, prostatoreja, izlučivanje sekreta prostate, iz mokraćnog kanala-u toku defekacije, mokrenja, itd. V. spermatorrhoea. prostetična grupa, naziv za nebelančevinsku termostabilnu komponentu složenih belančevina - proteida, koja s proteinom gradi složene belančevine. Tako se složena belančevina hemoglobin sastoji od prostetične grupe hema i proste belančevine globina za koju je prostetična grupa vezana. Neki enzimi se sastoje od prostetične grupe i proste belančevine (enzim-proteidi). prosthesis, v. proteza. prostitucija, vršenje seksualnih odnosa uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih usluga. Predstavlja medicinski, sociološki, psihološki i pedagoški problem koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko društvo/Razni oblici (gostinska, religiozna, vojnička i dr.) razvijali su se i postojali u raznim društvenim okvirima. I savremeno društvo nije od nje pošteñeno. Iako u Evropi ne postoji kao formalna i od države odobrena, prostitucija se 650

proteinaemija održava u mnogim zemljama uključujući i našu. Najčešći oblik je ženska heteroseksualna prostitucija mada se sve više pojavljuju muška heteroseksualna i muška homoseksualna prostitucija. prostor, periodontalni, v. spatium periodontalis. prostratio, prostracija, krajnja iscrpljenost. protactinium, Pa1 protaktinijum, radioaktivni element koji postaje od urana, srebrnastobeo metal koji se ne oksidiše na vazduhu, spada u grupu elemenata aktinoida. protamin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina čije dejstvo sporije nastupa od dejstva običnog insulina, ali duže traje. V. insulin. protamini, najjednostavniji proteini s izrazitim baznim osobinama. U vodi se lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koagulišu. Nalaze se u spermatozoidima riba. protanomalia, pro t anomalija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Slabost u raspoznavanju crvene boje. protanopia, protanopija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za crvenu boju, nemogućnost raspoznavanja crvene boje. proteidi, složene belančevine koje se sastoje od neke proste belančevine (proteina) i neke supstancije koja je termostabilna, a nije belančevinske prirode (prostetička grupa). Prostetička grupa je vezana za belančevinu. Prema prostetičkim grupama, proteidi se dele na hromoproteide (prostetička grupa je neka obojena supstancija), nukleoproteide (prostetička grupa je nukleinska kiselina), glikoproteide (prostetička grupa je neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (prostetička grupa je neki lipid); hromoproteidi, vrsta složenih belančevina, sastoji se od proste belančevine globina i obojene prostetičke grupe hema. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima i služi za prenošenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha plućnih alveola, a odaje ga ćelijama. proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti belančevina u plazmi; 2) povećane vrednosti belančevina u plazmi.

proteinaza

protetski ekvator

p. praetuberculosa, proteinurija koja proteinaza, enzim koji katalizuje hidrolise javlja u početnom stadijumu plućne zu proteina (belančevina). tuberkuloze; p. praerenalis, proteinuprotein-losing enteropathy, (eng.) v. enrija koja je uslovljena nebubrežnim boteropathia. lestima. proteinogram, v. elektroforeza belančeviprotektivni značaj blastoñermnih listona. va, v. blastodermni listovi. proteinosis, proteinoza, nagomilavanje belančevina u tkivima; p. lipidica, Ii- proteolitičan, koji razlaže, hidrolizuje belančevine. pidna proteinoza, nasledni poremećaj metabolizma lipida s žućkastim nasla- proteolitički enzim, v. enzim. gama u usnoj i ždrelnoj šupljini kao i na proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina drugim mestima, koje se sastoje od lipi(belančevina). da i ugljenih hidrata; plućna alveolska proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitički rasp., hronična bolest pluća s dispnejom, padni proizvodi belančevina koji se kašljem, bolovima u grudima, opštom mogu taložiti amonijum-sulfatom; (2) slabošću i hemoptizom, kao i sa ispunjealergijske reakcije (polenska kijavica, nošću distalnih alveola providnim, cridiosinkrazija prema jelu) prouzrokovavenkastim sadržajem, koje je bogato u ne prodiranjem u organizam njemu belančevinama. stranih proteina. V. pollinosis. proteinska terapija, v. nespecifična nad- proterandija, faza sukcesivnog hermafroražajna terapija. ditizma u kome organizam prolazi prvo proteinski količnik, odnos izmeñu sekroz mušku fazu. proteroginija, faza rum-albumina i serum-globulina u krvi. sukcesivnog hermafNormalno ovaj odnos iznosi 2. roditizma u kome organizam prolazi proteinuria, proteinurija, prisustvo beprvo kroz žensku fazu. lančevine u mokraći; akcidentalna p., koja nije izazvana bubrežnom bolešću; protetika, (stom.) nauka i umetnost koja izučava ponovno uspostavljanje i održaBence- Jonesova p., prisustvo u mokravanje oralnih funkcija nadoknañivaći Bence-Jonesovih belančevina, naronjem izgubljenih zuba i potpornih čito u multiplom mijelomu; p. cardiastruktura veštačkim nadoknadama; fikca, kardijalna proteinurija koja se javlja sna p., deo stomatološke protetike koji u toku kongestivne srčane insuficijenciizučava rekonstrukciju odnosa i organa je; p. digestiva, proteinurija izazvana veštačkim nadoknadama s kojih se opunošenjem odreñene hrane; p. febrilis, terećenja isključivo prenose na potporproteinurija koja se javlja u toku povišeni aparat zuba nosača; mobilna p., prone temperature; p. functionalis, svaka učava planiranje protetske terapije, kliproteinurija koja nije skopčana s ošteničku pripremu zuba i mekih tkiva za ćenjem bubrega; u graviditetu, pri fizičprihvatanje parcijalnih i totalnih zubkom naporu. Sin. p.physiologica; p. glonih proteza kao i njihovu laboratorijsku bularis, proteinurija koja je posledica izradu. prisustva eritrocita u mokraći; p. interprotetska nadoknada, zamenjuje delove mittens, p. functionalis; p. lordotica, p. izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna orthostatica; p. nephrogenes, proteitkiva. Zajednički pojam za inleje, kruninurija izazvana bolestima bubrega. Sin. ce, mostove, parcijalne i totalne zubne p. renalis; p. orthostatica, ortostatska proteze. proteinurija, oblik funkcijske pröteinurije, koja se obično viña izmeñu 10. i 20. protetski ekvator, linija koja označava najveće ispupčenje zuba, postoje model godine života, koja se javlja u stojećem vilice orijentisan prema najpogodnijem položaju, a gubi ležanjem. Sin. p. lordopravcu unošenja ili vañenja proteze iz tica; p. post renalis, proteinurija koja je usta. Ucrtava se pomoću paralelometra. izazvana patološkim promenama u bubV. paralelometar. režnoj karlici, ureterima, bešici i uretri; 651

Proteus-grupa Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U prirodi veoma rašireni, izazivači truljenja organskih materija. Često se nalaze u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazivaju prplive odojčadi i male dece, infekcije urogenitalnog trakta. DeIe se na četiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr. morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr. vulgaris i Pr. mirabilis) na površini čvrstih hranljivih podloga rastu u vidu talasa - rojenja; to su vrste s bičevima. Neki sojevi Proteusa bez bičeva imaju zajedničke antigene s pojedinim rikecijama. Te loze nazivaju se Proteus OX-loze, koje se koriste za diferencijaciju rikecija, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i drugih rikecioza. proteza, (stom.) veštačka zamena za izgubljene prirodne zube i potporna tkiva zuba; baza p., deo proteze koji leži na sluznici nepca i alveolarnih grebenova. Sastoji se od ploče i sedla kod gornje proteze, a kod donje iz podjezičnog dela i sedla. Izgrañuje se od akrilatnog materijala i metala. Kod delimične zubne proteze može biti redukovana i skeletirana; bazalna površina p., deo protezne površine koji leži na sluznici alveo-, larnih grebenova i nepca- ležištu proteze. Oblik i reljef ove površine odreñen je otiskom; imedijâtna p., totalna ili parcijalna proteza koja se stavlja u usta neposredno po vañenju prirodnih zuba; krilo p., deo protezne baze koji se proteže od gingivalnog završetka veštačkih zuba do rubova proteze; lingvalni rub p., deo proteznog krila koji leži u alveololingvalnom obliku. Podešava se da ne smeta pokretima jezika i sluznici i da ne vrši pritisak na pljuvačne žlezde i njihove izvodne kanale; nepčano zaptivanje p., faktor stabilizacije proteže. Postiže se nepčanim rubom proteze u zoni relativno pokretne sluznice nepca (na prelazu tvrdog u meko nepce); parcijalna p., nadoknada za više izgubljenih prirodnih zuba i njihovih potpornih tkiva. Pacijent može da je vadi i ponovo stavlja u usta; podlaganje p., readaptacija protezne baze dodavanjem akrilatnog materijala na površinu proteze. Izvodi se direktno u ustima, ili indirektno 652

protivbiološka zaštita posredstvom funkcionog otiska; privremena p., zubna proteza koja se nosi za kraći vremenski period iz estetskih i funkcionih razloga do dobijanja stalne zubne proteze; sedlo p., deo protezne baze koji leži na alveolarnom grebenu i u koji su ugrañeni veštački zubi; segmentisana delimična p., nadoknada izgubljenih prirodnih zuba i potpornih tkiva. Sastoji se iz više pojedinačnih delova koji se meñusobno precizno uzglobljavaju. Izrañuje se u podminiranosti i nagnutosti prirodnih zuba koji prihvataju protezu; skeletirana p., parcijalna proteza koja se sastoji od metalnog skeleta sa krunicama akrilatnih ili porculanskih zuba povezanih za skelet pomoću akrilatnog materijala. Oblik i veličina skeleta i sistem kukica zavisi od rasporeda i oblika preostalih zuba i veličine krezubog prostora; totalna p., nadoknada za izguljene sve prirodne zube donje ili gornje vilice i njihova potporna tkiva; ventilni rub p., granični deo protezne baze u kontaktu s oralnom sluznicom. Sprečava prolaz vazduha i drugih materija ispod protezne baze; zatiskivač p., veštačka nadoknada kojom se rekonstruiše kongenitalni rascep mekog i tvrdog nepca i defekti posle hirurških intervencija u cilju uspostavljanja funkcije govora i gutanja. prothrombinopenia, protrombinopenija, v. hypoprothrombinaemia. protidaemia, v. proteinaemia. protidi, zajednički naziv za proteine i proteide. V. proteini, proteidl protista, pripadnici ovog sveta razlikuju se od pravih biljaka i životinja svojom jednostavnom grañom: oni su jednoćelijska živa bića ili ako su višećelijska, ne razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je predlog da se mikroorganizmi svrstavaju u svet pod nazivom protista). protivbiološka zaštita, mere i postupci za zaštitu žive sile, životinja i biljaka od biološkog oružja; u tu svrhu sanitetska služba vrši izviñanje radi detekcije agenasa da bi se posle otkrivanja zaraze obavile mere profilakse, dekontaminacije i lečenje bolesnika. V. biološko oružje, dekontaminacija.

r

protivepidemijske mere protivepidemijske mere, v. higijenskoepidemiološka služba. protivhemijska zaštita, mere za zaštitu ljudi, životinja i biljaka od hemijskih borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu sanitetska služba vrši dekontaminaciju (v. tamo) ljudstva (posebno povreñenih i obolelih u odeljenju za dekontaminaciju) i kontrolu hrane i vode. protivotrov, v. antidotum. proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozitivnom naelektrisanošću, čija količina odgovara naelektrisanosti elektrona; oko 1837,6 puta je teži od elektrona, s masom od 1,66.Kh24 g. Sastavni je deo jezgra svih atoma. Obično se označava slovom p. protoplast, deo bakterijske ćelije koji preostaje kad se odstrani ćelijski zid. protoporphyria, protoporfirija, porfirija u kojoj postoji vrlo izražen svrab, eritem i edem posle vrlo kratkog izlaganja sunčevoj svetlosti, kao i velike količine protoporfirina u eritrocitima, plazmi i stolici. protosistola, početni deo sistole. protovertebralna ploča, niz prapršljenskih tvorevina. protrombaza, v. protrömbin. protrombin, belančevina koja pripada globulinima i koja se pod dejstvom kalcijumovih jona i tromboplastina (trombokinaze) pretvara u trombin, ferment koji pretvara fibrinogen u fibrin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vitamina K. Sin. trombogen. protrusio, protruzija, izbočenost, ispupčenost. Npr. protrusio bulbi oculi, izbočenost očne jabučice. V. exophthalmus; p. dentis, v. inclinatio. provirus, virusni genom koji se ugrañuje u DNK-ćeliju domaćina i koji se potom replikacijama prenosi iz jedne ćelijske generacije u drugu. V. virogen. provitamin, supstancije od kojih po izvesnim uslovima mogu da postanu vitamini. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer iz njega zračenjem ultravioletnim zracima može da nastane vitamin D2provokacija, izazivanje. U med. veštačko izazivanje nekih znakova bolesti ili nekih patoloških stanja. Upotrebljava se

pseudocilindar za lakše postavljanje dijagnoze nekih hroničnih oboljenja ili u svrhu lečenja. Prowazek-Halberstädterova telašca, intracelularne bazofilne inkluzije u trahomu. V. inkluziona telašca. proximalis, proksimalan, najbliži središtu, glavi, gornji, suprotno distalnom, npr. epiphysis proximalis, gornja epifiza. prozencefalon, prednji primarni moždani mehur. prst, v. digitus. prsten, v. anulus. prstenast, v. anularis, cricoideus. prstenast otvor, v. anulus. prstenasta hrskavica (grkljana), v. cartilago cricoidea. pršljen, v. vertebra. prugasto telo, v. corpus striatum. prurigo, kožno oboljenje s jakim svrabom i papulama na opružnim stranama ekstremiteta. Papule su boje kože, usled češanja razgrebene, a kasnije nastaju površinski ožiljci i zadebljanje kože. Česte su sekundarne infekcije, usled čega dolazi do karakterističnih povećanja limfnih žlezda. pruritus, svrab, različite geneze koji može nastati u bolesti s vidljivim promenama na koži ili bez ovih promena - pruritis sine materia (žutica, dijabetes i senijum). prva pomoć, hitna i osnovna medicinska pomoć koju lekar ili drugi zdravstveni radnik ili neka druga osoba pruža u slučaju ozleda, nesrećnog slučaja, trovanja ili nekog perakutnog oboljenja ili bolesnog stanja (kolaps itd.). psammoma, psamom, meningeom u čijem je tkivu nastupilo taloženje kalcijumovih soli u obliku zrnaca. pseudarthrosis, pseudartroza, < lažan zglob koji se može stvoriti na neprirodnom mestu u nereponovanim luksacijama, ili na mestu nezaraslog preloma ili resekcije kosti. pseudobulbarna paraliza, v. paralysis. pseudocilindar, lažni cilindar, tvorevina u mokraćnom sedimentu koja liči na cilindar, a koja nastaje slučajno slepljivanjem pojedinih ćelija na končiće sluzi. V. cilindri. 653

pseudocirrhosis pseudocirrhosis, pseudociroza, klinička slika koja liči na cirozu, bez ciroznih promena u jetri. Vrlo često je izazvana konstriktivnim perikarditisom. V. Pickova bolest; p. hepatis pericarditica, v. Pickova bolest pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis subglotica. pseudocystis, pseudocista, nenormalan ili proširen prostor koji liči na cistu ali nije postavljen epitetom, kao što je prava cista; pankreasna p., nagomilanost pankreasnog soka u retroperitonealnom prostoru, javlja se kao posledica nekroze pankreasa ili rupture pankreasnog kanala. pseudpfluktuacija, drhtanje koje liči na fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna. pseudoglioma, pseudogliom, intraokülarna tvorevina zapaljenjskog porekla čiji izgled podseća na gliom, maligni tumor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leucocoria. pseudohermafrodit, osoba s gonadama samo jednog pola, a sekundarnim poInim odlikama drugog ili oba pola. pseudohermaphroditismus, pseudohermafroditizam, pojava u kojoj postoji nenormalni razvoj polnih organa uz normalne semenike (tzv. muški pseudohermafroditizam) odnosno nenormalni razvoj polnih organa uz normalne jajnike (tzv. ženski pseudohermafroditizam). V. i intersexualitas. pseudohyperkaliaemia, pseudohiperkaliemija, prividno povećanje kalijuma u serumu nastalo zbog hemolize eritrocita, leukocita i trombocita pri uzimanju krvi iz vene. pseudohyponatriaemia, pseudohiponatriemija, prividno smanjenje natrijuma u serumu l)zbog prelaženja ćelijske vode u plazmu pri izraženoj hiperglikemiji i 2) izraženoj hiperlipidemiji. pseudohypoparathyreosis, psèudohipoparatireoidizam, bolest, najčešće uroñena, koju karakteriše nesposobnost efektornih organa da reaguju na parathormon (v. tamo) uz niske vrednosti kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u krvi. 654

pseudoparalysis pseudoizohromatske tablice, služe za otkrivanje i dijagnostiku raznih poremećaja u raspoznavanju boja. Osobi koja se ispituje istovremeno se stave različite boje radi procene. Različite boje predstavljene su u vidu malih, okruglastih mrlja. Obojene mrlje istih tonova ali različitih zasićenja i svetline obrazuju neki broj ili figuru. Oko ovih znakova takoñe se nalaze obojene okruglaste mrlje, tako da šlep za boje ne može da razlikuje mrlje koje komponuju broj. Postoje različiti tipovi pseudoizohromatske tablice. Najpoznatije su tablice po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr. pseudoleucaemia, pseudoleukemija, zastareo naziv za grupu bolesti u kojima postoje povećanje limfnih žlezda i neki klinički znaci koji liče na leukemije, ali bez leukemijske krvne slike. U te bolesti spadale su limfogranulomatoza, limfosarkom, aleukemijski oblik hronične limfocitne leukemije i dr. pseudomethaemoglobulin, pseudomethemoglobin, v. methaemalbumin. Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki broj vrsta, meñu kojima za čoveka ima najvećeg značaja P. aëruginosa ili Bacillus pyocyaneus. To su gram-negativni, vitki, nežni, veoma pokretni štapići. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocianin i florescin i enzim-piocianazu. Izaziva sekundarne infekcije rane (plavi gnoj), otitise, meningitise, infekcije mokraćnih puteva i dr. Zbog svpje velike otpornosti prema mnogim antibioticima često izaziva superinfekcije u toku antibiotikoterapije i posle nje. pseudoneuritis, papila vidnog živca daje sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i vezivnog tkiva u njenom području. Sreće se i u visokoj hipermetropiji i astigmatizmu. Može da čini velike teškoće u diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseudooedema papillae nervi optici. pseudooedema papillae nervi optici, v. pseudoneuritis. pseudoparalysis, pseudoparaliza, poremećaj pokreta bez stvarne oduzetosti, npr. usled bola, opšte iscrpenosti ili teške ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-

pseudopelade Brocq lica, oboljenje slično progresivnoj paralizi koje nije sifilisne prirode. pseudopelade Brocq, v. alopecia areala atrophicans. pseudopterygium, pseudopterigijum, ožiljasti pterigijum, nastaje posle povreda oka/ zapaljenja, opekotina koje zahvataju i rožnjaču. Pri tome tkivo vežnjače prerasta na rožnjaču i prekriva defekt na njoj. Time se stvara udvajanje vežnjače, koje čvrsto srasta s rožnjačom. Ispod ovog pterigijuma može se podvući sonda. Javlja se na bilo kom mestu rožnjače i ne napreduje. pseudopseudohypoparathyreosis, pseudopseudohipoparatireoidizam, patološko stanje koje podseća na pseudohipoparatireoidizam (v. pseudohypoparathyreosis) ali uz normalne vrednosti kalcijuma i fosfora u krvi. pseudosclerosis, pseudoskleroza, degenerativno familijarno oboljenje ekstrapiramidnog sistema (corpus striatum). Javlja se u drugoj deceniji života s neobično jakim intencionim tremorom, poremećajem tonusa i govora. Na rožnjači postoji Kayser-Fleischerov pigmentni prsten. Istovremeni poremećaj funkcije jetre postoji, ali se retko kliničko-laboratorijski može dokazati. Biopsija jetre otkriva postojanje ciroze. Danas se može kontrolisati davanjem helatora (Penicillamin). V. Chelatorl pseudotabes, oboljenja koja na pravi tabes dorsalis liče jedino po ugašenosti dubokih refleksa i eventualnoj pojavi ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog porekla, dotle p. može biti posledica polineuritisa različitog porekla. V. polyneuritis. pseudotuberculosis, pseudotuberkuloza, oboljenje koje se manifestuje pojavom čvorića u jetri, slezini i eventualno, u plućima, koji su po svom izgledu vrlo slični čvorićima pri tuberkulozi, ali se od njih razlikuju po svom histološkom sastavu. Sastavljeni su od monocitnih ćelija, leukocita i plazmocita, a u sredini brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje od nekroze pri tuberkulozi. U čoveka se p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-

psihofizički pararelizam rium pseudotuberculosis rodentium Pfeifferi. pseudouraemia, pseudouremija, uremiji slični simptomi koji se javljaju u akutnom glomerulonefritisu i hipertenzivnoj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna encefalopatija). pseudoxanthoma elasticum, sistemno oboljenje elastičnog tkiva koje se na koži ispoljava žućkastim pegama ili papulama lokalizovanim na stranama vrata i u prevojima. psihoanaliza, metoda udubljivanja u svesne psihičke sadržaje koja traži njihovo poreklo u nesvesnoj borbi instinkata i moralne ličnosti. Osnivač joj je S. Freud, a izvršila je, naročito naglašavanje dejstva nesvesnog nagona na čoveka, veliki uticaj na umetnost i književnost i pokušala da utiče na psihologiju i psihijatriju, ali u tom pokušaju neki je ne prihvataju zbog jednostranosti osnovnih postavki. Kao terapijska metoda, u slučajevima psihoneuroza, nije uspela u svom originalnom obliku, ali se danas čine mnogi pokušaji s raznim modifikacijama ove metode, neoanaliza. psihodrama, psihoterapijska metoda u kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i iživljuje svoje emocione probleme uz pomoć izučenih pomoćnika koji mu omogućuju da dramski izrazi različite aspekte svoje ličnosti i jednog direktora, voñe, odnosno psihoterapeuta koji ćelu sesiju dovodi do uspešnog završetka. psihofizička selekcija u oružanim snagama, postupak kojim se odabira ljudstvo za vidove i rodove vojske, odnosno za pojedina radna mesta za koja su potrebni specijalisti raznih vrsta; odabiranje se vrši na osnovu psihičkih, fizičkih i drugih osobina pojedinaca već pri samom regrutovanju. psihofizički paralelizam, filozofska doktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom fizičkom fenomenu odgovara jedan psihički (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2) svakom psihičkom fenomenu odgovara jedan fizički fenomen. Meñutim, može biti fizičkih fenomena i bez odgovarajućih psihičkih. Iako ovaj drugi oblik do-

655

psihogen ktrine o psihofizičkom paralelizmu odgovara materijalističkom shvatanju psihičkog, izraz paralelizam ne bi trebalo upotrebljavati zbog toga što u stvari nema potpunog paralelizma: fizički fenomeni mogu postojati i bez odgovarajućih psihičkih. psihogen, (1) psihičkog porekla; (2) nastao psihičkim uticajem. V. sugestija, hysteria. psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi dugotrajnim dejstvom koji izazivaju poremećaj afekta, pažnje, procesa mišljenja i drugih psihičkih funkcija i time privremeno onesposobljavaju živu silu za rad i za voñenje borbe. Predstavnici: aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ-otrovi, v. tamo), dietilamid lisergične kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zaštita od njih: gas-maska. psihohirurgija, oblast neurohirurgije koja se bavi lečenjem duševnih oboljenja intervencijama na mozgu. psihomotoran, koji se odnosi na motorne manifestacije psihičkih procesa. V. psihomotorni nemir. psihomotorni nemir, motorni nemir koji prati psihičke poremećaje. V. delirium, pomama. psihosenzorni putevi, nervni putevi koji povezuju periferne senzorne aparate s odgovarajućim senzornim centrima u kori velikog» mozga. psihotomimetske supstancije, supstancije koje mogu da u normalnih zdravih osoba privremeno prouzrokuju simptome koji liče na simptome neke psihoze. psihrofilne bakterije, bakterije čija je optimalna temperatura 10-2O0C, minimalna0O i manje stepeni, a maksimalna do 3O C. psihrometar, sprava kojom se meri relativna i apsolutna vlažnost vazduha. Sagrañena je na principu vlažnog i suvog termometra, tzv. »psihrometarska diferencija«, služi za odreñivanje relativne vlažnosti koja se direktno čita u psihrometarskim tablicama. Apsolutna vlažnost se izračunava iz maksimalne vlažnosti za vlažan termometar, po naročitoj formuli. 656

psyche psittacosis, psitakoza, papagajska bolest, infektivne oboljenje ptica, naročito papagaja, koje se prenosi i na čoveka, a ispoljava se visokom temperaturom i promenama u plućima. psoas, (grč. psoa, psoas, slabine, bubrežni predeo), musculus psoas, slabinski mišić, m. psoas major, veliki slabinski mišić. psoriasiformis, psorijaziforman, izgled neke promene na koži koja liči na karakterističnu promenu pri običnoj psorijazi, tj. eritem pokriven perutavim naslagama srebrnastosedefaste boje koje se lako skidaju. psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno ograničenih eritemoskvamoznih promena razne veličine i oblika. Bolest se najčešće lokalizuje na opruzačkim stranama ekstremiteta (naročito laktovima i kolenima) i vlasišta, mada može da zahvati ćelu kožu. Javlja se u naletima od rane mladosti do duboke starosti. Oblici: p. anularis, promene imaju prstenast oblik; p. arthropathica, kožne promene su udružene s bolnim oboljenjem mahom malih zglobova s ankilozom i kontrakturama; p. erythrodermica, promene zahvataju čitavu kožu u vidu eritema i deskvamacije; p. geographica, sastoji se iz većih ploča koje slivanjem daju izgled geografske karte; p. guttata, eritemoskvamozne promene veličine kapi; p. gyrata, psorijatičke promene imaju oblik girusa; p. inversa, inverzna lokalizacija lezija u intertriginoznim predelima i prevojima; p. inveterata, starije, zadebljane promene s adherentnim skvamama; p. nummularis, psorijatičke lezije imaju oblik i veličinu metalnog novca; p. punctata, lezije imaju veličinu i oblik tačke; p. pustulosa, rasejane pustulozne promene praćene teškim opštim stanjem. Sin. impetigo herpetiformis. psorijazni artritis, v. arthritis. psychasthenia, psihastenija, zastareo pojam koji obuhvata sve neuroze osim histerije. V. neurosis. psyche, psiha, duh, duša, svojstvo visokoorganizovane materije. Odražavanje

psychiatria

psychosis

ke i laboratorijske znakove oštećenja objektivne realnosti pomoću mozga naziva mozga. Psihički uzroci psihoneuroze se psihom, svešću; nesvesna p7, pojam predstavljaju sukobe nagonskih težnji kojim se služi ogledna psihologija, a meñu sobom koji su identični ili vrlo naročito psihoanalitička teorija i praksa, a slični konfliktu izmeñu nadražaja i inhikojim se označuje onaj deo psihe čija bicije u Pavlovljevim ogledima s uslovsadržina nije dostupna svesti a u kome se Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi. ipak odvijaju razni psihički procesi. U tu Psihoneuroza se manifestuje kao histenesvesnu psihu, kao u neku »dubinu«, rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija potiskuju se »preteći sadržaji« svesti. V. se smatra neurozom karaktera. V. neudubinska psihologija. psychiatria, rosis, encephalitis larvata, hysteria, psypsihijatrija, grana medicine koja se bavi chopathia, prisilne neuroze. proučavanjem, lečenjem i sprečavanjem duševnih bolesti. psychologia, psychopathia, psihopatija, uroñeno ili u psihologija, nauka o psihičkim ranoj mladosti stečeno stanje osobefenomenima i procesima. U popularnom njaštva na granici izmeñu duševnog značenju psihologija znači mentalitet, npr. zdravlja i duševne bolesti. Nenormalpsihologija studenata, vojnička psihologija nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju itd.; individualna p., grana psihologije se u vidu teškoće pri adaptaciji na životkoja se bavi proučavanjem psihologije nu sredinu, a naročito u prilikama kada pojedinca, individue. Pod tim nazivom se od nekog traži da odgovori težim zaobično se podrazume-vaju medicinskodacima i u nenormalnim prilikama. Psipsihološka učenja Frojdovog saradnika hopatija može biti shizoidna, kad osoAdlera, koji smatra da je uzrok neuroza ba svojim ponašanjem liči na obolelog sukob nagona za moći i važenjem i od shizofrenije; cikloidna p., liči na cirosećanja manje vred-nosti, bilo opšteg, kularnu psihozu; epileptoidna p., odlikoje obuhvata ceo organizam, bilo samo kuje se naprasitošću i brzim reakcijama pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala (tzv. reakcijama kratkog spoja), koje liče obole log zbog njegove manje vrednosti na reagovanje epileptičara, iako ta vrsta nesposobnosti. Objašnjenje obolelom psihopatija nema nikakve veze sa epitakvog porekla njegove bolesti dovodi do lepsijom; p. sexualis, seksualna psihonjegovog izlečenja. V. neuroze, patija, opšti pojam za izvrgnutost, perpsihoanaliza. psychoneurosis, verziju polnog nagona. psihoneuroza, često o-boljenje s psychopathologia, psihopatologija, grana poremećajem motornih, senzi-tivnih, psihologije koja se bavi oboljenjima vegetativnih i psihičkih funkcija, psihe ili pojedinih njenih funkcija. V. prouzrokovano psihičkim uticajem na psihijatrija: socijalna p., grana psihopaorganizam čiji najviši vegetativni i drugi tologije koja proučava uticaj društvenih diencefalni centri često nisu potpuno činilaca na postanak duševnih bolesti, organski ispravni (uroñeno nerazvijeni ili npr. prenaseljenosti, materijalne bede, oštećeni zapaljenjima, vaskularnim ili rñavog vaspitanja. traumatskim procesima). Zbog toga što su psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi organske lezije pri psihoneurozi koji utiču na ponašanje ljudi, bilo radi minimalne i što ih je klinički teško dosmirivanja postojeće razdražljivosti (rekazati, smatra se da one uopšte ne postoje zerpin, meprobamat, hlorpromazin nego da bolest počiva samo na poremećaju itd.), bilo radi suzbijanja postojeće depfunkcije (tzv. funkciono o-boljenje). resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid Oskudnost znakova organskih lezija i itd.). nesumnjivi psihički uzroci ili povodi psychosis, psihoza, duševna bolest, ludioboljenja takoñe podupiru tezu o lo, težak poremećaj psihičkih funkcija funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu koji je propraćen menjanjem prvobitne bolesti. Meñutim, pažljiv pregled otkriva u psihičke ličnosti i njenog odnosa prema većine bolesnika objektivne kliničokolini; p. circularis, cirkularna psiho42 Medicinski leksikon

657

psychotherapia za, v. manijačno-depresivna psihoza; Ganserova p., v. zatvorska psihoza; graviditetska p., psihoza koja se javlja u toku trudnoće. Generacioni ciklus žene u svim svojim fazama, počev od prve do poslednjè menstruacije predstavlja kritičke momente za izbijanje psihoza, po pravilu shizofrenog tipa. V. schizophrenia; p. puerperalis, psihoza koja se javlja u babinjama (puerperium). V. graviditetska psihoza; zatvorska p., akutno duševno oboljenje histeričke prirode koje se javlja u zatvorenika. Treba razlikovati zatvorsku psihozu - koja je bolest - od simulaçije, koja je hotimični postupak u cilju pribavljanja neposredne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Ganserovo sumračno slanje. psychotherapia, psihoterapija, lečenje funkcionih i organskih poremećaja psihičkim uticajem, kao što su sugestija, hipnoza, ubeñivanje i psihoanaliza; larvirana p., lečenje sugestijom, pri kome je ona prikrivena nekom drugom fizikalnom metodom (injekcije, elektrizacija itd.); p. grupna, psihoza koja se obavlja, pod rukovodstvom psihoterapeuta, s grupom bolesnika koji zajednički obrañuju pojedinačne slučajeve oboljenja s ciljem da svaki bolesnik time razreši svoj sopstveni slučaj neuroze. psychrophiles (psychros - hladan), psihrofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi ispod 2O0C. pšenična glista, v. Anguina (Tytenchus) tritici. pterygium, pterigijum, trouglasta duplikatura vežnjače koja prerasta na rožnjaču. Može biti stacionaran ili progresivan i u tom slučaju se uklanja operativnim putem; p. externum, veoma redak, nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. internum, nalazi su u unutrašnjem uglu oka. p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sindrom. pterigoidan, v. pterygoideus. pterigonepčani pupoljak, jedan od dva manja pupoljka gornjeg viličnog pupoljka. Drugi je nepčani pupoljak. pterini, jedinjenja slična purinima samo što, mesto imidazolovog prstena, sadrže šestočlani heterociklus pirazin. Osnov658

pubertas ni ciklus iz koga se izvode pterini je sastavljen kondenzovanjem pirimidinskog i pirazinskog prstena i naziva se pteridin. Dva najjednostavnija pterina su dobijena iz krila leptirova i to leukopterin i ksantopterin. Pterin je sastavni deo folne kiseline koja je neophodna za rastenje nekih bakterija. Neki derivati pterina su antagonisti folne kiseline i s njima se čine pokušaji terapije akutne leukemije. pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obliku krila, npr. processus pterygoideus, krilast nastavak klinaste kosti. ptosis, ptoza, spuštenost, spad, (oft.) p. palpebrae, spad gornjeg kapka, najčešće usled paralize mišića dizača kapka; p. paralytica, ptoza usled paralize n. okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza usled pareze m. tarsalisa, koji inerviše n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza usled zadebljanja tarzusa; p. traumatica, ptoza usied povrede mišića dizača kapka. ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvačke, enzim pljuvačke koji katalizuje hidrolizu skro-, ba. ptyalismus, ptijalizam, pojačano lučenje pljuvačke kao fiziološka pojava ili kao simptom nekog oboljenja. U uglovima usana mogu da se stvore promene slične angularnom stomatitisu. Zbog gutanja pljuvačke javlja se gañenje i povraćanje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio. ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno lučenje pljuvačke. Sin. ptyalismus, v. hypersalivatio. pubarche, prvo javljanje stidnjačke dlakavosti u devojčica. pubertas, pubertet, životna dob koja počinje s pojavom sekundarnih seksualnih odlika a završava se s izraženom fertilnošću kratko vreme pre završetka telesnog rasta (traje oko 5 godina); p. praeCOX, rani pubertet (prevremeni pubertet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8. do 10. godine života s tim što duševni razvoj ne prati telesni već telesni odgovara hronološkoj starosti; p., prevremeni, v. prevremeni pubertet; p. tarda, kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-

pubertet java prvih znakova puberteta (v. pubertas) posle 14. do 16. godine života. pubertet, skup pojava u vezi s polnim zrenjem muške i ženske jedinke. Pubertet u muških otpočinje izmeñu 13. i 15. god. nizom karakterističnih telesnih i duševnih pojava. Najupadljivija pojava je nicanje dlaka u bručiku (pubes) i pazuhu. U muškarca rastu polne žlezde i muški ud. Kao posledica toga nastaju erekcije i prva ejakulacija. Usled porasta grkljana i glasnih žica, glas se menja (»mutiranje«). Dlakavi trougao u bručiku se pretvara u karakterističan romb s jednim krakom ka pupku. U toku pubertetnog perioda nastaje rastenje pojedinih delova tela. Ponašanje pubescenta se znatno menja: javlja se polni prohtev i interes za suprotni pol. Uobličavanje opšteg psihizma je još u kolebanju: pol se više izražava nego ličnost. Nastaje znatno izlučivanje gonadostimulina i androgena. Pubertet u ženskih počinje ranije nego u muškog (oko 10. do 12. god.), prvo počinju da rastu dojke (telarha). Na licu se javljaju bubuljice. Izmeñu 12. i 13. god. javljaju se dlake na velikim usnama stidnice (pubarha). Pojavljuje se prva menstruacija (menarha) u vezi s razvojem jajnika. Pubertet se u tropskim krajevima javlja znatno ranije. Meñutim, i u narodima severnijih kontinenata konstatovano je ubrzano polno sazrevanje (akceleracija za 2-3 godine). Po svemu izgleda da u tome izvesnu ulogu igra hipererotizacija; p. prevremeni, u devojčica ima raznovrsniju nozološku sliku. pubertetna žlezda, v. meñuprostorna ilezda.

pubes, stidna dlaka, stidnjačni predeo. pubicus, pubičan, preponski, stidnjačni, npr. tuberculum pubicum, preponska ili stidnjačna kvržica na os pubis. pubis, os pubis, preponska kost, preponjača, stidna kost, stidnjača; prednji donji deo karlične kosti (os coxae) srašćuje s bedrenjačom (os ilium) i sednjačom (os ischii), ograničava zaporni otvor (foramen obturatum) i gradi zglobnu čašicu kuka (acetabulum). pucketanje, v. crepitatio, šum. 42*

pukovska sanitetska služba pudendum, spoljašnji spolni organi (naročito u žene: pudendum femininum ili pudendum muliebre). V. vulva. pudendus, stidan, stidnjačan, koji ima veze sa spoljašnjim spolnim organima, npr. nervus pudendus, stidnjačni živac. puerilismus, puerilizam, detinjasto ponašanje duševnih bolesnika. U shizofreniji neki ga smatraju znakom tzv. psihičke regresije. puerpera, v. puerperium. puerperium, puerperijum, babinje, doba i stanje organizma žene posle poroñaja u okviru kojeg se gube promene nastale tokom trudnoće i poroñaja i svi se organi tokom tog perioda vraćaju u stanje pre trudnoće. Za ovo vreme dolazi do niza regresivnih i progresivnih procesa koji dovode ženu u naročito stanje u kome se one nazivaju puerpere ili babinjare. Puerperijum počinje po završetku poroñaja, odnosno odmah posle izbacivanja posteljice i ovojaka i traje šest do osam sedmica. Strogo uzevši, pravo babinje traje osam do deset dana, za koje vreme dolazi do potpune involucije materice, dok posle šest sedmica nestaju sve fiziološke promene karakteristične za trudnoću i saniraju se anatomska oštećenja nastala u toku poroñaja. puferi, odbojnici, opirači, vodeni rastvori raznih elektrolita koji se opiru promeni pH kada im se dodaju i znatne količine kiseline ili baze. Pulerni rastvori su najčešće slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i njene soli. Pufer se može definisati kao smeša slabe kiseline i njene konjugovane baze. U krvi se nalaze bikarbonatni pufer, sastavljen od ugljene kiseline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni pufer, sastavljen od primarnog i sekundarnog fosfata. Pored navedenih pufera u krvi se nalaze aminokiseline i protidi koji se, kao amfoterni elektroliti, ponašaju kao puferi. Sin. tamponi. pukovska sanitetska služba, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske pomoći, za evakuaciju povreñenih i obolelih iz nižih jedinica, za sprovoñenje higijenskoepidemioloških mera i za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima jedinica puka i sanitetske

659

pukovska sanitetska stanica

pulpa

sinister, levo plućno krilo, ima samo stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitetdva režnja, gornji i donji. ska služba puka. pukovska sanitetska stanica, ranije pu- pulmologia, pulmologija, medicinska kovsko previjalište, sanitetska etapa desciplina koja izučava oboljenja orgakoju razvijaju snage i sredstva sanitetna za disanje. Bolje pneumonologia. ske službe puka na 5-7 km od borbene pulmonalis, pulmonalan, plućni, npr. linije radi pružanja opštemedicinske truncus pulmonalis, plućno stablo. pomoći za vreme borbenih dejstava; pulmonalno srce, v. cor pulmonale. razvija osnovna funkcionalna odeljenja sanitetske etape, a radom rukovodi Ie- pulmotor, naročita motorna pumpa za veštačko disanje. Naizmence ubacuje u kar. Za razvijanje koristi sanitetski šapluća kiseonik ili čist vazduh, a izvlači tor/ali se može razviti i u drugim objekupotrebljeni vazduh s ugljen-dioksitima. dom. pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska pulpa, kaša, srž, mekota; (anat.) srž, meki služba. deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan pukovsko previjalište, v. pukovska sanibiljni sok, npr. P. Tamarindi; p. coronatetska stanica. ris, deo zubne pulpe smešten u komori pulmectomia, pulmektömija, v. pneumokruničnog dela zuba; p. dentis, pulpa nectomia. pulmo, pluće, plućno krilo, glavni deo prizuba, vezivno tkivo smešteno u šupljini zuba. Izgrañena je iz osnovne supstancibora za disanje. Plućno krilo ima dve strane, spoljnu i unutrašnju, bazu, koja je, ćelija, vlakana, krvnih sudova i nerava. Periferni deo pulpe je izgrañen od naleže na prečagu, i vrh. Na unutrašnjoj sloja prizmatičkih ćelija, odontoblasta. strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmoIdući od periferije prema centru nalaze nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus, se: Weilova bezćelijska zona i zona boa izlaze plućne vene. Svako plućno krilo gata ćelijama. Preostali deo čini centralima režnjeve koji se sastoje iz režnjića. U na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i svaki režnjić prodire po jedna grančica ishrani dentina, percepciji bola i odbradušnice, bronhiola (bronchiolus). Bronni; p. devitalizovana, pulpa uništena hiola se deli u više (50-100) manjih delovanjem mikroorganizama, traume, grančica, završne bronhiole (bronchioarsena ili paraformaldehida; p. digiti, lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. disajne bronhiole (b.respiratorius), a ove, jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili pak, u više cevastih produžetaka zvani mehurićni kanali, čiji zidovi i dno pokanozi; p. eksponirana, pulpa izložena dejstvu spoljašnjih nadražaja: širenje zuju mehurasta, poluloptasta proširekarijesa (patološko eksponiranje pulnja zvana plućni mehurići (alveoli pulpe), traumom (fraktura krune zuba) ili monum). U zidu plućnih mehurića nalainstrumentima (akcidentalno eksponizi se vrlo razvijena mreža elastičnih vlaranje pulpe); p. lienis, parenhim slezikana. Deo režnjića koji odgovara jedne, tamna, crvenomrka supstancija koja nom završnom bronhiolu sa svim ostaispunjava prostore izmeñu pregrada u lim grančicama naziva se plućni acinus. slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa. Plućni mehurići obloženi su iznutra jednoslojnim pljosnatim epitelom (respiraBelu pulpu grade limfatički meškovi, a crvenu pulpu predstavljaju proširenja torni epitel), a spolja gustom mrežom kapilara a. pulmonaüs, i kroz zidove mevenskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca. p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na hurića i kapilara vrši se razmena gasonadražaje. V. necrosis pulpae; p. mumiva. Plućna arterija, njeni kapilari i plućfikovana, pulpa privremeno ili trajno ne vene su funkcionalni krvni sudovi izložena preparatima na bazi trikrezola; pluća, tj. služe razmeni gasova; p. dexp. radicularis, deo zubne pulpe smešter, desno plućno krilo, veće je od levog ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vitai ima tri režnja, gornji, srednji i donji; p. 660

pulpalgia Hs, pulpa koja reaguje na nadražaj. V. vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potiče od pulpe zuba. pulpectomia, uklanjanje povreñene ili zapaljene pulpe zuba do fiziološkog otvora korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V. devitalisatio. pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog ili hroničnog toka, najčešće nastalo kao posledica nesaniranog karijesa zuba; p. acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe sa seroznom eksudacijom, patološki proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partiaUs), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), karakteriše se spontanim bolom čiji intenzitet i trajanje zavise od proširenosti patološkog procesa. Pri ispitivanjima mehaničkim, termičkim ili električnim nadražajima pulpa pokazuje sniženi prag nadražaja; p. chronica, hronično zapaljenje pulpe s alteracijom i metaplazijom tkiva pulpe. Pulpa može biti prekrivena slojem promenjenog dentina (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrivena ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcerosa). U mlañih osoba dolazi do metaplazije i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granulomatosa externa). V. polyp pulpae. Hronična zapaljenja pulpe karakterišu se neodreñenom simptomatologijom, a pri mehaničkim, termičkim i električnim ispitivanjima pokazuju povišen prag nadražaja. Zapaljenja pulpe se lece metodom vitalne ili mortalne ekstirpacije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnojno zapaljenje pulpe, nastalo kao posledica akutnog ili hroničnog oboljenja pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), zahvaćen je deo pulpe; p.p.totalis (phlegmona pulpae), zahvaćena je ćela pulpa. Postoje jaki pulsirajući bolovi koji se pojačavaju na toplo. Primenom električnih testova za ispitivanje vitaliteta pulpe u početku se dobija nizak prag nadražaja da bi sa napredovanjem gnojnog procesa bivao sve viši i na kraju se gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne pulpe nastalo kao posledica prodora mikroorganizama u pulpu, kroz dubok gingivalni džep i otvor vrha korena zuba.

pulsus pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz meke supstancije. pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje zapaljene ili povreñene koronarne pulpe do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin. amputatio pulpae. V. devitalisatio. pulsacija, v. pulsatio. pulsatio, pulsacija, ritmički pokreti nekog organa, dela nekog ogana ili neke patološke tvorevine (primer: aneurizme), koja odgovara kontrakcijama srca; aktivna (direktna) p., usled skupljanja i širenja nekog organa (primer: pulsacija jetre), pasivna (sekundarna) p., to je prenesena pulsacija s nekog organa koji pulsira. pulsator, aparat za održavanje ili pomaganje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator koji se sastoji od jedne vreće; ona omotava trbuh i grudi bolesnika i u nju se ritmički uduvava i izduvava vazduh pomoću električne pumpe. »pulseless disease«, v. Takayashu bolest. pulsioni divertikul, v. diverticulum. pulsus, puls, ritmičko širenje elastičnog zida arterije pod dejstvom sistolnog talasa krvi, koje se može osetiti prstima; p. abdominalis, puls iznad abdomenske aorte; p. allorythmicus, u kojeg postoje nepravilnosti u ritmu; p. alternans, u kojeg postoji pravilna naizmeničnost u slabijim i jačim pulsnim talasima bez promene ritma; p. bigeminus, bigeminija, aritmičan puls u kojeg postoje neprekidno dva brza udara posle kojih postoji duža pauza zbog pravilne pojave komorskih ekstrasistola; znak insuficijencije miokarda, ili trovanja digitalisom; p. caroticus, koji se registruje nad a. carotis; p. celer et altus, brz i visok puls u manjkavosti polumesečastih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se ispoljava nad kapilarima u aortnoj insuficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriganov p. p. celer et altus; p. deletus, odsustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. durus, tvrd puls u izražene arterijske hipertenzije; p. differens, nejednakost pujsa koja se zapaža na istim arterijama (radijalnim, npr.); p. epigastricus, epigastričko pulsiranje abdomenske aorte u mršavih osoba s visceroptozom; p. ftT 661

pulveratus

punktat

liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku punctio, punkcija, bodenje. Medicinski šoka; p. frequens, ubrzan puls; p. irrepoduhvat koji se izvodi u dijagnostičke gularis, nepravilan puls; p. irregularis ili terapijske svrhe naročitom šupljom perpetuus, potpuno nepravilan puls, iglom ili trokarom. Punktiraju se cevaspoznat kao apsolutna aritmija u trepeti, šuplji ili čvrsti organi i telesne duplje, renju pretkomora; p. jugu l ariš, pulsakao i patološke tvorevine (npr. apsces, cije koje se vide ili pipaju nad jugularcista); dekompresiona p., izvodi se da nom venom; Kussmaulov p., p. paradobi se smanjile patološki prisutne ili naxus; p. labilis, koji je pravilan kad bogomilane tečnosti u nekom organu; inlesnik leži, a ubrzava se pri sedenju ili tratekalna p., punkcija kroz neku hodanju; p. magnus, p. durus; p. paraopnu, obično naziv za subarahnoidnu doxus, koji se znatno smanjuje za vrepunkciju; lumbalna p., punkcija subame inspirijuma. Vidi se u konstruktivrahnoidnog prostora izmeñu IV i V lumnom perikarditisu; p. parvus, mali puls; balnog pršljena; pleuralna p., punkcija p. parvus et tardus, mali i spori puls pleuralne duplje, obično zbog prisustva koji se vida u aortnoj stenozi; Quincneke patološke tečnosti u njoj; probna keov p., p. capillaris; p. trigeminus, trip., punkcija u svrhu orijentacije da bi se geminija; puls u kojeg postoji duža pauutvrdilo da Ii na nekom mestu postoji za posle svake treće kontrakcije srca; p. tečni sadržaj, njegova količina i sastav; venosus, venski puls (seks.), ubrzanost p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odojčabila je u žene za 7-8 otkucaja veća nego di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da u muškarca i to u svim razdobljima živose iz njega dobije krv radi ispitivanja; p. ta. sinus maxillaris, punkcija vilične duppulveratus, isitnjen u prah. lje. Vrši se pogodnom iglom iz donjeg pulveres mixti (mešoviti praškovi), prašnosnog hodnika u cilju dijagnostike i tekovi koji se izrañuju od više lekovitih rapije zapaljenja u viličnoj duplji; stersupstancija, droga ili preparata dobivenalna p., dijagnostička punkcija grudnih od droga, odnosno njihovih mešavi-, ne kosti u cilju dobivanja srži za hemana. tološki pregled; subokcipitalna p., pulveres stabilisati (stabilizovani prašubadanje u cerebelomedularnu cisterkovi), praškovi koji se izrañuju od svenu izmeñu potiljačne kosti i glavonoše u žih biljaka u kojima su podesnim pocilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja stupkom, najpre inaktivirani prisutni vazduha. V. encefalografija. enzimi; biljke se zatim osuše, usitne i iz- pune tuni, ubod, vrh, tačka, npr. punctum mešaju. lacrimale, suzna tačka, mali otvor na pulveres standardisati (s.tandardizovani suznoj bradavici na slobodnoj ivici očpraškovi), praškovi koji se izrañuju od nog kapka; p. proximum, najbliža tačka droga jakog dejstva, a sadrže propisanu jasnog vida, najbliže rastojanje s koga količinu dejstvenih supstancija; kao oko »može, uz maksimalnu upotrebu sredstvo za dopunjavanje, ako nije druakomodacije, da vidi jasno neki predgačije propisano, upotrebljava se laktomet. P. m. zavisi od jačine akomodacije za ili škrob. odnosno od starosti osobe; p. remopulverizacija, isitnjavanje nečega u prah. tum, najdalja tačka jasnog vida, najveće pulvinar, jastuče, uzglavnica, npr. pulvirastojanje na kome oko može jasno da nar thalami, jastuče talamusa, zadnji isvidi predmet bez korišćenja akomodapupčeni deo talamusa. cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U pulvis, prašak. emetropne osobe punktum remotum se pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opianalazi u beskonačnosti, dok se pri visotus (P.I.), Doverov prašak. Sastoji se od koj miopiji nalazi blizu oka. jednog dela korena od ipekakuane, jed- punktat, sadržaj dobiven punkcijom neke nog dela opijuma i osam delova šećera. telesne duplje, organa ili patološke tvoV. Radix Ipecacuanhae, Opium. revine. pulsijski divertikulum, v. diverticulum. 662

r

punkcija cisterne punkcija cisterne, v. subokcipitalna punkcija (pod punctio). pupčana hernija, v. hernia. pupčana infekcija, infekcija pupka pre no što otpadne patrljak pupčane vrpce ili neposredno po njegovom otpadanju. pupčana kesa, deo primitivne crevne duplje; sadrži kašast vitelus, a u njenu zidu smeštena su prva ognjišta tvorbenog procesa krvi. pupčana kila, v. hernia. pupčana peteljka, vanembrionski deo blastodermne duplje obložene splanchnopleurom koja obuhvata plodove krvne sudove. pupčana vrpca, vezuje fetusni organizam za posteljicu uspostavljajući vezu izmeñu krvnih sudova majke i ploda i obezbeñujući na taj način život i razvoj ploda. pupilarna membrana, v. membrana pupillaris. pupilarni refleks, v. refleks ženica. pupilla, pupila, ženica, kružni otvor na sredini dužice kroz koji prolaze sv^tlosni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka mišića u dužici ženica se sužava (miosis) ili širi (mydriasis). Oba mišića se nalaze u stromi dužice i kontrahuju se pod dejstvom autonomnog živčanog sistema (m. sphincter pupillae i m. dilatator pupillae). pupillaris, pupilaran, zenični, npr. margo pupillaris iridis, zenična ivica dužice, zenična opna pupile. pupilloscopia, v. skiaskopija. purgatio, purgacija, čišćenje, ubrzavanje ispražnjenih creva davanjem sredstava za čišćenje. purgativum, purgativ, sredstvo za čišćenje. V. laksantna sredstva. purin, heterociklično jedinjenje nastalo kondenzovanjem heterociklusa piramidina i imidazola. Purin ne postoji slobodan u prirodi, već je dobijen sintetski. Purinski prsten se nalazi u svim purinskim jedinjenjima od kojih su naročito važne purinske baze (adenin i guanin) koje ulaze u sastav nukleoproteida. Purinska jezgra ulazi u sastav mokraćne kiseline, kofeina i teobromina. V. purinske baze, Acidum uricum.

purpura purinska tela ili purinska jedinjenja, zajedničko ime za purinske baze i mokraćnu kiselinu. purinske baze, jedinjenja koja nastaju od purina, kao što su adenin, guanin (aminopurini u nukleoproteidima), ksantin i hipoksantin koji se nalaze u životinjskim organima, i teobromin, teofilin i kofein, koji su biljni alkaloidi. Purkinjeove figure, slike krvnih sudova mrežnjače koje se vide u oku kad se ispred ispitivanog oka bočno pomera kakva jaka svetlost a ono pri tom posmatra neku tamnu površinu. purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Materija crvene boje u spoljnim delovima štapića mrežnjače. Pod dejstvom svetlosti pretvara se u vidno žutilo a zatim u vidno belilo. U tami vidni p. ponovo regeneriše. Igra veliku ulogu u mehanizmu apsorpcije svetlosti. purpura, skup bolesti u kojima postoje krvarenja u koži u vidu crvenih tačkica (petehija) ili većih podliva (ekhimoza); p. abñominalis, Henochova purpura; p. allergica, Schönlein-Henochova purpura; p. anaphylactoides, Schönlein-Henochova purpura; p. fibrinolytica, fibrinolizna purpura, izazvana patološkom fibrinolizom; p. fulminnans, oblik netrombocitopenijske purpure najčešće se javlja u dece u toku neke infektivne bolesti (meningitis, šarlah i dr.) u koje postoje povišena temperatura, šok, kao i brza pojava simetričnih krvarenja po koži nogu, koja su praćena arterijskim trombozama i nekrozama; p. haemorrhagica, idiopatska trombocitopqnijska purpura; Henochova p., tip Schönlein-Henochove purpure u kojoj postoje akutne pojave u organima za varenje (povraćanje, prolivi, meteorizam, melena, a ponekad i hematurija i bubrežna kolika); p. hyperglobulinaemica, koja se povremeno javlja u vidu povišenja globulina u plazmi i u nekim drugim disproteinemijama; Majocchijeva p., purpurske promene u koži u vidu prstena, koje mogu dovesti i do atrofije kože na tim mestima; Schönlein-Henochova p., purpura najverovatnije izazvana vaskulitisom, bez trombocito663

purpurea-glikozidi A i B penije, pod dejstvom lekova, infekcije ili neke hrane u osetljivih osoba, najčešće dece, s pojavom urtikarije, artropatija, želudačnocrevnih simptoma i znacima oštećenja bubrega. Sin. p. allergica, p. anaphylactoides; p. senilis, koja se javlja na podlaktici i šaci u starih osoba; p. simplex, netrombocitopenijska purpura koja nije praćena trombocitopenijom niti nekim odreñenim vaskulnim poremećajima; p. thrombocytopenica, svaka purpura u koje postoji trombocitopenija; p. thrombocytopenica idiopathica (ITP), trombocitopenijska purpura u kojoj ne postoji neka uzročna bolest i u čijem serumu bolesnika postoje antitela (tipa IgG) protiv trombocita, kao i povećan broj neproduktivnih megakariocita u kostnoj srži; p. thrombocytopenica secundaria, purpura u koje je trombocitopenija posledica neke hematološke ili nehematološke bolesti; p. thrombocytopenica thrombotica, trombozna trombocitopenijska purpura, bolest nepoznatog uzroka, u kojoj postoje trombocitopenija, hemolizna anemija, nervni poremećaji, azotemija i tromboze u arteriolama i kapilarima (intravaskulne rasejane koagulacije). Sin. mikroangiopatska hemolizna anemija, Moschowitzova bolest; p. variolosa, v. variola vera. purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobijem iz lišća biljke Digitalis purpurea. Razlazu se na glikozu i digitoksin (A), odnosno na glikozu i gitoksin (B). purulentan, v. purulent us. purulent us, purulentan, gnojav, gnojni, koji se sastoji od gnoja, koji sadrži gnoj, koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je prouzrokovan njime. V. PMS. purus, čist, bez primesa. pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se završava gnojenjem. Sastavljen je od polimorfonuklearnih leukocita, serozne tečnosti i ostataka tkiva koje se raspada; p. bonum et laudabile, »dobar« puls koji se vida u običnim zagnojima, za razliku od žitkog gnoja u tuberkuloznom procesu; p. caeruleum, plavo obojeni gnoj koji stvara Pseudomonas aëruginosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi 664

pyelectasia gnoj; p. ichorosum, žitki, ljuti gnoj, često s neugodnim mirisom, koga luče nezdrave površine; p. viride, zelenkasto obojeni gnoj. pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis lanata. pustula, osnovna eflorescencija kože u vidu gnojnog mehufića. pustulantia, sredstva koja dovode do stvaranja pustula na koži (danas se više ne upotrebljavaju). pušenje duvana, deluje vrlo štetno na organizam čoveka. S medicinske tačke gledišta treba svakom dati savet da ne puši. Nikotin deluje toksički na nerve, naročito na n. acusticus, na n. opticus i na neurovegetativni sistem. Duvanski dim taloži na sluznicama moćne kancerogene supstancije. Pušač cigareta je u četiri puta većoj meri predodreñen za karcinom bronha od nepušača slične grupe. Pušaču cigareta skraćuje se život usled veće smrtnosti od drugih bolesti u poreñenju s nepušačem slične grupe. Dim cigarete može da izazove i teške alergijske promene u sluznicama grkljana i bronhusa. Nikotin štetno utiče na polne žlezde. putamen, ljuska, spoljni deo sočivaste jezgre u velikom mozgu (nucleus lentiformis). putrefactio, putrefakcija, truljenje nekrotičkog tkiva usled dejstva anaerobnih (truležnih) bakterija; p. cadaveris, truljenje lesa koje nastaje usled dejstva anaerobnih bakterija. putrescin, tetrametilen-diamin, butilendiamin, spada u ptomaine (lešinske otrove), diamin koji se pod uticajem bakterija stvara iz aminokiseline ornitina u toku truljenja belančevina (npr. mesa). putridus, putridan, truležan. Označava vrstu zapaljenja izazvanu klicama koje izazivaju truljenje (anaerobni streptokok, proteus, Escherichia coli). V. putrefactio. puž, v. cochlea. pužni, v. cochlearis. pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje zgloba. pyelectasia, pijelektazija, proširenje bubrežne karličice.

pyelitis pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrežne karličice, jednostrano ili obostrano, a  toku akutno ili hronično. Praćeno je bolom u slabinskom predelu, čestim nagonom na mokrenje, groznicom, povraćanjem i prisustvom leukocita i eritrocita u mokraći. Prouzrokovao pijelitisa je najčešće E. coli, a ponekad bacil tuberkuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan prisustvom konkremenata u karlici; p. cystica, pijelitis praćen stvaranjem mnogobrojnih supseroznih cista; defloracioni p., pijelitis u žena posle prvog snošaja, koji je posledica infekcije posle rupture himena; inkrustacioni p., pijelitis s ulceracijama koje su prožete mokraćnim solima; p. granulosa, pijelitis praćen granuloznim promenama na sluznici karličice; p. gravidarum, pijelitis trudnica, zapaljenje bubrega i uretera u toku trudnoće; p. haemorrhagica, pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. purulenta, p. suppurativa, pijelitis prouzrokovan apscesom bubrega ili pionefrozom, v. pyelonephritis, pyonephrosis; urinarni p., pijelitis u kome infekcija potiče iz mokraće. pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje bubrežnih karličica i mokraćne bešike. pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstranjenje bubrežnog kamena iz bubrežne karličice operativnim putem. pyelon, (grč.) zdelica, karlica, v. pelvis renalis. pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje bubrega i bubrežnih karlica, koji počinje u meñuprostoru bubrega, a koji brzo prelazi na parenhim bubrega; p. acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s temperaturom, treskavicom, bolovima u slabinskom predelu i znacima zapaljenja mokraćne bešike; p. chronica, u kome postoje znaci bubrežne insuficijencije. pyelostomia, pijelostomija, hirurška intervencija kojom se stvara otvor na bubrežnoj karličici u cilju da se skrene mokraća od pražnjenja preko uretera. pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia. pyeloureterectasia, pijeloureterektazija, proširenje uretera i bubrežne karličice, uroñeno ili stečeno (ožiljna stenoza do-

pyometra njeg dela uretera, stečena stenoza otvora uretera, uklešteni kamen u ureteru itd.). pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje portne vene (v. portae), koje se može razviti u dizenteriji, apendicitisu, apscesu jetre itd. Obično je udružen s trombozom ove vene. Pileflebitis je praćen znacima piemije. pyioricus, piloričan, pilorusni, npr. ostium pyloricum, pilorusni otvor želuca. pyloromyotomia, piloromiotomija, uzdužno prosecanje prstenastog mišića pilorusa do podsluznice u stenozi pilorusa novoroñenčadi. Sin. Ramstedtova operacija. pyloroplastica, piloroplastika, operacija kojom se uklanja stenoza pilorusa. V. Finneyjeva operacija, Heineke-Mikuliczeva operacija, gastroduodenostomija (sve pod operacija). pylorospasmus, pilorospazam, grč pilorusa ili predela želuca u blizini pilorusa. pylorostenosis, pilorostenoza, suženje pilorusa. Posledica je tumora ili uožiljenog ulkusa. pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo želuca do dvanaestopalačnog creva. pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga produkuje Pseudomonas aëruginosa, vanćelijska supstancija kao što su egzopigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i fluorescin žute boje, bakteriocinpiocin. Ovi vanćelijski proizvodi Ps. aeruginoze pokazuju antibakterijsko delovanje prema nekim bakterijskim vrstama. pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa. pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje kože prouzrokovano mikrobima koji izazivaju gnojenje (stafilokok! i streptokoki). Sin. pyodermia. pyogenes, piogen, koji stvara gnoj. Pyoktaninum coeruleum, ljubičasta boja, derivat tri-fenil-metana, služi u mikroskopskoj tehnici, zatim u antiseptičke svrhe. pyometra, hronično zapaljenje materice starih žena. Usled infekcije cervikalni kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim nagomilavanjem ispuni materičnu duplju, neki put u vrlo velikoj meri. Nagomilavanje gnojavog sekreta viña se i u 665

pyonephritis raku materice i materičnog grlića, kada izrastaj začepi cervikalni kanal i izazove zastoj u odilaženju gnoja. pyonephritis, pionefritis, gnojno zapaljenje bubrega. pyonephrosis, pionefroza, gnojno razaranje bubrežnog parenhima, s potpunim ili skoro potpunim gubitkom funkcije bubrega. pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno zapaljenje perikarda. pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj duplji. pyopneumoperitonitis, piopneumoperitonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim peritonitisima. pyopneumothorax, piopneumotoraks, prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u pleuralnoj duplji. pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja, v. parodontopatije, progresivne. pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem zapušenog jajovoda koji se pretvara u gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je najčešće komplikacija hroničnog saIpingitisa koji nastaje usled akutnog zapaljenja jajovoda izazvanog raznim klicama. Put infekcije uglavnom vodi krožf vaginu, odakle se klice penju preko materice do jajovoda. Druge mogućnosti za infekciju pružaju intervencije u materici, najčešće nasilni pobačaji, zapaljenja susednih organa, npr. slepog creva; i najzad, infekcija može prodreti i krvnim putem npr. u septičnim oboljenjima, tuberkulozi i dr. py o thorax, piotoraks, v. empyema thoraciš. pyramidalis, piramidalan, piramidan, npr. tractus pyramidalis, piramidni put, glavni motorni put. pyramis, piramida, ograničeni deo nekog organa u obliku piramide, npr. pyramides renales, bubrežne piramide (srž bubrega). pyrazinamidum, pirazinamid, tuberkulostatičko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Pyrethrum, buhač, biljka koja raste i u nas (Dalmacija). Cvet buhača (Pyrethri

666

pyuria flos) upotrebljava se kao insekticidno sredstvo. pyretitherapia, v. therapia. Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina BeUpotrebljava se protiv gañenja i povraćanja u »bolesti zračenja« i za suzbijanje gañenja i povraćanja za vreme trudnoće. Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlorid), vitamin Be; oficinalan je prema našoj farmakopeji. pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; pirimidin je heterociklus koji se može smatrati kao piridin u kome je ugljenik u meta-položaju zamenjen azotom. Ima bazni karakter kao i njegovi derivati (pirimidinske baze). Mnogi derivati pirimidina su važni sastojci nukleinskih kiselina, (uracil, timin i citozin). Pirimidinsko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u purinskim i pirimidinskim jedinjenjima i barbituratima. V. purinske baze. pyro-, u složenicama označava da je nešto u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u vezi sa grejanjem. pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvohidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin. pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksibenzen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku te deluje redukciono. Stoga se primenjuje u gasnoj analizi za odreñivanje kiseonika. U fotografiji služi kao razvijač. U dermatologiji se upotrebljava spolja naročito u lečenju psorijaze. pyrolignosum, koji se dobiva destilacijom drveta. pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih supstancija pod uticajem visoke temperature. pyro mania, piromanija, (1) patološki strah od požara, (2) neodoljiva psihoseksualna sklonost za izazivanje požara; p. sexualis, v. piromanija. Pyroxylinum, v. nitroceluloza. pyruvaemia, piruvemija, povećanje pirogrožñane kiseline u krvi. pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokraći; p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokraći, veličine zrna prosa, od gnojnih i krvnih ćelija i epitela.

r Q q.l.,q.p.,q.pl., skrać. za quantum libet i quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po volji. q.s, skrać. za quantum satis, koliko treba, koliko je dosta. q.v., skrać. za quantum vis, onoliko koliko želiš. Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRSkompleks, v. elektrokardiogram, EKG.

QT-interval, v. EKG. quadrangularis, četvorougli, npr. membrana quadrangularis, četvorougla opna (grkljan). quadratus, kvadrat, četvorouglast, npr. musculus quadratus lumborum, četvorouglasti mišić slabine. quadriceps, četvorouglav, npr. musculus quadriceps femoris, četvoroglavi mišić buta. quadrigeminus, četvoran, četvorogub, npr. lamina quadrigemina, četvoroguba pločica. quadriplegia, kvadriplegija, oduzetost sva četiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.

quartanus, kvartan, ono što se odigrava svakog četvrtog dana, npr. malaria quartana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svaka 72 časa. quartus, četvrti, npr. ventriculus quartus, četvrta moždana komora. quercetin, kvercetin, sastavni deo molekula rutina; u hemijskom pogledu je tetrahidroksi-5,7,3',4'-flavenol. querulans, v. kverulant. Queckenstedtov ogled, v. znak. Quinckeov edem, v. oedema angioneuroticum.

Quinckeov položaj, naročiti položaj koji zauzima bolesnik da bi lakše iskašljao velike količine ispljuvka iz bronhiektazija, plućnog apscesa i plućnih kaverni. quoad, u pogledu; q. sanationeum, za ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q. vitam, za život, u pogledu života. Npr. prognosis quoad vitam, prognoza u pogledu održavanja života. quotidianus, kvotidijani, svakodnevni, npr. malaria quotidiana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svakog dana.

667

R r., (anat.) skrać. za ramus, grana, npr. r. muscularis, mišićna grana živca ili arterije; rr. skrać. za rami. R, (1) Reaumur; (2) skrać. za električni otpor, v. om. R., (farm.) skrać. ü lekarskim receptima za recipe, uzmi. Ra, hemijski znak za radijum. rad., skrać. za radix (koren). Rb, hemijski simbol za element rubidijum. Rb86, radioaktivni izotop rubidijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje venačnog krvotoka. Re, hemijski simbol za element renijum (rhenium). rect., skrać. za rectificatus, rektifikovan, prečišćen. rem, oznaka rem (skraćenica od Roentgen Equvalent Man), vansistemska jedinica za ekvivalent-dozu čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l rem = 0,01 Sv - IO-2 Sv. rep., skrać. u lekarskim receptima za repetatur, neka se ponovi. RF, releasing faktor, v. neurohypophysis. Rh, (1) hemijski simbol za element rhodium; (2) skrać. za rhesus, tj. vrstu majmuna Macacus rhesus. RH-FSH, »releasing« hormon (v. tamo) za FSH (v. tamo). RH-GH, »releasing« hormon (v. tamo) za HGH (v. tamo). RH-LH (ICSH), »releasing« hormon (v. tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za FSH (v. tamo). RH-TSH, »releasing« hormon (v. tamo) za TSH (v. tamo). 668

Rn, hemijski simbol za element radon. RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK, klasa RNK koja u redosledu svojih nukleotida sadrži informaciju za redosled aminö-kiselina u polipeptidnom lancu i služi kao kalup (engl. template) za njegovu sintezu. Sin. informaciona RNK mRNK, engl. messenger RNK. p(ro), simbol za gustinu materije. Izražava se u g/ccm, budući da predstavlja količnik iz mase tela (izražene u gramovima) i njegove zapremine (izmerene u kubnfm centimetrima). Rp., skrać. od recipe, uzmi. Stavlja se na početku lekarskog recepta. Ru, hemijski simbol za element rutenijum. rabies, v. lyssa. racemizacija, pretvaranje nekog optički aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj. optički neaktivni oblik, koji se sastoji od jednakih količina levogirnog i dekstrogirnog oblika optičkih izomera. rachi-, u složenicama označava da je nešto u vezi s hrptenjačom, npr. rachischisis, uroñena rascepljenost hrptenjače. rachialgia, rahialgija, bolovi u leñima, u kičmi. rachicentesis, rahicenteza, v. punctio lumbalis. rachiodynia, rahiodinija, bol u kičmenom stubu. rachis, rahis, kičmeni stub. Sin. columna vertebralis. rachischisis, rahishiza, v. spina bifida. rachitis, rahitis, bolest koja naročito zahvata kostur i mišiće usled osiromašenja organizma u vitaminu D (avitaminoza D). Sin. »engleska bolest«', r. odojčeta,

rachitomia promene na glavi (veliki i dugo otvoreni temenac, rubovi razmekšani, mek potiljak - craniotabes), brojanice na grudnom košu, »kokošije« grudi, kifoza kičmenog stuba, caput quadratum, krive noge u obliku slova O ili X. rachitomia, rahitomija, hirurško ili anatomsko otvaranje kičmenog kanala. računari, elektronski ureñaji koji se u nuklearnoj medicini koriste za obradu podataka dobijenih pomoću gama-kamere. Osnovne mogućnosti tih ureñaja su skladištenje i obrada podataka. Osim toga, mogućna je i matematička obrada rezultata drugih nuklearno-medicinskih ispitivanja. Pomoću odgovarajućih programa otklanjaju se nepravilnosti prouzrokovane statistikom brojanja (pri radioaktivnim merenjima), ističu se jasnije razlike u raspodeli radioaktivnog obeleživača u pojedinim delovima ispitivanih organa, mogućno je da se silueta organa predstavi u tri dimenzije i u profilnim presecima, kao i da se kvantitativno proceni funkcija izabranih »regiona od interesa«. Radenci Slatina, banja koja leži u dolini reke Mure/ pod severnim obroncima Slovenskih gora, nedaleko od austrijske granice, na 208 m n.v. Ima sedativan klimat. Voda ove banje je alkama i zemnoalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna, murijatička i ugljenokisela. Temperatura je od 12,5° do 140C. Njena mineralizacija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se koristi za kupanje (zagrejana) i za piće. Postoji kupatilo za ugljenokisela kupanja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju, masažu i dr. U ovoj banji se lece: arterijska hipertenzija, hronični miokarditisi (u kompenzovanom stanju), oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva, urički artritis (giht), kamen ü bubrezima, neuroze, neurovegetativne distonije, ginekološki funkcioni poremećaji i kataralna stanja mokraćnih puteva. radialis, radijalan, koji pripada radijusu, npr. a. radialis, žbična arterija. radiatio corporis callosi, zračenje žuljevitog tela, skup nervnih vlakana koja prolaze kroz žuljevito telo i zrakasto se

radioaktivitet šire po hemisferama velikog mozga. Ona su komisuralna vlakna za obe hemisfere. radicalis, radikalan, koji ima za cilj odstranjenje uzroka ili njime prouzrokovanih patoloških promena. V. palliativa; r. operacija, hirurški poduhvat koji potpuno uklanja neko oboljenje, npr. herniotomija po Bassiniju je r.o. lečenje. radicotomia, radikotomija, presecanje zadnjih korenova kičmenih živaca u cilju otklanjanja spastičke oduzetosti, gastričkih kriza u tabesu itd. Sin. Försterova operacija, rhizotomia. radiculitis, radikulitis, zapaljenje korenova spinalnog živca, nastalo primarno, najverovatnije, kao virusno oboljenje u okviru opšteg polineuritisa, a takoñe sekundarno u oboljenjima meninga (sifilis, tuberkuloza i limfogranulomatoza), kao i u akutnim oboljenjima mekih opni. Javlja se i kao posledica tumora hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa sržnih jezgri meñupršljenskih koturova. V. polyradiculitis, Guillain-Barréova bolest. radijacija, zračenje, (1) odavanje zračne energije; (2) zračna energija. radijacijski enteritis, v. enteritis. radijacijski kolitis, v. colitis. radijum-terapija, v. therapia. radikal, grupa atoma koja se javlja kao celina u više jedinjenja koja se mogu izvesti jedno iz drugog. Radikal i pri hemijskim reakcijama prelaze iz jednog jedin jenja u drugo, npr. -  m etil, - CeHs - fenil. Radikali mogu biti jedno-valentni, dvovalentni i viševalentni, zatim zasićeni i nezasićeni. Radikali, kao ostaci ugljovodonika, ne mogu postojati u slobodnom stanju. Ugljovodonični ostaci, ranije nazivani radikali, vezuju jednu ili više funkcionih grupa. V, funkciona grupa. radikalna operacija, v. radicalis. radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo atomskih jezgara da odaju radioaktivne zrake. R. može biti prirodan i veštački. Prirodni r. je spontano raspadanje jezgra teških elemenata počevši od polonijuma (Z - 84) pa do kraja periodnog sistemafâc urana (Zy = 92). Krajnji pro669

radioaktivna voda izvod radioaktivnog raspadanja je jedan od izotopa olova. radioaktivna voña, v. voda. radioaktivne borbene materije, radioaktivni izotopi namenjeni uništavanju žive sile i kontaminaciji okoline; emituju gama-zrake koji izazivaju oštećenja organizma i bez neposrednog dodira (jer imaju veliki domet), i alfa- i beta-čestice koje imaju veliku jonizujuću moć, naročito kad prodiru u organizam hranom, vodom i disanjem. radioaktivne materije i radioaktivna zračenja, profesionalna oboljenja, izazvana dejstvom radioaktivnih materija, novijeg su datuma. Pod radioaktivnim materijama podrazumevaju se prirodne ili vištačke materije koje pri spontanoj dezintegraciji atomske jezgre odaju radioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zraci u svakoj sredini kroz koju prolaze izazivaju jonizaciju i remete hemijsku ravnotežu ćelija. Do oštećenja dolazi: uzimanjem radioaktivnih materija oralnim putem, zračenjem radioaktivnim zracima, emanacijama i direktnim dodirom. Dolazi do akutnih i hroničnih profesionalnih oštećenja. V. trovanje. radioaktivne padavine, vrlo sitne radioaktivne čestice koje posle nuklearne eksplozije padaju na zemlju iz atmosfere, te mogu ugroziti ljudstvo oružanih snaga i stanovništvo, pošto su izvor aktivne kontaminacije. radioaktivni bojni otrovi, hemijske materije koje dejstvuju i kao bojni otrovi (v. tamo) i kao radioaktivne borbene materije (v. tamo). radioaktivni izvor s nosačem ili izotop s nosačem, radioaktivna supstancija koja se nalazi u nekoj smeši ili u nekom hemijskom jedinjenju s neradioaktivnim atomima. radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvoreni radioaktivni izvori. radioaktivni obeleživač, (engl. tracer) ili obeleženi atom, označava količinu radioaktivnog izotopa koji se unosi u biološki ili mehanički sistem. Njegova količina može se odrediti merenjem njegove aktivnosti pomoću specijalnih ureñaja ili metoda. 670

radioimunoesej radiobiološka doza, količina zračne energije koju apsorbuje jedinica tkivne zapremine ili mase. Izražava se u ergovima na l gram tkiva ili u sadašnje vreme 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je »rad«; v. rad. Biološko dejstvo radioaktivnih zrakova manifestuje se u vidu poznih promena ozračenog organa koje nastaju posle tzv. latentnog vremena. Biološke doze su nesigurne, jer je čovečja koža nejednako osetljiva prema istoj količini zračne energije, l R (rendgen) približno je ravan 93 erg/gram tkiva. radio dermatitis, zapaljenje kože izazvano delovanjem rendgenskih i radioaktivnih zrakova. Postoje 3 stepena oštećenja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurići i plikovi s vlaženjem i (3) ulcus. radioelektrokimografija, v. elektrokimografija. radio!armakologija, grana farmakologije koja proučava fizička (vrsta i energija zračenja, vreme poluraspada), biohemijska (obeležavanje i obeleživači, radiohemijska čistoća, stabilnost i toksičnost) i biološka svojstva radioaktivnih x lekova i drugih supstancija primenjiva-nih u nuklearnoj medicini. radiografija, v. rendgenografija. radiogram, telegram putem bežične telegrafije. V. rendgenogram. radiohemija, grana hernije koja proučava dobijanje radioaktivnih supstancija hemijskom obradom ozračenih ili prirodnih radioaktivnih materijala. radiohirurgija, hirurško lečenje u kome se koristi i radijum. radioimunoelektroforeia, imunoelektroforeza u kojoj se koristi antigen ili antitelo obeleženi radioaktivnim izotopom (v. imunoelektroforeza). Metoda je vrlo osetljiva i omogućava otkrivanje vrlo malih količina antigena pomoću autoradiografije. radioimunoesej, eng. radioimmunoassay, kvantitativno odreñivanje supstancija (hormona, enzima i dr.) koje imaju imunogena svojstva pomoću odgovarajućih antitela. Metoda se osniva na sprečavanju vezivanja antitela poznate koncentracije za antigen obeležen radioak-

r

rañioimunološka analiza

radionuklidi

tivnim izotopom, pomoću neobeležekova), protona i elektrona u dijagnostičnog antigena čija je koncentracija neke i terapijske svrhe. poznata i koji se ispituje. radiološki tehničar, v. tehničar. rañioimunološka analiza, v. radioimuno- radiomanometrija žučnih puteva, mereloški metod. nje pritiska u žučnim putevima s naradioimunološki metod (sin. rañioimuknadnim ubrizgavanjem kontrasta u cinološka analiza, engl. radioimmunoaslju holangiografije. U pitanju je tok opesay, skraćenica RIA), analitički metod racije ili stavljanje postoperativnog drezasnovan na konkurentskoj reakciji rana u žučnu kesicu ili holedohus. U nor.dioaktivno obeleženog i neobeleženog malnim slučajevima on iznosi oko 10 cm antigena s antitelom pri stvaranju komvode na Oddijevom sfinkteru i oko 25 pleksa antigen-antitelo. Za obeležavacm vodenog stuba na vezikulocističkom nje antigena najviše se primenjuju rasfinkteru. dioaktivni izotopi 125J, 131J, 14C i 3H. Ovaj radionecrosis, radionekroza, razorenost vrlo osetljiv i specifičan metod pritkiva ili ulceracija izazvana zračnom menjuje se za kvantitativno odreñivanje energijom. hormona i mnogih drugih supstancija. radionefrografija, v. radioreno grafija. radioizotopska nefrografija, v. radiore- radionefrogram, v. radiorenogram. nograjija. radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju emitovanjem korpuskularnog ili elekradioizotopska venografija, v. scintigratromagnetskog zračenja. fija. radioizotopski obeleživači, v. obeleuvač. radio kardiografija, nuklearnomedicin- Fizičko vreme poluraspada radionuklida koji se najčešće primenjuju u nuklearnoj ski in vivo metod za odreñivanje minutmedicini Radio n nog i udarnog volumena srca i brzine Vreme po Iu raspada krvotoka. Posle i? v. ubrizgavanja albu- uklid Tl /2 mina, obeleženog radioaktivnim jodom 15 2 minuta ili tehnecijumom, registruje se prome- 30O P 2,6 minuta na radioaktivnosti nad prekordijumom. 13 l O minuta Dobijeni grafički zapis u obliku krivulje 11N C 20 minuta naziva se radiokardiogram. 68 Ga 1,1 čas radiokardiogram, grafički zapis u obliku krive dobiven registrovanjem promeiia 18 132 radioaktivnosti nad prekordijumom po- 87mF J 1,8 čas 2,3 čas 2,8 čas sle intravenskog ubrizgavanja obeleže- 61 Sr 3 čas 4 ;s čas Cu nog albumina. V. radiokardio grafija. USm1n 6 časova radiokymographia, radiokimografija, v. 99m 8 časova Tc re ndgen-k imo graji ja. 52 1 2,5 časova radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia- 42Fe K 12,8 časova rinksnih hrskavica usled prethodnog 64 13,3 časova zračenja grkljana. Oteklina koja nastaje 123Cu 26 časova u zjapu grkljana, od edema i infiltracije 72 J 2,7 dan može da dovede do traheotomije, a ako 197As 2.7 dan Hg je vrlo tvrdokorna i do laringektomije. 198 Au 2.8 d radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie- 99Mo an čenje rendgenskim zracima i radioak- 201Tl 3 133 tivnim materijama. V. rendgenolog. da Xe 131 radiologija, (1) nauka o zračnoj energiji i J na zračnim supstancijama; (2) grana medi- 131Cs 5, cine koja se bavi primenom elektromag- 32P 3 netskih talasa (rendgenskih i gama-zrada na 8,1 dan 9,6 dana 14,2 dana 671

radiorenografija 74

As

86

18 dana 18,7 dana 28

Rb dana 32 dana 45 dana Cr 46,9 dana 60 dana 65 169 Yb dana 71 dan 87 dana 59 Fe 120 dana 165 dana 267 203 Hg dana 2,58 god. 12,26 god. 51

5570 god. radiorenografija (sin. radioizotopska nef-rografija, izotopska nefrografija, radio-nefro grafija, r enografija), in vivo nuk-learnomedicinski metod za istovremeno ispitivanje oba bubrega. Dva varni-čarska brojača, povezana s odgovarajućim elektronskim ureñajima, postavljaju se iznad 14 bubrežnih regiona. Posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog obeleživača, najčešće radiohipurana (ortohipurata-131 !), registruju se pomoću upisivača faze njegovog »prolaska«" kroz bubreg. Taj grafički zapis, u obliku krivljenja desnog i levog bubrega, naziva se radiorenogram. radiorenogram, sin. radionefrogram, grafički zapis u obliku krivulje koja se dobija ispitivanjem bubrega metodom radiorenografije. V. radiorenografija. radioskopija, v. rendgenoskopija. radioterapija, v. therapia. radium, Ra, radijum, jedan od zemnoalkalnih metala; njegov atomski broj je 88, atomska težina 226. Po hemijskim osobinama sličan je barijumu. Radioaktivan je. Njegovo vreme poluraspadanja (T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti njegova raspadanja su polonijum i jedan izotop olova. Metalni radijum je nepostojan na vazduhu, te se upotrebljavaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat i karbonat). Radijumove soli odaju, osim toplote i svetlosti, tri vrste zrakova: Y-zrake, slične po prodornosti rendgenskim zracima, ß-zrake, manje prodorne slične katodnim zracima, a-zrake,

125 J 85

Sr Co 35 S 75 Se 45 Ca 57 Co 22 Na 3 H 58

C

672

rak koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktivni gas, radijumsku emanaciju ili radon. Soli radijuma upotrebljavaju se za lečenje zračenjem raznih kožnih bolesti (lupus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.), za uklanjanje papiloma, granuloma i dr., i za palijativno lečenje karcinoma i sarkoma, kao i mijelogene i limfatičke leukemije. V. radij um-terapija (pod therapia). radius, žbica, spoljna, lateralna kost podlaktice. radix, koren, (1) onaj deo nekog organa (kao što je vlas ili nokat) koji je usañen u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadrži glavne grane njegovih krvnih sudova i nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva koji leži uz centar s kojim je povezan; u spinalnim i kranijalnim nervima, deo nerva koji se nalazi izmeñu ćelija iz kojih potiče ili se u njima završava i ganglije; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, koren od lincure, gorko sredstvo služi za izradu Extractum Gentianae siccum, Species amarae, Tinctura Aloes composita, Tinctura amara, Tinctura Cinchonae composita, Tinctura Gentianae. R. Ipecacuanhae, koren brazilijanske biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae). Sadrži ipekakuansku kiselinu i alkaloide cefaelin i emetin. Danas služi uglavnom samo kao ekspektorantno sredstvo; r. pili, v. pilus. radna terapija, v. therapia. radno odelo, v. odelo. radon, Rn, radijumska emanacija, proizvod raspadanja radijuma. Radioaktivni element koji po svojim hemijskim osobinama spada u grupu inertnih gasova. Ispušta a- i ß-zrake i pretvara se u RaA. Sin. niton. ragada, v. rhagas, fissura. rahicenteza, v. punctio lumbalis., rahigraf, instrument za obeležavanje konture kičmenog stuba i leña. rahiometar, instrument za merenje krivina kičmenog stuba. rahitička skolioza, v. scoliosis. rahitično otvoren zagrizaj, v. malocclusio, occlusio aperta. rak, maligni tumor, izrastaj. Najčešće označava karcinom. V. tumor, cancer, car-

r

ralasta kost cinoma, sarcoma, neoplasma malignum; dimničarski r., rak kože koji se javlja u dimničara, verovatno kao rezultat dugotrajnog dejstva čañi. ralasta kost, neparna kost lica, izgrañuje nosnu pregradu. V. os, vomer. rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni šum, koji se čuje pri auskultaciji pluća. Sin. rhonchus. rame ni pojas, pojas u čiji sastav ulaze sledeče kosti: ključnjača, gornji deo ramenjače i lopatice; (embr.) stvara se već u embrionu od 9 mm, za lopaticu u embrionu od 11 mm, za ključnu kost. Od svih kostiju našeg kostura prva počinje da okoštava ključnjača (u embriona od 30. do 35. dana). ramificato apicalis, v. delta apicalis. ramisectio, ramisekcija, presecanje saobraćajnih grana simpatikusnog nervnog sistema. Ramonov difterički anatoksin, difterički toksin pretvoren u anatoksin, supstanciju lišenu svake toksičke moći, koja je zadržala antigenska svojstva. Anatoksin se koristi za vakcinaciju dece protiv difterije i za imunizaciju i hiperimunizaciju životinja radi dobijanja imunskih seruma.

Ramstedtova operacija, v. operacija, pyloromyotomia. rana, v. vulnus. Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tuberculosis. raptus, iznenadan napad psihomotornog nemira; r. hystericus, nagao nastup impulsivnog delanja u histeriji; r. melancholic us, nagao nastup ,uzbuñenja i straha s velikom tendencijom ka samoubistvu u toku melanholije. rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine i težine, ali ne i volumena nekog organa, usled fizioloških i patoloških procesa. rascepljenost ličnosti, psihopatološka pojava u shizofreniji u kojoj ličnost u odreñenoj situaciji reaguje na dva različita načina istovremeno. rase, različite grupacije stanovništva koje se meñusobno razlikuju u pogledu učestalosti »polimorfnih gena«. rash, (engl.) raš-ospa, prolazna erupcija na koži, npr. urtikarija; egzantem; ani43 Medicinski leksikon

rastvor linski r., raš izazvan trovanjem anilinom; antitoksinski r., r. posle davanja nekog antitoksičkog seruma; hidatidni r., egzantem koji se ponekad javlja posle prskanja ciste ehinokokusa; medikamenini r., r. zbog upotrebe nekih medikamenata; vakcinalni r., r. posle davanja izvesnih vakcina. rasipan krug, rasuta, nejasna slika predmeta koji se posmatra na mrežnjkči. Nastaje refrakcionim anomalijama, kad se paralelni zraci seku ispred ili iza mrežnjače, dok se na mrežnjači stvara lik u vidu rasipnih krugova, tako da se predmet vidi nejasno. Krug može biti veći ili manji, što zavisi od stepena refrakcione anomalije, pa će, prema tome, i Hk predmeta biti više ili manje jasan. raskrsnica, v. chiasma. raspatorium, raspatorijum, strugač, strugača, instrument za struganje pokosnice. Rastellijeva operacija, v. operacija. rastenje, razvojno povećanje mase nekog tela regulisano hormonskim uticajima, genetskom predispozicijom i faktorima spoljne sredine. Ekspanzivno r., povećanje obima tumora tako da kompaktne tumorske mase potiskuju okolno tkivo u kome se izrastaj razvija. rastenje, hormon, v. krescin. rastvor, sistem u kome je jedna ili više rastvorljivih supstancija rastavljena do molekula ili jona u jednom rastvaraču; supstancije su homogeno izmešane. Rastvor je najčešće tečan, a može biti čvrst i gasovit. U biološkom i medicinskom pogledu su najvažniji tečni rastvori. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii hypochlorosi (spravlja se od hlornog kreča 20, kristalne sode 14, destilovane vode do 1.000; filtratu dodati borne kiseline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak; Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobija mešanjem jednakih zapremina dvaju rastvora, od kojih se jedan zove Fehling I, a drugi Fehling II. Fehling I sadrži 34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tartarata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml vode. Pri mešanju ova dva rastvora gradi se složeno jedinjenje azurnoplave 673

rastvorljiv

ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija); rastvorljiva RNK, v. transportna RNK (tRNK). Hayemov r., rastvor koji služi za razblaživanje krvi prilikom brojanja Ratanhia, peruansko ime za biljku Kraeritrocita (vodeni rastvor sublimata, nameria triandra, čiji koren (Ratanhiae ratrijum-sulfata i natrijum-hlorida); izodix) sadrži taninske materije. Alkoholni toni r., rastvor koji ima isti osmotski ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae) pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se upotrebljava se kao adstringentno sreduporeñuje (najčešće se uporeñuje s stvo. osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto- ratemeter, v. merači srednje brzine brojanički rastvor, izoosmotski rastvor. V. Sonja. lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r., ratna hirurgija, grana vojne medicine disperzni sistemi, naizgled homogeni koja proučava patologiju i metode lečerastvor, od kojih se od pravih rastvora i nja ratnih povreda, organizaciju pružasuspenzija razlikuju po veličini disperz-ne nja hirurške pomoći velikom broju pofaze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u vreñenih u ratu, uvodi najnovije tekovikojima su čestice disperzne faze manje ne hirurgije i medicine uopšte (rezultati od l  (veličine običnih molekula ili izučavanja traumatskog šoka, primena atoma), koloidni rastvori su disperzni hipotermije, zamenika krvi itd.) i primesistemi u kojima čestice disperzne faze njuje metode savremene trijaže (v. meimaju veličinu od l  do 100  a dicinska trijažd)', osnovni cilj ratne orgasuspenzije disperzni sistemi u kojima su nizacije i metoda rada je pružanje što čestice disperzne faze veće od 100 . brže i efikasnije odgovarajuće hirurške Koloidni rastvori se razlikuju od pravih pomoći što većem broju povreñenih i po tome što koloidne čestice ne obolelih u ratnim uslovima. difunduju kroz životinjske membrane; May-Grünvaldov r., alkoholne neutralne ratna interna medicina, grana vojne medicine čiji je zadatak proučavanje i ocesmeše metilenskog plavila i eozina, služi njivanje vojnomedicinskog značaja inza bojenje krvnih prevlaka^ normalni r., ternih oboljenja za oružane snage u rastvor koji u jednom litru rastvora sadrži miru i ratu; organizacija internističke jedan gram-ekvivalent rastvorene službe u ratu ima za cilj zbrinjavanje supstancije, npr. normalni rastvor (trijaža, lečenje i evakuacija) internih natrijum-hidroksida je rastvor koji u bolesnika, ozračenih i zatrovanih. jednom litru sadrži jedan gram-ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida; ratna medicina, naučna disciplina koja Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni kao grana vojne (i opšte) medicine (v. rastvor neorganskih soli (natrijum-hlotamo) proučava ratne uslove i njihov rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida, uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolonatrijum-bikarbonata) u koncentracijama giju i problematiku zdravstvene zaštite; u kojima se ove soli nalaze u krvnoj njene grane su: ratna interna medicina, plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, kahirurgija, higijena, epidemiologija, neulijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%); dicinske discipline, a jedna od osnovnih Tyrodeov r., složen fiziološki rastvor, njenih grana je ratna organizacija izoton s plazmom, koji pored NaCl zdravstvene zaštite. (0,8%) sadrži male količine KCl i CaCh ratna medicinska doktrina, v. ratna sani(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo tetska doktrina. pufera (0,01% NaHCOa, 0,005% ratna patologija, deo patologije koji proNa2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zenučava pojave i porast broja trauma, pokerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji rast morbiditeta uopšte, a posebno epise sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum-demija oboljenja, psihičkih poremećaja, sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis. kao i novih vrsta povreda i oboljenja (posledica dejstva nuklearnog, hemij674

ratne povrede skog i biološkog oružja) u ratu, V. pathologia. ratne povrede, oštećenja organizma usled dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovima i to: mehaničkih koja su najčešća (vatreno ili hladno oružje), termičkih (zapaljive bombe, bacači plamena, požar od motornog goriva), hemijskih (v. •bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioaktivna borbena sredstva). Ratne povrede su obično veoma složene, imaju teži klinički tok, lečenje je duže i komplikovanije i smrtnost je veća nego u mirno doba, a razlog ovome su jača kinetička sila i masa uzročnika kao i stanje samog organizma koji je u ratnim uslovima manje otporan (ovo opet olakšava dejstvo biološkog faktora što češće dovodi do infekcije). Ratne povrede su različite težine što zavisi od veličine povrede, organa i njegove važnosti i otpornosti. V savremenom ratu su sve češće psihotraume. ratne vojne bolnice, ustanove za trijažu i lečenje povreñenih i obolelih u ratnim uslovima; mogu biti stacionarne (u pozadini) ili pokretne koje se kreću sa jedinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne bolnice. Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokriva embrioblast. Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauchfussov trougao. Rauvvolfia serpentina, žbun u čijem se korenu nalazi veći broj alkaloida, od kojih su najaktivniji rezerpin i rescinamin, koji deluju hipotenzivno i sedativno i služe, kao i ukupni alkaloidi ove biljke, u lečenju arterijske hipertenzije i nekih duševnih oboljenja. ravan, površina na kojoj se neka prava linija koja spaja dve tačke nalazi ćela u njoj; frontalna r., uspravna površina, paralelna s čelom, koja se nalazi u smeru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) površina paralelna riivou mirne vode, (anat.) u čovečjem telu vodoravna poprečna ravan; medijalna r., uspravna ravan, u smeru napred-nazad, koja prolazi kroz sredinu tela i deli ga na dve simetrične polovine; sagitalna r., uspravna ravan paralelna s medijalnom ravni. 43*

razmnožavanje Raynaudova bolest, v. bolest. Raynaudova gangrena, v. gangraena. razdraženje, reakcija žive materije na nadražaj, v. nadrafaj. razdvojna moć rendgen-filma, naročito svojstvo fotoemulzije da registruje fine detalje anatomske grañe čovečjeg tela ili patološkog procesa. Izražava se debljinom crte (d) koja se na snimku može jasno videti; zato se mera za razdvojnu moć filma zove »linija oštrine«. Na rendgenografiji »linija oštrine« treba da iznosi najviše 0,1 mm. razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni sekret (»vaginal smear«) dobija se ovlašnim struganjem vagine. Sastrugani sadržaj se razmazuje po staklenoj pločici i pregleda mikroskopom, pošto se razmaz oboji. U odrasle mišice promene u toku estrusnog ciklusa se mogu svrstati u nekoliko faza. U predestrusu epitel vaginalne sluznice je slojevit. U srednjem delu epitela se nalazi 5-6 redova ćelija preko kojih se razastire nekoliko redova pljosnatih ćelija. Pred estrus te ćelije orožavaju: u razmazu se javljaju mnogobrojne pljošte ćelije, koje u estrusu postaju keratinizovane Ijuspice bez jedra. U postestrusu epitel se prožima leukocitima i trpi involuciju. Zatim leukociti preovladaju i u diestrusu se nalaze u velikom broju. razmnožavanje, reprodukcija, postanak novih živih bića od roditeljskih organizama: (1) agametsko r. npr. deoba, pupljenje i shizogonija u protozoa, pri čemu je roditeljska indivudua »agamet«; (2) gametsko r., a) u vezi s oploñenjem, b) partenogeneza, koja je »redukovano gametsko r.«; (3) vegetativno r., postanak novih jedinki od grupe somatskih ćelija roditeljskog organizma; (4) smena generacija- »ciklično r.« - odmenjivanje jçdne gametske generacije postale oploñenjem s jednom ili više generacija ostalih oblika razmnožavanja. V. vegetativan, garnet, partenogeneza, protozoa, pupljenje, shizogonija, soma; r. bakterija, razmnožavanje je posledica rastenja tesno povezanog s reprodukcijom ćelije. Razmnožavanje u bakterija nastaje deobom bakterijske ćelije, što dovodi do poveća675

razrokost nja broja jedne ćele homogene populacije. razrokost, v. strabismus. razvijač, rastvor reduktivnih supstancija (i drugih sastojaka) koje deluju na latentnu sliku osvetljene fotoemulzije pretvarajući je (razvijajući) u vidljivu sliku. U procesu razvijanja osvetljeni joni srebra bivaju redukovani u elementarno srebro. V. latentna slika. reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2) odgovor organizma ili nekog organa na nadražaj; (3) u psihologiji duševno, odnosno emociono stanje koje se javlja u izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces koji nastaje usled dejstva nekog hemijskog elementa ili jedinjenja na neki drugi element ili drugo jedinjenje. V. test, ogled, fenomen. Read (Rid)ova formula, formula po kojoj se, približno, može odrediti vrednost bazalnog metabolizma (v. bazalni metabolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74 X a)] - 72 pri čemu je »p« broj arterijskog pulsa u minutu, a »a« - amplituda - razlika izmeñu vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska. reagens, supstancija koja daje odreñenu reakciju s nekom drugom supstancijom po kojoj se utvrñuje njeno prisustvo; diazo-reagens, reagens koji se sastoji od dva rastvora, A i B, koji se pomešaju neposredno pre upotrebe u razmeri 25 ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadrži l g sulfaniine kiseline na litar destilovane vode. Rastvor B sadrži, 0,5 g natrijumnitrita na 100 ml destilovane vode; Esbachov r., (smeša 1%-tnog rastvora pikrinske kiseline i 2%-tnog rastvora Iimunske kiseline) rastvor koji služi za utvrñivanje prisustva ili odreñivanje prisustva ili odreñivanje količine belančevine u mokraći; Nesslerov r., vodeni rastvor koji sadrži 5%-tnog kalijum-jodida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se za dokazivanje prisustva amonijaka; Uffelmannov r., r. koji služi za dokazivanje prisustva mlečne kiseline u želudačnom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog 676

reakcija rastvora fenola i 20 ml destilovane vode. V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija). reagini, antitela koja nastaju pod dejstvom kompleksa: lipidne frakcije oštećenih ćelija organizma pod uticajem T. pallidum i proteina same T. pallidum. Ova antitela u sifilisu se dokazuju klasičnom Wassermannovom reakcijom, drugim reakcijama fiksacije komplemenata i flokulacije. reakcija, (1) suprotna akcija na draženje; (2) pojava izazvana dejstvom hemijskih činilaca; hemijski proces u kome se jedna supstancija pretvara u neku drugu ili u neke druge supstancije; aglutinaciona r., odreñivanje prisustva specifičnih aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r. alarma, skup svih odbrambenih reakcija protiv dejstva nekog štetnog činioca; alergijska r., lokalna ili opšta reakcija na dodir sa supstancijom (alergenom) na koju je organizam preosetljiv (senzibilizovan, alergičan). Reakcija može da se ispolji crvenilom ili edemom kože, ekcemom, kijavicom, astmatičkim napadom i drugim simptomima (prema vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu primene alergena); amfoterna r., osobina nekih tečnosti da se ponašaju i kao baze i kao kiseline (boje crvenu lakmusovu hartiju u plavo, a plavu u crveno, npr. sveže mleko); anafilaktička r., r. koja se dešava za vreme anafilaktičkog šoka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje kada antigen doñe u dodir sa svojim specifičnim antitelom; Antonova očna r., pouzdan test za identifikaciju listerija. Kap sveže kulture listerija stavljena ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili zamorčeta posle 24 do 48 časova izaziva gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lokalna reakcija koja nastaje pri ubrizgavanju pod kožu strane belančevine senzibilisanim organizmima; Bence-Jonesova r., taloženje specijalnih globulina mokraće na 5O0C i njihovo ponovno rastvaranje prilikom ključanja (mijelom, kostne metastaze); benzaldehidska r., za utvrñivanje urcbilinogena u mokraći ili u izmetu. Mokraći ili alkoholnom ekstraktu fecesa dodamo dve kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-

reakcija vanom materijalu ima urobilihogena, nastaće crvena boja; benzidinska r., r. koja služi za dokazivanje krvi u stolici, mokraći i u drugim sekretima. Ako u materijalu koji se ispituje ima krvi, onda se dodavanjem rastvora benzidina u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini i perhidrola dobija plava boja; biološka r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje u živom organizmu; može biti fiziološka ili patološka; (2) (med.) reakcija živog organizma koja služi u dijagnostičke svrhe; biuretska r., reakcija koju daju biure i belančevine; Chediakova r., mikroflokulaciona reakcija za dijagnostikovanje sifilisa; citochol-reakcija, brza serološka reakcija za dokazivanje antitela koja su karakteristična za infekciju sifilisom. Sastoji se od pojave folikulacije, koja dovodi do vidljivog zamućenja ovakvih seruma u prisustvu holesterinisanih antigena (alkoholni ekstrakt goveñeg srca). Poznate su razne modifikacije ovih reakcija (Sachs-Georgi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneracije, reakcija na električko draženje mišića čiji su nervi degenerisali. Sastoji se u tome što mišić ne reaguje na faradičnu struju, a nerv reaguje na faradičnu i galvansku struju. Razdražljivost mišića galvanskom strujom je*, povećana; diazoreakcija, pojava crvene boje mokraće i pene iznad nje posle dodavanja diazoreagensa. Pozitivna je u trbušnom tifusu i u floridnoj tuberkulozi. Sin. Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r., intradermna reakcija koja služi za odreñivanje osetljivosti ili imuniteta prema šarlahu. Pozitivna reakcija dokazuje odsustvo antitoksina u ispitivane osobe; negativna reakcija dokazuje da osoba raspolaže antitoksinom koji je neutralisao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova r., pojačana nadražljivost živaca na galvansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V. tetania; Fehlingova r., reakcija za dokazivanje prisustva aldehida i drugih materija koje redukuju. Ova tela kad se kuvaju s Felingovim rastvorom i redukuju ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-oksid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor (pod rastvor); flokulaciona r., koloid-

reakcija na reakcija pri kojoj se jedan ili više sastojaka čvrste faze koloidnog rastvora (npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vidljive čestice (folikule) raznih dimenzija. Postoji čitav niz specifičnih f.r. koje se koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn oboljenja; flokulaciona VDRL-r., serološki test na sifilis; formol-gel r., flokulaciona r. za dokazivanje kala-azara; Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija vezivanja komplementa u sifilisu; Gerhardtova r., pojava tamnocrvene boje kad se mokraći koja sadrži acetilsirćetnu kiselinu doda rastvor feri-hlorida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bilirubina u mokraći pomoću pušljive azotne kiseline; »Goldsol«-r., reakcija zlatnog soka, koloidno-hemijske prirode, koristi se u laboratorijskoj dijagnostici neuroluesa kao metoda za ispitivanje likvora; Gordonova r., ispitivanje prisustva globulina i albumina u kičmenoj tečnosti dodavanjem ovoj tečnosti malo rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje zamućenosti ili taloga posle jednog sata dokazuje prisustvo albumina i globulina; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.; Hangerova r., r. za dokazivanje postojanja oštećenja jetre. U takvom slučaju bolesnikov serum izaziva flokulaciju u emulziji cefalina i holesterola; Hayova r., r. za dokazivanje prisustva žučnih soli u mokraći pomoću sumpornog cveta, koji u tom slučaju potone; ako ovih soli nema, sumpor se održava na površini mokraće; Hechtova r., reakcija za dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je jedna modifikacija Wassermannove reakcije; Hellerova r., reakcija za dokazivanje prisustva belančevine u mokraći pomoću azotne kiseline na koju se dodaje mokraća. Ako u njoj ima belančevi-na, na dodirnoj površini kiseline i mokraće stvara se beo prsten usled zgruša-vanja belančevine; Herxheimeröva r., prolazno pogoršanje postojećih sifilisnih pojava pod dejstvom prvih injekcija nekog antisifilisnog leka; Hindenlangova r., stvaranje belog mu teža ili taloga kada se mokraći koja sadrži belančevine doda metafosforna kiselina; imu677

reakcija noreakcija, reakcija izmeñu nekog antigena i odgovarajućeg antitela; Jacobsthalova r., r. za dokazivanje postojanja sifilisa; (1) pojava taloga pri mešanju seruma obolelog od sifilisa s alkoholnim ekstraktom jetre. Talog se ispituje u tamnom polju. Sin. optička serodijagnoza sifilisa; (2) modifikacija Wassermannove r., koja se izvodi na niskoj temperaturi; Kahnova r., vrsta flokulacione reakcije za dijagnostikovanje sifilisa. Serum sifilističara pomešan u odreñenim odnosima s Kahnovim antigenom, mućkan i inkubiran po propisu, pokazuje vidljivu precipitaciju (za razliku od seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. pozitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova r., modifikacija Wassermannove reakcije vezivanja komplementa za sifilis; ksantoproteinska r., dodavanjem vrele koncentrovane azotne kiseline rastvorima koji sadrže ksantoproteine nastaju žuta aromatička nitro-jedinjenja; dodatkom amonijaka ili natrijumhidroksida žuta boja prelazi u narandžastu; Legalova r., reakcija kojom se dokazuje prisustvo acetona u mokraći: pojava crvene boje u mokraći pri dodav vanju nekog alkalnog hidroksida i natrijum-nitroprusida, koja se pojačava dodatkom sirčetne kiseline; leukemoiñna r,, krvna slika koja liči na leukemiju, koja, meñutim, nije izazvana leukemičkim promenama u hematopoeznim tkivima; Liebenova r., reakcija za dokazivanje acetona u mokraći. Ako mokraća sadrži acetona, dodavanjem rastvora kalijum-hidroksida i rastvora kalijumjodida stvara se jodoform; limfatička r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reagovanje limfocitnog tkiva povećanjem broja limfocita u perifernoj krvi u raznim akutnim i hroničnim infekcijama i izvesnim intoksikacijama. Sin. HmfatiČka reakcija; lokalna r., r. na mestu infekcije; Mantouxova r., tuberkulinski, intradermni test, koji ukazuje na postojanje tuberkulozne lezije negde u organizmu; Melnickeova r., vrsta flokulacione reakcije za dokazivanje sifilisa u ljudi. Kao antigen služi ekstrakt konjskog srca spravljen na specijalan način.

