Cult purpose of roman lamps in Moesia Superior

FACULTY OF PHILOSOPHY BELGRADE CENTRE FOR ARCHAEOLOGICAL RESEARCH BELGRADE CITY MUSEUM

Adam N. Crnobrnja

CULT PURPOSE OF ROMAN LAMPS IN MOESIA SUPERIOR

Editor Miroslav Lazić

Belgrade 2006

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД ЦЕНТАР ЗА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА

Адам Н. Црнобрња

КУЛТНА НАМЕНА РИМСКИХ ЖИЖАКА У ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ

Уредник Мирослав Лазић

Београд 2006

Ова књига је проистекла из магистарског рада Lux perpetua – светлост и светиљке у култовима на простору Горње Мезије, одбрањеног 2005. године на Филозофском факултету у Београду, пред комисијом: др Миомир Кораћ, проф. др Александар Јовановић и доц. др Мирослав Вујовић. Захваљујем се ментору, проф. др Александру Јовановићу, на инспиративним и корисним сугестијама током израде рада. Аутор

Књига је издата средствима Министарства науке и заштите животне средине и Секретаријата за културу града Београда.

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР..............................................................................

7

ИСТОРИЈАТ ПРОУЧАВАЊА АНТИЧКИХ ЖИЖАКА............................ Класични приступ проучавању жижака.............................. Проучавање жижака са територије Горње Мезије............... Анализе контекста налаза...................................................

9 9 11 13

ЖИШЦИ У АНТИЧКИМ ПИСАНИМ ИЗВОРИМА............................... Описи употребе жижака у литератури.................................

17 18

ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ УПОТРЕБЕ ЖИЖАКА.................................. Економска оправданост употребе жижака..........................

39 42

ЖИШЦИ КАО НОСИОЦИ ЗНАЧЕЊА.............................................. 49 Мотиви на жишцима - религијска и идеолошка позадина............................................................ 51 Пут жишка кроз време......................................................... 64

НАЛАЗИ ЖИЖАКА У ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ......................................... 67 Локалитети.......................................................................... 69 РИТУАЛНА УПОТРЕБА ЖИЖАКА................................................... Некрополе........................................................................... Светилишта и сакрални објекти.......................................... Оставе..................................................................................

101 101 108 110

ТАБЕЛЕ................................................................................... 117

CULT PURPOSE OF ROMAN LAMPS IN MOESIA SUPERIOR (Summary)

131

LAMPS IN THE ROMAN WRITTEN SOURCES.................................... ECONOMIC ASPECTS OF THE USE OF LAMPS.................................. LAMPS AS THE SUPPORTERS OF MEANING..................................... CONTEXTS OF FINDINGS............................................................. RITUAL USE OF LAMPS............................................................... Necropoles............................................................................ Shrines and Sacred Structures................................................ Hoards..................................................................................

132 134 136 137 138 138 142 144

БИБЛИОГРАФИЈА / BIBLIOGRAPHY.............................................. 149 О АУТОРУ................................................................................. 171

ПРЕДГОВОР Један од основних појмова у свести људи је светлост која, симболизујући свет у коме смо, упозорава и на постојање тамне стране, света непознатог. Коришћење ватре и светлости у религијским обредима у антици добро је документовано у писаним изворима, а може се пратити и савременим етнографским истраживањима, као и у ритуалима живих религија. Осим представа на новцу, надгробним споменицима и другим сачуваним објектима са иконографским садржајем, најчешћи археолошки налази који сведоче о овом сегменту култног ритуса у антици јесу жишци. Полазећи од чињенице да је највећи број римских светиљки пронађен у гробним целинама и да њихова заступљеност у другим просторима сакралног карактера такође није занемарљива, усудио сам се да претпоставим њихову превасходно култну намену на нашем тлу. Будући да су светиљке изузетно чести налази, у потрази за провером такве претпоставке морао сам да се ограничим на одређену територију. Територијални оквир овог рада стога су границе Горње Мезије у време њеног највећег простирања, тј. у периоду пре Диоклецијанове поделе ове провинције. У географском смислу, Горња Мезија је на северу била омеђена Дунавом, на западу се њеном границом најчешће сматра ушће Саве, ка истоку се пружала до ушћа Цибрице, док су се на крајњем југу њене границе поклапале са међама територије Скупа (Мirković 1968: 8; Mikulčić 1971-1: 463; Mócsy 1974: Fig. 60). Временски распон у којем је Горња Мезија заузимала поменуте границе у највећој мери се поклапа са периодом интензивне употребе жижака у култне сврхе на тој територији. Време у оквиру кога разматрам употребу светиљки у култовима обухвата период од њихове прве појаве током

-7-

римске доминације на овоме тлу, средином 1. века, до средине 4. века. Иако су жишци били присутни до краја антике, па и нешто дуже, разлози њихове употребе више нису били исти. О томе најбоље сведочи престанак њиховог коришћења у погребном ритусу, као и чињеница да је употреба светиљки, венаца, тамјана и ливеница вина посебно побројана и осуђена у Теодосијевом едикту о забрани многобожачких празноверја (Gibon 1998: 584). Сагледавање начина примене жижака који су описани у античким изворима, економских аспеката њихове употребе и вишеслојности значења која они носе послужило ми је за јасније дефинисање упита приликом проучавања контекста у којима су жишци налажени на археолошким локалитетима. Начин на који се приступало обради материјала код нас у многоме је ограничио анализу контекста налаза. У не мало радова жишци се помињу само успут, без навођења услова налаза, њиховог датовања, па чак и без броја пронађених примерака. И радови који се искључиво односе на жишке најчешће не доносе комплетне податке. Шароликост приступа приликом публиковања жижака онемогућила ме је у стварању јединственог упита који би био применљив за већину локалитета на којима су налажени. Због тога сам, у поглављу које обрађује управо контексте налаза, морао да прибегнем унеколико разноликом начину изношења информација. У завршном поглављу покушао сам да објединим све претпоставке изнете у овоме раду, да понудим закључке о употреби античких жижака на нашем тлу превасходно у култне и сакралне сврхе, и да предложим нешто другачији методолошки приступ како у теоретском тако и у теренском сегменту истраживања.

-8-

ИСТОРИЈАТ ПРОУЧАВАЊА АНТИЧКИХ ЖИЖАКА С обзиром на то да у овоме раду разматрам само налазе жижака из провинције Горње Мезије, у приказу историјата њиховог проучавања нисам обратио посебну пажњу на литературу о жишцима са територије античке Грчке. Иако се и у Горњој Мезији јављају жишци произведени на грчком тлу, они већ припадају периоду доминације Рима, те и сами чине само део једнога ширег територијалног и економског контекста. Проучавање ове врсте материјала почело је веома рано, у време када ни археологија као наука још није била утемељена (Korać 1995: 7). Та чињеница не би требало да нас изненађује будући да се жишци из више разлога могу сматрати веома особеном групом предмета. Најпре, њихова примарна намена, стварање светлости, може одмах да се претпостави, што код истраживача већ ствара осећај сигурности као ослонац за даља изучавања. Затим, само место налаза истраживачима је такође било веома инспиративно: гробови, као тачка која спаја два света, одувек су побуђивали посебну пажњу. Даље, рељефни мотиви на жишцима омогућавали су тумачење ликовнога израза. Ових неколико основних полазних тачака доминирало је током готово два века проучавања жижака.

КЛАСИЧНИ ПРИСТУП ПРОУЧАВАЊУ ЖИЖАКА Први радови о жишцима потичу још из средине 17. века (Fabricius 1653; Ferrari 1670; Bartoli, Bellori 1691). Од 17. до краја 19. века материјал је углавном објављиван у облику каталога колекција или приказа одређених локалитета, али без јасних

-9-

класификација које би биле опште применљиве.1 Крајем 19. века, у оквиру посебнe свескe CIL-a, Дресел обједињује све до тада познате жишке, укључујући и имена радионица у којима су израђивани, те је тако успоставио и њихову прву типологију (Dressel 1899). Неколико година раније Фишбах је објавио дело које обрађује жишке из Птуја, превасходно проналажене у гробовима (Fischbach 1896). Потом Фремерсдорф доноси и данас веома коришћен рад који се опширно бавио процесом производње жижака и, посебно, представама на њима (Fremersdorf 1922). Први корпус који је направио известан искорак у начину проучавања жижака објављен је 1914. године и у њему су обухваћене све античке лампе из Британског музеја (Walters 1914). Будући да су потицале из разних крајева и из разних периода античког света, као и да су проналажене на локацијама различите намене, тумачењу употребе лампи пришло се комплексније. Волтерс се осврнуо и на помињање лампи у писаним изворима, на њихово појављивање у античким ликовним приказима, као и на контекст из кога потичу. Овај каталог је био значајан због обиља материјала који је тада изложен јавности, али ипак није оставио дубљи траг за питање начина на који ће у будућности бити проучавана ова врста налаза. Опсежан прилог о употреби светиљки у антици налази се и у еминентном корпусу о класичним старинама с почетка 20. века (Toutain 1918). Ту се жишци више не одређују само као светиљке већ се запажа и њихова употреба као вотивних дарова у храмовима и као прилога у гробовима. Јасну класификацију, типологију и хронологију римских жижака први је установио Лешкеов (Loeschcke) рад Lampen aus Vindonisa из 1919. године. Ту су први пут прецизно обрађени жишци са једнога налазишта, који су потицали поглавито из затворених целина (гробова). Управо је велики број затворених целина у којима су жишци налажени омогућио да одређени типови буду прецизно датовани, и то на основу других присутних 1

Детаљније о истраживањима у 18. и 19. веку видети Korać 1995.

- 10 -

налаза. Велики број датованих жижака омогућио је да се направи и њихова прецизнија класификација комбиновањем хронолошких података и стилских карактеристика. Стога је овај рад до данас остао меродаван за типологију и хронологију римских жижака. Временом су настајале и извесне измене. Већ је рад Доре Ивањи (Ivanýi 1935) донео донекле ревидирану типологију у односу на ону коју је установио Лешке, мале корекције хронологије и преглед новога материјала. Ове две типологије су до данас остале меродавне и може се рећи да су се све касније типологије ослањале на њих, па су ретки радови у којима се истраживач не позива барем на једног, а неретко и на оба ова аутора. Интересантно је да у раду о жишцима из Виминацијума, највеће истражене некрополе Римскога царства, нису направљене нова типологија и нова хронологија употребе жижака у Горњој Мезији (Korać 1995). Ипак, уважавајући став аутора да “...је број типологија нарастао до те мере, да због бројности, практично почиње да губи значај. Додавање још једне типологије само би компликовало и отежало истраживачима обраду предмета јер се нове увек позивају на претходне типологије” (Korać 1995: 10), зауставићу се у даљем разматрању развоја типологија.

ПРОУЧАВАЊЕ ЖИЖАКА СА ТЕРИТОРИЈЕ ГОРЊЕ МЕЗИЈЕ Број радова о жишцима са територије провинције Горње Мезије није велики. У првом раду, објављеном још 1931. године, обрађени су жишци из збирке Народног музеја у Београду, али без проблематике прецизног датовања или типологије појединих примерака, па не пружа никакве ближе податке, осим о њиховом физичком изгледу и широј локацији места налаза (Милтнер-Зурунић 1931). Наредни радови су уследили тек након Другог светског рата. Најпре је пружен увид у

- 11 -

збирку жижака из Музеја града Београда (Кондић, Тодоровић 1956), а потом су објављени и жигови са жижака из збирке Народног музеја у Београду (Гај-Поповић 1962). Аутори ова два рада прихватају већ постојеће типологије жижака и њихово хронолошко опредељење. Нажалост, уколико се уопште и помињу, места на којима су жишци пронађени, описана су само сумарно, без било каквих података о контекстима налаза. Осим појединих налаза бронзаних жижака (ЦермановићКузмановић 1959; Татић-Ђурић 1960; Павловић 1967; Поповић В. 1970; Цермановић-Кузмановић 1983; Дрча 1985; Крунић 1994), до данас је публиковано још неколико радова о земљаним жишцима са територије Горње Мезије. Они се превасходно односе на одређене збирке жижака или на поједине локалитете, и обухватају широк временски распон. Тако су публиковани: жишци са територије античких Скупа (Микулчиќ 1975-2), жишци из античке збирке Народног музеја у Нишу (Јовановић 1976), жишци нађени на Београдској тврђави (Бјелајац 1982-2), жишци са печатом из Музеја града Београда (Крунић 1988), појединачни налази керамичких жижака из Текије (Цермановић-Кузмановић 1991), збирка жижака Археолошког музеја у Софији (Кузманов 1992), скупни налаз жижака из Сингидунума (Црнобрња 2003) и преглед жижака нађених у Сингидунуму, уз израду типологије жижака са тога простора (Krunić 2005). У ове радове нисам сврстао непубликовану, већ више пута помињану докторску дисертацију М. Кораћа (Korać 1995), као ни публикацију о некрополи Више гробаља у Виминацијуму, која се не односи директно на жишке, иако је приказала и обиље овога материјала (Зотовић, Јордовић 1990). Управо у поменутој књизи о виминацијумској некрополи Више гробаља изнето је најопсежније разматрање о условима налаза жижака код нас, као и о њиховој примени у ритуалне сврхе (Зотовић, Јордовић 1990). Други налази жижака објављивани су у оквиру радова који су се бавили, пре свега, одређеним локалитетима, те су се

- 12 -

жишци појављивали у оквиру прегледа укупног материјала. Ипак, и код таквог публиковања могуће је приметити извесну градацију у начину излагања: у неким радовима наводе се ближи услови налаза, уз приложене описе и слике; у другој групи радова жишци су само описани или је приложена и њихова слика; у трећој групи они се тек узгредно помињу, без икаквих ближих података чак и о броју пронађених примерака. Нажалост, овај последњи вид излагања у прошлости је био веома чест. На тај начин су се, након свих фактора који су утицали на фрагментарност сазнања која стичемо о прошлости, створили услови за две последње фазе губљења података: неадекватно спроведено истраживање и само делимично објављивање.

АНАЛИЗЕ КОНТЕКСТА НАЛАЗА Још од самих почетака проучавања жижака основни и најважнији критеријум по којем је ова врста материјала обрађивана био је опредељивање предмета са становишта уметничког дојма, типологије и хронологије. Као последица тога дошло је до унифицираног начина њиховога објављивања, у виду каталога у којима су жишци приписани одређеним типовима, из одређенога периода, уз детаљно описивање њихових физичких карактеристика и декорације. Нажалост, овакав приступ обради материјала углавном доминира и данас, нарочито у домаћој литератури. Извесних искорака у том погледу свакако је било. Један део уводног излагања већ поменутога Волтерсовог корпуса (Walters 1914), у коме је аутор разматрао настанак жижака и начине њихове употребе, може се сматрати веома инспиративним, али је изгледа био занемариван у највећем броју даљих истраживања. Бејлијево уводно поглавље у корпусу о лампама из Британског музеја такође доноси интересантне податке

- 13 -

о начинима коришћења и производње грчких и римских жижака, али и о условима под којима се одвијала њихова трговина (Bailey 1975). Од истог аутора потиче и више радова са ширим разматрањима о производњи, употреби и трговини жишцима (Bailey 1963; Bailey 1976; Bailey 1987). Бејлијев рад из 1987. године био је, заправо, одговор археолога на ставове једнога историчара о организацији производње и дистрибуцији жижака (Harris 1980). Не смемо заборавити ни Форбсова излагања о технологији производње светла, па и самих жижака (Forbes 1958, Ch. III). У последњој декади 20. века било је и радова који су у разматрања употребе жижака укључили и разне физичко-хемијске анализе (Schneider 1994; Devlin, Chalmers 2001; Wunderlich 2003). Ипак, ниједан од њих није се ближе бавио самим контекстом налаза жижака и коришћењем тако добијених података у даљим анализама. Последњих неколико година дошло је до извесних помака и на том пољу. У дисертацији Х. Екард указано је на многе недостатке досадашњих истраживања, као и на путеве којима би се могло ићи даље (Eckardt 2002). Иако је ова ауторка направила велики помак дефинишући ограничења која је носио досадашњи начин проучавања жижака, ни сама на крају није одолела притиску неопходности класичног излагања приликом анализе ове врсте материјала. Обиље података који су унети у електронске базе у овој књизи је презентовано путем исписа мноштва различитих упита, али приликом читања настаје утисак да се или одлутало од првобитне замисли или се ауторка задовољила само постављањем теоретских оквира за неке даље анализе. Зборник радова са Првог скупа Међународне лихнолошке асоцијације (Nouveautés Lychnologiques 2003) такође је донео неколико интересантних радова које ћу користити у даљим разматрањима. Интересантно је приметити да ниједан од аутора са овога скупа није користио поменуту публикацију Х. Екард иако би, код неких тема, она била итекако добродошла.

