Istorijska čitanka: Osmansko carstvo

NASTAVA MODERNE ISTORIJE JUGOISTO^NE EVROPE

Dodatni nastavni materijali

Osmansko carstvo

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Ottoman Empire, Thessaloniki 2005. Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca Lektura i korektura: Ratomir Despotovi} Prelom i {tampa: Cicero, Beograd Tira`: 1500 primeraka Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Original English Edition: CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras Executive Director: Nenad Sebek Director of Programmes: Sheila Cannon Project Co-ordinator: Maria Mylona Project Administrator: Theano Savvaoglou English Language Proofreader: Ruth Sutton Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their individual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies. Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE) Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822 email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-058-X

MAPA 1: JUGOISTO^NA EVROPA

4

OSMANSKO CARSTVO

5

PREDGOVOR Upravni odbor Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, CDRSEE) `eli da zahvali saradnicima koji su svojim znawem i zalagawem u~estvovali u sastavqawu ove serije priru~nika. Najve}i doprinos dala je profesor Kristina Kuluri, koordinator i urednik ove edicije, bez ~ije bi upornosti, stru~nosti, strpqivog rada sa saradnicima, odlu~nosti, ali i strastvenog li~nog interesovawa ~itav ovaj projekat bio nezamisliv. [estoro prire|iva~a, profesori Halil Berktaj i Bogdan Murgesku (Osmansko carstvo), dr Mirela Luminica Murgesku (Nacije i dr`ave u jugoisto~noj Evropi), profesori Valerij Kolev i Kristina Kuluri (Balkanski ratovi) i Kre{imir Erdeqa (Drugi svetski rat), neumornim su i po`rtvovanim radom savladavali mnoge prepreke na koje su nailazili u protekle dve i po godine; plod wihovog rada su istorijske ~itanke koje dr`ite pred sobom. Upravni odbor ovom prilikom `eli da im najsrda~nije zahvali za saradwu i samopregorni rad. Osim wih, upravni odbor `eli da pomene i one saradnike koji su prikupqali materijal za ove ~itanke, wih ~etrnaestoro iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope. Najtoplije im zahvaqujemo za sate i sate koje su proveli pretra`uju}i gra|u po arhivima i bibliotekama i privatnim zbirkama – zahvaquju}i wima i imamo tekstove i ilustracije sabrane u ovoj ediciji. Poseban dug imamo i prema onim nastavnicima istorije koji su ocewivali i kritikovali ove priru~nike jo{ dok se na wima radilo, a treba da pomenemo i ~lanove Komisije za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, koji u ovom projektu u~estvuju od samog wegovog pokretawa 1998. godine. Profesor Robert Stradling, profesor Marija Todorova, profesor Peter Vodopivec i Ivan Vejvoda dali su stru~nu recenziju i detaqne komentare na sadr`aj sva ~etiri na{a priru~nika, i time znatno doprineli wihovoj solidnosti i nepristrasnosti. Kona~no, posebnu zahvalnost upravni odbor duguje i osobqu Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, koje je s ogromnim trudom pratilo ovaj poduhvat od samog wegovog za~etka pa do kona~nog ostvarewa.

Kostas Karas, ~lan upravnog odbora zadu`en za Zajedni~ki projekt za nastavu istorije

6

PREDGOVOR ^itanke koje imate pred sobom plod su ideje i neiscrpne energije Kostasa Karasa. Upravni odbor Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi veoma mu je zahvalan za predan rad na ovom pionirskom poduhvatu. Inicijativu Centra za sastavqawe alternativnog materijala za nastavu novovekovne istorije jugoisto~ne Evrope velikodu{no su podr`ali Agencija SAD za me|unarodni razvoj (United States Agency for International Development, USAID) i ministarstvo spoqnih poslova Nema~ke, bez ~ije finansijske pomo}i ovaj projekt ne bi ni bio mogu}. Slu`benici iz ovih donatorskih organizacija u svakom su trenutku bili spremni da nam pomognu i da nas podr`e. Osim toga, treba pomenuti i ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije, koje je Zajedni~ki projekat za nastavu istorije podr`alo na samom po~etku i time pripremilo teren za daqi rad na wemu. Zahvaqujemo i Paktu za stabilnost, ~iji je specijalni koordinator, dalekovidi dr Erhard Busek, shvatio zna~aj ovog poduhvata i podr`ao nas u wemu. Posebno treba pomenuti i firme koje su nas podr`ale, i bez ~ijeg poverewa i velikodu{ne finansijske podr{ke ovaj projekt ne bismo mogli da izvedemo do kraja. To su: Coca-Cola HBC, Hyatt Regency Solun i Titan S. A. Na ovom mestu im jo{ jednom zahvaqujemo. No pre svega, re~i najve}e zahvalnosti moraju biti upu}ene Kostasu Karasu. Wegovom nadahnu}u dugujemo i samu ideju za ovaj projekt, a wegovoj posve}enosti i neiscrpnoj energiji izbor saradnika i koordinisawe wihovog rada na ovom pionirskom projektu. Na{ dug prema wemu je neizmerno velik.

Ri~ard [ifter, predsednik upravnog odbora

7

PREDGOVOR SRPSKOM IZDAWU

Koliko znamo, koliko u~imo o pro{losti Balkana? To su neka od pitawa koja su se postavqala tokom posledwih burnih 15 godina. Pokretani su mnogi projekti da bi se utvrdilo koliko znamo jedni o drugima, kakvu sliku o susednim narodima sti~emo preko obrazovawa, ko su nam „prijateqi“, a ko „neprijateqi“? Mnogi stru~waci razmi{qali su o tome kako mo`emo nau~iti vi{e jedni o drugima, da bismo, putem znawa i obrazovawa, poboq{ali odnose me|u narodima jugoisto~ne Evrope. Postavqala su se i pitawa o mogu}nostima i ciqevima u~ewa istorije, kao i o tome da li ona mo`e odigrati pomiriteqsku ulogu me|u do ju~e sukobqenim narodima. Kao i u nekim sli~nim slu~ajevima (npr. uxbenik evropske istorije) bilo je jasno da nije mogu}e napraviti zajedni~ki balkanski uxbenik istorije, jer se u odnosu prema pro{losti ne mo`e tra`iti konsenzus izme|u, neretko, potpuno suprotstavqenih vi|ewa. Bilo je tako|e jasno da u stvarawu istorijske i nacionalne svesti daleko va`niju ulogu igraju predstave o pro{losti nego minuciozne analize priqe`nih nau~nika. Postavilo se zbog toga pitawe kako se onda stru~no, nau~no i odgovorno mo`e ponuditi novi tip znawa o pro{losti. Re{ewe je prona|eno u novom pristupu nastavi istorije - u multiperspektivnosti. Ciq tog metoda nije da ponudi jednu i za sve prihvatqivu „istinu“ o tome {ta se u pro{losti dogodilo, ve} da u~enicima ponudi informaciju o tome kako su razli~iti predstavnici wihovog i susednih naroda videli zajedni~ku pro{lost. Kwige posve}ene Osmanskom carstvu, nacijama i nastanku nacionalnih dr`ava, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu zasnovane su na tom metodolo{kom i didakti~kom principu. One su rezultat velikog projekta Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi iz Soluna u kome su u~estvovali istori~ari iz svih dr`ava regiona. Kwige su u prole}e 2005. godine objavqene na engleskom jeziku, dok je srpsko izdawe, koje je pred vama, prvo izdawe na nekom od jezika regiona. Nada svih onih koji su u ovom projektu u~estvovali i koji su ga podr`ali je da ove zbirke istorijskih izvora mogu pomo}i nastavnicima da lak{e primene savremene metode nastave istorije, u~enicima da, aktivnim u~ewem, sveobuhvatnije upoznaju pro{lost svog i susednih naroda i da, u celini, doprinesu racionalnijem shvatawu pro{losti, pa samim tim i realnijem do`ivqavawu problema sada{wosti. Dubravka Stojanovi}

8

Kristina Kuluri

OP[TI UVOD

Opis projekta Sastavqawe alternativnog materijala za nastavu istorije u jugoisto~noj Evropi ambiciozan je i izazovan poduhvat, naro~ito ako imamo u vidu kako se zajedni~ka pro{lost tuma~i i predaje u {kolama, i kakvi se `estoki sporovi upravo oko toga vode ne samo me|u zemqama susedima nego ponekad i u okviru jedne zemqe. Pa ipak, posle svih novijih analiza ne samo nastavnih planova i programa nego i stavova koji preovladavaju kod nastavnika i u javnom mwewu, postalo je jasno koliko je potreba za ovakvim materijalom akutna. Komisija za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi otpo~ela je rad na zajedni~kom projektu za nastavu istorije 1999. godine. Posle dve serije seminara i zbornika radova objavqenih posle wih (Nastava istorije u jugoisto~noj Evropi i Klio na Balkanu. Politika nastave istorije), komisija je uspela da utvrdi {ta su konkretni nedostaci u nastavi istorije, u ~emu se pojedini obrazovni sistemi razlikuju, kakvu ulogu u wima imaju resorna ministarstva a kakvu `eqe samih nastavnika i, kona~no, kakav je prostor ostavqen novim inicijativama i inovacijama. Zato smo i re{ili da se ne zaustavimo na tome da defini{emo probleme i opi{emo aktuelnu situaciju, ve} da odemo i korak daqe i da formuli{emo konkretan predlog za nastavu istorije koji ne bi bio plod znawa samo male grupe istori~ara nego {ire mre`e saradnika koji su bili ukqu~eni u rad na zajedni~kom projektu za nastavu istorije ve} u prvoj wegovoj fazi. Osim glavnih koordinatora, koji su bili zadu`eni za strukturu svake kwige i za kona~an izbor dokumenata, u svakoj zemqi imali smo po jednog ili dva saradnika koji su, u skladu s uputstvima usagla{enim u prvoj fazi, odabirali istorijska svedo~anstva, tekstualna i vizuelna. Osim toga, kwige koje su sad pred vama najpre su na nekoliko posebnih susreta odr`anih 2004. godine pregledali i ocenili sami nastavnici istorije. Kona~no, ~itav materijal dat je na stru~nu recenziju stru~wacima iz ove oblasti: Kostasu Karasu, Robertu Stradlingu, Mariji Todorovoj, Petru Vodopivecu i Ivanu Vejvodi. Oni su nam dali dragocene sugestije i o razli~itim aspektima istorije jugoisto~ne Evrope i o nekim pedago{kim pitawima. Prilikom koncipirawa projekta uzeli smo u obzir slede}e faktore: 1) razlike u nastavnim programima i etnocentri~nost nastave, uobi~ajenu u svim zemqama ovog regiona; 2) ~iwenicu da u jugoisto~noj Evrope promene u uxbenicima istorije zavise od resornih ministarstava, koja strogo kontrolo{u nastavne programe i uxbenike; 3) `equ samih nastavnika da nastavu dopune materijalom koji }e im biti lako dostupan; 4) uverewe da je nemogu}e sastaviti jedinstven, homogen uxbenik na temu istorije jugoisto~ne Evrope koji bi se mogao koristiti u svim zemqama. Zbog svega ovoga smatrali smo da bi najboqe bilo da sa~inimo tematske priru~nike, radne sveske sa tekstualnim i vizuelnim svedo~anstvima, koji }e mo}i da poslu`e kao dopuna ve} postoje}im uxbenicima. Drugim re~ima, nama nije ciq da zamenimo uxbenike iz istorije koji se trenutno koriste u u~ionicama, kao {to nemamo ni iluziju da }emo mo}i da sastavimo koherentnu povest jugo-

9

OP[TI UVOD

isto~ne Evrope od XIV veka do dana{wih dana. Mi imamo odre|ene saznajne i moralne ciqeve i `elimo da predlo`imo konkretne metode i sredstva za nastavu istorije: mi se zala`emo za pristup istoriji koji je nov po metodu, a ne po sadr`aju.

Ciqevi i mogu}nosti Da bismo uop{te mogli da formuli{emo op{te i posebne ciqeve ovog nastavnog materijala i da odaberemo pojedina~ne dokumente koje }emo uvrstiti u wega, morali smo najpre realno da procenimo stawe u nastavi istorije i mogu}nosti da se ona inovira. Na{i predlozi zasnovani su na novijim saznawima iz istorijskih nauka i na sli~nim projektima reforme u nastavi istorije, mahom sprovedenim u Evropi. Promene koje predla`emo ti~u se dveju stvari: Promene u istoriografskom pristupu Nacionalna istorija koja se predaje u {kolama ne treba da bude i nacionalisti~ka istorija. Znaju}i da se u {koli, po pravilu, predaje upravo nacionalna istorija, a da se i istorija susednih naroda predaje s etnocentri~nog stanovi{ta, mi ne predla`emo da se nacionalna istorija zameni nekom drugom, nego da se promeni na~in na koji se ona predaje. Regionalna istorija jugoisto~ne Evrope ne mo`e se posmatrati izolovano, ve} wu treba prikazivati kao deo evropske i svetske istorije. To zna~i i da predstavu o „specifi~nom“ istorijskom razvoju Balkana od samog po~etka treba odbaciti kao stereotipnu i pristrasnu. Istoriju svakog naroda ponaosob, a ni istoriju regiona u celini ne treba posmatrati kao homogenu i harmoni~nu. Istorija ovog regiona puna je podela i sukoba o kojima postoje razli~ita tuma~ewa, ba{ kao {to je puna i zajedni~kih, ujediniteqskih elemenata. Mi ne `elimo da damo la`nu idili~nu sliku, ve} da poka`emo kako se u~enicima mo`e skrenuti pa`wa na razlike i sukobe. Promene u pedago{kom pristupu Istoriju u~imo da bismo saznali ne{to o na{oj pro{losti i razumeli je. Ako je subjekt istorije kakva se predaje u {kolama nacija, onda treba pokazati da nacija nije jedini mogu}i okvir za identifikovawe. U~enike treba motivisati da taj okvir prevazu|u, da otkriju celine koje bi bile {ire od we ili pak u`e od we, i da prihvate ideju da negde mo`e postojati i vi{e identiteta koji se me|usobno dopuwuju. Mu{ki ili `enski identitet, lokalni identitet, identitet navija~a ovog ili onog fudbalskog kluba ili evropski identitet – svi ti identiteti mogu postojati i uporedo, iako, naravno, nemaju svi isti zna~aj. U~enike zato treba motivisati da saznaju i ne{to vi{e o sebi tako {to }e horizont pro{losti pro{iriti i van onog {to im politi~ka geografija propisuje. Razvoj kriti~kog mi{qewa jo{ je jedan bitan ciq nastave istorije. Ovaj ciq najboqe se mo`e posti}i ako se u~enici suo~e s razli~itim verzijama jednog istog doga|aja, po{to ve} i samo postojawe ve}eg broja svedo~anstava podriva nespornost jedne va`e}e istine. Radom s istorijskim svedo~anstvima u~enici mogu da steknu uvid i u prirodu istori~arevog posla. Va`no je da u~enici shvate da se jedan te isti istorijski dokument mo`e tuma~iti na vi{e na~ina a da to ne podrazumeva nu`no i iskrivqewe ili zloupotrebu tih svedo~anstava. Kroz nastavu istorije u~enici treba da steknu sposobnost da ocene neki postupak i da donesu moralni sud. Pod malo~as pomenutim razvojem kriti~kog mi{qewa ne podrazumevamo samo 10

OP[TI UVOD

sumwi~avost: kriti~ko mi{qewe treba da stvori odgovorne gra|ane s izgra|enim sistemom moralnih vrednosti, gra|ane kojima niko ne}e mo}i lako da manipuli{e. Prilikom sastavqawa ove kwige trudili smo se da svi narodi jugoisto~ne Evrope mogu da prepoznaju sebe u ovim ~itankama. U te svrhe bilo je neophodno da: a) ova ~itanka bude kompatibilna s aktuelnim nastavnim programima i aktuelnim uxbenicima; i da b) sve zemqe jugoisto~ne Evrope budu jednako zastupqene. U ciqu kompatibilnosti, odabrali smo ~etiri glavne teme moderne istorije koje postoje u svim nastavnim programima zemaqa u regionu jugoisto~ne Evrope: Osmansko carstvo Nacije i dr`ave Balkanski ratovi Drugi svetski rat U `eqi da damo uravnote`enu sliku, tra`ili smo istorijske dokumente iz jedanaest zemaqa ne obaziru}i se na „doprinos“ koji je ova ili ona zemqa dala istoriji ovog regiona i izbegavaju}i svaki vrednosni sud. Me|utim, iz sasvim razumqivih razloga, relativna zastupqenost svake zemqe u ovom ili onom priru~niku zavisi}e od same teme: jasno je da }e o Sloveniji biti daleko vi{e govora u priru~niku o Drugom svetskom ratu nego u priru~niku o balkanskim ratovima. Opet, neke razlike u zastupqenosti mogu se objasniti i agilno{}u saradnika koje smo zamolili da tra`e istorijske izvore u svojoj zemqi, ali i stepenom razvoja na kom se u svakoj zemqi nalazi istorijska nauka: u nekim zemqama naprosto postoje boqe organizovani arhivi, postoje redovne publikacije u kojima se iznose istorijski dokumenti i postoji daleko ve}i broj izvora. Ti su faktori, uprkos na{oj prvobitnoj nameri, ipak neminovno uticali na kona~ni oblik ovih ~itanki i wihovu nepristrasnost.

^etiri teme, jedna koncepcija Geografski okvir ova ~etiri priru~nika jeste jugoisto~na Evropa, od Slovenije do Kipra, a wihov vremenski okvir jeste doba od osmanlijskog osvajawa Balkana do dana{wih dana. Trudili smo se da pokrijemo ~itav ovaj period. Iako se priru~nici vremenski nadovezuju jedan na drugi, na nekim mestima oni se i preklapaju. Prva ~itanka, Osmansko carstvo, i druga ~itanka, Nacije i dr`ave u jugoisto~noj Evropi, pokrivaju dugo vreme od XIV do po~etka XIX veka, odnosno od kraja XVIII do kraja XX veka. Tre}a ~itanka, Balkanski ratovi, i ~etvrta, Drugi svetski rat, odnose se na kra}e periode, a tema su im dva najve}a oru`ana sukoba u ovom regionu. Prva i tre}a ~itanka imaju ne{to u`i prostorni okvir, bave se uglavnom istorijom ovog regiona, dok druga i ~etvrta pokrivaju i evropsku i svetsku istoriju iako se prete`no bave istorijom jugoisto~ne Evrope. Nismo zanemarili ni politi~ku i diplomatsku istoriju – naprotiv, rat je glavna tema dvaju od ~etiri priru~nika. Na ovo smo se odlu~ili zato {to su ratovi va`an element u nastavi istorije u svim zemqama na Balkanu, ali i zato {to smatramo da se pre}utkivawem nekada{wih sukoba nikako ne mo`e posti}i mir u budu}nosti. Za narode jugoisto~ne Evrope ratovi ~ine zna~ajan deo wihovog zajedni~kog istorijskog iskustva, pa bi stoga bilo pogre{no da se u projektu ~iji je ciq da afirmi{e wihovu predstavu o zajedni~koj istoriji ratovi presko~e. Bilo u svom istinskom, tragi~nom vidu, bilo u idealizovanom herojskom, rat zaista jeste bio presudan doga|aj u HH veku, i on je sablasno prisutan u se}awima svih generacija. Spomenici, ceremonije, jubileji i grobqa utemequju ovakva se}awa i produ`avaju im vek. A rat je jednako zastupqen i u 11

OP[TI UVOD

istoriografiji. U tradicionalnoj istoriografiji, koja po~iva na bele`ewu doga|aja, rat je i kriterijum za vremensko strukturisawe povesti i doga|aj koji dominira u woj. Ve}ina istorijskih prekretnica i jesu ili politi~ki ili ratni doga|aji. Osim toga, ~itav HH vek mo`e se periodizovati upravo prema ratovima: balkanski ratovi, Prvi svetski rat, me|uratne godine, Drugi svetski rat, posleratna era i Hladni rat, ratovi u Jugoslaviji. Zata{kavawe je nekad va`ilo kao dobro sredstvo u pacifisti~kom obrazovawu: na ~asovima istorije ne treba predavati o ratovima i ne treba afirmisati heroje iz vojne istorije, ve} se treba baviti svakodnevnim `ivotom i ekonomskom, dru{tvenom i kulturnom istorijom. Ali zaista, kako predavati i{ta o HH veku, ili o ranijim vekovima, a ne pomenuti ratove? A ako o tom svakodnevnom `ivotu pri~amo nevezano s politi~kim doga|ajima, ideolo{kim sukobima i dru{tvenim podelama, zar time u krajwoj liniji ne doprinosimo cementirawu ve} postoje}ih stereotipa? Ako se u nastavi bavimo samo svakodnevnim `ivotom i kulturom i zanemarujemo osetqiva pitawa, na{i |aci }e odgovore na wih potra`iti (i prona}i) negde izvan {kole. A pri tom wih upravo nastava istorije treba da osposobi da se odupru stereotipnim tuma~ewima pro{losti, proiza{lim mahom iz politi~kih i dru{tvenih sukoba. Re{ewe bi mogao doneti jedan sasvim nov pristup. O ratu se mo`e predavati i tako da se on ne veli~a, o wemu se mo`e pri~ati i bez dosadnih detaqa, brojki i podataka. O ratu se mo`e predavati kao o ne~emu {to ~ini sastavni deo na{eg zajedni~kog qudskog iskustva, mo`e se pri~ati o rovovima i o pozadini, mo`e se pri~ati sa stanovi{ta dece, mo`e se pri~ati o gladi, siroma{tvu, raseqavawu, o pre`ivqavawu i moralnim dilemama. Upravo smo se za takav pristup odlu~ili prilikom sastavqawa ovih ~itanki. U isto vreme smo se, me|utim, trudili i da damo re~ nemim u~esnicima istorije, naime `enama i deci, koji u tradicionalnim uxbenicima istorije jedva da i postoje. Ako im i nismo poklonili onoliko pa`we koliko smo to prvobitno nameravali, onda je to zato {to u dostupnim istorijskim izvorima `ene i deca naj~e{}e i imaju tek sporednu ulogu. Protagonisti ovih priru~nika su i „veliki“ qudi, qudi poznati i izvan okvira nacionalne istorije, i obi~ni, anonimni qudi iz svih krajeva jugoisto~ne Evrope – qudi kojima, u krajwoj liniji, istorija i pripada. Kad bismo iz tekstova izbrisali imena qudi i mesta, ponekad ne bismo mogli da znamo o kojoj je ta~no zemqi ili o kom narodu re~. Takva ve`ba na ~asu mogla bi da poka`e koliko toga zajedni~kog ima u na{em iskustvu i mimo nacionalnih podela i dr`avnih granica. Trudili smo se da ne uka`emo samo na negativne nego i na pozitivne aspekte istorijskog iskustva: na prijateqstva, solidarnost i zabavu. Zato }ete u tre}oj i ~etvrtoj ~itanki prona}i poglavqa o humanosti i solidarnosti u ratnim vremenima, u vremenima sukoba, mr`we i sebi~nog samoodr`awa. S druge strane, opet, trudili smo se i da u predstavu koju narodi jugoisto~ne Evrope imaju o sebi samima uvrstimo i neke negativne aspekte – {tavi{e, najte`i zadatak mo`da i jeste taj da prihvatimo da na{a istorija i te kako ima svoje mra~ne, negativne strane. S ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih, u zapadne izve{taje vratili su se mnogi negativni stereotipi o „specifi~nosti“ Balkana. U ovoj ediciji priru~nika o novijoj istoriji jugoisto~ne Evrope `eleli smo da damo jedan mogu} odgovor na takve stereotipe, ali ne i da dokazujemo da ~itav ovaj region ipak ima neku svoju vrednost. Mi smatramo da gra|a sakupqena u ovim ~itankama mo`e da osvetli takve predrasude i da doprinese stvarawu nove predstave koju }e Evropa imati o sebi, a u koju }e, zahvaquju}i mogu}nosti pore|ewa, biti ukqu~en i ovaj deo evropskog kontinenta. Kona~no, odlu~ili smo se za „tradicionalnu“, {tampanu formu. Zato u wemu ima vi{e tekstova nego slika, pa }e na{e ~itanke mo`da izgledati mawe atraktivno, pa mo`da ~ak i nezgrapno. Ipak, mnogo je te`e ~itati tekst napisan na nepoznatom jeziku nego „~itati“ sliku iz zemqe ~iji jezik ne razumemo. Drugim re~ima, glavni problem u komunikaciji koji postoji me|u nastavnicima istorije u jugoisto~noj Evropi jesu jezi~ke barijere. Wih, me|utim, mo`emo da prevazi|emo putem prevoda, i onda mo`emo da poslu{amo i glas drugih. Osim toga, konzervativnost nema nu`no veze s medijem: 12

OP[TI UVOD

naravno da se CD-ROM mo`e koristiti na jednako tradicionalan na~in koliko i {tampani materijal, ba{ kao {to se i na internetu mogu na}i problemati~ne informacije koje iskrivquju istorijske ~iwenice i ponavqaju stereotipe i pojednostavqena tuma~ewa.

Struktura i na~in kori{}ewa Kao {to je ve} re~eno, ove ~etiri ~itanke se me|usobno dopuwuju, iako se svaka mo`e koristiti i pojedina~no i nevezano s drugim ~itankama. Sve ~itanke strukturisane su na slede}i na~in: Op{ti uvodni deo: wega pi{e glavni koordinator projekta, obja{wava u wemu koncepciju ~itanke i daje nastavnicima metodi~ka uputstva. Ovaj op{ti uvod dat je samo u prvom priru~niku; Hronolo{ki pregled doga|aja; Uvod, poseban za svaku ~itanku: wega pi{e koordinator rada na toj ~itanki i on nam predstavqa wenu temu (definiciju, te`i{ta, nove perspektive); ^etiri do {est poglavqa (tematskih celina) s odeqcima; svako poglavqe po~iwe kra}im uvodom i sadr`i i tekstualnu i vizuelnu gra|u, s uvodnim ili propratnim obja{wewima, a posle svakog teksta odnosno slike data su konkretna pitawa vezana za wih; Izvori gra|e, odabrana bibliografija, relevantna za sve zemqe u regionu; Mape, dve ili tri u svakoj ~itanki. Dok smo odabirali gra|u, vodili smo se principom da svako svedo~anstvo pro{losti mo`e poslu`iti kao istorijski izvor. Zato smo se trudili da u ovim priru~nicima obuhvatimo {to {iri spektar tekstova i ilustracija kako bismo pokrili ekonomske, dru{tvene, kulturne i politi~ke aspekte istorijskog iskustva i ostavili prostora za {to vi{e asocijacija. Svi tekstovi predstavqeni su prema istom modelu: svaki tekst ima naslov, i svaki prate obja{wewa i pitawa. Osim toga, na nekoliko mesta se na kraju poglavqa mogu na}i i pitawa op{tijeg tipa. Nastavnici istorije mogu koristiti wih, kao {to mogu da formuli{u i neka nova. Tekstovi se mogu birati i horizontalno, to jest mogu se kombinovati i tekstovi iz dve ili tri ~itanke, {to je ponekad sugerisano i u pitawima koja ukazuju na druge ~itanke. U praksi bi nastavnici istorije mogli imati problema da materijal iz neke druge zemqe stave u pravi kontekst, po{to im je za to potrebno znawe koje nisu stekli tokom svog formalnog obrazovawa. Zato smo se trudili da za svaki tekst damo {to vi{e informacija, ali tako da time ne ugu{imo inicijativu samih nastavika. To zna~i da se ovi tekstovi mogu koristiti na dva na~ina: 1) kao informacija o tome kako drugi vide doga|aj s kojim su sami nastavnici, pa i wihovi u~enici, upoznati preko etnocentri~ne literature, i 2) kao nagove{taj o tome da i qudi iz razli~itih nacionalnih ili etni~kih grupa mogu imati sli~na ose}awa povodom spornih pitawa i prolaziti kroz sli~na iskustva. U su{tini, stereotipi se najboqe mogu obesmisliti znawem. Predrasude i stereotipi hrane se neznawem, kao {to mo`emo videti po predstavama koje imamo o na{im susedima ili o ~itavim periodima na{e istorije. ]utawe je najve}i saveznik stereotipa. Zato ovi priru~nici imaju i saznajnu dimenziju: u wima smo `eleli da stavimo na raspolagawe informacije o istorijskim doga|ajima u jugoisto~noj Evropi, ali i da postavimo odre|ena pitawa. Ove ~itanke nisu gotove jednom zasvagda: dra`e bi nam bilo da ohrabrimo wihove korisnike da sami istra`uju daqe, da kritikuju i da razgovaraju.

13

OP[TI UVOD

Ovi priru~nici nameweni su pre svega u~enicima vi{ih razreda sredwih {kola, dakle osobama 15–18 godina, ali ih mogu koristiti i studenti, kako u jugoisto~noj, tako i u zapadnoj Evropi. [to smo du`e radili na sastavqawu ovog materijala, to smo vi{e shvatali da bi on mogao da bude interesantan i istori~arima na zapadu, koji nemaju na~ina da se adekvatno bave istorijom na{eg regiona. Zbirka istorijskih izvora iz svih zemaqa jugoisto~ne Evrope na engleskom jeziku mogla bi biti od koristi akademskoj publici na zapadu, koja istoriju Balkana poznaje gotovo iskqu~ivo na osnovu sekundarne literature.

^etiri stanice na putu od XIV veka do danas Re{ili smo da prvu ~itanku posvetimo Osmanskom carstvu, jer se ovaj period, iako ~ini najve}i deo zajedni~kog istorijskog iskustva narodâ jugoisto~ne Evrope, naj~e{}e u potpunosti odbacuje. Iako se o wemu predaje u svim zemqama, perspektiva je uvek etnocentri~na. Zato je znawe o ovom velikom carstvu koje je vekovima vladalo prostorima jugoisto~ne Evrope i isto~nim Sredozemqem nepotpuno i neobjektivno. Osmansko carstvo ~as se prikazuje kao napredno, ~as kao nazadno, ~as kao multikulturni raj, ~as kao represivno, ~as kao polazi{te nacionalnog oslobo|ewa, ~as kao mesto nacionalne propasti. Ovako razli~ita tuma~ewa mogu se na}i i u istoriogafskim radovima na zapadu, koji se odnose na ovaj period. Kad ka`emo da je Osmansko carstvo zajedni~ka istorijska pozadina svih naroda jugoisto~ne Evrope, time ne `elimo da tvrdimo da je ono nekakvo „zlatno doba“ miroqubivog su`ivota svih naroda na Balkanu. Kao {to je ve} re~eno, u zajedni~ko istorijsko iskustvo spadaju i sukobi i su`ivot. Osim toga, Osmansko carstvo nije bilo stati~no, niti je bilo uniformno. Kao {to je to slu~aj i s drugim carevinama u kojima je `ivelo vi{e naroda i postojalo vi{e vera, tako je i u Osmanskom carstvu bilo unutra{wih razlika i sukoba, i ono se razvijalo, prolazilo kroz periode napretka i periode krize. Kona~no, kad saznamo ne{to vi{e o ovom carstvu, lak{e }emo odbaciti stereotip ra{iren na zapadu koliko i u hri{}anskom delu jugoisto~ne Evrope, stereotip o wegovoj kulturnoj „zaostalosti“. Po~eli smo od XIV veka, kad su se Osmanlije prvi put pojavile u ovom regionu i po~ele da osvajaju Balkan. Prvi priru~nik zavr{avamo na po~etku XIX veka iako se Osmansko carstvo nije zavr{ilo tada: naime, po~etkom XIX veka javqaju se prvi nacionalni pokreti koji }e tokom XIX i XX veka dovesti do stvarawa novih dr`ava na Balkanu. Postepeno slabqewe carevina i stvarawe nacionalnih dr`ava na wihovim ru{evinama tema je drugog priru~nika, koji se vremenski delom podudara s prvim, po{to po~iwe od XVIII veka. Osmansko carstvo pomiwe se i u ~itanki o balkanskim ratovima – zato smo i pomenuli mogu}nost da se tekstovi u ova ~etiri priru~nika ~itaju horizontalno. Drugi priru~nik, priru~nik o nacijama i dr`avama u jugoisto~noj Evropi, posve}en je jednom veoma osetqivom i kontroverznom pitawu. Od prvih za~etaka pokretâ za oslobo|ewe od osmanske vlasti pa do ratova u Jugoslaviji, sukobi me|u nacijama presudno su uticali na istorijski razvoj ovog regiona. ^ak i danas vesti o incidentima, ispitivawa javnog mwewa, ali i neki aspekti nastave istorije kazuju nam da su nacionalne strasti i daqe `ive. Onda je jasno da ni mi nismo mogli da zaobi|emo temu koja ima tako velik zna~aj za modernu istoriju na{eg regiona. Jo{ jedna nedoumica ticala se ta~ke na kojoj druga ~itanka treba da se zavr{i: da li da to bude kraj Prvog svetskog rata, ili treba da za|emo i u vreme posle Drugog? Najpre smo mislili da devedesete treba izostaviti iz ovog priru~nika, da bismo potom ipak uvideli da u wega moramo ukqu~iti ovu najsve`iju fazu nacionalisti~kih pokreta i sukoba, kako bismo boqe razumeli na{u sada{wicu. Kona~no, neke nacionalne dr`ave u ovom regionu stvorene su upravo tokom te posledwe faze.

14

OP[TI UVOD

Pored tih pojedina~nih tema, u drugom priru~niku uglavnom se dr`imo hronolo{kog pristupa kako, s jedne strane, ne bismo skrenuli u teorijska razmatrawa o nacionalizmu, ali i kako bismo, s druge, pokazali: 1) kako se mewala definicija nacije, 2) koji je geografski i hronolo{ki okvir nacionalisti~kih pokreta, i po ~emu se oni razlikuju me|u sobom, i 3) na kako su se razli~ite na~ine formirale nacionalne dr`ave u jugoisto~noj Evropi. Vi{e od ostale tri ~itanke, ova druga pogodna je za prikazivawe razli~itih perspektiva zato {to je wena tema sama su{tina nacionalnog samoodre|ewa, ali i zato {to se u woj osporava predstava o specifi~nosti i autenti~nosti nacije. Najve}i zna~aj priru~nika o nacijama i dr`avama jeste to {to on naciju prikazuje kao istorijsku kategoriju, to {to ne koristi aistori~ne predstave o kontinuitetu i jedinstvu. Uz to, u wemu se istorija jugoisto~ne Evrope sme{ta u kontekst evropske i, {ire, svetske istorije, po{to je nacionalna dr`ava najbitnija organizaciona celina u novijoj i u savremenoj svetskoj istoriji. Tre}i priru~nik, priru~nik o balkanskim ratovima, sasvim je mogao da bude i deo drugog, ako ne i prvog, po{to u wemu razmatramo presudni momenat u stvarawu pojedinih nacionalnih dr`ava na Balkanu i kona~ni slom Osmanskog carstva. No u isto vreme, balkanski ratovi su u potpunosti „balkanski“: bez obzira na wihov ishod, wih mo`emo videti i kao dokaz za to da su balkanski narodi kadri da sami odlu~uju o svojoj sudbini, bez me{awa evropskih „velikih sila“. Osim toga, balkanski ratovi su pokazali i kakav zna~aj vera ima u nacionalnim sukobima: dok se u Prvom balkanskom ratu koalicija hri{}anskih dr`ava borila protiv muslimanskog Osmanskog carstva, u Drugom balkanskom ratu protivnike uop{te nije delila religija. Tre}a ~itanka najkra}a je od svih, po{to pokriva doga|aje u svega dve godine (iako su u wu ukqu~eni dokumenti i iz ranijih i iz kasnijih godina). U woj smo se, kao, uostalom, i u ~etvrtoj, trudili da, osim na politi~ke i vojne doga|aje (o wima ionako govore i {kolski uxbenici), uka`emo na razli~ite aspekte rata kao kolektivnog iskustva. U tre}em priru~niku dajemo informacije o doga|ajima iz regionalne istorije koji su na zapadu poslu`ili kao dokaz za „specifi~nost“ ovog regiona, ta~nije za posebnu nasilnost kojom se u wemu re{avaju svi sukobi. Nije ni ~udo {to se ovakvo uverewe, pa ~ak i sam termin „balkanski ratovi“ ~esto mogao ~uti i tokom ratova u Jugoslaviji devedesetih. U me|unarodnom javnom mwewu preovladavao je stav da su na Balkanskom polustrvu krvoproli}e i me|unacionalna mr`wa nekakva endemska boqka. Zato bi moglo biti korisno da se i u u~ionici balkanski ratovi uporede s tzv. Velikim ratom, koji je izbio odmah posle wih i koji je istinski izmenio i samu definiciju rata. Posledwi, ~etvrti priru~nik posve}en je najve}em doga|aju svetske istorije, te smo u wemu stoga 1) lokalnu istoriju stavili u globalni kontekst, i 2) posebnu pa`wu posvetili moralnim ciqevima nastave istorije. Zaista, ako |acima predajemo istoriju kako bismo od wih na~inili gra|ane demokratske dr`ave, onda }e nam Drugi svetski rat dati najboqe lekcije u tu svrhu. Zemqe jugoisto~ne Evrope nisu mogle ostati netaknute u`asima ovog „totalnog rata“, {to se jasno vidi po dokumentima koje dajemo. Me|utim, istorija ovog dela Evrope u isti mah nam pru`a mogu}nost da ka`emo na{im u~enicima ne{to o humanosti i moralnim vrednostima, i to tako {to }emo izlo`iti: 1) borbu protiv fa{izma. – Smatrali smo da, iz pedago{kih razloga, treba da naglasimo otpor totalitarnoj ideologiji i brutalnosti nacizma, otpor koji je u balkanskim zemqama ipak bio masovan. Male pri~e o viziji koju su neki qudi imali u jeku najve}e krize zapadne civilizacije mogle bi na{im u~enicima poslu`iti kao uzor i pomo}i im da steknu jasniju predstavu o moralnoj dimenziji qudskih postupaka. 2) primere solidarnosti i mimo verskih, politi~kih i nacionalnih razlika. – Va`no je naglasiti pomo} koju su pojedinci ili ~ak ~itavi kolektivi pru`ali tokom rata, dakle u vreme te{kih moralnih dilema i borbe za goli `ivot. No istovremeno, koliko god Drugi svetski rat zapravo bio doga|aj od vanrednog zna~aja, patwa u ratu op{ta je stvar. Razarawem gradova i masovnim ubijawem civila gotovo da je potrta razlika 15

OP[TI UVOD

izme|u fronta i pozadine. Rat postaje nekako poznat, on se prihvata kao bezmalo „prirodni“ deo politi~kog i dru{tvenog `ivota. U priru~niku o Drugom svetskom ratu `eleli smo da poka`emo da jugoisto~na, sredwa i zapadna Evropa dele isto iskustvo rata, {to ipak baca novu svetlost na pri~u o nekakvoj specifi~noj balkanskoj brutalnosti. S druge strane, s obzirom na to da nam je tema ~etvrtog priru~nika ipak vremenski veoma bliska, raste i opasnost od potpuno razli~itog ~itawa i tuma~ewa dokumenata koje smo ovde ponudili. Za neke zemqe jugoisto~ne Evrope vreme posle Drugog svetskog rata bilo je gotovo jednako bolno koliko i vreme samog rata, tako da je tuma~ewe rata delom obele`eno i posleratnim iskustvima. S obzirom na kompleksnost i me|unarodni okvir posleratnih doga|aja, odlu~ili smo da ~etvrtu kwigu zavr{imo trenutkom oslobo|ewa, koliko god da je ono bilo razli~ito u svakoj zemqi. Tako smo mogli da se zadr`imo kod optimizma zbog sloma nacizma i zbog toga {to je prestala mora rata a da ne ulazimo u direktne i indirektne posledice koje je on imao za posleratno dru{tvo i u zapadnoj i u isto~noj Evropi. Osim toga, u periodu Hladnog rata zemqe u regionu jugoisto~ne Evrope krenule su razli~itim putevima i od jednog trenutka pripadale Isto~noj odnosno Zapadnoj Evropi, u politi~kom smislu te re~i.

Nastavni metodi Sastavqa~i ovih ~itanki nisu po{li od toga da }e se wihove kwige bez ikakvih problema koristiti u u~ionicama. Dok smo radili na ovom projektu, imali smo u vidu ~itav niz ote`avaju}ih okolnosti: 1. vreme koje je u nastavnim programima uop{te i predvi|eno za nastavu istorije veoma je ograni~eno, zbog ~ega ni inovativnost nastavnikâ ne mo`e da do|e do izra`aja; 2. u~enici se sve mawe zanimaju za istoriju: wihova pa`wa sve je vi{e usmerena na neke druge, „modernije“ i atraktivnije oblasti, na primer, na nove tehnologije; 3. usavr{avawu nastavnika jedva da se poklawa ikakva pa`wa, tako da oni nemaju gde da obnove znawe ili da se obu~e za kori{}ewe alternativnog nastavnog materijala. Zato je te{ko re}i u kojoj }e meri ciqevi nazna~eni na po~etku ovog projekta uop{te mo}i da se ostvare u prakti~noj nastavi. Nastavnici istorije mo}i }e da koriste ove priru~nike na razne na~ine – ponegde su oni ve} i u{li u nastavnu praksu. Pitawa navedena posle svakog izvornog dokumenta i posle ve}ine odeqaka prvi su korak ka ne{to kompleksnijim nastavnim metodima poput simulacije, inscenirawa odre|enih situacija, pisawa samostalnih radova i aktivnog u~ewa. Neke teme pogodnije su za samostalni rad: Drugi svetski rat, na primer, kod kog nastavnik mo`e da kombinuje metode usmene istorije i igrane i dokumentarne filmove. U svakom slu~aju, na{e ~itanke treba da omogu}e kriti~ki pristup postoje}im {kolskim uxbenicima i usvajawe novog znawa putem racionalnog i kriti~kog bavqewa datom temom. Uspeh ovakvog poduhvata gotovo u potpunosti zavisi od nastavnikove inicijative, snala`qivosti i metodi~kog pristupa. Pa ipak, kriti~ki pristup postoje}im uxbenicima treba shvatiti na pravi na~in. Uxbenici koji se koriste u nastavi imaju razli~it kvalitet, i oni nisu ni{ta mawe „autenti~ni“ nego {to je to zbirka originalnih dokumenata. Time {to smo se odlu~ili za to da na jednom mestu saberemo izvorne dokumente, a ne da se bavimo istoriografijom, nikako ne zna~i da automatski polazimo od objektivnosti ili autenti~nosti tih izvornih tekstova: ciq nam je bio da poka`emo koliko se tuma~ewa jednog doga|aja, zavisno od stanovi{ta, mogu razlikovati. @eleli smo, drugim re~ima, da afirmi{emo komparativni metod i da predo~imo razli~ite perspektive. Kona~no, sasvim smo svesni toga da na{ izbor nije ba{ sasvim slu~ajan: i on odra`ava specifi~na stanovi{ta i tuma~ewa, na {ta smo skrenuli pa`wu i u uvodu u svako poglavqe. 16

OP[TI UVOD

Ovo se odnosi i na tekstove i na ilustracije. Naravno, mladim qudima ilustracije }e svakako biti zanimqivije, jer }e zahvaquju}i wima boqe mo}i da „zamisle“ pro{lost. Znamo, me|utim, da i slike mogu da zavaraju, pa zato wima treba pristupiti jednako kriti~ki koliko i tekstovima. Kao i tekstovi, i slike se mogu „~itati“ samo na osnovu kakvog-takvog znawa o (dru{tvenom, kulturnom itd.) kontekstu u kom su nastale. Trudili smo da damo informacije o ilustracijama koje smo odabrali, mada su one naj~e{}e zanimqive upravo u kombinaciji s tekstovima datim u tom poglavqu. Po{to na{i priru~nici pokrivaju sedam vekova istorije, slike koje smo odabrali po mnogo ~emu su osobene, pa se moraju i analizirati na razli~ite na~ine: to su fotografije, posteri, karikature, litografije, slike, ilustracije na rukopisima, oglasi, razglednice, po{tanske markice, nov~anice itd. Osim neizbe`nog estetskog, kriterijum je bila i sugestivnost slike, wena mo} da do~ara neku situaciju. Na primer, na osnovu slika tipi~nih predstavnika odre|enih dru{tvenih grupa u Osmanskom carstvu mo`emo otkriti kakva je predstava postojala o svemu {to je „druga~ije“, s tim {to moramo imati u vidu da ono {to je „druga~ije“ nije automatski i ne{to „drugo“: ~ak ni me|u savremenicima kulturna razlika ne vodi nu`no do sukoba.

Zakqu~ak Priru~nici ove edicije plod su dugotrajnih rasprava i sporova, ali su i prijatno iznena|ewe: one nam, naime, pokazuju da istori~ari u svom poslu mogu da prevazi|u granice. Trenutno na Balkanu postoji kriti~na masa nastavnika istorije koji su spremni da promene svoj na~in rada, jer nema sumwe u to da se nastava istorije u svim balkanskim zemqama trenutno nalazi u krizi. Mi se upravo i obra}amo onim nastavnicima kojima su za takvu promenu potrebna nova sredstva i nove smernice. Ti }e qudi mo}i da motivi{u i druge svoje kolege, jer najve}i protivnik u ovom na{em poduhvatu nije ni politika ni ideologija, ve} apatija. Zato `elimo da pobudimo interesovawe u~enika za ono {to se de{avalo u regionu kom i wihova zemqa pripada i da im pomognemo da razumeju kompleksnu sada{wicu u kojoj `ive. Utoliko ovo i nije samo nau~ni eksperiment: ovo je i odgovor na isku{ewa koja o~ekuju zemqe jugoisto~ne Evrope na wihovom putu u zajedni~ku budu}nost.