678

reakcija Meinicke je opisao i druge reakcije za dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistravanja po Meinickeu, tzv. Klärungs-test, za koji se upotrebljava ekstrakt goveñeg srca spravljen na specijalan način; Middlebrook-Dubosova r., serološki test za dokazivanje tuberkuloze; Milionova n, r. za dokazivanje belančevina koje sadrže aromatične aminokiseline sa hidroksilnom grupom u svom molekulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisustvu ovih kiselina, dodavanjem Millonovog reagensa pojavljuje se crvepa boja; nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod crisis); Nonne-Apeltova r., zamućenje pri dodavanju zasićenog rastvora amonijum-sulfata cerebrospinalnoj tečnosti kad ova sadrži globuline. Dobiva se u slučajevima zapaljenja u centralnom nervnom sistemu. Sin. globulinska r.; Nylanderova r., r. za dokazivanje šećera u mokraći. Izvodi se dodavanjem Nylanderovog reagensa (bizmut-subnitrat i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru natrijum-hidroksida) mokraći, koja se potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje ili crnog taloga (elementarni bizmut) dokazuje prisustvo neke reduktivne supstancije u mokraći (najčešće glikoze); Obermeyerova r., r. za utvrñivanje prisustva indikana u mokraći. Mokraći se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i profiltruje. Filtratu se doda Obermeyerov reagens (koncentrovana hlorovodonična kiselina koja sadrži malo feri-hlorida). Ako mokraća sadrži indikana, nastaje tamnoplava boja, koja se može ekstrahovati hloroformom; oksiñazna r., pojava tamnoplavih granulacija u mijeloidnim ćelijama obojenim alfa-naftolom; Pandyjeva r., reakcija za dokazivanje prisustva globulina u cerebrpspinalnoj tečnosti pomoću razblaženog rastvora fenola. Ako se stavljanjem jedne kapi likvora u rastvor fenola na staklenu ploču ne stvori talog u roku od 5 sekundi, reakcija je negativna; Paul-ðunnellova r., reakcija koja se zasniva na dokazivanju heterofilnih antitela pomoću eritrocita ovna. Serološki test za dijagnozu infektivne mononukleoze; peroksidazna r., tamnoplavo oboljenje

reakcija zrnaca u leukocitima mijeloidne loze kada se oboje bojom koja sadrži natrijum-nitroprusida, benzidina, baznog fuksina i vodonik-peroksida; PeUenkofferova r., r. za dokazivanje prisustva žučnih kiselina u mokraći. Ako mokraća sadrži žučne kiseline, pojavljuje se purpurnocrvena boja kad se kap mokraće stavi u mešavinu šećera i sumporne kiseline. P.r. nije specifična za žučne kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mijelin; precipitacinska r., serološka reakcija izmeñu rastvorljivih, nećelijskih antigena (precipitinogena) i antiteIa (precipitina), koja se manifestuje obrazovanjem finog, prašinastog precipitata; precipitinska r., vidljivo taloženje kompleksa antigen-antitelo kad se dovedu u dodir rastvor antigena i odgovarajuće antitelo. P.r. može da se koristi u svrhu dokazivanja prisustva malih količina antigena pomoću specifičnog precipitirajućeg seruma (npr. dokazivanje životinjskog porekla krvnih mrlja u sudskomedicinskom veštačenju), i obrnuto; Rinneova reakcija, v. test; Rivaltina r., r. kojom može da se utvrdi da Ii je neka tečnost eksudat ili transudat; Sachs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r. za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. zasniva se na pojavi flokulacije kada se u odreñenim odnosima pomešaju serum sifilitičara i ekstrakt goveñeg srca pomešan sa holesterinom; Sachs-Witebskyjeva r., v. citochol-reakcija; Schlesingerova r., reakcija za dokazivanje prisustva urobilina u mokraći pomoću zasićenog rastvora cink-hlorida u apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste fluorescencije u filtratu ukazuje na prisustvo urobilina; Selivanovljeva r., reakcija za utvrñivanje prisustva fruktoze u mokraći pomoću rastvora rezorcinola u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda se u pojavi burgundskog crvenila; Takata-Araina r., fiokulaciona r. za funkciono ispitivanje jetre pregledom seruma i za dokazivanje postojanja sifilisa centralnog nervnog sistema i bakterijskih meningitisa pregledom cerebrospinalne tečnosti; Trommerova r., reak-

reakcija cija za dokazivanje prisustva glikoze u mokraći. Na dva dela mokraće doda se jedan deo natrijum-hidroksida i kap po kap vrlo razblaženog bakar-sulfata i sve se prokuva. Ako u mokraći ima glikoze, stvara se narandžastocrven talog; Uffelmannova r., reakcija za dokazivanje prisustva mlečne kiseline u želudacnom sadržaju, kome se dodaje nekoliko kapi reagensa koji sadrži tri kapi feri • -nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvora fenola i 20 ml vode. U prisustvu mlečne kiseline nastaje žuto obojenje, dok hlorovodonična kiselina obezbojava ovu mešavinu; r. vezivanja komplementa, pojava kada se antigen vezuje s odgovarajućim antitelom u prisustvu komplementa, pri čemu dolazi do vezivanja komplementa na kompleks antigen-antitelo. Naknadno dodavanje (pomoću odgovarajućeg antitela) senzibilizovanih eritrocita ovakvom sistemu može da posluži za dokazivanje odsustva ili prisustva slobodnog komplementa u sistemu. Ako je komplement bio vezan za kompleks antigen-antitelo, tj. ako nema slobodnog komplementa u sistemu, senzibilizovani eritrociti ostaće nepromenjeni. U protivnom slučaju, tj. ako se komplement nije vezao već je ostao slobodan, posle dodavanja senzibilizovanih eritrocita nastaće hemoliza. Princip ovakvog vezivanja komplementa iskorišćuje se u raznim reakcijama za dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa; Waaler-Roseova r., služi u prvom redu za serološku dijagnozu reumatizma, a koristi se i za dijagnozu drugih sekvela streptokokoza; Wassermannova r., reakcija vezivanja komplementa za dokazivanje antitela koja su karakteristična za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi u mešavini seruma s odgovarajućim antigenom u prisustvu komplementa. U slučaju kada je serum negativan prisutni komplement ostaje neutrošen i dovodi do hemolize naknadno dodatih senzibilisanih eritrocita ovce (mešavina ovčijih eritrocita s odgovarajućom količinom hemolizina). U slučaju kada je serum pozitivan nastaje specifično veziva679

reakcija nje antigena s antitelima iz pozitivnog seruma, pri čemu se troši prisutni komplement i zbog toga naknadno dodata suspenzija eritrocita ostaje nepromenjena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za izvoñenje ove reakcije pripremaju se od goveñeg srca i drugog materijala koji nema etiološke veze ;sa sifilisom, zbog toga ovu reakciju možemo ubrojati u serološke reakcije slučajnog specificiteta; Weichbrodtova r., r. za odreñivanje globulina u likvoru pomoću rastvora merkuri-hlorida (sublimata). Zamagljenje ili opalescencija ukazuju na prisustvo globulina; Weil-Felixova r., specifična aglutinacija loze OX19 klice Proteus vulgaris serumom bolesnika i rekonvalescenata od pegavca. Služi za serološku dijagnozu pegavca; Weltmannova r., flokulaciona r. za dokazivanje patoloških "globulina u serumu (oboljenja jetre); Widalova r., izvoñenje aglutinacione reakcije u serumu osoba za koje se sumnja da imaju crevne infekcije (većinom iz grupe Salmonella). W.r. izvodi se stavljanjem u nizove epruveta sve većih razblaženja sumnjivog seruma i u svaki red epruveta po jedne vrste suspenzije bakterija. Posle inkubacije rezultat se čita lupom ili slobodnim okom i izražava se titrovima, tj. oznakom onog razblaženja u kome je još jasno vidljiva aglutinacija odgovarajućih bakterija; Wrightova r., tip aglutinacije, upotrebljava se za serološku dijagnozu bruceloze; r. ženica/v. refleks ženica; žarišna r., r. koja se javlja u žarištu infekcije ili oko njega i može izazvati generalizaciju ili proširenje ranije ograničene infekcije. Nastaje kada u organizam prirodnim ili veštačkim putem prodru antigeni koji su srodni antigenskoj grañi onih uzrokovača koji su\izazvali žarišnu infekciju. reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da reaguje. reamputacija, amputacija, izvršena iznad mesta ranije amputacije oiekog organa, obično ekstremiteta. Vrši se zbog nepravilno izvedene prvobitne amputacije ili napredovanja patološkog procesa. 680

receptor reanimacija, sve terapijske mere koje se preduzimaju u bolesnika u koga su životne funkcije ugrožene. reanimator, svaki lekar, obično anesteziolog u hirurškoj ustanovi, koji sprovodi terapijske mere reanimacije. V. reanimacija. rebarni, v. costalis. rebound-fenomen (u neurologiji), poremećaj naglog zaustavljanja pokreta u slučajevima oboljenja malog mozga. Sin. Stewart-Holmesov znak. rebro, v. co s ta. recenter paratus, u lekarskim receptima znači »sveže spravljen«. receptaculum seminis, semeno smestište, zadnji usminski špag. receptor, prijemnik, ćelija, deo ćelije ili specifična formacija čija se uloga sastoji od primanja nadražaja koji deluju na organizam iz spoljne sredine ili od samog organizma. Od receptora, pod dejstvom odreñene tzv. adekvatne draži, odnosno odreñenog oblika energije, stvara se receptorski potencijal koji prelazi u nervne podsticaje, koji se putem senzitivnih puteva sprovode do moždane kore što izaziva nastajanje osećaja. Nervne podsticaje stvorene receptorima, može izazvati i nastajanje direktnog motornog odgovora preko centara koji se mogu nalaziti u raznim delovima CNS. Prema obliku energije za koje je receptor najosetljiviji receptori se klasifikuju u: me
receptom! nervi ske prirode; r. za !complement, vezuju C3 (v. komplement). Prisutni su na površini B-limfocita, polimorfonuklearnim leukocitima i makrofazima. Dokazuju se stvaranjem EAC-rozeta (sastoji se iz eritrocita, IgM-antitela i komplementa). V. rozete. Nisu imunoglobulinske prirode.

receptorni nervi, v. nervus. receptum, recept, pismeno uputstvo za spravljanje leka koje lekar daje apotekaru. V. formula. receptura, učenje o propisivanju lekova. recesivan, gen čije se dejstvo ispoljava samo u homozigotnom stanju. U heterozigota je njegov efekat maskiran fenotipskim dejstvom drugog, dominantnog gena u tom alelskom paru. Izraz »recesivan« upotrebljava se danas i za oznaku gena i za oznaku obeležja. recessus, špag, džep, npr. recessus costodiaphragmaticus, donji, prečažnorebarni špag pleure; r. epitympanicus, gornji sprat bubanjske duplje. recipe, uzmi; deo u lekarskom receptu koji se naziva invocatio ili praepositio, i koji se, obično, piše skraćeno Rp.

recipročna translokacija, v. translocatio. Recklinghausenova bolest, v. bolest. recombinatio, rekombinacija, stvaranje nove kombinacije gena izmenom genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma. V. crossing-over. recon, v. muton. recrudescentia, rekrudescencija, pogoršanje, ponovna pojava simptoma i znakova nekog oboljenja posle privremenog poboljšanja. Dok se r. može javiti posle nekoliko dana ili nedelja, recidiv se javlja posle dužeg vremena. rectalgia, v. proctalgia. rectalis, rektalan, koji pripada rektumu ili se odnosi na njega. Npr. rektalna temperatura, telesna temperatura merena u rektumu; rektalni pregled, pregled rektuma (palpacijom, rektoskopom) ili pregled rektalnim putem nekog drugog organa, npr. prostate, Douglasovog špaga, prednje strane krsne kosti itd. rectificatio, rektifikacija, u genetici spontano normalizevanje poremećaja u pogledu broja gena koji regulišu sintezu

redox-sistem RNK, koje se dešava u potomaka genski izmenjenih jedinki nekih nižih vrsta. rectificatus, rektifikovan, prečišćen. rectitis, v. proctitis. rectoperineorrhaphia, rektoperineorafija, plastička reparacija rektuma i čmara zbog prolapsa čmara i rektuma. rectoromanoscopia, rektoromanoskopija, endoskopski pregled rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia, rektoromanoskop. rectosigmoidectomia, rektosigmoidektomija, odstranjenje rektuma i sigmoidnog kolona hirurškim putem, obično zbog karcinoma, rectourethralis, rektouretralan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeñu rektuma i uretre, npr. rektouretraina fistula. rectovaginalis, rektovaginalan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeñu rektuma i vagine, npr. rektovaginalna fistula. rectovesicalis, rektovezikalan, koji se odnosi na rektum i mokraćnu bešiku, npr. rektovezikalna fistula. rectum, rektum, zadnje crevo, čmarno erevo, v. intestinum. rectus, prav, npr. m. rectus femoris, pravi butni mišić. recuperatio, rekuperacija, oporavljenje, popravka, osnaženje. recurrens, rekurentan, povratan, npr. nervus laryngeus recurrens, grkljanski povratni živac. redislocatio, rediš lokacija, ponovni poremećaj položaja prethodne redukcije preloma.

redni broj atoma Z, v. atomski broj Z. redoksaze, enzimi iz grupe dezmolaza koji katalizuju oksidoreduktivne procese, tj. koje izvesnim jedinjenjima oduzimaju vodonik  ga u njih unose. Redoksaze su citohromoksidaza, citohromi, katalaza, peroksidaza, fenoloksidaze, žuti disajni enzim i dehidraze. redox-sistem, hemijski sistem koji se sastoji od dve supstancije koje se oksidacijom ili redukcijom preobraćaju jedna u drugu. Npr., askorbinska kiselina se oksidacijom preobraća u dehidroaskorbinsku kiselinu, a ova se redukcijom 681

redressement preobraća u askorbinsku kiselinu. Ove dve kiseline sačinjavaju jedan redox-sistem. redressement, (fr.) redresman, (1) drugo ili ponavljano stavljanje zavoja; (2) ispravljanje deformiteta; r. force, primena snage radi ispravljanja deformacije, npr. iščašenog kolena. reductio, redukcija, svoñenje, smanjenje, (hem.) oduzimanje kiseonika ili dodavanje vodonika nekoj supstanciji ili, opštije, smanjivanje broja pozitivnih ili povećavanje broja negativnih naelektrisanja (primanje elektrona) u jednom atomu; (hir.) pri lečenju fraktura, vraćanje fragmenata kosti u položaj potreban za pravilno srašćenje; pri iščašenju, vraćanje iščašenog kraja kosti u normalan položaj; pri lečenju hernija, vraćanje prodrlog organa ili njegovog dela kroz neki nenormalan otvor. reductum, redukovan, npr. ferrum reductum, redukovano gvožñe. redukcija, v. reductio; r. hromosoma, v. hromosomi. redukciona deoba, prva mejozna deoba u kojoj se diploidan broj hromosoma smanjuje na haploidan broj. redukovana penetracija, v. penetratio. reduktaza, enzim koji katalizuje redukciju izvesnih hemijskih jedinjenja. Reed-Sternbergova ćelija, v. ćelija. reedukacija, preobučavanje, somatski ili psihički, a najčešće psihosomatski obolele osobe, kroz sisteme specijalno odabranih mera, kako bi se potpuno ili delom ponovo osposobile za neki produktivan rad. refleks, odgovor efektora na draženje receptora. Može se izraziti kontrakcijom mišića, sekrecijom žlezda. Fiziološki supstrat r. je refleksni luk koji se sastoji od: receptora, ushodnog (aferentnog) vlakna, centra (sinapse), nishodnog (eferentnog) nervnog vlakna i efektora (mišić ili žlezda). R. se, prema tome da Ii su uroñeni ili stečeni tokom života, dele na uslovljene i uroñene; prema broju sinapsi u refleksnom luku: na mono- i polisinaptičke; prema mestu gde su smeštene sinapse: spinalni, bulbarni, mezencefalični i kortikalni i dr. V. refleksni 682

refleks luk; abdominalni r., v. trbušni r.; Ahilov r., kontrakcija lista na nozi usled istezanja mišića udarcem po A. tetivi. Centar je u kičmenoj moždini od Ls do 82; r. akomodacije, sužavanje ženka pri gledanju na blizinu; akustikopalpebralni r., trzaj očnih kapaka na oba oka, koji se javlja kad se čuje iznenadni kratkotrajni akustički fenomen blizu uha (npr. udarac dlanom o dlan). Koristan je u otkrivanju simulirane gluvoće; Bainbridgeov r., refleksno povećanje frekvencije srca koje nastaje pri povećanju krvnog pritiska u šupljim venama i desnoj pretkomori u cilju otklanjanja viška krvi iz vena i desne pretkomore; bezuslovni r., uroñeni refleks svojstven za životinjsku vrstu; odreñen je svojstvima i funkcijom nižih delova centralnog nervnog sistema; r. bicepsa, kontrakcija toga mišića pri udaru na njegovu tetivu (lacertus fibrosus); brahioradijalni r., savijanje ruke u laktu na udar po donjem delu podlaktice, odgovarajući radijusu; bulbusni r., usporenje srčane radnje izazvano pritiskom na očne jabučice. To usporenje je pri vagotoniji vrlo izraženo. V. vagotonija; defekacioni r., refleksno pražnjenje crèva. Refleksni centar nalazi se u slabinskom i krsnom delu kičmene moždine. V. defecatio; duodenokolonski refleks, peristaltički talasi u debelom crevu kao posledica rastezanja dvanaestopalačnog creva. Nastaju 2-3 puta dnevno, i to u toku prvog sata posle uzimanja hrane. Odigravaju se, mada znatno slabije, i posle »uklanjanja vegetativnih živaca, što znači da se refleks ostvaruje putem mienteričkog spleta; Golgijev tetivni r., naglo i kratkotrajno popuštanje tonusa skeletnog mišića koje nastaje pri snažnom istezanju mišića i koje dovodi do razdraženja Golgijevog tetivnog aparata; gustolakrimalni r., lučenje suza draženjem čula ukusa. U slučajevima hronične oduzetosti obraznog živca (n. facialis) ponekad dolazi do lučenja veće količine suza pri jelu (tzv. fenomen krokodilskih guza). Objašnjenje ovog refleksa još nije dato; Hering-Breuerov r., omogućava smenjivanje udisanja i izdi-

refleks sanja. Pri rastezanju pluća dolazi do razdraženja receptora u plućima, od kojih se vlaknima vagusa prenose impulsi u izduženu moždinu i inhibira se centar za udisanje. Pri izdisaju prestaje razdraženje receptora a time i inhibicija tog centra; hvatanja r., prisilno hvatanje svega što dotakne dlan - pojava oslobañanja od inhibitorne funkcije polova, čeonih režnjeva; karotidnog sinusa r., (Czermakov opit)^ refleksno (preko vagusa) usporavanje pulsa usled nadraženja preko presoreceptora u zidovima karotidnog sinusa pri pritisku na karotidnu arteriju iznad gornje ivice sternokleidomastoidnog mišića; konjunktivni r., zatvaranje očnih kapaka usled nadraženja konjunktive. Refleksni luk ide: n. trigeminus-bulbus-n. facialis. Gasi se samo u dubokoj komi i u najdubljoj narkozi; r. konvergencije, konvergencija očnih jabučica pri obavljanju akomodacije; kornealni r., zatvaranje očnih kapaka pri dodiru rožnjače. Aferentni krak je n. trigeminus, eferentni n. facialis, a refleksni centar je u bulbusu; kožni r,, refleksi izazvani draženjem kože. Spadaju u eksteroreceptivne reflekse. Najvažniji su trbušni i plantarni refleks. Promene kožnog refleksa govore za oštećenje funkcije piramidnog aparata; kremasterski r., podizanje semenika usled kontrakcije kremasterskog mišića pri draženju kože unutrašnje površine butine s iste strane; labirintni r., refleksni uticaj držanja glave prema telu i njenog položaja u prostoru na napetost (tonus) mišića; mandibularni r., koji se izaziva naglim zatezanjem mišića žvatača (m. masseter), što se postiže udarcem čekića po bradi. Pojačan je pri pseudobulbarnoj paralizi; maseterski r., v. mandibularni r., neus!ovijeni r., refleks čiji se mahanizam može smatrati uroñenim, jer nastajanje takvog refleksa ne zavisi od prethodnog iskustva. V. uslovljeni r.; odbrambeni r„ koji služi odbrani organizma, npr. konjunktivalni i kornealni refleks; okulokardijalni r., refleksno nadraženje vagusa koje se izaziva pritiskivanjem očnih jabučica prstima. Izazivanjem ovog

refleks refleksa može ponekad da se zaustavi napad paroksizmalne tahikardije; palmomentalni r., kontrakcija m. mentalisa na draženje kože dlana - znak dezinhibicije kortikalnog predstavništva u precentraUioj vijuzi pri »trpljenju« usled poremećaja cirkulacije; patelarni r., duboki refleks izazvan naglim istezanjem četvoroglavog mišića (m. quadriceps femoris), koji se postiže kratkim udarom po ligamentu patele. Efekat je opružanje potkolenice kontrakcijom kvadricepsa. Refleksni centar je u La-Jx periostni r., zastareo naziv za duboke reflekse koji se dobiju udarcem po kosti (periostu). U suštini se i tu postiže istezanje mišića, koje je adekvatan nadražaj za.duboki refleks; pilorusni r., refleksno zatvaranje i otvaranje pilorusa pod uticajem nadraživanja (naročito hemijskog) sluznice želuca i duodenuma; pronatorni r.» pronacija podlaktice izazvana udarcem po volarnoj (ventralnoj) strani radijusa ili dorzalnoj strani ulne. P.r. je pojačan pri oštećenju piramidnog puta; psihogalvanski r., refleksna reakcija izazvana endosomatskim procesom. Sastoji se u pokretu galvanometrijske žice (igle) kad se galvanska baterija spoji s jedne strane s galvanometrom a s druge strane s ispitivanom osobom, pa se ova nadraži nekom čulnom ili psihičkom draži; r. pućenja, pojačan mišićni refleks m. orbicularisa oris - znak centralne dezinhibicije; pupilarni r., v. refleks ženica; Rossolimov r., plantarna fleksija svih prstiju na nozi osim velikog koja nastaje usled brzog udara po jagodici istih prstiju. Znak je povrede piramidnog puta; skrotalni r., kontrakcija dartosnog omotača pri draženju kože mošnica. Nema kliničkog značaja; tetivni r., naziv za duboki refleks koji se izaziva udarom po mišićnoj tetivi i usled kojeg nastaje istezanje mišića koje je specifična draž za refleks. V. refleks; trbušni r., kontrakcija mišića trbušnog zida koja nastaje usled draženja kože na trbuhu. Trbušni refleks ukazuje ne samo na to da je kičmena moždina od 8. do 12. torakalnog segmenta u redu nego i na to da je i piramidni put ispra683

refleksna halucinacija van. Sin. dbdominalni refleks; r. tricepsa, kontrakcija ovog mišića na udar po laktu iznad olekranona; uslovljeni r. nastaju na osnovu uroñenih, refleksa i njihova odlika je da su privremeni, te se gube ako nisu potkrepljivani delovanjem na organizam draži koja dovodi do uroñenog refleksa. Materijalna baza uslovljencg refleksa je stvaranje privremenih veza izmeñu delova moždane kore, u koje pristižu impulsi receptora na koje deluje draž koja dovodi do uroñenog refleksa i signali s receptora na koje deluje draž koja treba da posle uslovljavanja dovede do efekta svojstvenog za uroñeni refleks. Osnivač učenja o u.r. je ruski fiziolog J. P. Pavlov; r. ženica refleksno sužavanje ženica. Može nastati na dva načina: refleks ženica na svetlost, brzo i jako sužavanje obeju ženica ako se makar i jedna naglo osvetli dovoljno jakom svetlošću; direktni refleks na svetlost, nastaje pri osvetljavanju istog oka; indirektni refleks, pri osvetljavanju jednog oka dolazi do suženja ženice drugog; konsenzualni refleks. refleksna halucinacija, v. synaesthesia. refleksni, koji se odnosi na refleks; r. centar, v. centar; r. luk, anatomska spona izmeñu receptora i efektora nekog refleksa. Sastoji se od aferentnog (centripetalnog) kraka, refleksnog centra (sinapse), eferentnog kraka. V. refleks. reflektor, čeoni, konkavno ogledalo kojim se s veštačkog izvora svetlosti reflektuje svetio u telesne šupljine prilikom pregleda uha, grla ili nosa. Otvor u sredini ogledala dozvoljava lekaru da svojim okom prati centralni zrak svetlosti. Gledanje je monokularno, pa usled toga ne daje sliku u tri dimenzije. Za operacijske poduhvate upotrebljavaju se čeona ogledala s malim električnim sijalicama. reflux, refluks, vraćanje toka tečnosti unatrag; r. gastrooesophagealis, gastroezofagusni refluks, prelaženje želudačnog soka u jednjak, praćeno gorušicom; r. hepatojugularis, hepatojugularni refluks, rastezanje jugularnih vena pri pritisku na jetru, koje govori za insuficijenciju desnog srca. 684

regeneracija refluxio, refluksija, vraćanje sekreta i ekskreta u cevastim organima; uretrovezikulni diferencijalni r., vraćanje tečnosti, sperme ili ubrizgane materije ili tečnosti iz zadnje uretre u genitalni sistem; vezikoureteralni r., vraćanje mokraće iz mokraćne bešike u ureter. Sin. vezikoureteralna regurgitacija. refracta dosis, v. dosis refracta. refractio, refrakcija, prelamanje, menjanje pravca svetlosnog zraka prilikom prelaska iz optički rede u optički gušću sredinu kada menja svoj pravac kretanja, tj. prelama se. Refrakcija oka je odnos izmeñu prelomne moći oka i njegove dužine, ali pri isključenoj akomodaciji. V. ametropia. refrakcione anomalije, v. refrakcija. refraktaran, koji ne reaguje na nadražaj na koji se može uticati lečenjem. refraktarna faza, period smanjene ili potpune nenadražljivosti posle prethodnog razdraženja mišića ili nerva (relativna i apsolutna r.f.). refraktometar, (oft.) aparat za odreñivanje refrakcije oka. refraktometrija, odreñivanje refrakcije oka pomoću refraktometra. refrigeracija, (1) rashlañenje, primena niske temperature radi sprečavanja porasta razvoja i delovanja bakterija u hrani. Zaustavlja se delovanje enzima i hemijska promena hrane. Ne menja se hranljiva vrednost, miris i ukus namirnica; (2) rashlañenje, oštećenje organizma koje nastaje kada je ceo izložen duže vreme uticaju vrlo niske temperature, a nije zaštićen. Pri tome se spušta temperatura organizma do na 30° i niže (hypothermia). Obično na telesnoj temperaturi čoveka nižoj od 30° nastupa smrt usled sve većeg smanjenja funkcija svih ćelija organizma, disanja, akcije srca itd. i nastupa smrt. regeneracija, v. regeneratio; r. fiziološka, stalno obnavljanje ćelija i elemenata tkiva koji se tokom života razgrade (eritrociti, leukociti, epitelne ćelije kože, epitelne ćelije creva itd.).

regenerat regenerat, v. regeneratio. regeneratio, sposobnost svih bića da na mesto odvojenog dela tela obrazuju novi deo, ćelije, tkiva i organe od rezervnih ćelija koje su zadržale razvojne sposobnosti (v. histiocitoblasti); akcidentalna ili regenerativna r,, razvija se posle oštećenja (traume) tela, a novoobrazujuća tvorevina je regenerat. Regeneracija može biti potpuna i savršena ako nastali deo odgovara po grañi i funkciji izgubljenom delu; atipična, nepotpuna r., kad je oštećenje nedovoljno zaceljeno te regenerat ne odgovara izgubljenom delu; ćelijska r., zbiva se posle povrede ćelijskog tela ili ćelijskih produžetaka; embrionalna r., javlja se u toku individualnog razvića na embrionima i fetusima; fiziološka r., jeste stalno obnavljanje u toku života istrošenih ćelija, tkiva i organa (ćelija krvi, crevnih ćelija, tj. enterocita, pokožice, kože, sluznice materice u toku menstruacionog ciklusa, kose, dlaka, žlezda i dr.); patološka r., nastaje posle nekog patološkog procesa (izumiranja ćelija ili tkiva nekroze, gnojenja i dr.); preterana r., hiperregene racija, to je ako se razvije više tkiva ili delova; r. regenerata, javlja se u toku regenerativnog razvića na regeneratu. Ishod regeneracionog procesa zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih činilaca: od veličine povrede i regeneracionog materijala, uticaja živčanog sistema, od stepena diferenciranosti ćelija i tkiva, starosti, uhranjenosti, mogućnosti bržeg uspostavljanja krvotoka, uticaja hemijskih i fizičkih faktora sredine i dr. regio, predeo, oblast, topografski predeo čovečjeg tela; pl. regiones, predeli; r. analis, čmarni predeo, zadnji deo meñice; r. antebrachii, predeo podlaktice, izmeñu lakta i šake (r. antebrachii anterior, r. antebrachii posterior); r. axillaris, pazušni predeo, izmeñu korena ruke i grudnog koša. Sadrži pazušnu jamu (fossa axillaris) s krvnim sudovima, živcima i limfnim žlezdama; r. brachii, predeo nadlaktice izmeñu ramena i lakta (r. brachii anterior, r. brachii posterior); r. colli, predeo vrata izmeñu glave i grudnog koša (r. colli anterior, r.

regio colli lateralis, r. colli posterior); r. cruris, predeo potkolenice izmeñu kolena i stopala (r. cruris anterior, f. cruris posterior); r. cubiti, predeo lakta izmeñu nadlaktice i podlaktice (r. cubiti anterior, r. cubiti posterior). Prednji predeo lakta ima lakatnu jamu (fossa cubitalis); r. deltoidea, deltasti predeo obuhvata deo ramena s deltastim mišićem; r. epigastrica, srednji deo gornjeg sprata trbuha, izmeñu pupka i grudne kosti; r. femoris, predeo buta izmeñu kuka i kolena (r. femoris anterior, r. femoris posterior). Prednji predeo ima trougao (trigonum femorale Scarpae), v. trigonum; r. genus, predeo kolena izmeñu buta i potkolenice (r. genus anterior, r. genus posterior). Zadnji predeo ima zakolensku jamu (fossa poplitea) s krvnim sudovima i živcima; r. glutea, sedalni predeo na zadnjoj strani kuka; r. hypochondriaca, hipohondrički predeo, podrebarje, bočni deo epigastrijuma (r. hypochondriaca dextra, r. hypochondriaca sinistra); r. hypogastrica, sin. hypogastrium, deo prednjeg trbušnog zida ispod bispinalne linije; r. infratemporalis, podslepoočni predeo, duboki predeo lica koji obuhvata podslepoočnu (fossa infratemporalis) i krilastonepčanu jamu (fossa pterygopalatina) s krvnim sudovima i živcima u njima; r. inguinalis, preponski predeo, bočni deo hipogastrijuma (r. inguinalis dextra, r. inguinalis sinistra), sadrži preponski kanal (canalis inguinalis) jednu od slabih tačaka prednjeg trbušnog zida; r. lateralis, bočni predeo prednjeg trbušnog zida u mezogastrijumu (r. lateralis dextra, r. lateralis sinistra); r. lumbalis, slabinski predeo na zadnjem zidu trbuha, od XII rebra do gornjih ivica karlične i krsne kosti; r. mesogastrica, srednji deo mezogastrijuma; r. parotideomasseterica, predeo parotidne žlezde i maseteričkog mišića, sadrži parotidnu ložu (fossa parotidea) u kojoj su smešteni doušna žlezda, krvili sudovi, živci i limfne žlezde; r. perinealis, meñični predeo. v. perineum; r. pubica, stidnjačni predeo, u sredini hipogastrijuma (r. hypogastica); r. sacralis, krsni predeo, 685

regionalan

rekombinant

odgovara krsnoj kosti; r. scapular is, lo- Reilovo ostrvo, ono predstavlja matični patični predeo, obuhvata meke delove režanj, jer od njega postaju sve bazalne koji pokrivaju lopaticu; r. sternocleiganglije. Na medijalnoj strani hemisferdomastoidea, sternokleidomastoidni nih mehurova zadebljanjem nastaje ampredeo, obuhvata istoimeni mišić s krnionov bedem, začetak naročite vijuge vnim sudovima i živcima; r. tempora(gyms fornicatus) ispred koga se nalazi lis, slepoočni predeo, obuhvata istoihoriodno polje iz koga će se stvoriti Aomeni mišić i meke delove; r. umbilicariodni splet bočnih komora. U prednjem Us, pupčani predeo, srednji deo mezozidu tçlencefalona nastaje kao komisugastrijuma (r. mesogastrica); r. urogeralna ploča iz koje se stvara žuljevito telo nitališ, mokraćne polni predeo, predi providna pregrada. nji deo meñice. V. perineum. reinfectio, reinfekcija, ponovna infekcija regionalan, koji se odnosi na odreñeni istim ili srodnim prouzrokovačem. predeo. reinervacija, hirurška interregionalizacija zdravstvene zaštite, or- reinnervatio, vencija u toku koje se presañuje jedan ganizacija zdravstva po regionima (obživac da bi se povratila funkcija paralilastima) razvijena po suštini i obimu sanog mišića. tako da može obezbediti sve ili većinu potreba zdravstvene zaštite stanovništ- Reissnerova opna, opna koja pregrañuje tremni od slušnog sprata u unutrašva tih oblasti u miru (relativna autononjem uhu. mija), a u opštenarodnoj odbrani ona je jedan od bitnih elemenata u konceptu reiteretur, neka se ponovi, izraz koji se upotrebljava pri propisivanju recepata, organizacije zdravstva za potrebe staako propisani lek apotekar treba pononovništva i pripadnika oružanih snaga. vo da izda. regionalni ileitis (enteritis), v. ileitis. regurgitatio, regurgitacija, kretanje sadr- Reiterov sindrom, v. syndroma. žaja šupljih organa u pravcu suprotnom rejectio, rejekcija, odbacivanje, imuna reakcija protiv presañenog tkiva; akutod normalnog, npr. vraćanje krvi iz lev£ na r., javlja se šestog dana i posle toga komore u levu pretkomoru usled insuse odbacivanje obavlja brzo. Odlika reficijencije mitralnih zalistaka, zatim vrajekcije je da presañeni organ gubi svoju ćanje želudaćnog sadržaja u usta, a bez funkciju, da je praćena bolom i otokom pokreta povraćanja, prelaženje duodeuz leukocitozu i trombocitopeniju; hinalnog sadržaja u želudac. perakutna r., nastaje neposredno posle rehabilitacija, proces koji se sastoji od presañivanja usled prisustva već ranije preduzimanja jedne ili više mera kojima stvorenih an ti tela što se odražava pojase pokušava vraćanje radne sposobnosti vom taloženja fibrina, zgomilavanja osobama u kojih je ta sposobnost ugtrombocita i infiltracije neutrofilnih rožena bolestima, trovanjima ili povreleukocita; hronična r., odlikuje se podama. Cilj joj je da ukloni nastalu nesstupnim gubljenjem funkcije presañeposobnost što je više moguće, odnosno nog organa, a praćena je manje burnim da pomogne i da nauči onesposobljene znacima nego akutna i hiperakutna reda rade i žive koristeći preostale spojekcija. sobnosti. Rehabilitacija je najčešće medicinska, profesionalna i socijalna, a u reklinaciono gipsano korito, v. gipsano korito. njoj učestvuju specijalisti raznih profesija; r. donjoviličnog zgloba po rekombinacijska učestalost, broj rekombinanata na ukupan broj potomSchwartzu, povratak normalne funkcistva. Ova učestalost se koristi za proceje zgloba, uspostavljanje normalnog zanjivanje interlokusnih rastojanja u gengrižaja i sprečavanje devijacije vilice poskoj mapi. sebnim vežbama mišića žvakača. rekombinant, nova ćelija ili jedinka naRehrmannova operacija, v. operatio. stala kao posledica rekombinacija. Reichertova hrskavica, v. hioidni luk. 686

rekonvalescentan rekonvalescentan, (1) koji se oporavlja posle neke bolesti; (2) koji pripada rekonvalescenciji, oporavljanju. rekreacija, aktivnost, u prvom redu fizička, kojom se čovek bavi u dokolici i koja doprinosi njegovoj razonodi i zabavi, ali ima kao cilj podizanje ili održavanje funkcionih, odbrambenih i mentalnih sposobnosti organizma. Primenjuju se isti oblici kretanja kao i u sportu, ali osnovna pobuda nije pobeda, već zabava, iako se ni takmičarski momenat ne može zanemariti. rekrutlranje jačine zvuka (Fowlerov fenomen), pojava koja se javlja prilikom audiometrijskog ispitivanja sluha: razlika koja postoji izmeñu jednog i drugog uha u osetljivosti na tonski nadražaj pri primeni slabijih intenziteta zvuka, gubi se kad se upotrebljavaju jači intenziteti tona. rektalna anestezija, v. anaesthesia. rektalna klizma, v. clysma. rektalni pregled, v. rectalis. rektalno hranjenje, alimentatio. rektoromanoskop, prava metalna cev snabdevena osvetljenjem i dodatkom za naduvavanje debelog creva, koja služi za pregled unutrašnje površine rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia, rectoromanoscopia (nepodesan termin). rektoskop, prava metalna cev snabdevena osvetljenjem i dodatkom za naduvavanje rektuma, koja služi za pregled unutrašnje površine rektuma. Dodatni pribor mu je štipalica kojim se uzima parče tkiva iz rektuma za histološkopatološki pregled i elektrokauter za ispaljivanje patoloških promena (polipa, ulceracija itd.). relaparotomia, relaparotomija, ponovno otvaranje trbušne duplje; rana r., ponovno otvaranje trbušne duplje dok se bolesnik nalazi još u hirurškoj ustanovi posle laparotomije; pozna r., ponovno otvaranje trbušne duplje posle otpusta bolesnika sa hirurške ustanove, često tek posle nekoliko meseci ili godina. Obe se vrše zbog komplikacija koje je izazvala prvobitna operacija ili patološki proces.

remeñium relativna insuficijencija zalistaka, v. in-

sufficientio* relativna limfocitoza, v. lymphocytosis. relativna policitemija, v. polycythaemia. relativna vlaga, v. vlaga. relativna vlažnost vazduha, v. vazduh. relaxatio, relaksacija, (1) olabavljenje, popuštanje zategnutosti; (2) smirivanje bolova. release faktori, (engl), proteinski činioci preko kojih se sprovodi genska poruka za odvajanje polipeptidnog lanca od terminalne tRNK, odnosno za završetak sinteze kompletnog proteina. V. neurohypophysis. remedia claudenña, lekovi veoma jakog dejstva, označeni su u farmakopeji sa dva krsta (-H-), čuvaju se odvojeno od ostalih lekova i pod ključem; na posudama u kojima se ovi lekovi čuvaju, kao i na zatvaračima, mora biti označen, be-lim slovima na crnom polju, naziv lekova i najveća pojedinačna i dnevna doza. remedia separanda, lekovi jakog dejstva, označeni u farmakopeji jednim krstom (+), čuvaju se odvojeno od ostalih lekova, na posudama u kojima se ovi lekovi čuvaju, kao i na zatvaračima, mora biti označen crvenim slovima na belom polju, naziv leka i najveća pojedinačna i dnevna doza. remeñium, remedijum, lek, sredstvo ili postupak koji služi za lečenje ili sprečavanje neke bolesti ili ublažuje njene simptome; r. adiuvans, lekoviti sastojak nekog leka koji treba da pojača dejstvo glavnog lekovitog sastojka (r. cardinale); r. cardinale (basis), lekoviti sastojak nekog І od koga se očekuje glavni terapijski efekat; r. constituens (vehiculum), sastojak leka (obično indiferentan) u pogled dejstva, koji celokupnom leku daje odreñeni oblik (konstituciju) ili koji služi kao nosilac drugih sastojaka toga leka; r. corrigens, sastojak leka koji popravlja neku osobinu drugih sastojaka toga leka koja je, iz bilo kog razloga, neprijatna za pacijenta (rñav ukus, neprijatan miris, neželjeno lokalno nadražajno dejstvo itd.). 687

remineralizacija remineralizacija, (med.) ponovno ugrañivanje mineralnih sastojaka u tkiva i organe, koji su ih ranije izgubili. remissio, remisija, smanjenje ili potpuno iščezavanje simptoma i znakova neke bolesti; period bolesti u kome se povremeno smanjuju i nestaju simptomi bolesti.

remitentna temperatura, v. febris. ren, bubreg, paran organ pasuljastog oblika koji se nalazi u zadnjem delu trbušne duplje, u slabinskom predelu, i služi za lučenje mokraće; r. arcuatus, potkovičast bubreg, posledica poremećaja u razvitku bubrega pri kome su oba bubrega svojim donjim polovima srasli vezivnim ili bubrežnim tkivom. Ovakav bubreg je manje ili više spušten, ima dve karlice, a ponekad dva uretera; r. cysticus, cističan bubreg. Pojava mnogobrojnih cista u bubregu, tako da se ovaj povećava do ogromnih razmera. Ciste se stvaraju u toku života, ali usled poremećaja u embrionalnom razvoju bubrežnih kanalića i glomerula. R. c. se obično nalazi u osoba u kojih postoje i cistična jetra i cistični pankreas; r. mobilis, bubreg koji napušta svoj normalni položaj spuštajući se naniže i koji se odlikuje neobičnom pokretljivošću. R.m. je čest u žena koje su rañale. renalis, bubrežni, npr. a. renalis, bubrežna arterija. renalna acidoza, v. acidosis.

renalna hematurija, v. haematuria. renalna insuficijencija, v. insufficientio. renalna tubulska acidoza, redak genetski poremećaj kojeg karakteriše acidoza s visokom koncentracijom hlorida i niskom koncentracijom bikarbonata u plazmi, a nastaje, verovatno, usled nesposobnosti distalnih bubrežnih tubula da održavaju normalnu propustljivost za jon vodonik. renaturatio, renaturacija, povratak nukleinskih kiselina ili proteina iz njihovog denaturisanog stanja u prvobitan oblik.

rendgen-dermatitis, v. radiodermatitis. rendgen-kimografija, rendgensko snimanje čitavog niza pokreta izvesnih organa (srca, krvnih sudova, prečage, želuca, rebara) kroz olovnu rešetku s nizom vo688

rendgenska osetljivost doravnih pukotina na podjednakom odstojanju. Za vreme snimanja ili se ova rešetka kreće ispred filma ili se film kreće iza rešetke. Sin. radiokymographia. rendgenografija, (1) snimanje rendgenskim zracima; (2) rendgenski snimak. Sin. radiografija, radiogram. rendgenbgram, snimak nekog predmeta (ili dela čovečjeg tela) na filmu, hartiji ili fotografskoj ploči koji je nastao pošto su rendgenski zraci prošli kroz taj predmet. Sin. radiogram, aktinogram, skijagram.

rendgenolog, v. radiolog. rendgenoskopija, prosvetljavanje bolesnika rendgenskim zracima; proučavanje rendgenske slike na fluorescentnom zaklonu. Sin. radioskopija.

rendgenoterapija, v. therapia. Rendgenov aparat, v. rendgenski aparat.

rendgenska bolest, v. bolest. rendgenska cev, staklena cev s veoma razreñenim vazduhom ili vakuumom u kojoj se proizvode X-zraci. Ona može biti: (1) jonska (s veoma razreñenim vazduhom) i (2) termoelektronska (Coolidge). Danas se upotrebljava samo termoelektronska bezvazdušna cev, s dve elektrode: katodom, iz koje se usijanjem oslobañaju elektroni i anodom koja je meta (žiža) za brze elektrone i čijom kinetičkom energijom će se proizvesti u žiži cevi X-zraci.

rendgenska dijagnostika, v. dijagnostika. rendgenska doza, (D), celokupna količina rendgenskih zrakova (E) što u toku vremena (t) deluje na čovečje telo (D = E.t.). Meri se jedinicom »rendgen« (R); srednja letalna r.d., (m.l.d.) ili 50% smrtne doze. To je doza koja ubija 50% od svih ozračenih ćelija ili 50% od sveg broja ozračenih životinja. Kad se ozrači ćelo čovečje telo m.l.d. iznosi 400 R. V. dosis.

rendgenska kastracija, v. sterilisatio. rendgenska katarakta, v. cataracta. rendgenska osetljivost, stepen osetljivosti pojedinih tkiva na dejstvo rendgenskih ili radijumskih trakova. Najosetljiviji su limfno tkivo, koštana srž i timus. Osetljivost opada u sledećem nizu: ovarijum, testis, sluznice, pljuvačne,

rendgenska slika znojne i lojne žlezde; epiderm, pluća, bubrezi, nadbubrežne žlezde, jetra, pankreas, tireoideja, vezivno tkivo i krvni sudovi; mišići, živci i ganglijske ćelije, hrskavica, kost (reč je samo o normalnim tkivima). rendgenska slika, konusna projekcija tela u jednoj ravni, nastala sumacijom (superpozicijom) svih slojeva kroz koje su prošli rendgenski zraci. Zbog konusne projekcije uvek je veća od snimljenog predmeta. Postanak rendgenske slike podleže još i zakonima slabljenja, tj. apsorpcije rendgenskih zrakova u materiji. V. normiran rendgenski snimak. rendgenska sterilizacija, v. sterilisatio. rendgenska zaštita, zaštita ljudi od uticaja rendgenskih zrakova koja obuhvata: (1) opšte propise o zaštiti od rendgenskih i radijumskih zrakova; (2) ličnu zaštitu koja se sastoji od upotrebe sredstava što ne propuštaju rendgenske zrake (rukavice i kecelje od olovne gume) i (3) nošenje dozimetara itd. rendgenski aparat (dijagnostički) ureñaj za prosvetljavanje i snimanje bolesnika pomoću rendgenskih zrakova. Ima 4 sastavna dela: rendgensku cev, transformator (visokog i niskog električnog napona), komandni (regulacioni) sto i stativ s fluorescentnim zaklonom. rendgenski film, dvoslojni film. Njegova podloga je tanak (0,170-0,220 mm) providan list acetoceluloze ili poliestera po kome je s obe strane razlivena fotoemulzija srebro-bromida. Acetoceluloza i poliester nisu eksplozivni, zbog čega njihovi filmovi nose oznaku »safety« (tj. bezbedni su od eksplozije). Postoji jednoslojna vrsta dental-filma. V. fotoemulzija. rendgenski tehničar, v. tehničar. Sin. radiološki tehničar. rendgenski zraci, v. zraci rendgenski zračni snop, izlazi iz rendgenske cevi u obliku zračne kupe. Njena osovina nosi naziv centralni zrak (CZ). Rendgenski zračni snop sačinjava spektar rendgenskih zrakova različite talasne dužine, što zavisi od napona na krajevima rendgenske cevi. V. normiran rendgenski? sn imak. 44 Medicinski leksikon

replicatio Rendu-Osler-Weberova bolest, v. telangiectasia. renin, belančevina koja ima osobine enzima, a stvara se u kori bubrega i dejstvom na hipertenzinogen, belančevinu stvorenu u jetri, stvara od ovog hipertenzin ili angiotonin, supstanciju koja izaziva povišenje krvnog pritiska preko povećanog lučenja aldosterona. renin-angiotenzinski sistem, tačnije, renin (v. tamo) - angiotenzin (v. angiotensin) - aldosteronski (v. aldosteron) sistem čije je fiziološko funkcionisanje od odlučujućeg značaja za održavanje normalnog krvnog pritiska. renografija, v. radio renografija. rentgen, v. rendgen. reobaza, najmanja moguća voltaža struje koja pri neograničenom trajanju dovodi do praga razdraženja nerva ili mišića. V. chronaxia. REO-virusi (respiratory i enteric), virusi koji se nalaze u crevnom traktu dece i odraslih i mogu izazvati oboljenja u crevnom traktu, kao i u gornjim disajnim putevima. Reo-virusi pripadaju grupi enterovirusa, sadrže RNK, ranije su se ubrajali u ECHO-viruse tipa 10. rep, v. cauda. reparatio, reparacija, proces popunjavanja defekta koji je nastao usled nekroze tkiva proliferacijom tkiva druge vrste, obično vezivnog. Ona obično u manjoj ili većoj meri prati regeneraciju tkiva. V. regeneratio. repat, v. caudatus. reper sinteza, isecanje i zamena oštećenog segmenta DNK katalitičkim delovanjem enzima endonukleaze i ligaze. Najbolje je izučen reper timinskih dimera koji nastaju usled ultraljubičastog zračenja. repetatur, neka se ponovi, izraz koji se upotrebljava u lekarskim receptima ako propisani lek apotekar treba ponovo da izda. replantacija, v. reimplantatio; r. zuba, presañivanje zuba u alveolu iz koje je bio izvañen hirurški ili kao rezultat traume. replicatio, replikacija, proces reprodukcije DNK (ili RNK u slučaju virusa), sin-

689

replikator tezom njenog novog, komplementarnog lanca na kalupu stare DNK; disperzna r., replikacija posle koje se pojedini segmenti stare DNK nalaze izmešani sa segmentima novostvorene DNK, u oba njena lanca; konzervativna r., replikacija DNK pri kojoj se njen originalni molekul ne menja, već se na njegovom kalupu sintetišu dva nova lanca DNK; semikonzervativna r. (u ljudi), replikacija pri kojoj se DNK uzdužno čepa, te oba njena lanca služe kao kalup za sintezu novih, komplementarnih lanaca DNK, tako da se u svakoj ćeliji kćerki molekul njihove DNK sastoji od po jednog lanca stare i nove DNK. replikator (replikacija hromosoma), replikacija bakterijskog hromosoma zbiva se u pravilnom redosledu uzduž ćele strukture, a započinje na specifičnom mestu nazvanom replikator. replikon, mnoge bakterije sadrže jedinice DNK ђј se autonomno replikuju (replikom), mnogo su manje od hromosoma, a verovatno je mehanizam njihove sinteze sličan sintezi u hromosomu. Ako imaju osobinu da se preobratljivo vezuju za hromosome nazivaju se episomi^ ma, ako ostaju nezavisni nazivaju se plazmidima. repne arterije, v. krvotok. repni okrajak, v. repno crevo. repno crevo^ (embr.) posle stvaranja donjeg crèvnog špaga repni kraj embriona vrši pokret podvijanja, oko repnog kraja leñne vrpce (notohorde) kao središta. Na taj način se omeñuje repni okrajak embriona čiji vrh odgovara glavi primitivne trake. Prednji zid repnog okrajka, ispod jazvene opne, sačinjava ektoderm, primitivne trake. Na vrhu repnog okrajka sustiču se elementi medularne cevi, svitnjaka i crevnog špaga u jedan jedinstveni čvor: repni čvor. repolarizacija, proces koji sledi depolarizaciju u toku koga, zbog povećane propustljivosti membrane za K*", ovaj izlazi iz ćelije pa se potencijal opne vraća na vrednost mirovnog potencijala. reponovati, v. repositio. repositio, repozicija, vraćanje u normalan položaj. Najčešće se govori o repoziciji 690

reserpin iščašenog dela, zatim o repoziciji fragmenata prelomljene kosti i repoziciji kile kroz kilni kanal; (gin.) repozicija ispale ruke ploda, repozicija pupčane vrpce, repozicija retroflektovane materice. V. reductio; ðokovićev metod repozicije nereponovanog iščašenja donje vilice u posebnim indikacijama: ekstenzija se obavlja preko ugla donje vilice; r. sec. Keen, (mf. hir.) repozicija dislokovane zigomatičke kosti ili njenog luka transoralnim putem kroz gornji vestibularni forniks do mesta preloma. represibilni enzim, enzim čija se sinteza smanjuje kada se koncentracija odreñenog metabolita u ćeliji poveća. represija izazvana katabolitom, (engl. catabolite repression), smanjenje sinteze nekog enzima prouzrokovano inhibicijom transkripcije odgovarajućeg operona produktima katabolizma glukoze koji ovo dejstvo ostvaruju smanjujući nivo cAMP-a. repulsio, repulzija, stanje kada se na oba homologna hromosoma nalazi po jedan od dva imitirana nealelska gena naspram kojih stoji, takoñe u oba člana hromosomskog para, po l normalan gen. Sin. transkonjiguracija. V. ciskonjiguracija. resectabilis, resektabilan, podoban za resekciju. resectio, resekcija, isecanje dela organa (npr. kosti, creva, nerva itd.); n kosti ili r. u kontinuitetu/ resekcija koja može da bude tipična ili totalna ako se odstrane svi delovi koji ulaze u sastav zgloba, ili atipična ili delimična, koja otklanja samo oboléle delove. V. Billrothova operacija (pod operacija), gastrectomia, Schedeova operacija (pod operacija) i transuretralna elektroresekcija (pod prostatectomia). resekcija, v. resectio. resektoskopt instrument snabdeven optičkim sistemom i elektrokauterom, koji služi za resekciju hipertrofične prostate. Sin. elektroresektoskop. V. prostatectomia. reserpin, rezerpin, jedan od alkaloida iz korena biljke puzavice Rauwolfia serpentina Benth. Deluje umirujuće na

residualis centralni nervni sistem, a može i da snizi krvni pritisak. Upotrebljava se kao sedativno sredstvo i za sniženje povišenog krvnog pritiska. residualis, rezidualan, preostali, koji je zaostao, npr. rezidualni vazduh, vazduh ostaje u plućima posle najjače mogućnog izdisaja ili rezidualna mokraća koja ostaje u mokraćnoj bešici posle mokrenja. resina, smola; R. elastica, v. kaučuk; R. Guajaci, Guaiaci Gummiresina, smola dobivena iz gvajakovog drveta (Guaiacum officinale L.). Danas služi samo za dokazivanje krvi u ekskretima. V. Weberov test (pod test); R. Jalapae, žutomrka smola koja se dobiva iz Tubera Jalapae (od Exogonum Purga, Convolvulaceae). Ima jako laksatno dejstvo koje brzo nastupa. U malim dozama upotrebljava se kod habitualne konstipacije, u većim del uje drastično. resolutio, rezolucija, rasturanje, prestanak nekog zapaljenja; omekšanje i »rasturanje« nekog otoka. resorpcija, proces prelaženja raznih supstancija kroz slojeve ćelija u krv i limfu. Gotovo sva tkiva su sposobna za resorpciju. Sin. absorptio; r. mlečnih zuba, fiziološki proces koji se odvija na korenovima mlečnih zuba u cilju njihovog odstranjenja i omogućavanja nicanja i postave stalnih zuba. Vrši se pomoću tzv. resorpcionog organa, jako vaskularizovanog granulacionog tkiva i odontoklasta, multinuklearnih ćelija veoma sličnih osteoklastima. Resorpcija počinje na srednjim sekutićima, u 4. na bočnim sekutićima, u 5. na prvim kutnjacima, u 6. na drugim kutnjacima, u 7. i 8. godini života i na očnjacima. resorpcijska groznica, v. febris. resorptivno dejstvo, dejstvo nekog leka posle resorpcije, tj. pošto ovaj lek, posle davanja, krvotokom ili limfotokom dospe na mesto dejstva. respiracijska acidoza, v. acidosis. respiracijska alkaloza, v. alkalosis. respiratio, respiracija, disanje, funkcija koja osigurava snabdevanje ćelija kiseönikom i otklanja iz njih ugljen-dioksid. Može se podeliti na 4 dela: plućna ven44*

respiratio tilacija; difuzija kiseonika i ugljen-dioksida izmeñu alveola i krvi; transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju i telesnim tečnostima do ćelija i od njih; regulacija ventilacije; abdominalna r., respiracija u kojoj učestvuju dijafragma i mišići trbušnog zida; amforićna r., respiracija koja se čuje iznad kaverni i proširenih bronhija; artificijalna r., respiracija koja se održava veštačkim merama; astmoidna r., respiracija u koje je izdisaj produžen i praćen piskavim krkorima; Austin-Flintöva r., respiracija koja ima karakter huka. Čuje se nad šupljinama u plućima. U jačoj meri ima karakter amforične respiracije; Biotova r., respiracija u kojoj postoje periodi apneje izmeñu kojih postoji nekoliko respiracija podjednake dubine i brzine. Zapaža se u povećanog intrakranijalnog pritiska; bronhna r., respiracija koja se čuje u predelu plućnog infiltrata u kojih je odgovarajući bronh slobodan; bronhovezikularna r., varijanta izmeñu bronhne i vezikularne respiracije; cerebralna r., v. Corriganova respiracija; Cheyne-Stokesova r., pravilni periodi menjanja ritma brzine i dubine disanja u kojima se javljaju pravilni periodi apneje. Javljaju se naročito u komama koje su izazvane oštećenjem centralnog nervnog sistema; Corriganova r., plitka i ubrzana respiracija u infekcijama, koje napadaju respiratorni centar; dijafragmatska r., respiracija u kojoj pretežno učestvuje dijafragma; fetusna r., izmena gasova kroz placentu; interna r., izmena gasova izmeñu telesnih ćelija i krvi. Poznata i kao tkivna respiracija; Kussmaulova r., duboko i ubrzano disanje u toku acidoze; paradoksna r., respiracija u kojoj jedno pluće ili njegov deo kolabira za vreme udisanja, a naduva se za vreme ekspirijuma; periodična r., v. Cheyne-Stokesova respiracija; puerilna r., u kojoj respiracije u odraslih liče na respiracije u dece; stertorozna r., u kojoj postoje nenormalni glasni krkori; toraksna r., u kojoj respiracije uglavnom čine interkostalni i drugi toraksni mišići; tkivna r., interna respiracija; tubulska r., bronhna respi-

691

respirator racija; usporena r.» u koje ima manje od 20 respiratornih pokreta u minutu; vezikulna r., normalna respiracija; vikarna r., povećan respiratorni rad jednog pluća kad drugo funkcioniše slabije; veslačka r., artificijelna respiracija, (stom.) uticaj na razvitak orofacijalne regije: nazalno disanje, fiziološki način disanja, u orofacijalnoj regiji postoji ravnoteža meñu svim mišićnim grupama, te se koštani delovi razvijaju samo pod uticajem genetskih faktora; oralno disanje, afiziološki način disanja, dolazi do poremećaja ravnoteže mišića orofacijalne regije, te se poremeti i razvitak koštanih delova. Najčešće gornja vilica ostaje uža, s visokim nepcem i napred isturenim premaksilarnim delom, luk gornjih zuba uzan s protruzijom sekutića, a donja vilica zaostaje u distalnom položaju s više ili manje nepravilnim oblikom luka zuba u predelu sekutića. respirator, aparat za obezbeñenje disanja, odnosno za pročišćavanje zagañenog disajnog vazduha, ili sprava za dovoñenje svežeg čistog vazduha; Engströmov r., respirator koji kontroliše volumen i primenjujç $e posle operacija na otvorenom srcu. Cilj je da se s njim izbegne hipoksija i respiratorna acidoza i napor pri disanju posle operacije; komorski r., respirator u kome se nalazi ćelo telo pacijenta; oklopski r., respirator koji obuhvata samo grudni koš, i to, obuhvatajući ceo trup ili samo njegovu prednju stranu. restauratio, restauracija, v. restitutio. restitucija, sin. restauratio, v. restitutio. restitutio, restitucija, vraćanje na staro, zdravo stanje, uspostavljanje nekadašnjeg stanja; oporavljanje, ozdravljenje. Sin. restauratio; r. ad integrum, potpuno vraćanje nekog organa ili neke funkcije u stanje pre bolesti; protetska r., zamena izgubljenog dela tela veštačkim (ud, dojka, zubi itd.). rest-N, neproteinski azot, v. azot. resuscitatio, resuscitacija, oživljavanje ili vraćanje svesti prividno umrle osobe; r. srca, uspostavljanje srčanih kontrakcija. 692

reticulosis resuscitator, aparat koji potpomaže disanje u asfiksiji; karñiopulmonalni r., aparat koji u isto vreme potpomaže disanje i vrši spoljašnju masažu srca u pacijenta. resutura, v. sekundarna sutura (pod sutura). retardacija, zadocnjavanje, odlaganje, zaostalost. rete, mreža, npr. ret e testis, mreža semenika. retencija hrane, zaostajanje, zadržavanje ostataka hrane izmeñu zuba, u kariožnim lezijama, gingivalnim džepovima, ispod protetskih nadoknada i na drugim retencionim mestima. retencija zuba, v. impactio dentis. retenciona cista, v. cystis. retentio, retencija, zadržavanje, zaustavljanje. U medicini znači zadržavanje u organizmu lučevina (ekskreta) i organa koji se normalno izbacuju. Npr. retentio urinae, zadržavanje mokraće, retentio placentae, zadržavanje posteljice u materici. reticularis, retikularan, mrežast, koji se odnosi na mrežu. V. rete, reticulum. reticulocytopenia, retikulocitopenija, smanjenje retikulocita u perifernoj krvi. reticulocytosis, retikulocitoza, povećanje broja retikulocita u perifernoj krvi. reticulosis, maligno sistemno oboljenje retikuloendotelijalnog sistema. Naziva se još retikuloendoteliozis honlipoidika ili Letter-Siweova bolest, ostali sinonimi su aleukemička retikuloza ili maligna retikuloblasto'matoza. Oboljenje se može javiti u svim uzrastima, praćeno je splenomegalijom, hepatomegalijom i anemijom purpurom. Završava se smrtno zbog pojave infekcije u vremenu od 2 sedmice do 2 godine; r. histiocytica familialis, porodična histiocitna retikuloza, fatalna nasledna bolest u koje postoji pancitopenija, fagocitoza krvnih ćelija u perifernoj krvi, kao i difuzno razmnožavanje histiocita u raznim organima, splenomegalija, hepatomegalija i uvećanje limfnih žlezda. Sin. reticulosis histiocytica medullaris.

retikulocit retikulocit, mladi eritrocit koji specijalnim bojenjem pokazuje bazofilni retikulum, ostatak ribosoma i koji je još u stanju da sintetizuje hemoglobin. retina, mrežnjača, unutrašnja opna očne jabučice. Svojom unutrašnjom stranom dodiruje staklasto telo (corpus vitreum) a spoljašnjom stranom naleže na sudovnjaču. Razlikuju se tri dela: dužični, trepavični i optički deo (najvažniji). Na optičkom delu se nalaze šlepa mrlja (discus n. optici), odakle polaze vlakna vidnog živca, i žuta mrlja (macula lutea) tačka jasnog vida; angiopathia retinae traumatica Purtscher, pojava na očnom dnu mnogobrojnih malih beličastih ognjišta uz vene, kao i krvarenja u slučaju teških kompresija toraksa ili abdomena. Obično nestaju posle nekoliko sedmica; r. identične tačke, lik predmeta koji se posmatra, iako se stvara u jednom i drugom oku, vidi se kao jedan zahvaljujući tome što se ocrtava na obe mrežnjače u simetričnim (identičnim) tačkama. Kada bismo postavili mrežnjaču preko mrežnjače, onda bi se ta mesta podudarala. retinal, aldehid akseroftola, narandžastožuti pigment, nastaje razgrañivanjem rodopsina. retinitis, zapaljenje mrežnjače, uglavnom izazvano infekcijama i toksičkim agensima. Retinitis je obično udružen sa zapaIjenjem sudovnjače (chorioretinitis). Najčešće se javlja metastaznim putem u toku piemije, fokaloza. Uzrok mogu biti i tuberkuloza, sifilis, toksoplazmoza, povreda i dr.; r. exsudativa externa (Coats), odlikuje se eksudacijom i krvavljenjima u dubokim slojevima mrežnjače. Javlja se u mladih osoba, obično samo najednom oku; uzrok nepoznat; r. pigmentosa, bolje dystrophia retinae pigmentosa, hereditarna, progresivna distrofija čulnog epitela s karakterističnim pigmentacijama na očnom dnu. Prvi znak je hemeralopija, ispad perifernih delova vidnog polja, a kasnije smanjenje oštrine vida. Završava se praktičnim slepilom; r. proliferans, posledica teških krvavljenja različite geneze (dijabetes, periflebitis retinae, povreda i

retinoschisis dr.); r. septica, retinitis nastao u toku sepse; r. sclopetaria, retinitis nastao kao posledica povrede vatrenim oružjem. retinoblastoma, retinocytoma, ranije gliom retine, maligni tumor embrionalnih, nediferentovanih ćelija retine. Javlja se u dece, ima hereditarno obeležje. U 25% slučajeva obostran. Daje metastaze. Javlja se obično do šeste godine života. Od ranih znakova: amaurotičko mačije oko, strabizam, sekundarni glaukom. V. pseudoglioma. retinogram, krivulja promena u potencijalu mrežnjače pri naglom osvetljavanju oka. Potencijal mrežnjače predstavlja razlike potencijala izmeñu elektrode postavljene na rožnjači i elektrode na zatiljku u uslovima kada oko nije osvetIjeno i iznosi jedan milivolt. retinopathia, retinopatija, oboljenje mrežnjače nastalo usled poremećaja krvotoka u retini, kao i pod dejstvom uzročnika koji putem krvotoka dospevaju u područje koje snabdeva a. centralis retinae. Zahvaćen je uglavnom moždani sloj retine. Preko krvnih sudova sudovnjače mogu se pod istim okolnostima dešavati promene u čulnom epitelu mrežnjače. Ranije je nikim od ovih oboljenja davan naziv retinitis; r. arteriosclerotica, r. usled sklerotičkih promena u sudovima retine; r. diabetica, u kasnijoj fazi, dijabetes prate promene na očnom dnu; r. hypertonica (raniji naziv r. angiospastica, r. albuminurica), u početku fundus hypertonicus, kasnije prava r.h.; r. toxaemica gravidarum, javlja se na kraju trudnoće kao izraz hipertonije i toksičkih oštećenja. retinopexia, retinopeksija, fiksiranje nalegle ablacije retine hirurškim putem uz pomoć dijatermo-, krio-, ili fotokoagulacije. retinoschisis, retinoshiza, cepanje mrežnjače u dva listića izmeñu njene unutrašnje i spoljašnje granične membrane s postepenim uvećanjem šupljine. Klinički se ispoljava kao juvenilna, po nekim kongenitalna ili kao senilna. Postoje i sekundarni oblici. Progresija oboljenja dovodi do ispada u vidnom polju, a 693

retinoscopia usled pojave ruptura^ može nastati ablacija retine. Lečenje je hirurško. retinoscopia, retinoskopija, v. skiaskopija. retke zemlje, v. zemlje. retraktor, instrument koji služi u Kirurgiji da širi operativnu ranu i da razmiče dublje slojeve i organe pri operaciji; Emmetov r., automatski retraktor koji služi kao vaginalni speculum. V. speculum. retransfusio, retransfuzija, v. autotransfusio. retro-, predmetak koji u složenim recima označuje da je nešto iza, npr. fascia retrorenalis, fascija iza bubrega. retroaktivna amnezija, v. amnesia (retrogradna). retrobulbaris, retrobuibaran, označava da se nešto nalazi iza bulbusa, npr. neuritis, r. tumor, itd. retrofarinksni apsces, v. abscessus. retrofleksija materice, zavaljena, zaturena materica, unatrag povijeno telo materice. retrognathio manñibularis, v. matocclusio, disocclusio. retrogradan, koji se vraća, koji ide unat-^ rag, koji ide u suprotnom smeru; npr. r. pijelografija, tj. ubrizgavanje kontrastnog sredstva u bubrežnu karlicu kateterom kroz uretru, bešiku i uretere u cilju rendgenskog snimanja. V. pijelografija. retrogradna amnezija, v. amnesia. retrogradna elektroforeza, terapijska metoda za odstranjivanje nataloženih teških metala (npr. olova) iz tkiva usne duplje pomoću jednosmerne struje. Koristi se i za dijagnostikovanje trovanja olovom. Zasniva se na činjenici da se teški metali kreću u polju galvanske struje od anode ka katodi. Zato se na obole Io tkivo stavlja katoda, a anodu oboleli drži u ruci. V. elektroforeza lekova. retrokardijalni prostor, onaj deo čovećjeg tela koji se nalazi izmeñu kičme (pozadi) i organa središnjeg dela grudnog koša (spreda). Rendgenolog može da ga vidi u I kosom položaju (PDK) ili u profilu. Sin. Holzknechtov prostor. retrokateterizacija, uvlačenje katetera retrogradno kroz operativno otvorenu 694

revolver mikroskopa mokraćnu bešiku iznad mosta u uretru tako da se katetar na taj način izvlači kroz spoljni otvor uretre. retrolentalan, ono što se nalazi iza kristalnog sočiva. retrolentalna fibroplazija, v. fibroplasia retrolenfalis. retroperitonealis, retroperitonealan, što se odnosi na retroperitoneum. retroperitonitis, zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva u retroperitoneumskom prostoru. retropositio, (oft.) hirurško presecanje i pomeranje mišića pokretača očne jabučice od njegovog pripoja prema nazad u cilju korekcije strabizma. retropulsio, retropulzija, pojava slična propulziji, koja se javlja pri hodu unazad. retrosternalis, retrosternalan, zagrudnjačan, koji se nalazi iza grudne kosti. retrusio dent is, v. inclinatio. Retziusov prostor, v. spatium retropubicum. Retziusove linije, inkrementne linije u gleñi, polaze od gleñno-dentinske granice i završavaju se na površini gleñi. Nastaju usled slabije mineralizacije gleñi. V. Zubna gleñ, perikymata. reumatizam, v. rheumatismus. reumatizam zglobova, v. rheumatismus. reumatoidan, koji liči na reumatizam. reumatoidni artritis, v. arthritis. reumatolog, specijalista za reumatske bolesti. reumatologija, grana medicine koja se bavi reumatskim bolestima. reumatska groznica, v. febris. Reverñinova transplantacija, v. transplantaciju. revertant, alel koji je pretrpeo reverznu mutaciju, odnosno gen koji je ponovnom mutacijom povratio svoje prvobitne karakteristike. reverzna mutacija, v. intragenska supresija. reverzna transkriptaza, v. obratna transkriptaza. revolver mikroskopa, nosač objektiva na mikroskopu u vidu revolverskog bubnja. Naprava smeštena na donjem delu cevi mikroskopa s izvesnim brojem ot-

revulsio vora za uvrtanje nekoliko objektiva. Naprava se obrće oko svoje osovine, tako da pri tome naizmenično dovodi objektive različite moći uveličanja u optičku osovinu mikroskopa. revulsio, revulzija, odvoñenje krvi iz jednog dela tela u drugi. Revulzija se može izazvati, npr., stvaranjem lokalne hiperemije, zapaljenja ili petehijalnih krvavIjenja revulzivnim lekovima, ventuzama itd. revulsiva (remedia), revulzivi, stari naziv za sredstva za draženje kože, koji je danas napušten. rezidualni, preostali; rezidualni azot, v. azot; r. vazduh, v. vazduh. rezistencija, (1) otpor; (2) otpornost; (3) otpor nekog sprovodnika pri prolasku električne struje; (4) u psihoanalitičkoj teoriji i praksi protivljenje otkrivanju sadržaja nesvesnog dela psihe. »Ja« i »nad-ja« trude se da u nesvesnom delu psihe zadrže potisnute sadržaje. Da bi sebe bolje upoznao, bolesnik se mora osloboditi otpora (prema otkrivanju nesvesnih motiva) prema lekaru; r. bakterija na antibiotike, pojava rezistentnih mutanti u bakterijskoj populaciji posledica je spontane mutacije. U velikim bakterijskim populacijama nalaze se mutanti koji su manje osetljivi prema odreñenom hemijskom agensu nego ostali deo populacije. Oni se pojavljuju nezavisno od agensa, te ih on samo selekcionira od ostalih osetljivih mikroorganizama; acidoalkoholna r., otpornost izvesnih bakterija (Kochov b.) prema odbojavanju kiselinama i alkoholom; r. eritrocita, otpornost eritrocita prema hipotoničnim rastvorima NaCl; r. klica, otpornost patogenih klica prema dejstvu hemioterapijskih ili antibiotičkih sredstava; periferna r., otpornost perifernih krvnih sudova, naročito kapilara, prema prolasku krvi kroz njih; r. pri palpaciji, otpor koji postoji pri palpaciji a koji potiče od nekog patološki promenjenog tkiva ili organa, npr. neke neoplazme. V. defense musculaire; vitalna r., otpornost pojedinih osoba prema infekciji i hladnoći. režanj, v. lobus.

rheumatismus režanjski, v. lobaris, lobularis. rhabdomyoma, rabdomiom, benigna neoplazma poprečnoprugastog mišića. rhabdomyosarcoma, rabdosarkom, maligna neoplazma poprečnoprugastog mišića. rhagas, ragada, pukotina kože, najčešće lokalizovana na prelazu kože i sluznica; nastaje usled gubitka elasticiteta kože. Rhamnus Frangulae, krkovina, krušina, biljka čija kora sadrži antracenske derivate. Ova kora, u obliku Species laxantes ili suvog ekstrakta, upotrebljava se kao laksantno sredstvo. V. Frangulae cortex (pod cortex). Rhei rizoma, osušen podanak i korenje raveda ili rabarbare, Rheum palmatum; Rh. officinale. Sadrži antracenske derivate (hrizofansku kiselinu i rein) i taninsku kiselinu. Upotrebljava se, uglavnom, kao laksantno sredstvo, i to u obliku praška ili tableta. rhenium, Re> renijum, hemijski element, metal, po svojim hemijskim osobinama sličan manganu. rhestocythaemia, restocitemija, prisustvo fragmentovanih eritrocita u perifernoj krvi. Rheum officinale (Polygonaceae), raved, rabarbara, podanak raveda (Rhei rizoma), spada u grupu laksantnih sredstava, čiji su aktivni sastojci antracenski derivati. rheuma, reuma, svako lučenje vodenog ili sluzavog sadržaja. rheumarthritis, reumartritis, reumatoidni artritis. rheumatalgia, reumatalgija, hronični reumatički bol. rheumaticus, reumatski, koji pripada reumatizmu, ili je njime izazvan. rheumatismus, reumatizam, svaka od bolesti u koje postoji zapaljenje, degeneracija i metabolički poremećaji vezivnog tkiva, naročito zglobova i njima dodatih struktura, kao što su mišići, burze, tetive i fibrozno tkivo. Reumatizam je praćen bolom, ukočenošću i ograničenim pokretima obolelih t(dva. Reumatizam koji je ograničen na zglobove stavljen je u artritise; r. articular is, reumatizam zglobova; r. articularis acutus, reu-

695

Rh-faktor matska groznica; r. articularis chroiiicus, reumatoidni artritis; r. cardiacus. srčani reumatizam, promene na srcu izazvane reumatskom groznicom; r. gonorrhoica, akutni zglobni reumatizam u toku gonoroičkog uretritisa; Heberdenov r., reumatizam zglobova prstiju u kojem se stvaraju čvorići; r. inflammatoria, reumatska groznica; r. muscularis, mišićni reumatizam, fibrositis; r. osseus, reumatoidni artritis; r. palindromica, palindromski reumatizam, u kojem postoje povremene epizode artritisa i periartritisa bez povišene temperature i bez stalnih promena u zglobovima; Poncetov r., tuberkulozni reumatizam; r. tuberculosa, tuberkulozni reumatizam, zapaljenjske promene u zglobovima izazvane toksinima tuberkuloze; r. visceralis, reumatizam koji obuhvata visceralne organe, naročito srce i perikard. Rh-faktor, skup aglutinogena (13), karakterističnih za opnu eritrocita Rhesus-majmuna (zbog toga i oznaka Rh). Na opni čovečijih eritrocita se aglutinogen Rh nalazi u 85% bele rase (Rh-pozitivne osobe) dok 15% nemaju Rh-faktor (Rh-negativne osobe). Rh-aglutinogen se dominantno nasleñuje i od izuzetnog je značaja u ponovljenim transfuzijama kada je primalac Rh-negativan, a krv koja se daje Rh-pozitivna i u graviditetu kada je majka Rh-pozitivna, a otac Rh-negativan. Rh-faktor unet u organizam Rh-negativnih osoba dovodi do stvaranja antitela (anti-Rh-aglutina), zbog čega pri ponovljenoj transfuziji može doći do aglutinacije unesenih eritrocita. Stvaranje ^ovih aglutinina u organizmu majke, čije je dete od oca nasledilo Rh-faktor, može biti uzrok uginuća ploda, pobačaja i oboljenja deteta, koje se odlikuje propadanjem eritrocita (cytroblastosis foetalis). rhinencephalon, rinencefalon, olfaktivni mozak, deo mozga koji služi funkciji mirisa. Sastoji se od olfaktivne glavice, gde sè završavaju olfaktivna vlakna, i od olfaktivne trake i vijuge, gde se nalazi kortikalni centar olfaktivnog puta. 696

rhinorrhoea rhinoguttae (kapi za nos), kapi za ukapavanje u nosnu šupljinu. rhinolalia, rinolalija, unjkanje, govor s nosnim prizvukom glasa usled neke bolesti ili usled neke funkcijske smetnje: r. aperta, otvorena unjkavost, nastaje kad je onemogućeno zatvaranje artikulacijske duplje pri izgovaranju suglasnika, npr. usled paralize ili rascepa mekog nepca; r, clausa, zatvorena unjkavost nastaje kad postoji neka zapreka u nosu ili u nazofarinksu da bi došlo do nosne rezonancije glasova kojima je to po njihovoj prirodi potrebno (npr. »m« ili »n«). rhinologia, rinologija, deo medicinske nauke koji se bavi patologijom nosa i nosnih sinusa. rhinophyma, rinofima, usled dugotrajne i vrlo masivne hipertrofije lojnih žlezda u koži nosa i njegovoj neposrednoj okolini dolazi do stvaranja kožnih kvrga i privesaka. Nos je ogromno uvećan, boja mu je ljubičastocrvena. Obično ovom uvećanju prethodi acne rosacea. Operativnim lečenjem postiže se uspeh. rhinoplastica, rinoplastika, operativni poduhvat kojim se izgrañuje nov nos ili samo neki njegovi delovi. Primenjuju se mnogobrojni metodi plastičke i rekonstruktivne hirurgije, ali uglavnom se upotrebljavaju autoplastički kalemovi kože i potpornog tkiva, hrskavice ili kosti. Indikacije su rekonstruktivne (posle traume), funkcione (lupus) ili estetske (makrorinija, rinofima itd.); engleska r., rinoplastika kojom se formira nos pomoću kožnog režnja uzetog s obraza; indijska r., rinoplastika u kojoj se rekonstrukcija nosa vrši pomoću kožnog režnja uzetog sa čela, čija se peteljka nalazi na korenu nosa; !talijanska r., ona u kojoj se rekonstrukcija nosa vrši kožnim režnjem uzetim s nadlaktice, tako da režanj ostajep vezan s nadlakticom, dok se režanj primi, sraste; Tagliacotiova r., sin. {talijanska rinoplastika. rhinorrhagia, rinoragija, krvarenje iz nosa. V. epistaxis. rhinorrhoea, rinoreja, obilno izlučivanje tečnosti iz nosa. To može da bude sluzav, serozan ili gnojan sekret koji prati

rhinoscleroma zapaljenje. Ako je u pitanju izlučivanje cerebrospinalne tečnosti, koja iz lobanjske duplje dolazi u nos u slučaju frakture lubanjske baze, ustreline ili usled prskanja zida nosne meningokele, govori se o rhinorrhoea cerebrospinalis. rhinoscleroma, rinosklerom, nosna manifestacija oboljenja gornjih i donjih respiracijskih puteva koje u celosti čini scleroma respiratorium. Pod uticajem hronične i obično vrlo masivne infekcb je Frischovim bacilom skleroma dolazi do stvaranja specifičnog granulacijskog tkiva u sluznici vazdušnih puteva. Infiltrati se postepeno pretvaraju u vrlo tvrde ožiljke koji koncentrično sužavaju lumen. U stadijumu infiltracije je lecenje streptomicinom uspešno. U stadijumu masivnih ožiljaka preti smrt od ugušenja, jer se ožiljci u bronhusima ne mogu veštački proširiti. Bolest se javlja endemski i u mlañih ljudi. U nas još postoje mala endemska žarišta u Bosni i u Meñumurju. rhinovirusi (grupa PICORNA-virusa humanog porekla), rinovirusi, ima ih više od 60 tipova; izolovani su iz nosa i ždreIa. Za ove viruse, uključivši i neke enteroviruse, dokazano je da prouzrokuju nazeb u dece i u odraslih. rhizoma, rizom, podzemno stablo. rhizotomia, v. radicotomia, Försterova operacija (pod operacija). rhodium, Rh, rodijum, hemijski element, srebrnastobeo metal, pripada grupi platinskih metala. rhodopsinum, rodopsin, pigment koji je u mraku purpurno crven, a pod uticajem svetlosti bledi. Sastoji se od retinena kombinovanog sa skotopsinom. Nalazi se u čepićima mrežnjače. Rodopsin je fotosenzitivan pigment u čijem stvaranju učestvuje veoma komplikovan proces redukcije i oksidacije. Pri tome važnu ulogu igra vitamin Ai iz pigmentnog epitela i cirkulacije. Ranije je nazivan vidni purpur, ali boja nije pravi purpur, već predstavlja jednu njegovu, nijansu. rhombencephalon, rombencefalon, rombasti mozak, deo mozga koji sačinjavaju izdužena moždina, Varoliusov most, mali mozak i četvrta moždana komora.

Ribarska Banja rhonchus(i), ronh(i), propratni šumovi koji se čuju pri auskultaciji pluća i koji svojim kvalitetom mogu omogućiti da se odredi mesto (bronhije, parenhim) promene U plućima i njena priroda (zapaljenje, nekroza i dr.); r. bronchogenes, bronhogeni šumovi, koji nastaju u bronhijama; r. crepitantes, krepitacije, vrlo fini, sitni, pneumogeni ronhi, koji se čuju samo u udisaju i nastaju u slepIjenim plućnim alveolama; r. humidi, vlažni ronhi, nastaju u bronhijama u kojima postoji žitka masa u kojoj se stvaraju mehurići pri udisanju; r. pneumogenes, ronhi koji nastaju u alveolama pluća, ili u plućnim kavernama; r. sibilantes, piskavi ronhi, bronhogeni ronhi u vidu pištanja u predelu sitnih bronha, u kojima se nalazi žilav sekret, ili čiji je zjap sužen otokom sluznice; r. sonori, strugavi bronhogeni ronhi, kada u krupnim bronhijama postoje vlakna razapetog žilavog sekreta. rhytmus, ritam, odmereno kretanje, pojava nekog rada u pravilnim intervalima; r. bigeminus, bigemini r.; r. cordis, srčani ritam, srčana radnja koja se ispoljava ponavljanjem sistole i dijastole u pravilnim razmacima; r. časovnika, v. embryocardia; fetalni r., v. embryocardia; galopni r., auskultatorni, a donekle i palpatorni fenomen koji se javlja na srcu u vidu ritma u tri vremena pri popuštanju tonusa srčanog mišića; idioventrikularni r., v. ventrikulami r.; komorski r., v. ventrikulami r.; lokomotivni r., ritam u tri ili četiri vremena koji se čuje u srčanom predelu pri suvom perikarditisu, a sastoji se od srčanih tonova i od šumova usled trenja perikarda; nodalni r., ritam koji nastaje kad podsticaj polazi iz sinusnog čvora; ventrikulami r., ritam koji se javlja u komorama usled potpunog srčanog bloka. Ribarska Banja, banja u podnožju Jastrepca, udaljena 22 km od ðunisa, na 540 m n.v. Klimat deluje sédativno. Postoje šest izvora temperature: 38,7°; 38°; 28°; 16,10C, slabo mineralisane (0,3796 g°/oo), sumporne (suffidne i sumpor-vodonične) vode, koja se koristi za piće, 697

r.

riboflavin kupanje i ispiranje. Postoje dva kupatila: toplo i hladno. U ovoj banji se lece: netuberkulozna zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; neuralgije i mialgije; oboljenja kože; bolesti ženskih poInih organa. Banja je i oporavilište, odmaralište i letovalište. Od 1949. god. služi i kao oporavilište za rekonvalescente koji su preležali tuberkulozu pluća. riboflavin, jedan od vitamina iz B-kompleksa. Sastojak flavoproteinskih enzima, koji igraju važnu ulogu u organizmu čineći deo enzimskog sistema za metabolizam ugljenih hidrata. Ima ga u siru, mleku, jajima, jetri, bubrezima, a najviše u kvascu. Upotrebljava se u lečenju odgovarajuće avitaminoze (ariboflavinoze) i lečenju pelagre (pored amida nikotinske kiseline i niacina). ribonukleaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje ribonukleinske kiseline. V. nuclease. ribonukleinska kiselina (RNK), nukleinska kiselina koja predstavlja prepis genskog materijala s DNK. Ona se, za razliku od DNK, sastoji samo od jednog polinukleotidnog lanca u kome se mçsto timina nalazi azotna baza uracil, a mesto deoksiriboze, šećer riboza. RNK se javlja u tri oblika: informativna RNK, (mRNK), transportna RNK (tRNK) i ribosomska RNK (rRNK). ribosomi, sitne citoplazmatske strukture koje se sastoje od rRNK i proteina na kojima se smeštaju mRNK i kompleksi tRNK i aminokiselina radi sinteze polipeptidnih lanaca. V. citoplazma* ribosomska RNK (rRNK), prepis posebne grupe gena specijalizovanih za proizvodnju rRNK. Ribosomska RNK je sastavni deo ribosoma koji predstavljaju mesto sinteze polipeptida. V. polyribosom. riboza, ugljeni hidrat (monosaharid, aldopentoza), sastojak ribonukleinskih kiselina. Ricini oleum, v. Oleum Ritini. ricinus, v,,Ritini oleum (pod Oleum). Rickettsiae, rikecije, mikroorganizmi koji se mogu uvrstiti u grupu velikih virusa. Rikecije se razlikuju od bakterija po 698

rickettsiosis tpme što se mogu razmnožavati jedino u unutrašnjosti žive ćelije neke životinjske vrste (insekti, sisari, čovek) i što su manje od bakterija (u prečniku oko 250 ). Razne vrste rikecija mogu da izazovu razna oboljenja u ljudi, npr. R. pro-wazeki izaziva klasični pegavac, R. moo-seri izaziva endemski pegavac. V. typhus exanthematicus, febris. rickettsiosis, rikeciozis, rikecioze, grupa teških, febrilnih uopštenih oboljenja s egzantemom, koje izazivaju rikecije, a prenose razni inficirani vektori. Rikecioze imaju dugu inkubaciju (10-30 dana). Počinju naglo jezom, temperaturom, glavoboljom i mialgijom. Rikecioze traju 2-3 sedmice i ostavljaju trajan imunitet. Dijagnoza se potvrñuje sero-loški. Rikecioze spadaju u grupu bioloških oružja; Brilova bolest, ona je kasnije recidiv pegavca. Javlja se sporadično i to u odraslih osoba, koje su pre 10-30 godina preležale pegavac. Bolest proti-če kao lakši oblik pegavca. Dijagnoza se potvrñuje serološki; marseljska groznica, teško oboljenje sa pojavom primarnog afekta na mestu ujeda krpelja i nodularne ospe po ćelom telu (»kvržiča-vi pegavac«). Izazivač je Rickettsia co-nori. Izvor bolesti su psi, goveda i ovce, a prenosioci krpelji; mišji tifus, sporadično oboljenje koje liči na lakši pegavac. Izaziva ga Rickettsia moozeri, a prenose s obolelih glodara, vaši i buve; r. marseliensis, rikeciozis marselien-zis, marseljska groznica, kvržiČavi pegavac. V. rikettsiosis; r. murina, rikeciozis murina, murini ili mišji tifus. V. rikett-siosis; pegavac, najčešća rikecioza. I-zaziva ga Rickettsia prowazeki, a prenose čovečje vaši. Poznat kao »ratno« o-boljenje. Za pegavac je karakterističan nagao početak sa visokom temperaturom, koja traje 10 dana. Posle 4-6 dana bolesti javlja se teško tifozno stanje i pe-tehijalna ospa. Bolest traje od 15 do 20 dana. Prognoza je ozbiljna. Aktivna imu-nizacija se koristi u ratnim prilikama i endemskim krajevima; Q-fever (kju-fi-ver) kju-groznica, teško febrilno oboljenje koje izaziva Rickettsia burnetti. Čovek se najčešće inficira direktnim doñi-

rifampicin

Robsonova tačka

rom s o bole lim govedima i ovcama. Bo- rinitis infectiosa, rinitis infekcioza, zalest počinje kao u drugih rikecija. Merazna kijavica, lako virusno oboljenje ñutim, posle 2-3 dana umesto ospe javsluznice nosa sa rinorejom i dobrim lja se atipična pneumonija. opštim stanjem. Bolest traje 2-7 dana. Javlja se u vidu epidemija u gradskim rifampicin, antibiotik dobiven iz Strepnaseljima i to uglavnom zimi. tomyces mediterranei, inhibira rastenje većine gram-pozitivnih koka i nekih rinoliti, inkrustirana strana tela u nosu. gram-negativnih mikroorganizama, Obično je u pitanju neznatno strano kao i M. tuberculosis. telo nosa, koje nije bilo odstranjeno pa su se oko njega tokom godina taložile rigidan, v. rigidus. organske materije i krečne soli. Kad dorigiditas, rigidnost, ukočenost, ukrućestigne veličinu trešnje ili šljive izaziva nost, povišen mišićni tonus. Rigidnost ulceracije u svom ležištu, hronično gnomišića je posledica oboljenja piramidjenje i opstrukciju disanja na nos. Običnih ili ekstrapiramidnih puteva. no može da se odstrani kroz nos. rigidnost, v. rigiditas. rigidus, rigidan, krut, nesavitljiv, neelasti- rinomanometrija, metoda za merenje vrednosti negativnog vazdušnog pritisčan. ka u toku inspiracije kroz nos. Nekim rigor, ukočenost, (1) povišenje mišićnog aparatima se meri vrednost pritiska u tonusa odlikuje se plastičnošću, tj. ravsvakoj nosnoj duplji posebno, drugima nomernošću otpora pri pasivnom istese meri pritisak u nosnom ždrelu. Služi zanju mišića. Obično se pojačava pri uzza objektivno utvrñivanje stepena insuastopnom Čestom ponavljanju pasivnih ficijencije nosnog disanja. pokreta. Pri pasivnom istezanju mišića koji pokazuje rigor dogaña se da ovaj rinoneoplastika, operacijski postupak brzo i u kratkim razmacima nestaje i pri kojem se metodama plastične hirurvraća se, pojava poznata kao »fenomen gije izgrañuje čitava nosna piramida sa zupčastog točka« (Negro). Javlja se pri svim svojim sastavnim delovima. Dolazi oboljenjima ekstrapiramidnog aparata, u obzir u većih defekata usled povrede naročito globusa palidusa (parkinsonisili bolesti (lupus, kancer), mus); (2) jeza, drhtavica. V. hypertonia, rinoskopija, osmatranje nosnog predvorNegrov fenomen (pod znak); r. mortis, ja i nosne duplje u cilju lekarskog premrtvačka ukočenost, promena na lesu gleda. Vrši se uz podobno osvetljenje i koja se razvija šest časova posle smrti i uz upotrebu nosnog spekuluma (r. antesastoji se u kontrakciji mišića zbog bubrior) kroz nosne otvore ili uz upotrebu renja koloida i njihove kontraktilne malog ogledala koje se u usnoj duplji supstancije. Usled ovoga posle smrti postavlja iza mekog nepca (r. posterior) m.u. popušta, mišići se olabave i zglobiod hoana prema napred. vi postaju lako pokretljivi; r. nervorum, risus, rizus, smeh; r. sardonicus, izraz v. tetanus; r. t remene, v. paralysis agilica izazvan grčem mišića lica koji podtans. seća na ciničan smeh. V. tetanus. rikecioze, v. rickettziosis. Ritterova bolest, v. dermatitis exfoliativa. rima,, pukotina, prorez, npr. r. palpebra- Riva-Rocciev tonometar, v. sfigmomanorum, prorez očnih kapaka; r. glottidis, metar. v. glottis. Rivaltina reakcija, reakcija koja se koristi Ringelmanova skala, ploča sa 4 različito za razlikovanje eksudata od transuda-ta. zatamnjena polja od 20 % crnih i 80 % Robisonov estar, v. glukoio-6-josfat. belih površina, 40 i 60,60 i 40 i 80 i 20 % roborantia (remedia), roborancije, sredcrnih odnosno belih površina. Obojene stva za jačanje, danas skoro napušten površine služe za uporeñivanje s bojom naziv. izlazeceg dima. Dozvoljava se boja na Robsonova tačka, v. tačka. prve dve skale.

699

Rocky-Mountain spotted fever Rocky-Mountain spotted fever, groznica Stenovitih planina, infektivne oboljenje, slično pegavcu, izazvano rikecijama (Dermaceirtroxenus rickettsii), koje je najpre otkriveno u Stenovitim planinama (Rocky Mountain) u SAD. Ono se odlikuje visokom temperaturom, bolovima u krstima i mišićima, glavoboljom, crvenom makuloznom ospom, koja docnije postaje crna i slivena, i duševnim poremećajima. Prenosi je jedna vrsta krpelja. V. rickettsiosis. rodenticidi, sredstva za uništavanje raznih glodara. rodoskvrnuće (incestus s. incestum), polno opštenje (incestuozna veza) meñu krvnim srodnicima. Srodnička bračna zajednica. Protiv rodoskrvnih veza najsnažnije deluje zazor od rodosk\ vrnuća, koji u čoveka razvija odbojno osećanje, odvratnost prema polnom odnosu s krvnim srodnikom. Još je ukorenjeno mišljenje daje takav stav uroñen, kao »glas krvi«, što je pogrešno. On je stečen i delo je kulture, shvatanje današnjeg čoveka. Kako se, prema krivično-pravnoj terminologiji, suština incesta sastoji od izvršene obljube meñu kr v vnim srodnicima, to se u savremenoj seksologiji javlja potreba za uvoñenjem i pojma incestoidnog, kojim se ,obuhvataju, izuzev obljubne radnje, i sve težnje i postupci manje-više ispoljenog seksualnog, pretežno vangenitalnog karaktera prema krvnom srodniku, bez obzira što nisu kažnjivi. Ako je ljubav i težnja deteta znatno veća od ljubavi i težnje roditelja istog pola, onda se u detetu razvija preterana, skoro isključiva ljubav prema roditelju suprotnog pola. V. incestus i Edipov i Elektrin kompleks. rog, v. cornu. Rogaška Slatina, banja severoistočno od Celja, u dolini reke Irije, na 228 m n.v. Njen klimat deluje sedativno-tonički. Postoje tri izvora hladne (oko 1O0C), sulfatne (salinične), zemnoalkalne (hidrokarbonatne) i ugljenokisele vode (ukupno mineralisanje: 6,398, 7,767 i 9,212 g°/oo). Ova se voda koristi >za piće i za prirodna ugljenokisela kupanja (prethodno zagrejana). Kupatilo je s kada700

rostrum ma, odeljenjima za hidroterapiju, masažu i dr. U ovoj banji se lece: atonička opstipacija, oboljenja creva u vezi s bolestima žuči i jetre, oboljenja jetre, žučnih puteva i želuca, gojaznost, šećerna bolest, premorenost i rekonvalescencija. Rogaška Slatina je naša najureñenija banja.; Rohrove trake, fibrinoidne trake na dnu interviloznih prostora posteljice. roj te, amnionske, v. amnionske rojte. Rokytansky-Cushingov ulkus, v. ulcus. Rokytanskyjeva bolest, v. atrophia flava hepatis. rombasti mozak, v. rhombencephalon. rombencefalna prevlaka, blago suženje pozadi meñumozga na leñnoj strani moždane cevi. Rombergova bolest, v. bolest. ronilačka bolest, v. kesonska bolest (pod bolest). Röntgenov aparat, ureñaj za primenu rendgenskih zrakova. Sastoji se od transformatora visokog i niskog napona, rendgenske cevi, stativa sa fluorescentnim zaklonom i komandnog (regulacionog) stola. rosacea, v.-acne rosacea. Rosenbachov erizipeloid, v. erysipeloid. Rosenmiilerov organ, izmenjerii deo nekadašnjeg mezonefrosa ženskog organizma, koji se sastoji od uzdužnog kanala, ostatka Wolffovog kanala i niza poprečnih kanalića, ostataka sabirnih kanalića epigenitalnog dela Wolffovog kanala. roseola, rozeola, naziv za svaku ospu crvene boje; r. cholerica, ospa u toku kolere; r. epidemica, v. rubeola; r. idiopathica, r. čiji se uzrok ne može otkriti; r. symptomatica, r. koja je simptom neke osipne groznice; r. syphilitica, r. u toku sekundarnog stadijuma sifilisa; r. typhosa, r. u toku tifusa ili pegavça; r. vaccinia, ospa koja se ponekad javlja posle vakcinacije. Roser-Nélatonova linija, v. linea. Rosmarinus officinalis, Labiatae, ružmarin. Lišće ove biljke sadrži etarsko ulje. rostrum, kljun u lañe, nešto što liči na kljun, kljunasti deo nekog organa, npr.

rotatio

ruminatio

rostrum corporis callosi, kljunasti deo loboñene energije pri utrošku jednog žuljevitog tela. litra kiseonika (kalorijski ekvivalent kirotatio, rotacija, okretanje oko uzdužne seonika) zavisi od prirode materija koje osovine; r. dentis, obrtanje zuba oko se razgrañuju u organizmu. uzdužne osovine. rtenica, rtenjača, v. kičma, columna verrotator, mišić obrtač (m. rotator). tebralis, rachis. Routteova operacija, v. operacija. rubefacientia (remedia), flogistička Rouxova anastomoza, anastomoza, običsredstva koja izazivaju crvenilo kože. no na tankom, a ne na debelom crevu, u rubeola, crvenka, akutno blago, virusno kojoj se presečena vijuga creva anastooboljenje iz grupe osipnih groznica. mozuje s bočnom stranom druge vijuge Kapljična infekcija uglavnom školske istog creva dajući sliku koja podseća na dece. Odlikuje se pojavom blede i retke slovo Y (Y-anastomoza). V. anastomosis, makulopapulozne ospe kao u mojrbila, enteroanastomosis. ili difuznog eritema kao u lakom šarlarovovsko stopalo, v. pes. hu. Ospa traje 1-2 dana. Obično su uveRovsingov znak, v. znak. ćane sve limfne žlezde, a naročito surozanilin, bazna crvena boja, derivat trifebokcipitalne i vratne. Čest je laki otok nil-metana, koja dolazi u promet u vidu slèzine. Virus rubeole ima teratogeni igličastih kristala rastvorljivih u vodi i efekat. Zato su moguće kongenitalne alkoholu. Hidrohlorid rozanilina se namalformacije u 20-25 % dece, čije su ziva fuksin. majke prebolele rubeolu u toku prva tri rozete, (v. stvaranje rozeta). Okupljanje meseca trudnoće, tj. u periodu organoeritrocita oko limfocita što liči na rozegeneze. tu (otuda ime). Služi za otkrivanje re- rub eo sis iriñis, pojava novostvorenih krceptora na limfocitima. Formiranje rovnih sudova u dužici, najčešće u dijabezeta je imunološki test. Vezivanje eritrotesu i trombozi centralne vene mrežnjacita za limfocite obavlja se preko različiče. Novostvoreni krvni sudovi u tkivu tih receptora na površini membrane mogu da blokiraju komorni ugao i dovelimfocita. Otuda se razlikuju tri vrste rodu do sekundarnog glaukoma. zeta: E-rozete (receptori za eritrocite; rubidium, Rb, hemijski element, alkalni nisu imunoglobulini); EA-rozete (recepmetal. tori za Fc-fragment imunoglobulma G); Rubrum scarlatinum (šarlah crvenilo), i EAC-rozete (receptori za -kompoazoboja, sredstvo za podsticanje epitelinentu komplementa); E-rozete stvaraju zovanja defekata kože. T-limfociti; EA-rozete B-limfociti, a Rubus idaeus, malina, služi za spravljanje mogu i T-limfociti; EAC-rozete stvaraju sirupa od malina (Sirupus Rubi idaei). B-limfociti. Funkcioni značaj rozeta je ručje, koren šake, v. carpus, manus, šaka. još nepoznat. rudarska glista, v. Ankylostoma duodenarožnjača, v. cornea. Ie. RQ, respiratorni količnik; odnos izmeñu rudarski nistagmus, v. nystagmus. osloboñenog CO2 i utrošenog O2 u jedi- rugae palatinae, nabori vezivnog tkiva nici vremena. Zavisi od vrste hranljivih prekriveni sluznicom na prednjem delu materija koje, u trenutku odreñivanja tvrdog nepca, neposredno iza prednjih RQ, sagorevaju u organizmu. Pri sagoregornjih zuba. Mogu biti slabije ili jače izvanju ugljenohidratnih materija RQ = l, ražene. masti 0,71, a belančevina 0,83, a pri me- rumen, burag, prvi želudac u preživara. šovitoj ishrani, kad sagorevaju sve tri rumenotomia, rumenotomija, operacija vrste organskih materija, RQ = 0,82. Odkoja se sastoji u prosecanju buraga u cireñivanje RQ značajno je u odreñivanju lju otklanjanja stranog tela ili impaktibazalnog metabolizma, energetske porane hrane. trošnje u normalnim uslovima rada i ruminatio, ruminacija, preživanje, deo uticaja spoljne sredine, jer količina osprocesa varenja koji se normalno zbiva 701

Rumpel-Leeñeov test u životinja preživara. Ruminacija je povraćanje nagomilane hrane iz buraga u usta. Nenormalno, javlja se u nekim oboljenjima (u histeriji) i u čoveka povremeno vraćanje hrane iz želuca, bez osećaja muke, a potom njeno izbacivanje ili ponovno žvakanje i gutanje. Sin. merycismus. Rumpel-Leeñeov test, v. test. runt disease (engl.) rant disiz, bolest zakržljavanja, sindrom koji se javlja kad se imunokompetentne ćelije davaoca transplantata održe u organizmu primaoca (domaćina) i poćnu da stvaraju antitela ili ćelijski imunitet protiv raznih antigena primaoca. U rant disizu dolazi postepeno do fatalnog propadanja tkiva domaćina (sin. graft versus host reaction, engl.), reakcija transplantata protiv domaćina. rupia, rupija, kupasta, slojevita krasta. Najćešće se javlja u tercijarnom sifilisu. ruptura, prekid, prskanje, rasprsnuće, raskid nekog organa; u ginekološkim oboljenjima može da prsne cističan jajnik, a kod vanmaterične trudnoće i gnojnog zapaljenja (pyosalpinx) jajovod. Za vreme poroñaja može da doñe do prskanja materice, materičnog graca, vagine i meñice. U svim ovim slučajevima mora se hirurški intervenisati; r. bubanjske opne, prekid kontinuiteta bubanj s ke opne koji je nastao direktnim delovanjem sile (igla, travka) ili njenim indirektnim delovanjem (pritisak vazduha ili vode). Posebna vrsta rupture bubanjske opne prati prelome slepooćne kosti u kojima prelomne linije prolaze kroz spoljni slušni hodnik. Rupture bubanjske opne se razlikuju od perforacija bubanjske opne po tome što nema gubitka supstancije; r. traheje, prekid kontinuiteta dušnika koji se dešava prilikom teških saobraćajnih nes-

702

rvačko uho reća, najčešće ispod vratnog dela. Povreñeni može da se spase ako mu se blagovremeno pruži hirurška pomoć. Rusanña Banja, banja na zapadnoj strani sela Melenci (Banat) na 82 m n.v. Klimat deluje sedativno. To je isključivo blatno lečilište. Blato se vadi iz blatnog jezera (zapadno od banje); ono je mineralno -organsko i sumporno. Lečenje se sastoji u primëni toplog (zagrejanog) blata u ureñenom kupatilu. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; hronična oboljenja ženskih polnih organa; neuralgije i neke kožne bolesti. Rusconijev čmar, blastoporni otvor u toku gastrulacije jajeta žabe. Rushov klin, v. klin. ruski meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. ruthenium, Rn, rutenijum, hemijski element, siv i krt metal koji se javlja zajedno s platinom, kojoj je sličan. rutherforñ, raderferd (rd), količina ma kakvog radioaktivnog izotopa što u svakom sekundu ima l milion raspada; rd= 1,Ox 10 dezintegracija u sekundu; l kiri ima 37.000 rd i l me - 37 rd. rutin, flavonski glikozid, izolovan iz rute (otuda ime) i iz mnogih drugih biljaka (duvan, heljda, zova itd.) Ima isto dejstvo kao i vitamin P: popravlja krtost kapilara, smanjuje njihovu propustljivost i, uopšte, smanjuje propustljivost površinskih slojeva ćelija. Upotrebljava se u čitavom nizu indikacija u kojim postoje krvarenja i povišena tendencija ka krvarenjima kao posledica smanjene rezistencije kapilara. rvačko uho, deformisana i nešto smanjena usna školjka. Posledica ponavljanjh nagnječenja usne školjke, hematoma pa i fraktura usne hrskavice.

S., skraćenica na lekarskom receptu za signa (signiraj, obeleži) ili za signetur (neka se signira, neka se obeleži). S., skraćenica od seu, ili. s., v. signa.

sat., skraćenica za saturatio, saturacija, šumeći napitak. Sb, hemijski simbol za element antimon (stibium). scat., skraćenica za scatula, kutija. SD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima (»nišan« ćelijama u mešanoj limfocitnoj reakciji), koji se mogu dokazati antitelima. Se,75hemijski simbol za element selenium. Se , radioaktivni izotop selenijuma, primenjuje se u obliku selenita za scintigrafsku dijagnostiku tumora, a u obliku metionina obeleženog Se75 za scintigrafiju pankreasa i paratireoidnih žlezda. SEV, v. polovična debljina.

SH, skraćenica za serumski hepatitis, inokulacijski hepatitis. SI, meñunarodna skraćenica za Meñunarodni sistem mernih jedinica, usvojen od strane Generalne konferencije za tegove i mere (CGPM) 1960. godine, a u našoj zemlji je regulisan sa više zakonskih propisa. SI se sastoji od osnovnih, izvedenih i decimalnih jedinica. Osnovne jedinice zasnovane na 7 osnovnih fizičkih veličina (dužina, masa, vreme, jačina električne struje, jačina svetlosti, termodinamička temperatura i količina materije) su: metar, kilogram, sekunda, amper, kandela, kelvin i mol. sir., skraćenica za sirupus, sirup, v. sirupus.

Sm, hemijski simbol za element samarijum koji spada u lantanoide. Sn, hemijski simbol za kalaj, stannum. sol., skraćenica u lekarskim receptima za solutio, rastvor; solutus, rastvoren. solv., skraćenica u lekarskom receptu za solve (solvatur), rastvori (neka se rastvori). spec., skraćenica za species, čaj. spir., skraćenica za spiritus, alkohol (etil-alkohol, etanol). spi., skraćenica za simplex (jednostavan). s.q., skraćenica u lekarskim receptima za sufficiens quantitas, dovoljna količina (uobičajenije je q.s., skraćenica za quantum satis, dovoljna količina). Sr,87hemijski simbol za strontium. Sr , radioaktivni izotop stroncijuma, primenjuje se za šcintigrafiju kostiju. s.s.n., skraćenica na lekarskom receptu od signa suo nomine (obeleži njegovim imenom). S.S.V., skraćenica u lekarskim receptima za sub signo (sigilio) veneni, sa oznakom da je otrov. STH, v. adenohypophysis.

suppos., skraćenica za suppositoria, čepići. Sabinova poliovakcina, oralna vakcina sa živim ublaženim virusom. Proizvedena je od virulentnih sojeva obrañenih u laboratiriji primenom genetičkih metoda, ili od prirodno atenuisanih sojeva koji su izolovani od dece u izvanepidemijskim razdobljima. Virus iz "žive" poliovakcine se umnožava, inficira i tako imunizira. U tom procesu infektivno po703

saccharatus kaljenje vakcinalnog virusa se širi u odreñenom području. saccharatus, zašećeren. Saccharlnum, saharin, anhidrid ortosulfimidobenzojeve kiseline. Tri stotine puta je slañi od šećera. Služi kao žarnena za šećer u dijabetičara i u gojaznih osoba; prema našoj farmakopeji oficinalan je kao rastvorljivi saharin (Saccharin-natrium). Pri dugom uzimanju može dovesti do izvesnih promena u organizmu. Sacchäromyces, rod gljivica iz fam. Ascomycetes; u običnom životu poznate kao kvasci. Jednoćelijski organizmi ovalnog ili^sfernog oblika, bez micelijuma. Množe se pupljenjem ili pretvaranjem u askuse s askosporama. Saccharomycetes, gljivice kvasca, poro dica u okviru klase viših gljiva, ali u redukovanom, jednoćelijskom, mikros kopskom obliku. Izazivaju alkoholno vrenje u rastvoru šećera. Vinski kvasac (Saccharomyces ellipsoideus) postoji i slobodan u prirodi, pivski kvasac (S. cerevisiae) samo u kultivisanom obli ku, a osušen, oficinalan - Faex medicilis. V. fungi -s Saccharosum, saharoza, običan šećer. Služi kao konstituens za praškove za unutrašnju upotrebu; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sin. Saccharum; S.lactis, mlečni šećer, laktoza, vrsta šećera koja služi kao konstituens za higroskopne lekove u obliku praška; oficinalan je p'rema našoj farmakopeji. V. laktoza. Saccharum, v. Saccharosum; S.Uvae, v. glikoza. sacculatio, sakulavija, osobina da se na nečem stvore kesice ili džepovi; s.coli, sin. haustrh colL sacculus, sakulus, kesica, npr. s.vestibuli; s.dentis, zubna kesica, deo zubne klice od koga se stvara cement zuba. eaccus, vreća, kesa, npr. saccus lacrimalis, suzna kesica. sacralgia, sakralgija, bol u krsnoj kosti. sac rails, sakralan, krsni, npr. vertebra sacralis, krsni pršljen. 704

saharaza sacralisatio, sakralizacija, srašćenje jednog ili oba poprečna nastavka petog slabinskog pršljena s krstačnom kosti. sacrococygealis, sakrokokcigealan, koji pripada krstačnoj i trtičnoj kosti ili se nalazi u regiji obe kosti. sacrocoxitis, sakrokoksitis, zapaljenje sakroilijačnog zgloba. sacrodynia, sakrodinija, bol u krsnom predelu. sacrolisthesis, sakrolisteza, stanje u kome se krstačna kost nalazi ispred petog slabinskog pršljena. sacrolumbalis, sakrolumbalan, koji pripada krsnoj i slabinskoj oblasti. sacrospinalis, sakrospinalrii, koji pripada krstačnoj kosti i kičmenom stubu. sacrum, v. os sacrum. sadizam (seksualni aktivizam), perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postiže putem zlostavljanja, nanošenja povreda i mučenja erotskog objekta. Naziv te perverzije potiče od dela koje je počinio iz navedenih razloga markiz de Sade (potomak Petrarkine Laure), koji je proveo u tamnici 27 godina, pišući svoja dela u kojima je opisao 600 vrsti seksualnog mučenja. Izvesnu kariku u buñenju latentnog sadizma u nekih osoba predstavljaju sportske utakmice (vratolomne automobilske trke, boks, kečeri, borbe s bikovima i dr.); idejni s., obuhvata sadističke postupke u okviru uobrazilje, a naročito u vidu izražavanja pisanom i govornom rečju (verbalni sadizam). On se sastoji od uvreda, pretnji, psovki, kojima se erotski objekt stavlja u stanje stjraha i utučenosti, što na učinioca deluje erogeno. sagitalan, v. sagittalis. s agi t alls, sagitalan; (1) sličan streli, pravcu strele, npr. sutura sagittalis, sagitalni šav na lubanji; (2) sagitalna ravan, svaka ravan paralelna s uzdužnom medijalnom ravni, v. rovah. saharat, jedinjenje metala s heksozama u kojima metali zamenjuju vodonik iz alkoholne grupe. saharaza, enzim koji stvaraju razne gljivice kvasca, a koji razlaže saharozu na glikozu i fruktozu. Saharaza se nalazi i u crevnom soku.

saharidi saharidi, glicidi, ugljeni hidrati; saharidi su polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni i njihovi derivati. Osnovni saharidi su monosaharidi (aldoze i ketoze). Kondenzacioni proizvodi monosaharida koji sadrže u molekulu od 2 do 10 molekula monosaharida nazivaju se oligosaharidi, a oni koji sadrže preko 10 molekula monosaharida nazivaju se polisaharidi. saharifikacija, stvaranje šećera, pretvaranje polisaharida u šećere. saharimetar, polarimetar za odreñivanje koncentracije šećera u mokraći. saharimetrija, kvalitativno odreñivanje šećera, npr. glikoze. saharin, v. Saccharinum. saharoza, v. Saccharosum. sakagija, v. malleus. sakralizacija, v. sacralisatio; s.pršljena, asimilacija pršljena. sakralna anestezija, v. anaesthesia. sal, latinski naziv za šo; S.carolinum artef actum, veštačka karlovarska so; sadrži Kalu sulfas, Natru chloridum, Natru hydrogencarbonas i Natru sulfas siccata; deluje laksantno, S.Seignetti, v. Kalu Natrii tartras. Salep tuber, gomolj od kaćuna, sadrži sluzave materije i služi za izradu Mucilago Salep. salicil-amid, analgetičko, antipiretičko i antireumatsko sredstvo. salicil-anilid, fungistatičko sredstvo, upotrebljava se za lečenje oboljenja Tinea capitis. salicilna dispnoja, klinička slika koja liči na simptome dijabetičke ili renalne acidoze, nastaje prilikom akutnog trovanja salicilatima. salicilna kiselina, v. acidum salicylicum. salicinum, salicin, glikozid iz kore vrbe. salicylicus, salicilin, koji sadrži radikal šalicu. salicylismum, salicilizam, lak oblik trovanja salicilatom. saligenin, alkohol koji nastaje hidrolizom glikozida saligenina, koji se dobija iz kore vrbe (SaUx alba). salinske vode, v. voda. saliva, pljuvačka, produkt tri para velikih pljuvačnih žlezda i mnoštva malih plju45 Medicinski leksikon

Salmonella vačnih žlezda bukalne sluznice. P. je bezbojna, lako zamućena, penušava, lepljiva tečnost bez mirisa i ukusa; specifična težina joj je od 1,002 do 1,012 a reakcija joj je slabo bazična ili neutralna. Dnevno se izluči oko 1000 do 1500 ml pljuvačke. U sastavu p. najviše ima vode i neorganskih sastojaka. Od organskih materija sadrži mucin i izvesne fermente, od kojih je najvažniji ptijalin, koji preko dekstrina razlaže škrob do maltoze. Uloge p. su vlaženje i razmekšavanje hrane, varenje škroba a sem toga ona ima i antibakterijsko dejstvo. Pljuvačka se luči stalno, ali se njeno lučenje pojačava neposredno pre uzimanja hrane (psihička faza), kad je hrana u ustima (oralna faza) i izvesno vreme po unošenju hrane (gastrička faza). salivalis, salivalan, pljuvačni, npr. glandulae salivales, pljuvačne žlezde. Salix, vrba; kora vrbe sadrži glikozid salicin. Salkova poliovakcina, vakcina s mrtvim virusima, spremljena inaktivisanjem pomoću formalina sva tri tipa poliovirusa, koji su razmnožavani na kulturi tkiva bubrežnih ćelija majmuna. Potrebna je ponovljena vakcinacija da bi se održao imunitet. salmijak, stari naziv za amonijum-hlorid (Ammonii chloridum, nišador). Jma ekspektorantno dejstvo, prouzrokuje acidozu, deluje diuretički i pojačava dejstvo živinih diuretičkih sredstava; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Salmonella, salmonele, gram-negativni štapići, asporogeni, bez izražene kapsule, pokretni i poseduju peritrihijalne flagele, izuzev S. gallinarum i S.pullorum. Salmonele poseduju O- i H-antigene, a neke od njih i Vi-antigen. Na osnovu antigena izvršena je klasifikacija; do danas je izolovano preko 1200 tipova salmonela. Jedne od njih izazivaju infekcije septičkog tipa (trbušni tifus i paratifus), to su S. typhi, S. paratyhi A, B i C. Druge, S.typhi murium, S. cholerae suis, S. enteritidis Gartner izazivaju gastroènteritise. Sin. Eberth-Gaffkyjev bacil; Eberthella typhi 705

salmonellosis salmonellosis, salmoneloza, salmonelozno trovanje hranom, akutno crevno oboljenje koje izazivaju preko 80 serotipova salmonela životinjskog porekla. To je fekalno oralna infekcija, a izvor bolesti je uglavnom živina. Salmoneloza najčešće prolazi kao febrilni gastroenteritis s dehidratacijom i mogućim kolapsnim stanjem. Bolesnik ima 5-20 tečnih, obilnih stolica dnevno, ali se obično bolest smiri u toku 7-10 dana. Bakterije mogu da udu u krvotok i daazazovu oboljenje slično trbušnom tifusu ilrsepsi. Moguća je lokalizacija na mekim moždanicama i plućima kada je prognoza loša. Eliminacija salmonela obično traje više sedmica, a često se javlja i kliconoštvo. salpingitis, (1) zapaljenje jajovoda (tuba uterina). Može biti akutno (gnojno) i hronično (atrofično). Pojavljuje se kao samostalno zapaljenje ili s istovremenim zapaljenjem jajnika; (2) zapaljenje usne trube (tuba auditiva). salpingografija, rendgensko snimanje jajovoda posle ubrizgavanja jodne viskozne kontrastne materije/ rastvorene u vodi, rede u ulju. salpinx, truba. Sin. tuba, v. tuba auditiva, tuba uterina. salt losing nephritis, (eng.) nefritis s gubljenjem soli, v. nephritis. salus, spas, dobro, zdravlje, npr. salus aegroti suprema lex, spas bolesnika je vrhovni zakon - postulat koji su stvorili stari grčki lekari. Salusov znak, v. znak. Salvia officinalis (Labiatae), kadulja. List ove biljke (Salviae folium), koji sadrži etarsko ulje, služi za izradu Tinctura Salviae. Sambucus nigra (Caprifoliaceae), zova, zovin cvet (Sambuci flos) služi za izradu Species laxantes; oficinalan je prema našoj farmakopeji. samooploñivanje, oplodnja ženskog gameta biljaka pomoću muškog gameta iste jedinke. Sup. ukršteno oploñavanje. samopomoć, prva pomoć, koju ukazuje povreñeni ili oboleli sam sebi. samoubica, v. suicida. samoubojstvo, v. suicidium. 706

san samoupravne interesne zajednice, oblik udruživanja u kome se na načelima uzajamnos'ti i solidarnosti ostvaruju lične i zajedničke potrebe, ostvaruje slobodna razmena rada, udružuju rad i sredstva, utvrñuje politika razvoja, odlučuje o obavljanju odreñenih delatnosti u skladu sa zajedničkim interesima i usmerava razvoj udruženih organizacija. Finansiranje se vrši putem plaćanja doprinosa.iz ličnih dohodaka i dohotka organizacija udruženog rada s ciljem zadovoljavanja svojih potreba i interesa. san, (1) spavanje, nesvesno stanje, iz kojeg se osoba može lako probuditi pomoću prikladnih senzoričkih ili drugih nadražaja. Postoje dva različita načina kako može nastati spavanje: a) usled smanjene aktivnosti retikularnog aktivacijskog sistema (sporotalasno spavanje), b) može biti posledica abnormalnog usmeravanja signala u mozak, a da pri tome moždana aktivnost ne bude značajno usporena (paradoksalno spavanje).S.t.s. je spokojno i bez sanjanja, sa sniženjem svih vegetativnih funkcija. Specijalno dolazi do pada krvnog pritiska, frekvence disanja i bazalnog metabolizma. P.s. se nikad ne pojavljuje samo već se nadovezuje na s.t.s. Pojava p.s. zavisi od zamora. Stoga su epizode kraće i javljaju se rede nakon što osoba zaspi nešto docnije. Trajanje epizoda p.s. kreće se od 5 do 30 min. i ponavljaju se svakih 90 min. P.s". je obično praćeno sanjanjem; osobu je teže probuditi u p.s. nego u fazi s.t.s., mišićni tonus je veoma snižen ali se često konstatuju mišićni trzaji. Značaj spavanja je u održavanju normalnih funkcija, specijalno centralnog nervnog sistema. San je oštećen pri velikom broju telesnih kao i svih duševnih bolesti; (2) psihički doživljaji za vreme spavanja. San (sanjanje) predstavlja pozornicu na kojoj se mogu razaznati mnoga inače nesvesna zbivanja u psihi. Psihoanalitička metoda tumačenja (analize) snova vrlo je značajna za ovo saznanje; brzi s., kraći ili duži periodi u toku spavanja za vreme kojih se spavaču brzo pokreću očne jabučice, ima brži ritam elektroencefalografskih (EEG) manifestacija i sa-

sanacija nja snove koji se mogu upamtiti; Sin. REM-san, od engl. „Rapid Eye Movement" (rapid aj muvment), brzi pokreti očiju. V. REM; spori s., duboki san bez snova karakterizovan sporim EEG-manifestacijama. sanacija, v. sanatio. sanatio, sanacija, ozdravljenje, isceljenje, izlečenje, zarašćenje rane; s. per primam intentionem, ozdravljenje od prve, zaceljenje neke (operativne ili traumatske) rane bez gnojenja; s.per secundam intentionem, zaceljenje neke rane posle izvesnog perioda gnojenja, obično uz stvaranje ovećeg ožiljka. sanguinans, krvareći, ono što krvari. sanguis, v. krv. sanitacija, postupak koji podesnim dezinfekcionim sredstvima i metodima sprečava prenošenje patogenih mikroorganizama raznim načinima i predmetima i koji služi za poboljšanje higijenskih prilika; s. u vojnim objektima, mere i postupci za uklanjanje, prečišćavanje i dezinfekciju otpadnih materija (ljudskih izlučevina,. ñubreta, upotrebljene vode iz umivaonika, kupatila, perionica i kuhinja, raznih otpadaka i dr.). sanitaran, koji je u vezi sa zdravljem ili njegovim unapreñenjem, naročito s higijensko-tehničkim merama i ureñajima. sanitarna inspekcija, organ uprave koji vrši nadzor nad izvršavanjem zakona i drugih propisa i nad sprovoñenjem mera u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite ljudi obuhvatajući sve objekte, delatnosti i lica koja na bilo koji način mogu štetno uticati na zdravlje ljudi. Osnovni zakon o sanitarnoj inspekciji odredio je poslove iz oblasti sanitarnog nadzora koji su u interesu za cçlu zemlju i spadaju u nadležnost federacije, dok republički zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše obaveze Republike. sanitarna obrada, uklanjanje odnosno uništavanje fizičkih, hemijskih i radioaktivnih štetnih agensa s površine kože i sluznice, odeće, obuće i ostale opreme i sredstava, kao i stambenih i drugih površina; poseban značaj ima u ratu, 45*

sanitet ali i u mirno doba, prilikom regrutacije, kad se otkriju vašljivost, šuga i sL, zatim pri teškim nesrećama (poplave, zemljotresi itd.). Sanitarne meñunarodne konvencije, sporazumi izmeñu država kojima se regulišu mere sprečavanja karantinskih (zaraznih) bolesti koje mogu imati epidemijski i pandemijski oblik širenja; odnose se i na vojne jedinice i objekte oružanih snaga (ratne brodove i ljudstvo na njima, oružane transporte itd.). sanitarni inženjer, inženjer specijalno kvalifikovan za sanitarnu tehniku, koji radi u zdravstvenoj ili higijenskoj službi. U delokrug rada sanitarnog inženjera spadaju ovi poslovi: projektovanje i izgradnja vodovoda i vodoopskrbnih objekata; sanitarnotehničkih ureñaja i instalacije raznih zgrada i prostorija, asanacija terena i higijenskih objekata, kanalizacija naselja, odstranjivanje kanalskih voda i otpadnih materija i sanitarnotehnička kontrola. sanitarni nadzor, vrsta nadzora koji se vrši nad izvršavanjem zakona i drugih propisa i nad sprovoñenjem propisanih mera u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite ljudi. Ovaj nadzor vrše nadležni organi uprave sanitarna inspekcija, a obuhvata objekte, delatnosti i osobe koje, na bilo koji način, mogu štetno uticati na zdravlje ljudi. sanitarni propusni k, izgrañeni (zidani) ili privremeni objekt (šatori, drvene pregrade ili ureñen otvoreni prostor) formiran prema potrebi i opremljen potrebnim sredstvima (formacijskim ili improvizovanim) za obavljanje sanitarne obrade pripadnika oružanih snaga; objekt ima nekoliko odeljenja, odnosno radnih mesta i ureñaja, koji su postavljeni tako da se brzo i nesmetano odvija proces obrade (odnosno sanitarne dekontaminacije), a posebno se vodi računa o tome da strogo bude odvojen čisti deo od prljavog. V. sanitarna obrada. sanitet, organizacija, zdravstvena služba koja se stara o zdravlju grañana ili vojske; civilni s., zdravstvena služba koja se stara o sanitetskom obezbeñenju, tj. 707

sanitetska avijacija koja organizuje sprečavanje, suzbijanje i lečenje bolesti kao i unapreñivanje zdravlja celokupnog stanovništva neke zemlje ili manje oblasti; vojni s., zdravstvena služba armije čiji je zadatak sprečavanje bolesti i lečenje bolesnih i povreñenih u posebnim uslovima koje stvara vojni kolektiv, naročito u specifičnim uslovima rata. Vojnosanitetski rukovodeći organi su organi komande kojoj daju savete i predloge u vezi održavanja zdravlja vojnika, suzbijanja bolesti itd. sanitetska avijacija, specijalno konstruisani ili prilagoñeni vazduhoplovi (avioni, helikopteri) za evakuaciju povreñenih i obolelih (p/o) kao i za prevoženje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava potrebnih za pružanje medicinske pomoći, posebno kad su u pitanju hitni slučajevi ili naročite prilike i uslovi; ovo se može očekivati pri eventualnoj upotrebi nuklearnog oružja zbog povećanja broja p/o kojim će biti potrebna hitna i specijalna medicinska pomoć. sanitetska četa, sanitetska jedinica u trupi (puku, brigadi) čija je namena: pruža^ nje opšte medicinske, a nekada i najhitnije hirurške pomoći, sprovoñenje higijenskoepidemioloških mera, dekontaminacije i evakuacije povreñenih i obolelih; u sastavu sanitetskog bataljona sanitetske čete su univerzalne (opšte) ili specijalizovane za odreñene zadatke. sanitetska ekipa, grupa sastavljena od jednog ili više lekara i pomoćnog osoblja koja se upućuje na vršenje nekog specijalnog medicinskog zadatka, npr. s.e. za fluorografske preglede, za BCGvakcinaciju, epidemiološka istraživanja itd. sanitetska etapa, sin. etapa evakuacije. sanitetska evakuacija, v. evakuacija, sanitetska. sanitetska materijalna sredstva, u oružanim snagama deo materijalnih sredstava koje koristi sanitetska služba za izvršavanje svojih zadataka (pružanje medicinske pomoći, sprovoñenje higijenskoepidemioloških mera itd.) u miru i ratu; odatle i podela na mirnodopska i 708

sanitetska RBH-zaštita ratna sanitetska materijalna sredstva; sastoje se iz sanitetske opreme (medicinski, zubarski, apotekarski i laboratorijski aparati, sprave, instrumenti i pribor) i potrošnog materijala (lekovi, hemikalije, zavojni i hirurški šivaći materijal i potrošni pribor). sanitetska nosila, v. nosila sanitetska. sanitetska oprema, deo sanitetskih materijalnih sredstava koja sanitetska služba koristi u izvršavanju svojih zadataka; može biti lična, koja se opet deli na opštu - daje se svima pripadnicima oružanih snaga, a služi za pružanje prve pomoći (prvi zavoj, lični ABH-paket) i dezinfekciju vode - i ličnu opremu sanitetskih organa (bolničarska, zubarska i lekarska torba i dr.) i zajedničku koja pripada sanitetskim ustanovama i jedinicama (sanitetski kompleti i pojedinačni sanitetski predmeti: vozila, poljska kupatila itd.). sanitetska prihvatnica, privremena sanitetska etapa koja se razvija u blizini mesta sanitetskih gubitaka sa zadatkom da prihvata povreñene i obolele, da im pruži potrebnu pomoć (medicinsku i hiruršku) i da organizuje njihovu evakuaciju. Razvija se duž marševske kolone u blizini mesta gde su se pojavili gubici ili gde se isti očekuju. U slučaju masovnih gubitaka (nuklearni ili hemijski udar) razvijaju se na periferiji zone gubitaka (tada se u sanitetskoj prihvatnici vrši i delimična dekontaminacija). Sanitetska prihvatnica se razvija i pri forsiranju reke, zatim na aerodromu, na železničkim stanicama i u lukama, ako nema drugih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova koje bi mogle prihvatiti povreñene i obolele. sanitetska RBH-zaštita, mere sanitetskih organa i jedinica kojima je cilj zaštita žive sile (ljudstva) i rnaterijalnih sredstava od dejstva atomsko (nuklearno) -biološko-hemijskih borbenih sredstava; obuhvata dekontaminaciju povreñenih i obolelih, kontrolu dekontaminacije vode i hrane, lečenje akutnog radijacionog sindroma, biološko izviñanje, detekciju i identifikaciju bojnih otrova u vodi i hrani. Sanitetska RHB-zaštita je

sanitetska situacija deo RHB-zaštite koju organizuju komande jedinica i ustanova. sanitetska situacija, celokupnost uslova u odreñenom vremenu i prostoru koji utiču i odreñuju način delatnosti sanitetske službe; u te uslove spadaju, npr., stabilnost i ugroženost sanitetskih etapa, stepen opterećenosti povreñenih i obolelih u datom vremenskom periodu (što zavisi od vida borbenih dejstava, od pokretljivosti borbenog poretka itd.), raspoložive snage i sredstva sanitetske službe (broj, vid i stručnost kadrova, materijalna sredstva i oprema), mogućnosti i uslovi rada sanitetske etape: smeštaj u kućama, šatorima ili pod vedrim nebom, u nepovoljnim vremenskim prilikama itd. sanitetska služba (SnS)9 deo oružanih snaga koji čini posebnu organizaciju (sanitetske osoblje, sanitetska materijalna sredstva i oprema od kojih su formirane sanitetske jedinice i ustanove) čiji je zadatak: sprovoñenje mera za zaštitu zdravlja ljudstva i lečenje povreñenih i obolelih vojnih lica radi čuvanja žive sile i borbene sposobnosti oružanih snaga. Ona doprinosi psihofizičkom osposobljavanju ljudstva za borbena dejstva i ublažavanje ratnih opterećenja; način delatnosti sanitetske službe zavisan je od razvoja naoružanja i vojne veštine, načina voñenja borbenih dejstava, od razvoja opšte i vojne medicinske nauke i tehnike itd. Sanitetska služba je usko povezana sa zdravstvenom službom u cilju priprema i meñusobne saradnje u ratu, jer su im zadaci isti (v. integracija zdravstva). Sanitetsku službu jedinica sačinjavaju upravni organi i ustanove za lečenje, zatim jedinice za preventivno-medicinsku zaštitu, evakuaciju itd. (V. sanitetska služba armije, bataljuna, brigade, čete, divizije i puka). Budući rat će tražiti proširenje funkcije sanitetske službe zbog mogućih radijacionih oštećenja, složenijih neuropsihijatrijskih problema (psihotraume), problema mentalne higijene itd., zatim većeg broja sanitetskih gubitaka, manje sigurnosti sanitetskih ustanova i jedinica i dr., što zahteva od sanitetske službe

sanitetska služba maksimalno prilagoñavanje ratnim uslovima. Zbog sve intenzivnije totalnosti rata sve se više ispoljava značaj objedinjavanja sanitetske i zdravstvene službe radi boljeg i uspešnijeg zbrinjavanja pripadnika oružanih snaga i stanovništva; SnS bataljona, v. bataljonski sanitet; SnS brigade, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske i hirurške (u prvom redu neodložne) pomoći, za evakuaciju povreñenih i obolelih iz nižih jedinica, za sprovoñenje preventivnomedicinskih mera i za snabdevanje; SnS civilne zaštite, organizuje se uz pomoć zdravstvenih organa i humanitarnih dobrovoljnih organizacija (Crveni krst i dr.). V. jedinice sanitetske pomoći civilne zaštite; SnS divizije, snage i sredstva (upravni organi i jedinice) za pružanje opštemedicinske i specijalističke pomoći, za evakuaciju povreñenih i obolelih iz potčinjenih jedinica, sprovoñenje higijensko-^pidemioloških mera, za dekontaminaciju i za snabdevanje. Radi pružanja medicinske pomoći osniva divizijsku sanitetsku stanicu (v.tamo); SnS u partizanskom ratu, v. partizanski sanitet; SnS ratne mornarice, pored opštih zadataka sanitetske službe (v. tamo) u profilaksi i lečenju pripadnika ratne mornarice na plovnim objektima, na obalskom pojasu, u pomorskim bazama itd., proučava i pomorsko-medicinsku problematiku i u tu svrhu raspolaže odgovarajućim ustanovama (v. Institut zu vojno-pomorsku medicinu)', za vreme borbenih dejstava zbrinjava povreñene i obolele po sistemu etapnog lečenja (v.tamo), a u skladu sa specifičnostima u ratnoj mornarici. V. Brodska sanitetska služba; SnS ratnog vazduhoplovstva, deo opšte sanitetske službe koji, pored zadataka profilakse i lečenja u svom delokrugu, ima i zadatke iz vazduhoplovno-medicinske problematike, kao što su: medicinsko-psihološka ekspertiza letača, naučnoistraživački rad iz domena primenjene ftiziologije i psihologije u vazduhoplovstvu, vazduhoplovna higijena itd.; radi naučnog istraživanja osnovan je vazduhoplovno-medicinski institut. 709

sanitetska stanica sanitetska stanica (SnSt), sanitetska etapa koju razvija sanitetska služba jedinice radi pružanja odgovarajućeg oblika medicinske pomoći, lečenja i nege, dekontaminacije i pripreme za dalju evakuaciju; bataljonska SnSt (ranije bataIjonsko previjalište) razvija se na 0,5-1 km od borbene linije radi pružanja neophodne opšte medicinske pomoći; radi u nekom objektu ili pod vedrim nebom; radom rukovodi medicinski tehničar; brigadna SnSt (ranije brigadno previjalište) razvija se na 6-8 km od borbene linije radi pružanja opšte medicinske i hirurške pomoći (uglavnom neodložne); organizacija rada je slična onoj u divizijskoj SnSt, samo je manjeg obima; divizijska SnSt (ranije divizijski medicinski centar) razvija se na 10-15 km od borbene linije radi pružanja specijalističke pomoći; razvija se načelno pod šatorima i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijažno, operaciono-previjališno, bolesničko, dekontaminaciono, evakuaciono, izolator i odeljenje za psihijatrijske slučajeve; pukovska SnSt (ranije pukovsko previjalište) razvija se na 5-8 km od borbene linije radi pružanja opš> te medicinske pomoći. Razvija osnovna funkcionalna odeljenja etape, a radom rukovodi lekar; za razvijanje koristi sanitetski šator, ali i druge objekte prema uslovima u datoj situaciji. sanitetska torba, lična oprema sanitetskih organa oružanih snaga snabdevenih sa sanitetskim materijalnim sredstvima (v.tamo) za pružanje prve i nekih elemenata opštemedicinske ili stomatološke pomoći; razlikuju se bolničarska, lekarska i zubarska sanitetska torba. sanitetska zona, odreñeni deo teritorije koji se i u miru i u ratu može organizovati za smeštaj, lečenje i negu povreñenih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sanitetska zona se isključuje iz ratišta i zbog toga se obeležava jasnim znacima (Crvenog krsta), a Ženevskim konvencijama (v.tamo) regulisana je njena zaštita kao i ušlo vi i obaveze kojima treba da odgovori. sanitetski bataljon, sanitetska jedinica, koja čini sanitetsku etapu (stanicu) divi710

sanitetske izviñanje zije radi zbrinjavanja povreñenih i obolelih (u prvom redu pruža neodložnu hiruršku pomoć), a osposobljen je i za RBH-izviñanje i detekciju (za potrebe sanitetske službe) i za dekontaminaciju (v. tamo) povreñenih i obolelih; sastavljen je od sanitetskih četa (v.tamo) i može se podeliti i istovremeno raditi na dva mesta, sanitetski brod, specijalno izrañen ili adaptiran brod za smeštaj i pružanje medicinske pomoći i nege kao i za evakuaciju povreñenih i obolelih, zatim za spašavanje brodolomnika (za to ima odgovarajuća sanitetska materijalna sredstva i opremu); sanitetski brod mora biti bele boje, obeležen znacima Crvenog krsta i uživa meñunarodno-pravnu zaštitu predviñenu Ženevskim konvencijama (v.tamo). Sin. bolnički brod. sanitetski gubici, v. opšti gubici sanitetski odred, grupa manjih poljskih bolničkih ustanova za zbrinjavanje (pružanje medicinske pomoći, evakuacija i dekontaminacija) povreñenih i obolelih; medicinska pomoć je opšta ili specijalizovana (kad se odele specijalističke ekipe iz odreda lekara specijalista (v.tamo). sanitetski transport, specijalno konstruisana sredstva (kopnena, plovna i vazdušna) za prevoženje povreñenih i obolelih, a po potrebi i za prevoženje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava za sanitetsku i zdravstvenu službu; u nekim transportnim sredstvima se može pružati i medicinska pomoć. sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avijacija. sanitetski voz, jedinica sanitetskog transporta specijalno konstruisana i opremljena za prevoženje povreñenih i obolelih kao i za pružanje medicinske pomoći i nege za vreme prevoženja; obeležava se znacima Crvenog krsta i ima meñunarodno-pravnu zaštitu prema Ženevskim konvencijama (v. tamo). sanitetsko izviñanje, prikupljanje podataka koji imaju uticaja na način sanitetskog obezbeñenja borbenih dejstava jedinica ili njihovog razmeštaja. Sani-

sanitetske obezbeñenje tetsko izviñanje može biti: higijensko-epidemiološko (prikupljanje podataka koji utiču na sprovoñenje preventivnih mera), sanitetsko-taktičko (prikupljanje podataka koji utiču na organizaciju sanitetskog obezbeñenja: uslovi za smeštaj etapa, postojanje mesnih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova, mogućnosti evakuacije povreñenih i obolelih itd.) i sanitetsko-radiološko-biološko-hemijsko (ispitivanje podataka o uslovima rada sanitetske službe u slučaju primene RBH-borbenih sredstava. sanitetsko obezbeñenje, mere i postupci sanitetske službe oružanih snaga koje obuhvataju organizaciju pružanja pomoći i lečenja povreñenih i obolelih, preventivno-medicinske zaštite i snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima za vreme voñenja borbenih dejstava u ratu ili za vreme izvoñenja taktičkih vežbi, manevara itd. u miru. sanitetsko skladište, ustanova za čuvanje, održavanje i izdavanje sanitetskih materijalnih sredstava, a pored toga vrše i nabavku, izradu, laboratorijsku kontrolu, regeneraciju i opravku; postoje ratna i mirnodopska sanitetska skladišta; poseban vid sanitetskog skladišta je skladišna apoteka, specifična sanitetska snabdevačka ustanova u kojoj je objedinjena funkcija apoteke i sanitetskog skladišta. sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko snabdevanje. sanitetsko zbrinjavanje, organizacija pružanja pomoći, trijaža i evakuacija povreñenih i obolelih u ratu. V. etapno lečenje. santoninum, santonin, dejstveni princip iz droge Flores Cinae (od biljke Artemisia maritima s.Cina). Ranije upotrebljavan kao sredstvo protiv glista (na primer, Ascaris lumbricoides); danas je napušten. Santorinijev kanal, v. canalis. Santorinijeve hrskavice, javljaju se u gornjem medijalnom kraju aritenoidv nog pupoljka krajem 3. meseca. saobraćajne nesreće, dogañaji u saobraćaju izmeñu različitih prevoznih sredstava koji nastaju slučajno, neželjeno i

sapphismus iznenada prouzrokujući pri tome neku štetu. Šteta može biti materijalne prirode, oštećenje ljudskog zdravlja ili, pak, gubitak ljudskog života. Najčešće su štete povezane i javljaju se jednovremeno. Analizom medikosocijalnih etioloških činilaca došlo se do zaključka da saobraćajne nesreće nastaju kao posledica interreakcije čoveka, vozila i sredine. sapet jezik, v. ankyloglossia. saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena magna, velika površinska vena noge, uliva se u butnu venu. saphismus, safizam, v. sapphismus. saphizam, v. homoseksualnost Sapones medicati, v. lekoviti sapuni Sapones medicinales (medicinski sapuni), alkalne soli viših masnih kiselina, namenjeni su, uglavnom, za spoljnu upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao podloga za neke oblike lekova; Sapones medicinales compositi (složeni medicinski sapuni) sadrže, pored alkalnih soli viših masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna sredstva. saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz masti; hidrolizom masti nastaju glicerin i masne kiseline, a zatim se masne kiseline neutrališu natrijum-hidroksidom ili kalijum-hidroksidom, dajući natrijumove ili kalijumove sapune; (2) saponifikacijom nitrila nastaju amonijak i organske kiseline. saponini, grupa glikozidnih biljnih supstancija visokih molekulskih težina, sledećih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vodenom rastvoru, (3) nadražuju sluznice i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu. saponinske droge, droge koje sadrže saponine (Senegae radix, Quillaiae cortex, Primulae radix), služe kao ekspektorantna sredstva; prema našoj farmakopeji, oficinalan je samo Primula radix. sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin koji se nalazi u kori drveta Anillaia saponaria. sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni odnos izmeñu žena (prema grčkoj pesnikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin. 711

saprofiti homoseksualnost, tribadija, lezbijska ljubav. saprofiti, heterotrofne bakterije koje za svoju ishranu koriste nežive organske materije. Veoma su korisne, razgrañuju organska jedinjenja i učestvuju u procesima truljenja i gnjiljenja. sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viših masnih kiselina (Sapo kalinus, kalijumov sapun; Sapo medicinalis, natrijumov sapun). Sapuni služe za spravljanje linimenata i pilula, a njihovi rastvori za čišćenje ruku, tela i raznih predmeta, za antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju kiselinama i za spravljanje klizim za čišćenje. Složeni medicinski sapuni (Sapones medicinales compositi) sadrže, pored soli viših masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna sredstva. sapunjak, beličasta masa, nastala najvećim delom Ijuštenjem epitela udne navlake penisa i lučenjem lojnih žlezda u njoj. Sin. smegma praeputil Saraffova operacija, v. operacija. sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni mikroorganizmi. Pod mikroskopom se vide kao paketići sastavljeni od po 8^ mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu da stvaraju kolonije u živim bojama; S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u ahlorhidričkom želudačnom soku. sarcoid, sarkoid, patološki proliferativni oblik koji liči na tumor i koji se najviše pojavljuje na koži; Boeckov s., najčešće se nalazi na koži lica, ruku i pleća; Darier-Roussyjev s., sastoji se od multipHh nodusa smeštenih u potkožnom tkivu. sarcoidosis, sarkoidoza, hronična granulomska bolest, nepoznate etiologije, koja može postojati u skoro svakom organu, a naročito u koži, plućima, limfnim žlezdama, jetri, slezini, pčima i kostima karpusa i tarzusa. Glavne histološke promene u vidu granulomskih čvorića u kojima ne dolazi do nekroze. Negativan tuberkulinski test, hiperkalciemija i hipergamaglobulinemija. Pozitivan Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, benigni sarkoid, benig712

sarcoma na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokalizacija procesa u miokardu. sarcoma, opaki tumor sagrañen od manje ili više nezrelog vezivnog tkiva. S. je obično grañen od homogenskog tkiva, sličnog ribljem mesu (sarcos=meso), brzo infiltruje tkiva, stvara metastaze i prouzrokuje kaheksiju. Može se razviti u svakom delu organizma gde ima vezivnog tkiva. V. tumor; chondrosarcoma, hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od hrskavičastog tkiva, koji se pojavljuje najčešće na cevastim kostima. Brzo daje metastaze. Postoje mešoviti oblici: osteohondrosarcoma, myxochondrosarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od duguljastih, vretenastih ćelija. Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa sitnim vretenastim ćelijama, koji se nalazi u plućima, tireoideji, koži i fasci-jama, i 2) s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od velikih i džinovskih vretenastih ćelija, a razvija se iz fascija, pe-riosta, kože i iz unutrašnjih organa; s. gigantocellulare, gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva, sastavljen od vretenastih ćelija i vrlo velikih, džinovskih ćelija koji sadrže manji ili veći broj jedara. Nalazi se obično u koštanom sistemu; s. globocellulare, globo-celularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sagrañen od okruglih nezrelih vezivnih ćelija. Sin. s. rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s. microglobocellulare, vrlo maligni s. sa sitnim okruglim ćelijama koji se nalazi najčešće u koži, sluznicama, se-menicima, bubregu i koštanoj srži, i 2) s. macroglobocellulare, s. sa okruglim ćelijama, manje maligni oblik od preñašnjeg i nalazi se u koži i u pojedinim unutrašnjim organima; s. idiopathi-cum multiplex haemori hagicum, veoma sporo, obično na donjim ekstremitetima, razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i pločasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje. Ove se promene postepeno umnožavaju, a mogu da se jave i na unutrašnjim organima; Iymphosarcoma, limfosarkom, s. koji se razvio iz limfadenoidnog tkiva i može biti sastavljen od limfocita ili limfoblasta. Najčešće se lo-

sarcomatodes kalizuje u limfnim žlezdama, timusu, krajnicima, crevima, želucu itd. U pojedinim slučajevima razvija se samo u limfnim žlezdama jedne oblasti tela (npr. u vratnim ili medijastinalnim ili mezenterijalnim limfnim žlezdama), dok u drugim slučajevima bujanje tumora obuhvata veći deo limfatičkog sistema, u kom slučaju govorimo o limfosarkomatozi (lymphosarcomatosis). Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi, krvnim i limfnim putevima u raznim organima; myxosarcoma, mikrosarkom, maligni tumor ,sastavljen od osnovne sluzave supstancije i zvezdastih ćelija koje imaju karakter malignih ćelija; s. osteoides, osteoidni s., s. čije ćelije stvaraju osteoidnu osnovnu koštanu supstanciju. Potiče iz kosti ili periosta, najčešće u dugim cevastim kostima; osteosarcoma, osteosarkom, maligni tumor čije ćelije stvaraju osnovnu supstanciju kosti. Ćelije potiču iz kostiju ili periosta, najčešće iz periosta dugih cevastih kostiju; s. polymorphocellulare, polimorfocelularni s., vrlo opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od ćelija raznog oblika (vretenastih, okruglih, manjih ili većih džinovskih itd.). Nalazi se u raznim delovima tela, pa i unutrašnjim organima; reticulosarcoma, retikulosarkom, opaki tumor limfatičkih tkiva sagrañen od maligno nabujalih retikulnih ćelija. Može se razvijati u limfatičkom tkivu (limfnim žlezdama) neke oblasti tela i odatle dati metastaze u ostalim limfnim žlezdama, ili se razvija odjednom u većem delu ili skoro u ćelom limfatičkom sistemu (sistemni retikulosarkom). Potiče iz limfnih žlezda, krajnika, slezine, limfatičkog sistema gastrointestinalnog trakta itd.; s. rotundocellulare, rotundocelularni s., v. s. globocellulare; Rousov s., naročiti izrastaj sličan sarkomu koji se javlja u nekih kokoši. Od njega se može dobiti jedan virus (koji prolazi kroz filtre) čijom se inokulacijom drugim kokošima mogu izazvati slični izraštaji. sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima osobine benignog tumora vezivnog tki-

satelit va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pretvara u sarkom. sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima osobine sarkoma. Sarcophaga, rod muva familije Sarcophagidae, sivkaste boje, raznih veličina (Od 4 do 18 mm) rañaju žive mladunče. Ima ih korisnih, koji žive na račun drugih štetnih insekata, i štetnih, koji izazivaju mijazu rana, crevnih i drugih organskih duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria (mesara). sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma mišićnog tkiva. Sarcoptes scabiei, šugarac, vrsta preglja. Živi u pokožici čoveka i izaziva šugu. Sin. Acarus scabiei. V. scabies. Sarcosporidia, protozoa, paraziti mišića raznih toplokrvnih životinja. U slučaju opakih infekcija dolazi do smrti. sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilona; vrlo otrovan, u organizmu blokira holinesterazu, bezbojna je tečnost, bez ukusa i mirisa; prodire u organizam*kroz organe za disanje, kožu i sluznice i posle nekoliko sekundi izaziva suženje ženica i slabljenje vida, a zatim paralizu nervnih centara. Zaštita: gas-maska (zaštita od pare) i zaštitno odelo (zaštita od tečnosti); dekontaminacija hlornim krečom i alkalijama (u rastvorima); lečenje: injekcijama atropina i oksima brzo posle trovanja. sarkomera, deo miofibrila, dužine oko dva mikrona, sastavljen od jedne tamne i jedne svetle zone. Miofibrili su vlaknaste tvorevine koje se nalaze u svakom mišićnom vlaknu. U poprečnoprugastih mišića na miofibrilima se zapažaju naizmenično poredane tamne i svetle zone. Svetle zone jednostavno prelamaju svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zonama, dok tamne dvostruko prelamaju svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A-zonama. satelit (hromosomski), hromosomski privesak uz kratak krak akrocentričkog hromosoma, s kojim je spojen pomoću tankog snopa hromatinskih vlakana. 713

satelizam satelizam, fenomen satelizma karakterističan je za izvesne bakterije. Haemophilüs influenzae udružen sa Staphylococcus aureusom raste mnogo obilnije, jer Staphylococcus aureus stvara obilno V-faktor, kdji difunduje u podlogu "bakterije hraniteljke", a H. influenzae ga uzima kao višak hranljivih materija. H. influenzae raste kao satelit, čije su kolonije naročito dobro izražene oko kolonija «Staphylococcus aureusa. saturacijska analiza, v. kompetitivna analiza.