- 14 -

У домаћој литератури свега неколико радова представља искорак у разматрањима употребе жижака. А. Јовановић је пратио локалну производњу и дистрибутивни центар радионице Flavius-a (Јовановић 1985). Сагледавајући разне аспекте употребе жижака, у једном од ранијих радова покушао сам да реконструишем контекст скупног налаза жижака из Сингидунума (Црнобрња 2003), док сам другом приликом, разматрајући контекст налаза жижака код гроба у Брестовику, приступио реконструкцији специфичног гробног ритуса (Црнобрња 2005-2).

*** Mогло би се, и то с правом, закључити да се приступ проучавању античких жижака није много променио од почетка 20. века до данас. У неким сегментима можда је чак и назадовао. Смештање жижака у одређене контексте из којих су потекли углавном је било запостављано у корист типолошког поређења предмета и његове декорације са раније познатим примерцима (Eckardt 2002: 17). С друге стране, познавање начина и места примене одређених предмета може нам омогућити да реконструишемо и сам контекст налаза (Црнобрња 2003: 73).

- 15 -

- 16 -

ЖИШЦИ У АНТИЧКИМ ПИСАНИМ ИЗВОРИМА Путеви којимa се ширила употребa жижака, осим кроз археолошке налазе, могу се пратити и у литерарним изворима. У старој Грчкој назив за жижак био је λύχνος (лихнос), док је други извор осветљења, бакља, увек био означаван називом λαμπάς (лампас) (Walters 1914: XII). Употреба жижака је преко Велике Грчке доспела на централноиталско тло у 3. веку с.е., те је са предметом преузет и његов назив. У нешто измењеном облику изворног грчког назива, првобитни латински назив за жижак био је lychnus (лихнус) и ту реч су користили латински песници Еније, Луцилије, Лукреције и Вергилије (Walters 1914: XII). Тек Варон у своме делу De lingua latina наводи да реч lucerna потиче од назива за светлост - lux, lucis (Varro: V/XXV). Да ли је овај податак био конструисан од стране самога Варона или је нови назив за жишке заиста настао извођењем од речи која је означавала светлост, није познато. Латински термин lampas у антици је био коришћен искључиво као назив за бакљу, не мењајући оригинално значење које је имао у старогрчком језику. Тек у средњовековном латинитету термин lampas коришћен је као означитељ за лампу, те је тај назив и до данас остао у употреби у европским језицима. Тако и на примеру жижака можемо пратити посредни утицај старе Грчке, преко Рима, на материјалну културу и језик савремене западноевропске културе. Пре излагања о жишцима у писаним изворима античке Грчке и Рима, навешћу и један ранији помен коришћења уљаница у сакралне сврхе.

- 17 -

(Свето писмо 1967, Друга књига Мојсијева, гл. 27) 20. И ти заповеди синовима Израиљевим да ти донесу уља маслинова чистога цијеђенога за видјело, да би жишци горели свагда. 21. У шатору од састанка пред завјесом, који ће заслањати свједочанство, нека их Арон и синови његови спремају да горе од вечера до јутра пред Господом. То нека је уредба вјечна кољенима њиховијем међу синовима Израиљевим.

ОПИСИ УПОТРЕБЕ ЖИЖАКА У ЛИТЕРАТУРИ Критеријум којим сам се руководио приликом избора помена начина употребе жижака у литератури коју наводим било је издвајање оних делова у којима се помињу називи lucerna и lychnus. Ови називи нису увек на српски језик превођени термином светиљка или жижак. Понекад су превођени као бакља, свећа и слично. Због тога сам, пре превода на српски, презентовао и оригиналан текст на латинском. Изузетак чине цитати Херодота и Паусаније, чији су оригинали на грчком. Ова два дела сам уврстио у избор будући да се у првом налази један од најранијих описа употребе уљаница, а у другога је изузетно јасно наведена њихова употреба у сакралне сврхе, и то у времену које у овоме раду разматрам.

ХЕРОДОТ (5. век с.е.) Херодот описује лампe, каквe је видео да се у Саису, у Египту, пале око кућа приликом одређене свечаности, као једноставне отворене шоље напуњене уљем и сољу, у које је постављан стењак који плива (Херодот 1966: II/62, стр. 128). Такав опис светиљке умногоме одговара форми коју су имали жишци нађени у грчко-феничанским гробовима на Кипру

- 18 -

и на другим некрополама са територија које су биле под феничанским утицајем (Toutain 1918: 1321).

ПЛАУТ (Titus Maccius Plautus, 254 - 184. г.) Иако је Плаут стварао у времену из кога би требало да очекујемо употребу термина lychnus, то није случај. Највероватније се коришћење термина lucerna може објаснити каснијим преписима, поготово што се он помиње у самоме објашњењу изгледа глумца: provocatur paedagogus: ‘eho senex minimi preti, ne attigas puerum istac causa, quando fecit strenue.’

445

[it magister quasi lucerna uncto expretus linteo.] (Plautus, Bacch.) *** Зовне учитеља: “Чујде, стара ти ништаријо! Да се ниси тако дечка за то, што се опро он!” Иде учо с крпом око главе, ко да фењер је. (Plaut 1951: 109)

У Авети (Моstelaria) отац затиче сина који је банчио са хетерама, а Транијев роб, да би оправдао младога господара, отпочиње с причом: Ego dicam, ausculta. ut foris cenaverat tuos gnatus, postquam rediit a cena domum,

485

abimus omnes cubitum; condormivimus: lucernam forte oblitus fueram exstinguere; atque ille exclamat derepente maximum. (Plautus, Most.) *** Рећи ћу ти, слушај само. Вечерао твој син једанпут у вароши. Кад се вратио кући, одосмо сви да спавамо. Ја сам случајно заборавио да угасим жижак. (Чајкановић 1923: 91)

- 19 -

ЛУКРЕЦИЈЕ (Tit Lucretius Carus, 94 - 54. г.) Лукреције у Природи ствари користи и стари и нови назив за светиљку, lychnus односно lucerna: Quin etiam nocturna tibi, terrestria quae sunt, lumina, pendentes lychni claraeque coruscis fulguribus pingues multa caligine taedae (Lucr. De rer. V) *** Чак видиш и земаљске светиљке ноћне, лампе које висе, и зубље пуне смоле које зраче светлуцаво у диму. (Лукреције 1951: 221) At si forte oculo manus uni subdita supter pressit eum, quodam sensu Þt uti videantur omnia quae tuimur Þeri tum bina tuendo, bina lucernarum ßorentia lumina ßammis (Lucr. De rer. IV) *** Под око ако катшто ставиш руку и притиснеш га, све што гледаш тад, удваја се у осећају твом: светиљке цвату пламом двоструким. (Лукреције 1951: 171)

ВИТРУВИЈЕ (Marcus Vitruvius Pollio, 1. век с.е.) Код Витрувија се жишци помињу само као техничка помагала за одређивање доброг места за градњу куће (Vitruvije 2003: 161), односно за присуство штетних гасова приликом копања бунара (Vitruvije 2003: 178).

- 20 -

ХОРАЦИЈЕ (Quintus Horatius Flaccus, 65 - 8. г.) У једној оди Хорације описује лепу и свечану гозбу Меценатову: Sume, Maecenas, cyathos amici sospitis centum et uigilis lucernas perfer in lucem; procul omnis esto

15

clamor et ira. (Horat. Carm. I-8) *** Прими Меценате, радо многе чаше За спас пријатеља! Нек свеће и пир Све до зоре трају и нек друштво наше Ману бука, хир … (Хорације 1956: 42)

ПРОПЕРЦИЈЕ (Sextus Propertius, 50 - 16. г.) Навешћу само помен светиљке као “сведока пријатних ноћи”, уз скретање пажње на превод термина lucerna одредницом буктиња: O me felicem! o nox mihi candida! et o tu lectule deliciis facte beate meis! quam multa apposita narramus verba lucerna, (3) quantaque sublato lumine rixa fuit! (Prop. Eleg. II-15) *** Како сам био срећан, пријатне ноћи! Кревету створен за моје насладе! Дуго причасмо при светлости буктиње, Објашњавасмо се и после у мраку. (Проперције 1966: 28)

- 21 -

ФЕДАР (Phaedrus или Phaeder, 15 г.с.е. - 57. г.н.е.) Будући да ову басну често користим у даљим закључним разматрањима, како овога поглавља тако и укупним, то је и наводим у целости: ЛОПОВ И СВЕТИЉКА

FUR ET LUCERNA Lucernam fur accendit ex ara Iouis ipsumque compilauit ad lumen suum. Onustus qui sacrilegio cum discederet, repente uocem sancta misit Religio: “Malorum quamuis ista fuerint munera mihique inuisa, ut non offendar subripi, tamen, sceleste, spiritu culpam lues, olim cum adscriptus uenerit poenae dies. Sed ne ignis noster facinori praeluceat, per quem uerendos excolit pietas deos, ueto esse tale luminis commercium.” Itaque hodie nec lucernam de ßamma deum nec de lucerna fas est accendi sacrum. Quot res contineat hoc argumentum utiles non explicabit alius quam qui repperit. SigniÞcat primum saepe quos ipse alueris tibi inueniri maxime contrarios; secundum ostendit scelera non ira deum, Fatorum dicto sed puniri tempore; nouissime interdicit ne cum meleÞco usum bonus consociet ullius rei.

Лопов упали светиљку на олтару Јупитера и онда опљачка бога при светлости. Када је одлазио натоварен опљачканим светим стварима Одједном света побожност проговори: ‘’Иако су то били поклони рђавих људи и мени мрски тако да ме не вређа што су опљачкани, ипак ћеш несрећниче за свој злочин бити кажњен смрћу када једном дође дан одређен за казну. Али да злочину не би светлео наш огањ којим побожни људи одају почаст боговима Које треба поштовати, Забрањујем да се та светлост употребљава на Тај начин.’’ Због тога данас не ваља упалити светиљку пламеном богова нити светиљком запалити огањ за приношење жртве.

(Федар 1961: 93)

(Phaed. IV-11)

- 22 -

СЕНЕКА ФИЛОСОФ (Lucius Annaeus Seneca, 4. г.с.е. - 65. г.н.е.) Код Сенеке наилазимо на интересантан пасаж у коме се може препознати употреба светиљке у Изидином култу: Cum sistrum aliquis concutiens ex imperio mentitur, cum aliquis secandi lacertos suos artifex brachia atque umeros suspensa manu cruentat, cum aliqua genibus per uiam repens ululat laurumque linteatus senex et medio lucernam die praeferens conclamat iratum aliquem deorum, concurritis et auditis ac diuinum esse eum, inuicem mutuum alentes stuporem, adÞrmatis. (Sen. Ad Gall. XXVI-8) *** Ако неко, тресући чегртаљку, лаже по наређењу, ако такав вештак при зарезивању у мишице

подигнутом руком

окрвави своје мишице и рамена, ако каква стара жена, гмижући коленима кроз улицу, лаје, или какав старац, обучен у платно и носећи ловорову грану и буктињу у по бела дана, стане викати да се неки од богова расрдио: ви се стрчавате и слушате и тврдите, узајамно се обмањујући да је човек јамачно богом занесен. (Seneka 1990: 62)

Lucerna је овде преведена као буктиња, али је за нас важно тумачење које М. Ђурић даје уз овај део текста да је читав низ набројаних радњи и предмета везан искључиво за култне радње. Тако преводилац напомиње да се метална чегртаљка код Египћана користила у култу Изиде, зарезивање мишице био је обичај фанатичних свештеника Белоне и Кибеле у Фригији, а буктиња (lucerna у оригиналу) је била симбол очишћења. У другом писму Сенека помиње светиљке као део јудејскога обреда и тај навод се користи као један од доказа за постојање прозелитизма код Јевреја: Quomodo sint dii colendi solet praecipi. Accendere aliquem lucernas sabbatis prohibeamus, quoniam nec lumine dii egent et ne homines quidem delectantur fuligine. Vetemus salutationibus

- 23 -

matutinis fungi et foribus adsidere templorum: humana ambitio istis ofÞciis capitur, deum colit qui novit. (Sen. Ad Luc. XCV-47) *** Како треба обожавати богове, то нам се обично наређује и прописује. Ми ћемо спречити некога да запали светло суботом јер боговима светлост није потребна, а ни сами људи не уживају у чађи. Ми треба да забранимо јутарње посете и поздрављање и седење на вратима храма, јер све је то само улагивање и ништа друго; бога обожава онај који га зна. (Сенека 1987: 437)

МАРЦИЈАЛ (Marcus Valerius Martialis, 40 - 104. г.) Марцијал релативно често помиње светиљке, али најчешће само узгред, тек као део сценографије у којој се одвија радња, на пример приликом употребе ових предмета у купатилу (Mart. Epig. III-93) или као готово обавезнога сведока љубавних игара: Tu tenebris gaudes: me ludere teste lucerna (5) et juvat admissa rumpere luce latus. (Mart. Epig. XI-104) *** Теби светлост прија; ја волим лампу као сведока Или прву светлост дана, кад те туцам с бока. (Marcijal 2002: 106-107) Dulcis conscia lectuli lucerna (Mart. Epig. XIV-39) *** Жижак, сведок слаткога кревета.

Марцијал доноси и неколико натписа са апофорета, поклона које је приликом свечаних гозби домаћин давао званицама да их однесу кући, у којима се такође помињу жишци (Mart. Epig. XIV-39, 40, 41, 42, 43, 44, 61, 62).