17

Sadr`aj

Uvod Hronologija

25 27

Prvo poglavqe: [irewe osmanske vlasti u jugoisto~noj Evropi

39

Ia. Po~eci osmanske dr`ave u Anadoliji I-1. Orhan se `eni }erkom tekfura od Jar Hisara I-2. Osvajawe Karaxa Hisara i prvo ~itawe hutbe u gazi-Osmanovo ime

39 39 40

Ib. Osvajawe Balkanskog poluostrva I-3. Kako su sukobi me|u hri{}anskim dr`avama na Balkanu olak{ali prodor Osmanlija I-4. Ferman Murata I kojim se Evrenos-begu potvr|uje pravo da upravqa ju`nom Makedonijom (1386) I-5. Uloga lokalnih/doma}ih saradnika u {irewu osmanske vlasti na Balkanu Sl. 1. Bajazit I pristi`e u pomo} opkoqenom Nikopoqu uo~i bitke s krsta{ima (1396); osmanska minijatura (oko 1584) I-6. Kako se u XIV veku obja{wavala pobeda Osmanlija nad hri{}anima: Grigorije Palama i Hans [iltberger I-7. Hri{}ani timarnici u Arvanidu, albanskoj provinciji (1431/1432) I-8. Srpski despot kao osmanski vazal (1432) I-9. Kako je palo Novo Brdo (1455) Sl. 2. Osmanska vojska pobe|uje kod Moha~a (1526); osmanska minijatura (oko 1588) I-10. Turska razarawa u Sloveniji, pismo habzbur{kog namesnika u Krawskoj (1491) Sl. 3. Zarobqeni stanovnici Beograda (1521) I-11. Hri{}ani zarobqeni u Bosni (1530)

41

Iv. Pad Carigrada – osvajawe Istanbula (1453) I-12. Pad Carigrada, vizantijsko vi|ewe: Georgije Sfrances I-13. Ponovno naseqavawe Istanbula pod Mehmedom II

48 48 49

Ig. Stanovni{tvo i vera I-14. Prisilno naseqavawe (sürgun) Balkana stanovni{tvom iz Male Azije (pred kraj XIV veka) I-15. [ta su Osmanlije obe}ale bosanskim seqacima: pismo kraqa Stjepana Toma{evi}a (1461–1463) papi Piju II I-16. Joasaf, pravoslavni episkop vidinski, o prisilnom i dobrovoqnom primawu islama (XV vek) I-17. Kako je jedan kadija zabele`io slu~aj de~aka bez oca koji prima islam (1636) I-18. Molba jednog mladi}a da pre|e u islam (1712)

49

41 42 42 43 44 44 45 45 46 46 47 47

49 50 50 50 50

19

SADR@AJ

Drugo poglavqe: Institucije Osmanskog carstva

51

IIa. Sultan i wegov dvor II-1. Titule koje je Sulejman koristio u prepisci s Ferdinandom I (1562) II-2. Odlike idealnog vladara u pesmi koju je Xelalzade posvetio sultanu Selimu II (1566–1574) II-3. Razli~ita mi{qewa o bratoubistvu na prestolu: hronika Mehmeda Ne{rija o pogubqewu Mustafe Nejakog (1422) Sl. 4. Plan Topkapi saraja u Carigradu Tabela 1: Dvor i centralna uprava Osmanskog carstva Sl. 5. Carski poslanik na audijenciji kod osmanskog sultana II-4. Kako je Mustafa I do{ao na presto (1617) Sl. 6. Carska gozba tokom vojnog pohoda Sl. 7. Sultan Bajazit II (1481–1512) u lovu nedaleko od Plovdiva

52 52

IIb. Dev{irma II-5. Biv{i jani~ar opisuje dev{irmu II-6. Hri{}anska kritika dev{irme u @itiju Georgija Novog iz Sofije (1539) Sl. 8. Deca popisana za dev{irmu Sl. 9. Jani~arski aga II-7. Lutfi-pa{a se prise}a svog `ivota od vremena kad je otet dev{irmom

58 58

IIv. Timari II-8. Pravila o raspodeli timara II-9. Popis prihoda koje spahija treba da prikupi sa timara II-10. Ponovno naimenovawe za posednika sredweg ili ve}eg timara II-11. Odluke o posednicima timara koji se nisu odazvali pozivu za rat Sl. 10. Naoru`ani spahija

61 61 61 61 62 62

IIg. Ideologija za{tite podanika i praksa u pravosudnom sistemu II-12. Saveti Murata I Evrenos-begu, kog je upravo postavio za namesnika (1386) II-13. Ferman Mehmeda I, izdat monasima manastira Margarit, u blizini Sera (1419) II-14. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog hri{}anina i jednog jani~ara (Sofija, 1618) II-15. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog muslimana i jednog hri{}anina (Vidin, 1700) II-16. Zajednica na ostrvu Mikonos odlu~uje da protera kadiju (1710) II-17. Presuda protiv koxaba{e Todorakija iz Samakoxuka (1762) II-18. Osmanska poveqa kojom se {tite manastiri u Bosni (1785)

63

IId. Pokrajine i vazalske dr`ave II-19. Odredba o statusu Dubrovnika, potvr|ena i ahdnamom Murata III (1575) II-20. Ahdnama Ahmeda I za Transilvaniju (1614) II-21. Autonomija Moldavije (1716) II-22. Francuski putnik Fla{a o posebnom statusu vla{kih kne`eva (1741) Tabela 2: Teritorijalna podela u Osmanskom carstvu (XVI vek)

66

20

52 53 54 55 55 56 56 57

58 59 60 60

63 64 64 64 65 65 66

66 67 67 68 69

OSMANSKO CARSTVO

Tre}e poglavqe: Verske institucije, verske zajednice i verski obredi

70

IIIa. Muslimani III-1. Natpis na portalu Sulejmanove xamije u Carigradu (polovina XVI veka) III-2. Dimitrije Kantemir o muslimanskim molitvama Sl. 11. Xamija u Izniku (Nikeja) iz XIV veka Sl. 12. Sulejmanija (Sulejmanova xamija) u Carigradu (1550–1557) III-3. Kako jedan musliman obja{wava vezu izme|u Boga i ki{e (1779) Sl. 13. Ornamentalni natpisi iz Kurana u Staroj xamiji u Jedrenu (XV vek) Sl. 14. Turska gospa na kamili prilikom hodo~a{}a u Meku III-4. Muslimanska heterodoksija – {ale o bekta{ijama Sl. 15. Astronomska opservatorija u Carigradu (oko 1580) Sl. 16. Narodni junak Nasradin-hoxa

70 71 72 72 72

IIIb. Hri{}ani III-5. Izbor Genadija Sholarija za prvog pravoslavnog patrijarha posle osvajawa Carigrada (1453) Sl. 17. Osmanska srebrna ~inija s natpisom na gr~kom, kori{}ena za pravoslavni crkveni obred (XVI vek) III-6. Francuski putnik Pjer Leskalopje o manastiru Sv. Save u Srbiji (1574) III-7. Pavle Alepski o moldavskim crkvama (polovina XVII veka) Sl. 18. Manastir Voronec u Moldaviji (izgra|en 1488, spoqne freske 1547–1550) Sl. 19. Tajna ve~era – freska iz manastira Stavronikita, Sveta gora (1546) III-8. Kozma Etolski poziva hri{}ane da daju decu u {kole III-9. Kiril Pej~inovi} o sukobima izme|u seqana pravoslavne vere i wihovih sve{tenika (1816)

75

IIIv. Jevreji III-10. Pismo Isaka Carfatija, rabina iz Jedrena, upu}eno Jevrejima u sredwoj Evropi (polovina XV veka) III-11. Elija Kapsali o bogatstvu Jevreja u Osmanskom carstvu za vreme vladavine Mehmeda II III-12. Jevrejski mesijanizam: slu~aj Sabataja Zevija (1666) Sl. 20. Jevrejski lekar, francuska gravira (1568)

78

IIIg. Me|usobni odnosi verskih zajednica i verska diskriminacija III-13. Verski dijalog tokom zato~eni{tva Grigorija Palame (1354) III-14. Zajedni~ki `ivot razli~itih verskih zajednica u osmanskim gradovima (oko 1600) III-15. Odnosi izme|u pravoslavaca, katolika i luteranaca u Bugarskoj i Vla{koj (1581) III-16. Fetva Ebus-suuda {iitima (polovina XVI veka) III-17. Carska naredba o zabrani „frana~kog“ prozelitizma me|u Jermenima u isto~noj Anadoliji (1722) III-18. Osmanske vlasti u Bosni presu|uju u sporu izme|u pravoslavaca i katolika (1760) III-19. Carske odredbe za nemuslimane (1631) III-20. Pogubqewe nepropisno odevenog pravoslavca (1785/1789) III-21. Carska naredba o crkvi u Stanimaki, kod Plovdiva, izgra|enoj bez dozvole (1624) III-22. Netolerantnost hri{}ana prema qudima koji `ive u braku s osobom druge vere (Kipar, 1636)

81 81 82

73 73 73 74 74

75 75 75 76 76 76 77 77

78 78 79 80

82 83 83 84 85 85 85 86 21

SADR@AJ

III-23. Odredbe o verskom `ivotu u Transilvaniji (1653) III-24. Zakqu~ak biskupskog sinoda u Stonu, kraj Dubrovnika, uperen protiv Jevreja (1685) III-25. Privilegije za jednog Jevrejina u Dubrovniku (1735) III-26. Mu~eni{tvo sv. Kirane u Solunu (1751) Sl. 21. Vaznesewe Hristovo, osmanska minijatura (1583)

^etvrto poglavqe: Tipi~ni predstavnici dru{tvenih grupa i svakodnevni `ivot

86 87 87 87 88

89

IVa. Elita i obi~an svet IV-1. Prezir osmanske elite prema Turcima seqacima Sl. 22. Akinxija Sl. 23. Spahija Sl. 24. Jani~ar Sl. 25. Vojnici u Albaniji, crte` @an-Batista Ilera (1809) Sl. 26. [ejh el islam Sl. 27. Visoki osmanski pisar Sl. 28. Arapski trgovac Sl. 29. Trgovac iz Dubrovnika Sl. 30. Osmanski kroja~ Sl. 31. Pastir Sl. 32. Ribar Sl. 33. Dervi{ Sl. 34. Jermenski monah Sl. 35. Pravoslavni patrijarh carigradski Sl. 36. Veliki rabin Carigradski (kraj XVIII veka) Sl. 37. Hri{}anski velikodostojnik (XVIII vek) Sl. 38. ^uveni ajan: Alipa{a od Jawine (1741–1822), slika Luja Diprea (1819) Sl. 39. Osmanski mewa~ novca Sl. 40. Dragoman: Pjer Jamoglu, tuma~ pri francuskom poslanstvu (1787) Sl. 41. [vedski poslanik (1788) Sl. 42. Galiot nosi svoje sledovawe vode

89 89 90 90 91 91 91 92 93 93 93 94 94 95 95 96 96 97

IVb. @ivot na selu IV-2. Odredbe o seoskoj samoupravi u Vidinskom pa{aluku (1587) IV-3. Seqakova obaveza da obra|uje svoje imawe (seoski zakon iz Karamanije, 1525) Sl. 43. Bugarska ku}a u Trijavni (XVIII vek) IV-4. Francuski putopisac Pjer Leskalopje opisuje bugarske ku}e nedaleko od Ru{~uka IV-5. Kako izgledaju i kako su odeveni qudi koji `ive nedaleko od Plovdiva (1553–1555) IV-6. Hrana i pi}e u Albaniji (oko 1810) Sl. 44. Soba u Arbanasima (XVIII vek) IV-7. Putovawe po bugarskim selima (1761) Sl. 45. @ene peru rubqe (Larisa, po~etak XIX veka) Sl. 46. Mu{karci i `ene s ostrva Paros sviraju i igraju

99 99

22

97 98 98 98 99

99 100 100 100 101 101 101 102 103

OSMANSKO CARSTVO

IV-8. Drumovi i po{ta u Albaniji za vreme osmanske vlasti (oko 1800)

103

IVv. @ivot u gradovima IV-9. Opis Beograda (1660) Sl. 47. Tur~in ja{e kowa natovarenog velikim ko{evima za vo}e i povr}e Sl. 48. Povorka pekara u Carigradu (1720) IV-10. Rezidencija vla{kog kneza Konstantina Mavrokordata, kako je prikazuje francuski putopisac Fla{a (polovina XVIII veka) IV-11. Poveqa bakalskog esnafa u Moskopoqu (1779) IV-12. [egrtski ugovor na ostrvu Skiros (1793) Sl. 49. Osmanska deca na vrte{ci tokom proslave Bajrama IV-13. Fetva Ebus-Suuda o zatvarawu kafexinica {irom Carstva (druga polovina XVI veka) IV-14. Kafanska pesma iz Sewa IV-15. Evlija ^elebija o beogradskoj baklavi (1660) IV-16. Jelovnik [evkija mula Mustafe (Sarajevo, druga polovina XVIII veka)

103 103 105 106

IVg. @ivot na granici IV-17. Francuski putopisac Nikola de Nikole opisuje osmanske ratnike, „delije“ Sl. 50. Delija, osmanski ratnik (XVI vek) IV-18. Institucija bratimqewa na bosanskoj granici (1660) IV-19. Osmanlije tra`e lekara iz Dubrovnika (1684) IV-20. Pismo [imuna Kozi~i}a Bewe, modru{kog biskupa, papi Lavu H (1516) IV-21. Pismo Frawe Krste Frankopana Gasparu ^olni}u (1670) IV-22. Pesma o Hrvatima koji haraju po Kladu{i IV-23. Marko Kraqevi} pije vino uz ramazan IV-24. Uticaj hri{}ana na Albance muslimanske vere (oko 1800)

109 109 110 110 111 111 112 112 113 113

IVd. @ivot `ene IV-25. „Carsko“ ven~awe u XV veku IV-26. @ene u Albaniji (oko 1810) IV-27. Solidarnost me|u hri{}ankama: mu~eni{tvo sv. Filoteje (1589) IV-28. Statut `enskog sapunxijskog esnafa u Triki, u Tesaliji (1738) Sl. 51. Ugledna Atiwanka (1648) IV-29. Razvod u jednom selu kod Sofije (1550) Sl. 52. Turkiwa s decom (1568) Sl. 53. Turkiwa u ode}i za izlazak, francuski crte` (oko 1630) IV-30. Kadija bele`i slu~aj Kipranke koja se razvodi tako {to prima islam (1609) Sl. 54. Devojka iz brdskih krajeva na severu Albanije (po~etak XIX veka) IV-31. Kadija bele`i slu~aj muslimana koji se razvodi od hri{}anke (1610) IV-32. Jani~ar ~ini prequbu s muslimankom u Carigradu (1591) IV-33. Ledi Meri Vortli Montegju o osmanskim `enama (1717)

113 113 114 114 115 115 115 116 116

Peto poglavqe: Faktori krize

119

Va. „Prirodne“ nepogode V-1. Glad u Carigradu (1758) V-2. Zemqotres u Carigradu (1766) V-3. Kuga u Bukure{tu (1813)

119 119 120 121

106 107 107 107 108 108 108 109

116 117 117 117 118

23

SADR@AJ

Vb. Politi~ka kriza u Carigradu V-4. Re{ewa za krizu osmanske dr`ave u Ko~i-begovim memoarima (oko 1630) V-5. Poslanici moldavskog kneza Konstantina Mavrokordata

121

Vv. Ratovi, pobune i seobe V-6. Seqani be`e u grad (1665) V-7. Pobuna Mehmed-age Bojaxioglua na Kipru (oko 1680) V-8. Izve{taj papi o pobuni u ^iprovcima (1688) V-9. Srbi be`e u strahu od osmanske odmazde (1690): svedo~ewe |akona Atanasija Srbina V-10. Moldavska buna protiv Osmanlija (1711) V-11. Habzbur{ki oficir u dnevniku opisuje opsadu Dubice (1788) V-12. Rizici putovawa kroz Albaniju (oko 1800) V-13. Kako je Hromi Ibrahim provalio u Kazanlik (1809) V-14. Niz katastrofa u pri~i bugarskog u~iteqa Todora iz Pirdopa kraj Sofije (1815–1826)

122 122 123 124

Bibliografija Bele{ka o koordinatorima projekta Bele{ka o saradnicima Nastavnici koji su u~estvovali u seminarima

129

Mapa: Osmansko carstvo i Evropa 1600. godine

138

24

121 122

125 125 126 126 127 127

133 135 137

Uvod

Osmansko carstvo je jedna od glavnih politi~kih sila koje su tokom veoma dugog perioda uticale na istoriju jugoisto~ne Evrope. Od XIV pa sve do po~etka XX veka osmanska dr`ava bila je najve}a politi~ka organizacija u ovom regionu. Me|utim, to nije jedini razlog iz kog prou~avamo osmansku istoriju jugoisto~ne Evrope. Osmansko carstvo je va`no zbog na~ina na koji narodi jugoisto~ne Evrope odre|uju svoj identitet. Upravo zato {to su se borili protiv Osmanlija, ovi narodi sebe smatraju delom hri{}anske Evrope. Osim toga, osmanska vlast ~esto se okrivquje i za ekonomsku zaostalost i haoti~nu politi~ku situaciju kakve i dan-danas mo`emo zate}i u mnogim zemqama jugoisto~ne Evrope. No, mi ovde ne}emo razmatrati da li su Osmanlije krive za ove pojave ili nisu: ova i mnoga druga pitawa mo}i }emo da sagledamo u objektivnijem svetlu ako se pobli`e pozabavimo razli~itim svedo~anstvima iz osmanskog perioda na{e zajedni~ke istorije. Postoji jo{ jedan razlog iz kog treba nanovo da se posvetimo osmanskoj istoriji. U posledwih nekoliko decenija, prou~avawe Osmanskog carstva do`ivelo je neobi~no jak zamah, i to ne samo u Turskoj i zemqama jugoisto~ne Evrope nego i u zapadnoj Evropi, u SAD, pa ~ak i u Japanu. Istori~arima su odnedavno dostupni novi izvori gra|e, kojima se mo`e pristupiti i preko starih i preko novih metoda, pa je predstava o Osmanskom carstvu sada sadr`ajnija, potpunija i ne{to objektivnija. Osim toga, neke stvari koje su ranije va`ile za nesporne ~iwenice sada su, zahvaquju}i ovim novim saznawima, dovedene u pitawe ili su ~ak odba~ene. ^esto se ka`e da je Osmansko carstvo bilo turska dr`ava. Istini za voqu, osniva~i osmanske dr`ave i dinastije jesu bili turskog porekla, ali se osmanska dr`ava {irila s novim osvajawima i s vremenom obuhvatala mnoge narode koji su govorili razli~itim jezicima i imali razli~ite vere. [tavi{e, i samu vladaju}u klasu u Osmanskom carstvu su tokom ve}eg dela wegove istorije ~inili qudi iz razli~itih etni~kih grupa. Od „klasi~nog doba“ Mehmeda II i Sulejmana pa do ja~awa nacionalizma u XIX veku ~ak su i sami pripadnici vladaju}e klase pod „Turcima“ podrazumevali proste i nepismene seqake iz Male Azije s kojima nisu hteli da imaju ni{ta. Zato predstavnici osmanske vlasti i u~eni qudi svoju dr`avu nikad i nisu zvali turskom, nego devlet-i aliye, Visoka porta, ili devlet-i ali-Osman, dr`ava Osmanove loze. Kao i u ve}ini drugih sredwovekovnih i ranih novovekovnih dr`ava, i ovde je lojalnost dinastiji bila va`nija od pripadnosti etni~koj grupi. I predstava o „osmanskoj despotiji“ osporena je u novijim istorijskim istra`ivawima. Najva`niji argument koji obara tezu o „osmanskoj despotiji“ jeste to {to se osmansko dru{tvo tokom svoje duge istorije i te kako mewalo. Ta~no je da su sultani, bar tokom „klasi~nog doba“, imali neograni~enu vlast i da su kontrolisali sve {to se de{ava {irom svih osvojenih oblasti. Me|utim, carevinu koja se prostirala na tri kontinenta nije bilo lako nadgledati, naro~ito s onako ograni~enim tehni~kim sredstvima kakva su postojala u poznom sredwem veku i na po~etku novog doba. ^ak je i slavni sistem timara, zahvaquju}i kojem su sultani mogli da kontroli{u najzna~ajniji deo vojske, zapravo bio samo sredstvo kakvo se koristilo u svim razvijenijim poqoprivrednim dru{tvima s ne{to ve}om teritorijom i stanovni{tvom, sredstvo, dakle, kojim se na lokalnom nivou postizalo ono {to se, s obzirom na nizak stepen razvoja nov~ane privrede, nerazvijen saobra}ajni sistem i nerazvijen sistem komunikacije, nije moglo posti}i na nivou ~itave zemqe – naime, uspostavqawe vlasti licem ~itave zemqe, a preko grba~e seqaka, kako bi se o~uvali red i mir i kako bi se obezbedio prenos svakog proizvedenog vi{ka u ruke same vladaju}e elite. Ni 25

UVOD

sultanova kontrola nad timarima ni wegov monopol na vatreno oru`je (Osmansko carstvo mo`emo smatrati „barutnim carstvom“, mada to va`i i za neke druge velike dr`ave na po~etku novog veka) nisu uspeli da pre`ive krizu kakvu je doneo kraj XVI veka. Daqe, koliko god da su tvrdili da imaju apsolutnu vlast, i sultani su, kao i ve}ina drugih samodr`aca u Aziji, Evropi i drugde u svetu, morali da po{tuju ograni~ewa kakva im je nametao Bo`ji zakon – u osmanskom slu~aju, {erijat. Sultan je o ova ograni~ewa ponekad mogao da se oglu{i uz pomo} {ejh-el-islama, vrhovnog verskog poglavara, ali to nam samo kazuje da je sultan i te kako bio svestan toga da ipak nema neograni~enu mo}. Jednostavnije re~eno, „despotska“ vlast osmanskih sultana teorijski je zavisila od Boga, a prakti~no od okolnosti kakve vladaju me|u qudima. Razlika izme|u dru{tava i stanovni{tva jugoisto~ne Evrope, s jedne, i osmanskih osvaja~a/tla~iteqa, s druge strane, okosnica je mnogih na{ih nacionalnih verzija istorije. Nema nikakve sumwe u to da je i tokom osvajawa i tokom duge osmanske vladavine sukoba bilo mnogo, i da su vlastodr{ci umeli biti i okrutni. Pa ipak, ~itavu istoriju jugoisto~ne Evrope od XIV do XX veka ne ~ine samo sukobi. Kao i u mnogim drugim dru{tvima kojima vlada nadnacionalna i multikonfesionalna carska dr`ava, qudi se nisu samo opirali ve} su i tra`ili na~ina da se prilagode istorijskoj situaciji, da stvore boqu budu}nost i za sebe i za zajednicu kojoj pripadaju. Ponekad je u tom ciqu vaqalo „pregovarati“ s vlastodr{cima, a ponekad i aktivno sara|ivati s wima kako bi se stekle li~ne ili kolektivne povlastice. Ponekad je vaqalo pokoriti se vlastima, ali ponekad je trebalo odabrati ovaj ili onaj vid aktivnog ili pasivnog otpora. A to, opet, zna~i da je svakodnevica ~esto bila va`nija od velikih politi~kih pitawa. Noviji radovi nam kazuju mnogo toga o prakti~nim aspektima `ivota u jugoisto~noj Evropi za vreme osmanske vladavine, po ~emu vidimo i da je on u velikoj meri bio sli~an svakodnevnom `ivotu u drugim regionima Evrope istog tog doba, vidimo da unutar jugoisto~ne Evrope postoje mnoge sli~nosti, ali i razlike od jednog kraja do drugog. Kad poredimo zakqu~ke do kojih su do{li autori novijih istoriografskih radova, vidimo kako predstava o istorijskoj „specifi~nosti“ jugoisto~ne Evrope pod osmanskom vla{}u polako gubi svoj osnov, i sve vi{e otkrivamo sli~nosti na{eg regiona s drugim regionima, ali i s dru{tvom u kom trenutno `ivimo. Naravno, razlike i daqe postoje, i wih ni ti noviji radovi ne negiraju, ali wih prosto nema toliko da bismo ~itavu jugoisto~nu Evropu za vreme Osmanskog carstva mogli da proglasimo nekakvim egzoti~nim rezervatom. Na osnovu tih razlika boqe mo`emo da shvatimo kompleksnost dru{tava i u pro{losti i u sada{wici, {to u stvari i jeste jedan od osnovnih zadataka istorijskog znawa, i to ne samo ovde. U ovom priru~niku `eleli smo da motivi{emo nastavnike, u~enike i nau~nike da istoriju jugoisto~ne Evrope za vreme Osmanskog carstva pogledaju na nov na~in. Da bismo izbegli preklapawa ove kwige s drugim priru~nikom, priru~nikom o nacijama i dr`avama u jugoisto~noj Evropi, ovde se nismo bavili posledwim vekom Osmanskog carstva, ve} smo se zaustavili na kraju XVIII veka i naveli svega nekoliko dokumenata s po~etka XIX. No ~ak i uz ovo ograni~ewe, pokazalo se da je na ovako malo strana gotovo nemogu}e prikazati sve aspekte i pojedinosti pet vekova pozne sredwovekovne i rane novovekovne istorije jugoisto~ne Evrope. Morali smo da se dr`imo dogovorenih prioriteta i da vr{imo strogu selekciju. Neke smo aspekte, koliko god va`ni oni bili, ili u potpunosti presko~ili ili smo ih samo ovla{ nazna~ili. U izboru originalnih dokumenata oslawali smo se na na{e saradnike i trudili se da damo nepristrasnu sliku, i u geografskom i u tematskom smislu. Pa ipak, znamo da }e neki korisnici ovog priru~nika po`eleti da upotrebe i druge tekstove i ilustracije. Ako to bude tako, onda }e na{ ciq biti ostvaren – jer mi i `elimo da motivi{emo nastavnike, u~enike, pa i istori~are od struke da postanu svesni bogatstva i kompleksnosti istorije ovog regiona u vreme osmanske vladavine. 26

OSMANSKO CARSTVO

Hronologija Osmanski sultani

Politi~ki procesi

Politi~ki i vojni doga|aji

Osman I (1281-1324)

Oko 1300. do 1345. godine: po~etak {irewa osmanske vlasti na severozapad Male Azije, a na ra~un Vizantijskog carstva; u ovom periodu osmanski emirat bori se za prevlast s drugim turskim emiratima u Maloj Aziji; ulema, sloj islamskih u~ewaka, polako se integri{e u osmanski politi~ki sistem

1302 – Osman odnosi pobedu nad Vizantijom kod Bafeona

Orhan (1324-1362)

Teritorija

Zna~ajni doga|aji van Osmanskog carstva 1307 – Kraj sultanata Rumskih Selxuka; turski emirati u Maloj Aziji postaju direktni vazali mongolske (ilhanidske) dr`ave u Persiji

1326 – Osvajawe Bruse (Burse), posle koje padaju i Nikeja (Iznik, 1331) i Nikomedija (Izmit, 1337)

1345 – Prvi anga`man osmanske vojske u Evropi, na strani budu}eg vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina (vladao 1347–1354)

Dru{tvo i kultura

Vizantijski gradovi polako postaju osmanski (prete`no muslimanski); tokom XIV i XV veka sli~no se de{ava i u Maloj Aziji i na Balkanu

1335 – Raspad Ilhanidskog carstva; osmanski emirat postaje nezavisan

1339 – Orhanova xamija u Bursi, prva xamija s osnovom u vidu slova T

1337–1453 – Stogodi{wi rat izme|u Francuske i Engleske 1341–1354 – Gra|anski rat u Vizantiji

1345 – Osvajawe emirata Karesija, ukqu~uju}u tu i isto~nu obalu Dardanela

1346–1347 – Kuga iz Kafe sti`e u jugoisto~nu Evropu i poga|a velik deo ovog regiona

1345–1353 – Velika epidemija kuge, crne smrti, {irom Azije, Evrope i severne Afrike

27

HRONOLOGIJA

1354–1402 – [irewe Osmanskog carstva na jugoisto~nu Evropu; tokom ovog perioda, turska pograni~na plemena tek su po~ela Murat I da se integri{u u (1362-1389) osmanski politi~ki sistem, pa su ~esto jo{ uvek ratovala za svoj ra~un. Osmanlije su pribegavale razli~itim politi~kim mehanizmima ekspanzije: sklapali su ugovore s postoje}im dr`avama jugoisto~ne Evrope (koje Bajazit I su postajale (1389-1402) vazalske), sklapali bra~ne saveze, prosto anektirali odre|ene teritorije i svojim ratnicima delili timare, zemqi{ne posede, naseqavali Turke iz Male Azije itd. U posledwoj deceniji XIV veka, sultan Bajazit sve je vi{e insistirao na integrisawu ovih grupa u Carstvo, {to je me|u Turcima u Maloj Aziji, ali i me|u drugima, dovelo do 1402-1413 nezadovoqstva

Bajazitovi sinovi se bore za vlast

Mehmed I Postepeno ja~awe i (1413-1421) bri`qivo restaurisawe osmanske dr`ave; ponovna ali obazriva ekspanzija i na Balkanu i u zapadnom delu Male Azije

28

1354 – Osvajawe Galipoqa

1355 – Umire car Stefan Du{an (1331–1355), Srbija po~iwe da slabi

1361–1369 – Osvajawe Trakije, ukqu~uju}i tu i Jedrene 1371 – Osmanska vojska pobe|uje srpsku na Marici

Sedamdesete i osamdesete godine XIV veka – osvajawe Makedonije i delova Gr~ke i Albanije

1389 – Prva bitka na Kosovu; Osmanlije odnose pobedu nad koalicijom koju predvodi srpski knez Lazar; Srbija postaje vazal Osmanskog carstva

1390–1391 – Prva osmanska aneksija turskih emirata na jugozapadu Male Azije (Saruhan, Ajdin, Mente{e, itd.)

1396 – Bitka kod Nikopoqa; Bajazit I nanosi poraz krsta{koj vojsci pod vo|stvom Sigismunda Luksembur{kog, kraqa Ugarske

1396 – Aneksijom Vidina Bugarska kona~no pada pod osmansku vlast

1378–1391 – Zelena xamija, Iznik

1370–1405 – Vladavina TimurLenka

1385 – Savez Poqske i Litvanije

1397–1398 – Bajazit I dovr{ava osvajawe ve}eg dela Male Azije 1402 – Bitka kod Angore/Ankare; Timur Lenk nanosi poraz Bajazitu I i zarobqava ga

1402 – Timur ponovo uspostavqa nekoliko turskih emirata u Maloj Aziji

1403–1414 – Stara xamija, Jedrene

1419–1420 – Osmanska osvajawa na dowem toku Dunava; Vla{ka postaje vazalska dr`ava

1419–1420 – Osvajawe Dobruxe, \ur|eva i Turnua

1416 – Pobuna {ejha Bedredina; porazi}e ga Mehmed I

OSMANSKO CARSTVO

Murat II (1421–1451, s prekidom 1444–1446)

1425–1428 – Kona~na aneksija jugozapadnog dela Male Azije (emirata Ajdin, Mente{e, Teke, Germijan i dr.)

1421–1437 – Muratov kompleks u Bursi, ukra{en keramikom iz Tabriza

1430 – Solun pada pod osmansku vlast 1439 – Na saboru u Firenci vizantijski car Jovan VIII pristaje na uniju pravoslavne crkve s Rimokatoli~kom, a za uzvrat tra`i krsta{ki rat protiv Osmanlija

1439 – Osmanlije prvi put osvajaju Srbiju

Videv{i Ugre s vatrenim oru`jem, Osmanlije i same po~iwu da ga koriste, mada ne sistemati~no

1443 – Ugarski pohodi na Balkanu; uspe{an ustanak Albanaca pod vo|stvom Skenderbega (\ur|a Kastriota)

1443 – Osmanlije predaju Srbiju i Albaniju

1444 – Novi ugarski pohodi na Balkanu, poraz kod Varne 1448 – Druga kosovska bitka, Osmanlije odnose pobedu nad ugarskom vojskom, koju predvodi Jano{ Huwadi (Sibiwanin Janko) Mehmed II (1444-1446, 1451-1481)

Osmanska dr`ava postaje prava organizovana carevina („zlatno doba“ Osmanskog

1453 – Osvajawe Carigrada

Carigrad postaje glavni grad osmanske dr`ave, Istanbul;

1453 – Stogodi{wi rat zavr{ava se pobedom Francuza

29

HRONOLOGIJA

carstva); uspostavqawe stroge dvorske i dru{tvene hijerarhije; pripadnici starog plemstva, koje je i osnovalo carstvo, bivaju razvla{}eni, a neretko i pogubqeni, uz pomo} kapi kulara, sultanovih robova koji su primili islam; najve}i deo zemqi{nih poseda prelazi u vlasni{tvo sultana i deli se kao timar, feud; upotreba prve generacije vatrenog oru`ja (Osmansko carstvo ~esto se naziva i „barutno“)

1456 – Jano{ Huwadi nanosi poraz Osmanlijama kod Beograda

1455–1456 – Moldavija postaje vazalska dr`ava

1459 – Kona~ni pad Srbije 1460 – Osvajawe Atinskog vojvodstva, Mistre i ve}eg dela Moreje 1461 – Osvajawe vizantijskog Trapezuntskog carstva 1463–1479 – Osmanskomleta~ki rat

1462–1505 – Bladavina Ivana III u Moskvi; on svojoj kne`evini pripaja druge kne`evine, tako da Rusija sti~e nezavisnost od Zlatne horde (1480)

1468 – Osvajawe Karamanije, u Maloj Aziji 1473 – Osmanlije kod Otlukbelija odnose pobedu nad Uzun Hasanom; u~vr{}ivawe osmanske vlasti u Anadoliji

1470 – Osvajawe Negroponta (Eubeje)

1475 – Bitka kod Va{luja; moldavski knez Stefan Veliki (1457–1504) nanosi poraz Osmanlijama

1475 – Osmanlije osvajaju Kafu, |enovsku koloniju na Krimu; Tatarski hanat na Krimu postaje vazalska pokrajina Osmanskog carstva

1480 – Osmanlije osvajaju Otrant, na jugu Italije; predaju ga 1481. godine

1455 – Gutenberg {tampa Bibliju

1454 – Patrijarh Genadije osniva Carigradsku bogosloviju

1463 – Osvajawe ve}eg dela Bosne

1479 – Osvajawe ve}eg dela Albanije

30

crkva Svete Sofije postaje xamija; grade se Topkapi saraj (sve do 1478. godine), zatvorena tr`nica (bezistan) i nekoliko xamija (me|u wima i Fatihova xamija, 1463–1470)

1476 – Prva kwiga na gr~kom {tampa se u Milanu (Konstantin Laskaris, E°éôoµ¤ ô¸v o·ô¬ ôou ëü¦o¶ µ¨±¬v)

1469–1492 – Vladavina Lorenca di Medi~ija u Firenci; vrhunac renesanse

OSMANSKO CARSTVO

Smirivawe Bajazit II (1481-1512) unutra{wih sukoba do kojih je do{lo za vreme vlasti Mehmeda II, uz o~uvawe centralisti~ke organizacije carstva i wenih prednosti

1483 – Osvajawe Hercegovine 1484 – Osvajawe Hilije i Belgoroda Dwestarskog (Akermana); Moldavija gubi prilaz Crnom moru 1499–1503 – Osmanskomleta~ki rat

Osvajawe mleta~kih upori{ta u kontinentalnom delu Gr~ke i u Albaniji

1499–1540 – Osvajawe Like i delova Dalmacije Selim I O{tro suzbijawe (1512-1520) propersijskog otpora u Anadoliji, znatno pro{irewe teritorije ka Bliskom istoku, ~ime je dodatno oja~ana islamska komponenta Osmanskog carstva

1514 – Bitka kod ^aldirana, velika pobeda Osmanlija nad Persijancima

1514–1515 – Prisajediwewe isto~nog dela Male Azije

1516 – Bitka kod Marx Dabika, velika pobeda Osmanlija nad Mamelucima

1516–1517 – Osvajawe Sirije, Palestine i Egipta; osmanski protektorat nad Mekom i Medinom

1492 – Proterivawe sefardskih Jevreja iz [panije; ve}i deo wih nailazi na dobrodo{licu u Osmanskom carstvu, pa se tu i naseqava; 1493 – Prva jevrejska {tamparija u Carigradu, osnovali je sefardski Jevreji izbegli iz [panije; 1493 – Prva slovenska {tamparija u jugoisto~noj Evropi na Cetiwu (pod mleta~kim uticajem); tokom XVI veka slovenske {tamparije osnivaju se i u Vla{koj (1508), Bosni, Srbiji i Transilvaniji, ali ve}ina wih radi veoma kratko

1489 – Kipar postaje mleta~ka teritorija

1505 – Xamija Bajazita II u Carigradu

1502 – Osnivawe safavidske dinastije u Persiji; Persija postaje {iitska

1492 – Kolumbo otkriva Ameriku 1494 – Francuski pohodi na Italiju; po~etak italijanskih ratova 1497–1498 – Vasko da Gama otkriva morski put od Portugala do Indije

1517 – „95 teza“ Martina Lutera u Vitenbergu, u Nema~koj; po~etak reformacije

31

HRONOLOGIJA

1519 – Karlo V izabran za rimsko-nema~kog cara; po{to je od 1516. bio i kraq [panije, Karlo V, izdanak loze Habzburgovaca, postaje jedan od glavnih protivnika Osmanskog carstva

1519 – Al`ir priznaje osmansku vlast

Sulejman I Zakonodavac (1520-1566)

Vrhunac osmanske mo}i; {irewe teritorije i u Evropi i u Aziji, kombinovawem vojne sile i `ive diplomatske aktivnosti; sistematizovawe osmanskog zakonodavstva i uprave

1521 – Osvajawe Beograda

1522 – Osvajawe Rodosa 1526 – Bitka kod Moha~a, velika pobeda nad Ugrima 1529 – Po~etak osmanskohabzbur{kog sukoba u Ugarskoj; prva neuspe{na opsada Be~a

1526 – Piri-reis (1465–1554) pi{e Kitab-i-Bahriye, Kwigu o pomorstvu, u kojoj sa`ima ukupno pomorsko iskustvo svoje epohe; 1513. sa~inio je i detaqnu pomorsku mapu, na kojoj je prikazao i Severnu i Ju`nu Ameriku

1519–1522 – Magelan po{ao na prvo putovawe oko sveta

1526 – Po~etak Mogulskog carstva u Indiji

1534–1535 – Osvajawe Iraka

1538 – Uspe{an pohod Osmanlija na Moldaviju

1538 – Aneksija Bendera (Tigine)

1541 – Novi Sulejmanov pohod na Ugarsku

1541 – Osvajawe centralne Ugarske (budimske kne`evine); Transilvanija postaje vazalska kne`evina

1538 – Sinan, poznat i kao Mimar Sinan (1490–1588), postaje glavni carski graditeq; osmanska arhitektura nalazi se na vrhuncu

1543 – Kopernik objavquje svoje delo De revolutionibus orbium coelestum (O kru`ewu nebeskih tela)

1545–1563 – Tridentski koncil, reforme unutar katoli~anstva

32

OSMANSKO CARSTVO

Polovinom XVI veka reformacija se {iri na Ugarsku i Transilvaniju; Saksonci nastaweni u Transilvaniji primaju luteransku veru, a velik broj Ugara kalvinisti~ku

1551–1556 – Rusi osvajaju tatarske hanate Kazaw i Astrahan

1550–1557 – Mimar Sinan gradi Sulejmanovu xamiju u Carigradu

1555 – Augzbur{ki verski mir

1555 – Prva kwiga {tampana na albanskom jeziku (u Italiji): Me{ari, dom \ona Bazukua

1556 – Karlo V abdicira; Habzbur{ko carstvo deli se na naslednike iz {panske i austrijske nasledne linije

1566 – Osmanlije osvajaju ostrvo Hios

1557 – Obnova srpske pravoslavne patrijar{ije u Pe}i

1562–1598 – Verski ratovi u Francuskoj

1570–1571 – Osvajawe Kipra

1567 – Prva jermenska {tamparija u Carigradu

1566 – Po~etak ustanka protiv [panaca u Nizozemqu

1551–1552 – Aneksija Banata

1555 – Osmanskopersijski mir u Amasiji, stabilizuje se isto~na granica Osmanskog carstva

Selim II (1566-1574) Pijanica

1571 – U bici kod Lepanta mornarica Svete lige porazila osmansku

1569–1575 – Mimar Sinan gradi Selimovu xamiju u Jedrenu Murat III (1574-1595)

Finansijska kriza, ak~a devalvira, velika inflacija

1578–1590 – Iscrpquju}i rat s Persijom

Osvajawe Azerbejxana i nekoliko persijskih pokrajina

1580 – Po{tuju}i pritu`be verskih vo|a, sultan daje naredbu da se sru{i opservatorija u Carigradu

1587–1629 – Vladavina Abasa I u Persiji, dinastija Safavida je na vrhuncu mo}i

33

HRONOLOGIJA

Ozbiqna kriza Osmanskog carstva; zbog dugih ratova protiv Habzburgovaca i Mehmed III Persije zemqa (1595-1603) se na{la u finansijskim te{ko}ama, a tradicionalna vojna organiAhmed I zacija, naro~ito (1603-1617) kowica, po~ela je da slabi; zato se sve ~e{}e pribegava pla}enicima, a zemqi{ni zakup se pove}ava

1593–1606 – Te`ak, iscrpquju}i rat protiv Svete lige, predvo|ene austrijskim Habzburgovcima; pobuna u rumunskim kne`evinama (1594) 1602–1612 – Rat s Persijom

Osmanlije gube teritorije osvojene 1578–1590: ovo su ujedno prvi ve}i teritorijalni gubici koje }e Osmansko carstvo pretrpeti

1583–1586 – Muratov kompleks u Manisi

1588 – Engleska mornarica nanosi poraz {panskoj Armadi

1596–1609 – Bune xelalija u Maloj Aziji

1598 – Nantski edikt, kojim se dozvoqava kalvinisti~ka veroispovest

1609–1616 – Sultan Ahmedova xamija (Plava xamija) u Carigradu

1603 – Umire Elizabeta I (1558–1603); Xejms Stjuart, {kotski kraq, postaje i kraq Engleske, ~ime su ova dva kraqevstva kona~no ujediwena

1606 – Mirovni ugovor kod @itva-Toroka, sklopqen s austrijskim Habzburgovcima

1613 – Dinastija Romanovih u Rusiji

Osman II Zbog poku{aja (1618-1622) unutra{wih reformi dolazi do pobune jani~ara, Mustafa I koji svrgavaju sul(1622-1623) tana i ubijaju ga

1620–1634 – Rat s Poqskom i Litvanijom oko kontrole nad Moldavijom

1618–1648 – Tridesetogodi{wi rat

Murat IV Stroge mere, (1623-1640) ponovno uvo|ewe reda i zakona

1623–1639 – Rat s Persijom; porazi u bitkama protiv Abasa I, ratni pohodi Murata IV, mirovni sporazum u Kasr-i[irinu (1639), Osmansko carstvo se vra}a u granice od 1555. i 1612. godine

Mustafa I (1617-1618)

1627 – Patrijarh Kiril Lukari osniva gr~ku {tampariju u Carigradu; po patrijarhovom pogubqewu, Osmanlije je zatvaraju 1638. godine

1635 – Revanski paviqon u Topkapi saraju

34

OSMANSKO CARSTVO

Ibrahim I (1640-1648) Ludi

1645–1669 – Iscrpquju}i rat s Mlecima

Mehmed IV Posle nekoliko (1648-1687) godina unutra{wih nemira, veliki veziri iz porodice Koprulu (]uprili}) uspevaju da u~vrste svoj polo`aj, da ponovo uspostave red u zemqi i da pokrenu nova teritorijalna osvajawa

1656 – Mehmedpa{a ]uprili} imenovan za velikog vezira i dobija punomo} da vlada carevinom

Osvajawe Krita (okon~ano tek 1669)

1661 – Fazel Ahmed-pa{a ]uprili} nasle|uje svog oca na mestu velikog vezira (1661–1676) 1672–1676 – Rat s Poqskom i Litvanijom

Osvajawe Podoqa

1640 – Po~etak engleskog gra|anskog rata izme|u kraqa i parlamenta 1648–1657 – ^uveni osmanski geograf i istori~ar Katib ^elebija (1609–1657) pi{e zemqopisnu raspravu Cihannüma (Karta sveta)

1648 – Pobuna Kozaka u Ukrajini pod vo|stvom atamana Bogdana Hmeqnickog; kriza u Poqskoj i Litvaniji

1665–1666 – Mesijanski pokret Sabataja Zevija

1661 – Po~etak vladavine Luja XIV, francuskog kraqa 1643–1715; vrhunac francuskog apsolutizma

1655–1660 – Prvi nordijski rat

1667 – Veliki zemqotres, u kom je Dubrovnik znatno o{te}en

1683 – Druga opsada Be~a; austrijskopoqska vojska nanosi osmanskoj te`ak poraz 1684 – Osnivawe Svete lige, koju ~ine Austrija, Poqska i Litvanija, Venecija i Papska dr`ava, a od 1686. i Rusija

1686–1687 – Austrijske trupe osvajaju Ugarsku i Transilvaniju

1685 – Opozvan Nantski edikt 1687 – Isak Wutn pi{e Philosophia naturalis principia mathematica (Matemati~ki principi filozofije prirode)

35

HRONOLOGIJA

Sulejman II Posle velikih (1687-1691) monetarnih i fiskalnih reformi, Osmansko carstvo ponovo je u stawu da izdr`i ratove

1688–1690 – Austrija privremeno osvaja Beograd i druge delove Srbije

Ahmed II (1691-1695)

1688 – Slavna revolucija u Engleskoj, Engleska postaje parlamentarna monarhija 1689 – U Rusiji Petar I preuzima vlast (1682–1725)

1694 – Knez Konstantin Bran~oveanu u Bukure{tu osniva Gr~ku kne`evsku akademiju; u XVIII veku sli~na ustanova osniva se i u Ja{iju, u Moldaviji

Mustafa II 1695 – (1695-1703) Reorganizacija zemqi{nih poseda, uvodi se do`ivotno vlasni{tvo nad zemqi{tem, tzv. malikane; zahvaquju}i tom novom sistemu, plemi}ke porodice u provinciji ja~aju i s vremenom sti~u velika nasledna imawa

Ahmed III (1703-1730)

1697 – U bici kod Sente Austrijanci nanose poraz Osmanlijama 1699 – Karlova~ki mir

1710–1711 – Rat s Rusijom Tzv. doba lala, u kom dolazi do kulturne obnove, poku{aja unutra{we reforme i do otvarawa prema zapadu, na ~emu naro~ito radi

36

1690 – Po{to su Osmanlije povratile Beograd po~iwe prva velika seoba Srba s juga Srbije i Kosova u Slavoniju i Ugarsku

1715–1718 – Rat s Mlecima i Austrijom; Osmanlije do`ivqavaju poraz, koji }e biti zape~a}en Po`areva~kim mirom

Karlova~kim mirom Osmansko carstvo ustupa Habzburzima Ugarsku (sa Slavonijom) i Transilvaniju, Mlecima Moreju, Liku i neke delove Dalmacije, Poqskoj Podoqe a Rusiji Azov Osmanlije uspevaju da povrate Azov 1715 – Osmanlije osvajaju Moreju, koja je dotad pod mleta~kom vla{}u

Oko 1700 – Dimitrije Kantemir (1673–1723), ina~e i kompozitor, pi{e raspravu o osmanskoj muzici, i objavquje zapise 353 instrumentalna komada

1700–1721 – Veliki severni rat, velika pobeda Rusije nad [vedskom kod Poltave (1709) 1701–1714 – Rat za {pansko nasle|e

OSMANSKO CARSTVO

Ibrahim-pa{a Nev{ehirli (1718–1730); me|utim, posle pobune jani~ara, Ibrahim-pa{a i sultan moraju da abdiciraju

Mahmud I (1730-1754)

Obazrive reforme, naro~ito u artiqeriji (zahvaquju}i francuskom stru~waku grofu De Bonevalu) i urbanizacija (vi{e od 60 javnih ~esmi u Carigradu)

1716–1718 – Osmanlije predaju Austrijancima Banat, severnu Srbiju i Olteniju (zapadnu Vla{ku)

1720 – Kwiga svetkovina (Surname-i Vehbi), opis slavqa prilikom obrezivawa sultanovih sinova, napisao pesnik Vehbi, ilustrovao s 137 minijatura Levni (1673–1736)

1722–1725 – Posle nemira u Persiji, osvajawe Gruzije, Azerbejxana i [irvana

1727 – Prvu osmansku {tampariju osniva Ibrahim Muteferika, u Carigradu; {tamparija zatvorena po wegovoj smrti 1745. godine

1722 – Avganci prodiru u Persiju, kraj safavidske vlasti

1730 – Osmanlije gube Azerbejxan i [irvan, kojima odsad vlada Nadir, persijski {ah (1736-1747)

1728 – Fontana Ahmeda III (ispred Topkapi saraja)

1726–1730 – [ah Nadir (1736–1747) ponovo osna`uje Persiju

1730–1736 – Rat s Persijom

Osmanlije gube Gruziju

1736–1739 – Rat s Rusijom i Austrijom, okon~an Beogradskim mirom

Oltenija se vra}a Vla{koj, a severna Srbija pod okriqe Osmanskog carstva; Rusija ponovo dobija Azov

1743–1746 – Rat s Persijom

1733–1735 – Rat za poqsko nasle|e Druga seoba Srba u Banat i Ugarsku

1746 – U Vla{koj knez Konstantin Mavrokordat 1749. ukida kmetstvo; 1749. sli~nu reformu sprovodi i u Moldaviji

1740–1786 – Vladavina Fridriha II u Pruskoj 1740–1748 – Rat za austrijsko nasle|e 1748 – Monteskje, Duh zakona 1751–1780 – U Parizu izlazi Enciklopedija, u 35 tomova, najve}e dostignu}e evropskog prosvetiteqstva

37

HRONOLOGIJA

Osman III (1754-1757) Mustafa III Posle du`eg (1757-1774) perioda mira i neme{awa u sukobe u Evropi, Osmansko carstvo upu{ta se u rat s Rusijom, i tada na videlo izlazi sva wegova slabost, {to }e samo jo{ ubrzati wegovo daqe opadawe; mo} ajana, lokalnih uglednika, raste, dok u provincijama slabi autoritet centralne vlasti

1756–1763 – Sedmogodi{wi rat 1768–1774 – Osmansko-ruski rat; ruska vojska okupira Krim, Moldaviju i Vla{ku, ruska mornarica nanosi Osmanlijama poraz na Egejskom moru i podsti~e pobune u Gr~koj i na ~itavom Levantu 1774 – Ku~uk-kajnarxijski mir; Rusija se u~vr{}uje na severnim obalama Crnog mora i postaje glavni za{titnik pravoslavaca u Osmanskom carstvu

Nastojawa da se uz pomo} Zapada, naro~ito Francuske, ponovo oja~a osmanska vojna snaga; Abdulhamid I me|utim, ratovi (1774-1789) 1787–1792 pokazuju da ovi poku{aji nisu urodili plodom Poku{aji vojne, finansijske, administrativne i politi~ke reforme (nizam-i cedid, novi Selim III sistem); refor(1789-1807) ma propada zbog unutra{wih nemira i zbog otpora konzervativnih jani~ara; u unutra{wosti zemqe mo} ajana dosti`e vrhunac

38

1787–1792 – Rat s Rusijom i Austrijom, Osmanlije trpe te{ke poraze; Francuska revolucija i problemati~na situacija s Poqskom spasavaju Osmansko carstvo ozbiqnijih teritorijalnih gubitaka 1798–1799 – Francuski pohod na Egipat i Siriju

1766–1767 – Osmanske vlasti ukidaju bugarsku arhiepiskopiju u Ohridu i srpsku patrijar{iju u Pe}i; gr~ki patrijarh u Carigradu dobija crkvenu vlast nad svim podanicima pravoslavne vere koji `ive u Evropi 1774 – Krim vi{e nije vazalska provincija Osmanskog carstva

1762–1796 – Vladavina Katarine II u Rusiji 1772 – Prva podela Poqske

1784 – U Carigradu se ponovo otvara turska {tamparija

1775 – Osmanlije predaju Bukovinu (severozapadnu Moldaviju) Austriji

1775–1783 – Rat za nezavisnost u Americi

1783 – Rusija anektira Krim

1780–1790 – Vladavina Josifa II u Austriji 1787 – Ustav SAD 1789 – Po~etak Francuske revolucije

1788–1792 – Rusija anektira Jedisan

1793, 1795 – Druga i tre}a, kona~na podela Poqske

PRVO POGLAVQE [irewe osmanske vlasti u jugoisto~noj Evropi

Osmanska ekspanzija otpo~ela je oko 1300. godine sa severozapada Male Azije i nastavila se sve do poznog XVII veka, ta~nije do 1672. godine, kada je osvojena posledwa zna~ajnija teritorija, Podoqe (koje je u to vreme bilo pokrajina Poqske i Litvanije a sada pripada Ukrajini). Tako je jedno malo polunomadsko sto~arsko pleme postalo osniva~ ogromne birokratizovane imperije koja se prostirala na tri kontinenta. Najve}i deo jugoisto~ne Evrope osvojen je u XIV i XV veku, s tim {to su neki krajevi zauzeti tek kasnije (na primer Slavonija, Banat, Kipar, Krit), dok neki nikad nisu potpali pod osmansku vlast (na primer Krf, Dalmatinsko primorje, Hrvatska i Slovenija). Za narode u ovom regionu osmanska vladavina predstavqa veoma zna~ajnu istorijsku ~iwenicu, koja je wihov `ivot odredila i u neposrednom i u dugoro~nom smislu. Istori~ari su o tome imali razli~ita, a ponekad i opre~na mi{qewa, ali su istoriju uglavnom pisali sa stanovi{ta nacije, iako nacija u poznom sredwem veku uop{te nije bila glavni kriterijum razgrani~avawa. Zato oni to doba uglavnom predstavqaju kroz niz juna~kih podviga, kao hrabru borbu svog naroda protiv nadmo}nog neprijateqa, a o osmanskim osvajawima pi{u ili kao o katastrofi za svoj narod, pa i za ~itavu evropsku civilizaciju, ili pak hvale mir koji je ova centralisti~ka vladavina donela. Me|utim, drugi istori~ari skre}u nam pa`wu na to da je ~itav taj proces {irewa bio daleko kompleksniji, da je u wemu nemogu}e jasno razdvojiti etni~ke, verske i kulturne grupe, da je tokom wega bilo i velikih ratnih pohoda i sitnih ~arki. A u praksi, na samom terenu, nisu postojale one jasne granice koje su moderni istori~ari tako lako povukli: osmanskim vlastima je, naime, dobra mre`a saradnika bila jednako va`na koliko i ratovawe. Juna{tvo i po`rtvovanost sastavni su deo ove pri~e isto koliko i okrutnost, patwa i prevare. U ovom poglavqu ne `elimo da damo detaqan prikaz osmanskih osvajawa i/ili otpora koji su pru`ali pojedini narodi: navodimo ograni~en broj izvornih istorijskih dokumenata, kako bi u~enici mogli da steknu makar okvirnu predstavu o kompleksnosti tog procesa, ali i o `ivotu qudi tog vremena i o razli~itim predstavama koje su oni imali o nekim istorijskim doga|ajima.

Ia. Po~eci osmanske dr`ave u Anadoliji I-1. Orhan se `eni }erkom tekfura1 od Jar Hisara Deo 13 U ovom delu re}i }u kako su uzeli nevestu, koja be{e k}er tekfura od Jar Hisara, kome su je dali i {ta je s wom posle bilo.

Gazi2 Osman3 dade je svom sinu gaziOrhanu,4 wu kojoj ime be{e Ulufer Hatun. A Orhan je tad ve} bio sr~an mladi}. […] A kad osvoji{e ova ~etiri utvr|ewa [Bilexik, Jar Hisar, Inegol, Aja Nikolu], done{e pravdu i jednakost toj pokrajini. I svi qudi [iz tih sela] vrati{e se i nastani{e

1

Tekvur ili tekfur, vlastelin, vladar mawe oblasti hri{}anske vere, ~ija }e zemqa s vremenom biti integrisana u Osmansko carstvo. 2 Gazi(ja), ratnik, junak, borac za veru. 3 Osman I, osniva~ osmanske dr`ave, vladao od oko 1281. do 1324. 4 Orhan, osmanski vladar 1324-1362.

39

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

gde im je i mesto. @ivot, ~inilo se, postade boqi no {to je to bio pod nevernicima. Jer ~uv{i kako ovi nevernici sad dobro `ive, i qudi iz drugih pokrajina po~e{e da pristi`u. A gazi-Osman htede ven~awe kako bi svom sinu gazi-Orhanu doveo Ulufer Hatun za `enu. I tako i u~ini. Ulufer Hatun je gospa koja dr`i tekiju [dervi{ki manastir] odmah pored bursanske tvr|ave, nedaleko od vrelâ s toplom vodom. Ona je izgradila i most preko Uluferinog potoka. A po tom mostu potok je i dobio ime. I gazija Murat-han5 i Sulejman-pa{a6 weni su sinovi. Obojici je otac Orhan-gazi. A kad je gospa umrla, sahranili su je zajedno s gazi-Orhanom unutar zidina bursanske tvr|ave. A¦ikpa¦a-zâde, str. 102

A{ik-pa{ina hronika jedna je od prvih hronika osmanske dinastije, ali ona je nastala u XV veku, dakle, vi{e od sto godina posle doga|aja koji se u woj opisuju.

? Za{to se Orhan-gazi o`enio tekfurovom }erkom? Za{to je odluku o toj `enidbi doneo wegov otac? Zamisli sebe u Orhanovom polo`aju. [ta su, po A{ik-pa{i, glavne osobine koje jedna osmanska gospa treba da ima?