saturatus, saturisan, zasićen. saturisan, v+saturatus. saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr. colica saturnina, kolika izazvana trovanjem olovom. saturnismus, v. trovanje. Sauerbruchova komora, komora u kojoj može da se poveća ili smanji atmosferski pritisak. Ranije je primenjivana za operacije u grudnom košu, na taj način, što je glava pacijenta bila van komore a trup u njoj. Sauerbruchova proteza, v. proteza.t sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje tela veoma toplom vazduhu kombinuje s parnim kupanjem, tuširanjem ili kupanjem u hladnoj vodi i blagim šibanjem brezovom granom. Koriste se njome poglavito u Finskoj, i u gradu i na selu. savetovalište, najistureniji deo ambulantno-polikliničke ili stacionarne zdravstvene organizacije preko koga se u prvom redu sprovodi dispanzerski metod rada. Ovim putem se sprovode najčešće mere za unapreñenje zdravlja i mere za zaštitu od bolesti. U nas zasada postoje savetovališta za trudnice, za kontracepciju, za kontrolu psihofizičkog razvoja dece, za bračna i predbračna pitanja, za izbor zanimanja, za probleme mladih u borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst/ veni njihov zadatak je psihoprofilaktički i zdravstvenovaspitni. scabies, skabijes, šuga, zarazno kožno oboljenje izazvano životinjskim parazitom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se odlikuje jakim svrabom, koji je naročito intenzivan noću. Objektivno preovlañu714

scarlatina ju "sekundarne promene u vidu tačkastih ekskorijacija na predilekcionim mestima: gornji ekstremiteti, prednji pazušni nabori, predeo grudi, trbušni predeo, zatim sedalni predeli i predeli butine. scala tympani, bubanjsko stepenište, donji sprat koštanog puža koji je u vezi s bubanjskom dupljom. scala vestibuli, tremno stepenište, gornji sprat koštanog puža koji je u vezi s bu-^ banjskom dupljom preko ovalnog otvora*zatvorenog stremenom. scalenectomia, skalenektomija, hirurška intervencija isecanja lestvičnog mišića (m. scalenus). * scalenotomfe, skalenotomija,. hirurška intervencija koja se sastoji u presecanju lestvičnih mišića na njihovom pripoju za rebra da bi se smanjila disajna aktivnost gornjeg dela grudnog koša, a tim izazvala nepokretnost plućnog vrha u plućnoj tuberkulozi. scalenus, skalenski, lestvičan, neravan, nakriv, nejednakih stranica; npr. musculus scalenus anterior, prednji lestvični mišić. scalpellum, skalpel, mali hirurški nož s pravom drškom i, obično, s konveksnim sočivom. Sin. bistourl scandium, Sc, hemijski element, metal. scapha, čun, čamac; čunasti žleb usne školjke, deli zavojak od predzavojka usne školjke. scaphoiñeus, skafoidan, čunast, npr. os scaphoideum, čunasta kost, sin. os naviculare. scapula, skapula, lopatica, trouglasta pljošta kost gornjeg ekstremiteta priljubljena uz gornji deo zadnje strane grudnog koša. scapulectomia, skapulektomija, hirurško uklanjanje ćele lopatice ili samo njenog dela (resekcija). scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih površnih incizija ili taekica na koži pomoću skarifikatora, u cilju puštanja krvi, edemske tečnosti itd. scarlatina, skarlatina, šarlah, skrletina, crven, šarenica, grimiz, akutno streptokokno oboljenje iz grupe osipnih groznica s anginom i sitno zrnastom ospom

Scarpin trougao

Schreinerova baza

na eritematoznoj koži. Kapljična infek- schizoñontia, v. zubi blizanci. cija dece. Bolest ima ciklični tok. U pp- Schizomycetes, klasa biljnih mikroorgačetku se javlja visoka temperatura, gunizama, poglavito bakterija. DeIi se u šobolja i povraćanje sa streptokoknom grupe: Actinomycetales, Chlamydobacanginom. Zatim nastaje osipni stadijum teriales, Caulobacteriales, Thiobactekoji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjedriales, Myxobacteriales, Eubacteriales nom kao difuzni eritem s gustim, tamno ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin. crvenim zrncima. Koža je suva i rapava. Bacteriaceae. Posle 8. dana bolesti počinje perutanje schizophrenia, shizofrenija, najčešća dukože, po kome se bolest može i tada preševna bolest. Javlja se obično u doba poznati, kao i po karakterističnom izglepuberteta, ali i docnije; retko već u dedu jezika (malinast jezik). Bolest traje tinjstvu. Sastoji se u poremećaju mišljeoko 15 dana, ali je potrebna i dalja konnja (pojava sumanutih ideja), afekata trola mokraće do 20. dana radi predost(afektivna tupost, afektivna ataksija), rožnosti od akutnog glomerulonefritisa. delatnosti (stupor, pomama), opažanja Scarpin trougao, v. trigonum femorale. (halucinacije, naročito slušne) i često sceletum, s. sceleton, s. sceletus (grč. se završava teškim poremećajem inteliisušen), skelet, v. skeleton. gencije (demencija). Psihički poremećaj Schanzo v oko vratnik, v. udlaga. u stvari predstavlja rascepljenost psiSchaumannova bolest, v. sarcoidosis Beshičke ličnosti (po čemu je bolest dobila nier-Boeck. ovo ime) i njeno ograñivanje od stvarSchedeova operacija, v. operacija. nosti spoljne sredine. Iako problem naSchickov kašalj, dvotoni, bitonalni kašalj slednosti shizofrenije još nije rešen, veili kompresivan kašalj koji se javlja u rovatno je da u postanku ove bolesti nabolesnika s uvećanim hilusnim žlezdasleñivanje igra važnu ulogu. Shizofrenima. ja «ima četiri oblika: s. simplex (glavni Schickov test, v. test znak: povlačenje iz stvarnosti), s. hebeSchimmelbuschova bolest, v. mastopaphrenica (drska nadurenost), s, paraMa fibrosa cystica. noides (ideje gonjenja) i s. catatonica Schiötzov tonometar, aparat za merenje (stupor ili pomama s karakterističnim intraokularnog pritiska. znacima). Sin. dementia praecox; dečija Schirmerova proba, v. test. s., v. autizam, rani dečiji. schistocytosis, shistocitoza, prisustvo Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood shistocita u perifernoj krvi. -Schlaterova bolest (pod bolest). Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa- Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na ra iz klase Trematpda. Polovi su odvojegranici izmeñu rožnjače i sklere i koji se ni; S. haematobium, parazit tropskih pruža u vidu prstena oko ćele rožnjače. predela, naročito Egipta. Živi u venama Komorna tečnost preko trabekuluma mokraćne bešike i izaziva zapaljenje dospeva u S.k., a odatle kroz transsklemokraćne bešike i hematuriju. Sin. Disralne odvodne sudove u episkleru. S.k. toma haematobium. je značajan za regulisanje intraokularschistosomiasis, shistosomijaza, opšti nog pritiska, a promene u njemu igraju naziv za sva oboljenja izazvana shistosoulogu u izvesnim oblicima glaukoma, mima; s. hepatica, oboljenje koje izazinaročito kongenitalnog. V. sinus caverva Schistosoma japonicum; s. intestinosus sclerae. nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre Schmiedenov šav, v. sutura. koje izaziva S. Mansoni. Schoemakerova linija, v. Unija. schizo-, shizo-, u složenicama označava da Schdnleinova bolest, v. purpura rheumaje nešto podeljeno, rascepljeno, npr. tica. schizophrenia, shizofrenija, duševna Schönlein-Henochova purpura, v. purbolest u kojoj postoji rascepljenost psipura. hičkih funkcija; v. i shizo-. Schreinerova baza, v. Böttcherovi kristali. 715

Schultzova bolest Schultzova bolest, v. agranulocytosis. Schulzov sindrom, v. angina (monocytaria). Schiifnerove tačkice, tačkice koje se vide u razmazima krvi obojenim May-Grünwald-Giemsinom metodom u eritrocitima u kojima se nalaze plazmodiji malarije. schvvannoma, v. neurinoma. Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris biliosa haemoglobinurica. sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za objektivno odreñivanje ne samo vrste već i visine refrakcionih anomalija. Vrši se pomoću ravnog ogledala i lestvica za skijaskopiju. Pomoću ogledala se ubaci svetlost u oko. Kada se ogledalo pomera, dobija se u predelu ženice senka koja se kreće. Prema pravcu kretanja senke utvrñuje se vrsta refrakcione anomalije, a lestvice služe za utvrñivanje visine te anomalije. Sin. pupilloscopia, retinoscopia; (radiol.) rendgenoskopija. Selila maritima, morski luk. Lukovača scile (Bulbus S.) sadrži glikozide koji imaju kardiotoničko i prilično jako izraženo diuretićko dejstvo. Sin. Urginea maritima. Scillaren, preparat koji sadrži smesu glikozida iz droge Bulbus Scillae maritimae. Deluje kardiotonički i diuretički. Scillaridin, scilaridin, genin glikozida scilarena A iz droge Bulbus Scillae. scintigrafija, zapisivanje varničenja, nuklearno-medicinska metoda uživo za ispitivanje veličine, položaja i oblika pojedinih organa ili sistema organa. Zasniva se na registrovanju prostorne raspodeIe gama-žračeiija posle oralnog ili parenteralnog unošenja dijagnostičke doze odgovarajućeg radioaktivnog izotopa. Scintigrafsko ispitivanje vrši se pomoću pokretnih aparata - skenera, ili nepokretnih detektora - gama-kamera. Scintigrafski zapis - scintigram omogućava da se utvrdi veličina i oblik ispitivanog orgatia, kao i ravnomérnost ili neravnomernost raspodele radioaktivnog obeleživača. Angiokardioscintigrafija, neinvazivna morfološko-funkcijska me^ toda za odreñivanje udarnog volumena 716

scintigrafija srca, sistolnog i dijastolnog volumena i ejekcione frakcije u uroñenim i stečenim oboljenjima srca. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m; angioscintigrafija, scintigrafska metoda za ispitivanje poremećaja perifernog krvotoka. Vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja makromolekula, npr., makroagregata albumina seruma obëleženog radioaktivnim jodom 131J ili mikrosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfološko-funkcijska metoda za ispitivanje bubrega. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja jedinjenja tehnecijuma Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvožñem І askorbinskom kiselinom, glukoheptonat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, laktobionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m), joda (jodohipurat-l31J) i žive (hlormerodrin - 207Hg); carotis scintigrafija (sin. carotis angiografija), vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja radioaktivnog ksenona (133Xe) u unutrašnju karotidnu arteriju u toku standardne angiografije; cisternoscintigrafija (sin. mijeloscintigrafija), cerebrospinalna scintigrafija, vrši se posle ubrizgavanja odgovarajućeg radioaktivnog obeleživača u subarahnoidni prostor. Najčešće se primenjuju albumin seruma obeležen radioaktivnim jodom ili tehnecijumom, ili transferin - 111mln; fleboscintigrafi-ja (sin. radioizotopska venografija), sekvencijska i funkcijska scintigrafija velikihevena donjih i gornjih ekstremiteta pomoću fibrinogena obeleženog radioaktivnim jodom ili tehnecijumom; funkcijska s., ispitivanje lokalnog prometa odgovarajućeg radioaktivnog izotopa u odabranim "regionima od interesa" pojedinih organa. Ova ispitivanja se vrše pomoću gama-lcamere i računara; s. jetre, neinvazivna morfološka metoda za ispitivanje jetre. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja koloida sumpora, sulfata kalaja ili renijunia obeleženih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, radioaktivnim zlatom 198Au, mikroagregatima albumina obeleženih radioaktivnim jodom 131J ili hidroksidom gvozda

scintigrafija obeleženim indijumom In-113 m. Posle intravenskog ubrizgavanja odreñenih obojenih supstancija obeleženih radioaktivnim jodom 131J (bengalsko crvenilo, toluidinsko plavetnilo, indocijaninsko zelenilo) dobijaju se, pored morfoloških podataka, i pokazatelji o funkciji jetre; s. kostne srži, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog gvozda 59Fe ili transferina obeleženog mdijum-hloridom - 111In (obeleživači eritropoezne kostne srži) i radioaktivnih koloidnih čestica, kao što su sumporni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili rede koloid zlata 198Au (obeleživači retikuloendotelijumskog sistema); koronarna s. (sin. radioizotopska koronarografija), scintigrafska metoda za ispitivanje koronarnog krvotoka. Vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja ksenona 133 Xe, kalijuma 42K ili rubidijuma 81Rb; limfoscintigrafija (sin. radioizotopska limfografija), vrši se posle ubrizgavanja radioaktivnog koloidnog zlata 198Au ili sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99 m; s. miokarda, vrši se posle i.v. ubrizgavanja obeleženih jedinjenja tehnecijuma (stanopirofosfat Tc-99 m), kalijuma 43K, cezijuma 129Cs, rubidijuma 81Rb ili talijuma 201Tl; s. mozga, statička i serijska, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s. nadbubrežnih žlezda, vrši se posle ubrizgavanja 19-jodoholesterola - 131J; s. pankreasa, vrši se posle i.v. ubrizgavanja obeleženog metionina - 75Se, pomoću gama-kamere i računara. Pored selenometionina istovremeno se ubrizgava drugi radioobeleživač za jetru, čija se silueta "oduzima" od siluete pankreasa (metoda eupstrakcije); s. paratireoidnih žlezda, radioizotopski obeleživač, ubrizgava se intravenski u obliku selenometionina - 75Se; s. placente, radioizotopski obeleživač se ubrizgava intravenski u obliku albumina obeleženog tehnecijumom Tc-99 m ili transferina obeleženog indijumom 113mln; s. pluća, inhalacijska scintigrafija, metod za ispitivanje plućne ventilacije posle inhalacije aerosola obeleženih čestica tehnecijumom albuminom - 131J, indijumom

scintigrafija 113

In, neohidrinom 207Hg ili rede radioaktivnim zlatom 198Au. Za inhalacijsku scintigrafiju pluća najčešće se primenjuje gama-kamera; perfuzijska s. pluća, metoda za ispitivanje morfologije pluća, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja obeleženih čestica, najčešće makroagregata ili mikrosfera albumina obeleženih radioaktivnim jodom 131J ili tehnecijumom 99mTc ili ksenona 133Xe; s. pljuvačnih žlezda, vrši se posle ubrizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u obliku pertehnetata 99mTc; profilna s., scintigrafski metod za otkrivanje mesta većeg deponovanja radioaktivnih izotopa. Vrši se posle unošenja odgovarajućeg obeleživača automatskim pomeranjem detektora uzduž celog tela; serijska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), ispitivanje pojedinih organa u različitim vremenskim razmacima posle oralnog ili parenteralnog unošenja odgovarajućeg radioaktivnog obeleživača; s. skeleta, vrši së posle intravenskog ubrizgavanja pirofosfata obeleženog tehnicijumom 99mTc, radioaktivnog fluora 18F, stroncijuma 87mSr ili galijuma 68Ga; s. slezine, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja eritrocita, obeleženih radioaktivnim hromom 51Cr, a prethodno oštećenih zagrevanjem ili obeleženim bromomerkurihidroksipropanom 197 Hg (BMHP); s. tireoideje, vrši se posle oralnog unošenja obeleženog radioaktivnog joda u obliku jodida 131J, 123J1 i25jiii tehnecijuma 99m Tc. Scintigrafija tireoideje može da se vrši metodom fluorescentne scintigrafije. Ekscitacija neradioaktivnih atoma joda u tireoideji vrši se pomoću spoljnog izvora zračenja - radioaktivnog americijuma i istovremenim registrovanjem karakterističnih emitovanih (pobuñenih) fotona pomoću skenera s poluprovodničkim detektorom; tomograf ska s., ispitivanje raspodele odreñenog radioaktivnog obeleživača u više poprečnih preseka ispitivanog organa pomoću gama-kamere. Ovaj metod omogućava da se jasnije raspoznaju patološke promene u dubini ispitivanog organa; s. velikih krvnih sudova, vrši se posle intravenskog 717

scintigram

sclerodermia

njuje se automatizovani scintilacijski ubrizgavanja obeleženog transferina 113m brojači sa šupljini kristalom. ln, albumina seruma obeleženog ra131 dioaktivnim jodom J ili tehneciju- scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karcim nom koji je bogat u vezivnoj potki usled mom" Tc; s. zglobnih šupljina i šinočega je njegovo tkivo čvrsto, npr. s. vije (sin. artroscintigrafijd)tvrši se posle mammmae, skirus dojke. V. carcinoma. intraartikularnog ubrizgavanja koloida obeleženih radioaktivnim tehneciju- sclera, sklera, beonjača, najveći deo spo99m Ijašnje ili fibrozne opne očne jabučice, mom Tc ili, rede, radioaktivnim zlabeličaste boje, nalazi se iza rožnjače. tom 198Au; s. želuca, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili 99m univerzalni otok limfnih žlezda u prvom Tc. Metod omogućava da se dobiju stadijumu sifilisa, koje su čvrste i bezpodaci o sekreciji i motornoj funkciji bolne, pojedinačne, aflegmazične. želuca (funkcijska scintigrafija želuca). sclerectasia, sklerektazija, ektazija, isscintigram, sin. sken, (engl. scan) grafički pupčenje sklere na mestu gde je istanjezapis raspodele radioaktivnog izotopa u na usled neke povrede ili zapaljenja. V. pojedinim organima ili ćelom telu. Zastaphyloma sclerae. pis se dobija u crno-beloj tehnici (stansclerectomia, sklerektomija, isecanje, vadardni sken), filmu (fotosken) ili u boji ñenje delića sklere. Vrši se operativnim (kolorsken). Na scintigramu se raspozputem u glaukomu u cilju stvaranja nonaje silueta ispitivanog organa. Pored vog puta oticanja komorne tečnosti. oblika, dimenzija i položaja organa na Operativni poduhvati: sclerectomia sec. scintigramu se analizuje ravnomernost Lagrange, Elliotova trepanacija sklere. raspodele (homogenost) unetog radionuklida. Slabije ili intenzivnije veziva- sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u novoroñenčadi; retko i teško oboljenje s nje radionuklida ima značaja za dijagprogresivnim stvrdnjavanjem ćele kože, nostiku. koja postaje žućkasta ili lividne boje, čvscintilacijska gama-kamera, v. gama-karsta, bez nabora. mera. scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Prescintilacijski brojač, najosetljiviji detekma lokalizaciji postoje: s. anterior, zator za merenje gama-zračenja. Detekcija hvata prednji deo sklere, dok s. postese zasniva na pojavi svetlucanja neorrior zahvata njene zadnje defove. Kliganskih i organskih kristala pod dejnički se ispoljava lokalnom injekcijom i stvom zračenja. Scintilacijski brojač se infiltratima u vidu čvorića koji su na sastoji od tri osnovna elementa: kristapritisak veoma bolni. Etiologija: reumala, fotomultiplikatora i elektronske apatizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, merature. Kad gama-zraci prodru u kristal, tastaza u septičkim procesima. izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclerosvetlosti dopiru u fotomultiplikator, dermia. koji iz fotona proizvodi električne im- scleroderma, skleroderma, hronična sispulse. U elektronskom delu se impulsi temska bolest vezivnog tkiva u koje pomere i odbrojavaju. Za merenja in vivo stoje u mnogim organima i tkivima pou nuklearnoj medicini se konstruisu većanje i bubrenje vezivnog tkiva, gubkristali cilindričnog ili kockastog oblika ljenje ili fragmentacija elastičnog tkiva, s ravnim površinama. Scintilacijski broatrofija epiderma i épitela, taloženje jač, sa šupljim ili jamastim kristalom, melanina u bazalnim ćelijama i smetnje (engl. „well counter") primenjuju se za u raznim organima (lokomotornim, dimerenje gama-uzoraka in vitro, najčešgestivnim i respiratornim). Sin. difuzna će u epruveti. Ovi scintilacijski brojači sistemska skleroza. su vrlo osetljivi za merenje manjih koli- sclerodermia, sklerodermija, oboljenje čina radioaktivnih gama-izračivača. Za kod koga dolazi do kondenzacije vezivmerenje velikog broja uzoraka primenog tkiva (kolagenoza), otvrdnuća, tako 718

scleroedema daje koža zategnuta i ne može se borati. Oblici: s. circumscripta s. morphea, skleroziranje tkiva u ograničenim pločama (s. »en plaques«) u kojim je koža boje slonove kosti uokvirena ljubičastim rubom (»lilac ring«) ili u obliku traka (s. »en bandes«). Dalji oblik cirkumskriptne sklerodermije je »bolest belih pega« (»white spot disease«) koja se sastoji od većeg broja grupisanih, žućkasto-belih, čvrstih pločica; s. diffusa seu progressive, teško sistemsko oboljenje koje počinje kao akroskleroza na prstima šaka, na kojima koža sve više sklerozira, dovodeći vremenom do kontraktura (sclerodactylia). Gotovo istovremeno sklerozira i koža lica dovodeći do mikrostomije i amimije. Skleroziranje može da se zatim proširi na čitavu kožu, pa da zahvati i unutrašnje organe (jednjak, pluća, miokard, bubrezi, mišići i creva) dovodeći najzad do smrti; s. oesophagi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni fibrozni preobražaj sluznice i submukoze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklerodermijskim promenama u koži tela. Gutanje je u najvećoj meri otežano. Cesto je potrebna gastrostomija. scleroedema, skleredem, oblik sklerodermije koji nastaje dosta naglo edematoznim skleroziranjem kože lica, vrata i trupa, obično posle febrilnih infekcija. Često je spontana regresija. scleroma, sklerom, specifično granulacijsko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se endemski usled infekcije Frischovim bacilom. U početku postoji samo infiltrat u sluznici i pod njom, posle se iz njega stvaraju tvrdi i neprobojni ožiljci, koji dovode do najtežih stepena stenoze lumena u vazdušnim putevifna. U stadijumu infiltrata lečenje streptomicinom je uspešno. U stadijumu ožiljaka je terapija nemoguća. V. rhino scleroma. scleromalacia perforans, perforativna skleromalacija, stvaranje okruglastih defekata u skleri. Retko oboljenje starijih osoba čiji uzrok nije poznat. Ponekad ide s poliartritisom. scleroproteini, skleroproteini, proste belančevine koje se nalaze u potpornim i

sclerosis zaštitnim tkivima organizma. Zajednička im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni oblik molekula i za neke otpornost prema enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine, elastine, retikuline i fib-roine. Skleroproteini su nesvarljivi ili delimično svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene prave belančevine, jer im nedostaju neke neophodne aminokiseline i u vodi su nerastvorljivi. sclerosis, skleroza, otvrdnuće tkiva; s. co-ronaria, koronarna skleroza, oboljenje koje nastaje usled sklerotičnih prome-na u koronarnim krvnim sudovima, a ima za posledicu nedovoljnu ishranu srčanog mišića krvlju. S.c. se može dokazati samo elektrokardiografski. Klinički se s. c. može utvrditi jedino kada pokazuje i kliničke znake bolesti (angina pectoris). V. stenocardia, infarctus myo~ cardi; s. lateralis amyotrophica, amiotrofička lateralna skleroza (Charco-tova bolest), endogeno oboljenje čitavog motornog puta: centralnog i perifernog neurona. Počinje izmeñu 30. i 55. godine, obično na desnoj šaci u dešnjaka, s atrofijom mišića i deformacijama, slično kao pri amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje postoje pojačani refleksi. Proces prelazi docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris); s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno ili hronično oboljenje centralnog nervnog sistema. Počinje u drugoj ili trećoj deceniji, i proti-če u nastupima izmeñu kojih su duže ili kraće remisije. Usled propadanja mije-linskog omotača u više rasturenih žarišta u beloj masi mozga ili moždine dolazi do poremećaja funkcije. Karakteristična Charcotova trijada: nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajući govor,« pored oduzetosti nogu spastičkog tipa. Isprva se demijelinisana žarišta mogu manjim delom ponovo remijelinisati. inače, po pravilu glija proliferiše i najzad se žarište sklerotiše. Subakutni i hronični tok je klasičan, ali se bolest javlja i akutno, kada ju je teško razlikovati od akutnog rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji važnu ulogu igraju alergijski, tj. imunobiološki procesi; s. tuberosa, tu719

sclerotomia

scrotum

jevima na njima se stvaraju ulceracije. berozna skleroza, oboljenje centralnog Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog nervnog sistema koje se klinički ispoljaoštećenja okolozublja i gubitka kosti. va^epileptiformnim napadima i progreNa sluznici usta javljaju se petehijalna sivnom imbecilnošću. Patološkoanakrvarenja. Sin. gingivitis scorbutica. tomski postoje tumorske tvorevine na zidovima bočnih komora velikog mozga scotoma, skotom, sitni tačkasti ispadi u vidnom polju koji nastaju najčešće usi sklerotički čvorovi na površini mozga. led oštećenja pojedinih grupa čepića ili Često istovremeno postoje tumori kože, štapića, odnosno bipolarnih ili ganglijabdominalnih organa, srca i oka. Sin. skih ćelija. Fiziološki skotom je šlepa epiloia. mrlja (mesto gde normalno nema čepisclerotomia, sklerotomija, hirurško zaseća i štapića - papila n.optici); apsolutan canje beonjače. s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja. sclerouveitis, istovremeno zapaljenje Obim i oblik skotoma mogu biti veoma beonjače i sudovnjače. različiti: okruglast, ovalan, lučni, prstescolex, skoleks, prednji deo pantljičare nast, polovina vidnog polja, sektorast koji se sastoji od glave i vrata. itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju scoliosis, skolioza, bočna iskrivljenost mrežnjače, vidnog živca i vidnog puta. kičme; koksitična s., skolioza u lumMogu imati značaja u topografskoj dibalnom predelu izazvana oboljenjem jagnostici; negativan, objektivan s., kuka; kongenitalna s., uroñena skolioza; bolesnik ga primećuje tek prilikom miopatska s., skolioza koja je posledica uzimanja vidnog polja; pozitivan, subparalize mišića opružača trupa; osteojektivan s., bolesnik spontano primepatska s., skolioza koja je posledica ćuje ispad u vidnom polju kao tamnu oboljenja pršljena; rahitička s., skoliomrlju: relativni s., lakši oblik skotoma. za koja je posledica jednostranog optePri ispitivanju vidnog polja pomoću perećenja tela dok je koštano tkivo još rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili neotporno usled rahitisa; statitička s., bleñe boje; s. scintillans, „Flimmerskoskolioza koja nastaje usled bolesnikove ^ tom", treperavi skotom, ispad u vidnom težnje da popravi spuštenost karlice polju svetlucave boje, s nazubljenom kad mu je jedna noga kraća. ivicom, čija se veličina menja. Obično se scolisiometria, skoliziometrija, merenje javlja pre ili u samom početku napada krivina, osobito krivina kičme. migrene, prvenstveno u osoba s labilScopolaminum, skopolamin, alkaloid donim neurovegetativnim sistemom. Sin. biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i amaurosis partialis fugax. atropin, u grupu panasimpatolitičkih scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza sredstava. Za razliku od atropina deluje limfnih žlezda vrata, u koje vrlo često samo depresivno na centralni nervni postoji razmekšanje i fistulizacija obolesistem. Upotrebljava se u psihijatriji Hh žlezda (scrofuloderma), zbog kazeozkao sredstvo za umirenje, zatim u pane nekroze tkiva limfnih žlezda ostavljaralysis agitans. U kombinaciji s morfijući za sobom ružne ožiljke. Sin. tubernom upotrebljava se u medikamentnoj culosis colliquativa. pripremi za narkozu (opštu anesteziju). scrofulosis, skrofuloza, konstituciono stanje mladih osoba sklonih tuberkuloscorbutus, skorbut, poljak, poljačina, bozi, ekcemima i otoku žlezda. Tuberkulest koja nastaje usled nedostatka vitalozna žlezda je naročito česta. mina C u hrani. Simptomi su: slabost, malokrvnost, krvavljenja po koži i sluz- scrotalis, skrotalni, mošnični, koji pripada mesnicama, npr. nervi scrotales, sennicama. Obolevaju osobe koje ne uzimazitivni živci mošnica. ju svezu hranu (naročito mornari). Postoji i dečji skorbut (Möller-Barlowljeva scrotalis, skrotalan, mošnični. bolest); (stom.) desni su u intenzivnom scrotum, skrotum, mošnice, kesasti organ u kome su smeštene muške polne žlezzapaljenju i lako krvare. U težim sluča720

scutulum de. Spoljašnji sloj je koža, naborana i jače pigmentovana, koja sadrži veliki broj znojnih i lojnih žlezda. U potkožnom sloju se nalaze glatke mišićne ćelije koje kontrakcijom refleksno nabiraju i skupljaju kožu mošnica. Šupljina je podeljena uzdužnom pregradom na dve polovine koje sadrže po jedan semenik, pasemenik i početni deo semevoda; s. lapillosum, skrotum koji ima žakrečene aterome; zalivaljkasti s., skrotum na čijoj se donjoj strani nalazi mnogo fistula kroz koje se izlučuje mokraća. Stanje koje je posledica nelečene i zapušene structure meñične uretre. scutulum, (štit.), žućkasta formacija u vidu zdelice (štita), koja se sastoji od čiste kulture gljivica Achorion. V. favus. seboroički ekcem, v. eczema. seborrhoea, seboreja, uroñeno stanje prekomernog lučenja kožnog loja (status seborrhoicus), naročito u seboroičkim predelima (vlasište, lice, mediotorakalni predeli i dr.). sebum, loj, koji luče žlezde lojnice, V. seborrhoea. Secale cornutum, razna glavnica, trajni micelijum gljive Clavicëps purpurea, koja se nalazi, kao parazit, na mnogim travama, a naročito na raži. Sadrži mnoge aktivne sastojke od kojih su, u medicinskom pogledu, najvažniji alkaloidi ergotamin i ergometrin. secirati, v. obdukovati. seclusio pupillae, sekluzija, srašćenje ženice/ potpuna synechia posterior. Srašćenje izmeñu pupilarnog ruba dužice i prednje kapsule sočiva u ćelom obimu. Usled toga je onemogućeno proticanje tečnosti izmeñu zadnje i prednje komore, što dovodi do sekundarnog glaukoma. Uzrok je jače zapaljenje dužice. secretio, sekrecija, lučenje, proces stvaranja nekog specifičnog proizvoda radom neke žlezde. Ovaj rad može se sastojati od izdvajanja neke supstancije iz krvi, od stvaranja neke potpuno veće supstancije ili čak od stvaranja ćelija, kao što je slučaj s postankom spermatozoida. V. secretum, incretum, excretum. 46 Medicinski leksikon

sedimentacija sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje, presek, isečak; s. alta, suprapubični medijalni rez za ekstraperitonealno otvaranje mokraćne bešike; visoki rez za vañenje kamena iz mokraćne bešike. Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. cadaveris, v. obductio, autopsija; s. caesarea, carski rez, akušerska operacija kojom se omogućava rañanje rezom na trbušnom zidu i materici i to u slučajevima kada je poroñaj prirodnim putem nemoguć ili opasan; s. suprapubica, v. s. alta. secundinae, sekundine, delovi jajeta koji zaostanu u materici posle istiskivanja deteta, tj. posle drugog poroñajnog doba. Njih čine posteljica, ovojci i deo pupčane vrpce. Njihovo izbacivanje se obavi u treće poroñajne doba - izbacivanje posledina (posledaka). secundum artem, na ispravan stručan način. sedalna kost, v. ischium (os ischii), os coxae. sedalni, v. gluteus, ischiadicus. sedalni predeo, v. regio glutea, nates. sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroidi, metaboliti testosterona koji se normalno nalaze u odreñenoj količini u mokraći; 17-ketosteroidi su izvrstan indeks za proizvodnju androgena u organizmu. sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan; koji se odnosi na sedeći položaj. sedativa (remedia), sedativna sredstva, sredstva koja deluju umirujuće na centralni nervni sistem. U ovu grupu spadaju bromidi i Radix Valerianae (oficinalan prema našoj farmakopeji). I neka hipnotička sredstva se, u manjim dozama, upotrebljavaju za umirenje psihičke, a naročito motorne prenadraženo^ti. sedimentacija, taloženje suspendovanih čestica u nekoj tečnosti, koje se obično postiže centrifugovanjem odgovarajućih tečnosti. Taloženje eritrocita u izvañenoj krvi kojoj je u odreñenom odnosu dodato neko antikoagulantno sredstvo. Postoje razne metode kojima se odreñuje brzina s.S. ima velik klinički značaj jer daje uvid da je čovek oboleo. Na br721

sedimentom zinu s. utiču broj eritrocita (osobe s anemijom imaju ubrzanu s.), temperatura, količina belančevina, naročito globulina, holesterol, fibrinogen (svi je ubrzavaju). Brzina sedimentacije metodom po Westergreenu se odreñuje odreñivanjem visine stuba plazme iznad istaloženih eritrocita, i to za prvi i drugi čas pošto je krv kojoj je dodat rastvor Na-citrata uvučena u cev po Westergreenu. Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi čas u muškaraca, a u žene do 9. Vrednosti za drugi čas normalno treba da budu nešto niže od dvostrukih vrednosti za prvi čas. sedimentom, sediment, talog koji nastaje bilo prirodno (npr. taloženje čvrstih čestica mokraće pri njenom stajanju) ili veštački, fizičkim postupcima (centrifugovanjem, zagrevanjem) ili hemijskim (dodavanjem nekih supstancija); s. lateritium, ciglasti talog urata (natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u kiseloj mokraći koji je crveno obojen uroeritrinom. Stvara se u mokraći kisele reakcije pri dužem stajanju na vazdu-hu. Rastvara se zagrevanjem, a ponovo taloži pri rashlañivanju mokraće. Rastx vara se u sirćetnoj i sonoj kiselini, kao i u rastvoru natrijum-hidroksida. sednjača, v. ischium (os ischii), os coxae. sednjačni, v. gluteus, ischiadicus.

Seesselov špag, zadnji, endodermni špag primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje. segment, (hir.) deo tela ili organa; opšti naziv za deo organa ili tkivne celine, koji po svojoj prirodi ili ustrojstvu čine jedinicu u organu; bronhopulmonalni s., manji razdeli plućnog režnja koji su meñu sobom razdvojeni pregradama od vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha. Desno plućno krilo ima jedanaest, a levo deset segmenata; hepatički s., segmenti su delovi režnjeva jetre. Svaki segment ima svoju arteriju, žučni kanal i venu. U desnom režnju jetre postoji prednji i zadnji segment a u levom medijalni i lateralni segment; renalni s., svaki segment u bubregu ima nezavisno snabdevanje krvlju iz bubrežne arterije. Postoji u svakom bubregu gornji, pred722

seksonozologija nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji segment. V. plućni segment segmentacija, v. brazdanje. segmentan, koji stvara neki segment, ili mu pripada; koji podleže segmentaciji. segmentna resekcija, operacija kojom se plućni ili jetrin segment isprepariše i izvadi. Segmentna resekcija se vrši obično kad je oboljenje lokalizovano u jednom plućnom ili jetrinom segmentu. segmentovan, koji se odnosi na jedan od segmenata pluća, jetre ili bubrega, npr. segmentna resekcija, hirurško odstranjenje jednog plućnog, bubrežnog ili jetrinog segmenta. segregatio, segregacija, u genetici, razdvajanje alelskih gena u toku mejoze, tako da svaki gamet dobije samo po jednog člana svakog alelskog para gena. segregator, v. separator. Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.

Seitzovi filtri, v. filtri. sekretorni gen (gen sekretor), autosomni dominantni gen u ljudi koji omogućava sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog A- i B-antigena u raznim telesnim sekretima. seks, v. pol. seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi od ekstrahromosomskog elementa tzv. F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterijska ćelija ima F-faktor, onda se ona označuje sa F-H (muška ćelija), a bakterija suprotne seksualnosti sa F-. Seks-faktor je grañen od DNK, a njegova veličina iznosi oko 1/50 deo hromosoma. seks-hromatin, v. Barrovo telašce. seks-hromosomi, v. genosomi. seksohemija, ispitivanje polnih razlika u hemijskom sastavu polova u cilju otkrivanja i proučavanja seksualnog dualizma polova. seksologija, medicinska, grana medicine koja proučava pojave seksualnosti u zdravog i u bolesnog čoveka. seksomorfoni, hormoni koji regulišu seksomorfogenezu. seksonozologija, proučavanje bolesti u odnosu na seksualnu konstituciju.

seksotropija bolesti seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih bolesti da se češće javljaju u muškog ili ženskog pola. seksualan, polni, koji se odnosi na pol, koji pripada polu. seksualna inverzija, v. homoseksualnost. seksualni hromatin, v. Barrovo telo. seksualni količnik, količnik koji se u seksonozološkoj analizi dobija za svaku bolest izračunavanjem odnosa broja obolelih žena prema broju obolelih muškaraca. Što je seksualni količnik veći (iznad 1), bolest JQ češća u žena ("gi-notropna"). Ukoliko je količnik ispod l, bolest je češća u muškaraca ("androt-ropna"). sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja, koje odgovara prelazu izmeñu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133. Ovakva definicija sekunde ustanovljena je 1967. godine. sekundarna konstrikcija hromosoma, suženi heterohromatinski segment hromosoma koji povezuje satelit s ostatkom hromosoma. sekundarni imuni odgovor, v. imunološka memorija; anamnestička reakcija. sekundarni (periferni) limfocitni organi, limfne žlezde, slezina, limfno tkivo gastrointestinalnog trakta (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploče). sekundarni šav rane, v. sutura. sekundarni šok, v. šok. sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia. sekutići (zubi), v. incisivus (dentes incisivi). sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafija. sekvestar, v. sequestrum. sekvestracija, v. sequestratio. Seldingerova tehnika, v. tehnika. selectio, selekcija, činioci koji remete adaptivnu vrednost (»fitness«), odnosno učestalost odreñenog genotipa i njegovog fenotipskog obeležja u populaciji. Selekcija može da bude prirodna i veštačka. V. adaptivna vrednost. selekcija kosmonauta, to je medicinsko-psihološki postupak koji omogućava da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni 46*

semenik koji će s najvećom verovatnoćom izdržati uspešno uslove odreñenog kosmičkog leta. Klinička ispitivanja su rigorozna i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959. god. od 508 kandidata izabrano samo 18. Pregled obuhvata detaljnu anamnezu, rendgenološka, elektrofiziološka, hematološka, biohemijska i funkiona ispitivanja. Psihološka i psihijatrijska ispitivanja teže da otkriju osobine ličnosti preko mnogobrojnih testova. Pošto je selekcija medicinska, fiziološka i psihološka, to je za njeno uspešno izvoñenje potrebna tesna saradnja mnogih specijalista i korišćenje elektronsko-kompjuterske tehnike. selenium, Se, selen, hemijski element, nemetal, po svojim hemijskim osobinama sličan sumporu. selenijum-sulfid, antiseboroičko sredstvo. sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj se nalazi jama za smeštaj hipofize. Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrodynia. selters-mineralisana voda, v. voda, Sembova operacija, v. operacija. seme, v. ejakulat, semeni. semeglavci, v. spermatozoidi Semen Cucurbitae decorticatum, oljušteno seme .raznih bundeva i tikava, služi kao sredstvo protiv pantljičare. semena humčica (colliculus seminalis s. veru montanum), sisičasto uzvišenje na mestu gde se oba briznika otvaraju u mokraćnu cev. semena smetišta, v. vesiculae seminales. semena tečnost, v. ejakulat, semeni. semena vrpca, v. funiculus spermaticus. semene kesice, v. vesiculae seminales. semenička vodica, ostatak mezonefrosne vodice. semeni, v. spermaticus. semenik, (embr.) testis, muška gonada. Kada se iz indiferentnog gonadnog polja treba da razvije muškagonada (semenik) u embrionima od 13 mm dužine (početak 2. meseca) stvaraju se epitelne vrpce iz kojih postaju semene cevčice. Od svake ovakve vrpce račvanjem postaju 3-4 semene cevčice. Kako epitelne

723

semeno smestište vrpce sve više rastu, postaju vijugave i uklupčane: krivudave cevčice (tubuli contorti). U cevčicama se uobličavaju elementi semenog epitela i trofički elementi (Sertolijeve ćelije). Punu razvijenost ovaj epitel dostiže tek u pubertetu. Izmeñu cevčica se uobličavaju meñuprostorne ćelije (dijastematske ili Leydigove ćelije). Izmeñu gonadnög začetka i mezonefrosnog ostatka uspostavlja se veza na taj način što se preostali mezonefrosni kanalići (Mihalkoviczev organ) spajaju se semenim cevčicama postajući odvodni kanalići u glavi pasemenika. semeno smestište, v. receptaculum seminis. semenonosni, v. spermioforni. semenovod (ñuctus deferens), neposredni nastavak pasemeničkog kanala (semenika) na gornje-zadnjoj strani semenika. Dug je 50-60 cm, debljine 3 mm, smešten jednim delom u mošnicama, priljubljen uz telo pasemenika (pars epididymica), a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatičke vrpce (funiculus spermaticus), upravljajući se ka preponskom kanalu (pars funicularis). Odatle, kroz unutrašnji preponski prsten skreće u malu karlicu (pars pelvina), gde se priljubljuje uz bok mokraćne bešike, proširujući se u ampulu i probijajući se kroz prostatu kao briznik (ñuctus ejaculatorius). Oba briznika se otvaraju u mokraćnu cev na jednom sisičastom uzvišenju kao semena humčica (colliculus seminalis s. veru montanum). Epitel je sastavljen od 2 reda ćelija: duboki red okruglastih ćelija i površni red visokih cilindričnih ćelija. U početku semenovoda postoje stereocilije, koje postepeno iščezavaju, dok u ampuIi sasvim nestaju. Mišićni sloj je naročito razvijen u vidu 3 sloja: spoljašnji i unutrašnji od kružno poredanih, a srednji od uzdužno poredanih. Ovako razvijena glatka muskulatura (u karličnom delu iznosi 1200 mikrona) služi peristaltičkom grčenju koje potiskuje nagomilane semeglavce. semicanalis, polukanal, žleb jedne kosti koji sa žlebom druge kosti gradi kanal. 724

Sennae folia semikonzervativna replikacija, v. replicatio. semihmaris, semilunaran, polumesečast, npr. valvulae semilunares, poluinesečasti zalisci. semiluxatio, v. subluxatio. seminoma, seminom, maligna neoplazma testisa („dysgerminoma"). Javlja se u mlañih osoba u vidu bezbolnog otoka jednog testisa i daje metastaze krvnim putem najčešće u pluća i limfnim putem u retroperitonealne limfne žlezde. Seminom je radiosenzibilan. semiologia, semiologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem simptoma i znakova bolesti. Sin. semiotica. semiotica, semiotika, v. semiologia. semipermeabilan, polupropustljiv, npr. semipermeabilna membrana propušta molekule rastvarača, a ne propušta molekule ili jone pravih rastvora. semipronatio, semipronacija, poluuvrnuti položaj; čin poluuvrtanja. semisupinatio, semisupinacija, poluizvrnuti položaj; čin poluizvrtanja. semitendinosus, polutetivan, čija se polovina sastoji iz tetivaste grañe. šemnik, semenik, v. testis. semperestrusni nagon, u čoveka nagon za parenjem uvek spreman da dovede do polnog čina. Senegae radix, v. saponinske droge. Sengstaken-Blakemoreova sonda, v. sonda. senilis, senilan, starački, npr. cachexia s., staračka mršavost i slabost. senilismus, senilizam, staračke osobine koje se pojavljuju već u mlañih osoba. senilitas, senilitet, senilnost, staračko doba, starost. Sin. senium; s. praecox, prevremena ostarelost. senilna demencija, v. dementia. senilna nefroskleroza, v. néphrosclerosis. senilna purpura,v. purpura. senilni nanizam, v. nanismus. senium, v. senilitas. Senna, v. Sennae folia. Sennae folia, lišće biljaka Cassia acutifoHa i C. angustifolia. Laksantno sredstvo; dejstveni sastojci su antracenski derivati. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-

sensitivus stojci se resorbuju u tankom crevu, a izlučuju se preko debelog creva, delujući, pri tom, nadražajno. Propisuje se, obično, u obliku infuza. Oficinalno je prema našoj farmakopeji. sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u stanju da primi ili prenese neki osećaj, npr. senzitivni nervi provode draži za osećaj dodira temperature i bola s periferije (kože) ka centralnom nervnom sistemu. sensorium, senzorijum, svest, stanje u kome je osoba sposobna da oseti i shvati zbivanja oko sebe i u sebi. S. je čist, tj. svest je očuvana, kada je osoba orijentisana pravilno u vremenu, prostoru i prema ličnostima. sensus, osećaj, osećanje, čulo, npr. organa sensuum, čulni organi. senzibilitet, duboki, svesno saznanje o položaju delova tela u prostoru, koje zavisi od impulsa receptora u zglobovima i zglobnim kapsulama, tetivama i ligamentima. Impulsi iz ovih receptora i impulsi od receptora za dodir i pritisak sintetišu se u kori u svesnu sliku položaja tela u prostoru. Informacije se prenose kroz kičmenu moždinu nervnim snopovima zadnjih stubova koje grade debela mijelinizovana vlakna koja brzo sprovode impulse. Od izdužene moždine prenošenje se vrši putem medijalnog meniskusa do talamusa, a odatle u somatosenzoričko područje kore. senzibilizacija, proces koji dovodi do povećanja osetljivosti ili stanja preosetljivosti. U senzibilisanih osoba ponovni kontakti s antigenom mogu dovesti ne samo do sekundarnog pojačanja imunološkog odgovora nego mogu izazvati i reakcije koje oštećuju tkivo. Tada se govori o stanju preosetljivosti ili o reakcijama preosetljivosti. separanda (remedia), sredstva s jakim dejstvom. U farmakopeji su označena sa znakom +. Treba ih čuvati pažljivo i odvojeno. separatio dentium, separacija zuba, privremeno razdvajanje zuba u dijagnostičke ili terapijske svrhe; akutna s., naglo rastavljanje zuba pomoću drvenog klina ili separatora; hronična (poste-

sepsis pena) s., sporo razdvajanje zuba pomoću svilenog konca, gutaperke ili gume. separatio maxillarum mediana, prelom sa uzdužnim razdvajanjem leve i desne gornje vilice po središnjoj liniji. V. fractura maxillae sagitalis. separatio radices dentis, meñusobno razdvajanje korenova zuba u cilju njihovog lakšeg vañenja ili očuvanja jednog od njih za protetsku nadoknadu. separator, razdvajač; instrument kojim se dobija mokraća odvojeno iz desnog i Ievog bubrega. Separator se sastoji od dvostrukog katetera, koji se uvlači u mokraćnu bešiku, i membrane, koja razdvaja šupljinu bešike u dve polovine. Postoji nekoliko vrsta separatora kao Cathelinov, Harrisov, Luysov separator i dr. Svi se oni zasnivaju na istom principu. V. segregator. sepsa, v. sepsis. sepsis, sepsa, veoma teško generalizovano septičko-toksičko oboljenje, koje izazivaju uglavnom gnojne bakterije: stafilokok, streptokok, meningokok, pneumokok, ešerihija koli, perfrigens, proteus, pioceaneus i dr. U kliničkoj slici dominiraju drhtavica, septički tip temperaturne krivulje i teško opšte stanje bolesnika. Obavezno postoji primarno žarište, iz koga bakterije ulaze u krvotok i stvaraju sekundarna žarišta (metastaze) u udaljenim tkivima i organima. Osim toga, slezina je uvek uvećana. Uzročnik sepse se može izolovati iz krvi, primarnog žarišta i metastaza. Lečenje sepse predstavlja veliki medicinski problem, pogotovo što je sve više otpornih sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled prelaska u krv toksina crevnog sadržaja; latentna s., skrivena sepsa, koja je ostala posle nekog oboljenja i koja može ma iz kog razloga da se razbukti; oralna s., sepsa koja nastaje usled nekog žarišta u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja groznica. Septičko oboljenje u babinjama. Nastaje invazijom zaraznih klica kroz sveže ozlede na polnim organima porodilje. Zarazne klice se najčešće unose rukama babice, lekara i lica koja dolaze u dodir s porodiljom i instrumentima kojima ovi vrše neke poduhva725

septicaemia te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u dodir. Po simptomima i prognozi s.p. spada u red najtežih i infekcija; s. staphylococcica, stafilokokna sepsa je veoma teško generalizovano oboljenje s primarnim ognjištem, iz kog stafilokoki ulaze u krvptok, stvarajući metastaze u drugim organima i tkivima. Bolest počinje naglo sa znacima teške infekcije i intoksikacije. Karakteristični su otok slezine i temperaturna krivulja remitentno-intermitentnog tipa, koji nastaju zbog novih metastaza koje se najčešće javljaju na" koži i plućima. Stafilokokna sepsa je izuzetno težak terapeutski problem zbog ozbiljnosti oboljenja i prognoze, kao i rezistentnih sojeva stafilokoka. Stoga se od početka kombinuju 2-4 antibiotika. septicaemia, septikemija, bolest izazvana prisustvom bakterija u krvi. Bakterije se nalaze u nekom septičkom žarištu iz koga prelaze u krv. Oboljenje je praćeno groznicom, znojenjem, intermitentnom temperaturom; kriptogena s., s. kojoj se ne može da pronañe žarište. septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-x na pregrada, tanak sloj kosti izmeñu pojedinih zubnih alveola; s. interalveolare, meñujamična pregrada na vilicama ili alveolarna pregrada koja razdvaja obližnje plućne mehuriće; s. interdentalis, meñuzubni septum, deo alveolarne kosti koji leži izmeñu korenova dva susedna zuba. Sastavljen je iz spongioznog sloja obloženog slojem kompaktne kosti. Sin. meñuzubna pregrada, interdentalni alveolarni septum, interdentalna koštana pregrada; s. interñentalis perslstens, deo kosti izmeñu dva zuba sačuvan posle njihovog vañenja. Onemogućava blagovremenu izradu protetskih nadoknada i treba ga operativno ukloniti; s. interradicularis persistens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici izmeñu korenova molara koji ostaje posle vañenja zuba. Ako sekvestrira, praćen je bolom koji traje nekoliko sedmica. Zavisno od meñusobnog odnosa korenova zuba, treba ga ukloniti neposredno posle vañenja zuba ili kada se po726

serološka reakcija javi bol; s. naši, nosna pregrada, h(rskavično-koštana pregrada koja deli n^snu duplju na dve polovine, desnu i levu. sequestratio, sekvestracija, odvajanje i ograničavanje izumrlog nekrotičkog dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekrotičkog koštanog tkiva od zdravog dela kosti; plućna sekvestracija, gubitak veze plućnog tkiva s bronhijalnim stablom i plućnim venama, dok mu snabdevanje arterijskom krvi obezbeñuje veliki krvotok. Sekvestrisano plućno tkivo može da bude anatomski i fiziološki odvojeno od normalnog plućnog tkiva (ekstralobarna plućna sekvestracija). sequestrectomia, sekvestrektomija, v. sequestrotomia. sequestrotomia, sekvestretomija, operativno uklanjanje sekvestara. Sin. necrectomia, sequestrectomia. sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav deo jednog organa ili tkiva, specijalno kosti. V. sequestratio, sequestrotomia, necrectomia; (stom.) nekrotični ocepak, odumrli deo kosti vilice, neravnih, nareckanih ivica, različitog oblika i veličine. Javlja se kada veličina kosti izgubi oko 50% mineralnih soli. serijska scintigrafija, v. scintigrafija. serin, a-amino-ß-oksipropionska kiselina HOCH2CHNH2COOH označava se simbolom Ser. serinski cefalini, v. cefalini serofibrinski pleuritis, v. pleuritis. serogastria, serogastrija, prisustvo krvnog seruma u želucu, u gastritisu s gubljenjem belančevina (»protein-losing« gastropathia). serologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem pojava nastalih pri dodiru antigena s normalnim ili imunskim serumom i ova izučavanja primenjuje u praktične, dijagnostičke svrhe. serološka reakcija, reakcija antigen—antitelo, prema savremenim(shvatanjima, odigrava se u dva stepena. U prvom stepenu dolazi do specifičnog spajanja izmeñu antigena i antitela. Taj stepen reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vidljiv i manifestuje se aglutinacijom, precipitacijom, lizom ćelije i drugim serološkim reakcijama. Za pojavu drugog

seroma stepana potrebno je prisustvo elektrolita, kao što je fiziološki rastvor ili komplement. seroma, serom, tumoru slična kolekcija sukrvičave tečnosti u tkivima. seroperitoneum, prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini. Sin. ascites. seropneumothorax, seropneumotoraks, pneumotoraks u kome postoji izliv serozne tečnosti u pleuralnu šupljinu. seroprofilaksa, upotreba seruma u profilaktičke svrhe. Upotrebljavaju se antiserumi koji se dobijaju imunizacijom i hiperimunizacijom živptinja od kojih se najviše koristi konj. seropurulentus, seropurulentan, seroznognojav, npr. seropurulentan izliv. serosa (tunica), serozna opna, vezivna opna obložena endotelom, koja zastire zid telesne duplje (trbušne, grudne, srčane itd.). Na organima u trbušnoj duplji spoljna opna (tunica serosa), deo trbušne maramice, ulazi u grañu zida takvog organa koji je obložen trbušnom maramicom. serositis, serozitis, zapaljenje seroznih opni; s. multiplex, v. poly serositis. seroterapija, označava primenu medicinskog seruma, koji sadrži antitela (antitoksine) protiv izazivača odreñene bolesti. Seroterapija se koristi u lečenju difterija, tetanusa i botulizma. serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Najpre je izolovan iz goveñeg seruma, docnije je dobijen i sintetski. Nalazi se najviše u zidu gastrointestinalnog trakta i u krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga i u nekim delovima centralnog nervnog sistema. Oslobaña se iz trombocita a predstavlja i sekrecioni proizvod hromafinih tkiva. Izaziva suženje krvnih sudova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i uloga sinaptičkog transmitera u izvesnim područjima centralnog nervnog sistema. serozne šupljine ili duplje, telesne duplje ograničene seroznim opnama, koje normalno nemaju veze sa spoljriim svetom, a luče seroznu tečnost (cavum pleurae, cavum pericardii, cavum peritonei). serozne tečnosti, tečnosti koje se javljaju u telesnim šupljinama ili tkivima, a koje

serum su nastale eksudacijom ili transudacijom iz krvnih sudova. S.t. su sastava sličnog krvnoj plazmi, ali sa malim sadržajem belančevina. serozni eksudat, v. exsudatum. serpens, koji puzi, koji se širi u obliku luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica rožnjače koja-se na jednom kraju isceljuje, a na drugom napreduje. Sin. serpiginosus. serpiginosus, serpiginozan, koji gmiže; pojam koji se upotrebljava za neke dermatoze koje se zmijoliko šire. Serratia marcescens, u rodu Serratia jedini medicinski važniji predstavnik je S. marcescens ili Bacterium prodigiosum, bakterija veoma rasprostranjena u spoljnoj sredini, razmnožava se na raznim životnim namirnicama i obrazuje na njima kao krv crvene mrlje (pigment). Ranije je bila smatrana kao nepatogena bakterija. U novije vreme je utvrñeno da S. marcescens izaziva naročito infekcije u bolnici. Serresova telašca, ostaci peteljki zuba u mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne epitelne perle. Serresove perle, izolovana epitelna ostrvca, ostaci degenerisane zubne gredice. Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i folikularnih cista ili ameloblastoma. Sin. glandulae tartaricae. serum, bistri, zlatnožuti deo krvi, koji se izdvaja posle koagulacije krvi (krvne plazma bez fibrinogena). Serum imunizovanih životinja naziva se imunskim serumom ili antiserumom; antidifterički s., sadrži specifične antitoksine, neutralise difterički toksin i upotrebljava se u profilaksi i terapiji difterije; antilimfocitni s., antilimfocitni globulin (ALG), danas postoji veliki interes za imunosupresivna svojstva heterolognog antilimfocitnog seruma. Da bi se dobio serum protiv ljudskih' limfocita, treba imunizovati konje čovečjim timocitima ili Jimfocitima iz grudnog kanala. Zatim se prikupi serum i apsorbuje eritrocitima kako bi se odstranili aglutinini, a na kraju se izdvoji globulinska frakcija; antiskarlatinozni s., antitoksički serum, koji neutralise eritrogeni toksin 727

serum-albumin

Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum; sezamoid, obično naziv za malu loptastu kosčicu koja se nalazi u tetivi. antitetanusni s., sadrži specifične antitoksine, upotrebljava se u profilaksi i te- S-faza, deo interfaze u toku koga se vrši sinteza DNK. rapiji tetanusa; serumi koji se primenjuju u terapijske svrhe zbog toga što sadrže sferocitoza, v. spherocytosis. specifična antitela (antitoksine, anti- sferoplast, iščezavanjem zida bakterije, Iibakterijska i antivirusna antitela) zom ili mehaničkom dezintegracijom oslobañaju se protoplasti. Parcijalnom spravljaju se veštačkom imunizacijom životinja ili se dobijaju od ljudi koji su ili totalnom inhibicijom, manjkom jedpreboleli neku infekciju u čijem se organog ili više od njegovih sastojaka oslonizmu stvaraju antitela; inaktivisani s., bañaju se sferoplasti: ćelije nepravilne, zaobljene, sposobne za reprodukciju. serum koji je lišen aktivnosti komplementa zagrevanjem na 560C za vreme od sfigmograf, aparat za grafičko registrovanje pulsnih talasa. pola časa, pri tome se ne oštećuju spesfigmogram, kriva dobijena registrovacifična antitela. njem pulsnih oscilacija zida arterije. Saserum-albumin, albumin koji se nalazi u stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i navelikim količinama, pored globulina, u shodne grane, katakrota. Normalno na krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hmpočetnom delu nishodne grane nalazi fi i tkivnim tečnostima. Koaguliše se pod uticajem toplote, taloži se pri puse jedan usek - incizura (dikrotni zubac), koji odgovara momentu zatvaranom zasićenju amonijum-sulfatom. Molekulska težina u prošeku albumina iznja semilunarnih zalistaka aorte. Na osnosi oko 69.000. Koncentracija albuminovu oblika s. može se suditi o stanju krvnih sudova, o udarnom volumenu na u serumu se kreće od 3,8 do 5,0 g/100 srca, a na osnovu oblika, veličine i poloml i varira zavisno od tehnike odreñivažaja dikrotnog zupca o funkcionalnom nja. stanju aortnih zalistaka. serum-globulin, jedan deo krvnih belančevina, koji igra znatnu ulogu u stvara- sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji umesto glicerola sadrže dvohidroksilni nju odbrambenih tela protiv infekcije i nezasićeni aminoalkohol sfingozin. U u zgrušavanju krvi. Globulini se kvantisfingomijelinima je amino-grupa amidtativno talože poluzasićenim rasvorom ski vezana za višu masnu kiselinu (običamonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen. no je to lignocerinska kiselina), a priMolekulska težina u prošeku globulina marna alkoholna grupa estarski vezana iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u za fosforil-holin. Sfingomijelini se nalaze u centralnom nervnom sistemu i u serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml zaćelijskim membranama. visno od primenjene tehnike odreñivasfingozin, (2)І= CHOH nja. CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasiserumska bolest, reakcija preosetljivosti ćeni aminoalkohol. V. sfingomijelini. koja se dešava 8 do 12 časova posle f" injekcije veće količine stranog seruma, sfinkter, v. sphincter. ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti- Shechanov sindrom, v. syndroma. ^ som, bolovim u zglobovima, visokom Shepherñov prelom, prelom skočne kosti s odvaljivanjem njegove spoljne zatemperaturom i prostracijom. Izazvana štitne ivice. je imunim kompleksom izmeñu stranog antigena (seruma) i antitela stvorenih Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysenteprotiv njega, koji je izazvao imuno ošteriae. Shigella, šigele, gram-negativni bacili, ćenje raznih tkiva. često imaju kokobacilarni oblik. Nemasesilna antitela, v. celularna antitela. ju flagela, ni izraženu kapsulu. Klasifisessilis, sesilan, sedeći, koji često sedi, kacija šigela je izvršena na osnovu antikoji ima široku bazu, usañen, nepokregenske grañe i prema fermentaciji matan. Suprotno: mobilis, peduncularis. 728

shigellosis nita. Podeljene su na četri grupe: A,B,C i D. Grupa A u koju spada Shigella dysenteriae, manit-negativna, a sve ostale su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima 8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih šigela što pored endotoksina produkuje i egzotoksin, koji je neurotropan i enterotropan. Grupa B sadrži 6 tipova u koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadrži 15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa D u koju spada Sh. sonnei. Šigele izazivaju bacilarnu dizenteriju, koja se lokalizuje u distalnim del-ovima debelog creva. shigellosis, šigeloza, opšti naziv za sva oboljenja izazvana šigelama. V. dysenteria. shistocit, fragmenti eritrocita koji se nalaze u perifernoj krvi u intravaskularnim hemolizama. Sin. „helmet cell", eritrocit u vidu šlema. shizamnion, postanak amniona izdubljivanjem zadebljalog ektoderma na leñnoj strani embriona nekih sisara, meñu kojima i čoveka. shizofren, koji boluje od shizofrenije. shizofrenija, v. schizophrenia. shizoid, psihopatska ličnost koja po svom duševnom sklopu podseća na obolele od blagih oblika shizofrenije. Osoba povučena u sebe na upadljiv način. V. introvertovan. shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih protozoa, koji se razvija intracelularno i deli se u merozoite. V. malaria. shock, v. sole. shunt (eng.), šant, sporedni put, prolaz izmeñu dva prirodna kanala, naročito izmeñu krvnih sudova. Šant može biti stvoren fiziološki u slučaju zaobilaženja tromboze u nekom krvnom sudu, patološki ili hirurški; s. cardiovascularis, š. izmeñu srčanih šupljina, ili izmeñu velikog i malog (plućnog) krvotoka; desno-Ievi š., š. kojim krv ide iz desnog srca u levo, ili iz plućnog krvotoka u veliki krvotok; levo-desni š. š. kojim krv prelazi iz levog u desno srce, ili iz velikog krvotoka u plućni krvotok; porto-kavni š., hirurško stvaranje anastomoze izmeñu portnog krvotoka i vene kave. shunt-hyperbilirubinaemia, šant-hiperbilirubinemija, povećanje bilirubina u

sideroblast plazmi zbog povećane razgradnje eritroblasta u kostnoj srži, kao što je slučaj u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis, zapaljenje pljuvačne žlezde. sialoadenectomia, sijaloadenektomija, ekstirpacija pljuvačne žlezde čiji je funkcioni parenhim propao. sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje neke od pljuvačnih žlezda. sialoadenographia, sijaloadenografija, radiografija pljuvačne žlezde i njenog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva kroz kanal. sialocalculosis, v. sialolithiasis. sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje izvodnog kanala pljuvačne žlezde. sialogoga (remedia), sredstva za podsticanje lučenja pljuvačke. sialogram, sijalogram, rendgen-snimak pljuvačne žlezde i njenog izvodnog kanala. sialographia, sijalografija, rendgensko snimanje pljuvačne žlezde i njenog izvodnog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva. sialolithectomia, sijalolitektomija, hirurško odstranjenje kamena iz pljuvačne žlezde ili njenog izvodnog kanala. sialolithiasis, prisustvo kamena u pljuvačnoj žlezdi ili njenom izvodnom kanalu. sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog kalcijum-fosfata, koji se može naći u izvodnom kanalu pljuvačne žlezde. Obično ima neki organski središni deo ili neko sitno strano telo, oko kojeg se talože soli. Stenoza kanala izaziva zastoj sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infekcije. Sličan konkrement u izvodnom kanalu pankreasa može izazvati hemoragičku nekrozu u žlezdi. sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus. sicca syndroma, v. Sjögrenov sindrom. siderinuria, siderinurija, izlučivanje hemosiderina mokraćom. sideroblast, eritroblast koji sadrži zrnca hemosiderina u svojoj citoplazmi; ringed s., (eng.) patološki sideroblasti u kojih postoji veliki broj krupnih zrna hemosiderina u vidu prstena oko jedra 729

sideropenia ćelije, koji su karakteristični za sideroblastne anemije. sideropenia, sideropenija, deficit gvozda u organizmu. sideropenijska disfagija, v. dysphagia; Plummer-Vinsonov znak. siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza zbog udisanja gvozdene prašine; (2) povećane količine gvozda u organizmu; s. bulbi, taloženja soli gvozda u tkiva očne jabučice posle rastvaranja delića gvozda ili čelika koji su povredom prodrli u oko. Dovodi do teških oštećenja očnih opni i najzad do slepila; s. haematogenes, hematogena sideroza, stvaranje pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja krvi, najčešće hemoglobina; s. hepatica, jetrina sideroza, taloženje velikih količina gvozda u jetrinom parenhimu; s. • nutritionalis, nutritivna sideroza zbog unošenja hrane bogate u gvozdu, a siromašne u belančevinama i kalorijama; s. oculi, prožimanje tkiva oka solima gvozda, nastalo pod dejstvom tečnosti oka usled zaostalog intraokularnog stranog tela koje sadrži gvožñe. Dovodi do heterohromije dužice, katarakte i degeneracije nervnih elemenata mrežnjače. Na kraju nastaje gubitak vida; s. pulmonalis, plućna sideroza, sideroza definisana pod (1) s. urinaris, siderinuria. sideroskop, aparat pomoću koga je moguće dokazati i lokalizovati i najsitnije intraokularno magnetno strano telo. Sastoji se od dve astatične igle koje vise na finoj niti čahure svilene bube. Pomoću svetlosnog snopa i ogledala uveličano se čita skretanje magnetne igle prilikom približavanja oku koje sadrži magnetno strano telo. sifilidi, opšti naziv za sve sifilisne promene drugog i trećeg stadijuma na koži i sluznicama. sifilis, v. syphilis. sifilisna angina, v. angina. sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba. sifilisni, koji se odnosi na sifilis. sifilisni šankr, v. ulcus durum. sifilitičan, v. sifilisni. sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa. sifiloidl, promene na koži koje liče na si-

730

signum filisne promene, a u stvari nemaju veze sa sifilisom. sif ilolog, lekar koji posebno izučava sifilis ili se bavi njegovim lečenjem. sigma, colon sigmoideum, sigmoidni kolon, završni deo kolona, nalazi se izmeñu nishodnog kolona i pravog creva (rectum). V. intestinum i žig. sigma-faktor, polipeptidni segment polimeraze RNK koji prepoznaje mesto na molekulu DNK za otpočinjanje transkripcije RNK. sigmatismus, sigmatizam, greška u izgovaranju suglasnika "s". Čuje se udarac vrška jezika na prednji red zuba. Leci se fonijatrijskim metodama. sigmoidectomia, šigmoidektomija, odstranjivanje sigmoidnog kolona hirurškim putem. sigmoideus, sigmoidan, u obliku grčkog slova sigme, npr. colon sigmoideum, sigmoidni kolon. sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksure kolona. sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirurško fiksiranje sigmoidnog kolona u povišenom položaju, koje se vrši u cilju Iečenja ispadanja rektuma. V. prolapsus. sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pregled sigmoidne fleksure sigmoidoskopom. sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosigmoidostomija, operativno stvaranje anastomoze izmeñu dva dela sigmoidnog kolona. signa, s., sign., signetur, signiraj! označi! obeleži! neka se obeleži. signatura, deo recepta koji sadrži uputstva bolesniku kako da upotrebi propisani lek. signe d'alarnie, v. znak. »signe du tabouret«, »znak tronošca«, pojava da osoba obolela od hiper(tireoidizma (v. hyperthyreosis) ne možc da se podigne s niskog sedišta (»tabureta«, »tronošca«) bez pomoći ruku ili bez tuñe pomoći, a javlja se kao odraz miopatije, naročito mišića predela karlice i natkolenica, u toku hipertireoidizma. signum, znak, objektivna promena u nekoj bolesti. Pojedini autori su opisali specijalne znakove koji se obično nazivaju po njima. Npr. Rombergov znak.

signum malum ominis signum malum ominis, ovim citatom se izjavljuje da postoje loši predznaci za ishod bolesti. sijalografija, rendgenografsko prikazivanje izvodnih kanala i njihovih razgranjenja u pljuvačnim žlezdama posle ubrizgavanja kontrastne tečnosti u izvodni kanal pljuvačne žlezde. Najčešće se snima zaušna žlezda (glandula parotis) da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje hroničnog zapaljenja, tbc. ili tumora. sijalolit, v. sialolithus. Sijarinska Banja, banja pored sela Sijarina, 51 km od Leskovca, a 32 km od Lebana, na 420 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički. Više izvora (temperature: 71°, 42,-38°, 32°, 28, 26°, 2O0C) hidrokarbonatne (natrijuma i kalcijuma), gvožñevite, slabo murijatične i ugljenokisele vode (ukupna mineralizacija: 3,032; 2,404 i 2,936 g°/oo). Voda služi za piće i kupanje. Postoji takoñe i toplo prirodno blato. Banja ima basene i kade za kupanje i basene za kupanje u blatu. U ovoj banji lece se: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i mialgije; hronična oboljenja ženskih poInih organa; oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva; kamen u bubrezima; lake anemije i premorenost. sile žvakanja, sile koje stvaraju mastikatorni mišići prilikom žvakanja, gutanja i govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu zuba ove sile se preko njih prenose na okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su: jačina, pravac, dužina i tačka delovanja. silicium, Si, silicijum, hemijski element, spada u metaloide, jedan je od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi (u obliku silikata, soli silicijumove kiseline). silicosis, silikoza, skoro isključivo profesionalno oboljenje izazvano dugotrajnim uticajem prašine koja sadrži slobodni silicijum-dioksid. Najizrazitije promene su na plućnom parenhimu, i to u vidu fibroznih čvorića, a kasnije, u zapuštenim slučajevima, u obliku pseudotumornih masa, koje mogu da se raspadaju i stvaraju pseudokaverne. Silikoza stvara uslove za nastanak plućne

simbioza tuberkuloze i drugih plućnih oboljenja, jer slabi imunobiološke snage organizma. Od nje najčešće boluju rudari, brusači, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji pri radu s kvarcom (kremenom) koji se pulverizuje nisu zaštićeni od udisanja njegove (SiCh) prašine. V. pneumonoconiosis. silikati, soli silicijumove kiseline. silikatni cementi, v. cementi. silikofluorovodonična kiselina, drugi preparat po učestalosti primene za fluorisanje vode. Molekularna težina 144,08, sadrži čistog fluora 79,2%. Koristi se u slučajevima velikih vodovodnih objekata. silikoni, sintetička jedinjenja sastavljena od nizova izgrañenih od silicijuma i kiseonika s acil- i alkil-grupama, zavisno od sastava su tečni (silikonska ulja), čvrsti (silikonske smole) ili liče na kaučuk (silikonski kaučuk). »silkworm-gut«, vrsta konca za šivenje. Sastoji se od očvrslog soka svilene bube koja se ubija pre nego što počne da stvara svoju čahuru. Ovaj konac je manje savitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a odlikuje se tim što ne bubri. simbioza, zajednički život biljnih vrsta, ili biljnih i životinjskih, ili životinjskih vrsta, pri čemu njihova zajednica može biti prisna u raznim stepenima, ali je uvek od obostrane životne koristi. Lišaj, sastavljen iz jednoćelijskih ili končastih alga i gljiva, ima odreñen oblik i organizaciju koja daje utisak organizma. U mnogih prostih životinja, i jednoćelijskih, žive u telu sitne zelene ili žute alge, koje im daju boju; u takvoj zajednici ostvaren je odnos koji, u vezi s metabolizmom, postoji inače u prirodi izmeñu biljnog i životinjskog sveta. U s. izmeñu životinja može postojati odnos uzajamne pomoći, kao npr., izmeñu morskog raka Pagurus, koji se useli u praznu puževu kućicu, i morskih šaša, koje on na nju postavi. Izmeñu raznih vidova simbioze i parazitizma nije uvek moguće povući granicu. Npr., metabioza je prelazni oblik izmeñu prave simbioze i neobaveznog parazitizma. 731

similia similibus curantur similia similibus curantur, »slično se sličnim leci«, osnovno učenje homeopatije, prema kome se neka bolest leci onim hemijskim supstancijama koje mogu da izazovu efekte slične samoj bolesti. simpatička gangliektomija, v. sympathectomia. simpatički nervi, v. autonomni nervni sistem. simpatički nervni sistem, v. simpatikus, simpatičko zapaljenje oka, v. ophthalmia. simpatikolitik, materija koja suprimira efekte simpatičkog nervnog sistema, bilo da crpi rezerve simpatičkih medijatora ili, pak, da se vezuje za receptore preko kojih ovi medijatori ispoljavaju svoje efekte (blokatori simpatikusa- reserpin, propranolol itd.). simpatikomimetik, supstancija koja pojačava simpatičke efekte na organima koji su inervisani simpatičkim nervnim sistemom (adrenalin, noradrenalin, efedrin, amfetamin itd.). simpatikus (pars sympathica), deo autonomnog ili vegetativnog živčanog sistema, čiji se centar nalazi u kičmenoj'moidini, odakle se pružaju živčana vlakna preko gangliona i spletova do unutrašnjih organa. Simpatikus pojačava metabolizam i potrošnju energije, širi ženice i bronhije, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, smanjuje peristaltiku glatkih mišića i sekreciju žlezda u želucu i crevima. Ima dejstvo suprotno parasimpatikusu. V. autonomni sistem, parasimpatikus. simpatolitik, v. simpatikolitik. simpatomimetik, (simpatikolitik), supstancija koja deluje stimulantno na organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima (adrenergički lek), npr., adrenalin, noradrenalin (levarterenol), izoproterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin itd. simpodija, sraslost donjih udova. simptomatologija, (1) grana medicine koja se bavi izučavanjem simptoma bolesti; (2) skup simptoma neke bolesti. simptomatska porfirija, v. porphyria. 732

singama simptomatska terapija, lečenje u kome se otklanjaju samo pojedini simptomi bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uzrok bolesti. simulant, onaj ko se hotimično prikazuje kao bolestan. Simulant je često maloumna osoba. V. simulatio. simulatio, simulacija, hotimično podražavanje telesne ili duševne bolesti ili poremećaja koje čini zdrava osoba s ciljem da sebi pribavi neku korist. Osim u najtežim situacijama, simulaciji pribegavaju većinom maloumne osobe.* Simulaciju je teško vršiti, a da se ranije ili docnije ne otkrije. sinalbin, glikozid iz bele slačice, Sinapis alba. Sinapis alba, bela slačica. Sinapis semen, zrelo osušeno seme slačice, Brassica nigra (crna gorušica). Sadrži etarsko ulje čiji je glavni sastojak alilizocijanat. Samleveno u prah (slačično brašno) i pomešano s mlakom vodom nekada je upotrebljavano za draženje kože. Služio je i za izradu slačične hartije. V. Charta sinapisata. sinapteno jedro, hromatin jajne ćelije smešten na jednom polu jedra. sinaptičko vreme, interval od 0,5 msec koji proñe pri prelasku nadražaja s jednog na drugi neuron u sinapsi. sinciput, prednji deo glave. sindaktilija, v. syndactylia. sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva izmeñu začetaka kostiju. sindrom, v. syndroma. sinergija, uzajamno delovanje u istom smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. sinergizam. sinergist, koji deluje u istom smislu, koji dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni srži nadbubrežnih žlezda i simpatički nervni sistem. sinergizam, asocijacija izmeñu dve vrste bakterija u kojoj jedna od njih ili obe dobijaju nove osobine, koje nemaju kada žive zasebno, ili proširuju one osobine, koje već imaju (npr. Plaut-Vincentova angina). V. sinergija. sinestezija, v. synaesthesia. singama determinacija pola, v. determinacija pola.

singamoidno razmnožavanje singamoidno razmnožavanje, u životinja s agamim razmnožavanjem dolazi do povremenih pojava koje liče na polnost. Takvo razmnožavanje se naziva singamoidno razmnožavanje. singeno, označava istu gensku konstituciju. Ako su u pitanju životinje, onda označava genski čist soj. V. izogeno. singultus, štucanje, klonusni grčevi prečage prouzrokovani nadražajem frenikusa, posredno ili refleksno. sinigrin, glikozid iz semena slačice (Semen Sinapis) koji se, pod dejstvom fermenta mirozina, razlaže na šećer, kalijum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko ulje od slačice, Oleum Sinapis). sinister, levi, npr. manus sinistra, leva šaka. sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca u levoj polovini grudnog koša. Sin. levocardia. sinistropositio, (gin.) sinistropozicija, nepravilan položaj materice, kada je njeno telo okrenuto prema levoj strani karlice. Uzrok s. je najčešće skraćenje širokih veza ili ožiljaste promene usled nekog zapaljenjskog procesa na levim adneksima; s. srca, položaj srca pri kome ono leži posred grudnog koša, umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od sagitalne ravni. Viña se u oko 20 % zdravih. sinkarion, jedro zigota koje sadrži dipliodni (2n) broj hromosoma. sinkineza, pokret koji se javlja istovremeno s glavninx pokretom, npr. podizanje očnih jabučica sa zatvaranjem očnih kapaka. Sinkinèze nastaju aktivnošću supkortikalnih (ekstrapiramidnih) centara. sinkopa, v. syncopa. sinoatrijumski blok, v. block. sinteza, sastavljanje, izgrañivanje; u herniji stvaranje jedinjenja od elemenata ili jednostavnijih jedinjenja. V. analiza. sinteza antitela, v. antitelo. s inu it is, v. sinusitis. sinus, zatoka, džep, duplja; (1) šupljine u kostima glave (v. dalje) obložene sluznicom i ispunjene vazduhom (pneumatske šupljine); (2) šupljine čije zidove gradi tvrda moždanica, a koje su ispunjene venskom krvlju (venski lubanjski

sir sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa, proširenja u vidu špaga izmeñu zida aorte i njena tri polumesečasta zaliska; s. durae matris, venski lubanjski sinusi čije zidove gradi tvrda moždanica svojim duplikaturama obloženim iznutra endotelom. Celokupnu vensku krv iz ovih sinusa sabira unutrašnja jugularna vena (v. jugularis interna). Od vena sinusi se razlikuju po tome što nemaju u svojim zidovima mišićna i elastična vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni, rasporeñeni su u dve grupe: grupa šupljikavog sinusa (sinus cavernosus) i grupa ušća sinusa (confluens sinuum); s. ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u labirintu sitaste kosti; s. frontalis, čeoni sinus, nalazi se u čeonoj kosti, prouzrokuje spolja na kosti lučno ispupčenje (arcus superciliaris); s. maxillaris, gornjovilični sinus, najveći od sinusa, nalazi se u telu gornje vilice, oblika je trostrane piramide; s. paranasales, paranazalne duplje ili paranazalni sinusi, nalaze se u kostima glave, obloženi su sluznicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze s nosnom dupljom preko svojih otvora; svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, klinasti sinus, nalazi se u telu klinaste kosti. sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa. sinusna aritmija, v. arrhythmia. sinusna bradikardija, v. bradycardia. sinusna tahikardija, v. tachycardia. sinusoida, krivulja naizmenične električne struje. Ona može predstavljati promenu smera, veličine intenziteta i napona naizmenične električne struje. sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma. Sippy-praškovi, antacidna sredstva (Sippy I - 77% +23% ; Sippy II = 50% NaHCOs+50% MgO). Sippyjeva kura, v. dijeta. sir, mlečni proizvod koji se dobij a obradom normalnog, obranog ili zgrušanog mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obranog mleka sadrži: 23% belančevina, mlečnog šećera 4%, masti 1%, mineralnih materija 2%. Punomasni sirevi su pravljeni od celokupnog mleka uz dodatak odgovarajuće maje, koja izaziva glji733

situs

strasti maz vično vrenje. Postoji veliki broj vrsta sireva. sirasti maz, v. vernix caseosa. sirćetna kiselina, v. Acidum aceticum. sirćetni etar, v. Aether aceticus. sirište, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobinu da zgrušava kazein, upotrebljava se za proizvodnju sira. Dobija se iz sekrecije želuca teladi, svinja i koza. U tečnosti se dodaje mleku 1:10.000, u prahu 1:100.000.

sirova dijeta, v. dijeta. sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%) vodeni rastvor saharoze. Pored saharoze može sadržavati voćne sokove, ekstrakte droga ili druge lekovite supstancije; S. Althaeae, sirup od belog sleza, služi kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii, sirup od narandže, služi kao gorko aromatično sredstvo; S. Citri, limunov sirup, služi kao korigens za lekove koji reaguju kiselo; S. simplex, običan sirup, sastoji se samo od saharoze i destilovane vode; S. Thymi compositus, služi kao sedativno-ekspektorantno sredstvo. Sirupi služe kao korigentna sredstva za tečne oblike lekova za unutrašnju upotrebu, .koji se uzimaju velikim ili malim kašikama. sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuvačku, v. 5MVO polje rada. sistem, (grč. systema, sastavljeno, celina), skup delova u celinu po odreñenom planu, skup organa koji vrše zajedničku funkciju; autonomni nervni s., v. idem; centralni nervni s., v. mozak, kičmena moždina, nervni sistem; ekstrapiramidni s., v. idem; hemolitički s., sistem od eritrocita ovna i seruma zeca u kome se nalazi hemolizin ili amboceptor protiv eritrocita ovna. Služi kao indikator u reakciji fiksacije komplementa; HL-Asistem, genski region u ljudi od kojeg zavisi histokompatibilnost (v. histokompatibilnost); limbički s., v. idem; nervni s., v. idem; parasimpatički nervni s., v. autonomni nervni sistem, parasimpatikus; simpatički nervni s., v. autonomni nervni sistem, simpatikus; sprovodni s. u srcu, naročiti sistem koji se sastoji od mišićnih i nervnih elemenata, vezivnog tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i 734

provode podsticaji za automatski i ritmički rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog čvora (nodus sinuatrialis), Aschoff-Tawarainog čvora (nodus atrioventricularis) i od Hisovog snopa (fasciculus atrioventricularis). Sinusni čvor se nalazi u zadnjem zidu desne pretkomore i predvodnik je srčane radnje. Aschoff-Tawarain čvor je smeštem na donjem zidu desne pretkomore, prima impulse od sinusnog čvora i predaje ih dalje Hisovom snopu koji ima zajedničko stablo i dva kraka ili grane za desnu i levu komoru. Ispod endokarda komora nalazi se mreža tzv. Purkinjeovih vlakana; vegetativni nervni s., v. autonomni nervni sistem. sistemski eritemski lupus, v. lupus erythematodes disseminatus. sistole, systola, kontrakcija srčanog mišića (pretkomora ili komora), kojom se krv istiskuje iz ovih šupljina. Sistola pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3 sek.

sistolni šum, v. šum. sitast, v. cribrosus, ethmoidalis. sitasta kost, neparna kost lubanje, sadrži u svojim labirintima ćelije koje grade sinuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoidale). Sitotroga cerealella, žitni moljac, kosmopolitski moljac, dug oko 5 mm, boje pepeljastosive, koji napada žito u stovarištima i, pre žetve, na poljima. Žito dobiva neprijatan miris, neukusno je, te se stoga ne može upotrebljavati. Ciklus razvitka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 meseci. Obično daje 4-5 generacija godišnje, a ponekad i više.

situacioni šav, v. sutura. situs, položaj; (gin.) položaj ploda u materici za vreme trudnoće i pri poroñaju. Pod položajem se podrazumeva odnos ploda i osovine materice. Može biti uzdužan, kosi i-poprečan; asinklitički p., naleganje glave fetusa na karlični ulaz tako da prednja ili zadnja temena kost siñe niže u karlicu. Tada uzdužni šav glave može biti bliže promontorijumu (prednji asinklitizam) ili bliže simfizi (zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili opruženi p. glave su: temeni, čeoni i lič-

Sjogrenov sindrom ni. U njih glava nije savijena nego opružena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova tri položaja najpovoljniji je temeni, a najnepovoljniji čeoni; kosi p., položaj u kojem plod leži u materici tako da mu je uzdužna osovina postavljena koso u odnosu na uzdužnu osovinu materice. Spada u nepovoljne položaje za poroñaj. U toku poroñajnog mehanizma može sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi mora da se koriguje okretom; p. licem, defleksioni položaj u kojem je brada ploda najviše udaljena od njegovih grudi; nožni p., podvrsta karličnog položaja u kojem se detinje noge nalaze na ulazu u majčinu karlicu; poprečni p., položaj u trudnoći i pri poroñaju kada se uzdužna osovina ploda ne poklapa s uzdužnom osovinom materice. Pri ovakvom položaju spontan poroñaj s donesenim detetom je nemoguć, te se mora ispraviti okretom, spoljašnjim, kombinovanim ili unutrašnjim; uzdužni p., položaj kada se uzdužna osovina ploda poklapa sa uzdužnom osovinom t materice; u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu nalazi glava ploda; u. p. kar-liçom je kada se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica ploda; s. viscerum in-versus, uroñena anomalija u kojoj su organi u telu suprotno postavljeni u odnosu na normalni položaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj strani. V. in situ, positio. Sjogrenov sindrom, v. syndroma. skalenovertebralni trougao, trougao čije bočne strane stvara kičmeni stub i unutrašnja ivica prednjeg skalenskog mišića, a bazu prvo rebro. Sin. Waldeyjerov trougao. skalenusni sindrom, v. syndroma. skaleri, odbrojači, elektronski ureñaji koji služe za odbrojavanje i prikazivanje broja primljenih impulsa; binarni s., prikazuju rezultate s više brojeva koji se sabiraju da bi se dobio ukupan broj impulsa; dekadni s., prikazuju broj primljenih impulsa direktno u -decimalnom sistemu. skalp, deo kože lubanje, izuzev kože lica i ušiju, koji je pokriven vlasištem.

skener skalpel, v. scalpellum. skalpiranje, odlubljivanje kože sa svoda lubanje. skandirani govor, govor u kome su pojedini slogovi odvojeni dužim pauzama (kao pri skandiranju stihova), jedan od klasičnih znakova multiple skleroze. S nistagmusom i intencionim tremorom čini tzv. Charcotovu trijadu karakterističnu za to oboljenje. Javlja se i u oboljenju malog mozga. skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razlaganju belančevina u crevu iz aminokiseline triptofana. Od skatola i indola potiče neprijatan miris stolice. Iz creva skatol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se oksidiše u skatoksil koji reaguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom. skeletiranje, krajnja omršavelost; uklanjanje mekih tkiva sa skeleta. skeletna !mobilizacija, ekstraoralna imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson. skeletna šaka, šaka u kojoj su svi mišići atrofisani, te liči na šaku u kostura. 4Poslednji stadijum oboljenja propraćenog mišićnom atrofijom (amyotrophia spinalis progressiva, sclerosis lateralis amyotrophica). V. manus. skeletni, koji pripada skeletu. skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju zglobljenih meñusobno, koji čini čvrst oslonac mekim delovima tela. sken, v. scintigram. skener, automatski elektronski ureñaj s pokretnim scintilacijskim detektorom i grafopisačem. Primenjuje se za scintigrafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom pravolinijskom pomeranju detektora po X- i Y-osi iznad jednog ili više organa ili celog tela, ureñaj ubeležava intenzitet zračenja pojedinih delova u obliku crtica, a čiji je broj veći ukoliko je veća radioaktivnost. Dobijeni grafički zapis raspodele radioaktivnog obeleživača naziva se scintigram (v. scintigram). Ima više vrsta scintigrama: scintigram s jednim ili dva detektora (dvoglavi scintigram), scintigram s više detektora, scintigram za ćelo telo, tomografski scintigram. 735

skeocytosis skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih ćelija granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. »pomeranje ulevo«. skijagram, v. rendgenogram. skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija; (oft.) objektivno odreñivanje refrakcionih anomalija. Pomoću ogledala se ubacuje svetlost u predeo ženice i pri pokretima ogledala posmatra se kretanje i pravac senki u predelu pupile koji je različit u raznim refrakcionim anomalijama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia. skleromeri, metamerno postavljeni začeci vezivnog tkiva. sklerotom, v. prapršljeni. sklizna dijafragmatska hernija, v. hernija. skodismus, škodizam, timpaničan perkusijski zvuk iznad osrednjeg eksudata, nastaje usIed relaksacije plućnog tkiva. Sin. Škodin znak. skorbut, v. scorbut. škorpion, škorpija, otrovni artropod iz klase paukova. Trbuh se završava ošt rom kukastom bodljom koja je u vezi s otrovnom žlezdom. To su noćne životi nje. Otrov velikih, škorpija je opasan za x čoveka. skotološtvo, naziv za sodomiju. skotometrija, subjektivna metoda za odreñivanje najfinijih poremećaja u centralnim delovima vidnog polja. Za_primenu te metode postoji više tipova aparata. skrama, eschara, pseudomembranska ljuska (nastaje posle koagulacione nekroze). skretanje ravnine polarizovane svetlosti, skretanje ravnine polarizovane svetlosti ulevo ili udesno, koje vrše optički aktivne supstancije kad kroz njih prolazi polarizovana svetlost. Skretanje udesno označava se sa (+), a skretanje ulevo označava se sa (-). V. levogiran, dekstrogiran. škrob, v. Amylum. škrobna kapsula, v. capsula. skrofüla, v. scrojulosis. skrofuloza, v. scrofula. skvamozan, perutav, označava stvaranje ili postojanje peruti. V. squama. slabine, v. ilia, inguen, lumbus. 736

slinavka slabinski predeo, v. regio. slabokrvnost, v. anaemia. slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna ječma, koji sadrži dijastazu (anilazu), dekstrin i maltozu. Slana Banja u Tuzli, banja u samom gradu Tuzli, u njenom najlepšem delu, u okviru velikog parka »Trnovac«. Mineralna voda ove banje jako je slana, sadrži 267 g°/oo natrijum-hlorida, temperature je oko 270C, ali se ona u kupatilu zagreva do 380C. Koristi se za inhalisanje, ispiranje i kupanje (razblažena). Postoji kupatilo s kadama i odeljenjem za inhalisanje. U ovoj banji se lece: hronična kostna i druga gnojenja (adenitis, osteomijelitis i dr.); hronične bolesti ženskih polnih organa, limfatička i rahitička oboljenja dece, opšta premorenost, iscrpenost posle bolesti i nespecifična zapaljenja respiratornih puteva. slane vode, v. voda. Slankamenska Banja, banja u podnožju Fruške Gore, na samoj desnoj obali Dunava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonički. Mineralna voda je murijatična, na izvoru ima 190C, ukupno sadrži 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo joda, litijuma i dr. Ona služi za kupanje (zagrejana). Postoji kupatilo s kadama. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; bolesti ženskih polnih organa; limfatička, anemička i rahitička oboljenja dece; neuralgije. Banja je i oporavilište, odmaralište i letovalište. šlep, zadniven, v. caecus. šlepa tačka, v. macula caeca. slepilo, duševno, v. agnosia. sIepilo u sumrak, v. hemeralopia. slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum. slepoočna kost, parna kost lubanje, sastoji se od ljuske, bubanjskog i šiljastog dela, piramide i sisolikog nastavka. U piramidi i sisolikom nastavku se nalaze šupljine u kojima su smeštena dva čula, jedno za sluh, a drugo za ravnotežu i orijentaciju u prostoru. V. os (temporale). slepoočni, v. temporalis. slezina, v. lien. slezinski, v. lienalis, splenicus. slinavka, v. stomatitis epidemica.

slobodni tiroksin slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije vezan za belančevine seruma. Slobodni tiroksin predstavlja aktivni metabolički oblik tiroksina. Odreñivanje slobodnog tiroksina predstavlja najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotironina koji nije vezan za belančevine seruma. Slobodni trijodotironin predstavlja akrivni metabolički oblik ovog hormona. Odreñivanje slobodnog trijodotironina predstavlja, zajedno s odreñivanjem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. slučajna varijacija gena, v. genski drift (engl.). slučajno sjedinjavanje, v. neodabrano sjedinjavanje. slušanje, sluh, v. auditus. slušni, v. acusticus, auditorius. slušne koščice, čekić i nakovanj; postaju iz l, a stremen iz 2. škržnog luka. V. ossicula auditus, incus, malleus, stapes. slušni centar, v. centar za sluh. slušni živac, v. nervus statoacusticus. slušno uvežbavanje, duži postupak koji je potreban da se nagluho lice nauči da u najvećoj meri iskoristi električni slušni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u audiološkoj ambulanti. smegma, sapunjak, beličastožuta masa, koja nastaje najvećim delom Ijuštenjem epitela, a sadrži i razne mikrobe i malo sekreta Ipjnih žlezda. U muškaraca se skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod žena izmeñu klitorisa i malih polnih usmina; s. praeputii, lučevina lojnih žlezda udne navlake u muškog. smegmolit, prepucijalni kamenčić. Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjavanje. Smithwickova operacija, v. sympathectomia, operacija. smole za razmenu anjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadrže bazne grupe, mogu da adsorbuju hlorovodoničnu kiselinu u želucu; služe kao antacidna sredstva. smole za razmenu katjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadrže kisele grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol47 Medicinski leksikon

socijalna medicina sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa može da se izmenjuje sa pozitivno naelektrisanim supstancijama; upotrebljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz neke diuretičke lekove. smrzavanje, promene koje nastaju u organizmu pod dejstvom niske temperature. Smrzavaju se ili periferni delovi tela, naročito prsti nogu i ruku, ili-ponekad ćelo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo pri temperaturama ispod -1O0 C nego i pri temperaturama iznad O0C. Smrzavanje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i vlažan vazduh, loša odeća i obuća, nedovoljna ishrana, mokra i tesna obuća, uzimanje većih količina alkohola, duže mirovanje u hladnoći, fizička iscrpenost, premorenost, duševna iznurenost i gubitak osetnih količina krvi. V. congelatio, perniones. smrznutost, stanje organizma nastalog izlaganjem organizma za duže vreme niskoj temperaturi. smrzotina, v. congelatio, perniones. smučarske povrede, dosta su česte, neke od njih Sportske povrede u užem smislu. Smučke produžuju stopalo i sile koje deluju na njih prenose se preko duge poluge. Tri specifične povrede su: smučarska fraktura - fraktura fibule u visini ivice cipele; smučarska tačka - povreda gornjeg pripoja unutrašnjeg kolateralnog ligamenta kolena i smučarsko stopalo - čest razvoj ravnog stopala. Gotovo nigde prevencija nije toliko efikasna pravilna tehnika smučanja i moderna oprema. Sn, hemijski znak za kalaj, stannum. sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji od komadića ili kristala; s. od ugljen-dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi led, koji nastaje brzim isparavanjem tečnog ugljen-dioksida. Daje temperaturu ispod -790C i ponekada se upotrebljava u kriohirurgiji, mada je odskora potisnut i zamenjen tečnim âzotom. snežni konjunktivitis, v. conjunctivitis actinica. snošaj, v. obljuba. socijalna medicina, nauka koja proučava zdravstveno stanje stanovništva kao i 737

socijalna patologija razne uticaje koji to zdravstveno stanje odreñuju. Shvatajući zdravlje kao odnos dinamijske ravnoteže izmeñu čoveka i njegove okoline, socijalna medicina posebno proučava faktore socijalne sredine koji mogu da dovedu do poremećaja te ravnoteže iz koje rezultira bolest. Ona takoñe proučava sistem i organizaciju zdravstvene zaštite kao i mogućnost primene i uticaja savremenih tekovina nauke na sistem zdravstvene zaštite. socijalna patologija, nauka o socijalnim problemima. Predstavlja skup interdisciplinarnih znanja i metoda korišćenih u istraživanju socijalnih problema u zajednici i predlaganju mera za njihovo sprečavanje i rešavanje. socijalna potreba, potreba za društvenom pomoći. To je stanje u kome se mogu naći pojedinci ili grupe ljudi kada nastanu poremećaji u prirodnim funkcijama (bolest) ili društvenim odnosima, odnosno kada nastanu problemi koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da rese bez pomoći društvene zajednice. socijalna sigurnost, kompletna socijalnax zaštita protiv najrazličitijih rizika. Može se shvatiti kao socijalna zaštita podignuta na stepen prava koja se realizuje kroz socijalno osiguranje, socijalnu pomoć kao i kroz zdravstvenu zaštitu. socijalna zaštita, sistem organizovanih društvenih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju socijalne sigurnosti ljudi. Razvija se kao deo društvenoekonomskih odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i razlikuju u različitim sredinama. Kod nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje socijalne sigurnosti ljudi na principima solidarnosti, uzajamnosti i humanosti. U najširem smislu ona obuhvata: socijalno obezbeñenje, socijalno osiguranje i socijalno staranje. socijalne bolesti, grupa bolesti u čijem nastanku i održavanju u jednoj odreñenoj sredini socijalni faktori imaju dominantan uticaj. Pored toga, ove bolesti odlikuju se masovnošću i značajnim socijalnoekonomskim posledicama koje ostavljaju na pojedinca, porodicu i na čitavu zajednicu. Stoga je za njihovo re738

socijalni slučaj šavanje potrebno zalaganje zajednice kao celine a ne samo zdravstvene službe. Pošto su socijalni faktori različiti u različitim sredinama to se i pojedine grupe socijalnih bolesti vezuju za odreñene sredine. U nerazvijenim sredinama javljaju se tuberkuloza, akutne zarazne bolesti, malnutricije; u sredinama u razvoju javljaju se povrede i alkoholizam, a u razvijenim i visokorazvijenim sredinama javljaju se kardiovaskularna oboljenja, maligna oboljenja, šećerna bolest, gojaznost i narkomanija. socijalni problem, osoba ili grupa osoba koje su se našle u stanju socijalne potrebe iz različitih razloga (katastrofalne prirodne nesreće, odreñena društvena zbivanja i si.), pa je za rešavanje takvog njihovog stanja neophodna društvena intervencija. socijalni rad, aktivnost zasnovana na naučnim osnovama, koju u ime društva, prema posebnoj stručnoj metodologiji, vrši odreñena služba, sa ciljem da pomogne pojedinim članovima zajednice da rese svoje životne probleme i da nastave adekvatno funkcionisanje u društvenoj zajednici. Područje socijalnog rada je veoma široko jer je predmet rada celokupna životna situacija čoveka u društvu i sve oblasti u kojima bi mogli da se pojave čovekovi problemi. socijalni radnik, stručnjak čija je profesija vezana za primenu metoda socijalnog rada u zadovoljavanju socijalnih potreba ljudi. Socijalni radnik radi u stručnim službama socijalne zaštite, u službama za zapošljavanje radnika, u radnim organizacijama, u zdravstvenim organizacijama i svuda gde se ostvaruje društvena zaštita čoveka i gde postoji potreba da se sagleda celokupna čovekova i životna situacija. Pored profesionalnih socijalnih radnika postoje i dobrovoljni socijalni radnici koji svoju aktivnost sprovode kroz crveni krst i Socijalistički savez. Za ovaj rad su posebno obučeni kroz kurseve Crvenog krsta. socijalni slučaj, pojedinac ili pojedinačna porodica koji se nalaze u situaciji u kojoj su značajno umanjena njihova sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-

socijalno-ekonomski faktori čajno ugrožen standard života, odnosno u takvoj su situaciji porodice ili pojedinci da se nalaze pod nesrazmerno većim teretom rešavanju egzistencijalnih problema u odnosu na ostale članove društvene zajednice. socijalno-ekonomski faktori, grupa činilaca socijalne sredine od posebnog značaja za očuvanje i unapreñenje zdravlja kao i za nastanak oboljenja. Tesno povezani sa demografskim i vitalnim karakteristikama ovi faktori obuhvataju najpre indikatore ekonomske razvijenosti teritorije, nacionalni dohodak po stanovniku, procenat poljoprivrednog stanovništva u ukupnom, procenat aktivnog stanovništva, učešće dohotka iz industrije u ukupnom, zatim odnos lične i društvene potrošnje, strukturi potrošnje, obrazovanje, opšte uslove života, nauku, kulturu, zdravstvenu službu i dr. socijalno osiguranje, osiguranje kojim se shodno zakonskim propisima odreñuju prava u korišćenju zdravstvene zaštite i pravo na novčane nadoknade i druga novčana primanja za osigurane slučajeve privremene sprečenosti za rad, invalidnosti, starosti i smrti u granama zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja. Zasniva se na načelima uzajamnosti i solidarnosti osiguranika u obezbeñivanju sredstava i prava iz socijalnog osiguranja. socijalno staranje, oblik društveno organizovane socijalne zaštite za one članove zajednice koji nemaju ni socijalno osiguranje ni socijalno obezbeñenje. Kod nas su korisnici ovog oblika zaštite ostareli ili invalidi bez sredstava za život, nesposobni za privreñivanje, bez srodnika koji ih izdržavaju a isto tako i deca lišena roditeljskog staranja. sočivna ploča, zadebljanje ektoderma prema špagu očnog mehura. Uvraćanjem ono postaje.sočivna jama koja se pretvara u sočivni mehur (embrion od 8 mm). sočivo, leća, providno telo od stakla ili nekog drugog materijala koje ima jednu ili obe granične površine pravilno iskrivljene. Zbog svojih optičkih osobina 47*

Sbkobanja upotrebljavaju se za ispravljanje anomalija refrakcije. Sabirna sočiva (bikonveksna, plankonveksna, konveksno-konkavna) čine propuštene zrake konvergentnim te se upotrebljavaju- pri hipermetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bikonkavna, plankonkavna, konveksnokonkavna) čine propuštene zrake divergentnim, te se upotrebljavaju u osoba s miopijom. V. lens crystallina; ahromatska s., ne daju dugine boje oko lika, jer ne razlazu svetlost, kao što to čine obična sočiva. Složena su od raznih vrsta stakala; plankonkavno s., sočivo s jednom ravnom, a drugom izdubenom površinom; plankonveksno s., sočivo s jednom ravnom, a drugom ispupčenom površinom. soda, natrijum-karbonat; u narodnom govoru se upotrebljavaju nazivi kamena soda, masna soda i ljuta soda za natrijum-hidroksid, kristalna soda i meka soda za natrijum-karbonat. soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas. sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj literaturi naziv za hemijski element natrijem. soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka čije je seme vrlo bogato mastima (15-20 °/o) i belančevinama (30-40%). Soja sadrži enzim ureazu koji katalizuje razlaganje ureje, uticajem vode, u amonijak i ugIjen-dioksid, pa se stoga primenjuje u kliničkoj herniji za odreñivanje ureje u krvi. Sokobanja, banja na padini Ozrena, na 400 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički , i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45°, 40°, 38° i 2O0C). Sve vode su slabo mineralisane (0,4650 g°/oo) i radioaktivne (2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokirija u litru vode). Radioaktivnost gasova iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa. Voda se koristi za piće, kupanje i ispiranje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze, neurastenija, nesanica, neuralgija, opšta premorenost; neke kožne bolesti; urički artritis; hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; bolesti ženskih polnih organa; astma, arterijska hi-

739

Solanaceae pertenzija i lake anemije. Banja je oporavilište, odmaralište i letovalište. Solanaceae, .familija biljaka od kojih mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium) sadrže alkaloide hioscijamin (izomer atropina) i skopolamin. soli, neutralizacijom kiselina i baza nastaju so i voda. Postoje sledeće vrste soli: kisele, bazne, neutralne, mešovite, dvogube i kompleksne soli. Kisele nastaju delimičnom zamenom vodonikovih atoma višebaznih kiselina, bazne delimičnom zamenom hidroksilnih jona višekiselih baza, neutralne nastaju potpunom zamenom vodonikovih jona kiselina i hidroksilnih jona baza, mešovite soli sadrže različite katjone ili anjone, kompleksne sadrže kompleksne jone, a dvogube soli se sastoje iz dve soli koje se rastvaranjem razdružuju kao jednostavne soli dajući obične katjone i anjone. solitarni tuberkul, v. tuberculoma. solubilis, solubilan, rastvorljiv. Solublettae (solublete) čvrsti lekoviti preparati u obliku malih, četvrtastih ili okruglih pločica, koje služe za izradu rastvora samo za špoljnu upotrebu. soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi infracrvene, tople zrake. Zračenja ovom lampom umiruje bolove razne prirode. solutio, (1) rešenje; (2) rastvaranje; (3) rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Adrenalini hydrochloridi, oficinalni l,°/oo vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida. Upotrebljava se kod indikacija za davanje adrenalina, parentera ln o i spolja. Sin. Adrenalinum hydrochloricum solutum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIuminii subacetatis, oficinalni rastvor aluminijum-subacetata. Sadrži oko 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. Upotrebljava se spolja za obloge. Sin. Aluminium aceticum solutum, Liquor Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%-ni vodeni rastvor amonijaka. Upotrebljava se spolja u sastavu raznih linimenata koji služe za draženje kože (Linimentum Capsici compositum, L. saponato-camphoratum, L. saponato-camphoratum liquidum). Sin. S.Ammonii hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so740

solutio lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni 15%-ni rastvor amonijum-acetata. Ponekad se upotrebljava kao ekspektorantno sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v. S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri, oficinalni vodeni rastvor kalijum-arsenita koji sadrži 1% arsen-trioksida. Upotrebljava se oralno kod indikacija za davanje arsena. Sin. Kalium arsenicosum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi, oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u lečenju šuge. Sin. Calcium sulfuratum solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo* nata, oficinalni krezolni sapun. Sadrži oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava se kao dezinficijentno sredstvo. Sin. Kresolum saponatum, Liquor Cresoli saponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni rastvor ferihlorida. Sadrži oko 10% gvozda. Upotrebljava se spolja kao kaustično i adstringentno sredstvo. Vata ili gaza natopljena rastvorom ferihlorida upotrebljava se zbog hemostiptičnog dejstva protiv krvavljenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Ferrum trichloratum solutum, S. Ferri sesquichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v. S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, oficinalni 35%-ni vodeni rastvor formaldehida. Razblažen (3-10%) upotrebljava se spolja za mazanje protivprekomernog znojenja ruku i nogu. Sin. Formaldehydum solutum; S. Formaldehydi saponata, oficinalni sapunski rastvor formaldehida. Sadrži oko 13% formaldehida. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%-nom za dezinfekciju ruku i instrumenata. Sin. Formaldehydum saponatum solutum, Liquor Formaldehydi saponatus; S. Hydrogenii peroxydi concentrata, koncentrovani vodonik-peroksid, oficinalni rastvor vodonik-peroksida koji, prema Ph. J. sadrži oko 30% H2Ü2. Služi uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium peroxydatum concentratum; S. Hydrogenii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sadrži 3% H2Ü2. Služi kao dezinficijentno i dezodorantno sredstvo (za ispiranje

solutus usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa, oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov rastvor. Sadrži 2% joda i 4% kalijum-jodida. Upotrebljava se kod indikacije za davanje joda oralnim putem, ili za mazanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum; S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni rastvor kalijum-acetata. Deluje diureticno. Sin. Kalium aceticum solutum; S. Kalu hydroxydi, približno 29%-ni-rastvor kalijum-hidroksida. Jako kaustično sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli, v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni 30%-ni rastvor mastiksa u benzenu. Upotrebljava se nerazblaženo za mazanje ivice rane radi fiksacije zavoja; S. Natru chloridi isotonica, fiziološki rastvor, prema našoj farmakopeji 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nitroglyceroli spirituosa, oficinalni 1%ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upotrebljava se sublingvalno ili oralno protiv spazama glatkih mišića, naročito protiv spazama koronarnih arterija (pektoralna angina). Sin. Nitroglycerinum solutum; S. Plumbi subacetatis, oficinalni vodeni rastvor olovnog subacetata. Sadrži oko 17% olova. Danas napušten kao lek. Sin. Plumbum aceticum basicum solutum; S. Pregl, Preglov rastvor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slobodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor neorganskih soli (natrijum-hlorida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natrijum-hidrokarbonata) u koncentraciji u kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi; S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi solutus, rastvoren. solventia (remedia), sredstva za rastvaranje sluzi (ekspektorantna sredstva). soman, dugotrajni najotrovniji nervni bojni otrov iz grupe trilona; bezbojna tečnost, slabog mirisa na kamfor; smrtna doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne težine kad se unese kroz usta ili disanjem. Ostalo kao kod sarina. V. sarin. somatomedin (»sulfatation factor« - sulfatacioni faktor), materija belančevinastog karaktera koja prenosi dejstvo hor-

sonda mona rastenja (v. HGH) na hrskavičavo tkivo, a kako ima i efekte koji odgovaraju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mogućnost njihove identičnosti, odnosno bliske biološke i hemijske srodnosti. somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhibiše somatotropni „releasing" hormon (RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od 14 aminokiselina poznatog redosleda. somatotropin, v. HGK somatotropni hormon, v. hormon. somatska mutacija, v. mutatio. somatski, telesni. Sin. fizički V. soma, psihički somnambul, mesečar, osoba koja pati od mesečarstva. -V. somnambulismus. somnambulismus, somnambulizam, kretanje za vreme spavanja pri kome osoba može da se služi svojim čulima, izvodi složene radnje a da se san ne prekida, te se pri buñenju ničega ne seća. Javlja se u psihopata, dece i osoba u pubertetu. somnifera (remedia), sredstva za spavanje (hipnotička sredstva). somnolentia, somnolencija, najblaži stupanj pomućenja svesti sličan sanjivosti. sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum. sonda, cev od gume ili neke druge materije koja služi za dobijanje sekreta iz organizma (npr. želudačna sonda, kojom sé dobija želudačni sok za pregled), ili u terapijske svrhe, npr. za ispiranje želuca; dugmasta s., štapoliki metalni instrument s tupim dugmastim vrhom. Služi u dijagnostičke svrhe (ispitivanje prirodnih i patoloških kanala, fistula, sondaža) i terapijske svrhe (uvlačenje vrpce od gaze i lekova u rane itd.); želudačna s., savitljiva gumena cev koja se kroz jednjak uvlači u želudac i služi za njegovo ispiranje ili za izvlačenje želudačnog sadržaja u svrhu funkcionog ispitivanja želuca, (stom.) metalni instrument čiji je vrh sličan igli. Služi, npr., za otkrivanje karioznih lezija na zubima i za otkrivanje i sondiranje gingivalnih džepova; (stom.) s. aproksimalna, metalni instrument čiji je vrh povijen pod pravim uglom. Služi za otkrivanje karijesa na aproksimalnim površinama zuba; duodenalna s., obična tanka, gumena cev upotrebljavana za dobijanje žuči uvla741

sondaža čenjem jednog njenog kraja kroz usta, jednjak i želudac u dvanaestopalačno crevo. Njom se može vršiti i razdelno ispitivanje želudačne sekrecije; Ewaldova s., sonda sa širokim lumenom, koji služi za pražnjenje želuca; graduisana s., (stom.) sonda sa ugraviranom milimetarskom podelom. Služi za merenje dubine gingivalnih džepova; Miller-Abbottova s., dvocevna crevna sonda s balonom na njenom distalnom kraju, koji može da se naduva; služi za lečenje opstrukcije creva (ileus) i ponekad i u dijagnostičke svrhe; nosna s., koja se kroz nos uvlači u želudac radi hranjenja bolesnika koji ne mogu ili neće da jedu; Sengstaken-Blakemoreova s., sonda koja služi za tamponadu krvarećih varikoziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sastoji od tri cevi: jedna ima balon koji se naduvava u želucu i sprečava da se sonda ne izvuče iz želuca i vrši pritisak na krvne sudove u predelu kardije; druga cev ima uski balon koji vrši pritisak na zid jednjaka; treća cev je priključena za aspirator (sukcioni aparat) radi aspiracije želudačnog sadržaja; šuplja, olučasta s., metalna sonda s olukom. Služi x u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wangensteenova s., uska gumena, savitljiva cev koja se kroz nos uvlači u želudac i spaja sa specijalnim sukcionim aparatom. Služi za dekompresiju želuca i duodenuma u ileusu. sondaža, širenje striktura naročitim sondama; s. bez kraja, širenje striktura jednjaka visokog stepena. Progutani jači konac s olovnom kuglicom ili sačmom izvlači se kroz prethodno načinjenu gastrostomiju. Konična .gumena sonda se vezuje za konac i retrogradno, kroz želudac, provlači se u suženi jednjak vučenjem gornjeg kraja konca kroz usta. sondiranje gingivalnih džepova, (stom.) metoda pregleda gingivalnih džepova čiji je cilj da se utvrdi postojanje, lokalizacija, dubina, oblik gingivalnog džepa i stanje tvrdog zida džepa (prisustvo subgingivalnih konkremenata i veličina nekroze cementa korena zuba). V. džep, gingivalni i sonda. 742

spasmus sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk. soor, šor, mlečica, oboljenje prouzrokovano gljivicom Candida albicans. U akutnom obliku delovi sluzokože usta prekriveni su beličastim naslagama u vidu ploča, traka ili mrlja. Ako se uklone mehanički, ogolićena tamnocrvena površina sluzokože krvari. U hroničnom obliku* kod dece dolazi do granulomatoznih promena. Sin. moniliasis oris, candidiasis oris, candidosis oris, mlečac. V. Candii da albicans i candidiasis. sopor, nešto teži stupanj pomućenja svesti iz koga je moguće bolesnika za kratko vreme izvući jačim dražima (akustičkim, mehaničkim itd.). sorboza, ketoheksoza koja po svojim hemijskim osobinama liči na fruktozu (Ievulozu). Soxletov aparat, v. apparatus. spartein, alkaloid iz biljke Spartium scoparium. spasmolytica (remedia), sredstva koja izazivaju opuštanje spazama. spasmus, spazam, grč, grčevita kontrakcija mišića. Izraz koji se upotrebljava najčešće kada je reč o glatkoj muskulaturi, u kojoj spazam duže traje; angloneurotički s., grč krvnih sudova, javlja se u vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se sklonošću ka nesvesticama i glavoboljama, a krvni pritisak je vrlo promenljiv; epileptiformni g., tonusni i klonusni grčevi poprečnoprugaste muskulature koji podsećaju na epilepsiju. E.g. nastaju pri izazivanju elektrošoka. Sin. convulsio; s. facialis, facijalni spazam, grčenje lica u oblasti inervacije n. facijalisa, u pacijenata koji su preboleli paralizu n. facijalisa s nepotpunom restitucijom. Uzrokom grčenja smatraju se ožiljci oko živca u blizini stilomastoidnog otvora. Vrše se operacijski zahvati u cilju odstranjenja tih ožiljaka; intencioni g., tonusni grčevi prouzrokovani hotimičnim pokretima (tetanus, tetanija, Thomsenova bolest); klonusni g., kontrakcije muskulature, isprekidane puštanjem mišića u više ili manje pravilnim intervalima, karakteristične za nadražaj motorne kore velikog mozga. Javljaju se u toku velikog epileptičkog napada, posle

spastičan tzv. tonüsne faze; u tipičnim mišićnim grupama kod tzv. kortikalne (Jacksonove) epilepsije; pri raznim trovanjima (insulin, uremija). Izgleda da su kao i tonusni g. tetanusne prirode; s. laryngis, grč glasnica koji nastaje usled mehaničkog (strano telo), toksičkog (medikamentnog ili alimentarnog) ili nervnog nadražaja (perifernog ili centralnog) glasnice i praćen je simptomima gušenja; tonusni s., spore i trajne mišićne kontrakcije, za razliku od klonusnih grčeva, koji predstavljaju kratkotrajne, nagle, ritmičke kontrakcije. I jedni i drugi g. nastaju pri nadražajnim oštećenjima motornih centara i puteva u nervnom sistemu. spastičan, (1) koji se odnosi na spazam; (2) koji je u vezi s povišenom refleksnom razdražljivošću, kao, npr., pri piramidnim lezijama spastičan tonus, tj. povišen tonus mišića, naročito u početku pasivnog istezanja mišića; na kraju pasivnog pokreta može naglo da popusti. V. fenomen peroreza (pod znak). spastički entropion, v. entropium. spastički ileus, v. ileus. spastički kolon, v. colon irritabile i colon spasticum. spatium, spacijum, ograničena zona, postojeći ili potencijalni prostor u telu; s. Douglasi, v. Douglasov špag, cavum Douglasi, Douglasova duplja; s. intercostale, meñurebarni prostor, prostor izmeñu dva susedna rebra; s. interdentalis, meñuzubni prostor, prostor izmeñu dva susedna zuba. Ograničen je aproksimalnim površinama ovih zuba. Koronarno se prostire do kontaktne tačke odnosno površine. Ispunjava ga interdentalna papila. Sin. interdentalni prostori, aproksimalni prostori, tremata; s. interosea metacarpi, četiri meñukoštana prostora u doručju i to svaki od njih izmeñu dve susedne metakarpalne kosti; s. interossea metatarsi!, meñukoštani prostori u donožju: četiri prostora izmeñu metatarzalnih kostiju; Lesgraftov s., romb koji u izvesnih osoba postoji. Njega sačinjava spreda spoljni kosi mišić, pozadi najširi mišić leña, zadnji testerasti mišić ozgo i unutrašnji

spatium kosi mišić dole. On je često mesto pojavljivanja hladnog apscesa, a retko kile. Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenheimov s., žleb na deltoidni mišić po kome protiče cefalična vena i grana akromiogrudne arterije; palmarni s., široki fascijalni prostor na šaki, koji je jednom fascijskom pregradom podeljen u srednji dlanski prostor i tenarski prostor, koji su lokalizacija gnojnih procesa na šaki; s. parapharyngeum, okoloždrelni prostor pored ždrela, sadrži a. carotis interna, v. jugularis interna i neke lubanjske živce; Paronin s., prostor izmeñu četvorouglog obrtača unutra i tetiva dubokog pregibača prstiju na podlaktici i dopire naviše oko 4 cm iznad ručja. On je u vezi s tetivnim omotačima i srednjim dlanskim prostorom. Od značaja je zbog teških gnojnih procesa u njemu i prostorima s kojim je u vezi; s. perilymphaticum, perilimfatički prostor izmeñu zidova koštanog i opnastog labirinta, ispunjen tečnošću, perilimfom; s. perinei profundum, prostor izmeñu gornje i donje urogenitalne dijafragme. Hirurški je značajan zbog gnojnih procesa, a naročito zbog urinarnih flegmona; s. perinei superficiale, prostor izmeñu donje fascije urogenitalne prečage i opnastog sloja površine meñične fascije. U njemu se nalaze odgovarajući mišići i kroz njega prolazi deo penisa: ovaj spacijum je značajan zbog gnojnih procesa u njemu; s. periodontalis, periodontalni spacijum, okolozubni prostor u kome su smešteni elementi okolozublja. Ograničen je s jedne strane cementom korena zuba, a s druge alveolarnom kosti. Sin. prostor periodontalni. V. periodontium. s. phrenocostele, prostor izmeñu spoljne ivice prečage i površine rebara, koji je često lokalizacija manje količine pleuralnog eksudata; s. retroperitoneale, prostor izmeñu zadnjeg zidovnog peritoneuma i zadnjeg trbušnog zida u kome se nalaze bubrezi, nadbubrežne žlezde, ureteri, duodenum, ushodno i nishodno debelo crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i živci; s. retropharyngeum, zaždrelni prostor iza ždrela, a ispred kičmenog 743

Spatzov seksualni centar stuba, sadrži nekoliko limfnih žlezda i vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstraperitoneumski prostor koga ograničava donja strana vrška mokraćne bešike i poprečna fascija i simfiza pubisa, a bočno se širi duž strana mokraćne bešike dopirući do ligamenata dok ga dole ograničava ligamentum puboprostaticum. Sin. Retziusov prostor; s. semilunare, prostor koji je ograničen ozdo levim rebarnim lukom, a ozgo jetrom, levim plućnim krilom i slezinom i projektuje se na deo grudnog koša koji pokriva deo prednje strane želuca; perkusijom po toj zoni dobiva se timpanični zvuk želuca. Sin. Traubeov prostor; s. subphrenicum, prostor izmeñu prečage i organa ispod nje. U dijagnostici važan u akutnim hirurškim oboljenjima potprečažni apsces, perforativni ulkus itd. Spatzov seksualni centar, v. centar. spavanje, period mirovanja tela i duha u kome su volja i svest delimično ili potpuno odsutne, a telesne funkcije delimično obustavljene. Izmeñu budnog stanja i spavanja nema uvek jasnih granica. V. san. species, čaj, smesa neusitnjenih ili usitnjenih biljnih droga, kojoj mogu biti primešani i drugi lekovi. Čajevi služe za izradu vodenih ekstrakata (infuza, dekokta ili macerata). Čuvaju se na suvom mestu. Zaštićeni od svetlosti. Mogu da služe za unutrašnju upotrebu ili, rede, za spoljnu upotrebu, npr., za obloge (Species ad cataplasma). Prema našoj farmakopeji oficinalni su Species amarae (gorki čaj), sadrži Absinthii summitas, Centauri herba, Menyanthidis folium, Menthae piperitae folium, Calami rhizoma i Gentianae radix; Species Iaxantes (čaj za čišćenje), sadrži Sennae folium, Sambuci flos, Frangulae cortex, Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i vode; Species urologicae (urološki čaj) sadrži Uvae ursi folium, Merniariae herba, Menthae piperitae folium, Önonidis radix, Petroselini radix i Glycyrrhizae radix. specificum (remedium), specifično lekovito sredstvo. specifična aktivnost, količina radioaktiv744

speculum nog izotopa u odnosu na ukupnu zapreminu ili masu materijala u kome je izotop sadržan. Izražava se kao a) aktivnost po jedinici zapremine, pa je odgovarajuća SI-jedinica bekrel po kubnom metru (Bq/m 3) ili bekrel po litru (Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja važi do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) aktivnost po jedinici mase čija je SI--jedinica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a vansistemska (mCi/g). specifična terapija, v. therapia. specifično dinamičko delovanje hrane, povećanje metabolizma koje uzrokuju različite hemijske reakcije u vezi s varenjem, apsorpcijom i deponovanjem hranljivih materija u telu; neke aminokiseline koje se dobijaju razlaganjem belančevina u hrani i direktno stimulišu hemijske procese u ćelijama. Posle obroka koji sadrži mnogo ugljenih hidrata u toku 2-5 časova intenzitet metabolizma je obično povećan za oko 4%; posle uzimanja belančevina povećanje metabolizma je oko 30% u toku 10-12 časova, a posle uzimanja masti porast metabolizma je oko 4%, kao i kod ugljenih hidrata, ali povećanje se održava duže (7-9 časova). specifično oboljenje, v. oboljenje. specijalist, putem posebnog obrazovanja iz jedne od medicinskih disciplina lekar sužava svoj domen rada na odreñene kategorije bolesti ili na odreñene grupe stanovnika i na taj način svoj rad podiže na viši stručni nivo. specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo nečega koji može da pokaže osobine celine, npr. komadić sluznice, uzet biopsijom, koji pri pregledu pokazuje stanje ćele sluznice nekog organa ili njenog većeg dela. speculum, spekulum, instrument koji služi proširenju ulaza u neke telesne šupljine i kanale (nos, spoljašnje uvo, vagina, rektum) u cilju pregleda ili intervencije; s. za nos, instrument kojim se šire noždrve radi pregleda unutrašnjosti nosa; s. vaginalni služi za širenje vaginalnih zidova u cilju posmatranja površine vagine i materičnog grlića. Pregled speku-

spektralna analiza lumom je obavezan deo ginekološkog pregleda. spektralna analiza, odreñivanje sastava neke supstancije proučavanjem njenog spektra. spektrofotometar, (1) aparat kojim se odreñuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvora nekog jedinjenja u raznim delovima spektra; (2) aparat koji služi za odreñivanje količine neke bojene supstancije u rastvoru prema količini apsorbovane svetlosti odreñene talasne dužine. Sastoji se od monohromatora (kojim se izdvaja monohromska svetlost iz bele svetlosti) i fotometra. spektropolarimetar, aparat za odreñivanje optičke aktivnosti; načinjen je od spektroskopa i polarimetra. V. polarimetrija. spektroskop, optička sprava koja ima izvor svetlosti, sabirno sočivo, prizmu i okular. Prizma razlaže emitovanu svetlost na osnovne sastojke u vidu različitih boja (odn. spektra elektromagnetskih talasa) koje se posmatraju okularom u cilju proučavanja. spektroskopska analiza, v. analiza. sperma, seme, tečnost koja se ejakulira pri polnom aktu muškarca, a sastoji se od tečnosti iz duktusa deferensa, semenih mehurića, prostate i mukoznih žlezda (posebno bulbouretralnih) u kojoj se nalaze spermatozoidi. S. je alkalna tečnost (pH oko 7,5) i u momentu ejakulacije je beličasta i sluzava a spermatozoidi su nepokretni. Pola časa posle izbacivanja dolazi do otapanja sluzi i spermatozoidi postanu veoma pokretni. Volumen ejakulata je prosečno 2,5-3,5 ml a svaki mililitar sadrži oko 100 miliona spermatozoida. Spermatozoidi žive na telesnoj temperaturi 24 do 72 časa, a na temperaturi od -10O0G mogu se održati i godinu dana. spermaticus, spermatičan, semeni, npr. funiculus spermaticus, semena vrpca. spermatička vrpca, v. funiculus spermaticus. spermatocit, razvojni oblik spermatozoida (v. tamo) koji nastaje iz spermatogonija (v. tamo). spermatocoele, spermatokela, cista na

spermatozoidi semeniku, pasemeniku ili semevodu ispunjena tečnošću koja sadrži spermatozoide. spermatogeneza, spermatocitogeneza, proces stvaranja i sazrevanja spermija (spermatozoida). Odigrava se u semenim kanalićima testisa u periodu polne zrelosti (od puberteta do klimakterijuma). spermatogonija, najmlañi oblik u razvoju spermatozoida (v. tamo). , spermatozoidi, semeglavci, muške oplodne ćelije, ili gameti. Nalaze se slobodni u semenoj tečnosti (spermi) polno zrele jedinke. U pojedinih životinjskih vrsti različnog su oblika i veličine. U čoveka je semeglavac vrlo složena uobličena ćelija, koja na prvi pogled nema izgled ćelije nego nekog samostalnog majušnog organizma, dužine 58-67 mikrona. Njihov broj je ogroman: u jednom kubnom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70 miliona u jednom kubnom santimetru, što u količini ejakulata od nekoliko kubnih santimetara (3-5 cm 3) iznosi 220250 miliona. Period preobražaja spermatide u spermatozoid ispoljava se promenama u položaju centrioba. Njihov položaj postaje ekscentričan, uza samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta tanak končić, dok se proksimami preobražava u štapić. Uporedo s ovim pojavama u centrosomnom separatu spermatide odigravaju se promene i u njenu telu. Idiozom se kondenzuje u vidu kalote koju pred sobom gura jedro. Dok jedro jednim svojim delom leži van ćelije, taj kraj je obložen probojnikom. Hondriomni aparat obgrljava u vidu spirale, koren repa, pored toga što se pojedine mitohondrije rasporeñuju u tankom pojasu citoplazme oko korena repa. Hromatin jedra se kondenzuje sve više, i pretvara u tipičan oblik glave semeglavca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi (haploidni broj). Prema tome, da Ii ta masa sadrži x- ili y-heterohromosom, hromosomna formula semeglavca će biti 22-X ili 22-y, što nam jasno pokazuje da u muškarca postoji dvoobličje gameta (heterogametija): oni s formulom 22-x izazvaće, ako se njima oplodi jajna će745

spermin lija, razviće ženske jedinke (ginospermijum), a oni s formulom 22-y (androspermijum) razviće muške jedinke. Semeglavac je, kao što se vidi, i pored svoje neobične strukture, potpuna ćelija (sem polovičnog broja svojih hromosoma): jedro je njegovo istureno napred, dok je glavni deo citoplazme s hondrionom i končastom diferencijacijom (rep) postavljen pozadi i pretvoren u lokomotorni pribor. spermin, 1,4-dipropil-aminoputrescin, rastvorljiva kristalna supstancija bazne reakcije u svežoj čovečjoj spermi. spermiocentar, stvara prvi zračni lik i vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje su dokaz „osvajanja" jajne ćelije od semeglavca. spermioforni, semenonosni. spermiogram, test koji sadrži podatke o sastavu sperme. Pomoću nativnog i obojenog preparata odreñuje se: zapremina uzorka sperme, broj semeglavaca u l ml, njihova pokretljivost i njihova morfologija. sphacelus, sfacelus, mrlina, vlažna gan grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja x od okoline kojoj pripada. sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoidale. spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sferocita, manjih, okruglih i, potpuno ispunjenih hemoglobinom eritrocita u perifernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sferocitoza, vrsta nasledne homolizne anemije sa sferocitozom, smanjenom otpornošću eritrocita prema hipotonijskim rastvorima NaCl, žuticom i splenomegalijom. sphigmographia, sfigmografija, metoda grafičkog registrovanja pulsnih talasa. sphincter, sfinkter, musculus sphincter, mišić stezač, prstenasto rasporeñena mišićna vlakna koja otvaraju i zatvaraju prirodni otvor na nekom organu; s. ani externus, stezač čmara, sin. m. sphincter ani externus; s. ani interims, stezač donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter ani internus; gastroezofagealni s., sfinkter kardije, želudačno-jednjački sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne muskulature na donjem delu jednjaka, 746

spin 5 cm iznad njegovog spoja sa želucem, koji je uvek tonički kontrahovan, za razliku od ostalih delova jednjaka, koji su obično potpuno olabavljeni. G.e.s. olabavljuje se samo prilikom gutanja usled receptivnog opuštanja izazvanog peristaltičkim talasima jednjaka (v. receptiona relaksacija); Henleov s., mišićna vlakna koja okružuju prostatični ded; uretre; hepatički s., zadebljanje mišićnog sloja hepatičke vene na njenom ušću u donju šuplju venu; kardioezofagusni s., mišićna vlakna oko otvora jednjaka u želudac; Lutkensov s., zadebljani sloj mišićnih vlakana oko vrata žučne kese; Oddijev s., sloj mišićnih vlakana koji obuhvataju u isto vreme glavni žučni kanal i izvodni kanal gušterače pri njihovom prolazu kroz zid dvanaestopalačnog creva; s. pilorusa, jako zadebljani mišićni sloj želuca, u duodenum; prepilorički s., traka mišićnih vlakana koji obuhvataju želudac u blizini s. pilorusa; s. uretre, mišićni prsten oko uretre, sin. m. sphincter urethre. sphincterectomia, sfinkterektomija, isecanje jednog dela sfintera (stezača, zatvarača) ženice. sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e), opšte ime za grupu bolesti u kojima postoji poremećaj metabolizma sfingolipida, kao što su Gaucherova bolest, Niemann-Pickova bolest i dr. špica, špika, osmični zavoj, vrsta zavoja u obliku 8, koji se primenjuje na predele zglobova. Pojedine ture „osmice" prekrivaju se samo delimično slično crepu na krovu. Ako ture idu naviše, govori se o s. ascendens, ako, pak, idu naniže, o s. descendens. V. testudo, stella. „spider"angioma, v. spider naevi. „spider naevi" („spajder nevi" eng.) telangiektazije u vidu pauka po koži lica, ramenog pojasa, grudnog koša i ruku u toku insuficijencije jetre, naročito ako je ona posledica hroničnog alkoholizma. Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia amaurotica. spin; obrtanje elementarne čestice ili vasionske letelice ili veštačkog satelita oko sopstvene ose.

spina spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena bodlja; s. bifida, uroñena rascepljenost krajnjeg dela kičmenog stuba koja je praćena prolapsom moždanica. Sin. rachischisis; s. bifida aperta, spina bifida u kojoj postoji ispadanje meninga i kičmene moždine kroz otvoreni kičmeni kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj je rascepljenost kičmenog stuba skrivena, bez protruzije sadržine kičmenog kanala. Može da se dijagnostikuje za života samo rendgenskim snimkom. I spina bifida aperta i spina bifida okulta mogu biti uzrok nemogućnosti zadržavanja mokraće, bolova i smetnji; s. ventosa, vretenasto zadebljanje članaka prstiju ruku i nogu, usled tuberkulozne nekroze (centralnih delova), s istovremenim stvaranjem nove koštane supstancije. spinalgia, spinalgija, bol u predelu kičme. spinalis, spinalan, kičmeni, npr. medulla spinalis, kičmena moždina. spinalni šok, v. šok, spiralni prelom, v. fractura, prelom. Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesavitljivi štapići, s dva do šest spiralnih zavojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela, pomoću kojih se aktivno kreću. Za medicinu je patogena samo jedna vrsta Spirillum minus. Ova bakterija je uzročnik oboljenja pacovskog ujeda koje se naziva sodoku. Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, alkohol koji nastaje alkoholnim vrenjem šećera. Po Ph.J.II, tečnost koja sadr,ži 89-91 vol. % ili 84,4-87 tež. % etanola (etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alcohol; S. aetheris, mešavina koja se sastoji od jednog dela dietil-etra i tri dela etilalkohola. Upotrebljava se u nesvestici, klonulosti i dr.; S. concentratus, koncentrovani etanol. Po PhJ. sadrži 95-96 vol. % ili 92,41-93,85 tež. % etanola; S. dilutus, razblaženi etanol po PhJ., sadrži 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 tež. % etanola. Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v. leptospira. spirochaeta pallida, v. treponema palidum.