- 24 -

ЈУВЕНАЛ (Decimus Iunius Iuvenalis, 65 - 128. г.) У Јувенала, сатиричара који описује свакодневни живот у Риму, помен светиљки је релативно чест иако их, као и његов савременик Марцијал, најчешће само успут помиње (Iuven. Sat. I, 51; VI, 304-305; VII, 225; VIII, 35; X, 339). Издвојићу овом приликом један навод из Јувеналових Сатира, који касније може бити релевантан и за разматрање сакралне употребе жижака. У опису похотнога понашања Клаудијеве жене Месалине, након ноћи проведене у борделу, Јувенал наводи: mox lenone suas iam dimittente puellas tristis abit, et quod potuit tamen ultima cellam clausit, adhuc ardens rigidae tentigine uoluae, et lassata uiris necdum satiata recessit,

130

obscurisque genis turpis fumoque lucernae foeda lupanaris tulit ad puluinar odorem. (Iuven. Sat. VI) *** Лежи на леђима затим и ту их се изређа много. “Доста за данас” већ чује макроа где отпушта цуре. “Како? Зар већ? Баш штета!” Па последња једва собичак затвара; осећа: доле све тврдо, отечено, бриди; смлављена телом, а несита, још би и још и без краја ... 130 Одлази; видиш јој образ убалављен, гарав од (п.а. светиљке је изостављено у преводу!) дима Прљав од свачег - тај смрад ће о јастуке отрти царске. (Juvenal 1998: 50-51)

ПЛИНИЈЕ МЛАЂИ (Gaius Plinius Caecilius Secundus, 61 - 114. г.) У два наврата Плиније Млађи у својим Писмима помиње и употребу светиљки у свакодневним догађајима:

- 25 -

Seras tutior ibis ad lucernas; / haec hora est tua, cum furit Lyaeus, / cum regnat rosa, cum madent capilli. / Tunc me vel rigidi legant Catones. (Plin. Epist. III-21, 5) *** Обраћајићи се Музи: “Сигурније ћеш се кретати под светлошћу светиљки. Тада је твој час, кад дивља Лијеј, кад царује ружа и кад је коса натопљена мирисом; тада ће ме читати чак и строги Катони”. (Плиније 1982: 106). Dixit in noctem atque etiam nocte illatis lucernis. (Plin. Epist. IV-9, 14) *** Говорио је до касно у ноћ, чак и пошто су у салу унете светиљке. (Плиније 1982: 116)

СВЕТОНИЈЕ (Gaius Suetonius Tranquillus, 70-140 г.) На два места код овога аутора наилазимо на навођење употребе светиљки. Он користи старији израз lychnus, који је на српски језик преведен као свећњак, али и као светиљка. Употребу светиљки забележио је приликом тријумфа Јулија Цезара над Галима: Gallici triumphi die Velabrum praeteruehens paene curru excussus est axe diffracto ascenditque Capitolium ad lumina quadraginta elephantis dextra sinistraque lychnuchos gestantibus. (Svet. Caes. 37) *** На дан галскога тријумфа, кад се возио преко Велабра, малоне је испао из кола јер му се сломила осовина; на Капитол се успео уз светло бакљи, четрдесет слонова здесна и слева носило је свећњаке. (Svetonije 1956: 34)

- 26 -

Код истога аутора налазимо податак да је цар Домицијан организовао лов и борбе гладијатора под светлом жижака Nam venationes gladiatoresque et noctibus ad lychnuchos; nec virorum modo pugnas, sed et feminarum. (Svet. Dom. 2: 4) *** Борбе са зверима и гладијаторске представе приређивао је и ноћу уз мноштво светиљака, и то не само борбе мушкараца, него и жена. (Svetonije 1956: 311)

Археолошки налази такође потврђују везу жижака и игара. Многе светиљке, нарочито оне које на својим дискосима носе представе са мотивима игара, поседују и натпис SAECVL(ARES), и могуће је да су биле употребљаване управо приликом Ludi Saeculares (Walters 1914: XIV; Barbera 2003: 23-24). Податак на који бих такође желео да укажем јесте тај да је Светоније, као Хадријанов секретар, могао да користи богату архивску грађу. Пасија му је био архивски рад, те је и сам указивао на то да обавештења налази у актима (Будимир, Флашар 1963: 558).

ПАУСАНИЈА (100 - 180. г.) У делу Опис Хеладе Паусанија помиње златну лампу која се налазила у храму Атене Пoлијас и коју је направио вајар Калимах. Пажњу је поклонио и опису фитиља израђеног од посебног материјала, карпасијског лана, који једини може да издржи пламен, јер та лампа - “гори и дан и ноћ током целе године” (Паусанија 1994: I/26, 102). У истоме делу помињу се и бронзане светиљке причвршћене оловом уз камено огњиште испред статуе Хермеса Агораја у грчком граду Фару. Пошто је ту постојало и пророчиште, свако ко је желео одговор из њега морао је да “дође пред вече, пали тамјан на огњишту и, пошто напуни светиљке маслиновим уљем и запали ... пита на уво бога оно што жели да зна” (Паусанија 1994: VII/22, 106-107).

- 27 -

АПУЛЕЈ (Apuleius, 125 - после 170. г.) Жишци се на више места помињу и у Апулејевим Метаморфозама. Из овде наведених цитата можемо да видимо неколико описа примене жижака, као и једно виђење њиховога порекла. Hac enim sitarchia navigium Veneris indiget sola, ut in nocte pervigili et oleo lucerna et vino calix abundet. (Apul. Met. II-11) *** Само оваква храна је потребна Венерином бродићу да би се провела ноћ без сна, ако у лампи има доста уља и у чаши вина. (Apulej 1954: 43) Diem ceterum lavacro ac dein cenae dedimus. Nam Milonis boni concinnaticiam mensulam rogatus adcubueram, quam pote tutus ab uxoris eius aspectu, Byrrhenae monitorum memor, et perinde in eius faciem oculos meos ac si in Avernum lacum formidans deieceram. Sed adsidue respiciens praeministrantem Photidem inibi recreabar animi, cum ecce iam vesperam lucernam intuens Pamphile: “Quam largus” inquit “imber aderit crastino” et percontanti marito qui comperisset istud respondit sibi lucernam praedicere. Quod dictum ipsius Milo risu secutus: “Grandem” inquit “istam lucernam Sibyllam pascimus, quae cuncta caeli negotia et solem ipsum de specula candelabri contuetur”. (Apul. Met. II-11) *** Када је пало вече, Памфила, гледајући у лампу рече: “Какву кишу ћемо имати сутра!” Пошто је муж упита како она то зна, одговори да јој је то лампа предсказала. На те речи Милон прасне у смех и рече: “Може бити да ми у овој лампи имамо неку чувену пророчицу која са високе осматрачнице свећњака посматра све што се дешава на небу па и само Сунце!” Тада ја узех реч и рекох: “То су први покушаји оваквог

- 28 -

предсказивања. Није никакво чудо ако овај пламен, макако скроман и незнатан био, иако је створен од људске руке, ипак задржава успомену на ону другу ватру, на много већи, небески пламен, као на оца од кога води порекло. (Apulej 1954: 43-44) Iam primum omnibus laciniis se devestit Pamphile et arcula quadam reclusa pyxides plusculas inde depromit, de quis unius operculo remoto atque indidem egesta unguedine diuque palmulis suis adfricta ab imis unguibus sese totam adusque summos capillos perlinit multumque cum lucerna secreto conlocuta membra tremulo succussu quatit. (Apul. Met. III-21) *** Најпре се Памфила сасвим скинула а затим је отворила једну фиоку и извукла из ње неколико бочица. Једној је скинула поклопац и из ње извукла некакву маст. Дуго се трљала рукама, затим се намазала по читавом телу од главе до пете. После тога је дуго разговарала са својим фењером и почела да се тресе и трза удовима. (Apulej 1954: 69) Novaculam praeacutam adpulsu etiam palmulae lenientis exasperatam tori qua parte cubare consuesti latenter absconde, lucernamque

concinnem

completam

oleo

claro

lumine

praemicantem subde aliquo claudentis aululae tegmine, omnique isto apparatu tenacissime dissimulato …caecae tenebrae custodia liberata lucerna, praeclari tui facinoris opportunitatem de luminis consilio mutuare, et ancipiti telo illo audaciter, prius dextera sursum elata… (Apul. Met. V-20) *** Саветујући Психу, опаке жене јој веле да: “...стави под лонац једну згодну лампицу пуну уља која добро светли, а све те припреме брижљиво прикриј. ...извади

- 29 -

лагано светиљку из њеног тамног скровишта и, користећи њену светлост за извршење славног дела, подигни десницу у вис...” (Apulej 1954: 109) Sed dum bono tanto percita saucia mente ßuctuat, lucerna illa, sive perÞdia pessima sive invidia noxia sive quod tale corpus contingere et quasi basiare et ipsa gestiebat, evomuit de summa luminis sui stillam ferventis olei super umerum dei dexterum. Hem audax et temeraria lucerna et amoris vile ministerium, ipsum ignis totius deum aduris, cum te scilicet amator aliquis, ut diutius cupitis etiam nocte potiretur, primus invenerit. Sic inustus exiluit deus visaque detectae Þdei colluvie prorsus ex osculis et manibus infelicissimae coniugis tacitus avolavit. (Apul. Met. V-23) *** ...светиљка, не знам да ли из подлости или зависти, или зато што је и сама желела да додирне тако дивно тело или што је жудела да га пољуби, избаци из пламена кап врелог уља на десно раме бога. Авај, дрска и смела светиљко, неверна слуго љубави! Зар се усуђујеш да опечеш самога господара свеколике ватре? Зар се не сећаш да те је први пронашао неки љубавник који је желео да ужива што дуже, па чак и ноћу у предметима твоје жудње! (Apulej 1954: 111) …magnus praeterea sexus utriusque numerus lucernis, taedis, cereis et alio genere facticii luminis siderum caelestium stirpem propitiantes. (Apul. Met. XI-9) *** Описујући свечану поворку, Апулеј наводи: ...затим је огромна гомила људи оба пола носила светиљке, буктиње, свеће и друге светлеће предмете да би призвали благослов оне која је мајка свих звезда. Затим се чула дивна свирка фрула и свирала. (Apulej 1954: 233)

- 30 -

Quorum primus lucernam claro praemicantem porrigebat lumine non adeo nostris illis consimilem, quae vespertinas illuminant epulas, sed aureum cymbium medio sui patore ßammulam suscitans largiorem. (Apul. Met. XI-10) *** Ти (прво)свештеници носили су симболе свемоћних богова. Први је држао светиљку која је ширила сјајну светлост, али она нимало није личила на светиљке којим расветљавамо одаје за време својих гозби; то је била светиљка од злата, направљена у облику чамца, и која је кроз отвор у средини бацала широк пламен. (Apulej 1954: 234)

ПЕТРОНИЈЕ (G. Petronius Arbiter, ? - 65. г.) О обичају да на гробу гори светиљка можемо прочитати код овога писца: Proxima ergo nocte, cum miles, qui cruces asservabat, ne quis ad sepulturam corpus detraheret, notasset sibi lumen inter monumenta clarius fulgens et gemitum lugentis audisset, vitio gentis humanae concupiit scire quis aut quid faceret. (Petr. Sat. CXI) *** Уцвељеној удовици бејаше се придружила њена слушкиња, да заједно са њом плаче и да покаткад оживи пламен у светиљци на гробу кад почне да трне. (Петроније 1976: 111; стр. 119).

Истина, у истога писца и у истоме делу имамо и примере употребе светиљки у трпезарији, коју су при ноћним теревенкама обасјавале уљанице (Petr. Sat. 22, 64). Скренућу пажњу на још два места која посредно указују на то да су светиљке, очигледно, имале посебан значај.

- 31 -

У Сатирикону, пуном перверзија, ретко се код приповедача појављује осећај стида, али једно такво место везано је управо за светиљке: Pudet referre quae secuntur: inaudito enim more pueri capillati attulerunt unguentum in argentea pelve pedesque recumbentium unxerunt, cum ante crura talosque corollis vinxissent. Hinc ex eodem unguento in vinarium atque lucernam aliquantum est infusum. (Petr. Sat. 70) *** Срамота ме је да испричам шта се догодило - нешто нечувено: дугокоси дечаци унеше сребрни лавор са миришљавим уљем којим истрљаше гостима ноге искитивши их претходно венчићима цвећа око чланака и листова. Део тог истог тако употребљеног уља излише затим у крчаг с вином и у светиљку уљаницу. (Петроније 1976: 70-71)

На још једном месту може се назрети реминисценција култне намене жижака: Haec dicente eo gallus gallinaceus cantavit. Qua voce confusus Trimalchio vinum sub mensa iussit effundi lucernamque etiam mero spargi. Immo anulum traiecit in dexteram manum. (Petr. Sat. 74) *** Тек што то рече, запева однекуд петао. Трималхион се веома узнемири због тога и нареди да се мало вина пролије под сто и да се чак и лампе пошкропе чистим вином. Затим премести прстен са леве на десну руку. (Петроније 1976: 74)

ТЕРТУЛИЈАН (Quintus Septimus Florens Tertulianis, 160 - 220. г) Хришћански списатељ Тертулијан користи појам lucernae као синоним за светло, и то на више места у својим делима, али из тих навода не може увек да се наслути и сама намена или значење жижака (Tert. Apol. VIII, XXXV, XLVI; Tert. Ad nat.

- 32 -

XVI/4; Tert. De idol. XV/1, 4, 7). Ипак, на појединим местима је директније писао о употреби жижака. Тако се у оквиру описа јудејскога обреда о шабату помиње и коришћење светиљки (Tert. Ad nat. XIII, 4). Исти списатељ појам светиљке користи у својим текстовима и при поређењу са човековом душом (Tert. Adv. Mart. 29, 6) и као један од синонима за страдања хришћана и деградирање моралних вредности: Tot iniqui interea, tot cruces diuinitatem consecutae, tot infantiae trucidatae, tot panes cruentati, tot strages lucernarum, tot errores nuptiarum, óet adhuc Christianis sola Fama decernit. (Tert. Ad nat. VII, 10). *** Међутим толики (број) неједнаких, толико оних који следе (носе) крстове (своје) колико уништених детињстава, колико окрвављених хлебова, хрпе оборених светиљки, колико промашених бракова, а до сад хришћанима само Глас пресуђује.2

Или пак, као светлост која симболизује Христов пут: Idem enim Iohannes non tantum angelus Christi vocatus est sed et lucerna lucens ante Christum. Paravi enim lucernam Christo meo David praedicat. (Tert. Adv. Iud. IX-24) *** Тај пак Јован не само гласник Христов назван је, већ и светиљка која обасјава пред Христом. Спремио сам светиљку Христу моме, Давид приповеда.

Ипак, због наших даљих разматрања о употреби светиљки указаћу на неколико детаља из Тертулијановог списа De Idolatria: Sed luceant, inquit, opera uestra. At nunc lucent tabernae et ianuae nostrae. Plures iam inuenias ethnicorum fores sine 2

Преводе извора на српски језик, који немају наведену референцу, сачинио је класични филолог мр Н. Црнобрња, мој отац, коме се и на томе искрено захваљујем.

- 33 -

lucernis et laureis, quam Christianorum. De ista quoque specie quid uidetur? Si idoli honor est, sine dubio idoli honor idolatria est. Si hominis causa est, recogitemus omnem idolatrian in hominis causam esse. (Tert. De Idol. XV-1) *** Дела ваша нека светле, рече. Сада светле одаје и капије наше. Већина пак народа који пости и врата без светиљки и венаца, као и код хришћана. И шта из овога произилази? Ако је то поштовање идола, без сумње поштовање идола је идолатрија. Ако је људима (то) разлог, осврнимо се поново на све идолатрије, узроци и разлози у човеку су. Alioquin quid erit dei, si omnia Caesaris? Ergo, inquis, honor dei est lucernae pro foribus et laurus in postibus? (Tert. De Idol. XV-4) *** Уосталом, шта ће бити Божје ако је све Цезарово? Дакле, рече, поштовање Бога је светиљка на вратима и венац на довратку? Si autem sunt qui in ostiis adorentur, ad eos et lucernae et laureae pertinebunt. Idolo feceris, quicquid ostio feceris. (Tert. De Idol. XV-7) *** Ако су пак они који се на вратима поштују (славе), к њима ће се луцерне и венци простирати. Accendant igitur quotidie lucernas, quibus lux nulla est. (Tert. De Idol. XV-10) *** Дакле, нека пале сваки дан светиљке онима којима нема светлости.