I-2. Osvajawe Karaxa Hisara i prvo ~itawe hutbe u gazi-Osmanovo ime Deo 14 U ovom delu re}i }u kako je gazi-Osman

uveo molitvu petkom u svoje ime i kako je to do~ekano u gradu. Kad je zauzeo Karaxa Hisar, [mnoge] ku}e u gradu bile su puste. A mnogi su pristizali iz Germijana i drugih krajeva. Tra`ili su od gazi-Osmana da im dâ dom. I tako wima Osman-gazi dade dom. I grad uskoro po~e da cveta. I stado{e one mnoge crkve pretvarati u xamije. Pa ~ak i tr`nicu izgradi{e. I taj se narod [kavim, {to mo`e da zna~i i pleme] dogovori me|u sobom da obavqa molitve petkom, pa ~ak i kadiju zatra`i. A be{e tu jedan sveti ~ovek po imenu Dursun Faki. On je ovom plemenu slu`io kao imam. I oni se wemu obrati{e. Tada on ode gazi-Osmanovom tastu Edu Baliju i re~e mu to. Ali, i pre no {to je uspeo da zavr{i, do|e gazi-Osman. Ovaj ga upita to isto. Osman je razumeo {ta pleme ho}e. Gazi-Osman re~e: „[ta god da imate a da treba da se uradi, uradite to.“ Dursun Faki re~e: „O hane, treba nam sultanova dozvola.“7 Gazi-Osman na to re~e: „Ja sam ovaj grad osvojio sabqom. [ta je sultan imao s tim da sad wega treba da pitam za dozvolu? Isti onaj Bog koji je wemu dao sultanat meni je dao moju snagu i moj hanat. A ako mi zbog ovog barjaka {togod zamera, neka zna da sam ja nosio svoj barjak u borbi protiv nevernika. I ako mi ka`e da je on od loze Selxuka [Âl-i Salçukvan], ja }u mu re}i da sam ja sin Goka Alpa. I ako ka`e da je u ove krajeve stigao pre nas, re}i }u mu da je moj ded Sulejman-{ah ovde stigao i pre wega.“ I tako pridobi onaj narod [pleme]. Dursunu Fakiju dade zvawe kadije i pravo da dr`i molitvu. Prva hutba ~itana je na Karaxa Hisaru. Tamo pro~ita{e i molitve za Bajram. A¦ikpa¦a-zâde, str. 102-103

Murat I, osmanski vladar (1362-1389). Sulejman-pa{a, najstariji Orhanov sin, poveo Osmanlije na prve pohode po Balkanskom poluostrvu i osvojio Galipoqe 1354; umro 1357. 7 Dozvola selxu~kog sultana od Konije (Ikoniona), koji je formalno bio nadre|en ratnicima iz pograni~nih podru~ja kakav je Osman. 5 6

40

OSMANSKO CARSTVO

U islamskoj politi~koj tradiciji, ~itawe hutbe, propovedi koju imam dr`i petkom i o bajramima, i to u vladarevo ime znak je suverenosti, nezavisne dr`avne vlasti. U ovoj hronici, pisanoj u XV veku, istorijska realnost doga|aja s po~etka XIV veka je iskrivqena: zapravo su Mongoli sru{ili Selxu~ki sultanat jo{ 1307. godine, dakle, pre nego {to je Osman uspeo da se proglasi suverenim. Osim toga, posle 1307. Osman, a kasnije i wegov sin Orhan, pla}ali su danak mongolskom ilhanatu u Persiji sve dok se ovaj nije raspao krajem tridesetih godina XIV veka.

? Kako je Osman u~vrstio svoju vlast? Koje nam informacije daju ova dva teksta o etni~kom i verskom sastavu severozapadne Anadolije uo~i osmanskog osvajawa?

Ib. Osvajawe Balkanskog poluostrva I-3. Kako su sukobi me|u hri{}anskim dr`avama na Balkanu olak{ali prodor Osmanlija Pre`iveo je samo Amorat,8 koji je bio mlad i neobuzdan i koji se svom silom borio protiv Bugara. Tra`io je od Grkâ da ga propuste, ali su ga zaustavili mnogi brodovi i ~amci koje je Kantakuzin9 imao i odr`avao kako bi obezbedio sebi prolaz do Galipoqa. Amorat, kao {to smo rekli, morao je da krene preko mora. A kad je Kantakuzin uvideo da ne mo`e da hrani vojnike na brodovima zato {to nije bilo dovoqno hleba ni sviwetine i {to je carska riznica svakim danom bivala sve praznija, {to je dukata i srebrwaka bilo sve mawe, porazmislio je o ovome i poslao glasnike u Trnovo, bugarskom caru Aleksandru,10 i zatra`io od wega da mu pomogne da nahrani vojsku kako bi mogao da sa~uva prolaz do Galipoqa. No ~uv{i ovo, Bugari stado{e da se rugaju i da ismevaju Grke, da ih vre|aju i da im psuju `ene i majke, i tako ih odbi{e. Kad je to doznao, Kantakuzin zapade u te{ku brigu i posla glasnike srpskim vladarima Uro{u, despotu Ugqe{i i kraqu Vuka{inu ne bi li od wih dobio pomo} za svoju mornaricu. No i ovi, ~uv{i to, stado{e da se rugaju i da ismevaju Grke, da ih vre|aju i da im psuju `ene i

majke, i tako ih vrati{e nazad ne dav{i im ni{ta. Kad je to doznao, Kantakuzin zapade u te{ku brigu, i vi{e nije znao {ta da ~ini. Tad Kantakuzin posla glasnike i bugarskom caru i srpskim vladarima i re~e im: „Niste nam hteli pomo}i, ali za`ali}ete zbog toga.“ A oni se ne obazre{e na wegove re~i, nego odvrati{e: „Kad Turci do|u do nas, mi }emo se braniti.“ Tad Kantakuzin sklopi dogovor s Amuratom, zakle{e se jedan drugom i razmeni{e pisma, koja se i dan-danas ~uvaju, da Turci nikad ni na koji na~in ne}e u~initi ni{ta na`ao Grcima u Romaniji.11 Turci se zakle{e da }e dr`ati re~, a Kantakuzin ih na to propusti do Galipoqa. Georgieva, Kitanov, str. 4-6

Anonimni pisac ove bugarske hronike iz XVI veka ima veoma neodre|ene i nepouzdane podatke o istorijskim doga|ajima s polovine XIV veka. Zapravo je Jovan Kantakuzin pozvao Osmanlije, koje je predvodio Sulejman, Orhanov sin i Muratov stariji brat, da mu pomognu u gra|anskom ratu protiv Jovana V Paleologa (1341–1391). U to vreme, Srbe je predvodio car Stefan Du{an (1331–1355), koji je iskoristio gra|anski rat u Vizantiji kako bi osvojio neke vizantijske teritorije.

Bugarski oblik Muratovog imena (Murat I, 1362-1389). Jovan VI Kantakuzin, vizantijski car 1341-1354; bio je prinu|en da abdicira, potom se zamona{io i postao jedan od najve}ih u~ewaka poznog Vizantijskog carstva. 10 Ivan Aleksandar, 1331-1371. 11 Pod Romanijom treba podrazumevati teritoriju Vizantijskog carstva. 8 9

41

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

? Da li nepouzdanost podataka koje ovaj anonimni autor bugarske hronike koristi uti~u na ubedqivost wegovog prikaza? Ili misli{ da on koristi neta~ne podatke zato {to ima odre|enu nameru, zato {to ima „poruku“?

I-4. Ferman Murata I kojim se Evrenosbegu potvr|uje pravo da upravqa ju`nom Makedonijom (1386) Uzvi{enim carskim potpisom nare|uje se slede}e: Wegovom dostojanstvu, za{titniku i osniva~u provincije, ponosu me|u plemenitim osvaja~ima, zapovedniku ratnika za veru i istrebqewe nevernih i naznabo`aca, gaziji haxi Evrenos-begu, neka ga sre}a uvek prati, koji je zajedno s mojim bratom i gospodarem gazijom Sulejmanom pro{ao pokrajinu Rumeliju i osvojio zemqe. Za wegove usluge dodequjem mu: grad \umur|inu, potom grad Ser sve do Bitoqa i Bigli{te i Hrupi{te, koji }e odsad biti jedan sanxak (s dohotkom od deset puta stotinu hiqada ak~i),12 a koje je sve on zaslu`io svojom sabqom. I naimenovao sam te za glavnog zapovednika ovih zemaqa i ovih boraca za veru i vojnika i zapovedio ti: budi im odan gospodar. Samo, ~uvaj se da te ta{tina ne ponese pa da ka`e{: „Ja sam otvorio i osvojio ove delove Rumelije“, nego boqe znaj da zemqu prvo ima Bog, a potom Prorok. A pod zapovedni{tvom Boga svemo}nog i Proroka i wegovog zastupnika ona je data tebi. Odbrani, I, str. 187-189.

Evrenos je jedan od prvih predvodnika akinxija, neregularnih pe{adijskih jedinica koje ratuju za plen. Ferman iz 1386. godine svedo~i o Muratovim nastojawima da vo|e ovakvih grupa, koje su u po~etku osmanske ekspanzije mahom ratovale za svoj ra~un, integri{e u dr`avni sistem.

Kako je Murat poku{ao da pridobije Evrenos-begovu vernost i da ga privoli na poslu{nost?

?

I-5. Uloga lokalnih/doma}ih saradnika u {irewu osmanske vlasti na Balkanu Prema predawu [rivayet iderlerki], zemqe koje dr`i Sosmanoz13 Aleksenderosov sin padaju na jedrensku stranu reke Dunav [Tuna]. Dok se pribli`avamo Vla{koj [Eflak], s druge strane Dunava je Vla{ka, a s ove strane Sosmanozova zemqa. A ona zaista be{e lepa i bogata. Davala je meda i maslaca i ovaca ~itavom svetu. I sve druge proizvode i dobrobiti imala je vi{e od drugih pokrajina. A sna`nih utvr|ewa u woj bilo je vi{e od ~etrdeset. […] Kako je Ali-pa{a14 stigao do tvr|ave Provadije [Pravadi] Pri~a se da je Ali-pa{a, pokupiv{i vojsku, krenuo od Jedrena ne bi li stigao u Ajdos. ^elnik (suba{a) Provadije, izvesni Husein-beg, koji je zapravo bio nevernik, ali je bio ~uven sa svoje velikodu{nosti, do~ekao je pa{u i po`eleo mu dobrodo{licu. Pru`io mu je sve gostoprimstvo. Pa{a tad pre|e potok Kamxi i sti`e do tvr|ave ^enek [^enge]; tu zakona~i, a sutradan se spusti nedaleko od Provadije.

Ak~a (aspra), sitan srebrni novac, u upotrebi uglavnom od XIV do XVII veka. Ivan [i{man, bugarski vladar (car) od Trnova (1371-1395), sin Ivana Aleksandra (1331-1371). 14 Ali-pa{a ^andarlizade, sin Halila Hajredina pa{e, bio je, kao i wegov otac, vojni sudija, vojni zapovednik, a potom i veliki vezir, od 1389. pa do smrti 1407. godine. Bio je izuzetno ve{t u upravnim, diplomatskim i vojnim poslovima, i slu`io je, redom, trima gospodarima: Muratu I, Bajazitu I i Sulejmanu. 12 13

42

OSMANSKO CARSTVO

Odabra hiqadu boraca da prate Jah{ibega, sina Temur-ta{ovog, i posla ovog u Provadiju s re~ima: „Idi i vidi da li mo`e{ da smisli{ ne{to da zauzme{ Provadiju.“ Tako Jah{i-beg po|e i sti`e do Provadije. Utabori{e se u blizini. Bila je zima. Padao je sneg. Husein-beg se sa`ali na kowe koje je vaqalo skloniti od zime, pa ih, ne znaju}i za{to su povedeni, smesti u ta{-hisar [tvr|avu]. ^im su u{li u ta{-hisar, oni se no}u tajno probi{e u kulu, ~ime osvoji{e ~itavu tvr|avu, i posla{e pa{i nekog Murata da mu prenese dobru vest. Sutradan krenu i sam pa{a, sti`e u Provadiju, do|e u tvr|avu i zaposede je, a mujezini zapeva{e molitve i slu`bu Bo`ju. A pa{a, po{to je naoru`ao i opremio tvr|avu, do|e i utabori se u Ven~enu [Vef~en, Vef|en]. Spaziv{i ga kako dolazi, qudi iz zamka done{e mu kqu~eve svog utvr|ewa. Potom su mu doneseni i predati i kqu~evi Madare i [umena. Tad pa{a u|e u {umensku tvr|avu i oja~a je.

Sl. 1. Bajazit I pristi`e u pomo} opkoqenom Nikopoqu uo~i bitke s krsta{ima (1396); osmanska minijatura (oko 1584)

Ne¦rî, str. 245-247

Pisac ove osmanske hronike s po~etka XVI veka isti~e zasluge osmanskih osvaja~a, a prelazi preko wihovih nagodbi s lokalnim mo}nicima u isto~noj Bugarskoj; pa ipak, primeri za wihovu saradwu lako se mogu na}i i u ovom izvoru.

? [ta se dogodilo s hri{}anskim su-

ba{om u Provadiji po dolasku Osmanlija? Na kakav nas zakqu~ak navodi ime „Husein-beg“? Da li je Husein-beg izdajica ili je `rtva „prevare“? Da li je on velikodu{an, podmitqiv ili ose}ajan (po{to se sa`alio na kowe)? Ili sve to u isto vreme? Uporedi ono {to je u~inio Ali-pa{a i ono {to je u~inio Husein-beg. Ko je od wih dvojice ve{tiji politi~ar i ratnik? Kako li~ne osobine istorijskih li~nosti uti~u na istorijske doga|aje?

Lewis, str. 292

Za{to su hri{}ani prikazani u

? ode`dama tipi~nim za XVI vek? Prona|i jo{ jedan predmet na ovoj minijaturi koje Osmanlije u XIV veku sasvim sigurno nisu koristile. Kako je prikazan sultan a kako druge osobe, na primer hri{}ani? Za{to su qudske figure tako velike u odnosu na ostatak pejza`a i gra|evine?

43

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-6. Kako se u XIV veku obja{wavala pobeda Osmanlija nad hri{}anima A. Grigorije Palama (1354) Neki od wih [Turaka] mi pri|o{e, zapodenu{e razgovor, a kako bi nadoknadili slabost svojih argumenata, obrazlo`i{e [na{e] zato~eni{tvo time {to je na{a vera neutemeqena. Ovi se bezbo`nici, omra`eni od Boga i be{~asni, razme}u time da su Romeje15 pobedili zato {to vole Boga; oni ne znaju da se ovaj svet dole vaqa u grehu i da ve}im delom pripada onima koji svoje bli`we ugwetavaju oru`jem; zato su, sve do vremena Konstantinovog, koji je istinski vladao qube}i Boga, idolopoklonici dr`ali gotovo ~itav svet, a ~ak i posle wega, i to zadugo, a drugi se od wih nisu razlikovali nimalo, ili tek vrlo malo. Phillipidis-Braat, str. 140-143

Grigorije Palama (1296–1359; progla{en za sveca 1368) bio je jedan od vode}ih pravoslavnih teologa u XIV veku. On je branio isihazam i utemeqio ga teorijski, a bio je i mitropolit Soluna. Osmanlije su ga zatvorile 1354, pa je godinu dana proveo u zato~eni{tvu, da bi potom Srbi platili otkup za wega. Ovaj ise~ak deo je poslanice koju je Grigorije pisao svojoj bra}i po veri u Solunu, i u kom potvr|uje odanost svojoj veri.

B. Hans [iltberger (1396) Nevernici ka`u da oni hri{}anske zemqe nisu osvojili zato {to su mo}ni i mudri, niti zato {to su odabrani i pobo`ni, ve} zato {to me|u hri{}anima vlada greh,

zloba i oholost. Zato je svemo}ni Bog odredio wih da osvoje hri{}anske zemqe, i da osvoje {to vi{e wih, jer hri{}ani svoje zakone nisu uskladili s pravom, ni sa crkvenim ni sa svetovnim, i jer oni svojim zakonima samo `ele zaradu i korist, jer bogati, sa svojim dvorskim obi~ajima, samo tla~e siroma{ne, ne poma`u im i ne daju im ni imetak ni pravdu, a ne po{tuju ni pravila vere koja im je spasiteq zaostavio. Nevoqe i bedu koja ih snalazi nalo`io je sam Bog, zato {to su nepravedni i zli. Schiltberger, str. 133

Hans [iltberger u~estvovao je u krsta{kom pohodu 1396. godine i zarobqen je u bici kod Nikopoqa. Wegove putopisne bele{ke spadaju me|u najranije zapadwa~ke spise o Osmanlijama.

? Uporedi obja{wewa osmanskih pobe-

da u tekstovima I-3 i I-6, i wihov moralni prizvuk. [ta misli{ o logi~koteolo{koj argumentaciji na kojoj ovi tekstovi po~ivaju? Da li bi ona mogla biti relevantna i u na{e doba?

I-7. Hri{}ani timarnici u Arvanidu, albanskoj provinciji (1431/1432) 153 – Timar koji dr`i Petro, a koji se `enidbom orodio s pisarem Jorgijem, pa je tako timar i dobio. Pod na{im [pokojnim?] sultanom,16 od wega je [prvi?] jeo17 Omer od Saruhana. Pod na{im sultanom,18 timar je dat sada{wem posedniku, koji ima i povequ na{eg sultana. Selo Lagos, {est doma}instava, jedna udovica, [o~ekivani] prihod: 531 [ak~a]. §nalc¨k 1987, str. 59

Ovo je ime koje su za sebe i svoju dr`avu koristili qudi koje }e istoriografija od XVI veka nadaqe zvati Vizantincima odnosno Vizantijom. 16 Mehmedom I (1403-1421). 17 Ovde u zna~ewu „od wega je koristi imao“. 18 Muratom II (1421-1451). 15

44

OSMANSKO CARSTVO

Na po~etku svoje vlasti, Osmanlije su se trudile da obezbede podr{ku makar jednog dela lokalne vlastele. Tako su uglednije velmo`e postajale vazali, i ponekad su ~ak morali da {aqu sinove sultanu na dvor kao taoce (to je, na primer, bio slu~aj sa znamenitim Skenderbegom, ~ije je pravo ime bilo \ura| Kastriot i koji je bio sin \ona Kastriota, velmo`e iz sredwe Albanije). S druge strane, Osmanlije su hri{}anima ni`eg plemstva dodeqivale mawe timare, {to vidimo i iz ovog popisa. Kasnije, kada se osmanska vlast u~vrstila, timare su dobijali samo muslimani.

? U ovom tekstu hri{}anin postaje posednik timara prvobitno dodeqenog muslimanu. Kako to obja{wava{? Koji se drugi vid saradwe navodi u ovom tekstu?

koji je, u ime Velikog Tur~ina, do{ao da ga zamoli da po{aqe sina i svoje qude u vojsku, kakav je bio obi~aj. Naime, on je, pored danka koji pla}a, bio du`an da, na Tur~inov zahtev, po{aqe drugog sina i hiqadu ili osamsto kowanika. Osim toga, on mu je dao i jednu }erku za `enu,20 ali uprkos tome i daqe strahuje da }e mu zemqa biti oduzeta. ^uo sam da su neki qudi ovo napomenuli Tur~inu, a da je on odvratio da na ovaj na~in dobija vi{e kowanika nego da sam dr`i tu zemqu u svojim rukama, jer tada bi morao da je deli podanicima, a onda wemu ne bi ostalo ni{ta. Le voyage, str. 129, 131

Bertrandon de la Brokjer bio je plemi} iz Burgowe koji je proputovao isto~nu Evropu i Bliski istok. Srbija je tokom skoro ~itavog perioda 1389–1459 bila vazalna dr`ava Osmanskog carstva.

I-8. Srpski despot kao osmanski vazal (1432) Posle grada Kru{evca, pre{ao sam skelom reku Moravu i u{ao u zemqu despota Ra{ke ili Srbije. Ono {to se nalazi na drugoj strani reke jeste tursko, a ono {to se nalazi s ove strane reke pripada pomenutom despotu, koji za to pla}a danak od 50.000 zlatnika [dukata] godi{we. […] Stigao sam u grad zvani Nikodem [Nekudim], varo{icu koja podse}a na selo, sme{tenu u veoma lep i plodan predeo. A pomenuti despot Ra{ke19 `ivi u ovom gradu zato {to on ima tako dobar polo`aj me|u {umama i rekama, pa je pogodan za lov i lov sa sokolovima. Vladara smo zatekli na poqu, kako ide na reku da lovi sa sokolovima, zajedno s wegova tri sina i pedesetak kowanika, kao i s jednim Tur~inom,

? Kako su Osmanlije obezbedile sebi

lojalnost srpskog vazala? Kakve su prednosti obe strane imale od takvog dogovora?

I-9. Kako je palo Novo Brdo (1455) Odatle je car21 krenuo i opseo jedan grad koji zovu Novo Brdo, odnosno Srebrna i Zlatna planina, i zauzeo ga je, ali pomo}u dogovora po kojem je stanovnicima obe}ao da }e ih ostaviti na wihovim imawima i da im mlade `ene i sitnu ~eqad ne}e odvoditi. A kad se grad pokorio, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci do{li u varo{, naredili su svim

19 \ura| Brankovi}, srpski despot 1427-1456. U Smederevu, novoj srpskoj prestonici, izgradio je tvr|avu na Dunavu, i u veoma te{kim prilikama poku{ao da odr`i ravnote`u izme|u dve susedne velesile, kraqevine Ugarske i Osmanskog carstva. 20 \ur|eva }erka Mara postala je jedna od `ena Murata II (1421-1451). 21 Mehmed II (1444-1446; 1451-1481).

45

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

doma}inima da svaki sa svojom porodicom, s mu{kom i `enskom ~eqadi, izi|e kroz vrata varo{i na rov, ostavqaju}i sve svoje blago u ku}ama. I to su i{li jedan za drugim. A car je, stoje}i pred vratima, birao mu{ku ~eqad na jednu stranu, a `ensku ~eqad na drugu stranu, a mu{karce isto tako na rov na tre}u stranu, a `ene na ~etvrtu stranu, pa je naredio da se poseku svi oni qudi koji su bili me|u wima najistaknutiji. A ostale je naredio da puste u grad i nikome nije bilo zabraweno da bude na svome imawu. Mladi}a koje je izabrao bilo je na broju trista dvadeset, a `enske ~eqadi najizabranije sedam stotina i ~etiri. @enske glave je sve razdao me|u podanike a mladi}e je uzeo sebi za jani~are, a poslao ih je u Anadoliju, preko mora, tamo gde ih ~uvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome gradu Novom Brdu, ja koji sam ovo pisao, a bio sam uzet sa dvojicom bra}e svoje.

Sl. 2. Osmanska vojska pobe|uje kod Moha~a (1526); osmanska minijatura (oko 1588)

Mihailovi}, str. 132-133

Konstantin Mihailovi}, ro|en oko 1435. kod Novog Brda, na Kosovu, zato~en je i, zajedno s drugim srpskim de~acima, odveden u Malu Aziju. Potom je slu`io kao jani~ar i postao zapovednik. Kasnije je pobegao u Poqsku, gde je slu`io na kraqevom dvoru, i umro posle 1501. Wegovi memoari, pisani izme|u 1497. i 1501, prvi put su objavqeni u Pragu 1565. godine pod naslovom Jani~areve uspomene ili Turska hronika.

[ta misli{, koliko je pouzdan bio dogovor izme|u Mehmeda II i stanovnika Novog Brda? Da li su ovi imali ikakvu drugu mogu}nost? Kakva je bila sudbina pripoveda~a ovog teksta? Kakva su wegova ose}awa dok opisuje ove doga|aje?

?

46

Lewis, str. 285

? Kako su prikazani Ugri? Prona|i

sultana Sulejmana I. Uporedi ovaj prikaz sa sultanom na sl. 1. Kako su naoru`ani jani~ari?

I-10. Turska razarawa u Sloveniji, pismo habzbur{kog namesnika u Krawskoj (1491) U ~itavom svom `ivotu nisam video toliko strahota u ovoj zemqi. Dokle god mi pogled se`e, i dokle god mogu da po{aqem sluge a da ih ipak vidim da se vra}aju, svi

OSMANSKO CARSTVO

mi pri~aju da su [Turci] u ~itavom kraju iznad [marne gore: u Turjaku, ^u{perku, Dobrepoqu, Nadli{eku, Karneku, @u`emberku, Suhoj krajini, Ribnici, Ko~evju. U tim su krajevima spalili sve i nesumwivo poveli i stanovnike i stoku. […] Nesretnici su taman bili pokupili letinu i spremali se za vr{idbu. @ito, seno i slama, sve je toliko spaqeno da […] qudi sad nemaju {ta da jedu. [to se pak drugih Turaka ti~e, oni su se s najve}im delom vojske utaborili kod Bele crkve. Tim paqewem i pqa~kom oni ~ine takvu {tetu da je tuga da se o tome uop{te i pi{e. [entjernej, Hmeqnik, Novo Mesto, Pre`ek, Kostawevica, Oto~ec, Mehovo, svi su ti krajevi spaqeni i opusto{eni. […] ^itava zemqa, od najzabitijih krajeva do Qubqane, spaqena je i opusto{ena. O~ekujemo ih ovde svakoga ~asa. Neka ih Bog u svojoj milosti odvrati od nas! Gestrin, Kos, Melik, str. 51-52

? Koje su direktne, a koje indirektne posledice osmanskog harawa po Sloveniji? Koje su bile {tetnije? Sl. 3. Zarobqeni stanovnici Beograda (1521)

Samarxi}, str. 128-129

22

? Da li slika odra`ava kako su se zarobqenici ose}ali? Opi{i ukratko situaciju prikazanu na slici. Uporedi svoj tekst sa tekstom I-11.

I-11. Hri{}ani zarobqeni u Bosni (1530) Prije svega, Dowa je Bosna vrlo brdovita, ima na sve strane velike {ume, i, izuzev malo mjesta, slabo je, osobito na granici, obra|ena, zbog toga {to je Hrvati i drugi ~esto plijene. Dok je jo{ bila u hri{}anskim rukama, nisu vlasti dozvoqavale da se obra|uje ta zemqa. Ali otkad su Turci osvojili Jajce, po~eo je veliki dio pomenute Dowe Bosne, koji je dugo le`ao neobra|en, da se ponovno obra|uje. […] Te iste ve~eri do|o{e i Turci, nekoliko ~asova poslije nas, u isto selo Kru{~icu [u sredwoj Bosni] gdje smo mi kona~ili, vode}i oko dvadeset sirotih i bijednih hri{}ana, djece, dje~aka i djevoj~ica, koje su otprilike prije {est do sedam dana uhvatili. No}u, prije na{eg odlaska, predali su ih Usrefbegu, pa{i od Vrhbosne22 (koliko je otpalo na wega). Ah, siroto i bijedno vavilonsko ropstvo! […] Ah, koliko smo ih puta gledali kako i pred nama stoje sa skr{tenim rukama, uzdi{u}i i na nebo pogledaju}i, ne smiju}i s nama govoriti. Ali kad bi se pokoji od wih na{ao s nama nasamo, govorio je: „Ah, koliko smo `eqno o~ekivali da nas Hristovom pomo}i oslobodite! Htjeli bismo rado da se od ovog tiranstva preselimo u va{u zemqu. Ali sad smo izgubili nadu, jer vidimo da se i vi morate pokloniti turskom caru i da k wemu idete sada da tra`ite mir.“ Odgovaraju}i im, sa`aqevasmo ih mnogo i tje{ismo boqom sudbinom i nadom. Dao Bog da svi oni, ~ija srca ne mogu ganuti nasiqa Turaka, vide to! Tada bi doista imali sa-

Vrhbosna je sredwovekovni grad na mestu dana{weg Sarajeva.

47

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

`aqewa sa qudima koje mi dr`imo za prave hri{}ane, a koji, i pored neopisivih nevoqa i velikih nasiqa, ostado{e postojani u spasonosnoj hri{}anskoj veri. Kuripe{i}, str. 17-23

? Kakve su bile ekonomske posledice osmanskog osvajawa Dowe Bosne? Uporedi ovaj izve{taj s izve{tajem o pusto{ewu Slovenije. Za{to me|u wia postoji tolika razlika?

Kao prevodilac habzbur{kog poslanika, Benedikt Kuripe{i} proputovao je Bosnu i druge krajeve Osmanskog carstva na putu do Carigrada.

Iv. Pad Carigrada – osvajawe Istanbula (1453) I-12. Pad Carigrada, vizantijsko vi|ewe: Georgije Sfrances ^etvrtog aprila iste te godine [1453] sultan se vratio i opkolio grad s kopna i s mora svim mogu}im napravama i lukavstvima. S mora je opseo svih 18 miqa grada sa 400 malih i velikih plovila, a s kopna sa 200.000 qudi. Iako na{ grad jeste velik, u na{oj odbrani na{lo se ta~no 4.773 Grka i jedva dvesta stranaca. […] U utorak 29. maja [1453. godine], ranom zorom, sultan je zauzeo na{ grad; tom prilikom moj pokojni gospodar i car, Konstantin,23 bio je ubijen. […] Ja sam zato~en i propatio sam sva zla ropstva. Kona~no sam otkupqen 1. septembra 6962. [1453], pa sam krenuo ka Mistri.24 Moja `ena i deca pre{la su u vlasni{tvo nekih starijih Turaka, i oni se prema wima nisu zlo ophodili. Potom su prodati sultanovom mirahoru,25 koji je stekao veliko bogatstvo prodajom mnogih drugih lepih plemkiwa. […] Mo`da bi neko `eleo da zna kako se car spremao pre opsade, dok je sultan prikupqao snage, i kakvu smo pomo} primili od hri{}ana sa strane. Drugi nam hri{}ani nikakvu pomo} nisu poslali. […] Car je iz nu`de pristao na to da se papino

ime pomiwe i u na{oj slu`bi, po{to smo se nadali nekakvoj pomo}i […] [est meseci kasnije, iz Rima smo primili isto onoliko pomo}i koliko i od sultana iz Kaira. Sphrantzes, str. 69-72

Georgije Sfrances bio je poznovizantijski dostojanstvenik i jedno vreme najvi{i slu`benik, ~uvar dr`avnog pe~ata. Po{to je oslobo|en, zamona{io se i napisao hroniku koja predstavqa jedno od najva`nijih svedo~anstava o padu Carigrada. @ele}i da opravda politi~ke poteze Vizantije, Sfrances krivicu svaquje na katolike, koji nisu pomogli Vizantiji, a ne uzima u obzir to {to je, po sklapawu crkvene unije u Firenci 1439, papa uspeo da pokrene nekoliko krsta{kih pohoda protiv Osmanlija; s druge strane, me|utim, ta~no je i da su posle te{kih poraza kod Varne (1444) i na Kosovu (1448) svi poku{aji da se Osmanlije proteraju iz Evrope a da se Vizantija spase postali bespredmetni, kao i da su Vizantinci u vreme zavr{nog napada Osmanlija na Carigrad dobili tek neznatnu pomo}.

? Kakvu su sudbinu do~ekali Vizan-

tinci koji su pre`iveli pad Carigrada? Da li su s padom u ropstvo ukinute sve povlastice plemi}a i bogata{a? [ta misli{, da li je Carigrad mogao da se spase osmanske invazije da je vizantijski car vodio druga~iju politiku?

Konstantin XI Paleolog, posledwi vizantijski car (1449-1453) Mistra je bila glavni grad vizantijske kne`evine Moreje (Peloponez), koju su Osmanlije zauzele 1460. godine. 25 Osmanski velikodostojnik, upravnik carskih {tala. 23 24

48

OSMANSKO CARSTVO

I-13. Ponovno naseqavawe Istanbula pod Mehmedom II Ovi {to pristigo{e dobi{e odmah ku}e. Istanbul po~e da cveta. Potom tim qudima nametnu{e da pla}aju mukatu.26 A wima to te{ko pade. Reko{e: „Proterali ste nas iz na{eg doma [mülk, s na{eg imawa]. Zar ste nas doveli ovamo da pla}amo kiriju za ku}e nevernih?“ Neki pobego{e, ostavqaju}i za sobom `ene i decu. Sultan Mehmed imao je roba [ahina, kojeg je nasledio od svog oca i koji je nekada bio vezir. I on re~e: „O veli~anstveni care, tvoji su preci tolike zemqe osvojili, i nikad nisu nametali mukatu. Dobro bi bilo da ni ti to ne ~ini{.“ Sultan primi te re~i k srcu, pa izdade ukaz da onaj ko dobije ku}u mo`e i da je zadr`i u vlasni{tvo. I dado{e qudima poveqe da su ku}e odsad wihovo vlasni{tvo. I grad jo{ jednom po~e da cveta. Qudi po~e{e da zidaju xamije, konake i ku}e. Grad po~e da se razvija. A potom je sultan imao vezira koji je bio nevernikov sin. On se veoma zbli`io sa sultanom. Stari nevernici Istanbula bili su prijateqi vezirovog oca. Oni mu do|o{e i reko{e: „[ta to ~ini{? Ovi Turci ponovo su doneli blagostawe u grad. A gde je tvoja smelost? Zauzeli su zemqu koja je pripadala tvom ocu i nama. Dr`e je i koriste na na{e o~i. A ti si sada sultanov dru`benik. U~ini ne{to

da ovi qudi prestanu da popravqaju grad. Grad treba da bude u na{im rukama kao {to je bio i ranije.“ Vezir na to re~e: „Onda }emo opet uvesti mukatu. Neka ovi qudi prestanu da grade sebi ku}e. Neka grad ostane ru{evina. Neka bude u rukama na{ih qudi.“ I ovaj vezir tako preokrenu sultanovo srce. I mukata ponovo be{e uvedena. Jednom od ovih zaverenika nevernika be{e dodeqen la`ni musliman za dru`benika. I on je bele`io sve {to bi ovaj zaverenik nevernik rekao. Pitawe: Ko je bio taj vezir? Odgovor: To je bio Mehmed-pa{a Grk.27 Potom ga je sultan dao udaviti kao pseto. A¦ikpa¦a-zâde, str. 193

Kad je osvojen Carigrad, 1453. godine, Mehmed II poku{ao je da ga obnovi kako bi imao glavni grad kakav wegovo carstvo zaslu`uje. Wegovim urbanisti~kim planom bili su predvi|eni palata Topkapi (Topkapi saraj), nekoliko xamija i razna druga javna zdawa. No, najva`nije je bilo da se qudi ponovo privuku u grad. U te svrhe, Mehmed II pribegao je prinudnom naseqavawu qudi iz drugih gradova s osvojenih teritorija, ali je pozvao i qude iz ~itavog carstva voqne da se nastane u Istanbulu. U A{ik-pa{inoj hronici opisani su neki sukobi do kojih je to dovelo, a opisano je i nezadovoqstvo turskog plemstva time {to su i neki sultanovi podanici, mahom hri{}ani koji su primili islam, dobili znatne povlastice.

Ig. Stanovni{tvo i vera I-14. Prisilno naseqavawe (sürgun) Balkana stanovni{tvom iz Male Azije (pred kraj XIV veka) Prema predawu, u pokrajini Saruhan28 postojala su nomadska doma}instva [göçer

evler] koja su zimu provodila u ravnici Menemen. A u tim krajevima sultan je imao monopol na so. A oni taj monopol nisu po{tovali. Glas o tome sti`e i do sultana. Bajazit-han29 tada pozva svog sina Ertugrula i re~e mu da sva nomadska doma}instva

Na~elno, mukata [mukataa] je porez na zemqi{te, ali u ovom konkretnom slu~aju to zna~i da su ti doseqenici morali da pla}aju kiriju za ku}e u koje su se uselili. 27 Mehmed-pa{a Grk bio je veliki vezir 1467-1470. Rum je turska re~ za Grk. 28 Pokrajina na zapadu Male Azije. Tokom XIV veka Saruhan je bio nezavisni turski emirat, koji je Osmanskom carstvu pripojen 1390, u po~etku Bajazitove vladavine. 29 Bajazit I Muwa (1389-1402). 26

49

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

u Menemenskoj ravnici stavi pod jaku kontrolu i da wegove sluge [kul, kullar] otprate sve nomade do ravnice kod Filibea [Plovdiva]. Ertugrul u~ini onako kako mu je otac zapovedio, posla one nomade, sve do jednog, na Filibe; sluge ih otprati{e donde i natera{e da se nastane oko Filibea. Danas zemqu oko Filibea uglavnom oni i nastawuju.

I-17. I-17. Kako je jedan kadija zabele`io slu~aj de~aka bez oca koji prima islam (1636) Zimija30 Totodori, de~ak od deset godina iz sela Orta Koj u srezu Levko{e re~e: Sad sam ostavio za sobom la`nu veru a po~a{}en sam islamom. I uze ime Mustafa. Jennings 1993, str. 139

Neþrî, str. 339

? Da li su turski nomadi s Menemena mogli slobodno da odlu~e da li }e se preseliti na Balkan ili ne}e? [ta misli{, koje je posledice osmansko osvajawe imalo po tursko stanovni{tvo Anadolije?

I-15. [ta su Osmanlije obe}ale bosanskim seqacima: pismo kraqa Stjepana Toma{evi}a (1461–1463) papi Piju II Turci su izgradili vi{e utvr|ewa u mojoj kraqevini i veoma su uqudni prema narodu sa sela. Obe}avaju slobodu svakom seqaku koji primi islam. A prost seqa~ki um ne mo`e da prozre takvo lukavstvo i veruje da }e ta sloboda trajati doveka.

U na~elu, qudi se popisuju prema svom i o~evom imenu („H sin Y-ov“). To {to se u Totodorijevom slu~aju ne pomiwe o~evo ime verovatno zna~i da je on bio vanbra~no dete.

I-18. Molba jednog mladi}a da pre|e u islam (1712) Tvoja visosti, moj veliki i milostivi care, zdrav bio! Ja, tvoj rob, siroma{an sam ~ovek iz okoline Ru{~uka. U svom rodnom mestu osetih `equ da postanem musliman, i zato se tebi obra}am. Molim te za ~ast da u tvom prisustvu primim islamsku veru. Budi tako dobar i daj mi preobuku i ne{to od ~ega }u `iveti. Ponizno te molim za takvu zapovest. Zapovest je u mo}i tvoje visosti, moj svetli care. Tvoj rob Abdulah Osmanski, str. 160

Andri}, str. 15

? Navedi {ta su mogli biti motivi za

I-16. Joasaf, pravoslavni episkop vidinski, o prisilnom i dobrovoqnom primawu islama (XV vek) O sramote! Mnogi su pre{li sramnoj veri Mohamedovoj: neki iz straha, neki smek{ani laskawem ili pridobijeni materijalnom kori{}u, a neki, opet, pre|o{e neprijatequ od ludosti, op~iweni wegovom obrazovano{}u i o{troumno{}u. Bulgarska, str. 206

30

50

Hri{}anski ili jevrejski podanik.

primawe islama u Osmanskom carstvu; pogledaj i tekstove III-13 i IV-30. Da li su sli~nosti izme|u ovih dveju vera mo`da olak{ale primawe islama? Pove`i ovo s istorijskim izvorom u kom se pad pod osmansku vlast obja{wava bo`jom kaznom za hri{}ane (I-6): da li je mo`da ose}aj krivice i strah od bo`je kazne bio motiv za primawe islama? Kakve je posledice {irewe Osmanskog carstva imalo po etni~ku i versku strukturu jugoisto~ne Evrope?

DRUGO POGLAVQE Institucije Osmanskog carstva

S osvajawem velikih teritorija promenila se i sama priroda osmanske dr`ave. Nekada{we pleme postalo je osniva~ ogromne imperije. S osmanskog stanovi{ta, nove teritorije nametnule su potrebu za novim na~inima vladawa i novim sredstvima kontrole, upravqawa i eksploatacije. Na ove nove metode uglavom je uticala islamska politi~ka tradicija, koju je s kolena na koleno prenosila ulema (muslimanski u~ewaci i znalci zakona), ali i mongolska i vizantijska vladarska praksa i prakti~no iskustvo. Osmanska dr`ava i wene institucije bile su u mnogom pogledu hibridne tvorevine: s jedne strane, postojala je jaka veza s islamom, a s druge i potreba da se razli~iti podanici nemuslimani integri{u u politi~ke strukture, potreba da se s verskim vo|ama drugih naroda kakotako sara|uje kako bi osmanska dr`ava mogla da funkcioni{e. S jedne strane imamo ideologiju sultanove neograni~ene mo}i, a s druge realnu nemogu}nost te centralisti~ke vlasti da prodre u sve prostore i sve dru{tvene strukture. I pored nepreciznih i promenqivih pravila o nasle|ivawu prestola, Osmanova dinastija odr`ala se na vlasti i ostala neosporena vi{e od {est vekova. Stroga podela na privatnu i javnu sferu bila je temeq organizacije osmanskog dvora. Vojni sistem imao je neke tipi~ne sredwovekovne odlike (ratnici se bore za verske ideale, za plen ili za povlastice kakve im je nudio sistem za ubirawe poreza, smi{qen tako da iskoristi nepokretne ekonomske resurse), ali i neke crte karakteristi~ne za po~etak novog doba (na primer, pla}ena staja}a vojska; u woj su bile spojene sredwovekovna islamska institucija sultanovih slugu, s jedne, i specifi~an sistem regrutovawa, s druge strane, takozvana dev{irma, danak u krvi: de~aci nemuslimanske vere uzimani su od porodica i s vremenom bi postali pripadnici privilegovane dru{tvene grupe, ponosni na svoj poseban status kapi kulara,31 slugu Visoke porte).32 U unutra{wosti carstva, pored vojnih namesnika vlast su vr{ile i kadije, ni`e mirovne sudije, birane iz redova uleme, ali su je u prakti~nom smislu vr{ile i lokalne zajednice. To {to su {irom carstva uspostavqene zajedni~ke institucije ne zna~i da su razlike me|u pokrajinama i wihove specifi~nosti ukinute: naporedo s direktnom osmanskom vla{}u postojale su i institucije hri{}anskih vazalskih dr`ava. Za neke od wih, faza vazalstva bila je samo uvod u potpunu aneksiju, za neke druge pak ona je bila trajno stawe. Osmansko carstvo bilo je islamska dr`ava: ono je po~ivalo na {erijatu, u~ewu i zakonu muslimanske vere. Zasnovano na Kuranu i na suni, obi~ajnom pravu (wega ~ine predawa o Muhamedovim delima, izrekama i stavovima), muslimansko pravo razvilo se tokom sredweg veka, ali su s vremenom na wega uticali i razni u~ewaci, pripadnici uleme. Iako je {erijatsko pravo zahvaquju}i ovome zadr`alo koliku-toliku fleksibilnost, Osmanlije su wemu radije dodavale zakone i odredbe koje je izricao sâm sultan, neograni~eni, suvereni vladar. Za razliku od modernog prava, ovi zakoni i odredbe, koji su, zajedno, ~inili kanune (zakonike; re~ poti~e od gr~ke re~i kanon), nisu sistematski izvedeni iz nekog vi{eg principa: zakonici su naj~e{}e kompilacije i nove formulacije stavova iz obi~ajnog prava, pa utoliko sadr`e i neke lokalne obi~aje jo{ iz predosmanskog vremena. Iako je vlast osmanskog sultana teorijski bila neograni~ena, ovo sultansko pravo moralo je biti u skladu s vi{im principima {erijatskog, a najvi{i verski Kap¨kulu bukvalno zna~i „rob (carske) Porte“. U ovu kategoriju nisu spadali samo jani~ari ve} i {est drugih regimenata kap¨kulu-vojske, kao i razno osobqe na dvoru. 32 Porta ili Visoka porta je ime kojim su u Evropi nekad zvali tursku vladu. 31

51

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

u~ewak Carstva, {ejh el islam, imao je da potvrdi da li je svaki takav sultanov zakon, odredba ili naredba saglasan s {erijatskim pravom. Iako se u zvani~noj ideologiji insistiralo na politi~koj stabilnosti i tradiciji, osmanski politi~ki sistem nikako nije bio otporan na promene – samo {to su one bile krajwe protivre~ne. Neki istori~ari smatraju da promene do kojih je do{lo posle XVI veka zapravo predstavqaju opadawe gotovo savr{ene organizacije kakva je postojala u tzv. klasi~nom dobu. Drugi pak ka`u da te promene svedo~e o prilago|avawu Carstva izazovima koje je sobom doneo rani novi vek, te da sli~nih pojava ima i u drugim dr`avama u Evropi i Aziji. Na`alost, zbog obima ovog nastavnog materijala ne mo`emo detaqnije da se pozabavimo svim aspektima politi~kih promena u Osmanskom carstvu, ali svakako treba da naglasimo da wegove institucije nisu bile stati~ne, ve} dinami~ne. Izvorni tekstovi navedeni u ovom poglavqu kazuju nam pone{to o kompleksnoj prirodi osmanskih politi~kih institucija, po{to donose razli~ita, pa mo`da i sukobqena vi|ewa jednog istog problema. Nadamo se da }e u~enici na osnovu wih mo}i da steknu boqu predstavu o kompleksnoj prirodi politi~ke vlasti.

IIa. Sultan i wegov dvor II-1. Titule koje je Sulejman koristio u prepisci s Ferdinandom I (1562) Padi{ah i sultan Belog [Sredozemnog] i Crnog mora, ~asne Kabe i prosvetqene Medine, svetog Jerusalima, egipatskog prestola najdragocenijeg u na{e doba, provincija Jemen, Aden i Sana, Bagdada, sedi{ta mira, i Basre i Lahse, i gradova Anu{rivana,33 zemaqa Al`ira i Azerbejxana, zemaqa Zlatne horde i tatarske zemqe, Dijarbekira i Kurdistana i Luristana, i Rumelije i Anadolije i Karamanije i Vla{ke i Moldavije i Ugarske, a osim wih i mnogih drugih velikih i svetlih zemaqa i krajeva […] Bayerle, str. 46-47

? Prona|i na karti teritorije navedene u Sulejmanovim titulama. Koje teritorije nedostaju? Kakav utisak vladar `eli da ostavi kad koristi ovakvu titulu?

33

52

II-2. Odlike idealnog vladara u pesmi koju je Xelalzade posvetio sultanu Selimu II (1566–1574) Ko `eli da bude dobar vladar Neka dr`i kamen mesto jastuka. Nek se odrekne udobnosti, Odrekne pi}a, I neka nema prijateqa Me|u nezaslu`nima. Neka ga se neznalica kloni. Jer, kako ka`u, u dece nema mudrosti. Oni {to su ven~ani sa dr`avom, [to gospodare blistavim svetili{tem, Neka stave na kocku i glavu i `ivot, Neka budu spremni da se bore u svaki ~as. […] Ako i kad bude{ sultan Ovoga sveta, ~ist i savr{en, Ne uputi nikad osmeha licu @enstvenih.

Stara persijska prestonica Ktesifont, u dana{wem Iraku.

OSMANSKO CARSTVO

Poslu{aj istinitu re~ Ako si pametan. Primi je i prihvati Ako si zaista skroman. Pravi ~ovek jeste onaj ~ija su shvatawa Zrela i umerena. Nema ni qubomore, ni osvete Ni besa u srcu wegovom.

Savet vladaru bio je ~est kwi`evni `anr u sredwem i ranom novom veku. Prikazivawem idealnog vladara davao se ideolo{ki okvir kojeg je teorijski suvereni vladar trebalo da se dr`i. Ovo je naro~ito zanimqivo ako znamo da je pesma posve}ena Selimu II, pijanici koji se retko kad bavio dr`avnim poslovima.

Nek se onaj ko ~ini dobro boji Alaha, Na{eg Boga, stalno. Nek wegove o~i vide razliku Izme|u glave i repa.

? Koje sve odlike Xelalzade pripisu-

Nek oprosti gre{ku I oma{ku i obi~an propust. Neka vidi Boga svemo}nog I wegovu prisutnost svuda. Neka ne bude {krt, Neka ne bude pohlepan. Milostiv neka bude ~ak I prema onom ko ga je uvredio. I uvek neka deli pravdu Prema onome {to mu {erijat propisuje. Neka zna istinu [ili Boga, hak], Neka progna tiraniju. ^ovek bez znawa I nije pravi ~ovek. Nema prave krvi U `ilama glupog. […] Da ne bi tela sultana Selima, [irokogrudog kraqa, izvora sre}e, Neprijateq bi zauzeo Zemqu s kraja na kraj, A Bog nam ne bi pomogao, ne bi Ni nama dao da je osvojimo. Celâlzâde, str. 77-78

je idealnom vladaru? Koje ti smatra{ najbitnijim? S obzirom na ono {to zna{ o pravom Selimu II, {ta misli{, kakvu je nameru pesnik imao, {ta je zapravo mislio? Da li je ironi~an (po{to ove vladarske osobine koje navodi bezmalo prili~e svecu) ili samo ponizan? II-3. Razli~ita mi{qewa o bratoubistvu na prestolu: hronika Mehmeda Ne{rija o pogubqewu Mustafe Nejakog (1422) Wegovog34 malog brata, poznatog kao Mustafa Nejaki, kom je wegov otac35 dao zemqu Hamid36 i kog su usvojili emiri iz Germijana,37 izazva{e neki zlosre}nici. Emiri Germijana i Karamana38 dado{e mu vojnike, i on krete na Bursu. […] Kad do sultana Murata sti`e vest o tome, wegove vojskovo|e posla{e poruku {arabdaru Ilijasu39 da ga je sultan naimenovao za glavnog upraviteqa Anadolije. ^ak su mu i povequ poslali. Rekli su mu da zabavi de~aka ne~im dok oni ne stignu. [arabdar Ilijas se odlu~io za izdaju, primio wihovu poruku i ostao pripravan. […] Sultan Murat `urno izjaha i sti`e do Iznika devetog dana po{to je krenuo iz Jedrena.

Murata II (1421–1451). Mehmed I (1403–1421). 36 Osmanska pokrajina na jugu Male Azije. 37 Najpre emirat, potom osmanska pokrajina u srcu Male Azije. 38 Turski emirat na jugu Male Azije, glavni suparnik Osmanskog carstva u Anadoliji sve do 1468, kada je anektiran. 39 U~itequ Mustafe Nejakog. 34 35

53

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

[…] Dok je bitka jo{ trajala, Ilijas-beg zgrabi de~aka iz sedla. De~ak povika: „U~itequ [lala], {to me dr`i{ tako?“ a Ilijas mu re~e: „Vodim te kod brata, Murat-hana.“ Mustafa Nejaki tad re~e: „Ti si okrutni izdajnik. Ne vodi me bratu, on }e me ubiti.“ Ilijas-beg se na~ini da ga ne ~uje, pognu glavu i predade de~aka. Glavni zapovednik Mezid-beg uze de~aka, posadi ga na veliki ratni dobo{ i poqubi ga s po{tovawem. Potom ga odvede Murat-hanu. Murat-han im odmah re~e da obave {to imaju. Oni uze{e de~aka Mezidu, i odvedo{e ga iz Iznika, do jednog velikog smokvinog drveta i udavi{e ga tamo u vodi. Kad su izvr{ili zapovest, posla{e ga u Bursu, da tamo bude sahrawen uz oca. Do~ekali su ga gra|ani Burse. Uze{e telo i sahrani{e ga u skladu s verskim zakonom. A onda upita{e {arabdara Ilijasa: „[to u~ini to?“ A on im odgovori: „Na prvi pogled, reklo bi se da sam postao izdajnik. A u stvari sam u~inio pravu stvar. Da sam ih pustio, ove dve vojske bi zaratile i nanele zlo ~itavoj zemqi. Boqa je pojedina~na {teta od sveop{te {tete. Osim toga, to je stari obi~aj. To nisam u~inio ja.“ Posle ovog, vi{e ga niko od velika{a nije po{tovao.