S-plastika Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju sledeći rodovi: Spirochaeta, Saprospira i Cristispira. U rodovima porodice Spirochaetacae nalaze se spirohete koje žive slobodnim životom u prirodi. Meñu njima nema patogenih vrsta za čoveka ni za životinje. Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj morfologiji, prema Bergeyevoj klasifikaciji red Spirochaetales podeljen je na dve porodice: Spirochaetacae i Treponematacae. spirochaetosis, spirohetoza, infekcija izazvana spirohetama; s. bronchopulmonaris, bronhospirohetoza; s. icterohaemorrhagica, zarazno oboljenje prouzrokovano jednom vrstom spirohete (Spirochaeta seu Leptospira icterohaemorrhagiae). Glavni znaci su: visoka temperatura, žutica, bolovi u mišićima, albuminurija, često uremija. Najčešća mogućnost zaraze je vodom za piće ili kupanje ako je ova voda zagañena. Sin. Weilova bolest, icterus infectiosus. spirofor, aparat za veštačko disanje. spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, dobija se podelom vitalnog kapaciteta s telesnom visinom izraženim u ml i cm. Indeks 25 ukazuje na normalnu uhranjenost. spirometar, aparat koji služi za odreñivanje statičkih ili dinamičkih plućnih volumena i kapaciteta (mala i velika sfpirometrija). Spironolakton, sintetsk i steroid s izrazitim antagonističkim dejstvom na aldosteron (v. tamo). Deluje diuretično. splanchnicus, splanhničan, utrobni, drobovni. splanchiectomia, splanhiektomija, isecanje jednog dela drobovnih živaca. splanchnologia, splanhnologija, deo anatomije u kome se izučavaju organi utrobe (organi za disanje, varenje i mokraćno-polni aparat). splanchnoptosis, splanhnoptoza, spuštenost visceralnih organa. Sin. visceroptosis. S-plastika, plastička tehnika kojoj je cilj da ukloni zatezanje ožiljka kože, umesto ekscizije kože u jednom pravcu, ekscizijom u vidu slova S. 747

splen splen, slezina, v. lien. splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini. splenectomia, splenektomija, operativno uklanjanje slezine. Primenjuje se u Bantijevoj bolesti, hemolitičkoj žutici, hemofiliji i krvavljenju slezine usled rupture. splenicus, spleničan, slezinski, sin. lienaHs. splenisatio, splenizacija, izraz kada deo nekog organa, naročito pluća, ima izgled tkiva slezine, zbog kongestije i kondenzacije; s. hypostatica, splenizacija u hipostaznoj pneumoniji. splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro uvek izazvano piemijom, praćeno splenomegalijom i bolovima u predelu slezine; s. spodogenes, splenitis izazvan prisustvom stranih čestica u slezini. splenogram, ćelijska formula odreñena pregledom obojenih razmaza punktata slezine. splenohepatomegalia, splenohepatomegalija, povećanje slezine i jetre. splenoma, splenom, tumor slezine. splenomalacia, splenomalacija, razmekšanje slezine. Obično nastaje posle smrti usled dejstva želudačnog soka na sle^ zinu posle njegovog izlivanja kroz provalni otvor na zidu želuca usled gastromalacije. splenomegalia, splenomegalija, uvećanje slezine; s. congestiva, izazvana portnom hipertenzijom, s ascitesom, anemijom, trombocitopenijom, leukopenijom i povremenim krvarenjima iz organa za varenje. Poznata i kao Bantijev sindrom; s. haemolytica, splenomegalija izazvana povećanom hemolizom eritrocita; s. infectiosa, splenomegalija u toku infektivnih bolesti; s. tropica, splenomegalija u toku kala-azara. V. megalosplenija. splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sindrom, cirrhosis hepatis. splenopathia, splenopatija, zajedničko ime za sve bolesti slezine. splenopexia, splenopeksija, operacija kojom se pokretljiva slezina pričvršćuje za trbušni zid u svom normalnom položaju. Splenopeksija se danas više ne vrši. 748

spondylitis splenopneumonia, splenopneumonija, pneumonija u koje postoji splenizacija pluća. splenoptosis, splenoptoza, spuštenost slezine. splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz slezine. splenotomia, splenotomija, incizija slezine u cilju ispražnjivanja apscesa. Splenotomija se danas vrši veoma retko. Ovaj naziv se pogrešno upotrebljava i za splenektomiju. splet, v. plexus. splintovi, v. šine. spojnjača, v. commissura. spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja i uticaja koji imaju odraza na život i razvoj jednog organizma, na ljudsko ponašanje i na razvoj društva u celini. Ekološko shvatanje fenomena bolesti i zdravlja podrazumeva nastanak bolesti kao neravnotežu izmeñu čoveka i njegove spoljne sredine. I pored toga što je sredina agregat različitih činilaca, prema nekim predominantnim uticajima ona se može podeliti na fizičku sredinu (klima, geografski položaj, geološka struktura zemljišta i dr.), biološku sredinu (svet živih izuzev čoveka) i socijalnu sredinu (porodica i porodični odnosi, meñuljudski odnosi, kultura, obrazovanje, standard, nauka, zdravstvena služba i si.). spoljno uvo, v. auris. spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis kičmenog stuba; s. ankylopoietica, ankilopoezni spondilartritis, reumatoidni spondilartritis. spondylitis, spondilitis, zapaljenje kičmenih pršljenova; s. ankylopoietica, reumatoidni spondilitis; s. hypertrophica, spondilitis s hipertrofičkim promenama u pršljenovima; s. infectiosa, spondilitis izazvan odreñenim mikroorganizmima; Marie-Strumpellov s., reumatoidni spondilitis; s. rheumatoides, reumatoidni spondilitis, oblik reumatoidnog artritisa koji pogaña kičmeni stub. Bolest je nepoznate etiologije i napada najčešće mlade muške osobe i izaziva bolove i ukočenost u sakroilijačnim, intervertebralnim i kostoverteb-

spondylodesis ralnim zglobovima, kao i okoštavanje vertebralnih ligamenata sa izraženom ankilozom spomenutih zglobova. Sin. Bechterewljeva bolest, Marie-Strümpelova bolest, s. rhizomelica; s. traumatica, spondilitis koji je izazvan povredom kičmenog stuba; s. tuberculosa, tuberkuloza kičmenog stuba; s. typhosa, zapaljenje kičmenog stuba posle crevnog tifusa. spondylodesis, spondilodeza, operacija spajanja pršljenova pomoću kratkih koštanih kalemova u lečenju tuberkuloznog spondilitisa. spondylodynia, spondilodinija, bol u pršljenu. spondylolisthesis, spondilolisteza, deformacija kičmenog stuba, nastala pomeranjem ili klizanjem petog slabinskog pršljena ispred krsne kosti ili četvrtog ispred petog slabinskog pršljena. Simptomi su: skraćen trup, jaka lordoza i isturenost glutealnog predela unazad. spondylolysis, spondiloliza, razlabavljenje ili prekid čvrste veze izmeñu dva pršljena, okolnost koja se sreće u platispondiliji, aplaziji pršljenskih lukova i razdvajanju interzglobovnih delova pršljena. spondylomalacia, spondilomalacija, razmekšanje pršljena; s. traumatica, retko oboljenje koje nastaje posle teške povrede. Sin. Kümmellova bolest, spondylopathia traumatica. spondylomyelitis, spondilomijelitis, istovremeno zapaljenje pršljenova i kičmene moždine, najčešće tuberkulozne prirode. V. spondylitis, myelitis. spondylopathia traumatica, traumatska spondilopatija. V. spondylitis traumatica (pod spondylitis), spondylosis, spondiloza, ukočenost, ankiloza zglobova kičmenih pršljenova; opšti naziv za degenerativne promene izazvane osteoartritisom; s. ankylopoetica (P. Marie-Strumpellova bolest), potpuna ankiloza svih delova kičmenog stuba. Sin. Pierre-Marie-Strümpellova bolest; s. cervicalis, degenerativno oboljenje meñupršljenskih zglobova vratnog dela kičme, praćeno bolom i parestezijom koja zrači naniže u ruku usled pritiska

sporogene bakterije na kičmene živce; s. rhizomelica, potpuna ankiloza kičmenih pršljenova s istovremenom ankilozom ramenih i karličnobutnih zglobova. spondylosyndesis, spondilosindeza, operacija kojom se stvara imobilizacija ili ankiloza kičmenih pršljenova. spondilotomija, v. spondylotomia. spondylotomia, spondilotomija, presecanje kičmenog stuba. Spondilotomija je jedan od akata u toku embriotomije. spongioblastom optičke hijazme, iako retko, može prouzrokovati (razaranjem hipotalamusnog centra) inhibiciju seksualne funkcije, a sasvim izuzetno izazvati i pojavu prevremenog puberteta. U svakom slučaju to se dešava mnogo kasnije nego što se to dešava u slučaju prevremenog puberteta posle hiperplastičkih tumora. spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sunñerastog tela penisa. spontana amputacija, v. amputatio. spontana fraktura,v. fractura. spontana mutacija, v. mutatio. spontana perforacija, v. perforatio. spontani pneumotoraks, v. pneumothorax. spontani pobačaj, v. abortus. spora bakterija, termorezistentan oblik, karakterističan za klasu sporogenih bakterija. Spora je učahurena u jedan sistem membrana, refraktarna je, ne boji se običnim metodama bojenja, zauzima sferičan ili ovalan oblik prema vrstama; otporna je prema nepovoljnim uslovima života. spori peščani filtri, (sin. engleski) obično veliki bazeni ispunjeni slojem peska visine 0,9 m do 1,2 m, krupnoće zrna 0,25 do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva. Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2 m. Brzina filtriranja 5 m3 (m2) aan. Sazrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori filtracija skida se gornji sloj peska u promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra padne na 90 cm, dopuni se novim ili ispranim peskom. sporogene bakterije, bakterije koje imaju sposobnost da formiraju sporu; štapićaste bakterije stvaraju spore. Svaka sporogena bakterija može formirati 749

sporogeneza

sportsko-medicinska kontrola

rada. Napori sportskog treninga i taksamo jednu sporu. Ona može biti smešmičenja obično su većeg intenziteta, a tena centralno, terminalno ili subtermikraćeg trajanja od napora u fizičkom nalno. Ako je spora manja od širine bakprofesionalnom radu. Fiziologija sporta terijske ćelije, ona ne deformiše baktebavi se kako promenama u organizmu, riju (rod Bacillus); ako je spora veća ona izazvanim u toku sportske aktivnosti, će deformisati bakterijsku ćeliju (rod tako i trajnijim efektima sistematskog Clostridium). vežbanja ili treninga. Specifična podsporogeneza, sporulacija, proces formiručja fiziologije sporta su, izmeñu ostaranja spore, različit je u različitih baktelih, zamor, principi treninga, koordinarijskih vrsta. Neke bakterije sporulišu cija pokreta, zagrevanje i procena stepe* brzo i obilno (B. cereus), druge retko i na treniranosti. slabo (W. perfringens). Uzroci ovih razalbuminurija, pojava lika su mnogobrojni. Za neke je nedos- sportska ѵі-na u mokraći neposredno tatak glukoze, za druge nedostatak ugposle težih i dugotrajnijih sportskih Ijenika, iščezavanje i drugih faktora napora. U sedimentu i nešto eritrocita i može izazvati ovaj fenomen. po koji leuko-cit. Pojava je fiziološka sporotrichosis, sporotrihoza, parazitarako ne traje duže od nekoliko časova i no oboljenje izazvano gljivicama roda ako je u mirovanju nalaz normalan. Sporotrichon (vegetantna mikoza). Manifestuje se vegetativnim i verukoznim sportska medicina, grana medicine koja proučava fiziološka i patološka zbivanja lezijama (supkutane gume, gumozan u organizmu čoveka pod uticajem fizičlimfangiitis, veliki multipli diseminovake odnosno sportske delatnosti. Sve ni apscesi). Simulira tuberkulozu. veći broj ljudi koji .se bave raznim obliSporotrichum, mikroorganizam koji spada cima fizičkog vežbanja i sporta, kao i sve medu imperfektne gljive. Većina živi saveća važnost sporta i rekreacije u preprofitski. Za čoveka je patogena samo jedvenciji "bolesti civilizacije", zahtevaju na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda poseban medicinski nadzor i kontrolu. dospeva u organizam čoveka i izaziva Moderna sportska medicina može se sporotrihozu, oboljenje koje se može zäpodeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) patomeniti s tuberkulozom, lajšmanijazom, logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4) blastomikozom i dr. sportsko-medicinsku kontrolu. Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma; razmnožavaju se sporulacijom. Nemaju sportska povreda, u širem smislu svaka povreda zadobijena pri sportskoj delatorgane za kretanje. Obuhvata: Gregarinosti. U užem smislu povreda tipična po nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcosmehanizmu nastajanja za odreñenu poridia i Myxosporidia. sportsku disciplinu ("teniski lakat", sporozoit, oblik malaričkog parazita koji "rvačko uho", povreda meniska kod se stvara u oocistama u zidu želuca kofudbalera). Povreda može biti posledica marca, dolazi u pljuvačne žlezde komajedne snažnije traume ili mikrotrauma raca i inficira čoveka kad ga komarac kroz duži period. Uzroci: u samom sporubode. tišti- nesmotrenost, umor, nesavladana sporozoosis, infekcija sporozoama. tehnika; u sportskoj opremi i u sredini sport, jedan od vidova fizičke kulture čije u kojoj se takmiči ili trenira. Sportske je osnovno obeležje takmičenje - s vrepovrede čine oko 3% svih registrovanih menom, prostorom, težinom, protivnipovreda. Najčešće su lakše prirode. Po cima i prirodnim preprekama. Predusvrsti najčešće kontuzije, distorzije, rane lov za bolji rezultat je uticaj sistemati frakture. skog treninga na fiziološki, vaspitni i motorički faktor; fiziologija sporta, sportsko-medicinska kontrola, ima zadatke da ustanovi zdravstveno stanje oblast fiziologije primenjena na sportsportiste, da ustanovi funkciono stanje ske aktivnosti i fizičko vežbanje uopšte. - stepen treniranosti sportiste i da, u Umnogome se podudara sa fiziologijom 750

sportsko srce sportista u razvoju, ustanovi stepen razvitka. Ovi se zadaci provode pomoću sistematskih lekarskih pregleda, biometrijskim merenjem i funkcionim testiranjem. Zaključak pregleda i testiranja može biti: da je sportista sposoban, privremeno nesposoban, ograničeno sposoban i sposoban samo za rekreativni sport. sportsko srce, povećano srce, naročito izraženo u sportista koji se odlikuju velikom izdržljivošću (trkači na duge staze, biciklisti, smučari, trkači i dr.). Nije patološka promena već, normalna adaptacija srca na povećane zahteve treninga i sportskog takmičenja. Prosečna je zapremina sportskog srca od 800 do 1.000 ml. Povećanje srca je posledica hipertrofije, a većim delom i dilatacije komora. Sportsko srce se odlikuje većim udarnim volumenom i u mirovanju i u naporu, većim minutnim volumenom srca u naporu i sporijim radom u mirovanju (bradikardija). V. udarni volumen srca, minutni volumen srca; spray, (engl.), sprej; raspršavanje neke tečnosti u vrlo sitne čestice (maglu). „spreading factor", (engl.) faktori, npr., preparati hijaluronidaze, koji rastapaju piktijaste supstancije oko jajne ćelije. sprečavanje i suzbijanje oboljenja to je jedna od niza mera zdravstvene zaštite i odnosi se na one aktivnosti koje zajednica kao celina i zdravstvena služba sprovode da bi se najveći broj bolesti sprečio i suzbio. I pored toga što se najveći broj aktivnosti odnosio do sada na zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi da se ove aktivnosti prošire i na masovne nezarazne bolesti. Aktivnosti se odnose na imunizaciju, izolaciju, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sanaciju nehigijenske okoline. sprue, spru, hronični oblik loše apsorpcije u tropskim i netropskim predelima; s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropiča, tropski spru, sindrom loše apsorpcije u tropskim i suptropskim predelima i u kojeg naročito postoji pothranjivanje belančevinama i deficit folne kiseline. Leci se davanjem tetraciklina; s. nostras, v. morbus coeliacus.

srce spuštanje semenika, v. descensus testium. sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zeleni ispljuvak; s. coctum, mukopurulentni sputum koji se izbacuje u ppznim stadijumima bronhitisa i laringitisa; s. erudum, bistar, žilav ispljuvak u ranom stadijumu bronhitisa i laringitisa; s. cruentum, krvav ispljuvak; s. globulosum, sputum u vidu sfernih komadića koji se izbacuje u poodmaklom stadijumu plućne tuberkuloze; malinasti i., tamnocrven ispljuvak koji se viña u karcinomu pluća; s. nummosum, sputum u vidu metalnog novca; s. rubiginosum, rñast ispljuvak u pneumoniji; zeleni i., ispljuvak obpjen zelenim pigmentom (biliverdinom) u nekim žuticama. squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke kosti u vidu ljuske ili ploče, npr. s. temporalis, ljuska slepoočne kosti; (derm.) golim okom vidljivi otpadak rožastog sloja epiderma u obliku većih komada (normalno otpadanje rožastog sloja je nevidljivo). S. može biti različitog izgleda (suva, masna), veličine (prašinasta, mekinjasta) i boje (bele, sive, žute). Sr, hemijski znak za strontium. sraslina, v. adhaesio, syneshia. srašćenje, v. adhaesio. srcep (embr.) u čoveka se začetak srca javlja izvanredno rano: već u embriona od 1,5 mm dužine, kada se tek pomalja 1. prapršljen. U prvo vreme srčani začetak leži pod usnom dupljom, ispod ždrelne zastorne opne. Prednji deo srčane cevi predstavlja arterijsku glavicu, dok se zadnji proširuje u poprečno postavljenu venoznu kesu (sinus venosus). Sve daljim uobličavanjem glavenog i srednjeg dela embriona srce zauzima niži položaj. Do uvinuća srčane cevi i do stvaranja srčanog kanala dolazi usled toga što se telije zida stalno umnožavaju, te uvećavaju dužinu cevi, koja se, zbog nedostatka prostora* savija kao latinsko slovo S. Cev se i nešto uvrće oko svoje velike ose. U tom trenutku se na srčanom začetku mogu razlikovati: glavica srca, komorni odeljak sastavljen od 2 rukavca, desnog, ushodnog i levog, nishodnog. Izmeñu njih postoji bulbokomorni oluk. 751

srčana insuficijencija

središno ispupčenje

Glavica i komorni odeljak predstavljaju srčani šumovi, v. šum. arterijski, a pretkomorni - venski seg- srčani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu srca i čuju se pri auskultaciji. Postoje ment srca. Od venskog sinusa postaju dva osnovna čujna srčana tona: prvi ili srčane ušice (auriculae cordis). sistolni, koji nastaje na početku sistole srčana insuficijencija, v. insufficientio. komora zbog zatezanja atrioventrikusrčana kesa, v. pericardium. larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton, srčana komora, v. ventriculus cordis. koji nastaje na početku dijastole komosrčana mana, v. vitium cordis. ra zbog zatvaranja semilunararnih zalissrčana revolucija, srčani ciklus, period taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima od završetka jedne kontrakcije srca do frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi završetka druge kontrakcije. U srčanom traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50 ciklusu razlikujemo sledeće faze: sistolu Hz. Mesta na grudnom košu gde se srčapretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretkoni tonovi najbolje čuju zovu se ognjišta more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3 auskultacije. Nekada se u početku sredsek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Penje trećine dijastole komora čuje treći riod kada je ćelo srce u dijastoli traje srčani ton, koji nastaje usled titranja oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz krvi izmeñu zidova komora. Četvrti srpretkomora u komore (dolazi do otvačani ton (atrijski ton) nastaje pri konranja pretkomorsko-komorskih zalistatrakciji pretkomora. Frekvencija mu je ka) a iz komora u aortu i plućnu arteriju 20 ili manje c/sek. zapaža se u fonokar(otvaraju se polumesečasti zalisci). Didiogramu. jastola je faza u kojoj se šupljine srca pune krvlju. Pri povećanju frekvencije srčani zalisci (valvulae), membranozne tvorevine koje se nalaze izmeñu pretkosrca dolazi do skraćivanja srčanog cikmora i komora i na mestu izlaza iz aorte lusa, i to uglavnom na račun skraćivanja srca i plućne arterije. Izmeñu leve predijastole. tkomore i komore nalazi se dvolisni ili srčana tmulost, tmulost koja se dobija mitralni zalistak a na granici izmeñu perkusijom predsrčanog predela na ^ desne pretkomore i komore trolisni ili grudnom košu; zona apsolutne s. t., trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu tmulost iznad dela srca koji nije pokriiz srca aorte i plućne arterije imaju obven plućima; zona relativne s. t., relalik lastinog gnezda ili polumeseca pa se tivna tmulost koja obuhvata granice vezovu semilunarnim. Osnovna uloga zaličine srca. listaka je da tok krvi usmerava u pravcu srčane kardinalne tačke, to su na rendkomore i arterijskih sudova što je omogenskoj silueti srca 4 tačke. Na desnom gućeno anatomskim karakteristikama rubu tačka D je prevojna tačka prelaza zalistaka koje osiguravaju da se zalisci donjeg luka u srednji; D* je kardiodijafotvaraju u uslovima kada je pritisak u ragmatski ugao što zatvaraju donji luk pretkomorama veći nego u komorama, srca i desna prečaga. Na levom rubu G je odnosno veća u komorama nego u potačka u zalivu koja miruje, dakle gornja četnom delu aorte i plućnoj arteriji dok granica leve komore; G' je vrh srca, pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci dobiva se povlačenjem tangente parasu zatvoreni. Poremećaji u stanju srčalelne sa "bazalnim prečnikom srca" nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju (prečnik D'-G). Srčane kardinalne tačke potpuno otvore (insuficijencija) ili da omogućavaju povlačenje raznih pre-čnika su njihove slobodne ivice srasle pa susrčane siluete radi odreñivanja njihove žavaju ušća (stenoza), dovode do nenorveličine. srčane ušice, postaju od malnog toka krvi, zbog čega umesto tovenskog sinusa. nova čujemo šumove. V. valva, vaevula. V. srce. srebro, v. argentum. srčani blok, v. block. srčani središni, v. centralis, medianus. infarkt, v. infarctus. srčani središno ispupčenje, v. neurohypophysis. mišić, v. myocardium. 752

srednje uvo srednje uvo, v. auris.

srednji mozak, v. mesencephalon. sredogruñe, v. mediastinum (cavum mediastinale). srp, v. falx. srž, v. medulla. stabilna mast, v. mast.

stabilno stanje, (eng. steady state), period u fizičkom radu kada je potreba u kiseoniku potpuno zadovoljena unosom kiseonika. Od početka, iole težeg napora, do stabilnog stanja protekne 2 do 3 minuta. Ispoljava se stabilizovanom frekvencijom srca i plućnom ventilacijom u toku daljeg trajanja rada. U svim težim naprezanjima, u koja spadaju sportska, stabilnog stanja nema: potreba u kiseoniku je veća od unosa. Posledice - kiseonički dug i ograničeno trajanje napora. stacionarne organizacije, organizacije u kojima se, u okviru zdravstvene zaštite, celokupan dijagnostički, terapijski i rehabilitacioni postupak obolelih odvija u stacionarnim (bolničkim) uslovima. Predstavnik ovakvih zdravstvenih organizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripadaju i klinike, medicinski centri, specijalizovane institucije i dr. stacionarni detektori, elektronski instrumenti s jednim velikim ili više manjih scintilacijskih detektora i sa ureñajem za registrovanje intenziteta zračenja u odreñenom organu ili u više organa na standardnom ili polaroidnom filmu. Stacionarni detektori se koriste u nuklearnoj medicini za scintigrafiju (v. scintigrafija) i dinamička ispitivanja. Postoje dva osnovna tipa stacionarnih detektora, scintilacijska gama-kamera i autofluroskop (v. gama-kamera, autofluroskop). stadium, stadijum, period u toku jedne bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s. crisoes, početak krize bolesti; s. decrementi, period popuštanja bolesti, početak sniženja temperature; s. ekscitacije, stanje razdraženosti koje prethodi stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovima i u narkozi. V. narcosis; s. fluorescentiae, period početka pojave ospe u toku osipnih groznica; s. frigoris, period treskavice u toku intermitentnih temperatura; s. incrementi, period po48 Medicinski leksikon

staklo

jačavanja simptoma u toku bolesti ili povišenja temperature; s. incubationis, inkubacija bolesti; s. invasionis, prodromalni period bolesti; s. Iatens, stadijum prividne neaktivnosti izmeñu trenutka dejstva nadražaja i početka vidljive reakcije na ovaj nadražaj (npr. s. 1. neke bolesti, vreme od dejstva štetnog činioca do izbijanja simptoma bolesti). V. latens; prodromalni s., period koji neposredno prethodi pojavi neke bolesti i u kome se javljaju obično nekarakteristični znaci i simptomi; s. reconvalescentiae, period oporavka od bolesti; s. sudoris, period znojenja u toku intermitentnih temperatura. stafilokoki, v. Staphylococcus.

stafilokokna oboljenja, obuhvataju veliki broj vrlo različitih bolesti, koje izazivaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapaIjenjskog procesa razlikuju se uglavnom sledeće stafilokokcije: kožne, respiratorne, crevne, urinarne, otorinološke, osteoartikularne, sepsa i dr. Prema tome, ova oboljenja ulaze u domen više medicinskih disciplina. Ona su postala veliki terapeutski problem današnjice, jer je sve viši procenat rezistentnih sojeva stafilokoka na veliki broj antibiotika. stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococcica.

stafilotoksini, egzotoksini koji luče patogene vrste stafilokoka. Najpoznatiji stafilotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini i Y-hemolizini (termolabilne supstancije koje izazivaju razne vrste hemolize), leukocidin, termostabilni enterotoksini, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najkarakterističniji enzim za patogene stafilokoke je( koagulaza. stagnacija, zastoj, npr., žuči.

staklasto telo, v. corpus vitreum. staklo, sočivo, (oft.) optičkp^očivo, ko(rekciono staklo; staklo koje služi za korekciju refrakcionih anomalija. Vrste stakla: bifokalno s., s dve različite jačine prelamanja, služi za istovremeno gledanje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu (donji deo stakla). Sin. Franklinove naočari; cilindrično s., predstavlja deo valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu (obeleženu), koja je optički prazna, i 753

stalagmometar drugu, koja maksimalno prelama. Služi za korekciju astigmatizma; kontaktno s., ranije izrañivano od stakla, danas od plastičnih materija. Stavlja se direktno na rožnjaču. Upotrebljava se za korekciju refrakcionih anomalija u nekim slučajevima daleko uspešnije nego klasična stakla. Indikacije: monokularna afa-kija, anizometropija, astigmatizam, keratokonus, iregularni astigmatizam. U slučaju monokularne afakije omogućava fuziju. U većini slučajeva kontaktno staklo se odlično podnosi; lentikularno s., prelama samo centralni deo sočiva. Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti jer je lako; pantoskopsko s., oblik stakla prilagoljen obliku otvora očne duplje, tako da se bolje prilagoñuje. U preseku stakla mogu imati sledeće oblike: bikonveksan (obe strane ispupčene), plankonveksan (jedna strana ravna, druga ispupčena), konkavno-konveksan (jedna strana izdubena, druga ispupčena), bikonkavan (obe strane stakla izdubene), plankonkavan (jedna strana ravna, druga izdubena), konveksno-konkavan (jedna strana ispupčena, druga izdubena); prizmatično s., v. prizmaf punktalno s., podjednako prelama u centru i na periferiji; sferno s., površine koje ih ograničavaju sferne su, čine delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna, sabirna, plus-stakla, Služe za korekciju hipermetropije; (2) konkavna stakla, rasipna, minus-stakla, služe" za korekciju miopije; trifokalno s., s tri različite jačine prelamanja.

staphylodermia

standardizacija (biološka), ispitivanje biološkim metodama, bilo na živim bićima bilo na preživelim izolovanim pojedinim organima životinja. Tom prilikom se dejstvo nekog leka nepoznate jačine, obično, uporeñuje s dejstvom primerka istog leka čija je vrednost poznata (koji, u ovom slučaju, služi kao standard). standardizovati, u medicini, izvršiti standardizaciju (biološku). stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija; s. za hitnu pomoć, ustanova za ukazivanje prve i brze pomoći. U raznim zemljama postoje razni tipovi takvih ustanova: (1) stanica koja služi za hitan prenos bolesnika i povreñenih u poliklinike ili bolničke ustanove; (2) stanica koja pored dužnosti pod (1) ima i stacionar za ukazivanje pomoći i hospitalizaciju obolelih i povreñenih; (3) stanica koja obavlja samo hitnu hiruršku i traumatološku službu; (4) odeljenja pri pojedinim hirurškim bolničkim odeljenjima, koja služe za ukazivanje hirurške i traumatske pomoći; stanica pod nazivom »koronarna jedinica« (pravilnije: koronaritna j.), koja služi za hitno ukazivanje pomoći obolelim od infarkta srca; stanica pod nazivom »odeljenje za hitna cerebrovaskulna oboljenja« koja služi za ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao stacionar za obolele od apopleksije mozga. stapes, stremen, uzengija, slušna koščica smeštena u bubanjskoj duplji. Svojom bazom zatvara okrugli otvor trema unutrašnjeg uva, a drugim krajem se zglobljava s nakovnjem. stalagmometar, naročita kapaljka za meStaphylococcus, stafilokok, rod koka, renje površinskog napona odreñivakoji se javljaju u nepravilnim grupama njem broja kapljica u datoj količini tečgrozdastog oblika. Prema boji kolonija nosti. stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.). zlatnožute boje; S. albus, kolonije V. katetar. bele, sedefaste; S. citreus, kolonije žute standard, nešto što je proglašeno merom kao limun. Staphylococcus aureus pyoili obrascem, nešto čemu se treba saobgenes izaziva razna gnojenja. Najčešće raziti, npr. standardna dijeta, standarinfekcije su: furunkuli, panaricijumi, indna terapija. U herniji je standardni fekcije rana, osteomijelitis i dr. rastvor poznate koncentracije kojim se poredi isti rastvor nepoznate koncen- staphylodermia, stafilodermija, primarno oboljenje kože prouzrokovano stafitracije u cilju odreñivanja te nepoznate lokokima. koncentracije. 754

staphyloma staphyloma, stafilom, istanjenje i izbočenje rožnjače ili sklere; s. corneae, sekundarna ektazija rožnjače posle probojnog ulceroznog procesa. Ispalu dužicu na tom mestu pokriva veoma tanko i neotporno vezivno tkivo koje se, usled povišenog pritiska u oku, izbočuje. Prema veličini postoje 5. c. partiale i totale, prema obliku 5. c. conicum i sphaericum; s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere u završnoj fazi glaukoma, skleritisa ili povrede. Prema lokalizaciji postoje: s. aequatoriale, stafilom u predelu polutara očne jabučice; s. ciliare, stafilom u predelu cilijarnog tela; s. intercalare, stafilom na granici izmeñu rožnjače i sklere; s. posticum Scarpae, spada u primarne stafilome sklere. Javlja se u visokom stepenu miopije. staphylorrhaphia, stafilorafija, operativno zatvaranje uroñenog rascepa resice i mekog nepca. staphyloschisis, stafiloshiza, uroñeni rascep resice i mekog nepca. staračka ishlapelost, v. dementia. staratelj, osoba koja se specijalnim postupkom odreñuje da zastupa lice koje nije u stanju da se stara o sebi i svojim interesima i kome je oduzeta poslovna sposobnost. starateljstvo, vid socijalne zaštite kojim se pomaže osobama, koje su zbog bolesti ili drugih teških oštećenja nesposobne da se staraju o sebi, svojim pravima, niti su sposobne da samostalno odlučuju o sebi i svojim postupcima. To su najčešće osobe nesposobne za privreñivanje, pa se starateljstvo kombinuje i s drugim vidovima socijalne zaštite. Starlingov zakon, zakon srca, po kome će srce u fiziološkim granicama ispumpati celokupnu onu količinu krvi koja doñe u njegove šupljine, v. Franck-Starlingov zakon. Starr-Edwardsova proteza, v. proteza. stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim arterijama bez pojave koagulacije. statički elektricitet, elektricitet u stanju mirovanja, predstavlja opasnost u operacionoj sali, jer njegova varnica može da zapali eksplozivne mešavine nekih anestetika, naročito ciklopropan. 48*

status statički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars vestibularis). statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah. status, stanje, s. anginosus, stanje koje liči na pektoralnu anginu, a prouzrokovano je paroksizmalnom tahikardijom; s. arthriticus, urična dijateza; s. as» thmaticus, astmatična kriza, naglo jako i stalno pogoršavanje astme pri kome napad astme ne prestaje ili se često ponavlja; s. choreaticus, horeatsko stanje, stanje teške uznemirenosti u horeji minor; s. convulsivus, napadi grčeva koji nailaze jedan za drugim; s. dysrhaphicus, disrafičko stanje, stanje nastalo usled poremećaja srašćivanja simetričnih polova trupa i medularne cevi, pri čemu dolazi do poremećaja na sternumu, grudnom košu, spinalnim mišićima i u predelu centralnog kanala kičmene moždine. Klinički: asimetrija dojki, pectus carinatum, skolioza a, po nekima, i syringomyelia. V. Bremerov sindrom (pod syndroma), syringomyelia; s. epilepticus, epileptički status, kraći ili duži niz velikih epileptičkih napada izmeñu kojih bolesnik ne dolazi k sebi. Javlja se često posle naglog prestanka uzimanja antiepileptičkih lekova i može se završiti smrću; s. febris, grozničavo stanje. Opšti simptom skoro svih zaraznih oboljenja; s. gastricus, stanje poremećenosti želuca, poremećaj želudačnog varenja; s. hemicranicus, neprekidni napadi migrene, v. migrena; s. idem, isto stanje, nepromenjeno stanje; s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s. lymphaticus, limfatička konstitucija, patološko stanje u kome postoji hipertrofija celokupnog limfatičkog sistema; s. marmoratus, naročiti mramorast izgled corpusa striatuma nastao usled umnožavanja tankih mijelinizovanih vlakana namesto potpuno uništenih normalnih ćelija, u Vogtove bolesti. Klinička slika odgovara tzv. athétose double. V. athétose double; s. nascendi, stanje kada se neki element oslobaña iz svojih jedinjenja. U ovom stanju element energičnije dejstvuje nego u slobodnom stanju; s. parathyreoprivus, poremećaj zbog nedostatka parati755

stearin reoidnih žlezda; s. praesens, sadašnje stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih subjektivnih tegoba i objektivnog nalaza u času njegovog prijema na lečenje, odn. pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o tom stanju. V. istorija bolovanja, anamnesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo ante, stanje kao pre, nepromenjeno stanje; s. thymicolymphaticus, v. thymolymphaceus; s. thymolymphaceus, stanje koje se često okrivljuje za nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog uzroka. Hiperplazija timusa i limfatizam se uvek nalaze (po današnjem shvatanju) kada nadbubrežne žlezde nedovoljno funkcionišu. Sin. 5. thymicolymphaticus; s. typhosus, tifozno stanje, stanje teške mišićne slabosti i stupora s delirijumom, suvim obloženim jezikom, slabim pulsom, inkontinencijom mokraće i stolice. Viña se u toku tifusa i nekih drugih oboljenja s visokom temperaturom. stearin, smeša palmitinske i stearinske kiseline iz koje se dobijaju svece; tristearin je estar glicerola s tri molekula stearinske kiseline (triglicerid stearinske kisline koji se nalazi u mastima). x stearinska kiselina, v. Acidum stearicum. steatorrhoea, steatoreja, velike količine masti u stolici, naročito u sindromu loše apsorpcije; s. idiopathica, netropski spru. Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Stegomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s trbuhom sve užim, šiljatim i s belim prstenovima pri osnovi tarzova. Najvažnija vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, poznata i pod imenima S. fasciata, S. calopus itd. Leže se u blizini kuća u najmanjim količinama vode, a zalazi i u domove. Bode i danju. Prenosi žutu groznicu i dengu, kao i neke infekcije domaćih životinja, npr. konjsku kugu itd. Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom. Steinachova operacija, v. operacija. Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku osmice i zahvata ramena i grudni koš; s. ñorsl, stela s ukrštanjem ovoja na leñima; s. pectoris, s ovojima ukrštenim na prsima. 756

»step-test« stellectomia, stelektomija, odstranjivanje zvezdastog gangliona. Stellwagov znak, v. znak. stenica, v. Cimex lectularius. stenocardia, stenocardia, angina pectoris, pektoralna angina, sindrom koji se sastoji iz napada slabijeg ili jačeg bola u predelu grudne kosti i srca, koji obično zrači i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad i u vrat, od gušenja i od osećanja straha od smrti. Bol je obično izazvan nekim telesnim naporom ili uzbuñenjem, ili obilnim obedom ili hladnoćom, a nastaje usled aneksije srčanog mišića, koja je prouzrokovana suženjem koronarnih arterija usled skleroze ili luesa, ili usled grča koronarnih arterija. V. infarctus my ocardii. stenosis, stenoza, suženje nekog otvora ili kanala; s. aortae, aortna stenoza, suženje aortnog otvora srca ili same aorte; s. infundibularis, stenoza ispod zalistaka plućne arterije u arterijske kupe desne komore; s. mitralis, neutralna stenoza, suženje levog koronarno-pretkomornog otvora; s. oesophagi, suženje jednjaka (misli se na hronično). Može da bude maligno (karcinom) ili benigno (striktura). Najčešće su benigne stenoze posle razjedne povrede jednjaka; s. postdiphtherica, stenoza grkljana i dušnika posle difterije; s. pulmonalis, stenoza otvora izmeñu plućne arterije i desne komore; s. pylorica, pyloris, suženje pilorusnog otvora želuca; može biti uroñena ili stečena. U prvom slučaju postoji hipertrofija mišićnog sloja pilorusa, a u drugom je stenoza posledica ožiljnih promena izazvana peptičkom grizlicom u tom predelu; s. subvalvularis aortae, aortna stenoza zbog opstruktivne promene u levoj komori ispod aortnih zalistaka; sin. s. subaortica; s. tricuspidaHs, trikuspidna stenoza, sužavanje trikuspidnog otvora srca; s. valvularis, ime za stenoze ma kojeg srčanog zaliska. stenoza bronha, v. bronchostenosis. Stensonov kanal, v. canalis. stepenasto disanje, v. respiratio. »step-test«, v. test.

stepen stepen Celzijusa, oznaka 0C, jedinica za temperaturu koja se može i dalje upotrebljavati. Temperatura od O0 0C jednaka je temperaturi od 273,15 K. C = l K. stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu. stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od izmeta ili ga sadrži feces. Sin. fecalis. stereognosis, stereognozija, sposobnost da se predmeti prepoznaju dodirivanjem pri isključenom učešću vida. Zavisi od osetljivosti za dodir i pritisak ali ima i kortikalnu komponentu jer do poremećaja ove sposobnosti dolazi i pri intaktnom osećaju dodira i pritiska pri lezijama u parijetalnom režnju neposredno iza postcentralne vijuge. stereohemija, deo hernije koji se bavi ispitivanjem hemijskih i fizičkih osobina supstancija u pogledu različitih prostornih rasporeda atoma i atomskih grupa. Stereohemija se bavi ispitivanjem strukture molekula u tri dimenzije. stereoizomerija, izomerija u kojoj jedinjenja s istom molekulskom formulom i istom funkcionom grupom imaju različite osobine koje se tumače različitim trodimenzionim (prostornim) rasporedom atoma ili atomskih grupa u molekulima odgovarajućih jedinjenja. stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja, stereozomerija. stereoskop, instrument pomoću koga posmatrane slike postaju reljefne. Pri binokularnom posmatranju dve slike istog predmeta snimljene iz dve tačke s razmakom otprilike 6,2 cm dobija se pomoću specijalne konstrukcije instrumenta (prizme, sočiva, ogledala i dr.) prostorna, reljefna slika. stereoskopska slika, slika s tri dimenzije koja se dobija posmatranjem dva snimka nekog predmeta pomoću naročitog aparata (stereoskopa). stereoskopsko viñenje, v. visus. stereotaktička operacija, v. operacija. stereotipija, uvek isto ponavljanje pokreta ili reci. Znak katatone shizofrenije. sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobiloškom smislu jeste predmet osloboñen svih mikroorganizama, kako patogenih

sterkobilin tako i saprofifa, bilo u vegetativnom ili sporogenom obliku; (2) neplodan. sterilitet, neplodnost, nesposobnost za oploñenje (muškaraca) ili za začeće (žena). Razlikuju se primarni i sekundarni sterilitet. Primarni sterilitet je kada od početka uspostavljanja polnog opštenja nije nikad došlo do oploñenja. Sekundarni sterilitet je kada naknadno nastupe promene na polnim organima, koje dovode do nesposobnosti za oploñenje ili za začeće. sterilizacija, (1) proces koji dovodi do otklanjanja ili uništavanja svih mikroorganizama bez obzira da Ii su oni uzročnici zaraznih bolesti ili nisu. To se postiže obično pomoću visokih temperatura, a rede pomoću drugih fizičkih i hemijskih agensa. Tako se uništavaju klice (patogene i nepatogene) i njihove spore na instrumentima, u zavojnom materijalu, operacionom rublju itd.; (2) postupak kojim se neka životinja ili osoba učini sterilnom (uškopljenjem, podvezivanjem semevoda odnosno jajovoda ili rendgenskim zračenjem); s. magna, v. therapia magna sterilisans; mehanička s., uklanjanje mikroorganizama prelaženjem tečnosti kroz filtar koji je neprolazan za mikroorganizme; produžena s., v. tyndalisatio. sterilizacija kosmičkog broda, postupak kojim se uništavaju patogene i apatogene bakterije da bi se onemogućio prenos mikroorganizama pomoću letilica na druga nebeska tela i obratno, tj. kontaminacija naše planete sa vanzemaljskim mikroorganizmima. Apsolutna sterilizacija je nemoguća i ona se izvodi fizičkim i hemijskim sredstvima. Kosmički brod i delovi u brodu moraju biti sterilisani u specijalnim aseptičkim sobama. Brod koji se sprema za lansiranje obavija se zaštitnim omotačem koji je neprobojan za vazduh da bi se sprečiIa kontaminacija iz vazduha i ovaj omotač se odbacuje tek kada brod proñe kroz zemljinu atmosferu. sterini, v. steroli. sterkobilin, normalni žučni pigment stolice koji nastaje oksidacijom sterkobilinogena. 757

sterkobilinogen sterkobilinogen, žučni pigment koji se nalazi normalno u crevnom sadržaju. Sterkobilinogen nastaje redukcijom bilirubina u tankom crevu uticajem enzima anaerobnih bakterija. Pored sterkobilinogena nastaju i mezobilirubinogen i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezobilirubinogen i urobilinogen se nazivaju skupnim imenom urobilinogen. sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u stolici. V. porfirini. sternalgija, sternalgija, bol u predelu grudne kosti, čest simptom stenokardiJe. sternalna punkcija, v. punctio. sternalni, grudnjačni, npr. s. punkcija, s. punktat, biopsija kostne srži iz grudne kosti. V. sternum. sternoschisis, sternoshiza, anomalija razvoja u kojoj postoji fisura grudne kosti. sternotomia, sternotomija, operativno uzdužno prosecanje grudne kosti. Obično se primenjuje kao pristup za hirurške intervencije na srcu i velikim krvnim sudovima. sternum, grudna kost, grudnjača, nalazi se u sredini prednjeg zida grudnog koša. Ima oblik kratkog mača i sastoji sex od tri dela: drška, tela i mačolikog vrha; (embr.) tačka okoštavanja trupa od 7. fetalnog meseca do 10. meseca po roñenju; tačka okoštavanja drška od 7. fetalnog meseca; tačka okoštavanja mačolikog produžetka od 3. do 20. godine. steroidi, jedinjenja koja sadrže ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus: steroIi, žučne kiseline, seksualni hormoni (estrogeni, androgeni), kortikosteroidi, kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo, genini i neki alkaloidi (solasodin); anabolni s., dopunska terapija imobilisanih neinficiranih preloma donje vilice; skraćuje vreme zarastanja za 10-12 dana. steroidni hormoni, farmakologija, v. farmakologija steroidnih hormona. steroidna anestezija, v. anaesthesia. steroli, policiklični, hidroaromatični alkoholi koji sadrže jezgro ugljovodonik-sterana nastalog hidrogenacijom ciklopentano-fenantrena. Steroli su jako rasprostranjeni u biljnim i životinjskim or758

stimulantni klimat ganizmima. Važniji steroli su: holesterol, ergosterol, seksualni hormoni i dr. Sin. sterini stetoskop, slušalica kojom se lekar služi prilikom auskultacije (osluškivanja) zvučnih fenomena, poglavito u plućima i nad srcem; fenendoskop, slušalica koja na delu koji se stavlja na bolesnika ima bubnjić (levak) s membranom. stezač (mišić), v. constrictor, sphincter. stibium, Sb, antimon, hemijski element, spada u metaloide koji su po osobinama izmeñu metala i nemetala. stibophenum, stibofen, organski preparat trovalentnog antimona, uspešan u lečenju kala-azara, oboljenja bilharziasis (schistosomiasis) i granuloma inguinale; oficinalan je prema našoj farmakopeji. stidna kost, stidnjača, v. pubis, os pubis. Sin. preponska kost, preponjača. stidnica, v. vulva. stidnjački zastor, v. hotentotske kecelje. stidnjača, v. pubis, os pubis. stidnjačka vaš, v. Phthirius pubis. stigma (pi. stigmata), (1) mesto, tačka, udubljenje na koži; (2) meñućelijski prostor u endotelu kapilara; (3) karakterističan fizički ili psihički znak koji omogućuje dijagnozu neke bolesti; degenerativne s., uroñene anomalije, kao što su asimetrija lubanje, anomalije usne školjke, zuba, sindaktilija, mucanje, razrokost i si. za koje se mislilo da su znak degeneracije čoveka. stilbazinijum-jodid, anthelmintićko sredstvo protiv askarisa i oksiura. stilbestrol, skraćeno ime za dietilstilbestrol, sintetski derivat stilbena estrogenog dejstva. Stillova bolest, v. bolest. stimulans, podsticajni, nadražajni, koji draži, koji podstiče, sredstvo koje draži ili podstiče funkcije pojedinih organa, npr. pentazol je s. za vazomotorni centar i respiratorni centar. stimulantia, nadražajni lekovi ili sredstva. stimulantna klima, v. klimat. stimulantni klimat, v. klimat.

stimulatori

stimulatori, interdentalni (stom.), drveni kočići slični „čačkalicama", ili šiljati konusi od gume ili plastike. Mogu biti pričvršćeni za dršku četkice za zube. Služe za čišćenje meñuzubnih prostora i masažu desni. Koriste se samo u slučajevima gde za njihovu primenu postoji dovoljno prostora. stimulus, nadražaj, svako sredstvo, radnja ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili trofičku reakciju nekog nadražljivog tkiva. Svaka promena u okolini žive ćelije ili u samoj ćeliji predstavlja nadražaj za nju. Po svojoj prirodi nadražaji mogu biti: mehanički (npr. pritisak, ubod), termički (npr. niska ili visoka temperatura), hemijski (npr. kiseline ili baze), električni, nervni itd. stipsa, v. alumen. stomak, (grč. stomachos, želudac), v. gaster. stomatitis, zapaljenje sluznice usne duplje kao samostalno oboljenje ili kao simptom nekog opšteg oboljenja; s. allergica, eksudativni tip stomatitisa kao posledica sukoba antigen-antitelo i dejstva medijatora reakcija koji se pri tome oslobañaju. Antigeni su različiti medikamenti, kozmetički preparati, sastojci hrane, materijali za izradu protetskih radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu se javiti mehurići, a posle njihovog prskanja se stvaraju erozije i ulceracije. Jezik je često zapaljen i jako uvećan, a belesnici se žale na pečenje i bolove u ustima; s. angularis, žvale, zapaljenjski proces praćen stvaranjem naprslina i krusta u uglovima usana usled infekcije patogenim mikroorganizmima ili gljivicama, nedostatka vitamina iz grupe B, stvaranja nabora u uglovima usana i sniženja visine zagrižaja (zbog gubitka ili abrazije zuba, neprikladnih proteznih radova ili starosti), pojačanog lučenja pljuvačke i dr. Sin. angulus infectiosus, perlèche; s. aphthosa, aftozni stomatitis, eksudativno zapaljenje sluznice usta s pojavom plitkih ulceracija koje recidiviraju. Za njihov nastanak okrivljuju se: infekcija (virusna i mikrobska), alergija, lokalne iritacije, psihosomatski faktori, poremećaji u digestivnom trak-

stomatitis tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i mnogi drugi faktori. Promene su u vidu jednog ili više plitkih, oštro ograničenih ulkusa, žućkaste boje, pravilnog oblika, ograničenih crvenim prstenom. Traju jednu do dve sedmice i obično zarastaju bez ožiljavanja. Zbog bolova otežavaju govor i žvakanje. Lokalizuju se na različitim mestima sluznice usta, ali nikada na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin. aphthae, aphthae simplex; s. bismutica, promene na sluznici usta u hroničnom trovanju buzmutom. Desni su zapaljene, a ivica im je pigmentovana u vidu »bizmutne linije«, koja je sastavljena od sitnih tamnosivih tačaka. Ove linije se stvaraju i na drugim delovima usta. Desni krvare, a katkad su i bolne; s. epidemica, zoonoza, zarazno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s oralnim i ekstraoralnim manifestacijama. Sluznica usta je zapaljena, s mnogobrojnim mehurićima koji brzo prskaju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi sama od sebe za desetak dana. Sin. slinavka, šap*s. erosiva infectiosa, zarazni erozivni stomatitis, na sluznici usta pojavljuju se erozije koje su u početku bolesti male, a zatim se šire i mogu da zahvate veće delove usne duplje. Erozije su prekrivene pseudomembranama; s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne duplje s pojavom mehurića ispunjenih serumom. Pošto brzo prskaju, stvaraju se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangrenozno raspadanje tkiva usne duplje s mutilantnim promenama na licu. Javlja se u iznurenih osoba, prvenstveno dece. Na sluznici obraza pojavljuje se mehurić koji brzo prska i pretvara se u ulceraciju. Nasuprot njoj, na koži obraza javlja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infiltrisano i u toku nekoliko dana počinje da se raspada, ogolićujući kost i zube, koji se razlabave i ispadaju. Postoji jak zadah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica, herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice usta eksudativnog tipa posle primarne infekcije herpes simplex virusom. Obolevaju najčešće deca do 6. godine života. Desni su zapaljene u celini, a po sluznici usta razbacane su erozije i ul759

s to ma tody ni a

strabismus

loškog fakulteta, okvalifikovana za kusi nastali prskanjem prvobitno stvopraktičan rad u stomatologiji. Specijarenih mehurića. Jezik je često obložen. lističke discipline: dečja i preventivna Regionalne limfne žlezde su uvećane i stomatologija, ortopedija vilica, bolesti bolne. Počinje povišenom telesnom usta i zuba, stomatološka protetika, temperaturom, glavoboljom i malaksaoralna hirurgija i maksilofacijalna hilošću. Usled hipersalivacije i otežane rurgija. Pravo na specijalizaciju se stiče ishrane česta je dehidratacija organizposle jednogodišnjeg obaveznog lekarma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je skog staža i položenog stručnog ispita. simptomatska. Sin. gingivo stomatitis herpetica acuta; s. medicamentosa, po- stomatologija, nauka koja se bavi proučavanjem, sprečavanjem, dijagnostikovasledica unošenja antigena (medikamenjem i lečenjem bolesti, povreda i anonata) u organizam preosetljivih osoba, malija zuba, vilica i usta; dečja s., grana bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s. stomatologije koja se bavi proučavamercurialis, promene na sluznici usne njem normalnih i patoloških zbivanja u duplje u hroničnom trovanju živom. organu za žvakanje, profilaksom, ranim Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici, otkrivanjem i lečenjem bolesti usta i meñuzubnim papilama i drugim delovizuba u dece. Sin. pedodontia. ma sluznice usta stvaraju se sivozelene ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja stomatološki fakultet, visoka škola koja se bavi obrazovnom, naučnom i zdravzuba. Lučenje pljuvačke je pojačano, ali stvenom delatnošću. Studenti drugostese oboleli žale na sušenje usta i metalni pene nastave po diplomiranju stiču naukus. Izraženo je i podrhtavanje usana i ziv »zubni lekar«. Na fakultetu se obajezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicotivlja i trećestepena nastava, specijalizana; s. saturnina, saturnizam, promene cija i drugi vidovi usavršavanja zubnih na sluznici usne duplje u toku hroničlekara. nog trovanja olovom. Ivica desni je sivkaste ili plavičaste boje ("olovni rub"). stomatopyrosis, stomatopiroza, osećaj Desni atrofišu, pa se vratovi zuba ogoli- ^ pečenja na sluznici usta. V. glossopyroćuju. Zbog razaranja alveolarnog na- sis. stavka zubi se labave. Cesto je čitava stomodeum, stomodealna duplja, primitivna nosno-usno-ždrelna duplja. sluznica usta zapaljena, a oboleli osećaju peckanje, metalni ukus u ustima i po- Stomoxys calcitrans, v. Musca. jačano lučenje pljuvačke. Sin. olovni stopalo, v. pes. stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice strabismus, strabizam, razrokost, anomalija u položaju očnih jabučica, u kojoj se usta nastalo kao posledica dejstva toklinija vida jednog oka seče u tački koju sičkih materija, najčešće metaloida i fiksira, dok linija vida drugog oka ima teških metala. V. s. mercurialis, s. saturnepravilan položaj (ispred, iznad, ispod nina, s. bismutica; s. ulceromembranaili izvan fiksirane tačke); s. alternans, cea, zapaljenje sluznice usne duplje i kada postoji naizmenična razrokost, pri krajnika s pojavom ulceracija ispunječemu se razrokost ispoljava na jednom, nih nekrotičkim masama i prekrivenih pa zatim na drugom oku; s. apparens, lažnim membranama (pseudomembraprividna razrokost; s. concomitans, nama). Sin. Vensanova angina, Plautpostoji kada su pokreti razrokog oka Vensanova angina; s. venenata, v. konnormalni, odnosno funkcija očnih mišitaktna alergija, cheilitis venenata. ća je očuvana, tako da razroko oko prati stomatodynia, stomatodinija, osećaj bola pokrete oka koje je u normalnom polona sluznici usta. V. glossopyrosis, stomažaju; s. convergens, kada je razroko topyrosis. oko okrenuto unutra; s. convergens stomatognatni sistem, organi i tkiva koji surso-adductorius, razroko oko je okučestvuju u funkcijama žvakanja, gutarenuto unutra i istovremeno i na gore; nja, govora i percepcije. s. deorsum vergens, razroko oko je okstomatolog, osoba s diplomom Stomato760

T

strabome trija renuto na dole; s. divergens, razroko oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dynamicus s. intermittens s. periodicus, javlja se povremeno, pod odreñenim uslovima; s. latens, v. heterophoria; s. paralvticus, sem anomalije u položaju očiju, postoji i paraliza ili pareza očnih mišića; s. sursum vergens, razroko oko je okrenuto na gore; s« unilateralis, razrokost vezana samo za jedno oko; s. verticalis, kada je očna jabučica pomerena nagore ili nadole. strabometrija, merenje stepena odnosno ugla razrokosti. Vrši sé pomoću strabometra, perimetra, Maddoxovog krsta, sinoftora i drugih specijalnih metoda. Stramonium, v. Folium Stramoniii. strana, v. fades, latus. strangulatio, (1) strangulacija, sprečavanje prolaza kroz neki Šuplji organ spoljnim pritiskom; (2) ugušenje ili zadavljenje zbog onemogućenog prolaza vazduha u pluća; (3) prekid krvotoka u nekom delu tela zbog pritiska na krvne sudove; s. funalis, stezanje vrata zamkom koju aktivno zateže izvesna snaga, usled čega nastaje poremećaj disanja, krvotoka i živčane funkcije* S. f. se može završiti smrću i većinom je ubilačka. strangulacijski ileus, v. ileus. strangulomanija, seksualno uživanje u tobožnjem vešanju erotskog objekta. U takvih bolesnika gledanje stvarnog vešanja dovodi do snažnog orgazma. stratosfera, sloj vazduhâ iznad troposfere, prostire se od 14 do 100 km. Temperatura u prošeku -550C. Nema vodene pare ni oblaka. stremen, stapeš, razvija se iz 2. škržnog luka. streptobacil, naziv za vrste bacila koji se javljaju u vidu ,nizova ili lančića sastavljenih od manjeg ili većeg broja štapića koji su poredani vrhovima jedan uz drugi. Ako posle deljenja dva mlada bacila ostanu zajedno, onda se nazivaju diplobacili, ako ostanu zajedno po više bacila povezanih meñusobno na krajevima u vidu lanca, onda se nazivaju streptobaciIL Streptobacillus moniliformis, brojaničasti streptobacil, uzročnik primarnih

streptokokna oboljenja infekcija pacova i miševa, preko tih životinja infekcija se prenosi na čoveka. Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia multiformis, Streptotrbc muris. Streptococcus, streptokoki, gram-pozitivne okrugle ili ovalne klice; grupišu se u kraće ili duže lance (streptos - ogrlica). Prema antigenskoj grañi (R.Lancefield) podcijene su u 15 seroloških grupa. Za čoveka su najpatogenije hemolitičke streptokokne grupe A(96% oboljenja izazvano je streptokokima ove grupe); oboljenje u ljudi izazivaju još streptokokne grupe C,G, i D. Patogenost viridans grupe je relativno mala za čoveka (endocarditis lenta). Enterococcus (Streptococcus grupe D) je normalni stanovnik digestivnog trakta. Kada se nañe van njega može da dovede do različitih patoloških procesa. U ljudi, patogene vrste streptokoka izazivaju oboljenja invazivnog karaktera praćena zapaIjenjskim i gnojnim reakcijama: angine, flegmone, meningitis i spru; posebna oboljenja su šarlah, crveni vetar; oboljenje alergičke prirode; reumatsku groznicu, glomerulonefritis i sterilne sekveIe streptokoknih infekcija. streptodermia, streptodermija, oboljenje kože primarno izazvano streptokokima. streptokinaza, streptodornaza, dva enzima dobivena iz kultura izvesnih sojeva streptokoka, upotrebljavaju se (zajedno) za odstranjivanje zgrušene krvi i fibrinskih, odnosno gnojavih eksudata nastalih usled traume ili zapaljenja. streptokokna oboljenja, predstavljaju veliku grupu vrlo različitih bolesti, koje izazivaju streptokoki. Mogu da obole sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ulaze u domen većeg broja medicinskih disciplina. Streptokokna oboljenja su veoma česta: angina, otitis, šarlah, erizipelas, kožna i respiratorna oboljenja, granulomi zuba i dr. Moguća je senzibilizacija organizma za streptokoke i pojava teških promena na zglobovima, srcu i bubrezima. Zbog toga je od velikog značaja blagovremena dijagnoza ovih oboljenja, odnosno njihova terapija i prevencija. 761

steptolizini streptoUzini, hemolizim koje stvaraju streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin 0 i S. Streptolizin O je antigene prirode 1 u inficiranom organizmu stimuliše proizvodnju antistreptolizina, koji ima značaja za dijagnozu streptokokne infekcije. streptolizinski titar (ASTO-reakcija), hemolizinska aktivnost streptolizina izražena je u jedinicama u ogledu sa suspenzijom zečjih eritrocita. Streptolizin 0 kvantitativno se vezuje s O-antistreptolizinom, antitelom koje se pojavljuje u serumu osoba inficiranih streptokokima koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po rast titra javlja se u reumatskoj groznici 1 drugih streptokoknih infekcija. Streptomyces, rod koji se sastoji od pre ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofitske i veoma raširene u prirodi. Neke vr ste služe za dobivanje antibiotika. Streptomycimim, streptomicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces griseus, jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu za lečenje tuberkuloze i tularemije, a može se upotrebiti i za lečenje gonoreje (i nekih drugih infekcija u mokraćnim putevima), nekih streptokoknih infekcija, kuge i dr. stresna policitemija, v. polycythaemia. stress, stres, uticaj raznih spoljašnjih i unutrašnjih činilaca (traume, poroñaj, zračenje, fizički rad, krvarenja, hirurške intervencije, veliki napor itdL) na organizam, koji izaziva njegovu aktivnu odbranu i prilagoñavanje putem reakcije adaptacije. striae, strije, rastezi kože; tanke, prozirne, modroružičaste strije ozbiljno pobuñuju sumnju na Kušingov sindrom. V. syndroma Çushing. striatus, prugast, npr. corpus striatum, prugasto telo, siva masa u hemisferi velikog mozga. strictura, striktura, jaka suženost cevastih organa koja dovodi do poremećaja prolaznosti zjapa; anularna s., prstenasto suženje cevastog organa; funkciona s., v. spazmodična striktura; histerična s., spazmodična striktura koja se viña u 762

stroncij um histeričnim napadima na jednjaku; kontraktilna s., striktura koja može da se proširi, ali koja se ponovo vraća u svoje prvobitno stanje; neprolazna s., suženje koje ne dozvoljava prolaznost bilo kakvom instrumentu; organska s., suženje koje nastaje usled anatomskih promena na kanalu ili oko njega; ožiljna s., striktura koja nastaje usled ožiljka na cevastom organu posle operacije ili traume; spazmodička s., striktura' koja nastaje usled mišićnog spazma na nekom cevastom organu, npr. spazmodički ileus. Sin. funkciona striktura; sraslinska s., nastaje usled trakaste strikture koja zauzdava ili premošćuje cevasti organ prekidajući ili smanjujući prolaznost njegovog lumena. stridor, čujno disanje u vidu šištanja, zviždanja, struganja, nastaje zbog suženja gornjih disajnih puteva; s. congenitaHs, respiracijski šum usled suženja lumena larinksa iz raznih uroñenih razloga (dijafragma larinksa, nedovoljna razvijenost larinksnih hrskavica) ili pritisak timusa na traheju; s. dentium, v. bruxismus; s. laryngis, respiracijski šum koji se stvara u grkljanu usled suženja njegovog zjapa (tumor, flegmona, strano telo itd.). stridorozan, što je u vezi sa stridorom, npr. stridorozno disanje, strikturotom, specijalni nož koji služi za prosecanje nekih striktura. stripper, striper, hirurški instrument koji služi za isecanje vene. Sastoji se od čelične savitljive žice s glavicom ili kolutom za izguljivanje vene najednom kraju i vodičem na njenom drugom kraju. stroboskopija grkljana, posmatranje kretanja glasnica prilikom fonacije s naročitim ureñajem koji isprekidano osvetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji pregledano lice proizvodi u grlu. Usled takve sinhronizacije posmatraču izgleda da se glasnice kreću usporenom kretnjom koja dopušta analizu pokreta. stroncijum radioaktivni, (89Sr i 90Sr) nastaje pri nuklearnoj eksploziji; vrlo su opasni, naročito 90Sr, jer se usled dugog veka zadržava u kostima i emituje beta-

Strongyloides stercolaris zrake čije dejstvo izaziva radijaciona oboljenja u organizmu. Strongyloides stercoralis (Nematoda), parazitni crv koji živi u tankom crevu čoveka. Ženka polaže jaja iz kojih odmah izlaze larve, te se sa stolicom izbacuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj sredini ili infektivne larve ili odrasli mužjaci i ženke, koji se oploñavaju i Ženke nose jaja koja ponovo daju infektivni larve ili nove mužjake i ženke. Infektivne larve prodiru u novog domaćina sa zagañenom hranom i vodom ili kroz kožu, pa putem krvotoka, pluća, bronha, dušnika i jednjaka dospevaju u tanko crevo, gde od njih postaju ženke. strongyloidosis, strongiloidoza, oboljenje koje izaziva parazit Strongyloides stercoralis. Ispoljava se povremenim prolivima s digestivnim poremećajima i zapaljenjem tankog creva. strongylosis, strongiloza, infekcija parazitima roda Strongylus (Nematoda). Strophanthidin, strofantidin, genin glikozida strofantina. Strophanthinutn, strofântin, raniji naziv za glikozide koji âtë nalaze u semenu afričkih biljaka roda Štrophanthus (S. Kombe, S. gratus, S. hispiduš) i kori drveta Acocanthera Ouabaio. Danas se, češće, nazivaju strofantozidima. V. Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G. v. Ouabainurnl S*K, v. S.K. Strophanthosidum K, strofantozid K, očišćena smesa glikozida Iz iemena biljke Strophanthus. Kombé, Amorfan praiak, gorka ukusa, dosta se teško rastvara ü vodi* Deluje kardiotonično slično glikozidima digitâliiâ, ali mu dejstvo brže nastupa i kraće traje od dejstva glikozida digitalisa. Daje se samo intravenski. Sin. Strophathinum K, amorfni strofantin, Prema našoj farmakopeji oficinalni su ouabain (Ouabainum) i strofantozid K (Strophanthosidum K). Strophanthus gratus, jedna od vrsta strofantusa. Sadrži glikozid g-strofantin, koji se upotrebljava kao kardiotoničko sredstvo. V. Ouabainum; S. Kombé, vrsta strofantusa iz čijeg se semena dobiva k-strofantin. V. Strophanthosidum K. Strophantosidum G, v. Ouabainum.

struma strophulus, strofulus, dermatoza ranog detinjstva; javlja se u naletima i traje više meseci ili godina. Karakteriše se naglom pojavom i brzom regresijom urtikarne osnove, na kojoj se stvaraju crvenkaste, tvrde papule, veličine sočiva, koje se održavaju desetak dana, neki put s mehurićima u centru. Postoji jak svrab, usled čega nastaju ekskorijacije na promenama. Najčešći uzrok su ujedi insekata. Sin. urticaria chronica infantum. strukturalizam, psihološka škola (Wundt) koja proučava svesno iskustvo i u njemu elementarne sastavne delove, osećaje, osećanja, slike sećanja. strukturni geni, geni koji upravljaju molekulnom strukturom proteina i prema tome i enzima. Više strukturnih gena bliskih jedni drugima čine specifičnu sekvencu čija je funkcija da stvara mRNK transkripcijom njihove sopstvene sekvence DNK. struma, (1) nezapaljenjsko povećanje žlezda s unutrašnjim lučenjem; (2) obično se pod s. podrazumeva povećanje tireoideje, gušavosti, »guša«. Povećanje štitaste žlezde često se javlja endemijski, naročito u planinskim krajevima (endemijska gušavost) istovremeno s endemijskim kretenizmom. Etiologija gušavosti nije još definitivno razjašnjena. Meñu mnogobrojnim teorijama najbolje se sve do danas održala teorija o nedostatku joda u vodi za piće; s. aberrans, povećanje akcesorne tireoideje; s. adenomatosa, čvorovi adenoma u tireoideji; s. Basedowi, parenhimatozna s. s papilarnom proliferacijom epitela meškova i skupinama limfoidnih ćelija. Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. basedowificata, bazedovifikovana s., s. koja dobiva karaktere Bazedovljeve s. (npr. koloidna guša s pojavom Bazedovljeve bolesti); s. calculosa predstavlja kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna s., vrlo čest oblik povećanja tireoideje kao posledica proširenja meškova i nagomilavanja koloida u njima; s. cystica, cistična s., pojava cista u povećanoj tereoideji, obično u koloidnoj; s. endemiča, endemijska s., parenhimatozna ili 763

strumectomia koloidna s. koja se pojavljuje endemijski; s. endothoracica, intratorakalna s., s. koja se nalazi retrostérnalno ili retroklavikularno. Ako potiče od istmusa štitaste žlezde, nalazi se ispred traheje i krvnih sudova, a ako potiče od jednog od njenih režnjeva, obuhvata krvne sudove i zavlači se iza njih; s. epidemica, epidemijska s., koja se razvija u vidu epidemije u kasarnama i internatima, verovatno zbog nestašice joda u vodi za piće ili zbog specifične reakcije; s. fibrosa, fibrozna s., s. u kojoj povećanje dolazi zbog prisustva umnoženog vezivnog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v. parenchymatosa; s. intercarotica, sin. paraganglioma intercaroticum; s. lipomatosa suprarenalis, v. hypernephroma; s. lymphatica, s. u lica s timusnolimfatičnom konstitucijom; s. lymphomatosa, Hashimotoova bolest, istovremeno povećanje limfocitnog tkiva pored pojave fib rože i atrofičkih promena u štitastoj žlezdi; s. maligna, karcinom tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa; s. parenchymatosa, parenhimatozna s., povećanje tireoideje koje je prouzrokovano umnožavanjer"; epitela i meškor va, koji sadrže vrlo malu količinu koloida. Moguća je bazedovifikacija; s. piramidalis, povećanje piramidnog režnja tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., povećanje (hiperplazija, adenom) hipofize; s. retrosternalis, strumozno povećanje tireoideje, koja se podvlači pod grudnu kost; s. vasculosa, vaskulozna s., povećanje tireoideje usled umnoženja i proširenja krvnih sudova. strumectomia, strumektomija, operacija kojom se odstranjuje veći deo štitaste žlezde u gušavosti ili hipertireozi; s. totališ, odstranjivanje ćele štitaste žlezde u malignim tumorima ove žlezde. V. strumectomia. strumiprivus, strumiprivan, ono što je posledica uklanjanja štitaste žlezde, npr. cachexia strumipriva, myxoedema, tetania strumipriva. strumitis, zapaljenje strume (v. tamo), obično negnojnog karaktera. strunaste vezice (chordae tendineae) potiču s vrhova papilarnih mišića, pa se 764

subduralni prostor pripajaju za obod opnastih zalistaka srca (valvulae cuspidales). Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje nadražajno na centralni nervni sistem, naročito na njegovu refleksnu razdražIjivost. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Danas se retko upotrebljava (uglavnom u akutnom trovanju barbituratima). Strychninum, strihnin, jedan od alkaloida iz semena biljke Strychnos mix vomica (Loganiaceae). Upotrebljava se, najčešće, u obliku nitrata (Strychnini nitras). stub, v. columna, Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. syndroma. stvaranje »kapa«, v. »kapa« formacije. stvaranje rozeta, v. rozeta. sub-, u slož. označava da je nešto ispod, blizu, skoro ili umereno, npr. sublingualis, podjezični; subfebrilis, supfebrilan, umereno febrilan; subtropicalis, skoro tropski. subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas ventriculi. subakutni sklerotišući leukoencefalitis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Doring i Dowsonov inkluzioni encefalitis). Teško zapaljenje mozga verovatno izazvano sporim dejstvom virusa morbila. V. spori virusi. subalpska klima, v. klimat. subarahnoidni prostor, v. cavum subarachnoidale. subclavian steal syndrome (engl.), v. syndrome. subclavicularis, supklavikularan, potključnjačni, koji se nalazi ispod ključnjače. subclavius, potključnjačni, npr. a. subclavia, potključnjačna arterija. subconjunctivalis, supkonjunktivalan, ispod konjunktive (injekcija, krvavljenje i dr.). subcorticalis, supkortikalan, potkorni; (1) koji se odnosi na delove ispod kore nekog organa; (2) koji se odnosi na delove ispod moždane kore. subduralni prostor, cavum subdurale, prostor izmeñu tvrde i paučinaste moždanice.

subendokarñni infarkt miokarda subendokarñni infarkt miokarda, v. infarctus myocardii. subicterus, subikterus, vrlo slabo izražena žutica, koja se najbolje vidi na sklerama i mekom nepcu. sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja polnog nagona drugim ciljevima; (2) direktan prelaz iz čvrstog u gasno agregatno stanje, npr. jod koji je čvrst pri zagrevanju se pretvara u jodnu paru koja hlañenjem ponovo prelazi u čvrsto stanje. sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merkurihlorid, hlorid dvovalentne žive, Hydrargyrum bichloratum corrosivum; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se, u obliku rastvora, za dezinfekciju ruku. subluxatio, subluksacija, nepotpuno iščašenje u kome zglobni okrajci delimično ostaju u kontaktu; s. articulationis tempo romandibularis, subluksacija donjoviličnog zgloba, nepotpuna dislokacija ovog zgloba; s. lentis, poremećaj položaja sočiva, kada je zonularni aparat sočiva delimično pokidan. Prednja komora je nejednake dubine, dužica podrhtava pri pokretima oka (iridodonesis). Uzroci: tupa povreda, uroñena slabost ili degenerativne promene zonularnog aparata. V. iridodonesis. submandibularis, koji leži ispod donje vilice. submaxillaris, koji leži ispod gornje vilice. suboccipitalis, subokcipitalan, potpotiIjačan, npr. n. suboccipitalis, potpotiIjačni nerv. subokcipitalna injekcija, v. injekcija. subokcipitalna punkeija, v. punctio suboccipitalis. subperiostalan, ispod pokosnice (periosta). subperitonealis, subperitonealan, potperitonealni, koji se nalazi ispod zidnog lista trbušne maramice (peritoneum). Subperitonealni prostor male karlice nalazi se izmeñu zidnog lista peritoneuma i poda male karlice. subphrenicus, subfreničan, potprečažni, npr. recessus subphrenicus, potprečažni špag. subpleuralis, subpleuralan, podmaramič-

sudamina ni, koji se nalazi ispod zidnog listića plućne maramice (pleura), npr. subpleuralni prostor, prostor koji se nalazi izmeñu zidnog lista plućne maramice i prečage. subretinalan, položen ispod retine, izmeñu retina i horioideje. substantia, supstancija, supstanca, tvar, u herniji izraz koji označava poseban vid materije. Supstancija može biti sastavljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s. alba, bela masa mozga i kičmene moždine, sastoji se od produžetaka nervnih ćelija; s. corticalis ili cortex, kora; s. corticalis renis ili cortex renis, kora bubrega, deo bubrega ispod fibrozne čahure i izmeñu Malpighijevih piramida (srž bubrega); s. eburnea, v. dentinum; s. grisea, siva supstancija mozga i kičmene moždine, sastoji se od nervnih i neuroglijskih ćelija; s. medullaris ili medulla, srž; s. medullaris renis ili medulla renis, srž bubrega, sastoji se od Malpighijevih piramida, čiji su vrhovi uvučeni u bubrežne čašice; s. ossea dentis, v. cementum. substernalis, supsternalan, podgrudnjački, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr. supsternalni bol, karakterističan za stenokardiju. subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iotaUs. subungualis, subungvalan, podnokatni, koji se nalazi ispod nokatne ploče. Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatiazol, sulfonamidski preparat u koga je u sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten, a u aminogrupu ostatak ćilibarne kiseline. Malo se resorbuje iz creva, te služi u lečenju crevnih infekcija. succulentus, sukulentan, sočan, oznaka za tkiva koja sadrže više tečnosti nego što obično imaju. succussio Hippocratis, čujno zapljuskivanje metalnog prizvuka, čuje se prilikom potresa grudnog koša u bolesnika, koji u pleurskoj duplji imaju tečnost i gas (hydropneumothorax, pyopneumothorax). sudamina, supkornealni mehurići izvodnih kanalića znojnih žlezda, koji sadrže 765

Sudeckova atrofija znoj; nastaje usled naglog lučenja znoja u izvesnim febrilnim stanjima ili hipertermiji. Promene su kratkotrajne, a završavaju se perutanjem. Sudeckova atrofija, v. atrofija. sudor, znoj, znojenje, bistra tečnost svojstvena mirisa, slana ukusa, koju luče znojne žlezde. Normalno, znoj je alkalne reakcije, ali, pomešan s lojem koji luče lojne žlezde, on je kiseo. Znoj sadrži natrijum-hlorida, holesterola, masti i masnih kiselina, i tragove belančevina, ureje i drugih jedinjenja. sudorifera (remedia), sredstva koja prouzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica. sudovnjača, v. chorioidea. suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi ispod neke slobodne površine; s. cutis, krvni podliv kože; s. mucosae, krvni podliv serozne opne. Pod sufuzijom podrazumeva se obiman podliv. V. sugillatio. sugestibilnost, podložnost sugestiji. V. sugestija. sugestija, pojava da se misli, donošenje zaključaka, odluka, vršenje radnji KsI. nameću samom sebi (autosugestija) ili drugome (heterosugestija) recima ili drugim pogodnim postupcima (isključujući komandovanje) bez ikakvog prethodnog obrazloženja, rasuñivanja i kritike. V. hypnosis. sugestivna terapija, v. therapia. suicida, samoubica, osoba koja je izvršila samoubistvo ili je pokušala da ga izvrši. V. suicidium. suicidium, suicid, samoubistvo, svojevoljno oduzimanje života samom sebi. Ponekad može biti izraz naročitih naklonosti ili čak duševnih poremećaja: tentamen suicidii, pokušaj samoubistva. sujedac, v. comedo. sulcus, žleb, npr. sulcus costae, žleb rebra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, žleb oko zuba ograničen sa špoljne strane unutrašnjim epitelom slobodne gingive, a s unutrašnje strane površinom zuba. Dno mu čini koronarni kraj epitelnog pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iznosi prosečno oko 2 mm, a može da varira od O do 6 mm. V. džep, gingivalni; s. 766

Sulfamethoxypyridazinum gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s. subtarsalis, žleb na tarzusu gornjeg kapka u kome se najčešće zadržavaju strana tela. Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfonamidski preparat u čiju je sulfonamidsku grupu uveden ostatak sirćetne kiseline. Upotrebljava se u lečenju infekcija mokraćnih puteva. Prema našoj farmakopeji oficinalan je sulfacetamid-natrijum (Sulfacetamid-Natrium), koji se upotrebljava u obliku kapi za oči. Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamidski preparat, u čijoj je sulfohamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen pirimidinskim prstenom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta a sporo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše bubrezima. Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfonamidski preparat u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen guanidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te se upotrebljava za lečenje crevnih infekcija (na primer, bacilarne dizenterije). ' Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od sulfonamidskih preparata u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen metil-piridinom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfonamidski preparat u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen dimetil-pirimidinom. Sulfamethoxypyridazinum (sulfametoksipiridazin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, a sporo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji.

sulfamidi sulfamidi, v. sulfonamidi. sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu primenu. sulfanil-amid, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega. sulfanilurejski derivati, raznorodna hemijska jedinjenja kojima je zajedničko svojstvo da potiču od sulfanilureje (hemijska karakteristika im je -SO2NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju povišene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia), koriste se vrlo široko kao lekovi u lečenju šećerne bolesti (v. tamo), v. i antidijabetik. Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo izlučuje preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega. Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od sulfonamidskih preparata u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen piridinskim prstenom. Danas je, praktično, napušten. Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamidski preparat u čiju je sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten. Danas je, praktično, napušten. sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4. Mogu biti kiseli, kao što je natrijum-bisulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat, NaHSO4, i neutralni, kao što je natrijum sulfat, Na2SO4. sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobinemija, prisustvo sulfhemoglobina u krvi. sulfhemoglobin, degradacioni proizvod hemoglobina nastao dejstvom sumporvodonika na hemoglobin. sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa -SH izvedena iz HzS, analogna je hidroksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidrilnom grupom imaju redukcione sposobnosti i ulaze u sastav biološki važnih redoks--sistema (npr. cistein-cistin, oksidovani i redukovani glutation itd.).

sulfonamidi sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili sumpor-vodonične kiseline, npr fern sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se u prirodi kao rude. sulfin-pirazon, jaka organska kiselina sprečava reapsorpciju mokraćne kiseli' ne u bubrežnim kanalićima; upotreblia vaše u lečenju gihta (ali ne u fazi akut l nih napada). sulfiti, soli sumporaste kiseline H2SO3 Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi' sulfit, NaHSO3, i neutralni, kaoTo ie J natrijum-sulfit, Na2SOa. sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v v tamo). sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli miniše preko bubrega. sulfonamidi, grupa hemioterapijskih sredstava koji u svom sastavu imaiu benzinski prsten sa sulfonamidskom grupom (-S02NH2) u para-položab prema amino-grupi (-NH2), i u koji^ je jedan vodonik iz sulfonamidske grupe zamenjen nekom grupom (npr tia zolskom, pirimidinskom, guan'idin skom), a u nekima je i vodonik u amino grupi zamenjen (npr., ostatkom ćilibar ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte riostatično na razne patogene klice (streptokoki, gonokoki, meningokoki pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente' rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi trahoma i lymphogranuloma i još neki mikroorganizmi), zbog čega se upotreb ljavaju u lečenju infekcija izazvanih ovim klicama. Ponekad, ovi preparati mogu izazvati i toksičke pojave (cijanozu, albummuriju, hematuriju, anuriju hemohtičku anemiju, agranulocitozu' muku, povraćanje, vrtoglavicu, ospe na koži i dr.). U grupi sulfonamida spadaiusulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol' sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin' sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol fta' lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi metoksin, sulfametoksipiridazin, a unekoliko i sulfamilon.

767

sulfoni

sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za lečenje lepre. sumanutost, bolesno duševno stanje neke sulfur, S., sumpor, hemijski element, neosobe koje se odlikuje prisustvom sumetal, žuto, čvrsto telo. Važan bioelemanutih ideja. ment Njegova jedinjenja igraju vrlo važ- sumpor, v. sulfur. nu ulogu u praktičkom životu. Sumpor sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i kije kao takav indiferentan za organizam, seonika sastava SOa, bezbojan gas, oštali u crevima i na koži prelazi u vodonik-rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Posulfid ili alkalne sulfide koji lokalno staje u toku gorenja sumpora na vazdudraže. Tako, sumpor deluje kao blago hu. S vodom daje sumporastu kiselinu. laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid, Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fokoji se u crevima stvara od sumpora, silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji podstiče peristaltičke pokrete. Spolja ga sadrže od 0,5 do 11%. Nalazi se u vazduhu industrijskih naselja i za'vreme lose upotrebljava u obliku masti (obično ženja u ostalim. Oseća se u koncentraciji s nekom alkalnom supstancijom) kao 3-5 mg/m3, najčešći je zagañivač vazparaziticid u šugi (jer nastali alkalni sulduha, oštećuje respiratorni sistem, pri fidi rastvaraju opne parazita i njegovih resorpciji deluje depresivno na ćelijski jaja) i u seboroičkim promenama na metabolizam, dozvoljene granice su koži; S. depuratum, isprani sumpor iz 0,15 mg/m3. koga su odstranjene primese arsena. Upotrebljava se uglavnom kao blago sumporenje, najstarija metoda za uništavanje razne gamadi, insekata i raznovrlaksantno sredstvo (nalazi se u sastavu snih štetočina, naročito pacova. Pri Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i sumporenju se stvara gas sumpor-diokspolja, protiv šuge i seboroičkih oboljesid, koji dejstvuje sigurno insekticidno. nja; S. praecipitatum, staloženi sumSumporenje se sprovodi paljenjem por, sumporno mleko. Služi za izradu sumpornog cveta, pri čemu se stvara Unguentum sulfuris alcalinum, koji se gas SOz ili upotrebom čistog bezvodnog upotrebljava u lečenju šuge. Sulfur i tečnog S02 komprimovanog u gvozdepraecipitatum se upotrebljava u oblikiT nim bombama. suspenzije u ulju intramuskularno u nespecifičnom lečenju raznih hronič- sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum. nih bolesti (reumatizam zglobova, ad- sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum. neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub- sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum. limatum, sublimovani sumpor, sum- sumporovite vode, v. voda. porni cvet. Služi za izradu S. depura- sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas, tum, a upotrebljava se i umesto ovoga, svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja) ali samo spolja, u dermatologiji. Sin. samo pri malim koncentracijama. U veFlores sulfuris. ćim koncentracijama parališe receptorsumanute ideje, pogrešne misli, shvatane ćelije olfaktornog živca u nosu te nja, pojmovi, nastali na bolestan način i izostaje svojstven miris, što je od osobikoji se ne mogu ispraviti ubeñivanjem i tog značaja u mnogobrojnim trovanjilogikom. (Bolesnik se bori za pobedu ma. Dobija se delovanjem kiselina na sumanute ideje, za razliku od prisilne sulfide rastvorljive u kiselinama. Sreće ideje protivu koje se bori uviñajući njese pri mnogim tehnološkim procesima, nu besmislenost). V. sumanutost; kataa trovanja su najčešća pri prečišćavanju timna s. i., sumanuta ideja nastala kao jakih mineralnih kiselina u toku preciposledica jedne jedine efektivno snažno pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS, obojene misli ili predstave (kompleksa). prerade raznih jedinjenja koja sadrže V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanusumpora (npr. barijum-sulfata), u heta misao nastala pod uplivom raspolomijskim operacijama u kojima se kiseliženja koje vlada obolelim. Npr., melannama deluje na metale koji sadrže sumholičar pesimistički prima i objektivno pora, u izdvajanju bakra od nikla i kovesele stvari. 768

sumračno slepilo balta, u prečišćavanju arsena i bronzovanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja sadrži sumpora, u toku fabrikacije veštačke svile i dr. Ima ga u gradskoj kanalizaciji, isparava iz voda šećerana, pivara, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fabrika za preradu kože. Neprečišćen acetilen može ga sadržavati u većim količinama. Javlja se naročito u rudnicima uglja pri truljenju drveta i drugih organskih materija. U tekstilnoj industriji opisana su trovanja pri bojenju i štampanju sumpornim bojama. Moguća su trovanja i pri preradi gume, papira i filmova. Dejstvo mu je na organizam: u manjim koncentracijama lokalno (iritativno) a u većim opšte (toksičko). Rastvori sumpor-vodonika mogu na koži izazvati crvenilo i razne ekcematozne prornene s papulama i vezikulama, a katkad i gnojna oboljenja kože. Dejstvo mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfata, koji nastaju na sluznicama, odakle se resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s gvožñem (citohromoksidaze), te otežava disanje tkiva. Akutna trovanja su najčešće praćena znacima: teškim glavoboljama, nesvesticama, velikom malaksalošću praćenom hladnim znojem, miozom, odnosno midrijazom, zatim, gañenjem, povraćanjem, kolikom, psihomotornim nemirom, ponekad s halucinacijama. Grčevi i koma često se završavaju letalno. Subakutni oblik je najčešći oblik trovanja. U njemu se svi navedeni znaci akutnog trovanja, osim kome i kolapsa, javljaju u blažem obliku. Može doći do plućnog edema. Hronična trovanja se od mnogih osporavaJu-sumračno slepilo, v. hemeralopia. sumračno stanje, stanje izmenjene svesti pri kome je ona jako sužena. Obično je praćeno strahom, naglo nastaje i naglo prestaje. Sumračno stanje se najčešće viña u epilepsiji. sunčanje, v. therapia. superaciditas, superaciditet, v. hyperaciditas ventriculi. supercilium, obrva, veña. Kožno-mišićno ispupčenje iznad gornjeg kapka, obraslo kratkim veñnim dlakama. 49 Medicinski leksikon

suppositoria anali a superextensio, superekstenzija, prekomerno opruženje, prekomerno istezanje. superfetatio, superfetacija, ponovno oploñenje. Oploñenje više jaja u različito vreme iz različitih ovulacionih perioda. superfoecundatio, superfekundacija, oploñenje (pri odvojenim seksualnim aktima) više jaja koja sazru i bivaju izbačena iz jajnika za vreme jedne ovulacije. superimpregnacija, impregnacija s više spermatozoida, kada u jaje u toku procesa oploñenja prodre više spermatozoida. superinfectio, superinfekcija, ponovna infekcija nekom novom inokulacijom istog prouzrokovača, koji je u nje već izazvao odgovarajuću bolest, ili infekcija klicama rezistentnim na antimikrobs-ku terapiju, primenjenu u infekciji koja već postoji. superior, gornji, npr. margo superior, gornja ivica. superpositio, superpozicija, položaj preko ili iznad nečeg drugog, pokrivanje. supfebrilna temperatura, v. febris. supinacija, v. supinatio. supinatio, supinacija, izvrtanje upolje podlaktice ili stopala. U supinaciji podlaktice radijus i ulna su paralelni. U supinaciji stopala ono se oslanja na spoljnu ivicu, a taban je okrenut unutra. supinator, izvrtač, musculus supinator, mišić izvrtač. supkapsularan, položen ispod čahure kristalnog sočiva. supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija. suppositoria analia, crevni (analn!) čepići, čvrsti lekoviti preparati koničnog oblika, dugi 2-4 cm, široki 1-1,5 cm, a teški 1-3 grama. Kao osnovna masa ,služe Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrirana vegetabilna ulja i polusintetski spojevi koji sadrže mešavinu monoglicerida i diglicerida. U ovu osnovnu masu dodaju se lekovi. Stavljaju se u čmar; s. haemorrhoidalia, crevni čepići koji se upotrebljavaju protiv šuljeva i obično sadrže neke adstringentne i antiseptičke supstancije; s. vaginalia, v. globuli vaginales, vagitoria.

769

suppositorium

suppositorium, supozitorijum, čepići. Prema našoj farmakopeji supozitorije su lekoviti preparati komičnog, kuglastog, jajastog ili valjkastog oblika, koji služe za uvlačenje u otvore tela (čmar, vagina, nos ili uho). Na običnoj temperaturi su čvrste, a na telesnoj temperaturi se tope. Supozitorije se izdaju uvijene u voštanu hartiju, a one koje sadrže neku higroskopnu supstanciju, uvijene u staniol; pre upotrebe treba skinuti voštanu hartiju odnosno staniol. V. suppositoria analia, vagitoria, globuli vaginales. suppressio, supresija, (med.) potiskivanje, naglo zaustavljanje neke fiziološke funkcije. U psihoanalizi znači potiskivanje neke želje, nagona ili misli. suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnojavanje, inflamatorni proces u kome se stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapaIjenjski proces koji nije izazvan bakterijama, već sterilnim hemijskim materijama (terpentinsko ulje, petroleum itd.). V. abscessus, fiksacioni apsces. suppurativus, supurativan, gnojan, zagnojen. supra, predmetak koji u složenicama oz^ načuje daje nešto iznad, npr. musculus supraspinatus, nadgrebeni mišić. suprakondilni prelom, v. prelom. supraorbitalis, supraorbitalan, npr. margo supraorbitalis, gornja ivica orbite. suprarenalis, suprarenalan, nadbubrežni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbubrežna žlezda. supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa supraspinata, nadgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. supraventrikulska tahikardija, v. tachicardia. supremus (superl.), najviši, najgornji, npr. linea nuchae suprema, najviša potiljačna linija. supresija, u genetici, obnavljanje izgubljene genske funkcije, ponovnom pojavom mutacije na tom ili nekom drugom genu. V. intragenska i intergenska supresija. supresijska mutacija, v. intergenska supresija. 770

sutura

supresorne ćelije, subpopulacija T-limfocita koja ima supresornu ulogu u imunim reakcijama. Nedostatak supresornih ćelija može da bude uzrok autoimunih oboljenja. supstancija, v. substantia. supstancija P., polipeptid, najpre ekstrahovan iz mozga, docnije i iz creva. U mozgu je nañen najviše u hipotalamusu i u bazalnim ganglijama. Još nije potpuno razjašnjena fiziološka uloga supstancije P. Ne služi kao lek. supstitucija, zamenjivanje, supstituciona reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj se u jednom jedinjenju jedan ili više atoma jednog elementa zamene atomima nekog drugog elementa. Npr. delovanjém hlora Cb na metan CH4 dolazi do zamene vodonikovog atoma hlorom: 4+І2=І+1. suptarzalan, položen ispod tarzusa očnog kapka. supuracija, v. suppuratio. suramin, sredstvo za lečenje tripanozomijaza. surditas, težak ili potpun gubitak sluha. surdomutitas, gluvonemost, nesposobnost govora koja je nastala usled teške nagluvosti ili gluvoće. Ako je gluvoća nastala rano u životu deteta, ono nije moglo da nauči da govori. Ako je nastala pre sedme godine života, dete zaboravlja govor, te postaje gluvonémo iako je znalo da govori pre nastupa gluvoće. suspensorium, suspenžorijum, ovesni zavoj za podizanje jednog dela tela; s. mammae, zavoj kojim se podiže dojka; s. scroti, naročito napravljena kesa kojom se pridržavaju mošnice u podignutom položaju. sutura, šav; (anat.) nepokretan spoj kostiju omogućen tankim slojem vezivnog tkiva; (hir.) šav kojim hirurg spaja razdvojene delove tkiva i organa iglama. Vrste šava: 1) pojedinačni ili čvorni šav; 2) produženi šav: obični šav, šav u obliku duvankese (Doyenov šav); 3) šav za kožu metalnim kopčama; 4) šav za rasterećenje u većim defektima pomoću metalnih pločica. Princip šava u operativnim ranama je da se pojedini slojevi šiju posebno (muskulatura, fascija, koža) ili

suvo radno polje po spratovima; Carrelova s., spajanje krajeva presečene arterije šavom koji izvraća zid arterije i time priljubljuje endotel uz endotel; Halstedova s., produžni šav koji spaja ivice rane provlačenjem konca ispod epiderma; Lembertova s., šav koji zahvata samo serozu creva; matracna s., produžni šav u kome konac ne prelazi preko ivica rane; odložena primarna s. rane, šav mehanički izazvane rane najkasnije 3-6 dana posle njenog nastanka; primenjuje se u slučajevima u kojima nije mogao, bilo iz kog razloga, da se primeni primarni šav rane; pozna s.s.r. vrši se posle 15-20 dana i zahteva prethodno isecanje ožiljnog tkiva u rani i podsecanje i mobilizaciju kože; primarna s. rane, šav mehanički izazvane rane, kojim se spajaju ivice rane. Vrši se po pravilu prvih osam sati od nastanka rane, rede kasnije, ukoliko se nije razvila infekcija rane. Neophodan uslov za p.š. jeste primarna obrada rane. Operativne rane u aseptičkim operacijama zatvaraju se primarnim šavom; Schmiedenova s., produžni šav creva, u kome konac stalno prolazi iz lumena creva u polje zahvatajući i uvrćući sve slojeve zida creva; sekundarna s. rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana od nastanka rane, kada je ova neinficirana i ispunjena svežim granulacijama. suvo radno polje, (stom.) predeo usne šupljine iz koga je maksimalno odstranjena pljuvačka i sprečen njen pristup. Postiže se valjcima od celuloze, aspiratorom za pljuvačku, držačima za jezik, duvaljkom za vazduh i koferdamom. Suxamethonii chloridum (sukcinil-holin, suksametonijum-hlorid), relaksant* no sredstvo, prouzrokuje paralizu skeletnih mišića, neuromiŠićnoj depresiji prethodi prolazna faza stimulacije. suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadražujućeg dejstva na oči: izazivaju pečenje, refleksne pokrete odbrane itd. i time smanjuju borbenu sposobnost ljudstva; najvažniji su: hlor-pikrin, brombenzil-cijanid i hloracetofenon. Zaštita: gas-maska; prva pomoć: udaljenje iz zatrovane atmosfere; pri jakom 49*

svest zapaljenju rožnjače daje se 2°/o-ni rastvor sode bikarbone ili borne kiseline. suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis. suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,) postaje 3. meseca od suzno-nosne vrpce. suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrimaIe). suzna žlezda, odvodni suzni putevi i orbita s njenim sadržajem. Spada u pomoćne organe čula vida. Smeštena je u jamici na gornjem zidu očne duplje, spolja i iznad očne jabučice. Luči suze koje vlaže vežnjaču; (embr.) stvaraju se kao puni celularni uvrati vežnjače u spoljašnjem uglu oka, na mestu gde ona prelazi na očnu jabučicu u 3. mesecu kao šuplja cev. Histogenski proces se dovršava po roñenju, oko 3. meseca. Već oko 5. meseca počinju da se razvijaju i pomoćne suzne žlezde: Krauzeove i Wolfringove žlezde. suženje, v. užina, isthmus. svajnfurtsko zelenilo, smeša kupri-acetata i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna zelena boja. »sve ili ništa« zakon, zakon po kome se ponašaju izvesna tkiva u organizmu a odnosi se na reakcije koje nastaju pri delovanju draži različitog intenziteta. Po ovom zakonu svaka draž koja je prešla prag kod srčanog mišića dovodi do maksimalne kontrakcije, kao što i osobine akcionog potencijala ne zavise od intenziteta nadražaja koji ih izaziva već od strukturnih i funkcionalnih specifičnosti ćelije. sveobuhvatnost, načelo u organizaciji zdravstvene zaštite koje podrazumeva da mere zdravstvene zaštite obuhvataju najpre zdravo stanovništvo i «njegovu okolinu, a zatim bolesti i poremećaje u svim fazama razvoja, u pojedinca i meñu grupama stanovništva. Mere se odnose na unapreñenje i očuvanje zdravlja, na zaštitu od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno lečenje i rehabilitaciju. svest, psihička funkcija koja osigurava odnos psihičke ličnosti prema sopstvenoj delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada, kao i prema promeni stanja raspolože771

svetlaci

sympathectomia

nja i osigurava davanje računa o svemu što se zbiva u ličnosti i van nje. svetlaci, fosfeni, subjektivno viñenje munje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne nastaju odgovarajućim nadražajem perceptornog aparata mrežnjače svetlosnim zracima, već im je mehanizam nastanka različit. Mogu biti neprijatni. Izazivaju ih: pritisak na očnu jabučicu, električna struja, napor akomodacije. Nastaju usled oboljenja mrežnjače. V. photopsia. Sin. fosfeni. svetlost, vrsta zračne energije; deo elektromagnetskog spektra koji je vidljiv zato što draži mrežnjaču našeg oka; obrtanje ravni polarizovane svetlosti, pojava koju pokazuju neka optički aktivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome što se ravan u kojoj se vrše oscilacije polarizovane svetlosti posle izlaska iz optički aktivnog tela ne poklapa s ravni u kojoj su se vršile oscilacije pre ulaska u optičku aktivnu supstanciju, već s ovom čini izvestan ugao, koji se zove ugao obrtanja. Obrtanje po svom smeru može biti ulevo ili udesno i prema tome se za supstancije koje obrću ulevo kaže da su levogirne (označava se ispred formule znakom -), a za supstancije koje obrću udesno (oznaka +) da su dekstrogirne; polarizacija s., podešavanje da svetlosni zraci vibriraju samo u jednoj ravni, upravnoj na pravac prostiranja; polarizovana s., svetlost čiji talasi osciluju u jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s pravcem prostiranja svetlosti.

Svetska

zdravstvena

organizacija

(WHO - engleski, OMS - francuski), organizacija osnovana na meñunarodnoj konferenciji Ujedinjenih nacija jula 1946. god. na predlog Brazila i Kine sa ciljem da se putem jedinstvene i univerzalne zdravstvene organizacije uspostavi što tešnja saradnja meñu narodima na zajedničkom delovanju na polju unapreñenja i očuvanja zdravlja stanovništva čitavog sveta. Prvu skupštinu SZO je održala 24. juna 1948. god. a predsednik ovog prvog značajnog zasedanja bio je Jugosloven profesor socijalne medicine dr Andrija Štampar. 772

svitnjak, leñna vrpca, notohorda, osovinska vrpca koja se izdvaja izvratom endoblasta gastrule. Njena pojava je vrlo rana i njeno uobličavanje prethodi uobličavanju svih drugih organa. Ona se proteže od srednjeg mozga do repnog kraja. U početku je valjkastog oblika i nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi crevnog kanala, izmeñu somita. Odmah po izdvajanju odeva se u mezoderm. Kad kičmeni stub počne da se segmentuje, svitnjak dobija brojaničast izgled. U predelu trupaca budućih pršljenova zadržava izgled valjkaste vrpce, ali na mestu meñupršljenskih koturova zadebljava u čvorove. Pri kraju 8. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: njegovi istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okoštavanja pršljenskog trupca, dok njegovi čvorovi ostaju u meñupršljenskim koturovima. Često se tragovi svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei pulposi).