- 34 -

ВЕГЕЦИЈЕ (Flavius Vegetius Renatus) У Вегецијевој расправи о ратној вештини налазимо податак о употреби жижака у лантернама (фењерима): Depositi quoque homines funibus, cum hostes dormiunt, in lanternis portant lucernas et incensis machinis rursum leuantur in murum. (Vegetius: IV-18) *** И прикривени људи, када непријатељи спавају, носе светиљке канапима (везане) у лантернама, и са запаљеним направама на зид се поново пењу.

ЕПИТАФИ Један епитаф из Салерна својом интересантном садржином несумњиво указује на битну улогу коју су жишци имали у загробном култу: Quisq(uis) huic tumulo possuit ardente lucernam, illius cineres aurea terra tegat. (CIL X, 633) *** Ко на овом гробу запали жижак, тога пепео златна ће земља покрити.

*** Осим наведених описа свакодневне употребе жижака и њихове примене као дела сценографије у којој се одвија нека радња, постоји још читаво мноштво места у литерарним изворима где се они помињу на такав начин. Због тога сам и одлучио да укажем на свега неколико њих (Лукреције, Витрувије, Плиније Млађи). У изворима се нарочито често наилази на опис употребе светиљки приликом гозби и пирова (Хорације, Петроније). - 35 -

Посебно бих указао на често помињање светиљки у описима јавних кућа или љубавних ложница. Описујући атмосферу јавне куће, Јувенал помиње “образ убалављен, гарав од светиљке дима”, а жижак у собама љубавника наводе

Слика 1. Жижак с представом еротске сцене. Београд, зона античке некрополе (Музеј града Београда АА 659) Figure 1. Lamp with the erotic scene. Belgrade, zone of the antique necropolis (Belgrade City Museum АА 659)

и Проперције и Марцијал. Ипак, посебно је интересантно место код Апулеја, кад Психа мора да сакрије жижак да јој га муж не би видео. А када је Амор опечен, наилазимо на пасаж у коме он светиљку куди и скреће јој пажњу да је, заправо, због жудње љубавника и настала. Поставио бих питање: због чега Психа није слободно држала светиљку у својој брачној ложници? У покушају да одговорим на ово питање осврнуо бих се на разматрања М. Марковића о кандилу, како је он превео реч

- 36 -

lychnos, односно lucerna (Марковић 2001). Наиме, сагледавајући везу кандила (жижака) и хетера, и наводећи да је најчешћи вотивни дар Афродити био управо жижак, аутор закључује да је светиљка (lychnos) замењивала Афродитино присуство, а да је њено светло имало апотропејску функцију (Марковић 2001: 59). Уколико бисмо прихватили ово мишљење, помињање светиљки би се у овоме контексту такође могло протумачити са становишта култне намене. Тада би смисао могао добити и начин на који, код Плаута, роб брани младога господара кога отац затиче у банчењу, наводећи да је он сам једном заборавио да угаси жижак. Скренуо бих пажњу и на гледиште да жишци са еротским представама (сл. 1), а нарочито они који су пронађени у гробовима, имају посебно симболично значење (Clarke 1998: 252). С друге стране, поједини помени жижака могу нам помоћи да схватимо на које је све начине могла бити коришћена ова врста предмета. Иако код Апулеја видимо да је бележена разлика између жишка и других расветних тела, код Плаута та дистинкција не постоји. По опису у коме учитељеву главу пореди са луцерном, може се наслутити да Плаут у ствари мисли на лантерну, односно фењер, јер су фењери обавијани масном крпом да би се извор светлости заштитио од ветра. Таква забуна се поново може приписати каснијим преписима Плаута, имајући у виду несклад између времена у коме је он стварао и назива за жижак (lucerna) у препису који је доспео до нас. Том тумачењу идентификације фењера и лампе може ићи у прилог цитат из Вегеција, који јасно описује начин на који су светиљке биле коришћене у фењерима. На помињање жижака у описима религијских, односно култних радњи само ћу се осврнути будући да су већ и сами ови наводи довољно експлицитни. Још од првих помена уљаних светиљки очигледно је да им је једна од намена била и обредна (Свето писмо, Херодот). Изричите потврде за то налазимо и код Сенеке, Паусаније, Апулеја. У више навода Тертулијан указује на симболичку вредност коју је светиљка имала код

- 37 -

хришћана, али и на улогу светиљке у обожавању идола када се, заједно са венцима, ставља на врата кућа. Од Петронија нам је остао опис употребе жишка на гробу, али и један одблесак култне намене жишка, јер када се огласи петао (хтонска птица), осим проливања вина под сто (жртва душама предака, односно мртвима), Трималхион наређује и шкропљење лампи чистим вином. Веровање у недвосмислену важност светиљке за душу умрлога показује нам и цитирани епитаф из Салерна. Федрова басна Лопов и светиљка нарочито је интересантна јер даје једноставно објашњење због чега се жишком не пали ватра на жртвенику, нити се ватром са жртвеника пали жижак. Занимљиво је да управо ова басна указује на посвећеност светлости жишка загробном, подземном свету. Подсетићу само да приликом dies parentales нису гореле ватре на жртвеницима, али јесу у жишцима на гробовима предака којима је одавана пошта (Dimezil 1997: 285). Као што се из овога поглавља може видети, у литерарним изворима се наводе веома различите намене жижака. Осим основне функције за осветљавање, могу да се евидентирају још нека места њихове примене. Проучавањем симболике коју су у одређеним случајевима имали жишци, дошао сам до закључка да би се и неке наизглед световне и крајње свакодневне намене, попут њихове употребе у јавним кућама, могле објаснити са становишта спровођења одређених култних радњи. Ипак, ради доношења потпунијих закључака, неопходно је обимније истраживање извора.

- 38 -

ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ УПОТРЕБЕ ЖИЖАКА Када говоримо о жишцима, као и када размишљамо о било ком другом артефакту, морамо имати у виду и економску страну њихове употребе. Ту мислим на исплативост и оправданост употребе предмета у одређене сврхе. У овоме делу рада покушаћу да изнесем разматрање о њиховој економској исплативости током коришћења. При томе, морам да напоменем да ово поглавље не може да се односи на жишке који су пронађени у оквиру гробних целина и који најчешће нису ни били коришћени. Треба имати у виду и да утрошак средстава за сакралну намену у великој мери одступа од свакодневне економске логике. Да бисмо боље схватили могућности примене жижака као средстава за осветљење у свакодневноме животу за Римскога царства, морамо да се подсетимо свих начина осветљења који су тадашњем човеку били на располагању. Истовремено, морамо имати на уму и то у које доба се одређени извори светлости појављују. Подсетићу, стога, да употреба жижака са Леванта, преко Грчке и њених јужноиталских колонија, на централноиталско тле долази у 3. в.с.е. У земљама Леванта, као гориво којим су пуњене ове светиљке, користило се маслиново уље кога је било у изобиљу, али су се употребљавала и друга, минерална уља (Toutain 1918: 1338; Zeuner 1965: 237). Херодот наводи да се у мочварним крајевима Египта гајила посебна биљка која је давала уље, међутим: “оно је масно и гори у светиљци исто тако добро као и маслиново уље, али има тежак мирис” (Херодот 1966: II, 94; 139). Античка Грчка је имала дугу традицију узгајања маслина, те није оскудевала у маслиновом уљу које је

- 39 -

било један од главних извозних артикала Атине у 6. веку с.е. и чија је производња нарочито подстицана (Ростовцев 1990: 70). С друге стране, претпоставља се да на централноиталском тлу није била позната производња маслиновог уља све до 3. века с.е. и да је то један од разлога што на том простору употреба жижака није раније усвојена (Walters 1914: XII; Menzel 1954: 1). Уосталом, већ сам помињао прихватање грчкога назива за жижак (λύχνος) од стране Римљана, што се користи као један од доказа да овај вид расвете није био познат пре поменутога периода. Поставља се и следеће питање: шта је у самоме Риму пре тога коришћено као извор светлости? Природно окружење, брдовити и нижи планински предели који су обиловали пашњацима и шумама погодовали су сточарству и пчеларству. Сходно томе, и за расвету су се имале користити сировине којих је било највише, а које су могле да се набаве под најповољнијим условима. Из латинских извора познајемо називе за лојанице (candela) и воштанице (cereus) (Oxford Classical 1970: 609). За осветљење су служиле и olerum leguminem, које су биле израђене од смола дрвета, попут наших лучаница (Vasić, Milošević 2000: 134, нап. 33). У употреби су биле и lanternae, чији облик се може упоредити са данашњим фењерима; оне су имале посудицу у којој су били лој и, касније, уље, а пламен су сакривали рог - lanterna cornea (Mart. Epig. XIV, 61), животињска бешика - lanterna de vesica (Mart. Epig. XIV, 62) или, у каснијем периоду, стакло (Oxford Classical 1970: 609). Mоже се претпоставити да је један од пресудних разлога за касно прихватање употребе жижака у Риму био, осим можда непознавања уља као горива, била и његова неконкурентност на тржишту у почетном периоду експлоатације. С друге стране, истовремену употребу више поменутих извора осветљења можемо запазити читајући Апулеја, који у Метаморфозама наводи: Taedis lucernis cereis sebaciis et ceteris nocturni luminis instrumentis clarescunt tenebrae. (Apul. Met. IV, 19) ***

- 40 -

Буктиње, фењери, лампе, свеће, лојанице и светиљке свих врсти зачас растераше мрак. (Apulej 1954: 87)

Употреба нове сировине, маслиновог уља, у самоме Риму може да се сагледа у више етапа: - период у коме је уље увозна сировина, када је његова цена највећа; - почетак узгоја маслина на тлу које контролише Рим. Маслини је потребан веома дуг период док не постигне пуну родност, а чак 10 - 15 година да би уопште почела да рађа (Kovačić, Tassaux 2000: 5). Цена уља на тржишту тада пада, али не много; - постигнут је максимум домаће производње, која постаје толико обимна да маслиново уље постаје важан извозни артикал (Neurath 1957: 123), а његова цена, чије варирање зависи углавном од годишњих приноса, достиже најнижи ниво. Уље се превасходно користило у исхрани, затим у медицинске, терапеутске и козметичке сврхе, као и за осветљење. С друге стране, у исто време на тржишту опстају и јефтинији извори осветљења, који су били познати од раније. Употреба жижака је, међутим, до 2. века н.е. била прихваћена у свим римским провинцијама. Ако се то има у виду, проблем постаје још компликованији. За почетак, и у провинцијама је вероватно постојала слична предисторија осветљења као и у матици. Дакле, и код аутохтоног становништва Горње Мезије претпостављам употребу лојаница, лучаница, бакљи и, евентуално, воштаница. Мора се такође узети у обзир и то да Римљани у својим провинцијама наступају као војни освајачи, док су они сами грчке тековине преузимали својевољно и путем разних видова културне размене. Шта је могло да утиче на аутохтоног становника Мезије да са својих стандардних извора осветљења пређе на лампу уљаницу?

- 41 -

ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ УПОТРЕБЕ ЖИЖАКА Да бисмо што потпуније сагледали економску оправданост употребе жишка пуњеног уљем на нашим просторима, морамо размотрити два основна аспекта који су утицали на овај фактор: - конкурентност затеченим средствима за осветљавање у чисто функционалном смислу, односно у погледу количине светлости коју жижак даје, и - конкурентност са становишта укупне цене извора осветљавања. Овакво разматрање проблема може бити примењено не само на територију провинције Горње Мезије већ и на друге римске провинције које су се налазиле у сличним климатским условима. Светлост коју један жижак обезбеђује у идеалним условима (оптимална дужина фитиља, пламен са мало дима) једнака је светлости коју даје свећа и износи до 0,15 lm/W, док је светлосна вредност жишка који доста чади од 0,08 до 0,12 lm/ W (Wunderlich 2003: 255). С друге стране, животињске масти дају више светла и мање дима од светиљки са маслиновим уљем, а могу да се користе за пуњење лампи отворенога тела и прављење свећа лојаница (Wunderlich 2003: 254). Осим једнаке или чак веће светлости коју даје воштаница, восак има још једну предност над жишком, а то је могућност његове делимичне рециклаже. Наиме, након сагоревања воштанице, извесна количина воска која преостане може да се употреби за мешање са новим воском приликом поновног прављења свећа. Треба такође имати у виду да жишци затворенога тела нису погодни за употребу животињских масти као горива будући да су оне на собној температури чврсте и да нису у стању да се капиларно пењу уз фитиљ (Forbes 1958: 160). У жишку може да се користи само довољно течно гориво, односно уље. Намеће се закључак да се за пуњење жижака и у провинцијама

- 42 -

морало користити пре свега маслиново или неко друго биљно уље. Сировина од које се могло добити уље у хладнијим климатским условима у већини римских провинција био је, пре свега, лан. Због малих приноса семена лана из којег се цеђењем добија уље, овај продукт, као гориво за осветљење, био је, међутим, по исплативости иза традиционално коришћених извора осветљења код аутохтоног становништва. За уљану репицу се не може са сигурношћу тврдити да је у то време уопште била доместикована (Zeuner 1965: 360). Као највероватније гориво преостаје маслиново уље, које је у те крајеве морало бити увожено. Маслиново уље је вероватно било веома скупо будући да је у многе римске провинције, као увозни артикал, допремано углавном воденим путевима (Williams 1995: 148). Да ли је један увозни артикал, попут маслиновог уља, могао да се наметне као доминантан или да буде прихваћен као и други, раније већ коришћени извори осветљења? У покушају да одговорим на то питање, размотрићу најпре путеве којима је уље било допремано на територију провинције Горње Мезије и у њене највеће градске центре, Singidunum (Београд), Viminacium (Костолац) и Naissus (Ниш). Постоји неколико могућих праваца којима је маслиново уље могло бити довожено, а при оцени њихове исплативости морамо имати у виду и специфичности робе која се транспортује: 1. копном са Апенина, трасама Aquileia - Emona Neviodunum - Andautonia - Siscia и, даље, Савом (VikićBelančić 1968: 512), односно од узгајалишта маслинa у Истри до Emonа-e и, потом, дуж Саве ка Горњој Мезији; 2. са југа источне обале Јадрана највероватније трасе су биле путеви Salona - Sirmium и Lissus - Naissus Singidunum (Мócsy 1974: 214; Брукнер 2001: 77); 3. од Црнога мора, копненим путeвима преко Сердике, кроз Балканско полуострво, потом долинама Тимока

- 43 -

и Мораве до Дунава, и њиме до крајњих одредишта у Горњој Мезији (Bjelajac 1996: 37); 4. од обала Црнога мора до ушћа Дунава, а затим узводно Дунавом до центара у Горњој Мезији као крајњих дестинација (Мócsy 1974: 28). Опште је позната предност водених над копненим путевима, а прорачуни појединих аутора показали су колико је велика разлика њихових цена. Према Диоклецијановом едикту о максимуму цена, превоз истога терета речним саобраћајем био је шест пута скупљи него морским, док је копнени транспорт био скупљи од морског чак 55 пута (Bjelajac 1996: 109). Имајући то у виду, два од горе поменутих путних праваца (бр. 2 и 3) одмах ћу искључити из даљих разматрања као слабо исплативе. Уосталом, налази остатака материјалне културе, пре свега керамике, упућују на правце из којих је могло бити довожено уље. На горњомезијско подручје већ крајем 1. века н.е. почели су да пристижу први контигенти увозне робе за снабдевање новопридошлог римског становништва животним намирницама које нису постојале на тој територији. Прве амфоре у којима је транспортовано маслиново уље доспевају у то време из северне Италије, путем обележеним бројем 1 (Bjelajac 1996: 13). Већ током 2. века јављају се и амфоре типа Dressel 20, карактеристичне као амбалажа за уље допремано из Бетике, које су и најраспрострањенији тип амфора из раног и средњег периода Римског царства. На горњомезијском подручју ових амфора има, али не у великом броју (Bjelajac 1996: 33). Tај податак је интересантан јер нам може показати каква је била куповна моћ становништва, с обзиром на то да је уље из Бетике важило за једно од најквалитетнијих (Plin. Nat. hist. XV, 3). По квалитету уља, равноправну борбу са Бетиком водила је и Истра, где је узгој маслина познат још од почетка наше ере (Kovačić, Tassaux 2000: 5), а амфоре у којима је транспортовано истарско маслиново уље код нас су присутне још од краја 1. века