? [ta misli{, za{to su se xelati odlu~ili za to da mladog princa ubiju ba{ ovako? Osim navedenog opravdawa koje izri~e {arabdar Ilijas, postoje li mo`da i neki drugi motivi za wegovo pona{awe?

Sl. 4. Plan Topkapi saraja u Carigradu

Ne¦rî, II, str. 567-573

Ne{ri ovu hroniku pi{e krajem XV veka, tokom vladavine Bajazita II (1481–1512), ~iji je prethodnik Mehmed II bratoubistvo na prestolu pretvorio u zakon: kad do|e na presto, svaki sultan ima da ubije svog brata kako bi obezbedio unutra{wi mir u Carstvu. Ne{rijeva pri~a o ubistvu Mustafe Nejakog sadr`i kako zvani~nu argumentaciju, tako i ~iwenicu da se veliki deo osmanskog dru{tva nije slagao s tom praksom. Zbog ovog nezadovoqstva, od bratoubistva na prestolu odustalo se po~etkom XVII veka (posledwi zabele`eni slu~aj odigrao se s dolaskom Mehmeda III na vlast 1595. godine).

54

Inalcik, sl. 3

OSMANSKO CARSTVO

Tabela 1: Dvor i centralna uprava Osmanskog carstva A. Unutra{wi dvor (Enderun)40

B. Spoqa{wi dvor (Birun)

C. Carski savet (Divan)

Glavni segmenti: Harem Li~ne odaje (has oda) Ratna odaja (seferli oda) Riznica (hazine) Trpezarija (kiler)

Glavni segmenti: Dvorska stra`a (kap¨kulu)41 Carska kuhiwa Carske {tale

Stalni ~lanovi: Veliki vezir (vizir-i azam) Veziri42 Vojne sudije (kadi'asker) Anadolije i Rumelije ^uvar carskog pe~ata (ni¦anci) Glavni rizni~ar (ba¦ defterdar) Admiral (kapudan pa¦a) Stare{ina pisara (reis-ülkitab)

Glavni dostojanstvenici: Aga glavnih dveri (Kap¨ agas¨) Aga harema (K¨zlar agas¨) Stare{ina li~nih odaja (Has oda ba¦¨) Silahdar, zadu`en da nosi sultanovu sabqu Li~ni rizni~ar (hazinedar) Çuhadar, zadu`en za sultanovu odoru Rikabdar, zadu`en da pridr`ava sultanu uzengiju

Glavni dostojanstvenici: Jani~arski aga Barjaktar (Mîr alem) Upravnik carskih {tala (Mirahür) Glavni ~uvar carske kapije (kap¨c¨ ba¦¨) Glavni carski glasnik (çavu¦ ba¦¨) Glavni ba{tovan (bostanc¨ ba¦¨) Glavni sokolar (çak¨rç¨ ba¦¨)

? Uporedi plan dvora s tabelom. Koje su najva`nije slu`be? [ta misli{, za{to su one sme{tene ba{ na takva mesta? Sl. 5. Carski poslanik na audijenciji kod osmanskog sultana Kakve nam podatke o osmanskoj isto-

? riji i civilizaciji u XVII veku daje ova slika? Sa~ini spisak svih podataka koje mo`e{ da izvu~e{ iz slike, razmeni ih s drugom/drugaricom i uporedi rezultate. Prona|i sliku na kojoj su predstavqeni poslanici na nekom zapadnoevropskom dvoru u XVII veku. Uporedi slike, naro~ito ceremoniju prijema, vladarevo dr`awe, pona{awe poslanikâ i gestikulaciju prikazanih likova.

Inalcik, sl. 12

40

Sultanove li~ne sluge, naj~e{}e u tre}em krugu Carskog dvora. Pored `ena, qudi koji su slu`ili u Unutra{wem dvoru bili su ili mladi momci (iço°lan, pa`evi) ili evnusi. 41 Pored jani~ara, u trupe kapi kulara, carskih slugu, spadalo je jo{ {est elitnih jedinica. 42 Glave{ine imenovane za ~lanove Carskog saveta, koji je mogao imati svega ~etiri, ali i vi{e od deset ~lanova. U Carskom savetu je sedeo i glavni namesnik (beglerbeg) Rumelije, a ponekad i namesnici drugih pokrajina.

55

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

II-4. Kako je Mustafa I do{ao na presto (1617) 23. zulkaide 1026 [= 24. novembra 1617] Kada je, prema bo`joj voqi, ve~iti i sveprisutni sultan Ahmed-han prestao da vlada ovim svetom, emiri, wegovi sinovi, bili su jo{ veoma mali. A wegov brat, sultan Mustafa, tek {to se bio zamom~io. Tako je on do{ao na presto navedenog dana. Ali, veziri i vojni zapovednici, {eici, u~ewaci i druge velmo`e nisu bile spremne da uka`u po{tovawe novom vladaru. Mustafa-aga, aga Kapije sre}e43 [Darüssaade aghasi], koji je za vladavine sultana Ahmed-hana bio veoma uticajan u dr`avnim poslovima, i ovaj put se nije ustezao da svakome deli zadatke, i povi{enim glasom rekao glavnom pravnom savetniku [sheyh-ül-Islam] Esat-efendiji i zameniku velikog vezira [sedaret kaymakam¨] Sofu Mehmed-pa{i da sultan Mustafa-han nije zdrave pameti, te da wegovim mislima i delima nije verovati. Me|utim, ako bi se takav princ u prvim moma~kim godinama presko~io u korist deteta koje bi onda do{lo na presto, bilo bi te{ko izbe}i glasine i ogovarawa, a to bi imalo mnoge mane. Tako|e se smatralo da u ovakvim vremenima sultan Mustafa u svakom slu~aju ima pravo na presto, bar sa dinasti~kog stanovi{ta, te da bi oglu{avawe o taj zakon nasle|ivawa prestola izazvalo nezadovoqstvo u narodu. Kona~no, smatralo se da je wegov du{evni poreme}aj verovatno posledica dugog zato~eni{tva, tokom kojeg Mustafa nije smeo da razgovara ni sa kim, te da }e mu se, ako neko vreme provede me|u qudima, razum povratiti. I tako je sultan Mustafa iz nu`de prihva}en za padi{aha.

Pe~evija u svojoj hronici ne kazuje ni{ta o specifi~nim interesima raznih politi~kih frakcija, ali je ona dragocena zbog „javnog“ argumenta koji je zagovaralo osmansko politi~ko vo|stvo. Naime, Mustafa I vladao je svega nekoliko meseci, a 1618. godine smenio ga je wegov bratanac Osman II (1618–1622); kad je Osman II ubijen u jani~arskoj pobuni, Mustafa I ponovo je vra}en na presto za nekoliko meseci, da bi ga kona~no smenio Murat IV (1623–1640).

Sl. 6. Carska gozba tokom vojnog pohoda

Peçevi, str. 337

? [ta bi mogao biti argument protiv Mustafinog dolaska na vlast?

Hegyi, Zimanyi, sl. 40

43 Iza Kapije sre}e bile su sultanove privatne odaje, u koje su pristup imali samo wegovi pa`evi, evnusi i wegove `ene.

56

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 7. Sultan Bajazit II (1481–1512) u lovu nedaleko od Plovdiva

Hegyi, Zimanyi, sl. 38

57

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

IIb. Dev{irma II-5. Biv{i jani~ar opisuje dev{irmu44 Kad god upadnu u koju zemqu i narod pokore, tada carski pisar odmah za wima ide i {to god je de~aka sve u jani~are uzima, a za svakoga daje pet zlatnika i {aqe preko mora u Anadoliju, gde ih ~uvaju. Takvih de~aka biva oko dve hiqade. A ako od neprijateqskih qudi ne bi dobio dovoqno, onda od svih hri{}ana u wegovoj zemqi koji imaju de~ake ove oduzimaju u svakome selu, odrediv{i koliko koje selo mo`e dati najvi{e da bi ipak broj bio uvek potpun. A ove de~ake koje iz svoje zemqe uzima naziva ~ilik, a posle svoje smrti svaki od wih sav svoj imetak mo`e ostavqati kome ho}e. Ali one koje uzima od neprijateqa nazivaju penxik. Ovi posle svoje smrti ne mogu ni{ta ostaviti, ve} sve prelazi caru, osim ako se neko tako ponese i zaslu`i da bude oslobo|en, taj mo`e dati posle svoje smrti kome {ta ho}e. Mihailovi}, str. 164-165

II-6. Hri{}anska kritika dev{irme u @itiju Georgija Novog iz Sofije (1539) Ovo se dogodilo za vreme vladavine bezbo`nog, nepravednog i zlog turskog sultana Selima.45 U potaji, lukavo, on je u tre}oj godini svoje vladavine razaslao glasnike i slu`benike u sve krajeve svojih mnogih kraqevstava i nalo`io im da s

44

vojnicima odu tamo gde ima hri{}anskih ku}a. I ako u ku}i nekog hri{}anina na|u tri sina, dva neka uzmu za cara, a tre}ega neka ostave roditeqima. Ali ako hri{}anin ima samo jednog sina, wega neka mu uzmu silom, za cara. Ovi u~ini{e kako im je car nalo`io, obreza{e ih prema bezbo`ni~koj saracenskoj [muslimanskoj] veri i nau~i{e ih la`qivoj kwizi imamovoj. Potom taj car dade naredbu da se deca obu~avaju u vojnim ve{tinama: da se bore i da ja{u kowe. Kad bi dostigli zrelost, car bi ih obasipao velikim po~astima i zvao ih jani~arima. A oni su bili tako zaslepqeni da su se po~eli pona{ati besprizorno, ~ak i prema sopstvenim roditeqima, sopstvenim majkama i o~evima, da su stali ubijati hri{}ane na najsramniji na~in, pa su tako bili i gori od Saracena. Georgieva, Canev, str. 126-127

? Uporedi podatke koje tekstovi II-5 i

II-6 navode o broju de~aka koji su oduzeti roditeqima, i imaj u vidu da je tokom perioda o kom se govori u ovim tekstovima broj hri{}ana u jugoisto~noj Evropi iznosio bar 4 miliona. Objasni za{to se u jednom od ovih izvora preuveli~avaju razmere ovog fenomena. Kakvu je korist dev{irma donela osmanskoj dr`avi? Da li je de~ak nemusliman imao ikakve koristi od dev{irme?

Dev{irma, „odabir“ (danak u krvi), osmanski sistem za regrutovawe dece u sultanovu slu`bu, s po~etka XIV veka: iz seoskih krajeva naseqenih nemuslimanskim stanovni{tvom redovno su odvo|eni de~aci, koji bi potom bili „prevaspitavani“, prevo|eni u islam, u~ili turski i obu~avali se za razne dr`avne slu`be. Ve}ina ih je dodeqena kapi kularima, naro~ito jani~arima, ali neki su mogli biti odabrani za slu`bu na Unutra{wem ili Spoqnom dvoru. Tokom XV i XVI veka velik, a ~esto i najva`niji deo osmanske politi~ke i vojne elite sastojao se od qudi skupqenih preko dev{irme, {to zna~i da je ona bila i sistem koji je omogu}avao dru{tveni uspon. Zbog sve ve}eg pritiska koji su podanici muslimanske vere vr{ili na sultana u `eqi da ostvare vojnu i politi~ku karijeru, dev{irma je tokom XVII veka polako iza{la iz prakse. 45 Selim I (1512–1520).

58

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 8. Deca popisana za dev{irmu

? Kakvu nam informaciju daje ova ilustracija? Koje su li~nosti prikazane i kako su sme{tene u prostoru? Kako razume{ zna~ewe wihovih gestova? [ta misli{, za{to je na slici tako mnogo `ena? Hegyi, Zimanyi, sl. 41

59

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

Sl. 9. Jani~arski aga

jinov. Sultanskom milo{}u, ja, ponizni, rastao sam na Unutra{wem dvoru od vremena pokojnog sultana Bajazita (koji sad prebiva u raju).46 Na pragu ove osmanske dinastije, poslat sam wima u Bo`je ime, i dok sam boravio na Unutra{wem dvoru, izu~io sam mnoge nauke. Kad je sultan Selim47 do{ao na presto, napustio sam mesto ~uvara sultanove ode`de [çuhadâr] i u{ao u spoqnu slu`bu kao dvoranin [müteferrika], sa 50 ak~i dnevno. Potom su mi dodeqivana mesta ~uvara dveri [kap©c©], barjaktara, namesnika [sancakbeyi] Kastamanua, glavnog namesnika [beylerbeyi] Karamanije i Ankare, a kona~no, za vreme na{eg sultana Sulejmana,48 i mesta vezira i velikog vezira. Kad sam ja, ponizni i nesavr{eni, napustio Dvor, dru`io sam se s mnogim u~ewacima [ulema], pesnicima i qudima od kulture i trudio se da, koliko god mogu, popravim svoju narav usvajawem raznih nauka. §nalc¨k 1973, str. 84

Hegyi, Zimanyi, sl. 43

? Opi{i odore qudi na slici. Kakav

utisak sti~e{, da li je takva odora u Osmanskom carstvu imala neku odre|enu ulogu?

II-7. Lutfi-pa{a se prise}a svog `ivota od vremena kad je otet dev{irmom Pisac ove rasprave najbedniji je od svih robova Bo`jih, Lutfi-pa{a, sin Abdulmu46 47 48

60

Bajazit II (1481–1512). Selim I (1512–1520). Sulejman I (1520–1566).

Lutfi-pa{a (oko 1488–1563) bio je veliki vezir 1539–1541. Ro|en u Albaniji, uzet je od roditeqa dev{irmom. Polo`aji koje je, redom, zauzimao u sultanovoj slu`bi tipi~ni su za karijeru sultanovih slugu u XV i XVI veku: ko rano otpo~ne karijeru u Unutra{wem dvoru kasnije mo`e da dobije dobar polo`aj u Spoqa{wem i da potom direktno bude poslat kao namesnik u neku od pokrajina, {to je, na~elno, bilo preduslov za naimenovawe na mesto velikog vezira u Carskom savetu. Iako su Lutfijeva li~na postignu}a impresivna, ne smemo zaboraviti da su od vladavine Mehmeda II pa do kraja XVI veka veliki veziri mahom birani iz reda podanika uzetih dev{irmom.

OSMANSKO CARSTVO

Lutfi-pa{a isti~e se vi{e po svojim kulturnim sklonostima i po tome {to je, kad se povukao s polo`aja velikog vezira, postao zna~ajan autor politi~kih tekstova. Wegovi spisi va`ni su nam i zato {to kazuju dosta toga o primawu islama: izgleda da je u neko doba, po{to je mali Lutfi odveden, i wegov otac primio islam.

? Pogledaj tabelu br. 1 i prona|i funkciju koju je Lutfi vr{io pre no {to je poslat u razne provincije. [ta nam Lutfijev slu~aj govori o mogu}nosti napredovawa u osmanskom dru{tvu? Da li na osnovu wegovog slu~aja mo`emo da izvu~emo i {ire zakqu~ke?

IIv. Timari II-8. Pravila o raspodeli timara Prihodi koji se od wih dobijaju zovu se „plodovi rata“ [mâl-i mukatele]. To zna~i da se takva korist dobija u zamenu za u~e{}e u borbi protiv neprijateqa. […] [to se timara ti~e, wih ima dve vrste. Timar mo`e biti „dodeqen i zaveden [u kwige]“ [tezkirelü] ili „nezaveden“ [tezkiresüz]. A evo {ta ta~no zna~i „dodeqen i odobren“ i „nedodeqen“: po{to je ograni~en deo [ili koli~ina] koju svaki glavni namesnik (beglerbeg) mo`e da dodeli i da izda povequ na to [berat], na kojoj }e napisati potvrdu [tezkire] o dodeqivawu, a poveqa potom biti odobrena na Carskom sudu [u Carigradu], zato su se javile te dve oznake, „dodeqen i odobren“ i „nedodeqen“. Hezarfen, str. 139

? Koji je timar bio ve}i: onaj koji je

„dodeqen i zaveden“ ili onaj koji je „nezaveden“? [ta misli{, za{to? II-9. Popis prihoda koje spahija treba da prikupi od timara ^etrdeset mu{kih glava iz seqa~kih doma}instava [k¨rk nefer reaya] i tri zemqi{na poseda [zemin], i selo Ardi~ Agil, iz kojeg upisani prihodi obuhvataju ubirawe desetka u `itu [ö¦ür] i sto~noj hrani [salâariyye] i porez na p{enicu [resmi gendüm] i porez na zemqu [resmi çift], i porez na zemqu za seqake s malim ima-

wima [resm-i bennâk] i obaveze za ne`ewe bezemqa{e [resm-i cebe = resm-i caba], kao i desetak od vinograda [ö¦ür-i ba°], {to sve zajedno izlazi na 5.000 ak~i, kako je u popisnom registru [defter-i mufassal] vlastoru~no zabele`io nadzornik, a zbirni popis [defter-i icmâl] kazuje da 3.000 ak~i od ove sume treba dodeliti drugde… Barkan, str. 771-772

Za{to je dr`ava tako detaqno popi-

? sala {ta sve posednici timara treba da daju na ime poreza? II-10. Ponovno naimenovawe za posednika sredweg ili ve}eg timara ^au{ Mustafa bin Ahmed, kom je oduzet timar od 15.100 ak~i u Kajseriju, sada dobija slede}e: timar od 1.600 ak~i u Endirliku i drugim selima nahije Xebel Erxi{, timar od 2.000 ak~i u seocetu Gaziler i drugim mestima oblasti Koramaz, koje je ranije dr`ao pokojni Abdul-Kerim; timar od 2.000 ak~i od prihoda [mahsul] tvornice boze [boza hane] u gradu Kajseriju koja je pripadala Abdul-Kerimu; timar od 800 ak~i u selu Kenari, oblast Irmak; timar od 3.000 ak~i u Istefani i drugim selima Xebel Erxi{a; i nekoliko drugih mawih imawa, sve ukupno 15.100 ak~i. Jennings 1972, str. 212

? Objasni za{to su izvori prihoda u ve}em timaru tako rasuti.

61

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

II-11. Odluke o posednicima timara koji se nisu odazvali pozivu za rat Timar od 2.500 ak~i u Kosterskoj nahiji slobodan je [mahlül] zato {to Sulejman ove godine nije i{ao u pohod na Revan (Jerevan). Propustio je da obavi i svoju du`nost [hidmet, hizmet] i izvr{i nadzor [yoklama]. Na osnovu pismene pohvale Muse, alajbega iz Nigde, timar je dodeqen Mahmudu, koji je imao potvrdu o imenovawu [berat] za timar od 3.000 ak~i. Potvrda [tezkere] je poslata glavnom namesniku (beglerbegu) Karamanije Ibrahimu da potvrdi timar. Dervi{ Mehmed, koji je imao [bio mutasarr¨f] timar od 3.000 ak~i u oblasti Sahra, nije i{ao na Jerevan. ^au{ Mahmud

preuzeo je wegov timar, ali ni on se nije prikqu~io pohodu, tako da je timar sad opet slobodan. Prenesen je [tahvil] s Mehmeda i dat Hamzi, u skladu s potvrdom Hasana, beglerbega Karamanije. 1. zulkaide 1025, Eregli Jennings 1972, str. 212

Krajem XVI i tokom XVII veka vo|eni su sve te`i ratovi protiv Austrije i Persije, a s obzirom na velike udaqenosti, posednici timara nisu uvek imali dovoqno vremena da se vrate da prikupe danak i kontroli{u svoj feud. Zato mnogi od wih i nisu i{li u rat, zbog ~ega su im vlasti onda oduzimale zemqu i tako ih ka`wavale za neposlu{nost.

? Kako su vlasti terale posednike timara da slu`e? Uporedi osmanski sistem timara s feudalnim sistemom.

Sl. 10. Naoru`ani spahija

? Opi{i oru`je i opremu

spahija. Uporedi ovu sliku sa slikama drugih evropskih kowanika u XVI veku i utvrdi sli~nosti i razlike. Da nismo dali obja{wewe uz sliku, {ta bi prvo pomislio/pomislila? Postoji li ne{to specifi~no zbog ~ega bi odmah mogao/mogla da prepozna{ ove qude kao osmanske vojnike?

Inalcik, sl. 25

62

OSMANSKO CARSTVO

IIg. Ideologija za{tite podanika i praksa u pravosudnom sistemu II-12. Saveti Murata I Evrenos-begu, kog je upravo postavio za namesnika (1386) Primi ovaj savet i upamti ga: Znaj da su mesta koja pripadaju pokrajini Rumeliji49 udaqena jedna od drugih. Da bi vladao wima i zadovoqio wihove potrebe i sa~uvao mir, svakako }e{ morati da ima{ mnogo qudi od sabqe i od pera. ^uvaj se da ne posegne{ za bogatstvom svojih qudi. […] Onaj ko za`muri na veru na ovom svetu zaboravqa da se boji Boga. Ne me{aj se u te stvari. Ne pouzdaj se ni u koga i ne otvaraj se ni pred kim. Mnoge }e{ videti da poste tokom dana i da su na nogama no}u, iako se klawaju kumiru. Pazi se takvih. Ne dozvoli da te zavara spoqni izgled… A ako po`eli{ da postavi{ nekoga na neko mesto, ne oslawaj se na ono {to o wemu zna{ odranije. Mo`da se u me|uvremenu promenio. Jer telo sina ~ove~ijeg podlo`no je svakojakim promenama… Zato dobro osmotri i dobro oslu{ni onoga kome poverava{ neki posao. Vidi da li je u svemu isti onakav kakvog ga zna{, i prema tome meri wegove re~i. Neka se niko ne na|e uvre|en. A poslu{aj i ovaj savet: Ako namesnici koje odredi{ za unutra{wost budu marqivi, i podanicima (raji) }e biti dobro […] I naredi svima da muslimane u delu kojim upravqaju smatraju svojom bra}om. I neka podanike ne dr`e strogo, neka im ne ~ine na`ao i neka ih ne diraju. Neka stalno imaju na umu da }e do}i dan kada }e zapisi s delima po~iwenim u pro{losti padati kao sneg, da }e do}i dan suda. Neka se pobrinu za siromahe. Neka obezbede dovoqno sredstava za `ivot. Siroti su Bogu dragi. On }e na sebe pre-

uzeti siroma{tvo sirotih. On ne}e gledati na one koji na ovome svetu imaju blago… Naro~ito po{tuj ugledne qude, a me|u u~enima Elvana Fekiha, nek se wegovo znawe uve}a, koji je naimenovan za {ejh-el-islama sve Rumelije. I vodi ra~una o svojim imamima koji su naslednici Prorokovih potomaka. Uka`i im svu qubav i milost, po{tuj ih i {titi… Otvori vrata za nagrade i darove spahijama. ^uvaj se da ne bude{ pre{iroke ruke ali ni suvi{e {krt. Ne me{aj se u dogovore me|u spahijama, ne primaj od wih ni najmawu stvar kao nagradu za to {to si ih postavio. Ne uzimaj lako. Radi {to bri`qivije mo`e{. Ne razme}i se svojom hrabro{}u i juna{tvom, ali neka ti sabqa uvek bude o{tra. Dobro hrani svoga kowa. Neprestano pokazuj koliko si bogat i neprestano deli darove. I ne uzrujavaj se ako sakupi{ prihode sa zemqe koju si uzeo sabqom, pa ka`e{: „Oni ne pokrivaju sve moje tro{kove!“ Ako treba, pi{i nam ovamo. Mi }emo ti bez ustezawa dati ono {to imamo ovde. Posla}emo ti sve {to mo`emo. […] Napisano svetog meseca {evala, godine 788 [1386]. Odbrani, I, str. 187-189

? [ta bi moglo biti skriveno zna~ewe nekih saveta (npr. „hrani svoga kowa“)? Kakvu ulogu u Muratovim savetima ima vera? Koga Evrenos treba da se pribojava i za{to? Kako se tebi ~ine sultanovi saveti? Da li su oni uop{te bili primewivi u `ivotu osmanskog namesnika? Koji bi saveti mogli biti od koristi i tebi danas?

Bukvalno: zemqa Grkâ (Rum ili). U osmanskim tekstovima iz XIV i XV veka ovo je bio naziv za evropski deo Osmanskog carstva, i wime je upravqao beglerbeg. Posle novih osvajawa, tokom XVI veka, Osmanlije su po Evropi osnivale i druge administrativne celine, ali je pokrajina Rumelija i daqe obuhvatala ve}i deo Balkanskog poluostrva. 49

63

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

II-13. Ferman Mehmeda I, izdat monasima manastira Margarit, u blizini Sera (1419) Ovo je careva voqa, a razlog iz kog izdajemo ovu sre}nu naredbu, nek Bog svemogu}i dâ da ona traje doveka, jeste slede}i: Moj pokojni ded i otac izvoleli su izdati zapovesti koje se ti~u vlasnika svetih dokumenata, monahâ manastira Margarit. Proglasili su ih nepovredivima i izuzeli od poreza wihovu zemqu, ukqu~uju}i tu vinograde i vodenice, wihove zadu`bine, ukqu~uju}i tu i sela, zemqu, vo}wake i ku}e, i izuzeli od poreza ku}e i ovce podanika (raje) u Zuhni. Tako sam onda, u skladu s wihovim naredbama, i ja wihov posed proglasio nepovredivim i izdao ovu svetu naredbu. Svi monasi izuzeti su od pla}awa hara~a.50 I daqe mogu da ostanu u posedu svih pomenutih dobara kao i u pro{losti. U celini, ovu zapovest treba primewivati na sve {to su oni posedovali u vreme mog dede i mog oca i na ono {to poseduju danas. Niko ne sme da im stane na put, da im se usprotivi ili da ih ometa; nikakve promene nisu dozvoqene. [Monasi] su izuzeti od obaveze da slu`e kao glasnici, da kulu~e i da pla}aju sve druge poreze. Todorova, str. 49

? Porazgovarajte s drugima o tome za-

{to su monasi iz Margarita tra`ili od Mehmeda I nove privilegije, iako su ih bili dobili ve} od Murata I i od Bajazita I. II-14. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog hri{}anina i jednog jani~ara (Sofija, 1618) Ovim se potvr|uje da se nemusliman Ilija, stanovnik grada Sofije, bani{orske mahale, pojavio pred {erijatskim sudom i pri50 51

64

javio jani~ara Osman-ba{u, koji `ivi u istom kraju, i u wegovom prisustvu izjavio: „Ovaj ~ovek, Osman-ba{a, dr`i moju `enu Petkanu u svojoj ku}i i ne}e da mi je vrati iako sam ga zamolio. Osim toga, poku{ava da je nagovori da se razvede od mene. Tako je skriva u svojoj ku}i a ne `eni se wome. Molim sud da ispita optu`enog o ovoj stvari i da zabele`i wegov odgovor.“ Posle Ilijine izjave, pomenuti Osman pozvan je pred sud [da dâ izjavu o optu`bi]. Osman je priznao da tu`ilac govori istinu i doveo je pomenutu nemuslimanku Petkanu pred sud i vratio je wenom mu`u Iliji. Turski izvori 2, str. 119

? [ta na osnovu ovog teksta mo`e{ da

zakqu~ii{ o polo`aju `ene u dru{tvu? Za{to Petkanu niko ni{ta nije pitao? [ta misli{, {ta bi ona rekla da je sama mogla da bira? Da li je za{tita podanika (raje) bila samo mrtvo slovo na papiru?

II-15. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog muslimana i jednog hri{}anina (Vidin, 1700) Ivan, sin Nikolin iz grada Vidina, karamanska mahala, pojavio se pred svetim sudom u prisustvu svog berberina, ustaJumera, sina Alijevog. Podneo je tu`bu protiv wega iz slede}eg razloga: Ivan je nasledio vinograd od 3/4 jutra u oblasti Kozlovec, koji se grani~i s vinogradima slede}ih qudi: Manu{a, Jovana pekara, Nikole i s dr`avnim drumom. Pomenuti Jumer otu|io je vinograd. Tokom ispitivawa Jumer je izjavio da je on pre izvesnog vremena kupio sporni vinograd, koji se grani~i s vinogradima istih ovih qudi, i to ga kupio za 15 gro{a51 od dr`avnog slu`benika kao dr`avno dobro bez vlasnika. Posle smrti prethodnog

Glavarine koju na ime za{tite pla}aju nemuslimani. Gro{ (guru¦), naziv za velike srebrwake (talire). Po{to su se dugo koristili gro{evi kovani u raznim

OSMANSKO CARSTVO

vlasnika, Ivana Simi~ijate, koji je umro bez naslednika, vinograd je postao dr`avno vlasni{tvo. Nikola je prigovorio da to {to je Jumer rekao nije istina i pozvao dva svedoka, koji su potvrdili da vinograd zaista pripada wemu. Potom je sud nalo`io optu`enom da pozove svedoke koji }e potvrditi wegove re~i i odredio mu rok da to u~ini. Kako Jumer nije uspeo da prona|e svedoke u odre|enom mu roku, sud mu je predlo`io da pod zakletvom izjavi da je zaista kupio vinograd kao dobro bez vlasnika. Jumer se slo`io i zakleo se u Boga. Na osnovu toga sud je nalo`io Ivanu da obustavi sve daqe zakonske postupke povodom vinograda. Georgieva, Canev, str. 293

je opravdano da se pomenuti sudija udaqi s ostrva kako bi se okon~ali skandali i nevoqe; a ~itava zajednica obe}ava da }e, ukoliko neko bude imao {tete od ovoga, braniti i podr`ati tog ~oveka pred svakim sudom, {to i potvr|ujemo potpisima na{ih imena ispod. [Potpisi] Zerlentou, str. 67-68

? [ta misli{, da li su stanovnici

Mikonosa doveli sebe u opasan polo`aj time {to su se pobunili protiv kadije? Za{to su oni to u~inili? II-17. Presuda protiv koxaba{e Todorakija iz Samakoxuka (1762)

Da si ti kadija, kako bi ti presu-

? dio/presudila u ovom slu~aju?

Da li je kadija zaista poverovao Jumerovoj zakletvi ili je sve ovo name{teno? Da li zna{ ne{to o obi~aju zakliwawa u sredwovekovnom pravu? Da li su kadije uvek {titile muslimane od nemuslimana (raje)? Da li su kadije uvek donosile pravi~ne presude? Obrazlo`i svoje mi{qewe koriste}i se dvama navedenim tekstovima.

II-16. Zajednica na ostrvu Mikonos odlu~uje da protera kadiju (1710) Godina 1710, 9. septembar, Mikonos Mi, potpisani ~lanovi zajednice Mikonos, videli smo nevoqe i mete` koje je na{e ostrvo pretrpelo od po{tovanog glavnog sudije koji tra`i svaki na~in da nas okrivi, i s obzirom na sve klevetawe i sve ono {to namerava da nam uradi, sakupili smo se, mladi i stari, sve{tenici i narod i ~itava pastva Crkve na{e svete Bogorodice, za{titnice ovog ostrva, i smatramo da

Presuda kadijinog pomo}nika (naiba) Midijske nahije: Po{to se haxi-Ibrahim predstavio, i po{to se pokazalo da ima pravo da ubira xizju (glavarinu) za Carigrad i okolne okruge, ispri~ao nam je kako je u Midijskoj nahiji, koja pripada jednom od tih okolnih okruga, u selu Samakoxuk, koje pripada Midijskoj nahiji, izvesni zimija (podanik nemusliman) po imenu Todoraki, koji je koxaba{a za za{ti}enu raju ovog sela, okupio oko sebe vi{e od sto pedeset qudi i rekao: mi podanici Samakoxuka ne}emo da primamo pozive za xizju, ne}emo ti dozvoliti da kro~i{ u na{e selo, pa je tvrdoglavo pru`ao otpor, i ~ak je i{ao dotle da je udario stra`are koji su pratili pomenutog tu`ioca, i istrajavao u pobuni, zbog ~ega su prihodi za dr`avnu kasu samo delimi~no i nepotpuno prikupqeni. [Haxi-Ibrahim] me je zamolio da izdam carsku naredbu kojom }e se pomenuti zimija osuditi na veslawe na galiji sve dok se ne popravi. Neka ovo bude moja pismena zapovest: ako ponovo poku{a da omete pla}awe poreza koje nala`e Sveti zakon ({erijat), neka

evropskim zemqama, Osmanlije su u XVII veku i same po~ele da kuju guru{e, pa je guru{ postao i obra~unska jedinica, vredna 40 para i 120 ak~i.

65

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

bude silom doveden pred moj Carski sud [to jest u Carigrad] i potom ba~en na galiju kako bi bio istinski ka`wen. Kal'a, str. 177

Imaj u vidu da se spahija nije `alio kadiji nego pravo Carskom savetu u Carigradu.

? Kako su se `iteqi Samakoxuka opi-

rali uteriva~ima poreza? Kakav je stav zauzeo sultan po tom pitawu? Da li Todoraki ima izgleda da izbegne kaznu? II-18. Osmanska poveqa kojom se {tite manastiri u Bosni (1785)

Pa{ina bujruntija Vama, gospodo kadije, koji se nalazite u pokrajini Bosni, vama, zapovjednici, i vama, hara~lije, daje se na znawe na koji su na~in redovnici triju samostana [Kre{evo, Fojnica i Kraqeva Sutjeska] slobodni i izuzeti od bilo kakvog javnog poreza,

glavarine i drugih [nameta] snagom uzvi{ene poveqe i plemenitih fermana koji se nalaze u wihovim rukama. Vi nikad ne}ete dopustiti da ih netko, suprotno gore spomenutoj uzvi{enoj poveqi i drugim plemenitim ispravama, zlostavqa ili uznemiruje tra`ewem hara~a, bilo u wihovim samostanima a isto tako i kad se nalaze u odgovaraju}im zaseocima, selima ili nurijama pokrajine Bosne, bili oni na cesti ili u svom stanu. Vi }ete ih prema odredbi plemenitog fermana za{ti}ivati i braniti u svakom susretu i postupat }ete prema sadr`aju ove bujruntije ~uvaju}i se, {to vi{e mo`ete, da u~inite ne{to protivno ovome. Tako zapovijedam. Beni}, str. 303

Krajem XVIII veka, kada je centralna vlast u provincijama ve} bila slabija, podanici su od lokalnih vlasti ~esto tra`ili posebne poveqe.

? Uporedi privilegije navedene u tekstovima II-13 i II-18.

IId. Pokrajine i vazalske dr`ave II-19. Odredba o statusu Dubrovnika, potvr|ena i ahdnamom Murata III (1575) […] Svojevremeno je knezovima i vlasteli Dubrovnika, zbog poslu{nosti i pokornosti, odanosti i ~asti koju su pokazali u vreme mojih pokojnih veli~anstvenih predaka, neka Bog osvetli dokaze [wihove veli~ine], dodeqena poveqa. […] Svake godine }e, u skladu sa starim obi~ajem, poslati dvanaest hiqada pet stotina zlatnika [filori], koje su odvajkada slali na{em Dvoru, sedi{tu slave, preko svojih poslanika. Vi{e poreza (hara~a) od navedenih 12.500 zlatnika ne}e se tra`iti. Moji namesnici (sanxakbegovi), slu`benici (suba{e), ti66

marnici, ukratko, svi koji stoje u senci moje mo}i ne}e ~initi na`ao wihovoj zemqi i posedima, wihovim tvr|avama i wima samima. Isto kao {to su wihov grad i zemqa i ranije bili bezbedni i {ti}eni, tako }e biti bezbedni i za{ti}eni i nadaqe. Iz susednih zemaqa svako, bio neprijateq ili prijateq, kopnom ili morem, sme da do|e u wihov grad i ode iz wega; niko to ne sme da zabrani niti da se me{a u to. Wihovi trgovci smeju da trguju u mojim zemqama koje su pod [Bo`jom] za{titom; mogu da dolaze i odlaze. Niko ne treba da se me{a u ono {to im pripada (stvari, `ivotiwe i druga dobra), niti da ih ometa. I ne smeju da napla}uju putarinu. Biegman, str. 56-57

OSMANSKO CARSTVO

Koje je obaveze imao vazalski Dubro-

? vnik? [ta misli{ o posebnim odredbama vezanim za trgovinu i trgovce? Da li su one koristile samo Dubrov~anima ili su i Osmanlije imale neke koristi od toga?

[…] A od pomenute zemqe ne}emo tra`iti poreze ve}e od dosada{wih. Gemil, str. 165

? Kakve je obaveze imala vazalska

dr`ava? Prokomentari{i onaj uslov „dokle god su prijateqi mojih prijateqa i neprijateqi mojih neprijateqa“.

II-20. Ahdnama52 Ahmeda I za Transilvaniju (1614)

II-21. Autonomija Moldavije (1716)

Ovim obe}avam i zakliwem se […]: dokle god su pomenuti knez (beg) i vojni zapovednici i drugi velikodostojnici Gorwe Ugarske podanici moje Visoke porte, i to iskreno, s verom i ~a{}u, dokle god su prijateqi mojih prijateqa i neprijateqi mojih neprijateqa, i dokle god delaju zajedno i u dogovoru s pomenutim Betlenom Gabrijelom,53 i trude se da oteraju i satru neprijateqa koji bi s bilo koje strane mogao da napadne Transilvaniju, a da bi dokazali da su odani i pokorni, posla}e ove godine, svojom voqom i slo`no, svoje darove [pe¦ke¦] mojoj Carskoj porti, prema bogatstvu i mogu}nostima koje ima wihova zemqa; Dotle }u ih ja, za uzvrat, {tititi na svaki na~in od wihovih neprijateqa, kad god se uka`e potreba za mojom pomo}i i podr{kom; sve tvr|ave i gradovi, kao i sve zemqe u wihovom posedu osta}e, odsad pa nadaqe, u wihovim rukama, i u to se ne}e me{ati apsolutno niko: nijedan beglerbeg niti beg koji meni slu`i, niti vrhovni zapovednik moje vojske. Wihovi se obi~aji i red i pravila i vera ni na koji na~in ne}e mewati, kao ni obi~aji koje neguju vekovima; niko ne treba da im se me{a niti da im ~ini zlo, ve} da ih ostavi da `ive mirno pod okriqem pravde.

Moldavski kne`evi bili su li{eni prava da objave rat, da sklope mir, potpisuju ugovore, {aqu glasnike kne`evima susednih zemaqa u vezi s dr`avnim poslovima, iako im je bila data sva sloboda i gotovo ista ovla{}ewa da donose zakone kao i nekad, da izri~u kazne, da podignu nekog do polo`aja bojara54 ili da mu oduzmu tu po~ast, da nametnu poreze i ~ak da imenuju episkope, i jo{ sli~nih ovla{}ewa. A vlast kne`eva ne prote`e se samo na uglednike i stanovnike Moldavije ve} i na turske trgovce i druge qude raznih stale`a dokle god borave na wegovoj teritoriji: wihov `ivot i smrt u wegovim su rukama […], svi civilni i vojni velikodostojnici u wegovoj su milosti: on daje onima koji su mu dragi, uzima od onih koji mu se ne dopadaju. A u tom ~inu davawa knez ne mora da se obazire ni na kakva pravila. […] Knez ima istu vlast ne samo nad pripadnicima ni`eg sve{tenstva nego i nad mitropolitima, episkopima, arhimandritima, igumanima i svim pripadnicima crkve ako bi ~inili nepravdu ili ne{to {to {kodi narodu ili bi kovali zavere protiv kneza ili dr`ave. Knez tada mo`e, bez ikakvih prepreka i bez saglasnosti carigradskog patrijarha, da ih ukloni s polo`aja (u crkvi, ali ne i u sve{tenstvu) i ~ak da ih, ukoliko prilike to nala`u, kazni smr}u […].

52

Ahdnama je poveqa koju sultan izdaje nemuslimanskoj dr`avi s kojom je sklopio mir. Wu nisu dobijale samo „tipi~ne“ vazalske dr`ave, nego i Mleta~ka republika, Poqska i druge. Osmanlije su dugo izbegavale praksu formalnih bilateralnih ugovora, koje izdaju i potpisuju obe ugovorne strane; me|utim, i o odredbama ahdname dogovarale su se obe strane pre nego {to bi potpisale formalni dokument. 53 Knez Transilvanije 1613–1629. 54 Bojar je bila i titula uglednika i naziv slu`be.

67

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

Pa ipak, on nema isto tako veliku mo} nad imetkom stanovnika Moldavije. Ta~no je da, bez obzira na visinu poreza nemetnutih zemqi, niko ne bi mogao da se opire wegovim naredbama ili da se oglu{i o wih a da ne rizikuje da izgubi glavu; me|utim, i on sam je, sa svoje strane, prinu|en da osmanskom dvoru prijavi {ta je prikupio. ^ak i kad bi ga neko potkazao velikom veziru da je prolio krv nevinih, i iako niko ne bi mogao da mu sudi, on bi opet bio u velikoj nevoqi ako bi se cela zemqa `alila na previsoke poreze. I kad bi se pokazalo da on jeste kriv za to, bio bi ka`wen izgonom ili bi mu sva imovina bila konfiskovana, po{to knez mo`e biti osu|en na smrt jedino ako povede bunu ili ako odbije da plati godi{wi hara~. Me|utim, ni ova zabrana nije tako stroga da se qudi ne bi oglu{avali o wu. [tavi{e, ako se knez darovima umili veziru i wegovom zameniku [kethüda], rizni~aru [defterdar] i drugima koji imaju uticaja na cara, on ne mora da strepi od pritu`bi bojarâ ili ~ak ~itave zemqe, po{to nema te stvari koju branilac ne mo`e odbraniti pred turskim sudom ako su mu samo ruke pune darova. I tako, kako god Tur~inova tiranija nad Moldavijom bila te{ka, wen knez opet mo`e da ~ini {to god mu voqa a da ni~eg ne mora da se pla{i: nema nikoga ko se mo`e odupreti wegovoj voqi a da ne bude ka`wen. Cantemir 1973, str. 127-128

Dimitrije Kantemir (1673–1723) u dva navrata je bio moldavski knez (1693. i 1710–1711), a kad je wegova pobuna protiv Osmanlija 1711. do`ivela neuspeh, morao je da pobegne u Rusiju. Po{to je ve}i deo mladosti proveo u Carigradu, postao je jedan od najve}ih evropskih poznavalaca Osmanskog carstva i napisao, izme|u ostalog, istoriju Osmanskog carstva i jednu raspravu o muslimanskoj veri. Opis Moldavije napisao je na latinskom, po{to je to delo bilo nameweno zapadnoj publici. 55

? Da li se Dimitrije Kantemir sla`e s pro{irewem ovla{}ewa moldavskih kne`eva ili ne? Koje su dobre a koje lo{e strane `ivota u vazalskoj dr`avi, u pore|ewu sa `ivotom u „obi~noj“ osmanskoj provinciji? Kako se status dr`ave odra`avao na pojedine dru{tvene grupe?

II-22. Francuski putnik Fla{a o posebnom statusu vla{kih kne`eva (1741) Primetio sam u Bukure{tu ne{to {to mi je izgledalo veoma ~udno. Iako sultan raspola`e ovom kne`evinom po svojoj milosti, Turci ovde nemaju nijednu xamiju i nisu pod kne`evom vla{}u. Oni samo priznaju vlast sultanovog „namesnika“, i jedini on ima pravo da ih kazni. Pa ipak, s Rumunima, Grcima i drugim hri{}anskim narodima stvar je druk~ija: vojvoda ili „gospodar“ Vla{ke mo`e despotski da upravqa wihovim `ivotom i imetkom, osim ako se wegove mere i odluke ne kose sa sultanovim, po{to on u potpunosti zavisi od wega, i kad god zakasni s dankom koji duguje Porti ili ne ispuni svoje obaveze prema woj, on mora biti spreman na to da }e biti svrgnut s prestola ili da }e mo`da ~ak i bez glave ostati. On je vi{e namesnik nego {to je vladar. Vojvoda Konstantin [Mavrokordat]55 zaslu`ivao je boqu sudbinu; sve bi zemqe bile sre}ne da imaju takvog vladara. C¤l¤tori, IX, str. 257

Kakva su ograni~ewa va`ila za

? Osmanlije u vazalskim dr`avama?

Uporedi tekstove iz ovog odeqka s tekstovima iz odeqka I-8.

Konstantin Mavrokordat (`iveo 1711–1769) bio je jedan od najistaknutijih predstavnika pravoslavne gr~ke elite u Carigradu, takozvanih Fanariota, u XVIII veku. Izme|u 1730. i 1769. vladao je Vla{kom {est puta a Moldavijom ~etiri puta. Izuzetno obrazovan, ukinuo je kmetstvo i preduzeo mnoge druge reforme u duhu prosve}enog apsolutizma.

68

OSMANSKO CARSTVO

Tabela 2: Teritorijalna podela u Osmanskom carstvu (XVI vek) A. „Glavne“ osmanske pokrajine (ejaleti, zvani i live ili vilajeti) wima upravqa beglerbeg, vrhovni vojni i svetovni stare{ina pokrajine dele se na nekoliko sanxaka, kojima vladaju sanxakbegovi, a koje, opet, ~ine nekoliko kaza, kojima vladaju kadije ve}i deo zemqe podeqen je preko timara (feuda) u ove pokrajine spadaju, na primer, Anadolija, Rumelija, Budim, Kipar i dr. osobenost: mahom su to mawi regioni i zajednice koji u`ivaju posebne privilegije ili lokalnu samostalnost (na primer, manastiri na Atosu i Sinaju, nekoliko planinskih ili ostrvskih zajednica u Crnoj Gori, Albaniji, Gr~koj i dr.).

B. „Drugi pojas“ osmanskih pokrajina ejaleti kojima upravqaju stare{ine koje je imenovao sultan uglavnom organizovane u skladu s posebnim finansijskim sistemom (sistem salijane; samo delimi~no integrisane u sistem feuda ili sasvim van wega) u ove pokrajine spadaju, na primer, Egipat, Bagdad, Basra, Tunis, Jemen i dr. osobenost: retko kad ejaleti, ~e{}e sanxaci; u nekima se vlast mogla i naslediti (primeri: Lahsa, Adana pod porodicom Ramazan, nekoliko kurdskih sanxaka, Vidin u XV i XVI veku pod porodicom Mihailoglu, i dr.).

V. Muslimanske vazalske dr`ave dr`ave koje su priznale osmansku vlast ali su zadr`ale svoju tradicionalnu organizaciju; ipak, sultan je mogao da odlu~uje o imenovawu wihovih vladara ovakve dr`ave uglavnom su imale velik politi~ki, vojni i/ili simboli~ki zna~aj za Osmansko carstvo, i dobijale su od wega razne vidove finansijske pomo}i u ove dr`ave spadaju, na primer, Krimski hanat, {erifat u Meki i dr. osobenost: 1590–1603 i Persija je pla}ala danak Osmanskom carstvu, ali nije trajno bila wegov vazal.

G. Hri{}anske vazalske dr`ave dr`ave koje su priznale osmansku vlast, pla}ale sultanu danak, morale da se povinuju osmanskoj politici, ali su sa~uvale autonomiju i tradicionalne hri{}anske institucije (tj. nisu morale da prihvate muslimanski/osmanski zakon) u ove dr`ave spadaju, na primer, Dubrovnik, Vla{ka, Moldavija, Transilvanija, Gruzija, Hios (do 1566. godine) i dr. osobenost: neke hri{}anske dr`ave pla}ale su danak ili samo za deo teritorije (na primer Venecija za Kipar 1517–1570; Habzburgovci za Gorwu Ugarsku 1533–1593) ili kao „za{titu“, kako ne bi bile pqa~kane (na primer Poqska i Litvanija Krimskom hanatu, a povremeno i Osmanlijama), ali su zadr`ale politi~ku nezavisnost.

69

TRE]E POGLAVQE Verske institucije, verske zajednice i verski obredi

U Osmanskom carstvu `iveli su qudi najrazli~itijih vera. Vernost islamu podrazumevala se i kod sultana i kod elite, ali jednako je va`no bilo integrisati u dr`avu i podanike koji nisu bili muslimanske vere. Osim toga, verska raznolikost bila je daleko izra`enija u jugoisto~noj Evropi nego u bliskoisto~nim ili afri~kim pokrajinama Osmanskog carstva. U ovom poglavqu poku{a}emo da objasnimo kakvu je ulogu vera imala u `ivotu narodâ u jugoisto~noj Evropi tokom osmanske vladavine. U politi~kom smislu, vera je bila presudna: dru{tvena struktura u Osmanskom carstvu po~ivala je na podeli na muslimane i nemuslimane, a me|u podanicima koji nisu bili muslimanske vere bilo je pravoslavaca, Jevreja, Jermena, itd., i oni su ~inili milete, zajednice. Interese i potrebe ovih zajednica zastupale su wihove verske institucije. Pravoslavna crkva odr`avala je posebne odnose s osmanskim vlastima, ali su i verski poglavari drugih veroispovesti sara|ivali s osmanskom dr`avom. Pa ipak, za ve}inu qudi religija je mawe bila pitawe politike i institucija, a vi{e stvar vere i odnosa s bogom. Verski obi~aji bili su u samom srcu svakodnevice za veliku ve}inu qudi, pa smo za ovo poglavqe odabrali neke tekstove koji upravo o tome govore. U ve}ini tekstova pomiwe se i veoma kontroverzno pitawe verske „tolerancije“ u Osmanskom carstvu. Mnogi istori~ari insistiraju na tome da je Osmansko carstvo bilo muslimanska imperija, te da su u woj hri{}ani tla~eni po verskom osnovu. Drugi istori~ari pak skre}u nam pa`wu na to da su se u isto to vreme i po Evropi vodili verski ratovi i da su nehri{}ani mogli da biraju izme|u pokr{tavawa i iseqavawa, dok su Osmanlije bile daleko tolerantnije, da su dozvoqavale svojim podanicima hri{}anima da zadr`e svoju veru, i da su ~ak i izbeglice druge vere primale ra{irenih ruku. Iako u oba ova stava ima pone{to istine, oni su ipak ideolo{ki obele`eni i jako pojednostavquju istorijske ~iwenice. Tekstovi koje navodimo na kraju ovog poglavqa mo`da }e pomo}i u~enicima da shvate koliko je zajedni~ki `ivot toliko razli~itih religija bio kompleksan, kakve su bile razmere diskriminacije u jugoisto~noj Evropi, te da to stave u {iri, komparativni okvir.

IIIa. Muslimani III-1. Natpis na portalu Sulejmanove xamije u Carigradu (polovina XVI veka) [Sultan Sulejman] mio Bogu, gospodar veli~anstva i svemo}i, tvorac sveta, zemqe i vlasti, [sultan Sulejman] koji je wegov rob, silan bo`anskom snagom, kalifa {to Bo`ju milost zra~i, On koji ispuwava naredbe Tajne kwige i sprovodi wene odredbe u (svim) nastawenim delovima zemqe,

70

Koji je, uz pomo} svemogu}eg Boga i svoje pobedonosne vojske, osvojio zemqe na istoku i na zapadu, gospodar svetskog carstva, senka Bo`ja nad svim narodima, sultan sultana Arapa i Persijanaca, objavqiva~ carskih zakona [kanun], deseti od osmanskih hakana, Sultan, sin sultanov, sultan Sulejman-han, […] Neka sultanat wegov potraje za sva vremena! Imber, str. 75

OSMANSKO CARSTVO

? Objasni odnos izme|u Boga i osmanskog vladara. Da li je vladar (i mnogi vladari koji su tvrdili da wihova vlast poti~e od Boga) bio istinski vernik ili je samo poku{avao da manipuli{e svojim podanicima? Kakvu je ulogu u tom slu~aju imala ulema?