Swannova operacija, v. operacija. Swensonova operacija, v. operacija. sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i njihove okoline u kome dolazi, slivanjem infiltrata, do obrazovanja kvrgastih tvorevina; sikoza može biti prouzrokovana kokima, s. coccogenes, ili gljivicama, s. parasitaria. symblepharon, simblefaron, srašćenje dva oštećena lista vežnjače koji leže jedan prema drugom (conjunctiva tarsi i conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemijskoj povredi, opekotini, difteriji i trahomu. Posledica je skraćenje konjunktivne vrećice; s. anterius, kada postoji srašćenje u vidu mosta ispod koga prolazi sonda; s. posterius, forniks je skraćen; s. totale, oba lista vežnjače srasla ćelom površinom. V. corneosymblepharon. sympathectomia, simpatektomija, isecanje delova simpatikusnih vlakana i stabala; periarterijska s., (Lericheova operacija); odstranjivanje adventicije arterije, a s njom i simpatikusnih vlakana u dužini od 8 do 9 cm; simpatikusna gangliektomija, odstranjivanje simpatikusnih ganglija, najčešće slabinskih ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion

sympathicoblastoma stellatum) i drugog s trećim dorzalnim ganglionom. Simpatektomija i simpatikusna gangliektomija obično se vrši u nekim oboljenjima arterija u cilju da se na ovima izazove dilatacija i bolje proticanje krvi. Simpatikusna gangliektomija se vrši i u svrhu lečenja hipertenzije (Smithwickova operacija). sympathicoblastoma, simpatikoblastom, maligni neuroblastom nadbubrežne žlezde. Veoma maligna neoplazma koja se isključivo javlja u odojčadi i male dece i to u meduli nadbubrežne žlezde. Neoplazma je grañena od sitnih ćelija sličnih limfocitima koje stvaraju grupice u vidu rozeta. Razlikuje se od simpatogonioma nešto većim stepenom zrelosti ćelija, kao i ponekad prisustvom ganglijske ćelije i feohromocita. Brzo daje metastaze i dovodi do smrti. sympathicolytica (remedia), simpatikolitička sredstva, sredstva koja koče organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima. V. adrenergički blokatori. sympathicomimetica (remedia), simpatikomimetici, sredstva koja stimulišu organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima. sympathogönioma, simpatikogoniom, veoma maligna neoplazma nadbubrežne žlezde koja se stvara još u intrauterinom vremenu fetusa ili u dojenačkom periodu. Veoma rano daje metastaze, a grañena je od sitnih ćelija sličnih limfocitima koje se redaju ponekad u vidu rozeta. Ne stvara fibrile. symphalangia, simfalangija, uroñena sraslost susednih krajeva falanga prsta. symphyseotomia, simfizeotomija, sečenje stidnog mosta, akušerska operacija koja ima za cilj da proširi karlicu za vreme poroñaja. Primenjuje se pri suženosti karlice manjeg stepeha. Karlica, odnosno njen pravi promer, produžava se za oko l cm. Upotreba ove metode danas je vrlo ograničena. symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zašivanje razdvojene simfize. symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskavičavi nepokretni zglob; (2) sraslost visceralnog i parijetalnog lista neke serozne opne; s. ossium pubis, preponska sim-

synchisis corporis vitrei fiza, hrskavični zglob izmeñu preponskih kostiju; s. pericardii, sraslost visceralnog i parijetalnog lista perikarda. symptoma, simptom, svako subjektivno ili objektivno ispoljavanje bolesti, odstupanje od normalnog u funkciji, izgledu ili osećanju; indukovani s., s. izazvan ili pojačan nekim lekom, vežbom i si., često hotimično u dijagnostičke svrhe; kardinalni s., kapitalni s., glavni s., s. koji preovlañuje u slici neke bolesti ili s. koji je od najvećeg značaja za upoznavanje prirode neke bolesti; objektivni s., s. koje ne zapaža samo bolesnik (npr. bol, muka, vrtoglavica) nego i posmatrač (egzantem, otok itd.); naziva se i znakom. V. syndroma, znak; patognomni s., toliko karakterističan s. neke bolesti da bez sumnje omogućava njenu dijagnozu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak. synalbumin, sinalbumin, hemijska materija koja deluje antagonistički prema insulinu (v. tamo), a danas postoje ozbiljne pretpostavke da sinalbumin odgovara B-lancu insulina. synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolognih hromosoma u toku mejoze. V. „crossing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izmeñu aksona jedne i dendrita odnosno tela druge nervne ćelije ili završetaka motornog nervnog vlakna i mišića (nervno-mišićna sinapsa) i pored toga što su oni razdvojeni sinaptičkom pukotinom. Prenošenje kroz s. može biti električno kod sljubljenih sinapsi električno i hemijsko ali u većini slučajeva je isključivo hemijsko i sastoji se u tome što materija koja se izlučuje na završecima razdraženog presinaptičkog neurona (ekscitacyski transmiter) dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona na koji se vrši prenošenje razdraženja. synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv zglob. synblepharon, sinblefaron, v. symblepharon. synchisis corporis vitrei, sinhiza staklastog tela, razvodnjavanje staklastog tela, koje se javlja u starijih osoba. Taloženje izvesnih materija čini da se ono subjektivno vidi kao "mouches volantes" (v. 773

syncope mouches volantes); s. alba» ntvea, masivna pojava beličastih ili veoma sjajnih pahuljica i zvezdica, koje se vide oftalmoskopom. Veoma malo smetaju. Javljaju se skoro uvek samo na jednom oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s. scintillans, krupnije, žućkaste, svetlucave pahuljice kristala holesterola. syncope, sinkopa, gubitak svesti usled prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu, prouzrokovan zastojem srca ili padom arterijskog pritiska. syncytioma, sinciciom, benigna invazija sincicijuma u endometrijumu, što može da izazove krvarenje i mešanje s malignom invazijom. Maligna invazija ne iščezava za razliku od invazije u sinciciomu koja po pravilu iščezava. syndactylia, sindaktilija, uroñena sraslost prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sindaktilija izmeñu tri susedna prsta; kompletna s., sindaktilija u kojoj sraslost izmeñu prstiju zahvata ćelu dužinu prsta; komplikovana s., sindaktilija u kojoj su meñu sobom srasle kosti ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u kojoj su prsti delimično srasli, a ne ćelom svojom dužinom; prosta s., sindaktilija^ u kojoj postoji samo sraslost kože meñu prstima; trostruka s., sindaktilija u kojoj su spojena četiri prsta. syndectomia, v. peridectomia. syndesmologia, sindesmologija, deo anatomije koji proučava zglobove, sin. arthrologia. syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili zglob dve kosti koje se ne dodiruju, već su spojene snažnim vezama. syndroma, sindrom, grupa simptoma koji u zajednici označavaju neko patološko stanje; Achard-Thiersov s., pojava šećerne bolesti (v. tamo) u žena s izraženom maljavošću brade (»šećerna bolest bradatih žena«); Adams-Stockesov s., napadi gubitka' svesti, praćeni epileptiformnim grčevima i vrlo usporenim pulsom (25-35 u min.); napadi traju nekoliko minuta, a posledica su totalnog srčanog bloka; Adiev s., ispoljava se pupilotonijom, nedostatkom patelarnog i Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak je uglavnom uroñen. Uzrok je nepoznat; 774

syndroma s. adreno geni tale, adrenogenitalni sindrom, zbirni termin za patološke pojave koje se odlikuju povišenim lučenjem androgena (v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda, a koje su, obično, uroñene i ispoIjavaju se pseudohermafroditizmom (v. pseudohermaphroditismus) i hirzutizam (v. hirsutismus) u devojčica (često već uočljivo pri roñenju), a preranim seksualnim razvojem u dečaka (uočljivo obično posle 3. ili 4. godine života); s. Albright, Olbrajtov sindrom, asimetrična bolest kosti s fibrozno-cističkim promenama, pojačanom pigmentacijom kože i preranom polnom zrelošću (v. pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis; Babinski-Nageotteov s., v. hemibulbarni s.; Barraguer-Simondsov s., ginoidna ugojenost: hipostenička, hipometabolička, hipohidropektička, praćena poremećajima vensko-limfnog opticaja, pošteñena dijabetesa, pretežno lokalizovana u donjem delu tela, dok gornji deo ostaje mršav; s. Behçet, erythema exudativum multiforme s patološkim promenama u ustima, na konjunktivi i polnim organima istovremeno. U ustima se javljaju ulceracije slične aftama. Sin. morbus Behçet. V. erythema exudativum multiforme; Bremerov s., tzv. status dysraphicus, stanje rñavo sraslih normalnih »šavova« (rhaphe) u organizmu, niz znakova koji govore za rñavo srašćivanje šupljih organa u toku embrionalnog života. Najteži oblik bi bio siringomijelija. U Bremerov sindrom spadaju različite anomalije u zatvaranju kičmenog kanala, sternuma, nebaca itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji je posledica polupresecanja kičmene moždine. Sastoji se od spastične oduzetosti noge (ugašenosti dubokog senzibiliteta) na strani same lezije. Na suprotnoj strani tela smanjen je ili potpuno ugašen senzibilitet za bol i temperaturu. Brown-Sequardov sindrom se javlja najčešće posle ranjavanja kičmene moždine ili usled pritiska nekog vanmoždinskog tumora iznad desetog torakalnog segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni nastup jake glavobolje, ukočenog vrata,

syndroma vrtoglavice i povraćanja pri nagloj promeni položaja glave u slučaju pokretnog cisticerkusa u IV komori; BudñChiarijev s., začepljenje hepatičnih vena, većinom nepoznatog porekla, ili neoplazmama, cirozom jetre, sistemskim infekcijama, trombozama u toku policitemije, ili drugih bolesti krvi s trombocitozom. U akutnom obliku vrlo jak bol u podrebarju, naglo povećane jetre, masivni ascites, najčešće smrtni ishod. Hronični oblik ima duži tok i blaže simptome i znake; s. Burnett, v. syndroma »mile alcalic«; ChauffardStillov s., poliartritis, praćen povišenom temperaturom, povećanjem slezine, otokom limfnih žlezda u osoba inficiranih nehumanim bacilom tuberkuloze; Chediak-Higashijev s., hronična, progresivna, vrlo teška bolest u koje postoje sistemska histiocitna infiltracija mnogih organa, pancitopenija, albinizam i velike inkluzije (džinovski lizosomi) u leukocitima. Bolesnici su skloni malignim limfomima; s. ChiariFrommel, pojava amenoreje s galaktorejom (v. galactorrhoea), često praćena gojaznošću (v. tamo), niskim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i estrogena (v. oestrogeni)', Connov s., primarni aldosteronizam (v. aldosteronismus), najčešće nastaje usled adenoma glomerulske zone nadbubrežne žlezde, a odlikuje se u prvom redu, povišenjem arterijskog pritiska s odgovarajućim posledicama; Costenov s., spontani bolovi u uhu, pojačani prilikom žvakanja, uz normalan otoskopski nalaz. Nastaje usled nejednakog pritiska vilica prilikom žvakanja hrane na desnoj i na levoj strani i to je u vezi s nepravilnostima zuba, što dovodi do preopterećenosti jednog od dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov s., veliko, opipljivo povećanje žučne kesice, opstruktivna žutica i aholična stolica u karcinomu glave pankreasa ili Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s., nasledni porodični nehemolizni oblik žutice, izazvane deficitom enzima glikuronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-v nosi recesivnim autosomnim genom. Zbog velikih količina slobodnog biliru-

syndroma bina u krvi postoje kernikterus i teške promene u centralnom nervnom sistemu. Sin. hyperbilirubinaemia congenitalis; crush-s., pojava edema, oligurije i drugih znakova bubrežne insuficijencije sve do razvoja uremije u bolesnika koji je doživeo velike povrede, naročito velike mišićne mase; CruveilhierBaumgartenov sindrom, v. cirrhosis hepatis; Cushingov s., patološko stanje prouzrokovano hiperfunkcijom kore nadbubrežnih žlezda praćeno karakterističnom kliničkom slikom pri čemu uzroci mogu biti hiperplazija, adenom, karcinom, morbus Gushing (v. tamo), paraneoplastički sindrom (v. syndroma paraneoplasticum) ili jatrogeni činioci; defibrinationis s., sindrom defibrinacije, s. u kojeg krv ne može da se koaguliše zbog vrlo izražene hipofibrinogenemije, zbog diseminovane intravaskulne koagulacije (DIK), poznate i kao koagulopatija zbog potrošnje, ili zbog izražene fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibrinolysis, coagulatio; Del Castillo v s., sklerozantna degeneracija semenotvornih cevčica ortogonadotropinskog karaktera; Dercumov s., sindrom koji nastaje kada hiperanabolizam zahvati skoro isključivo masno tkivo, te se ono u mnogo većoj meri nagomilava u predelima gde se i normalno nagomilava u žene. To dovodi do bolnog celulitisa i do stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je slabije razvijena. Arterijski pritisak je normalan, dok se izvestan stepen zastoja ispoljava u vensko-limmom toku. Obolela osoba nije pretežno jesna; lako se zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s. Down, poremećaj razvitka usled hromosomne aberacije. Kranio-facio-oralni simptomi: lubanja je u celini manja od normalne, bimaksilarna mikrognatija, nepravilna smena zuba, mikrodoncija, hipodoncijai često nepravilan oblik sekutića i očnjaka. Sin. trisomija 21, mongoloidismus; Duane-Stilling-Turkov s., retrakcija očne jabučice u orbitu s istovremenim spuštanjem gornjeg kapka i pokušajem adukcije očne jabučice, pri čemu se ona kreće gore-dole. Abdukcija je takoñe ograničena, pri pokušaju dp775

syndroma laži do širenja kapačnog otvora. Obično se javlja jednostrano, rede obostrano. Uzrok je uroñen poremećaj ,u inervaciji očnih mišića; s. dvsenteriae, sindrom dizenterije, dizenter ički sindrom, grupa infektivnih, parazitarnih i lokalnih oboljenja kolona u kojima se javlja veći broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. infektivna oboljenja: dizenterija, salmoneloza, koli-infekcije, crevni antraks, enteroviroze. Parazitarna oboljenja: trihiuriaza i tropska malarija u prvom napadu. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis, invaginacija u male dece, akutni abdomen usled perforacije ili krvarenja, neoplazme kolona i vanmaterična trudnoća. U oboljenju akutnog abdomena, presudni značaj imaju brza dijagnoza i terapija; Eaton-Lambertov s., miasteniformna slabost mišića u toku oboljenja od sitnoćelijskog karcinoma bronha; Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom pri kojem postoje preterana pokretljivost zglobova, velika rastegljivost kože s teškim zarašćivanjem rana i slabom otpornošću kapilara, koja je povod za krvarenja. Nasleñuje se autosomno dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^ ča, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni s., skup znakova oštećenja tzv. ekstrapiramidnog sistema koji se sastoji od poremaćaja mišićnog tonusa, koordinacije pokreta, ravnoteže i tzv. izražajnih pokreta (mimike, ispoljavanja afekta). Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapiramidna sindroma: (1) hepertonično-hipokinetički, u kome uz opštu ukočenost muskulature (rigor) dolazi do oskudnosti mimičkih i drugih izražajnih pokreta (hipomimija ili potpuna anemija, akinezija) usled oštećenja jezgra globusa palidusa i substantiae nigrae i (2) hipotonično-hiperkinetički sindrom u kome se pored teške hipotonije mišića javljaju brzi nehotični pokreti (v. chorea minor, chorea chronica). Ovaj sindrom nastaje usled lezije prugastog tela; Fanconijev s., nasledna bolest koja se prenosi autosomnim recesivnim genom, loše prognoze, u koje postoje pancitopenija, hipoplazija kostne srži i mrke mrlje na koži, zbog taloženja melanina, 776

syndroma i mnoge druge uroñene nenormalnosti. Sin. panmyelopathia constitutionalis infantilis, pancytopenia congenitalis; Feltyjev s., istovremena pojava reumatoidnog artritisa, splenomegalije, leukopenije, pigmentacije kože na donjim ekstremitetima, kao i drugih znakova hipersplenizma; s. fissurae orbitalis superior, nastaje kada je isključivo zahvaćeno područje ove fisure kroz koju prolaze prva grana trogranog živca i svi živci za očne mišiće. Javlja se egzoftalmus, miosis, a kasnije može da preñe u sindrom vrha orbite uz pojavu atrofije vidnog živca i ispada u vidnom polju; s. Franceschetti, v. dysostosis mandibulofacialis; Fröhlichov s., izrazita gojaznost (v. tamo), naročito trupa i natkolenica, s hipogonadizmom (v. hipogonadismus) nižim rastom, često s glavoboljama a ponekad i s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis); u praksi, verovatno redi nego što se misli; Gailliardov s., dekstrokardija nastala zbog povlačenja pluća i pleure udesno; Gaisböckov s., prisustvo labilne arterijske hipertenzije, gojaznosti, relativne eritrocitoze, povišenog hematokrita, u kojeg ne postoji povećanje mase eritrocita, leukocita i trombocita, nego smanjenje zapremine plazme. Poznat i kao stresna policitemija. V. erythrocytosis; Gardnerov s., porodična polipoza kolona sa sklonošću ka zloćudnoj metaplaziji, prekobrojnim zubima, fibroznom displazijom lubanje, osteomima i cistama lojnih žlezda; GardnerDiamondov s., hemoragijski sindrom u vidu kožne purpure zbog autoeritrocitne preosetljivosti. Javlja se skoro isključivo u žena; gastrokardijalni s., u kome su želudačne tegobe ppsledica funkcionih poremećaja kardiovaskularnog sistema; Goodpastureov s., glomerulonefritis udružen sa hemoptizijom, fatalnog toka, koji se javlja skoro isključivo u mladih muških osoba; počinje plućnom infekcijom, plućnim infiltratima, hemoptizijom, anemijom, a potom znacima oboljenja bubrega (hematurija, proteinurija, hipertenzija i azotemija); G o pa l on o v s . , s k u p s im p tom a

syndroma izazvanih hroničnim pothranjivanjem, a naročito deficitom riboflavina; gornje šuplje vene s., edem lica, vrata i gornjih ekstremiteta sa izraženom cijanozom, zbog povišenog venskog pritiska izazvanog pritiskom na gornju šuplju venu, najčešće povećanim limfnim žlezdama sredogruña, zbog metastaza karcinoma pluća u njima; Gradenigov s., obuhvata trijadu: gnojni otitis, periokularni bolovi i paraliza odmicača. Označava postojanje petrozitisa. V. petrositis; Gronblad-Strandbergov s.> sistemsko oboljenje elastičnog tkiva (v. pseudoxanthoma elasticum) u kome se na očnom dnu često nalaze pruge slične krvnim sudovima (eng. v. angioid streaks)', Hamman-Richov s., difuzna fibroza zida alveola pluća s progresivnim povećanjem dispneje, koja dovodi do smrti zbog anoksije i insuficijencije desnog srca; Heerfordov s., bilateralni uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis. Rede se javlja keratitis, episkleritis, papilitis i pareze očnih mišića. Sin. uveoparotitis; hemibulbarni s., nastaje usled zapušavanja pršljenske arterije s jedne strane. Spada u tzv. ukrštene sindrome moždanog stabla. Na strani lezije: cerebralni znaci (lateropulzija, hemiasinergija, poremećaji statike, dismetrija, adijadohokineza i glasne žice s oduzetošću sterokleudomastoidnog mišića i eventualno jezika. Na suprotnoj strani: hemiplegija bez zahvaćenosti lica s hemianestezijom disociranog tipa. Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemoliznouremijski s., retka pojava, nepoznate etiologije, koja se dešava skoro isključivo u dece u prvoj godini života, izazvana rasejanom intravaskulnom koagulacijom u mikrocirkulaciji bubrega, s intravaskulnom hemolizom i akutnom insuficijencijom bubrega; hiperventilacijski s., emocijski poremećaj u kojeg duboko i brzo disanje, izazvano izbuñenjem, izaziva pomućenost svesti, zbunjenost i grčeve, zbog respiracijske alkaloze; Homerov s., čine ga ptosis, miosis i enophthalmus. Nastaje usled paralize n. simpatikusa; Horner-

syndroma Claude-Bernardov s., spuštenost gornjeg kapka, suženost ženice, upadnost očne jabučice u očnu duplju (enophthalmus). Izuzetno povećanje temperature sa smanjenjem ili potpunim prestankom lučenja znoja na odgovarajućoj strani lica; Hutchinson-Gilfordov s., v. progeria; infektivni s., skup ustaljenih simptoma na početku infektivnog oboljenja: temperatura, glavobolja, malaksalost, mialgija, apatija, poremećaj sna i gubitak apetita. Ove tegobe bolesnika se javljaju kao nespecifični odgovor organizma na dejstvo patogenog agensa i ukazuju da je opšte stanje pacijenta psihički i fizički izmenjeno; KaIlmannov s., hipogonadizam (v. hypogonadismus) sa, najčešće, smanjenim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i izraženim poremećajima, najčešće s nedostatkom osećaja mirisa; Kannerov s., v. autizam, rani dečijL Psihički poremaćaj u najranijem detinjstvu sa primarnom potpunom nesposobnošću razvoja bilo kakve veze s majkom i drugim ljudima. V. schizophrenia, dečja; kareinoidni s., odlikuje se povremenim cijanoznim crvenilom koje počinje na koži lica, širi se na trup i ekstremitete s pojavom pletore ili cijanoze, hiperperistaltike i proliva, napadom sličnim astmi i srčanim simptomima usled promena na trikuspidnim zaliscima i zaliscima pulmonalne arterije. Ovi napadi, koji traju minutima i danima, praćeni su vodenastim prolivima, napadima grčenja dušnika, naglim padom krvnog pritiska, edemom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani raznim kateholaminima koje luči karcinoidni tumor. Sindrom se javlja u nekim vrstama karcinoidnih neoplazmi s metastazama čije tkivo stvara i luči serotonin; kardiocerebralni s., čest istovremeni poremećaj u krvotoku kroz koronarne i moždane krVne sudove u aterosklerozi; karpusnog tunela s., (eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma izazvanih kompresijom nervusa medianusa u karpusnom tunelu; ispoljava se bolom, pečenjem ili parestezijom u prstima i u šaci, koji se često prostiru i na podlakat; Kartagenerov s., nasledna 777

syndroma bolest u koje postoje dekstrokardija (si tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis; Kasabach-Merrittov s., sindrom koji se javlja u male dece, u kome postoje ve liki hemangiomi u koži i u slezini, trombocitopenijska purpura i hipofibrinogenemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., interkapilarna glomeruloskleroza, degenerativna komplikacija u bubrezima u šećernoj bolesti u kojoj postoje proteinurija, nefrotski edem, hipertenzija, bubrežna insuficijencija i. retinopatija; Klinfelterov s., sindrom hipergonadotropinskog hipogonadizma muškarca karakterizovan obostranom atrofijom semenika s očuvanom meñuprostornom žlezdom, azoospermijom u mokra ći, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozitivan), evnuhoidnim izgledom kostura, ginekomastijom, oskudnom dlakavošću, visokim glasom, gojaznošću kukova, nedovoljnom erekcijom i smanjenim polnim prohtevom; Korsakovljev s., duševni poremećaj koji se odlikuje gu bitkom upamćivanja. Pseudoreminiscencije i konfabulacije popunjavaju praznine u sećanju. Javlja se u hroničnom alkoholizmu (tada obično zajedno s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj sindrom polineurotička psihoza), zatim u arteriosklerozi mozga i senilnoj de menciji; Laurence-Moon-BardetBiedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloretinalna degeneracija; Lericheov s., sin drom prouzrokovan opstrukcijom zavr šnog dela aorte koji se manifestuje u muškaraca zamorom bedara, lista, im potencijom, odsustvom pulsa butne ar terije i često hladnoćom i bledilom do njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopecija, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov s., sin. Libman-Sacksov endokarditis, verukozni endokarditis udružen sa sis temskim eritemskim lupusom; Lobstein van ñer Hoeve, sindrom plavih sklera, praćen prelomom kostiju (osteopsathyrosis) i gluvoćom zbog pore mećaja unutrašnjeg uva; Löfflerov s., prolazna infiltracija plućnog tkiva s eozinofilnim granulocitima i istovreme nim apsolutnim povećanjem eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi. Sin. 778

syndroma Löfflerova eozinofilija; Löfgrenov s., primarni tuberkulozni kompleks na plućima udružen s nodoznim eritemom; likvorni s., obuhvata sve promene likvora u toku meningitisa: brzina isticanja likvora, boja, broj ćelija, nivo belančevina, šećera i hlorida; luka aorte s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov s., uroñena srčana mana; ispoljava se znacima defekta pretkomorske pregrade, mitralne stenoze i insuficijencije desnog srca. Sin. Lutembacherova bolest, kompleks; s. malabsorbtionis, sindrom loše apsorpcije, skup bolesti u kojih postoji manje ili više poremećena apsorpcija hranljivih sastojaka u tankom črevu, praćena velikim gubljenjem tih sastojaka stolicom. Loša apsorpcija može biti posledica: (1) lošeg varenja hrane (intralumenski uzrok), zbog pankreasne insuficijencije, opstruktivne žutice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice (celijačna bolest) ili (3) opstruktivnih promena u limfnim sudovima. V. glutenska enteropatija, sindrom sprua, celijačna bolest; Marchesanijev s., v. ectopia lends; Marfanov s., arahnodaktilija, obostrana ektopija očnih sočiva, mlitavost zglobova, isturenost gornje vilice i atrofija donje vilice; Marie-StriimpelIov s.f oblik reumatoidnog artritisa koji zahvata kičmeni stub, sistemsko oboljenje nepoznate etiologije. Najčešće se javlja u mlañih muškaraca, ispoljava se bolovima i ukočenošću u kičmenom stubu, kao posledica zapaljenjskog oboljenja sakroilijačnih, meñupršljenskih i rebarno-kičmenih zglobova, s okoštavanjern i ankilozom meñupršljenskih zglobova, što se ispoljava potpunom ukočenošću kičmenog stuba i grudnog koša. Sin. Bechterewljeva bolest, rheumatoid spondylitis; Mauriacov s., gojaznost ograničena na lice u vidu „punog meseca'1, s hepatomegalijom i infantilonanizmom (mladi dijabetičari); Meigsov s., ginekološko oboljenje ikoje ima kliničko trojstvo: čvrst tumor jajnika, ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se najčešće razvija kao pleuropulmonalno oboljenje s kašljem i otežanim disanjem i s hidrotoraksom. Ascites se zapaža

syndroma kasnije, kad doñe dö povećanja obima trbuha, anoreksije i naglog mršavljenja. Od ginekoloških simptoma mogu postojati amenoreja ili metroragija. Tumor jajnika ostaje dugo vreme nezapažen. Nekada se palpira tek po evakuaciji ascitesa, kao tumor koji pliva u vodi, a najčešće se konstatuje pri eksplorativnoj laparotomiji. Leći se samo hirurški. Ukoliko se ne operiše, ovaj sindrom vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom ishodu. Hirurška intervencija, koja se sastoji u jednostavnom odstranjivanju tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s vrlo teškim opštim stanjem, za koje se misli da su obölele od inoperabilnog karcinoma u abdomenu s plućnim metastazama, do iščezavanja ascitesa i hidrotoraksa i potpunog izlečenja. Zbog otežane diferencijalne dijagnoze (tuberkuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insuficijencije srca i abdominalnih tumora) dijagnpza Meigsovog sindroma se može postaviti jedino ako se ima u vidu njegovo trojstvo simptoma; »melitusni s.«, pojava karakteristična za šećernu bolest (v. tamo): pojačano mokrenje (v. polyuriä), pojačano žeñanje (v. polydipsia), pojačan apetit uz mršavljenje (v. polyphagia); Melkersson-Rosenthalov s., sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis granulomatosa (stalni otok gornje ili obeju usana), lingua plicata (ili glossitis granulomat/osa) i pareza facijalisa. Ovom se trojstvu pridružuju katkad granulacije na tvrdom nepcu (uranitis), otok sluznice obraza (pareiitis) i desni (macrulia);; meningealni s., skup svih kliničkih manifestacija koje nastaju zbog povećanog intrakranijalnog pritiska. U početku meningitisa bolesnik se žali na jaku glavobolju i povraćanje. Vrlo brzo se jave meningealni znaci: ukočen vrat, znak Kerniga, znaci Bružinskog, meningealni položaj i dr. U odojčadi se javlja napeta fontanela; Mickuliczev s., opšte ime za obostrano (simetrično) povećanje pljuvačnih i suznih žlezda u raznim bolestima, kao što su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza; mijeloproliferativni s., zajedničko ime za grupu bolesti koje imaju mnogo za-

syndroma jedničkih kliničkih i hematoloških osobina i koje mogu preći jedna u drugu, a koje nastaju bujanjem (proliferacijom) jedne ili više ćelijskih loza kostne srži. U njih se ubrajaju: hronična granulocitna leukemija, policitemija rubra vera, idiopatska mijelofibroza, esencijalna hemoragijska trombocitemija i eritremijska mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom izazvan uzimanjem velikih količina mleka i anticidnih sredstava koja se apsorbuju u crevu, u toku lečenja ulkusne bolesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bubrežna insuficijencija zbog taloženja kalcijum-fosfata u bubrežnom tkivu. Taloženje favorizuje alkalna mokraća; Morgagni-Henschenov s., posledice atrofije gonada i hormonske ravnoteže. Javlja se u vidu trijade, koju čine unutrašnja čeona hiperostoza, virilizam i gojaznost; Mosseov s., istovremeno postojanje prave policitemije i ciroze jetre; s. moždanog stabla, skup znakova koji govore za postojanje više ili manje ograničenih živaca na strani oštećenja, na suprotnoj strani postoji oduzetost drugih moždanih živaca, ruke ili noge s oštećenjem senzibiliteta ili bez njega; Munchausenov s., sklonost za često bolničko lečenje i vrlo ubedljivo opisivanje tegoba i bolova u raznim organima, bez objektivnih promena u tim organima, zbog čega se često vrše nepotrebne Iaparotomije. Sin. laparotomophilia; neuroanemijski s., istovremeno postojanje perniciozne anemije i poremećaja motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige-Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoastov s., sindrorri izazvan tumorom u blizini vrha pluća, koji zahvata splet tuke i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom mišića ruke i Homerovim sindromom; s. paraneoplasticum, paraneoplastički sindrom, promene, pretežno, endokrino-metaboličko-degenerativnog karaktera nastale bez neposredne veze s primarnim tumorom ili njegovim metastazama; Parkinsonov s., hipertonično-hipokinetička slika koja se vidi u oštećenju jezgri globusa pallidusa i substantiae nigrae. Karakteristični znaci su: rigor (zupčast točak), pognuto držanje, 779

syndroma grub tremor pri mirovanju (»brojanje novca« ili »pravljenje pilula«), amimija, fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili retropulsia. Javlja se endogeno, kao paralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili usled akutnog epidemičkog encefalitisa kao e. chronica, parkinsonismus; s. paroticum, parotidni sindrom, ako oštećeni izvodni kanal parotidne žlezde nije zašiven; otok usled skupljanja pljuvačke ispod kože, curenje pljuvačke izmeñu šavova mekog tkiva, paraliza mimične muskulature usled lezije bukalne grane facijalnog živca; Pendredov s., pojava nasledne gluvoće uz koju postoji struma kao posledica hipotireoidizma. Glavni biohemijski poremećaj je u delimičnoj nesposobnosti stvaranja organskih jedinjenja joda. Javlja se u odmaklijem detinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s., mali pigmentni nevusi, pretežno na usnama i u okolini usta, s crevnom polipozom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Robinov s., uroñena mandibularna mikrognatija praćena glosoptozom i rascepom sekundarnog nepca. Nastaje usled privremenog prekida ili retardacije razvitka mandibule pre roñenja, no tokonv nekoliko meseci po roñenju zaostatak u razvitku donje vilice se delimično nadoknañuje, glosoptoza iščezava, ali retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih nekoliko meseci života može da dovede do ugušenja; Plummer-Vinsonov s., atrofija sluznice usta, ždrela i početnog dela jednjaka, degeneracija mišića jezika, pukotine u uglovima usana, hipohromna anemija i promene na noktima. Oboleli teško otvaraju usta i gutaju, a žale se na suvoću usta i pečenje u ustima. V. dysphagia; postholecistektomijski s., pojava bolova a povremeno i žutice i posle holecistektomije, zbog zadržavanja neotkrivenih kamenaca u žučovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih poremećaja u radu spoljašnjih žučnih puteva posle holecistektomije; postinfarktni s., perikarditis s povišenom temperaturom, leukocitozom, pleuritisom i pneumonijom, koji se javljaju posle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov sindrom; postkomisurotomijski s., po780

syndroma višenje temperature, bolovi u grudima, pleuritis, perikarditis i pneumonitis, koji se često javljaju u bolesnika u kojih je izvršena mitralna komisurotomija; postperfuzijski s., povišena temperatura, hepatosplenomegalija, atipični limfociti u krvi i često poremećeni funkcijski testovi jetre u osoba s intervencijama na otvorenom srcu, a i u nekih osoba posle transfuzije krvi; najverovatnije izazvani citomegalovirusom ili EbsteinBarrovim virusom; postperikardiotomijski s., pozne perikardne i pleurske reakcije posle otvaranja perikarda, s povišenom temperaturom, bolom u grudima i znacima zapaljenja perikarda i/ili pleure; Reiterov s., erythema exudativüm multiforme, s patološkim promenama na sluznici usta, koži i s artritisom. V. erythema exudativum multiforme; Schmidtov s., udružena pojava smanjene funkcije štitaste žlezde i kore nadbubrežnih žlezda bez poremećene funkcije prednjeg režnja hipofize; Senear-Usherov s., v. pemphigus seborrhoicus (erythematosus); Sheehanov s., nedostatak mleka, gubitak dlaka i prestanak menstruacije posle poroñaja kao posledica ispada prednjeg režnja hipofize usled jakog poroñajnog krvavljenja ili, rede, slično stanje usled nekog drugog uzroka; ovaj sindrom može da se javi i u muškaraca, kada dominiraju ispadi koji su posledica prestanka aktivnosti štitaste žlezde, kore nadbubrežnih žlezda i polnih žlezda; Sjögrenov s., polyarthritis, xerostomia, keratoconjunctivitis sicca, dysphagia i druge promene nastale kao posledica smanjenog lučenja pljuvačnih, suznih, znojnih i stomačnih žlezda. Pljuvačne žlezde su uvećane. Može doći i do teških oštećenja rožnjače pa i do slepila. Samo u retkim slučajevima promene na očima su neznatne. Obično se javlja kod žena posle menopauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u fudbalera, promene zbog čestog istezanja simfize prilikom udaraca lopte nogom ili naglih prenosa težine tela s jedne noge na drugu. Bolovi u gornjoj trećini natkolenice, bolna osetljivost pri pritiskanju grupe primicača buta. Kas-

syndroma nije i rendgenske promene kostiju i hrskavice simfize. Ovaj se sindrom sreće i u jahača; s. srednjeg režnja, atelektaza srednjeg režnja desnog pluća s hroničnim pneumonitisom. Sin. Brockov sindrom; skalenusni s., skup sindroma lokalizovanih obično na jednoj ruci, rede na obema rukama, kao što su bolovi, parestezije, hipotonija ili atrofija mišića, trofičke promene slične onima kod morbusa Raynaud i slabije punjenje pulsa. Skalenusni sindrom je posledica pritiska koje vrše vratno rebro ili skalenusni mišići s nekom uroñenom anomalijom na potključnu arteriju ili na brahijalni splet; Stein-Leventhalov s., podrazumeva poremećaj menstruacije (oligomenoreja i amenoreja), neplodnost, hirzutizam i policističko uvećanje jajnika. Terapija se sastoji od laparotomije i klinaste resekcije kore oba jajnika. Posle ove jednostavne operacije uspostavlja se normalan menstrualni ciklus i dolazi do trudnoće. V. hirsutismus; Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u mladih osoba s erupcijama na koži (erythema exudativum multiforme majus). Papulomakulozne erupcije s hemoragičkim nekrotičkim vezikulama na sluznicama, pa i na vežnjači. Sin. erythema exudativum multiformae; stiloidni s., stiloidni nastavak slepoočne kosti (processus stiloideus) može nekad da zadobije neobičnu dužinu te se tada proteže 6-8 cm daleko od lubanjske baze u vratnu muskulaturu. To može da bude i uzrok smetnji pri gutanju; Sturge-WeberKrabbeov s., malformacije krvnih sudova u mozgu, horioideji u koži udružene s epilepsijom, oligofrenijom, kongenitalnim glaukomom i ravnim hemangiomima na licu; subclavian steal syndrome, (eng.) cerebralna anemija izazvana skretanjem toka krvi iz bazilarne arterije u potključnjačnu arteriju u slučaju da je njen proksimalni deo u okluziji (začepljen); Thibierg-Weissenbachov s., v. calcinosis cutis; TreacherCollinsov s., v. dysostosis mandibulofacialis; Trotterov s., stanje nastalo kao posledica tumora u nazofarinksu. Bol neuralgičkog tipa, u polovini glave, jezi-

syndroma ku, mendibuli, gluvoća, umanjena pokretljivost polovine mekog nepca zahvaćene strane i trizmus; Turnerov s., pojava zaostalog rasta i seksualnog razvoja s karakterističnim proširenim (»lepezastim«) vratom, nisko položenom granicom potiljačne kosmatosti, često uz slaboumnost i nerazvijene spoljne polne organe i s negativnim Barrovim telašcima. V. Barrova telašca; ukršteni s., oduzetost kranijalnih živaca na strani lezije kombinovana s oduzetošću suprotne strane tela nastale usled žarišta (razmekšanje, krvavljenje, tumor) u oblasti moždanog stabla; varikozni s., promene na koži potkolenica u vidu atrofije, dishromije i ulceracija usled poremećenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. Sin. varikozni kompleks simptoma; Verner-Morrisonov s., vodnjikavi prolivi uz nedostatak sone kiseline u želucu, smanjenje kalijuma u serumu, a nastaje, verovatno, kao posledica posebnih adenoma (»vipoma«) insulnog aparata pankreasa koji stvaraju odreñenu vrstu peptida (»VlPe-^vasoactive intestinal peptide«, engl. - vazoaktivni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagijev s,, skup simptoma koji se ispoljavaju na koži, alopecija, poliosis, vitiligo, zatim dysacusis, znaci meningitisa. Osim toga javlja se težak iridociklitis s posledicama (sinehije, katarakta); s. vrha orbite, jaka migrena, smanjena osetljivost rožnjače, paraliza različitih očnih mišića, ponekad totalna oftalmoplegija, oštećenje vidnog živca s centralnim skotomom. Ponekad i egzoftalmus. Nastaje usled traume, tumora i tromboze karotide; Waterhouse-Friederichsenov s., maligni i veoma brzi oblik epidemijskog cerebrospinalnog meningitisa, s povišenom temperaturom, komom i kolapsom, cijanozom i petehijskim krvarenjima po koži i sluznicama i obostranim nadbubrežnim krvarenjima; Weberov s., oduzetost n. oculomotoriusa, na strani lezije, uz kontralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiplegia alterna oculomotoria; Wiscott-Aldrichov s., vrsta naslednog manjka imuniteta s hroničnim egzemom, hronič781

synechia nim zapaljenjem srednjeg uva, anemijom i trombocitopenijskom purpurom; Wolff-Parkinson-Whiteov s., udruženost paroksizmne tahikardije ili treperenja pretkomora i suvišnog razdraženja s kratkim P-R-intervalom i širokim QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperholesterolemija, hepatosplenomegalija, masna infiltracija jetre, hemolizna anemija i hipertrigliceridemija posle uzimanja velike količine alkohola; Zollinger-Ellisonov s., bolest duodenuma na koju se jedva može uticati, uz ekstremno pojačano lučenje sone kiseline želuca, zbog tumora u Langerhansovim ostrvcima pankreasa koji luče gastrin. synechia, sinehija, srašćenje, (oft.) s. anterior, srašćenje izmeñu dužice i rožnjače koje nastaje posle zapaljenjske ili traumatske perforacije rožnjače; s. posterior, srašćenje izmeñu dužice i prednje čahure sočiva usled organizacije zapaljenjskog eksudata. V. adhaesio. synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium. syiaophris, šinofris, sraslost obrva. Obrve se spajaju u predelu korena nosa. synoptophor, sinoptofor, aparat koji u ortoptici služi za vežbanje binokularnog vida. Na sinoptoforu se obavljaju vežbe fuzije. Upotrebljava se u lečenju razrokosti. synostosis, sinostoza, sraslost dve duge kosti, koja sprečava u znatnoj meri fiziološke pokrete pogoñenog segmenta ekstremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tarzalna). synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava viskozna tečnost u zglobnoj duplji. synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na sinoviju, npr. membrana synovialis, sinovijalna opna, deo zglobne čahure, koji luči sinoviju. synovioma, sinoviom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija koje oblažu zglobne šupljine ili burze. Razlikujemo benigne i maligne oblike ovih neoplazmi koje se u većini slučajeva javljaju na velikim zglobovima, a posebno u kolenu. synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne opne. syphiligraphia, sifiligrafija, grana medicine koja izučava sifilis. 782

syphilis syphilis, sifilis (lues), hronično, opšte infektivno oboljenje koje se prenosi kontaktom (najčešće snošajem) i intrauterino (prenošenje infekcije s majke na plod); prouzrokovač je Treponema pallidum. Ricord je sredinom prošlog veka, na osnovu simptomatologije podelio tok nelečenog sifilisa na tri stadijuma. Ova se podela zadržala i danas iz didaktičkih 'razloga. I stadijum (primarni s.) traje oko 9 sedmica: od trenutka infekcije (inkubacija traje tri sedmice) do pojave egzantema; u ovom stadijumu se javlja prva vidljiva promena sifilisa, primarni afekt, tvrdi šankr (ulcus durum), kome posle 5-7 dana sleduje regionalni, a zatim univerzalni skleroadenitis (nezapaljenjski otok indolentnih limfnih žlezda); od 5. do 6. sedmice može se naročitim serološkim reakcijama ustanoviti prisustvo specifičnih sifilisnih arititela. II stadijum (sekundarni s.) počinje egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje se polimorfnim egzantemima (nläkuloznim, papuloznim, pustuloznim), koji se javljaju u naletima; izmeñu pojedinih naleta postoji period latencije (bez vidljivih znakova oboljenja). Promene u II stadijumu su veoma infektivne, a nalaze se i na sluznicama. III stadijum (tercijarni s.) postepeno nastaje iz II stadijuma pojavom destruktivnih promena u vidu kvržica (tuberozni sifilidi) i guma, promena koje su praktično neinfektivne. U ovom stadijumu može da oboli svako tkivo i svaki organ; naročito je opasna lokalizacija na centralnom nervnom sistemu (paralysis progressiva i tabes dorsalis) i aorti (mesaortitis luetica); s. congenita, nastaje prenosom treponema s bolesne majke na plod za vreme trudnoće (posle 5. meseca) preko posteljice. Oboljenje se javlja ili neposredno posle roñenja [s. congenita praeCOX s promenama sekundarnog stadijuma i patognomoničkim znacima (pemphigus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko godina posle roñenja kao pozni kongenitalni sifilis (s. congenita tarda) s promenama tipa tercijarnog sifilisa (tuberozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum patognomoničkim znacima Hutchinso-

syphiloderma novog trojstva: bačvastih sekutića, keratitis parenchymatosa i surditas. syphiloderma, sifiloderma, sifilisno oboljenje kože. syphiloma, sifilom, napušten naziv za sifilisne granulacione tumore (gumma). syphilomania, sifilomanija, bolestan strah od sifilisa. syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od sifilisa; (2) neosnovano verovanje bolesnika da boluje od sifilisa. V. syphilomania. syringobulbia, siringobulbija, hronično oboljenje izdužene moždine u kome dolazi do stvaranja šupljina u njenoj masi. Srodna je siringomijeliji. V. syringomyeHa. systema, sistem, skup jednorodnih delova ili organa koji obavljaju neku zajedničku funkciju; adrenalni s., v. hromafini s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n. s.; centralni nervni s., mozak i kičmena moždina; ekstrapiramidni s., niz sivih moždanih jedara i puteva koji nisu uključeni u piramidni sistem. U e. s. ubrajaju se corpus striatum, globus pallidus, nucleus subthalamicus, Substantia nigra, nucleus ruber, kao i putevi koji od tih jedara idu u talamus, corpora quadrigemina, nucleus vestibularis Deitersi, mali mozak i hipotalamus. U kliničkoj upotrebi pojam e. s. često je vrlo neprecizan; endokrini s., skup žlezda i tkiva s unutrašnjim lučenjem; ergotropni nervni s., nervni sistem s ergotropnom ulogom, čiji uticaj stvara dispoziciju za povećanu radnu sposobnost; u stvari, simpatički nervni sistem. V. histotropni nervni s.; histotropni nervni s., nervni sistem s histotropnom ulogom, koji utiče na oporavljanje i restituciju iscrpenog tkiva; u stvari, parasimpatički nervni sistem. V. ergotropni nervni s. hromafini s., sistem koji se sastoji od ćelija sa specifičnim afinitetom prema hromnim solima, kojima se boje žuto do mrko. Ove ćelije luče adrenalin, pa se zato ceo sistem zove još i adrenalni sistem; limfopoezni s., skup svih organa koji stvaraju limfocite: sve limfne žlezde, slezina, Hmfatički aparat organa za varenje itd.; parasimpatički nervni s.,

systema onaj deo vegetativnog nervnog s. čija preganglijska vlakna potiču iz srednjeg mozga (i ulaze u sastav III moždanog nerva) i iz izdužene moždine (i ulaze u sastav facijalnog, glosofaringealnog i vagus nog nerva) i iz sakralnog dela kičmene moždine; retikuloendotelni s., po Aschoffu, grupa ćelija s osobinama endotelnih i retikularnih ćelija, koje podjednako fagocituju boje. Ova grupa obuhvata endotelne i retikularne ćelije slezine, limfnih čvorića, Kupfferove ćelije u jetri, retikuloendotel kostne srži i klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa stvaranjem krvnih ćelija, nagomilavanjem masnih materija, fagocitozom krvnih ćelija, metabolizmom gvozda i hemoglobina i, verovatno, sa stvaranjem antitela; simpatički nervni s., onaj deo vegetativnog nervnog sistema čija pregangliska vlakna potiču iz ćelija intermediolateralnog stuba torakalnog i lumbalnog dela kičmene moždine; sprovodni s. u srcu, naročiti sistem, koji se sastoji od srčano-mišićnug tkiva, veziva, nervnih ćelija i vlakana, u kome se stvaraju i sprovode impulsi za automatski rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog čvora (sinuatrijalni sistem) i Aschoff-Tawarinog čvora i Hisovog snopa (atrioventrikularni sistem). Sinusni čvor je potkovičastog oblika, smešten u uglu koji čine gornja i šuplja vena i desna srčana uska. Sastoji se od mreže gredica mišićnih vlakana bogatih sarkoplazmom a siromašnih miofibrilima, vezivnog tkiva s elastičnim vlaknima i skupine ganglijskih ćelija s nervnim vlaknima. Gredice mišićnih vlakana zalaze na sve strane u muskulaturu pretkomora. Ova mišićna vlakna su u vezi s Aschoff-Tawarmim čvorom, smeštenim u zidu desne pretkomore, bliže komori, a koji se sastoji takoñe od ovakvih mišićnih vlakana, nervnih vlakana, skupine ganglijskih ćelija i veziva s mnogo krvnih sudova. Ovaj čvor je u stvari dvogub (pretkomorni i komorni). Od njega polazi snop uporednih vlakana (Hisov snop) kroz komornu pregradu i račva se na dva ogranka, za svaku komoru po jedan. Ispod 783

systema endokarda komora čine mrežu tzv. Purkinjeovih vlakana; središni nervni s., v. centralni nervni s.; urogenitalni s., s. koji sačinjavaju mokraćni organi (bubrezi, bubrežne karlice, ureteri i mokraćna bešika) i polni organi, koji su različiti u muškog i ženskog pola. U ženske poIne organe spadaju: jajnik, jajovod, materica, vagina i spoljni polni organi (stidnica, velike i male usne i dražica). U muške polne organe spadaju: semenik,

systema pasemenik, semevod, semene kesice, prostata, mokraćna cev, polni ud i mošnice; vegetativni nervni s., nervni s. koji bez uticaja volje (autonomno) reguliše aktivnost glatkih mišića, srca i žlezda. Sastoji se od dva dela: parasimpatičkog ili kraniosakralnog s., koji potiče iz srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog dela kičmene moždine, i simpatičkog s., koji potiče iz torakolumbalnog dela kičmene moždine. Sin. autonomni nervni s.

šira zaštitna zona, sin. zona nadzora. Predstavlja teritoriju slivnog gravitacionog područja izvorišta za snabdevanje vodom za piće na kojoj se prate epidemiološki procesi i privredna aktivnost, koja može da ugrozi izvorište. U slučaju potrebe preduzimaju se odgovarajuće mere. širok, v.latus, vastus. škodizam, v. skodismus. školjka, v. concha. škopljenje, v. kastracija. škripanje, maramično, grub zvuk koji se čuje pri osluškivanju nad znatno zadebIjalom pleurom, sličan utisku, koji se čuje pri savijanju kože ili ñona. škriput, v. škripanje. Škrljevo, mesto u Hrvatskom primorju izmeñu Rijeke i Bakra, poznato zbog pojave endemskog sifilisa u ovom kraju početkom XIX veka, pa je oboljenje i dobilo naziv morbus Škrljevo. škržne tvorevine, (embr.) branhijalne tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja glavenog kraja embriona javljaju se u sisara kao useci i lukovi prelazne prirode, jer iščezavaju pošto su dali niz važnih organa. škržni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana razvoja na bokovima glavenog kraja embriona javljaju se škržne ili branhijalne tvorevine sastavljene od naizmenično postavljenih useka i lukova (u sisara prelazne prirode) i iščezavaju pošto su dali niz važnih organa. Škržnih lukova na čovečjem embrionu od 3. do 4. meseca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder50 Medicinski leksikon

mni jastučići, zastrti spolja ektodermom, a unutra endodermom. Svaki luk sadrži po jedan lubanjski živac i po jednu arteriju. Prvi škržni luk, zajedno s čeonim brežuljkom stvara lice, a drugi izgrañuje vrat; 1. škržni luk, čeoni brežuljak je na bokovima ograničen olukom, koji ga odeljuje od 1. škržnog luka na čijem se kraju nalazi očni mehur. Na slobodnom rubu ovog brežuljka nalaze se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena na dva sekundarna pupoljka. Ostale promene dovode do odeljivanja nosne od usne duplje. Trag spoja nepčanih ploča s unutrašnjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom čine nosno-nepčani kanal (Stensonov kanal). Nedostatak spajanja pupoljaka koji stvaraju gornju vilicu izaziva malformaciju pod imenom zečje usne (labium leporinum); 2. škržni luk, izgrañuje s 4. i 5. lukom, vrat. Sem toga od njega se stvara i uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavična traka poznata kao Reichertova hrskavica, koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu: stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk stvara i prednje lukove mekih nebaca; 3. i 4. škržni luk, izgrañuju meke delove vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki rogovi jezične (hioidne) kosti. škržni useci, (embr.) stvaranje škržnih ili branhijalnih useka na spoljnoj površini bokova glavenog kraja embriona poči785

šok nje pojavom endodermnih špagova na unutrašnjoj strani. Izmeñu endodermnih špagova i ektodermnih useka nalazi se mezoderm koji se resorbuje, ostavljajući tanku zastornu opnu. Škržni useci u ljudskom embrionu iščezavaju u toku 2. meseca. Izuzetno može da ostane neki škržni usek u vidu tzv. uroñenih fistula (cista); 1. škržni usek iščezava u dve prednje trećine. Zadnjim delom daje spoljni služni kanal, a od endodermnog špaga srednje uvo (bubanjsku duplju); 2. škržni usek nestaje bez traga; 3. škržni usek daje paratireoidne žlezde, dok na trbušnoj strani postaje timus i 4. škržni usek na leñnoj strani endodermnog špaga stvara gornju paratireoidnu žlezdu. šok, shock (engl.), stanje akutne periferne cirkulatorne insuficijencije, posledice poremećaja cirkulatorne regulacije ili gubitka cirkulišućeg volumena krvi; manifestuje se hipotenzijom, tahikardijom, hladnom, bledom kožom, površnim disanjem i pomućenjem svesti; alergijski š., šok koji nastaje unošenjem u organizam supstancije ili leka rfa koje je osoba alergična; anafilaktički š., teško stanje izazvano ponovljenom injekcijom seruma ili proteina nastalo kao posledica anafilaksije; anestezijski š., stanje slično šoku izazvano predoziranjem anestetika; električki š., dejstvo nastalo prolaskom električne struje kroz bilo koji deo tela; može dovesti do gubitka svesti pa i smrti; endotoksički š., endotoksinski šok, naglo popuštanje cirkulacije praćeno teškom bakterijskom infekcijom, najčešće gram-negativnim bakterijama; hemoragički š., šok nastao usled krvavljenja; hipoglikemički š., stanje cirkulatorne insuficijencije kao posledica suviše velikih doza insulina, što dovodi do naglog smanjenja šećera u krvi; hipovolemički š., šok nastao usled smanjenja cirkulišućeg volumena krvi; histaminski š., reakcija koja podseća na anafilaktički šok, a nastaje posle injekcije histamina; insulinski š., niz vegetativnih poremećaja nastalih usled smanjenja količine

786

španske bube glikoze u krvi pod dejstvom insulina unetog parenteralno. Započinje osećanjem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku, pa se nastavlja jakim crvenilom lica, kloničkim trzajima mišića, usporenom ili ubrzanom srčanom radnjom, pomućenjem svesti sve do kome, u kojoj može nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom stručnog lekara i vičnog personala može se iskoristiti kao terapijsko sredstvo za lečenje shizofrenije, pri čemu se dopušta da bolesnik padne u komu u kojoj ostaje pola do jednog časa i iz koje se izvlači intravenskim davanjem glikoze. Potpuno lečenje se sastoji od niza do 50 koma. V. hipoglikemički šok, shizophrenija, therapia (šokom); ireverzibilni š., stanje u kome se izazvane promene ne mogu popraviti lečenjem, pa je smrt neizbežna; kardiogeni š., šok usled smanjenja minutnog volumena srca u srčanim oboljenjima i infarktu miokarda; klimatski š., jače ili slabije reaktivne pojave zdravog, a naročito bolesnog čovečjeg organizma na snažne uticaje spoljne sredine ili aktivnih klimatskih faktora; ispoljava se nelagodnim stanjem, koje može biti znak sporog prilagoñavanja organizma ili nepodnošljivosti prema novom klimatu; neurogeni š., šok usled delovanja na nervni sistem koje izaziva vazodilataciju; oligemički š., v. hipovolemički šok; opekotinski š., šok kao posledica gubitka plazme preko opečene površine; postoperativni š., stanje šoka posle hirurške intervencije; primarni š., šok u kome nije smanjen cirkuiišući volumen krvi; psihički š., stanje slično šoku izazvano jakim emocijama; sekundarni š., šok koji je izazvan smanjenim volumenom cirkulišuće krvi; septički š., šok koji nastaje u prisustvu teških infekcija; spinalni š., gubitak spinalnih refleksa posle povrede kičmene moždine koja zahvata mišiće inervisane segmentima kičme koji se nalaze distalno od mesta povrede; traumatski š., svaki šok izazvan traumom. . šok-terapija, v. therapia. »španska kragna«, v. paraphimosis. španske bube, v. Cantharides.

špric špric, v. brizgalica. štampači, ureñaji za štampanje numeričkih podataka dobijenih tokom merenja u cilju automatizacije mernih procesa ili ubrzanja dobijanja rezultata. štapići, v. bacilli Štiherove cevčice, staklene cevčice ispunjene različitom hemijskom supstancijom, koje na odreñenoj temperaturi menjaju agregatno stanje prelazeći u drugi deo cevčice s natpisom „sterilizovano". Koriste se rezorcin, (104 do UO0C), benzonaftol (HO0C), antipirin (1130C), jodoform (119°C)itd. štitasta žlezda, v. glandula thyreoidea. štitnjača, v. glandula thyreoidea. štucanje, singultus, u toku anestezije ili u postoperativnom toku; uzroci su distenzija želuca, vučenje trbušnih organa u toku operacije, zapaljenjski procesi u abdomenu i dr. V. singultus. šuga, v. scabies. šugarac, v. Sarcoptes scabiei. šuljevi, v. haemorrhoides. šum (med.), auskultativni fenomen, benigne ili maligne prirode, izazvan srčanim ili vaskulnim promenama; akcidentalni š., srčani šum izazvan prolaznim i beznačajnim uzrocima; anemijski š., š. koji se čuje pred srcem u anemičnih bolesnika; aneurizmni š., š. koji se čuje iznad arterijskih aneurizmi; aortni š., šum koji nastaje zbog oboljenja aortnog zida ili aortnih zalistaka; apeksni š., š. koji se čuje u predelu srčanog vrha; arterijski š., š. koji se čuje u predelu neke arterije, zbog njene aneurizme ili stenoze; Austin-Flintov š., presistolni šum u predelu srčanog vrha u mitramoj stenozi; bazni dijastolni š., š. koji se čuje na bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insuficijenciji; Carey-Coombsov š., predijastomi šum na vrhu koji se čuje u ranom stadijumu reumatske groznice, a koji se kasnije gubi; dijastolni š., š. koji se čuje u dijastoli posle drugog srčanog tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze, a na bazi skoro uvek aortne insuficijencije; Flintov š., v. Austin-Flintov šum; funkcijski š., šum koji postoji u neor50*

šupljina ganskim srčanim poremećajima; Gibsonov š., sistolno-dijastolni šum koji se čuje u 2. meñurebarnom prostoru levo, koji govori za ductus arteriosus apertus; Graham-Steellov š., dijastolni šum izazvan proširenjem (insuficijencijom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi; Hammanov š., koji se čuje iznad srca sinhron sa sistolom srca, koji se čuje u sredogrudnom emfizemu i pneumoperikardijumu; holosistolni š., š. koji obuhvata ćelu sistolu; kardijalni š., šum nastao nepravilnim krvotokom u srcu; kardiopulmonalni š., kardiorespiratorni š., š. nastao u plućnom tkivu u vezi s pokretima srca; kreščendo š.f š. koji se postepeno pojačava, kao što je dijastolni šum u mitralnoj stenozi; mitralni š., š. nastao zbog bolesti mitralnih zalistaka; mišićni š., š. koji se čuje nad nekim mišićem u toku njegovog grčenja; neorganski š., š. koji nije izazvan ni oštećenjem miokarda, ni oboljenjem zalistaka; organski S., š. izazvan organskom bolešću srca, krvnih sudova, ili plućnog tkiva; pansistolni š., v. holosistolni š.; perikardni š., perikardni tarež; pleuroperikardni š., pleuralni tarež koji se čuje u predelu perikarda i koje liči na perikardni tarež; predijastolni š., š. koji počinje pre dijastole, a čuje se i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj stenozi; presistolni š., š. koji se javlja neposredno pre sistole; pulmonalni š., š. izazvan oboljenjem zalistaka a. pulmonalis; regurgitacijski š., š. zbog vraćanja krvi kroz oboleli otvor zalistaka; Rogerov š., jak sistolni šum u defektu komorske pregrade; Stillov š., funkcioni srčani šum, u dece, koji se čuje duž leve ivice grudnjače; sistolni š., š. koji se čuje u sistoli, zbog mitralne ili trikuspidne insuficijencije, ili zbog aortne ili pulmonalne stenoze; Traubeov š., galopni ritam; vaskulni š., š. koji se čuje u predelu nekog krvnog suda; venski š., koji se čuje u predelu neke vene. šupalj, v. cavus. šuplja sonda, v. sonda. šupljikavo telo, c. corpus cavernosum. šupljina, v. caverna, cavitas, cavum. 787

šušnjevi šušnjevi, nenormalni šumovi koji se čuju pri auskultaciji pluća za vreme disanja. Nastaju usled prisustva više ili manje tečnog sadržaja u disajnim cevima ili plućnim mehurićima. Razlikuju se suvi i vlažni šušnjevi, bronhogeni, koji postaju u dušniku (traheji) i dušnicama (bronhijama) i pneumogeni (krepitacije), koji nastaju u plućnim mehurićima. Sin. rhonchi; suvi š., š. koji nastaju usled prisustva žitkog sekreta u disajnim cevima ili usled zadebljanja njihove sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi sibilantes) i strugavi (rhonchi sonori).

švedska gimnastika Čuju se u bronhijalnoj astmi i u bronhitisu. Sin. krkori; vlažni š. (rhonchi humidi), š. koji nastaju prilikom disanja u disajnim cevima usled prisustva tečnog sadržaja u njima; zvučni (konsonantni) v. š., š. koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. Čuju se, npr., u tuberkulozi pluća; bezvučni (nekonsonantni) v. š., š. koji nastaju u disajnim cevima okruženim tkivom koje sadrži vazduha. V. krepitacije, tarez. švedska gimnastika, v. gimnastika.

T, oznaka za prefiks tera u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; T označava veličinu koja je za IO12 (l 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr. teravat-TW, teraelektron-volt-TeV. T,(l) skraćenica za temperaturu; (2) skraćenica za period poluraspada. -test, metoda za ispitivanje kapaciteta vezivanja 1-trijodotironina obeleženog radioaktivnim jodom za belančevine seruma in vitro. tab, skraćenica za tales, takvi; upotrebljava se u lekarskom receptu. T-antigen, proteinska frakcija M,T i R karakteristična za odreñene tipove u grupi streptokoka; grupa A sadrži oko 50 serotipova koji se odreñuju po prisustvu proteinskih frakcija (uglavnom Mfrakcija). T-antigen nije odgovoran za virulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-antitelima, nemaju zaštitnu vrednost. Tb, hemijski simbol za element terbium. TBA (engl. skraćenica »thyroxine binding albumine« - tiroksin vezujući albumin), serumska belančevina za koju se vezuje oko 10% tiroksina. V. thyroxin. TBG (engl. skraćenica »thyroxine binding globuline - tiroksin vezujući |lobulin), serumska belančevina za koju se vezuje oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elektroforeznoj traci »putuje« izmeñu alfa-1 1 alfa-2 globulina. TBPA (engl. skraćenica »thyroxine binding praealbumin«), tiroksin vezujući prealbumin, serumska belančevina za koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-

yroxin), koji u elektroforeznoj traci »putuje« nešto pre albumina. Tc"m, radioaktivni izotop tehnecijuma, primenjuje se u jonskom obliku, kao natrijum-pertehnetat, za scintigrafiju mozga, štitaste žlezde i protoka krvi u bubrezima. Sumporni koloid T.c"m primenjuje se mza scintigrafiju jetre i kostne srži. Tc" vezan za albumin primenjuje se za scintigrafiju placente, a u obliku makroagregata albumina, mikrosfera i koloidnog ferihlorida za scintigrafiju pluća. Polifosfat i pirofosfat Tc"m primenjuje se za scintigrafiju kostiju. Kompleksno jedinjenje askorbata gvozda primenjuje se za scintigrafiju bubrega. TCT, skraćenica za telekobalt-terapiju. tct., skraćenica za tinctura. t.d., v. doza tolerancije (pod dosis). Te, hemijski simbol za element tellurium. TEM, trietilen metilenemelamin; služi kao antineoplastički lek. V. Tretaminum. THAM, trometamin, alkalinizujuće sredstvo koje se daje intravenski u cilju suzbijanja metaboličke acidoze. TIA, (skraćenica: transient ischemic attacks), prolazni ishemički napadi u vidu kratkotrajnog slepila jednog oka (sin. amaurosis fugax) ili drugih žarišnih poremećaja (afazija, motorna slabost itd.) u obolelih od ateroskleroze moždanih krvnih sudova. Tl201, radioaktivni izotop talijuma, primenjuje se za scintigrafiju miokarda u dijagnostici infarkta srca. TRF, tireotropni oslobañajući (rilizing) faktor. 789

TRH-test TRH-test, test za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Pre i posle TRH-stimulacije odreñuje se koncentracija TSH u serumu. U uslovima očuvanih regulacijskih mehanizama, koncentracija TSH se povećava posle davanja TRH. TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo), glikoproteidni hormon prednjeg režnja hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji stimuliše izlučivanje hormona tireoideje (v. tamo). TSH stimulacijski test, test za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Odreñuje se fiksacija radioaktivnog joda pre i posle davanja egzogenog TSH. Ukoliko je očuvana funkcijska rezerva tireoideje, fiksacija se povećava posle TSH-stimulacija. taban, v. planta pedis. tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kičmene moždine. Javlja se u malog broja sifilitičara, 10-20 godina posle inficiranja, s bolovima »kao ubodi nožem« (»lancinantni bolovi«) duž nogu (tzv, neuralgički stadijum j. Docnije dolazi do nesigurnosti u hodu (ataktički stadijum). Najzad može doći do potpune nemogućnosti stajanja i hodanja zbog odsustva duboke osetljivosti (paralitički stadi> jum). Na zenicama se javlja tzv. ArgyllRobertsonov znak. Ranije ili docnije dolazi do atrofije očnog živca i do različitih trofičkih poremećaja (artropatija, mal perforant du pie d). Povremeno nastaju tzv. tabesne krize. tabesna kriza, v. crisis. tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis. tabetičar, osoba obolela od tabesa dorsaIi sa. tabičar, v. tabetičar. tablettae, tablete, čvrste, okrugle pločice, ravnih ili slabo ispupčenih površina; prevučene tablete (dražeji) su obično jače ispupčenih površina odnosno bikonveksnog oblika. Služe kao lekovi za unutrašnju upotrebu. Tablettae hypodermicae, naročito vrsta tableta koje služe za spravljanje rastvora za potkožne injekcije. Tablettae ophthalmicae, male tablete koje se upotrebljavaju u oftalmologiji (stavljaju se direktno u konjunktivalnu kesu). 790

tačka taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsalis komplikovan progresivnom paralizom. V. paralysis progresiva, tabes dorsalis. taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis. tabophobia, tabofobija, bolestan strah od dorzalnog tabesa. V. phobia. tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilöna, bezbojna ili žućkasto-zelena tečnost s mirisom voća. Dejstvo, simptomi, lečenje i zaštita kao kod sarina. Na terenu može da se zadrži 1-2 dana. V. sarin. TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od ubijenih Salmonella typhi s dobro razvijenim antigenom O i Vi, i Salmonella paratyphi A i B. U našoj zemlji TAB-vakcini dodaje se tetanusni anatoksin. Vakcinacija protiv crevnog tifusa vrši se pomoću tri supkutane injekcije, koje se daju u razmaku od po najmanje 7 dana. tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca; aurikulska t., tahikardija usled lepršanja pretkomora; ortostatska t., nastaje usled prelaska iz horizontalnog u vertikalni položaj; paroksizmalna t., počinje naglo i naglo se završava; refleksna t., izazvana refleksom koji potiče iz nekog drugog organa; sinusna t., svaka tahikardija čiji je uzrok u preteranom razdraženju sinusnog čvora; stalna t., koja postoji dugo u nekim oboljenjima. tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje. tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje; respiratorna neuroza u koje postoji brzo i plitko disanje. Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedinjenja koje nastaje prilikom zračenja ergosterola ultraljubičastim zracima. tachysystolia, tahisistolija, nenormalno brze sistole zbog ekstrasistola; t. auricularis, lepršanje pretkomora. tactus, osećaj dodira, čulo pipanja, opipa. tačka, mala zona; mesto proboja ka površini (npr. mesto provaljivanja apscesa ili furunkula); Boasova t., zona osetljivosti levo od dvanaestog grudnog pršljena u želudačnoj grizući; Brewerova t., tačka osetljivosti u kostovertebralnom uglu u infekciji bubrega; Chauffardova t., tačka osetljivosti pod desnom ključnjačom u oboljenjima žučne

taedium vitae kese; Covaova t., tačka osetljivosti u kostolumbalnom uglu u pijelitisima trudnica; Desjardinova t., tačka udaljena 5 do 7cm od pupka na liniji povučenoj od desnog pazuha do pupka odgovara položaju glave gušterače; Kocherova t., mesto punkcije bočne moždane komore, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme; Lanzova t., tačka koja odreñuje položaj crvuljka; nalazi se udesno od bedrene bodlje na granici spoljne i srednje trećine linije koja spaja obe bodlje; Robsonova t., tačka koja se nalazi na mestu spajanja srednje i donje trećine linije povučene od bradavice dojke i pupka i predstavlja mesto najjače osetljivosti zapaljenja žučne kese; Sudeckova kritična t., deo rektuma izmeñu poslednje sigmoidne arterije i račvanja gornje hemoroidne arterije, ranije se smatralo da ligatura poslednje ispod ove tačke izaziva gangrenu rektuma, dok su klinička iskustva ovo mišljenje pobila. taedium vitae, bolesna zasićenost životom i zbog toga sklonost ka samoubistvu pri melanholiji. V. melancholia. taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za različite tvorevine oblika trake ili pantIjike; (parazit): T. echinococcus, pseća pantljičara klobučara, pantljičara veličine oko 0,5 cm, parazit psa, rede mačke. U stadijumu larve živi u mnogim sisarima, stvarajući hidatidne tumore ili ciste, najčešće u jetri. Čovek i ostali sisari se zaraze kada zagañenom hranom pojedu jaja ove pantljičare, a pas kada pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococcus granulosus; T. saginata, goveña pantljičara. Kao odrasli parazit živi u crevu čoveka i dostiže dužinu od 3 do 8m, a kao larva živi u mišićima i drugim organima govečeta (Cysticercus bovis). Čovek se zarazi kada s nekuvanim ili nedovoljno kuvanim mesom pojede bobice ove pantljičare, a goveče kada proguta njena jaja; T. solium, svinjska pantljičara. Kao odrasli parazit živi u crevu čoveka. Duga je obično 2 do 3 m. U stadijumu larve živi u mišićima svinje (»bobičavo« meso), a u retkim slučajevima i u čoveku. Čovek se zarazi kada s neku-

talipes vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim mesom pojede larve ili bobice (Cysticercus cellulosae) ove pantljičare, a svinja se zarazi kada pojede njena jaja. taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljičare u telu nekog parazita. taenicida (remedia), tenicidi, sredstva koja ubijaju pantljičare. tahikardija, v. tachycardia. tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teritorijalnih bolnica koje su grañene u šumama ili drugim zaklonjenim mestima, udaljene od komunikacija i za njih je znao samo neophodan broj osoba (čak ni bolničko osoblje nije znalo za sva odeljenja bolnice, a ranjenici su dovoñeni noću ili po danu sa zavezanim očima itd.). Tajne bolnice su bile spremne za pokret i za samoodbranu, a uporedo sa nadzemnim grañena su i podzemna skloništa. Najbolje su bile organizovane u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su tajne bolnice bile u naseljima i domaćinstvima), a u slučaju opasnosti ranjenici bi se sklonili u sklonište (baze, bunkeri). taksonomija mikroorganizama; poslednjih godina sve se više uvodi sistem tzv. numeričke taksonomije, u kojoj klasifikacija zavisi od broja zajedničkih svojstava. taktilan, koji se odnosi na čulo pipanja. Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao sastojak praškova za spoljnu upotrebu i kao prašak za posipanje. talipes, uroñena deformacija stopala koje je skrenuto sa svog normalnog položaja; tcalcaneovalgus, izobličenost stopala u kome je peta iskrenuta upolje, a prednji deo stopala izvinut naviše; t.calcaneovarus, izobličenost stopala s petom okrenutom prema središnoj osovini tela, a s prednjim delom stopala izdignutim; t. calcaneus, izobličenost stopala u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignuto stopalo; t. cavovalgus, izobličenost u kojoj je uzdužni luk stopala izdignut, a peta iskrenuta upolje; t. cavus, deformacija stopala u kojoj je uzdužni luk prekomerno izdignut; t. equinovalgus 791

talipomanus izobličenost stopala s petom izdignutom i izvijenom upolje; t. equinonovarus, izobličenost u kojoj je peta uvrnuta unutra, dok je stopalo u tabanskoj fleksiji. Pored toga unutrašnja ivica stopala je u supinaciji, a prednji deo stopala leži medijalno u odnosu na osovinu noge (adukcija); svod stopala je visok, taban uduben i ćelo stopalo u tabanskoj fleksiji (equinus); t. planovalgus, izobličenost stopala s petom skrenutom upolje od osovine noge, spoljašnja ivica stopala leži više od unutrašnje i svod stopala je nizak. Deformacija je uroñena ili nastaje usled spazama koja kontrolišu stopalo; t. valgus, deformacija stopala s skrenutom petom upolje od osovine noge; t. varus, deformacija stopala s petom uvrnutom medijalno od osovine noge. talipomanus, uroñena iskrivljenost šaka koje su u svom korenu savijene radijalno. Talmina operacija, v. operacija. talus, skočna kost na petnoj kosti. Spaja stopalo s potkolenicom. tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili vate koja se stavlja u telesne šupljine i rane u cilju lečenja; (2) v. tupfer. tamponada, začepljivanje stavljanjem tampona u telesne šupljine ili rane u cilju lečenja. V. tampon; (hir.) upotreba tampona; balonska t., ezofagogastrička tamponada izvedena pomoću trocevnog i dvobalonskog tampona. V. Sengstaken-Blakemoreova sonda (pod sonda); Bellocqova t.f zadnja tamponada nosa pomoću unapred pripremljenog jastučastog tampona gaze, vezanog svilenom niti, koji se pomoću nje uvlači kroz nos u nosni deo ždrela i fiksira se u njemu. Upotrebljava se u teškom krvarenju nosa, većinom u kombinaciji s prednjom tamponadom; ezofagogastrička t., v. balonska tamponada, Sengstaken-Blakemoreova sonda; Mikuliczeva t., tamponada rane jednom većom četvorouglastom jodoformskom gazom za koju je pričvršćen laneni ili svileni konac. Gaza se u rani raširi u obliku kese i ispuni se trakama gaze, a konac se izvuče iz rane. Mikuliczeva tamponada 792

tarsus služi za tamponadu rana s velikom inficiranom šupljinom; t. srca, akutna kompresija srca krvi izlivenom u osrñe usled povrede srčanog mišića pri ranjavanju ili prsnuću aneurizme srca. tamponade du coeur, (fr.) tamponada srca, akutna kompresija srca izlivom tečposti u perikard ili izlivenom krvlju iz srca nastalim usled njegove rupture ili povrede. tamponi, v. puferi tamponi r ati, v. tamponada. tanati, soli taninske kiseline. tanin, v. Acidum tannicum. taninska kiselina, v. Acidum tannicum. tanko crevo, v. intestinum tenue. tarež, zvučna pojava izazvana trenjem hrapavih površina; perikardni t., tarež koji se čuje u srčanom predelu u bolesnika sa suvim perikarditisom; pleurski t., koji se zbog fibrinskih naslaga čuje usled trenja listova pleure pri disanju; pleuroperikarñni t., posledica je suvog zapaljenja pleure i perikardijuma. tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu nožja, osobito u pes valgus inflammativus. tarsectomia, tarzektomija, resekcija tarzusa (tarzalne pločice) očnog kapka. Vrši se u starom ožiljnom trahomu koji je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom se postiže korekcija pogrešnog položaja kapka i odstranjuje se pritisak na očnu jabučicu. tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog same grañe tarzusa primarno zapaljenje je veoma retko. Uzroci: trahom, conjunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifilis. tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili totalno spajanje, zašivanje kapaka hirurškim putem. Vrši se u cilju zaštite rožnjače kada su u pitanju egzoftalmus, keratitis neuroparalitika, trofički poremećaji rožnjače i dr. tarsus, koren stopala, nožje. Sačinjavaju ga kosti: skočna (talus), petna (calcaneus), čunasta (os naviculare), kockasta (os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia); t. palpebrae, kapačna fibrohrskavična pločica koja kapku daje izvesnu čvrstinu; (embr.) gusto zbi-

tartarati jena vezivna ploča oko začetka velikih kapačnih žlezda, javlja se u embriona od 13 cm dužine. tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tartaricum). Tartarus, naziv za vinski kamen ili sreš (kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v. Kalii stibylotartras; T. natronatus, v. Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi stibylotartras. tatula, v. Datura Stramonium. taurodontismus, taurodontizam, retka anomalija zuba, predstavlja stanje evolucije zuba u čoveka. Zubi imaju izgled prizama, slično zubima nekih preživara. Najizraženiji znak je enormno velika pulpa. Danas se retko sreće, ponekad u nedovoljnoj tvorbi gleñi u displaziji ektoderma. tauroholna kiselina, jedna od žučnih kiselina, koja se sastoji od taurina (oksidisani proizvod aminokiseline cisteina) i holne kiseline meñusobno vezanih peptidnom vezom. tautomerija ili dezmotropija, specijalan tip izomerije funkcionih grupa. U tautomeriji postoji ravnoteža izmeñu dva razna oblika jedinjenja od kojih svaki oblik ima svoju fukcionu grupu. Npr. u slučaju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ketoni) poznata je tzv. keto-enoltautomerija. taxis, taksis; (1) kretanje organizma u odreñenom pravcu kao reakcija na dejstva spoljašnjih draži (galvanotaksija, geotaksija, termotaksija, fototaksija, hemiotaksija). V. tropismus; (2) manualni postupak kojim se kilna sadržina, naročito u slučaju uklještene kile, vraća pomereni organ u normalan položaj. Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v. idiotija. Tay-Sachsova bolest, v. idiotija. tečni scintilacljski brojač, služi za efikasno merenje niskoenergetskih betaizračivača, X- i gama-zraka. Uzorak u tečnom stanju se mesa s fluorescentnim rastvorom, pa se pomoću odgovarajućeg brojačkog sistema odreñuje količina izotopa u uzorku. tečnost, v. humor, liquor; t. cerebrospinalna, moždanokičmena tečnost, bist-

Teichmannovi kristali ra, bezbojna tečnost koja ispunjava moždane komore, centralni kanal kičmene moždine i subarahnoidni prostor. Stvara se u visini horioidnih spletova moždanih komora a resorbuje se u venske sinuse preko Pacchionijevih moždaničnih zrnaca. Normalno je ima oko 150 ml. Sadrži pokoji limfocit, 20-30 mg°/o belančevina, oko 50 mg°/o glikoze i 720-750 mg°/o hlorida. U ležećem položaju Čoveka pri lumbalnoj punkciji ima pritisak oko 20 cm vodenog stuba. Štiti mozak i kičmenu moždinu od potresa. teflon, sintetska tkanina, politetrafluor-etilen koji nastaje polimerizacijom tetra-fluor-etilena (CF2=CF2); teflon je otporan i služi za zaštitu predmeta od korozije. V. dacron. tegljenje, v. tractio. tehničke povrede, v. traumatizam. tehnika, metod ili postupak pri nekim hirurškim intervencijama; Coffeyjeva t., metod ispravljanja izvraćene mokraćne bešike u vidu transplantacije uretera u kolon, provlačeći ga kroz zid kolona tako da ovaj deluje slično valvuli; Conwayjeva t., način popravljanja teške makromastije (ogromnih dojki) koja se sastoji od delimične amputacije dojke i slobodnom presañivanju koluta i bradavice dojke; Selñingerova t., perkutana punkcija arterije ili vene u cilju vršenja angiografije; Trueting t., način lečenja preloma kosti, koji se sastoji od strogih hirurških uslova: pranja celog ekstremiteta vodom i sapunom, brijanja dlaka, premazivanja jodom, debridiranja rane s uklanjanjem hematoma, deperiotiranih fragmenata kosti i stranih tela, repozicije preloma i posle toga se stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobiliše gipsanim zavojem; najzad daje se antitetanusni serum. tehnička atmosfera, oznaka at, vansistemska jedinica za pritisak čija je upotreba zakonski zabranjena posle 1980. godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa. Teichmannovi kristali hemina, heminski kristali nastaju raspadanjem hemoglobina uz dodatak natrijum-hlorida i sirćetne kiseline. U sudskoj medicini njihov nalaz može da posluži za dokazi793

telangiectasia vanje prisustva krvi u sumnjivim mrljama. telangiectasia, telangiektazija, proširenje grupe sitnih krvnih sudova; t.haemorrhagica hereditaria, nasledna hemoragijska telangiektazija, nasledna s malim angiomima po koži i sluznicama, praćeni često epistaksisom i krvarenjima iz organa za varenje, a ponekad i plućnim i hepatičkim arteriovenskim fistulama. Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spider t., v. spider naevL telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih kapilara. Obično se javlja u sepsi. telašce, telašca, v. corpusculum, corpuscuIa. telecentričan hromosom, hromosom sa centromerom na njegovom kraju. telekardiografija, rendgensko snimanje srca s udaljenosti 2 m od anode do filma (u anglosaksonskim zemljama udaljenost je 180 cm). Za to vreme bolesnik obično guta barijumsku pastu, pa se kroz srčanu siluetu vidi položaj jednjaka i njegov odnos sa srcem i aortom. telekobalt-terapija, dubinsko zračenje iz daljine veštačkim radioaktivnim izoto pom 60Co. V. kobaltna bomba. x telencephalon, telencefalon, veliki mozak, pripada centralnom nervnom sistemu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sastoji se od dve polutke spojene komisurama žuljevitim telom (corpus callosum) i moždanim svodom (fornix). Svaka polutka ima središnu šupljinu, bočnu komoru (ventriculus lateralis) i četiri režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepoočni (lobus temporalis) i potiljačni režanj (lobus occipitalis). Spolja je polutka naborana u vijuge (gyri cerebri) izmeñu kojih se nalaze žlebovi (sulci cerebri). U kori velikog mozga (cortex cerebri) smešteni su centri s odreñenim funkcijama. V. centri telo, v. corpus. telo čoveka, v. corpus humanum. telur, Te, hemijski element, nemetal, po hemijskim osobinama sličan sumporu. temena kost, temenjača, parna kost krova lubanje. V. os (parietale). temenac, v. fonticulus. 794

teniski lakat temenci, meki prostori izmeñu fetalnih lubanjskih kostiju. V. fontanele. temenjača, temenac, polep; masne naslage na temenu glave neke odojčadir kao proizvod lojnih i znojnih žlezda. temporalis, temporalan, slepoočni, npr. os temporale, slepoočna kost. temporalni arteritis, v. arteritis. tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti instrument koji služi za zahvatanje i pridržavanje tkiva. tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans traumatica, okoštavanje mesta u tetivi izloženih traumama; t. stenosans, stenozujući tendinitis prstiju ruke. tendo, tetiva, žila kojom se mišić pripaja na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i vezivnog omotača; t. calcaneus Achillis, Ahilova tetiva, završna tetiva troglavog mišića nožnog lista koja se pripaja na petnoj kosti i može se napipati pod kožom. tendoplastica, tendoplastika, reparatorna, plastička hirurgija tetive. tendovaginitis, zapaljenje omotača tetiva; t. hypertrophica, čvornovata zadebljanja na opružnim tetivama podlaktice i paraliza žbičnog živca u pijanista; t. purulenta, gnojno zapaljenje omotača tetive nastalo najčešće prelaskom zapaljenja iz okolnog vezivnog tkiva na sam omotač; stenozirajući t. (De Quervain), bolna stenoza omotača tetive dugog i kratkog odmicača palca; t. vaginitis crepitans, tenalgia crepitans, vrsta tendovaginitisa s. pucketavim trenjem pri kretanju tetive (usled fibrinskih naslaga). tenesmus, tenezam, bolni i bezuspešni napon prilikom pokušaja pražnjenja stolice ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i bezuspešni naponi u donjem delu rektuma; t. vesicalis, tenezmi koji ponekad postoje pri mokrenju. teniski lakat, oštećenje pripoja mišića na spoljašnjem epikondilu ramenice. Kod »backhand« udaraca, ako se ne izvode pravilno zbog vučenja mišića ekstenzora šake, dolazi do nadražaja pokostice pomenutog područja. Znak prepoznavanja u ranoj fazi: bol pri pokušaju da se podigne šaka koja visi preko ivice stola.

tenodesis (Najvažnija je prevencija, a lečenje kao i u slučaju kopljaškog lakta.) tenodesis, tenodeza, učvršćivanje tetiva mišića van funkcije za kost u blizini zgloba. Tenodeza se vrši u cilju da se zglob dovede i održi u pogodnom položaju. tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama, sin. tenontodynia. tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje Tenonove kapsule. Kapci otečeni, hemoza vežnjače, bol. Etiologija: infektivna oboljenja, sepsa, angina, posle operacije razrokosti. Tenonova čahura, capsula bulbi, fibrozni omotač očne jabučice, pričvršćuje je in situ, štiteći od naglih pokreta očnih mišića. V. capsula Tenoni tenorrhaphia, tenorafija, zašivanje razdvojenih krajeva tetive. tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje ovojne tetive. Sin. tendovaginitis. tenotomia, tenotomija, operacija na spoljnjim mišićima oka koja sé sastoji u delimičnom ili potpunom presecanju njegova pripoja za očnu jabučicu. Ima zä cilj slabljenje mišića kada je njihova funkcija pojačana. tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva. tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v. intraokularni pritisak. tenzidi, sin. deterdženti, atkilbenzoesulfonati. Bela amorfna masa dobro rastvorljiva u vodi. Daje obilnu penu, već pri koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju površinski napon, veoma dobro skidaju nečistoću s predmeta i rublja. Široko se primenjuju u domaćinstvima i industriji, slabo su toksični. Na potrošnju ne utiče tvrdoća vode. Smrtna doza l do 2 g na kg telesne težine sporo se izlučuje iz organizma. teorije o delovanju žarišta: mikrobna t., mikroorganizmi iz žarišta raznose se putem krvotoka po organizmu i dovode do oboljenja udaljenih organa; alergenska t., žarište je izvor alergena, koji senzibilišu organizam; t. neurovaskularne distrofije, žarište je polje remećenja vegetativnih funkcija i izvor patoloških nadražaja koji se preko vegetativnog nervnog sistema prenose u pojedina tki-

teritorijalne bolnice va i organe. U njima nadražaji dovode do remećenja cirkulacije i stvaraju oboljenja. terapija, v. therapia. terapijska doza, v. dosis. terapijska širina leka, razlika izmeñu toksičke doze nekog leka za čoveka i njegove srednje terapijske doze. terapijski indeks, odnos izmeñu srednje letalne doze (LD50) i srednje efikasne doze (ED50) nekog leka (podaci dobiveni prilikom oglednih istraživanja na životinjama). teratogeni, činioci koji izazivaju uroñene nakaznosti. teratoma, teratom, novofaslina koja sadrži organe ili razvijene strukture sva tri germinativna lista. Teratomi nastaju od totipotentnih ćelija obično jajnika ili semenika ili od ostataka nediferentovanog tkiva najčešće u sakrokokcigealnom predelu ili u osnovi lubanje, u srednjoj liniji meñugruña ili trbušne duplje, kao i na drugim mestima. teratozoospermia, teratozoospermija, pojava patoloških oblika semeglavaca (v.tamo) u velikom procentu (više od 40% semeglavaca). terbium, Tb, hemijski element, metal, spada u lantanoide. Terebinthina, terpentin, gust balzam, svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija se od raznih vrsta Pinusa. Sadrži 70-80% smola i 15-30% terpentinskog ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obliku linimenta i masti. V. Aetheroleum Terebinthinae. terebrans, koji buši, provrćuje, npr. grizlica želuca ili dvanaestopalačnog creva. teres, obao, obal, npr. musculus teres minor, mali obli mišić. teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove za lečenje i hospitalizaciju povreñenih i obolelih s odreñene teritorije, smeštene su najčešće u manjim naseljima (u zgradama sanitetskih i drugih ustanova, u seoskim kućama itd.) ili su se za njih pravili posebni objekti, obično za tajne bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u Šumama ili drugim zaštićenim mestima, dalje od komunikacija; posebna se pažnja obraćala izradi tajnih podzemnih 795

termalizam skloništa (baze, bunkeri) za sklapanje povreñenih i oboleHh u slučaju opasnosti. V. vojnosanitetska baza. termalizam, sve više obuhvata banje: njihovu organizaciju, opremu, njihove urbanističke probleme i dr., kako u administrativnom, tako i u terapijskom pogledu. termalno-mineralna voña, v. voda. terme, v. thermae. terminalis, terminalan, (1) krajnji, završni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2) koji se javlja pred smrt. terminalni ileitis, v. ileitis. terminalno C, kraj polipeptidnog lanca na kome se nalazi slobodna alfa-karboksilna grupa koja pripada poslednjoj aminokiselini u tom lancu. Terminalno C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprotni kraj lanca označava se sa terminalno N. termodinamička temperatura, sin. apsolutna temperatura, veličina koja se meri kao funkcija energije koju poseduje odreñena supstancija. Termodinamička temperatura se smatra osnovnom fizičkom veličinom čija jedinica kelvin (simbol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI. termodinamika, naučna disciplina koja proučava energetske transformacije. U užem smislu se odnosi na pretvaranje toplotne energije u druge oblike energije. termokauter, instrument koji služi za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva pomoću toplote. V. Paquelin. termoklimatizam, sve što se odnosi istovremeno i na banje i na klimatska mesta. termoregulacija, složen mehanizam kojim homeotermni organizmi održavaju stalnu telesnu temperaturu bez obzira na temperaturu spoljašnje sredine. termoregulacioni aparat, pribor koji učestvuje u održavanju telesne temperature a čine: termoregulacioni centar u hipotalamusu koji reguliše odnos izmeñu količine stvorene i odate toplote, u zavisnosti od uslova u kojima se organizam nalazi. termostat, zatvorena komora u kojoj se može održavati stalna temperatura odreñene visine. 796

test terpentinsko ulje, v. Aetherolea. terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zemlja, higroskopna masa slična brašnu nastala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sastoji se uglavnom od silicijum-dioksida. Sin. infuzorijska zemlja. teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored zuba usled nedostatka prostora; primarna t., v. macro do ntio; sekundarna t., stečena nepravilnost, nastaje ü nizu stalnih zuba kada usled prevremeno izvañenih ili karijesom oštećenih mlečnih kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu osloboñeno mesto na viličnom grebenu. test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled, opit, ispitivanje; (2) naročita hemijska reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i ustaljenih ispitivanja koja imaju za cilj da pomoću utvrñenih merila ustanove stanje psihičkih funkcija, npr. pamćenja, inteligencije, pažnje itd.; Abramsov t., za odreñivanje olova u mokraći; acetonski t., test za utvrñivanje prisustva acetona u mokraći; acetosirćetne kiseline t., test za otkrivanje acetosirćetne kiseline u mokraći; ACTH-t., test za stimulaciju kore nadbubrežnih žlezda; izvodi se infundovanjem ACTH (v. tamo) ili intramuskulnim davanjem sintetskog ACTH - »Syncathena« (»Syncathenski test«); Addisov t., test odreñivanja specifične težine mokraće posle izbegavanja tečne hrane u toku 24 časa; Adlerov t., benzidinski test; adrenalinski t., epinefrinski test; aglutinacijski t., dijagnozni test u kome se vrši aglutinacija bakterija ili drugih ćelija; albuminski t., testovi za otkrivanje belančevina u mokraći; alizarinski t., test za indirektno odreñivanje kiselosti mokraće na osnovu njene boje posle uzimanja alizarina; Allenov t., test za odreñivanje glikozurije; Althausenov t., test apsorpcije galaktoze; ambinonski t., test za stimulaciju štitaste žlezde; izvodi se intramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u nas, registrovan preparat ovog hormona nosi fabrički naziv »Ambinon«, pa otuda i ime testa; angiotenzinski t., test za indirektno odreñivanje renina (V. tamo) u krvi (zove se još i Kaplan-Silahov test), izvodi se infundovanjem od-

r

test reñene količine angiotenzina (v. angiotensin); antiglobulinski t., Coombsov test; antistreptolizinski t. (ASTO), koristi se za dijagnostikovanje reumatizma i drugih posledica streptokoknih infekcija. Titar veći od 1/200 je pozitivna reakcija; Aptov t., test za odvajanje fetusnog hemoglobina od hemoglobina odraslih; argininski t., test za stimulaciju izlučivanja HGH (v. tamo); izvodi se infundovanjem odreñene količine aminokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov t., test za odreñivanje acetosirćetne kiseline u mokraći; Ascheim-Zondekov t., ovi autori su utvrdili da posle potkožnog ubrizgavanja mokraće trudne žene nezreloj ženki miša dolazi, usled prisustva horiogonadotropnog hormona, do promena na jajnicima mišice. Posle nekoliko dana na jajnicima ogledne životinje zapaža se veliki broj zrelih folikula, krvarenje u jajnicima i stvaranje žutih tela. Koristeći svoja zapažanja Ascheim i Zondek su prvi stvorili biološku metodu za ranu dijagnozu trudnoće; Ascolijev t. termoprecipitacije, test kojim se odreñuje, dokazuje antigen (precipitinogen) ekstrakta od inficiranih tkiva ili leševa. Dodavanjem suspenziji ekstrakta antiseruma (precipitina) javlja se precipitacija u vidu prstena, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva zaraženi bacilima antraksa. Ovaj test se koristi najviše u veterinarskoj praksi; Aswoodov t., ispitivanje težinskog razvoja materice u cilju procene estrogenih i progestogenih svojstava ženskog organizma; Au t., za ispitivanje krvi davalaca na australijski (Au)-antigen; autohemolizni t., test za utvrñivanje odreñenih hemoliznih bolesti; Bachmanov t., test za dijagnozu trihinoze, pomoću intradermne reakcije; Bangbv t., za dijagnostikovanje bruceloze u stoke; bazofilne degranulacije t., test za utvrñivanje preosetljivosti na odreñene antigene; Benedictov t., test za odreñivanje glikoze u tečnostima; Benedictov i Murlinov t., test za odreñivanje aminokiselina u mokraći; bentonitski t,, test za dijagnostikovanje reumatoidnog artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi

test u stolici; beta t., psihološki test za utvrñivanje stepena inteligencije; biološki t., (stom.), v. test blokirajući; biuretski t., test za odreñivanje belančevina u tečnostima; ðolenov t., dijagnozni test za otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-, rakcije koaguluma; bromsulfoftaleinski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje jetre, na osnovu klirensa te boje; brucelinski t., intradermni test za utvrñivanje bruceloze; Casoni-Botterijev t., intradermni test za utvrñivanje ehinokokoze; cefalin-holesterolski t., flokulacijski test za funkciono ispitivanje jetre; blokirajući t., (stom.) dijagnostička metoda kojom se, inaktivisanjem dejstva žarišta, dokazuje njegovo prisustvo u organizmu. U oblasti posledičnog oboljenja dolazi do kratkotrajnog poboljšanja. Sin. biološki test. V. Hunekeov fenomen (test); Bottyänov t., (stom.) dijagnostička metoda za dokazivanje žarišne infekcije i utvrñivanje lokalizacije njena žarišta. To je izazovni test, posle koga nastaju pogoršanja u predelu žarišta i posledičnog oboljenja. V. test, provokacioni; Carter-Robbinsov t., test za diferentovanje različitih oblika polidipsije (v. polydipsia); izvodi se praćenjem količine izlučene mokraće posle intravenski ubrizganog rastvora kuhinjske soli u odreñenoj koncentraciji; Chapmanov t., test kojim se fizičkim pregledom trbuha otkriva akutni abdomen; Chvostekov t., test za utvrñivanje prenadraženosti mišića lica u latentnoj tetaniji; »cold pressure« t., (engl. - »hladni pritisak«), test kojim se odreñuje reagovanje arterijskog krvnog pritiska kada se ruka od lakta do šake uroni u ledenu vodu (u vegetativno labilnih i u esencijalnoj hipertenziji, arterijski krvni pritisak poraste ili ostaje neizmenjen); Coombsov t., test za utvrñivanje prisustva antitela ili autoantitela na opni eritrocita (direktni Coombsov test), ili u serumu (indirektni Coombsov test); Davidsohnov t., test za utvrñivanje infektivne mononukleoze; dehidroholatski t., test za utvrñivanje brzine krvotoka; deksazonski (ili deksametazonski t.,) test za isključenje kore nadbubrežne 797

test žlezde, a izvodi se, najčešće, davanjem deksametazona (v. dexamethasone, u nas fabrički naziv preparata i »Dexason«); služi za ispitivanje osovine ACTH (v. tamo) - kora nadbubrežne žlezde; Dickov t., test za odreñivanje postojanja imuniteta prema šarlahu intradermnim ubrizgavanjem filtrata kulture hemolitičkih streptokoka; dilucioni t. (Volhard), test kojim se ispituje sposobnost bubrega za eliminaciju količine tečnosti. Sastoji se u tome što se ispitaniku ujutro da natašte i posle pražnjenja mokraćne bešike da popije 1-1,5 lit. nezasladenog čaja. Ispitivana osoba mokri u posebne posude svakih pola časa u toku četiri časa. Mere se volumen i specifična težina svake porcije izluče-ne mokraće. Osoba s normalnom funkcijom bubrega izluči svu unetu količinu tečnosti u toku 3 do 4 časa. Specifična težina izlučene mokraće ne treba da bude veća od 1002 do 1003; Doizy-Curtisov t., biološki metod koji koristi kao farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane ili infantilne mišice, stvaranje vaginalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^ reñivanje vremena krvarenja; Donneov t., test za otkrivanje gnoja u mokraći; Dumontpallierov t., test za odreñivanje bilirubina u mokraći pomoću 1% tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.) dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Blokirajući test, kojim se, primenom mikrodoza rendgenskog zračenja u predelu žarišta, postiže privremeno poboljšanje posledičnog oboljenja; Ehrlichov t., test za odreñivanje urobilinogena u mokraći; ElIsworth-Howardov t., test za diferentovanje hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis) od pseudohiperparatireoidizma (v. pseudohyperparathyreosis); izvodi se praćenjem količine izlučenog fosfora u mokraći tokom 24 časa posle intravenski datog standardizovanog parahormona (v. tamo); epinefrinski t., test za utvrñivanje prirode neutropeni-je (leukopenije); euglobulinski t., test za utvrñivanje patološke fibrinolize; Ewaldov t., test za utvrñivanje sone ki798

test seline u želudačnom soku; Fahraeusov t. odreñivanje brzine sedimentacije eritrocita; Fehlingov t., test za utvrñivanje glikozurije i njenog stepena; Fennerov t., dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Primenom malih doza penicilina privremeno se podstiče žarište i pogoršava posledično oboljenje; fibrinogenski t., odreñivanje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije radioaktivnog joda u štitastoj žlezdi, primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde uživo. Posle unošenja dijagnostičke doze radioaktivnog joda, odreñuje se brzina njegova vezivanja (procent fiksacije) u štitastoj žlezdi, najčešće posle 2,3, 4 i 24 časa; flokulacioni t. po Ramonu, služi za odreñivanje vrednosti seruma i toksina; foam t., (engl.) test za utvrñivanje bilirubina u mokraći na osnovu .promene boje pene mokraće; Folin-Wuov t., test za odreñivanje glikemije; formol-gel t., test za dijagnozu kala-azara; Fouchetov t., test za odreñivanje bilirubina u krvi; Freiov t., specifičan za utvrñivanje IV veneričkog oboljenja (lymphogranuloma venereum) intradermnim ubrizgavanjem antigena dobijenog punktatom bubona; Friedmanov t., modifikovana A.Z. metoda se izvodi tako da se po ubrizgavanju mokraće, ispitivane na trudnoću, u venu nezreloj ženki zeca u pozitivnoj reakciji već posle 48 časova dolazi do istovetnih promena na jajnicima zečice (kao u A.Z. na mišicama). Preimućstvo Friedmanove metode je u tome što je brža i što su promene na jajnicima zečice izraženije; Frommerov t., test za utvrñivanje acetona u mokraći; Galli-Maininijev t., za ogled služi mužjak žabe (Rana esculenta) u koga se u slučaju pozitivne reakcije u jazvi nañe veliki broj semeglavaca. Pored ovih bioloških testova danas se najčešće koristi imunološki test koji se osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Mayerov t., dijagnostičkoj^terapijska metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta i lečenje fokalnih bolesnika. Izazovni test, u kome primenom naročito pripremljenih seruma, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta i posledič-

test nog oboljenja. Daljom primenom se može postići izvestan uspeh u lečenju tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za odreñivanje acetona u mokraći; glikoze podnošenja t., test opterećenja glikozom za ispitivanje funkcijskog stanja jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Labbéov test, GTT; glukagonski t., test za ispitivanje glikogenske rezerve organizma (u prvom redu jetre) i funkcije srži nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgavanjem l mg glukagona; Gmelinov t., test za ispitivanje žučnih pigmenata u mokraći; Graefeov t., test za ispitivanje pokreta očnih jabučica u hipertireoidizmu; Grahamov t., oralno ili intravensko davanje tetrajodoftaleina radi holecistografije; Gruber-Widalov t., v. Widalov test; gvajakov t., test za otkrivanje krvi u stolici; Günzburgov t., test za odreñivanje HCl u želudačnom soku; Hamov t., test za dijagnostikovanje paroksizmalne noćne hemoglöbinurije; Hangerov t., cefalin-holesterolski test; Harrisonov t., test za odreñivanje bilirubina u mokraći; Hartov t., test za odreñivanje beta-oksibuterne kiseline u mokraći; Hayov t., test za odreñivanje žučnih soli u mokraći; Hechtov t., test za dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odreñivanje belančevina u mokraći; Henryjev t., test za otkrivanje malarije; Hessov t., test za ispitivanje otpornosti kapilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za utvrñivanje insipidnog dijabetesa, v. test Jadrešić-Maira; Hildebrandtov t., test za otkrivanje urobilina u mokraći; histaminski t., test za ispitivanje veličine želudačnog lučenja. Danas se upotrebljava pojačani histaminski test; Hogbenov t., za test se koristi ženka žabe (Xenopus) kojoj se u leñnu limfnu kesu ubrizga mokraća (ispitivana na trudnoću) i posle 8-10 časova u slučaju pozitivne reakcije žaba izbacuje jajne ćelije, koje su mikroskopski lako vidljive; Howellov t., test za ispitivanje koagulacije rekalcifikovane plazme; Hunekeov t., dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Blokirajući test u kome nastaju privremena poboljšanja posledičnog oboljenja. Može se primeniti

test samo u oboljenjima sa subjektivnim tegobama, u vidu bola ili svraba. Sin. fenomen, Hunekeov, Impletol test; ikterusnog indeksa t., test odreñivanja bilirubina u plazmi; indigo-karminski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; intrakutani t., test koji posle ubrizgavanja nekog antigena u kožu pokazuje osetljivost organizma prema tom antigenu; Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen; insulinski t., test za stimulaciju izlučivanja HGH (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice kristalnog insulina (v. tamo) intravenski; t. inteligencije, metoda odreñivanja stupnja inteligencije, v. količnik inteligencije; Jacobsthalov t», test za dijagnostikovanje sifilisa; Jadrešić-Maira t., test služi za ispitivanje funkcije neurohipofize; jednostavan i u ambulantnim uslovima lako izvodljiv praćenjem količine izlučene mokraće u odreñenim vremenskim periodima posle popijene odreñene količine vode odnosno 1%nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t., test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t., (stom.) dijagnostička metoda za dokazivanje žarišne infekcije zubnog porekla; Kjeldahlov t., test za odreñivanje azota u telesnim tečnostima; klirensa (clearance) t., v. clearance; koagulazni t., test za dokazivanje patogeniteta stafilokoka. Patogeni sojevi stafilokoka koji produkuju enzim-koagulazu sposobni su da izvrše koagulaciju oksalatne plazme zečeva i nazivaju se koagulaza pozitivni; t. komplementa fiksacije, v. fiksacija; koncentracijski t., test za odreñivanje koncentracijske sposobnosti bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktivski t., test za ispitivanje osetljivosti na polene; Korotkoffov t., test za ispitivanje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t., služi za utvrñivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kožu zdrave osobe, a posle 24 časa se na to mesto unosi odgovarajući antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab, crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko oboljenje; Kveimov t., test za dijagnostikovanje sarkoidoze; latex t.aglutinacijef služi za dijagnozu reumatoidnog art799

test ritisa; Landsteinerov t., test za utvrñivanje paroksizmalne hemoglobinurije na hladnoću; Legalov t., test za odreñivanje acetona u mokraći; leucinski t., test služi za ispitivanje hiperinsuliniz-ma (v. hyperinsulinismus) ako postoji povećana osetljivost beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca na aminokiselinu leucin; Liebenov t., test za odreñivanje acetona u mokraći; lizin-vazopresin-ski t., test za stimulaciju izlučivanja ACTH (v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin služi kao »releasing« hormon (v. tamo) za ispitivanje sposobnosti prednjeg režnja hipofize da izlučuje ACTH; lupus eritemskih ćelija t. (LE-t.), test za otkrivanje antinukleusnih antitela u sistemskom eritemskom lupusu; Mac Laganov t., timolskog zamućenja test Mac Leanov t., test za utvrñivanje mlečne kiseline u želudačnom soku; Mantouxov test, test za utvrñivanje postojanja tuberkulozne infekcije i alergije intrakutanom injekcijom razblaženog tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije pojaviće se infiltracija i hiperemija u slučaju pozitivne reakcije; Marshov t., test za otkrivanje, arsena u tkivima;^ Masterov step-t., za ispitivanje koronarne insuficijencije; McClure-Aldrichov t., intrakutani test za utvrñivanje sklonosti za zadržavanje natrijuma; Meinickeov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitivanje lučenja žuči preko sonde posle davanja magnezijum-sulfata; metopironski t., test za ispitivanje sposobnosti prednjeg režnja hipofize da endogenom stimulacijom izluči ACTH (v. tamo), v. i metopiron; Millonov t., test za odreñivanje belančevina i drugih azotnih jedinjenja; Morov t., pojava papule na delu kože u koju je utrljana tuberkulinska mast. Služi za dijagnostikevanje tuberkuloze ili postojanja tuberkulinske alergije; Murphyjev t., palpatorni test za ispitivanje osetljivosti žučne kesice; t. neutralizacije za ispitivanje moći nekog seruma da neutralise patogene sposobnosti nekog virusa ili drugih mikroorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobilizacije treponema (TIT), ovim testom 800

test se dokazuje prisustvo imobilizina, specifičnih antitela u serumu bolesnika, inficiranih sa T. pallidum kao i drugim treponemama. Nelsonov t. je u pogledu specifičnosti i osetljivosti iznad klasičnih seroloških reakcija za dokazivanje luesa; nikotinski t., test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako što se prati izlučena količina mokraće posle intravenski ubrizganog nikotina; nitroprusidni t., test za otkrivanje acetona u mokraći. Sin. Legalov test; Nylanderov t., test za otkrivanje glikoze u mokraći; Obermayerov t., test za odreñivanje indikana u mokraći; t. opterećenja glikozom, test za ispitivanje sposobnosti beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa da u potrebnoj količini i u potrebno vreme izluče potrebne količine insulina (v. tamo); izvodi se oralnim ili, još pouzdanije, intravenskim ubrizgavanjem odreñene količine glikoze (najbolje, uz istovremenu kontrolu vrednosti imunološki reaktivnog insulina). Sin. Lobbéov test; Pandyjev t., test za odreñivanje globulina u cerebrospinalnoj tečnosti; Paul-Bunnellov ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reakcija hetef ofilnih antitela za dokazivanje infektivne mononukleoze; patch t., vrsta kožne probe za alergiju koja se izvodi tako što se alergenom natopljena gaza stavi na kožu i fiksira 24 časa pripojnim flasterom; Perlsov t., test za dokazivanje hemosiderina pomoću pruskog plavila; Pettenkoferov t., test za dokazivanje žučnih kiselina u mokraći; phenolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ograničena zapaljenjska reakcija kože posle inokulacije tuberkulina skarifikacijom. Služi za dijagnostikovanje tuberkuloze i za ispitivanje stepena alergije prema tuberkulozi; pitresinski t., test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako što se prati izlučena količina mokraće posle intramuskulno datog pitresina (v. pitressin); bolesnici s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis) prestaju da piju, a bolesnici s drugim oblicima polidipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju

test i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., služi za utvrñivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kožu zdrave osobe, a posle 24 časa se na to mesto unosi odgovarajući antigen; precipitinski t., svaki test u kojeg je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj tečnosti pri dodatku reagensa javlja talog; »primogonilski« t., test za stimulaciju izlučivanja androgena (v. tamo) testisnog porekla [»Primogonyl» - primogonil - naziv je preparata koji sadrži HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva pomoću ponašanja ili govora motivacione sile koje nisu dostupne svesti; protrombinski t., Ouickov test; protrombinske potrošnje t., test za utvrñivanje funkcionog stanja trombocita i veličine stvaranja tromboplastina u toku koagulacije; provokacioni t., (stom.) dijagnostička metoda u kojoj se izazivanjem i oživljavanjem žarišta dokazuje njegovo prisustvo u organizmu, kao i (ili) postojanje žarišne infekcije; psihološki t., najrazličitiji postupci koji omogućuju funkciono procenjivanje različitih psihičkih svojstava ispitanika; Quickov t., (1) za funkcijsko ispitivanje jetre na osnovu veličine izlučivanja hipurne k.; (2) odreñivanje protrombinskog vremena; Rivaltin t., za odreñivanje količine belančevina u izlivenim tečnostima u pleuri i drugim telesnim šupljinama; Robinson-Kepler-Powerov t., za odreñivanje funkcijskog stanja kore nadbubrežnih žlezda pomoću veličine izlučivanja vode posle vodenog opterećenja; Rorschachov t., jedan od projektivnih testova. Ispitivana osoba redom opisuje deset slika dobivenih pravljenjem mrlja od mastila (»krmača«). Odgovori su standardizovani i daju »sliku ličnosti«, motivacione sile i emocije koje nisu dostupne svesti. Ovde su neizbežno izražene i sklonosti samog ispitivača; Rumpel-Leedeov t., test za ispitivanje kapilarne rezistencije komprimovanjem nadlaktice pomoću gumene poveske; Sabin-Feldmanov t., test za dijagnozu toksoplazmoze pomoću metilenskog plavog (t, boje); Salkowskijev t., test za odreñivanje ugljen-monoksida 51 Medicinski leksikon

test u krvi; Salomonov t., test za dokazivanje karcinoma želuca na osnovu prisustva belančevine u želudačnom soku; Schickov t., služi za utvrñivanje prisustva ili odsustva antitoksina u serumu, odnosno za dokazivanje osetljivosti prema difteriji. Pozitivna reakcija znači da je ispitivana osoba osetljiva prema difteriji, dok negativna znači da je otporna; Schillingov t., test za ispitivanje veličine apsorpcije vitamina Bj2 u tankom crevu; Schirmerov t., služi za odreñivanje jačine lučenja suza. Papirna traka odreñene dužine i širine stavi se jednim delom u konjunktivalni špag i posmatra koliki se deo trake o vlazi u toku pet minuta; Schlesingerov t., test za dokazivanje uzobilina u mokraći; scratch t., kožna proba na alergiju. Odreñeni alergen se stavlja na mesto koje je površinskim grebanjem osposobljeno da resorbuje male količine alergina; screening t. (engl.), test koji treba da isključe osobe koje nisu obolele od bolesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su ti testovi pozitivni treba primeniti specifičnije testove; sedimentacije eritrocita t., odreñivanje brzine sedimentacije eritrocita u Westergrenovim cevčicama; sekretinski t., test za ispitivanje funkcije pankreasa; serološki t., svaki test koji se vrši s krvlju ili serumom bolesnika; Sia t., test za dokazivanje makroglobulina pomoću destilovane vode; Spenglerov t., dijagnostičko-terapijska metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta i lečenje bolesnika od njih. Provokacioni test, u kome primenom rastvora imune krvi, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta i konsekutivnog oboljenja. Daljom primenom se može postići izvesno poboljšanje posledičnog oboljenja; »step-test«, postupak merenja fizičke radne sposobnosti ili funkcione sposobnosti kardiovaskularnog sistema korišćenjem penjanja na klupicu ili stepenice odreñene visine i u odreñenom tempu. Najačešće se prati frekvencija srca neposredno po završenom radu. Manja frekvencija srca ili njeno brže smirivanje - bolji rezultat; t. stimulacije, služe za ispitivanje funkci-

801

test je, npr. endokrinih žlezda posle primene odgovarajućih hormona prednjeg režnja hipofize odnosno hipotalamusa ili drugih odgovarajućih materija sa sposobnošću podsticanja funkcije odreñene žlezde; Straussov t., test za dokazivanje mlečne kiseline u želudačnom soku; Sulkowitchev t., test za dokazivanje kalcijuma u mokraći; supresioni t., služe za ispitivanje funkcije npr. endokrinih žlezda posle primene odgovarajućih hormona ili drugih odgovarajućih materija kojima se suzbija funkcija odreñene žlezde; Thornov t., modifikovan ACTH- test (v. tamo) pri čemu se broje eozinofilni leukociti u krvi (test je nedovoljno specifičan i osetljiv); timolskog zamućenja t.» test za funkcijsko ispitivanje jetre; tireoidni supresijski t., primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Pre i posle davanja odgovarajuće doze tireoidnih hormona odreñuje se tireoidna fiksacija radioaktivnog joda. Ukoliko je očuvan mehanizam povratne sprege hipotalamus-hipofi-zatireoideja, fiksacija se smanjuje najmanje za 30% od početne vrednosti; tolbutamiñski test za ispitivanje spo-x sobnosti beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca gušterače da u potrebnoj količini i u potrebno vreme izluče potrebne količine insulina (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem odreñene količine tolbutamida (v. tamo); Töpferov t., test za kvantitativno odreñivanje sone kiseline u želudačnom soku; tourniquetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test; Treponemae pallidum !mobilizacije t., specifičan serološki test za otkrivanje sifilisa; tromboplastinske generacije t., test za odreñivanje veličine stvaranja tromboplastina; Trommerov t., test za otkrivanje glikoze u mokraći; t. trudnoće, u slučaju otežane dijagnoze trudnoće (usled mioma materice, debelog trbušnog zida, preosetljive bolesnice) za postavljanje njene dijagnoze služe biološke i imunološke metode. One se zasnivaju na ispitivanju mokraće. Biološke metode počivaju na dokazivanju prisustva horiogonadotropina u velikoj količini u mokraći ubrzo posle nidacije

802

test oploñenog jajeta; tuberkulinski kožni t., vrši se u cilju da se utvrdi da Ii je neka osoba već inficirana bacilima tuberkuloze, a odreñuje se i stepen njegovog imuniteta prema tuberkuloznoj infekciji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Izazovni test u kome, posle primene ultrazvučnih talasa, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta; van den Berghov t., test za odreñivanje bilirubina u plazmi ili serumu; van Slykeov t., test za odreñivanje azota aminokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t., (1) za odreñivanje hlorida u plazmi ili mokraći; (2) test dilucije i koncentracije služi za ispitivanje funkcije bubrega; Waalero-Roseov t., test za dijagnozu reumatoidnog artritisa pomoću aglutinacije ovčijih eritrocita; Wassermannov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Weberov t., (1) uporeñivanje kostne sprovodljivosti na oba uha istovremeno. Vrši se stavljanjem zvučne viljuške na teme ili na čelo u sagitalnoj ravni. Pri postojanju oštećenja sprovodnog aparata uha ton se čuje bolje bolesnim uhom, a pri oštećenju prijemnog aparata (unutrašnjeg uha) zdravim uhom; (2) gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici; (3) test za odreñivanje indikana u mokraći; Weibergov t., test fiksacije komplementa za dijagnozu ehinokokoze; VVid-Gimzellov t., imunološki test uveden od ovih autora ima prednost u odnosu na biološki test jer ne iziskuje eksperimentalne životinje i u slučaju trudnoće već posle dva časa dokazuje prisustvo horiogonadotropina u ispitivanoj mokraći; Widalov t., test aglutinacije tifusne salmoneloze pomoću seruma bolesnika služi za dijagnozu crevnog tifusa; t. za dokazivanje žarišne infekcije dentogenog porekla, dokazuju postojanje alergije na antigene iz žarišta, a time dokazuju i stanje žarišne infekcije u organizmu; t. žeñanjem, test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo); izvodi se uskraćivanjem uzimanja tečnosti u toku 12-24-36 časova; bolesnici s insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus) nisu sposobni da izdrže ovaj test.

tetanus tetanus (sklopac, zli grč), teško akutno oboljenje s toničkim grčom i paroksizmima. Nastaje posle prodora B. tetani kroz povredu na koži ili sluznici. Prvi simptom bolesti je stegnutost vilica *(trizmus). Zatim nastaje ukočenost svih mišića (tonusni grč). Česti su i kratkotrajni konvulzivni grčevi koji se ponavljaju (paroksizmi). Ima više kliničkih oblika tetanusa, što uglavnom zavisi od ulaznih vrata infekcije; cefalični t., nastaje posle povrede na licu s pojavom jednostrane paralize facijalnog nerva, te je lice asimetrično. Smrtnost u tetanusu je oko 30%, a u ginekološkom i neonatalnom tetanusu - preko 80%; generalizevani t., ima izražen tonusni grč i paroksizme; ginekološki t., nastaje posle kriminalnog pobačaja, ili nehigijenskog poroñaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i redak, a odlikuje se ukočenošću samo povreñenog ekstremiteta; t. novoroñenčeta nastaje infekcijom pupčanog patrljka prilikom presecanja i podvezivanja pupčane vrpce. Nakon 5-10. dana od roñenja, novoroñenče prestaje da sisa i plače zbog stegnutih vilica, a ćelo se telo ukruti. tetanusni antitoksin, v. serum. tetiva, v. tendo. tetovisanje, (1) pege ili šare (likovi) u koži koje se veštački postižu unošenjem obojenih ili nerastvorljivih čestica u kožu ubodima; (2) t.rožnjače, obojavanje belih ožiljaka rožnjače hloridom zlata ili kineskim tušem iz kozmètskih razloga. Danas je ovu metodu potisnula keratoplastika. Tetracaini chloriñum (tetrakain-hlorid), lokalno anestetičko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline; oficinalan je prema našoj farmakopeji. tetraciklini, grupa antibiotika u koju spadaju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice Streptomyces aureofaciens), oksitetraciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice Streptomyces viridifaciens) i polusintetski demetil-hlortetraciklin (demeklociklin), pirolidinometil-tetraciklin (rolitetraciklin, metaciklin i doksiciklin. 51*

thalamotomia Spadaju u grupu antibiotika širokog spektra. Tetracyclini chloriñum (tetraciklin-hlo rid), antibiotik širokog spektra; oficinalan je prema našoj farmakopeji. tetrada, u genetici grupa od četiri združene hromatide u toku sinapse ili grupa od četiri haploidne ćelije koje proističu iz mejoze. tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko jedinjenje olova, koje se dodaje benzinu za povećanje oktanskog broja, odnosno protiv lupanja motora. U organizam prodire inhalacijom i kroz kožu usled rastvorljivosti u lipoidima izaziva mentalne simptome, pa i smrt. Naziva se i etil-gas. tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thyroxin. tetrajodophenolphthalein, tetrajodofenol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedinjenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava se u rendgenologiji kao kontrastno sredstvo za snimanje žučne kesice. Obično se uzimala peroralno. tetralogia Fallotova, uroñena srčana mana, ispoljava se stenozom plućne arterije, defektom meñukomorske pregrade, jašućom aortom, nad meñukomorskom pregradom i hipertrofijom desne komore. Tetramethylthionini chloriñum, v. Methylenum coeruleum. tetramizol, anthelmintičko sredstvo protiv askarida. tetraploid, poliploidna ćelija koja u svom jedru ima četiri haploidne garniture hromosoma (4 genoma). Tetraploid se označava s 4N V. polyploicL tetraploidija, prisustvo u ćelijskim jedrima četverostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia. tetrasomia, tetrasomija, prisustvo četiri homologna hromosoma u jedrima diploidnih ćelija (2N+ 2). V. polysomia. thalamotomia, talamotomija, hirurško izvoñenje ograničene lezije talamusa; th. anterior, vršenje lezije prednjeg jezgra talamusa; th. dorsomedialis, vršenje lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.

803

thalamus

therapia

thalamus, talamus, vidni brežuljak, deo glatke mišiće bronhija (bronhodilatameñumozga, predstavlja potkorni sentorno). Oficinalan je prema našoj farmazitivni centar, a sadrži i refleksne centre kopeji. za miris i vid. Theophyllinum, teofilin, jedan od purinthalassanaemia, talasanemija, grupa naskih derivata (1,3-dimetilksantin) u lišslednih hemoliznih anemija čija je glavću čaja, a dobija se i sintetski. Ima jako na karakteristika smanjena sinteza jeddiuretičko dejstvo, širi koronarne krnog ili više globinskih polipeptidnih lavne sudove, opušta bronhijalne mišiće i naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i deluje nadražajno na centralni nervni beta-talasemija su najčešće. U homozisistem. Oficinalan je prema našoj fargotnom obliku talasanemija predstavlja makopeji. vrlo tešku hemoliznu anemiju, a u hete- therapeutica, grana medicine koja prorozigotnom obliku blagu anemiju; alfaučava lečenje bolesti. V. therapia. t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi- therapia, terapija, lečenje, upotreba mera i gotni oblik nije kompatibilan s životom; sredstava koji suzbijaju i lece neke bobeta-t., smanjena sinteza beta-lanca helesti; actinotherapia, aktinoterapija, moglobina; homozigotni oblik (Cooleyjeterapijsko iskorišćavanje biološkog dejva anemija) mediteranska anemija, postva zračne energije hemijski aktivnog znata i kao talasanemija major, potpuni dela svetlosnog spektra, plavih, ljubinedostatak HbA, izražena hemolizna, častih i ultraljubičastih zrakova (npr. hipohromna anemija, hepato- i splenozračenje kvarc-lampom); Curie-theramegalija, deformacije skeleta, mongopia, Kiri-terapija, lečenje radijumom, v. loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se radij um-terapija; depo-t., produženo tejavlja već u novoroñenčeta; heterozigotrapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u ni oblik, talasanemija minor, sinteza organizmu i mogućnost dugog (oko 20 beta-lanca nešto smanjena i usporena, dana) postupnog prožimanja organizma prisustvo većih količina HbA2; ponekad dejstvenom materijom; elektrokonvulpostoji umerena anemija i splenomega-x zivna t., lečenje psihoza kratkotrajnim lija; delta-t., heterozigotna talasanemija propuštanjem naizmenične struje kroz u koje je smanjena sinteza delta-lanca, mozak. Sin. EKT. V. elektrošok; t. elekbez kliničkih pojava; t. intermedia, tatrošokom, terapija šokom izazvanim lasanemija koja se, po težini kliničke slielektričnom strujom, sastoji se u izazike, nalazi izmeñu homozigotnog i hetevanju epileptičkih napada kratkotrajrozigotnog oblika. nim provoñenjem naizmenične struje thalassanaemia major, v. thalassanaemia. od 100 do 120 V kroz slepoočnice. Usthalassophobia, talasofobija, osećaj strapešno otklanja depresivna stanja i kataha i nemira koji osećaju neurotične osobe tonički stupor; elektroterapija, lečenje na moru. raznim vrstama električne struje, kao thalassotherapia, v. therapia. thalium, što su: galvanizacija, faradizacija, frantalijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo klinizacija. i visokofrekventne struje metal; talijumova jedinjenja su otrovna. (darsonvalizacija, dijatermija i kratki tathenar, tenar, dlan, uzvišenje na dlanskoj lasi); galvanoterapija, lečenje galvanstrani šake spram palca. Theobroma skom strujom; t. insulinskim šokom, cacao, kakao-drvo čije seme sadrži lečenje shizofrenije velikim dozama inteobromin i oko 50% masnog ulja. sulina koje dovode do kome usled hitheobrominum, teobromin, jedan od pupoglikemije. V. insulinski šok (pod šok); rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u konvulzivna t., lečenje akutnih duševseirenu biljke Theobroma Cacao. Ima nih bolesti veštački izazvanim konvulzidiuretičko dejstvo, a deluje i na korojama. V. t. elektrošokom, t. kardijazolskim narne arterije (vazodilatatorno) i na šokom; malarioterapija, lečenje progresivne paralize unošenjem u organizam prouzrokovača malarije (m. tercia804

thermae na); pyretotherapia, piretoterapija. Lečenje neke bolesti veštački izazivanom povišenom temperaturom tela fizičkim postupcima (dijatermija) ili ubrizgavanjem nekih hemijskih supstancija (sumpor) ili vakcina (tifusa) ili živih klica (krv malaričkih bolesnika). Nekada se primenjivala u lečenju progresivne paralize i raznih hroničnih zapaljenja. V. impaludacija, malariotherapia; radijumterapija, lečenje prirodnim radioaktivnim elementima (radijum, radon, mezotorijum). Primena može biti intersticijalna (radiopunktura), endokavitarna (ženski polni organi, rektum, jednjak, usta), pomoću mu laza i telekiriterapije za dubinsko zračenje. Sin. Curie-therapia; radna terapija, upošljavanje bolesnika u cilju lečenja. Najčešće se vrši u duševnih bolesnika, a i kao psihoterapijska metoda u drugih hroničnih bolesnika. V. reedukacija, mehanoterapija; rendgen-terapija, lečenje rendgenskim zracima. Razlikuje se: duboka, srednjeduboka, površinska i kontaktna rendgen-terapija. Retko se primenjuje terapija graničnim zracima; sugestivna t., sugestivno lečenje, vrsta psihoterapije pri kojoj se primenjuje sugestija kao glavno ili jedno od sredstava lečenja. Pored obične sugestivne terapije postoji i terapija hipnozom (hipnosis) i lečenje postupcima koji stvaraju jake utiske (tzv. larvirana sugestija), što sve spada u širok okvir sugestivne terapije. Medicina još nije došla do takvog savršenstva da bi mogla potpuno da se liši sugestivnog elementa u lečenju. thermae, terme, naziv za banje s izvorima tople vode ili za kupatila (termalno kupatilo) u kojima se za lečenje koristi topla voda. thermocaustica, termokaustika, ispaljivanje tkiva usijanim metalom. V. termohauler, Paquelin. thermophiles (thermos-topao), termofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi izmeñu 45 i 6O0C. thesaurismosis, tezaurismoza, metabolički poremećaj u kome se odreñena supstancija nagomilava u velikim količinama u nekim ćelijama; t. amyloidea,

thoracodynia amiloidoza; t. cholesterolica, v. HandSchüller-Christijanova bolest; t. glycogenica, v. glycogenosis; kerazinska t., Gaucherova bolest, melaninska tezaurismoza, Addisonova bolest; t. phosphatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vodena tezaurismoza, edem. Thiamazolum (tiamazol, metimazol), antitireoidno sredstvo. Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hlorovodonične kiseline; oficinalna prema našoj farmakopeji. V. aneurin. Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^. Thibièrge-Weissenbachov sindrom, v. calcinosis cutis. Thierschova transplantacija, v. transplantacija. thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sastavljanju imena jedinjenja koja umesto kiseonika sadrže sumpor. thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kiseline HSCN. thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne kiseline H2S2Oa. thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoidnih supstancija koje sprečavaju stvaranje hormona u tireoideji. thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja koči stvaranje tireoidnog hormona i snižava bazalni metabolizam, slično kao što čini tiouracil i njegovi derivati. Thiryjeva fistula, v. fistula. thixotropia, tiksotropija, osobina izvesnih gela da pri potresu postanu tečni, a posle opet očvrsnu. Thomasova udlaga, v. udlaga. thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta thoracalis, grudna aorta. thoracoabdominalis, torakoab dominalan, koji pripada ili se odnosi i na grudi i na trbuh. thoracocaustica, torakokaustika, v. operacija (Jacobaesova). thoracocentesis, torakocenteza, punkcija zida grudnog koša u cilju ispuštanja njenog sadržaja, npr. eksudata, gnoja i krvi. V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis. thoracodynia, torakodinija, bol u grudnom košu. 805

thoracolaparotomia thoracolaparotomia, torakolaparotomija, incizija kojom se otvaraju grudi i trbuh radi pristupa u njihove duplje odnosno u supfrenički prostor i njemu susedne oblasti. thoracophrenolaparotornia, torakofrenolaparotomija, torakotomija kroz koju se pristupa otvaranju prečage incizijom u cilju intervencije na organima u potprečažnom prostoru. thoracoplastica, torakoplastika, plasticka operacija grudnog zida u cilju kolapsne terapije pluća. Sastoji se od imobilizacije torakalnog zida, što se postiže resekcijom izvesnih njegovih delova; ekstrapleuralna t., torakoplastika u kojoj se, pri resekciji torakalnog zida, ne preseca pleura; paravertebralna ekstrapleurana t.r terapija koja se sastoji od resekcije paravertebralnog dela rebara (od I dp XI rebra) u dužini od 1-4 poprečna prsta na bolesnoj strani radi ulegnuća torakalnog zida u cilju kolapsa pluća. thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos tičko ispitivanje pleuralne šupljine i pluća pomoću torakoskopa. V. pleuroscopia, tomkoskop. ^ thoracotomia, torakotomija, operativno otvaranje pleuralne šupljine vršeno u cilju ispražnjavanja eksudata, intervencije na plućnoj maramici, plućima, jednjaku, srcu i velikim krvnim sudovima. V. thoracocenthesis. thorax, toraks, grudni koš. thrill, (eng.) tril, osećaj treperenja, vibracije, utvrñen palpacijom nekog organa, naročito srca i krvnih sudova; aortni t., koji se pipa iznad aortnog ušća pri mani (naročito stenozi) aortnih zalistaka; dijastolni t, koji se pipa iznad srca u aortnoj insuficijenciji; hidatidni t., podrhtavanje, koje se ponekad može osetiti iznad ehinokoknih mehurova; presistolni t., koji se oseća iznad srčanog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t., koji se oseća za vreme sistole u prekordijumu u aortnoj i plućnoj stenozi, kao i u defektu komorske pregrade. thrombasthenia, trombastenija, funkcijska slabost trombocita, uroñena ili ste806

thrombocytoasthenia čena. Sin. purpura haemorrhagica hereditaria.

thrombectomia, trombektomija, odstranjivanje ugruška iz krvnog suda hirurškim putem. thrombinum, trombin, enzim krvi koji pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi postoji kao proenzim, koji se, pod dejstvom tromboplastina (trombokinaze) i kalcijumovih jona, pretvara u trombin. Sin. trombaza, fibrin-enzim. thromboangiitis, tromboangiitis, zapaljenje intime nekog krvnog suda sa stvaranjem trombusa; t. obliterans, istovremena bolest arterija i vena koja se javlja u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u srednjem i unutrašnjem sloju krvnih sudova dovode do njihovog začepljenja. Posledica ovih promena je gangrena, naročito na stopalima. Sin. Bürgerova bolest thromboarteritis, tromboarteritis, v. thromboendarteritis. thrombocythaemia, trombocitemija, trajno povećanje broja trombocita u krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t. haemorrhagica, hemoragijska trombocitemija, klinički sindrom u kojeg postoje često ponavljana krvarenja i vrlo veliki broj trombocita. Spada u mijeloproliferativne bolesti; t. idiopatica, hemoragijska trombocitemija; t. primari a, hemoragijska trombocitemija. thrombocytoasthenia (thrombasthenia) trombocitoastenija, poremećaj funkcionisanja trombocita, ispoljen sklonošću ka krvarenju, lošom retrakcijom koaguluma, produženim vremenom krvarenja, slabom aglutinacijom ili prileplji vošću trombocita; BernardSoulierova t., nasledna bolest s velikim trombocitima i sa produženim vremenom krvarenja; Glanzmannova t., trombocitoastenija u kojoj ne postoji gomilanje trombocita pod dejstvom adenozin-difosfata (ADP); trombopatska t., trombocitoastenija u kojoj postoji smanjeno osloboñavanje trombocit-nog tromboplastina; uremijska t., izazvana dejstvom toksičkih azotemijskih jedinjenja na trombocite.

trombocytopathia thrombocytopathia, trombocitopatija, opšti izraz za sve bolesti u kojih postoje funkcioni poremećaji trombocita, uglavnom zbog deficita 3. činioca trombocita (trombocitnog tromboplastina); t. constitutionalism Glanzmannova trombocitoastenija. thrombocytopenia, trombocitopenija, smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi; t, essentialis, idiopatska trombocitopenijska purpura. V, purpura. Sin. thrombopenia. thrombocytosis, trombocitoza, povećan broj trombocita u krvi. thromboelastographia, tromboelastograaja, odreñivanje vrednosti koaguluma, naročito njegove čvrstine, pri zgrušavanju krvi, pomoću tromboelastografa. thromboembolismus, tromboembolizam, začepljenje krvnog suda trombom donesenim strujom krvi iz mesta njegova nastanjanja u neki drugi krvni sud. thromboendarteriectomia, tromboendarteriektomija, odstranjenje ugruška zajedno s intimom obliterisanog dela arterije u začepljujućem tromboangiitisu; koronarni t., odstranjivanje ugruška i isecanje intime iz začepljene venačne arterije srca. thromboendarteritis, tromboendarteritis, tromboza izazvana zapaljenjem zidova arterija; t. purulenta, u kome postoji gnojno razmekšanje tromba. Sin. thromboangiitis, thromboarteritis. thrombogen, v. prothrombin. thrombopathia, trombopatija, poremećaj hemostaze u kome trombociti nisu u stanju da oslobode svoj adenozin-difosfat (ADP) pod dejstvom agregacijskih činilaca (kolagena, epinefrina i trombina). thrombopenia, v. thrombocytopenia. thrombopenicus, trombopeničan, koji je u vezi s trombocitopenijom thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phlebitis. thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal koji pripada grupi elemenata retkih zemalja. thymectomia, timektomija, uklanjanje timusa operativnim putem zbog tumora

thymus (benigni ili maligni timom) i u slučaju teške miastenije. thy m ic us, timusni, koji pripada timusu, npr. a. thymica, timusna arterija. thymolum, timol, derivat fenola dobijen iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thymus vulgaris) ili se spravlja sintetski. Ima antiseptičko dejstvo jače od fenola, a mnogo je manje otrovan od fenola i krezola. Upotrebljava se za ispiranje usta, kao i za grgorenje, a i u nekim parazitnim oboljenjima kože. Ranije je korišćen (oralno) i kao anthelmintik. thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Većina ih se razvija u prednjem sredogruñu. Javlja se u benignom i malignom obliku. Po histološkoj gradi može se javiti u epitelnom, limfoidnom i teratomatoznom vidu koji je najreñi. Granulomatozni oblik sadrži epitelne ćelije, mnogojedarne džinovske ćelije, fibrozno tkivo, limfocite i eozinofile. Morfološka slika može da bude veoma slična Hodgkinovoj bolesti. Limfoidni histološki oblik je istovetan s limfosarkomom, kako po morfološkoj slici, tako i po kliničkom toku. thymoprivus, timoprivan, koji je posledica uklanjanja ili atrofije timusa. thymus, limfoepitelni organ, glavno mesto limfocitopoeze. Limfoidan postaje vrlo rano u toku embriogeneze, znatno pre drugih limfoidnih organa. Timus raste do puberteta, a zatim nastaje fiziološka involucija. U većine sisara je sastavljen od dva režnja smeštena u gornjem delu grudnog koša. Podeljen je na režnjiće sastavljene od kore i srži. Kora s gusto zbijenim limfocitima je na periferiji režnjića, dok je srž u centralnom delu s razbacanim limfocitima. Ima ulogu primarnog limfoidnog organa (v. primarni limjoidni organi) i u uobličavanju ćelija koje učestvuju u stvaranju celularne imunosti (v. T-limfociti). Uobličavanje T-limfocita u timusu nastaje pod dejstvom humoralnih faktora (npr. timozin). Uklanjanje timusa odmah po roñenju ima velikog uticaja na razvoj i ispoljavanje imunološke reaktivnosti (celularna imunost i stvaranje antitela na timus-zavisne antigene), (embr.) ti807

thyreocalcitonin mus nastaje od 3. škržnog useka. Glavna masa timusnog tkiva dolazi od repnog kraja začetka iz useka (timusni rog). Grudni timus se spušta u grudnu dupIju. thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hormon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog sastava koji u korelaciji s parathormonom (v. tamo) reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi i zbog toga se funkciono ne smatra tireoidnim hormonom. thyreoglobulin, tireoglobulin, belančevina glikoproteinske prirode (molekulske težine oko 68.000) koja sadrži jod, a nalazi se u meškovima štitaste žlezde u obliku koloida i prodstavlja oblik u kojem se deponuju hormoni tireoideje (v, tamo), a iz kojih se oslobañaju hidrolizom pod uticajem odgovarajućih fermenata. thyreoidea, v. glandula thyreoidea. thyreoideus, tireoidan, štitni, štitast, npr. cartilago thyreoidea, štitasta hrskavica (grkljan). thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje štitaste žlezde, a može biti (retko) akutno, češće - subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili hronično (v. struma lymphomatosa Hashimoto); t. subacuta (De Quervain), subakutno zapaljenje štitaste žlezde verovatno najčešće zapaljenjsko oboljenje štitaste žlezde, obično prouzrokovano virusom i po pravilu ima povoljan tok, pa se završava potpunim izlečenjem. thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledica uklanjanja ili odsustva funkcije štitaste žlezde. thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hyperthyreosis; t. factitia, veštačka tireotoksikoza, v. »jod-Basedow«. thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hydroxyphenylalanin), predstavlja osnovu u koju se, u štitastoj žlezdi, ugrañuju atomi joda. tiabendazol, derivat benzimiñazola, anthelmintičko sredstvo širokog dejstva. tibia, tibija, golenica, golenjača, unutrašnja kost potkolenice. tibialis, tibijalan, golenjačni, npr. nervus tibialis, golenjačni živac.