- 44 -

н.е. (Bjelajac 1996: 14). За допремање иберијског и истарског уља коришћен је и правац бр. 1, преко Аквилеје. Од средине 2. века увоз уља у Горњу Мезију одвија се преко трговачких центара у области око Црнога мора. Током 3. века они преузимају апсолутни примат у подунавском делу провинције, који ће задржати до краја 6. века (Bjelajac 1996: 110). Роба је тада допремана путним правцем који сам обележио бројем 4. Из правца црноморске области, осим уља и друге робе, у ове крајеве пристижу и културни утицаји. Они се, између осталога, огледају и у локалној производњи жижака у подунавском делу Горње Мезије (Црнобрња 2003: 71). На тај податак би требало обратити пажњу јер су жишци били веома подесни за транспорт, те се може претпоставити да су били допремани и као секундарни терет приликом увоза уља или неког другог примарног терета. Претпоставка се може сматрати оправданом ако се има у виду да 11 520 жижака просечне величине може да стане у простор од приближно два кубна метра, односно 160 комада у једну кубну стопу (Bailey 1987: 61). Толика количина предмета по јединици запремине, и поред њихове евентуално ниске појединачне цене, без сумње је била исплатива за транспорт. Након свих ових опсервација о условима трговине маслиновим уљем, усудио бих се да претпоставим да је у многим римским провинцијама оно имало статус ексклузивне робе. До таквог закључка већ је дошло више аутора, не износећи подробније на основу чега су га извели (Rubright 1973: 46; Eckardt 2002: 36). С друге стране, подробно разматрајући природне услове на западној обали Црнога мора, који нису дозвољавали узгој маслина, као и мали број пронађених жижака на том подручју, Фоси констатује да је маслиново уље морало бити скупо гориво за расвету (Fossey 2003: 93). Такође је интересантно да исти аутор цитира Прокопија, који наводи да је та област богата медом, воском и рибом, док се маслиново уље и вина увозе (Fossey 2003: 92-93). Управо тај цитат показује

- 45 -

каква је врста расвете на западној обали Црнога мора могла да се користи у то време. Уколико бисмо се сложили са закључком да је маслиново уље било ексклузивна роба у Горњој Мезији и, вероватно, у већем делу Царства, а имамо доказе да је увожено, морамо се запитати коју примену је оно могло имати? Тражећи одговор на то питање, интересантно је осврнути се на разматрање о уљу за пуњење жижака као ривала храни. Експериментално је утврђено да жижак троши 8 g уља на час, што значи 300 kj на час, односно 7296 kj на дан, што је количина енергије потребна одраслом мушкарцу при просечном раду у току дана (Wunderlich 2003: 256). Управо исхрану, као примарну употребу маслиновог уља у Британији, претпоставља и Хела Екард (Eckardt 2002: 36). У садржају једне tractoria-е, посебне дозволе на основу које је путник могао да добије следовање намирница у успутним станицама, може се приметити да се уље налази у делу који се односи на намирнице, потом следи списак разних зачина, да би на крају биле наведене друге потрепштине, попут воска, бакљица (!) и сена за коње (Vasić, Milošević 2000: 134, нап. 33): Panes, tot, vini mod. Tot, lardi

Хлеба, вина (модија толико),

libr. Tot, carnis tot, porci tot,

cervisiae (модија), сланине

porceli tot, verveces tot, agni

(либри), меса (толико),

tot, auseres tot, phasiani tot,

свињетине, прасетине, копуна,

pulli tot, ova tot, olei libr. tot,

јагњетине, гусака, фазана,

gari lib. tot, mellis tot, aceti

пилетине, јаја, уља (либри),

tot, cumini tot, piperis tot, costi

рибљег соса (либри), меда,

tot, caryophilli tot, spicae tot,

сирћета, кима, бибера, кости,

cinnamoni tot, grani masticis

каранфилића, класастог биља,

tot, dactylae tot, pistaciae tot,

лимуна, зрна мастике, бадема,

amygdalae tot, cerea lib. tot,

воска (либри толико), соли,

salis tot, olerum leguminum

граха, бакљица (толико), сена

carra tot, faculae tot, pabula

за коње (кола толико).

equorum carra tot. (преузето из Leclerq 1948, 1635)

- 46 -

Иако су постојале и друге масти које су коришћене у исхрани, употреба маслиновог уља на територији Горње Мезије, али и у другим провинцијама са сличним климатским условима, и поред високе цене може се оправдати новоусвојеним навикама у исхрани у местима са вишим степеном романизације. Уосталом, увоз егзотичних и деликатесних производа, попут тропскога воћа, говори томе у прилог (Bjelajac 1996: 28). На крају, не сме се заборавити ни то да је маслиново уље, невезано за жишке, употребљавано у магији и култу, односно у жртвене сврхе, што је веома подробно разматрао Веселин Чајкановић тумачећи пословицу Оleum et operam perdere (Чајкановић 1994-1: 437).

*** Питање које и даље остаје нерешено, а које је од виталне важности за откривање превасходне намене жижака у античко време, гласи: да ли су жишци у већем делу Царства били конкурентни раније коришћеним, традиционалним изворима осветљења? Искључиво са аспекта економске исплативости, склонији сам закључку да је жижак пуњен уљем био исувише скупа светиљка за ширу примену, то јест за осветљавање унутрашњости приватних и јавних објеката на територијама већине римских провинција. Када су у питању приватне куће, лојанице, воштанице, лучанице и светлост огњишта били су далеко исплативији за осветљавање. Цена њихове експлоатације била је нижа, а светлост коју су давали била је барем иста, а највероватније и већа но она коју су давали жишци. У храмовима је требало осветлити већу запремину простора и ту су далеко конкурентнији били други извори светлости, посебно бакље. Нажалост, овакве тврдње је веома тешко поткрепити археолошким налазима будући да свеће и бакље нису захтевале и резервоар за гориво, попут жижака, те је и трагове њихове употребе приликом ископавања веома тешко регистровати (Harrison 1965: 235). - 47 -

- 48 -

ЖИШЦИ КАО НОСИОЦИ ЗНАЧЕЊА У овоме поглављу покушаћу да сагледам значења која су жишци носили током времена, почев од њихове примарне, превасходно култне употребе, до предмета преко кога читамо прошлост. Као једну од примарних порука које је жижак носио можемо издвојити најпре саму представу на њему. У табели 1 изнећу преглед представа на свим жишцима који су обрађени у овоме раду, а као основу за њену израду преузео сам попис мотива из докторске дисертације М. Кораћа (1995: 408), који обухвата приказе на чак 1393 украшена жишка (од укупно 4056 пронађених на Виминацијуму) и један је од најсвеобухватнијих у досадашњој литератури уопште. Морам напоменути да сам узео у обзир како представе на дискосима тако и рељефне украсе на рамену жижака. Наведени су сви мотиви који се налазе на до сада публикованим жишцима са теритoрије Горње Мезије, без њиховог обједињавања у општије тематске групе, јер ћу посебну пажњу посветити управо критици таквога начиња класификовања. Датовање појединих представа на жишцима преузимао сам од аутора који су их објављивали. Већина аутора налазе је хронолошки опредељивала пронађеним новцем, односно навођењем царева који су поменути новац ковали. У табелама сам навео само хронолошки оквир између најмлађег и најстаријег налаза новца уз групу жижака са одређеном представом, док сам у осталим случајевима наводио преузето оквирно датовање. *** Разматрања о представама на жишцима у досадашњој литератури углавном су се сводила на сабирање и навођење мотива (табела 1), и на њихову даљу класификацију у одређене тематске целине. Тако В. Диона (Deonna 1927) групише представе

- 49 -

на жишцима у осам целина (митолошки мотиви, сцене које се односе на култ или предмете култа, сцене из јавног и приватног живота, мотиви фауне, мотиви флоре - самостални или у комбинацији са животињама, разни предмети, астролошки мотиви, геометријски украси). Незнатно измењену поделу, која се одликује пре свега додавањем категорије симболи, предлаже и Викић-Беланчић (Vikić-Belančić 1971), док Г. Кузманов (1992: 18) све мотиве разврстава на само четири групе (људски ликови, митолошки мотиви, животиње и употребни предмети). Детаљну анализу мотива на жишцима са територије Британије и исцрпно навођење свих приказа обједињених у осам група (божанства, купидони и митолошке сцене, свакодневне/ ритуалне сцене и предмети, еротске сцене, гладијатори, цирк/ театар и борбе животиња, животиње, розете и венци) дала је Х. Екард, уз ограду да се приликом њиховог приказивања није упуштала у дубљу симболику појединих мотива (Eckardt 2002: 117 и даље; 371 и даље). Свим поменутим класификацијама заједнички је класичан принцип поделе, у којој су мотиви животиња и флорални мотиви стриктно одвојени од приказа божанстава, односно митолошких сцена, осим већ поменуте делимичне ограде Х. Екард од таквога начина тумачења (Eckardt 2002: 371). Један од ретких изузетака у томе погледу представља рад В. Сусман о секуларном и религиозном животу у Светој земљи на основу анализе представа на жишцима (Sussman 2003), уз напомену да су обрађене представе јудејске и хришћанске провенијенције, односно да за поменуту анализу религијских мотива постоје поуздане паралеле у данашњем времену. Желео бих да мотиве на жишцима у овоме раду сагледам из нешто другачијег угла и да покушам да укажем на пропусте који су се поткрали приликом сачињавања, условно речено, механицистичких класификација представа. Због тога ћу морати да се удаљим од принципа по коме се различити мотиви само набрајају и да већу пажњу обратим њиховим могућим значењима у антици.

- 50 -

МОТИВИ НА ЖИШЦИМА - РЕЛИГИЈСКА И ИДЕОЛОШКА ПОЗАДИНА

Да би се разумеле рељефне представе на дискосима жижака, потребно је скренути пажњу на начин на који се “чита” друга врста материјала из истога периода - новац. Од самих почетака ковања новца, државе су избором мотива желеле да покажу своје специфичности, своју политику и снагу (Crnobrnja 2002-1: 14). Политика Римскога царства, његови успони и падови, тријумфи и насилне промене владара, циљеви којима се стремело, идеолошки апаратус којим се владало - све то се може прочитати са кованог новца тога доба као прворазредног писаног и иконографског историјског извора. Литерарни извори осветљавају углавном сјајне тренутке власти или мрачну страну побеђенога. Новац је кован у континуитету, како хронолошком тако и географском, и указује на званичну државну политику у времену и месту постанка. На тај начин данас поседујемо барем једну страну приче, без знатнијих временских и просторних хијатуса (Howgego 1997: 62). Путем новца вести о устоличењима нових владара, војним победама и важним јубилејима стизале су и у најудаљеније делове Царства. Али, поруке нису биле само директне, попут ових које смо набројали. Оно што је за мене као истраживача значајно јесте то да се иконографија на новцу може схватити као форма језика, где посебну пажњу треба обратити на приказивање персонификација и апстрактних симбола (Hölscher 1980: 271). Новац тога времена може се посматрати са аспекта успостављања монетарног и тржишног јединства Римскога царства, али и са аспекта успостављања јединствених и једино пожељних норми понашања унутар Империје. Наравно, те норме нису могле да буду успостављене тако једнообразно како то може да изгледа из данашњег угла посматрања. Иако некадашње Римско царство у извесним сегментима може да подсети на савремена јединствена тржишта

- 51 -

и идеолошки униформне територије, оно је ипак било далеко од тако добре организације. Цареви су тежили успостављању не толико једнаких права за све колико једнаких обавеза унутар својих територија, те новац можемо посматрати и као средство политичке пропаганде. Тако се долази у ситуацију да представе на новцу и даље бивају тумачене као један од поузданих извора, између осталога, о званичној римској религији (Абрамзон 1995: 291-474), док се представе на жишцима тумаче превасходно са, условно речено, ликовног становишта. Наравно, чак и ако би мотиви са дискоса жижака били груписани на основу њиховог, скупно гледано, религијског карактера, они неће бити ни приближно тако поуздан извор за проучавање званичне религије као новац из истога доба. Док новац, као што сам и напоменуо, репрезентује званичну религијску политику Римскога царства, мотиви на жишцима би пре могли да буду схваћени као одраз религијских схватања ширих слојева становништва. Све ово излажем да бих показао колико је многозначно тумачено појављивање и наизглед само зооморфних или флоралних мотива на новцу. Ради бољег схватања значаја мотива које носе жишци, издвојио сам их неколико који се истичу бројношћу у оквиру налаза на територији Горње Мезије. Тим поводом указаћу на симболику коју су могли носити у време када су настали, уз напомену да мотиве који директно приказују одређена божанства или инструментарије за обављање култа (Кибелин инструментариј, прикази жртвеника) на овоме месту нећу посебно разматрати.

ОРАО (сл. 2) Овај мотив може означавати један од атрибута Јупитера, симболизовати победу или пак дивинизацију. Х. Екард приказ орла на жишцима искључиво везује за симболику Јупитера или империјалне победе (Eckardt 2002: 131), док у потпуности пренебрегава слику орла као консекративног симбола. Опште

- 52 -

прихваћено оновремено веровање да орао, птица бога Сола (Cumont 1923: 158), односи душе умрлих можемо видети и у приказима апотеоза самих царева (Springer 1923: 531, Abb. 1004). Склон сам мишљењу да управо овај последњи аспект треба везати за појаву мотива орла на жишцима како због тога што су у највећем броју случајева ти жишци налажени у гробовима тако и због широког временског распона у коме се јављају.

Слика 2. Жижак са представом орла. Београд, зона античке некрополе (Музеј града Београда, АА 3164) Figure 2. Lamp with representation of eagle. Belgrade, zone of the antique necropolis (Belgrade City Museum АА 3164)

- 53 -

ДЕЛФИН (сл. 3) Делфин је сматран једном од Аполонових светих животиња (Срејовић, Цермановић 1979: 40). У његовом приказу на жишцима Х. Екард поново види, пре свега, симболику Августовог победоносног израза, не покушавајући да зађе у детаљнија тумачења (Eckardt 2002: 131).

Слика 3. Жижак са представом делфина. Београд, непознато налазиште (Музеј града Београда АА 919) Figure 3. Lamp with representation of dolphin. Belgrade, unknown site (Belgrade City Museum АА 919)

Пиндар, међутим, говори о делфину као души која лута, а Стесихор га представља као Одисеја, те се делфин може сматрати и симболичким идеалом хероја (Павловић 1967: 127, нап. 14). С друге стране, он се приказује и као гутач душе (Sen.

- 54 -

Ag. 451). Рељефни прикази два делфина, који се налазе са леве и десне стране централног мотива на забатима надгробних стела (најчешће розете или шишарке), чести су у свим деловима Царства, па и у Горњој Мезији (Вулић 1931).