III-2. Dimitrije Kantemir o muslimanskim molitvama Muhamed je naredio molitvu pet puta u 24 sata, bilo u javnosti, bilo u osami […] Kad se mole, oni se veoma bri`qivo staraju za ~etiri stvari: 1. da se operu; 2. da ove molitve izgovore u nalo`enom vremenu, jer ako ih izgovore pre ili posle pravog vremena, smatraju da }e im molitve biti uzaludne i da se ne}e dopasti Bogu; 3. da mesto na kom se mole bude ~isto, a ako sumwaju u wegovu ~isto}u, onda pod noge moraju da prostru mali }ilim ili svoj ogrta~; 4. da se okrenu prema osi sever–jug, koju oni zovu kibla [k¨bla], a za koju ka`u da gleda ka hramu u Meki. […] Kad se mole, oni se poklone nekoliko puta, kleknu, dotaknu tle ~elom, ustanu i mole se. […] U velikim bogomoqama, xamijama, oni svoje mesto ne ustupaju nikom, pa ni samom sultanu, ve} svako ostaje na mestu koje je prvobitno zauzeo i niko ga ne dira. A pre no {to se molitva zavr{i zabraweno je da se izgovori ijedna re~ ili na~ini i najmawi pokret (mili Bo`e, koliko su oni u ovom pogledu pobo`niji od hri{}ana, i koliko revnosnije po{tuju Boga!), ili da se pqune ili naka{qe, osim ako vas nu`da pritera, ali i tada treba da pqunete u maramicu, jer oni smatraju da je neprili~no pqunuti ili useknuti se na ~istom mestu. Petak. Petkom, koji se na jeziku Kurana zove xuma (a {to zna~i okupqawe ili dan

sabora), posle podnevne molitve, u velikim bogomoqama (koje oni zovu sultanskim) propovednici dr`e veronauk dva ili tri sata. Oni obja{wavaju tekst Kurana, neku temu koju su prethodno odabrali. Tome oni dodaju lepe govore, ponekad moralisti~ke, ve} u zavisnosti od prilike, i ukra{ene stilskim figurama, tropima i metaforama i drugim retori~kim sredstvima. U vreme mira dodaju neku re~ o ostvarewu pravde, o tome kako se dr`avna uprava stara o svojim podanicima, o Bo`joj milosti i o osuje}ivawu neprijateqa, wegovog napredovawa i namera. A ukoliko su u ratu, ili ukoliko se rat upravo sprema, sultan propovednicima nalo`i da pri~aju i ~e{}e, da poka`u narodu i da ga uvere u to da se u rat protiv neprijateqa kre}e po Bo`joj i Prorokovoj zapovesti, ne za zemaqska blaga, ne za nekakvu dobit ili slavu i qudsku pohvalu, ve} samo zarad {irewa vere, za slavu Bo`ju i na korist ~itavog muslimanskog naroda, a i drugih. Cantemir 1987, str. 289-295

Ovaj ise~ak poti~e iz Kantemirove rasprave o muslimanskoj veri, napisane tokom izbegli{tva u Rusiji (1711–1723), u kojoj on podrobno izla`e ono {to zna o osmanskom dru{tvu, koje je upoznao tokom vi{e od dvadeset godina `ivota u Carigradu pre 1710.

? Kojih su se pravila muslimani mo-

rali pridr`avati tokom molitve? Prona|i jedan argument koji govori u prilog tome da je zajednica muslimanskih vernika [umma] demokratska po svojoj prirodi. Da li je opravdano me{awe politike u versku sferu? Navedi argumente za i protiv. Da li i u drugim dru{tvima postoje primeri za takvo me{awe? Da li do wega dolazi i u dru{tvu u kom ti `ivi{?

71

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

Sl. 11. Xamija u Izniku (Nikeja) iz XIV veka

Lewis, str. 294

Sl. 12. Sulejmanija (Sulejmanova xamija) u Carigradu (1550–1557)

Fotografija Helene Filon

? Uporedi ove dve xamije. Da nisi imao/imala podatke o vremenu u kom su nastale, kako bi mogao/mogla da zakqu~i{ koja je starija a koja novija?

72

III-3. Kako jedan musliman obja{wava vezu izme|u Boga i ki{e (1779) Ki{e nije bilo tri ili ~etiri meseca, pa su se u svim xamijama u Sarajevu ~esto dr`ale dove, molitve za ki{u. Ali za sve postoji neki razlog, jer Bog ne mewa svoju odluku, a uzvi{eni svet duha povezan je s na{im. Ako ki{a padne, za to postoji drugi razlog, poznat zvezdoznancima, pa su molitve za ki{u samo znak pokornosti i slu`ba Bogu, a ne glavni razlog iz kog ki{a pada. Jer kad bi svaka molitva bila usli{ena, svet bi propao, a nama tajne ne bi bile obznawivane. Ali, kad se vreme ki{e pribli`i i neko se pomoli, qudi onda ka`u da je on dobar ~ovek i da }e mu molitva biti usli{ena. A ja, gre{nik i siromah, ~uo sam pre skoro mesec dana od jednog zvezdoznanca da }e za mesec dana, {to zna~i sada, zvezde stati tako da }e se 'dveri otvoriti', to jest da }e ki{a pasti – i tako i bi. I tako su onda neke neznalice stale same da izvode zakqu~ke, {to nije gre{no, ali nije ni od nekog zna~aja, jer bi}e kako Bog ho}e, a ne {to mi ho}emo ili ne}emo. Ba{eskija, str. 235

Mula Mustafa Ba{eskija (1731/1732–1809) proveo je ~itav `ivot u Sarajevu. Bio je imam i hatib u Bozaxi haxi-Hasanovoj xamiji, a kasnije je radio kao pisar (}atib). Mula Mustafa je sa~inio Hroniku, odli~an izvor gra|e o istoriji politi~kog i svakodnevnog `ivota u Sarajevu, Bosni i susednim zemqama. U ovom tekstu vidimo da je Mustafa, u skladu s intelektualnom klimom u Evropi XVIII veka, bio veoma skepti~an prema ra{irenom sujeverju; me|utim, ta skepti~nost nije ga navela na to da posumwa u Bo`ju svemo}.

? U {ta zapravo mula Mustafa Ba-

{eskija veruje? Da li ki{a ima prirodne ili bo`anske uzroke?

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 13. Ornamentalni natpisi iz Kurana u Staroj xamiji u Jedrenu (XV vek)

III-4. Muslimanska heterodoksija – {ale o bekta{ijama Dr`ao hoxa propoved u xamiji i opisivao Bo`ju mo} i svojstva. „Bog nije ni na zemqi ni na nebu, nije ni na desnoj ni na levoj strani, nije ni nad morem ni u moru. Ukratko, on se ne pokazuje u prostoru ve} postoji samo u srcu vernikovom“, govorio je hoxa, na {ta jedan bekta{ija ne moga{e vi{e da se uzdr`i pa re~e: „O vernici, molim vas da me saslu{ate. Kad sam vam ja neki dan rekao da Bog nije ovde, vi ste mi rekli da sam postao nevernik, a sad kad vam hoxa-efendija ka`e da Bog ne postoji, vi ni re~i.“

Hegyi, Zimanyi, sl. 90

Sl. 14. Turska gospa na kamili prilikom hodo~a{}a u Meku

Pitali bekta{iju za{to je svet tako pun brda i dolina, stena i planina, za{to nije svuda ravan i gladak, a bekta{ija na to odgovori: „Pa {ta ste o~ekivali od ne~eg {to je stvarano samo {est dana?“ Dursun, str. 78

Bekta{ije su osnovale versko bratstvo i pozivale se na uzor haxiBekta{a Velija, ~uvenog mistika i dervi{a iz XIII veka. Iako zvani~no veoma bliski osmanskim vlastima i veoma uticajni me|u jani~arima, bekta{ije su bile pobornici islamskog misticizma (sufizma), i ponekad su bili bli`i {iitskoj nego zvani~noj sunitskoj veri Osmanskog carstva. Bekta{ije su gajile i specifi~no nepo{tovawe prema dru{tvenoj hijerarhiji, ali i prema ra{irenim obi~ajima i obredima – i sve je to na{lo izraza u bezbrojnim {alama u kojima je glavni junak anonimni bekta{ija, baba (otac ili, ponekad, ded), jedna od najzna~ajnijih figura u turskom humoru uop{te. Kao i ina~e kod usmenog predawa, {ale o bekta{ijama te{ko je ta~no datirati, i one svedo~e o razli~itim slojevima narodnog pam}ewa. Hegyi, Zimanyi, sl. 62

73

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? [ta misli{ o ovim {alama? Da li

Sl. 16. Narodni junak Nasradin-hoxa

su one podstrekavale qude na pobunu protiv verskih institucija, ili su to prosto relativno bezazlene pri~e, ventil za pojedince koji se ne sla`u sa zvani~nom verom? Da li su ti poznati i neki drugi vidovi heterodoksije u jugoisto~noj Evropi? Da li misticizam mo`e da postane subverzivan u odnosu na zvani~ne verske institucije?

Sl. 15. Astronomska opservatorija u Carigradu (oko 1580)

Hegyi, Zimanyi, sl. 75 Lewis, str. 200

? Koje nau~ne instrumente prepozna-

je{? Koje od wih koristimo i dandanas? Za{to su na slici prikazani samo mu{karci? Za{to svi do jednog nose bradu? Da li je u pitawu moda, ne{to tipi~no za profesiju ili neki dru{tveni simbol? Misli{ li da se na to pitawe mo`e dati kona~an odgovor, ili to treba da pripi{emo umetnikovoj ma{ti? Kako ti izgleda karta koja je prikazana na ovoj slici? 74

? Zna{ li neke pri~e u Nasradin-

hoxi? Kako je on prikazan u tim anegdotama? Da li su pri~e o Nasradin-hoxi popularne i u tvojoj zemqi? Kada su pri~e o wemu prvi put objavqene na tvom jeziku? Pitaj drugove ili rodbinu {ta znaju o Nasradin-hoxi.

OSMANSKO CARSTVO

IIIb. Hri{}ani III-5. Izbor Genadija Sholarija za prvog pravoslavnog patrijarha posle osvajawa Carigrada (1453) Tre}ega dana po{to je na{ grad pao, sultan je proslavio pobedu uz veliku radost i veseqe […] Izdao je naredbu da se izabere patrijarh, onako kako obi~aj i pravila to nala`u, po{to se na{ patrijarh upokojio ne{to ranije. Crkveni velikodostojnici koji su slu~ajno bili prisutni i ne{to malo pripadnika crkve i laika odabra{e Georgija Sholarija za patrijarha i dado{e mu ime Genadije. […] Na{ obi~aj i tradicionalna ceremonija nala`u da hri{}anski car daruje novog patrijarha zlatnim skiptrom. Tako je ovaj nitkov od sultana poku{ao da se prika`e kao car na{ega grada i da opona{a na{e hri{}anske careve: pozvao je Genadija na obed i razgovor i do~ekao ga s velikim po~astima. Dugo su razgovarali i sultan mu je dao svakojaka obe}awa. Kad je do{lo vreme da Genadije krene, sultan mu je dao onaj dragoceni skiptar i zamolio ga da prihvati taj dar. Melissenos, str. 133-135

Pre nego {to je Carigrad osvojen, Sholarije je bio jedan od predvodnika pravoslavnog otpora Firentinskoj crkvenoj uniji (1439), po kojoj je vizantijski car Jovan VIII priznao primat papi kako bi dobio pomo} u borbi protiv Osmanlija.

? Kakav je interes imao Mehmed II kada je postavio Genadija za patrijarha?

Sl. 17. Osmanska srebrna ~inija s natpisom na gr~kom, kori{}ena za pravoslavni crkveni obred (XVI vek)

Muzej Benaki u Atini

III-6. Francuski putnik Pjer Leskalopje o manastiru Sv. Save u Srbiji (1574) Dvadeset prvog [marta] do{li smo u Uvac, tursku varo{icu. Odatle videsmo manastir Sv. Save, manastir srpskih monaha i kalu|era. Oni su obu~eni u crno, govore slovenski i `ive po gr~kim obredima. Priveli su nas da poqubimo jednu veliku kost ruke sv. Save, ~ije, ka`u, imaju celo telo. Videli smo Jevreje i Turke kako ovu kost qube s istim po{tovawem kao hri{}ani i daju vi{e milostiwe. Ovi monasi pla}aju sultanu izvestan hara~. Na{ ~au{ nam je rekao da je jedan zao Tur~in, koji je jednog dana do{ao po taj hara~, u~inio kalu|erima neko nasiqe i pao mrtav na manastirskim vratima. Dali su nam da jedemo ~orbe s uqem i prazilukom, malo ribe i crnog hleba. Samarxi}, str. 135

75

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? Kako su pravoslavci iskazivali

svoju pobo`nost? Da li je to ne{to specifi~no za pravoslavce? Za{to su i pripadnici drugih vera ukazivali po{tovawe srpskim pravoslavnim relikvijama? (Ovo je, naime, mesto koje kao kultno pohode pripadnici svih religija.) Zna{ li za neke sli~ne primere iz nekog drugog kraja sveta ili iz druge epohe?

III-7. Pavle Alepski o moldavskim crkvama (polovina XVII veka) U Va{luju se nalaze palate [nekada{weg kneza Stefana Velikog], wegovo kupatilo, wegovi vrtovi, a uz to i velika i visoka crkva s kupolama koje se di`u visoko u nebo. Svuda oko ove crkve su svodovi i polukru`ni lukovi, a na wihovoj unutra{wosti su slike i ikone svetaca. Kod vrata, nad ni`im zidom, Stra{ni sud naslikan je u zlatu i lapisu lazuli, potom Mojsije kako izvodi Anu i Kajafu i druge Jevreje pred na{eg Boga. Te slike su ru`ne. Posle wih dolaze druga~ije slike: to su slike Turaka s belim turbanima na glavi, velikim raznobojnim kadifenim ogrta~ima, dugih rukava i s dugim `utim velovima, potom wihovih dervi{a, a iza wih i me|u wima su |avoli {to ih progone i rugaju im se. Sotona je sasvim napred, sa {e{irom na glavi. Jedan od |avolova mu se izruguje i zbacuje mu {e{ir s glave. I tako je oslikana ~itava unutra{wost crkve. Arhitektura je prelepa. Na svodu glavne kupole je lik na{eg gospoda Isusa Hrista […]. Ispred crkvene kapije je veliko zvono. Crkve u ovoj zemqi imaju tri dela: prvi je spoqni, s vratima, i on je predvi|en za `ene; drugi deo odeqen je zidom i vratima, i on je predvi|en za vernike; a tre}i deo, tako|e odeqen zidom i vratima, predvi|en je za kneza i wegovu pratwu. C¤l¤tori, VI, str. 29

76

? Kakvu su ulogu u verskom `ivotu

Moldavaca imale freske s Turcima? Kako je mogu}e da su takve slike postojale u jednoj vazalskoj dr`avi Osmanskog carstva? Da li to mo`emo tuma~iti kao izraz verske tolerantnosti Osmanlija? Uporedi hijerarhijsku strukturu u unutra{wosti moldavske crkve s opisom muslimanske xamije u tekstu III-2.

Sl. 18. Manastir Voronec u Moldaviji (izgra|en 1488, spoqne freske 1547–1550)

http://www.users.cloud9.net/~romania/vor/Voronet.html

Sl. 19. Tajna ve~era – freska iz manastira Stavronikita, Sveta gora (1546)

Koliopoulos-Chassiotis, str. 169

OSMANSKO CARSTVO

III-8. Kozma Etolski poziva hri{}ane da daju decu u {kole A vi, roditeqi, dajte decu u hri{}ansku obuku, nau~ite ih da ~itaju i pi{u. U~inite sve {to mo`ete da osnujete {kolu, prona|ete u~iteqa i platite ga da vam podu~ava decu, jer velik je greh da ih ostavite slepe kod o~iju, nepismene; ne trudite se samo da im ostavite blaga i imetka da bi posle va{e smrti mogli da jedu i piju i da vas se se}aju. Boqe vam je da ih ostavite siroma{ne i obrazovane nego bogate a nepismene. Menounos, str. 173

Kozma Etolski (1714–1779) bio je misionar, naro~ito aktivan u zapadnoj Gr~koj i Albaniji, ali je imao i jake veze sa Svetom gorom. To {to Kozma insistira na vezi obrazovawa i pravoslavne pobo`nosti tipi~no je za po~etke prosvetiteqstva u jugoisto~noj Evropi.

? Da li se sla`e{ s onim {to Kozma

Etolski tvrdi, naro~ito s onom posledwom re~enicom? Za{to Kozma misli da je obrazovawe tako va`no? Porazgovaraj s drugovima o tome da li su obrazovawe i dru{tveni napredak povezani.

III-9. Kiril Pej~inovi} o sukobima izme|u seqana pravoslavne vere i wihovih sve{tenika (1816) Vidim ih po nekim selima, bog da te sa~uva, veoma je te{ko! Ne mogu re}i ni da su hri{}ani ni da su nevernici. Jedu i piju na Veliki petak i Subotu, uz ~asni post […], ~ine grehe, psuju, tuku se, a onda na Uskrs stanu u red da se pri~este. A siromah sve{tenik, koji se stara o osam sela, ne zna kud bi pre. Tr~i od jednog sela do

drugog, a jedan ide za wim i nosi mu epitrahiq i kwigu. ^ak mi je i `ao nekih sirotih hri{}ana, jer moraju da ~ekaju sve{tenika sve do podneva ne bi li se pri~estili. I onda ka`u, {to li sve{tenik kasni, da nije ovo ili da nije ono. Neki ka`u, dajte da ga pretu~emo, pa da vi{e ne kasni. A neki, opet, koji su malo imu}niji (~orbaxije), ka`u: „Ama ne tako, ako ga prebijemo, kazni}e nas, nego boqe da se svi ovako okupimo, pa da agi ili pa{i odnesemo ovcu, pa da tek onda prebijemo popa i izbacimo ga, pa da na|emo nekog drugog, ~ak i ako `ivi podaqe.“ A onda jedan jo{ bogatiji seqak (kmet) ka`e za tog drugog popa: „Pusti, i taj napla}uje previ{e. Ovaj, dodu{e, kasni, ali makar uzme mawe, a i peva xabe ili ume da ~eka pare godinama. A onaj drugi do|e po novac sa Turcima ako mu ne plati{ odmah.“ I tako jedan ka`e jedno, drugi ka`e drugo, […] i svi psuju na sve{tenika koji je wihov duhovni vo|a, koji ih je krstio u ime Svetog trojstva i koji ih je ven~ao i koji }e ih i sahraniti, koji im je roditeq i vi{e od roditeqa. Oni ne dr`e post i hule na sve{tenika, i ~ekaju pri~e{}e do podneva. A ja gre{ni i nedostojni Kiril, koji sam gre{niji od svih wih i koji sam po~inio greh samim tim {to wih optu`ujem, tako sam ja, gre{nik, video wih da tako govore, video to, pa mi se nije dopalo, i zato im rekoh: „Za{to bismo mi hri{}ani ~ekali do podneva? Za{to ne bismo prosto nalomili hleba i nalili vina na hleb, umesto {to ~ekamo sve{tenika?“ A oni }e: „Ono {to nam pop donosi nije hleb i vino ve} Hristova krv. Zato ~ekamo do podneva, jer smo ~uli od starijih da bez toga ne mo`e da se `ivi.“ A ja im ka`em: „Ko vam je to rekao, sve{tenik?“ A oni na to: „Ma kakvi, on nam jo{ ni{ta nije rekao, ovo nije ni pre{lo preko wegovih usana. On radije po|e s nama na svadbu, na izlet, na igranku, u lov, na zabavu, u pazar, ali {to se veronauke ti~e, nit mi {ta pitamo nit on {ta ka`e.“ 77

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

I tako ja gre{an shvatih da je krivica na obe strane: da je do hri{}ana, {to ne pitaju sve{tenika, i da je do sve{tenika, {to im ne ispri~a ne{to, onoliko koliko zna i ume. I vidim da on ne mari mnogo za obavezu koju je preuzeo i koja mu je data. Odbrani, II, str. 14-16

? Opi{i verska ose}awa seqana u

ovom tekstu. U {ta oni veruju? U ~emu se wihova vera razlikuje od zvani~ne? Za{to je to tako? (Zbog siroma{tva, neobrazovanosti, zbog toga {to su dobro porazmislili o pitawima religije?) Za{to seqani tako kritikuju svog popa? Da li je takav wihov stav opravdan ili nije? Poku{aj da obrazlo`i{ i jedan i drugi odgovor.

IIIv. Jevreji III-10. Pismo Isaka Carfatija, rabina iz Jedrena, upu}eno Jevrejima u sredwoj Evropi (polovina XV veka) Bra}o moja i moji gospodari, po{to sam se pomolio Bogu da vam poda mira, `eleo bih da vam ispri~am pod kojim su okolnostima mladi rabin Zalman i wegov dru`benik rabin David Koen do{li meni. Ispri~ali su mi svu patwu, te`u od same smrti, kroz koju su pro{li i jo{ uvek prolaze bra}a na{a, sinovi Izraiqevi koji `ive u Nema~koj: uredbe donete protiv wih, mu~eni{tvo, proterivawa kakva se odvijaju svakoga dana i zbog kojih oni moraju da lutaju od zemqe do zemqe, od grada do grada, beskrajno, bez ijednog mesta koje bi ih prihvatilo […] A kad su stigli ovamo u Tursku, zemqu na koju se Bo`ji gnev nije obru{io svom te`inom, i kad su videli mir, spokoj i obiqe kakvo vlada ovim zemqama, i kad su videli da je udaqenost izme|u Turske i Jerusalima mala i da se mo`e pre}i kopnenim putem, obuze ih velika radost i reko{e: nema sumwe, kad bi Jevreji koji `ive u Nema~koj znali makar za desetinu blagoslova kojima je Bog obasuo svoj narod Izraiqev nastawen u ovoj zemqi, nema tog snega ni te ki{e, ni tog dana ni te no}i koje bi ih spre~ile da do|u ovamo. I zamolili su me da pi{em izgnanicima, Jevrejima nastawenim u Nema~koj, u gradovima [vapske, Rajnske, [tajerske, Moravske i Ugars78

ke, i da im ispri~am kako je prijatna ova zemqa. […] A kad sam shvatio da oni to ~ine bez ikakvog li~nog interesa, odlu~io sam da odgovorim na wihove molbe, jer ja bih voleo da dam Izraiqu priliku da dobije ono {to s pravom zaslu`uje… Shaw, str. 31-32

Posle velike epidemije kuge polovinom XIV veka, progawawe Jevreja intenziviralo se ne samo u Nema~koj nego i u ve}em delu zapadne i sredwe Evrope. Me|utim, u osnovu tih progona le`e verske predrasude, ekonomska konkurencija i dru{tvena segregacija, pa su mnogi Jevreji bili prinu|eni da pribe`i{te potra`e u bezbednijim i mawe naseqenim zemqama, kao u Poqskoj i Litvaniji i u Osmanskom carstvu.

? Da li ijedna zemqa na svetu mo`e

biti tako savr{ena kako je to opisano u ovom tekstu? Da li je `ivot u Osmanskom carstvu ovde istinito opisan? Da li je autor teksta mo`da pre}utao neke bitne mane? Za{to poku{ava da privu~e Jevreje u Osmansko carstvo? III-11. Elija Kapsali o bogatstvu Jevreja u Osmanskom carstvu za vreme vladavine Mehmeda II U prvoj godini vladavine sultana Mehmeda, turskog cara […], gospod nadahnu carev

OSMANSKO CARSTVO

duh […], i glas se pronese wegovom carevinom i proglas: „Ovo je re~ Mehmeda, cara turskog. Bog, gospodar nebeski, dade mi carstvo u ovoj zemqi i nalo`i mi da pobrojim wegove qude od semena Avramovog, sluge wegovog, sinove Jakova odabrane, i da im dam zemqu od koje }e `iveti i da im pru`im sigurno uto~i{te. Neka svaki od wih sa svojim Bogom do|e u Carigrad, sedi{te moje carevine, i nek sedi pod svojom lozom i svojom smokvom sa svojim zlatom i srebrom, imetkom i stokom, i nek se nastani na ovoj zemqi i nek trguje i nek postane deo we.“ Jevreji se sakupi{e izdaleka i izbliza, iz svih gradova Turske, svak do|e iz svog doma; zajednica se skupila u hiqadama i desetinama hiqada, i Bog im pomo`e s nebesa, a car im dade dobra imawa i pune ku}e. Jevreji se tu nastani{e sa svojim porodicama i razmno`i{e se obilato […] Po{to su se Jevreji bojali Boga, on im dade bogatstvo, te se tako na mestu gde su nekada, za vreme vizantijskog cara, postojale samo dve ili tri zajednice, Jevreji razmno`i{e i broja{e vi{e od ~etrdeset zajednica, i zemqa im ne dade da se nasele zajedno, toliko je veliko bilo wihovo bogatstvo. Tora i bogatstvo i ~ast uve}a{e se me|u zajednicama. U zajednicama oni slavi{e Gospoda, isto~nika Izraiqevog, po~initeqa velikih ~uda. Zapeva{e nebesima i blagosiqa{e Gospoda, sve sluge Gospodwe {to stoje u ku}i Gospodwoj u ve~erwi ~as. Shaw, str. 30-31

O~igledno je da Eliji Kapsaliju, koji pi{e u XVI veku a opisuje doga|aje iz druge polovine XV, nije toliko stalo do istorijske ta~nosti koliko do nagla{avawa tradicionalnog jevrejskog morala. Zato on u svom tekstu ~esto citira mesta iz Starog zaveta (na primer, iz Kwige postawa 13:6, 34: 10, Izlaska 1:7, 1:21, Psalama 68:27, 134:1, itd.). 56 57

? Kakve je namere imao ovaj pisac, {ta je hteo da postigne ovim tekstom? Kako je povezao dve vere? Kakvu ulogu Avram ima u islamu, a kakvu u judaizmu? Na osnovu ~ega bismo mogli zakqu~iti da je govor koji Elija Kapsali pripisuje Mehmedu II istorijski neta~an?

III-12. Jevrejski mesijanizam: slu~aj Sabataja Zevija (1666) […] prelazimo na slede}u [godinu, 1666], za koju }emo vam ispri~ati kratku pri~u Sabataja Zevija, navodnog jevrejskog mesiju, koji se najpre pojavio u Smirni i tamo se izdavao za wihovog mesiju, pri~ao im o sjaju wihovog dolaze}eg carstva, o sna`noj ruci Bo`joj koja }e ih sakupiti iz svih krajeva sveta. On je bio me{etarev sin, ro|en u Smirni, uglednik koji je te~no govorio hebrejski i arapski, ali kako je prognan zbog nereda u sinagogi, lutao je neko vreme Gr~kom i du`e vreme proboravio u Jerusalimu, gde je upoznao izvesnog Natana, lukavog sofistu, koji se pa proglasio za Sabatajevog proroka i drsko predskazao da }e se mesija godinu dana od 27 dana meseca kisleva pojaviti pred Velikim gospodarem56 da pripremi sve za wegov dolazak. Kad je stigao u Smirnu i javno se stao izdavati za mesiju, sa~inio je objavu svim narodima jevrejskim u to ime. No, […] neki wegovi sunarodnici suprotstavi{e mu se kao uqezu, ali on je samo terao po svome i potom obznanio da ga je Bog pozvao da pohodi Carigrad, gde }e najve}i deo wegovog posla i biti obavqen. Me|utim, ~im je stigao, vezir57 zakqu~i da je najboqe da ga baci u mrski zatvor, odakle ga je kasnije poslao na Dardanele; Jevreji iz najudaqenijih krajeva pohrli{e ka wemu u velikom

Tako su Evropqani zvali osmanske sultane, a to je u to vreme bio Mehmed IV (1648–1687). Fazil Ahmed-pa{a ]uprili}, veliki vezir 1661–1676.

79

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

broju, a on je imao dovoqno vremena da osmisli svoj novi metod i ritual. Kako su se Jevreji sve vi{e i vi{e zalu|ivali wime, i kako je Veliki gospodar u me|uvremenu dobijao razne vesti o wihovom ludilu, on nalo`i da mu se ovaj dovede, i re~e da mu ne}e poverovati dok mu ovaj ne poka`e neko ~udo, pa neka Sabataja onda skinu dogola, i neka stane kao meta wegovim spretnim strelcima, pa ako strele ne probodu wegovo telo, on }e onda poverovati da je Sabataj mesija. No kako Sabataj odbi da pro|e ovo isku{ewe, morao je da postane muhamedanac ne bi li spasao `ivu glavu. No ve}ina Jevreja odbijala je da poveruje u to, nego je tvrdila da je to na zemqi samo Sabatajeva senka ostala i da sad hodi sede glave i u muhamedanskoj odori, dok su mu se telo i du{a vinuli u nebo, te da sad tamo borave dok ne do|e vreme za ostvarewe ovih ~uda; a kohami58 iz Carigrada osudi{e ovo verovawe i nalo`i{e ovima da se vrate svojoj preda~koj veri, kako ne bi bili izop{teni.

Sl. 20. Jevrejski lekar, francuska gravira (1568)

Jones, II, str. 175-176

Koji su bili motivi Sabataja Zevija? Da li je on stvarno mislio da je mesija? [ta misli{ o kraju wegove „karijere“, za{to je primio islam? Za{to su Jevreji po{li za Sabatajem Zevijem? Da li je takav pokret karakteristi~an samo za Jevreje? Zna{ li za neke sli~ne mesijanske pokrete i u tvom narodu? [ta misli{ o na~inu na koji je sultan postupio u slu~aju Sabataja Zevija? [ta je time hteo da postigne? I da li je u tome uspeo?

?

58

80

Stariji uglednici jevrejske zajednice.

Nicolay, str. 182

? Za{to je francuski graver i putnik smatrao da treba da prika`e jevrejskog lekara? Da li su i druge etni~ke i verske grupe u Osmanskom carstvu imale svoje lekare? Da li ima neke veze izme|u ode`de jevrejskog lekara i ~iwenice da su nemuslimani bili u podre|enom polo`aju, kako nam to potvr|uju i tekstovi III-19 i III-20?

OSMANSKO CARSTVO

IIIg. Me|usobni odnosi verskih zajednica i verska diskriminacija III-13. Verski dijalog tokom zato~eni{tva Grigorija Palame (1354) [Imam] zapo~e re~ima da oni [muslimani] priznaju sve proroke, pa tako i Hrista, i ~etiri kwige koje je Bog poslao,59 a me|u wima je i jedno Hristovo jevan|eqe. A za kraj re~e […]: „a vi, za{to vi ne priznajete na{eg proroka i za{to ne verujete u wegovu kwigu, kad je i wu Bog poslao?“ Ja mu na to odgovorih: „I vi, kao i mi, imate obi~aj […] da bez dokaza ne priznajete i ne prihvatate ni{ta […] Za Hrista, pored mnogih wegovih velikih ~uda, svedo~i i sam Mojsije i drugi proroci; i on je jedini, za ~itavu ve~nost, za kog ~ak i vi ka`ete da je re~ Bo`ja; i jedini, za ~itavu ve~nost, kog je rodila devica; i jedini, za ~itavu ve~nost, koji se vazneo na nebo i ostao besmrtan; i jedini, za svu ve~nost, za kog se nadamo da }e se vratiti da sudi `ivima i vaskrslim mrtvima – ja sad ka`em samo ono {to i vi Turci priznajete. Zato mi verujemo u Isusa i u wegova jevan|eqa. Ali Muhamed, mi za wega ne vidimo da wegovi proroci svedo~e o wemu, on nije u~inio ni{ta izvanredno ili vredno pam}ewa {to bi nas navelo na to da verujemo u wega. Zato mi ne verujemo ni u wega ni u kwigu koja je wegova. A imam be{e pogo|en tim re~ima ali uze da se brani: „U jevan|eqima se pomiwe i Muhamed, ti si skratio wegovo svedo~anstvo. Osim toga, on je po{ao iz isto~wa~kih daqina i do{ao na zapad kao pobednik, kao {to vidi{.“ […] „[…] Ta~no je da je Muhamed, po{av{i s Levanta, do{ao na Pont kao pobednik; ali on je pobedio ratovima, ma~em, pqa~kom, ugwetavawem i ubijawem; ni{ta od svega toga ne dolazi od Boga, koji je dobar […]

59

Nije li Aleksandar po{ao sa zapada da bi kona~no pokorio ~itav istok? I mnogi su drugi, u drugim vremenima, kretali na pohode i vladali ~itavim svetom. Ali nikom od wih nijedan narod nije prodao svoju du{u kao {to ste vi prodali svoju Muhamedu. I osim toga, [Muhamed je], iako je u isto vreme koristio silu i nalagao u`ivawe, osvojio samo deo sveta. A Hristovo u~ewe, naprotiv, iako odbacuje gotovo sve slasti `ivotne, zakrililo je sav svet i vladalo me|u onima koji se protiv wega bore, i to bez imalo sile, a opet je uvek pobe|ivalo nasiqe koje mu se suprotstavqalo, i ta je pobeda porazila svet.“ Na tom mestu mi drugi hri{}ani koji su bili tu, osetiv{i da Turke obuzima bes, dado{e znak da prekinem svoj govor. No ja, da bih uneo malo vedrine, rekoh s blagim osmejkom: „Da se sla`emo na re~ima, imali bismo istu veru. Oni koji razumeju, razume}e i smisao onog {to je ovde re~eno.“ A jedan od wih na to re~e: „Do}i }e vreme kad }emo se svi slagati.“ Phillipidis-Braat, str. 154-157, 160-161

Tokom vremena koje je proveo u zato~eni{tvu (1354–1355), Grigorije Palama (vidi obja{wewe uz tekst I-6) vodio je nekoliko teolo{kih rasprava s muslimanima i Jevrejima, a me|u wima su bili Orhanov ne}ak Ismail i jedan u~ewak kog mu je poslao sam Orhan. U poslanici svojoj bra}i po veri u Solunu Grigorije se prise}a jo{ jednog razgovora s jednim imamom nedaleko od Nikeje. Iako je Palama nepopustqiv, on ipak pomiwe i neke argumente koje muslimani navode protiv hri{}anske vere i svedo~i tako o kompleksnosti verskih odnosa na teritorijama koje su Osmanlije osvojile.

Petokwi`je, Psalmi, Novi zavet i Kuran.

81

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? [ta misli{, za{to su osmanski Turci sa svojim zato~enicima razgovarali o verskim pitawima? Kako ti izgledaju argumenti navedeni u ovoj raspravi? Da li bi se wima moglo objasniti to {to je neki broj qudi primio islam kad su Osmanlije pokorile wihovu zemqu?

[Sarajevo] Crkve. – Sve crkve su male, i nemaju zvono. Crkve srpskih i latinskih hri{}ana u dobrom su stawu, a i Franci i Grci odr`avaju svoje obrede u wima. Postoji i jedna jevrejska sinagoga. Evlija ^elebija, str. 195-198

? Uporedi ono {to Evlija ^elebija

III-14. Zajedni~ki `ivot razli~itih verskih zajednica u osmanskim gradovima (oko 1600) [Beograd] Na obalama reke Save postoje tri ciganske ~etvrti [mahale], a na obalama Dunava su tri ~etvrti u kojima `ive gr~ki nevernici [Romeji], kao i Srbi i Bugari. Tik uz tvr|avu je i jevrejska ~etvrt, a weni `iteqi pripadaju sedmoroma karaimskim zajednicama. Tu je i ~etvrt u kojoj `ive jermenski nevernici, ali Franaka60 i Ugara nema, a nema ni wihovih konzula. Ostalo su muslimanske ~etvrti, tako da Muhamedovi sledbenici imaju najboqe, najprostranije i najprozra~nije delove grada, u wegovim vi{im ili sredwim delovima. […] U Beogradu ima dvesta sedamdeset61 xamija, ali samo se sa sultanove zove na molitvu petkom; a sad }emo opisati i vezirske xamije i xamije doma}ih velmo`a i uglednika. […] […] Crkava i manastira ima devet, i tamo oni upra`wavaju svoju la`nu veru. Tu su hramovi gr~ki, jermenski, srpski, bugarski i jevrejski, ali nema ku}a za idolopoklonstvo Franaka ili Ugara. […]

60 61

82

ka`e o hri{}anskim crkvama u Sarajevu s onim {to Pavle Alepski ka`e o moldavskim crkvama (tekst III-7).

III-15. Odnosi izme|u pravoslavaca, katolika i luteranaca u Bugarskoj i Vla{koj (1581) Stvari koje je kao zakqu~ak zabele`io papski nuncije po{to je saslu{ao neke ~iwenice koje mu je nekoliko katoli~kih trgovaca saop{tilo o prilikama u kojima `ive katolici u Bugarskoj i Vla{koj. Poseta Silistri i Provadiji, koju je na{ vladar odobrio pismima veoma po{tovanog monsiwora, [kardinala] od Koma od 11. marta 1581. Dana 5. decembra, predstavili su mu se trgovci iz Dubrovnika […] koji `ive u mestu na Dunavu zvanom Silistra, a koje doma}i `ivaq zove Deristor, dva dana od Varne; zemqa se zove Dobruxa, u stara vremena zvala se Mezija, a jezik je bugarski ili ilirski. Wome vlada sultan s druge strane reke, a pre pomenute zemqe je Vla{ka, turski vazal. Pomenuti Bugari su pravoslavci, imaju svoje crkve, sve{tenike i episkope. Ka`u da katoli~kih porodica ima svega deset, i sve su Dubrov~ani. Oni nemaju crkve niti revnosne sve{tenike, ali su iz Dubrovnika, zajedno s ovima {to `ive u Provadiji, koja je dva

Naziv za sve qude sa zapada Evrope, i katolike i protestante. Kako je Evlija ^elebija i ina~e sklon preterivawu, ovaj broj je sasvim sigurno prevelik.

OSMANSKO CARSTVO

dana udaqena od Silistre, doveli ~oveka zvanog otac Nikolo Godini od Antivarija, ~oveka velike u~enosti; on ovde slu`i {est meseci i ima platu od sto talira62 godi{we. Pitaju da li smeju da idu u pravoslavne crkve da se tamo mole i pri~e{}uju u svoj svojoj usrdnosti; da li smeju da se krste kod pravoslavnog sve{tenika i da primaju posledwu pri~est u slu~aju nu`de, to jest ako do|e mreti. Tako|e su pitali da li je ispravno da se mladi katolik koji je `iveo s mladom pravoslavkom i obe}ao joj da }e se o`eniti wome i izroditi decu s wom predomisli ako mu je savest ~ista. Tako|e su rekli da su s one strane Dunava prema Transilvaniji nai{li na mnoge nema~ke luterance u Vla{koj koji su uvek bili voqni da pri~aju o veri i koji dele besplatne kwige o svojoj izopa~enoj veri […] Silistra se nalazi na dva dana od Provadije, i le`i na Dunavu. U woj ima 1.500 hri{}anskih i neznabo`a~kih ku}a. Ima osam katoli~kih ku}a, ukupno 40 du{a, sve trgovci iz Dubrovnika, a u ovom ~asu kapelan im je brat ^elestino, koji ima platu od 2.000 ak~i godi{we; oni su dobri hri{}ani [iako] nemaju crkve, ve} Bogu slu`e u jednoj sobi. Obe}ano im je da }e smeti da podignu ku}icu koja }e im slu`iti kao crkva; nemaju drugog Bo`jeg slu`benika osim onog kapelana, koji ovde slu`i ve} tri godine i svi o wemu kazuju samo dobro; on slu`i {est meseci ovde a drugih {est u Trgovi{tu, u manastiru. C¤l¤tori, II, str. 504

? [ta su katolici u Bugarskoj i

Vla{koj pitali papskog nuncija? O kakvim konkretnim problemima svedo~e ta pitawa? [ta misli{, {ta im je nuncije mogao odgovoriti?

III-16. Fetva Ebus-suuda {iitima (polovina XVI veka) Pitawe: Da li je po Svetom zakonu [{erijatu] dozvoqeno boriti se protiv sledbenika Safavida?63 Da li je onaj ko ih ubija sveti ratnik i da li je onaj ko pogine od wihove ruke mu~enik? Odgovor: Jeste, to je veliki sveti rat i veli~anstveno mu~eni{tvo. Pitawe: Ako je dozvoqeno boriti se protiv wih, da li je to dozvoqeno samo zato {to su se oni pobunili i {to su neprijateqi [osmanskog] sultana nad narodom islama, ili zato {to su potegli sabqu na vojske islama, ili zbog ne~eg tre}eg? Odgovor: Oni su i pobuwenici i po mnogo ~emu nevernici. Imber, str. 86

Ebus-suud (oko 1490–1574) bio je u~ewak kog je sultan Sulejman veoma po{tovao, i bio je na polo`aju {ejh-el-islama, vrhovnog poglavara i sudije, gotovo tri decenije. Wegove presude (fetve) imale su velikog uticaja na osmansko dru{tvo.

? [ta nam ove presude otkrivaju o

granicama muslimanske solidarnosti? Uporedi stav Osmanlija prema {iitima sa ratovima koji su se u XVI veku vodili izme|u katolika i protestanata. III-17. Carska naredba o zabrani „frana~kog“ prozelitizma me|u Jermenima u isto~noj Anadoliji (1722) Jermenski patrijarh Carigrada i provincija zvani Jovan podneo je molbu mojoj carskoj palati da izdam naredbu kojom }e se spre~iti jeres frana~kog obreda, ~esta me|u Jermenima u Erzurumu, Dijarbekiru i

62

Veliki srebrwaci iz sredwe i zapadne Evrope. Safavidska dinastija vladala je Persijom 1502–1736 i uvela radikalnu {iitsku verziju islama, koja je tokom XVI veka bila izuzetno popularna me|u osmanskim podanicima u Anadoliji. 63

83

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

Tokatu. Stvari se polako sre|uju, ali su se neki frana~ki sve{tenici, preru{eni u lekare ili ve} ne{to sli~no, nastanili tamo i povezali se s bogatim i uglednim qudima. Ne slute}i ni{ta zlo, uglednici im poverova{e da su lekari i stado{e da im poma`u u svim wihovim namerama. Kako patrijarh ka`e, frana~ki sve{tenici tako neprestano izazivaju me{tane Jermene i izopa~uju ih ne bi li se ovi prihvatili frana~kog obreda. On moli da se Francima zabrani boravak na tim mestima, bilo da se izdaju za lekare bilo za ne{to drugo. A i nesretne podanike treba za{tititi od wihovih provokacija i ostaviti ih na miru. Zato se ovaj carski ferman izdaje u skladu s ovom molbom. BOA, CA 3126

? [ta misli{ o tome {to su i jermen-

ski patrijarh Jovan i sultan sve zapadwake zvali Francima, bez obzira na to {to „jeres frana~kog obreda“ u stvari pokriva i veoma razli~ite veroispovesti?

III-18. Osmanske vlasti u Bosni presu|uju u sporu izme|u pravoslavaca i katolika (1760) Po{to smo zrelo razmotrili [ovu] ovako te{ku stvar, napokon smo preko posrednika najavili svoj dolazak }ehaji-begu [pa{inom zameniku]. On je dopustio da do|emo k wemu, pa je dekan s novoizabranim fojni~kim gvardijanom po{ao do wega. Od wega je, me|u ostalim, morao ~uti ove zadwe rije~i: „Ako ho}ete da dobijete parnicu, najprije saspite dvadeset kesa novca u dr`avnu blagajnu“ (to iznosi oko dvije hiqade i {est stotina venecijanskih zlatnika). […] Vidjeli smo, dakle, da }e na{a stvar bezuvjetno propasti ako ne dadnemo ovaj pretjerani iznos novca. […] Stoga smo se – prije suo~ewa s na{im protivnicima na sudu – sastali s pa{om i }ehajom. Obe}ali smo im – zbog takve i toliko potreb64

84

Ovde u zna~ewu pravoslavni.

ne obrane – dati sve ono bez ~ega se oni ni u kojem slu~aju nisu htjeli smiriti i za{tititi na{u stvar. S druge strane, gr~ki64 su dostojanstvenici nudili tom istom pa{i golem iznos, zaista ve}i nego {to je bio na{, da bi im presudio prema odredbama [datim] u wihovom fermanu. Budu}i da nismo imali novaca, dali smo umjesto wih pismeno jamstvo dr`avnoj riznici i potpisali se da dugujemo toliko novca. […] Najprije je, dakle, sudac pro~itao povequ protivnika i razmotrio u woj klauzule i wezinu bit. Zatra`ili su zatim i na{e povlastice, pa su i wih isto tako pro~itali, a navlastito hati{erif s Milodra`eva (blizu Fojnice), koji je fratrima dat jo{ kad su Turci osvajali Bosnu. Zatim su sravnili i isporedili klauzule i bit dokumenata ili carskih poveqa. Iza toga je [sudac] upitao metropolita – {ta on zapravo tra`i ovom parnicom. On je odgovorio: „Tra`im od ovih fratara da me slu{aju i da mi se pokoravaju u svemu {to propisuju i nare|uju poveqe koje je dobrostivo izdao na{ uzvi{eni sultan i koje ste sada pro~itali.“ Zatim je isti sudac upitao na{u stranku: „[ta vi navodite kao razlog da se ne pokoravate ovome {to va{i protivnici od vas tra`e?“ – Na taj upit odgovorio je dekan: „Ima ve} skoro trista godina otkako je uzvi{eni sultan Mehmed-han pokorio Bosnu, a mi s Grcima nismo imali ni{ta zajedni~kog, budu}i da su oni jednog a mi drugog obreda, kao {to se to jasno razabire iz ovog hati{erifa i drugih isprava i poveqa koje su nam uzvi{eni sultani dobrohotno podijelili.“ […] Kad je kadija to ~uo, odmah je izrekao ovu presudu: „Patrijarh i metropolit nemaju nikakva prava nad vama fratrima ili nad svetovwacima rimokatolicima. Oni od vas ne mogu i ne smiju zahtijevati nikakva nov~anog nameta, niti bilo ~ega drugog, jer ferman ne mo`e biti iznad hati{erifa.“ […] I tako se zavr{ilo ovo su|ewe, s kojega je metropolit (Bog je tako htio) oti{ao posramqen. Nije, brate, posla kod Turaka brez jaspri [novca]! Beni}, str. 187-190

OSMANSKO CARSTVO

? Uporedi ovaj tekst s prethodnim tekstom o „jeresi frana~kog obreda“: u oba slu~aja osmanske vlasti jedva da su bile svesne razlika me|u hri{}anskim veroispovestima. Da li su isto tako jedva pravile razliku i me|u razli~itim verskim strujama unutar islama? (Isto se pitawe mo`e postaviti i o stavu hri{}anskih vlasti prema razlikama unutar islama.) Kakvi su odnosi vladali me|u dvema hri{}anskim crkvama u Bosni? Koga su one vi{e po{tovale, osmanske vlasti ili „srodne“ hri{}anske crkve? [ta autor ovog teksta prigovara osmanskim vlastima a {ta pravoslavnoj crkvi?

? Za{to su nemuslimani podvrgnuti tako strogim pravilima? I za{to su se hri{}ani oglu{avali o wih? [ta misli{, da li se tako stroge odredbe uop{te mogu sprovesti do kraja u verski me{ovitoj sredini? III-20. Pogubqewe nepropisno odevenog pravoslavca (1785/1789) Isto tako, pomenutog meseca [muharema], 21. dana, kad je na{ veli~anstveni gospodar [sultan Abdulhamid I] putovao preru{en, on je ugledao jednog Grka nevernika. Grk je na sebi imao `ute cipele, kaftan cvetnog dezena, dug ogrta~ i kaput op{iven krznom, kao i {al. [Sultan] na to pozva xelata. Grka je trebalo obesiti, ali sultan onda naredi da mu se odrubi glava. Taylesanizade, str. 419

III-19. Carske odredbe za nemuslimane (1631) U skladu sa svetim zakonom [{erijatom] i zemaqskim zakonom, hri{}ani [kafir] moraju biti prepoznatqivi po ode}i i spoqnom izgledu kao pot~iweni. Ne smeju da ja{u kowe, da nose ode}u od svile i satena ili da nose krzna i {ubare. Wihove `ene ne smeju da nose ode}u sli~nu onoj koju nose muslimanke niti da stavqaju ja{make65 od persijskog platna. Me|utim, od nekog vremena, ovaj se zakon nije po{tovao, pa su hri{}ani i Jevreji, uz dozvolu sudija, po~eli da izlaze odeveni u rasko{nu i skupu ode}u. A {to se wihovih `ena ti~e, one nisu uzmicale s plo~nika da bi se sklonile pred muslimankama kad bi ih srele na tr`nici. U celini uzev, i mu{arci i `ene nose daleko boqu ode}u nego muslimani, iz ~ega se vidi da oni sebe uop{te ne smatraju pot~iwenima. Stoga je od izuzetno velike va`nosti da se ove naredbe objave jo{ jednom i da se sprovedu. Georgieva, Canev, str. 121

? Uporedi tekstove III-19 i III-20. Kakve su to zlo~ine po~inili pogubqeni Grci? III-21. Carska naredba o crkvi u Stanimaki, kod Plovdiva, izgra|enoj bez dozvole (1624) Namesnik vakufskog sela Stanimake obave{tava nas u svom pismu da su hri{}ani u tom selu podigli veliku novu crkvu, ukrasili je mermerom i drugim dragocenostima, a protiv Svetog zakona. Namesnik je poku{ao da udovoqi pritu`bama muslimana, ali nije uspeo, pa zato sada tra`i carsku naredbu kojom bi se nalo`ilo ru{ewe pomenute crkve, po{to }e samo ru{ewe zadovoqiti verske propise koji vladaju u ovoj zemqi. Primiv{i to, ja nare|ujem da ispitate slu~aj i postarate se za to da se novoizgra|ena crkva zaista poru{i, ako zaista jeste nova a ne neka koja ve} postoji dugo. Tako|e vam nare|ujem da ne dozvolite nikakav protest i nikakvu neposlu{nost protiv Svetog zakona i moje sultanske naredbe. Georgieva, Canev, str. 120-121

65

Ja{mak je tanki veo kojim muslimanske `ene pokrivaju glavu, lice do o~iju i grudi.

85

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? Koje je argumente vlast koristila

da bi opravdala ru{ewe crkve u Stanimaki?

III-22. Netolerantnost hri{}ana prema qudima koji `ive u braku s osobom druge vere (Kipar, 1636) Milu, sin Andonija iz sela ^elije u Tuzlanskoj nahiji, ka`e: Dosad sam, kao i moji preci, i ja pripadao hri{}anskoj grupi [miletu]. Nisam postao musliman. Ja sam nevernik [kafir]. Kad sam `eleo da obavim na{ la`ni obred u crkvi, monasi, koji su nam ujedno bili i sve{tenici, spre~ili su me da u|em rekav{i: „Ti si se o`enio muslimankom.“ I kad nestanem, verovatno me ne}e sahraniti po neverni~kom obredu. @elim potvrdu na kojoj }e se videti da sam nevernik.