Tiemannov katetar, v. katetar. Tietzeov sindrom, v. syndroma. 808

tindalizacija uf us, v. typhus abdominalis, typhus exanthematicus. tim, u medicini označava grupu stručnjaka koja zajednički radi s ciljem da u odreñenim uslovima obezbedi pojedincu ili porodici potpunu zdravstvenu zaštitu i pomoć. Tim je sastavljen od stručnjaka različitih svojstava od kojih svaki ima svoj delokrug zadataka. Na taj način članovi tima udružuju svoja znanja i umenja radi postizanja zajedničkih ciljeva. timerosal, organsko jedinjenje žive, antiseptičko i dezinficijentno sredstvo. timpaničan zvuk, v. perkusijski zvuk. timpanizam, v. tympanismus. timpanometrija, posebna metoda audiometrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se, pojačavanjem pritiska vazduha u slušnom hodniku, menja otpor sprovodnog aparata za prelaz vibracija od zvučnih talasa u vazduhu na slušne koštice. Služi za otkrivanje nedostataka u funkciji sprovodnog aparata, a naročito za dijagnozu otoskleroze. timpanoplastika, mikrohirurški poduhvat u lečenju hroničnog gnojnog zapaIjenja srednjeg uha. Upotrebom metoda timpanoplastike mogu se obnoviti bubanjska duplja, bubanjska opna i sprovodni sistem slušnih koštica. timpanoskleroza, hronično zapaljenje srednjeg uha u kome ne dolazi do stvaranja gnojnog eksudata već se u bubanjskoj duplji stvara plastični izliv koji postepeno prelazi u fibrozno ožiljasto tkivo. Usled sve jačeg srastanja slušnih koštica i bubanjske opne dolazi do sve većeg stepena nagluvosti. U toku godina zapaljenje oštećuje i labirint (timpanolabirintoskleroza). Tako mogu nastati najteži stepeni nagluvosti. Početak oboljenja treba tražiti u hroničnom kataru Eustahijeve trube. timus, v. thymus. tindalizacija, frakciona sterilizacija, postupak koji se najviše koristi za sterilizaciju supstancija i tečnosti podložnih brzom kvarenju. Postupak: sterilise se u parnom loncu pri 10O0C, ili u vodenom kupatilu pri 6O0C, i to prema svojstvima

tinea asbestina same tečnosti. U prvom slučaju tečnost ostaje na toj temperaturi 1/2 do l časa, a u drugom 2 časa. Postupak se ponovi 3 puta, svaki put u razmaku od 24 časa. Svakog dana po završenom zagrevanju posude s materijalom stavljaju se u termostat na 370C do iduće sterilizacije koja se vrši sledećeg dana. To se radi zbog toga da bi eventualno prisutne spore proklijale. tinea asbestina, poseban oblik seboreje u kome se na vlasištu mestimično javlja beličasta perut slična rastresitom azbestu. Sin. teigne amiantacée (fr.). Tinea granella, ambarski moljac, leptirić beložućkaste do tamnosive boje, tačkaste površine. Dugačak je 6 mm, a raspon njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva ima 16 nožica, glava joj je crvenomrka, a na grudima ima dve mrke pruge. Dugačka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu mrežicu oko zrna žita, kojom omotava zrno, te pojede ćelu jezgru sve do ovojnice. Jedna jedina generacija javlja se u mesecu julu. tipizacija mikroorganizama, bazira na postojanju razlika u jednom odreñenom svojstvu neke mikropske vrste (species). Zavisno od svojstva odabira se i metoda ispitivanja: utvrñivanjem razlike u biohemijskim svojstvima biokemijska t., primenom seroloških testova - serološka t., u nekih bakterija dolazi u obzir fagotipizacija, koja se zasniva na velikoj specifičnosti bakteriofaga. Pored navedenih postoje i druge metode. tipski specifičan imunitet, izvesni virusi, npr. virusi influence, denge, poliomijelitisa i dr. ostavljaju tipski specifičan imunitet, koji može biti dugotrajan (npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao u influence pružajući zaštitu samo protiv zaraze virusom odgovarajućeg tipa. Taj imunitet ne isključuje mogućnost zaraze drugim tipovima iste vrste virusa. tireoglobulin, belančevina, sastojak koloida tireoideje. tireoideja, v. thyreoidea. tireoidna hrskavica, v. hrskavica. tireoidna žlezda, v. glandula thyreoidea.

tkanina tireotoksička kriza, v. hipertireozna kriza. tireotropin (tireotropni hormon, TSH), hormon iz prednjeg režnja hipofize, glikoprotein, podstiče lučenje hormona ti* reoideje. tireotropni hormon, v. hormon. tirocidin, v. tirotricin. tiroksin, v. thyroxinum. tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus brevis Dubos, sastoji se od dva antibiotika: gramicidina (20%) i tirocidina (80%). Upotrebljava se samo lokalno. tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino-ß-paraoksifenil-propionska kiselina. Jedina aminokiselina koja sadrži fenolsku jezgru koja ulazi u sastav belančevina. Sastavni je deo aminokiseline dijod-tirozina, jednog od sastojaka hormona štitaste žlezde (tiroksina). tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim koji omogućuje oksidaciju tirozina. titanium, titan, Ti, hemijski element, srebrnastobeo metal, pratilac gvozda; upotrebljava se za oplemenjivanje čelika. titar, (1) količina reagujuće supstancije u nekom rastvoru koji služi za volumetrij* sku analizu; (2) najveće razreñenje ili najmanja količina neke supstancije koja, pod odreñenim uslovima, još primetno ispoljava odreñene osobine; aglutinacioni t., najmanja količina ili najveće razreñenje seruma koji, pod odreñenim uslovima, izaziva vidljivu aglutinaciju bakterija, eritrocita ili drugih ćelija; koli-t., najmanja količina vode, mleka ili drugog materijala koja sadrži najmanje jedan živi koli-bacil (E. coli). ti traci ja, odreñivanje količine neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamomillaeflos. titrimetrija, v. analiza (volumetrijska). titrirati (utrovati), odrediti količinu neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. tkanina, spada u zavojni materijal; prema našoj farmakopeji oficinami su: Linteum calicutense crudum (sirova kaliko-tkanina); Linteum calicutense depu809

TL-antigen ratum (pročišćena kaliko-tkanina) i Linteum calicutense depuratum sterile (sterilna pročišćena kaliko-tkanina). TL-antigen, antigen prisutan na timocitima miševa TL+-sojeva. Gubi se u procesu diferencijacije timocita u T-limfocite. Nalazi se i na T-limfocitima leukemičkih TL-sojeva. T-limfočiti, limfociti poreklom iz timusa. Odgovorni za celularnu imunost (kasna hiperosetljivost, kontaktna hiperosetljivost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija kalem-protiv-domaćina, stečena otpornost prema nekim mikrobima, autoalergijska oboljenja kao što su autoalergijski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i dr.). Imaju na membrani receptor e za viruse i eritrocite. Kortizon selektivno razara T-limfocite u korteksu timusa. Imaju specifične markere (antigenske determinante) na površini membrane pomoću kojih ih je moguće razlikovati od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). Tlimfociti migriraju iz timusa u tzv. timus-zavisne zone slezine, limfnih čvorića, Peyjerovih ploča. U giodara najveći deo tzv. recirkulišućih limfocita (tj. limfocita koji prolaze kroz grudni kanal)x čine T-limfociti. Broj T-limfocita se znatno smanjuje neonatalnom timektomijom, zračenjem i dr. Osetljivi su na antilimfocitne serume, imunosupresivna sredstva, kortikosteroide, i dr. Nespecifično proliferišu pod dejstvom raznih lektina (fitomitogena), a specifično pod uticajem antigena. T-limfociti su glavne efektorne ćelije u tzv. ćelijskoj citotoksičnosti. Stvaraju biološki aktivne supstancije (limfokine). Vezuju antigen. Služe kao »pomoćne« ćelije u stvaranju antitela. Kooperišu s B-limfocitima u raznim imunim reakcijama. Nosioci su imunološke memorije. Imaju ulogu supresornih ćelija u nekim imunim reakcijama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita je vezan za hipoplastičan timus (DiGeorgeov sindrom). Imaju ulogu u odbacivanju tumora. Neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom T-limfocite. Postoje subpopulacije Tlimfocita. tmulost, v. perkusijski zvuk. 810

Tomesov nastavak tokologija, naziv za porodiljstvo. toksički gastritis, v. gastritis. toksički hepatitis, v. hepatitis. toksičnost, otrovnost, v. toksini. toksikologija, nauka o otrovima. Proučava poreklo, fizičke i hemijske osobine, toksična dejstva i dokazivanje prisustva otrova, kao i lečenje trovanja. toksikomanija, stanje periodičnog ili hroničnog trovanja štetnog za pojedinca i za društvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem nekog leka (prirodnog ili sintetskog). Odlike toksikomanije su: (1) neodoljiva želja ili potreba da se nastavi s uzimanjem leka i da se ovaj pribavi svim sredstvima; (2) sklonost da se povećavaju doze; (3) zavisnost, psihička, a ponekad i fizička, u pogledu efekta leka. V. morfinomanija, kokainomanija. toksoid, v. anatoksin. tolbutamidum (tolbutamid), derivat sulfonilureje, zamena za insulin (za lečenje nekih dijabetičara). tolerancija, podnošljivost, (farm.) povećana tolerancija prema pojedinim lekovima. Osobe koje pokazuju povećanu toleranciju prema nekom leku podnose, bez ikakvih toksičkih simptoma, tako velike doze toga leka koje bi u osoba u kojih ne postoji ova podnošljivost, sigurno prouzrokovale toksičke simptome a, eventualno, i smrt; granica tolerancije, količina ugljenih hidrata koju bolesnik od šećernog dijabeta može da uzima u toku 24 časa, a da se u mokraći ne pojavi glikoza. tolerantna doza, v. host's. toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna tečnost koja jako prelama svetlost. Iz njega se dobija saharin i dr. toluidin, me tuni derivat anilina CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema uzajamnom položaju amino- i metil-grupe): orto-, meta- i paratoluidin. Tomesov nastavak, organska osnova, segment buduće gleñne prizme kupastog oblika i dužine oko 4 mikrona. Javlja se u toku stvaranja gledi i predstavlja proizvod jednodnevne aktivnosti ameloblasta. Minerauzacijom ovih segmenata stvara se gleñna prizma. V. poprečno-prugovanje gleñi

Tomesov zrnasti sloj Tomesov zrnasti sloj, normalna histološka struktura u dentinu korena zuba. Predstavlja uzanu zonu interglobularnog dentina u blizini cementa. I kroz ovaj deo dentina prolaze dentinski kanalići. Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl tomografija, rendgensko snimanje čovečjeg tela u tankim slojevima, na odreñenoj dubini najčešće računate s leña. Tomografija se ostvaruje kretanjem kako kasete s filmom, tako i rendgenske cevi za vreme snimanja. Njihovo kretanje je suprotnog smera (paralelno s čovečjom visinom) budući da su vezane na krajevima raznokrake poluge koja se obrće (klati) u ravni željene dubine, kao što se terazije klate oko svoje osovine. Sin. stratigrafija. tomogram, rendgenski snimak sloja odreñene dubine čovečjeg tela. Što je ispod i iznad željenog sloja, ne vidi se na snimku. Tomogram omogućava bolje raspoznavanje patoloških promena obolelog organa, kao da se proučavaju anatomski preseci na odreñenim dubinama čovečjeg tela. V. tomografija. tonica (remedia), tonici, sredstva za jačanje. toničan, (1) koji se odnosi na osmotsku koncentraciju, npr. izotoničan rastvor, rastvor iste osmotske koncentracije; (2) koji se odnosi na tonus, tonusni, npr. izotonusna kontrakcija, kontrahovanje mišića pri kome se njegova napetost (tonus) ne menja. Sin. tonusan. tonični grčevi, v. spasmus. tonografija, merenje brzine oticanja komorne tečnosti pod stalnim pritiskom tonometra odreñene težine u toku 4 minuta. Metoda se koristi u ranoj dijagnostici glaukoma. tonometar, aparat za merenje intraokularnog pritiska. Najpoznatiji je Schiötzov tonometar. Danas postoji i električni tonometar (za veoma precizna merenja). tonometrija, merenje napona ili pritiska; (oft.) merenje napetosti očne jabučice, tj. intraokularnog pritiska. tonsilla, tonzila, krajnik, mešoviti limfoepitelni organ koji izmeñu epitelnih uv-

topografska perkusija rata sadrži mnogobrojne limfne čvoriće. Sin. amygdala; t. lingualis, jezični krajnik, paran organ, na gornjoj strani korena jezika, ispod sluznice; t. palatina, nepčani krajnik, paran organ, smešten na bočnom delu ždrelnog suženja izmeñu nepčanih lukova, na zadnjem otvoru usne duplje; t. pharyngea, ždrelni (»treći krajnik«), neparan organ, nalazi se na gornjem zidu ždrela. tonsillaris, tonzilaran, krajnički, npr. abscesus tonsillaris krajnički zagnoj ili apsces. tonsillectomia, tonzilektomija, hirurško odstranjenje krajnika. tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika, akutno ili hronično. V. angina. tonsillotomla, tonzilotomija, delimično hirurško odstranjenje tonzila (danas napušteno). tonus; stanje normalnog napona živog tkiva, npr. tonus skeletnih mišića, održava se trajnim uticajem centralnog nervnog sistema preko živaca. tonzilni apsces, v. abscessus. tonzilogen, što potiče od tonzila. topectomia, topektomija, uklanjanje manjeg ali specijalnog areala iz čeonog režnja mozga u izvesnim duševnim oboljenjima. tophus arthritic us, zglobni tofus, čvor u predelu nekog zgloba, na usnim školjkama i nosu veličine zrna graška do manjeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od vezivnog tkiva i mase istaloženih urata. Javlja se u bolesnika koji boluje od gihta, podagre. Sin. t. uricus. Toplice» naziv za banje u Hrvatskoj i Sloveniji. Obično se ovako nazivaju tople vode. V. banja. toplotni udar, sindrom nagomilavanja te« lesne toplote usled nemogućnosti njenog odavanja. Nastupa kad je spoljna temperatura visoka, a vazduh zasićen vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti, katkad grčevi. Toplotni udar može da se završi i smrću. topografija, (med.) opis neke anatomske oblasti i meñusobnih odnosa organa. topografska anatomija, v. anatomija. topografska perkusija, v. percussio.

811

Topusko

toxicodermia

Topusko, banja leži u ravnici, u lepoj do- torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja na normalne i obične nadražaje. V. torlini Gline, desne pritoke Krke, pod obpidus. roncima zelenih brežuljaka (srez Vrgin Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje Torresova telašca, acidofilna telašca u jedru ćelije; nalaze se u jetri i CNS miša sedativno. U banji postoje tri izvora i majmuna više nego u obolelih ljudi (temperature: 49,5°, 56,2° i 59,30C) slabo žute groznice. mineralisane vode (0,571 g°/oo). Ove vode su i radioaktivne (494 Mahovih je- torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obično je višestruko. Viña se na peteljkama podinica u jednom litru gasa iz vode). S kretljivih cista, na pupčanoj vrpci i dr.; t. ovom vodom spravlja se i lekovito blato. dentis, uvrtanje zuba, usled traume zaPostoji ureñeno kupatilo s kadama, bametka zuba dolazi do deformacije tako senima, odeljenjima za prihienu blata, da zub ima oblik spirale. fizikalnu terapiju i masažu. U ovoj banji torso, trup bez glave i ekstremiteta. se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova, mišića i kičme, neuralgije, torticollis, krivošijost, v. caput opstipum. hronična oboljenja ženskih polnih orga- torus, ispupčenje, npr. torus tubarius, ispupčenje trube, hrskavičnog dela Eusna, neke kožne bolesti i urički artritis. tachijeve trube; t. mandibularis, rub, torakokardijalni indeks, mera za renduvećanje kosti donje vilice s lingvalne gensko odreñivanje veličine srca. Predstrane u predelu očnjaka i pretkutnjastavlja odnos izmeñu bazalno-torakalka. Može zahvatiti i veće delove donje nog prečnika (Th) i transverzalnog previlice, obostrano ili jednostrano. Uklačnika srca (Tr). U normalnim slučajevinja se hirurški, pre izrade delimične ili ma Th/Tr•- 1,9 do 2,2. V. bazalno-torapotpune proteze; t. palatinus, nepčani kalni prečnik, transverzalni prečnik srca. rub, uvećanje kosti na sredini tvrdog torakoplastika, v. thoracoplastica. nepca. Ako onemogućava izradu protetorakopneumografija, instrument kojim za, uklanja se hirurški. se registruju respiratorni pokreti grudif torakoskop, instrument sličan cistosko- torzioni spazam, v. athetose double, athetosis. pu, koji služi za inspekciju pleuralne šupljine i presecanje sraslina (pneu- totalna gastrektomija, v. gastrectomia. molysis) pomoću galvanokautera. Tara- totalni aciditet, v. aciditet, želudačni. koskop se uvodi u pleuralnu šupljinu tourniquet, (fr.) turnike, tlačilo, stezalo, instrument kojim se okružuje ekstremitet kroz troakar zaboden kroz meñurebartoliko čvrsto da se izazove kompresija ni prostor. na krvne sudove i spreči cirkulacija krvi torakotomija, v. thoracotomia. u perifernom delu ekstremiteta; Estorcular Herophili, Herofilov slivnik, marchov t., v. Esmarchova ishemija; spoj venskih sinusa tvrde moždanice na garrot t., španski čekrk koji se sastoji sredini unutrašnje strane ljudske potiod marame, omotane oko ekstremiteta, Ijačne kosti odakle polaze drugi venski a zatezane obrtanjem štapa koji je podsinusi i odvode vensku krv iz mozga i luvučen ispod nje; pneumatski t., turnike banje u vrat. Sin. conjluens sinuum. koji se sastoji od uske gumene kese; ona Torkildsenova operacija, v. operacija. se orno tava oko ekstremiteta i napumTormentillae rhizoma, osušen podanak pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u od trave od srdobolje, Tormentilla erecperifernom delu ekstremiteta; t. za ta. Sadrži tanina. Upotrebljava se, u obskalp, turnike kojim se omota glava i liku tinkture ili dekokta, protiv proliva. zategne da spreči krvarenje iz krvnih torpidne (utinjale) granulacije, v. granusudova poglavine i otkinutog skalpa. V. latio. skalpiranje. torpidni šok, v. šok. torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili toxaemia, v. toxicosis. sporo zaceljuje, učmao, utinjao, npr. toxicodermia, toksodermija, pojava najraznovrsnijih promena na koži u torpidna rana, torpidne granulacije. 812

toxicosis vidu morbiliformnog ili skarlatiniformnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ekcematiformnih lezija s papulovezikulama i bulama, vlaženjem i krustama, kao posledica intoksikacije najrazličitijim hemijskim supstancijama (na prvom mestu medikamentima unesenim enteralnim ili parenteralnim putem). toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazvana toksinima; t. alimentaris, toksikoza izazvana hranom; trovanje hranom; t. endogenes, autointoksikacija; t. exogenes, toksikoza izazvana uzimanjem toksičkog materijala; t. haemorrhagica capillaris, v. Henochova purpura (pod purpura); t. e retentione, retencijska toksikoza, izazvana neizlučivanjem toksičkih materija, u azotemiji, na primer. toxin, u širem smislu reci toksin je svaki otrov životinjskog ili biljnog porekla. U užem smislu toksini su otrovni proizvodi bakterija koji izazivaju razvijanje specifičnih antitela u krvi i većinom su labilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i endotoksini. toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazvana nekim toksinom. toxoid, v. anatoksin. Toxoplasma, rod izduženih, iz klase endoparazitnih protozoa, ili ovalnih (sporozoa) koji u vidu telašaca, polumesečastog oblika, žive kao paraziti leukocita i endotelnih ćelija raznih sisara, ptica i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a često obilni u jetri, slezini, kostnoj srži, plućima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi se u ćelijama slezine u tropskoj splenomegaliji, v. kala-azar. trabecula, trabekula, gredica, npr. trabecula lienis. trabeculectomia, trabekulektomija, mikrohirurška operacija protiv glaukoma kojom se, isecanjem dela trabekuluma, poboljšava oticanje komorne tečnosti i time reguliše intraokularni pritisak. Primenjuje se odskora. tracer, (eng.) v. obeleživač. trachea, traheja, dušnik, cevast organ za disanje, nastavlja grkljan u vratu i završava se u grudnoj duplji spram V grudnog pršljena račvanjem u dve glavne dušnice, desnu (bronchus principalis

tracheostoma dexter) i levu dušnicu (bronchus principalis sinister). Svaka dušnica, u sastavu plućnog korena, ulazi kroz koren (hilus) u odgovarajuće pluće u kome se dalje deli na krupnije i sitnije grane (bronchi i bronchioli). Zid dušnika i dušnica sadrži hrskavične lukove koji im daju čvrstinu; strana tela t., razni predmeti, koji aspiracijom iz ždrela dospevaju u dušnik kad su refleksi u ždrelu poremećeni, kao u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od iznenañenja ili straha (koštice, igle, veštački zubi, staklene oči lutke itd.). Ekstrakcija se vrši putem tra-heoskopije. trachealis, trahealan, dušnički, npr. cartilago trachealis, dušnična hrskavica. tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf (dušnika). tracheoesophagealis, traheoezofagealni, koji pripada dušniku i jednjaku ili stvara komunikaciju izmeñu njih (npr. traheoezofägealna fistula nastala usled karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze sredogrudnih limfnih žlezda. tracheoscopia, traheoskopija, osmatranje zjapa i zida dušnika pomoću cevas-tog i osvetljenog metalnog spekuluma (traheoskopa). Obično se ista çev upotrebljava i dalje za osmatranje bronhusa (traheobronhoskopija). Cev se većinom stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja t.),  ako postoji traheostoma, može se staviti i kroz nju neposredno u dušnik (donja t). Ovim načinom mogu se izvaditi i strana tela iz dušnika i iz dušnica. tracheostenosis, traheostenoza, suženje dušnika. Može da nastane postepeno, npr. od kompresije koju izaziva struma ili naglo usled endogenog ili egžogenog stranog tela. U deteta može i strano telo u jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju toliko da ugrozi njegov život. tracheostoma, traheostoma, hirurškim putem uobličen trajni otvor na prednjem zidu dušnika. U njemu je ivica sluznice srasla s ivicom kože te se lako može da stavlja i menja dušnička kanu-Ia. Traheostoma je nekad privremena mera lečenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se ne ukloni zapreka), a nekad stal813

tracheotomia na (npr. u laringektomisanog bolesnika). tracheotomia, traheotomija, operativni poduhvat kojim se uspostavlja otvor u prednjem zidu dušnika. U otvor se stavja trahejna kanula i tako se bolesniku osiguravaju disanje i ekspektoracija. Indikacija za t. je svaki slučaj stenoze u vazdušnim putevima iznad mesta na kome treba da se postavi kanula, ako se ne može drukčije brzo ukloniti uzrok. Vrši se takoñe pri lečenju akutne disajne insuficijencije u komatoznim stanjima, u trovanju i u bulbusnim oblicima poliomijelitisa (Lassenova metoda); t. urgens, hitna traheotomija, operacija koja se vrši pod neposrednom pretnjom od ugušenja, katkad bez pomagala, bez pripreme, i bez stručne pomoći. Postoje odreñena pravila kako se može što brže otvoriti traheja i u nju staviti cevčica koja održava otvor prohodnim. trachoma, trahom, u izvesnim delovima sveta veoma prošireno endemsko oboljenje vežnjače izazvano virusom. U prvom i drugom stadijumu odlikuje se pojavom folikula i granula, poglavito na vežnjači tarzusa i forniksa. U trećem stadijumu se javlja razmekšanje folikula i granula, dok se četvrti stadijum odlikuje stvaranjem ožiljaka. Kao posledica nastaju: entropijum (izvraćenost) kapka, trihijaza, panus, kseroza vežnjače, pa i rožnjače. Sin. conjunctivitis trachomatosa. tractio, trakcija, vučenje, tegljenje, npr. fragmenata slomljene kosti, pri repoziciji ploda pomoću kiešta pri poroñaju itd. tractotomia, traktotomija, operacija kojom se preseca neki senzitivni put u centralnom nervnom sistemu radi otklanjanja bolova. Najčešće se primenjuje presecanje bulbospinalnog puta V lubanjskog živca; mezencef alička t., presecanje nervnih puteva u mezencefalonu. tractus, trakt, vučenje, izdužena tvorevina, snop, pribor; (1) izdužena tvorevina u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih vlakana koji imaju isto poreklo i završetak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili 814

tractus pribor organa, obično izduženih, koji obavljaju istu funkciju; t. corticomiclearis, s. corticobulbaris, kortikonuklearni motorni put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete mišića lica i organa u glavi i vratu. Njegova vlakna polaze iz motornog središta u prednjoj središnoj vijuzi (gyrus praecentralis), prolaze kroz belu masu velikog mozga i završavaju se u motornim jedrima živaca moždanog stabla. Svako motorno jedro, izuzev VII i XIl moždanog živca, ima dvokornu inervaciju; t. corticospinalis, s. pyramidalis, piramidni moždani put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete mišića u delovima tela izuzev glave. Polazi od prednje središne vijuge (gyrus precentralis), prolazi kroz belu masu velikog mozga, zatim se spušta kroz moždano stablo, a u produženoj moždini deo vlakana se ukršta. Sva vlakna, ukrštena i neukrštena, završavaju se u prednjim rogovima sive mase u kičmenoj moždini, na suprotnoj strani od strane polutke odakle polaze vlakna; t. digestorius, trakt za varenje, pocinje usnom dupljom i nastavlja se ždrelom, jednjakom, želucem, tankim i debelim crevom. Tanko i debelo crevo se zajednički nazivaju crevni trakt (t. intestinalis). U tractus digestorius spadaju i žlezde čiji se izvodni kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvačne žlezde, jetra i pankreas. Sin» apparatus digestorius, systema digestorium; t. olfactorius, mirisna traka» iz rinencefalona, nalazi se na donjoj strani čeonog režnja; t. opticus, optička traka, sadrži nervna vlakna, iz optičkog puta, koja polaze od optičkog raskršća i završavaju se u optičkim centrima srednjeg mozga i meñumozga; t. respiratorius, respiratorni ili disajni trakt sačinjavaju: nosna duplja, ždrelo, grkljan, dušnik, dušnice i pluća. Sin. apparatus respiratorius, systema respiratorium; t. rubrospinalis Monakowi, rubrospinalni ili Monakowov put, glavni vanpiramidni put, snop nervnih vlakana od crvenog jedra (nucleus ruber) do motornih jedara u prednjim rogovima sive mase kičmene moždine; t. spinocerebellaris, spino-

tragacantha cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana od senzitivnih rogova kičmene moždine do kore malog mozga i provode nesvesni duboki senzibilitet; t. spinothalamicus Edingeri, spinotalamus ili Edingerov put, snop vlakana površinskog senzibiliteta trupa i udova (bol, temperatura i dodir). tragacantha, tragakanta, tragant, na vazduhu osušena guma iz stabljike mnogih malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. ascendens (Leguminosae, Papilionatae). Sin. Gummi Tragacantha. tragus, kozao, kozlić, prednja kvrga usne školjke. traheja, v. dušnik. trahejna kamila, v. canule. trahomska telaäca, v. inkluziona telašca. training, v. trening. trajni katetar, (fr. catheter â démeure), v. katetar. trakcioni divertikul, v. diverticulum. trake za poliranje plombi, (stom.) trake od platna ili metala sa zrncima nekog abrazivnog sredstva na jednoj površini. Služe za poliranje plombi na aproksimalnim površinama zuba. trankilansi, sredstva za umirenje, umirujuća sredstva; trans-, prefiks u složenicama označava da je nešto kroz, preko ili iza. Npr. transtorakalno, kroz grudni koš. U jedinjenjima s dvostrukom vezom postoje dva obličja geometrijske izomerije od kojih je jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. izomerija. transabdominalis, transabdominalan, koji prolazi kroz trbušni zid. transaortni, koji se vrši kroz aortu npr. hirurška intervencija na zaliscima aorte, koja je radi toga incizijom otvorena. transatrijumski, koji se vrši kroz pretkomoru, npr. hirurška intervencija na zaliscima srca, pošto je pretkomora incizijom otvorena. transdukcija, prenošenje genetičkog materijala; u ovom slučaju »prenosilac« gena je bakteriofag, koji posle liže pasivno na svojoj površini prenese fragment DNK i unese ga u novu bakterijsku ćeliju. Transdukcija je moguća jedino sa blagim, umerenim DNK-fagima.

transfusio transfekcija, lizogenizacija, u ovom procesu prenošenja genetskog materijala, dolazi do ugrañivanja samo DNK-bakteriofaga u DNK-bakterijske ćelije. Na taj način bakterija dobija jedno novo svojstvo, a istovremeno je ta bakterija postala lizogena. Sticanje novih- svojstava preko transfekcije faga naziva se »fagna konverzija«. transfer, psihoanalitički pojam koji označuje nesvesno vezivanje osećanja, stavova i želja koje su ranije bile vezane za važne ličnosti u životu (roditelje), za one ličnosti koje sada u životu njih predstavljaju (lekar psihoterapeut). V. kontratransfer. transferna neuroza, pojava jake emocione veze izmeñu pacijenta i terapeuta u toku psihoanalitičke terapije. Njena interpretacija je centralni dogañaj u klasičnom psihoanalitičkom lečenju. transformacija, genetska rekombinacija u bakterija. U ovom procesu genetska informacija se prenosi iz jedne ćelije u drugu, rastvorenom DNK; ćelija primalac prima rastvorljivu DNK koju oslobaña ćelija davalac. Sjedinjavanje molekula DNK zahteva usku homologost nukleinskog niza; ćelijska t., proces koji dovodi do takvih promena u ćeliji zbog kojih ona gubi sposobnost kontrole svoje deobe i postaje tumorska ćelija. transformatio DNK, transformacija, trajna promena genskog sastava u DNK jedne ćelije (bakterije), ugrañivanjem u nju segmenta DNK druge, genski različite jedinke. transfusio, transfuzija, unošenje krvi ili njenih sastojaka direktno u krvotok; direktna t., neposredno prenošenje krvi iz vene davaoca u venu primaoca krvi; exsanguino transf usia, ekssangvinotransfuzija, zamenjivanje velikog dela krvi primaoca krvlju više davalaca istovremenim puštanjem krvi iz jedne vene primaoca, a davanjem citratne krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzija se primenjuje u novoroñenčeta koje boluje od fetusne eritroblastoze, u teškoj uremiji, a ponekad i u akutnoj leukemiji; indirektna t., davanje citratne krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-

815

transilluminatio fuzija krvi u peritoneumsku šupljinu. transilluminatio, transiluminacija, prosvetljavanje očne jabučice pomoću specijalne lampe (diaphanoscop). Metoda pregleda koja se upotrebljava za diferentovanje serozne od solidne ablacije pri intraokularnom tumoru. Sem toga upotrebljava se i za lokalizaciju intraokularnih stranih tela. transitio, tranzicija, mutacija izazvana zamenom jedne purinske baze drugom purinskom bazom ili jedne pirimidinske baze drugom pirimidinskom bazom u odreñenom kodonu DNK. transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfiguracija. translacijska kontrola, regulisanje genske ekspresivnosti u vidu mRNK mehanizma kojim se ostvaruje kontrola stepena njene translacijske aktivnosti. translatio, translacija, prenošenje genskih informacija sa mRNK na sintezu polipeptidnog lanca, pri čemu vrsta i redosled kodona (tripleta) u molekulu mRNK uslovljavaju vrstu i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu. translocasa, v. faktor elongacije. translocatio, translokacija, prenošenje segmenta jednog hromosoma na drugi, x nehomologni hromosom; recipročna t., izmena hromosomskog materijala izmeñu dva nehomologna hromosoma. transmiter, materija koja se oslobaña na postsiriaptičkim završecima, te, zavisno od prirode, može dovesti do razdraženja ili inhibicije. Kao ekscitacijski transmiteri poznati su acetil-holin i simpatin (materija slična adrenalinu), a kao inhibicijski gama-amino-buterna kiselina. transnazalni pristup, v. per vias nasales, operatio Lothropova. transparencija, T, sin. koeficijent transparencije t, odnos intenziteta / propuštene i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izražava se u procentima i zavisi od debljine uzorka (medijuma). Za dati uzorak zavisi od talasne dužine svetlosti i upadnog ugla. transplantatio, transplantacija, presañivanje, kalemljenje, postupak presañivanja tkiva s jednog mesta na drugo u iste 816

transplantatio osobe (autotransplatacija), ili, češće, s jedne osobe ili životinje na drugu (homologan i heterologan presad). Ako je u pitanju autologni presad, ćelije kalema mogu neograničeno dugo da žive ako im se obezbedi dovoljna vaskularizacija; ali ako je u pitanju homologni, a pogotovu heterologni kalem, gotovo uvek nastaju imunske reakcije (odbacivanje kalema), koje prouzrokuju smrt svih ćelija kalema u roku od 3 do 10 nedelja posle transplantacije, ako se ne preduzmu specifične terapijske mere koje imaju za cilj sprečavanje imunih reakcija. Ako su tkiva pre transplantacije tipizirana i ako je u pitanju homologna transplantacija, ona m ože biti veom a uspešna (transplantacija bubrega). V. autoplastika, heterotransplantacija, homoplastika, homotransplantacija. Transplantacija je slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat je potpuno odvojen od svog prirodnog mesta ili s ovim održava privremeno vezu preko peteljke. V. operacija, heterotransplantacija, homotransplantacija; alogenska t., v. alloplastica; heterotopska transplantacija tkiva ili organa s mesta*koje je za njih tipično na atipično mesto; homotopska t., v. ortotopska transplantacija; ortotopska t., transplantacija tkiva ili organa prenetih s mesta koje je za njih tipično na netipično mesto (sin. homotropska transplantacija); Reverñinova t., plastika pomoću transplantacije malih kalemova epiderma koji se rasporeñuju po rani u obliku ostrvaca; singenička t», transplantacija tkiva meñu životinjama iste vrste; singenezioplastička t., transplantacija tkiva ili organa jedne osobe drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi, npr. od matere detetu, ili od brata sestri; t. tetive, hirurška intervencija kojom se prišiva tetiva zdravog mišića za tetivu paralisanog mišića ili zâ kost; Thierschova t., plastika sveže ili os vezene rane pomoću većih kalemova koji se sastoji od epiderma i papilarnog tela. V. Thierschova transplantacija; vezana t., prekrivanje defekta na površini tela transplantatom kože ili kože s potkožnim tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-

I

transplantat

transsudatum

rot slobodnom transplantatu, ne odvaja transportna RNK (tRNK), prepis gena potpuno od svoje okoline, već s ovom specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji ostaje u vezi kožnom peteljkom radi obnajmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj ezbeñenja ishrane kalema, dok ovaj ne ćeliji. Svaka tRNK je prilagoñena za zaraste na novom mestu; t. zuba, presatransport odreñene i aktivisane aminoñivanje zuba iz jedne alveole u drugu. kiseline do mRNK na čijem se kalupu transplantat, kalem, presad, tkivo ili orvrši sinteza proteina. Sin. transfer RMK, gan, koji se presañuje pri transplantacirastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor ji; Filatovov t., transplantat koji se stvaRNK. ra hirurški spajanjem pomoću šavova transpositio, trans pozicija, premešteni dva paralelna reza kože i potkožnog tkipoložaj, odnosno prebacivanje organa s va odvojenih od svog ležišta, dubljih slojedne strane na drugu (situs viscerum jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja inversus); t. aortae et arteriae pulmodva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom nalis, poremećaj u razvoju velikih artevaljkastom režnju odvoji se, posle oko 2 rijskih krvnih sudova, pri čemu aorta sedmice, jedan kraj presecanjem i zašipolazi iz desne, a plućna arterija iz leve va se u kožu i potkožno tkivo u oblasti komore. Tada život zavisi od ukrštenog koja se kalemi. Pošto se uspostavi cirkutoka krvi izmeñu krvi u desnom i levom lacija krvi i od tkiva u koji je presañen, srcu, kao u defekt pregrade komora preseca se drugi kraj valjkastog režnja. srca ili stalnog arterijskog voda. CijanoRežanj, kalem uzdužno se preseca da bi za je glavni simptom. V. ductus; t. dendobio ponovo četvorougaoni oblik i ušitium, transpozicija zuba, nepravilnost va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filatorasporeda zuba; totalna t., zubi su na alvov valjkasti transplantat; Krauseov veolarnom grebenu, ali su zamenili kožni t., slobodni (bez peteljke) kalem mesta; parcijalna t., zub koji je promekože. U svom preseku zahvata sve slojenio mesto niče van alveolarnog grebeve kože. Sin. WoIfov kožni kalem. V. tranna. splantacija. transpozicija, v. transpositio. transpiratio, transpiracija, osloboñavanje transrektalna laparotomija, transrektalvazduha, znoja ili vodene pare kroz na celiotomija. V. coeliotomia, laparotokožu (sin. perspiratio insensibilis); t. pulmia. monalis, izbacivanje vodene pare iz transcriptio, transkripcija, prenošenje krvi putem pluća. genskih informacija s molekula DNK na transpleuralno, kroz pleuru; put u pleumolekul RNK koja se, katalitičkim deloralnu šupljinu. vanjem polimeraze RNK, sintetiše na transportna !mobilizacija, privremena kalupu deoksiribonukleinske kiseline. imobilizacija povreñenih delova tela, transsudatio, transudacija, izlaže nje tečnajčešće ekstremiteta, sastavni je deo nosti iz kapilara filtracijom kod razlike prve pomoći (v. tamo); zamenjuje se deizmeñu krvnog pritiska i napona tkiva finitivnom !mobilizacijom posle hiruroko kapilara, difuzijom kroz zidove kaške obrade i obezbeñuju se povoljni uspilara pri razlici izmeñu osmotskog prilovi za lečenje, a sredstva za transporttiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tkinu !mobilizaciju su improvizovana va usled njihove sposobnosti da zadrže (kora drveća, ašovčić, granje, daska i si.) vodu kao i poremećajem u oticanju limili standardna (trougla marama, zavoji fe iz tkiva. Transudacija izaziva povećaudlage-najčešće Kramerova, Diteriksonje količine vode u tkivima i teleshim va i Tomasova); transportna !mobilizašupljinama - hidrops. V. hydrops, oedecija se može izvesti i raznim postupcima, transsudatum. ma: fiksacijom povreñene ruke uz telo transsudatum, transudat, tečnost u tkivu ili povreñene noge uz zdravu kaišem, ili telesnim dupljama koja potiče iz krvi zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio, kod opšteg ili lokalnog poremećaja krudlage. votoka u venama (zastoj), pri čemu igra 52 Medicinski leksikon

817

transversalis ulogu propustljivost kapilara i promena u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim, providnim izgledom, malom količinom belančevina (ispod 2%) i niskom specifičnom težinom. V. hydrothorax, ascites. transversalis, transverzalan, v. transversus. transversectomia, transverzektomija, uklanjanje poprečnog nastavka pršljena hirurškim putem. transversio, transverzija, mutacija izazvana zamenom purinske baze pirimidinskom bazom, ili obrnuto, u odreñenom kodonu DNK. transversus, transverzni, poprečni. Sin. transversalis. tränsvestitizam, nesavladljiva ili teško savladljiva nagonska potreba u osoba odreñenog pola da se pojavljuje odevena, presvučena kao osoba suprotnog pola. transverzalna fraktura, v. fractura, transverzalni prečnik srca (Tr), širina srčane senke u PA-projekciji. Razmak izmeñu najudaljenije tačke desne pretkomore do Ieve komore. V. torakokardijalni indeks. transvesicalis, transvezikalan, koji prolazi kroz bešiku specijalno mokraćnu, npr. transvezikalna prostatektomija. transvestitizam, nesavladljiva ili teško savladljiva nagonska potreba u osoba odreñenog pola da se pojavljuje odevena, presvučena kao osoba suprotnog pola. Traubeov prostor, v. sputium semilunar^. trauma, rana ili povreda koja može biti izazvana fizičkim, hemijskim i psihičkim uticajima; akustička t., jednokratno vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delovanje nekog zvučnog fenomena (prasak iz puške, topa ili si.) može da trajno ošteti Cortijev organ na pogoñenoj strani. Ako delovanje ozlede nije imalo prevelik intenzitet, nastaje slušni skotom, u protivnom slučaju može da doñe i do širokog poremećaja sluha; biciklističke t., povrede koje mogu nastati u toku bavljenja biciklističkim sportom. One se u suštini ne razlikuju od drugih traumatizama; hronična a. t. nastaje usled trajne izloženosti buci većeg intenziteta (profesijska nagluhost), te može da do818

traumatologija stigne najteži stepen nagluhosti, obično obostrano; industrijske t., profesionalna oštećenja i ozlede koje nastaju pri radu. Do tih ozleda dolazi usled raznovrsnih uticaja (mehaničkih, fizičkih, hemijskih i usled raznovrsnih profesionalnih infekcija). Pri radu najveñi broj nesrećnih slučajeva nastaje kao posledica individualnih faktora, zatim usled nedovoljno sprovedenih higijenskih i tehničkih mera zaštite (oko 10%) ili usled opštih loših uslova rada. Rad u nenormalnim prilikama, premorenost, neracionalnost, noćni rad, nepoznavanje radnog procesa i vremenski faktor povećavaju broj industrijskih trauma. Npr. najveći broj nesrećnih slučajeva pada na prvi i poslednji dan u sedmici, tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i subotu (uticaj premorenosti); Monteggina t., kombinovana povreda s iščašenjem glavice radijusa i preloma laktače; okluzalna t., oštećenja na zubima i potpornom aparatu zuba prouzrokovan okluzalnim silama. Sin. traumatizam okluzalni; V. okluzija traumatska; poroñajna t., trauma koja se dešava u toku ili posle poroñaja. Po nekim teorijama psihijatara novoroñenče pretrpljuje psihički šok usled poroñaja odnosno promene sredine; psihička t., duševni potres usled nekog neprijatnog doživljaja koji ostavlja trajan trag u duši u vidu tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima, dovodi do neuroza. V. kompleks, neurosis. traumatismus, v. traumatizam. traumatizam, (1) stanje organizma posle povrede ili ranjavanja; (2) psihičko stanje organizma posle povrede ili ranjavanja. V. trauma. traumatizam, okluzalni, v. trauma, okluzalna. traumatolog, hirurg koji proučava traumatologiju i osposobljen je da zbrinjava zadesne povrede. V. trauma, traumatologija traumatologija, grana hirurgije koja se bavi kliničkim proučavanjem, profilaksom i terapijom povreda. V. traauma, traumatolog, traumatizam.

traumatopathia traumatopathia, traumatopatija, patološka stanja povreñenog nastala usled povrede ili rane. V. trauma, traumatizam. traumatophilia, traumatofilija, stanje pomućenja svesti u kojoj povreñeni ili operisani bolesnik vrši neki delikt. traumatopnoea, traumatopneja, dispneja u prodornim grudnim ranama, koje omogućuju ulaženje i izlaženje vazduha u pleuralnu šupljinu. V. pneumothorax, mediastinal »flutter«. traumatska amputacija, v. amputatio. traumatska epidemija, izraz (po Pirogovu) za veliki broj povreda koje se u ratu javljaju u kratkom vremenskom periodu, a što čini specifičnost rada sanitetske (i zdravstvene) službe, a posebno ratne hirurgije u ratnim uslovima. traumatska neuroza, v. neurosis. traumatske srčane hemolizne anemije, novi tip hemoliznih anemija posle traume eritrocita na veštačkim zaliscima, ili pri njihovom prolaženju kroz pukotine izmeñu veštačkog zaliska i fibroznog prstena pri lošoj implantaciji veštačkog zaliska. traumatski, ono što je u vezi s traumom. traumatski šok, v. šok. trbuh, v. abdomen. trbušna aorta, v. aorta. trbušna duplja, v. cavum abdominis. trbušna kila, v. hernia. trbušna maramica, v. peritoneum. trbušni, v. abdominalis. trbušni tifus, v. typhus abdominalis. tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u dražici i njenim korenovima, u žene postoji još jedan erektilni sistem u vidu dve erektilne tvorevine, izdužene, nazvane tremne glavice, sa svake strane vaginalnog ušća. Prednji kraj tih tvorevina je zašiljen, dok je zadnji proširen. Unutrašnja strana im se nalazi uz vulvarni prostor i Bartholinovu žlezdu, u osnovi malih usnica. Bogatim venskim spletom te glavice su u vezi s dražicom. tremor, drhtanje, serija nehotimičnih, ritmičnih, nesvrsishodnih, oscilatornih pokreta, koji nastaju kao posledica naizmeničnih kontrakcija agonista i antagonista. Lak i brz tremor se sreće u hipertireoidizmu. Tremor srednjih amplitu52*

trening da javlja se u neurotičara i u zdravih osoba u odreñenim situacijama (uzbuñenje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub tremor se javlja u stanju kao što su Parkinsonova bolest, u osoba koje su preležale zapaljenje mozga i u arteriosklerotičara, a ponekad i u alkoholičara kao simptom apstinencijalnog sindroma (ujutru pre nego što popiju čašicu nekog žestokog pića); bitni t., stanje u kome postoji stalan tremor, je obično nasledno i javlja se mahom u osoba koje su nasledno psihički opterećene; fiziološki t., male oscilacije koje se normalno zapažaju pri voljnoj kontrakciji mišića, a koje su posledica promena broja impulsa koji od mišićnih vretena deluju na motoneurone u prednjim rogovima kičmene moždine. Broj ovih impulsa se povećava pri istezanju mišića, a smanjuje pri njihovom skraćivanju; flapping t. (engl.), lepršavi tremor šake i prstiju u vidu lepršanja krila ptice u početku jetrine kome; intencioni t., tremor koji se javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem nekog pokreta, npr. drhtanje kažiprsta pred nosem pri probi »kažiprst - nos«. Znak za postojanja oštećenja malog mozga ili njegovih puteva; patološki t., postoji u miru u Parkinsonovom sindromu, obično je spor (4-8 u seć.); statički t., javlja se na opruženim šakama i prstima u hroničnom alkoholizmu, neurasteniji i Bazedowljevoj bolesti. Trendelenburgov klin, zašiljeni metalni štap koji se probada kroz meke delove ramena ili kuka, da bi učvrstio Esmarchovu povesku na ovim delovima tela. Trendelenburgov položaj, v. položaj. Trendelenburgov simptom, v. znak. Trendelenburgov stav za rendgenski pregled, bolesnik leži poleñuške, tako daje karlica viša od glave, jer je stativ strmo nagnut. Trendelenburgov znak, v. znak. Trendelenburgova kamila, v. canule. Trendelenburgova operacija, v. operaciJa.Trendelenburgova proba, v. test. trening, (eng. training; uvežbavanje), proces prilagoñavanja organskih sistema odreñenoj vrsti fizičkog napora. Efekat

819

trenje tog orocesa ispoljava se stepenom treniranosti. Treningom se povećaju radni kapaciteti pojedinih sistema organizma, u prvom redu disajnog, kardiovaskularnog i lokomotornog i usavršavaju se pojedine fizičke sposobnosti. Neki od pokazatelja treniranosti mogu se uočiti i u mirovanju: veća masa mišića, uvećano srce, bradipneja i bradikardija. U naporu trenirani reaguje ekonomičnije: isti radni učinak uz manji utrošak energije. Maksimalni radni učinak treniranog veći je nego netreniranog; t. analiza, sin. didaktička analiza, zahteva se od klasičnog psihoanalitičkog terapeuta u toku sopstvene pripreme za poziv, kako bi se izbegle teškoće tzv. kontratransfera; t. kosmonauta, ima za cilj da pripremi kosmonauta da psihički i fizički izdrži uslove kosmičkog leta, kao i vanredne uslove koji mogu nastati u toku leta. Trening priprema kosmonauta da podnese stres produženog boravka konfinacije, dezorijentacije i fizičkog diskonfora koji potiču us led bestežinskog stanja. Stres obuhvata podražavanje kosmičkih letova preko posebnih radnji. Uvežbava se nošenje kosmičkog odela, boravi se u barokomori, termokomori i tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut izlaže znatnim transverzalnim ubrzanjima, a u sobi sa sporim rotacionim kretanjem ugaonim. Postoji posebna obuka za uzimanje hrane i vode u uslovima bestežinskog stanja. Fizička kondicija obezbeñuje se bogatim programom fizičke obuke, koja uključuje i padojDranske skokove. trenje, v. tarež. trepan, trapan, šara, sprava sa svrdlom koja služi za stvaranje otvora na kosti, naročito na lubanji; električni t., grañen kao i ručni trepan s torn razlikom što vrćenje svrdla obavlja električna struja; ručni t., sastoji se od drške koja se vrti rukom i time obrće cilindrični zupčani zupčasti deo; svrdlo, koje seče kost; (oft.) instrument koji se upotrebljava u keratoplastici i nekim operacijama glaukoma za isecanje rožnjače ili sklere. U upotrebi su trepani, kako ruč820

Treponema ni, tako i električni, različitih modela i promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio, trepanacija, šaronjanje, bušenje kosti trepanom, instrumentom u obliku svrdla, najčešće u svrhu otvaranja lubanje; Cushingova t., infraorbitalna trepanacija radi pristupa Gasserovom ganglionu i njegovim nervnim stablima; dekompresivna t., trepanacija koja ima cilj da smanji povećani intrakrani-jalni pritisak; De Martelova osteoplas-tička t., stvaranje frontalnog koštanog režnja zajedno s poglavinom na širokoj peteljci kojim se otvara lubanjska duplja radi hipofizektomije; klasična t., stvaranje otvora na lubanji uz konačno uklanjanje kosti; t. rožnjače, primenju-je se pri nekim oftalmološkim operacijama, naročito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje se u nekim operacijama glaukoma; Wagnerova osteoplastička t., stvaranje kružnog koštanog režnja zajedno s mekim tkivima poglavine na kožno-potkožnoj peteljci, koji se uklanja dok se ne izvrši operacija u lubanjskoj duplji, a potom se vraća na preñaš-nje mesto V. dekompresivna kraniekto-mija. trepavice, javljaju se još dok su kapci smešteni kao epitelni pupoljci. Kao pobočni izvrati na njima se javljaju lojne i, docnije (u embriona od 16 cm znojne, Millove uez.de). Velike lojne žlezde (Meibomove žlezde) javljaju se u embriona od 13 cm dužine. V. cilia. trepavičavo telo, v. corpus ciliare. treperavi skotom, v. scotoma scintilans. treperenje, v. fibrilatio. trephina, trefina, kružna testera tipa svrdla, kojom se iseca kružni komad iz kosti, naročito iz svoda lubanje; (oft.) isti instrument finije podešen za isecanje kružnog komadića iz rožnjače. Koristi se za transplantaciju rožnjače. Treponema, rod spiroheta, nežne grañe, pravilnih, oštrih i podjednakih spiralnih uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema, prouzrokovač sifilisa; živo pokretan mikroorganizam oblika tankog vlakna uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spirochaeta pallida.

Treponemataceae Treponemataceae, u ovu porodicu spadaju sledeći rodovi: Borrelia, Treponema i Leptospira. U svim rodovima Treponemataceae ima vrsta koje su patogene za čoveka, ali i takvih koje su nepatogene. treponematoze, oboljenja izazvana treponemama (sifilis, frambezija, pinta). treptavi skotom, v. scotoma. Tretaminum (tretamin, trietilen-melamin), citostatik iz grupe etilenimina. triamcinolon, sintetski derivat glikokortikoida, sadrži fluor u svom molekulu. triamteren, pteridinski derivat, diuretičko sredstvo. trias, trijada, grupa od tri simptoma; Basedowljeva t., struma, tahikardija, egzoftalmus; Dieulafoyeva t., hiperestezija kože, reflektorna kontraktura mišića i osetljivost u MacBurneyevoj tački u akutnom apendicitisu; Hutchinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroñenom sifilisu; t. merseburški, karakteriše Bazedovljevu bolest s tri simptoma: tahikardija, struma i egzoftalmus. tribadizam, v. lezbijska ljubav, homoseksualnost. TRIC-agensi, naziv potiče od imena bolesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj. bolesti izazvane Bedsonia-organizmima. triceps, troglav, npr. m. triceps brachii, troglavi mišić nadlaktice. trichiasis, trihijaza, nepravilan položaj trepavica, najčešće kao posledica zapaIjenja ivice kapka ili njegovog nepravilnog položaja (entriopium). Usled toga trepavice mehanički draže vežnjaču ili rožnjaču i dovode do ulceracija. trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano trihinama. Dobiva se jedenjem sušenog ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa koje sadrži trihine. U ranom stadijumu liči na trovanje hranom (proliv, gañenje, povraćanje, kolike i povišena temperatura), a kasnije se javljaju ukočenost, bolovi i otok mišića. trichobezoar, konkrement u želucu stvoren od progutanih vlasi kose. V. phytobezoar.

trichosis trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru dlaka, koji postoji obično u slučaju polineuritisa. trichoepithelioma, trihoepitelioma, hemisferni žućkasti čvorići u folikulima koji se sastoje od nabujalog epitela i rožastih cista. trichoma, trihoma, slepljenje kose usled ekstremne vašijivosti i ekcemskih promena. Sin. plića polonica. Trichomonas, trihomonas, parazitna protozoa (Flagellata), kruškastog oblika, ima spreda tri bičića, valovitu membranu i jedan bič pozadi. Može da izazove u čoveka različita oboljenja; T. buccalis, živi u ustima ljudi, naročito onih koji imaju zubni kamenac i pioreju; T. intestinalis,parazit čovječjih creva, nalazi se često u stolici u prolivima; T. vaginalis, parazit koji se nalazi u vagini žene i u uretri muškarca. Izaziva vaginalne poremećaje. trichomycetes, grupa končastih filamentoznih organizama koji čine prelaz izmeñu bakterija i viših gljiva. Grupa obuhvata Actinomyces, Leptothrix, CIadothrix i Nocardia. trichomycosis, trihomikoza, oboljenje dlaka izazvano gljivicama. trichophytia, trihofitija, gljivično oboljenje dlake glave i brade, gole kože i nokata prouzrokovano gljivicama roda trichphyton. Ispoljava se u vidu površinske i duboke trihofitije. U površinskoj trihofitiji (gljivice humanog tipa) dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice animalnog porekla) lezije su gnojne. Javlja se u obliku gnojnog difuznog folikulitisa (sycosis parasitaria s. traichophytica) i ograničenog folikulitisa (kerion Celsi). Trihofitija gole kože se javlja u vidu, obično, kružnih eritemoIjuspastih promena koje se periferno šire, a centralno se same od sebe povlače. Sin. herpes tonsurans. trichorrhexis, trihoreksija, uzdužno cepanje dlaka u vidu metle. trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka; (2) postojanje dlaka na mestima na kojima ih pod normalnim okolnostima nema.

821

trichosporia trichosporia, trihosporija, oboljenje dlaka na čijoj se stabljici javljaju tvrdi beličasti ili mrki čvorići sastavljeni od mase spora trihosporona. trichostasis spinulosa, orožali meškovi iz kojih u vidu četke izlazi 10-20 dlaka, trichotillomania, trihotilomanija, neurotičko cupkanje dlaka, najčešće u debilne dece, koja često gutaju očupane dlake. Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja živi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm; prednji deo je jako istanjen i zavučen u sluznicu creva, dok zadnji zadebljali strci na površini. Može da izazove proliv, povraćanje i nervne poremećaje, ali obično prolazi nezapažen. Sin. Trichocephalus dispar. tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji ima tri zupčasta lista, npr. valva tricuspidalis, trolisni zalistak srca. tridion, v. trimetadion. trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citostatik iz grupe etilenimina, v. tretaminum. trifokalno staklo, v. stakla. trifurcatio, trifurkacija, mesto račvanja u tri grane, trograno račvanje. trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistolne aritmije u kojoj se ekstrasistole javljaju u pravilnim vremenskim razmacima, posle dve normalne srčane kontrakcije. trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus trigeminus, trograni ili trokraki živac. trigonum, trougao, oblast u obliku trougIa; t. anale, zadnji trougao na donjem otvoru male karlice, v. regio analis, perinaeum; t. femorale Scarpae, Scarpain trougao, nalazi se u prednjem predelu buta, a ograničavaju ga: Hg. inguinale, m. sartorius i m. adductor longus; t. linguale anterius, Pirogovov trougao, u vratu iznad podjezične kosti, a ograničavaju ga dvotrbi mišić, podjezični živac (XII) i milohioidni mišić. U hirurgiji se kroz taj trougao pristupa jezičnoj arteriji u slučaju potrebe za njenim podvezivanjem; t. linguale posterius, Beclardov trougao u vratu, koji ograničavaju podjezična kost, digastrički i hioglosni mišić. U ovom trouglu se takoñe pristu822

trimetoprim pa jezičnoj arteriji; t. vesicae, Lieutaudov trougao, nalazi se u dnu mokraćnog mehura, gde je sluznica glatka. Na zadnjim uglovima se završavaju otvorima dva uretera, a na prednjem uglu otvorom počinje mokraćna cev. trihlor-azot stvara se pri hlorisanju kod pH 4; nema dezinfekcioni efekat. trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v. trovanje. trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium. trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin. trihloroetilen, isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije. trihlor-sirćetna kiselina, CCbCOOH, v. Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo simptoma; Charcotova t., Šarkoova trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajući govor u mul-tiploj sklerozi; Marburgova t., tempo-ralno bledilo papile očnog živca, ugašeni trbušni refleksi i spastički sindrom na nogama u multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroñenom sifilisu. trijodotironin, hormon štitaste žlezde, v. tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v. vituim cordis. trikuspidna stenoza, v. vitium cordis. trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia, trilobektomija, operativno uklanjanje tri režnja pluća i to dva iz jednog i jednog iz drugog plućnog krila. trilogia, trilogija, trojstvo tri elementa koji sačinjavaju organsku ili simptomat-sku anomaliju; t. Fallota, kombinacija stenoze plućne arterije, defekt pretkomornog septuma i hipertrofija desne komore srca. triloni, organofosforna jedinjenja, nervni bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr. Trimethadionum, trimetadion, derivat oksazolidina, sredstvo za lečenje male epilepsije (petit mal). trimetoprim, pirimidinski derivat, anti-malarijsko sredstvo protiv tropske malarije, a ima i izvesno antibakterijsko dejstvo.

T

3-monoiodotyrozin 3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin, meñuproizvod u sintezi hormona štitaste žlezde. trinitrofenol, v. acidum picricum. trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje. trioksalen, sredstvo za potpomaganje stvaranja pigmenta u koži. triolein, v. olein. tripaflavin, antiseptička boja (derivat akridina), antiseptičko i dezinficijentno sredstvo. tripalmitin, v. palmitin. triparsamid, organski preparat petovalentnog arsena, upotrebljava se u lečenju bolesti spavanja. tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fosfat. triple response, v. trodelna reakcija. triplet, u genetici, v. codon. triploid, poliploidna ćelija koja u svom jedru ima haploidne garniture hromosoma (3N). V. polyploid. triploidija, prisustvo u jedrima ćelija trostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 69). triplopia, triplopija, poremećaj vida u kome se predmeti opažaju trostruko. tripsin, v. trypsin. tripsinogen, v. trypsinogen. triptofan, v. tryptophan. trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligosaharida sastavljeni od tri molekula monosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od glukoze, fruktoze i galaktoze. trisomia, trisomija, prisustvo tri homologna hromosoma u jedrima diploidnih ćelija (2N+1); dupla t., trisomija zastupljena na dva razna hromosoma u istoj ćeliji. trisomic, trisomik, jedinka u čijim je ćelijama jedan hromosom zastupljen tri puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi, na primer. tristearin, v. stearin. tritanomalia, tritanomalija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Javlja se veoma retko. Osobe s tom anomalijom pokazuju slabost u raspoznavanju plave boje. tritanopia, tritanopija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-

trodelna reakcija bičastu boju. Osobe s tom anomalijom ne mogu da raspoznaju ljubičastu boju. triterpeni, v. terpenL

triturationes, trituracije, smeše lekovitih supstancija ili preparata droga i sredstava za dopunjavanje; izrañuju se u propisanoj koncentraciji kao praškovi ili masti. Koriste se isključivo za izradu lekovitih preparata, a nisu namenjeni za neposrednu upotrebu bolesnika. Kao sredstvo za dopunjavanje trituracija praška, ako nije drugačije propisano, upotrebljava se laktoza, a za trituracije - masti, vazelin i besvodni lanolin. trismus, trizmus, spazam mišića za žvakanje koji onemogućava otvaranje usta. Najčešće je prouzrokovan infekcijom ili povredom u toku rada ili davanja mandibularne anestezije. Razlikuju se tri stepena trizmusa. trokar, instrument koji služi za probijanje zida neke prirodne ili patološke duplje radi ispuštanja tečnosti iz njih. Trokar se sastoji iz probojca, debele trougle igle s drškom, uvučene u kanilu. Pošto se probije zid telesne šupljine, probojac se izvuče iz kanile, čime se uspostavlja komunikacija izmeñu nje i spoljne sredine; Duchenneov t., instrument za izvlačenje malih delova tkiva u cilju mikroskopskog ispitivanja; rektalni t., krivi trokar koji služi za punkciju mokraćne bešike kroz rektum i za pražnjenje iste. trochanter, trohanter, koštana kvrga na gornjem okrajku butnjače; t. major, velika kvrga; t. minor, mala kvrga. trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo nekog organa s poprečnim žlebom nalik na kalem konca, npr. trochlea tali, kolotur skočne kosti. trochleariš, trohlearan, koloturni, npr. nervus trochleariš, trohlearni živac (IV moždani živac). trodelna reakcija, neposredno posle intradermnog ubrizgavanja histamina javlja se na tome mestu crvenilo usled dilatacije kapilara; posle toga crvenilo se širi na delove kože u neposrednoj blizini, što je posledica proširenja arteriola usled lokalnih aksonskih refleksa; nekoliko minuta posle ubrizgavanja, na mestu gde su bili prošireni kapilari, jav823

trofički ulkus lja se jasno ograničeni edem kože (urtika, šklopac), koji nastaje usled izliva plazme iz proširenih kapilara. trofički ulkus, v. trofičan, trofički poremećaj, ulkus. trofoblastna čahura, celularna masa koja nastaje razmnožavanjem trofoblastnih ćelija koje razaraju materično tkivo da bi u njemu napravile mesta za sve veći plod. troglav, v. triceps. troleandomicin, triacetiloleandomicin, v. oleandomicin. trolisni zalistak srca, v. valva tricuspidaHs. trombin, v. trombinum. tromboarteriektomija, v. thromboendarteriectomia. trombocitopenijska purpura, v. purpura. trombogen, v. protrombin. trombokinaza, v. tromboplastin. tromboplastin, supstancija koja se nalazi u tkivima i (u neaktivnom stanju) u plazmi. Aktiviše se u krvi posle povrede krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trombocita, tkivnog tromboplastina i tromboplastinskih činilaca plazme. U zajednici s jonom kalcijumom aktiviše pro^ trombin (trombogen) u trombin. Sin. trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio. tromboza, v. thrombosis. Tropacocainum, lokalno anestetičko sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obliku hidrohlorida (Tropacocaini hydrochloridum), za spinalnu anesteziju (danas napušten). tropeolin, žuta azo-boja koja u prisustvu kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upotrebljava se kao indikator. trophoedema, trofedem, hronični, bled, čvrst bezbolan edem, većinom na donjim ekstremitetima, koji se javlja u mladih žena. Oboljenje je često familijarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroarthritica. trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje prouzrokovano poremećajem ishrane tkiva usled funkcionog ili organskog oštećenja vegetativnog nervnog sistema. Trofoneuroze su: akroparestezija, eritromelalgija, Raynaudova bolest, sklero824

trovanje dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija i progresivna hemiatrofija lica. troposfera, najniži sloj atmosfere, na polovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do 18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14 km. tropska eozinofilija, v. eosinophilia. trougao, v. trigonum. Trousseauov znak, v. znak. trovanje, stanje živog organizma prouzrokovano dejstvom otrova. Po toku t. može biti akutno, subakutno ili hronično. Po svojim uzrocima trovanja mogu biti namerna (samoubilačka, ubilačka) ili nenamerna (profesionalna, ekonomska, medicinska). Profesionalna trovanja nastaju usled dejstva sirovina, poluprerañevina, krajnjih proizvoda ili rastvarača koji deluju pri radu na telo radnika. Ekonomska trovanja nastaju u domaćinstvu usled zamene, nepažnje i neznanja kad otrovne materije, npr. pokvarena hrana, u domaćinstvu upotrebljavane jetke materije i dr. oštete organizam. Medicinska t. su ona koja nastaju obično upotrebom lekova u preteranim količinama. Pod nazivom trovanje podrazumeva se u medicini i terminalni stadijum poremećaja usled teških proliva ili u toku teških infekcija. V. otrovi; t. arsenovodonikom ili arsinom, ASHa, dešava se pri delovanju slabih kiselina na materije koje sadrže arsen. Trovanje nastaje kao posledica udisanja gasovitog arsina, otrovnog gasa koji izaziva hemolizu, žuticu, gastroenteritis i nefritis. Neka od njegovih jedinjenja upotrebljavana su za vreme rata kao bojni otrov; bagassosis, profesionalno oboljenje sa oštećenjem pluća i promenama u njima a nastaje dejstvom prašine od delova šećerne trske iz kojih je ekstrahovan šećer; ovaj materijal se upotrebljava za izolaciju od zvuka i toplote; bensolismus, benzolizam, profesionalno trovanje izazvano udisanjem para benzola (v. benzol) ili njegovim prodiranjem kroz kožu. Od benzolizma trpe sve osobe koje s njim rade koristeći ga kao organski rastvarač, odnosno pri proizvodnji anilina, nitrobenzola u fabrikama linoleuma, boja, veštačkog ñubriva, indust-

I

trovanje rijskih eksploziva, smeša za sušenje i dr. Veće koncentracije mogu dovesti do edema mozga i pluća, ili do kolapsa. Javljaju se, pored narkotičkog dejstva i znaci nadraženja kože i sluznica. Na koži se viñaju dermatitisi i hiperkeratoze. Česti su znaci: glavobolja, gañenje, umor, pospanost, koji mogu dovesti i do povreñivanja. Pri hroničnom trovanju može doći do oštećenja hematopoeze (anemije, hemoragičke dijateže), do dermâtoza, neurasteničkog sindroma i znakova tokstičkog neuritisa; t. diu'alurtiiitijtimom, javlja se u vazduhoplovnih radnika. Izazvano je magnezijumom iz mešavine aluminijuma i magnezijuma, duraluminijumom, koji se upotrebljava za aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano semenjem Argostema githago odn. zrnevljem kukolja u kome se nalazi sapotoksin githagin. Simptomi: vrtoglavica, salivacija, povraćanje, dijareja, grčevi i paralize centralnog porekla; hromizam, trovanje hromom. Do trovanja dolazi delovanjem pare i prašine hroma i hromnih soli. Naročito je opasno udisanje para hroma. One izazivaju na površini sluznica defekte i korozivne promene, erozije i ulceracije, a na koži razvija se ekcem ili ulceracije koje se obično lokalizuju na hrskavici i korenu nokta. Udisanje pare i prašine hroma može da izazove posle 5-10 godina i profesionalni bronhogeni karcinom pluća>a ponekad dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotoksizam, trovanje usled jedenja mesa otrovnih riba, isključujući pri tom trovanje hranom izazvano bakterijama; t. kadmijumom, do trovanja dolazi udisanjem pare ili fine prašine; naročito su otrovne pare kadmijum-oksida; t. kalajem, inhalacijom prašine oksida kalaja izaziva posle dužeg vremena pseudonodulaciju u plućima, benignu nespecifičnu pneumonokoniozu (stannosis pulmonum); t* kaolinom, »kaolinska pluća«, profesionalno oboljenje, vrsta silikatoze; kaolin je aluminijum-silikat i upotrebljava se u industriji porculana. Udisanje finih čestica prašine kaolina izaziva dispneju i mršavljenje, a u rendgenu pluća izgledaju kao posuta pahu-

trovanje ljicama snega; t, krečnom prašinom, fina prašina kreča može da izazove korozivne promene na sluznici očiju, na konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sepsis; latirizam, trovanje semenom grahorice (Lathyrus sativus i Lathyrus cicera); manganismus, manganizam, profesionalno oboljenje, izazvano višegodišnjim udisanjem prašine ili pare metala mangana (v. mangan). Može doći do oštećenja INPTjnih organa, do pneumonija, ali je od najvećeg značaja oštećenje centralnog nervnog sistema. Elektivno pogaña ekstrapiramidalni nervni sistem izazivajući simptome oštećenja ovog. Na početku to su: napon u pojedinim grupama mišića, najčešće ruku i nogu, nespretne precizne kretnje, a kasnije znaci zupčastog točka, hipertonije ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisilan plač i smeh; mercurialismus, merkurijalizam, trovanje živom, najčešće profesionalnog karaktera. Od njega najviše trpe rudari u rudnicima samorodne žive, radnici koji izrañuju aparate i pribore sa živom (ona isparava već na temperaturi od 160C), laboratorijsko osoblje, a rede bolničari pri utrljavanju živinih masti u kožu bolesnika, zubotehničari pri spravljanju amalgama sa živom i dr. Organska jedinjenja žive najčešće oštećuju kožu (dermatitisi i ekcemi) a neorganska nervni sistem - prvenstveno neurovegetativni. Rani znaci trovanja su tzv. živina neurastenija, hipersalivacija, hiperhidroza, dermografizam, gingivitis, živin rub na desnima (crne boje!), crveno lakirano nepce, foetor ex öte, poremećen san. U zapuštenom stanju, pri hroničnom trovanju, viñaju se još: živin eretizam, živin tremor intencionog tipa, »živino pismo«, oštećenja tubula bubrega, sluznice digestivnog trakta, posebno, i teža oštećenja centralnog nervnog sistema; t. mesom, v. meso; t. minijumom, oksidom olova (), čest je izvor trovanja a upotrebljava se kao zaštita protiv rñanja. Do trovanja dolazi pri mešanju, bojenju i pri odstranjivanju ostataka boje; t. niklom, trovanje izazivaju pare nikla, naročito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva

825

trovanje tečnost koja se upotrebljava u industriji i može da izazove tešku dispneju, cijanozu i dilataciju srca; phosphorismus, fosforizam, profesionalno trovanje izazvano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a rede izaziva i zadesna trovanja, najčešće dece. U industriji se njime mogu trovati osobe koje rade sa anorganskim jedinjenjima fosfora kad izrañuju superfosfatno veštačko dubrivo, pri izradi papira, dekolora, sapuna, boja, deterdženata, praška za pečenje. Do trovanja dolazi i u mnogim drugim zanimanjima gde se koristi fosfor ili njegova jedinjenja, naročito kada su njime zagañene druge sirovine, a o tome se ne zna ili ne vodi računa. Od organskih jedinjenja fosfora važniji su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i plastika), triortokrezil-fosfat i razni insekticidi i bojni otrovi koji sadrže fosfor. Fosfor sprečava intraculularnu oksidaciju, deponije se u masnom tkivu i oštećuje jetrin parenhim (u akutnim trovanjima naročito), ali je u profesionalnim trovanjima najznačajnije njegovo hronično destruktivno dejstvo na kosti. Oštećuje vilice, u koje prodire pretežno kroz oštećene alveole zubaci gingive. Rani znaci: bol u karioznim zubima, otok desni, apscesi, sekvestri, osteoporotičnog tipa. Može doći i do ostepskleroze i periostitisa i na drugim kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs), jeste otrovan gas, oštra mirisa, koji, udahnut, izaziva bol u abdomenu, gañenje, dijareju, cefaleju, vertigo, ošamućenost, konvulzije i kolaps; saturnismus, saturnizam, trovanje olovom. Najčešće se javlja kao profesionalno trovanje usled udisanja prašine ili pare olovnog oksida, ali ga mogu izazvati i sva druga jedinjenja olova (najreñe PbS). Reda su trovanja izazvana upotrebom posuña koje sadrži olova (gleñosanje i si.), ili hranom zagañenom sa Pb. Simptomi trovanja zavise od jedinjenja koje je dovelo do s. Anorganska jedinjenja izazivaju najčešće sledeće znakove: zemljanosivu boju lica, tzv. olovni rub na desnima (plavičasta trakica), bazofilno punktirane eritrocite, pseudoreumatičke bolove, neurastenički sindrom i pojavu ve826

trovanje ćih koncentracija olova u krvi i mokraći, kao i koproporfirin u mokraći. Znakovi težih trovanja: kolike, paralize, encefalopatije i teže anemije danas se rede viñaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno olovo) koje se dodaje benzinu kao detonator izaziva pri akutnom trovanju sliku teže psihoze, a pri hroničnom i znakove oštećenja vegetativnog nervnog sistema; stearat olova, do trovanja dolazi pri upotrebi stearata olova kao dodatka bojama, za povećanje konzistencije mazivnih masti i kao stabilizator pri fabrikaciji plastičnih materija, a deluje uglavnom putem inhalacije, jer se u vazduhu dugo zadržava kao aerosol; selenosis, t. selenom, dolazi udisanjem prašine i pare selena i njegovih jedinjenja. Najopasniji je vodonik selena. Izaziva iritaciju oka i sluzokoža, palenje, suvoću i metalni ukus u ustima s mirisom na češnjak, uz bronhopneumoniju, edem pluća i nervne poremećaje; t. tetrahloretanom, profesionalno trovanje radnika pri fabrikaciji municije udisanjem zagušljivih para tetrahlor-etana, a karakteriše se toksičkim ikterusom, glavoboljom, nemanjem apetita, i gastroenteralnim poremećajima; t. trihlor-etilenom. »Tri«, bezbojnom isparljivom tečnošću koja se često upotrebljava kao rastvarač, kao sredstvo za odstranjivanje masti i za hemijsko čišćenje itd. Izaziva akutna i hronična trovanja; t. trinitrotoluolom, javlja se u radnika u fabrikama municije i karakteriše se dermatitisom, s abdominalnim bolovima, povećanjem, opstipacijom i promenama u krvi; vanadijumizam, hronična intoksikacija izazvana apsorpcijom vanadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s metalom i njegovim jedinjenjima, razvija se konjuktivitis, faringitis, bronhitis, akutna upala pluća, a na koži ekcem; t. životnim namirnicama, izazivaju kemijski i vegetabilni otrovi, grupa salmonela, Staphylococcus aureus et Albus toxicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botulinusa, pa i druge bakterije. T. se karakteriše kratkom inkubacijom, INPTim gastrointestinalnim simptomima, kratkim trajanjem i istovremenim oboleva-

trtica njem više osoba koje su uzimale istu hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska reakcija. trtica, v. coccyx, trtična kost, v. cocyx, os coccygis. trubački (mišić), v. buccinator. Truetina tehnika, v. tehnika. truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela izmeñu vrata i donjih udova, v. corpus humanum; t. encephali, moždano stablo, obuhvatar^produženu moždinu, most, srednji mozak i meñumozak; t. pulmonalis (ranije a. pulmonalis), plućno stablo, polazi iz desne komore srca i deli se ispod luka aorte na desnu i levu plućnu arteriju (a. pulmonalis dextra et sinistra). trypanosis, v. try pano somiasis. trvpanosorniasis, tripanosomijaza, bolesno stanje prouzrokovano prisustvom i dëjstvöm u organizmu parazita iz roda tripanošoma; Glavni simptomi su; groznica, anemija, eritemi; t* africana, bolest spavanja koju izaziva Trypanosoma gambiense, koju na čoveka prenosi muva čeče (Glossina palpalis). Posle dužeg ili kraćeg perioda groznice, anemije i otoka žležda nastaje završni period neprekidnog spavanja, Trypanosomidae, tripanösömide, flagelate vretenastog oblika s jednim bičićem i valovitom membranom. Žive uglavnom u plazmi čoveka i životinja. Glavne vrste su: T, gambiense i T. rhodesiense, koje izazivaju bolest spavanja u ljudi; T. cruzi izaziva teško oboljenje u ljudi u Južnoj Americi; T. equiperdum izaziva oboljenje u konja. trypsinum, tripšin, proteolitički enzim pankreasa koji razlaže belanče.vine do dipeptida ili malih polipeptida, pri čemu se oslobañaju i neke aminokiseline. tryptöphaii, triptofan, a-amino-ß-indolilpropionskâ kiselina, koja ulazi u sastav belančevina. tse-tse-mušica, v. tze-tze-mušica. tuba, truba, cevast organ koji podseća svojim oblikom nä trubu. Sin. salpinx', t. auditiva Eustachii, Eustahijeva usna truba, spaja ždrelo s bubanjskom dupljom i omogućuje izjednačavanje vazdušnog

tuberculosis pritiska na bubanjsku opnu izjednačujući ga s obe njene strane; t. uterina Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, cevasti organ koji se pruža od spoljnjeg kraja dna materice do bočnog zida karlice blizu jajnika. Iznutra je obložen sluznicom, a spolja peritoneumom. Služi sprovoñenju jajne ćelije u duplju materice. Sin. salpinx. tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria, krajnik Eustahijeve trube. tubarni vid, vid u kome je vidno polje koncentrično suženo i konstantno u obimu bez obzira na daljinu s koje se ispituje. Takva osoba ima utisak da gleda kroz tubus ili durbin. Obično se nalazi u histeriji ili agravaciji. Suženje vidnog polja u velikom stepenu srećemo u završnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj degeneraciji mrežnjače. tubarno disanje, v. respiratio. tubaža, uvlačenje sonde (gumene, metalne i dr.) u neku telesnu šupljinu ili u neki šuplji organ; duodenumska t., uvlačenje duodenumske sonde u duodenum u cilju dobijanja duodenumskog soka i ispitivanja funkcija jetre, žučnih puteva i gušterače; gastrička t., uvlačenje duodenumske sonde u želudac radi dobijanja želudačnog soka i ispitivanja funkcije želuca. tubectomia, tubektomija, salpingektomija, hirurška operacija kojom se odstranjuje obolela tuba uterina (jajovod). tuber, kvrga, ispupčenje, npr. tuber ischiadicum, kvrga na sednjači; (2) t. kvrga, (derm.), primarna eflorescencija u vidu dermalnog infiltrata do veličine lešnika. tuberculides, tuberkulidi, hematogenom diseminacijom ili samo toksičkim dejstvom izazvani egzantematički, benigni oblici tuberkuloze: tuberculosis lichenoides, tuberculosis papulonecrotica, erythema induratum Bazin. tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest čoveka ili životinja izazvana mikroorganizmima iz grupe Mycobacteriuma, koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i kazeozne nekroze u tkivima. Najčešći uzročnici tuberkuloze su M. tuberculosis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se

827

tuberculosis odlikuje vrlo različitim kliničkim pojavama i sklonošću za hrdnični tok. Ona može postojati u svakom organu, iako je pluće najčešće sedište tuberkuloze i najčešće mesto iz koga se bolest širi u druge organe; t. acuta miliaris, akutna milijarna tuberkuloza, hematogeni oblik akutne tuberkuloze u kome postoje .mnogobrojni milijarni tuberkuli u raznim organima; t. adrenalis, Addisonova bolest; t. aerogenes, tuberkuloza nastala inhalacijom bacila tuberkuloze; t. articulorum (articularis), tuberkuloza zglobova, artritis izazvan bacilom tuberkuloze sa seroznim, fibrinskim ili sirasto-gnojnim eksudatom u zglobu, rede ograničena proliferacija tuberkuloznih granulacija na sinovijalnoj opni zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih tela, često u obliku zrna pirinča (v. corpora oryzoidea) potiče od staloženih fibrina ili degenerisanih sinovijalnih rojti koje su se odvojile od sinovijalnih opni. V. tumor albus, fungus, arthritis tuberculosa; t. atypica, tuberkuloza izazvana svim drugim Mikobakterijama sem M. tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. basalis, tuberkuloza lokalizovana u dox njim delovima pluća; t. cerebralis, tuberkulozni meningitis; t. cutis, tuberkuloza kože, veoma raznovrsne promene na koži izazvane Kochovim bacilom. Postoje više oblika, zavisno od imunobiološkog stanja organizma u odnosu na prouzrokovača. U slučaju prvog kontakta kože s uzročnikom može se razviti primarni kožni tuberkulozni kompleks (ulkus i regionalna adenopatija). Ako je organizam već bio u kontaktu sa uzročnikom i stvorio specifična antitela (normergija), mogu da se razvijaju tri oblika: lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis luposa), razmekšavajući (scrofuloderma) i varekulozni (tuberculosis verrucosa); t. exudativa, eksudativna tuberkuloza vrlo često prva pojava tuberkuloze, poznata kao rani infiltrat (infiltratus praephthisicus), u kome postoje eksudati u alveolama i sitnim bronnijama, sastavljeni pre fežno od mononukleusnih ćelija. Sin. pneumonija tuberculosa; t. genitourinaria, tuberkuloze mokrać828

tuberculum nih organa; t. haematogenes, tuberkuloza koja se širi hematogeno u druge organe iz primarnog ognjišta; t. inestinaHs, crevna tuberkuloza u koje postoje ulceracije u crevima, praćene prolivorn; t. laryngis, tuberkuloza larinksa praćena upornom promuklošću; t. lymphoides, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta miliaris; otvorena t., tuberkuloza u koje postoji izlučivanje bacila tuberkuloze iz organizma, naročito u tuberkulozi pluća s kavernama; t. postprimaria, postprimarna tuberkuloza, plućna tuberkuloza koja se javlja u plućima u osoba koje su već bile inficirane (obično neprimetno) tuberkulozom. Odlikuje se kazeoznim i kavitarnim promenama, a kasnije fibrozom; t. primaria, primarna tuberkuloza, prva infekcija bacilom tuberkuloze obično u detinjstvu koja stvara tzv. primarni kompleks, od parenhimske plućne promene i odgovarajućeg ognjišta u limfnoj žlezdi; t. productiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvaranje tuberkuloznog granulomskog tkiva s Langhansovim ćelijama; t. pulmonum, plućna tuberkuloza, s raznim histološkim i kliničkim ispoljavanjem. Širi se u plućima preko bronha, a u druge organe krvnim i limfnim putem. Nelečena plućna tuberkuloza ima sledeći tok: tuberkulozna pneumonija, stvaranje tuberkuloznog granulacijskog tkiva, kazeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubrega; t. tracheobronchialis, produktivna tuberkuloza bronha, koja vodi ulceracijama u bronhijama, a kasnije i bronhostenozi. tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom. tuberculum, kvržica, čvorić, npr. tuberculum pubicum, preponska kvržica; t. Carabelli, posebna kvržica promenljivog oblika na nepčanim stranama gornjih prvih molara. Reda je u gornjih drugih mlečnih molara. Sin. tuberculum anomale; t. occlusale, v. dens evaginatus; solitarni t., usamljeni tuberkulozni čvor nastao razmekšavanjem malih tuberkula; t. u tuberkulozi, tvorevina specifičnog tuberkuloznog granulacio-

I

tuberkulin

tumor

nog tkiva u vidu čvorića sastavljenog od režni kanalić ima dva dela vijugava, posvetlih vezivnih ćelija sličnih epitelnim četni i završni, a srednji deo u vidu dućelijama, tzv. epiteloidnih ćelija, Langgačke zamke. Vijugavi delovi se nalaze u hansovih džinovskih ćelija i limfocita. kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i Ponekad se u čvorićima nalaze ili skoro papilarne cevčice, prolaze kroz srž bubsame epiteloidne ćelije (epiteloidni turega (Malpighijeve piramide). berkuli) ili veliki broj džinovskih ćelija tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius, kanal za varenje. (džinovskoćelijski tuberkul). T. u tuberkulozi je obično veličine zrna prosa te tularemia, tularemija, febrilno, septičko, profesionalno oboljenje iz grupe zonose naziva i milijarni tuberkul. za, koje izaziva Pasteurella tularensis. tuberkulin (stari tuberkulin ili AlttuberPočinje naglo s visokom temperaturom, kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat drhtavicom, znojenjem i bolom u ćelom šestonedeljne tečne kulture bacila tutelu. Karakterističan je primarni afekt berkuloze. Taj materijal sadrži, pored na ulaznim vratima infekcije i otok rereaktivnih tuberkuloproteina, mnogobgionalnih limfnih žlezda. Zavisno od rojne sastavne delove Myc. tuberculosis ulaznih vrata postoji više kliničkih oblikao i hranljive podloge. Prečišćen proka tularemije: žlezdani, očni, anginozni, teinski derivat (PPD) dobija se hemijplućni, abdominalni i septički. U nas poskom fabrikacijom starog tuberkulina i stoje endemska područja bolesti. Tulanajprikladniji je za kožne testove. remija spada u grupu bioloških oružja. teberkulinska alergija, tuberkulin, bez ikakvog dejstva na čoveka i životinje tumef akcija, zadebljanje, odebljanje, otok, guka. koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u osoba inficiranih ovim bakterijama, iz- tumor, povećanje organa, tkiva ili dela tela. Termin se danas upotrebljava za aziva veoma toksičke pojave. U tih osoobeležavanje neoplazme koja čini »tkiba, potkožna injekcija tuberkulina izazivo koje se aktivno umnožava, sastavljeva opštu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; inno od ćelija koje potiču od onih koje su tradermna injekcija izaziva lokalnu pretrpele nenormalni oblik neprobratreakciju. Ove reakcije počinju da se isIjivog svojstva. Umnožavanje stalno napoljavaju za 10 časova posle inokulacije preduje, zahvaljujući stalnom izostanku i dostižu maksimum izmeñu 24 do 48 časazrevanja njihovih osnovnih ćelija« sova. (Berenblum); t. albus, stariji naziv za tuberkulinski test, v. test. tuberkulozu zgloba, obično zgloba koletuberkuloza, v. tuberculosis. na. Zglob je vretenastog ili loptastog obtuberkulozni meningitis, v. meningitis. lika, dok je koža nad tumorom albusom tuberkulozni šankr, v. chancre. bleda. Sin. fungus articulationis; Evvintuberohipofizni trakt, v. neurohypophygov t. neoplazma koja se javlja u dece i sis. mladih. Zahvata duge kosti. Praćena je tuberositas, hrapavo ispupčenje na kostijakim bolom, temperaturom i leukocima, npr. tuberositas tibiae, golenačno tozom pa se često mesa s osteomijelitiispupčenje. som. Najčešće se javlja na golenjači, buttuberosus, tuberozan, koji se odlikuje njači, ramenjači, lisnjači i ključnoj kosti. mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tuCesto je više kostiju zahvaćeno. Smatra berosa, tuberozni sifilid i dr. se da je neoplazma u stvari endotelni tubularis, tubularan, cevast. mijelom; grañena od mase gusto zbijetubulosus, tubulozan, cevast. nih okruglastih ćelija limfoblastnog iztubulus, kanalić, cevčica; t. renalis, bubgleda, poredanih u guste skupine često režni kanalić, deo nefrona koji prihvata oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo primarnu mokraću iz Bowmanove čaneoplazme razvija se iz srži kosti da bi hure i prerañuje u završnu a potom je ubrzo prodrlo kroz koštani deo razarasprovodi u sabirne kanaliće koji se ulijući ga. Veoma je osetljiv na rendgenske vaju u izvodne papilarne kanaliće. Bub829

tumor zrake; t. glomusa caroticuma, benigni, učahureni tumor na račvi glavne karotide. Mikroskopski se sastoji od mnogouglih ćelija rasporeñenih u alveolarna ognjišta. Obično je bez simptoma, samo ponekad je praćen vrtoglavicom, gañenjem i povraćanjem; Hurthleov t., tumor sastavljen od krupnih eozinofilnih ćelija u štitastoj žlezdi, nejasnog (paratireoidnog?) porekla, po biološkim osobinama na granici izmeñu benignog i malignog tumora; karcinoidni t. bronha, tumor jako vaskularizovan i sličan argentafinim (kareinoidnim) tumorima želudačno-crevnog pribora; Krukenbergov t., metastazni tumor jajnika koji potiče iz karcinoma, želudačnocrevnog trakta, najčešće želuca, kao primarnog ognjišta; t. mixtus, naziv za neoplazme velikih pljuvačnlh žlezda, složene grañe, koje mogu biti benigne i maligne. Ova vrsta neoplazmi se može javiti i na manjim grupama pljuvačnih žlezda razbacanim u sluznici usta, jednjaka, dušnika i na znojnim žlezdama u koži; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori koji se javljaju ispod kože trbušnog zida posle više meseci i godine u pred-x elu ožiljka neke trbušne operacije. U tumoru se obično nalazi strano telo (konac, gaza itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna neoplazma bubrega koja dolazi u red embrionalnih adenosarkoma. Javlja se isključivo u dece do 7. godine starosti i čini 20% svih malignih neoplazmi dečjeg uzrasta. Dostiže velike razmere, relativno je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu čahuru koja ga odvaja od potisnutog tkiva bubrega. Sama neoplazma je sivkastobeličasta i srednje čvrstine. tumor-specifični transplantacijski antigeni (TSTA), antigeni tumora koji mogu da izazovu imunološku reakciju u domaćina. Treba ih razlikovati od karcinoembrionalnih antigena i alfa-fetoproteina koji su takoñe TSTA, ali nisu antigeni za domaćina. Klasifikacija: (a) onkogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tumori sadrže (b) i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-

830

Turnerov zub mori sadrže (b) i (c) TSTA, dok tumori izazvani virusima imaju TSTA tipa (a), (b) i (c); »tumori trudnoće«, izolovana hiperplazija pojedinih meñuzubnih papila u toku graviditeta koji lako i obilno krvare. V. gingivitis in graviditate. tunel, prolaz razne dužine, čije zidove čine tkiva i anatomske strukture, a otvoren je samo na svojim krajevima; t. aorte s levom komorom, uroñena komunikacija dela ushodne aorte odmah iznad venačnih arterija i leve komore; karpalni t., osteofibrozni tunel namenjen prolazu središnog živca i tetive pregibača. Njega obrazuje pregibačka vezica i kosti ručja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za prolaz golenjačkih arterija i vena, golenjačkog živca i pregibne tetive. Tunel stvara fleksorni retikulum i kosti nožja. tunica, tunika, omotač, tkivni sloj; t. albuginea testis, beličasti sedef as ti sloj zbijenih vezivnih vlakana oko semenika; t. dartos, tanak sloj glatkih mišićnih vlakana ispod kože mošnica (scrotum); t. media, srednji sloj zida krvnog suda, koji je uglavnom sastavljen od glatkih mišićnih vlakana ili elastičnih lamela ili i od jednih i od drugih. Otuda se govori, npr., o arterijama mišićnog tipa ili arterijama elastičnog tipa; t. mucosa, v. mucosa; t. vaginalis, serozni omotač testisa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida očne jabučice. tupfer, uobičajeni naziv za male gužve vate ili gaze koje služe za upijanje krvi i drugih sekreta. Na nekim od naših klinika nazivaju se brisevima. Turnerov sindrom, v. syndroma. Turnerov zub, anomalija strukture stalnog zuba. Lokalizovana kredasto-žućkasta prebojenost krunice zuba. U težim slučajevima krunica je deformisana, smanjena, s delimičnim nedostatkom gleñi i nataloženim cementnim tkivom. Promene na korenu mogu biti u vidu devijacije, skraćenja, delimičnog ili potpunog zastoja razvoja. Posledice poremećenog razvoja začetka stalnog zuba prouzrokovane infekcijom ili traumom mlečnog zuba.

tussis tussis, kašalj, naglo i glasno izbacivanje vazduha iz pluća; t. aneurysmatica, kašalj koji se javlja kao posledica aneurizme aorte, obično je praćen paralizom glasnih žica; t. compressiva, duboki rezonantni kašalj zbog kompresije bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t. extrapulmonaJis, kašalj koji nastaje zbog uzroka koji se ne nalaze u plućima; Mortonov k., kašalj koji se javlja u toku plućne tuberkuloze i koji je praćen povraćanjem; refleksni k., kašalj koji nastaje refleksno zbog promena u nekom udaljenom organu; suvi k., kašalj koji nije praćen iskašljavanjem; vlažni k., kašalj praćen iskašljavanjem ispljuvaka različitog izgleda. tuševi, filiformni, aparatura pomoću koje se desni i sluznica usne duplje prskaju velikim brojem tankih mlazeva vode pod pritiskom. U vodu se mogu dodati različiti medikamenti. Temperatura vode se može kontrolisati. Terapijski efekat se zasniva na masaži desni i poboljšanju oralne higijene. tuširati, (1) ovlaš dodirivati; (2) pregled telesnih šupljina pomoću prstiju, a posebno pregled ženskih polnih organa; (3) ovlašno dodirivanje lekom, npr. neke rane lapisnim štapićem. tvar, v. supstancija. tvorevina, v. formatio. tvrdi šankr, v. ulcus durum. tvrdoća vode, v. voda. tyloma, tilom, zadebljanje kože s hiperkeratozom nastalo usled dugotrajnog pritiska na ograničenom mestu (često profesionalno u obućara, parketara, stolara). Sin. tylosiias. tympanum, bubanj, npr. cavum tympani, bubanjska duplja. typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva; ranije upotrebljavani naziv za appendicitis. V. appendalgia, appendicitis. typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u predelu slepog creva. typhlologia, nauka o slepilu i slepima. typhlosis, slepilo. typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus, vrućica. Zarazno oboljenje izazvano bacilom Salmonella typhi (Ebertov bacil), obično se javlja u vidu epidemija, rede

typus pojedinačno. Glavni simptomi su: visoka temperatura (njen se tok može pbdeliti na tri dela: najpre postepeno povišavanje, potom održavanje na visokom nivou, a zatim spuštanje na normalnu visinu), usporen puls, ružičaste tačkaste erupcije po koži i povećanje slezine. Izvor zaraze su bolesnici i kliconoše, i to njihovi ekskreti, (stolica i mokraća) koji mogu zagaditi životne namirnice i vodu. U tifusu su naročito opasne komplikacije: crevna krvavljenja i perforacije. Dijagnoza se u prvoj nedelji postavlja pomoću hemokulture, a posle prve nedeIje pomoću Widalove aglutinacione probe; t. exanthematicus, pegavac. Zarazno oboljenje koje se prenosi vašima. Bolest prouzrokuje Rickettsia prowazeki, koju vaš izbacuje svojim ekskretima. Glavni^ simptomi su: nagli početak bolesti, visoka temperatura koja traje oko 14 dana, tačkaste kožne erupcije, koje su često^hemoragične, delirijum i bronhitis koji obično prelazi u zapaljenje pluća. Bolest je naročito izražena u vidu epidemija onde gde sé ljudi nalaze zbijeni u velikim grupama pod nehigijenskim uslovima (logori, kaznionice). Stoga je i zimi pegavac češći nego leti. Pored kliničke slike i pojave bolesti u toku epidemije, za dijagnozu je važna WeilFelixova aglutinaciona reakcija; murini t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Rickettsia mooseri i koja se prenosi s pacova na čoveka ujedom buve (Xenopsylla cheopis). Javlja se endemijski u primorskim zemljama celog sveta. Benigna bolest koja traje desetinu dana. Simptomi su povišena telesna temperatura i pojava makulopapuloznog egzaritema petog dana bolesti. Od egzantema je pošteñeno samo lice, typus, tip, opšti karakter ili karakter koji preovlañuje u nekoj bolesti ili u neke osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrophia spinalis progressiva; t. asthenicus, osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku, dugog grudnog koša, mršava, male donje vilice, malog srca; sklona shizofreniji; t. athleticus, osoba sa širokim ramenima, širokim grudnim košem, debelim vratom i jako razvijenim mišicama; t. di831

tyramin gestivus, digestivni tip, dobro uhranjene osobe, nežnog skeleta, mlitavih mišića i kratkih ekstremiteta, širokog lica, masivnog kratkog vrata s dobro razvijenim potiljkom, uvučenog grudnog koša i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t asthenicus; t. pycnicus, osoba širokog grudnog koša, gojaznog tela, okruglog lica i kratka vrata, sklona obolevanju od arterijske hipertenzije i ciklotimije (psychosis maniacodepressiva). tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin, nastaje dekarboksilacijom tirozina. Deluje vazokonstriktorno, ali se ne upotrebljava u terapiji. Tyrodeov rastvor, v. rastvor. tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin, p-hidroksifenilalanin), neesencijalna aminokiselina koja nastaje u jetri hidroksilacijom iz fenilalanina i predstavlja materiju iz koje nastaju predstadijumi hormona štitaste žlezde (v. tamo). tyrosinaemia, tirozinemija, poremećaj metabolizma, tirozina, ispoljen povećanjem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t. hereditaria, nasledni poremećaj metabolizma tirozina koji dovodi do ciroze

832

tze-tze-mušica jetre, s bubrežnim pojavama kao u Fanconije^vom sindromu, kao i do hipoglikemije. Prenosi se autosomnim recesivnim genom. tyros l nosiš, tirozinoza, bolest izazvana poremećajem metabolizma tirozina u kojoj se u mokraći izlučuje jedan intermedijârni metabolit tirozina, parahidroksifenil-pirogrožñana kiselina. tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozina u mokraći. Tyzzerova telašca, intranuklearne acidofilne inkluzije u varičelama (varicella). tze-tze-mušica, čeče muva, egzotična afrička muva iz iste familije kao i obična domaća muva (Muscidae). Hrani se krvlju sisara. Najvažnije vrste su: Glossina palpalis, prenosilac Trypanosoma gambiense, izazivača afričke bolesti spavanja; G. morsitans, koja prenosi T. rhodesiense, prouzrokovača bolesti spavanja iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovača bolesti nagane u konja; G. pallidipes, koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji i više drugih vrsta, verovatno isto tako prenosilaca raznih tripanosoma. Sin. tse-tse-mušica.

U U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oznaka za ureju. U, oznaka internacionalne enzimske jedinice. V. enzimi U.I. (Unit International), skraćenica na engleskom za oznaku internacionalne jedinice (u nas je uobičajena skraćenica Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama često se izražava količina nekih hormona ili vitamina u pojedinim preparatima. Jačina imunskih seruma ili anti-seruma izražava se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ ima u l ml datog antitoksičkog seruma. ung., skraćenica za unguentum, lekovita mast. U.S.D., »unit skin dose« (eng.), v. eritemna doza (pod dosis). U.S.P., skraćenica za United States Pharmacopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih Američkih Država. ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr. ubikvitarni mikroorganizmi. uboj, v. contusio. ubrzanje, povećanje brzine u jedinici vremena, izražava se kao m/sec.2 Ubrzanje se izaziva promenom brzine (povećanje ili smanjenje), promenom u pravcu kretanja ili promenom i u brzini i u pravcu. Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i angularna. Veličina ubrzanja se obeležava slovom G. Sile ubrzanja mogu imati različite smerove u odnosu na uzdužnu osovinu tela, tj. longitudinalni !.transverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna i negativna. Svako povećanje sila ubrzanja povećava težinu tela i to srazmerno. Krv kao tečno tkivo prvenstveno je izložena uticajima ubrzanja. Podnošljivost 53 Medicinski leksikon

zavisi od pravca sila, od brzine nastajanja, veličine i trajanja. Za kosmičku medicinu su značajna transverzalna ubrzanja, jer ih čovek lakše i duže podnosi. ud, donji, v. membrum inferius. ud, gornji, v. membrum superius. ud, polni (muški), v. penis. udarna terapija, v. therapia. udlaga, potporni aparat, udlaga od čvrstog ili savitljivog materijala (žica, daščica, slama, korice od hartije itd.) ili nesavitljivog (gipsana udlaga), koja služi za imobilizaciju obolelog dela tela, obično u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se pričvršćuje uz trup, nadlakticu drži u abdukciji, a podlakticu u fleksiji od 45%. Primenjuje se za prelom nadlaktice; Boehlerova u, (1) žičana udlaga koja se upotrebljava za lečenje panaricijuma, preloma prstiju ruke i noge itd.; (2) udlaga od daske promera 30x12x5 cm zaobljena u svom gornjem delu da bi prilegla uz pazuho; Brunsova u., udlaga za privremenu mobilizaciju donjeg ekstremiteta, pogodna i za hodanje; Cramerova u., savitljiva olučasta udlaga koja se sastoji od dve jače žice koje su meñu sobom spojene poprečno finijim žicama; Diterihsova u., udlaga za privremenu i transportnu imobilizaciju u prelomu velikih kostiju noge. Sastoji sè od dve daske: spoljašnje, koja se u svom gornjem delu upire u pazuho, pruža se naniže duž spoljašnje strane buta i gnjata sve do ispod tabana; unutrašnje, stavljene s unutrašnje strane noge, koja se gornjim delom upire o preponsku kost. 833

udna navlaka Obe lestve su meñu sobom spojene poprečno postavljenim omotima poveske, na kojima leži noga; stopalo se obuhvata omčom, koja povlači nogu na opisanoj udlagi; Frejkina jastučna u., udlaga koja se primenjuje da bi butine držale u abdukciji, a kolena u fleksiji u uroñenom iščašenju kuka; Kanavelova elevaciona u., udlaga za ukočenu šaku; Iirolika ekstenziona u., udlaga od žice, u-oblika, u koju se stavlja prst s prelomom falange. Udlaga se fiksira o šaku, a prst se isteže o luk udlage; Middeldorpfova u., trouglo postavljena udlaga čiji je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga pridržava u umerenoj abclukciji nadlakticu u prelomu ramenjače; plastička u., plastička cev s dva zida, koji mogu da se naduvaju. U nju se stavlja ud radi imobilizacije; poroplastička u., udlaga koja može da se natopi vodom i modeliše uz ekstremitet; Schanzov okovratnik, udlaga U vidu okovratnika od kože ili plastične materije, koja se stavlja oko vrata u slučaju preloma pršljenova ili u oboljenjima pršljenova; Thomasova u., udlaga od gvozdene šipke savijene u vidu slova U. Na otvorenom kraju udla- f ge nalazi se drven obruč, u koji se uvlači noga meñu šipke dok se o zatvoreni kraj šipke, tj. isteže stopalo obuhvaćeno omčom. Upotrebljava se kod preloma dugih kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u vidu oluka i s potplatom za taban. Služi za transportnu !mobilizaciju preloma dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje u lečenju progresivnih parodon-topatija služe za !mobilizaciju i stabilizaciju rasklaćenih zuba. Mogu biti stalne i privremene. V. šine, splintovl udna navlaka, v. praeputium. udruženi pokreti, pokreti koji se redovno odigravaju jedan uz drugi (npr. okretanje gore očnih jabučica pri zatvaranju kapaka). udvajanje ličnosti, karakterističan raspad ličnosti u duševnoj bolesti shizofreniji. Pod tim se može razumeti i histerička pojava dvostruke ili višestruke svesti, odnosno udvajanja ličnosti pri čemu jedna ličnost vodi delom potpuno neza834

ugljen-monoksid visan život od druge o kojoj ne mora ništa ni znati. V. schizophrenia, hysteria. uganuće, v. distorsio. ugao, v. canthus, angulus. ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bezbojan gas koji se u vodi lako rastvara i tom se prilikom delimično jedini s vodom, dajući ugljenu kiselinu. U organizmu predstavlja krajnji proizvod metabolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva prelazi u krv i eliminiše se iz organizma uglavnom kroz pluća, disanjem. U izdisanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2. Osim u živim organizmima, on se stvara i pri raznovrsnim procesima u prirodi. Stalnu koncentraciju CÜ2 regulišu zelene biljke, vodeni taloži i karbonati mora. CO 2 ima važnu fiziološku ulogu jer reguliše disanje i pH u arterijskoj krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3% do 6,3%. U koncentracijama iznad 8% pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad 15% može da nastupi i opasnost po život. Do trovanja može da doñe pri spuštanju u duboke bunare ili stare grobnice, u pivarama i u podrumima pri vrenju šire. U vazduhu služi kao indikator za odreñivanje čistoće vazduha. Ako koncentracija u vazduhu preñe 1-1,5 vol. %, smatra se da je vazduh zagañen. U podmornicama i rudnicima gornja podnošljiva granica iznosi 2-2,5%. ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mirisa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepotpunom gorenju organskih materija u pećima, u kvarovima na vodovima gasa za osvetljenje, u produženom radu motora s unutrašnjim sagorevanjem. Ugljen-monoksid se ne rastvara u vodi. Snažno je redukciono sredstvo. Ugljen-monoksid spada u gasove koji najčešće izazivaju profesionalna i druga trovanja. Vezuje se za hemoglobin, te onemogućava vezivanje i prenos kiseonika do tkiva. Povećani parcijalni pritisak kiseonika udaljava ga iz veze karboksihemoglobina (v. karboksihemoglobin). Do trovanja može doći kada se u vazduhu nañe više od 50 delova ovog gasa na milion delova vazduha. Oblik trovanja za-

ugljovodonici

ugljena anhidraza visi od koncentracije CO u vazduhu, dužine njegovog udisanja i stanja organizma u celini, odnosno pojedinih njegovih tkiva. Stare arteriosklerotičke osobe, koje su prebolovale ili pate od kardiovaskularnih smetnji i nervnih tegoba, teže podnose trovanja. U akutnom trovanju preovlañuju znaci glavobolje, astenije, poremećaji motorike, zvonjenje u ušima, gañenje i povraćanje. Pri težim trovanjima dolazi do gubitka svesti, bledila ili crvenila lica, grčeva, kome i smrti. U hroničnom trovanju, koje neki još ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesanica i astenija. Pošto slične simptome trovanja mogu dati i neki drugi gasovi, a stanje kome može biti posledica drugih insulta, za dijagnozu trovanja s CO treba utvrditi ogromne koncentracije CO u vazduhu, a zatim njegovo prisustvo u krvi (karboksihemoglobinemija). ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline. ugljena kiselina, , nastaje rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u vodi. Nalazi se u organizmima u obliku ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i u mineralnim vodama, uglavnom kao slobodna (obično rastvorena u vodi) i kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V. voda, kupanje, ugljed-dioksid. ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa organskih jedinjenja koja pored ugljenika sadrže vodonik i kiseonik, i to u većini slučajeva u istom odnosu kao u vodi, po čemu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su aldehidi ili ketoni višehidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se dele na proste i složene. Molekul prostih ugljenih hidrata se ne može hidrolizom rastaviti na druga dva molekula koji bi opet bili ugljeni hidrati, a složeni ugljeni hidrati su oni čiji se molekul hidrolizom može rastaviti na dva ili više molekula prostih ugljenih hidrata. Prosti ugljeni hidrati se nazivaju monosaharidi (aldoze i ketoze). Prema broju kiseonikovih odnosno ugljenikovih atoma, monosaharidi se dele na bioze (sadrže dva C odnosno O), trioze, tetroze, 53*

pentoze, heksoze i heptoze. Prema broju molekula prostih ugljenih hidrata, na koje se molekul složenog ugljenog hidrata raspada, složeni ugljeni hidrati se dele na oligosaharide čiji su molekuli sastavljeni od 1-10 molekula monosaharida i polisaharide čiji su molekuli sastavljeni od više od 10 molekula monosaharida. Oligosaharidi se, prema broju molekula monosaharida iz kojih su sastavljeni molekuli oligosaharida, dele na disaharide (ako sadrži 2 monosaharida), trisaharide (ako sadrži 3 monosaharida) itd. Važniji monosaharidi su: glikoza (dekstroza ili grožñani šećer) je aldoheksoza, fruktoza (voćni šećer) je ketoheksoza; disaharidi su: saharoza (šećer, tršćani šećer ili repni šećer), laktoza (mlečni šećer) i polisaharidi: celuloza, škrob, glikogen, inulin i dekstran. ugljenik, v. carboneum. ugljenokiselo kupanje, v. kupanje. ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vodonikom. Iz njih se mogu izvesti ostala organska jedinjenja. Postoje dve glavne vrste ugljovodonika: aciklusni (alifatični) u obliku otvorenog niza, npr. , i ciklusni u obliku prstena ili ciklusa, npr. CH2 CH2 CH2 Aciklusni (alifatični) ugljovodonici mogu biti zasićeni ako su C-atomi meñusobno vezani samo jednostrukim vezama i nezasićeni ako su C-atomi vezani dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr., propan CHa-CH2-CHs je zasićen, propen  - CH=CH2 je nezasićen s dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH je nezasićen aciklusni (alifatični) ugljovodo-nik s trostrukom vezom. Zasićeni alifatični ugljovodonici nazivaju se alkani (parafini), nezasićeni s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a nezasićeni s trostrukom vezom zovu se alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i karbociklični) ugljovodonici mogu biti zasićeni tzv. cikloal-kani i nezasićeni cikloalkeni s dvostru-

835

ugnežñenje, odgoñeno

iilcus

kom vezom i cikloalkini s trostrukom vezom. Ciklični ugljovodonici, čiji jè prvi član benzen (benzol), nazivaju se aromatični ugljovodonici: H / \V HC H i

v^n

HC ,CH

benzen.

CH Biološki su važni i ugljovodonici terpeni i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz izoprena CH2=CH-CH=CH2 i  H nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi su smeša nezasićenih ugljovodonika i nekih kiseoničkih jedinjenja izvedenih iz nezasićenih ugljovodonika. ugnežñenje, odgoñeno, (fr. nidation différée) produženo vreme ugnežñenja, gde blastocista ostaje u stanju pospanosti (veverica, jazavac, oklopnik). ugrušak, v. thrombus. uklinjavanje, operacija fiksiranja i učvršćivanja preloma kosti pomoću klina; intramedulamo u., fiksiranje prelomljene duge kosti umetnutim čeličnim klinom u sržni kanal kosti. V. klin, Jewettov klin, Küntscherov klin, Neufeldov klin. ukrštene reakcije, reakcije antitela s antigenom koji nije upotrebljen za imunizaciju. Posledica je prisustva istih determinantnih grupa na molekulima dva ili više različitih antigena. V. determinantne grupe antigena. ukršteno oploñivanje, oplodnja ženskog gameta jedne jedinke muškim gametom druge jedinke. V. samooploñivanje, ularac, v. frenulum praeputii. ulcera, grizlice, v. ulcus; ulcera marginalia, ivične grizlice rožnjače. Sitne ulceracije rožnjače, lokalizovane na rubu. Javljaju se najčešće u toku konjunktivitisa ili u starosti kao izraz trofičkih poremećaja perifernih delova rožnjače. 836

ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice, tj. ulkusa na koži ili sluznici na taj način što se nekrotički deo kože ili sluznice odvoji i eliminiše, otpadne. Ulceracija može nastati usled raznih oboljenja, kao što su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna zapaljenja, dizenterija, maligni tumori itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u., torpiñna, utinjala rana na potkolenici usled poremećenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. ulcerozan, grizličan. ulcerozni kolitis, v. colitis. ulcerozni proktitis, v. proctitis. ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili koži koji je nastao usled raznih patoloških procesa (zapaljenje, nekroza, tumor itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v. u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje, grizlica rožnjače, egzogeno oboljenje rožnjače koje počinje od epitela i propraćeno je gubitkom tkiva; M. serpens corneae, oboljenje rožnjače izazvano bakterijama. Okruglastog je oblika, obično centralnog položaja, progredira, praćen je gnojem u prednjoj komori (v. hypopyon). Dovodi do perforacije rožnjače, prolapsa dužnice, gubitka vida, pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pravog creva (i. rectum) koja se razvila kao posledica povrede sluznice prilikom davanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ienice, ulceracija sa slabom tendencijom za zarašćivanje, različite prirode; obično posledica proširenih vena, rede sifilisa i tuberkuloze; u. duoñeni, grizlica dvanaestopalačnog creva, odlikuje se bolom koji se javlja 3-4 časa posle jela. Nalik na želudačnu grizlicu. V. u. ventriculi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna), tvrdi šankr. V. syphilis; u. intestini, crevna grizlica, pojava jedne ili više grizlica (ulcera intestini) u pojedinim delovima creva. Najčešća je grizlica dvanaestopalačnog creva (u. duoñeni). Sem toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (živa i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tankom i u debelom crevu. Najčešće komplikacije u. i. su krvarenja i perforacije; u. molle, meki šankr, specifično lokalno veneričko oboljenje izazvano Ducreyovim bacilom, s nepravilnim grizlica-

ulični virus ma gnojavog dna i često s bolnim, gnojavim regionalnim limfnim žlezdama. V. bubo dolens; u. mix turn, mešovita grizlica, grizlica koja ima mešovit patološkoanatomski karakter. Razvija se usled istovremene infekcije izazivačima sifilisa i mekog šankra; u. rodens, karcinomatozna grizlica kože. V. carcinoma; u. ventriculi (rotundum), želudačna grizlica (kružna). Pojavljuje se u sluznici želuca, najčešće na maloj krivini i bliže pilorusu, levkastog je izgleda. Ima tendenciju da se produbljava do seroze, pri čemu izaziva na njoj lokalno fibrinozno zapaljenje, usled čega dolazi do slepljenja spoljne površine želuca s okolnim organima (npr. jetrom) kada grizlični proces može preći i na jetru (u. penetrans). Pri odsustvu ovog slepljenja može nastupiti provaljivanje grizlice (u. perforans). Posledice u.v. mogu biti krvarenje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s konsekutivnim peritonitisom, razvoj karcinoma na mestu grizlice (u. carcinomatosum), a u hronične grizlice (u. callosum) usled većeg razvijanja vezivnog tkiva u zidu želuca oko grizlice i njegovog smežuravanja nastupa suženje želuca (stenosis ventriculi), najčešće pilorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v. može biti poremećaj cirkulacije krvi na ograničenom delu sluznice želuca usled spazma, ateroskleroze, zapaljenja, embolije, tromboze arterijskih krvnih sudova, od čega nastupa oštećenje tog dela sluznice želuca i njena digestija želudačnim sokom sa stvaranjem defekta. U. v. se ispoljava periodičnom pojavom bola, neposredno posle jela (obično u proleće i u jesen). Za pouzdanu dijagnozu potreban je i rendgenski pregled. ulični virus, virus besnila, u prirodi se održava posažom u pasa i mnogih vrsta drugih sisara, šireći se ujedom s besne životinje na zdravu. Modifikovani oblik ovog virusa je maksimalno patogen za zečeve a relativno nepatogen za čoveka, koristi se u svrhu vakcinacije protiv besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe). ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus ventriculi

ultrazvučna terapija u ginekologiji ulna, laktača, laktica, lakatna kost, unutrašnja kost podlaktice. ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakatni živac. ultracentrifuga, centrifuga s velikim brojem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi se za odreñivanje molekulske težine he* mijskih jedinjenja (npr. belančevina) i odvajanje izotopa hemijskih-elemenata. ultracentrifugacija, jedna od metoda odreñivanja veličine virusa. Ultracentrifugom je moguće utvrditi veličinu čestica virusa ako se zna da brzina sedimentacije zavisi od volumena čestica, broja čestica i broja obrtaja. ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar napravljen od kolodijuma i drugih supstancija koji zadržava ne samo bakterije, već i koloidne čestice. Propusni promer ultrafiltra je veoma mali (l do 1000 milimikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za prečišćavanje tečnosti i izdvajanje vrlo sitnih čestica koloidnih rastvora i kao zastor koji propušta samo svetlost odreñene talasne dužine. Služi za odreñivanje dimenzija virusnih i koloidnih čestica, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin. ultracedilo, ultrafiltracija, ceñenje kroz ultrafiltar, tj. cedilo obično spravljeno od kolodijuma, koji zadržava, osim mikroorganizama, i veće organske molekule» a propušta samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i manje organske molekule. V. filtracija. ultra-lente-insulin, v. lente-insulin. ultramikrobi, v. virusi ultravioletni zraci, v. zraci ultrazvučna terapija u ginekologiji, razvoj savremene fizike i elektronike, a naročito objašnjenje fizikalnog svojstva ultrazvuka (pojava moderne aparature). Ultrazvuk se poslednjih godina obilno koristi u ginekologiji i akušerstvu u terapijske i dijagnostičke svrhe. Terapijsko dejstvo ultrazvuka se objašnjava njegovim mehaničkim, toplotnim i hemijskim delovanjem na ćelije i tkiva, u kojima izaziva fizikalne i hemijske promene. Kao rezultat reakcije ćelija i tkiva dolazi do bolje cirkulacije krvi, poboljšanja izmene materija i pojačane re837

unguentum

ultrazvuk sorpcije raspadnih proizvoda, što vrlo povoljno deluje na hronična zapaljenjska oboljenja« Ne samo u terapiji već i u dijagnostici ultrazvuk je počeo da se obilno koristi u ginekologiji, a naročito u akušerstvu. Talasi slabije frekvencije koriste se u dijagnozi tumora (lokalizacije i obima), u otkrivanju nepravilnosti ploda u toku trudnoće (zrelost, rastenje, anomalija u razvitku i položaj ploda), a u patološkoj trudnoći za otkrivanje stepena oštećenja trudnoće (»missed abortion«, grozdasta mola, vanmaterična trudnoća i zaostali delovi ovuluma posle poroñaja i pobačaja). ultrazvuk, zvučni talasi visoke učestalosti (frekvencije) koje čovečije uho ne čuje (iznad 20 kilocikla). Danas je moguće proizvesti ultrazvučne talase od milion kilocikla (ili kiloherca). Mehanički oštećuju bakterijske ćelije, deluju kao agensi koji vrše dezintegraciju mikroorganizama. Upotrebljavaju se za lečenje i fizioterapiju. Talasna energija u dodiru s drugim telima pretvara se u toplotnu i na tome je zasnovano baktericidno dejstvo. U viših organizama se ovaj efekat ne javlja. Delovanje je slično buci i potresu.

uljana imerzija, v. imerzija. umbilicalis, umbilikalan, pupčani, npr. anulus umbilikalis, pupčani otvor (prsten;.

umbilikalna kesa, v. lectio for. unakrsna otpornost, pojava koja se sreće u izvesnih mikroorganizama, koji su postali otporni prema odreñenom antibiotiku, mogu istovremeno biti otporni i na neki drugi antibiotik. Unakrsna otpornost se pojavljuje u principu meñu antibioticima, koji imaju sličnu hemijsku strukturu. To je slučaj u eritromicinskoj grupi. unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi imaju determinante koje unakrsno reaguju s pojedinim komponentama tkiva čoveka, pa bi to moglo biti jedan od načina indukcije autoimunosti. Pri reumatskoj groznici antitela protiv streptokoka reaguju i protiv srčanog tkiva, a antitela na debelo crevo u ulcerativnom 838

kolitisu reaguju unakrsno s Escherichijom coli 014. uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncinatus, kukasti put, asocijacioni snop koji vezuje čeoni pol sa slepoočnim polom moždane polutke.

uncinatusna kriza, v. crisis. uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippocampalis, kuka parahipokampusne vijuge. unguenta, v. unguentum. unguentum, lekovita mast, jedan od polučvrstih oblika lekova za spoljnu upotrebu na koži i pristupačnim sluznicama; U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin, sadrži 10% borne kiseline. Sin. Vaselinum boricum, Unguentum boricum. V. Acidum boricum; U. Adipis lanae, oficinalna lanolinska mast. Sadrži Adeps lanae hydrosus i Vaselinum flavum u jednakim količinama. V. Adeps lanae; U. Argenti nitratis compositum, oficinalna mast sa 1% srebrnog nitrata i 10% peruanskog balzama. Deluje antiseptički i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mikuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum peruvianum; U. boricum, v. U. Acidi borici; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~ kalinum; U. diachylon, oficinalna mast od olovnog melema (Emplastrum Plumbi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae). Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae; XJ. emolliens, oficinalna indiferentna mast koja sadrži beli vosak, cetaceum, arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upotrebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream; U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyceroli, oficinalna glicerolska mast. Sadrži 80% glicerola i 8% škroba. Sin. V. Glycerini, Glycerolum amylatumt v. Glycerolum amylatum, v. Glycerolum; U. Hydrargyri, oficinalna živina mast. Sadrži 30% metalne žive. Sin. U. Hydrargyri cinereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargyri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hydrargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi, oficinalna mast s 5% žutog živinog oksida. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V. Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikuliczi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U. nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-

unguis

turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis; U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U. Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U. Plumbi subacetatis, oficinalna mast s 10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi; U. simplex oficinalna obična mast koja sadrži 20% belog voska i 80% svinjske masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v. Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuIfuratum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U. Sulfuris alkalinum, alkama mast s 20% sumpora. Služi kao lek protiv šuge. Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U. Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, oficinalna cinkova mast. Sadrži 10% cink-oksida. Služi kao zaštitno, adstringentno i blago antiseptičko sredstvo. Sin. U. Zinci. unguis, nokat, veoma zadebljali rožasti sloj kože. Nalazi se na dorzalnoj strani vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo ležište. Zadnji kraj ležišta, ispod korena nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji od mladih ćelija koje svojim množenjem i orožavanjem omogućuju da nokat raste i, u slučaju da otpadne, stvaraju novi nokat; u. incarnatus, urastao nokat, obično se javlja na palcu noge urastanje jedne ili obe bočne ivice nokta u meka tkiva, često je komplikovan infekcijom i gnojenjem; (embr.) koža na leñnoj strani prstiju nogu i ruku na embrionima od 4,5 cm dužine ne razlikuju se od ostale kože prstiju. U to doba na njima nema ni traga od noktiju. Od tog vremena na mestu budućih noktiju nastaju promene od kojih je prva veća slojevitost ektodermnog epitela: nokatno polje, u kome epitel zadebljava stvarajući prednokatnu ploču, u čijoj sredini počinje orožavanje (lažni nokat), v. nokti. Pravi nokat se stvara početkom 5. meseca iz korenog lista orožavanjem bez keratohijalinskih zrna, što je osobenost onihogenog procesa. Onihogena zona se proteže od zadnje ivice korenog lista do prednje ivice polumesečaste mrlje (Iunula) i predstavlja nokatnu matricu. U osnovi, onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploče proteže se eponihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.

uranium

meseca nokatna ploča probija napred kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat poseduje svoju prednju ivicu. uniartikularan, koji zahvata samo jedan zglob. unifaktorski, nasledno obeležje koje kontroliše samo jedan par gena. Sin. monogenski, suprotno poligenski. unilocularis, unilokularan, ograničen na jedno mesto, jednodelan. V. multilocularis. uniparentalno naslañivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. »unit skin dose«, (eng.) v. kožna jedinica. unutrašnja moždana čahura, v. capsula interna. unutrašnje uvo, v. auris. unutrašnji činilac, jedan mukopolisaharid želudačnog soka koji služi za vezivanje, prenošenje i apsorpciju vitamina Bi2 u završnom ileumu. Nedostatak ovog činioca uzrok je perniciozne anemije. Sin. Castleov činilac, »intrinsic factor.« uperizacija, izlaganjem mleka pregrejanim parama u vakuumu na temperaturi 14O0C ostvaruje se sterilizacija s očuvanim prirodnim svojstvima. Mleko je postojano i posle nekoliko nieseci. upore dna perkusija, v. percussio. uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sastav raznih nukleinskih kiselina. uraemia, uremija, zadržavanje u krvi raspadnih proizvoda belančevina, a naročito ureje, uz toksičke pojave koje oni izazivaju: povraćanje, glavobolje, vrtoglavica, azotemijski zadah iz usta; u. extrarenalis, u. prarenalis, uremija izazvana poremećajem bubrežnog rada uzrocima koji ne pripadajid bubrezima (dehidracija, hiponatriemija i dr.); u. puerperalis, uremija koja se javlja posle poroñaja; u. renalis, uremija nastala organskim promenama u bubrezima koje su izazvale bubrežnu insuficijenciju. Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), biljka čiji koren sadrži alkaloide: emetin i cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae. uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni hemijski element. Prirodni uran je smeša dva izotopa, 2|f U (99,3%) i 2UU (0,7%). Ovi 839

uranoplastica su izotopi počeci dva radioaktivna niza. Kad se izotop 2||U bombarduje sporim neutronima, on prelazi u izotop 2IfU čija se jezgra sama od sebe raspada uz oslobañanje ogromne količine energije. Iz izotopa 2||U nastaje stabilan nuklid 2JgPb. Uran služi za dobijanje atomske energije. Udisanje rastvorljivog jedinjenja urana izaziva teško oštećenje pluća i bubrega pri čemu dolazi do toksičkog edema pluća sa cijanozom, dispnejom itd. Ne završi Ii se oboljenje letalno, dolazi često i do bronhopneumonije. Pri enteralnom trovanju dolazi do oštećenja bubrega i do uremije. uranoplastica, uranoplastika, hirurška intervencija kojom se zatvara rascep nepaca (palatoshiza). V. palatoschisis. uraturia, uraturija, povećano izlučivanje urata mokraćom. uravnoteženje, okluzalno, (stom.) terapijske mere za postizanje fiziološki optimalnih okluzalnih i artikulacionih odnosa izmeñu zuba gornje i donje vilice. Postiže se brušenjem zuba, protetskim i ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru. V. brušenje zuba po izboru. urbanizacija/ proces І kome dolazi do na glog razvitka gradova i do porasta grad skog na račun seoskog stanovništva, menjajući sociološko-ekonomsku strukturu stanovništva. Proces zahvata i seoska područja, ali je na toj teritoriji mnogo slabije izražen. U pogledu zaštite zdravlja urbanizacija ima višestruki značaj. Poboljšava uslove života u higijenskom pogledu, stvarajući veću mogućnost za korišćenje zdravstvene službe, ali izazivajući promene načina života i ustaljenih navika, mogu da se negativno odraze na stanje zdravlja doseljenika u grad. uremijski perikarditis, v.pericarditis. ureter, ureter, mokraćovod, cevasti organ koji se pruža od bubrežne karlice do mokraćne bešike, silazeći zadnjim zidom trbušne i karlične duplje. Ureter provodi mokraću peristaltičkim kontrakcijama svoje muskulature. ureterectasia, ureterektazija, proširenost zjapa uretera. 840

ureterorrhagia ureterectomia, ureterektomija, odstranjivanje dela ili celog uretera hirurškim putem; obično se vrši ćelo odstranjivanje pri nefrektomiji. ureteritis, zapaljenje uretera. ureterocistoskop, cistoskop podešen za kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cistoskopija, endoskop. ureterocolostomia, ureterokolostomija, transplantacija uretera u kolon u resekciji dela mokraćne bešike ili ćele mokraćne bešike (cystectomia). ureterocutaneostomia, ureterokutaneostomija, operacija kojom se otvara ureter na koži radi odvoñenja mokraće van tela. ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisustvo ili stvaranje mokraćnog kamenca u ureteru. ureterolithotomia, ureterolitotomija, uklanjanje mokraćnog kamenca iz uretera hirurškim putem. ureteroneocystostomia, ureteroneocistostomija, hirurško presañivanje uretera na bilo koje mesto mokraćne bešike. Sin. ureterocystoneostomia. ureteroneopyelostomia, ureteroneopijelostomija, operacija isecanja strikture uretera, kojom se usañuje distalni deo uretera u bubrežnu karlicu. ureteronephrectomia, ureteronefrektomija, odstranjivanje bubrega i njegovog uretera. ureteropelvioplastica, ureteropelvioplastika, hirurška rekonstrukcija spoja uretera i bubrežne karličice obično zbog suženja tog spoja ili uroñenog previsokog odvajanja uretera iz bubrežne karlice. ureteroproctostomia, ureteroproktostomija, hirurška intervencija kojom se ureter spaja s donjim delom rektuma, obično posle totalne cistektomije zbog raka mokraćne bešike. ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapaljenje uretera i bubrežne karlice. ureteropyeloneostomia, ureteropijeloneostomija, stvaranje nove veze izmeñu uretera i bubrežne karlice. ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje iz uretera, obično izazvano kamencem

l

uroñeni imunitet

ureterosigmoidostomia ili tumorom uretera (pravilnije - ureterohemoragija). ureterosigmoidostomia, ureterosigmoidostomija, hirurška intervencija usañivanja uretera u sigmoidni kolon, vršena obično posle cistektomije. ureterostomia, ureterostomija, stvaranje stalne fistule, kojom bi se praznila mokraća van tela. Sin. ureterocutaneoneostomia. urethra» uretra ili mokraćna cev, mokraćovod, odvodni kanal mokraćne bešike. U žene je mokraćna cev kratka i prava i otvara se ispred usmine. Muška uretra je znatno duža (oko 18 cm). Polazi od mokraćnog mehura, prolazi kroz prostatu i karlične dijafragme, obuhvaćena poprečnoprugastim sfmkterom i najzad ulazi u muški polni ud na čijem se vrhu završava otvorom. Poprečnoprugasti sfinkter, koji se kontrahuje i opušta pod uticajem volje, predstavlja granicu izmeñu prednjeg i zadnjeg dela uretre. Već po svojoj anatomskoj organizaciji uretra se bitno razlikuje u muškom i ženskom polu: znatno je kraća u žene, te se u nje samostalno otvara u tremu sudnice, dok je u muškog sa svojim zavisnim delom smeštena u samom muškom udu, opasana spužvastim telom te, na taj način, predstavlja zajednički odvodni kanal za mokraću i semenu tečnost. urethraiis, uretralan, koji pripada uretri, npr. a. urethraiis, uretralna arterija. urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog kanala, najčešće se javlja kao posledica infekcije gonokokima (u. gonorrhoica). Sva ostala mikrobna i amikrobna zapaIjenja uretre se nazivaju u. nongonorrhpica. urethroplastica, uretroplastika, rekonstruktivna hirurška intervencija kojom se isceljuje rana ili suženje uretre posle povrede. urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz uretralnog kanala, mahom zapaljenjske prirode; U. libidonozna, vlaženje spoIjašnjih muških genitalnih organa pred polni čin. Isticanja sluzave tečnosti iz otvora uretre. Smatra se da u izlučivanju tog sekreta učestvuju samo Litreove i Cowperove žlezde. U tom sekretu §e ne

nalaze semeglavci. U žene libidinozni sekret dolazi uglavnom iz izvodnih kanala ðartholinovih žlezda, a manjim delom iz periuretralnih Skenovih žlezda. uretralna hematurija, v. haematuria. uretralne lakune, v. lacunae urethrales. uretrotom, specijalni nož za prosecanje suženja uretre: Maisonneuveov u., nož koji je zatvoren dok ne dospe do suženog mesta uretre. Tek kada dospe do suženja on se otvara i preseca suženje. urez, v. incisurcu

Urginea maritima, v. Selila* uricacidaemia, v. uricaemia. uricaciduria, urikacidurija, povećano izlučivanje mokraćne kiseline mokraćom. Sin. uricosuria. uricaemia, urikemija, povećanje mokraćne kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia. uricosuria, v. uricaciduria. urička dijateza, v. diathesis urica. urinatio, urinacija, mokrenje; nagli nagon za u., obično se javlja u cistitisu; isprekidana u., nastaje usled spazma mokraćne bešike ili kamenca u istoj. urininda, v. homoseksualnost urning, v. homoseksualnost urobilin, oksidacioni proizvod urobilinogena, jedna od obojenih supstancija mokraće. urobilinogen, derivat žučnih boja, bezbojan normalan sastojak mokraće; nastaje u crevima redukcijom bilirubina. urobilinogenuria, urobilinogenurija, prisustvo urobilinogena u mokraći. urobilinuria, urobilinurija, prisustvo urobilina u mokraći. uro die a, Melanpyrum arvense, obično se nalazi u ražanom brašnu, sivocrne boje, u gotovom hlebu s urodicom se zapažaju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je toksičnosti. urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i tržišnu vrednost namirnica. V. kukolj, ljulj, grahorica, itd. uroñen, v. kongenitalan. uroñena mana, v. vitium congenitale. uroñena sferocitoza, v. spherocytosis. uroñeni imunitet, v. nespecifična otpornost 841

uroeritrin uroeritrin, tamnocrvena boja u mokraći od koje potiče crvena boja taloga urata. urogenitalna opna, gornji deo jazvene opne, koji odgovara urogenitalnom sinusu. urogenitalni procep (fissura urogenitalis), resorpcijom uretralne ploče urogenitalni oluk postaje procep. Dok u ženskog embriona ostaje izmeñu malih usana stidnice, u muškog je obuhvaćen spajanjem rubova tog procepa. Na taj način, na donjoj strani falusne kvrge stvara se urogenitalni oluk. urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od njega u muškog postaje prostatni i opnasti deo uretre, dok u ženskog trem vagine i donji deo uretre. urogenitalni sistem ili pribor (apparatus urogenitalis), skup mokraćnih i polnih organa. V. organa genitalia, organa uropoëtica. urograf ija, rendgensko snimanje mokraćnih puteva (bubrega, uretera i bešike) posle ubrizgavanja organskog jodnog sredstva u venu. Ranije se zvala nishodna pijelografija. V. pijelografija. urohrom, žuta mokraćna boja (pigment). urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^ naca (konkremenata) u mokraćnim organima. urolithus, urolit, mokraćni kamenac, konkrement. V. concrementum. urolog, lekar specijalista koji se bavi urologijom. urologija, grana medicine (hirurgije) koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i terapijom oboljenja urogenitalnog aparata. V. urolog. urološki sto, specijalno konstruisani sto pogodan za urološka ispitivanja, operacije i ispiranja mokraćne bešike. urometar, sprava (areometar) za odreñivanje specifične težine mokraće. urorektalna pregrada, pregrada koja se u jazvi spušta sve do jazvene opne s kojom se spaja, deleći jazvenu duplju na dve manje duplje: prednju, koja čini urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje rektum. urosepsis, urosepsa, septička intoksikacija raspadnim proizvodima mokraće koja apsorbuju tkiva. 842

usno predvorje urticaria, urtikarija, koprivnjača, mahom alergijsko oboljenje u vidu nagle erupcije manjeg ili većeg broja urtika, javlja se kao posledica preosetljivosti na razne alergene (nutritivne, inhalacione, hemijske - medikamentne i dr.). Provokativno deluju i gastroduodenalni poremećaji, karcinom, leukemija, fokusi i psihički faktori. Ovde spada i serumska bolest. usek, v. incisura. ushodan, v. ascendens. uslovljen hromosom pola, obeležje koje proističe iz dejstva gena smeštenih bilo na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su obeležja u vezi s genima na X-hromosomu mnogo češća, ovaj izraz se obično zamenjuje izrazom »uslovljen X-hromosomom«. uslovljen polom, različiti stepen ispoljenosti odreñenog genski uslovljenog obeležja u muškom i ženskom polu. Odreñeni gen može u jednom polu da bude dominantan, a u drugom recesivan. Sin. sex-influenced (engl.). uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen kromosomom pola. uslovna dominantnost, ispoljavanje dominantnog efekta odreñenog gena u heterozigota samo u odreñenim uslovima spoljne sredine. uslovno patogeni mikroorganizmi (»microbes de sortie«), znači da u normalnim prilikama ne izazivaju bolesti, ali da to mogu učiniti samo u odreñenim okolnostima i odreñenim uslovima. Meñu takve mikroorganizme naročito dolaze u obzir od grarn-negativnih bakterija: Pseudomonas, Proteus, Escherichia coli, a od gram-pozitivnih: Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis, Pneumococcus i dr. usmina, v. vagina. usna, usnica, v. labium, labrum. usna duplja, v. cavum oris. usno predvorje, u daljem razvoju osovinskim delom usne gredice nastaje raskidanje ćelija i to dovodi brzo do pojave predvornog oluka i do ograničenja usnog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini plići, te čini začetak usnene vezice (frenulum).

ustilaginizam ustilaginizam, trovanje sporama gljivice Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog trovanja dolazi pri hranjenju kukuruznim brašnom ili jelima zagañenim sporama gara; ustilaginizam se javlja najčešće u ranom detinjstvu, kao akutno ili hronično oboljenje, s poremećajima u digestivnom traktu, promenama na perifernim delovima ekstremiteta i s nervnim i psihičkim smetnjama. usura, uzura, ishabanost, istrošenost, ograničeni defekt nastao dejstvom mehaničkog pritiska patoloških tvorevina na tkivo, npr. uzura u telu pršljenova kičmenog stuba nastaje dejstvom kucajućeg pritiska aortne aneurizme. ušće, v. confluens. usna školjka, v. auricula. ut aliquid fiat viñeatur, da bi se nešto videlo, oznaka za palijativnu terapijsku meru koja služi samo za psihološko uticanje na bolesnika. uterosalpingografija, v. hysterosalpingographia. uterus, materica, neparan unutrašnji poIni organ žene, šupalj mišić u koji dospeva oploñeno jaje, čime se omogućava razvoj ploda do roñenja kada ga, u trenutku poroñaja, grčenjem istiskuje. U materici se van trudnoće dešavaju, pod uticajem odreñenih hormona, razne pojave u vidu menstruacije (v. tamo). Materica je kruškastog oblika, širim krajem okrenuta nagore, dok suženim delom (grlić) gleda nadole i svojim vrhom se usañuje u vaginu. U karličnoj duplji on se nalazi pozadi mokraćne bešike, ispred završnog dela pravog creva (rectum). Širi deo se zove trup, suženi deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/ić Debljina materičnog zida iznosi u običnim prilikama oko 3 cm. U žena koje nisu rodile težina materice se kreće od 40 do 60 g, a u višerotkinja 50 do 70 g. Odmah po poroñaju njena težina iznosi oko l kg. Na vrhu grlića nalazi se otvor, spoljašnja materična usta, koja vode u materičnu duplju čiji se širi deo naziva dno. Zapremina materične duplje iznosi u nerotkinja oko 3,5-4 cm3, a višerotkinja 5-6 cm3. Sve je to beznačajno prema onome što materica dostiže za vreme

uterus trudnoće kada, pri kraju, nosi dete teško oko 3 kg, smešteno u duplji od 6.000 do 7.000 cm3 zapremine. Zid materice se sastoji od tri glavna sloja nejednake debljine. Spolja je materica obložena trbušnom maramicom, koja čini serozni sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na prednjoj strani materice on doseže do ždrela, pa se prebacuje na dno i spušta do zadnjeg vaginalnog špaga, a onda se prebacuje na prednju stranu pravog creva obrazujući mnogo dublju rektomateričnu duplju čije dno čini Douglasov špag (cavum Douglasi). Ispod perimetrijuma se nalazi mišićni sloj, miometrijum, koji daleko premašuje debljinu drugih slojeva. Mišićne ćelije materice su glatkog tipa, dužine 40-50 mikrona, sposobne da za vreme trudnoće narastu do 500 mikrona. Sluznicu materice predstavljaju duge, krivudave i račvaste cevaste uvrate površnog epitela (endometrium). U grliću materice sluznica je nabrana (plicae palmatae) i žlezde luče sluz koja u materičnim ustima čini Cristellerov čep. Začepljivanje zjapa cervikalnih žlezda pretvara ih u tzv. Nabothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg kraja uterovaginalnog kanala. Njegov zjap je u prvo vreme trouglog oblika, dok mu je dno sa spoljašnje strane ugnuto: dvoroga materica. Takvo je stanje do 3. meseca. Epitel materične sluznice je do 4. meseca slojevit, a posle toga postaje cilindričan. U daljem razvoju predeli materice u koje utiču jajovodi proširuju se levkasto, dok se donji deo sužava u grlić (cervix uteri). Gornji deo uterovaginalnog kanala se pretvara u usminu (vaginu); anteflexio u., patološki položaj, preteran pregib tela materice u odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji oni čine manji nego normalno; anteversio u., promena položaja materice tako da je u celini nagnuta unapred; retroflexio u., retrofleksija materice, unatrag povijen trup materice; retroversio u., retroverzija materice, unatrag nagnuta materica; u. unicornis, nepravilno razvijena materica s jednim razvijenim i jednim zakržljalim rogom. Uzrok leži u nepravilnom embrionalnom razvoju. 843

uticulus prostaticus Vrlo često je uzrok neplodnosti, a u slučaju trudnoće predstavlja smetnju za pravilan položaj deteta. uticulus prostaticus, v. prostatni diepčić. uvce, v. auricula. uvea, srednja ili sudovna opna zida očne jabučice. Sadrži krvne sudove koji vaskularižuju očnu jabučicu. Sin. tunica vasculosa bulbi. uveitis, zapaljenje sudovnjače; u. anterior, zapaljenje prednjeg dela uveje (dužice i cilijarnog tela); u. posterior, zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnjače). uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom. uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno zapaljenje sudovnjače i beonjače. uvo, (embr.) izlaganje razvoja čula sluha i ravnoteže obuhvata razvoj unutrašnjeg, srednjeg i spoljašnjeg uva. a) Razvoj unutrašnjeg uva, začetak opnastog labirinta se javlja rano: več u embriona s 2-3 prapršljena kao zadebljanje ektoderma na bokovima zadnjeg moždanog mehura kao usna ploča koja se u embriona s 14 prapršljenova ugiba i pretvara u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef sa spoljašnjošću u vezi s usnim otvorom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se stapaju i jamica se pretvara u mehur koji se izdvaja izmeñu zidova zadnjeg mozga i ektoderma. Mehurić je napunjen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura postaju epitelni elementi labirinta (labirintni produžetak, endolimfni vod i endolimftia kesica). Za to vreme ostatak usnog mehura se pretvara u dva odeljka: gornji, tremni (začetak utrikulusa) donji i pužni iz koga se razvija sakulus.