КАНТАРОС И КРАТЕР ОВЕНЧАН БОРОВОМ ГРАНЧИЦОМ (сл. 4) Ова два мотива обрађујем заједно због истоветне симболике коју су носили. Осим есхатолошког садржаја појма кантароса (или кратера) као извора живота у ранохришћанском религијском поимању (Јовановић, Цуњак 1987: 143), указаћу и на његову симболику принципа физичког живота у скупном

Слика 4. Жижак са представом кантароса. Београд, гробни налаз (Музеј града Београда АА 662) Figure 4. Lamp with representation of cantharos. Belgrade, grave Þnd (Belgrade City Museum АА 662)

- 55 -

приказу са лавом и змијом. Сам кратер у који силази лав (душа) симболизује тело, док вода у њему означава телесну егзистенцију, задовољавајући последњи дах душе отеловљен у приказу змије (Зотовић 1980: 94; Чајкановић 1994-3: 82).

ЛОЗА (сл. 5) Када се размишља о мотиву винове лозе, који се често јавља на жишцима, нарочито приликом украшавања њиховога рамена, требало би скренути пажњу и на један споменик из Старога Брода код Рогатице. Наиме, на њему је дат интересантан приказ метаморфозе Ампела, чији се удови претварају у винову лозу (Сергејевскиј 1934: 22, сл. 8). Такав приказ указује на директнију повезаност поимања винове лозе и метаморфозе, иако се не сме заборавити везаност како винове лозе тако и самог Ампела за Дионисов култ (Cermanović-Kuzmanović, Srejović 1996: 30).

Слика 5. Жижак са мотивом лозе на рамену. Београд, испуна римског рова Figure 5. Lamp with foliage on the shoulder. Belgrade, Þll of an Roman trench

- 56 -

МАСКЕ (сл. 6) Мотив маске на жишцима готово по правилу се везује за театар и употребу жижака у њему. Подсетићу зато на још једну прилику у којој су маске биле коришћене у Риму: тело умрлог ка ломачи пратила је поворка музичара, нарикача, играча и глумаца који су носили маске умрлих предака (Зотовић 1986:

Слика 6. Жижак са представом маске. Београд, плато испред Филозофског факултета (Музеј града Београда АА 2936) Figure 6. Lamp with mask representation. Belgrade, plateau in front of the Faculty of Philosophy (Belgrade City Museum АА 2936)

47; Чајкановић 1994-4: 189). Керамичке маске су евидентиране у жртвеном слоју изнад гробова на некрополама Виминацијума, а њихови налази у и изнад гробова потврђени су у многим областима Царства (Зотовић, Јордовић 1990: 33). Маске су пластично приказиване и на самим урнама (Toynbee 1971: 68, Fig. 23). - 57 -

ЛАВ (сл. 7) Првобитно се јавља као атрибут оријенталног бога Сунца, а касније постаје и Аполонов атрибут (Срејовић, ЦермановићКузмановић 1979: 40). На приказима митраистичих икона лав у покрету наниже, према суду (кратеру), симболисао је силазак душе у физичко тело као ватрено кретање принципа које се приказује и змијом, и у том приказу може се препознати и његов хтонски карактер (Зотовић 1980: 94). Приказ лава у тријади лав - змија - бик означава један од атрибута ватре, израз физичке ватре у природи. Скулптуре лава су неретко биле и “чувари” гробног простора (Зотовић Р. 1994: 128; Pop-Lazić 2002: 81).

Слика 7. Жижак са представом лава. Београд, зона античке некрополе (Музеј града Београда АА 660) Figure 7. Lamp with representation of lion. Belgrade, zone of the antique necropolis (Belgrade City Museum АА 660)

- 58 -

ПАС (сл. 8) Пас се у везу са култом мртвих може довести и преко археолошких налаза. Сахрањивање пса, највероватније ритуално, забележено је у више случајева и на некрополама,

Слика 8. Жижак са представом пса. Београд, Студентски парк (Музеј града Београда АА 663) Figure 8. Lamp with representation of dog. Belgrade, Studentski park (Belgrade City Museum АА 663)

попут гроба из 1. века н.е. у Бољетину (Zotović 1969: 115). Сахране паса забележене су и на виминацијумској некрополи Више гробаља. Један комплетан скелет пса нађен је испод жртвене површине над великом заједничком кулином (Зотовић, Јордовић 1990: 16), а у слоју испод кулине, који је формиран у току ранијих даћа, забележене су комплетне сахране четири пса (Зотовић, Јордовић 1990: 23).

- 59 -

ДВА ГЛАДИЈАТОРА (сл. 9) Иако се ова представа на жишцима најчешће везује за места војног карактера и за игре у смислу саме забаве (Eckardt 2002: 127), постоје и искораци у тумачењу који указују на њену

Слика 9. Жижак са представом два гладијатора. Београд, римске терме у Студентском парку (Музеј града Београда АА 2213) Figure 9. Lamp with representation of two gladiators. Belgrade, Roman bath in Studentski park (Belgrade City Museum АА 2213)

дубљу симболику (Barbera 2003: 23). Нарочиту пажњу бих скренуо на два аспекта: присуство ових мотива на жишцима који су израђивани поводом Ludi saeculares, као и на несумњиву идеолошку и социјалну улогу не само игара одржаваних тим поводом већ и игара уопште. При томе, не смемо заборавити ни на порекло гладијаторских борби, које су у основи повезане са погребним свечаностима (Cermanović-Kuzmanović, Srejović 1996: 324)

- 60 -

ЗЕЦ И ЗЕЦ КОЈИ ЈЕДЕ ГРОЖЂЕ (сл. 10) Везе зеца са сепулкралним култом су веома старе. Његов дионизијски карактер је евидентан, поготово у приказима на којима једе грожђе. Осим тога што симболизује безбрижну животну радост и заљубљеност, он поседује и изражену афродизијску улогу (Величковић 1964: 137).

Слика 10. Жижак са представом зеца. Београд, Студентски трг 6 (Музеј града Београда АА 657) Figure 10. Lamp with representation of hare. Belgrade, 6, Studenski trg (Belgrade City Museum АА 657)

- 61 -

РОЗЕТА (сл. 11) Иако се најчешће сврстава у групу флоралних или геометријских мотива, розета јасно асоцира на соларну симболику која је кроз циклус рађања и умирања нашла место

Слика 11. Жижак са представом розете. Београд, зона античке некрополе (Музеј града Београда АА 427) Figure 11. Lamp with rosette. Belgrade, zone of the antique necropolis (Belgrade City Museum АА 427)

у веровањима везаним за свет живих, као и за свет мртвих (Зотовић, Јордовић 1990: 33). Она је, уједно, и најчешћи мотив на дискосима жижака из Горње Мезије. Интересантан је и податак о бројчаном односу жижака са розетом3 из гробова и оних који су нађени у другим контекстима: Горња Мезија - 375 некрополе : 15 друго; Британија - 3 некрополе : 45 друго; Тријер - 12 некрополе : 28 друго (Eckardt 2002: 126, Т. 8). Ове податке наводим да бих указао на очигледно предоминантну употребу жижака са мотивом розете у сепулкралне сврхе на територији Горње Мезије. Томе се у прилог може додати и чињеница да су розете веома чести 3

У другим провинцијама розета је обрађивана у групи са венцем, палметом и радијалним орнаментом, тако да је и материјал са наше територије третиран на исти начин.

- 62 -

мотиви на самим надгробним споменицима, на којима заузимају централни положај између акротерија стелама (Вулић 1931).

ХРАСТОВА ГРАНА СА ЖИРОМ Храст је забележен у грчкој митологији као дрво око кога су се радо окупљале нимфе (Срејовић, ЦермановићКузмановић 1979: 144) или су пак у њему и живеле (Срејовић, Цермановић-Кузмановић 1979: 371, 493). Нимфе су најтешње повезане са водом, која има дубоки хтонски карактер као зборно место душа мртвих (Чајкановић 1994-2: 309, нап. 14), а храст се наводи и као свето Зевсово дрво (Херодот 1966: II, 55).

БОРОВЕ / ЈЕЛИНЕ ГРАНЕ Овај релативно чест мотив на жишцима са подручја Горње Мезије налази се као самосталан украс, али и као пратећи елемент примарног украса на диску. Иако се у литератури наводе и као борове и као јелине гране, тешко је уочити ову разлику, те би се мотив пре могао свести под назив зимзелене гране. Њихова употреба забележена је и у посмртним обичајима из римскога времена, када је кућа покојника обележавана гранама јеле и кипариса (Зотовић 1986: 47).

ШИШАРКА Сматра се једним од Асклепијевих атрибута (Срејовић, Цермановић-Кузмановић 1979: 58). Шишарка се налази и на врху тирса, Дионисовог штапа, који обавија још једна Дионису посвећена биљка - бршљан (Срејовић, Цермановић-Кузмановић 1979: 119), такође релативно чест мотив на жишцима. Шишарка је и веома чест фигурални мотив на врху надгробних ципуса из римскога времена (Pop-Lazić 2002: 81), као и у рељефном облику на самим надгробним споменицима (Вулић 1931) и сматра се једним од симбола загробног живота у фунерарној уметности (Eckardt 2002: 109). За овакве примере сам се определио да бих што - 63 -

пластичније приказао стање које се затиче при проучавању начина на који се класификују мотиви на дискосима жижака. Сагледавајући их превасходно као декорацију, разни аутори мотиве на жишцима деле на више подгрупа, при том пренебрегавајући да се многи од њих могу свести под заједнички именитељ - религијски мотиви. Жишци због тога могу бити и врло поуздан индикатор насељавања римске популације у провинцијама, али и степена прихватања новога начина живота и римске религије од стране аутохтонога становништва у каснијим периодима (Morillo 2003: 188). На тај аспект би, евентуално, требало обратити већу пажњу при обради ове врсте налаза, односно при тумачењу њихове појаве и мотива који носе у одређеном тренутку. Ипак, да бих истакао значај сваког појединог мотива на жишцима, као и деликатну улогу коју сматрам да су жишци имали, покушаћу нешто детаљније да размотрим симболике и значења која су носили кроз време, од њиховога настанка до тренутка када савремени истраживачи поново приступају њиховим тумачењима.

ПУТ ЖИШКА КРОЗ ВРЕМЕ Застанимо, стога, на тренутак и замислимо се над судбином једнога одређенога жишка. Узећу у разматрање било који од жижака нађених у гробовима и покушаћу да одредим његову “културну биографију” почев од његове производње, преко употребе, до краја његовога живота (Kopytoff 2000: 377; Бабић 1995: 72). При томе, мора се имати у виду да су данашња схватања тржишне вредности само један од начина на који се може поимати и реконструисати пут предмета од произвођача до крајњега корисника. Стога ћу поћи од места производње, које се на основу одређених карактеристика предмета може претпоставити, и изласка жишка из грнчарске радионице на тржиште. У том тренутку он је добио неку одређену економску,

- 64 -

тј. тржишну вредност, која је арбитрарна и чије креирање је последица тренутне друштвене процене (Бабић 1995: 73). Следећи корак јесте куповина жишка од стране особе која ће га употребити у сепулкралном обреду. Да су жишци који су стављани у гроб набављани превасходно за ту намену, познатo je из анализа њихове употребе. Жишци који су налажени у гробовима најчешће су без икаквих трагова коришћења или, евентуално, имају специфичне трагове горења који упућују на једнократну употребу (Toutain 1918: 1338; Walters 1914: XV). Приликом куповине жишка, купац се опредељивао за одређени облик, мотив, величину. При томе, мора се имати на уму да при избору предмета који ће бити употребљен у погребном обреду постоји веома мало произвољности. Бирајући предмет одређених карактеристика који ће ставити уз тело драге особе, човек кроз тај предмет исказује своја веровања, истовремено уважавајући и веровања преминулога. Жижак постаје материјализована спона између умрлога и ожалошћенога, као и сви други предмети употребљени у погребном обреду. Скуп тих предмета, званих “гробни инвентар”, може се схватити као материјализовани језик веровања, као обавеза оних који остају и потреба оних који одлазе. Ту се може сагледати и “намерни трансфер у другога”, где су међусобни односи само наизглед односи између појединаца и који нам много више одсликавају хабитусе који су довели до таквих односа. Стављањем у гроб, тржишна вредност жишка бива занемарена, укида се у потпуности, и жижак добија другу врсту вредности. Та новостворена вредност сада има симболички карактер, те се и сам ток те промене такође може схватити као симболички. Опозит између тржишне и симболичке вредности предмета може се упоредити са опозитом између живота и смрти. Симболичко је оно што укида тај кôд њихове раздвојености и место где два појма губе свој принцип реалности, имагинарну супротност другог појма (Bodrijar 1991: 148-149). Исто тако, сагледавање из религиозног дискурса не даје предност ни појму живота ни појму смрти, а са становишта многих религија оба та појма постоје са обе стране линије која би се могла означити

- 65 -

као имагинарна. Жижак похрањен у гроб материјално остаје уз земне остатке покојника, док потпуни разлог његовога постављања одлази заједно са душом умрлог. Онога тренутка када је жижак, после много столећа, поново угледао светлост дана, настаје једно ново поглавље његове “културне биографије” и поново се јављају његове старе вредности, али и неке нове. Старе вредности, међутим, само су декларативно исте, а процес њиховог поновног форимирања може бити потпуно различит. Прва вредност која ће жишку бити одређена јесте тржишна. Наравно, та тржишна вредност биће производ новога социјалног контекста и принципи њенога одређивања су потпуно другачији од оних који су важили у тренутку његове прве продаје. Ако се на њему налазе мотиви који симболизују неку и данас постојећу религију (менора, крст), код одређених делова данашње популације жижак поново може да добије вредност култног предмета, али ће однос предмет - верник вероватно, услед различитих хабитуса, бити веома различит од онога у антици. Када се нађе у рукама људи од науке, жижак постаје податак о нашој прошлости и истраживач му приступа са жељом да из њега исцрпи што више информација. Економска и симболичка вредност жишка тада уступају место епистемолошкој вредности (Бабић 1995: 75). Шта је толико различито између порука које о култовима и њиховом поимању носи новац и порука које доносе жишци? Новац, и поред континуитета ковања и обиља информација које садржи, о чему је већ било речи, ипак представља само званичан став. Иако су и жишци били масовно произвођени, сваки примерак са одређеним мотивом који је стављен у гроб најмилијега морао је да одабере појединац. Тежњама и укусима који су владали у провинцији, колонији или муниципијуму прилагођавали су се они који су ове предмете производили или продавали. На тај начин жижак који долази до нас преноси нам и личну поруку особе која га је у једноме тренутку одабрала, приближавајући нас обичном човеку, његовим веровањима и афинитетима.

- 66 -

НАЛАЗИ ЖИЖАКА У ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ Приликом класификација контекста налаза и локалитета на којима су жишци проналажени морао сам да се определим за одређене параметре. Тако сам редослед локалитета установио групишући их у следеће три целине: већи градски центри, утврђења на дунавском лимесу и остали локалитети (мања насеља, виле рустике и слично). Различити приступи аутора приликом публиковања жижака, о чему сам већ говорио у поглављу о историјату истраживања, онемогућили су ме у постављању јединственог упита који би резултирао уједначеним приказом налазишта. Због тога се начин на који сам описивао поједине локалитете и услове налаза жижака на њима разликује у зависности од количине података коју су приликом њиховог публиковања аутори изнели. Контексте налаза груписао сам у оквиру свакога појединачног локалитета, и то по следећим критеријумима: сакрални (некрополе, жртвене површине, светилишта) и профани (стамбени и економски објекти, објекти јавне намене и утврђења), наравно уз увођење категорије непознат контекст. Ова подела не искључује могућност да је одређени број жижака из профаних објеката имао и сакралну намену. Табеларне приказе давао сам само у случајевима када је број жижака на одређеноме локалитету то захтевао ради лакшега прегледа.