Jennings 1993, str. 142

? Za{to je hri{}anski monah spre~io

Milua da u|e u crkvu i za{to je odbio da ga pri~esti? [ta misli{, {ta su mogli biti razlozi tome? Da li su oni opravdani? Imaj u vidu da, prema muslimanskom zakonu, muslimanke nisu smele da se udaju za nemuslimane, dok pravoslavni kanon zabrawuje pri~est osobi pravoslavne vere koja stupi u brak s osobom druge vere. III-23. Odredbe o verskom `ivotu u Transilvaniji (1653) [Deo I, odeqak I] ^l. 2. ^etiri su zvani~ne vere, prema pravovaqanim uredbama zemqe, i one }e odsad uvek biti zvani~ne… ove zvani~ne religije jesu slede}e: reformisti~ka evangelisti~ka (u obi~nom jeziku zvana i kalvinisti~ka), luteranska ili avgustovska, rimokatoli~ka, unitaristi~ka ili antitrinitaristi~ka, i wima se odsad garantuje slobodno ispovedawe wihove vere na mestima predvi|enim za to, a u skladu sa zakonima zemqe. 66

^l. 3. Pored ~etiri zvani~ne religije, u pitawima vere i religije nijedna osoba, bez obzira na dru{tveni polo`aj, i nijedna grupa qudi ne sme da mewa i{ta ili da uvodi podele, jer }e u protivnom biti progla{eni nevernicima […] ^l. 4. Judaizam, po~ev od drevnih vremena, ne samo {to nije spadao u ~etiri zvani~ne vere nego je, naprotiv, bio zabrawen zakonom zemqe, uz pretwu ozbiqnom kaznom, a u ta vremena oni koji su se drznuli da se oglu{e o zakon pa su progla{eni krivima ka`wavani su u skladu sa zakonima; ovim se propisuje da }e se za ovaj prestup ka`wavati doveka, ba{ kao i ranije […] ^l. 8. Odlu~eno je da niko ne sme silom da natera zajednicu, sluge, svoje uku}ane ili bilo koga nad kojim ima vlast da pre|e u wegovu veru, bilo nasiqem, bilo pretwom nasiqa, niti }e zemqoposednik druge vere smeti da zaposedne selo ili gradsku crkvu, da dovede ili nametne sve{tenike druge vere ili da dozvoli sve{tenicima svoje vere da dr`e svoje bogoslu`ewe, i to ni u jednoj prilici; kazna za to iznosi}e 200 florina66 […] [Odeqak VIII] ^l. 1. […] Narod Vla{ke nije popisan u ovoj zemqi, niti me|u povla{}enim stale`ima niti me|u verama. Oni koji nisu navedeni pod zvani~nim verama […] bi}e tolerisani […] za dobrobit zemqe. Constitut, iile, str. 47, 49, 50, 58

Constitutiones Approbatae, ustavne odredbe, doneo je Dijet (skup{tina) kne`evine Transilvanije tokom vladavine \er|a Rakocija II (1648–1660), i wima su u stvari sistematizovani propisi koji su u Transilvaniji dono{eni od XVI veka, ponekad i ranije. Imaj u vidu da diskriminacija nije poga|ala samo mawine, nego i pravoslavne Vlahe, koji su u kne`evini Transilvaniji ~inili ve}inu. ^lan 4 ne odnosi se na Jevreje ve} na jednu malu „projevrejsku“ grupu, subotare, koji su se odvojili od zvani~no priznate Unijatske crkve.

Florin je isprva bio zlatnik koji je kraqevina Ugarska kovala po ugledu na firentinski novac. Me|utim, u ovom tekstu ne pomiwe se konkretno taj zlatnik ve} uobi~ajena moneta kraqevine Ugarske i kne`evine Transilvanije u to vreme.

86

OSMANSKO CARSTVO

? Da li su svi `iteqi Transilvanije

u`ivali jednaku slobodu veroispovesti? Navedi argumente koji govore u prilog verskim odredbama u Transilvaniji XVII veka i argumente protiv wih.

III-24. Zakqu~ak biskupskog sinoda u Stonu, kraj Dubrovnika, uperen protiv Jevreja (1685) \avoqi udovi, oni {to su raspeli Krista, neprijateqi kr{}anskog imena, otima~i, zalu|iva~i, oni {to poput guja-qutica si{u uqu|enu ~ovje~ju krv, po~eli su se pred koju godinu jatiti u ovoj biskupiji. Smjerno se molim bo`joj pravednosti neka ih iz nebeskih oblaka, u obliku pravednog sunca, potpuno uni{ti. Koliko je do nas, nala`emo svima koji podlije`u na{oj brizi neka se pod prijetwom kazne izop}ewa […] ne usude sa @idovima dijeliti stan u ku}ama gdje `ive, niti preno}iti, niti slu`iti im u ku}i, bez na{eg pismenog dopu{tewa. Klonite se, sinovi moji, i samog razgovora s wima, osim pri trgovawu i stvarima koje se ne daju izbje}i. Znajte da su oni neprijateqi Krstova kri`a, a vi, jer ste udovi Kristovi, odbijajte od sebe udove |avla. Stulli, str. 31

? [ta su zapravo optu`be protiv

Jevreja navedene u ovom tekstu? Kakva su ograni~ewa biskupi poku{ali da nametnu Jevrejima?

III-25. Privilegije za jednog Jevrejina u Dubrovniku (1735) […] kako Simon sin Vitala Vitali jest pravi i istinski podlo`nik ove Republike, i zato mu je dopu{tena sva privilegija i milost koje u`ivaju ini na{i podlo`nici, i `ude}i mi [`elimo] da je udionik od svijeh onijeh milosti koje u`ivaju na{i podlo`nici u kojoj ma drago strani svijeta. Stulli, str. 41

? Uporedi ove privilegije s tekstom

III-24. Kako to da u stavovima ovih dveju vlasti postoje tako drasti~ne razlike?

III-26. Mu~eni{tvo sv. Kirane u Solunu (1751) To bi jani~ari radili dawu. A no}u bi je stra`ar obesio ispod pazuha, iako su joj ruke ve} bile u lancima. Uzeo bi {tap koji bi mu se na{ao pri ruci i tukao je nemilosrdno sve dok se ne bi umorio, a onda bi je ostavio da visi po zimi, po{to je tad bila zima. Jedan je hri{}anin to video, pa bi sa~ekao pravi ~as, i kad bi video da je stra`ara pro{ao gnev, pri{ao bi mu i zamolio za dozvolu da je spuste. A svetica je bila tako strpqiva, tako spokojna i tiha da se ~inilo da ne pati ona nego neko drugi, i sav wen duh i wena svest bili su na nebu. Bilo je u zatvoru i drugih hri{}ana, i Jevreja i nekoliko Turkiwa, zato~enih zbog ne~asnih radwi. I oni su optu`ivali stra`ara da je nemilosrdan, da se ne boji Boga kad tako mu~i `enu koja mu ni{ta na`ao nije u~inila. A taj hri{}anin samo je neprestano podse}ao stra`ara na Bo`ji sud (po{to se nije nimalo ustezao pred wim) […] Govorio je to sve ne bi li ga umirio i spre~io ga da zlostavqa sveticu onako. Ali Sotona je stra`aru dao srce od kamena, i koliko god ga ovi prekliwali, on ju je samo jo{ vi{e mu~io. Jani~ari koji su je mu~ili vi{e puta su hteli da je nateraju da jede kako ne bi umrla. Ponekad bi joj dali gro`|ice, ponekad datule. Ali svetica je odbijala da jede, pa su oni poku{ali da joj otvore usta silom, ali nisu uspeli. Synaxaristis, str. 336-337

Kirana, devojka iz sela Avusoke, nedaleko od Soluna, opirala se osmanskom jani~aru koji je hteo da je zavede. Kako bi je slomio, jani~ar ju je zato~io i mu~io. Odlu~iv{i se na gladovawe, Kirana je umrla u solunskom zatvoru 28. februara.

87

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? Da li je Kirana, budu}i hri{}anka,

bila u gorem polo`aju nego {to bi to bila muslimanka koja se opire jani~aru? [ta misli{, za{to su drugi zato~enici hteli da pomognu Kirani? Da li su verske razlike tu bile ikakva smetwa? Zna{ li i za druge primere qudske solidarnosti koja se ne obazire na verske razlike? Za{to je Kirana odlu~ila da gladuje?

? Op{ta pitawa za odeqak III-g.

Prokomentari{i ovu specifi~nu me{avinu verske tolerancije i verske diskriminacije na po~etku novog veka. Uporedi situaciju u Osmanskom carstvu, u Transilvaniji i u Dubrovniku. Da li se ona i kako razlikuje od situacije u dana{we vreme?

Sl. 21. Vaznesewe Hristovo, osmanska minijatura (1583)

? Kako je Isus predstavqen na ovoj osmanskoj minijaturi? Za{to? Da li si video/videla neke druge slike s Hristovim vaznesewem? Uporedi ih.

Nicolay, str. 182

88

^ETVRTO POGLAVQE Tipi~ni predstavnici dru{tvenih grupa i svakodnevni `ivot

OSMANSKO CARSTVO

Prema zvani~noj ideologiji Osmanskog carstva, status dru{tvenih grupa zavisio je od wihovog odnosa prema dr`avi. Dru{tvo je bilo podeqeno na vladaju}e grupe i na „stado“ obi~nih podanika. U vladaju}e grupe spadali su vojnici (askeri), u~ewaci (ulema) i pisari (}atibi). Svi su oni, svak u svom domenu, slu`ili sultanu, pa su stoga bili izuzeti od pla}awa poreza. Po pravilu, to su bili muslimani, ali zabele`eni su i slu~ajevi vojnika i pisara druge vere. „Stado“, raju, ~inio je najve}i deo stanovni{tva, i to su bili i muslimani i nemuslimani, i qudi sa sela i qudi iz grada. No, dru{tvena stratifikacija bila je daleko kompleksnija. Zbog verskih i profesionalnih razlika, razli~itog mesta stanovawa i etni~ke pripadnosti, kao i pola, starosne dobi i nejednake raspodele bogatstva, s vremenom su i unutar svake grupe nastajale razlike. U ovom poglavqu trudi}emo se da makar nazna~imo te grupe i da nagovestimo wihovu {arolikost, a jasno je da nikako ne}emo mo}i da damo potpunu sliku o kompleksnom osmanskom dru{tvu. Ipak, na{ glavni ciq nije toliko da opi{emo dru{tvo kao ne{to sa~iweno od posebnih slojeva i stati~no, koliko da rasvetlimo neke aspekte svakodnevnog `ivota i komunikacije me|u qudima. Naro~itu pa`wu posvetili smo odnosima u pograni~nim zonama, primerima bespo{tedne borbe koliko i primerima zajedni~kih navika i poslova i me|usobne pomo}i. U posledwem odeqku re}i }emo ne{to o ulozi `ene. Naime, u osmansko doba, kao uostalom i danas, `ene ~ine polovinu stanovni{tva, a ipak su, u muslimanskom koliko i u nemuslimanskom okru`ewu, bile pot~iwene mu{karcima i na~elno iskqu~ene iz javnog `ivota. Zato o `enama postoji daleko mawe izvora, i zato o wihovom istorijskom zna~aju jedva da i mo`emo ste}i pravu sliku. Me|utim, treba imati u vidu da su `ene ra|ale decu i vaspitavale je, i da su one prakti~no nosile doma}instvo. U tekstovima koje navodimo u ovom odeqku vide se i primeri diskriminacije i na~ini na koje su se `ene borile da poprave svoj polo`aj.

IVa. Elita i obi~an svet IV-1. Prezir osmanske elite prema Turcima seqacima

„A ti, {ta bi ti voleo Da ne{to postane{ gospodin? Ako bi ti se ukazala prilika?“

Jednoga dana dva Tur~ina pri~ahu I govorahu neprili~no u tom razgovoru.

A ovaj odvrati: „[ta bih pa i jeo? Kad mi ni{ta nisi ostavio. Nema hrane boqe od one koju si ti odabrao.“

Jedan od wih upita: „[ta bi bilo Da postane{ gospodar, Postane{ velik ~ovek me|u qudima, ^ega bi najvi{e jeo za ru~ak, o brate? Supe, ukusnog mesa ili piletine?“ A ovaj drugi re~e: „Jeo bih meka hleba I sve`eg crnog luka. To je najboqe.

Turski narod je ~udan narod. On ne zna {ta vaqa a {ta ne. Wihova nepca ne znaju {ta je ukusno, I wihove re~i ne vredi ponavqati. Güvahi, str. 167-168

89

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Pendnama (Kwiga pouka) je stara persijska zbirka popularne kwi`evnosti, koju je u prvoj polovini XVI veka preradio i dopunio Guvahi, koriste}i i nov kwi`evni materijal. U ovom tekstu vidimo da osmanske elite sebe uop{te nisu zvale Turcima, ve} da su taj izraz koristile za „necivilizovane“ anadolske seqake.

? Koje argumente pesnik navodi protiv „turskog naroda“? Zna{ li za neke sli~ne primere iz istorije tvoje zemqe, da li je i tu elita prezirala obi~an narod?

Tipi~ni predstavnici dru{tvenih grupa u Osmanskom carstvu Sl. 22. Akinxija

Sl. 23. Spahija

Hegyi, Zimanyi, str. 55, sl. 51 Inalcik 1973, sl. 26

Akinxija, „pqa~ka{“, dobrovoqac u neregularnim kowi~kim trupama, turskog ili drugog porekla, koji je ratovao na neprijateqskoj teritoriji zarad plena. Akinxije su bile veoma va`ne u {irewu osmanske teritorije u periodu od XIV do XVI veka. U jugoisto~noj Evropi postojale su ~etiri glavne grupe akinxija, i wih su uvek vodili naslednici osniva~a: Mihailoglu, Malko~oglu, Turahanoglu i Evrenosoglu.

90

Spahija, „kowanik“, vojnik u kowici koji se borio za osmansku vojsku, i za uzvrat dobio timar ili zeamet, zemqi{ni posed od kog je imao da pla}a danak. Spahije su se uglavnom regrutovale iz vojni~kih porodica, ali je sultan mogao da dodeli zemqu i drugim qudima koji su se istakli u slu`bi. Spahije su slu`ile u onim provincijama u kojima im je bio dodeqen timar, u jedinicama koje su vodili sultanovi namesnici, i to uglavnom od aprila do oktobra, a potom bi se vra}ali na timar kako bi prikupili danak koji im je razrezan.

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 24. Jani~ar

Sl. 25. Vojnici u Albaniji, crte` @an-Batista Ilera (1809)

Levenda, „pla}eni vojnik“, kog za odre|eni pohod u najam uzima ili sultan ili namesnik neke pokrajine. Levende su poticale iz raznih dru{tvenih slojeva, koristile su vatreno oru`je i odigrale va`nu ulogu u XVII i XVIII veku, po{to su za vojsku bili od ve}e koristi nego zastarele spahijske i jani~arske jedinice. Ponekad su se levende prikqu~ivale i privatnim vojskama i harale po provincijama. Sl. 26. [ejh el islam Hegyi, Zimanyi, str. 39, sl. 31

Nicolay, str. 159

Jani~ar, „vojnik nove vojske“, elitne jedinice staja}e pe{adije osnovane u XIV veku. Jani~ari su sve do XVII veka bili regrutovani iz redova ratnih zarobqenika ili dece nemuslimanskog porekla pokupqene dev{irmom. Po{to bi primili islam, oni bi postali sultanove sluge, ali su dobijali redovnu platu. Slu`ili su ili u glavnom gradu ili u pohodima koje je sultan vodio. Od XVI do XIX veka, kako im je broj rastao, jani~ari su sme{tani ne samo u Carigrad nego i u mawe gradove u unutra{wosti. S vremenom bi po~eli da se bave trgovinom ili zanatima, `enili se i svoj imetak i status prenosili na potomke.

Alim, „u~ewak“, mno`ina ulema. Ulemu su ~inili muslimani obrazovani u verskim {kolama (medresama). Kad bi zavr{ili {kolu, mogli su postati imami (i voditi javno bogoslu`ewe u xamiji), hoxe (u~iteqi), muderisi (predava~i u medresi), kadije (sudije) ili muftije (vrhovni sve{tenici i znalci prava). Najvi{i polo`aj do kog je mogao do}i pripadnik uleme bio je polo`aj vojnog sudije (kadiaskera) Rumelije ili Anadolije i glavnog pravnog savetnika carevine ({ejh-el-islama), ali su alimi mogli biti imenovani i na druga mesta, na primer, na mesto velikog vezira.

91

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Sl. 27. Visoki osmanski pisar

Hegyi, Zimanyi, sl. 121

]atib, „pisar“, pripadnik osmanske birokratije. ]atibi su dolazili iz razli~itih dru{tvenih grupa, i najpre bi slu`ili kao {egrti a potom kao slu`benici u carskoj kancelariji i poreskim kancelarijama. Sve do polovi92

ne XVI veka }atiba je bilo jedva stotinu, da bi taj broj potom porastao, zahvaquju}i {irewu kako centralne, tako i provincijske birokratske mre`e. Iako su retko zauzimali neki visok polo`aj, }atibi su bili veoma uticajni.

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 28. Arapski trgovac

Trgovci: Osmanski trgovci u~ili su se svom poslu ili u porodici ili kod nekog drugog iskusnog trgovca, i trgovali su kako s dalekim krajevima, tako i na sitno. Dok su oni bili na putu, ku}om i doma}instvom upravqale bi `ene. Iako su zvani~no pripadali raji, obi~nom narodu, trgovci su se isticali po svom bogatstvu, ugodnom `ivotu, velikom znawu, iskustvu i sposobnostima. Mnogi trgovci, muslimanske ili druge vere, finansirali su verske institucije i kulturu.

Sl. 30. Osmanski kroja~

Nicolay, str. 223

Sl. 29. Trgovac iz Dubrovnika

Hegyi, Zimanyi, sl. 133

Nicolay, str. 242

Zanatlije: Iako su se i qudi na selu ponekad bavili zanatstvom, zanatlije su uglavnom `ivele i radile u gradovima, bave}i se najrazli~itijim zanimawima. S vremenom su se zanatlije koje su imale svoje radionice okupile u esnafe, profesionalna udru`ewa koja su regulisala mogu}nost da se stupi u datu struku, proizvodwu i distribuciju. Da bi neko postao majstor (usta), najpre je morao da radi kao sluga, {egrt (~irak), i potom kao pomo}nik (kalfa).

93

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Sl. 31. Pastir

morali da po{tuju pravila koja bi im nametali seoska zajednica, posednik timara i dr`ava. @ivot im je bio ote`an time {to su morali da pla}aju porez i {to im prihodi nisu bili sigurni. Iako su mogli da se obra}aju kadiji, ve}inom su se trudili da sporove izglade uz pomo} seoskih stare{ina i sve{tenika. Sl. 32. Ribar

Hegyi, Zimanyi, sl. 138

Hegyi, Zimanyi, sl. 130

Seqak: Seqaci su u Osmanskom carstvu bili muslimanske ili hri{}anske vere, `iveli od poqoprivrede i sto~arstva. Mogli su slobodno da raspola`u svojom ku}om i pokretnom imovinom, ali su

94

Mornar: Osmanlije su imale razne vrste brodova, na vesla i jedrewake, i koristili su ih i za rat i za trgovinu i za ribarewe. Ve}ina mornara poticala je s ostrvâ ili iz priobalnih mesta s dugom pomorskom tradicijom, i radili su za platu koju su im davali brodovlasnici ili mornarica; nemali broj wih dolazio je iz inostranstva. Na galije su odvo|eni i robovi i osu|enici, a u slu~aju rata vlasti su mobilisale vesla~e i iz daqih krajeva na kopnu. Osmanski pomorci plovili su ~itavim Sredozemqem i Crnim i Crvenim morem. Plovili su ~ak i do Indonezije i isto~ne Afrike, ali na Indijskom okeanu nisu imali mnogo uspeha.

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 33. Dervi{

Sl. 34. Jermenski monah

Hegyi, Zimanyi, sl. 69

Hegyi, Zimanyi, sl. 74

Dervi{: pripadnik verskog bratstva sufijskog reda. Da bi postao dervi{, musliman je morao da pro|e kroz obred inicijacije, koji je podrazumevao misti~ke ve`be i asketsku meditaciju. Dervi{i su `iveli u zajednicama ili su putovali i vr{ili svoje obrede u selima i gradovima. Postojalo je ra{ireno verovawe da kroz dervi{ke obrede bo`anska mo} silazi na zemqu. Dervi{i su imali velik uticaj na muslimansko dru{tvo, zna~ajan je wihov doprinos osmanskoj poeziji, muzici i plesu, ali su ponekad umeli i da kritikuju osmansku vlast.

Monah: pravoslavni ili katoli~ki hri{}anin koji je odlu~io da se izdvoji iz sveta i da `ivi ugledaju}i se na Isusa. Da bi postao monah, hri{}anin je najpre morao da provede neko vreme kao isku{enik u manastiru, a zatim da polo`i zakletvu na poslu{nost, siroma{tvo i ~ednost. Monasi su, po pravilu, `iveli u manastirima, ali su mogli i da se povuku u neke udaqene, izolovane krajeve. Ve}inom su to bili mu{karci, ali bilo je i monahiwa, koje su tako|e imale svoje manastire. Osim {to su se bavili kontemplacijom i molitvom, monasi su imali i da odr`avaju manastire i da se bave kulturom.

95

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Sl. 35. Pravoslavni patrijarh carigradski

Sl. 36. Veliki rabin carigradski (kraj XVIII veka)

Asdrachas, sl. 6

Sve{tenik: ~ovek koji obavqa bo`ju slu`bu u hri{}anskim zajednicama. U skladu s pravilima vere, sve{tenik je morao dobro poznavati Sveto pismo; postavqao bi ga episkop, ali u malo zabitijim krajevima to nije uvek bio slu~aj. Sve{tenici su va`ili za posrednike izme|u vernika i Boga. Oni su dr`ali bogoslu`ewe u svojim parohijama i pri~e{}ivali vernike. Bili su veoma uticajni, i ~esto su posredovali izme|u svoje pastve i osmanskih vlasti. Katoli~ki sve{tenici morali su da po{tuju celibat, dok su pravoslavni mogli da se `ene.

96

Juhasz, str. 124

Rabin: „u~iteq“, naziv iz po{tovawa za jevrejskog u~iteqa ili poznavaoca verskog zakona. Rabin je, po pravilu, dr`ao slu`bu u sinagogi i bio duhovni uzor svojoj zajednici. Rabini su bili veoma obrazovani i bitno su uticali na jevrejsku kulturu. Uz to, oni su i posredovali izme|u osmanskih vlasti i jevrejske zajednice.

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 37. Hri{}anski velikodostojnik (XVIII vek)

prikupqali od seqaka nastawenih na wihovim imawima, ali su ga davali i iz dr`avne slu`be. Od XVI veka nadaqe, sve je ve}i broj hri{}ana s drugih osmanskih teritorija stupao u slu`bu vla{kog i moldavskog kneza, dobijao zemqu i sticao polo`aj bojara. Ni{ta nije vredelo {to je lokalni `ivaq reagovao na to i instistirao na vrlinama „zemqaka“. Polovinom XVIII veka Konstantin Mavrokordat ustanovio je nekoliko kategorija bojara i vezao ih za razli~ite dr`avne slu`be. Sl. 38. ^uveni ajan: Alipa{a od Jawine (1741–1822), slika Luja Diprea (1819)

Istoria, tom 11, str. 137

Hri{}anski velikodostojnik: Sa {irewem carstva, naro~ito u XV i XVI veku, Osmanlije su u osvojenim zemqama uglavnom uklonile pripadnike vi{eg plemstva, pa je tako ni`e plemstvo ostalo bez svojih vo|a. S druge strane, me|utim, osmanske vlasti su, dugoro~no posmatrano, ipak zavisile od plemi}a i pripadnika lokalne elite, po{to bez wih nisu mogli da upoznaju zemqu i da zavladaju wom, pa su mnogi hri{}anski uglednici (koxaba{e ili arhonti) dobili status sli~an plemi}kom. U kne`evinama Vla{koj i Moldaviji prilike su bile ne{to druga~ije, po{to su tamo bojari zadr`ali svoj status tokom ~itave osmanske vladavine. Polo`aj bojara isprva je bio povezan s poreklom i zemqi{nim posedom, ali su kne`evi delili imawa i status bojara i istaknutim vojnicima i dr`avnim slu`benicima. Porez su

Istoria, tom 12, str. 72

Ajan: uglednik, bogata{ sa statusom poluzvani~nog vladinog slu`benika, ~iji je zadatak bio da pomogne vlastima da prikupe porez u datoj administrativnoj jedinici. Mahom muslimani, ajani su uzimali novac od dr`ave na du`i ili do`ivotni zajam, a potom bi koristili svoj polo`aj da podanike, poreske obveznike, dovedu u du`ni~ki odnos. Zvani~no priznati u XVIII veku, ajani su zelena{ewem i trgovinom uspeli da do|u do pozama{nog imetka, pa su imali i privatne vojske i sticali sve ve}u mo} u provincijama Carstva. Sultan Mahmud II (1808–1839) uspeo je da ograni~i wihovu mo}. 97

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Sl. 39. Osmanski mewa~ novca

poslanici, ali i trgovci i putnici. Krajem XVII veka, tuma~i su bili dr`avni slu`benici i ~inili sastavni deo osmanske birokratije. Najvi{i po polo`aju bili su tuma~i pri Carskom savetu i u mornarici; sve do po~etka XIX veka Osmanlije su na ove polo`aje, po pravilu, postavqale Fanariote, pravoslavce iz carigradske ~etvrti Fanar. Sl. 41. [vedski poslanik (1788)

Hegyi, Zimanyi, sl. 140

Saraf: „mewa~ novca“. U ve}im gradovima, profesionalni mewa~i (muslimani, pravoslavci, Jevreji, Jermeni ili katolici) koristili su to {to su u Carstvu u opticaju bili razni srebrwaci, zlatnici i bakrewaci. Osim toga, oni su davali i kredite s kamatom, pa su ~esto optu`ivani za zelena{ewe. Bogati sarafi ponekad su se ukqu~ivali u prikupqawe poreza, i imali su znatan ekonomski i politi~ki uticaj. Sl. 40. Dragoman: Pjer Jamoglu, tuma~ pri francuskom poslanstvu (1787) Hitzel, br. 59

Dragoman: prevodilac, tuma~ (na turskom tercüman). S obzirom na razlike u jezicima, neko je u kontaktima izme|u osmanskih vlasti i stranaca morao da prevodi. Tuma~i su uglavom bili nemuslimani, a wihove usluge mogla je da tra`i osmanska dr`ava, strani 98

Theolin, str. 60

Poslanik: Posle Mletaka, koji su to u~inili u XV veku, sve ve}e hri{}anske dr`ave imale su svoje stalne poslanike u Carigradu. Poslanici su imali dva zadatka: da zastupaju svoje dr`ave u odnosima sa sultanom i da izve{tavaju o raznim politi~kim pitawima. Neki zapadni poslanici dolazili su u Carigrad na unapred odre|en broj godina, a drugi nisu znali koliko }e wihova misija trajati. Uglavnom plemi}kog porekla, poslanici su dobijali zvani~ne rezidencije, u`ivali sultanovu za{titu i dobijali platu. Po{to su retko vladali turskim, persijskim ili arapskim, poslanici su morali da se oslone na tuma~e kad god bi dolazili u dodir s vlastima ili s lokalnim stanovni{tvom. Po{to su ~esto bili pod prismotrom, radije su se dru`ili s osobqem poslanstva, hri{}anskim trgovcima i drugim poslanicima.

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 42. Galiot nosi svoje sledovawe vode

Rob: U Osmanskom carstvu `iveli su i najrazli~itiji robovi, mu{karci i `ene, qudi tamne i svetle puti, lokalni ili „uvezeni“, i oni su obavqali najrazli~itije poslove. Kao i u drugim muslimanskim dru{tvima, i ovde je osloba|awe robova bilo ~esta pojava; osim toga, rob je mogao biti oslobo|en i kad bi primio islam. Sultanovi slu`benici (kul), koji su slu`ili na dvoru, u vojsci ili u dr`avnoj upravi, bili su poseban slu~aj; od XV do XVII veka neki od najsposobnijih osmanskih dr`avnika, ukqu~uju}i tu i mnoge velike vezire, regrutovani su iz robqa.

? Da si ti `iveo/`ivela u Osmanskom carstvu, kojoj bi dru{tvenoj grupi najvi{e voleo/volela da pripada{? Za{to? Hegyi, Zimanyi, str. 74, sl. 83

IVb. @ivot na selu IV-2. Odredbe o seoskoj samoupravi u Vidinskom pa{aluku (1587) Seoski poglavar [knez] i druge stare{ine [primi}uri] du`ni su da pomognu dr`avnim slu`benicima u prikupqawu raznih poreza. Knez i seoske stare{ine du`ni su da prona|u i vrate podanike [raju] koji su pobegli iz sela. Za svoje usluge, knez i stare{ine oslobo|eni su pla}awa odre|enih poreza, poput hara~a, ispenxe,67 poreza na ovce, desetka na `itarice s porodi~nih wiva, desetka na {iru, drugih poreza i svih posebnih i op{tih poreza. […] Ako neko od pomenutih umre, wegova

slu`ba prelazi na jednog od wegovih sinova podobnih za to. Dokle god pomenuti dobro i vredno slu`e poreznicima, namesnici [begovi] ne treba da ih tla~e i ne smeju da ih {aqu u rat mimo wihove voqe. Georgieva, Canev, str. 151

? Za{to su osmanske vlasti selima dale odre|en stepen samouprave?

IV-3. Seqakova obaveza da obra|uje svoje imawe (seoski zakon iz Karamanije, 1525) Svaki podanik [raiyyet] koji obra|uje celo imawe mora na wemu da poseje ~etiri muda (mudd)68

67

Porez koji pla}aju seqaci hri{}ani. Nekoliko razli~itih mera zapremine, sve vizantijskog porekla. Kao {to vidimo i po ovom tekstu, mud se razlikovao s kraja na kraj carevine. 68

99

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

krupnika, mereno bursanskim mudom. Neka mu se uzme 50 ak~i svake godine kad ne poseje wivu. Ali ako poseje jedan mud mereno karamanskim mudom, neka mu se uzme 25 ak~i, i neka ga daqe niko ne ometa. A ako podanika sna|e neka nevoqa pa zbog we vi{e ne bude kadar da se stara o wivi i napusti je, wegov spahija mora da dâ wegovo dobro nekom drugom i da od wega zahteva samo {to i od kmeta [resm-i bennâk], a ne pun iznos za imawe [resm-i çift]. Barkan, str. 751-752

Za{to su se osmanske vlasti me{ale u to da li neko obra|uje zemqu ili ne? Kojim su sredstvima mogle da privole seqake na to da obra|uju zemqu?

?

odmore, po{to su bili tako iscrpqeni od puta po brdima, {umama i groznim bugarskim putevima, po krajevima tako slabo naseqenim da smo neretko i mi i na{i kowi morali da zano}imo pod vedrim nebom. Wihove ku}e imaju samo po jedan sprat. Prizemne su, debla i direci ukopani su direktno u zemqu i povezani tankim pru}em, kao u Pikardiji.69 Zidovi su oblo`eni blatom pome{anim sa slamom. Ku}e su {est stopa visoke i pokrivene slamom; na krovu je otvor kroz koji ide dim iz ogwi{ta, sme{tenog u sredini ku}e. Qudi i sva wihova stoka `ive zajedno pod istim krovom, a kako nismo mogli da podnesemo tu prqav{tinu i smrad, ~esto bismo no} proveli pod drvetom. Georgieva, Kitanov, str. 133

Sl. 43. Bugarska ku}a u Trijavni (XVIII vek)

Kako je Leskalopje do`iveo bugar-

? sko selo, i naro~ito uslove `ivqe-

wa na wemu? [ta mo`e{ da zakqu~i{ o `ivotnom standardu u wegovoj zemqi? Kakav stav ima Leskalopje prema `iteqima ruralnih krajeva Bugarske?

IV-5. Kako izgledaju i kako su odeveni qudi koji `ive nedaleko od Plovdiva (1553–1555)

IV-4. Francuski putopisac Pjer Leskalopje opisuje bugarske ku}e nedaleko od Ru{~uka Dana 13. [juna] odseli smo u Kacelu, na brdu na samoj granici Bugarske, da bismo potom, seoskim drumovima, do{li do Ru{~uka, varo{ice na Dunavu, blizu Vla{ke. Dana 14. juna zastali smo da nam se kowi

69

100

Pokrajina na severu Francuske.

U rano jutro 14. jula napustismo Filipopoq [stari naziv za Plovdiv] i oko 4 sata, po{to smo ru~ali, stigosmo do sela zvanog Vetren na bugarskom a Hisarxik na turskom. To je veliko bugarsko selo. Imaju dva sve{tenika, a Turaka nema nigde u blizini. Qudi su nao~iti i sna`ni, i u mnogim ku}ama se moglo kupiti vino, mlado vino. Svi su prodavali okrugle vekne hleba, seno, jogurt, sir, meso i kru{ke. Bugari ne smeju da nose finu ode}u: svi su

OSMANSKO CARSTVO

odeveni u sive i bele ogrta~e s kapuqa~ama, i nemaju ni dobre cipele ni ~izme, ve} samo opanke od sirove volujske ko`e i dokolenice. Wihove {iqate kape na~iwene su od bele ~oje ili od bele ili mrke vune. Mu{karci ne nose kapute, idu samo u ko{uqama i leti i zimi. Kosu ne seku onako kratko kao Turci, ve} im s temena padaju dugi uvojci, ~ime pokazuju da nisu Turci. Niko ne nosi nikakvo oru`je, izuzev velikih, te{kih toqaga.

Sl. 44. Soba u Arbanasima (XVIII vek)

Vazvarova-Karateodorova, str. 211

? Koji se osmanski uticaji na bugarske seqake pomiwu u ovom tekstu?

IV-6. Hrana i pi}e u Albaniji (oko 1810) Glavna hrana ovih qudi jeste p{eni~ni ili ra`ani hleb, ili proja od kukuruznog bra{na, zatim sir od kozjeg mleka, pirina~ pome{an s maslacem, jaja, su{ena riba, masline i povr}e. O praznicima se koqu jagawci i ovce, kao i `ivina, koje ima posvuda; me|utim, meso ~ini daleko mawi udeo u hrani od svega ostalog. Piju vino, i muslimani i hri{}ani, i tako|e i jako alkoholono pi}e dobijeno od komine i je~ma, zvano rakija, koje donekle nalikuje viskiju. Ali zbog sveg onog sira retko kad sa~uvaju ne{to mleka. Uglavnom piju hladnu vodu, i to u velikim gutqajima, ~ak i usred leta i tokom najte`eg posla, a posle nemaju nikakvih tegoba. Kafe ima u mnogim ku}ama, a ponegde i rosoglia iz Italije i likera iz Kefalonije i s Krfa. Broughton, str. 130-131

? Uporedi ova dva teksta, jedan iz

XVI i jedan s po~etka XIX veka. Kakve razlike prime}uje{?

IV-7. Putovawe po bugarskim selima (1761) „Izjutra krenosmo u 8 sati za Karabunari. Putem smo nai{li na veliku i duga~ku {umu. Sreli smo najprije stra`u iz Fakija, a zatim onu iz Karabunarija. Pone{to pred selom, na{li smo bunar, a pokraj wega neku vrstu natkritog kioska, koji slu`i za molitvu i kao zakloni{te od ki{e, ali i kao preno}i{te. Neobi~no veliko blato mnogo nam je smetalo na tom putu, koji je imao da traje 4 sata, a prevalili smo ga za 5 sati. […] Karabunari je veoma veliko selo sa pet do {est stotina turskih i bugarskih ku}a. Le`i u prekrasnoj dolini, ravnoj i obrasloj travom i cvije}em. Presijeca ga rje~ica. Izme|u gorskog bila s jedne i bre`uqkastih kosina s druge strane, ta mi se dolina u~ini {iroka otprilike po miqe, a duga nekoliko miqa. ^im smo u{li, saznali smo da su nam za stan dozna~ili ku}u, blizu koje su se u jednoj kr{}anskoj ku}i pojavile bogiwe, a rekli su nam, da ih po selu ima na vi{e mjesta. Sam je seoski ~orbaxija, kojim imenom zovu vo|u jawi~ara, ali se obi~no daje i glavaru sela, kao {to je ovdje bio slu~aj, ustupio svoju ku}u. Bila je to najboqa ku}a u selu, a obi~no se nije iznajmqivala. Uvjerava{e nas da u woj nema bogiwa. Svakako, zbog ve}e sigurnosti, dr`ali smo, da je

101

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

boqe oti}i izvan sela i tamo podi}i {atore. Pre{li smo nekim mostom i u{atorili se u dolini uz obronke bre`uqaka, koji su je zatvarali, a s te strane su dosta niski. Kad se uspne{ na te bre`uqke, otvara ti se najqep{i vidik, {to ga mo`e{ zamisliti, jer s jedne strane vidi{ gore selo, dolinu s mnogo krda i stada ovaca, a s druge se strane {iri druga velika dolina i niz obraslih qupkih bre`uqaka. Tek smo bili podigli {atore, kad se iza brda spustila jaka ki{a, a kad je prestala, do{li su iz sela qudi da nas zabavqaju nekom divqom pjesmom i svirkom, kako bi dobili napojnicu.“ […] „Dobral je malo bugarsko selo od oko 60 ku}a, a smje{teno je u dosta velikoj dolini, me|u planinama, u kojima po~iwe lanac Balkana, tj. Emo. […] Wihove ekselencije su se nastanile u nekoj novoj bugarskoj ku}i, koja je imala samo jednu dobru, veliku, ~istu sobu. Ostali se smjesti{e, kako su boqe mogli, po razli~itim bugarskim ku}icama. Kratko vrijeme nakon na{eg dolaska do{lo je nekoliko

djevoj~ica, da igraju onaj svoj ples i pjevaju pred vratima gospodina poslanika. To su ponovile vi{e puta, a na kraju bi uvijek bacale po jedan rup~i}, najprije Wihovim ekselencijama, a onda nekima iz pratwe, da bi dobile nekoliko para za napojnicu. Pro{etali smo, iako mjesto nije bilo ba{ zgodno, i tra`ili mogu}nosti, kako bismo sutradan otputovali, ali nismo mogli zakqu~iti ni{ta. Sutradan izjutra pokazalo se izvr{ewe plana jo{ te`im, jer su svi mu{karci iz sela pobjegli i povezli sa sobom i svoje bivole, koje smo tu skupa s kolima morali uzeti u zamjenu. Po{to im se svakojako zaprijetilo, sve su te{ko}e otklowene. Prisilili smo bivolska kola iz Karnabata, da proslijede naprijed, a u okolici smo na{li {est pari bivola za na{e dvije ko~ije.“ Bo{kovi}, str. 40-41, 51

? Kakav je odnos vladao izme|u balkanskih seqaka i putnika iz inostranstva? Koje se tegobe `ivota na selu pomiwu u ovom tekstu?

Sl. 45. @ene peru rubqe (Larisa, po~etak XIX veka)

Istoria, tom 11, str. 165

102

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 46. Mu{karci i `ene s ostrva Paros sviraju i igraju

Istoria, tom 11, str. 288

IV-8. Drumovi i po{ta u Albaniji za vreme osmanske vlasti (oko 1800) Koliko god razlokan i opasan, put na kom sam se na{ao bio je glavni drum preko Albanije, koji je i{ao od Makedonije pa do Dra~a, na obali; a tim drumom, iako je on sada opusteo, tokom vi{e od dvadeset vekova i{la je ~itava vojska odavno umrlih i zaboravqenih. Turci nisu u~inili ni{ta da poprave taj drum. On je onakav kakvim su ga ostavili priroda i Rimqani. Na jednom mestu ~inilo se da se naglo spu{tamo ka nekom crnom stewu. Krivudava staza tro{ila se tolikim vekovima da se u stewu napravio kanal, dubok bezmalo do kolena. […] On je vodio do mosta, koji su jo{ Rimqani

podigli, na jakim lukovima, tako da se danas mo`e koristiti isto kako su ga koristili i oni. Video sam mno{tvo tih rimskih mostova po Albaniji. Neki se koriste kakvi su od davnina; neki su delom tro{ni, daske i kameni blokovi im propali u potoke, a drugi su se prosto sru{ili. Jedino nigde nisam video most da su ga Turci popravili. […] S Elbasanom nema redovne trgovine ili ma koje druge veze. Hteo sam da po{aqem neka pisma. Re~eno mi je da otprilike jednom nedeqno po{ta ode u Monastir, ali samo ako ima dovoqno pisama pa da ih vredi poneti tamo; s druge strane, putawa preko Dra~a, kojom se pismo za Englesku moglo otpremiti znatno br`e, samo ako bi se moglo odmah poslati, bila je opet mnogo nesigurnija, jer je i prevoz bio mnogo neizvesniji, i niko ne bi mogao da ka`e da li }e pismo uop{te biti odaslano tokom slede}ih nekoliko meseci. Fraser, str. 242, 251-252

? Za{to su drumovi u Albaniji bili

tako lo{i? Da li to va`i za ~itavo Osmansko carstvo ili samo za wegove zaba~enije delove? Za{to putnici sa zapada uvek nagla{avaju lo{u infrastrukturu u ruralnim krajevima Osmanskog carstva? Da li pisac ovog teksta sebe `eli da prika`e kao pustolova ili kao pripadnika „civilizovanog“ sveta?

IVv. @ivot u gradovima IV-9. Opis Beograda (1660) […] U ovom velikom gradu ima ukupno sto {ezdeset palata koje pripadaju vezirima, wihovim doglavnicima i drugim velmo`ama. (U ~itavom gradu ima sedamnaest hiqada soba, po{to je za svaku ku}u prijavqeno pet do deset soba.) […]

Osim toga, sva ova doma}instva, bila ona bogata ili siroma{na, imaju velike ili male kamene zgrade [kârgir] s prizemqem i jednim spratom, i pokrivene su }eramidom. Sve su to divne ku}e s visokim prozorima i doksatima, okru`ene poplo~anim vrtovima i ba{tama. Kako su sve nanizane jedna na drugu, svi im prozori i 103

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

balkoni gledaju na Dunav, Savu ili na Zemunsko poqe. Sve su to krasne ku}e sa skladnim oxacima i kapijama.

raznim ~etvrtima, poplo~ane su okruglom belom kaldrmom nalik na krqu{t. [Ode}a]

[Karavan-saraji] Ima ih {est, i u wima kona~e putnici sa svih strana. [Najpoznatiji] od wih jeste karavan-saraj mu~enika Mehmed-pa{e Sokolovi}a70 u Velikom bazaru, zdawe od kamena i opeke sa sto {ezdeset soba u prizemqu i na spratu, sa stajama za kamile i kowe, kao i s odeqewem za `ene; podse}a na tvr|avu, s onom svojom gvozdenom kapijom, ispred koje vratari i no}ni ~uvari najpre udare u bubaw svako ve~e pre no {to zatvore kapiju, i onda ponovo ujutru pre no {to je otvore. [^ar{ija i pazar] To je carski trg kojem nema ravna. Sastoji se od tri hiqade i sedam stotina du}ana. Na Avret-pazaru [@enskoj tr`nici] nalazi se krasan bezistan. Iako to nije kamena gra|evina s kupolama i gvozdenim dverima, ipak je ovaj bazar divota koja je stekla glas me|u najlep{im tr`nicama. […] U Dugoj ~ar{iji zastupqene su sve zanatlije. Ona se prote`e od Kapixi-xamije do Ribarske pijace, a duga je tri hiqade koraka. Ovde ima dragocene robe donesene sa svih strana: od indijskih zemaqa i reke Ind preko Jemena i Bela i Buhare, pa do Arabije i Persije, i sva se ta roba mo`e dobiti na Dugoj ~ar{iji a da ne morate ni da kumite za wu ni da je platite previ{e. A krasne su tako|e i Kazanxijska ~ar{ija, Ribarska pijaca, Sredwi trg i Bajram-begova ~ar{ija, na kojoj je mala gostionica i kafana, i Mali bazar. Sve ulice i tr`nice, kao i ve}e ulice u 70

Svi wihovi uglednici odeveni su u samurovinu, saten i svilu. Qudi iz sredwih slojeva odeveni su u obi~nu ~oju i kapute postavqene lisi~jim krznom. I siroma{ni nose ~oju i kaftane. Raja nosi suknenu ode}u crvene i bele boje, a na glavi nosi bosanske kalpake. @ene im nose ferexe od ~oje, a na pokrivene glave stavqaju fesi}e. Lica su im pokrivena velom, i one {etaju veoma uqudno. [Jezici] Iako su stanovnici ovoga grada primili islam, oni svi govore srpski, bugarski i latinski jezik, pa ~ak i neka nare~ja bosanskog. […] Sva beogradska raja i slobodni gra|ani su srpski nevernici, ukqu~uju}i tu i ko~ija{e iz Srema. Jezik im je srodan bugarskom i latinskom i bosanskom, s tim {to u wemu ima i iskvarenih elemenata iz raznih drugih nare~ja; ipak, oni su svi deo hri{}anske nacije, kwiga im je Biblija, i wu su preveli na svoj jezik. Mnogi znaju hrvatski i francuski [galski] jezik i slovena~ki i italijanski, jer ovi srpski nevernici jesu prastara nacija ~iji koreni se`u sve do Ajsa,71 tako da o Srbima i Latinima postoje po{tovawa dostojne i pouzdane povesti. Ipak, po gramatici wihov jezik dosta nalikuje bosanskom. […] [Trgovina] Ovamo godi{we do|e na kamilama i koli-

Mehmed-pa{a Sokolovi}, ro|en 1505. u Sokolovi}ima, u Bosni, odveden je kao dete u dev{irmu, regrutovan u osmansku vojsku, ostvario je blistavu karijeru i ~etrnaest godina slu`io trima sultanima kao veliki vezir (1565–1579). ^ak i pre no {to je postao veliki vezir, izdejstvovao je obnovu patrijar{ije u Pe}i 1557. godine. Oreol „mu~enika“ dobio je zato {to je 1579. ubijen pod nerazja{wenim okolnostima. 71 Lik iz arapske mitologije, prete~a Slovena.

104

OSMANSKO CARSTVO

ma po pet do {est hiqada kamilskih i kolskih tovara robe iz Egipta i Damaska i Tripolija i Sidona i Bejruta i Akre i Smirne i Arabije i Persije, i onda se ta roba u ovom gradu raspakuje i pretovara i izvozi u ugarske i poqske i ~e{ke i {vedske i austrijske i bosanske i mleta~ke i {panske pokrajine, ili se pak uvozi iz wih, jer ovaj grad je Egipat Rumelije, i svi wegovi `iteqi su ro|ene ra~unxije. Hiqade qudi do{le su iz drugih krajeva i nastanile se ovde, jer ovo je grad izobiqa. […] Zimi se Dunav zamrzne, napravi se ledena kora debqine deset pedaqa, i tada stotine i hiqade kola i sanki prelaze preko tog leda ne pla}aju}i porez za robu ili za bazar, i tada i seqaci i slobodni qudi iznose svoja dobra na tr`nicu, i onda se tamo kupuje i prodaje, a grad Beograd u`iva u svem tom obiqu, a i sirotiwa gleda da se okoristi i da stekne ne{to imetka. [Svetkovine]

? Poku{aj da u Evlijinom tekstu razdvoji{ ~iwenice od ma{tarija. Kako su Evlijin karakter i wegove sklonosti uticale na na~in na koji on prikazuje Beograd? Poku{aj da na dva ili tri mesta dopuni{ wegovo ushi}ewe nekim malo trezvenijim opaskama. U kojoj su meri gradovi bili etni~ki heterogeni? Koje su bile prednosti gradskog `ivota u odnosu na seoski?

Sl. 47. Tur~in ja{e kowa natovarenog velikim ko{evima za vo}e i povr}e

U to vreme `iteqi Beograda prire|uju jedni drugima velike svetkovine od po ~etrdeset ili pedeset raznih jela i po deset vrsta poslastica i alve i slatkih napitaka od prevrelog vo}a, i pozivaju jedni druge u goste i na slavqa. A ako na nekoj gozbi slu~ajno bude mawe od deset vrsta poslastica, onda tog ~oveka nateraju da napravi jo{ jednu gozbu. Eto kako se u ovom bogatom gradu qudi zabavqaju i u`ivaju. Evlija ^elebija, str. 195-200

Putopis Evlije ^elebije jedan je od draguqa osmanske kwi`evnosti XVII veka; treba, me|utim, imati u vidu da Evlija ume i da se zanese i prenaglasi neke lepe odlike krajeva kojima putuje. Osobe koje prikazuje naj~e{}e su gotovo groteskno preterane, ali wegov putopis je uprkos tome dragocen zato {to nam otkriva bogatstvo gradskog `ivota.

Hegyi, Zimanyi, str. 155, sl. 162

105

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Sl. 48. Povorka pekara u Carigradu (1720)

Hegyi, Zimanyi, sl. 158

IV-10. Rezidencija vla{kog kneza Konstantina Mavrokordata, kako je prikazuje francuski putopisac Fla{a (polovina XVIII veka) Oti{ao sam u kne`ev letwikovac, koji, kao i wegova gradska palata, jo{ uvek svedo~i o tome {ta joj je zapravo glavna namena. To su nekada, naime, bili manastiri, koje su wegovi preci malo doterali. Ve}ina na{ih drugorazrednih rezidencija izgleda

106

daleko boqe, a nema nijedne u na{oj zemqi s name{tajem gorim od ovog ovde. Pratio sam reku Dambrovicu, koja te~e veoma brzo i nikad ne presu{uje. Na woj je mnogo vodenica. Wihov mehanizam ne odlikuje se ni~im posebnim. Pomiwem ih samo zato {to je gospodin Andronaki wih uzeo kao povod da mi, pokazav{i mi one kraj kapija palate, ka`e da su vrtovi u veoma lo{em stawu, da su svi arteski bunari presu{ili a da se niko ne usu|uje da ih popravi, iako bi knez platio {ta god da tra`e za to. Rekao sam mu da }u im dati nacrt za crpku koja ne samo {to }e pokrenuti arteske izvore nego }e i dovesti vodu u svaku prostoriju koju nazna~e […] Knez je, reklo bi se, bio veoma zadovoqan time i rekao mi da }e na}i nekoga da mu je {to pre ugradi […] Ve} i po samom izgledu wegove rezidencije mogao sam ste}i jasnu predstavu o wegovoj hrabrosti, ali sad sam imao prilike i da se divim wegovoj pameti i wegovoj ose}ajnosti: sve je govorilo da ovde `ivi ~ovek naklowen umetnosti i dobrog ukusa. Posedovao je bogatu i izvrsno odabranu zbirku kwiga; imao je i neke dragocene slike, nekoliko predivnih skulptura, raznovrsne naprave i nekoliko veoma neobi~nih strojeva koje su mu doneli iz Nema~ke i Engleske. Mislim da zaslu`uje da ga hvalim tako {to }u re}i da je bio mudar i da nije patio od predrasuda, da je bio sasvim nepristrasan. Govorio je sve evropske jezike i poznavao najva`nije pisce, koje je nastojao da prou~i {to boqe mo`e. Bio sam zapawen koliko je daleko odmakao u nauci.

C¤l¤ltori, IX, str. 256

? Za{to pisac u istom dahu kritikuje lo{u infrastrukturu i hvali osobine vla{kog kneza? Da li je Fla{a iznena|en prefiweno{}u svog doma}ina? Za{to? Dodatne informacije o Konstantinu Mavrokordatu mo`e{ na}i uz tekst II-2, i naro~ito u fusnoti br. 55.

OSMANSKO CARSTVO

IV-11. Poveqa bakalskog esnafa u Moskopoqu (1779) Prvo, gradi}emo qubav me|u sobom kao temeq s koga }emo mo}i da pobedimo sve neprijateqe; drugo, majstori }e u`ivati izuzetne po~asti, po{to se oni staraju o mla|ima, i svako ko se oglu{i o majstorova nare|ewa bi}e udaqen iz esnafa kao {tetan i {kodqiv; […] sedmo, brat prema kojem je neko nepravedan, kojeg neko vre|a ili nipoda{tava ne}e morati da tra`i osvetu drugde, ve} }e biti dovoqno da samo stane pred esnaf, a esnaf }e ve} odrediti pravi~nu kaznu; osmo, ako iko bude zate~en kako kune svoje stare{ine ili vre|a ~asne qude koji idu na tr`nicu, taj }e dobiti batine po tabanima na samoj tr`nici, i time biti nau~en poslu{nosti; deveto, kad majstor pozove, pot~iweni moraju odmah prekinuti {ta god da rade i krenuti za wim, a isto i kad nam brat umre, svi moramo po}i na sahranu; deseto, svaki ~lan koji bude uhva}en da se zbli`ava s Turcima, zarad usoqene ribe, pasuqa ili ma ~ega drugog, bi}e izba~en iz esnafa; jedanaesto, radwe su zatvorene nedeqom, ali dozvoqeno je stajati napoqu, pa ako neko do|e da potra`i ne{to, dozvoqeno je dati mu to; osim toga, oni koji imaju svoje radwe ne}e imati povoda da daju svoje stvari drugde […]

}e ga Mastrojirakis nau~iti zanatu i hraniti, odevati i obuvati. A posle te dve godine uze}e ga za pomo}nika, davati mu nadnicu i obezbediti mu alat. Ako Mastrojirakis vrati de~aka, plati}e trideset gro{a za svaku godinu, a ako de~ak ode pre isteka druge godine, on od Mastrojirakisa ne}e zahtevati ni{ta, ni mnogo ni malo, a Mastrojirakis od wega mo`e da zahteva da mu vrati ode}u koju mu je dao. Ovaj dokument sa~iwen je pred pouzdanim svedocima, 1. maja 1793. A ako neki drugi majstor prevu~e de~aka sebi, ima}e da plati Mastrojirakisu osamdeset gro{a. Papajanis, sin Kristofisov, svedok Jorgis Mikaros, svedok Papa-Joanis, sin Angelisov, svedok. Antoniadi, str. 176

? Kako ti izgleda ovaj ugovor? Da li je on po{ten u pogledu svih ugovornih strana? [ta misli{, da li je Stamatisa trebalo pitati {ta on misli o tome? Sl. 49. Osmanska deca na vrte{ci tokom proslave Bajrama

Bees, str. 527-528

? [ta su bili glavni ciqevi bakala?