844

uzengija Polukružni kanali se razvijaju iz kesastih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vreme polukružni kanali su zdepasti, ali se ubrzo izdužuju. Promene nastaju i u donjem odeljku usnog mehura, koji se uvija u spiralu. Hrskavični skelet se oko perilimfnog tkiva preobraća od 5. meseca u koštani labirint, počev od stožerne kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva, srednje uvo se razvija od 1. škržnog useka i 1. i 2. škržnog luka. ðubanjska duplja i usna truba razvijaju se od 1. škržnog useka u vidu cevi, od čijeg se unutrašnjeg kraja razvija zadniveni špag bubanjske duplje. Spoljašnji kraj stvara bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca nastaju šupljike. U tom peritimpanalnom mezodermu nalaze se začeci slušnih koščica i mišića zatezača bubanjske opne. Čekić i nakovanj postaju iz 1. škržnog, dok stremen iz 2. škržnog luka. U prvo vreme začeci slušnih koščica su zdepasti, c) Razvoj spoljašnjeg uva, spoIjašnji usni hodnik se razvija od 1. škržnog luka, dok usna školjka potiče od tkiva koje ograničava 1. škržni usek. Leñni i trbušni segment useka izjednačuje se s bujanjem mezoderma. Ostaje samo srednji deo useka koji će se razviti u školjkinu jamu, čije se dno produbljuje u školjkinu duplju. U embrionima od 16 mm školjkina duplja se izdužuje u primami usni hodnik. U toku 7. meseca nastaje stvaranje zjapa: tako postaje konačni usni hodnik. V. aim's. uvula, resica, sluznično-mišićni produžetak mekog nepca; u. cerebelli, resica malog mozga, jedan od 8 delova crva malog mozga. Sin. uvula vermis. uzengija, stremen, v. stapes.

V v.c.ep., skraćenica za vitrum cum epistomeo, bočica sa zapušačem. VDRL (Veneral Disease Research Laboratory), mikroflokulaciona reakcija za dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od svih seroloških reakcija za dijagnozu luesa najosetljivija, ali i najmanje specifična. Za izvoñenje VDRL koristi se kardiolipinski antigen. Ona se može vršiti u epruvetama ili na naročitim staklenim pločama s udubljenjima. vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje izazvano virusom vakcinije (Pox virus officinale). To je mutant kravljih boginja, ima antigensku grañu sličnu virusu variole, pa se zbog toga koristi u cilju zaštite od variole. vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne komplikacije. * vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinotherapia, v. therapia. vaccinum, v. vakcina, cepivo. vacuum, vakuum, (1) prostor u kome nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2) prostor iz koga je gotovo potpuno izvučen vazduh (npr. u sijalicama). vañenje donjeg umnjaka, profilaktičko, za preporuku je zbog mogućih komplikacija koje ovi zubi prave prilikom nicanja u slučajevima gde se ne može očekivati njihovo normalno postavljanje u zubnom nizu.

vagina, omotač, korice, usmina, donji kraj uterovaginalnog kanala; (1) omotač nekog organa, npr. vagina m. recti abdominis, omotač pravog trbušnog mišića; (2) vagina ili usmina, neparan polni organ žene, mišićno-sluznična cev koja se pruža od grlića materice, koji obuhvata, do spoljašnjih polnih organa, a služi za kbpulaciju; v. prostatica masculina, ispravan naziv umesto pogrešnog, uterus masculinus. vaginalettae, tablete koje se stavljaju u vaginu. vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagini ili usmini, usminski, npr. portio vaginalis, usminski deo vrata materice, grlić; (2) koji pripada omotaču nekog or- > gana, npr. tunica vaginalis scroti, vaginalni omotač mošnica. vaginalna flora, normama vaginalna flora, pored Döderleinovih bacila, može da ' sadrži razne vrste gram-pozitivnih bakterija: klostridije, anaerobne streptokoke, listerije i druge bakterijske vrste. V. Döderleinovi bacili vaginalni sekret, razmaz, veoma je baktericidan zbog obilate i aktivne normalne mikroflore vagine; cervikalna sluz ima antibakterijsko delovanje i sadrži lizozim. V. raçmaz vaginalnog sekreta. vaginismus, vaginizam, preosetljivost vä^ ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja ima za posledicu refleksno grčevito stezanje mišića stidnog otvora i čmara. Ta osetljivost vagine može biti tolika da svako dodirivanje stidnice izaziva jake bolove i grčevito stezanje mišića karlice. 845

vaginitis vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raznim klicama. Može nastati usled spoljne infekcije, naročito u starih rascepa meñice, ili prati zapaljenje materice i njenog grlića. U starih osoba, usled atrofije i smanjene otpornosti sluznice, vrlo često dolazi do infekcije i stvara se tzv. starački kolpitis (colpitis senilis). Sin. colpitis. vaginoskopija, kolposkopija, metoda kojom se pomoću naročitog optičkog instrumenta vrši osmatranje promena na vagini, a naročito na grliću materice, obično sa uvećavanjem 10-20 puta. vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne supozitorije, okrugla ili jajasta oblika, teške 2-10 grama; ako lekar ne propiše težinu, moraju se izraditi u težini od 3 do 5 grama. Kao osnovna masa služi, ako nije drugačije propisano, Oleum Cacao ili masa od želatina, glicerola i vode. vagotomia, vagotomija, operacija koja se sastoji od presecanja oba vagusa ili samo njegovih grana namenjenih oživčavanju želuca; njom se isključuju impulsi koje vagus sprovodi; bilateralna v., presecanje desnog i levog n. vagusa u njihovom supra- ili infradijafragmatskom delu; kompletna v., presecanje svih grana n. vagusa koja su namenjena lučenju stomačnog soka, a posebno stomačne kiseline; medikalna v., prekidanje vagusnih impulsa pomoću medikamenata; selektivna v., presecanje grana vagusnog živca pri čemu se izbegava presecanje vlakana namenjenih trbušnom ganglionu i vanhepatičkim žučnim putevima. vagotonia, vagotonija, stanje povišenog tonusa parasimpatičkog nervnog sistema. Odlikuje se vazomotornom nestabilnošću, niskim arterijskim krvnim pritiskom, bradikardijom (koja je praćena čestim kolapsima), znojenjem i čestim bolnim grčevima u šupljim organima digestivnog trakta. vagus, v. nervus vagus. vakcinacija, unošenje vakcine u organizam bilo supkutanim ili intrakutanim ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokalnom aplikacijom (peroralno, instilaci846

vakcine jom u nos itd.). Veštački aktivni imunitet počinje laganom proizvodnjom antitela. Obično tek posle mesec dana od davanja vakcine titar antitela u serumu postaje toliki da se može dokazati sero-loškim reakcijama. U toku daljeg vremena titar antitela i dalje raste. Godinu dana posle primene vakcine titar antitela pada na veoma male vrednosti. Zbog toga se danas sve vakcinacije vrše s 2 ili 3 doze izmeñu kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili više dana. vakcine ili cepiva, to su na razne veštačke načine pripremljeni antigeni koji se koriste za sprečavanje pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni, uneseni u organizam, podstiču proizvodnju homolognih antitela. S obzirom na vid antigena koji se nalazi u vakcini, vakcine mogu biti: v. od anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina bakterija koje proizvode toksin. Taj se toksin detoksikuje pomoću povišene temperature i formola, pa prelazi u anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine protiv zmijskog otrova, otrova paukova, škorpiona i drugih otrovnih životinja i biljaka; v. od atenuisanih mikroorganizama, takve vakcine imaju znatnih preimućstava nad vakcinama od mrtvih mikroorganizama. Kada se atenuisani mikroorganizmi unesu u organizam, oni se u njemu mogu razmnožavati. Tako organizam može duže vre-me da ostane u kontaktu s antigenima i duže vreme je stimulisan na proizvodnju odreñenih antitela. Atenuisanje mikroorganizama se može vršiti na više raznih načina. Najčešće se koriste pasaže kroz neku životinju koja nije prirodni domaćin datog mikroorganizma. Na taj način se, npr., spravlja vakcina protiv besnila: »virus fixe« se prenosi iz mozga kunića u mozak drugog kunića tokom veoma dugog vremena. Tako »ulični« virus besnila izgubi svoju virulenciju, a zadrži svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne podloge mikroorganizam izgubi svoju virulenciju zadržavajuću imunogenost. Tako je atenuisana jedna

vakcinisati loza Micobacterium bovis stalno presejavana na podlogu od krompira, glicerola i žuči. Ta loza je posle 250 pasaža postala gotovo avirulentna. Ona se danas koristi kao BCG (Bacillus Calmette-Guérin), vakcina protiv tuberkuloze. Atenuacija B. anthracisa postignuta je kultivisanjem uzročnika u bujonu na 42° do 430C u toku nekoliko meseci - vakcina za sprečavanje antraksa u životinja. Virus influence je takoñe atenuisan stalnim presejavanjem na horioalantoičnu membranu embrionisanog kokošijeg jajeta. Sejbinova vakcina protiv poliomijelitisa takoñe je vakcina ovoga tipa; v. od mrtvih mikroorganizama, patogeni mikroorganizmi se mogu ubiti na razne načine: toplotom, ultraljubičastim zracima i raznim hemikalijama, najčešće mertiolatom, formalinom, alkoholom i etrom. Vakcine od mrtvih mikroorganizama najčešće se spravljaju protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B, kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pegavog tifusa i influence; kombinovane v., njihova se korist ispoljava time što se jednim ubrizgavanjem postiže imunitet prema dve ili tri razne zarazne bolesti. Sem toga, često antigen jedne vakcine povećava imunogenost antigena druge vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih tehničkih preimućstava, danas se mnogo koriste mešane ili kombinovane vakcine. Takva vakcina je »Di-Te-Per«. To je vakcina koja sadrži difterički i tetanusni anatoksin i ubijene bakterijske ćelije Bordatellae pertussis. vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu. vakcinoterapija, v. therapia. vakuum-ekstraktor, instrument kojim se u akušerstvu vrši ekstrakcija ploda radi završavanja poroñaja. Deluje na principu stvaranja negativnog pritiska izmeñu prednjačećeg dela ploda i specijalne kružne kalote koja je u vezi s ekstraktorom. Primenjuje se u slučajevima gde postoji indikacija za forceps. Izvoñenje akušerske operacije, ekstrakcije ploda, ovim aparatom je bezopasno po majku i plod i zbog toga u novije vreme sve više potiskuje upotrebu forcepsa. Vakuum-ekstraktor, iako je manje opasan

valentnost od forcepsa, nije sasvim indiferentan instrument; može doći do oštećenja kože i do kefalhematoma u deteta, a mogu se izazvati i oštećenja mekog poroñajnog kanala, te je potrebno strogo voditi računa o uslovima i indikaciji. vakuum-form-aparat, ureñaj za kombinovano korišćenje formaldehida i vodene pare. Koristi se za dezinfekciju osetIjivih materija prema pari, koje u parnoj dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu. valentnost, valencija, sposobnost ili moć spajanja atoma jednog elementa s jed nim ili više atoma drugih elemenata. Mera valentnosti je nazvana valencija ili valenca. Valentnost pokazuje s koliko se atoma vodonika jedan atom nekog elementa jedini ili koliko atoma vodoni ka može da zameni jedan atom nekog elementa. Valencija vodonika je l, te se kaže da je neki element jednovalentan, dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako može da veže ili zameni l, 2 itd. do 7 ato ma vodonika. Ako se uz brojni odnos sjedinjenih atoma u molekulu ukaže i na način i prirodu vezivanja proširuje se pojam valencije i dolazi se do pojma hemijske veze. Najvažniji tipovi hemijskih veza su: jonska ili elektrovalentna veza, kovalentna, semipolarna ili koordi nativna i vodonična veza. Priroda hemij ske veze se elektronski objašnjava. Jon ska veza se javlja izmeñu suprotno naelektrisanih atoma ili atomskih grupa tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom zovu se elektroliti. Kovalentna veza se javlja izmeñu atoma meñusobno veza nih prefo> zajedničkog elektronskog para. Jedinjenja s kovalentnom vezom se nazivaju neelektroliti. Koordinativna veza nastaje u jedinjenjima u kojima<su atomi meñusobno vezani preko usam ljenog elektronskog para. Vodonična veza se osniva na intermolekulskom privlačenju izvesnih Jedinjenja koja sa drže vodonik, pri čemu se vodonik jed nog molekula vezuje s elektronegativnim atomom drugog elementa (kao npr. H-F........H-F gde je vodonična veza oz načena isprekidanom linijom). Vodo nična valencija se javlja u mnogim pri847

Valerina officinalis L. rodnim proizvodima (npr. belančevine). Valeriana officinalis L., Valerianaceae, odoljen, prema našoj farmakopeji oficinalan je Radix Valerianae, koji mora da sadrži najmanje 1% etarskog ulja. Služi kao sedativno sredstvo. valerijanska kiselina CHa(CHa)3COOH, v. Acidum valerianicum. valgus, uvrnut, tj. ugnut medijalno, s uglom ili svodom koji je otvoren bočno. valin, a-aminoizovalerijanska kiselina, nastaje pri varenju ili hidrolitičkom raspadanju belančevina. Valsalvin ogled, v. ogled. valva (sing, od valvae, dvokrilna vrata), zalistak od dva ili tri listića; valvula (dem. od valva) zalistak, listić; zalisci su duplikature endotela ili sluznice, zašiljenog vrha ili polumesečastog oblika, pričvršćeni jednom svojom ivicom na unutrašnje otvore srca, a slobodnim ivicama se priljubljuju, sklapaju i čine otvore neprohodnim. Kad se zalisci odmaknu, čine otvore prolaznim samo u jednom pravcu; v. bicuspidalis s. mitralis, dvolisni ili mitralni zalistak na levom atrioventrikularnom otvoru; v. tricuspidalis, trolisni zalistak na desnom atrioventrikularnom otvoru; valvulae semilunares, polumesečasti zalisci aorte i plućnog stabla (pl. arterije), po tri na broju, nalaze se na početnom delu ovih arterija i ne dozvoljavaju za vreme dijastole srca da se krv iz tih arterija vrati u komore. valvulitis, zapaljenje zalistaka, najčešće srčanih. valvulna kardiopatija, v. cardiopathia. valvuloplastika, operacija kojom se vraća normalan oblik ventilnë funkcije oštećenih zalistaka srca i velikih krvnih sudova, ili se zalisci u celosti zamenjuju veštačkim zaliscima ili ventilnim mehanizmima od plastične materije. valvulotom, instrument koji služi za presecanje sraslih zalistaka (stečena mitralna stenoza, uroñena stenoza plućne arterije). valvulotomia, valvulotomija, razdvajanje sraslih mitralnih zalistaka u mitralnoj stenozi, digitalno cepanje ili pomoću 848

vangenitalna oblast naročitog noža pričvršćenog na kažiprst koji se uvlači u levu pretkomoru kroz otvor na njoj. Valvulotomija se vrši i u uroñenoj stenozi zalistaka ili ušća plućne arterije naročitim valvulotomom uvučenim kroz desnu komoru; transventrikularna zatvorena v., valvulotomija koja se sastoji od uvoñenja valvulotoma kroz desnu komoru u cilju proširenja plućnog zaliska. Ovom valvulotömijom se izbegava primena vantelesnog krvotoka u dece sa stenozom plućne arterije. Intervencija nazvana Brockova operacija. V. operacija. valvulske srčane bolesti, v. vitium cordis. valjci od celuloze, (stom.), namotuljci od papirne hartije za obezbeñenje suvog polja rada u ustima. Van Šlykeova i Cullenova gazometrijska metoda, način odreñivanja alkalne rezerve krvi merenjem ugljen-dioksida osloboñenog dodavanjem neke kiseline svežoj oksalatnoj plazmi koja je prethodno dovedena u ravnotežu s izdisajnim vazduhom. vanadium, vanadijum, hemijski element čiji je hemijski simbol V, metal je. Upotrebljava se u industriji čelika. vangenitalna oblast, sve seksualne odlike, sem genitalnih, koje kazuju da je čovek pol ne samo svojim genitalnim organima, nego celokupnim svojim telesnim i duševnim ustrojstvom. Sin. extrageni* talna oblast, Vângenitalnim osobinama zreo čovek živi stalno kao pol, svakog trenutka, u raznim okolnostima u najraznovrsnijem vidu, dok genitalnim živi povremeno, epizodno, uvek u istom vidu. Treba, dakle, biti načisto da čovek ne doživljava svoju seksualnost samo putem genitalne funkcije, pego celokupnim svojim ponašanjem, svim svojim akcijama i reakcijama, svim svojim telesnim i duševnim potencijalom. PoIno uobličavanje vangenitalne sfere dovodi na kraju do razlika koje postoje izmeñu muškog i ženskog organizma, kako u pogledu spoljnih, tako i u pogledu unutrašnjih oblika (kako mikroskopskih, tako i elektronskih), pa čak i hemijskog sastava.

Vanghettijeva proteza Vanghettijeva proteza, v. proteza. vangonadni genitalni hermafroditizam, hermafroditizam koji obuhvata sve slučajeve gde u jedinke postoji samo jedna vrsta gonada (muške ili ženske), ali spoljni ili unutrašnji genitalni organi pokazuju anomalije koje, manje ili više, podsećaju na organe suprotnog pola: genitalni pol ide u raskorak s gonadnim. vanilin-bademska kiselina, biološki neaktivni metabolit tokom razgradnje kateholamina (v. kateholarrtini) koji se izlučuju mokraćom a njegovim relativno jednostavnim odreñivanjem u 24-časovnoj mokraći može se dobiti uvid u koncentraciju kateholamina u serumu. vanjedarno naslañivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. vankomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces orientalis. Deluje baktericidno, u prvom redu na gram-pozitivne bakterije. vanmaterična trudnoća, oploñeno jaje se pod naročitim uslovima može zadržati na drugim mestima (a nè u materici). To je vanmaterična trudnoća (u jajniku - jajnička, u trbušnoj duplji - abdominalna, u levku jajovoda - infundibularna, u ampuli - ampularna, u ulazu u matericu - intersticijalna, u suženom delu jajovoda - istmusna trudnoća). vaporizacija, (l)pretvaranje neke čvrste ili tečne materije u paru a da pri tom ne nastane nikakva hemijska promena; (2) terapijska metoda u kojoj se pomoću raznih aparata unose u organizam razni lekovi u vidu sitnih čestica, tzv. aerosol. Vaquez-Oslerova bolest, v. polycythaemia v era. Vaquezova bolest, polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia. Varaždinske Toplice, banja u južnom podnožju Varaždinskih gora, 13 km od Varaždina, na 198 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Voda je alkalna, sulfatna i sumporna (ukupno sadrži 0,0035 g°/oo), temperature 57,60C. Koristi se za kupanje, ispiranje, spravljanje lekovitog blata i za piće. Ima tri kupatila s kadama i odeljenjima za primenu blata, masažu i fizikalnu terapiju. U ovoj banji se lece: 54 Medicinski leksikon

varikozitet hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti i profesionalna trovanja teškim metalima. varfarin, rodenticid, derivat dikumarola, otrovan za sve domaće glodare. Na gram mamca dodaje se 0,25 mg za domaćeg pacova, a za pacova selioca 0,05 mg. varicella, varičela, ovčje boginje, akutna, virusna bolest iz grupe osipnih groznica. Kapljična infekcija dece. Početak bolesti je često neprimetan, sve do izbijanja vezikulozne ospe. Već sutradan vezikule se smežuraju i prelaze u kruste bez zagnojavanja (za razliku od variole). Vezikule izbijaju u 2-3 naleta, pa se istovremeno vidi više stadijuma ospe („polimorfna ospa"). Raspored ospe je centripetalan (za razliku od variole). Prognoza je dobra. Encefalitis je kao komplikacija dosta redak. varices oesophagi, ezofagusni variksi, variksi u jednjaku nastali zbog anastomoze izmeñu ogranaka v. azygos i vena koje pripadaju portnom venskom krvotoku u zidu jednjaka, kad postoji hipertenzija u portnom krvotoku. variciformis, variciforman, koji ima izgled proširenih vena (variksa). V. varix. varicocele, varikokela, proširenje i izvijuganost pramenitog spleta, tj. dela unutrašnje spermatične vene. Sreće se obično na levoj, rede na obe, izuzetno na desnoj strani. V. varix. varicologia, v. phlebologia. varicosus, varikozan, označava ono što pripada variksu, ili što ima izgled variksa, ili što ima mnogo variksa; nodus v., označava sam čvor. varijacija bakterija, pojava koja se sreće u mikroorganizmima kao i u drugim živini bićima. Varijacije mogu pogañati bilo koje svojstvo mikroorganizama: morfologiju bakterijske ćelije, izgled kolonija, antigensku grañu, različite metaboličke aktivnosti kao i virulenciju bakterija. V. fenotipske i genotipske varijacije. varikozan, varicosus. varikozitet, v. varix.

849

varikozna grizlica varikozna grizlica, ulkus koji je nastao zbog proširenih vena. V. ulceratio. varikozna vena, vena s mnogobrojnim variksima. varikozni kompleks simptoma, v. ulcus cruris. varikozni sindrom, v. syndroma, ulcus cruris. variola vera, velike boginje, akutno, virusno, karantinsko, endemsko-epidemijsko oboljenje. Spada u osipne groznice s vezikulopustuloznom ospom, koja ostavlja trajne ožiljke. Kapljična, veoma kontagiozna infekcija. Variola ima ciklusni tok bolesti s bifaznim tipom temperature. Prva faza odgovara naglom početku bolesti s temperaturom, groznicom, glavoboljom, adinamijom i jakim bolom u krstima. Druga faza odgovara pustulizaciji ospe. Ospa se javlja 3. dana bolesti u vidu makule i do 15. dana prolazi kroz sledeće stadijume: makula, papula, vezikula, pustula i krusta. Raspored ospe je centrifugalan (za razliku od varičele). Bolest traje 4-5 sedmica. Česti su lakši oblici variole s retkom i atipičnom ospom, ili čak bez nje. Postoje i teški oblici variole, od kojih se izdvaja »površinski« oblik s vezikulama koje se spajaju u zaravnjene plaže. Najteža je variolozna purpura, koja se uvek završava*smrću. Smrtnost kod variole zavisi od težine kliničke slike. variolâcija, inokulacija virusa variole koji se nalazi u materijalu dobijenom iz aktivnih kožnih promena bolesnika s blagim oblikom velikih boginja. variolizacija, zaštita oslabljenim virusom variole, izvoñena premazivanjem ogrebotine dugo sušenim gnojem iz varioličke pustule. Prvi su je primenili stari Kinezi i Indusi. varix, variks, ograničeno proširenje vene u vidu špaga (kese); v. aneurysmaticus, oblik arterijske venske aneurizme u kojoj krv direktno struji iz arterije u venu, tez posrednog kanala izmeñu njih. V. aneurysma; jednjački v., varikoziteti grana v. azygos koje se spajaju s ograncima portne vene na donjem delu jednjaka. 850

vasiona varus, izvrnut, tj. ugnut lateralno, s uglom ili svodom koji je otvoren medijalno. vas, sud, cevasti organ kojim teče krv (ili limfa). Nazivi u množini su: vaša sanguinea (krvni sudovi) i vaša lymphatica (limfni sudovi). Zid s-e suda sastoji od tri sloja: unutrašnjeg, endotelnog (tunica intima), srednjeg, mišićno-elastičnog (tunica media) i spoljnjeg, vezivnog sloja (tunica adventitia). vaša capilaria, krvni sudovi najprostije grañe, prečnika 5 do 30 mikrona. Njihov zid sastavljen je iz jednog reda Ijuspastih ćelija (vasotel). Predstavljaju vezu izmeñu arterija i vena, gradeći vrlo razgranatu mrežu. Sin. kapilar. vascularis, vaskularan, označava nešto što pripada krvnom ili limfnom sudu, npr. vaskularni endotel. vascularisatio, vaskularizacija, proces stvaranja novih krvnih sudova i njihovo prodiranje u tkiva, ili prirodno nastajanje ili hirurško podsticanje stvaranja krvnih sudova. vasculitis, vaskulitis, zapaljenje krvnih i limfnih sudova. vasectomia, vazektomija, resekcija seme-s voda (ductus deferens). Vrši se u hipertrofiji prostate kao uzgredna operacija pored prostatektomije, rede kao samostalna operacija. Vaselinum album, beli vazelin, dobija se beljenjem žutog vazelina. Hemijski je indiferentan. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. U medicini služi kao podloga za lekovke masti i za paste; V. flavum, žuti vazelin. Prečišćena polučvrsta mešavina ugljovodonika koji se dobijaju iz ostataka posle destilacije nafte. Hemijski je indiferentan. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. U medicini služi kao podloga za lekovite masti. vasiona, prostor oko naše planete sa svim predmetima u tom prostoru: nebeskim telima, kosmičkim gasovima i prašinom. U njoj vlada 0večni mrak, temperatura pada i do -273 C i ispunjena je kosmičkim zračenjima. To je prostor oko Zemlje, meñuplanetarni, meñuzvezdani i meñugalaktičke. To je svet koji nas opkoljava, koji je bezgraničan i u vremenu i u prostoru i u kome se stalno odigrava

vasitis transformacija materije i energije. Astronomski vasiona počinje od oko 1.000 km visine gde je koncentracija gasnih molekula vazduha IO3 u l ccm, tamo gde je granica naše atmosfere, a fiziološki u odnosu na čoveka ona počinje već od 3.000 m visine. Sinonimi su kosmos i univerzum. vasitis, vazitis, zapaljenje semevoda. vasoconstrictores, vazokonstriktorni živci, živci koji utiču na sužavanje krvnih sudova, usled čega može da se poveća arterijski krvni pritisak. vasodilatatores, vazodilatatorni živci, živci koji utiču na širenje krvnih sudova, usled čega može da se snizi arterijski krvni pritisak. vasomotores, vazomotorni živci, živci krvnih sudova koji regulišu njihovu širinu (vasoconstrictores, vasodilatatores), a time i strujanje i raspodelu krvi, kao i krvni pritisak. vastus, širok, npr. musculus vastus lateralis, spoljni široki mišić (buta). vaš, v. Pediculus. vat po metarkelvinu, oznaka W/(mK), izvedena jedinica SI za termičku provodnost. W/(mK) je termička provodnost homogenog tela u kome razlika termodinamičke temperature od l kelvina izmeñu dve paralelne ravne površine od l kvadratnog metra na meñusobnom rastojanju od l metra stvara termički fluks od l vata l VV/m2 l W/(mK) = ----------l K/Im vata, prema našoj farmakopeji, oficinalni su: Cellulosum ligni depuratum (celulozna vata); Cellulosum ligni depuratum sterile (sterilna celulozna vata); Lana cellulosi ligni regenerata (vata iz sjajnih viskoznih cel-vlakana); Lana cellulosi ligni regenerata delustrata (vata iz matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana cellulosi ligni regenerata sterilis (sterilna vata iz sjajnih viskoznih celvlakana), Lana cellulosi ligni regenerata delustrata sterilis (sterilna vata iz matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana Gossypii cardata cruda (sirova pamučna vata); Lana Gossypii depurata (pro54*

vazduh čišćena pamučna vata); Lana Gossypii depurata sterilis (sterilna pročišćena pamučna vata); Lana Gossypii depurata prooculis (pročišćena pamučna vata za oči); Lana Gossypii depurata sterilis pro oculis (sterilna pročišćena vata za oči); Lana Gossypii depurata mixta (vata iz mešavine pamučnih i viskoznih cel-vlakana); Lana Gossypii depurata mixta sterilis (sterilna vata iz mešavine pamučnih i viskoznih cel-vlakana). Vaterov divertikul, v. diverticulum VaterL Vaterova ampula, ampulla hepatopancreatica, proširenje u dvanaestopalačnom crevu na nishodnom delu, u koji se ulivaju najčešće zajedno žučovod (ductus choledochus) i pankreasni kanal (ductus pancreaticus). vazduh, smeša uglavnom gasova: azota, ki~ seonika, ugljen-dioksida, inertnih (plemenitih) gasova i vodene pare. Vazduh ima sledeći zapreminski sastav: Azot ....................................... Kiseonik ................................ Ugljen-dioksid ....................... Plemeniti gasovi .................... Vodena para oko ..................

77,08% 20,75% 0,03% 0,94% 1,20%

Kiseonik, azot i inertni gasovi.se nalaze u dosta ujednačenom odnosu, dok količina vodene pare jako varira (1-3%). Sem navedenih redovnih sastojaka vazduh sadrži i druge supstancije: vodonik-peroksid, ozon, amonijak, azotovi oksidi, sumpor-dioksid, vodonik, ugljovodo-nici i dr. Pored gasova vazduh sadrži i prašinu koja je sastavljena od sitnih čestica izvesnih neorganskih i organskih supstancija iz zemljine kore, čañi ili organizama. Naročito se u blizini fabrika mogu u vazduhu nalaziti različiti gasovi koji su u vezi s proizvodnjom fabrika: sumpor-dioksid, ugljovodonici itd. Vazduh učestvuje pri regulaciji toplote tela i ima uticaj na varenje i metabolizam; komplementarni v., dopunski vazduh, zapremina koja se posle običnog (bez naprezanja) udisanja može još udahnuti napornim udisanjem. U čoveka iznosi oko 1.500 ml; rezidualni v., koji ostaje u plućima posle najdubljeg izdisanja;

851

Vazduhop lovno-medicinski institit strujanje vazduha, ciklonsko ili vrtložno strujanje, obraduje se nad prostorom niskog pritiska. Vetar je u ciklonu jak i uglavnom kruži u suprotnom smeru kazaljke na časovniku na severnoj, a u smeru kazaljke na časovniku na severnoj, a u smeru kazaljke na južnoj polulopti. To mesto najnižeg pritiska se zove barometarski minimum; temperatura v., meri se termometrima (živinim i metalnim) smeštenim u naročito konstruisanim sanducima od drveta sa zaklonima, uzdignutim 2 m iznad površine zemlje. Temperatura vazduha utiče na regulaciju toplote tela, jačinu rashlañivanja organizma i dobro subjektivno osećanje. Vazduhoplovno-medicinski institut JRV, specijalizovana sanitetska ustanova koja se bavi odabiranjem kandidata za letačke škole i medicinsko-psihološkom ekspertizom letača, naučno-istraživačkim radom na polju vazduhoplovne medicine, vrši obuku lekara i srednjomedicinskog kadra u vazduhoplovnoj medicini, bavi se uopšte svim problemima vazduhoplovne medicine. vazdušna terapija, v. aërotherapia. vazdušno kupanje, v. kupanje. vazodilatatorna sredstva, sredstva koja šire krvne sudove, opuštajući njihove glatke mišiće. Ova sredstva mogu delovati periferno (direktno na krvne sudove) ili centralno (smanjujući tonus vazomotornog centra). Periferno deluju nitriti, papaverin, acetil-holin, a centralno narkotici i hipnotici. Purinski derivati (kofein, teobromin, teofilin) periferno šire krvne sudove mozga, srca i bubrega, a ostale krvne sudove sužavaju centralnim dejstvom. vazografija, rendgensko snimanje krvnih sudova, posle ubrizgavanja vodenog rastvora organske soli joda. Pre ubrizgavanja treba kontrastno sredstvo zagrejati u vodenom kupatilu na temperaturi od 4O0C. Vasopressin, vazopresin, v. ADH, neurohypophysis, adiuretin. vectorcardiographia, vektorkardiografija, registracija pravca i jačine elektromotornih sila srca za vreme komplet-

852

vena nog srčanog ciklusa, pomoću aparata vektorkardiografa. vegetationes, vegetacije, bujanje tkiva. Misli se obično na adenoidne vegetacije (v. adenoideae), znatno uvećanje trećeg krajnika (tonsilla pharyngea) u nosnom spratu ždrela. vegetativan, (1) koji se odnosi na rastenje ili na ishranu ili na bespolno razmnožavanje; (2) koji se odnosi na funkcije organizma koje nisu pod uticajem volje,, npr. nervni sistem koji služi upravljanju radom srca, organa s glatkom muskulaturom i radom žlezda, a deli se na simpatički, parasimpatički i intramuralni sistem. vegetativni nervni sistem, v. autonomni nervni sistem. vegetativni oblici bakterija, bakterije se uglavnom nalaze u vegetativnim oblicima, sem izvesnih štapićastih bakterija koje pod izvesnim uslovima stvaraju spore. Vegetativni oblici bakterija su mnogo osetljiviji na povišene temperature nego na spore. Na primer, Salmonella typhi ugine na 550C za 2 do 3 minuta, Staphylococcus pyogenes na 6O0C za 30 minuta itd. V. spore. vehiculum, vehikul(um), obično indiferentan sastojak nekog leka koji služi samo kao nosilac drugih sastojaka leka propisanih u receptu. Sin. remedium constituens. Veillonella, sve vrste ovoga roda su strogo anaerobni gram-negativni koki. Izazivaju gangrenoznognojna zapaljenja u usnoj šupljini, u disajnom i urogenitalnom traktu, kao i u drugim delovima organizma. vektokardiogram, krivulja koja predstavlja pravac i veličinu električne aktivnosti srčanog mišića. vektori, živi prenosioci zaraze. velebilje, v. Atropa Belladonna. velike boginje, v. variola vera. veliki, v. magnusf major. veliki kašalj, v. pertussis. velum, veo, pokrov, opna, u vidu svoda nadnesena nad nekom šupljinom. vena, cevast organ, krvni sud koji dovodi krv u srce. Sastoji se od tri omotača različito sagrañenih prema mestu u orga-

vena nu. Unutrašnji omotač (tunica intima) sastoji se od endotela koji naleže na osnovnu opnu. U njoj se nalaze spljoštena elastična vlakna (elastica intime). Izvesne vene u ovom sloju sadrže i snopove glatkih mišićnih ćelija. Intima mestimično stvara duplikature, parne zaliske, koji sprečavaju povratak krvi u suprotnom pravcu. Srednji omotač (tunica media) sastoji se od vezivne osnove u kojoj se nalaze mreža elastičnih vlakana i snopovi glatkih mišićnih ćelija. Mišići su kružni, uzdužni i spiralni. Spoljašnji omotač (tunica adventitia) sagrañen je od rastresitog vezivnog tkiva, s uzdužno rasporeñenim elastičnim vlaknima, kojim je sud pripet za okolne organe. Neke vene sadrže i snopove mišića u spoljašnjem omotaču. Velike vene imaju i svoje krvne sudove (vaša vasorum) koji ishranjuju njihov zid; v. azygos, vena azigos, neparna vena, nastaje u trbušnoj duplji, prolazi kroz prečagu, penje se uz kičmeni stub, savija se u luku i uliva u gornju šuplju venu; v. cephalica, cefalična vena, spoljašnja površinska vena gornjeg uda, polazi od venske mreže šake, penje se gore i uliva se u pazušnu venu (v. axillaris); v. cava superior i v. cava inferior, gornja i donja šuplja vena, dve najveće vene tela koje dovode celokupnu vensku krv u desnu pretkomoru srca. Vena kava superior se nalazi u grudnoj duplji, desno od luka aorte i sabira vensku krv iz glave, vrata, grudnog koša i gornjih udova; vena kava inferior se nalazi u trbušnoj duplji, desno od kičmenog stuba, prolazi kroz dijafragmu i uliva se u desnu pretkomoru srca. Sabira vensku krv iz trbuha i donjih udova; v. basilica, baziJična površinska vena gornjeg uda, nastaje od venske mreže šake, penje se unutrašnjom stranom ruke i uliva se gore u nadlaktičnu venu (v. brachialis); v. portae, vena koja iza pankreasa nastaje spajanjem slezinske vene, gornje i donje crevne vene i uliva se u jetru s njene donje strane. Portna vena dovodi jetri krv iz želuca, creva, slezine i pankreasa, te predstavlja dovodni funkcioni krvni sud jetre; vv. pulmonales, plućne vene, dve desne i dve

ventilni učinak leve, napuštaju pluća kroz njihov koren i ulivaju se u levu pretkomoru srca donoseći mu oksidovanu krv; v. saphena magna, velika površinska vena donjeg uda, nastaje iz venske mreže stopala, penje se unutrašnjom stranom noge i uliva se gore u butnu venu (v. femoralis); v. saphena parva, mala površinska vena donjeg uda, nastaje iz venske mreže stopala, ide zadnjom stranom potkolenice i uliva se u zakolensku venu (v. poplitea). venačna arterija, v. arteria coronaria. Venena, v. Remedia claudenda. venenum, otrov. veneričan, što nastaje ili se prenosi poInim putem, npr. venerička bolest (gonoreja, sifilis i dr.). Venerin brežuljak, v. mons pubis. venerolog, lekar specijalista za veneričke bolesti. venerologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem polnih bolesti. venerophobia, venerofobija, patološki strah od veneričkih bolesti. venila, (fr. veinule), (1) sterilna epruveta koja automatski aspiriše krv iz vene i tečnosti iz telesnih šupljina; (2) ampula sa serumom pod povišenim pritiskom i s montiranom iglom za davanje injekcija bez brizgalice. venosclerosis, venoskleroza, v. phlebosclerosis. venska hipertenzija, \. hypertensio. venski lubanjski sinusi, v. sinus durae matrix. venter, trbuh, v. abdomen. ventilacija, najjednostavniji metod za izmenu vazduha iz zatvorenih prostorija. Ostvaruje se zahvaljujući različitoj temperaturi i pritisku vazduha u zatvorenim prostorijama i zbog različitog pritiska vazduha na osunčanoj i osenčenoj strani zgrade. Vazduh struji iz pravca niže temperature i višeg pritiska. ventilni pneumotoraks, v.pneumothorax. ventilni učinak p., (stom.) faktor stabilizacije proteze. Postiže se prisnim dodirom rubova proteze s oralnom sluznicom za vreme mirovanja i fizioloških funkcija. Sprečava ulaz vazduha i drugih supstancija ispod baze proteze. 853

ventralis ventralis, ventralan, trbušni, npr. facies ventralis, trbušna strana, tj. prednja strana koja je okrenuta ka' trbuhu. ventriculopunctlo, ventrikulopunkcija, punkcija moždanih komora. Vrši se u cilju: (1) sniženja intrakranijalnog pritiska; (2) ispunjavanja komora vazduhoin kao kontrastnim sredstvom radi rendgenske dijagnostike. V. ventrikulografija; (3) ubrizgavanje medikamenata (npr. streptomicina u tuberkuloznom meningitisu). ventriculus, želudac, moždana komora, srčana komora. V. gaster, cerebri, moždana komora, šupljina u mozgu obložena ependimom i ispunjena likvorom. Postoje četiri komore: dve bočne (ventriculus lateralis) u hemisferama velikog mozga, treća (ventriculus tertius, III) u meñumozgu i četvrta komora (ventriculus quartus, IV) izmeñu izdužene moždine, mosta i malog mozga. Obe bočne komore imaju vezu s III komorom preko dva Monroova otvora, a III komora se spaja sa IV komorom preko Sylvijusovog kanala; v. cordis, srčana komora, desna i leva, glavne šupljine srca koje zauzimaju njegov donji deo, a odvojene su jedna od druge mišićnom pregradom (septum interventriculare). ventrikulografija, rendgensko snimanje moždanih komora, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (najčešće vazduha). Ubrizgavanje se vrši punkcijom bočnih komora kroz trepanacione otvore, na krovu lubanje. Ventrikulografija se koristi u dijagnostičke svrhe, prvenstveno kad se sumnja na tumore mozga. ventrikulska tahikardija, v. tachycardia. ventrikulske ekstrasistole, v. extrasystoIa. ventrikulski defekt septuma, v. defectus septi ventriculorum. ventrikulsko treperenje, v. fibrillatio ventriculorum. Veratrinum, veratrin, smesa alkaloida iz semena od sabadile (Sabadilla officinarum). Najpre draži, a onda parališe senzitivne nerve. U poprečnoprugastoj muskulaturi, u velikoj meri produžava 854

verruca njeno opuštanje posle kontrakcije. Danas se upotrebljava kao lek. Veratrum, rod familije Liliaceae; V. album, čemerika; V. vlride, američka čemerika. Ove vrste sadrže veliki broj alkaloida koji deluju na kardiovaskularni aparat, disanje, nervna vlakna i skeletne mišiće. Delimično prečišćene mešavine alkaloida ili pojedini čisti alkaloidi, npr. protoveratrini AiB, pokušani su kao Iekovi zbog svoga hipotenzivnog dejstva. verbigeratio, verbigeracija, stereotipno ponavljanje istih besmislenih reci, rečenica ili slogova, dugotrajno i istim glasom. Jedan od simptoma katatonije. V. catatonia. verge coudée, (fr.) kolenasti penis, iskrivljeni.muški ud, koji predstavlja prepreku za izvršenje polnog odnosa. Vermes, jedno od ranijih 9 kola životinjskog sveta. Vrlo heterogena grupa od preko 2.000 vrsta koje se mogu svrstati u više raznih tipova. Ranije su se delili u tri klase: Plathelminthes, Nemathelminthes i Annelides. Sada su od ranijeg kola obrazovana dva nova, posebna: Parnechymiat s klasama Plathelminthes, Nemertines i Nematoda. vermicida (remedia), anthelmintska sredstva, sredstva protiv crevnih parazita. Sin. vermifuga. vermiform is, crvolik, npr. appendix verimformis, crvoliki privezak slepog creva, crvuljak. vermis, crv, crvoliki središni deo malog mozga koji spaja njegove polutke. vernix caseosa, sirasti maz, sirasta masa koja oblaže kožu novoroñenčeta. Pojavljuje se u petom mesecu trudnoće, kada usled stvaranja potkožnog masnog tkiva koža postaje deblja i počinje da se peruta. Sastoji se od oljuštenog površnog epitela i produkata masnih žlezda. Novoroñenče je više ili manje obloženo tom sirastom masom, i to naročito na leñima i prevojima udova. verruca, veruka, bradavica, virusno kožno oboljenje izraženo papilomatozom i hiperkeratozom, javlja se u nekoliko oblika: v. plana, zaravnjena, niska papula, kružnog oblika, boje normalne kože, javlja se skoro isključivo u mladih ljudi,

verrucosis pretežno na licu; v. necrogenica, v. tuberculosis verrucosa cutis; v. plantaris, jedva prominentne bradavice na tabanu, uokvirene ili čak prekrivene tilotičnom hiperkeratozom; v. senilis (seborrhoica), bradavice koje se javljaju u senijumu na licu i leñima; v. vulgaris, tvrda, neravna prominencija na koži (najčešće) nadlanica, koje se javlja obično u većem broju, veličine graška. verrucosis, postojanje većeg broja bradavica, npr., epidermodysplasia verruciformis. versicolor, koji menja boju ili koji se sastoji od raznih boja. versio, verzija, okret, obrt, akušerski poduhvat kojim se menja položaj ploda iz poprečnog u uzdužni, iz karličnog u položaj glavom ili iz položaja glavom u karlični. Prema tome kako se vrši razlikuje se spoljni, kombinovani i unutrašnji okret, u zavisnosti od uslova i indikacija. Spoljni okret se izvodi obema rukama, preko trbušnog zida porodilje i pomeranjem ploda plod se dovodi u željeni položaj. Kombinovani okret na noge (Braxton-Hicksov okret) izvodi se obema rukama tako što se dva prsta jedne ruke uvuku u matericu, dok se drugom rukom koja je spolja vrši obrt kroz trbušni zid. Ova metoda se uglavnom primenjüje u slučaju krvavljenja nastalih usled nisko usañene posteljice (placenta praevia marginalis seu centralis). Razvitkom operativne tehnike i primenom antibiotika metoda obrtanja danas se retko primenjuje.Unutrašnji obrt se vrši obema rukama tako što se jednom rukom ulazi, kod potpuno otvorenog ušća materice, u matericu ćelom šakom i hvata plod za obe noge. Ruka, koja se nalazi spolja, ispomaže u dovoñenju ploda, pomeranjem, u željeni karlični položaj. Posle hvatanja obe noge i ispravljanja njegovog položaja vrši se ekstrakcija ploda. vertebra, pršljen, kratka kost prstenastog oblika, sastoji se od tela, otvora i nastavaka. Svi pršljenovi, njih 33-34 na broju, nanizani jedan na drugi, grade šupalj

vesica koštani stub nazvan kičmeni stub ili kičma, u čijoj je šupljini smeštena kičmena moždina. V. columna vertebralis. Prema položaju u kičmi pršljenovi se dele na: vratne (vertebrae cervicales) 7, grudne (vertebrae thoracicae) 12, slabinske (vertebrae lumbales) 5, krsne (vertebrae sacrales) 5 i trtične (vertebrae coccygeae) 4-5. Prvi i drugi vratni pršljenovi se odlikuju posebnom grañom i nazivaju se atlas (glavonoša) i axis (epistropheus). Sedmi vratni pr$ljen se naziva vertebra prominens. Krsni pršljenovi su srasli u kost (os sacrum) trouglastog oblika. Trtični pršljenovi su srasli takoñe u kost (os coccygis). vertebralis, vertebralan, kičmeni, npr. a. vertebralis, kičmena arterija. vertex, teme, vrh. vertigo, vrtoglavica. Osećaj da se okolina okreće oko bolesnika (objektivni vertigo) ili da se bolesnik okreće, a okolina miruje (subjektivni vertigo). Uzroci: poremećaji srednjeg i unutrašnjeg uva, srčani, želudačni i očni poremećaji, izvesni periferni refleksi, moždana oboljenja i nepoznati uzroci (esencijalni vertigo). vesica, bešika (turski), mehur; v. fellea, žučni mehur, žučna bešika ili kesica, nalazi se ispod jetre, za čiju je donju stranu pričvršćena. Služi kao smestište za sabiranje žuči stvorene u jetri i odvoñenje jetrenim žučnim kanalima. Od žučnog mehura polazi kanal (ductus cysticus) koji se spaja s jetrenim kanalom (d. hepaticus communis) i tako nastaje žučovod (d. choledochus) koji se uliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva; v. urinaria, mokraćni mehur, mokraćna bešika, kesast organ iza preponske simfize u maloj karlici, kapaciteta, oko 350 ccm. Sastoji se od sluznice, naborane ako je mehur prazan ili pripada starijim osobama, zatim od srednjeg mišićnog sloja koji svojom kontrakcijom prazni mehur i najzad, od vezivnog omotača koji je delimično pokriven trbušnom maramicom. Na dnu mokraćnog mehura završavaju se otvorima oba mokraćovoda, a od dna polazi mokraćna cev. 855

vesicantia

vetrovi

vesicantia, (remedia) sredstva koja, stav- veštačko disanje, izazivanje disanja vešljena na kožu, izazivaju stvaranje matačkim pokretima grudnog koša kad je njih ili većih mehurića ispunjenih tečprirodno disanje prestalo. Veštačko dinošću (vezikule). sanje se ubraja ü mere prve pomoći i vesicula, (derm.) mehurić, hemisferno izreanimacije; Hovvardov način v.d., ritdignuće epiderma ispunjeno na početmičko pritiskivanje grudnog koša paciku bistrom tečnošću, veličine čiodine jenta, koji leži na leñima; Labordeov glave. Primarna eflorescencija koja nanačin v.d., ritmičko izvlačenje jezika u staje usled edema i degeneracije ćelija prividno umrlih u cilju oživljavanja, pri epiderma. kome se nadražuju izvesni jezičko-ždrelni živci (n. glossopharyngicus i n. vesiculae seminales, semene kesice, kelaryngicus sup.) a time i centar za disasasti izvrati semenovoda. Dužina im iznje; Schäferov način v.d.: pacijent koji nosi 4-5 cm. Služe za smeštaj semeglaleži potrbuške, opkoračuje se klečeći i vaca: semena semestišta. ritmično mu se dlanovima pritiskuje vcstibularis, vestibularni, tremni, koji je donji deo grudnog koša; Silvesterov u vezi s tremom unutrašnjeg uva, npr. način v.d., pacijentu koji leži na leñima nervus vestibularis, vestibularni živac; ruke, uhvaćene ispod lakta, opružaju se (stom.) vestibularan, treman, pripada iznad lakta (udisaj), a zatim se podlaktiusnom predvorju (vestibulumu) oris ili ce savijene u laktu pritiskuju na rebra se na njega odnosi. (izdisaj); direktan tip v. d. danas se vrlo vestibularni aparat, analizator za odreñičesto primenjuje. Osoba koja izvodi vešvanje položaja tela i pravca kretanja. tačko disanje svakih pet sekundi svojim Receptorni deo je smešten u unutrašustima vazduh u usta (»usta u usta«) ili njem uvu i predstavljen je specifičnim nos bolesnika (»usta na nos«), koji su ćelijama u ampulama polukružnih kaprekriveni gazom ili maskom za anestenalića (utrikulusu i sakulusu). ziju. Ako se vazduh uduvava u usta, nozvestibulometrija, viseća, ispitivanje ordrve bolesnika treba zatvoriti pritiskom gana za ravnotežu u labirintu unutrašprstiju. Ako se vazduh uduvava u nos, njeg uva pomoću odmerenog okretanja treba dobro zatvoriti usta bolesnika. oko osovine tela naizmenično na desnu Veštački izdisaj bolesnika postiže se i na levu stranu. Stolica za okretanje visi pritiskom na grudni koš ili trbuh bolesna £ici, njezine ekskurzije i brzina se nika. udešavaju prema potrebi, a izazvani nis- veštačko hranjenje, v. alimentatio. tagmus se beleži na traku pomoću elek- veštačko visinsko sunce, čest naziv za tronistagmografije. kvarc-lampu. Kvarc-lampa, kao i visinveštačka hibernacija, stanje smanjenog sko sunce, obiluje ultraljubičastim zrametabolizma, mišićne opuštenosti (recima, ali ona ipak nije isto što i sunce, laksacije) i delimične neosetljivosti (pojer sunce u visinskim predelima ima i lusvesno stanje) koje podseća na anesdrugih osobina, kojih nema kvarc-lamteziju, izazvano farmakodinamski konpa. trolisanom inhibicijom simpatikusnog veštak, v. ekspert. nervnog sistema i snižavanjem nivoa veštičino mleko, v. mlečne žlezde. homeostatskih reakcija organizma. U vetrovi, (1) gasovi koji se stvaraju pri vaovom stanju organizam može lakše da renju u crevima (v. flatus); (2) strujanja savlada teške traume. vazduha koja nastaju usled poremećaja ravnoteže u vazduhu zbog neravnomerveštački bubreg, aparat koji služi da vannog zagrevanja pojedinih mesta u attelesno odstranjuje iz krvi, dok ona promosferi. Covek oseća samo horizontaltiče van tela, elemente, koji se inače izne vetrove, a pravac vetra se označava lučuju normalno bubrezima. prema strani sveta odakle vetar duva. veštački pneumotoraks, v. pneumothoUglavnom se razlikuju suvi kontinental856

vezan jezik ni vetrovi i vlažni ili morski vetrovi U' našim krajevima su najpoznatiji: bura, jugo, košava i vardarac. Bura je suv, hladan i silan vetar koji duva s kopna prema moru brzinom 30-50 metara u sekundi, pretežno zimi, na severnoj polovini Jadrana do visine Hvara, malo slabije južno od Hvara. Bura donosi razvedravanje, rashlañivanje i smanjivanje vlage u vazduhu. Jugo ili široko (scirocco), topao i pretežno suv vetar koji duva na Jadranu, dolazeći iz Afrike preko Sredozemnog mora i iz Italije. Na tom se putu ponekad toliko ovlaži da izaziva naoblačenje, kišu i sniženje vazdušnog pritiska. U našim krajevima duva najčešće u kasnu jesen, zimi i u rano proleće. Košava je istočni i jugoistočni hladan vetar koji duva brzinom od 13 do 30 metara u sekundi u severnoistočnom delu Jugoslavije, uglavnom dunavskom kotlinom do Vukovara, najčešće zimi i u proleće! donosi vedro i hladno vreme. vezan jezik, v. ankyloglossia. vezana transplantacija, v. transplanted* І' vezikoureterna regurgitacija, v. reftuksija. vezikulsko disanje, v. respiratio. vežnjača, v. conjunctiva; (embr.) dok se stvaraju kapačni nabori kao izdanci kože, dotle se s unutrašnje strane pojavljuje služnična postava: vežnjača (conjunctiva) od koje potiče gornji i donji špag. Od vežnjačkog nabora, od koga se u izvesnih ptica gradi žmurnjača (membrana nictitans), u čoveka se gradi polumesečasti nabor (plića semilunaris). V. conjunctiva (tunica). V-faktor, termolabilan je, razara ga temperatura od 9O0C za 30 min. Identifikovan od Lwoffa kao kodehidraza (Ko I). To je normalni sastojak svih živih ćelija, jedan piridin-nukleotid (NAD i NADP), prenosilac vodonika putem azota. V-faktor se nalazi u krvi, kvascu, krom£iru, takoñe i u mnogim biljnim ekstraktima i u velikom broju bakterija. Vf-bujon (viande et foie), bujon dobijen digestijom goveñeg mesa i jetre, čini osnovu čvrste hranljive podloge (dubokog

vidna osetljivost agara) koji se s dodatkom 2%-tne glikoze koristi za kultivisanje klostridijuma, kao i drugih anaerobnih bakterija. Na njemu se veoma lako raspoznaju lentikularne kolonije, pravilne i nepravilne, eto zavisi od vrste. viabilis, vijabilan, sposoban za život, specijalno u smislu životne sposobnosti fetusa van materice. viae naturales, prirodni putevi, npr. per vias naturales, prirodnim putevima, izreka koja se obično upotrebljava da bi se označilo da se neka funkcija organizma obavlja fiziološkim putem (pražnjenje fekalija kroz rektum i si). Vi-antigen, ovojni antigen, nalazi se na površini bakterijske ćelije. On obavija somatski antigen i može, potpuno ili delimično, da ometa njegovu aglutinaciju u homolognim O-serumima. Vi-antigen je dobio svoj naziv po tome što su Felix i Pitt smatrali da su salmonele s tim antigenom virulentne (engleski; virrulence antigen). Vi-antigen je nañen u Salmonella typhi, Salmonella paratyphi A,B, i C. Ovaj se antigen nalazi samo u slučaju salmonela sveže izolovanih iz inficiranog organizma. Vi-antigen je nañen i u nekih loza Escherichiae coli i Citrobacter. vibices, trakasto, prugasto kožno krvarenje, purpura. vibrio, bakterije ovog roda su štapići u vidu zapete, zareza (deo spirale) s jednim polarnim bičem, pomoću koga se veoma aktivno kreću. Većina od njih nije patogena; v. cholerae, ranije nazvan v. comma, uzročnik je azijske kolere, teškog zaraznog oboljenja. El-Tor vibrio, morfološki i serološki sličan je V. colerae, patogen je, izaziva koleri slična ali blaža oboljenja. vibrissae, vibrise, dlake koje se nalaze u tremu nosa (vestibulum naši). Sprečavaju prodiranje čestica u respiratorne organe. vid, v. VISMS. vidna osetljivost, mrežnjača je u muškarca osetljivija nego u žene. Raspoznavanje boja je bolje izraženo u žena, koje su sposobnije u odreñivanju i nazivanju boja. Krmezno crvenilo više nadražuje 857

vidne ćelije žene nego muškarce, a naročito plavozelena boja. Slepilo za boje je češće u muškog pola. vidne ćelije, v. ćelija. vidni čepići, v. coni retinae. vidni put, serija neurona koji povezuju mrežnjače oba oka s centrom za vid u potiljačnom delu moždane-kore. V.p. se sastoji od: optičkih živaca, aksona ganglijskih ćelija unutrašnjeg sloja mrežnjača; optičkih traktova koji nastaju pošto se vlakna optičkih živaca, poreklom od ganglijskih ćelija unutrašnjih (nazalnih) polovina mrežnjača, ukrste u optičkoj hijazmi, spoljašnjih kolenastih tela, gde se vlakna optičkih traktova prekopčavaju na neurone ove oblasti, a njihovi aksoni nastavljaju gradeći optičku radijaciju i dospevaju do vidnog dela kore. Aksoni ćelija spoljnjeg kolenastog tela grade i puteve koji dolaze do spoljašnjih delova talamusa, gornjih kolikula i pretektalnih jedara, a u gornje kolikule i pretektalna jedra moždanog stabla stižu i direktno izvesna vlakna optičkih traktova. vidni štapići, v. bacilli retianae. vidni ugao, angulus visorius, ugao kojL sklapaju krajnji zraci posmatranog predmeta. Ti zraci prolaze kroz čvornu tačku oka i stvaraju Hk na mrežnjači. Meri se lučnim minutima (1/60 lučnog stepena). Da bi se dve tačke videle odvojeno, potrebno je da izmeñu njih postoji minimum rastojanja, koji čini ugao od jedne minute. Sin. angulus visorius. vidni živac (tractus opticus), u čoveka se nepotpuno ukršta na svome putu u optičkoj raskrsnici (chiasma opticum). Posle tog ukrštanja vlakna dospevaju do primarnih optičkih centara u osnovi mozga (pulvinar thalami optici, corpora quadrigemina anteriora i corpora geniculata lateralia), u vezi s projekcionim opštim centrima u potiljačnom delu moždane kore, kao i sa centrom okulomotornog živca u izduženoj moždini. Iz ovih primarnih centara vlakna se protežu, kao neuroni drugog reda, do vidne oblasti (fissura calcarina, cuneus) i do gornjeg dela jezične vijuge (gyms lingualis). 858

villi vidno polje, deo prostora koji se jasno vidi jednim okom pri fiksiranom pogledu u jednu tačku. Metoda kojom se odreñuje v.p. zove se perimetrija. Postoje četiri osnovna meridijana za odreñivanje v.p. koja se izražava u lučnim stepenima, i to gore, ,dole, temporalno (spoIja) i nazalno (unutra). Najveća širina je normalno temporalno, a najmanja gore. Širina v.p. zavisi od konfiguracije lica, položaja očnih jabučica, funkcionog stanja mrežnjače i optičkog puta. Poremećaji su: sužavanje v.p., skotomi i hemianopsije. S. su tačkasti ispadi u v.p.; fiziološki skotom je šlepa mrlja koja se nalazi 15° upolje od središne tačke i odgovara papili očnog živca. Hemianopsija je slepilo polovine mrežnjača jednog i drugog oka usled prekida vidnog traktusa jedne strane ili zbog uništenja hijazme. viñenje, binokularno, rezultat koordinisane upotrebe oba oka s ciljem da se stvori jedinstven vidni utisak. Pri tome, motorika stoji u službi senzorike. Rezultat je da se, zahvaljujući fuziji, slike s identičnih, korespondirajućih tačaka obeju mrežnjača, poklapaju, te u kori velikog mozga daju utisak jedne slike. Tako se stvara subjektivan utisak da se predmet vidi kao da se posmatra samo jednim okom. Pri tome dolazi do izražaja stereopsija, sposobnost za plastičan, dubinski vid, koji je moguć samo pri gledanju s oba oka. vijuga, v. ansa, gyrus. vijugav, v. contortus, convolutus. vilica, v. mandibula. maxilla. villi, resice koje se mogu nalaziti u raznim sistemima organa, a predstavljaju resičasta izduženja sastavljena od vezivne strome koju oblaže epitel; v. choriales, horionske čupice ili resice, rojtaste resice koje polaze s horiona embriona u placentni prostor, gde su potopljene u materinoj krvi. Sastoje se od vezivne strome u kojoj se granaju krvni sudovi embriona. Na površini vezivne strome je sloj niskih prizmatičnih ćelija (Langhansov sloj), preko koga je sloj sinčićijuma. Kroz te slojeve vrši se u placentnom prostoru razmena materija iz krvi mate-

vinblastin re i krvi embriona koja struji kroz kapilare resica; v. intestinales, crevne resice, produžeci sluznice tankog creva, kroz koje se vrši resorpcija hranljivih materija iz crevne kaše. vinblastin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksičko dejstvo. Vincentova angina, v. angina ulceromembranacea. vinkristin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksičko dejstvo. Vinsanova angina, v. stomatitis ulceromembranacea. vinska kiselina, v. Acidum tartaricum, vinsko sirce, v. acetum. viomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces puniceus. Deluje na M. tuberculosis, ali se, zbog toksičnosti, retko upotrebljava. virginitas, devičanstvo, stanje kada postoji netaknut himen (devičnjak). Samo postojanje devičnjaka, meñutim, nije pouzdan znak devičanstva, jer himen može biti tako rastegljiv da se ne razdere pri polnom odnosu. virgo intacta, »netaknuta devojka«, ginek. i forenz. oznaka za ženu koja ima intaktni himen. U širem smislu žena koja još nije polno opštila. viridans, zelenkast, npr. Streptococcus, v. streptokok koji stvara zelene pojaseve oko kolonija na agaru s krvi. virilis, muški, svojstven muškom polu. Sin. masculinus. virilisatio, virilizacija, patološka pojava koja se odlikuje nastajanjem ili razvojem muških sekundarnih seksualnih odlika, posebno u žena (u vidu uvećanja dražice, pojačanja maljâvosti, v. hirsutisWMS), izgleda kosmatosti glave svojstvene muškarcima, bubuljičavog lica i pro-dubljenosti glasa. virogen, v. provirus. virulencija, sposobnost mikroorganizma da nadvlada odbrambenu moć čoveka ili životinja ukoliko je za ove patogen. Virulencija zavisi, s jedne strane, od osobina mikroorganizma (infektivnost, toksičnost i dr.), a, s druge strane, od otpornosti čoveka ili životinje prema mikroorganizmu. Virulencija se odreñuje utvrñivanjem najmanje smrtne doze

virusni bronhitis mikroorganizma, dužinom inkubacije ili intenzitetom simptoma koji izaziva u čoveka ili životinje. virusi, najmanje biološke strukture koje u sebi nose genetske (poruke) informacije potrebne za razmnožavanje. Ranije definicije virusa bile su u vezi s naučnim dostignućima, pa su definisani kao procedljivi, intracelularni ili submikroskopski agensi i ultravirusi. Danas se nazivaju virusima organizacije žive materije čije su osnovne jedinke mnogo manje od bakterijske ćelije, koje se mogu razmnožavati jedino u bakterijskim ćelijama (bakterijski virusi ili bakteriofagi), ili u biljnim ćelijama (biljni virusi ili fitofagi), ili u ćelijama životinja (animalni virusi ili zoofagi). Virusi sačinjavaju posebnu klasu infektivnih agensa koji se razlikuju od ostalih mikroorganizama prostijom hemijskom grañom, submikroskopskom veličinom, odsustvom energetskih enzima, prisustvom samo jedne nukleinske kiseline RNK ili DNK i sposobnošću da se razmnožavaju od svoje hukleinske kiseline. Prisustvo samo jedne od nukleinskih kiselina iskorišćeno je za klasifikaciju virusa. Virusi se mere milimikromma. Mali virusi sadrže samo'jezgro u kome se nalazi jedan tip nukleinske kiseline i omotač od proteina. Veći i kompleksniji virusi sadrže i sekundarni omotač u kome se rfalaze lipidi i ugljeni hidrati. Virusni proteini imaju svojstva antigena i odgovorni su za većinu imunoloških reakcija. Po savremenoj nomenklaturi, elementarno telašce ili infektivna jedinica zrele vanćelične čestice virusa naziva se virion. Graña viriona se sastoji od dva dela: od nukleinske kiseline smeštene centralno i od proteinskog omotača zvanog kapsid; spori v. izazivaju kliničku sliku bolesti tek posle vrlo duge inkubacije, od 6 do 12 meseci i više. V. kuru, Creutzfeldt-Jakobova bolest. virusna hemaglutinacija, v. hemaglutinačija. virusni artritis, v. arthritis. virusni bronhitis, v. bronchitis.

859

virusni enteritis

visus

virusni enteritis, v. enteritis. visoka pasterizacija, zagrevanje mleka u virusni hepatitis, v. hepatitis. tankom mlazu na temperaturi od 75 do virusni miokarditis, v. myocarditis. 850C u trajanju od 15 do 1200 sekundi s virusni perikarditis, v. pericarditis. naglim hlañenjem do +4 ili +8 C. Postiže virusologija, nauka o virusima. se uklanjanje patogenih bakterija i reviscera (pi), utroba, zajednički naziv za dukcija ostalih. Sačuvan je prirodni organe za disanje, za varenje, za mokkvalitet mleka. raćno-polne organe i endokrine žlezde. visus, vizus, vid, viñenje, veoma komplekvisceralis, utrobni. san fizičko-hemijsko-psihički proces u visceralno gutanje, v. deglutitio. Sin. inkome pored oka učestvuje i nervni vidfantilno gutanje. Zaustavljanje ni put. Svetlosni zraci koji dospevaju u infantiloko nadraže prijemne čulne elemente . nog gutanja može biti uzrok nepravilmrežnjače, zatim utisci iz spoljnjeg svenostima zagrižaja i govora. ta (optičko nadraženje) preko vidnog visceroptosis, v. splanchnoptosis. puta dospevaju u prugasto polje (area striata) moždane kore u predelu. mamuviseća kap, najčešće se koristi za ispitivazastog procepa (fissura calcarina) potinje pokretljivosti bakterija pomoću Ijačnog režnja, gde se stvara odreñena mikroskopa. Potrebno je posebno predslika. Sam mehanizam pretvaranja nadmetno staklo, koje je u sredini udubeno. raženja u osećaj vida nije dovoljno poViseća kap se spravlja na taj način što se znat; binokularni v., rezultat usklañežičana omča sterilise žarenjem nad plane upotrebe oba oka s ciljem da se stvori menom, pa se po ohlañenju njome jedan vidni utisak. Pri tome motorika uzme tečni materijal koji se ispituje. Sastoji u službi senzorike i rezultat je da držaj omčice se prenese na sredinu Ijusse, zahvaljujući fuziji slike s identičnih, pice, koja se zatim okrene i s tom kapi, odgovarajućih tačaka obeju mrežnjača okrenutom nadole, postavi se u udubpoklapaju i u kori mozga daju utisak Ijenje predmetnog stakla. jedne slike. Tako se stvara subjektivan viseća šaka, šaka koja visi i ne može da Sex utisak da se predmet vidi kao da se poopruzi. Posledica paralize n. radialisa, smatra samo jednim okom. Pri tome donajčešće usled njegove povrede. lazi do izraza stereopija, sposobnost za visinska bolest, sin. pilotska, nastaje na plastičan, dubinski vid, koji je moguć većim nadmorskim visinama zbog smasamo pri gledanju s oba oka; centralni njenog prisustva kiseonika. Znaci su: (direktni) v., odvija se u središnoj jamiubrzano disanje, ubrzan rad srca, lako ci, mestu najjasnijeg vida na mrežnjači. zamaranje, razdražljivost i* nesanica. U tom predelu se nalaze samo čepići. Vremenom se uspostavi ravnoteža, poSvaki čepić poseduje sopstveno odvodvećanjem broja crvenih krvnih zrnaca. no nervno vlakno. Centralni vid se odrevisinska klima, v. klimat. ñuje ispitivanjem oštrine vida pomoću visinski klimat, v. klimat. optotipa; oštrina vida, sposobnost oka visinsko veštačko sunce, v. veslačko vida razlikuje pojedinosti u vidnom polju. sinsko sunce. Ta sposobnost zavisi od anatomske graviskozimetar, aparat kojim se meri lepljiñe mrežnjače. Da bi se dve tačke videle vost, viskoznost (npr. u krvi, serumu i kao odvojene moraju biti na odreñedrugim tečnostima). nom meñusobnom minimalnom rastoviskoznost, viskozitet, otpor koji pružaju janju. Znači da mrežnjača mora imati tečnosti i gasovi pri isticanju kroz uzane moć razdvajanja. U tom pogledu je žuta cevi ili kroz male otvore. Otpor potiče mrlja najviše razvijena, dok prema period raskidanja meñumolekulskih sila pri feriji retine ta moć opada. Oštrina vida proticanju susednih slojeva raznim brse odreñuje pomoću tablica za ispitivazinama. Princip merenja se zasniva na nje oštrine vida (v. optotip)} periferni v. poreñenju brzine isticanja odreñene za(indirektni vid), udaljavajući se od srepremine raznih tečnosti kroz neku cev. 860

vitalitet pulpae dišne jamice, oštrina vida brzo opada jer ovde za više vidnih elemenata postoji samo jedno zajedničko odvodno nerv-no vlakno, koje provodi svetlosno nadraženje. Na periferiji postoje uglavnom štapići, koji preuzimaju funkciju u sumraku i služe za orijentaciju u prostoru. Periferni vid može biti od značaja kada centralni vid iz nekog razloga opadne; plastičko viñenje, sin. stereoskopsko viñenje, v. binokularni vid vitalitet pulpae, sposobnost pulpe da reaguje na nadražaje. Ispituje se toplom i hladnom vodom, zagrejanom gutaperkom, hlor-etilom i aparatima za ispitivanje vitaliteta. vitalomer, (stom.) aparat za ispitivanje vitaliteta pulpe. V. vitalitet pulpae. vitamini, opšti naziv za razne materije koje meñusobno nemaju nikakve sličnosti, a neophodno su potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Neke vitamine unosimo spolja (npr. hranom), dok drugi mogu da se stvore i u organizmu; vitamin A, v. Axerophtol; vitamin B-kompleks, iz koga je do danas izdvojen veliki broj raznih faktora. Vitamin B označava vitamin Bi (aneurin, tiamin), vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), vitamin Be (piridoksin, adermin), vitamin Be (adenilna kiselina), vitamin І2, nikotinska kiselina (odnosno njen amid), folna kiselina/ inozitol, holin, pantotenska kiselina, biotin, para-amino-benzojeva kiselina. Osim nabrojanih, pretpostavlja se postojanje još nekih faktora u B-kompleksu, ali ovi nisu još hemijski identifikovani; vitamin Bi, v. aneurin; vitamin B2, v. riboflavin; vitamin Be, v. Pyridoxin; vitamin B12, faktor iz kompleksa vitamina B, koji igra važnu ulogu u hematopoezi. On je najvažniji sastojak ekstrakta iz jetre koji služi za lečenje perniciozne anemije ili drugih makrocitnih anemija. Sin. Cyanocobalaminum; vitamin C, v. Acidum ascorbicum; vitamin D, liposolubilni vitamin koji nastaje zračenjem ultravioletnim zracima iz ergosterola (vitamin D2, Calciferolum) odnosno 7-dehidroholesterola (vitamin Da). U prirodi se nalazi samo Da a ima ga najviše u ribljem ulju, zatim u žumance-

vitrektomija tu, maslacu, mleku i svinjskoj jetri. U organizmu poboljšava resorpciju kalcijuma i fosfora u crevima i omogućava fiksiranje kalcijum-fosfata u kostima i u zubima. Njegov nedostatak prouzrokuje rahitis (u dece) i.osteomalaciju (u odraslih). Upotrebljava se uglavnom za lečenje i profilaksu rahitisa, odnosno osteomalacije i za lečenje lupusa vulgarisa. Erekomerne velike doze ovog vitamina uzimane u toku dužeg vremena mogu da prouzrokuju teško oštećenje organizma (hipervitaminoza D); vitamin E, smesa tokoferola a, ß i Y- V. Tocopherol; vitamin H, v. biotin; vitamin K, naziv antihemoragički vitamin treba odbaciti, jer v. K zaustavlja samo krvavIjenja do kojih dolazi usled nedostatka protrombina u krvi (nastala usled nedostatka vitamina K), a nema uticaja na krvavljenja nastala iz drugih uzroka; v. bakterija, neke bakterije produkuju vitamine ð-kompleksa, a neke i K-vitamin. vitaminske internacionalne jedinice, jedinice za oznaku količine pojedinih vitamina u raznim namirnicama i preparatima, opšte primljene i odreñene prema internacionalnim standardima. vitilligo, vitiligo, stečena obezbojenost (ahromija) kože. Javlja se u vidu manjih ili većih, potpuno depigmentovñnih belih polja, razne veličine i oblika, bilo gde na koži. U vitiliginoznim predelima obezbojena (depigmentovana) je i dlaka. vitium, vicijum, mana, defekt; v. artis, profesionalna greška, nešto što je protivno učenju medicinske veštine; v. cordis, srčana mana, smetnje u otvaranju i zatvaranju srčanih zalistaka; v. aorticum, aortna mana, sastoji se od insuficijencije aortnih zalistaka ili suženja aortnog ušća; v. aorticomitralet kombinovana mitrama i aortna mana; v. mitrale, mitralna srčana mana, koja se sastoji od insuficijencije mitralnih zalistaka i suženja levog venskog ušća; v. congenitale, uroñena mana, nastala pre roñenja. vitrektomija, delimično uklanjanje ili potpuna zamena obolelog staklena (staklastog tela). Nova grana oftalmohirurgije koja se odskora razvila, zahvaljujući 861

vitreus konstrukciji veoma preciznih aparata i instrumenata. vitreus, staklen, staklast, npr. corpus vitreum, staklasto telo u očnoj jabučici, staklen. vitropresija, pritiskom staklene spatule na kožu postiže se anemizacija, što omogućava pogled na osnovnu boju patoloških kožnih promena (npr. u lupusu, purpuri i dr.). vlaga» vodena para koja se nalazi u vazduhu. Količina vodene pare u vazduhu direktno zavisi od njegove temperature; apsolutna v., količina vodene pare koja se trenutno nalazi u l m3 vazduha, a meri se gramovima ili milimetrima živinog stuba; deficit zasićenja, razlika izmeñu maksimalne i apsolutne vlage; fiziološka v., procentualni odnos izmeñu apsolutne vlažnosti vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36,50C (kao prosečne temperature našeg tela); fiziološki deficit zasićenja, razlika izmeñu maksimalne vlažnosti pri temperaturi 36,5 i apsolutne vlažnosti vazduha. Vlažnost se meri higrometrima, psihrometrima, polimetrom i higrografom. Vlažnost vazduha direktno utiče na isparavanje s površine tela, a time i na odavanje toplote. Ovo odavanje, pored toga, zavisi još i od temperature vazduha i okolnih predmeta. Sprečeno izlučivanje vodene pare od većeg je higijenskog značaja nego pojačano, jer je ono skopčano sa zastojem i nagomilavanjem toplote u organizmu; maksimalna v., stanje vazduha kad je zasićen vodenom parom. Svakom stepenu temperature vazduha odgovara izvesno konstantno zasićenje vodenom parom ili konstantna maksimalna tenzija pare. Meri se gramovima u jednom m3 vazduha ili milimetrima živinog stuba; relativna v., procentualni odnos izmeñu apsolutne i maksimalne vlage/Relativna vlažnost kazuje koliko se procenata vlage nalazi u vazduhu od one količine vodene pare koju bi vazduh mogao da sadrži pa da bude njome maksimalno zasićen; rosište, temperatura vazduha pri kojoj bi trenutno prisutna vlaga u vazduhu odgovarala maksimalnoj vlazi. 862

voda vlakno, v. fibra, filum. vlakno, periodontalno, glavni sastavni deo ozublja. Vlakna su rasporeñena u vidu snopova, a izgled svakog vlakna je talasast. Jednim krajem su usañena u alveolarnu kost, a drugim u cement korena zuba. Prema položaju se dele na gingivalnu grupu, u koju spadaju gingivodentalna, cirkularna i transseptalna vlakna i na alveolarnu grupu: vlakna alveolarnog grebena, horizontalna, kosa, apikalna i interradikularna. Njihova osnovna funkcija je da prenose pritisak žvakanja (koji deluje na zub) na alveolarnu kost. Nisu elastična L pritisak amortizuju zahvaljujući svom rasporedu i talasastom obliku. Sin. osnovna, vezivna, glavna, kolagena periodontalna vlakna. vlakno, Sharpeyjevo, deo periodontalnog vlakna, koji je ugrañen u alveolarnu kost ili u cement korena zuba. Ova dva kraja su spojena intermedijalnim spletom s kojim zajedno čine periodontalno vlakno. voćni šećer, v. levuloza, fruktoza. voda, jedinjenje vodonika i kiseonika, HaO. Voda je jedno od najvažnijih jedinjenja. Vodom je pokriveno oko 3/5 zemljine površine (mora, jezera, reke i dr.). Voda se u prirodi javlja kao razblaženi rastvor raznih supstancija, zatim kao sneg i led i u obliku vodene pare u vazduhu. U prirodi hemijski čiste vode nema. Kišnica i snežnik su najčistije vode u prirodi. Vode koje sadrže minerale i druge supstancije, a upotrebljavaju se za lečenje nazivaju se mineralne vode. Za živa bića voda je skoro od iste \aznosti kao i vazduh. Voda koja se upotrebljava za piće mora se prečišćavati najpre filtrovanjem, a zatim se u njoj bakterije uništavaju hlorom, hipohloritima ili rede, ozonom. Destilacijom obične vode dobija se destilovana0 voda. Ona ključa na 100'C, a mrzne na O C. Zapremina leda je veća od zapremine vode za 9%, pa led stoga ne tone već pliva, što je od ogromne važnosti za život životinja koji žive u vodi. Voda je neophodna za održavanje normalnog stanja organizma. Od svih tečnih i čvrstih

voda supstancija voda ima najveću specifičnu toplotu. Zbog toga se voda zimi teško hladi, a leti teško zagreva (služi kao regulator temperature na zemljinoj kori). Voda ima veliki dipol-moment, usled čega u njoj lako jonizuju elektroliti. Kratkotrajno oduzimanje vode iz organizma izaziva teške poremećaje, pa i smrt. Žeñ se može podnositi oko 10 do 12 dana, a gladovanje uz najmanje vode i do 60 dana. Organizam čoveka sastoji se najvećim- delom od vode (oko 60%), te je, prema tome, lako shvatiti veliku važnost vode za održavanje zdravlja. Ako se količina vode u telu smanji za 10%, već dolazi do teških poremećaja, a ako se izgubi 20 do 22% vode, nastupa smrt. Zdravoj odrasloj osobi potrebno je dnevno oko 2.600 ml vode. Ovu vodu organizam dobija pićem, hranom i oksidativnim procesima u telu. Voda za piće treba da pokazuje odreñene higijenske osobine. Ona treba daje po mogućnosti sterilna, a može da sadrži i pokoji saprofitni mikroorganizam, od 3 do najviše 50 klica u l ml vode. Ona treba da je takva da se rado pije, da osvežava, da je ima u dovoljnoj količini, da je jeftina i da je neškodljiva; alkalizujuće v., v. alkalne vode; alkalne v., prirodne mineralne vode koje sadrže uglavnom alkalne hidrokarbonate (prave alkalne vode, bikarbonatne vode) i kalcijum-hidrokarbonate (alkama i zemnoalkalne), u manjim količinama i natrijum-hlorida (alkalno-murijatične), ili natrijum-sulfata ili kalcijum-sulfata (alkalno-slane ili kalcijum-sulfatne). Ove lekovite mineralne alkalne vode imaju dejstvo na opšti metabolizam, na acido-baznu ravnotežu, na remineralizaciju organizma, na funkciju jetre i žučnih puteva, na funkcione poremećaje želuca i creva i dr. Ukoliko sadrže ugljen-dioksida (alkalno ugljenokisele vode), upotrebljavaju se i za banjska kupanja. Takve su vode Vrnjačke i Bukovičke banje, Rogaške Slatine,. Radenaca, Kiseljaka kod Sarajeva i dr.; alkalne ugljenokisele vode, v. alkalne vode, ugljenokisela kupanja (pod kupanja); alkalno-murijatične v., v. alkalne vode; alkalno-slane v,, v. alkalne vode;

voña alkalno zemno-alkalne v., v. alkalne vode; arsenske v., prirodne izvorske vode koje sadrže arsena, obično vezanog s natrijumom i gvožñem. Arsenske vode su retke u prirodi, a u našoj državi imamo poznate arsensko-gvožñevitosulfatne vode u Srebrnici (Bosna). Ove vode imaju oporavljajuće dejstvo na opšte stanje (anemija, astenija, rekonvalescencija i dr.); bikarbonatne v., v. alkalne vode; bistrenje v., prečišćavanje vode pomoću veštačkih peščanih filtara (cedila), sporom ili brzom filtracijom pomoću porculanskih filtara i Seitzovih azbestnih filtara. Bistrenje se ubrzava dodatkom stipse; diuretične v., izvorske vode koje pojačavaju mokrenje. To su slabo mineralisane vode koje se približavaju destilisanoj vodi ili vode koje sadrže soli kalcijuma, npr. kalcijum-sulfata; energetične v., v. slabo mineralisane vode; gorke v., prirodne vode koje sadrže pretežno sulfate; ako preovlañuje magnezijum-sulfat, onda su to prave gorke vode, ali ako preovlañuje natrijum-sulfat, onda su to salinske gorke vode. Takve su vode u Vujićevu (Torda) i u Lazarevu, u Banatu. One se piju natašte u slučaju zatvora (opstipacije), gojaznosti i dr.; gvožñevita v., prirodna (izvorska) mineralna voda koja sadrži fero- i feri-jona (najmanje 0,10 g %). Ona je samo gvožñevita voda ako je njena ukupna mineralizacija manja od l g %, ali ako je ova količina drugih mineralisanih sastojaka veća od l g %, onda je to mineralisana gvožñevita voda. Ona može biti: karbonatna, sulfatna, murijatična ili arsenska i dr. Gvožñe sadrže vode Vrnjačke Banje, Aranñelovačke Banje, Koviljače, izvor Guber u Srebrnici, topli izvor na Bledu i dr. Ove se vode piju i služe za lečenje lakih anemičnih stanja, astenije, amenoreje itd.; gvožñevito-arsenska v., izvorska voda koja sem jona gvozda sadrži i hidroarsenat-jon (HAsOA) ili metaarsensku kiselinu (HAsOa). Takva je voda iz izvora Crni Guber, kod Srebrnice. Ove vode deluju oporavljajuće na astenične, anemične i limfaticne bolesnike u rekonvalescenciji i dr.; indiferentne v., slabo minerali863

voda sane vode; jodne v., prirodne vode koje sadrže najmanje l mg jod-jona. Vode Novosadske i Sisačke banje sadrže joda; kisela v., prirodna ugljenokisela voda, slabo mineralisana, koja sadrži slobodnog ugljen-dioksida ili u kojima preovlañuju hidrokarbonat-joni (). V. kupanja (ugljenokisela); lekovita v., voda sa prirodnih izvora čija je lekovita vrednost utvrñena iskustvom i koja se iskoriščava za lečenje u banji. Svoja lekovita svojstva ona može imati zbog fizičkih osobina (toplota, radioaktivnost i dr.), ili zbog obilja ili specijalne prirode njenih hemijskih sastojaka. Njena je lekovita vrednost veća ako se upotrebljava na izvoru zato što su mnoge od ovih voda radioaktivne i sadrže gasove samo na izvoru i zato što je na izvoru njihova jonizacija veća; murijatične v., v. slane vode; oligometalne v., v. slabo mineralisane vode,; radioaktivna v., izvorska voda koja sadrži retko soli radijuma ili, najčešće, njegovu emanaciju (radon). Radioaktivna voda je samo radioaktivna ili je u isto vreme radioaktivna i mineralisana voda. Polovina radona iz ovih voda iščezne raspadanjem za 4 dana. Zato se ove vode iskorišćavaju jedino u samoj banji. Takve su vode: Niske Banje, Sokobanje i Pribojske Banje, u Topuskom i dr.; salinske v., gorke vode; Selters-voda, mineralna voda banje Selters u Nemačkoj. Po hemijskom sastavu ona je hidrokarbonatna (natrijum, magnezijum i kaićijum) i natrijum-hloridna, ukupno je mineralisana 4,4%o . Ona je samo donekle slična našoj vodi u Mladenovačkoj Banji, pa je zato mladenovačka mineralna voda po analogiji nazvana Selters, iako je to nepravilno i netačno; slabo mineralisane v., prirodne vode čiji suvi ostatak iznosi manje od l g na l kg vode.0 Ako je njihova temperatura ispod 2O C, nazivaju se akratopege, a ako je veća od 2O0C, onda su one akratoterme. Nazivaju se još i indiferentne, oligometalne ili energetične (zato što deluju lekovito svojim fizičko-hemijskim, a ne himijskim osobinama). Naša zemlja je vrlo bogata ovim vodama; slane v., slanci ili murijatične vode, 864

voda prirodne vode koje sadrže pretežno natrijum-hlorida. I morska voda je pretežno slana mineralna voda. Valja pomenuti jako slane vode u Tuzli (267 g %), u Splitu (37 g °/o) i slabo slane vode u Slankamenu (7,6 g %), u Mladenovcu (2,52 g %). Jako slane vode iskorišćavaju se samo za kupanje i inhalisanje, a slabo slane i za piće. Sin. murijatične vode; sumporovite v., prirodne izvorske vode (tople ili hladne) koje sadrže sumpora u obliku natrijum-hidrosulfida i u obliku sumpor-vodonika; one mogu biti natrijum-sulfidne, tople i slabo mineralisane (prave sumporovite vode), ili hladne i više mineralisane, tj. da sadrže natrijum-hlorida (sumporovito-murijatične vode), ili sumporovite i zemnoalkalne i murijatične vode. Postoje takode i sumporovite sulfatne vode. Poznatije sumporovite vode u nas su u Mataruškoj Banji, Banji Koviljači, Ribarskoj Banji, u Debarskoj Banji, u Varaždinskim Toplicama i dr.; termo-mineralna v., topla i mineralna voda; teška v., voda koja sadrži izotop vodonika deuterijum (H2), čija je atomska težina dvaput veća od one običnog vodonika. Razlikuje se od obične vode tačkom mrznjenja (3,820C) i tačkom ključanja (101,420C) i po tome što je škodljiva za život organizama. Upotrebljava se u nuklearnim reaktorima za usporavanje neutrona. Teška voda se zove deuterijum-oksid; tvrdoća vode, osobina koja se osniva na prisustvu kalcijumovih i magnezijumovih soli. Tvrdoća vode se označuje u stepenima (l nemački stepen odgovara 10 mg CaO na l litar vode, odnosno ekvivalentnoj količini MgO). Soli kalcijuma i magnezijuma nalaze se najčešće u vodama kao bikarbonati ili sulfati. Stalna ili mineralna tvrdoća potiče uglavnom od sulfata, a delimično od nitrata i hlorida Ca i Mg. Ona se pri kuvanju ne menja dok se kao piosledica isparavanja ne dostigne granica rastvoljivosti ovih soli u vodi. Prolazna (privremena) ili karbonatna tvrdoća potiče od bikarbonata kalcijuma i magnezijuma. Ona je nepostojana i smanjuje se već pri stajanju, naročito pri kuvanju vode, stvara-

vodeni rak

njem samo delimično rastvorljivog kalcijum odnosno magnezijum-karbonata. Prolazna i stalna tvrdoća se označuju kao celokupna tvrdoća. Tvrdoća vode ima veći ekonomski nego higijenski značaj, jer organizam čoveka dobro podnosi i tvrde i meke vode; zemnoalkalne v., v. alkalne vode. vodeni rak, v. stomatitis gangrenosa. vodenjak, deo amnionske kese, koji prethodi glavi deteta. On prska pred sam poroñaj. vodonik, v. hydrogenium. vodonik-sulfid, sumpor-vodonik, vrlo otrovan gas (može da ubije čoveka skoro isto tako brzo kao i cijan-vodonik). Nastaje pri truljenju belančevina. vodoravan, v. horizontatis. Voegtlinova jedinica, jedinica za označavanje vrednosti preparata dobijenih iz zadnjeg režnja hipofize (jednaka je internacionalnoj jedinici). Vogt-Koyanagijev sindrom, v. syndroma.

vojna apoteka, sanitetska ustanova za nabavku, izradu i ispitivanje lekova i drugog sanitetskog materijala kojima snabdeva jedinice i vojnosanitetske ustanove (bolnice, ambulante i si.), kao i pripadnike oružanih snaga. Vojne apoteke su u sastavu odreñenih sanitetskih ustanova i jedinica ili su samostalne (u garnizonu, području i si.). Postoje apoteke jedinica operativne armije (divizije, brigade): brodska a., za prvu pomoć i lečenje članova posade (nalazi se u većem plovnom objektu koji ima bolnicu ili ambulantu); bolnička a. (u njima je farmaceutski rad zastupljen u većem obimu - izrañuju se galenski preparati, sterilni rastvori i dr.); garnizonska a., snabdeva lekovima i sanitetskim materijalom ambulantu i jedinice garnizona, a u miru i pripadnike oružanih snaga i njihove porodice; priručna a. (v. tamo); teritorijalna a. (vojnog okruga, područja i dr.), snabdeva ustanove i jedinice koje su joj date na snabdevanje, a po potrebi obavlja funkciju garnizonske apoteke. vojna epidemiologija, grana vojne medicine koja proučava izvore i kretanja zaraznih bolesti u vojnom kolektivu i na 55 Medicinski leksikon

vojna psihologija

teritoriji na kojoj se nalaze vojne jedinice (danas se posebno vodi računa o mogućnosti masovnih zaraza u ratu usled eventualne upotrebe bioloških borbenih sredstava, v. tamo), proučava načine borbe protiv zaraznih bolesti i organizuje protivepidemijske mere (v. tamo). vojna farmacija, v. farmaceutska služba u oružanim snagama. vojna higijena, grana higijene (v. tamo) koja proučava specifične uslove života i rada u vojničkoj sredini (obuka, ishrana, snabdevanje vodom, stanovanje, kretanje itd.) i pronalazi najpogodnije načine i postupke radi zaštite i unapreñenja zdravlja i očuvanja borbene sposobnosti pripadnika oružanih snaga (v. higijensko-profilaktičke mere); zbog posebnih uslova u pojedinim vojnim sredinama izdvojile su se posebne grane vojne higijene, npr. avijacijska higijena, brodska higijena (v. tamo) itd. vojna medicina, grana opšte medicine koja proučava specifične uslove vojne sredine u miru i ratu i njihov uticaj na fizičko i psihičko zdravlje vojnih lica, pronalazi načine sprečavanja oboljenja i organizuje lečenje povreñenih i obolelih itd. s ciljem da se sačuva borbena sposobnost ljudstva jedinica (kao i stanovništva) u ratu; ona usvaja sva nova dostignuća opštemedicinskih disciplina (iz kojih je i proizašla) i primenjuje ih u vojnim uslovima, ali i samostalno proučava specifične probleme vezane za zdravstveno stanje armije u miru i ratu (v. medicina). vojna psihijatrija, grana psihijatrije koja se bavi psihičkim poremećajima i defektima, tj. njihovom dijagnozom, terapijom (psihoterapija bilo koje vrste maladaptacije) i preventivom (aktivnost u suprotstavljanju pojavama straha i panike i u podizanju borbenog morala) kao i svim problemima čovekova prilagoñavanja u oružanim snagama u miru i u ratu. V. maladaptacija. vojna psihologija, psihologija primenjena u tretiranju specifičnih duševnih problema u uslovima vojne sredine u miru i u ratu. V. psychologia.

865

vomitus

vojne bolnice

vojne bolnice, ustanove za lečenje i negu vojnih lica i njihovih porodica (primaju se i lica iz grañanstva); dele se na mirnodopske (koje su uglavnom stalne) i ratne (v. tamo) koje mogu biti nepokretne (u pozadini) ili pokretne koje slede pokrete borbenih jedinica radi prihvatanja povreñenih i obolelih iz istih. V. poljske bolnice. vojni sanitet, sin. sanitetska služba. Vo jnomedicinska akademija, najviša medicinska ustanova u oružanim snagama koja pored terapeutske i preventivnomedicinske delatnosti ima razvijenu i naučno-istraživačku i nastavnu delatnost; ona proučava i naučno obrañuje probleme iz oblasti opšte i vojne medicine» stomatologije i farmacije, školuje i usavršava aktivni i rezervni sanitetski kadar za obavljanje medicinske delatnosti u miru i ratu. Rezultat visoke naučne, stručne i nastavne delatnosti je uvoñenje nastavničkih naučnih i stručnih zvanja. Vojnomedicinskoj akademiji je priznat rang fakulteta. vojnomedicinska geografija, disciplina koja proučava uticaj zemljišta (reljef, pošumljenost, naseljenost, vode i dr.), klime, rasprostranjenosti oboljenja, mreže zdravstvenih, sanitetskih i drugih ustanova na datoj teritoriji itd. na način delatnosti sanitetske službe u miru i u ratu. vojnomedicinski instituti, sanitetske ustanove specijalizovane za naučno istraživanje i traženje rešenja vojnomedicinske problematike iz područja datog vida vojske. V. institut, vazduhoplovnomedicinski, vojnopomorske medicine, za tehničko-medicinsku zaštitu i za vojnomedicinsku dokumentaciju. vojnosanitetska baza, naziv za skrivene zemunice u NOR-U u koje su se sklanjali nepokretni povreñeni i oboleli za vre-me najezde neprijatelja. Postojale su u raznim krajevima naše zemlje, a imale su l druge nazive, npr. bunkeri. vojnosanitetski pregled, stručni organ sanitetske službe oružanih snaga čija je namena: doprinos jedinstvenom gledištu sanitetskih kadrova o vojnomedicinskim problemima i o načinima njihova 866

rešavanja u ratu i miru kao i upoznavanje s najnovijim dostignućima opšte i vojne medicine, stomatologije i farmacije. Vojnosanitetski zavod, ustanova čija je namena proizvodnja sanitetskih materijalnih sredstava, studija i razvoj sanitetske opreme, obuka i stručno usavršavanje farmaceutskih kadrova itd. Integrisao se sa »Bosnalijekom« radi stvaranja bazne farmaceutsko-hemijske industçije. V. sanitetska materijalna sredstva i sanitetska oprema. vola mamiš, v. palma manus. volfram, w, hemijski element, veoma čvrst, siv, teški metal. Upotrebljava se specijalno za pravljenje vlakana za električne sijalice. Jedinjenja ugljenika s volframom su zamena za dijamante u svrdlima alata za brušenje. volframati, soli volframske kiseline H2WO4.

Volkmannova udlaga, v. udlaga.

volumen, zapremina; minutni v., zapremina krvi koju srce u jednoj minuti izbaci u aortu; v. pulmomim actum, povećanje plućne zapremine usled pojačanog dubokog disanja i time prouzrokovanog prekomernog rastezanja plućnog tkiva. Javlja se pri astmi, hroničnom bronhitisu, i u ljudi izvesnih profesija; udarni v., zapremina krvi koju srce jednom sistolom ubaci u aortu; Sin. sistolni v. volume tri ja, volumetrijska analiza, v. analiza. volutinska zrnca.

zrnca,

v.

Babes-Ernstova

»voljna !mobilizacija« vilice, zaštitna pojava radi smanjenja bolova: bolesnici izbegavaju pokrete vilice, jer se pri njima pojačavaju bolovi; ukočenost mastikatornih mišića i umanjena pokretljivost vilica javlja se sama od sebe. vomer, ralo, ralasta kost, učestvuje u izgradnji nosne pregrade. vomitus, povraćanje; v. cruentus, povraćanje krvi; v. fecalis, p. fecesnih materija u ileusu. Sin. v. stercoralis; v. matutinus, jutarnje povraćanje u hroničnom gastritisu, najčešće izazvano hroničnim alkoholizmom.

Vrnjačka Bait)*

vosak vosak, artikulacioni, tanke ploče ili trake naročitog voska koje se umeću izmeñu zuba u različitim položajima ili kretnjama vilica. Služe za otkrivanje onih mesta koja dolaze u meñusobni kontakt (prvenstveno rani kontakt), Y. papir, artikulacionL Vossiusov prsten, mrki prsten na prednjoj kapsuli sočiva nastao otiskom pig: menta dužice u toku tupe povrede očne jabučice, Vranjska Banja, banja blizu Vrânja, na desnoj obali Južne Morave, na 350 m n.v. Njen klimat deluje sedativno \ tonički. Postoji šest toplih izvora (29°, 63V 72°, 82° i 920C), od kojih je jedan najtopliji izvor u Evropi. Kemijski, voña s ovih izvora Je slabo natrijum-hidrokarbonatna i sulfatna, slabo je i sumporna (jedan izvor je i gvožñevit). Voda služi za kupanje (rashlañena), za ispiranje i piće. Postoji kupatilo s kadama i basenima. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, oboljenja ženskih polnih organa, urički artritis, gojaznost, neke hronične kožne bolesti i anemija. vrat, v. collum, cervix.

vrat materice, v. cervix uteri. vratna lepeza, (lat. pterygium cplli, nem. flügelähnliche Ausbreitung am Halse, fr. »cou palme«, eng. webbed neck) obostrano krilasto proširenje osnove vrata u vidu kožnog zastora od mastoidnog nastavka slepoočne kosti do kljuČnjače. V. »Turnerov sindrom« i pterygium colli. vratni, v. cervicalis. vratni pršljen, v. vertebra.

vratno rebro, prednja kvrga poprečnog nastavka VII vratnog pršljena, koja je u veoma retkim slučajevima jako izdužena te gradi prekobrojno rebro. Vratno rebro prilikom pokreta glave stvara bolove jer zadire u rameni nervni splet, koji prolazi ispod njega. vreme Jedne generacije, v. generacijsko vreme. vrenje tečnosti u organizmu, fenomen do koga dolazi kada se organizam izloži atmosferskom pritisku od 47 mm Hg i manjem. U organizmu čoveka pritisak vodene pare iznosi 47 mm Hg pri teles55*

0

noj temperaturi od 37 C1 a ako je atmosferski pritisak okoline 47 ѵ Hg i manje, dolazi do vrenja fcryi i drugih tcčnosti u organizmu. Ovakvo vrenje naziva se »hladno« i posledica je snižavanja atmosferskog pritiska okoune. Ovaj fenomen kpsmonauta može cjoživeti usled nagle rashermetizacije ks&inc broda ili nefunkcionisanja ureñaja za održavanje pritiska u vasionskom odelu. Mehurici se prvo stvaraju u pleuralnoj šupljini i u velikim Venaina, a ž^ttini u arterijama i srčanim Šupljinama. Obilno isparavanje sluznice disajnih, puteva dovpdi do edema pluća i kryavljenja. Smrt nastupa posle nekoliko sekunada. vreteno, leiotropni tip, deksiotropni tip, v. leiotropni tip vretena. vrh, v. apex. »vrh noža«, inera za odmerživsinje nepodeljehih praškova za unutrjEiŽnju upotrebu. VrIq netačan način odmeravanja lekova. vrhnje, sin. mileram; mlečni proizvod dobijen putem pbiranja nekuvanpg mleka, koje se može vršiti ručnp ili mašinski motornom centrifugom. Sadrži pd 15 do 40 % masti, belanČevine 1,3 do 3,2 ^,šećera 1,5 do 3,9 %, minerala od 0,1 dp 6. Upotrebljava se u kulinarstvu. Vrnjačka Banja, banja u podnožju G o ča, na 275 m n.v. Njen klimat deluje sedativno i tonički. Postoje tri izvora (35,3°; 16,7°іІ4). Sve tri vode su alkalne (hidrokarbpnati natrijuma i kalcijuma odnpsnp magnezijuma) i ugljenokisele; one su i gvožñevite. Njihova ukupna mineralizacija iznosi 2,98; 2,56 i 3,73 g°/oo. Topla voda služi za piće, kupanje i za ispiranje, hladna samo za piće,. Moderno kupatilo ima basene i kade isključivo za kupanje u prirodnoj ugljenokiseloj vodi i posebna odeljenja za ispiranje, masažu i odmaranje bolesnika. U ovoj se banji lece: oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva; šećerne bolesti, urički artritis, kamen u bubrezima; funkcioni poremećaji srca i arterijska hipertenzija (kupanja); kožne alergijske reakcije i malokrvnost. Vrnjačka Banja je najizgrañenija banja u Srbiji i najposećenija banja u Jugoslaviji. 867

vrpca vrpca, v. chorda, funiculus, lemniscus. vrpca, leñna, v. svitnjak. vrsta, deo populacije čije se jedinke mogu meñusobno ukrštati, ali u prirodi ne mogu izmenjivati gene s pripadnicima drugih vrsta. V. genus. vruće tačke, (engl. »hot spots«) mesta u genima u kojima se vrlo učestalo dogañaju mutacije. Vrućica, banja koja se nalazi na 3 km od Teslica, u podnožju planine Borje, u šumovitoj dolini reke Uzore, na 230 m n.v. Njen klimat deluje sedativno i tonički. Banja ima izvor zemnoalkalne vode, ukupno mineralisane 3,5263 g°/oo, temperature 29,60C. Drugi je izvor hladan (140C), daje zemnoalkalne, slabo murijatičke i sulfatne vode. Voda se koristi za kupanje i za piće. Postoji kupatilo za prirodna ugljenokisela kupanja (u kadama i u basenima). U ovoj banji se lece: vegetativna distonija, nervni i klimakterički poremećaji, arterijska hipertenzija, tireotoksikoze, hipoacidni gastritis, oboljenja jetre, urički artritis, premorenost i iscrpenost posle bolesti. vučje ralje, rascep nepaca, v. palatoschisis. vulnerabilnost, naklonjenost povredi ili zarazi. vulnus, rana, traumatski prekid kontinuiteta tkiva koji zahvata kožu ili sluznicu i prodire u raznom stepenu i u dublje slojeve tkiva; v. asepticum, rana koja* nije inficirana mikroorganizmima; v. contusum, nagnječina, rana s nagn'eče-

868

vulva nim i krvlju podlivenim ivicama; v. incisum, sekotina, rana izazvana oštrim oruñem. Ona je pravilnih ivica i obično manje inficirana; v. lacerum, razderotina, rana nepravilnih i iskidanih ivica i dna; v. lacerocontusum, rana s osobinama nagnječine i razderotine (v. lacerum); v. morsum, ujedina> rana s dubokim prodiranjem zuba neke životinje u tkiva; obično jako inficirana rana; v. nonpenetrans, nepenetrantna rana, vulnus u kome nema prekida kontinuiteta kože, dok su dublja tkiva ozleñena; otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s atmosferom; v. penetrans, prodorna rana, rana koja jé izazvana tankim oštrim predmetom, npr. iverom gvozda, klinom itd., te se prostire od kože pa do u dublja tkiva; v. perforans, probojna rana, kojçi prodire u neki organ ili teles-nu šupljinu; primarna obrada v., iseca-nje ivica zagañene rane najkasnije 6-8 časova od njenog nastajanja u cilju da se otkloni infekcija i zapaljenje; v. pune* turn, ubodina, rana manje-više tačkas-tog oblika koja prodire duboko u tkiva: v. scissum, sin. vulnus incisum; v. subcutaneum, rana koja zahvata samo kožu i potkožno tkivo. vulva, partes genitales femininae exter-nae, stidnica, spoljašnji spolni organi žene u koje spadaju: velike i male usne (labia majora et minora), trem usmine (vestibulum vaginae), dražica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne žlezde (gll. vestibulares).

W W, hemijski znak za wolfram; simbol za vat (watt). W.H.O., skrać. za World Health Organisation, Svetska zdravstvena organizacija. V. SZO. W.M.A., skrać. za World Medical Association, Svetski lekarski savez. WaR, v. Wassermannova reakcija. Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija. Wagnerova operacija, v. operacija. Wagner-Meissnerova telašca, v. čulna telašca. Waldenströmova bolest, v. macroglobulinaemia. Waldeyerov limfatički prsten, venac limfatičkog tkiva smešten oko ždrela. Njega obrazuju nepčani, ždrelni i jezički krajnici. Sin. Waldeyjerov ždrelni venac krajnika. Wassermannova reakcija, v. test, reakcija vezivanja komplementa. Wassmundova fibromatoza desni, v. gingivitis neoplastica. Waterhouse-Friederichsenov sindrom, v. syndroma. Watt (W), vat, jedinica za merenje električne snage. Odgovara iznosu energije koja proizvodi rad od l džula u sekundu. Nepromenljiva struja od l ampera i s naponom od l volta ima snagu od l vata - W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu konjske snage. webed neck, (engl.) v. pterygium colli. Weber-Christianova bolest, v. panniculitis. Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome broj impulsa koji nastaje u senzitivnom

nervu nije srazmeran intenzitetu podsticaja koji ih je izazvao, već logaritmu njegovog intenziteta. Wagenerova granulomatoza, progresivna bolest koja se odlikuje granulomatoznim promenama u organima za disanje, ognjišnim nekroznim arteriolitisom i, najzad, zapaljenjem u mnogim organima. Weil-Felixova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Weilova zona, gotovo bezćelijska zona u zubnoj pulpi neposredno ispod odontoblastnog sloja. Sadrži bogatu mrežu tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni Weilov sloj. Welchia perfringens, v. Clostridium perfringens. Weltmannova reakcija, v. reakcija. Wenckebachova bolest, v. cardioptosis. Wenckebachova periodika, poremećaj srčanog ritma prouzrokovan povremenim prekidom prenošenja podsticaja s pretkomora na komore dok se u elektrokardiogramu ispoljava postepenim produženjem odstojanja PQ i, najzad, izostajanjem komorskog kompleksa. V. block. Werlhofova bolest, v. bolest Wernickeova afazija, v. aphasis. Wertheimova operacija, v. operacija. Westergrinova metoda sedimentacije, v. sedimentacija eritrocita. Westphal-Strümpellova pseudoskleroza, v. pseudosclerosis. Whartonov kanal, v. canalis. Whartonove piktije, sluzavo tkivo u kome su u pupčanoj vrpci potopljene 869

Whippleova bolest dve pupčane arterije i pupčana vena, kao i ostatak alantoidnog kanala. Whippleova bolest, v. bolest. Whippleova operacija, v. operacija. »white spot disease«, (engl.) nekoliko milimetara velike, porculanske bele pege, lokalizovane mahom na leñima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus). Whiteheadova operacija, v. operacija. VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wilmsov tumor, v. tumor.

Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska degeneracija. VVirsungov kanal, v. canalis. Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndroWitzelovtt operacija, v. operacija. YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.

syndroma.

Wrisbergove hrskavice WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg, postaje od srednje mezodermne ploče. Prvi začetak se javlja u embrionu od 2,5 mm dužine. Krajem 4. meseca završava se atrofija ove tvorevine, pošto je od nje postao dobar deo mokraćnih i polnih organa. Wölflerova operacija, v. operacija. Wolfovä kvržica, u izgradnji vagine uzima udela i Wolfov kanal pa se njegov repni kraj proširuje i pripija uz taj kanal kao Wolfova kvržica. wolfram, element, metal, hemijski znak W. Natrijum-volframat je so volframove kiseline. Upotrebljava se za taloženje belančevina krvi. Wolfringova žlezda, pomoćna suzna žlezda koja se razvija oko 5. meseca.

Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wrisbergove hrskavice, rañaju se u ariepiglotisnim naborima mnogo docnije nego Santorinijeve hrskavice.

Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada u inertne gasove. Xe133, radioaktivni izotop ksenona, primenjuje se za scintigrafiju pluća. xanthelasma, ksantelazma, benigna neoformacija (tumor) kože svetložućkaste boje. Javlja se naročito na očnim kapcima. U ćelijama ksantelazme vide se Iipoidne mase. Ksantelazma je česta u starijih osoba, naročito žena, u oboljenjima jetre, u šećernoj bolesti i dr.; x. planum, pljosnatog oblika; x. tuberosum, ksantelazma čvorastog izgleda, lako uzdignute žućkaste ovalne mrlje. Obično se javljaju u starijih osoba simetrično na koži kapaka. Pored dijabetesa sreće se češće i u poremećajima metabolizma masti i u žena u menopauzi. Iz kozmetskih razloga se vrši ekscizija ksantelazme hirurškim putem. Dobre rezultate u manjim promenama daju foto-i kriokoagulacija ksantelazme. xanthin, v. ksantin. xanthinuria, ksantinurija, nasledni poremećaj metabolizma purina zbog deficita enzima oksidaze ksantina, koji vodi povećanom izlučivanju ksantina mokraćom i može izazvati stvaranje ksantinskih kamenaca u mokraćnim putevima. xanthodermia, ksantodermija, žućkasto obojenje kože koje se javlja u ksantomatozi ili u dijabetesu. xanthomatosis, ksantomatoza, nagomilavanje viška lipida u telu u kahektičnih osoba i dijabetičara, zbog poremećaja njihovog metabolizma, sa stvaranjem penastih ćelija u kožnim promenama;

bilijarna hiperholesterolemijska k., vrlo rasprostranjena ksantomatoza u dugotrajnoj opstruktivnoj žutici; x. chronica idiopathica, Hand-Schuller-Christianova bolest; x. generalisata, ossium, lipidna granulomatoza kostiju. xanthopia, v. xanthopsia. xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini koji u svom molekulu sadrže aromatične aminokiseline. V. ksantoproteinska reakcija (pod reakcija). xanthopsia, ksantopsija, poremećaj vida u kome svi neobojeni predmeti izgledaju žuto obojeni. Najčešće se javlja pri trovanju santoninom, a ponekad i u žutici. Sin. xanthopia. xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su energična oksidaciona sredstva koji oksidišu čak i platinu. Primenjuje se za scintigrafiju pluća. xeroderma pigmentosum, vrlo retko i teško oboljenje kože u kome, usled uroñene preosetljivosti na svetlost, dolazi na otkrivenim delovima kože do makulozne hiper- odnosno depigmentacije, atrofije, teleangiektazije, ožiljaka (dakle, prerano senilne kože, sklone malignoj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i keratoakantomi). Ovo nasledno oboljenje dovodi do smrti najdalje do puberteta. xeroderm(i)a, kserodermija, najblaži oblik ihtioze, koji se ispoljava suvoćom kože i jedva vidljivom deskvamacijom. Sin. ichthyosis simplex. 871

xerographia xerographia, kserografija, suvi fotografski postupak za dobijanje slike. Metalna ploča, prekrivena električnim poluprovodnikom biva nabijena elektrostatičkim nabojem; svoja izolaciona svojstva gubi, srazmerno izloženom osvetljenju, pri čemu nastaje »elektrostatička slika«. Slika se zapraši obojenim prahom veštačke smole i pomoču zagrevanja se prenosi na definitivnu podlogu (hartiju, metalnu ploču, keramiku itd.). xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x. conjunctivae. xeroradiographia, kseroradiografija, suvi postupak za dobijanje rendgenske slike. Metalna ploča, s jedne strane obložena poluprovodnikom, biva nabijena elektrostatičkim nabojem. Zatim se upotrebljava umesto rendgen-filma; njeno osvetljenje vrše rendgenski zraci. Ostalo v. xerographia. xerosis, (derm.) suvoća kože i sluznica; x. conjunctivae, pojava malih ili većih beličastih plaža orožalog epitela na vežnjačama, suve i bez sjaja. Pri težim oblicima je zahvaćena i rožnjača (v. keratomalacia). Javlja se i hemèralopija usled oštećenja čulnog epitela mrežnjače. Uzro-x ci: lokalni, u slučaju teških ožiljaka vežnjače (trahom, pemfigus, opekotine, hemijske povrede ili opšti, teški poremećaji ishrane u male dece, nedostatak vi-

872

xylolum tamina A, insuficijencija jetre). Sin. xerophthalmia. xerostomia, kserostomija, privremena ili trajna suvoća usta nastala kao posledica prestanka lučenja pljuvačnih žlezda iz bilo kog razloga ili promena i oštećenja izvodnog kanala. Sluznica usta je atrofična, suva, bleda i mestimično ispucala, pa lako dolazi do sekundarne infekcije. Papile na jeziku atrofišu. Postoji osećaj pečenja i bola u ustima, a govor, žvakanje i gutanje su otežani. Sin. aptyalismus. X-faktor, termostabilan, izdržava temperaturu od 12O0C u toku 45 minuta. Označen je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi sastojci su u stvari protoporfirin s gvožñem (hem.) u izgradnji jednog koenzima, jedne citohrom-oksidaze; redoks-pigmenti koji učestvuju u respiratornom lancu kao akceptori elektrona. X-faktor, čije je prisustvo dokazano u krvi, nalazi se i u nekim vrstama bakterija. X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizacija. xiphoideus, u obliku mača, mačolik, npr. processus xiphoideus, vrh grudne kosti. xylolum, ksilen, aromatički ugljovodonik, dimetil -benzen, ()24. Bezbojna tečnost aromatičnog mirisa, dobija se iz katrana kamenog uglja. Upotrebljava se u histološkoj tehnici.

Y90, radioaktivni izotop itrijuma, primenjuje se u obliku itrijum-silikata za lečenje hroničnih zapaljenjskih procesa u velikim zglobovima. -yl, nastavak kojim se grade imena alkilnih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-, aryl-, acyl-). •ylen, nastavak kojim se grade imena nezasićenih ugljovodonika s dvostrukom vezom. Vatren, v. chiniofon. Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis. Y-hromosom, jedan od hromosoma koji odreñuje pol Muškarci imaju Y-X par polnih hromosoma, a žene X-X par poInih hromosoma.

Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Prouzrokuje proširenje arterija kože, crevnog kanala, bubrega i genitalnih organa. Ranije je upotrebljavan kao afrodizijačko sredstvo. Young-Helmholtzova teorija, služi za objašnjenje kolornog vida. Teorija pretpostavlja da postoje tri različita pigmenta u čepićima retine koja učestvuju u proceni prijema boja, odnosno viñenja boja.

Youngova operacija, v. operacija. ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski element, metal iz grupe elemenata retkih zemalja. yttrium, Y, itrijum, hemijski element, metal.