- 67 -

Налази жижака у Горњој Мезији 1. Singidunum 2. Margum 3. Viminacium 4. Ratiaria 5. Naissus 6. Municipium DD 7. Ulpiana 8. Scupi 9. Tricornium 10. Брестовик 11. Ad Sextum Miliarе 12. Космај 13. Барајево 14. Мезул 15. Краку Лу Јордан 16. Глождар 17. Тамнич 18. Рготина 19. Remessiana 20. Мала Копашница 21. Mansio Idimum 22. Добротин 23. Куманово 24. Pincum 25. Castrum Novae 26. Saldum 27. Госпођин вир 28. Smorna 29. Timacum Minus 30. Taliatae 31. Мало Голубиње 32. Transdierna 33. Сип 34. Diana 35. Castrum Pontes 36. Курвинград 37. Egeta 38. Clevora 39. Борђеј 40. Мокрањске стене 41. Кладово

- 68 -

ЛОКАЛИТЕТИ

1 - SINGIDUNUM (Београд) Сакрални објекти Иако на територији цивилнога насеља Сингидунума није откривена ниједна грађевина која би поуздано могла да се определи као сакрална, посредних доказа о постојању овакве врсте објеката има (Popović 1997: 8). Угао улица Господар Јевремове и Капетан Мишине

Можда једини јасно дефинисан сакрални простор у коме су нађени и жишци налазио се у зони преклапања цивилног насеља и североисточне некрополе, на углу улица Господар Јевремове и Капетан Мишине. На том месту откривен је жртвеник посвећен Јупитеру, који је стајао између два зидана ступца. Поред њега нађено је и 15 малих жижака од печене земље (Валтровић 1888: 50). Студентски парк

Други претпостављени објекат култне намене у коме су пронађени жишци налазио се у југоисточном углу Студентског парка (Црнобрња 2003). Ту је забележен налаз 70-ак типолошки сродних жижака (Кондић, Тодоровић 1956: 71). До данас су сачувана 34 примерка, а хронолошки су опредељени у период од краја 2. до средине 3. века (Црнобрња 2003: 74). Из истог објекта и из истог периода потиче и жижак са печатом FORTIS (Крунић 1988: 27, кат. 19). Стамбени објекти Плато испред Филозофског факултета

У кући бр. 1, испод лепа, на самом поду откривено је огњиште, а поред њега потпуно очуван жижак са два носа (Бојовић 1975: 12, сл. 9/3). - 69 -

Северозападно од огњишта, оивиченог камењем и једном насатице постављеном тегулом, нађен је потпуно очуван жижак са натписом CEREALI/S, датован у прву половину 2. века (Бојовић 1975: 12, сл. 10/2; Крунић 1988: 26, кат. 11). Југоисточно од куће 1, у слоју који се стратиграфски везује за куће од плетера, нађена су три жишка типа фирмалампе, од којих један има представу маске на диску (Бојовић 1975: 12, сл. 10/1, 3, 4; Крунић 1988: 28, кат. 25, 30, кат. 34). Датовани су у 2. век. Косанчићев венац бр. 12-16

Преглед материјала дат је сумарно, и то, по суду ауторке, само битнијих налаза: “Сонда 6: ископано је доста словенске, а још више фине римске керамике, као на пример фрагмент жишка” (Цветковић-Томашевић 1981: 194). Публикована је само једна светиљка са печатом CILICES, без података о месту и условима налаза. Датована је у другу половину 2. и почетак 3. века (Тапавички 1998: 123, сл. 9). Доњи град, Београдска тврђава

У најстаријем слоју, који је опредељен као стамбени, нађен је цео волутни жижак са представом делфина на диску. Слој се датује у 1 - 2. век. Бројни су налази фирмалампи у слојевима А и Б, који припадају периоду од средине 2. до средине 3. века (Bjelajac 1982-1: 62). Кнез Михаилова улица

Аутори указују да: “На жалост, оваквим радовима није било могуће везати слојеве и њихов садржај за оскудне остатке архитектуре и тај однос прецизније разјаснити, тако да анализу материјала дајемо одвојено.” (Бјелајац, Симић 1991: 21). Нађено је 17 жижака којима је било могуће одредити форму и тип (Бјелајац, Симић 1991: 32). Највише је било фирмалампи (10), које су нађене у Кнез Михаиловој 44 и Змај

- 70 -

Јовиној 13. Само две лампе су касноантичке, али би требало указати на жижак са два кљуна, представом кошуте у трку на диску и лозе на рамену (Бјелајац, Симић 1991: Т-V/10), који је датован у период од средине 2. до средине 3. века. Кнез Михаилова улица бр. 46-48

У стамбеном хоризонту пронађене су две лампе локалне израде. Једна је само фрагментарно очувана и типолошки је неопредељена, а друга, маслинастозелено глеђосана, припада локалној продукцији 4. века (Bikić 1997: 163, sl. 5/7). Кнез Михаилова улица бр. 30

У насеобинском хоризонту с краја 3. и почетка 4. века, поред једног у целости очуваног жишка, налазило се још шест фрагментованих примерака типа фирмалампи, без очуване ознаке мајстора (Ivanišević, Nikolić-Đorđević 1997: 119). Блок између улица Господар Јованове бр. 2-6 и Тадеуша Кошћушка бр. 28-30

У објектима који се у најширем смислу могу определити као стамбени евидентирана су два грађевинска хоризонта. У старијем хоризонту, датованом у период од друге четвртине 2. до средине 3. века, међу 3000 фрагмената керамике нађено је и седам жижака (Nikolić, Pop-Lazić 2005: 19; sl. 5/7, 8; sl. 6/1-4). Два жишка су поседовала орнаментисане дискосе, и то зракастим мотивом (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 5/6), односно мотивом кратера (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 5/7). У млађем хоризонту, хронолошки опредељеном од средине до краја 3. века, евидентирано је девет жижака (Nikolić, Pop-Lazić 2005: 19). У хронолошки неопредељеним слојевима пронађено је пет жижака (Nikolić, Pop-Lazić 2005: 30, sl. 13/1-4), од којих један има представу делфина на дискосу (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 13/1).

- 71 -

Јавни објекти Једини објекат јавне намене у Сингидунуму у коме и око кога су откривени жишци јесу терме у Студентском парку (Бојовић 1977-1). Њихова употреба се сасвим сигурно хронолошки опредељује до средине 3. века а, уз извесне ограде, може се прихватити и накнадна употреба током 4. века (Бојовић 1977-1: 20; Црнобрња 2005-1: 118). Бојовић не помиње њихова прецизнија места налаза, осим броја сонде, као ни то да ли је девет приказаних примерака коначан број жижака нађених на овом локалитету. Ови жишци се оквирно могу хронолошки определити у период од средине 2. до средине 3. века. 1. Жижак са представом два гладијатора и трозупцем испод њих. На рамену су две розете и четири пластична круга (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/2). 2. Диск окружују два концентрична круга од јелиних грана. На рамену је орнамент лозе и гроздова (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/3). 3. Жижак без украса, осим рељефних тачкица на рамену (Бојовић 1977-1: сл. 14/4). 4. Жижак без украса (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/5). 5. Жижак типа фирмалампе (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/6). 6. Жижак без украса (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/7). 7. На диску је пластична представа Атиса (Бојовић 1977-1: 18, сл. 14/8). 8. Фрагментован жижак типа фирмалампе из пробне сонде бр. 3 (Бојовић 1977-1: 19, сл. 14/9). 9. Жижак без представе, који није каталошки обрађен (Бојовић 1977-1: 15, сл. 13). Утврђење Керамичке жишке са ископавања на Београдској тврђави објавила је Љ. Бјелајац (Бјелајац 1982-2). Једини подаци које у овом раду могу да искористим јесу број пронађених примерака, њихово датовање и представе које носе. Иако се ради о налазима унутар утврђења, они не могу бити везани само за утилитарну

- 72 -

употребу будући да су се и у утврђењима налазила светилишта. С друге стране, није могуће одредити ни да ли су жишци нађени на месту своје примарне употребе или у некој отпадној јами, испуни ровова и сл. До тренутка објављивања рада Љ. Бјелајац, на Београдској тврђави је нађено 85 целих и фрагментованих жижака чија се типолошка припадност могла одредити и још 20 примерака код којих то није било могуће учинити (Бјелајац 1982-2: 15). Будући да ауторка није навела да ли су већ публиковани неки од жижака које је у поменутом раду објавила, нисам био у могућности да успоставим везу између њих и раније публикованих примерака: - жижак с представом делфина пронађен непосредно поред излазне капије за Доњи град, у слоју датованом на почетак 2. века, око римске куле II (Bajalović - HadžiPešić 1971: 91; Бајаловић - Хаџи-Пешић 1991: 41, сл. 12); - приликом ископавања на Великом Калемегдану, непосредно испод слоја хумуса нађен је један жижак (Bojović 1976: 60, Т. 23/1). У истој кампањи откривена су још три фрагментована жишка у укопу у виду шпица, који је био испуњен грађевинским шутом, као и пепелом и гарежи (Bojović 1976: 61, Т. 23/ 2, 3, 4); - у Париској улици, испод слоја легионарских објеката, регистрован је и хоризонт становања који се манифестује налазима бројних мозаичких коцкица, а у коме су нађени новац Нерве и жижак са печатом FORTIS (Bojović 19781: 53, Т. 22, 1). У рову испуњеном гарежи, каменом и опеком, и датованим новцем Констанса, аутор само сумарно помиње и налазе жижака (Bojović 1978-1: 55); - у простору Јужне капије Горњег града, у зони темеља античких грађевина, нађени су жижак с представом кантароса на диску, датован у крај 1 и почетак 2. века (Бикић, Иванишевић 1996: 259, сл. 4/6), и два жишка без украса, датована у 3. век (Бикић, Иванишевић 1996: 259, сл. 4/1, 2);

- 73 -

- на југозападној страни унутрашњег утврђења, у слоју шута, нађен је један бронзани жижак, датован у 4. век (Бајаловић - Хаџи-Пешић 1991: 45, сл. 18); - жижак типа фирмалампе, са натписом OCTAVI, датован у 2. век (Крунић 1988: 29, кат. 30), и жижак истог типа, са натписом (PH)OETAPSI, из друге половине 1. века (Крунић 1988: 29, кат. 28), нађени су на Горњем граду. Отпадне јаме Плато испред Филозофског факултета

У јами која се везује за слој кућа са плетером нађен је цео жижак са три пламеника (Бојовић 1975: сл. 13/6). Конак књегиње Љубице

У подруму објекта, у јами 4, нађен је жижак са натписом FESTI (Крунић 1988: кат. 13), а у јами 6 - жижак локалне израде (Црнобрња 2003: кат. 3). Оба примерка су без украса и датују се у период од средине 2. до средине 3. века. Кнез Михаилова улица бр. 30

У испуни рова откривено је 216 целих или фрагментованих жижака. Типолошки је опредељено 180 примерака, разврстаних у пет типова. Сви су датовани у период од средине 2. до средине 3. века (Ivanišević, Nikolić-Đorđević 1997: 119-127). Само на два жишка налазе се представе. Један на диску има представу лава у трку, док му је раме украшено лозовим лишћем (Ivanišević, Nikolić-Đorđević 1997: 48/5), а на дискосу другог примерка налази се људска фигура са подигнутом руком покрај жртвеника (Ivanišević, Nikolić-Đorđević 1997: 48/3). Студентски трг бр. 9

На истраженој површини, приближних димензија 17 х 15 m (255 m2), откривена су четири античка хоризонта: хоризонт 1 (прелаз 1. у 2. век) - културни слој дебљине 0.2 - 0.3 m и једна отпадна јама. Пронађена су три

- 74 -

фрагментарно очувана жишка (Bikić, Nikolić-Đorđević, Simić 2002: 187); хоризонт 2 (друга половина 2. века) - најзначајнији насеобински ниво, коме припадају две куће, отпадна јама између њих, као и слојеви унутар и око наведених целина. Евидентирано је око 30 жижака (Bikić, Nikolić-Đorđević, Simić 2002: 196); хоризонт 3 (средина и друга половина 3. века) - развучен по целој површини, са једном отпадном јамом. Пронађено је више од 15 жижака (Bikić, Nikolić-Đorđević, Simić 2002: 200). Осим за изузетан зелено глеђосани жижак, који је нађен у хоризонту 2, у кући 2, у негативу зида правца североисток - југозапад (Bikić, Nikolić-Đorđević, Simić 2002: 196, сл. 9), за друге жишке није јасно јесу ли нађени у кућама, поред њих или у отпадним јамама, као што се не може закључити ни колико их је укупно откривено. Блок између ул. Господар Јованове бр. 2-6 и Тадеуша Кошћушка бр. 28-30

На овоме локалитету4 жишци су нађени у две јаме. Из јаме D, датоване у другу четвртину 2. века, потиче шест жижака (Nikolić, Pop-Lazić 2005: 12, sl. 1/10-14), међу којима треба издвојити јединствен фигурални жижак у облику људских стопала са сандалама (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 1/14). У јами II, датованој у другу половину 2. века, такође је нађено шест жижака (Nikolić, Pop-Lazić 2005: 17, sl. 3/1-6), од којих два имају рељефну представу на диску, и то један примерак представу комичне маске (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 3/2), а други - представу лунуле (Nikolić, Pop-Lazić 2005: sl. 3/4). Некрополе (табела 3) Гробови са римских некропола Сингидунума истраживани су углавном током заштитних ископавања и том приликом 4

Видети и налазе из грађевинских објеката са истог локалитета.

- 75 -

стручњаци су затицали, у већој или мањој мери, већ девастиране локалитете. Информације о највећем броју гробова до нас су и стигле у извештајима о таквим ситуацијама. Сходно томе, нису нам познати ни прецизнији положаји жижака у гробу, као ни пол и узраст покојника. Само два рада пружила су нам иоле већи број података о жишцима у гробовима из римског Сингидунума (Simić 1997; Крунић 1995). Номенклатура гробова преузета је из радова З. Симића (1997) и С. Поп-Лазића (2002), уз додатак слова И (за инхумацију) и К (за кремацију). Од 270 гробова, жишци су откривени у 34 (22 кремација, 12 инхумација). У једном гробу нађена су три жишка, у два гроба по два, а у 29 - по један жижак. Непознат контекст Место налаза извесног броја жижака нам је познато, али не и сам контекст налаза (Гарашанин 1951: 127; Крунић 1988: кат. 4, 6, 14, 31). С друге стране, више десетина жижака из Музеја града Београда публиковано је без навођења места или било каквих ближих услова налаза (Кондић, Тодоровић 1956). Ипак, међу објављеним фотографијама видимо жишке са следећим представама на дискосима: Пегаз, кантарос уз флорални орнамент на рамену, орао уз лозу на рамену, пас, лав уз лозу на рамену, зец који једе грану и мотив лозе на рамену, еротска сцена, лав, розета (Кондић, Тодоровић 1956: сл. 1-12).

2 - MARGUM (Дубравица) Стамбени објекти Један мрко глеђосан жижак нађен је у слоју отпада објекта за који је претпостављено да је имао функцију становања и који је датован у 4. век (Мано-Зиси, Марић 1950: 152).

- 76 -

Некрополе Током ископавања 1988/1990. године жишци су нађени у два од укупно 12 античких гробова. Налазили су се, са другим керамичким прилозима, у угловима гробних јама и нису били у додиру са ватром. Један жижак је био типа фирмалампе, а други је имао украс у виду розете на дискосу. Датовани су у крај 1. и у 2. век (Јовановић, Цуњак 1994: 114, сл. 4/2 и 10/2). Непознат контекст Први помен жижака из античког Маргума наводи И. Милтнер-Зурунић, али без икаквих података о условима налаза и без доношења њихових слика. Уз четири жишка наведена у овоме раду (Милтнер-Зурунић 1931: кат. 57, 62, 67, 68), ауторка помиње још седам примерака за које је сазнала из бележака Б. Сарије (Милтнер-Зурунић 1931: 103, нап. 4).