Kako su mislili da ih ostvare? Da li su se qudi u Moskopoqu u tome razlikovali od drugih trgovaca po zapadnoj Evropi?

IV-12. [egrtski ugovor na ostrvu Skiros (1793) Ovim pismom se potvr|uje da se Konstantis Estratis sla`e s Mastrojirakisom da mu preda svog sinovca Stamatisa da radi kod wega dve godine bez nadoknade, a da

Hegyi, Zimanyi, str. 149, sl. 154

107

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

IV-13. Fetva Ebus-Suuda o zatvarawu kafexinica {irom Carstva (druga polovina XVI veka) Pitawe: Sultan, uto~i{te vere, u vi{e je prilika zabranio kafexinice. Ipak, nekoliko nitkova ne obazire se na to, ve} dr`i kafexinice i `ivi od wih. Kako bi privukli {to vi{e qudi, oni uzimaju golobrade pomo}nike i dr`e sredstva za zabavu, kao i igre, poput {aha i table. Svi lupe`i, nikogovi}i i besku}nici okupqaju se tu da pu{e opijum i ha{i{. Povrh svega, oni piju i kafu, a kad se omame, bave se igrama i la`nim naukama, i zanemaruju propisane molitve. Prema zakonu, {ta je zaslu`io sudija ~ija je du`nost da spre~i qude da prodaju i piju kafu, ali koji to ipak ne ~ini? Odgovor: One koji se bave ovim ogavnim delima treba u tome spre~iti i zastra{iti ih te{kim kaznama i dugom robijom. Sudije koje ih ne odvra}aju treba otpustiti.

Kad je u{la u jednu mehanu, Ali u woj Sewanin Ivane, S wime pije trideset Sewana. Ivan pije vino i popiva, Kuka majka Desan~i}a Luke, I uni{la u mehanu bilu I Ivanu bo`ju pomo} dala. „Bog pomogo, moja stara nane, Stara nane pobratima moga, Pobre moga Desan~i}a Luka!“ I nalio punu ~a{u vina Pa je pru`u Desan~i}a majki: „Na-de, stara, popij ~a{u vina!“ Mijatovi} 1974, str. 39-40

? Ako zna{ da su mehane uglavnom bi-

le mesta za mu{karce, {ta misli{, za{to su Sewani pili vino s majkom Luke Desan~i}a: zato {to je stara ili zato {to je majka wihovog druga? [ta misli{ o takvim kafanskim pesmama, kojima se veli~a odre|en na~in `ivota?

Imber, str. 93-94

Kafa je u Osmansko carstvo do{la iz isto~ne Afrike polovinom XVI veka. U XVI i XVII veku osmanske vlasti zabrawivale su kafu u nekoliko navrata, ali bez uspeha.

? Za{to Ebus-Suud `eli da zabrani

kafexinice? [ta su Ebus-Suudove `eqe a {ta stvarnost `ivota u velikom gradu?

IV-14. Kafanska pesma iz Sewa Sve u Sewu piva i popiva Doli~ majke Desan~i}a Luke; Ona tu`na po Sewu hodala, Od mehane do mehane hoda Sve mehane pune su Sewana.

108

IV-15. Evlija ^elebija o beogradskoj baklavi (1660) Ali vi{e od svega, u obe zemqe rumelijske i u arapskim i persijskim zemqama najpoznatija je beogradska baklava. Ona se pravi o raznim svetkovinama i carskim slavqima, i ume da bude velika kao to~ak od kola, a savijena je od hiqadu jufki, i od ~istog je belog bra{na s mladim maslom i bademima, a pe~e se u velikim pe}nicama. Toliko je velika da ne mo`e stati u obi~nu pe}nicu, i dovoqna je i za tri stotine qudi. Beogradska baklava ume da bude vrlo slatka, velika i krhka, ali ako bacite nov~i}, on }e utonuti u wu. Eto kako dobru baklavu prave tamo. A i zerde [poslastica od pirin~a] s bademom, cimetom, karanfilom i {afranom tako|e je ukusno, i ni{ta se ne mo`e meriti s wim. Evlija ^elebija, str. 199

OSMANSKO CARSTVO

Jesi li ikad probao/probala bakla-

? vu? Da li je ona poznata tamo gde ti `ivi{? Da li se razlikuje od baklave koju Evlija opisuje?

IV-16. Jelovnik [evkija mula Mustafe (Sarajevo, druga polovina XVIII veka) Ja siromah, pisar [evki mula Mustafa, imam i hatib Buzaxi haxi-Hasanove xamije, jedne no}i, nakon {to sam sa svojom porodicom ve~erao, po~eo sam misliti o tome {ta }u i da li }u imati ve~erati slijede}i dan. Nisam bio bogat ~ovjek, zimska se zaliha potro{ila, ja nisam imao novaca. U tom razmi{qawu, koje mi nije dalo da spavam, oslonio sam se na Boga koji me je kao i moju porodicu i do sada opskrbqivao. To se dogodilo na koncu erbeina [januara], kada je bio najkra}i dan i sunce se nalazilo u pre-

kretnici. I zaista, slijede}ih dana kad sam dolazio ku}i, imao sam za ve~eru: Prvu no} guzelmu pitu i tutma~, drugu no} mandru, tre}u no} vru}u halvu i proso s medom, ~etvrtu no} bulgur ~orbu i xiger }evab, petu no} {irden, sir i hqeb, {estu no} {irden, sir i hqeb, sedmu no} guzelma pitu, ~orbu i burek pitu, osmu no} }evab i kupusnu ~orbu, devetu no} tarhana ~orbu, desetu no} }evab s vru}im kukuruzom i jedanaestu no} }evab s jarinom ~orbom, i tako daqe. Be{eskija, str. 54

? Koja se osmanska jela jo{ uvek spre-

maju u tvojoj zemqi? Koje si ti jeo/jela u skorije vreme?

IVg. @ivot na granici IV-17. Francuski putopisac Nikola de Nikole opisuje osmanske ratnike, „delije“ Delije su pustolovi. Poput lake kowice, i oni tra`e pustolovine na najopasnijim mestima, kako bi mogli da poka`u svoju hrabrost i juna{tvo u ratnim pohodima. Zato se oni rado pridru`uju sultanovoj vojsci, i to ne tra`e}i plate (nekako sli~no akinxijama), s tim {to ve}inu wih hrani i o wima se stara pa{a, beglerbeg ili sanxakbeg, i svaki od wih ima u svojoj pratwi ~etu najhrabrijih i najodva`nijih. Oni `ive u oblastima Bosne i Srbije, koje se pa grani~e s Gr~kom na jednoj i Ugarskom i Austrijom na drugoj strani. Danas se oni zovu Srbi ili Hrvati, ali u stvari to su Iliri.72 […] Turci ih zovu delijama

[deli], {to zna~i ludo smeli qudi. Me|utim, oni sami sebe zovu zato~nicima, {to na wihovom jeziku zna~i izaziva~i. […] Prvog deliju video sam u Adrijanopoqu (Jedrenu). […] Evo kako je on izgledao. Dowi deo wegovog kaftana i wegove duge vre}aste pantalone, koje Turci zovu {alvare, bile su od medve|eg krzna. Na nogama je nosio cipele ili kratke ~izme od `utog safijana sa {iqatim vrhom i veoma visoke na peti, sa postavqenim |onom i dugom i {irokom mamuzom. Na glavi je imao kapu nalik onima koje nose poqski kowanici ili Gruzini, {to pada na jedno rame. Kapa je bila od {arene leopardove ko`e. Delija bi na predwi deo pri~vrstio veliko orlovo pero, ne bi li delovao zastra{uju}e. Druga dva pera pri~vrstio bi zlatnim kop~ama za {tit, koji nosi pos-

72

Iliri su naseqavali zapad Balkana u drevna vremena. U renesansnim zapisima qudi se ~esto nazivaju po starosedeocima wihovih krajeva.

109

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

trance, o boku. Za pojasom mu je sabqa i bode`, a u desnici topuz […] Nekoliko dana kasnije, kad je oti{ao iz Adrijanopoqa, […] video sam ga kako ja{e prelepog turskog ata, sveg pokrivenog ogromnim lavqim krznom […] Topuz je obesio o sedlo, a u desnici je dr`ao duga~ko kopqe […] Iz radoznalosti sam ga upitao preko tuma~a kom narodu pripada i koja mu je vera. On odgovori mudro, i re~e mi da je Srbin. […] A {to se vere ti~e, rekao je, samo se pretvara da je s Turcima, kako bi prou~io wihove obi~aje, jer po ro|ewu on

je hri{}anin, i po srcu i po svome izboru. A da bi me u to {to boqe uverio, odrecitovao mi je i na gr~kom i na slovenskom o~ena{ i vjeruju. Nicolay, str. 226-227

? Uporedi ovaj opis sa slikom, i

sa~ini spisak osobina jednog „delije“. Za{to se on borio u osmanskoj vojsci ako je hri{}anin? Da li se „delije“ mogu uporediti sa „psima rata“, kakvih ima u svim vremenima? Navedi neki primer za drugo vreme i drugo mesto.

IV-18. Institucija bratimqewa na bosanskoj granici (1660)

Sl. 50. Delija, osmanski ratnik (XVI vek)

Nicolay, str. 228

110

[…] Muslimanska vojska oti{la je prekju~e u „~ete i potjere“ i ugrabila mnogo ratnog plijena pod gradom Splitom. Me|utim, kad su se vra}ali, neprijateq im je napravio zasjedu, tu u planini Prologu i wegovom klancu. Oni su se sukobili... […] Kad su svi na{i kowanici i pje{aci, ska~u}i kao srne po strmenitom kr{u, stigli na boji{te i kad su nas ugledali nevjernici, odmah su na nas navalili kao ~opor sviwa. […] [Muslimanska je vojska ubedqivo pobijedila.] Bilo je posje~eno hiqadu i {ezdeset neprijateqskih glava, zarobqeno sedam stotina i ~etiri zarobqenika. […] S na{e je strane mu~eni~ki poginulo sedamdeset junaka... […] Jedan kraji{ki gazija [muslimanski borac], me|utim, bio je sakrio jednog kr{}ana haramiju [razbojnika] u ko`u. Kad su tog junaka i onoga nevjernika koga je on ~uvao prijavili pa{i, pa{a se rasrdio i naredio: „Odmah mi dovedite toga ~ovjeka i zarobqenika kojeg je sakrio.“ Kad su obojica do{li na strati{te i kad je pa{a naredio: „Odmah krvnika!“ ovaj se junak savio oko

OSMANSKO CARSTVO

vrata svoga zarobqenika, te zapoma`u}i i pla~u}i re~e: „Aman, veliki veziru, ja sam se s ovim zarobqenikom pobratio na boji{tu, mi smo jedan drugome dali vjeru. Ako wega pogubi{, on }e s mojom vjerom oti}i u raj i to }e za mene, jadnika, biti {teta; a ako ja umrem, pri meni }e ostati vjera ovog zarobqenika koga sam ja pobratio, pa }emo oba u pakao, te sam opet na gubitku.“ On se bio slo`io na svoga zarobqenika, i nije ustajao s wega. Kad je odva`ni pa{a upitao: „Hej, gazije, {ta je ovom ~ovjeku?“ Serhatske (serhat = granica) gazije mu odgovori{e: „Kad na{i junaci na ovoj krajini padnu u kr{}ansko ropstvo i tom prilikom jedu i piju za stolom, oni se pobrate s kr{}aninom i zakunu mu se na vjernost. Kr{}anin da vjeru muslimanu da }e ga u slu~aju potrebe izbaviti iz nevjerni~kog ropstva, a musliman, opet zada vjeru kr{}anu i rekne: 'Ako ti padne{ nama u ropstvo, i ja }u tebe izbaviti od Turaka.' I tako dadu jedan drugom ~vrstu vjeru rekav: 'Tvoja je vjera moja, a moja vjera je, opet, tvoja.' – 'Je li?' – 'Jest.' Zatim laznu me|usobno krvi. Tako se pobrati musliman s kr{}aninom. Eto u ovom slu~aju ovaj nevjernik je pobratim ovog gazije. On je nekada izbavio iz ropstva ovoga muslimana. Sada je, eto, taj nevjernik {to je u rukama ovih qudi postao su`aw. Ako ga wegov pobratim sakrije i ako se on spase, onda je on ispunio svoju zadanu rije~ i vjeru. Zatim bi od wega uzeo svoju vjeru, a wemu vratio wegovu vjeru. A ako sada ovaj kr{}anin bude ubijen, on ide u raj, a ovaj [musliman] ide u pakao s vjerom nevjernika. Premda ovo nema ni u muslimanskoj ni u kr{}anskoj svetoj kwizi, to je ipak ovakav obi~aj na ovoj krajini ~est.“ Kad su to sve kazali pa{i, on je rekao: „Osloba|am ih obojicu.“ Na to obojica nokat u ledinu i i{~ezo{e. Svi mi, me|utim, ostali smo zapaweni pred ovim razgovorom. Evlija ^elebija 1996, str. 145-148

? [ta misli{, da li je bratimqewe

mudar na~in da se pre`ivi u pograni~noj oblasti, ili je to samo trik da bi se neko pribli`io svom neprijatequ? IV-19. Osmanlije tra`e lekara iz Dubrovnika (1684)

Lijepi pozdravi, ~asna hvala i plemenita dika na{im dostojnim i hrabrim prijateqima, knezu i ostaloj dubrova~koj vlasteli od mene, kapetana Gabele i Neretve i ostalih aga gabelskih. Razbolio nam se stari Abazaga [agravi}, ima vjetrove i oti~e doqe ispod pojasa. Ovdje nema me{tra koji bi se domislio o kojoj se bolesti radi i koji bi ga mogao lije~iti, zato pi{emo vama i molimo va{u milost da nam iz Stona po{aqete doktora Nikolu Boqahni}a. Miovi}-Peri}, str. 285

? Kako `ivot u pograni~noj zoni za-

magquje verske i politi~ke razlike? Da li je lekar iz Dubrovnika trebalo da ode i izle~i osmanskog agu? IV-20. Pismo [imuna Kozi~i}a Bewe, modru{kog biskupa, papi Lavu H (1516) „Ali ako ne marite za na{e jadikovke i ne slu{ate na{e molbe, neka tvoja Svetost zna da nas odasvuda pritje{wuju sve mogu}e nevoqe. […] Na{i su, naime, qudi prisiqeni da s Turcima sklope kakav savez ili mir i da im pla}aju danak. […] ^uo si dakle, prebla`eni O~e, kakve su na{e nevoqe i patwe. ^uj isto tako i ispriku za slu~aj krajwe nu`de. Ti pak, svemogu}i Bo`e, nedjeqivo Trojstvo, sveta vjero, kojoj smo do sada u najte`im progonima i tjeskobama sa~uvali nedirnutu i neokaqanu vjernost, pogledaj na na{u pravednu stvar, primi na{e molbe! Tebi je naime otvoreno svako srce i nisu ti skriveni ni~iji tajni prohtjevi. Vidio si, Gospode, jad tvog naroda i ti zna{ da se ne mo111

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

`emo vi{e odr`ati pred licem neprijateqa. Naposqetku bez ikakva osje}aja krivwe otvoreno }u re}i jo{ i ovo: bojim se, sveti O~e, da oni na{i siroma{ni zemqaci zbog oskudice, neima{tine i o~aja ne budu prisiqeni da ratuju zajedno s Turcima i da pqa~kaju ostale kr{}ane.“

se u Boga da }e nam stvar uspjeti; samo ako odmah udarimo neprijateqe po glavi, ako ne dopustimo plundra{ima [nem. Plunderhosen = {iroke pantalone] da do|u k sebi. Ako me glavar bude htio poslu{ati […], bit }e dobro, i ja }u na sebe preuzeti sav teret, jer ja znam kako treba s Nijemcima postupati.

Gliga, str. 84-85

Mijatovi} 1999, str. 90

? Koja je najve}a opasnost koju pomiwe

biskup iz Modru{a? [ta preovladava u wegovom pismu - briga za spas wegovih zemqaka ili opasnost po hri{}ane izvan Hrvatske? IV-21. Pismo Frawe Krste Frankopana Gasparu ^olni}u (1670) Lijep pozdrav, moj kapetanu knezu ^olni}u! Hvala gospodinu Bogu, da su na{i qudi stigli i da su dobro opremqeni. Dobio sam pismo od glavara [Zrinski] da se uputim tamo i da pripremim ustanak, zato }u raditi na tome dawu i no}u, kako bi ustanak {to prije po~eo. Moji qudi i ja smo spremni i jedva ~ekam da se na{e kape izmije{aju s ~almama, a tako mi Boga, da }e krilaki [austrijska vojni~ka kapa] poletjeti zrakom. […] Ovoga puta }emo odlu~iti i kako i kada imamo udariti; i ako bude potrebno, sam }u posjetiti bosanskog pa{u kako bismo utvrdili stvar i dogovorili po~etak akcije. Uzdajem

IV-22. Pesma o Hrvatima koji haraju po Kladu{i Progovara Sewanin Tadija: „Od koliko golemih junaka Nij' ostalo pedeset drugova Hajmo, bra}o, pod Kladu{u ravnu Oru{ovu kulu porobiti Neka vide jawi~ari Turci Eh kakvi su kotarski serdari!“ [to reko{e, porekli se nisu, Pa odo{e pod Kladu{u ravnu Sve do kule Oru{ kapetana. Robe, nose po bijeloj kuli 112

Ovo pismo vezano je za takozvanu zaveru Zrinskih. Petar Zrinski i Frawo Krsto Frankopan bili su ugledni hrvatski plemi}i koji su {ezdesetih godina XVII veka bili na kqu~nim polo`ajima u Hrvatskoj pod habzbur{kom vla{}u. Iako su se ranije hrabro borili protiv Osmanlija, bili su nezadovoqni namerama Habzburgovaca da u~vrste svoju apsolutisti~ku vlast na ra~un privilegovanih stale`a, pa su skovali plan da se uz pomo} Francuza ili Osmanlija oslobode habzbur{ke vlasti. Pogubqeni kao zaverenici 1671, Zrinski i Frankopan kasnije su slavqeni kao prvi borci za hrvatsku i/ili ma|arsku nezavisnost.

? Kako ti izgleda Frankopanova poli-

tika naro~ito ako ima{ u vidu da je on, samo nekoliko godina pre no {to je napisao ovo pismo ^olni}u, napisao pesmu sa slede}im stihovima: „ Nu, bratja qublena, na noge, na noge / turskom misecu da tla~imo roge / za veru kr{}ansku, vite{tva zlamewe / svitu na hasan, a nam na po{tewe / naj nam ne budi premilo `ivqewe!“.

I Turkiwu mladu izvodi{e Po Kladu{i zulum po~ini{e. Gone oni debele volove Odagna{e momke i divojke... Dosta turskih kowa odvedo{e I odo{e na Ravne Kotare. Pir ~ini{e za misec danaka, A kako su zadobili blaga, Mogli jesu i godinu dana. Mijatovi} 1999, str. 102

? Uporedi ovaj opis s opisom Osmanlija koje haraju po Sloveniji (tekst I-10).

OSMANSKO CARSTVO

IV-23. Marko Kraqevi} pije vino uz ramazan Car Sulejman jasak u~inio: Da s' ne pije uz ramazan vino, Da s' ne nose zelene dolame, Da s' ne pa{u sabqe okovane, Da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko pa{e sabqu okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino; Jo{ nagoni oxe i axije Da i oni s wime piju vino. […] Kad je care razumeo re~i, On po{iqe svoja dva ~au{a: „Otidite, dva ~au{a mlada, Pak ka`ite Kraqevi}u Marku Da ga care na divan zaziva.“ […] Besedi mu care Sulemane: „Moj posinko, Kraqevi}u Marko, Ta ja jesam jasak u~inio: […] Dobri qudi o zlu govori{e, Na jadnoga Marka potvori{e.“ […] Al' besedi Kraqevi}u Marko: „Poo~ime, care Sulemane, Ako pijem uz ramazan vino, Ako pijem, vera mi donosi; Ak' nagonim oxe i axije Ne mo`e mi ta obraz podneti Da ja pijem, oni da gledaju,

Nek ne idu meni u meanu. Ako l' pa{em sabqu okovanu, Ja sam sabqu za blago kupio; Ako igram kolom uz kadune, Ja se, care, nisam o`enio, I ti s', care, bio neo`ewen; Ako l' kalpak na o~i nami~em, ^elo gori, s carem se govori; [to buzdovan uza se privla~im, I {to sabqu na krilo nami~em, Ja se bojim da ne bude kavge, Ako bi se zametnula kavga, Te{ko onom tko j' najbli`e Marka!“ The Serbian, str. 209-215

Za{to je sultan zabranio da se pije? Da li su tu verski razlozi bitniji, ili to vlasti poku{avaju da zauzdaju neposlu{ne pojedince? Kako se junak iz ove pesme ophodi sa sultanom? [ta nam to kazuje o legitimnosti sultanove vlasti?

?

IV-24. Uticaj hri{}ana na Albance muslimanske vere (oko 1800) Wegovi hri{}anski susedi uti~u na Albance muslimanske vere. On pije vino i naro~ito voli pivo (kasnije sam uspeo da dobijem jednu bocu u Minhenu), i kune se u Bogorodicu. Fraser, str. 258

Kako su hri{}ani i muslimani uti-

? cali jedni na druge? Navedi i druge primere me|usobnog uticaja.

IVd. @ivot `ene IV-25. „Carsko“ ven~awe u XV veku Zbog toga gazi sultan Murat73 skupi vojsku, s kojom je imao nameru da zauzme celu des73 74

potovu zemqu [Las-vilajet]. To ~uje Vlkoglija [despot \ura| Brankovi}].74 Ponovo posla poslanike. Posla ih s nebrojenim darovima i jo{ poru~i: „Sprema [~eiz] moje

Murat II (1421–1451). Uporedi ovaj tekst sa tekstom I-8, a naro~ito vidi napomenu br. 19.

113

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

k}eri gotova je. Po{qite ~oveka, uzmite svoju robiwu.“ Pa{e reko{e sultanu: „Treba uzeti.“ A car na to re~e: „Spremite {to treba.“ Iz Skopqa posla{e gospo|u Ishak begovu. […] Odo{e pravo u Smederevo. Kad su bili jo{ nekoliko kanaka pred Smederevom, Vlk-ogli im u susret posla gospo|e |aurske vlastele i priredi im neobi~an do~ek. Uz veliko po{tovawe doprati{e ih u Smederevo. […] Popisa{e devoja~ku pr}iju. Taj spisak predado{e Uzbek-agi. Ka`u da je Vlk-ogli tom prilikom izjavio: „Ja miraz nisam dao svojoj k}eri, caru sam dao. Ako miluje, neka ga da ovoj svojoj robiwi; ako ne, mo`e ga dati i drugoj svojoj robiwi.“ Kratko re~eno, devojku odvedo{e u Jedrene. Car joj nije pravio svadbu vele}i: „[ta }e svadba za k}er jednog neverni~kog spahije.“ Elezovi}, str. 18

? Kakvu su svrhu imali dinasti~ki brakovi? Kakav je izbor knegiwica uop{te imala u ovoj prilici? Da li su `ene ovde iskori{}ene? Kako osmanski hroni~ar vidi Muratovu `enidbu Marom? Na kakav nam to odnos prema `enama ukazuje? IV-26. @ene u Albaniji (oko 1810) Nemam neku naro~itu `equ da govorim o moralu Albanaca. Oni svoje `ene, koje su gotovo sve potpuno neobrazovane i ne govore nijedan jezik osim svog materweg, tretiraju jednako kao i stoku, pa ih tako nekako i koriste (mada kao stoku od boqe sorte), i koriste ih za te`ak rad, a neretko i ka`wavaju batinama. Zaista, oni prema svojim `enama gaje prezir, mo`da i mr`wu, a ~ak ni u povremenim izrazima naklonosti nema ni~eg {to bi i izdaleka podse}alo na ono {to mi nazivamo ne`no{}u. A ipak, svaki od wih se `eni ako samo mo`e, jer to je znak blagostawa, a i zato {to `eli da ima roba u ku}i. Osim toga, kao i u drugim 114

delovima zemqe, `ene nisu ba{ tako brojne kao mu{karci, pa mlada svom budu}em mu`u ~esto uop{te i ne donosi miraz, nego ga on daje woj, i mora da prikupi oko hiqadu gro{a [pjastera] pre nego {to sme i da pomisli na `enidbu. Broughton, str. 136

? Za{to su `ene koje se pomiwu u ovom tekstu u tako lo{em polo`aju? [ta autor teksta misli o tome? [ta misli{, kako on zami{qa normalan brak?

IV-27. Solidarnost me|u hri{}ankama: mu~eni{tvo sv. Filoteje (1589) U ta vremena […], robiwice u Atini dolazile su iz raznih krajeva. Nema re~i koje mogu opisati dragu pokojnu Filoteju i svu wenu blagost i milosr|e, kao ni isku{ewa i opasnosti kojima se izlagala ne bi li spasla i izle~ila ove robiwice. […] ^etiri robiwice ~ule su za ovu sveticu, pa kad im se ukazala prilika, one uteko{e od svojih gospodara, koji su ih prisiqavali da pre|u u drugu veru, i po|o{e da je potra`e. A ona ih do~eka, sa svom svojom bri`no{}u i qubazno{}u, i podu~i ih kako da smognu hrabrosti da se suo~e s opasnostima, ali i kako da ne jadikuju nad svojim ropstvom, i dugo je poku{avala da ih vrati domu. A gospodari tih `ena, ~uv{i {ta se doga|a, do|o{e kod Filoteje, silom je odvedo{e od ku}e i dovedo{e pred muslimanskog namesnika, koji je baci u tamnicu. Ova izuzetna `ena, koja je u tom ~asu bila dostojna i svakog `aqewa, pre je bila spremna da se `rtvuje nego da oda one `ene koje su joj se obratile za pomo}; `elela je da poka`e glas jevan|eqa u stvarnosti. Synaxaristis, str. 325-326

Filoteja je umrla 19. februara od rana. Progla{ena je sveticom i postala je jedna od duhovnih za{titnica Atine.

OSMANSKO CARSTVO

? Koji su bili Filotejini motivi? Da

Sl. 51. Ugledna Atiwanka (1648)

li je weno delo bilo zlo~in prema osmanskom zakonu?

IV-28. Statut `enskog sapunxijskog esnafa u Triki, u Tesaliji (1738) @ene iz sapunxijskog esnafa Stamula, Vasilika, Margarona, Arhonta, Veneta, Angela, Pagona, Trijantafilija, Haida i Ekaterina, do|o{e pred mene, poniznog predstojnika, i pred ~asne sve{tenike i velikodostojnike na{e mitropolije u Triki i saop{ti{e nam da prema starom obi~aju mu{karcu nema mesta u ovom esnafu ili u ovom poslu uop{te. Zato one jednodu{no mole da se ovaj wihov dogovor odobri i da se unese u zakonik; a ukoliko neka od wih u budu}nosti po`eli da uvede u esnaf }erku ili snahu kako bi i ona pravila sapun, plati}e esnafu pet gro{a, kao {to pla}aju i drugi esnafi. Ako neka od `ena umre, niko ne}e mo}i da preuzme alat za ovaj posao, jer wime mogu da raspola`u jedino `ene iz esnafa, a ukoliko neko sa strane poku{a da se bavi ovim poslom bez dozvole ovih `ena, ako pogazi ovaj dogovor i crkveni ukaz, toga }e mo}i da kazne i crkva i turske vlasti, i mora}e da plati deset gro{a esnafu i petnaest crkvi. Ovaj esnaf osnivamo kao esnaf u kom nema mu{karaca, i on }e biti pod starateqstvom i pa`wom sve{tenika i crkvenih velikodostojnika. Dokument sa~inio i potvrdio ja, ponizni, a svedo~ili ~asni sve{tenici i crkveni velikodostojnici na{e mitropolije u Triki i uneli u sveti zakonik godine 1738, dana 27. jula. Giannoulis, str. 45

? Kako su `ene iz Trike {titile svoje interese?

75

Asdrachas, sl. 71

IV-29. Razvod u jednom selu kod Sofije (1550) Ovim se u kadijski zapisnik unosi da je nemusliman Pejo, sin Radulov, nastawen u selu Birimir~e, nedaleko od Sofije, iza{ao pred {erijatski sud u prisustvu svoje `ene Stojane, }erke Nikoline, i svojom voqom dao slede}u izjavu: „Dao sam razvod pomenutoj Stojani, prema na{em la`nom obi~aju;75 od danas ona je razvedena.“ Potom je sa~inio ovu izjavu, koju je potvrdila i pomenuta optu`ena Stojana, i ona je uneta i po wenoj `eqi.

Ovde to zna~i prema hri{}anskom zakonu.

115

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

[…] Svedoci: Hajdar-beg; haxija Ali, sin Sulejmana, sudskog glasnika; Seid Hasum, sin Seida Mehmeda, upravnika vakufa; tuma~ Sinan, sin Abdulahov, itd.

Sl. 53. Turkiwa u ode}i za izlazak, francuski crte` (oko 1630)

Turski izvori, 2, str. 104

Ovaj je slu~aj specifi~an utoliko {to je razvod legalizovao (muslimanski) kadijski sud. U ve}ini slu~ajeva razvod je me|u hri{}anima mogao da se obavi samo pred hri{}anskim verskim sudom.

? [ta misli{, za{to su Pejo i Stojana hteli da wihov razvod priznaju i kadijski i hri{}anski sud?

Sl. 52. Turkiwa s decom (1568)

Hegyi, Zimanyi, str. 149, sl. 149

IV-30. Kadija bele`i slu~aj Kipranke koja se razvodi tako {to prima islam (1609) Husna, k}er Muratova, jermenska `ena, re~e pred svojim mu`em Mergerijem, sinom Kulukovim, Jermeninom: On je stalno grub prema meni. Ja ga ne `elim. On to pori~e. Potom Husna primi po~ast islama. Po{to uze ime Aj{a, wen mu` bi pozvan da i on primi islam, ali on ne htede, pa se zato nala`e Aj{in razvod. Jennings 1993, str. 141

? [ta misli{, da li je Husna pre{la

Nicolay, str. 142

116

u islam iz iskrenog ube|ewa ili joj je to samo bio na~in da pobegne od okrutnog mu`a?

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 54. Devojka iz brdskih krajeva na severu Albanije (po~etak XIX veka)

? Da li je razvod braka kod muslimana lak{i nego kod hri{}ana?

IV-32. Jani~ar ~ini prequbu s muslimankom u Carigradu (1591)

? Pogledaj dobro kako je devojka ode-

vena. Prime}uje{ li neke specifi~ne osmanske elemente? Prona|i slike `ena iz drugih delova Evrope u tom istom periodu i uporedi wihovu no{wu.

IV-31. Kadija bele`i slu~aj muslimana koji se razvodi od hri{}anke (1610) Jusuf, sin Mehmeda iz Levko{e, re~e pred svojom `enom Merjemom, k}erkom Ilije zimije (nemuslimana): Moja `ena Merjem je nevernica [kafire]. Kad sam je pozvao u islam, ona nije htela, pa sam joj tri puta rekao da se razvodim. Tako sam ja sad razveden. I ona je razvedena. Jennings 1993, str. 141

Prema muslimanskom zakonu, musliman mo`e da se o`eni nemuslimankom, a ona mo`e da zadr`i svoju veru. U ovom slu~aju, Jusuf drugu veru koristi samo kako dodatni razlog kojim opravdava razvod. Obrati pa`wu na to kako je procedura razvoda jednostavna.

Prosto ne mogu a da ne ispri~am pri~u jedne Turkiwe koja je odr`avala vezu s na{im jani~arem Mustafom. Bila je mlada i imala veoma lepo lice. Mustafa je jedno popodne pozva da se zabave, a ja mu ostavih slatki{a i najboqeg vina. Bilo je to, rekao bih, veoma dobro vino, vino iz ^e{ke. Gospo|a je imala veoma starog mu`a, koji nije imao poverewa u wu. Ne znaju}i kako bi druga~ije do{la na dogovoreno mesto, i u dogovoreno vreme, pred sam smiraj (na{ je narednik uglavnom i{ao na molitvu u to vreme), ona re~e svom mu`u da ide u kupatilo. Povede sa sobom i dve slu{kiwe da joj, kao i obi~no, nose ode}u u velikim bakarnim koritima pokrivenim }ilimima; hodale su tik za wom i pro{le ispred na{e zgrade. Javno kupatilo u koje je krenula ova lepotica nije bilo daleko odatle, sagradila ga je Ruka, `ena turskog sultana, i mu{karci u wega nisu imali pristupa pod pretwom smrti. Prolaze}i pored na{e zgrade, gospo|a dade jani~aru znak da }e do}i na sastanak. A nepoverqivi mu` hodao je malo iza we, i kad je ona u{la u kupatilo, on stade preko puta ulaza da je ~eka. Ali ko jo{ mo`e dosko~iti `enskom lukavstvu? Pored na{e ku}e pro{la je u zelenoj odori, ali u kupatilu se presvukla u ode}u koju je ponela sobom, ostavila slu{kiwe tamo, iza{la u crvenoj odori i srela se s na{im jani~arem. On ju je lepo do~ekao i pozdravio u svom stanu, izvrsno je zabavio, a posle ve~ere pustio je da iza|e na stra`wa vrata. Ona po drugi put ode u kupatilo, okupa se i vrati se ku}i s mu`em. Prosto ne mogu da se nadivim lukavo sti ove `ene, a jani~ar i ja smo se ~esto prise}ali ove dogodov{tine i smejali se. Mitrovitz, str. 107-108

117

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Venceslav Bratislav fon Mitrovic pratio je austrijskog poslanika u Carigrad 1591. godine, i va`i za istan~anog posmatra~a osmanskog dru{tva.

?

Kakav stav ovaj pisac ima prema prequbi?

IV-33. Ledi Meri Vortli Montegju o osmanskim `enama (1717) Nikad u `ivotu nisam videla toliko lepe kose. Na jednoj sam dami izbrojala ~ak stotinu i deset pletenica, sve prirodnih. A treba re}i i da je ovde lepota ~e{}a nego kod nas. Prosto je ~udo videti mladu `enu a da nije lepa. One po prirodi imaju najlep{i ten na svetu i gotovo sve imaju krupne crne o~i. Uveravam vas najiskrenije da se engleski dvor, iako verujem da je najotmeniji me|u svim hri{}anskim dvorovima, ne mo`e podi~iti tolikim lepoticama koliko ih ima ovde pod na{om za{titom. One uglavnom doteruju obrve, a i Grkiwe i Turkiwe imaju obi~aj da o~i uokvire crnom tinkturom od koje o~i, iz daqine ili pri svetlosti sve}a, izgledaju jo{ tamnije. Pretpostavqam da bi mnoge na{e dame bile presre}ne da saznaju tajnu ovoga. […] [to se wihovog morala ti~e ili dobrog vladawa, tu moram, kao i Arlekino, da ka`em da je ono isto kao i kod vas, i da Turkiwe ne gre{e ni{ta mawe nego hri{}anke. Sad po{to sam malo upoznala wihove obi~aje, ne mogu a da se ne divim ili uzornoj diskretnosti ili izrazitoj nedotupavnosti onih koji su o wima izve{tavali. Ta lako je videti da one imaju ve}u slobodu od nas; nijedna `ena, bez obzira na polo`aj, ne sme da ide ulicom bez dva vela, od kojih joj jedan pokriva celo lice, osim o~iju, a drugi joj od glave pada niz le|a, pa im je tako ~itavo obli~je pokriveno ne~im {to se zove ferexa, i nijedna se `ena ne pojavquje bez we. […] Zimi ferexa je od sukna, leti od neke lak{e tkanine ili od 118

svile. Mo`ete ve} misliti koliko wih to dobro skriva: ne mo`ete razlikovati veliku gospo|u od wene robiwe, a ~ak ni najqubomorniji mu` ne mo`e nikako prepoznati svoju `enu kad je sretne, a nijedan mu{karac ne sme da dodirne `enu na ulici ili da je prati. Ova neprestana maskarada daje im svu slobodu da se odaju svojim sklonostima, i to bez opasnosti da }e biti otkrivene. […] A nemaju ~ega da se pla{e ni od mu`evqeve zlovoqe, jer one `ene koje su bogate zadr`avaju sav svoj novac u svojim rukama, i nose ga sobom i posle razvoda, uz ono {to je mu` jo{ du`an da im doda na to. […] Istina, prema wihovom zakonu mu{karac mo`e da uzme ~etiri `ene, ali nema primera da je neki vrli mu{karac iskoristio tu slobodu, ili da `ena plemenitog porekla to trpi. Ako se mu` poka`e nepouzdan, a to se de{ava, on sebi dr`i nalo`nicu u odvojenoj ku}i i pose}uje je {to diskretnije mo`e, upravo kao i kod vas. I tako vidi{, draga sestro, da se obi~aji me|u qudima ne razlikuju ba{ onoliko koliko nam to sugeri{u na{i putopisci. Montagu, str. 70-72

Ledi Montegju bila je `ena britanskog poslanika u Osmanskom carstvu. Wena pisma ne svedo~e samo o kwi`evnom daru ve} i o wenoj o{troumnosti i dobrom poznavawu osmanskog dru{tva.

? Kad uzme{ u obzir pri~u koju je pre-

neo Fon Mitrovic (tekst IV-32), {ta misli{, da li je ledi Montegju u pravu kad ka`e da muslimanke zahvaquju}i ode}i lak{e mogu da po~ine prequbu? Za{to ledi Montegju tvrdi da su osmanske `ene u boqem polo`aju od Britanki? Da li `eli da provocira ili mo`da ima i jake argumente? Koje su razlike postojale u polo`aju `ena u Osmanskom carstvu? [ta je glavni razlog tim razlikama: vera, dru{tveni polo`aj ili li~ni stav?

PETO POGLAVQE Faktori krize

Mnogi se istori~ari sla`u s tim da je krajem XVI veka Osmansko carstvo po~elo da slabi i da je wegovo opadawe potrajalo ~itava tri veka, sve do kona~nog raspada po~etkom XX. Drugi pak tvrde da je proces slabqewa po~eo 1683. godine, s neuspe{nom opsadom Be~a, posle koje je Osmansko carstvo po~elo da gubi ratove i teritorije u Evropi, ili po~etkom XIX veka, kada je Osmansko carstvo ekonomski i politi~ki po~elo da se ukqu~uje u svetski poredak kojim je dominirao Zapad. No, pitawe slabqewa Osmanskog carstva, iako su se wime uglavnom bavili istoriografi u XX veku, nije ba{ tako novo. Ono se, naime, mo`e sresti i u spisima iz XVI i XVII veka, kad su osmanski u~ewaci tvrdili da vi{e nema „dobrog starog poretka“ iz „zlatnog doba“ Sulejmana I (1520–1566) i da se sad {ire nered i korupcija. Istori~ari su ovo mi{qewe uspeli da opovrgnu i da ga prika`u kao ideolo{ko sredstvo kojim su osmanske elite `elele da o~uvaju svoj polo`aj. Osim toga, novije studije pokazale su da je Osmansko carstvo uspelo da prevazi|e krizu s kraja XVI i po~etka XVII veka tako {to se okrenulo modernizaciji, ja~awu nov~ane razmene i birokratizaciji dr`ave – a ne{to sli~no se na po~etku novog veka zapravo de{avalo i u ve}ini velikih evropskih i azijskih monarhija. To bi onda zna~ilo da XVII i XVIII vek nisu bili period kontinuiranog opadawa nego period slo`ene modernizacije, a u mnogo ~emu ~ak i period ja~awa i razvoja. To ne zna~i da u ovom dobu nisu postojali ba{ nikakvi elementi krize. Qudi koji su `iveli u Osmanskom carstvu bili su, ba{ kao i svi drugi na po~etku novog veka, ma gde `iveli, izlo`eni raznim ograni~ewima i pritiscima. Pre svega, i sam fizi~ki opstanak ~esto je bio ugro`en: letinu su mogle uni{titi razne prirodne katastrofe, vatra je mogla satreti i nagomilano bogatstvo i elementarna sredstva za `ivot, qude su kosile nepoznate bolesti koje oni nisu umeli da izle~e. Nameti su za mnoga doma}instva bili ogromno optere}ewe. Ratovi su bivali sve skupqi i slabili su osmansku dr`avnu kasu. Kako bi pove}avale svoje prihode, osmanske vlasti bi ili pove}ale poreze ili bi vr{ile devalvaciju, ali od toga se dr`avni buxet nije mogao oporaviti. Prodaja polo`aja ili otvoreno davawe mita bili su na~ini da se privatni kapital ubaci u dr`avne tokove novca, ali time su se stvarale i paralelne mre`e vlasti i uticaja, zahvaquju}i kojima su male grupa dr`avnih slu`benika i posrednika mogle da uzimaju za sebe novac, bio on dr`avni ili novac poreskih obveznika. U ovom poglavqu `eleli smo da poka`emo i kako su pojedine krize nastajale i kako su vlasti poku{avale da ih re{e. Povratak na dobri stari poredak bio je jedna mogu}nost, izlazak iz osmanskog sistema druga. Tekstovi koje navodimo ovde pokazuju nam na kakve su se na~ine qudi dovijali u kriznoj situaciji, ali i kako su dalekose`ne posledice te krize imale.

Va. „Prirodne“ nepogode V-1. Glad u Carigradu (1758) Te godine qudi su se slili u Carigrad po{to je u ve}ini krajeva vladala glad. Tako glad nastade i u glavnom gradu, gde je

hleba bivalo sve mawe. Po nekoliko stotina qudi stalno je opsedalo vrata svake pekare. Uzimali bi i napola pe~ene vekne. Starci, `ene i mu{karci [raiyye] gladovali su. […] Zato su qudi po~eli da kupuju 119

FAKTORI KRIZE

pirina~ u velikim koli~inama. Tako je onda i pirin~a po~elo da biva sve mawe. Kako se bli`io post, pa da muslimani ne bi trpeli oskudicu, u mesecu {abanu izdata je zapovest po kojoj svakom sleduju dve oke76 pirin~a. Me|utim, posledweg dana meseca {abana nekoliko stotina zlih `ena nagrnulo je na magacin jednog zimije77, trgovca pirin~em. Jedna od wih isuka velik no` i nasrnu wime na zimiju. Zimija ute~e, a one razvuko{e pirina~. ^uv{i za ovaj ispad, jani~arski aga Nalband Mehmed-pa{a ode u taj kraj da spre~i pqa~ku, ali ne samo {to nije uspeo u tome nego ga je ruqa jo{ i ispsovala i naru`ila. Zato on posla velikom veziru svog glasnika Kuzuxu Mehmed-agu. Pomenuti Kuzuxu Mehmed pri~a: „Kad sam stigao do wega i ispri~ao mu sve, on je upravo slu{ao neke svira~e. Nije dao da ga ometam. Jednostavno mi je rekao da zamenika jani~arskog age odvedem na doti~no mesto. Tako sam i u~inio. A `ene ga spazi{e pa se razbe`a{e.“ Posle ovog skandala, zapovednik jani~ara smewen je, a wegov zamenik […] bi postavqen na wegovo mesto. Zahvaquju}i jakim vetrovima, dva dana kasnije pristigo{e i brodovi s pirin~em, pa se pirina~ svuda mogao kupiti. «emdanizâde, str. 16-1

Snabdevawe velikog grada kakav je Carigrad zavisilo je od letine u raznim pokrajinama. Koliko god da su se vlasti trudile, nesta{ice i nastupi panike bili su neizbe`ni, dolazilo je do poskupqewa i do nemira me|u stanovni{tvom, {to je moglo biti i politi~ki opasno. Po~etkom novog veka pobune gladnih, koje su neretko predvodile `ene, bile su ~este, i to ne samo u Osmanskom carstvu nego i u zapadnoj Evropi.

? Opi{i ekonomske i psiholo{ke me-

hanizme kojima su qudi u Carigradu poku{avali da iza|u na kraj u vremenima nesta{ica. Za{to su `ene bile glavni akteri u pobunama gladnih? Da li bi svetina upala da opqa~ka magacin bogatog muslimanskog trgovca pirin~em? I da li bi vlasti tada reagovale o{trije? V-2. Zemqotres u Carigradu (1766) […] Tre}eg dana, a to je bio 12. zulhixe i 14. maj, ~etvrtak, […] pola sata po svitawu iznenada je do{lo do velikog zemqotresa. Bio je toliko sna`an da je qude odmah napustila svaka nada da }e ostati u `ivotu, pa su ostali gde su se zatekli. Sve zgrade, svi qudi i `ivotiwe, sve je stradalo. Oni koji su pre`iveli pokajali su se za svoje grehe i u~vrstili u veri. Posle devet minuta, zemqa se umirila. Carigrad je bio sav u prahu i dimu. Kad se dim razi{ao, pokazalo se da je Osvaja~eva xamija sru{ena do temeqa. Bajazitova i Mihrimahova xamija bile su te{ko o{te}ene. Te{ko su o{te}eni i poslasti~arnica, prostor za molitvu [Dua Meydani] na pokrivenom bazaru, kao i tr`nica {e{irxija i bezistan. Stari saraj, gradske zidine, [tvr|ava sa] Sedam kula, Vezirov han, tr`nica robqa, i druga zdawa od cigle i kamena i xamije i neke ku}e od drveta tako|e su stradale. Propale su i neke zgrade u ~etvrtima Galata i Uskudar. ^ak se i za neke gra|evine za koje se isprva mislilo da su kolikotoliko dobro pro{le kasnije pokazalo da su stradale. Na Novom saraju su tako|e o{te}eni temeqi i zidovi. Smrtno je stradalo ~etiri hiqade qudi. A kako Carigrad ima oblik trougla, zemqotresa i po`ara ovde nikad ne}e mawkati. «emdanizâde, str. 85-86

76 77

120

Osmanska mera za te`inu - 1,283 kg. Nemusliman.

OSMANSKO CARSTVO

? Za{to su xamije u Carigradu stradale vi{e nego druge zgrade?

V-3. Kuga u Bukure{tu (1813) A meseca oktobra smrt stade da uzima danak u razmerama kakve nikad dotad nigde nisu vi|ene. ^inilo se da }e se grad rasprsnuti, i qudi su be`ali kud su ih god noge nosile. I ~itav grad bio je pust. Ali, {ta se moglo i videti? Kud god da se okrenete, ~uli biste: „Sklawaj se, be`' u stranu, evo grobara s mrtvima“, wih osmoro, ako ne i desetoro, jedan na drugom, a prati ih povorka u traqama i uplakana deca. I nosili bi ih tako kroz ~itavu tu sirotiwsku ~etvrt, sve dok vi{e uop{te ne bi bili kadri da im pomognu, i onda bi ih ostavili na ulici sve dok grobari ne do|u da ih pokupe mrtva~kim kolima. A {to se nas `ivih ti~e, i mi sebe smatramo ve} mrtvima i hodamo lelujaju}i se. Oni su onda po~eli da sahrawuju jedni druge po ba{tama dok se i one nisu napunile. Tamo gde je kuga u{la, pre`iveo je samo jedan ili dvoje od desetoro. A ponegde nijedan. A bilo ih je i koji su pre`iveli bolest. Sve{tenici su umirali po crkvama. Neki su i pobegli. Crkve su ostajale prazne, bez

ikoga da dr`i bogoslu`ewe, ~oveku se srce cepalo kad ih gleda takve. Sirotiwske ~etvrti su se praznile. A smrt je bila u`asavaju}e prisutna svuda, od avgusta do januara. A onda je u januaru usporila, ali nisu joj umakle ni velike ku}e, osim mo`da nekih va`nih bojara koji su se zakqu~ali u svoja dvori{ta i koje je ~uvala vojska. A ovde u Bukure{tu, kako bih rekao, ovde je bilo qudi da sahrane mrtve, mada su ponekad psi raznosili kosti po ba{tama, gde ih iz straha nisu ukopavali duboko. Po selima, ali i izvan wih, psi su razvla~ili i stanovnike grada i seqane, po{to tamo nije bilo nikoga da ih sahrani […] A u bolnicama bi pravili brda od po stotinu nagih tela, sve mladi mu{karci i `ene, deca, starci, bogata{i, siromasi, i sva ta tela bi oticala. A onda bi iskopali jame i pobacali ih unutra, jedno na drugo, Ciganina, bojara, Jevrejina i Jermenina, ophode}i se isto prema svima. Corfus, str. 340-341

Koje

su

nacionalne,

verske

i

? dru{tvene razlike uop{te bile

bitne u tako dramati~nim okolnostima? Kako to izgleda biti „`ivi mrtvac“ u gradu koji je pogodila kuga? Kako ovakve katastrofe uti~u na elementarnu qudskost?

Vb. Politi~ka kriza u Carigradu V-4. Re{ewa za krizu osmanske dr`ave u Ko~i-begovim memoarima (oko 1630) Sa~inio sam ovu raspravu i podneo je uzvi{enom, veli~anstvenom sultanu kako bi on znao razloge za nevoqe i promene na ovom svetu i kako bi im, Bo`jom milo{}u, prona{ao leka. Tako }e sultan mo}i da ispravi {to je krivo. Neka se najpre zna da je osnov poretka u carstvu i u narodu po{tovawe verskih pravila i verskog zakona, {erijata. Drugo, sultan treba qubazno da se opho-

di i da po{tuje prava svih stale`a, u~ewaka koji se staraju o potrebama podanika koje im je Bog poverio i ratnika koji svoj `ivot stavqaju na stazu rata [gaza]. Me|utim, on treba da kazni one koji to zaslu`uju i da lo{e postupa prema wima. Isto tako, on treba da po{tuje i ~uva jo{ uvek va`e}e zakone po~iv{ih sultana. Jer treba se nadati da }e se stvari na taj na~in popraviti i urediti se i da }e se ugled dr`ave obnoviti. A poredak je sultanov. Koçi Bey, str. 19

121

FAKTORI KRIZE

U drugoj polovini XVI i tokom XVII veka nastao je velik broj politi~kih spisa u kojima se ukazivalo na simptome politi~ke krize, ali u kojima su se davali i predlozi kako bi se kriza mogla razre{iti. Mahom su se predlagale mere kojima bi se povratilo „dobro staro vreme“, tako da ovakvi saveti nisu imali naro~ito veliku prakti~nu vrednost.

? Da li Ko~i-begov savet ima ikakve

veze s konkretnim razlozima krize ili je on samo uop{ten? Kakav bi savet bio efikasniji?