873

Z, redni broj elemenata u periodnom sistemu. Označava i zbir protona u atomskoj jezgri. ZLK, skraćenica za »zadnje levi kosi« ili obrnuti I kosi položaj; bolesnik je okrenut licem ka rendgenskoj cevi, a leñima ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polulevo, oslanjajući se levim ramenom na ekran (kasetu). Podesan je za proučavanje retrokardijalnog prostora odnosno zadnjeg sredogruña. V. PDK. Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium (cirkonijum). zadah iz usta, v. foetor ex ore. zadnji, v. posterior, dorsalis. zadnji režanj hipofize, v. neurohypophysis. zagnojavanje, v. suppuratio. zagrevanje, zbir fizičkih aktivnosti pred vežbanje ili takmičenje u cilju povećanja radne sposobnosti i prilagoñenja organizma nastupajućem radu. Osnovno je malo povećanje temperature tela zbog čega se ubrzava metabolizam, povećava brzina mišićne kontrakcije, povećava protok krvi kroz mišiće. , zagušljive!, bojni otrovi kratkotrajnog dejstva koji deluju na organe za disanje i izazivaju stezanje (spazam) dušnika, pojačano lučenje sluzi i ubrzano, površno disanje s kašljem; otrovani ima osećaj straha od ugušenja; u kasnijoj fazi se javljaju znaci ozleda pluća (plućni edem). Glavni su predstavnici: fozgen, difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zaštita: gas-maska i iznošenje iz zatrovane atmosfere. 874

zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu zadnji uzdužni nabor stvara gnezdolike zaliske (valvulae semilunares). zalistak, v. cuspis, valva, valvula. zamene za insulin, sintetska sredstva za oralno lečenje dijabetičara: derivati sulfonilureje (tolbutamid, hlorpropamid, acetoheksamid, tolazamid) i biguanidski derivati (fenformin, buformin). zamka, v. ansa. zamor, stanje organizma izazvano fizičkim ili mentalnim naporom čija je osnovna odlika smanjena radna sposobnost. Zamor nastaje tokom rada i, biološki posmatrano, predstavlja signal da bi dalje nastavljanje rada moglo oštetiti organizam. Postoje fizički, mentalni i psihički zamor (zbog velikih uzbuñenja), lokalni i opšti zamor, akutni i hronični zamor. Uzroci su još uvek nepotpuno proučeni - iscrpenost energijskih izvora, nagomilavanje raspadnih proizvoda metabolizma, nedostatak kiseonika i dr. zapara, stanje u vlažnom i toplom vazduhu, izazvano u organizmu pojačanim znojenjem i neugodnim osećanjem strepnje. Osećaj zapare ponekad nastaje i pod dejstvom psihičkih i medikamentnih uticaja. Pojava zapare zavisi naročito od stanja mikroklime ispod odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u suvom hladnom vazduhu pri nehigijenskom oblačenju, kada je sprečena normalna transpiracija s površine kože. započeti pobačaj, v. abortus.

zarazna poljska bolnica zarazna poljska bolnica, sanitetska pokretna ustanova namenjena dijagnostici, trijaži i lečenju zaraznih bolesnika koji se upućuju iz trupnih sanitetskih ustanova; ima kliničku i bakteriološku laboratoriju. U zaraznim bolnicama bolesnici se lece do izlečenja i otpuštaju se u jedinice, a ako su kliconoše upućuju se u rekonvalescentna odeljenja. Zarazna poljska bolnica ima i protivepidemijsku funkciju. V. poljske bolnice. zaštojna žutica, v. icterus. zästojni edem, v. oedema. zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak sabirnih cevčica mezonefrosa, koje u muškog Iščezavaju. U ženskom polu od njih postaje pajajnik izmeñu poslednjih ogranaka jajničke arterije, uz karlični zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se sreću do 2. godine, a posle 5. godine se više ne mogu naći. zaštita na radu, to je niz meraza stvaranje bezbednih uslova rada. Obuhvata savremene tehničke, zdravstvene, socijalne, vaspitne i druge aktivnosti radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti i štetnosti koje mogu da ugroze ljudski organizam na radu ili u vezi š radom. zaštita sanitetskih jedinica i ustanova, na osnovu Ženevskih konvencija prihvaćena pravila po kojima stalne i pokretne sanitetske ustanove i jedinice na kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti napadnute od zaraćenih strana, nego im se mora olakšati mogućnost pružanja medicinske pomoći i'nege žrtvama rata. Sanitetske jedinice i ustanove moraju biti označene znakom Crvenog krsta. zaštita sanitetskog osoblja, poseban položaj koji, prema Ženevskim konvencijama, ima sanitetsko osoblje u oružanim snagama da bi moglo lakše obavljati svoje dužnosti, a ne učestvuje u borbi s oružjem u ruci. Zarobljeno sanitetske osoblje treba da se vrati, ali se može zadržati radi lečenja zarobljenih ranjenika i bolesnika. Isti status ima i osoblje Crvenog krsta ako pomaže vojnom sanitetu. zaštitni pojas, predstavlja površinu u vidu pojasa, kojom se štite od oštećenja vodovodne cevi i tuneli.

zavod zaštitno kalemljenje, v. imunizacija. zaštitno odelo, posebno izrañeno ili podešeno odelo, ogrtač i druga oprema koja služi za zaštitu od bojnih otrova, bioloških agensa i radioaktivnih materija koje iz vazduha ugrožavaju organizam čoveka. Zaštitno odelo pri upotrebi ne srne da otežava disanje i cirkulaciju krvi, niti da onemogućava nošenje i upotrebu oružja i opreme: zatrovane rane, kombinovane povrede s kontaminacijom povreñene površine tkiva otrovom i u kom slučaju otrovi ispoljavaju svoje toksičko dejsto (lokalno i opšte toksično). Otrov s rane se odstranjuje dekontaminacijom. V. bojni otrovi, dekontaminacija. zatvor, v. opstipatio. zatvoreni pneumoforaks, v. pneumothorax. zatvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije koje su mehanički zatvorene ili zatopljene u neradioaktivne materijale tako da ne kontaminiraju okolinu. zaušci. v. parotitis epidemica. zavisnost, u toku upotrebe droga (v. narkomanija). Uobičajena potreba za drogom s fizičkom navikom ili bez nje. Fizičku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v. tamo), a psihičku amfetaminski preparati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hašiš, marijuana, marihuana;, z. od leka (»drug dependence«),. stanje psihičke ili fizičke (odnosno i psihičke i fizičke zavisnosti) od nekog leka (odnosno otrova^, koje nastaje u neke osobe posle periodičnog ili stalnog unošenja toga leka (odnosno toga otrova). zavod za umobolne, ustanova za lečenje i smeštaj duševnih bolesnika. V. bolnica. zavod za zdravstvenu zaštitu, higijensko-protivepidemijska i šocijalnomedicinska zdravstvena organizacija, koja prati i proučava uzroke širenja, kao i kretanje pojedinih oboljenja i preduzima mere za njihovo suzbijanje, proučava higijenske uslove pod kojima stanovništvo živi, predlaže i sprovodi zdravštvenovaspitni rad i deluje kao stručno-metodološki centar za epidemiologiju; mikrobiologi875

zavoj ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku. zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zaštitu rane, sterilna gaza i vata koje se pričvršćuju uz oboleli deo tela poveskom ili nekim lepljivim sredstvom, npr. rastvorom smole (mastix) ili leukoplastom; (2) zavoj za imobilizaciju, imobilisanje obole log dela tela, obično preloma ili iščašenja, posle njihove repozicije gipsanim, rede škrobnim poveskama; Desaultov z., zavoj koji se primenjuje u Iečenju preloma ključne kosti. Njime se pridržava jastuče pod pazuhom, pričvršćuje nadlaktica uz grudni koš i pridržavaju lakat i podlatkica podvezom; ekstenzioni z., zavoj kojim se, uz pomoć tegova, vrši istezanje prelomljenih delova ekstremiteta da bi se obezbedilo pravilno srašćivanje kosti; gipsani z., za imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta ili dela tela u prelomu, iščašenja, povreda mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj, fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompresioni z., zavoj koji vrši pritisak na odreñeno i ograničeno mesto u cilju da: (1) spreči povećanje potkožnog hematoma i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni ili spreči razvoj edema; (3) spreči ispadanje unutrašnjih organa pod kožu kroz normalne, uroñene ili stečene otvore (kila, meningokela, prolaps itd.); (4) privremeno zaustavi krvarenje; (5) približi koštane fragmente u izvesnim prelomima (patela, olekranon). Kompresioni zavoj se vrši prilepljivim flasterom ili običnom poveskom čiji se zavojci zatežu; okluzivni z., zavoj koji zaštićuje ranu od vazduha i spoljašnjih oštećenja; sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov g.z., način imobilizacije reponovanog preloma vrata butne kosti, pri kojoj se but nalazi u maksimalnoj abdukciji i unutražnjoj rotaciji. zavoj desni, v. pakovanje desni zavoji od longeta, v. longuette. zavojište, divizijska sanitetska etapa u srpskoj i jugoslovenskoj vojsci čija je funkcija bila: prijem povreñenih i obolelih (p/o) iz pukovskog previjališta, ukazivanje opštemedicinske i hirurške pomoći i upućivanje p/o u divizijsku 876

zdravstvena zaštita (lakše) i armijske poljske bolnice (teže p/o); u zavojištu su se zadržavali netransportabilni p/o. zavratak, v. nucha. zbunjenost, poremećaj ponašanja nastao promenom svesti, poremećajem pažnje, opažanja, mišljenja i osećanja. Znak je duševnog poremećaja ili oboljenja. V. amentia. zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago arytenoidea. zdravlje, stanje života je najteže definisati. Ono podrazumeva stanje funkcione fizičke i mentalne ravnoteže nastale dinamičkim meñudejstvom čoveka na njegovu prirodnu i socijalnu sredinu. Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovoljnije sposobnosti jedinke da uspešno ispunjava uloge i zadatke u društvu. Za pojedinca zdravlje znači - osećati se dobro, za lekara - odsustvo kliničkih znakova bolesti, za zajednicu - ispunjavanje odreñenih obaveza. Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje »kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnos^ ti«. Dobro zdravlje populacije ni u jednoj zemlji ne može da obezbedi samo medicina već zajednica kao celina. zdravstvena zaštita, dostupnost, stvarni broj lekara, opreme i postelja, zdravstvenih organizacija i slično na raspolaganju stanovništvu jedne teritorije. Jedan od najboljih pokazatelja dostupnosti je broj lekara u odnosu na broj stanovnika i to u prvom redu zdravstvene zaštite (neposredna zdravstvena zaštita). zdravstvena zaštita, efikasnost, odnos izmeñu dobijenog efekta odreñene zdravstvene aktivnosti i utrošenih sredstava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene službe je da se s najmanjim mogućim sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za takav rad zdravstvena služba mora imati potrebno osoblje i biti dobro opremljena. zdravstvena zaštita, efekivnost, krajnji ishod preduzetih mera u okviru zdravstvene zaštite, korist, koja od njih proizlazi, vezana za poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva. To znači koliko se

zdravstvena samozaštita smanjio broj obolelih u odnosu na program imunizacije; koliko je manje onesposobljenih posle primenjene fizioterapije. zdravstvena samozaštita, elementarne preventivno-medicinske mere, mere samopomoći i uzajamne pomoći koje u ratu obavljaju sami grañani i priučeni zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da se zdravstvena zaštita proširi na što veći krug grañana i da se izvrši što pre. zdravstvena služba, skup zdravstvenih organizacija putem kojih se sprovode mere za unapreñenje i očuvanje zdravlja za zaštitu od bolesti, za njihovo otkrivanje, za lečenje i rehabilitaciju. Postoje velike razlike meñu zemljama u načinu organizovanja zdravstvene službe, što je direktno zavisno od društveno-ekonomskih odnosa. zdravstvena zaštita, skup mera kojima je obuhvaćeno najpre zdravo stanovništvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremećaji u svim razvojnim fazama, i to kako u pojedinaca tako i meñu grupama stanovništva. Mere zdravstvene zaštite su: unapreñenje i očuvanje postojećeg zdravlja, zaštita od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno lečenje i rehabilitacija. Ove mere najvećim delom ostvaruje zdravstvena služba svojom aktivnošću. AH za ostvarenje nekih od njih (unapreñenje i očuvanje postojećeg zdravlja) potrebno je i zalaganje zajednice kao celine. zdravstveno vaspitanje, sve mere koje potpomažu razvijanje ličnih navika i ponašanja da se sačuva i unapredi zdravlje pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da u pojedincu probudi osećanje odgovornosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje onih koji od njega zavise, kao i onih koji ga okružuju. Zdravstveno vaspitanje deo je opšteg vaspitanja. Meñutim, ne postoji nijedan pravi ili laki način da se u ljudi razvije interes za sopstveno zdravlje, a onda da se to interesovanje pretvori i u ponašanje koje će zdravlje očuvati. Zdravstveni vaspitači su zdravstveni radnici, ali i drugi stručnjaci. zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva koja se koriste za menjanje stavova i na-

zincum vika pojedinaca i zajednice. Prema svojim odlikama ta se sredstva mogu podeliti u dve osnovne grupe: - očigledna sredstva: izložbe, pokretne slike (film, flanelograf), nepokretne slike (dijafilm, album), štampana sredstva (plakati, slikovnice, agitke), žive reci (magnetofon, gramofon) i sredstva masovnih komunikacija; radio, televizija, štampa, bioskop, razglasne stanice. zečje usne, v. škrini lukovi zelena galica, v. Ferrosi sulfas. zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se, zbog sličnosti s lantanoidima, ubrajaju i oksidi skandijuma i itrijuma. V. lantanoidi. zemnoalkalna voda, v. voda. zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s otvorenim ustima, često praćena protezanjem. zglob, v. arthron, articulatio. zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba pokretljivog u svim pravcima; poseban dodatak u imobilizaciji preloma vilica po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio sceleialis sec. Roger Anderson. zglobna čašica kuka, v. acetabulum. zglobna čašica lopatice, v. cavitas glenoidalis. zglobna hrskavica, v. cartilago articularis. zgomilavanje, v. agglutinalio. Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje. Zieveov sindrom, v. syndroma. zimaza, sirovi sok kvasca bez ćelija. Sastoji se od smeše enzima koji razlazu šećere pri alkoholnom vrenju. zimogeni, inaktivne preteče enzima. zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chloratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlorid, upotrebljava se kao jetko sredstvo (u 10-30°/o-nom rastvoru) i kao adstringentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rastvoru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink (Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se kao prašak za posipanje, u obliku masti, paste i miksture za mućkanje kao zaštitno, adstringentno i antiseptičko sredstvo; Z. sulfuricum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje adstringentno, antiseptički i dezinficijentno. Upotrebljava se u obliku rastvo877

Zinnov prsten ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naročito konjunktive). Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na vrhu očne duplje, od koga polaze četiri prava mišića pokretača očne jabučice. Z-linija, Z-opna, membrana za koju se povezuju aktinske niti jedne miofibrile, a koja pružajući se popreko kroz ćelo mišićno vlakno povezuje susedne miofibrile tako da sarkomeze susednih vlakana leže jedna uz drugu. zlato, v. aurum. zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda otrovne zmije, od kojih su u našoj zemlji poznate poskok i riñovka (Vipera ammodytes et Vipera berus). Zmijski otrov deluje lokalno, zatim na nervni i vaskularni sistem. Na mestu ujeda ujedeni oseti oštar bol pa se javi crvenilo i otok. Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci trovanja: vrtoglavica, muka, adinamija, povraćanje, kolaps, ubrzano disanje, temperatura. Česta su krvarenja po koži i sluznicama. Neophodna hitna terapija: lokalna obrada rana, borba protiv intoksikacije i borba protiv šoka. znak, objektivna pojava koja ukazuje na neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z., ukočenost ženice na svetlost uz očuvanu reakciju na akomodaciju sa suženim zenicama; Babinskijev z., dorzalna fleksija palca stopala i plantarna fleksija svih ostalih prstiju, izazvana draženjem tabana. Znak oštećenja piramidalnog puta. Normalno postoji u dece dok ne prohodaju i u odraslih u snu; Baranyjev z., horizontamo^rotatorni nistagmus koji nastaje kaloričkim nadraživanjem vestibularnog aparata. Izaziva se ispiranjem slušnog kanala hladnom i toplom vodom. Nistagmus nastupa u pravcu nadraženog uva pri ispiranju toplom, a u obratnom pravcu pri ispiranju hladnom vodom. Znak ne nastupa ako je labirint uništen, a smanjen je ako je ovaj oštećen; Blumbergov z., karakterističan za akutni apendicitis s peritonealnom reakcijom. Naglo popuštanje pritiska rukom na cekalni predeo praćen je bolom u tom predelu, koji je jači negc što je pri pritisku; Brudzinskijev z., znak pri oboljenju moždanih opni. Gor878

znak nji Brudzinskijev znak sastoji se u savijanju nogu u kukovima i koleri ima pri pasivnom savijanju glave, donji Brudzinskijev znak sastoji se u aktivnom savijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad se druga tako savija pasivno. Oba znaka izvode se na bolesniku koji leži; Chvostekov z., pojačana mehanička nadražljivost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva se udarcem Čekićem na mestu grananja facijalnog nerva, usled čega nastaje kontrakcija odgovarajuće muskulature. V, tetania; Dalrympleov z., nenormalna proširenost otvora izmeñu očnih kapaka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti; d'Espineov z., pojava kad se Šapatna pektorilokvija čuje na kičmi i ispod sedmog vratnog pršljena (deca) ili ispod trećeg leñnog p. (odrasli). Javlja se u svih oboljenja gde se izmeñu račve dušnika i kičme nalazi neko čvrsto telo koje sprovodi zvuk (uvećane traheobronhijalne žlezde usled tuberkuloze, limfogranulomatoze ili sarkoma); Erbov z., sastoji se u prenadražljivosti živca na galvansku struju. Sreće se kod latentne tetanije. V. tetania; fizički z., znaci patoloških promena koje se utvrñuju fizičkim metodama ispitivanja (inspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija, rendgenska dijagnostika, krioskopija Hd.); Flintov z., pojava presistolnog šuma u aortnoj insuficijenciji. Ovaj šum nije organski i uslovljen je prividnom stenozom mitralnog ušća usled potiskivanja mitralnog zaliska krvnom strujom koja SexZa vreme dijastole vraća iz a^orte u Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj bolesti: nesposobnost očnog kapka da prati u dovoljnoj meri pokret očne jabučice pri pogledu nadole; Guistov z., staza i izvijuganost venskih sudova oko makule. Jedan od znakova na očnom dnu koji se sreće pri arterijskoj hipertenziji; Gunnov z., znak ukrštanja. Na mestu ukrštanja arterije i vene rigidna arterija vrši pritisak na venu. Jedan od znakova na očnom dnu koji govore za arterijsku hipertenziju; Guyonov z., sin. ballotement renal V. ballotement; Hegarov z. trudnoće, omekšanje mate-

znak rice koje u prvo doba trudnoće ne zahvata podjednako sve njene delove. Pri ginekološkom pregledu, predeo materice koji se nalazi u visini unutrašnjih usta materice, upadljivo je mekši; Kernigov z., bol pri istezanju n. ischiadicusa ili njegovih korenova, koje se postiže savijanjem noge u kuku a opružanjem u kolenu kod bolesnika s nadraženjem ili zapaljenjem moždanih opni. V. Vujićev meningealni znak, Brudzinskijev znak, gornji i donji (pod znak); Lasègueov z., v. Lazarevićev z.; Lazarevićev z., bol pri pasivnom pregibanju u kuku noge opružene u kolenu. Javlja se u glutealnom predelu usled istezanja sedalnog živca (n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu toga živca. Utvrñeno je da je taj z. prvi opisao književnik i lekar dr. Laza Lazare vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V. neuralgia ischiadica. Sin. Lasègueov z,; Ludloffov z., nemogućnost podizanja noge u sedećem položaju pri prelo-mu malog trochantera; Moebiusov z., insuficijencija konvergencije. Javlja se pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Basedowi); z. novčića, metalni zveket koji se dobiva u predelu pneumotoraksa ili u predelu veće kaverne kad se kuca metalnim novčićem o metalni novčić ili plesimetar na suprotnoj strani grudnog koša; objektivni z., promene u bolesnika koje se mogu utvrditi objektivnim metodama pregleda: inspekcijom, palpacijom, perkusujom, auskultacijom i laboratorijskim metodama; Olliver-Cardarellijev z., dizanje i spuštanje traheje sinhrono sa sistolom i dijastolom srca. Jedan od znakova aneurizme aorte, a ponekad i tumora u predelu aortnog luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna osetljivost kože na svaki dodir. Sin. haphalgesia; z. peroreza, pojava naglog popuštanja spastički pojačanog mišićnog tonusa pri kraju pasivnog istezanja oduzetog mišića. Tonus je pojačan, a pri pasivnom istezanju mišića u početku se oseća veliki otpor. Kada se taj otpor savlada, pokret se naglo izvrši kao pri otvaranju ili zatvaranju peroreza. V. paralysis; Piskacekov z., ispupčenje jednog od rogova materice. Ovaj znak spa-

znak da u verovatne znake trudnoće; Queckensteñtov z., znak koji se dobiva kad postoji neka prepreka u kičmenom kanalu. Kad se u zdravih osoba izvrši kompresija vratnih vena s jedne ili s obe strane, nastupa brzo povećanje pritoka cerebrospinalne tečnosti koje iščezava čini prestane pritisak na vrat. Ako. postoji neka prepreka u kičmenom kanalu, kompresija vena slabo utiče na visinu pritiska cerebrospinalne tečnosti ili ne utiče na njega nimalo; Quinckeov z., pojava bledila na noktima ruku u toku svake dijastole u aortnoj insuficijenciji; Rovsingov z., izaziva se pritiskom opruženih prstiju leve šake na nishodni kolon, koji se povlače naviše do lijenalne fleksure i izazivaju bol u predelu crvuljka, ako se on nalazi u stanju zapaljenja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni indeks; Schwartzeov z., crvenkasto presijavanje promontorijuma kroz normalnu bubanjsku opnu patognomoničan je znak za otosklerozu i nastaje zbog toga što se niže ovalnog prozora labirinta stvara osteoidna supstancija bogata kapilarnim sudovima; signe d'alarme, (fr.) znak uzbune, simptom koji u nekom oboljenju upozorava na bliskost pogoršanja ili pojave komplikacija, npr. sanjivost u dijabetičara je znak uzbune da preti opasnost od kome; Stellwagov z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. spuštanje gornjih očnih kapaka zbog pojačanog tonusa njihovog mišića. Simptom kod Bazedovljeve bolesti; Strassmannov z., postojanje hipertrofisanog srca u osoba sa strumom; Trendelenburgov z., znak koji se javlja u insuficijenciji glutealnih mišića (mm. gluteus medius i minimus) kojoj su uzrok uroñeno iščašenje kuka, coxa vara, poliomyelitis acuta ant. Ud. T.z. se manifestuje u spuštanju sedalnog nabora na zdravoj strani i nagibanju trupa ka zdravoj strani radi održavanja ravnoteže, kada bolesnik stoji samo na nozi s insuficijentnim glutealnim mišićima. V. pačji hod; Vujićev meningealni z., unutrašnja rotacija obe noge pri pasivnom savijanju glave ka grudima u bolesnika koji leži. Znak koji redovno postoji u početku menin879

znojenje gealnih oboljenja; z. zupčastog točka, pojava opadanja tonusa u toku pasivnog istezanja mišića. Tonus odmah potom isto tako naglo raste do prvobitne jačine. Kako se ove nagle promene tonusa odigravaju brzo jedna za drugom u toku pasivnog istezanja mišića, dobiva se utisak da zglobna površina ovog zgloba na kome se ispitivanje vrši nije glatka nego nazubljena (»zupčast točak«). F. z. t. se vidi naročito često u ekstrapiramidnoj hipertoniji, meñutim vidi se i pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a i pri aktivnim pokretima mišića. Sin. Negroov fenomen, v. rigor. znojenje, lučenje znojnih žlezda, koje se nalaze u koži. Z. omogućava održavanje stalne temperature, specijalno kada je spoljašnja temperatura visoka i pri teškom fizičkom radu. Dolazi u obzir i izlučivanje krajnjih produkata metabolizma (ureje, kreatinina i fenola). zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Borstove z., anatomske i fiziološke promene koje izaziva povreda vatrenim oružjem. Postoje: 1) zona projektilnog kanala koji sačinjava razoreno tkivo; 2) zona direktne traumatske nekroze oko projektilnog kanala, sastoji se od nekrotičnog tkiva; 3) zona molekularnih potresa nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska u tkivu i izražava se u smanjenom vitalite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledica funkcionalnih poremećaja koji se ispoljavaju poremećajima u inervaciji tkiva i paralizi krvnih sudova; epileptogene z., oblasti kore mozga i potkornih tvorevina čije draženje dovodi do epileptičkog napada; erogene z., mesto na koži ili sluznici čije razdraženje izaziva polno nadraživanje; Heañove z., hiperestetične ili hiperalgetične zone u koži pri oboljenjima unutrašnjih organa; z. komfora, ili ugodnog osećanja, kada se temperatura vazduha, vlaga i njegovo strujanje kreću u higijenskim granicama, kada, dakle, postoji ravnoteža izmeñu proizvodnje i primanja toplote i njenog odavanja. Iz poznavanja zone komfora proizašla je klimatizacija prostorija; z. ophthalmica, oboljenje kože sa stvaranjem mehurića duž završetaka 880

zonuldliza trigeminusa. Najčešće je zahvaćena prva grana nerva (gornji kapak, čelo, koža glave pod kosom i nosa), rede i druga, a izuzetno i treća. Sin. herpes zoster ophthalmicus; radikularne z., zone kože i sluznica inervisane pojedinim senzitivnim korenovima produžene i kičmene moždine. Na glavi su te zone ograničene koncentričnim krugovima (tzv. Šolderove linije), na ekstremitetima se r.z. protežu paralelno osovini ekstremiteta a na trupu upravno na uzdužnu osovinu trupa. Zonu jednog korena po pravilu natkriljuju zone prethodnog i sledećeg korena tako da se oštećenje jednog korena ne može ni otkriti pregledom; z. zelenila, potrebne površine zemlje (zone) za parkove zelene površine, cvetnjake, bašte i drvorede koje se odreñuju pri planiranju i asanaciji naselja. S higijenske tačke gledišta za svaku osobu treba osigurati oko 4Om2 zelenih površina. Zelenilo odstranjuje prašinu iz vazduha i prečišćava ga, ublažuje gradsku klimu, deluje estetski i povoljno utiče na raspoloženje. zona inhibicije, efekat inhibicije rasta x bakterija u krugu oko izvora (diska) antibiotika. Antibiotik difundira u podlogu, na koju je prethodno zasejana kultura uzročnika čija se osetljivost ispituje; ako antibiotik sprečava rastenje, oko diska će biti kružna zona, bez bakterijskih kolonija, tj. zona inhibicije. zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih tetivnih izukrštanih vlakanaca koja spajaju polutar očnog sočiva s trepljastim telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji cilijarnog mišića vlakanca se opuštaju, a očno sočivo se ispupčuje. Obrnuto, opuštanjem mišića vlakanca se zatežu, a sočivo se spljoštava. Ovo prilagoñavanje sočiva na viñenje predmeta iz blizine ili daljine naziva se podešavanje, akomodacija. V. accomodatio. zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove zonule na kojima visi kristalno sočivo, pomoću enzima a-chymotripsina, koji ima selektivno dejstvo na ta vlakna. Time se olakšava operacija katarakte, naročito ako je komplikovaria.

zonulotomija zonulotomij a, kidanje hirurškim putem Zinove zonule na kojoj visi kristalno sočivo. zoofilija, (parazitologija) osobina komaraca malaričara, naročito vrste Anopheles maculipennis da se radije hrane krvlju domaćih životinja nego čovečjom krvlju. Zoofilija se uspešno koristi pri suzbijanju malarije, na taj način što se na periferiji nekog naselja izgrañuju staje da bi se tako komarči odvratili od ljudi i uputili na domaće životinje; (psih.) v. sodomija. zoonoze, infektivna oboljenja domaćih životinja čiji prouzrokovači raznim putevima prelaze i na čoveka i izazivaju u njega oboljenja kao što su: anthrax, malleus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tularaemia, psittacosis i druge. zraci, aktinični z., deo spektra elektromagnetskih talasa koji počinje kod infracrvenih a završava se na rendgenskim zracima. Deluju na fotografsku ploču. Uopšte imaju jako hemijsko dejstvo te se zovu i hemijskim zracima; anodni z,, kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u Crpokesovoj cevi za vreme električnog pražnjenja, kad se gas u cevi razredi do milionitog dela atmosfere. A. z. se sastoje od pozitivnih jona gasa u Crookesovoj cevi, a kreću se brzinom od 100 km/sec. od anode kroz otvore (kanale) na katodi, tj. u suprotnom pravcu od katodnih zraka; a-zraci, mlaz a-čestica koje se kreću brzinom od 14.000 do 25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem jezgre radioaktivnih materija. Usled velike mase probojna moć im je slaba, tako da ih zadržava list hartije ili sloj vazduha debljine 2-10 cm; ß-zraci, brzi elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri radioaktivnih materija, a sačinjava ih roj ß-cestica. U jednom istom zraku nemaju sve čestice istu brzinu, ß-zraci su identični s katodnim zracima samo što polaze iz atomske jezgre, a ne iz atomske orbite; Buckyjevi z., v. granični z.; Y-zraci, z. slični rendgenskim z., ali manje talasne dužine i zato prodorniji. To su, dakle, elektromagnetski talasi, čija se dužina kreće od 0,006 do 0,3 A. Odaju ih jezgre radioaktivnih materija; graMedicinski leksikon

zraci nični z., meki, dugotalasni rendgenski zraci, talasne dužine od l do 12 A. Služe za lečenje površinskih oboljenja kože i sluznica (npr. hroničnog ekcema, acne vulgaris, herpesa zostera, epitelioma, Iupusa, mladeža, vitiliga), jer se vrlo lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; hemijski z., v. aktinični z; infracrveni z., deo elektromagnetskog spektra koji ima veću talasnu dužinu od crvenih zrakova. Nevidljivi su, ali se osećaju kao toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova talasna dužina kreće se od 760 do 12.000 M; kosmički z., najkraći elektromagnetski talasi, čija dužina iznosi oko 0,0008A = 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18 puta veća od najprodornijih gama-zrakova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih strana iz meñuzvezdanog prostora, s one strane Mlečnog puta. Minimalna energija kosmičkog zraka iznosi 2xl09eV; upadni k.z. sastoje se od slobodnih pozitrona; mezotorijumski z., veoma slični radijumskim i radonskim z., jer se sastoje od sve tri vrste zračenja, a (vrlo malo), ß i Y* Potiču od mezotorijuma, koji se nekad nalazi kao primesa radijuma. Ovo prisustvo mezotorijuma je opasno, jer prouzrokuje zadesne povrede; mito geni z. (Gunvitsch), biol., zraci koji potiču iz jednih tkiva i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a pored tog imaju uticaja i na druge ćelijske aktivnosti. Većina ispitivača nisu potvrdili da »mitogeni zraci«, s kratkim talasima, imaju specifično mitogeno dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi čestica (heliona -a-zraci; elektrona = ß-zraci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci). Nastaju usled spontanog ili veštačkog raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju materiju kroz koju prolaze; radijumski z., a-, ß- i Y-zraci, koje odaje radium C, čija je oznaka 2J-JRaC; radonski z., emanacija; a-zraci; oznaka 22^Rn; rendgenski z., vrsta zračne energije; elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta kraći od svetlosnih talasa, zbog čega su veoma prodorni. Njihova talasna dužina kreće se otprilike izmeñu 0,01 i 40 ongstrema (A). Proizvode se u rendgenskoj cevi kada kroz nju prolazi struja visokog na881

zračenje pona. Nastaju u rendgenskoj termoelektronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. katodni z., naiñu na prepreku (anodu), pa iznenada budu zakočeni u njenim atomima; sekundarni z., rendgenski z., koji nastaju u atomu svake materije koja je apsorbovala rendgenske (ili radijumske) zrake; svetlosni z., elektromagnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili mlaz čestica fotona (svetlosnih kvanta); ultraljubičasti z., nevidljivi deo elektromagnetskih talasa, čija je talasna dužina manja od 3.900 A (40-3.900 A). Hemijski su veoma aktivni; izazivaju fluorescenciju i jonizaciju; ultravioletni z., v. ultraljubičasti z. zračenje, odavanje zračne energije u prostor. Svetlost deluje manje ili više baktericidno na sve vrste bakterija bez hlorofila; naročito štetno dejstvo imaju sunčevi zraci. Različiti zraci spektra sunčeve svetlosti imaju različito dejstvo. Žuti, crveni i infracrveni zraci nemaju baktericidno dejstvo; zelena svetlost je takoñe bez dejstva. Plavi, a naročito ultraljubičasti, imaju izraženo smrtonosno dejstvo na mikroorganizme; s najjačim dejstvom su oni čije su talasne dužine od 2.540 do 2.800Â. zrikati, (hrv. škiljiti) gledati razroko. zrikavost, nepravilan položaj očnih jabučica. V. strabismus. zub, organ za sečenje i žvakanje hrane, a učestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji se od krunice - corona dentis. To je vidljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i cervix dentis) čini prelaz izmeñu krunice i korena. Koren zuba (radix dentis) deo je zuba koji je u zdravog zubika usañen u čašici - alveoli alveolarnog nastavka gornje ili donje vilice. Krunica zuba je prekrivena zubnom gleñi (enamelum); koren zuba prekriva zubni cement, po strukturi sličan kosti (substantia ossea). U vratu je prelaz gleñi u zubni cement. Ispod gleñi i cementa nalazi se najveći deo zuba koji čini dentin. Dentin je tkivo slično koštanom tkivu. U zubu postoji zubna šupljina (cavum dentis), koja u Krunici, naročito u mlañih osoba, ima oblik same krunice. Kroz koren ide kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-

882

zubi dan ili se račva (foramina apicis dentis). Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, živci, limfni sudovi, a u njemu se nalazi i vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju pulpom. Mlečni z. (dentes decidui s. lactei) niču od šestog do dvadeset četvrtog meseca, kada je završeno rastenje mlečnih zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po četiri sekutića, dva očnjaka i četiri kutnjaka. Pretkutnjaka mlečni zubi nemaju. Stalni z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U vilici postoje četiri sekutića (dens incisivus), dva očnjaka (d. canini), četiri pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d. premolares) i po šest kutnjaka molara (d. molares). Osmi zub se zove umnjak (d. sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba da se vrši pokretom četkice od gornjih desni preko površina zuba prema donjim desnima i obratno, a lingvalna površina zuba gornjih da četkica ide od gingive do sečivnih ivica prednjih zuba i griznih površina zuba sa strane a kod donjih od gingive donjih do okluzalne površine s zuba sa strane a kod prednjih do sečiv-ne ivice. Pri kraju pranja peru se grizne površine. zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usañene u vilicu, postaju od ektoderma i mezoderma. Ektodermnog porekla je zubna gleñ (enamelum), dok su ostali delovi mezodermnog porekla: zubna kost (substantia eburnea), zubni cement (substantia ossea) sa zubnim periostom (periosteum) i zubna srž (pulpa dentis). U čoveka postoje 2 generacije zuba: mlečnjaci (dentes decidui) i stalni zubi (dentes permanentes). Formula mlečnjaka, vodeći računa samo o polovini vilica, izražava se ovako: Id 2/2 + Cd 1/1 -f Pd 2/2, što znači da sekutića (dentis incisivi = I) ima 6, očnjaka (dentis canini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkutnjaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispadaju u periodu od 7. do 12. godine i zamenjuju se stalnim zubima, kojima se pridružuju 12 velikih kutnjaka (dentes molares), što čini svega 32 zuba. Postanak mlečnih zuba se obavlja na ovaj na-

zubi čin. U polovini 2. meseca intrauterinog života, epitel koji oblaže rubove vilica, zadebljava ćelom svojom dužinom. On predstavlja vilični bedem, od čije se unutrašnje strane odvaja ponirući zid u kome se javlja oluk od unutrašnje strane tog zida pod uglom od 45° odvaja se adamantinogeni zid. U početku 3. meseca od spoljašnje, usnene strane ovih gredica nastaje mestimično bujanje zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretvaraju u zvonaste oblike, gleñno zvono. (O dentinu i gleñi v. pod tim pojmovnicama). Kad su mlečnjaci dostigli izvestan razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izduživanje korena zuba se sve više istura nagore: njegova krunica probija ostatak gleñnog organa, zubnu kesicu i same desni i, najzad, izbija iznad površine viličnog ruba. Vreme izbijanja mlečnjaka podložno je velikim individualnim razlikama. Prosečna vremenska granica nicanja srednjih sekutića nalazi se izmeñu 6. i 9. meseca, za očnjake 16. do 20. meseca, za prednje kutnjake od 12. do 16. meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do 26. meseca. Stalni zubi na isti način postaju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine. Postojanje 2. loze zuba označava se kao dijiodontija, a životinje u kojih se to javlja difiodonti, za razliku od onih u kojima nema zubne mene (monofiodontija); z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z. blizanci, (engl. »twinning«) zubi potpuno slični susednom zubu koji je nastao jednakom deobom zubne klice. U zubnom nizu se tada uvek nalazi jedan zub više od normalnog broja. Sin. schizodontia; devitalizovan z., v. dens devitalisatus; dopunski z., dvanaest stalnih kutnjaka u obema vilicama koji nemaju prethodnike, mlečne zube. V. zubi zamenski; Hutchinsonovi z., malformacija zuba posledica je kongenitalnog luesa. Najčešća na sekutićima i prvim kutnjacima. Sekutici su kraći, a na sečivnim ivicama, užim nego normalno, postoje polumesečasti defekti. Obližnje površine zuba sustiču se ka sečivnoj ivici. V. lues; malponiran z., zub koji se nalazi u nepravilnom položaju; malpozicija z., nepravilan položaj zuba; nica56*

zubna formula nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne zauzmu fiziološki položaj u usnoj duplji; stalno (kontinuirano) n.z., stalni proces koji traje celog života i ima dve faze: aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pomeranje zuba u pravcu okluzalne ravni koje kompenzuje sastrugavanje i pasivno n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije epitelnog pripoja duž korena u pravcu vrška, praćeno atrofijom desni, ozublja i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio; ogoijavanje korena z., posledica atrofije i povlačenja koštanog tkiva zubne čašice i desni. Simptom atrofičkogi mešovitog oblika progresivnih parodontopatija. Može da bude i posledica snažnog pranja zuba tvrdom četkicom. Lokalizovano je na jednom zubu ili zahvata više zuba. Ogolićeni deo zuba je često preosetljiv na razne lokalne nadražaje, a na tom delu zuba može da se javi i karijes. V. parodontosis; osetljivost korena z., pojava bola pri dejstvu različitih lokalnih nadražaja na ogolićene vratove zuba. Najčešće su to termički, mehanički i hemijski nadražaji. Sin. hipersenzitivitet korena zuba, hiperestezija korena zuba. V. zub, ogoijavanje korena; patološka migracija z., promena položaja zuba u bilo kom pravcu. Obično je praćena rotacijom i klaćenjem zuba. Najčešće je posledica progresivnih parodontopatija. V. extrusio dentis; šareni z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvadeset stalnih zuba u obema vilicama, 8 sekutića, 4 očnjaka i 8 pretkutnjaka koji niču namesto 20 mlečnih zuba. V. zubi, dopunski. zubalo, v. zubik. zubna duplja, v. cavum dentis. zubna fistula, f. koja nastaje usled oboljenja vrha korena zuba kada postoji gnojni proces. Gnoj probija kroz kost i sluznicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U gornjeg lateralnog sekutića i u palatinalnih korenova fistule se pojavljuju na nepcu. zubna formula, način obeležavanja zuba brojevima; služi da bi se znalo koji je zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-

883

zubna gleñ njoj, levo i desno. Zubi se označavaju od sredine po rednom broju. Mlečni zubi označavaju se rimskim brojevima. Postoje dva načina za označavanje. U koordinantnom sistemu vertikalna linija deli gornje i donje ztfbe izmeñu srednjih sekutića, a horizontalna deli gornje od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante ppsmatrajući osobu ispred sebe. Drugi načinje stavljanje znaka + (plus) izmeñu gornjih srednjih sekutića i znaka - (minus) izmeñu donjih srednjih sekutića. Posmatrajući ispred sebe osobu, njen gornji desni četvrti zub označićemo sa 4+ ili 4, a četvrti zub levo dole -4 ili 4. Za diktiranje je mnogo sigurnije obeležavanje sa plus i minus, nego način sa koordinatnim sistemom. Pri diktiranju pri upotrebi koordinatnog sistema dešavaju se greške: umesto levo, ubeleži se desno, i obrnuto. zubna gleñ, substantia adamantina, najtvrñe tkivo čovečjeg tela. Pokriva anatomsku krunicu zuba. Prozračna je i žućkastobele ili sivobele boje. Debljine je od 2 do 2,5 mm na sečivnim ivicama i kvržicama zuba, a stanjuje se idući prema vratnom delu zuba. Sadrži oko * 9296% anorganske, 1-2% organske materije i 3-4% vode. Pokrivena je tankom gleñnom opnom i Nasmythovom opnom. Gleñ mlečnih zuba se razlikuje od gleñi stalnih zuba. Beličaste je boje, tanja, manje specifične težine, sadrži više organskih materija i mekša, te se zbog toga lakše rastvara u kiseloj sredini. zubna klica, histološka strukura s uobličenim ćelijama (ameloblastima, odontoblastima i cementoblastima) iz koje se stvara zub. Sastoji se od gleñnog zvona ili gleñnog organa, zubne papile ili dentinskog organa i zubne kesice. zubna kost, v. dentinum. zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od krvnih sudova arterija, vena, živaca, limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolagenih vlakana i odontoplasta. Popunjava šupljinu krunice zuba, kao i kanale korena u koji ulazi kroz otvor na vrhu korena. Služi za ishranu i izgradnju zuba, kao i odbranu, stvarajući dentin. Kavum - šupljina u krunici - u mladih oso884

zubni luk ba je veća i ima oblik približno krunice zuba, dok se u starijih smanjuje, stvarajući sekundarni dentin od periferije prema centru. Pulpa popunjava šupljinu krunice i kanale korena. zubna srž, v. pulpa dentis. zubni cement, supstancija koja pokriva koren i vrat zuba. Sadrži 32% anorganske materije i najmekši je deo tvrdih supstancija zuba. Najsličniji je kosti. Kroz njega prolaze kanalići. Najdeblji je prema apeksu i u bifurkaciji korena. Ishranjuje se od periodonta, tako da se kod devitaliziranog zuba cement i dalje ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta petrosa. zubni kamenac, uklanjanje, profilaktička i terapijska mera u sprečavanju nastanka i lečenju oboljenja tkiva potpornog aparata zuba. Sastavni deo lečenja mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instrumenti za uklanjanje zubnog kamenca su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto i povijeni mirtin list. Kamenac se može odstraniti i pomoću aparata s ultrazvukom. zubni koren, deo zuba koji se normalno nalazi u alveoli alveolarnog nastavka. Spolja je pokriven cementom (substantia ossea), a unutrašnji deo, koji je najmasivniji, čini dentin (substantia eburnea). Od vrha korena do kavuma krunice prolazi kanal koji popunjava pulpa, a koja se sastoji od živaca, krvnih sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva. Sekutići, očnjaci i premolari imaju normalno po jedan koren s izuzetkom prvog gornjeg premolara, koji ima dva korena. Gornji molari imaju tri korena, a donji dva. zubni kvar, v. caries dentium. zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja spaja ivice sekutića, vrhove očnjaka i bukalne kvržice premolara i molara; pravi z. L je linija koja ide glavnim fisurama molara i premolara, a u prednjih zuba ide izmeñu cinguluma i sečivnih ivica. Lukovi gornje ivice imaju oblik elipse, a donje parabole; unutrašnji z.l. je linija koja spaja cingulume prednjih zuba i ide preko oralnih kvržica premolara i molara.

zubno meso zubno meso, v. gingiva. zubno zlato, legura zlata koja se upotrebljava za izradu zubnih nadoknada (krunica, mostova, zuba na kočić itd.). Najčešće se upotrebljava 22-karatno zlato koje se sastoji od 22 dela čistog zlata, jednog dela bakra i jednog dela srebra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se odreñenoj leguri zlata dodaje bakar u procentu. Postoje i druge razne legure zlata za zubarske nadoknade. zubobolja, često vrlo jaki bolovi u zubima javljaju se najčešće u oboljenju pulpe (pulpitis). Uzrok je obično karijes koji je

zygoten dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno zapaljenje. Pulpitis može nastati i usled traume, nestručno stavljene plombe, medikamenata itd. Dalje komplikacije su gangrena, periodontitis, apsces, koji izazivaju jake bolove. Zuckerkandlov organ, v. glomus. zvezdaste ćelije, v. ćelija. zygomaticus, zigomatičan, jagodični, jabučni, npr. os zygomaticum, jagodična ili jabučna kost lica. zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve mejozne deobe u kome se sparuju homologni Kromosomi.

žablja doza, v. dosis. žarišni nefritis, nephritis insularis, v. nephritis. žarište, (stom.) ograničeni deo tkiva u kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi egzo- i endotoksini i raspadni produktitkiva. Smatra se da mikrobi iz žarišta prodorom preko krvotoka mogu izazvati patološke promene na udaljenim organima. Žarišta mogu biti i izvor alergena, kao i mesto remećenja vegetativnih funkcija; dentogena ž., stvaraju se u apikalnom delu zuba i periapikalnoj regiji alveolarne kosti kao posledica prodora mikroorganizama kroz kariozne lezije u zub. Sin. odoniogena žarišta; aktiviranje dentogenog ž., neaktivna dentogena žarišta mogu da ponovo započnu svoje patološko delovanje iz različitih opštih i lokalnih uzroka: slabljenje imuniteta ili opšte alergizacije organizma; stvaranje gasova u kanalu korena zuba, traumatizacije zuba pri žvakanju, poremećaja krvotoka u okolini fokusa ili mehanizmom anahoreze po Ascoliju; dentogeno ž,, dijagnostikevanje, za otkrivanje ovakvih žarišta primenjuju se, pored stomatološke anamneze, kliničkog pregleda zuba i usta, i analiza rendgenograma i odgovarajući testovi; oralna ž., svako hronično zapaljeno tkivo u usnoj duplji može da predstavlja izvor fokalne infekcije; ž. u ozubIju (periodoncijumu), gingivalni džepovi, zapaljeno tkivo gingive i hronični parodontalni apscesi mogu da deluju kao žarišta. V. iarišna injekcija. 886

žavelska voda, natrijum-hipohlorit, tečni preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sastojka. Veoma pogodna za dezinfekciju sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana je teškoća transporta. žbica, v. radius. žbični, v. radialis. ždrelna duplja, v. cavum pharyngis. ždrelno suženje, v. isthmus jaucium. ždrelo, v. pharynx. žeñ, svesna želja za uzimanjem tečnosti, regulisana centrom za žeñ u spoljašnjem delu preoptičkog dela mozga, koji funkcioniše po istom principu kao i osmoreceptori. Najvažniji uzroci žeñi su vanćelijska dehidratacija, smanjenje zapremine minutnog volumena, ćelijska dehidratacija i suvoća sluznice usta. želatin, v. gelatina. želatinska pena, lokalno hemijsko hemostatično sredstvo za zaustavljanje periodontalnih i koštanih krvarenja. želudac, v. gaster, ventriculus; ž. mali, v. Pavlpvov želudac. želudačni, v. gastricus. želudačni sok, tečnost koja nastaje kao produkt lučenja želudačnih žlezda. Ž. s. normalno sadrži slobodnu i vezanu (za belančevine) hlorovodoničnu kiselinu i fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i unutrašnji faktor antianemijskog principa, mucin i dr. Ženevska zakletva, tekst lekarske zakletve s nizom profesionalnih etičkih obaveza, koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija prilikom svog osnivanja u Ženevi, g. 1948. Ova zakletva

ženevske konvencije predstavlja modernizovanu, skraćenu i izmenjenu verziju hipokratove zakletve. Nastala je posebno pod uticajem iskustava drugog svetskog rata u kojem su mnogi nacistički lekari vršili ratne zločine i kada se često ispoljavala diskriminacija bolesnika i ranjenika zbog njihove rasne, verske ili nacionalne pripadnosti. ženevske konvencije, dodati pojmovnici u leksikonu na kraju posle »modernizovan« tako da u širem smislu termin označava sve humanitarne konvencije iz meñunarodnog ratnog prava, donesene od 1864. do 1949. godine. ženska gonada, v. jajnik. ženski polni organi (organa genitalia feminina), unutrašnji i spoljašnji. U unutrašnje organe spadaju: jajnici (ovarium), jajovodi (tuba uterina), materica (uterus) i usmina ili vagina (vagina). Spoljašnje organe sačinjava stidnica (vulva) u čiji sastav ulaze: velike usne (labia majora pudendi), male usne (Iabia minora pudendi), trem usmine (vestibulum vaginae), dražica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne žlezde (glandulae vestibulares majores Bartholini et minores). ženski polni ud (vulva, cunnus), v. stidnica. žig, teme ispupčenog jajonosnog meska, latinski sigma. žitni moljac, v. Sitotroga cerealella. živa, v. hydrargyrum. živac, v. nervus. živčana ćelija, v. ćelija. životni ciklus ćelije, čini niz uzročno povezanih promena, koje se zbivaju u odreñenim vremenskim razmacima u mladim ćelijama u fazama mitoznog umnožavanja sve do potpunog uobličenja za odreñenu ulogu. Nakon toga, ćelija se aktivnošću troši, stari da bi potom nastupila smrt i prelazi u les. Ciklus počinje u interfazi periodom Gi ili preudvajanja (preduplikacije) kao priprema za drugi S-period ili p. udvajanja (duplikacije) u kome se vrši sinteza i odvajanje novog molekula dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), traje oko 7 časova, potom nastaje 62 ili period posle udvajanja

žučne boje (postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2 časa, zatim ćelija prelazi u naredne deobne faze: profazu, prometafazu, metafazu i završni stupanj deobe - telofazu. V. mitoza. žiža rendgenske cevi, deo anode koga bombarduju brzi elektroni s katode u termoelektronskoj cevi. Što je žiža rendgenske cevi manja, rendgenska slika je oštrija. V. rendgenska cev. žižak pirinča, Calandra oryzae, sličan žitnom žišku, a za razliku od njega ima 4 crvene pege na donjim krilima. Upropašćuje pirinčana zrna. žižak sočiva, Bruchus piši, napada mlade plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do 10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade plodove, gde ostaju ćele zime do proleća kada izleću iz zrna kao leptiri. žižak žita, Calandra granaria, uvlači se u zrno žita. Izlučevine ostaju u zrnu, koje daju sivo pepeljastu boju brašnu. žižna daljina, (rend.) odstojanje od izvora rengdenskih zrakova (žiža anode = A) do filma : A-Fi. žlezda, v. glandula. žlezdan, v. glandularis. žuč, žutozelena ili tamnozelena tečnost (prema tome da Ii se dobija iz jetre ili žučne kesice) bazne reakcije, koja sadrži žučne boje (biliverdin i bilirubin), žučne kiseline (glikoholnu i tauroholnu), holesterol, i druge organske i neorganske materije. Stvaraju je neprekidno ćelije jetre, odakle on putem odvodnih žučnih kanala dolazi u žučnu kesicu, gde se koncentriše ili se zadržava u žučnim kanalima kojima žuč utiče u dvanaestopalačno crevo. Uticanje žuči u crevo vrši se samo za vreme varenja hrane i regulisano je humoralnim i nervnim mehanizmima. Ž. ima značajnu ulogu u varenju i resorpciji masti. žučna bešika, v. vesica fellea. žučna kesica, v. vesica fellea. žučne boje, nastaju degradacijom hemoglobina. Izlučuju se iz organizma putem mokraće i izmeta. Najvažnije žučne boje su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bilirubina u crevima nastaje urobilinogen, a oksidacijom urobilinogena nastaje mokraćna boja urobilin. 887

žučne kiseline žučne kiseline, po strukturi slične holesterolu. Izvode se iz holanske kiseline čijom oksidacijom nastaju razne žučne krseline s većim ili manjim brojem OH-grupa (litoholna, dezoksiholna i holna kiselina). Žučne kiseline s masnim kiselinama daju koordinaciona jedinjenja (holeinske kiseline), koje se u vodi koloidno rastvaraju. žučni kamen, v. calculus, concrementum. žučni putevi ili kanali, glavni i sporedni: glavni su jetreni kanal (ductus hepaticus communis) i žučovod (d. choledochus) koji odvode žuč iz jetre u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Sporedni žučni putevi su žučni mehur (vesica fellea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabiraju žuč u vreme kad nema varenja u duodenumu. žučovod, v. choledochus, žučni putevi. žulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma, tylositas. žulje vit, žuljevito telo, v. callosus, c. callosum. žuljevito telo, v. Reilovo ostrvo.

888

žuto telo žuta mrlja, v. macula lutea. žuta pega, v. macula lutea. žuti vazelin, v. vaselinum. žutica, v. icterus. žuto telo (corpus luteum), posle prskanja sazrelog jajosnog meska on splasne. Jajna ćelija je istisnuta. Zaostale ćelije meska izgrañuju, zajedno s ćelijama omotača, novu žlezdanu tvorevinu poznatu kao žuto telo, zbog toga što ćelije, od kojih ovo telo postaje, sadrže žuti pigment, lutein. Ogroman broj meškova ne dostiže svoj puni razvoj i prskanje, nego pre toga degeneriše, stvarajući atretična tela (corpora atretica). Koliki je broj meškova koji degenerišu (ranije ili docnije) vidi se po tome što se od 200.000 prvobitnih ovocita svega oko 400 izbaci prilikom ovulacije. Ćelije žutog teia predstavljaju žlezdane inkretogene elemente. One su izvorište drugog ginogena, progesterona. On deluje na uspostavljanje veze ploda s materinskim organizmom.

EPONIMNI I ISTORIJSKI REČNIK

Ovaj deo Medicinskog leksikona redigovao je i najvećim delom sastavio prof, dr Zdenko Levntal. Prilikom izbora obrañenih imena ličnosti uzeta su u prvom redu u obzir ona po kojima su nazvani različiti pojmovi u medicini i srodnim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih značajnih ličnosti iz istorije medicine i prirodnih nauka.

Abbott, Edville Gerhard (1870-1938), američki hirurg, autor jedne metode Iečenja lordoze. Abderhalden, Emil (1877-1950), švajcarski fiziolog. Najviše se bavio fiziološkom hernijom. Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemački fizičar. Najviše se bavio optikom i usavršavanjem mikroskopa. Abel, John Jacob (1857-1938), američki biohemičar, naročito se istakao u istraživanju grañe hormona. Abrikosov, Aleksej Ivanovič (1875-1955), sovjetski patolog. Adams, Robert (1791-1875), irski lekar, jedan od predstavnika čuvene dublinske medicinske škole. Addison, Thomas (1793-1860), engleski lekar, preteča savremene endokrinologije. Prvi je opisao oboljenje nadbubrenih žlezda koje nosi njegovo ime. Adelmann, Georg Franz Blasius (1811-1888), nemački hirurg. Poznat po svojoj metodi zaustavljanja arterijskog krvavljenja pri povredi ekstremiteta, koje se postiže njihovom hiperrefleksijom. Adler, Alfred (1870-1937), bečki psiholog i psihijatar, učenik Freuda i osnivač tzv. individualne psihologije. Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski neurofiziolog, dobitnik Nobelove nagrade (u zajednici sa Charles Scott Sheringtonom). Agassiz, Louis (1807-1873), američki lekar i zoolog švajcarskog porekla.

Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), nemači lekar, autor prvih dela o rudarstvu i bolestima rudara. Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemački ginekolog. Albee, Frederick Houdlett (1876-1945), američki ortoped, poznat po operaciji koja nosi njegovo i Henleovo ime. Albers, Wilhelm (1859-1919), nemački vojni lekar, poznat po konstrukciji šine za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta. Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti bečki hirurg češkog porekla. Albertus, Magnus (1193-1280), nemački teolog i prirodnjak enciklopedista. Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemački bakteriolog. Albright, Fuller, savremeni američki endokrinolog opisao po njemu nazvani oblik hiperparatireoidizma. Alexander, Franz Gabriel (1891- ), američki psihoanalitičar mañarskog porekla, jedan od osnivača modernog psihosomatskog pravca u medicini. Allen, Edgar (1892-1943), američki anatom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem opisao po njima nazvan test. Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u Italiji i nekim drugim evropskim zemljama, a jedno vreme i u Dubrovniku (1557). Pisac čuvenih »Centuria«. Ambard, Leon (1876- ), francuski fiziolog, i kliničar, tvorac poznate konstante. Amici, Giovanni Battista (1786-1863), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po proučavanju anafilaksije. 891

Eponimni rečnik Ammon, Friedrich August von (1799-1861), nemački oftalmolog. Ampere, André-Marie (1775-1836), fran cuski fizičar i matematičar. Anderson, Elisabeth Garrett (1836-1917), prva engleska lekarka, borac za ravnopravnost žena u lekarskom pozivu. Angle, Edward A. (1855-1930), američki odontostomatolog, osnivač savremene ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj oblasti. Angstrom, Anders Jonas (1814-1874), švedski fizičar. Aranzio (Arantius), Julio Caesar (1530-1589), talijanski lekar, hirurg i anatom, profesor u Bologni. Aristotel (384-322. pre n. e.), grčki lekar, filozof i prirodnjak - enciklopedista. Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po proučavanju anafilaksije. Aschheim, Selman (1878- ), nemački ginekolog i endokrinolog.

Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemački patolog i istoričar medicine. Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski serolog i biohemičar. Asklepijadi, starogrčki sveštenici lekari, nazvani tako po Asklepiju od kojeg su verovalo se - potekli. Asklepijeva svetišta ili asklepioni bili su hramovi u koje su dolazili bolesnici zbog lečenja. Asklepije (grč.), Eskulap (lat.), starogrčki bog zdravlja i medicine. Njegov kult počinje u VII-veku pre naše ere. Auenbrugger, Joseph Leopold (1722-1809), bečki lekar, otkrivač perkusije kao fizičke dijagnostičke metode. Auerbach, Leopold (1828-1897), nemački fiziolog i neuropatolog. Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski lekar persijskog porekla, jedan od najvećih medicinskih autoriteta srednjeg veka. Autor čuvenog enciklopedijskog dela »Kamin«. Axenfeld, Theodorv(1876-1930), nemački oftalmolog. Otkrio je uzročnika oboljenja coniunctivitis simplex chronica Morax-Axenfeld.

Babes, Victor (1854-1926), rumunski patolog, bakteriolog. Babinski, Joseph Francois Felix (1857-1932), francuski neurolog poljskog porekla, bliski saradnik Charcota. Baer, Karl Ernst von (1792-1876), estonski embriolog i komparativni anatom. God. 1827. otkrio jajašce sisara. Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), lekar dubrovačkog porekla, istaknuti jatrofizičar i odličan kliničar, profesor u Rimu. Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), engleski fiziolog. Bancroft, Joseph (1836-1894), australijski lekar i parazitolog. Po njemu je prozvana jedna vrsta filarija. Bang, Bernhard (1848-1932), danski veterinar po kojem je nazvana Bangova bolest. Bang, Ivar Christian (1869-1918), švedski fiziolog.

Banti, Guido (1852-1925), italijanski patolog, opisao »spleničku anemiju«. Banting, Frederick Grant (1891-1914), kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch. H. Bestom 1921. god. izolovao insulin. Barany, Robert (1876-1936), bečki otolog, znatno je doprineo poznavanju vestibularnog aparata, dobitnik Nobelove nagrade. Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fiziolog. Barlow, Thomas (1845-1945), engleski pedijatar. Bartholinus, Caspar mlañi (1655-1738), holandski anatom. Basedow, Karl Adolf (1799-1854), nemački lekar. Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski hirurg. Baudelocque, Jean Louis (1746-1810), francuski ginekolog. Bauhin, Caspar (1560-1624), švajcarski anatom.

892

Eponimni rečnik Baynton, Thomas (1761-1820), engleski hirurg, poznat po flašter-zavoju za lečenje ulcus cruris, koji je nazvan po njemu. Beck, Emil G. (1866-1932), američki hirurg. Beclére, Antoine (1856-1939), istaknuti francuski radiolog. Becquerel, Henri Antoine (1852-1908), francuski fizičar, učestvovao u otkriću radioaktivnosti. Behring, Emil von (1854-1917), nemački mikrobiolog i imunolog, otkrivač difte* ričkog antitoksina i serumske terapije ove bolesti. Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski neurolog. Bell, Charles (1774-1842) škotski hirurg, neurolog i fiziolog. Béniqué, Pierre Jules (1806-1851), francuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu sonde za lečenje strikturirane uretre. Bergmann, Ernst von (1836-1907), nemački hirurg, posebno se bavio ratnom hirurgijom i usavršavanjem asepse i narkoze. Po B. se zovu neke operacione metode i hirurški instrumenti. Bergonié, Jean Alban (1857-1925), francuski fizičar i radiolog. Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nemački fabrikant, poznat po bakteriološkim filtrima, prozvanim po njemu. Bernard, Claude (1813-1878), francuski fiziolog, osnivač savremene eksperimentalne fiziologije. Besnier, Jules (1831-1909), francuski dermatolog. Besredka, Aleksandar (1870-1940), češki serolog i izumitelj perorame vakcinaciJe. Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog, učestvovao u izolaciji insulina s Bantingom i Macloedom. Bichat, Francois Xavier (1771-1802), francuski anatom, osnivač savremene histologije. Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fiziolog koji je radio u Pragu. Bier, August (1861-1949), nemački hirurg, utemeljitelj jedne hirurške škole, autor brojnih novih hirurških poduhvata.

Biermer, Anton (1827-1892), švajcarski internista, opisao kliničku sliku perniciozne anemije. Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemački lekar, patolog i parazitolog; radio je u Kairu. Billroth, Christian Albert Theodor, (1829-1894), nemački hirurg, profesor u Beču, osnivač moderne abdominalne hirurgije. Bing, Paul Robert (1878-1956), švajcarski neurolog. Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar. Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar. Bleuler, Eugen (1857-1939), švajcarski psihijatar, posebno je proučavao shizofreniju, koju je on tako nazvao umesto ranijeg termina dementia praecox. Bloch, Marcel (1885-1925), francuski dermatovenerolog i autor mnogobrojnih dela iz oblasti seksologije. Boas, Ismar (1858-1938), nemački internista. Bochdalek, Vincent Aleksandar (18011883), češki anatom. Boec k, Caesar Peter M oeller (1845-1917), danski dermatolog. Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski ortoped. Boerhave, Herman (1668-1738), holaridski lekar, istaknuti kliničar i reformator medicinske nastave. Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovič (1881-1946), ruski biolog. Bohr, Niels (1885-1962), danski fizičar atomista, dobitnik Nobelove nagrade 1922. god. Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bakteriolog, koji se najviše istakao na polju imunologije i serologije. Born, Max (1882- ), nemački fizičar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Bošković, Ruñer (1711-1787), dubrovački matematičar i astronom svetskog glasa. ðotallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). talijanski lekar i anatom. Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugoslovenski internista. 893

Eponimni rečnik Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), jedan od najznačajnijih francuskih lekara 19. veka, koji je prvi opisao reumatsku groznicu. Bowditch, Henry Pickering (1840-1911), američki lekar. Bowmann, William (1816-1892), engleski anatom i fiziolog. Bright, Richard (1789-1858), engleski lekar, izmeñu ostalog dao je prvi kliničko-, -patološki opis nefritisa. Objavio je i knjigu o svojem putovanju po srednjoj Evropi, u toku kojeg je posetio i neke naše krajeve. Brill, Nathan Edwin (1860-1925), američki lekar, koji je prvi opisao slučajeve kasnog recidiva pegavca kod useljenika iz Evrope. Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg i antropolog, otkrio je lokalizaciju motornog centra za govor. Br o die, Benjamin Collins (1783-1862), engleski hirurg. Broussais, Francois Joseph Victor (1772-1838), istaknuti francuski kliničar. Brown-Séquard, Charles Eduard (1818-1894), francuski fiziolog. Najveću je popularnost stekao eksperimentima podmlañivanja pomoću ekstrakata životinjskih polnih žlezda.

Bruce, David (1855-1931), britanski hirurg i bakteriolog. Otkrio je i uzročnika malteške groznice. Po njemu je nazvana grupa mikroorganizama Brucellae. Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski lekar; opisao neke znakove karakteristične za meningitis. Brunner, Johann Conrad (1654-1727), nemački anatom i histolog. Bruns, Paul (1846-1916), nemački hirurg po kojem je nazvana jedna udlaga - šina za natkolenicu. Bruns, Viktor (1812-1883), nemački hirurg, izumitelj pročišćene higrofilne vate i drugog savremenog zavojnog materijala. Brücke, Ernst Wilhelm (1819-1892), nemački fiziolog i histolog. Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hirurg po kojem se zovu neki hirurški i ortopedski pojmovi. Bucky, Gustav (1880- ), nemački radiolog. Buerger, Leo (1879-1943), američki internist angiolog. Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), nemački anatom i fiziolog. Burdenko, Nikolaj Nilovič (1878-1946), sovjetski hirurg, general, glavni hirurg Crvene armije, jedan od osnivača ruske neurohirurgije i Akademije medicinskih nauka SSvSF. Burow, Karl August (1809-1874), nemački hirurg.

Cabot, Richard Clarke (1868-1939), američki lekar, hematolog i stručnjak za pitanja etike. Calmette, Albert (1863-1933), francuski bakteriolog, koji je spravio prvi serum protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom BCG-vakcinu. Cannon, Walter Bradford (1871-1945), američki fiziolog. Cardarelli Antonio (1831-1926), talijanski lekar. Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fiziolog, živeo u SAD. Najviše se bavio eksperimentalnom transplantacijom tkiva i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za metodu šivenja krvnih sudova.

Čas te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mikrobiolog i stručnjak za tropske bolesti. Castle, William Bosworth (1897- ), američki hematolog iz čuvene bostonske medicinske škole. Celsius, Anders (1701-1744), švedski astronom, koji je uveo podelu termometarske skele izmeñu tačaka ključanja vode i topljenja leda na 100 jednakih delova centigrada. Celsus, Cornelius (I vek n. e.), značajni rimski lekar. Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski pravnik i publicista, autor izveštaja o zdravstvenom stanju radnika; jedan od najuticajnijih pionira socijalnomedicin-

894

Eponimni rečnik skih shvatanja i javnozdravstvenog zakonodavstva prošlog veka. Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Iekar. Charcot, Jean Martin (1825-1893), francuski neuro-psihijatar i patolog. Chauffard, Anatole Marie E mi Ie (1855-1932), francuski internista. Cheyne, John (1777-1836), irski internista iz čuvene dublinske škole. Chiari, Hans (1851-1916), austrijski patolog. Chopart, Francois (1743-1795), francuski hirurg. Christian, Henry Asburry (1876-1951), američki lekar. Chvostek, Franz (1835-1884), bečki internista. Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884), nemački patolog. Coolidge, Killiam David (1873- ), američki fizičar, značajan zbog pronalazaka u oblasti rendgenologije. Cooper, Astley Paston (1768-1841), engleski hirurg i anatom. Ćori, Carl (1896- ), američki fiziolog češkog porekla, laureat Nobelove nagrade. Corrigan, Dominic John (1802-1880), irski lekar. Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski anatom i histolog. Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), lični lekar Napoleona L Njegovom zaslugom Auenbruggerova metoda perkusije dobila je šire priznanje. Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francuski fizičar, prema kome je nazvana praktična jedinica količine elektriciteta.

Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918), švajcarski hirurg. Cowper, William (1666-1709), engleski hirurg i anatom. Cox, Herald Rae (1907- ), američki bakteriolog po kojem je prozvana jedna vrsta rikecija, pronalazač vakcine protiv pegavca. Cramer, Friedrich (1847-1903), nemački hirurg ortoped. Credé, Karl Siegmund (1819-1892), nemački ginekolog akušer. Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski anatom i fiziolog. Curie, Pierre (1859-1906), francuski fizičar, sa svojom ženom Marie Curie SkIodowskom otkrio radijum a sa Henri Antoine Becquerelom (1852-1908) otkrio radioaktivitet i s njima podelio Nobelovu nagradu za fiziku god. 1903. Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935), poljska naučnica, živela u Parizu. Učestvovala je u otkriću radijuma i radioaktivnosti, i sama doprinela izolovanju radioaktivnih elemenata. Laureat dve Nobelove nagrade - za herniju i za fiziku. Curschmann, Heinrich (1846-1910), nemački lekar. Cushing, Harvey (l869-1934), američki neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove grane hirurgije. Cvet, Mihail Semenovič (1872-1926), ruski botaničar i biohemičar, prvi opisao hromatografsku adsorpcionu analizu. Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873), češki komparativni anatom i fiziolog.

Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fiziolog i farmakolog. Sa Ottom Löwyjem, austrijskim farmakologom, dobio Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za otkriće acetilholina i njegove uloge. Dalton, John (1766-1844), engleski fizičar i hemičar. d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940), francuski fizičar i fiziolog.

Darwin, Charles Robert (1839-1882), engleski prirodnjak - zoolog, autor teorije evolucije živih bića. Debré, Robert (1882- ), francuski pedijatar. Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863), nemački histolog. Dere um, Francis Xaviei (1856-1931), američki neurolog. Descemet, Jean (1732-1810), francuski hirurg i anatom. 895

Eponimni rečnik Deschamps, Joseph Francois Louis (1740-1824), francuski hirurg, izumitelj nekih instrumenata. D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949), francuski mikrobiolog, otkrivač bakteriofagije. Dieffenbach, Johann Friedrich (1792-1847), nemački hirurg. Dittrich, Fanz (1815-1859), nemački patolog. Döderlein, Albert (1860-1941), nemački ginekolog. Dogiei, Aleksandar Stanislavovič (1852-1922), ruski histolog i neurolog. Doisy, Edward Adelbert (1893- ), američki biohemičar. Domagk, Karl (1895- ), nemački hemičar, pronalazač sulfonamidske grupe lekova, nosilac Nobelove nagrade. Bonders, Franz Cornelis (1818-1889), holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeñu ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu

prizmatskih stakala u lečenje strabizma. Donowan, Charles (1863-1951), irski Iekar, stručnjak za tropske bolesti. Douglas, James (1675-1742), škotski anatom i opstetričar. Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Iekar i moreplovac. Njegova akcija spašavanja jednog mornara s pustog ostrva poslužila je D. Defoeu kao tema za knjigu o Robinsonu Crusoeu. Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), nemački mikrobiolog. Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896), vrlo značajni nemački fiziolog. Duchenne, Guillaume Benjamin Armand (1806-1875), francuski neurolog. Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski dermatovenerolog. Dupuytren, Guillaume (1778-1835), francuski hirurg, opisao oboljenje koje je po njemu nazvano D. kontraktura.

ðaja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fiziolog, poznat naročito po svojim originalnim i vrlo značajnim radovima u oblasti eksperimentalne hipotermije i veštačke hibernacije. ðorñević, Vladan (1844-1930), srpski Iekar i književnik, osnivač srpskog Crve-

nog krsta, suosnivač Srpskog lekarskog društva, organizator vojnog saniteta i s pokretač modernog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji. Duričić, Ilija (1898-1965), srpski patofiziolog, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Eberth, Karl (1835-1926), nemački patolog, otkrivač uzročnika tifusa (EberthelIa typhi). Ebner, Victor (1842-1925), austrijski anatom. Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemački internist. Eccles, John Carew (1903- ), australijski neurofiziolog, nosilac Nobelove nagrade za istraživanja iz elektrofiziologije nervnih vlakana. Economo, Constantin von (1876-1931), austrijski neurolog. Prvi je opisao (1917) epidemijski letargijski encefalitis (morbus Economo). Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemački anatom i neurolog.

Ehrlich, Paul (1854-1915), nemački bakteriolog i patolog, osnivač teorijske imunologije i tvorac koncepcije o hemioterapiji. Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holandski fiziolog, pronalazač elektrokardiografije; dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski hirurg. Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grčki anatom, uz Herofila najznačajniji lekar aleksandrijske medicinske škole. Erb, Wilhelm (1840-1921), nemački lekar. Esbach, Georges Hubert (1843-1890), francuski lekar.

896

Eponimni rečnik Escherich, Theodor (1857-1911), austrijski pedijatar. Eskulap (lat.), v. Asklepije. Esmarch, Friedrich von (1822-1895), nemački hirurg. Esquirol, Jean Etienne Dominique (1772-1840), francuski psihijatar, borac

za slobodne metode lečenja duševnih bolesnika. Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), švedski biohemičar, nosilac Nobelove nagrade za radove iz oblasti razgradnje šećera. Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?1574), talijanski lekar i anatom. Ewing, James (1866-1943), američki patolog.

Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aquapendente (1533-1619), italijanski anatom. Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von Hilden (1560-1634), nemački lekar i hirurg, unapredio tehniku amputacije. Fahr, Theodor (1877-1945), nemački patolog. Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736), nemački stakloduvač, pronalazač jednog tipa termometarske skale. Fahreus, Robin (1888^ ), švedski patolog i hematolog, uveo metodu sedimentacije eritrocita. Fallopio (Falloppius), Gabriel (1523-1562), talijanski hirurg i anatom. Fallot, Etienne Louis (1850-1911), francuski anatom. Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski internist. Fanconi, Guido (1892- ), švajcarski pedijatar. Faraday, Michael (1791-1867), engleski hemičar i fizičar, jedan od najvećih prirodnjaka prošlog veka. Favre, Maurice (1876-1954), francuski dermatovenerolog. Fechner Gustav Theodor (1801-1887), nemački prirodnjak. Feer, Emil (1864-1955), nemački pedijatar. Fehling, Hermann (1811-1885), nemački hemičar. Feil, André (1889- ), francuski neurolog. Felix Arthur (1887-1956, češko-engleski bakteriolog. Felty, Augustus Roy (1895- ), američki internist. Fergusson, William (1808-1877), najistaknutiji škotski hirurg prelisterske ere.

Filatov, Nil Fjodorovič (1847-1902), ruski pedijatar. Filatov, Vladimir Petrovič (1875-1956), ruski okulist, pronalazač jedne metode keratoplastike i tzv. tkivne terapije Finkelsein, Heinrich (1865-1942), nemački pedijatar. Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kubanski lekar i epidemiolog, prvi otkrio način prenošenja žute groznice. Finney, John (1860-1937), američki hirurg. Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (1903), za uvoñenje aktinoterapije u tečenju tuberkuloze kože. Fischer, Emil (1852-1919), nemački hemičar, nosilac Nobelove nagrade. Flack, Martin William (1882-1931), engleski fiziolog. Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijanski hirurg, prvi opisao po njemu nazvanu bolest tireotoksikozu (kasnije Gravesova odn. Basedowljeva bolest). Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), češki neurolog. Fleisch, Alfred (1892- ), švajcarski fiziolog. Fleming, Alexander (1881-1956), britanski mikrobiolog, otkrivač penicilina; sa Floreyem i Chainom dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Fletcher, Horace (1849-1919), američki fabrikant, izmeñu ostalog pronašao »veštački dentin«. Flexner, Abraham (1866-1959), američki istraživač u oblasti društvenih nauka, autor po njemu nazvanog izveštaja o stanju medicinske nastave u SAD (1910) koji je izazvao radikalnu naučnu i peda-

57 Medicinski leksikon

897

Eponimni rečnik gošku modernizaciju medicinskih fakulteta. Flexner, Simon (1863-1946), američki patolog i mikrobiolog. Flint, Austin (1812-1886), američki lekar. Florence, Albert (1851-1927), francuski farmakolog. Florey, Howard W. (1898-1968), britanski lekar, sa Flemingom i Chainom 1945. god. dobio Nobelovu nagradu za pronalazak penicilina. Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867), francuski fiziolog. Fontana, Abbada Felice (1730-1805), talijanski anatom i filozof. Fordyce, John, (1858-1925), američki dermatolog. Forel, Auguste (1848-1931), švajcarski anatom, psihijatar i seksolog. Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski lekar, pronalazač aparata i metode veslačkog pneumotoraksa. Forsell, Gosta (1876-1950), švedski radiolog. Forssman, John (1868-1947), švedski patolog. Forssmann, Werner (1904- ), nemački hirurg i internista, otkrivač metode kateterizacije srca, nosile Nobelove nagrade za medicinu. Forster, Otfried (1873-1941), nemački neurolog i neurohirurg. Fortner, Joseph (1893- ), nemački veterinar i mikrobiolog. Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster. Fothergill, John (1712-1780), engleski lekar, pronalazač digitalisa. Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hirurg. Fournier, Jean Alfred (1832-1915). francuski dermatolog. Fowler, Thomas (1736-1801), američki lekar.

Fox, George Henry (1846-1910), američki dermatolog. Fracastorio, Girolamo (1483-1553), italijanski lekar, jedan od pionira u oblasti zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv »sifilis«. Francke, Karl (1859-1920), nemački lekar, pronalazač instrumenta za punkciju koštane srži. Frank, Johann Peter (1745-1821), nemački lekar, profesor u Paviji i Beču, autor čuvene enciklopedije preventivne i socijalne medicine, preteča savremenih javnozdravstvenih shvatanja i reformator medicinske nastave. Fränkel, Albert (1848-І916), nemački lekar, identifikovao vrstu streptokoka koji izaziva pneumoniju. Frankenhäuser, Ferdinand (1832-1894), nemački ginekolog. Franklin, Benjamin (1706-1790), američki prirodnjak i državnik. Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemački fizičar. Frei, VVilhelm (1885-1943), nemački dermatolog, opisao test za dijagnostiku lims fogranulomatoze. Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski psihijatar, osnivač psihoanalitičke škole. Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedijatar. Friedländer, Carl (1847-1887), nemački patolog. Friedreich, Nicolaus (1825-1882), nemački lekar. Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hirurg. Fröhlich, Alfred (1871-1953), austrijski neurolog. Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftalmolog.

Gaethgens, Walter (1880-1958), nemački serolog. Gaffky, Georg Theodor August (1850-1918), nemački mikrobiolog. Galenus. (129-199), rimski medicinski enciklopedista, anatom i fiziolog.

Gall, Franz Joseph (1785-1828), nemački anatom i fiziolog, osnivač frenolo-

898

Galli Mainini, Carlos, savremeni argentinski lekar. Galvani, Luigi (17371798), italijanski Ie-

Eponimni rečnik kar i analom, jedan od pionira elektriciteta. Gamaleja, Nikolaj Feodorovič (18591949), ruski mikrobiolog. Ganser, Siegbert (1853-1931), nemački psihijatar. Garland, George Minot (1848-1926), američki internista. Garré, Karl (1857-1928), švajcarski hirurg. Gartner, August (1848-1934), nemački higijeničar i mikrobiolog. Gasser, Johann Laurenz (1723-1765), austrijski anatom. Gaucher, Philippe charles Ernst (1854-1918), francuski lekar. Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), nemački matematičar i astronom. Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850), francuski prirodnjak. Geiger, Hans (1882-1945), nemački fizičar, pronalazač po njemu nazvanog brojača. Gengou, Ostave (1875-1957), francuski mikrobiolog, sa Bordetom opisao Haemophilus pertussis i fenomen fiksacije komplementa. Gerbec, Marko (1658-1718), slovenački lekar, meñu prvima opisao totalni AV-blok srca. Gerlier, Felix (1840-1914), švajcarski lekar. Gerson, Max Bernhard (1881- ), nemačko-američki lekar. Gesner, Conrad (1516-1565), švajcarski prirodnjak i enciklopedista. Getaldiñ, Marin (1566-1626), dubrovački fizičar i matematičar svetskog glasa. Ghon, Anton (1866-1936), češki patolog. Giemsa, Gustav (1867-1948), nemački farmakolog i hemičar. Gierke, Edgar (1877-1945), nemački patolog. Gieson, Ira Thompson van (1866-1913), američki neurolog. Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927), američki dermatolog, opisao tzv. američku blastomikozu. Gimbernat, Manuel Louise Antonio don (1734-1816), španski hirurg i anatom. 57*

Girard, Charles (1855-1916), švajcarski hirurg. Glanzmann, Edmund (1887-1959), švajcarski pedijatar, opisao exanthema subitum odnosno trodnevnu groznicu. Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), nemački alhemičar. Glenard, Francois (1848-1920), francuski lekar. Glisson, Francis (159-1677), engleski lekar (prvi je opisao rahitis). Gliick, Leopold (1854-1904), poljski dermatovenerolog, prvi stručnjak te oblasti u Bosni i Hercegovini, istraživač lepre i endemskog sifilisa. Gmelin, Leopold (1788-1853), nemački fiziolog. Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski neurolog, opisao oboljenje myasthenia gravis pseudoparalytica. Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Goli, Friedrich (1829-1903), Švajcarski anatom, fiziolog i neurolog. Gonin, Jules (1870-1935), švajcarski oftalmolog. Gooñpasture, Ernst William (1886- ), američki patolog. Gordon, Killiam (1863-1929), engleski lekar. Cowers, William Richard (1845-1915), engleski lekar. Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski lekar i anatom. Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), italijanski otorinolaringolog. Graefe, Albrecht (1828-1870), nemački oftalmolog. Graham, George Sellers (1879-1942), kanadski patolog, opisao reakciju i tip tumora koji je po njemu i nazvan. Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski hirurg. Graham, Steel, v. Steel, Graham. Graham, Thomas (1805-1869), engleski hemičar, osnivač koloidalne hernije, Gram, Hans Christoph Joachim (1853-1923), danski lekar. Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), italijanski parazitolog, vrlo zaslužan i za

899

Eponimni rečnik rasvetljavanje prenosa malaričke infekcije. Graves, Robert James (1797-1853), irski lekar, jedan od prvih autora koji je opisao sliku tireotoksikoze. Gravvitz, Paul (1850-1932), nemački patolog. Gregg, Norman McAlister (1892-1966), australijski oftalmolog, opisao rubeolarnu embriopatiju. Griesinger, Wihelm (1817-1868), nemački neuropsihijatar znatno je unapredio sistematiku duševnih oboljenja. Grisogono, Federik (1472-1537), zadarski lekar, prirodnjak i filozof. Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hirurg. Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski internist. Gross, Samuel Weissel (1837-1889), američki hirurg. Grossich, Antonio (1849-1926), italijanski hirurg jugoslovenskog porekla. U Riječkoj bolnici - prvi u svetu - primenio jodnu tinkturu u preoperativnoj pripremi kože bolesnika. Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemački le-

kar i sociolog, jedan od najvažnijih graditelja savremene socijalne medicine. Gruber, Max (1953-1927), nemački higijeničar i bakteriolog. Gruby, David (1810-1898), francuski lekar jugoslovenskog porekla, osnivač medicinske mikologije. Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijanski patolog. Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886), nemački neurolog i psihijatar. Guérin, Camille (1872-1961), francuski veterinar - mikrobiolog. Guillain, Georges (1878-1961), francuski neurolog. Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmolog. Gullstrand, Alvar (1862-1930), švedski oftalmolog, pronalazač »špaltlampe«. Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), nemački internist. Gunn, Robert Marcus (1850-1909), engleski oftalmolog. Gusy, Alired (1865-1957), švajcarski stomatolog, poznat po svojim radovima iz protetike. Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro' log.

Haeckel, Ernst (1834-1919), nemački prirodnjak i filozof monističkog smera, dalje razvio teoriju evolucije. Hahnemann, Samuel (1755-1843), nemački lekar osnivač homeopatije. Haldane, John Berdon Scott (1892-1964), engleski fiziolog, biolog, genetičar i biohemičar. Halleauppeau, Francois Henri (1842-1919), francuski dermatolog. Haller, Albrecht von (1708-1777), švajcarski lekar, fiziolog, prirodnjak enciklopedista i pesnik. Halsted, William Stewart U852-1922), američki hirurg, aseptičku metodu upotpunio uvoñenjem sterilnih rukavica. Hamman, Louis (1877^1946), američki lekar. Hand, Alfred (1868-1949), američki pedijatar.

Hanot, Vicotr Charles (1846-lr896), francuski lekar, po kojem je nazvana hipertrofička forma ciroze jetre. Hansen, Gerhard Henrik Armaner (1841-1912), norveški lekar, otkrivač uzročnika lepre. Harrison, Edward (1766-1838), engleski lekar. Harvey, William (1578-1657), engleski anatom, fiziolog i embriolog, prvi je opisao mali i veliki krvotok. Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni japanski hirurg. Po njemu je nazvan jedan oblik hroničnog tireoiditisa. Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski lekar. Hasselbach, Franz Kaspar (1759-1816), nemački anatom. Haudek, Martin (1880-1931), austrijski radiolog.

900

Eponimni rečnik Havers, Clopton (1657-1702), engleski Iekar i anatom. Hay, Matthew (1855-1932), škotski lekar. Hayem, Georges (1841-1933), francuski hematolog. Head, Henry (1861-1940), engleski neurolog. Heberden, William (1710-1801), engleski lekar, opisao čvoriñe oko zglobova, tipične za neke oblike reumatizma. Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski dermatolog, utemeljitelj dermatologije kao samostalne grane medicine. Hegar, August (1830-1914), nemački ginekolog. Hegglin, Robert Marquard (1907- ), švajcarski internista. Heiberg, Jacob (1843-1888), norveški hirurg. Heidenhain, Martin (1864-1949), nemački anatom. Heine, Jacob von (1800-1879), nemački lekar. Heineke, Walter Herman (1834-1901), nemački hirurg. Heinz, Robert (1865-1929), nemački farmakolog. Heller, Ernst (1877-1964), američki hirurg. Heller, Johann Friedrich (1813-1871), austrijski patolog. Helmholtz, Hermann (1821-1894), nemački fiziolog. Henle, Friedrich Gustav Jakob (1809-1885), nemački anatom. Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910) nemački pedijatar. Heraklit (540-480 pre n.e.), grčki filozof prirode, od njega potiče misao »sve teče«. Hering, Ewald (1834-1918), nemački fiziolog. Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.), grčki lekar, pripadnik aleksandrijske škole, prvi je uveo javne sekcije. Herter, Christian (1865-1910), američki patolog. Hertwig, Oskar (18491922), nemački anatom, embriolog i radiobiolog. Herxheimer, Karl (1861-1941), nemački dermatovenerolog.

Heubner, Otto (1843-1926), nemački pedijatar. Hevesy, George de (1885-1966), mañarski radiobiolog i fizikohemičar, laureat Nobelove nagrade za herniju 1943. god. Heymans, Corneille Jean Francois (1892-1968), belgijski farmakolog, nosilac Nobelove nagrade. Highmore, Nathan (1613-1685), engleski lekar i anatom. Hijmans van den Bergh, Albert Abraham (1869-1943), holandski lekar. Hipokrat (460-377. pre n.e.), grčki lekar, osnivač medicinske škole koja je naročito razvila racionalna shvatanja uzroka oboljenja i trezvene stavove u lečenju. Hippel, Eugen, (1867-1939), nemački oftalmolog. Hirschsprung, Harald (1830-1916), danski lekar. Hirst, George (1909- ), američki mikrobiolog. Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski mikrobiolog i hematolog, učitelj prvih srpskih mikrobiologa i utemeljitelj grane antropološke serologije. His, Wilhelm (1861-1934), nemački lekar. Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski lekar i istaknuti kliničar. Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski lekar. Hoffa, Albert (1859-1907), nemački ortoped. Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nemački lekar. Hofmann, Johan (1857-1919), nemački neurolog, s Werdnigom opisao po njima nazvanu bolest. Holmgren, Emil (1866-1922), švedski histolog. Holzknecht, Guido (1872-1931), austrijski radiolog, jedan od pionira rendgenološke tehnike i dijagnostike; žrtva rendgenskog oštećenja. Homer, Johann Friedrich (1831-1886), švajcarski oftalmolog. Horsley Victor Alexander Haden (1857-19IjS), engleski hirurg, osnivač neurohirurgije kao grane, prvi izveo uspešnu operaciju tumora kičemene moždine. 901

Eponimni rečnik Horsley Victor Alexander Haden Howell, William Henry (1860-1945), (1857-1916), engleski hirurg, osnivač američki fiziolog. neurohirurgije kao grane, prvi izveo us- Hufeland, Christoph Wilhelm (1762pešnu operaciju tumora kičmene mož1836), nemački lekar čije je delo »Makdine. robiotika« prva prevedena medicinska Horton, Bayard Taylor (1895- ), američknjiga na srpski jezik. ki lekar. Houssay, Alberto (1887-1971), argentins- Humboldt, Alexander (1769-1859), značajni nemački prirodnjak, istraživač daki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za lekih zemalja, jedan od poslednjih evmedicinu, koji se naročito istakao istraropskih enciklopedista. živanjem metabolizma ugljenih hidrata. Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i Houston, John (1802-1845), irski hirurg. komparativni an atom. Horton, Bayard Taylor (1895- ), američki lekar. Huntington, George (1851-1916), američHoussay, Alberto (1887-1971), argenki neurolog. tinski fiziolog, nosilac Nobelove na- Hutchinson, Jonathan (1828-1913), enggrade za medicinu, koji se naročito leski pedijatar. istakao istraživanjem metabolizma Huygens, Christian (1629-1695), holandugljenih hidrata. ski fizičar. Houston, John (1802-1845), irski hirurg. Howard, Benjamin Douglas (1840-1900), Hygieâ, grčka božica, kći Asklepa, boga zaštitnika lekara i medicine. američki lekar. Ibn-Sina, v. Avicena. Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski lekar. Inglis, Elsie Maud (1869-1917), škotska lekarka hirurg, sifražetkinja, osnivač i glavni šef organizacije »Bolnice škotskih žena«, koja je mnogo pomogla srpski sanitet u prvom svetskom ratu.

Imhotep, staroegipatski bog zdravlja. Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of talmolog. Ivanovski, Dmitri] Ivanovič, (1864-1920), ruski botaničar i mikrobiolog, prvi pokazao postojanje filtrabilnih virusa kao uzročnika bolesti. Ivy, A.C. (1893- ), američki biohemičar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880), američki lekar i prirodnjak pionir etarske narkoze. Jackson, John Hughlings (1834-1911), engleski neurolog. Jacob, Francois (1920- ), francuski genetičar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937), švedski hirurg. Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843), danski anatom. Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemački dermatolog. Jaffé, Max (1841-1911), nemački biohemičar.

Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrijski internista. Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947), francuski neurolog. Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski dermatolog. Jaspers, Karl (1883-1969), nemački psihijatar i filozof. Javal, Louis Emile (1839-1907), francuski oftalmolog. Jendrassik, Jenö (1858-1921), mañarski neurolog. Jenner, Edward (1749-1823), engleski lekar, pionir vakcinacije. Jeremić, Risto (1869-1952), bosanski hirurg, naročito se istakao brojnim i origi-

902

Eponimni rečnik nalnim radovima u oblasti istorije zdravstvene kulture jugoslovenskih naroda. Joannović, ðorñe (1871-1932), srpski patolog i onkolog, profesor medicinskih fakulteta u Beču i Beogradu. Jobert, Antoine Joseph (1799-1867), francuski anatom. Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska nuklearna fizičarka, nosilac Nobelove nagrade. Joliot, Frederic (1900-1958), francuski nuklearni fizičar, nosilac Nobelove nagrade.

Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953), francuski histolog. Jones, Henry Bence (1813-1873), američki lekar. Joule, James Prescott (1818-1889), britanski fizičar. Jovanović-Batut, Milan (1847-1940), srpski higijeničar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psihijatar i učesnik NOR-a, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Jung, Carl Gustav (1875-1961), švajcarski psiholog i psihijatar.

Kahler, Otto (1843-1893), nemački internista, prvi je opisao mijelom (plazmacitom). Kahn, Reuben Leon (1887- ), američki mikrobiolog - serolog. Kaposi, Moritz (1837-1902), bečki dermatolog mañarskog porekla. Karrer, Paul (1889- ), švajcarski hemičar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja iz oblasti vitamina A i B. Katz, Bernhard (1911- ), engleski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Kayser, Bernhard (1869-1954), nemački oftalmolog. Keith, Arthur (1866-1955), engleski anatom. Kelvin, Lord William (W. Thomson), 1824-1907, škotski fizičar koji se posebno istakao istraživanjima o niskim temperaturama. Kendall, Edwin Calvin (1886- ), američki biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o kortizonu. Kennedy, Foster (1884-1952), američki neurolog. Kepler, Johannes (15711630), nemački astronom i filozof. Kerckring, Theodor (1640-1693), holandski anatom. Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski lekar. Key, John Albert (1890- ), američki hirurg.

Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski hemičar. Kienböck, Robert (1871-1953), austrijski radiolog. Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), nemački otorinolaringolog. Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemački patolog. Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), američki biolog, sociolog i seksolog. Kirschner, Martin (1879-1942), nemački hirurg - ortoped, poznat po metodi ekstenzije koju je razvio na osnovu zamisli R. Klapça. Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japanski mikrobiolog. Klapp Rudolf (1873-1949), nemački hirurg, opisao po njemu nazvanu metodu terapije. Klebs, Edwin (1834-1913), američki mikrobiolog i patolog švajcarskog porekla. Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), engleski histolog, fiziolog, mikrobiolog i epidemiolog jugoslovenskog porekla. Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), američki lekar. Klippel, Maurice (1858-1942), francuski neurolog. Knaus Herman Hubert (1892- ), austrijsko-češki ginekolog, poznat po metodi kontracepcije (sa K. Oginom). Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemački terapeut, jedan od najvažnijih predstavnika tzv. metode prirodnog lečenja -uglavnom primenom vode. 903

Eponimni rečnik Koch, Robert (1843-1910), nemački mikrobiolog, pronalazač temeljnih principa mikrobioloških isptivanja. Dobio NobeIovu nagradu za svoja otkrića u oblasti tuberkuloze. Kocher, Theoñor (1841-1917), švajcarski hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za radove u oblasti štitaste žlezde. Kogoj, Franjo (1894- ), slovenački dermatolog, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, suosnivač naučno-istraživačkih institucija. Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard (1811-1834), nemački lekar i anatom. Kölliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne mački hirurg i fiziolog. Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski astronom nemačkog porekla. Revolucionarno izmenio shvatanje o žemlji i vasioni svojim idejama o heliocentričkom sistemu. Koplik, Henrik (1858-1927), američki pedijatar. Kornberg Arthur (1918- ), američki biolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o biosintezi visokomolekularnih nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom). Korsakov, Sergej Sergejevič (1854-1900), ruski psihijatar. Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevič (1840-1901), istaknuti ruski komparativni anatom i darvinista. Kraepelin, Emil (1856-1926), nemački psihijatar, naročito zaslužan za razgraničenje pojedinih endogenih psihoza. Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), nemačko-austrijski psihijatar i seksolog. Kraške, Paul (1851-1930), nemački" hirurg. Krause, Johann, Friedrich (1833-1910), nemački anatom Wilhelm.

Krause, Fedor (1857-1937), nemački hirurg. Krebs, Hans Adolf (1900- ), nemač-koengleski biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće ciklusa Iimunske kiseline. Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemački neuropsihijatar i antropolog. Kreuz, Lothar (1888- ), nemački ortoped. Kristeller, Samuel (1820-1900), nemački ortpoed. Krogh, Schack August Sternberger (1874-1949), danski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja u oblasti grade i funkcije kapilara. Krompecher, Edmund (1870-1926), mañarski patolog. Krönlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), nemački hirurg. Krönig, Georg (1856-1900), nemački ginekolog. Krukenberg, Friedrich Ernst (1871-1946), nemački patolog. Kruse, Walter (1864-1943). nemački mikrobiolog. Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemački fiziolog, posebno radio na istraživanjima x protoplazme, enzima i retinalnog pigmenta. Kiimmel, Herman (1852-1937), nemački hirurg. Küntscher, Gerhard (1902- ), nemački ortoped. Küpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902), nemački histolog. Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemački lekar. Kiister, Ernst Georg Ferdinand (18391930), nemački hirurg. Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nemački ginekolog.

Labbe, Leon (1832-1916), francuski hirurg.

nje veštačke hipotermije u toku hirurških zahvata.

Laborde, Jean Baptiste Vincent (1830-1903), francuski lekar.

Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski onkolog i radiobiolog.

Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski hirurg, uveo primenu po njemu prozvanog farmakološkog »koktela« za izaziva-

Laënnec, Rene Theophile Hvacinthe (1781-1826), francuski internista i patolog, pronalazač stetoskopa i posredne

904

Eponimni rečnik auskultacije. Znatno je unapredio fizičku dijagnostiku organa grudnog koša. Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Iekar belgijsko-luksemburškog porekla, od 1772. god. do svoje smrti živeo u Varaždinu gde je objavio dva zdravstvenoprosvetna dela. Njegova »Vračtva ladanjska« je prva originalna medicinska knjiga na hrvatskom jeziku. Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829), francuski prirodnjak. Lambl, Vilem Dušan (1824-1895), češki pedijatar, geograf i pisac. Objavio je nekoliko dela o južnim Slovenima. Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), italijanski lekar i anatom. Lanoolt, Edmund (1876-1926), švajcarsko-francuski oftalmolog. Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski lekar. Landry, Jean Baptiste Octave (1826-1865), francuski neurolog. Landsteiner, Karl (1868-1943), američki serolog austrijskog porekla, otkrivač krvnih grupa, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Langenbeck, Bernhard (1810-1887), najistaknutiji predstavnik nemačke hirurške škole 19. veka i učitelj niza velikih hirurga. Langerhans, Paul (1847-1888), nemački patolog. Langhans, Theodor (1839-1915), nemački patolog. Laplace, Prierre Simon (1749-1827), francuski matematičar i astronom. Larrey, Dominique Jean (1766-1842), francuski vojni lekar i hirurg. Lasègue, Ernest Charles (1816-1883), francuski lekar. Laveran, Charles Louis Alphonse (1845-1922), francuski lekar, dobio Nobelovu nagradu za otkriće uzročnika malarije. Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794), francuski hemičar, jedan od otkrivača kiseonika koji je objasnio suštinu procesa gorenja. Lavrentijev, Boris Inokentijevič (1892-1944), ruski neurohistolog. Lavrič, Božidar (1899- ), slovenački hi-

rurg, profesor medicinskog fakulteta u Ljubljani. 3 Laurence, William (1783-1867), engleski hirurg i prirodnjak, preteča teorije o evoluciji živih bića. Lazarević, Laza K. (1851-1890), srpski lekar i pripovedač. Legal, Emmo (1859-1922), nemački lekar. Legg, Thornton Arthur (1874-1939), američki hirurg. Leede, C.S. (1882- ), nemački lekar. Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723), holandski prirodnjak, osnivač mikroskopije kao oblasti istraživanja. Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedijatar. Leishaman, William Borg (1865-1926), engleski vojni kolonijalni lekar i mikrobiolog. Lembert, Antoine (1802-1851), francuski hirurg, pronalazač metode seroseroznog sva. Leopold Christian Gerhard (1846-1911), nemački opstetričar, pronalazač niza akušerskih hvatova. Leriche, Reri (1879-1955), francuski neurohirurg. Let te r er, Erich (1895- ), nemački patolog. Leventhal, Michael Leo (1901- ), američki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po njima prozvan sindrom. Levine, Philip (1900- ), rusko-američki serolog, istakao se istraživanjima o Rhesus-faktoru. Lewandowsky FUx (1879-1921), švedski dermatolog. Leydig, Franz von (1821-1908), nemački anatom i prirodnjak. Ly on, Bethuel Boy d Vincent (1880-1953), američki lekar sa Miltzerom opisao po njima prozvan test. Libman, Emanuel (1872-1946), američki lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po njima prozvan sindrom. Lichtenstein, Louis, savremeni američki patolog. Lieben, Adolf (1826-1914), nemački hemičar. Lieberkühn, Johann Nathaniel (17111856), nemački lekar i anatom. 905

Eponimni rečnik Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti nemački hemičar, posebno značajan u oblasti organske hernije. Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski lekar. Lindau, Arvid, savremeni švedski patolog. Lipič, Franjo (1799-1845), ljubljanski lekar, profesor interne medicine u Padovi i Beču, jedan od istaknutih propagatora perkusije i auskultacije. Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), austrijski dermatolog. Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski hirurg. Lissauer Heinrich (1861-1891), nemački neurolog. Lister, Joseph (1827-1912), engleski hirurg, pronalazač metode antisepse raspršivanjem karbolne kiseline. Liston Robert (1794-1847), škotski hirurg, pronalazač novih instrumenata, prvi u Velikoj Britaniji primenio etarsku narkozu. Littré, Alexis (1658-1726), francuski hirurg. Little, William John (1810-1894), engleski ortoped. Loeb, Jacques (1859-1924), američki biolog nemačkog porekla. Loehlein, Max (1877-1921), nemački patolog, opisao po njemu prozvan »žarišni« nefritis. Löffler, Friedrich (1852-1915), nemački mikrobiolog. Löffler, Wilhelm (1887- ), švajcarski internista. Lomonosov, Afihail Vasiljevič (1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak, osobito fizičar i enciklopedista koji je dao znatni doprinos i razvoju ruskog jezika. Osnivač prvog ruskog univerziteta u Moskvi.

Long, Crafford Williamson (1815-1878), američki hirurg, prvi primenio etar u narkozi. Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski ortoped. Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade za psihologiju, poznat posebno po svojim teorijama o agresiji. Louis, Pierre Charles Alexander (1787-1872), francuski kliničar, jedan od pionira medicinske statistike. Löwi, Otto (1873-1961), austrijski farmakolog, sa Daleom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja u oblasti prenošenja nervnih nadražaja. Luč, Hanri (1855-1925), francuski otorinolaringolog. Ludloff, Karl (1864-1945), nemački ortoped. Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (18161895), istaknuti nemački fiziolog, istakao se osobito u oblasti funkcije bubrega, pronalazač kimografije. Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865), nemački hirurg, opisao po njemu pro-s zvanu anginu Ludovici. Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851), francuski lekar. Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski stomatolog, jedan od pionira primene fluora u prevenciji karijesa zubi. Lunaček, Pavel (1900-1955), slovenački ginekolog, istaknuti organizator partizanskog saniteta i profesor Medicinskog fakulteta u Ljubljani. Luschka, Hubert (1820-1875), nemački anatom. Lautembacher Rene (1884-1968), francuski kardiolog.

Mac Burney, Charles (1845-1913), američki lekar. Macleod, John James Richard (1876— 1935), kanadski naučnik, suotkrivač insulina, koji je s Bantingom podelio Nobelovu nagradu.

Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaustrijski fizičar i psiholog. Maddox, Ernest Edmund (1860-1933), škotski oftalmolog. Madelung Otto Willhelm (1846-1926), neinački hirurg.

906

Eponimni rečnik Magendie, Francois (1783-1855), francuski, fiziolog i patolog. Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski teolog, enciklopedista i lekar egipatskih sultana, autor značajnih dela o čuvanju zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski orijentisane medicine. Majocchi Domenico (1849-1929), italijanski dermatolog. Malgaigne, Joseph Francois (1806-1865), francuski anatom i hirurg. Mallory, Frank Burr (1862-1894), američki patolog. Malpighi, Marcello (1628-1694), italijanski anatom i jedan od najznačajnijih utemeljitelja histologije. Manson, Patrick (1844-1922), britanski lekar, stručnjak za tropske bolesti. Mantoux, Charles (1877-947), francuski lekar. Marchesani Oswald (1900-1953), nemački oftalmolog. Marchiafava Ettore (1847-1935), italijanski patolog i hematolog. Marfan, Jean Bernard Antoine (1858— 1942), francuski pedijatar. Marie, Pierre (1853-1940), francuski neurolog. Ma r rio t te» Edme (1620-1684), francuski fizičar i botaničar, dao važne doprinose anatomiji čoveka. Mazzini, Luis Yolando (1894- ), američki serolog. May, Richard (1863-1937), nemački internista, s Grünwaldom pronašao po njima prozvanu tehniku bojenja. Mayerson, Manfred Martin (1916- ), američki serolog. Mayo, William James (1861-1939), jedan od braće Mayo, američki hirurg i suosnivač čuvenog hirurškog centra u Rochesteru (SAD). I njegov mladi brat Charles Horace (1865-1939) bio je istaknuti hirurg. Meckel, Johann Friedrich (1781-1833), nemački anatom i hirurg, unuk nemačkog lekara i prirodnjaka Joahanna Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel mlañi opisao je divertikulum, koji je po njemu nazvan. Mečnikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i prirodnjak (najviše živeo u Parizu), otk-

rivač fagocitoze, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Medin, Oskar (1847-1927), švedski pedijatar. Meduna, Ladislaus, savremeni mañarski lekar. Meibom, Heinrich (1638-1700), nemački lekar, anatom i profesor !storije i filologije. Meigs, J. V. (1892-1963), američki ginekolog, poznat po vrsti tumora koju je opisao. Meinicke, Ernst (1878-1945), nemački lekar i serolog. Mellanby Adward (1884-195), istaknuti engleski farmakolog i organizator istraživačkog rada. Meltzer, Samuel James (1851-1920), američki farmakolog sa B.B.V. Lyonom opisao po njima prozvan test. Mendel Gregor (1822-1884), moravski opat i prirodnjak, osnivač savremene genetike i otkrivač temeljnih zakona nasleñivanja. Mendeljejev, Dimitrij Ivanovič (1819-1887), ruski hemičar koji je istovremeno, ali nezavisno od nemačkog hemičara Lothara Meyera, izradio periodički sistem elemenata. Menière, Prosper (1799-1862), francuski lekar. Meser, Franz Anton (1734-1815), austrijski lekar, osnivač učenja o tzv. animalnom magnetizmu, u stvari preteča lečenja hipnozom. Meulengracht, Einar (1887- ), danski internista. Meyerhof, Otto (1884-1951), nemački fiziolog (kao izbeglica preselio se u SAD), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski neuropsihijatar. Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski dermatolog. Miescher Johann Friedrich (1844-1895), švajcarski fiziolog. Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905), poljski hirurg, jedan od pionira grudne hirurgije. Millon, Nicolas Eugene August (1812— 1867), francuski hemičar. 907

Eponimni rečnik Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven- Morgagni, Gianbatista (1682-1771), italiski mikolog, autor mnogih značajnih rajanski lekar osnivač savrmene patološdova iz ove oblasti, političar marksističke anatomije i autor epohalnog dela o ke orijentacije. »sedištu bolesti«. Milroy, William Forsyth (1855-1942), Moro, E. (1874-1951), nemački pedijatar. američki internista. Mitchell/Silas Weir (1829-1914), američ- Morton, William Thomas Greene (1819-1869), američki zubar, prvi priki neurolog. menio etarsku narkozu. Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski Morvan, Augustin Marie de Lannitis bakteriolog. (181-1897), francuski lekar. Moebius, Paul Julius (1853-1907), neMoschcowitz EH (1879- ), američka Iemački neurolog. karka hematolog. Moli, Jakob Anton (1832-1914), holandski oftalmolog. Moynihan Berkeley George Andrew Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887), (1866-1936), engleski hirurg, pronalanemački internista. zač novih instrumenata i postupaka. Mönckeberg, Johann Georg (1877-1925), Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrijnemački patolog. ski lekar pionir organizacije hitne poMohdor, Henri (1835-1962), francuski moći i modernog transporta ranjenika. anatom. Istakao se i kao šef misija u srpskim raMonod, Jacques (1910- ), francuski genetovima za osloboñenje. tičar, nosilac Nobelove nagrade. Monteggia, Giovanni Batista Miiiler, Johannes (1801-1858), nemački anatom i fiziolog, jedan od osnivača sa(1762-1815), italijanski hirurg. Mooser, Hermann (1841-1871), švajcar- vremenih eksperimentalnih metoda u ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao biomedicinskim naukama. Miiller, Paul Herman (1899-1965), švaj-s carski murini tip pegavca. Moarax, Viktor (1867-1930), nemački of- hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz- medicinu za otkriće insekticid-nog dejstva ročnika jedne vrste konjunktivitisa. DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemački hirurg. Naffzlger, Howard Christian (1884-1956), američki hirurg. Nagel, Williabald (1870-1911), nemački oftalmolog* Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nemački ginekolog i opstetičar. Naegeli, Otto (1871-1938), švajcarski hematolog. Najjar, Victor, savremeni američki pedijatar. Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemački internista. Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg, s A. Odelbergom opisao po njima nazvan sindrom. Negre, Čamilo (1861-1927), italijanski neurolog. 908

Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski patolog. Negro, Camillo, savremeni italijanski neurolog, opisao niz novih znakova i fenomena. Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nemački patolog. Neisser, Albert (1855-1916), nemački dermatolog, prvi opisao po njemu prozvane diplokoke. Neisser, Max (1869-1938), nemački mikrobiolog. Nélaton, Auguste (1807-1873), francuski hirurg. Nelson, Robert Armstrong 22- ), američki serolog. Nernst, Walter Hermann (1864-1941), nemački fizičar.

Eponimni rečnik Nessler, A. (1827-1905), nemački hemičar. Neubauer, Robert (1895- ), slovenački fiziolog, jedan od pionira modernog lečenja kao i epidemioloških istraživanja tuberkuloze u Jugoslaviji. Neumann Isidor (1832-1906), austrijski dermatovenerolog, bavio se i specifičnom patologijom Bosne i Hercegovine. Newton, Isaac (1643-1727), veliki engleski fizičar. Nicolaier, Arthur (1862- ), nemački internista. Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski dermatolog. Nic olle , Ch ar le s Jule s He nr i (1866-1936), francuski mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće da vaši prenose pegavac. Niehans, Paul (1882-1971), švajcarski urolog, poznat po svojoj terapiji svežirn embrionalnim ćelijama. U prvom balkanskom ratu bio u Srbiji na čelu jedne misije Crvenog krsta. Niemann, Albert (1880-1921), nemački pedijatar. Nightingale, Florence (1823-1910), engleska javna radnica i dobrotvorka, osnivač modernog sestrinstva.

Nikolski, Pjotr Vasiljevič (1858-1940), ruski dermatolog. Nissen, Rudolf (1896- ), američko-švajcarski hirurg nemačkog porekla. Nissl, Franz (1860-1919), nemački psihijatar. Nobel, Alfred (1833-1896), švedski hemičar i industrijalac, utemeljitelj po njemu prozvane zadužbine. Nocard, Edmund Isidore Etiehne (1850-1903), francuski veterinar i mikrobiolog. Nocht, Bernhard (1857-1945), nemački higijeničar, osnivač poznatog Instituta za tropske bolesti u Hamburgu. Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog porekla američki bakteriolog i serolog. Nonne, Max (1861-1959), nemački neurolog. Noorden, Karl von (1858-1944), nemački gastroenterolog. Nothnagel, Hermann (1841-1905), nemački lekar, profesor interne medicine u Beču. Nuck, Anton (1650-1692), holandski anatom. Nylander, Claes (1835-1907), švedski hemičar.

Obermeier, Otto Hugo Franz (1834-1873), nemački lekar. Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski internista, opisao indikansku probu. Ochoa, Severo (1905- ), špansko-američki fiziolog i biohemičar, s A. Kornbergom dobio Nobelovu nagradu za istraživanja o DNS i RNS. Ochsner, Albert John (1858-1925), američki hirurg. Ochsner, Edward William (1896- ), američki hirurg, pronalazač niza hirurških instrumenata. Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar i fiziolog. Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemački fizičar. Pronašao zakon kojim se može izračunati jačina električne struje u kolu, kada su poznati napon na krajevima kola i otpor kola.

Olivecrona Herbert Axel (1891- ), švedski neurohirurg. Oliver, William Silver (1836-1908), engleski vojni lekar. Ombredanne, Louis (1871-1956), francuski hirurg. Oppenheim, Hermann (1858-1919), nemački neurolog. Oppenheim Moritz (1876-1949), austrijsko-američki dermatolog, sa E. Urbachom opisao necrobiosis lipoidica diabeticor. Orbeli, Leon Abgarovič (1882- ), ruski fiziolog, bliski saradnik Pavlova. Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski internista. Osier, William (1849-1919), kanadsko-engleski internista, jedan od najvećih kliničara svog doba. 909

Eponimni rečnik Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemački

hemičar, dobitnik Nobelove nagrade.

Pacchioni, Antonio (1665-1726), italijanksi anatom, Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi anatom. Paget, James (1814-1899), engleski hirurg. Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski patolog. Pancoast Henry (1875-1939), і radiolog. Pancoast William (1835-1897), američki hirurg. Pančić, Josif (1811-1888), lekar i čuveni srpski prirodnjak, jedan od osnivača Srpskog učenog društva. Pandy, Koloman (1868-1944), mañarski psihijatar. Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fiziolog. Papenheim, Arthur (1870-1916), nemački lekar. Paracelsus, Teophrastus, Bombastus von Hohenheim (1493-1541), renesansni lekar i alhemičar, nazvan »Lutherom medicine«. Pare, Ambroise (1510-1592), francuski vojni hirurg, vrlo zaslužan za preporod hirurgije i njen napredak u XVI veku. Parinaud, Henri (1844-1905), francuski oftalmolog. Parkinskon, James (1775-1824), britanski lekar. Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883), francuski pedijatar. Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski lekar, prvi opisao tireotoksikozu. Passavant, Phillip Gustav (1815-1893), nemački hirurg. Pasteur, Louis (1822-1895), francuski hemičar i biolog, osnivač savremene mikrobiologije i imunologije. Paul, Gustav (1859-1935), austrijski internista. Pauling Linus Carl (1901- ), američki hemičar i fizičar, dobitnik Nobelovih nagrada za herniju i za mir. Pavlik, Karei (1849-1894), češki ginekolog.

Pavlov, Ivan Petrovič (1849-1936), ruski fiziolog, autor učenja o uslovinim refleksima, nosilac Nobelove nagrade. Payr, Erwin (1871-1946), nemački hirurg. Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg. Peičić, Konstantin (1802-1882), srpski lekar, preteča ideje o zdravstvenom osiguranju neimućnih grañana. Penfield Wilder Graves (1841- ), kanadski neurohirurg. Perthes, georg (1869-1927), nemački hirurg i radiolog. Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski hirurg. Petri, Julius Richard (1852-1921), nemački mikrobiolog* Pettenkofer, Max von (1818-1901), nemački higijeničar i fiziolog, jedan od osnivača savremene naučne higijene. Peutz, Johann (1886- ), holandski internista. Peyer, Johann Conrad (1653-1712), švajcarski anatom. Pfeiffer, Richard (1858^-1945), nemački x mikrobiolog. Pflüger, Eduard Friedrich Wilhelm (1829-1919), nemački fiziolog. Pick, Friedel (1867-1926), praški internist. Pirogov, Nikolaj Ivanovič (1810-1881), istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao jednu metodu amputacije stopala. Pirquet, von Clemens (1874-1929), austrijski pedijatar, naročito se istakao u oblasti ishrane odojčadi i alergije. Piskaček, LudwJg (1854-1932), bečki ginekolog-akušer češkog porekla. Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski internist. Placido, A. portugalski oftalmolog iz 19. veka. Planck, Max (1858-1947), nemački fizičar, nosilac Nobelove nagrade. Palatter, Felix (1536-1614), švajcarski lekar, reformator sistematike bolesti i medicinske nastave, pionir savremenijih shvatanja o duševnim bolestima.

910

Eponimni rečnik Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemački mikrobiolog. Plenčić, Marko Antonije (1705-1786), slovenački lekar, profesor u Beču, autor vrlo savremene (spekulativnim a ne eksperimentalnim putem dobivene) koncepcije o specifičnim uzročnicima zaraznih boleWi. Plummer, Henri Stabkey (1874-1937), američki internista. PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), francuski lekar i fizičar. Politzer, Adam (1835-1920), austrijski otorinolaringolog, jedan od osnivača ove grane u savremenoj medicini. Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski hirurg. Pot ain, P ierre Carl Edouar d (1825-1901), francuski lekar. Pott, Percival (1713-1788), engleski hirurg. Poupart, Francois (1616-1708), francuski anatom i hirurg. Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engleski bakteriolog nemačkog porekla.

Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853), francuski hirurg. Pregl, Fritz (18691930), austrijski hemičar. Prelog, Vladimir (1906- ), švajcarski hemičar hrvatskog porekla, nosilac Nobelove nagrade. Priessnitz, Vincenz (1790-1851), nemački seljak i narodni lekar. PriestleY, Joseph (1733-1804), engleski hemičar, jeda od otkrivača kiseonika. Pringle, John-James (1855-1922), engleski dermatolog. Prowazek, Stanislaus von (1875-1915), mikrobiolog češkog porekla, posebno se bavio rikeciozama. Pupin, Mihailo (1858-1935), američki naučnik jugoslovenskog porekla. Naročito se istakao pronalascima u oblasti elektrotehnike i radiologije. Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869), češki lekar, fiziolog i prirodnjak. Purtscher, Otmar (1854-1927), američki oftalmolog.

Queckensedt, Hans, (1916- ), nemački lekar. Quenu, Edouard (1897- ), francuski hirurg. Quervain, Fritz de (1868-1940), švajcarski hirurg.

Quick, Armand James (1894- ), američki lekar i biohemičar. Quineke, Heinrich Irenaeus (1842-1922), nemački internist.

Radoničić, Karlo (1879-1935), hrvatski internista, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Radosavljević, Aleksandar (1877-1956), srpski pneumolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogrdu Ramazzini, Bernardino (1633-1714), italijanski lekar, prvi je sistematski obradio područje profesionalnih bolesti. Ramon, Gaston Leon (1886-1963), francuski mikrobiolog i serolog. Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922), španski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Ramsay, William (1852-1916), engleski hemičar, nosilac Nobelove nagrade.

Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), nemački hirurg. Ranke, Karl Ernst (18701926), nemački lekar. Njegova podela tuberkuloze na stadije je pozitivno uticala na razvoj znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis Antoine (1835-1922), francuski anatom. Rathke, Martin Heinrich (1793-1860), nemački lekar i prirodnjak. Rauchfuss, Karl Andrejevič (1835-1915), ruski pedijatar. Raynaud, Maurice (1834-1880), francuski lekar. Razes (Al Raži) (850-923), arapski lekar persijskog porekla,, veliki kliničar. autor čuvenog dela o boginjama. 911

Eponimni rečnik Read, Jay Marion (1889- ), američki lekar. Reaumur, Rene Antoine Ferchault (1683-1757), francuski fizičar i entomolog, enciklopedijski prirodnjak. Recklinghausen, friedrich Daniel von (1833-1910), nemački lekar i patolog. Reclus, Paul (1847-1914), francuski hirurg. Reed, Walter (1851-1902), američki vojni lekar i bakteriolog, zaslužan za proučavanje prenošenja žute groznice. Reichstein, Tadeusz (1897- ), švajcarski hemičar poljskog porekla, s Kendallom i Henchom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja o hormonima nadbubrežne žlezde. Reiter, Hans (1881-1969), nemački lekar. Opisao je sindrom negonoroičkog uretritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji nosi njegovo ime. Reil, Johannes Christian (1759-1813), nemački anatom. Remak, Robert (1815-1865), nemački neuroanatom i embriolog. Rendu, Henry (1844-1902), francuski internista. Retzius, Anders Adolf (1796-1860), švedski anatom i fiziolog. Retzius, Magnus Gustav (1842-1918), švedski anatom. Reverdin, Jacques Louis (1842-1908), švajcarski hirurg i patolog. Richet, Paul Robert (1850-1935), francuski fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o anafilaksiji. Ricker, Gustav (1870-1948), nemački patolog, osnivač tzv. relacione patologije. Ricketts, Howard Taylor (1871-1910), američki mikrobiolog; posebno se bavio istraživanjem uzročnika pegavaca i njemu sličnih oboljenja. Riedel, Bernhard (1846-1916), nemački hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan, oblik hroničnog tireoiditisa. Rikli, Arnold (1823-1906), švajcarski terapeut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmosferske lečenje, kombinaciju hidrohelioi aeroterapije. Ringer/Sidney (1834-1910), britanski farmakolog. Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), nemački psihijatar. 912

Riolan, Jean (1580-1657), francuski anatom. Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), nemački fiziolog. Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski patolog. Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), italijanski pedijatar. Robertson, Argyll Douglas (1837-1904), škotski oftalmolog. Robinson, Robert (1883-1941), engleski biohemičar. Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemački internist. Roger Bacon (1215-1294), engleski enciklopedista, prirodnjak i filozof. Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti austrijski patolog, jedan od stubova tzv. mlañe bečke medicinske škole. Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski anatom. Rollier, Henri Auguste (1874-1954), švajcarski lekar, osnovao prve helioterapijske ustanove za lečenje osteoartikularne tuberkuloze. Romanovski, Dimitrij Leonidovič (1861-1921), ruski internista i mikrobio/bg. Romberg, Moritz Henrich (1795-1873), nemački neurolog. Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925), nemački fizičar, 1895. god. otkrio x-zrakove, koji su po njemu nazvani. Rorschach, Hermann (1884-1922), švajcarski psihijatar. Rosenbach, Anton Julius (1842-1923), nemački hirurg. Rosenbach, Ottomar (18511907), nemački internista. Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski lekar i biohemičar austrijskog porekla. Roser, Wilhelm (1817-1888), nemački hirurg. Rosolimo, Grigorij Ivanovič (1860-1928), ruski neurolog. Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni lekar, parazitolog, dobio Nobelovu nagradu za otkriće mehanizma prenošenja malarije. Rouget, Charles (1824-1904), francuski fiziolog.

Eponimni rečnik Rous, Francis Peyton (1879-1970), američki patolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za istraživanja o virusnoj etiologiji nekih malignih tumrora. Roussy, Gustave (1874-1948), francuski patolog i onkolog. ROUX, César (1857-1934), švajcarski hirurg, naročito zaslužan za terapiju apendicitisa. ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933), francuski mikrobiolog, saradnik Pasteura; imao je naročito zasluga u istraživanju imunoloških pojava kod difterije. Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hirurg. Rubner, Max (1854-1932), nemacW fiziolog. Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski anatom.

Rumpel, Theodor (1862-1923), nemački internista. Runge, Fried Hc h Ferdinand (1795-1867), značajni nemački hemičar, jedan od osnivača organske hernije. Russel, William (1852-1940), škotski Iekar. Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski fizičar - atomista, dobitnik Nobelove nagrade za herniju 1908. god. Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski anatom. Ružička, Leopold (18871977), švajcarski hemičar jugoslovenskog porekla. Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hirurg, jedan od pionira gastroenteralne hirurgije.

Saboauraud, Raymond Jacques Adrien (1864-1938), francuski mikolog - dermatolog. Sachs, Bernard (1858-1944) američki neurolog, koji je s Tayem opisao porodičnu amaurotičku idiotiju. Sachs, Hans (1877-1945), nemački serolog, s Georgijem opisao po njima prnzvanu reakciju. Sahli, Hermann (1856-1933), švajcarski lekar-internista, konstruisao hemoglobionometar. SaIk, Jonas (1914- ), pronalazač prve uspešne vakcine protiv poliomijelitisa. Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), američki mikrobiolog. Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski patološki anatom, decenijama profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Santorini, Giovanni Domenico (1681— 1737), italijanski anatom. Santorio, Santorio (1561-1636), istarski lekar, profesor u Padovi, osnivač kvantitativnih metoda u fiziologiji i prve sprave za merenje pulsa, termometra itd. Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), nemački hirurg, posebno se istakao u oblasti grudne hirurgije. Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski anatom, hirurg i oftalmolog.

Schanz, Alfred (1868-1931), nemački ortoped. Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemački mikrobiolog, otkrivač blede spirohete, uzročnika sifilisa. Schauman, Jo r gen (1879-1953), švedski dermatolog. Schauta, Friedrich (1849-1919), bečki ginekolog. Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), švedski hemičar, otkrio kiseonik. Schick, Bela (1877-1967), američki pedijatar mañarskog porekla. Schimmelbusch, Curt (1860-1895), nemački hirurg. Schlatter, Carl (1864-1934), švedski hirurg. Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), nemački hirurg i pisac. Schlemm, Friedrich (1795-1858). nemački anatom. Schlesinger Wilhelm (1869-1900), austrijski internista. Schloffer, Herman (1868-1937), nemački hirurg. Schmidt Adolf (1865-1918), nemački internista. Schmieden, Victor (1874-1947), nemački hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punkciji, šavu creva i perikardektomiji.

58 Medicinski leksikon

Eponimni rečnik Schoenlein, Johannes Lucas (1793— 1864), istaknuti nemački kliničar. Schottmüller, Hugo (1867-1936), nemački internista. Schüller, Arthur (1874- ), austrijski neurolog. Schultz, Werner (1878-1947), nemački internista. Schwann, Friedrich Theodor (1810-1882), nemački anatom i histolog. Schwartže, Herman (1837-1910), nemački otolog. Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788), !talijanski lekar i prirodnjak, više godina bio rudarski lekar u Id rij L Secenov, Ivan Mihailovič (1829-1905), ruski fiziolog, posebno istraživao centralni nervni sistem. Sedov, Leonid Ivanovič (1907- ), ruski fizičar i pronalazač, otac »Sputnika«. Seignette, Pierre (1660-1719), francuski apotekar. Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog mañarskog porekla, poznat po svom učenju o adaptacionom sindromu i ulozi stresa. Semenov, Nikola] Nikolajevič (1896- ), ruski hemičar, dobitnik Nobelove nagrade. Semmelweis, Ignac Füllöp (1818-1865), mañarski ginekolog - akušer, pionir antiseptičkog metoda u borbi protiv puerperalnih infekcija. Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski eksperimentalni fiziolog. Sharpey, William (1802-1880), škotski anatom. Sherrington, Charles Scott (1859-1952), engleski eurofiziolog, s Adrianom podeho Nobelovu nagrdu za medicinu. Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mikrobiolog. Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), engleski anatom. Siegemundin, Justine (1648-1705), nemačka babica, znatno unaprediferporo diljsku tehniku, Sigerist, Henry (1891-1957), švajcarski istoričar medicine i stručnjak za socijalnu medicinu. Silvester, Henry Robert (±828-1308), engleski lekar. 914

Simmonds, Morris (1355-1925), nemački patolog. Simpson, James Young (1811-1870), britanski ginekolog - akušer, pionir primene anestezije u porodiljstvu. Sippy, Bertram Walter (1866-1924), američki internista. Sjögren, Henrik Samuel Courad (1899-1939), švedski oftalmolog. Skene, Alexander (1838-1900), američki ginekolog. Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski internista češkog porekla, pionir fizikalne dijagnostike. Smellie, William (1697-1763), engleski ginekolog - akušer. Soddy, Frederick (1877-1956), engleski fizikohemičar, dobio Nobelovu nagradu za radove iz oblasti radioaktivnih izotopa, Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), italijanski prirodnjak. Spatz, Hugo (1888- ), nemački neuropatolog. Spemann, Hans (1869-1941), nemački zoolog i eksperimentalni embriolog. Speranski, Aleksej Dimitrijevič s (1888-1961), ruski patofiziolog, učenik Pavlova. Spieghel (Spigelius), Andrien van der (1578-1625), belgijski anatom. Spielmeyer, Walter (1879-1935), nemački psihijatar. Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nemački lekar i hemičar. Stannins, Herman Friedrich (1803-1883), nemački fiziolog. Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski lekar. Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski oftalmolog. Stensen (St e no), Niels (1638-1686), danski lekar i anatom. Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski patplog. Still, George Frederick (1868-1941), engleski pedijatar. Stokes, William (1804-1978), dublinski internista.

Eponimni rečnik Strassmann, Paul Ferdinand (1866— 1938), nemački ginekololog Straus, Isidore (1845-1896), francuski lekar, pronalazač specifične reakcije za dijagnostiku malleusa. Strong, Richard Pearson (1872-1948), američki mikrobiolog i epidemiolog. Bio je šef američke misije za borbu protiv pegavca u Srbiji 1915. god. Strümpel, Adolf Gustav (1853-1925), američki internista i neurolog nemačkog porekla. Subbotić, Vojislav (1859-1923), istaknuti srpski hirurg, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudeck, Paul (1866-1938), nemački hirurg.

Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho* landski lekar i botaničar, vrlo uticajni kliničar i nastavnik, osnivač medicinske škole u Beču, koja je zračila u mnoge zemlje Evrope. Sydenhzam, Thomas (1624-1689), značajni engleksi lekar, obnavljač nekih hipokratskih ideja. Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614— 1672), holandski lekar, istaknuti jatrohemičar. Szent György, Albert (1893- ), mañarski fiziolog i eksperimentalni farmakolog. Nosilac Nobelove nagrade za medicinu za radove u oblasti oksidacionih procesa u ćeliji, kao i u oblasti uloge vitamina C.

Šahović, Ksenofon (1898-1956), srpski patolog i onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Štampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-

venski higijeničar i stručnjak za socijalnu medicinu, stekao velike zasluge za organizaciju preventivno-medicinske službe u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog. Talma, Sape (1847-1918), holandski lekar. Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psihijatar slovačkog porekla (živeo niz godina u jugoslovenskim zemljama), jedan od istaknutih učenika S. Freuda. Tay, Waren (1843-1927), engleski oftalmolog. Tenon, Jacques Rene (1724-1816), francuski hirurg i patolog. Tesla, Nikola (1856-1943), američki pronalazač, jugoslovenskog porekla, u oblasti elektriciteta dao izvanredno značajne i originalne priloge, od kojih su neki od značaja i za medicinu. Theilr, Max (1.899--), američki mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za spravljanje prve vakcine protiv žute groznice. Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ), švedski biohemičar, laureat Nobelove nagrade za istraživanja o oksidacionim enzimima. Thibierge, Georges (1856-1926), francus-

ki dermatolog. Thiersch. Karl (!§22-1895), nemački hirurg. Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fiziolog Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britanski ortoped. Tiselius, Arne (1902-1971), švedski biohemičar, nosilac Nobelove nagrade za istrživanje o se minskim proteinima i za metodu elektroforeze. Tissot, Simon Andrë (1728-1797), švajcarski lekar i zdravstveni prosvetitelj. Njegovo delo »Avis au peuple«, popularni saveti za čuvanje zdravlja, prevedeno je na mnoge jezike i poslužilo je i I. K. Lalangueu kao primer za njegove zdravstveno-prosvetitdjske spise. Todorović, Košta (1887-1970), srpski infektolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Traube, Ludwlg (1818-1876), nemački internista. Trendelenburg, Friedrich (1844-1924), nemački hirurg.

58*

915

Eponimni rečnik Trousseau, Armand (1801-1867), francuski internist.

Tyndall, John (1820-1893), engleski fizičar.

Unna, Paul (1850-1929), nemački dermatolog. Valleix, Francois (1807-1853), francuski lekar. Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), italijanski ânatom. Vaquez, Henri Louis (1860-1936), francuski internista. Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski anatom. Vater, Abraham (1684-1751), nemački anatom. Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski hirurg. Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564), flamanski lekar, profesor u Padovi, preporoditelj anatomije, su velikim uticajem i na napredak drugih grana medicine. Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski dermatolog.

Vieussens, Raymond de (1641-1715), francuski lekar i anatom. ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), francuski vojni lekar, uspeo da dokaže da je tuberkuloza infektivna bolest. Vincent, Jean Henri (1862-1900), francuski lekar. Virchow, Rudolf (1821-1902), nemački patolog i antropolog, utemeljitelj tzv. celularne patologije. Volhard, Franz (1872-1950), nemački internista - nefrolog. Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski fizičar, posebno se istakao radovima u oblasti elektriciteta. Vujić, Vladimir (1894-1953), srpski neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Wagner- Jauregg, Julius Ritter von (1875-1940), austrijski neuropsihijatar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za uvoñenje piretoterapije u tretiranju neurosifilisa. Waldeyer, Heinrich Wilhelm von (1836-1921), nemački anatom. Warburg, Otto (1883-1970), američki fiziolog nemačkog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Wartenberg, Robert (1887-1956), američki neurolog nemačkog porekla. Zauzimao se da se refleks poznat kao Lassegueov nazove Lazarevićev refleks. Wasserman, August Paul (1866-1925), nemački mikrobiolog i serolog. Water-house, Herbert (1864-1931), škotski lekar. Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), nemački anatom i fiziolog. Keigert, Karl (1845-1904), nemački patolog.

Weil, Edmund (1880-1922), praški mikrobiolog. Weinberg, Michel (1868-1940), francuski patolog. Weismann, August (1834-1915), nemački lekar i biolog, posebno se bavio teorijom evolucije. Wells, Thomas Spencer (1818-1897), britanski hirurg. Wenckebach, Karl Friedrich (1864-1940), holandski internista, prvi opisao i objasnio bolest beriberi. Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), nemački lekar. Wernicke, Carl (1848-1905), nemački neurolog. Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski ginekolog. Westphal, Alexander Karl Otto (1863-1941), nemački psihijatar. Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osnivač savremene hirurgije u Hrvatskoj,

916

Eponimni rečnik profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Widal, Fernand (1862-1929), francuski Iekar - internita, otkrio reakciju aglutinacije u obolelih od crevnog tifusa. Willis, Thomas (1621-1675), engleski anatom. Wilson, Samuel Alexander Kinnier (1878-1936), engleski neurolog.

Winslow, Jacques Benigne (1669-1790), francuski anatom. Wirsung, Johann Georg (1600-1643), nemački lekar. Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), ruski anatom i fiziolog. Wright, Almroth Edward (1861-1947), engleski mikrobiolog. Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemački filozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943), švajcarski lekar, stručnjak za tropske bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930), nemački ginekolog. Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), nemački patolog. Zeik Carl (1816-1888), nemački optičar i industrijalac. Zenker, Konrad (1894- ), nemački histolog.

Ziehl, Franz (1857-1926), nemački neurolog. Zinsser, Hans (1878-1940), američki bakteriolog, stručnjak za rikecioze, član američke misije protiv pegavca u Srbiji za vreme prvog svetskog rata. Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski ginekolog nemačkog porekla. Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrijski anatom.