V-5. Poslanici moldavskog kneza Konstantina Mavrokordata obja{wavaju za{to su u Carigradu morali da podmite vi{e qudi (1741) Va{a visosti, grdite nas {to smo delili darove, ali mi bez wih ni{ta ne bismo mogli posti}i; a opet, nije pravo ni da se ne daju nikakvi darovi, jer vremena su takva da su i Porta velikog vezira i oni oko wega izuzetno gramzivi, i da su svi, pa i najmawi me|u wima, kao zveri. Kad tra`e ne{to, oni to najpre ~ine izokola, potom stanu grditi, koriste}i svu svoju mo}, a potom i pretiti, pa vam drugo i ne preostaje. U toj

carevini nema monarhije kakva je bila za vladavine Ibrahim-pa{e,78 ali posle velikog vezira svaki visoki slu`benik iz Spoqnog dvora je kao nezavisni vezir. Glavni glasnik (~au{-ba{a), mo}an je koliko i zamenik velikog vezira [kethüda], a i stare{ina pisara [reis] je otprilike isti. Ovi {to su u pratwi velikog vezira su prave zveri, a i oni okolo: Hajati je onakav kakvim ga i vi znate, wegov zamenik bez okoli{ewa govori pravo agi od harema [darisadet], nekada{wi pisar [iazegi] Aliefendija govori umesto wega i sve je u wegovoj {aci; Esad-mula je kandidat za polo`aj muftije, Pirizade je bliski savetnik, Xara Halif-efendizade je veoma ugledan, Amegi ima veliku mo} i bliskiji je s velikim vezirom nego {to je to ^isrijeli s agom od harema. Ostavimo sad po strani one koji su mawe zna~ajni, poput ^au{zadea, [a}irbega i nekih drugih koji bi te boli kao zoqe i `ive ti rane otvorili ako ih ne potkupi{. Murgescu, str. 165-166

? Uporedi savete koje daje Ko~i-beg i

realnost kakvu opisuju poslanici moldavskog kneza. Da li je podmi}ivawe bilo pitawe slu~aja ili sistemska stvar? Da li je ono uop{te moglo da se izbegne? Po koju cenu?

Vv. Ratovi, pobune i seobe V-6. Seqani be`e u grad (1665) Stanovnici selâ Kokre i Go|akovo u prilepskom okrugu do{li su pred {erijatski sud zajedno s vojvodom Ibrahimom, koji je vojvoda prilepskog sreza, jednog od dobara mog velikog vezira […], i objavili da su sela iz pomenutog sreza slobodna i da tamo niko ne treba da se me{a. Me|utim, beglerbeg, sanxakbeg i drugi slu`benici, 78

122

Ibrahim-pa{a Nev{ehirli, veliki vezir 1718-1730.

zajedno s mnogim qudima i kowanicima, i daqe borave tamo, i osim {to im uzimaju besplatnu hranu, kao na primer ovce, jagawce, med, uqe i druge namirnice, uz to ih i kiwe i tako {to im neopravdano tra`e novac za porez [tekalif-i shaka] iako za to nemaju vaqano ovla{}ewe. Zbog svega toga, podanici [reaya] iz sela Vepr~ani, Pe{tani, Duwe i Kalen iz pomenutog sreza, koji su tamo nastaweni jo{ od pra-

OSMANSKO CARSTVO

davnih vremena, pobegli su iz svojih sela 1662, 1663. i 1664. godine i naselili se u selima na{eg okruga. Pomenuti vojvoda do{ao je kod wih, a kako odbegli podanici nisu hteli da se vrate, poslao je izve{taj u kojem tra`i vaqanu naredbu. Zato se ova naredba i izdaje, uz napomenu da se odsad ovi podanici ne uznemiravaju tako {to }e im se tra`iti porez bez vaqanog ovla{}ewa; podanici koji pobegnu iz pomenutih sela a ubele`eni su u registar [defter] sreza treba da se vrate u stara sela i stara mesta i ponovo se nastane tamo. Odbrani, I, str. 282-283

? Za{to su seqani pobegli iz svog

sela? Kako su vlasti reagovale na to? Da li je ta reakcija bila primerena situaciji?

V-7. Pobuna Mehmed-age Bojaxioglua na Kipru (oko 1680) […] pri~a o pobuni ~uvenog Mehmed-age Bojaxioglua, koja se verovatno odigrala oko 1680. Ovu sam pri~u ~uo li~no od onog uglednog gospodina Benoaa Astjea, francuskog konzula, koji je sve do ove 1788. godine dostojno predsedavao esnafom francuskih trgovaca na Kipru. […] Evo kakve su bile wegove re~i: „^uo sam ne{to iz narodnog predawa, a stigla mi je i pouzdana vest iz usta jednog vreme{nog Tur~ina, i od jednog Grka gotovo iste dobi, koji su obojica bili svedoci pobune {to se odigrala na ovom ostrvu pre osamdesetak godina i potrajala ~itavih sedam. Kipar je u to doba, kao i Rodos i ostrva [egejskog] arhipelaga, bio pod vla{}u osmanskog admirala [kapudan-pa{e]. Godi{wi porez [hara~] za Portu ubirao je poseban ~inovnik [hara~lija]; sredstva za `ivot [ma'ishet] su se prikupqala za admirala, a porez u naturi [nuzul] odlazio je za namesnika kog je [admiral] naimenovao […]

Age od Levkozije, koje su ubirale ove namete, nekad jedan, nekad drugi, po~ele su da se nadme}u i sva|aju; onda su se latili oru`ja i stali da napadaju jedan na drugog, sve dok ih Mehmed-aga Bojaxioglu nije uzeo pod svoje, bio progla{en za vo|u i sedam godina predvodio pobunu. Svake je godine ubira~u poreza kog bi Porta poslala platio razrezani porez, za koji je ubira~ dotad morao da moli, da bi ga na kraju opet zadr`ao za sebe. U svim okruzima [kazilik] postavio je odane mu qude, koji su onda bili namesnici. A Porta, saznav{i da taj Bojaxioglu uop{te vi{e sebe ne smatra wenim podanikom, posla na Kipar ^olaka Mehmed-pa{u da silom ponovo uspostavi red. U Levkoziji ga primi{e, ali posle nekoliko meseci, kad je poku{ao da se nametne pomenutom Bojaxiogluu, pobuwenik ga natera da ode iz Levkozije i da se povu~e na imawe [~itluk] Kubatoglua, gde je ovaj otad `iveo kao pastir, i dobro se potrudio da glas o tome ne stigne do Porte. Me|utim, ne zadugo potom vesti ipak dopre{e donde, i tad ^ifutoglu Ahmed-pa{a dobi nare|ewe da iz Karamanije pre|e na Kipar, s ne{to vojske, da oslobodi ^olaka Mehmed-pa{u i da do|e glave vo|i pobuwenika. Ahmed-pa{a u~ini kako mu je nare|eno, iskrca se u Akantuu i krenu pravo na Kitraju da odmah zauzme vodenice, kako niko ne bi mogao da meqe `ito, pa je tako uspeo da spre~i i dopremawe hrane u Levkoziju, koja je bila upori{te pobuwenika. Tamo je ostao dva meseca, i ^olak Mehmed do|e da se sretne s wim. […] Grad se tako na|e bez hleba, a pa{a, znaju}i da mu je pomo} blizu, iako se niko nije usudio da ka`e ne{to o pobuweniku, predlo`i Bojaxiogluu da }e ga pustiti da se povu~e i posla mu paso{ kao jemstvo za to. Videv{i da pa{a ima ja~e upori{te u gradu, pobuwenik iza|e iz grada po no}i s grupom ~uvara od poverewa, i ode najpre do Levkare, a potom do Levke, gde ga pa{in zamenik [kehaya] iznenadi, ubi dvade123

FAKTORI KRIZE

set osmoricu wegovih qudi a zarobi jo{ trideset dvojicu. […] Opkoqen sa svih strana pa{inim vojnicima, Bojaxioglu u tajnosti krenu put Amohostosa, nadaju}i se da }e tamo mo}i da se utvrdi, ali pre no {to je stigao, ovi mu zatvori{e kapije, a pa{ini qudi satre{e i to malo vojnika {to mu je ostalo. On sa svega {estoricom pobe`e u Pilu, pa potom u Larnaku, misle}i da }e odatle mo}i u Limasol, ali su ga uhvatili u okrugu Kelanon i odveli u Levkoziju, gde ga je pa{a obesio preko no}i, a ujutro ga, zajedno s wegovim sledbenicima, koji su jo{ bili `ivi, izlo`io obe{enog o kuku koja mu je prolazila kroz bradu. I tako se, posle sedam godina, ova pobuna zavr{ila. Svi Bojaxiogluovi sledbenici i nekoliko vo|a pobuwenika bili su uhva}eni i pogubqeni. Kipar pod Turcima, str. 32-35

[ta je u Osmanskom carstvu ~ekalo pobuwenike? [ta bi ti uradio na wihovom mestu? Uporedi sudbinu drugih pobuwenika u Osmanskom carstvu. Kakve su im bile {anse da pregovaraju s vlastima?

?

V-8. Izve{taj papi o pobuni u ^iprovcima (1688) A evo {ta se govorilo o [katoli~kom] biskupu Bugarske, Jovanu Stefanu Kne`evi}u i o Georgiju Peja~evi}u: Po{to ih je car Leopold u li~nom pismu nagovarao i hrabrio da pomognu hri{}anskoj stvari, pomenuti nadbiskup posla svog ro|aka Georgija Peja~evi}a s bugarskim vojnicima u Karansebe{ i Siklovar da se sretnu s generalom Veteranijem. Na putu tamo Peja~evi} se pridru`i srpskoj vojsci, i zajedno s Vlasima oni uze{e Or{avu i pogubi{e gotovo sve Turke.

No kad je 1688. pomenuti Georgije zajedno sa svojim bugarskim vojnicima, ~etiri kapetana iz Kolopiveca, ~etvoricom iz ^iprovca i ostalima, i zajedno s ^akijevim husarima hteo da ugasi ratni~ku bakqu Tekelijevu79 i uni{ti je, izdao ih je jedan dezerter, pa je hiqade Bugara ubijeno u krvavoj bici koja je iznenadno po~ela nedaleko od Kulovice i u kojoj su oni pretrpeli poraz. Posle bitke, ostaci [trupa] povukli su se u ^iprovec i neko vreme uspe{no branili grad od Tekelija, ne `ele}i da ga predaju, iako je Tekeli, koriste}i to {to je hri{}anin, poku{ao da ih namami obe}avaju}i im ugled i bogatstvo u Transilvaniji. Kona~no, grad je zauzet muwevitim napadom: osvojile su ga turske i tatarske horde, i sve je bilo uni{teno i spaqeno a qudi pobijeni. Govori se da je ogromno blago, koje se gomilalo godinama i uve}avalo u doba mira, odneto odatle na vi{e od stotinu kola. Ali niko od tamo{wih hri{}ana nije mogao da spase i{ta vi{e osim glave na ramenima, i samo ih je malo koji su i to uspeli da urade. Spisarevska, str. 201-202

Posle poraza Osmanlija pod Be~om 1683, habzbur{ka vojska zauzela je Budim (1686) i Beograd (1688), stvoriv{i tako utisak da je skori kraj osmanske vladavine u jugoisto~noj Evropi neminovan. Katoli~ka zajednica oko ^iprovaca, u Bugarskoj, poku{ala je da iskoristi napredovawe habzbur{kih trupa, ali je pobuna propala, selo je razoreno, a pre`iveli su izbegli u Vla{ku i Transilvaniju.

? Za{to su se Bugari pobunili?

Za{to su Tekeli i wegove hri{}anske trupe ugu{ile bugarsku bunu?

79 Imre Tekeli, vo|a otpora Habzburgovcima me|u ugarskim plemstvom. Sa svojim vojnicima [kurucz] borio se na strani Osmanlija u ratu 1683-1699.

124

OSMANSKO CARSTVO

V-9. Srbi be`e u strahu od osmanske odmazde (1690): svedo~ewe |akona Atanasija Srbina I u|o{e Srbi u la|e. […] Be{e preko deset hiqada la|a, i svi pobego{e rekom Dunavom uz vodu i do|o{e pod grad Budim, koji je pod [habzbur{kim] carem. I tako je Gospod sve tri one rane od kojih je David samo jednu primio na svoj grad u sada{we vreme pustio na srpsku zemqu: prvo smrt, a zatim opet ma~ i smrt u vodi i qutu glad, tako da je srpskom narodu preostalo da jede pse}e meso i meso mrtvih qudi, koji su pomrli od gladi. Sve je ovo bilo u moje doba i o~i moje vide{e, a le`ahu trupla pomrlih srpskih qudi po svim ulicama velikog Beograda, i po svim selima wegovim i po svim putevima wegovim le`ahu mrtvi, i nisu bili sahraweni. Koji su jo{ `ivi hodali, nisu imali nikakvog izgleda, ni lepote ~ove~je, behu pocrneli od gladi i lica im behu kao lica „etiopska“, i tako pomre{e i ne osta ni deseti deo. Agapova-Ili}, str. 134-135

Kao i bugarski katolici iz ^iprovaca, mnogi pravoslavni Srbi sara|ivali su s Habzburgovcima 1688–1689. Me|utim, 1690. Osmanlije su opet osvojile Beograd, pa je velik broj Srba pobegao, nastanio se na teritorijama koje su bile pod kontrolom Habzburgovaca (na primer u Slavoniji i Ugarskoj) i dobio znatne privilegije.

? Poku{aj da izdvoji{ biblijske ci-

tate iz teksta Atanasija Srbina. [ta ostaje kao nesporna istorijska ~iwenica?

V-10. Moldavska buna protiv Osmanlija (1711) I tad knez Dumitra{ko [Dumitra¦co-vod¤]

pozva svoje bojare, one koji su ostali s wim, a to su kancelar [logofet] Nikolaj Kostin, magistrat [vornic] Joan Struca, magistrat Jordaki Ruset i rizni~ar [vistiernic] Ilie Katar|ul, i re~e im da je pozvao Ruse i da oni sad ve} prelaze reku Prut kod Zagaran~e. ^uv{i to, svi bojari se obradova{e i radosno reko{e knezu: „Dobro ste u~inili, Va{a visosti, jer mi smo se bojali da }ete oti}i Turcima, pa smo nameravali da vas, ukoliko zaista pre|ete Turcima, napustimo i da se poklonimo pred Rusima.“ I bejahu svi zadovoqni. Jedino Jordaki Ruset, magistrat, re~e: „Bili ste neobazrivi, Va{a visosti, kad ste pozvali Ruse. Trebalo je da se strpite, Va{a visosti, i da vidite kako stvar zaista stoji s wihovom snagom.“ Knez Dumitra{ko odgovori ovako: „Vi{e nisam imao vremena za ~ekawe, jer sam se bojao da }e me Turci uhvatiti. A vi ste me svi ve} napustili i ne delite sa mnom iste misli i istu veru.“ I tad knez Dumitra{ko uzjaha kowa i iza|e pred Ruse na reci Prut […] A ~im ugleda{e Ruse, Moldavci, svikli na pqa~ku ~im se stvari pogor{aju, po~e{e, neki po nare|ewu a neki i bez wega, da ubijaju Turke ili da ih teraju u robqe, neke u Ja{iju a neke u drugim krajevima, gde god da su ih mogli na}i, po ~itavoj zemqi. I otimali bi im sav novac, sve blago, kowe, ode}u, volove, ovce, med i vosak i sve {to bi im na{li. Trgovine po ulicama isprazni{e se, pa su ~ak i deca mogla da uzmu pone{to. I sve su starije `ene sad imale dovoqno gro`|ica, smokava i kikirikija. A one Turke koje nisu pobili, odvedo{e gole-golcate knezu kao robqe. Neki od wih skrili su se kod prijateqa, ukoliko su uop{te uspeli da stignu do wih. A kasnije su Turci koji su se skrili kod prijateqa dobro poslu`ili onima {to su im pru`ili uto~i{te. Neculce, str. 540-542

125

FAKTORI KRIZE

Tokom rusko-turskog rata 1710–1711 me|u pravoslavnim narodima jugoisto~ne Evrope o`ivele su nade da bi Petar Veliki (1682–1725), koji je 1709. porazio [ve|ane, mogao da porazi i Osmanlije. Moldavski knez Dimitrije Kantemir (1693; 1710–1711) pridru`io se Rusima, ali nije mogao da spre~i wihov poraz u bici na reci Prut (1711).

? Da li su bojari do kraja slu{ali kneza ili su imali sopstvene politi~ke interese? Uporedi ovaj tekst sa tekstom II-21. Za{to je na samom vrhuncu bune do{lo do nasiqa protiv Turaka? Da li su svi moldavski hri{}ani odobravali to nasiqe? Kakve su motive imali oni koji su pomagali `rtvama nasiqa?

V-11. Habzbur{ki oficir u dnevniku opisuje opsadu Dubice (1788) A bitka za Dubicu, 22. avgusta, bila je jo{ te`a. Ludon80 je bio iznena|en otporom koji su pru`ali branioci Dubice, pa je nalo`io da se grad spali. U jedanaest sati otpo~ela je nemilosrdna topovska paqba, i grad po~e da gori. ^im su branioci ugasili po`are, dvadeset ~etvoro qudi prikralo se bedemima sa zadatkom da preko wih baci zapaqivu smesu na drvene grede, ali branioci to primeti{e pa ih odbi{e. Bacawe zapaqivih predmeta nastavilo se i 23. avgusta. Da bi se branioci omeli u ga{enu po`arâ, nastavqena je jaka topovska paqba. Dubi~ka tvr|ava gorela je ~itave no}i s 23. na 24. avgust, a topovi su pucali bez prestanka. A onda su 25. avgusta dve baterije sa po tri topa postavqene nedaleko od gradskih zidina. Paqba je bila usmerena na gradske dveri, pa je dubi~ka tvr|ava kona~no i uni{tena. No, opkoqeni se ~ak ni tad ne predado{e. Opsada se 80

126

Komandant habzbur{ke vojske.

nastavila i 26. avgusta, samo {to su branioci s onog {to je od zidina uop{te ostalo odgovarali vatrom iz pu{aka i topova. A onda, oko osam sati ujutro, vatra iz tvr|ave utihnu. Oko devet jedan ~ovek izi|e iz tvr|ave i do|e u austrijski {tab na pregovore. On zamoli za primirje, a austrijska strana pristade. U ime qudi iz garnizona on predlo`i da se tvr|ava preda, ali samo pod uslovom da braniteqi dobiju obe}awe da }e mo}i slobodno da se povuku – sa ~im se, me|utim, austrijska strana nije slo`ila, ve} je tra`ila bezuslovnu predaju. Onda onaj ~ovek stade da moli za tri sata vremena, tokom kojih }e razgovarati sa svojim qudima, i Austrijanci mu to odobri{e. Posle tro~asovne rasprave, osmanski beg pristi`e s osmo~lanom pratwom, i time predaja tvr|ave bi i zvani~no potvr|ena. Dubi~ko utvr|ewe ili, boqe re~eno, dubi~ka hrpa kamewa, kona~no je bila svladana, i pala je u ruke austrijskoj vojsci. [qivo, str. 91-92

? Da li su se Osmanlije dobro borile

kod Dubice? Za{to su se onda ipak predale?

V-12. Rizici putovawa kroz Albaniju (oko 1800) Jednom smo prilikom do`iveli uzbu|ewe. Na{li smo se na ravnom terenu, kad odjednom iz nekog {umarka ispade pet-{est Albanaca naoru`anih do zuba. Na{a prethodnica povu~e uzde, okrenu kowe, skide pu{ke i zauze polo`aj, spremna na sve. Priznajem da je i meni, kad sam ugledao ove br|ane kako iska~u niotkuda, ruka krenula ka boku, gde mi je bio revolver. Vojnici se rasporedi{e, spremni da otvore vatru. Me|utim, pokazalo se da Albanci, koliko god ratoborno izgledali, nisu

OSMANSKO CARSTVO

imali nikakve zle namere. Vi{e im se dopadalo da zadevaju kavgu s Turcima, ali kad se pokazalo da mi to nismo, samo su mi se nasme{ili i pozdravili me dok su prolazili pored nas na kowima. Fraser, str. 237-238

Po~etkom XIX veka u jugoisto~noj

? Evropi bilo je uobi~ajeno imati vatreno oru`je, no da li je to i{lo u prilog razvoju ovog regiona ili nije? Navedi argumente za oba odgovora.

V-13. Kako je Hromi Ibrahim provalio u Kazanlik (1809) Aprila 1809. odmetnici su tako poharali grad Kazanlik,81 vo|eni Topalom [= hromim] Ibrahimom, koji je, u{av{i u grad […], okupio lokalne uglednike [ayan] i hri{}anskog predstojnika [muhtar] da mu ka`u koliko poreza grad pla}a i kome. […] Tad im Hromi Ibrahim re~e da ne}e uni{titi grad niti ga zapaliti ukoliko istu tu sumu daju i wemu i odmah po{aqu glasnika u Carigrad po ferman sultana Mahmuda u kom }e pisati da odsad on, Hromi Ibrahim, ubira porez za slede}ih deset godina. […] No, kad je uzeo novac, Hromi Ibrahim re~e predstojniku Stojanu Nikolovu: „Dajem ti ovo pismo (bilo je otvoreno) za Mustafu Bajraktara, koji je sada vezir u Carigradu, i ako mi za ~etrdeset dana ne donese{ ferman, pretvori}u ~itav grad u pepeo. Ja }u ostati ovde s mojim qudima i ~ekati do krajweg roka; a ti dotle naredi svojim qudima da nas hrane pitama i piletinom. Nadam se da si me razumeo.“ […] Na dan kad je isticao rok, Hromi Ibrahim, besan {to ga je predstojnik slagao, ode sam i nabi Hrista Tomova na kolac nasred ulice. To je bio znak da se otpo~ne 81 82

pokoq nad hri{}anima, koji se zatvori{e u ku}e. Stambolski, str. 28-30

U prvoj deceniji XIX veka nekoliko vojnih zapovednika koji su bili i uteriva~i poreza preuzeli su kontrolu nad nekim osmanskim pokrajinama, iskoristiv{i to {to centralna vlast, oslabqena ratom protiv Rusije i jani~arskom pobunom u Carigradu, ne mo`e vi{e da primeni svoj autoritet. Da ironija bude ve}a, Mustafa Bajraktar, koji je karijeru zapo~eo upravo kao takav jedan ajan u severnoj Bugarskoj i koji je 1808. postao veliki vezir, ve} je bio ubijen u Carigradu, novembra 1808, dakle pet meseci pre no {to mu je Hromi Ibrahim poslao stare{inu Kazanlika.

? Opi{i kvazi-legalni metod pqa~-

ke koji Hromi Ibrahim koristi. Za{to nije prosto napao grad i poharao ga? Da li je Hromi Ibrahim obi~an razbojnik ili je on ~ovek s politi~kim ambicijama? Kakve su bile razlike izme|u lokalnih mo}nika i razbojnika?

V-14. Niz katastrofa u pri~i bugarskog u~iteqa Todora iz Pirdopa kraj Sofije (1815–1826) Neka svako ko ~ita ovo ili slu{a porazmisli i zapita se {ta je Bog hteo da nam ka`e svojom srxbom u na{e doba, ne{to {to se nije desilo otkad je sveta i veka. Godine 1814. Bog posla kaznu ili kugu od istoka na zapad, i pola qudi tu umre. Bilo je zaraza kuge i ranije, ali one nikad nisu odnele tolike `ivote. Otad pa do 1820. godine, tokom vladavine prokletog sultana Mahmuda,82 Bog nam dade mir […]. A marta 1821. do|e |avo iz Jawine, zvani Alipa{a, koji se pobuni protiv sultana. Sultan skupi veliku vojsku da se bori pro-

Grad na planini Balkan, u sredwoj Bugarskoj. Mahmud II (1808-1839).

127

FAKTORI KRIZE

tiv wega, ali oni ga ne mogo{e pokoriti, jer wegova tvr|ava be{e veoma jaka. Sultanova vojska zadr`ala se tamo dugo i spalila je mnoga sela i gradove, zarobila i ubila mnoge hri{}ane, pa je cena bra{na porasla na 60 gro{a za kilo.83 Zato me|u siroma{nijima zavlada stra{na glad. Posle toga, 25. marta, do|e jo{ jedan |avo u Vla{ku, Vlah-beg,84 koji di`e vojsku i stade da hara i pali sela. A potom iz svih krajeva evropske Turske [Rumelije] do|o{e vojske da se bore protiv wega, i na kraju ga i slomi{e. Oni tako|e spali{e mnoga sela uz Dunav i zarobi{e i pobi{e mnogo qudi. Potom prokleti sultan izdade zapovest, i patrijarh Grigorije Nepita{ be{e izvu~en iz crkve usred slu`ewa na drugi dan Uskrsa i obe{en. Mnogi qudi umre{e toga dana, a drugi behu pobijeni: 21 episkop i

83

crkvewak, monasi, sve{tenici, |akoni. A onda stado{e da ubijaju obi~ne hri{}ane. Sam Bog zna koliko su hri{}ana pobili: bilo je me|u wima nekoliko Bugara, mnogo Grka i Albanaca [Arnauta], i svi behu pobijeni u Carigradu. A `ene i decu udavi{e u moru. Potom vojska krenu iz Carigrada i do|e do Moreje, gde pobi mnoge qude po selima. Gra|ani Moreje poku{a{e da pobegnu do mora i da se utabore na nekom ostrvu, ali ovi ih i tamo pobi{e. Georgieva, Canev, str. 356-357

? Kako ti izgleda obja{wewe koje

Todor iz Pirdopa daje za mnoge neda}e koje su pogodile wegov kraj po~etkom XIX veka? Da li se sla`e{ s wim?

Mera zapremine, razli~ita s kraja na kraj carstva: 25-400 litara. Bukvalno „vla{ki knez“; nejasno je da li se ovde misli na Aleksandra Ipsilantija, sina pre|a{weg vla{kog kneza, koji je vodio pobunu protiv Turaka, ili na Tudora Vladimireskua (1780-1821), koji je 1821. poveo vla{ku revoluciju. 84

128

OSMANSKO CARSTVO

Bibliografija Marija Agapova-Ili}, Ilustrovana istorija Beograda, Beograd 2002.

Ru|er Bo{kovi}, Dnevnik putovanja iz Carigrada u Poljsku, Zagreb 1951.

Metin And,Turkish Miniature Painting. Sixty-eight Miniatures in full colour and one hundred and seven black and white illustrations, 4th edition, Istanbul 1987.

Lord Broughton, Travels in Albania and Other Provinces of Turkey in 1809 and 1810. London 1855.

Ivo Andri}, The Development of Spiritual Life in Bosnia under the Influence of Turkish Rule, Durham and London 1990. Ch. A. Antoniadi, Archeio Eggrafon Skyrou [Arhivi ostrva Skiros], Athens 1990. Spyros Asdrachas (ed.), H oikonomiki domi ton valkanikon choron sta chronia tis othomanikis kyriarchias [Privredna struktura balkanskih zemaqa za vreme osmanske vlasti, XV-XIX vek], Athens 1979. A¦ýkpa¦a-zâde,Tevarih-i Âl-i Osman [Istorija osmanske dinastije] (ed. Nihal Ats¨z), in Osmanlý Tarihleri, Istanbul 1945. Ömer Lütfi Barkan, Türkiye’de Toprak Meselesi. Toplu Eserler 1 [Agrarno pitawe u Turskoj. Sabrana dela, I], Istanbul 1980. Mula Mustafa Sevki Ba{eskija, Ljetopis (17461804), Sarajevo 1968. Gustav Bayerle, Pashas, Beys and Efendis: a historical dictionary of titles and terms in the Ottoman Empire, Istanbul 1997. N. A. Bees, Bibliographische Notizen und Nachrichten, „Byzantinisch-Neugriechische Jahrbücher”, 70 (1928-1929), p.526-528. BOA, CA 3126 (= Ba¦bakanl¨k Osmanl¨ Ar¦ivi, Cevdet Adliye 3126). Fra Bono Beni}, Ljetopis Sutjeskog samostana, Sarajevo 1979. Nicolaus H. Biegman, The Turco-Ragusan Relationship. According to the Firmans of Murad III (1575-1595) Extant in the State Archives of Dubrovnik, The Hague – Paris 1967.

Bulgarska Istoricheska Biblioteka [Bugarska istorijska biblioteka], IV, Sofia 1931. Dimitrie Cantemir, Descrierea Moldovei [Opis Moldavije], Bucure¦ti 1973. Dimitrie Cantemir, Opere complete [Sabrana dela] (ed. Virgil Cândea), VIII/II, Bucure¦ti 1987. C¤l¤tori str¤ini despre þ¤ rile române [Strani putnici o rumunskim zemqama], I-IX, Bucure¦ti 1968-1997. Celâlzâde Mustafa, Selim-nâme [Selimu u slavu] (eds. Ahmet U|ur, Mustafa Çuhadar), Ankara 1990. Constituþiile Aprobate ale Transilvaniei [Ustavne odredbe Transilvanije], Cluj 1997. Ilie Corfus, Cronica me¦te¦ugarului Ioan Dobrescu [Letopis zanatlije Joana Dobreskua], "Studii ¦i articole de istorie", VIII, 1966. Y¨ld¨r¨m Dursun, Türk Edebiyat¨nda Bekta¦i Tipine Ba°l¨ F¨kralar [[ale o bekta{ijama u turskoj kwi`evnosti], Ankara 1976. G. Elezovi}, Turski izvori za istoriju Jugoslovena, Beograd 1932. Evlija ^elebi, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1996. Evliya Çelebi Seyahatnâmesi [Putovawa Evlije ^elebije] (eds. Yücel Da°l¨, Seyit Ali Kahraman, Ibrahim Sezgin), vol.V, Istanbul 2001. Foster John Fraser, Pictures from the Balkans. New York 1906. 129

BIBLIOGRAFIJA

Tahsin Gemil, Relaþiile Þrilor Române cu Poarta Otoman¤ în documente turce¦ti (1601-1712) [Turska svedo~anstva o vezama rumunskih zemaqa s Visokom portom (1601-1712)], Bucure¦ti 1984. Tsv. Georgieva, V. Kitanov, Documenti za istorijata na bulgarskija narod prez 15-17 Vek [Svedo~anstva o bugarskoj istoriji XV-XVII veka], 1, Blagoevgrad 1991. Tsv. Georgieva, D. Tzanev (eds.), Hristomatija po Bulgarska Istorija [Hrestomatija za istoriju Bugarske], vol. 3, Pleven 1982. Ferdo Gestrin, Milko Kos, Vasilij Melik, Zgodovinska ~itanka za 6. razred osnovnih {ol, Ljubljana 1971. G. Giannoulis, Codikas Trikkis [Zakon iz Trika], Athens 1980. Vedran Gliga, Govori protiv Turaka, Split 1983. Güvahi, Pendnâme [Kwiga saveta] (ed. M. Hengirmen), Ankara 1983. Klara Hegyi, Vera Zimanyi, The Ottoman Empire in Europe, Budapest [1989]. Hezarfen Hüseyin Efendi, Telhîsü’l Beyân fî Kavânin-i âl-i Osman [Hezarfena Huseina efendije komentarisana zbirka zakona ~asne loze] (ed. Sevim §lgürel), Ankara 1998. Frédéric Hitzel (ed.), Enfants de langu et Drogmans, Istanbul 1995. Colin Imber, Ebu’s-Su’ud: The Islamic Legal Tradition, Stanford 1997. Halil §nalc¨k, The Ottoman Empire. The Classical Age 1300-1600, London 1973. Halil §nalc¨k (ed.), Hicri 835 Tarihli Suret-i Defter-i Sancak-¨ Arvanid [Kopija zapisnika arvanidske provincije u godini 835. od hixre], 2nd edition, Ankara 1987. Istoria tou Ellinikou Ethnous [Istorija gr~kog naroda], t.11-12, Athens 1975. 130

Ronald C. Jennings, The Judicial Registers («er’î Mahkeme Sicilleri) of Kayseri (1590-1630) as a Source for Ottoman History (unpublished Ph.D. dissertation, 1972, University of California, Los Angeles; University Microfilms, Ann Arbor, Michigan). Ronald C. Jennings, Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Mediterranean World, 1571-1640, New York – London 1993. David Jones, A complete history of the Turks, London 1719. Esther Juhasz (ed.), Sephardi Jews in the Ottoman Empire. Aspects of Material Culture, Jerusalem 1990. Ahmet Kal’a (ed.), Istanbul Ahkam Defterleri. §stanbul Finans Tarihi I (1742-1787) [Istanbulski zapisnik Carskog saveta. Finansijska istorija Istanbula, tom I (17421787)], Istanbul 1998. Koçi Bey Risalesi [Koxa-begove bele{ke] (ed. Ali Kemal Aksüt), Istanbul 1939. Ioannis Koliopoulos, Ioannis Chassiotis (eds.), H neoteri kai synchroni Makedonia [Moderna i savremena Makedonija], vol.I, Macedonia during the Ottoman rule, Athens-Thessaloniki n.d. Benedikt Kuripe{i}, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, Sarajevo 1950. Le voyage d’Outremer, de Bertrandon de la Broquiere, Belgrade 1950. Bernard Lewis (ed.), The World of Islam. Faith, People, Culture, London 1997. Siz Harry Luke, Cyprus under the Turks, 15711878, London 1969 (first published: 1921). Makarios Melissenos (Melissourgos), The chronicle of the siege of Constantinople April 2 to May 29 1453, Book III, 3-13 inclusive, Chronicon Maior, in The fall of the Byzantine Empire. A Chronicle by George Sphrantzes 1401-1477. Translated by Marios Philippides, Amherst 1980.

OSMANSKO CARSTVO

I. Menounos, Kosma tou Aitolou. Didaches kai viografia [Kozma Etolski, U~ewa i biografija], Athens 1980. Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice, Jani~areve uspomene ili turska hronika (ed. \or|e @ivanovi}), Beograd 1966. An|elko Mijatovi}, Uskoci i kraji{nici, Zagreb 1974. An|elko Mijatovi}, Zrinsko-Frankopanska urota, Zagreb 1999. Vesna Miovi}-Peri}, Na razme|u, Dubrovnik 1997. Adventures of Baron Wenceslas Wratislaw of Mitrowitz. What he saw in the Turkish metropolis, Constantinople; experienced in his captivity; and after his happy return to his country, committed to writing in the year of our Lord 1599. Literally tr. from the original Bohemian by A. H. Wratislaw, London, Bell & Daldy, 1862; Greek translation: I Konstantinoupolis kata ton 16o aiona (1591-1596), transl. by Ioannis Ep. Dryskos, Athens 1920. Lady Mary Wortley Montagu, The Turkish Embassy Letters (ed. Anita Desai & Malcom Jack), London 1994. Bogdan Murgescu (coord.), Istoria României în texte [Rumunska istorija u svedo~anstvima], Bucure¦ti 2001. Ioan Neculce, Opere. Letopiseþul Þ¤rii Moldovei ¦i O sam¤ de cuvinte [Dela. Moldavska hronika i nekoliko izreka] (ed. Gabriel «trempel), Bucure¦ti 1982. Mehmet Ne¦ri, Kitab-¨ Cihannüma [Pogled na svetsku istoriju] (ed. F.R. Unat & M.A.Köymen), Ankara 1957. Nicolas de Nicolay, Dans l’empire de Soliman le Magnifique (ed. Marie-Christine Gomez-Géraud, Stéphane Yérasimos), Paris 1989. Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod [Odabrani tekstovih za istoriju makedonskog naroda], I-II, Skopje 1975.

Osmanski Izvori za Isljamizatzionnite Protzesi na Balkanite [Osmanski izvori o islamizaciji Balkana] (ed. Eugeni Radushev et alia), Sofia 1990. Peçevi Ibrahim Efendi, Peçevi Tarihi [Pe~evijeva istorija] (ed. Bekir S tk Baykal), vol.II, Ankara 1992. A. Philippidis-Braat, La captivité de Palamas chez les Turcs: Dossier et commentaire, „Travaux et mémoires”, 7 (1979), p.109-222. Radovan Samard`i}, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika XVI-XVII vek, Beograd 1961. Hans Schiltberger, Travel Notes, Sofia 1971. The Serbian Epic Ballads. An Anthology. Translated into English verse by Geoffrey N. W. Locke, Belgrade 1996. Stanford J. Shaw, The Jews of the Ottoman Empire and the Turkish Republic, Houndmills 1991. Galib [ljivo, Bosna i Hercegovina 1788-1812, Banja Luka1992. George Sphrantzes, The fall of the Byzantine Empire (Chronicon Minus), in The fall of the Byzantine Empire. A Chronicle by George Sphrantzes 1401-1477. Translated by Marios Philippides, Amherst 1980. Y. D. Spisarevska, Chiprovskoto vastanie I Evropejskijat svjat [Ustanak u ^iprovcima i evropski svet], Sofia 1988. Hristo Stambolski, Avtobiografija. Dnevnitzi. Spomeni [Autobiografija, dnevnici, memoari], Sofia 1972. Bernard Stulli, @idovi u Dubrovniku, Zagreb 1989. Synaxaristis Neomartyron [Zbirka `ivotopisa novih mu~enika], Thessaloniki 1984. 131

BIBLIOGRAFIJA

«emdanizâde Süleyman Efendi, Tarih-i mür’it-tevarih [Istorija] (ed. Münir Aktepe), Istanbul 1978. Taylesanizâde Hafiz Abdullah Efendi Tarihi. Istanbul’un uzun dört y¨l¨ (1785-1789) [Tajle{anizadea Hafiza Abudulaha efendije istorija. ^etiri duge godine u Istanbulu (1785-1789)] (ed. Feridun Emecan), Istanbul 2003. Sture Theolin, The Swedish Palace in Istanbul, Istanbul 2000. Maria Todorova, Podbrani Izvori za Istorijata na Balkanskite Narodi XV - XIX vek [Zbirka izvora za istoriju balkanskih naroda, XV-XIX vek], Sofia 1977.

132

Turski Izvori za Istorijata na Pravoto v Bulgaskite Zemi [Turski izvori za istoriju prava u bugarskim zemqama] (ed. Bistra Tzvetkova), vol.2, Sofia 1971. Cyryla Vazvazova-Karateodorova (ed.), Nepresahvashti Izvori. Documentalni Materiali za Istorijata na Plovdiv i Plovdivsko [Nepresu{ni izvori. Svedo~anstva o istoriji Plovdiva i plovdivske regije], Plovdiv 1975. P. Zerlentou, Systasis tou Koinou ton Mykonion [Stvarawe zajednice na Mikonosu], Hermoupolis 1924.

KOORDINATORI

Koordinatori Koordinator projekta Kristina Kuluri, predsednica Komiteta za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, predaje savremenu istoriju na Peloponeskom univerzitetu u Gr~koj. Ro|ena 1962. u Atini, Kulurijeva je januara 1990. doktorirala na Sorboni. Godine 1994. dobila je nagradu Nikolas Svoronos za istorijska istra`ivawa i objavqene radove. U~estvovala je u projektu „U~ewe i predavawe evropske istorije HH veka“ (1996–2000) pri Savetu Evrope. Bila je ~lan nau~nih komiteta koji su odobravali uxbenike istorije za sredwe {kole u Gr~koj; radi kao koordinator projekata za uxbenike istorije i za istoriju Gr~kog olimpijskog komiteta. Autor je vi{e kwiga i ~lanaka o nastavi istorije, o razvoju istoriografije, uxbenicima, nacionalnom pam}ewu i nacionalnom identitetu i o istoriji sporta. Va`nija dela: Dimensions idéologiques de l’historicité en Gréce (1834-1914). Les manuels scolaires d’histoire et de géographie, Frankfurt, Peter Lang, 1991; Sport et société bourgeoise. Les associations sportives en Grèce 1870-1922, Paris, L’Harmattan, 2000; Clio in the Balkans. The Politics of History Education, Thessaloniki, CDRSEE, 2002 (editor); Athens, Olympic City, 18961906, Athens, IOA, 2004 (editor).

Istorijska ~itanka I Halil Berktaj, istori~ar, trenutno vanredni profesor i predvodnik projekta za istoriju pri Fakultetu umetnosti i dru{tvenih nauka univerziteta Sabanxi u Istanbulu. Ro|en je 1947. godine. Diplomirao je ekonomiju na univerzitetu Jejl 1968. i doktorirao iz istorije na Univerzitetu u Birmingemu. Radio je na Fakultetu politi~kih nauka na Univerzitetu u Ankari, na Sredwoisto~nom tehni~kom univerzitetu u Ankari i na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu. Boravio je na vi{e univerziteta u inostranstvu: kao stipendista Britanskog saveta (British Council) na Volfsonovom kolexu u Kembrixu, u prole}e 1990, kao stipendista Fulbrajtovog fonda na Harvardu 1997. godine (u saradwi sa Centrom za evropske studije i Centrom za prou~avawe Sredweg istoka), kao NEXUS-ov vanredni profesor pri Centru za poslediplomske studije u Sofiji, 2002–2003. Potpredsednik je Komiteta za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi u Solunu, ~lan osniva~kog odbora i biv{i potpredsednik Helsin{kog gra|anskog parlamenta za Tursku. Tako|e je i ~lan ure|iva~kog odbora ^asopisa za prou~avawe seoskog `ivota, ^asopisa za poqoprivredne promene, ^asopisa za prou~avawe jugoisto~ne Evrope i Crnog mora. Va`nija dela: (na turskom) Republikanska ideologija i (istori~ar) Fuat Koprulu, Od plemena do feudalizma, Kraj jedne ere, i (na engleskom) Novi pristupi dr`avi i seqacima u osmanskoj istoriji (1991, prire|iva~, zajedno sa Surajom Faroki). Trenutno se bavi istoriografijom, komparativnim prou~avawem nacionalizma na Balkanu, po~etnim definisawem nacionalnog pam}ewa u Turskoj i wegovim redefinisawem u doba kemalizma, me|u drugim traumama stvarawa nacije i etni~kog ~i{}ewa po~etkom HH veka. Bogdan Murgesku, ro|en 1963. u Bukure{tu, predaje na Fakultetu za istoriju na Univerzitetu u Bukure{tu; dobio je stipendiju Roman Hercog pri Fondaciji Aleksandar fon Humbolt u Berlinu (1998–2000) i predavao kao profesor gost na Univerzitetu u Pitsburgu (2002) i na Sredwoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti (2004). Predsednik je bukure{tanskog ogranka a potpredsednik nacionalnog Rumunskog dru{tva za istorijske nauke, koordinator takmi~ewa iz istorije Istoria mea – Eustory i ~lan izvr{nog odbora mre`e Eustory. Objavio je brojne nau~ne radove i nekoliko kwiga o rumunskoj istoriji, o osmansko-rumunskim vezama, o ekonomskoj i dru{tvenoj istoriji XV-XX veka i o skorijoj istoriografiji. Prire|iva~ je pet zbornika radova, me|u kojima su i Rumunija i Evropa: modernizacija kao isku{ewe, modernizacija kao pretwa (Bukure{t 2000) i Hrestomatija za rumunsku istoriju (Bukure{t 2001).

133

KOORDINATORI

Istorijska ~itanka II Mirela Luminica Murgesku je vanredni profesor na Fakultetu za istoriju na Univerzitetu u Bukure{tu; ujedno je i izvr{ni direktor Centra za istorijske, ekonomske i dru{tvene nauke u Bukure{tu i ~lan Komiteta za obrazovawe pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, sa sedi{tem u Solunu. U~estvovala je u vi{e me|unarodnih projekata na temu analize uxbenika, istorije obrazovawa, istoriografije, istorijske kulture i nacionalizma, i dobijala stipendije od Fondacije Endru F. Melon, Nema~ke slu`be za akademsku razmenu s inostranstvom, francuskog Doma za humanisti~ke nauke i Fondacije za nauku o Evropi. Pored brojnih akademskih radova i ~lanaka, priredila je ~etiri zbornika radova i objavila kwigu Izme|u „dobrog hri{}anina“ i „hrabrog Rumuna“: uloga osnovne {kole u definisawu rumunskog nacionalnog identiteta (Ja{i, 1999) i Istorija iz {kolske torbe. Pam}ewe i uxbenici u Rumuniji devedesetih (Bukure{t 2004).

Istorijska ~itanka III Valerij Kamenov Kolev, ro|en 1960. u Plovdivu, magistrirao je 1986. iz istorije i engleskog na Univerzitetu u Sofiji. Od 1988. predavao je savremenu bugarsku istoriju (1878–1944) na Univerzitetu u Sofiji, a od 1999. na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Sofiji. Godine 2001. doktorirao je iz istorije. Od 1994. ~lan je izdava~kog odbora istorijskog ~asopisa Minalo. ^lan je komiteta za utvr|ivawe nastavnog programa iz istorije i gra|anskog vaspitawa pri ministarstvu za obrazovawe i nauku. Jedan je od autora uxbenika iz istorije za deseti razred. Glavna interesovawa: dr`ava i lokalna samouprava, politi~ki i dru{tveni `ivot, spoqna politika.

Istorijska ~itanka IV Kre{imir Erdeqa, ro|en 1968. u Zagrebu, studirao je istoriju i geografiju na Univerzitetu u Zagrebu, gde je i diplomirao na temu „Odnos Nezavisne Dr`ave Hrvatske prema piscima i kwi`evnosti“. Bavi se istorijom HH veka. Predaje istoriju u jednoj osnovnoj {koli u Zagrebu. Ukqu~en je u pisawe uxbenika istorije. Autor je uxbenika istorije za sedmi razred osnovne {kole i prvi razred sredwe.

134

Saradnici Boro BRONZA, Istori~ar, Bawa Luka, Bosna i Hercegovina. Helian DEMIRI, Predava~, Univerzitet Aleksandar Xuvani, Albanija. Qupka HRISTOVA, Nastavnik istorije, Biv{a jugoslovenska republika Makedonija. Nikola JORDANOVSKI, Doktorant, [kola dru{tvenih istra`ivawa, Var{ava. Nijazi Mustafa KIZILIREK, Vanredni profesor, Kiparski univerzitet, Nikozija, Kipar. Angelos KIRIAKUDIS, Nastavnik istorije, Nikozija, Kipar. Bogdan Florin POPOVICI, Doktorant, Istorijski institut, Bukure{t, Rumunija. Bo`o REPE, Profesor, Odeqewe za istoriju, Qubqana, Slovenija. Milan RISTOVI], Profesor, Filozofski fakultet, Beograd, Srbija i Crna Gora. Araks SAHINER, Upravnik Odeqewa za dru{tvene nauke, Istanbul, Turska. Andrej SORA, Urednik Istorijskog ~asopisa, Bukure{t, Rumunija. Vladimir Georgiev STANEV, Doktorant, Univerzitet u Sofiji, Bugarska. Igor STOJAKOVI], Nastavnik istorije i pisac uxbenika, Zagreb, Hrvatska. Lina VENTURA, Vanredni profesor, Peloponeski univerzitet, Korint, Gr~ka.

135

Saradnici Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (CDRSEE) Direktor programa [ila Kanon je direktor programa pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, u kom radi ve} pet godina i nadgleda primenu i razvoj svih projekata, radi na strate{kom planirawu aktivnosti Centra, prikupqawu finansijskih sredstava i zadu`ena je za odnose s javno{}u. Iskusna u osmi{qavawu projekata, u~estvovala je na vi{e me|unarodnih konferencija na kojima je zastupala Centar, vodila je timove za konkretne projekte i napisala vi{e ~lanaka o gra|anskom dru{tvu u jugoisto~noj Evropi. Tri godine je bila direktor projekta pri Centru, a godinu dana radila je kao koordinator projekta za mlade skup{tinske poslanike. Diplomirala je starogr~ki na Kolexu Vasar u Njujorku. Studirala je francuski i engleski jezik i kwi`evnost na Univerzitetu u Eks an Provansu i na Univerzitetu u Bristolu. U~estvovala je u arheolo{kim iskopavawima u Gr~koj i predavala engleski kao strani jezik. Dr`avqanka Irske, ro|ena je u Brajtonu, u Engleskoj. @ivela je u Bostonu i Njujorku.

Koordinator projekta Marija Milona koordinator je projekta za uxbenike istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi od oktobra 2003, a na raznim programima Centra sara|uje od aprila 2003. Magistrirala je na temu me|unarodnih odnosa na Univerzitetu u Redingu, a 1999. diplomirala poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu. Trenutno studira evropske kulture na dodiplomskim studijama. U magistarskom radu bavila se mirovnim akcijama na podru~ju biv{e Jugoslavije, s naglaskom na Bosnu i Hercegovinu. Ima radno iskustvo i u Gr~koj i u Velikoj Britaniji, i aktivno je sara|ivala s drugim evropskim nevladinim organizacijama. Materwi jezik joj je gr~ki, a te~no govori i engleski, {panski i italijanski.

136

Nastavnici istorije Kre{imir Alajbeg, Zagreb Arzu Ajdin, Istanbul Marilena Ber~ea, Bukure{t Hristo Berov, Sofija Radu ^erkez, Bukure{t Emina Dautovi}, Beograd Bojana Dujkovi}, Bawa Luka Irena Lilkova Garkova, Plovdiv Entela Jorgi, Tirana Alma Kasaruho, Tirana Hajretin Kaja, Istanbul Jordanka Hristova Karageurova, Sofija Swe`ana Koren, Zagreb Davor Kozwak, Zagreb Eliza Kiriaku, Nikozija Angelos Kiriakudes, Limasol Maria Kiriazi, Solun Anastasia Kirkini-Kutula, Atina Margita Maduni}, Zagreb Kodruta Matei, Bukure{t Valentina Maver, Qubqana Mire Mladenovski, Skopqe Nada Molerovik, Skopqe Sorin Oane, Ramnicu - Val~ea Nuket Oren, Istanbul Valentin Maksim Oros, Klu` Mutlu Ozturk, Istanbul Adrian Papajani, Tirana Maria Filipidu, Pafos Nicu Pohoata, Bukure{t Jelka Razpotnik, Qubqana Vasiliki Saka, Atina Qupka Smilanovska, Skopqe Nevenka Sres, Qubqana Angela Toader, Bukure{t Elvan Tongal, Istanbul Fatmiro{e Xemali, Tirana Nenad @arkovi}, Beograd Maria Zografaki, Ksanti

137

MAPA 2: OSMANSKO CARSTVO I EVROPA (1600)

Ova mapa je zamena mape koja se pojavquje na stranama 138-139 u kwizi Osmansko carstvo

OSMANSKO CARSTVO

MAPA 2: OSMANSKO CARSTVO I EVROPA (1600)

Ova mapa je zamena mape koja se pojavquje na stranama 138-139 u kwizi Osmansko carstvo

OSMANSKO CARSTVO

OCENITE OVU KWIGU! Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima ulo`io ogroman trud, vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a rezultat je ova kwiga koju dr`ite u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda, korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu projekta. Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud. Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{ veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe. Formular za evaluaciju mo`ete na}i odavde: www. cdsee. org.

141

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(560)“13/17“ (035.057.874) 94(4-12)“13/17“ (035.057.874) ISTORIJSKA ~itanka. 1, Osmansko carstvo / urednici Halil Berktaj i Bogdan Murgesku ; [prevod sa engleskog grupa autora]. - Beograd : Prosvetni pregled ; Solun : Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi = Thessaloniki : Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 141 str. : ilustr. ; 27 cm. (Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope : dodatni nastavni materijali) Prevod dela: The Ottoman Empire. - Tira` 1.500. - Str. 6: Predgovor / Kostas Karas. - Str. 7: Predgovor / Ri~ard [ifter. - Str. 8: Predgovor srpskom izdawu / Dubravka Stojanovi}. - Koordinatori: str. 133-134. Napomene uz tekst. - Bibliografija: str. 129-132. ISBN 86-7055-058-H ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu) 1. Berktaj, Halil 2. Murgesku, Bogdan a) Tirska - Istorija - 14-18v - Priru~nici b) Jugoisto~na Evropa - Istorija - 14-18vPriru~nici COBISS.SR-ID 126623244