3 -

VIMINACIUM (Костолац)

Приликом обраде жижака са територије Виминацијума прибегао сам двојаком критеријуму коришћења литературе. Податке о контексту налаза, броју жижака са одређених локалитета или из гробова, као и њихов положај у гробовима преузимао сам из расположиве литературе. Жишке које је обрадио М. Кораћ у непубликованој докторској дисертацији нисам у овоме поглављу узео у обзир будући да сâм контекст налаза није довољно јасно назначен (Korać 1995). Јавни објекти Током археолошких истраживања 1974. године, приликом ископавања монументалних објеката јавног карактера, у слоју испод другог малтерног пода који је датован новцем Проба (276 - 282. г.), нађен је жижак са печатом OCTAVI (Kondić, Zotović 1974: 95). На трећем малтерном поду, датованом новцем

- 77 -

Нерона (54 - 68. г.), нађен је жижак са печатом STROBILI (Kondić, Zotović 1974: 96). Аутори напомињу и да “ниједна архитектонска целина није ухваћена јер се ради о објектима великих димензија” (Kondić, Zotović 1974: 96). Стамбени објекти Неколико жижака са фигуралним представама (делфини, Пан са двојницама), опредељених у 1. век, пронађено је у најстаријем насељу са дрвеним конструкцијама (Kondić, Zotović 1974: 96). Приликом набрајања разноврсног материјала из сонди, односно грађевина у сондама 18 и 21 - 24, са ископавања 1979. године не помињу се налази жижака (Jordović 1980). Некрополе Изузетно велики број истражених гробних целина на некрополама Виминацијума (око 13.000) није, нажалост, пратила и одговарајућа динамика публиковања. Осим већ поменуте, изузетно опсежне необјављене докторске дисертације о жишцима Виминацијума (Korać 1995) и публикације коју ћемо користити као основни извор информација о контексту налаза жижака на једној од некропола (Зотовић, Јордовић 1990), објављено је још само неколико мањих радова. С обзиром на то да они не доносе довољно информација да би равноправно били уврштени у табеларни преглед налаза жижака, навешћу их одвојено: - на месту стамбеног блока 10 у Новом Костолцу истражене су две гробнице; у једној од њих откривена су два мала жишка, који овај налаз датују у 3. век (Јуришић 1956: 129, сл. 10); - у једном гробном бунару на локалитету Пећине, из кога потиче и керамичка Митрина икона, изнад гробне коморе нађен је цео жижак, као и фрагменти већег броја других примерака (Зотовић 1991: 197, нап. 1).

- 78 -

Некропола Више гробаља На некрополи Више гробаља, у периоду од 1. до 3. века, сахрањивани су становници канаба и војници из логора. Ова некропола је најстарија и садржи елементе аутохтоног и римског схватања загробног живота (Зотовић, Јордовић 1990: 3). На територији Виминацијума можемо констатовати употребу жижака у погребним обредима у више, условно речено, етапа: - жишци нађени у “жртвеним рововима”, - жишци нађени на индивидуалним кулинама, - жишци нађени на колективној кулини, - жишци из гробова. Жртвени ровови

Најстаријем периоду виминацијумских некропола припада двојни жртвени ров. Откривена дужина ових ровова износи 157 m, а њихова међусобна удаљеност је 6 m. Испуњени су материјалом који је употребљаван приликом погребних обреда и даћа, између осталог и жишцима (Зотовић 1986: 45). Југозападну и североисточну страну некрополе Више гробаља ограничавао је по један ров. Претпоставља се да су приликом чишћења некрополе и ти ровови служили за одбацивање посуда и других предмета, као и остатака хране која је употребљавана приликом даћа (Зотовић, Јордовић 1990: 6). Осим других предмета, ту су налажени и жишци, али их аутори само сумарно наводе, без података о њиховом броју или ближих описа (Зотовић, Јордовић 1990: 5). У североисточном рову регистровано је пет целих и већи број фрагмената жижака. Могу се датовати у време од краја 1. до краја 2. века, осим једног примерка који припада 2, односно првој половини 3. века (Зотовић, Јордовић 1990: 8, сл. 3). Индивидуалне кулине

Слој испод велике колективне кулине, а непосредно изнад гробова, одговара периоду коришћења индивидуалних

- 79 -

кулина (Зотовић, Јордовић 1990: 16). Садржао је материјал употребљен за обреде или за припрему обеда, a који типолошки и хронолошки одговара налазима у гробовима (Зотовић, Јордовић 1990: 11, сл. 4-6). Регистровано је 55 целих и фрагментованих жижака, датованих у период од 1. до 3. века (Зотовић, Јордовић 1990: 25, сл. 13). Колективна кулина

Испод велике колективне кулине, једине која је обрађена, налазио се 41 гроб инхумираних покојника или секундарно сахрањених лобања, као и 20 гробова кремираних покојника. У слоју изнад кулине регистровано је 96 жижака и њихових делова, који су датовани у период од 1. до 3. века, као и велика количина хронолошки атипичних фрагмената жижака. Заступљене су фирмалампе и жишци са представама палмете, розете, два гладијатора, голуба, орла, амфоре, Силена, лозе и гроздова (Зотовић, Јордовић 1990: 22, сл. 10). Гробови (табела 4)

Приликом навођења гробних целина, у табеларном приказу сам преузео начин и номенклатуру које су користили и аутори, обележавајући са Г инхумацију и са Г1 кремацију. Датовање гробних целина такође је преузето од аутора. У последњој колони табеле 4 наведени су страна са описом гроба и илустративна табла са цртежом жишка. На свим местима у табели, где није назначено другачије, упуте на литературу односе се на монографију Viminacivm: некропола “Више гробаља” (Зотовић, Јордовић 1990). Непознат контекст Бронзана лампа с представом Диониса на дршци, датована у крај 1. и почетак 2. века, нађена је на локалитету Утрине (Цермановић-Кузмановић 1959).

- 80 -

4 - RATIARIA (Арчар) Жишци са овога локалитета углавном су објављени у књизи Г. Кузманова (1992), али без података о контексту налаза (стамбени објекти, некропола, светилиште и слично). Због тога ће 30 жижака из Рацијарије бити приказано само табеларно (табела 5), са навођењем броја примерака који имају исти мотив, затим мотива који носе, датовања и литературе у којој су публиковани. Некропола Само један жижак из Рацијарије може се поуздано определити као гробни прилог. Датован је у 1 - 2. век, а пронађен је на 20 cm испод горњег руба корита једног од два камена саркофага, који су били приљубљени један уз други (Атанасова 1972: 144, сл. 6). На диску је рељефна представа пса.

5 - NAISSUS (Ниш) Табеларни приказ налаза свих жижака из Naissus-a дат је у табели 6. Стамбени објекти Аутобуска станица

У касноантичком стамбеном објекту из 4. века, који је укопан у културни слој из 3. века, истражене површине 21 х 15 m, на нивоу подова откривени су керамика, новци, жишци и фибуле из 4. века (Zotović 1975-1: 74). Медијана

Жижак са нејасном представом на диску, крај 3. века (Јовановић 1976: 66, сл. 5)

- 81 -

Јелашница

На овоме локалитету, на коме су забележени римска villa rusticа (Петровић П. 1999: 65, нап. 36) и утврђење из периода Јустинијанове обнове (Петровић П. 1999: 53), нађен је жижак који на дискосу има представу седећег лава, датован у период од краја 3. до средине 4. века (Јовановић 1976: 67, сл. 8). Хум

- Жижак са розетом од 14 латица на диску, друга половина 4. века (Јовановић 1976: 68, сл. 10). - Жижак без украса, 4 - 5. век (Јовановић 1976: 74, кат. 26, сл. 25). Тврђава

Иако оставља могућност да Нишка тврђава лежи на темељима војног логора, П. Петровић као вероватнију наводи претпоставку да се ту налазе бедеми утврђенога града из римског периода (Петровић 1999: 53 и даље). Са простора Нишке тврђаве потиче 14 публикованих жижака. Најстарија је светиљка са радијалним украсом на рамену, датована у другу половину 1. и 2. век (Јовановић 1976: 62, сл. 2). Жижак са Бахусовом култном сликом на диску потиче из 2 - 3. века (Јовановић 1976: 63, сл. 3), док је жижак са приказом содомије датован у период од средине 3. до средине 4. века (Јовановић 1976: 67, сл. 9). Једна светиљка без украса датована је у 3. век (Јовановић 1976: 72, кат. 18), а осталих 10 жижака, типолошки сродних и без украса, оквирно се датују у 4 - 5. век (Јовановић 1976: кат. 18, 23, 29, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 39, 40). Некрополе Само два жишка са територије Ниша могу се поуздано определити као гробни налаз. С друге стране, за већи број жижака, на основу наведенога места налаза, може се претпоставити да потичу са неке од некропола.

- 82 -

Бубањ

Забележен је налаз једног жишка у римској гробници на локалитету Црквиште, у Новом селу код Бубња (Гарашанин 1951: 177). Није датован. Јагодин мала

Поузданим гробним налазом може се сматрати кљун маслинасто глеђосаног жишка, датованог у 4. век, који је пронађен у гробу 7 (Šljivar 1975: 112). Објављених жижака из збирке Народног музеја у Нишу, који потичу са овога локалитета, има три. Сви су неукрашени и могу се хронолошки определити у период 4. и 5. века (Јовановић 1976: кат. 22, сл. 21; кат. 24, сл. 23; сл. 33). Градско поље

Овај локалитет у литератури је опредељен као место на коме се налазила једна од нишких некропола (Петровић П. 1999: 73-74). Са њега потичу два објављена жишка: - жижак с представом Сераписа и Изиде на диску, са маковим цветом између њих, док је у доњој зони диска приказана обредна сцена из култа ових божанстава. На дну је натпис ФΛАБIОΥ. Жижак је датован у крај 2. и почетак 3. века (Ајдић 1975: 36; Јовановић 1976: 64, сл. 4); - жижак без украса, из 3 - 4. века (Јовановић 1976: 83, сл. 34). Гласија

На овоме локалитету такође су проналажени гробови, те се може претпоставити да и жижак с представом две рибе, несумњиво из круга хришћанске симболике, датован у период од друге половине 3. до средине 4. века, припада гробном налазу (Јовановић 1976: 66, сл. 7).

- 83 -

Горча

Неукрашени жижак, датован у 4. век, нађен је у гробу приликом грађења хотела Амбасадор (Ајдић 1975: 38; Јовановић 1976: 76, кат. 29, сл. 28).

6 - M U N I C I P I U M DD (Сочаница) Некропола У једном од три гроба откривена на некрополи у Равништу, са слободним укопима и траговима дрвених сандука, нађен је жижак украшен розетом. Датован је новцем Септимија Севера (Čerškov 1970: 56; Косово 1998: 622, кат. 278). Насеље Осим другог керамичког материјала, на форуму су откривени и жишци. Аутор наводи да је, осим објављених жижака, нађен и известан број фрагмената који нису могли бити типолошки одређени (Čerškov 1970: 28). Реконструисани су и објављени само следећи примерци: - жижак откривен поред спољне стране западног периметралног зида грађевине C. Без украса и представе, 3 - 4. век (Čerškov 1970: 28, Т XVI - 7); - жижак нађен са спољње стране северног зида грађевине C. Без украса и представе, 2 - 4. век (Čerškov 1970: 28, Т XVI - 9); - жижак откривен на форуму, у слоју који претходи изградњи храма, заједно са зделом с краја 1. века. Без украса, на дну печат RES (Cresce) (Čerškov 1970: 29, Т XVI - 8); - жижак са три отвора, без украса и без података о месту налаза (Čerškov 1970: 29, Т XVI - 10).

- 84 -

7 - ULPIANA (Л И П Љ А Н ) Некропола На северној некрополи Улпијане нађен је бронзани жижак у облику главе Силена, датован у 1 - 2. век (Косово 1998: 596, кат. 235). Са исте некрополе потиче и један керамички жижак са три кљуна, датован у 3 - 4. век (Косово 1998: 604, кат. 248). Непознат контекст У слоју темељног дела стубаца источног портика, осим других предмета из ранијег периода живота Улпијане (2. век), нађен је жижак са рељефном представом јелена на диску (Паровић-Пешикан 1987: 136).

8 - SCUPI (Скопље) Некрополе Резултати истраживања источне некрополе Скупа публиковани су парцијално, у распону дужем од двадесет година. Олакшавајућа околност јесте та да се од самог почетка водило рачуна о нумерисању гробних целина, те бројеви истражених гробова теку у континуитету. Табеларни приказ налаза жижака на некрополама Scupi-a дат је у табели 7. Јавни објекти Налази жижака са градске територије Скупа, из стамбених и јавних објеката, заступљени су са само два публикована примерка: - у стамбеном хоризонту бaзилике 1 пронађена је лампа са рељефном представом Хермеса на диску, датована у крај 2. и прву половину 3. века (Кораќевиќ 2002: 46, сл. 4);

- 85 -

- за лампу у облику позоришне маске претпоставља се да потиче из театра, али се не зна тачно када је откривена (Кораќевиќ 2002: 61, сл. 24).

9 - TRICORNIUM (Ритопек) Непознат контекст Као случајни налази из Ритопека публикована су три жишка са печатом FORTIS: - импорт, средина 1. века (Крунић 1988: 28, кат. 23); - импорт, средина 2. века, са локaлитета Водице (Крунић 1988: 29, кат. 27); - домаћи производ, 2 - 3. век (Крунић 1988: 28, кат. 22).

10 - Б Р Е С Т О В И К Некропола На локалитету Бели брег, приликом грађевинских радова, пронађена је гробница од опека која је, по речима радника, била без прилога, али су у земљи непосредно уз гробницу откопана три римска суда и два жишка који, по типу, припадају 2 - 3. веку (Гарашанин 1951: 180). На истом локалитету откривена је још једна зидана гробница на чијој је западној страни, на 30 cm изнад свода, на месту где се налазила глава покојника, нађен један велики суд који је лежао отвором надоле. У земљи око суда било је много гарежи, а на самоме суду уочене су мрље од ватре. Око суда, уз саме његове зидове, лежала су три жишка, а у суду, осим још три жишка, налазиле су се и љуске три кокошија јајета (Јуришић 1956: 125, сл. 3-6). Жишци се могу датовати у средину 3. века, а на једноме од њих налази се представа кантароса. Још три мала крчага нађена су на дужим спољним странама гробнице.

- 86 -

Жишци нађени изван суда били су употребљавани, док три жишка у суду немају трагове употребе (Јуришић 1956: 126).

11 - A D S E X T U M M I L I A R E (Гроцка) Некропола У зиданој гробници инхумираног покојника, у Булевару револуције 97, поред два поремећена скелета старијих особа пронађен је фрагментовани жижак коме недостаје дискос, датован у 3. век (Bojović 1978-2: 94, Т 58). Непознат контекст Две светиљке датоване у период од краја 1. до средине 3. века, нађене на локалитету Дубочај, публиковане су без ближих услова налаза (Сретеновић, Трбуховић 1988: 103105). На истоме локалитету, током ископавања 1964. године, пронађен је жижак са печатом ARMENI, датован у почетак 3. века (Крунић 1988: 24, кат. 3).

12 - К О С М А Ј Рудник У римском руднику у Губеревцу, осим ситних предмета (кутијица од кости, орао од теракоте, кљешта), нађен је и жижак од гвожђа (Гарашанин 1951: 152). Каструм Разматрајући проблематику римског рударског басена на Космају, М. Величковић наводи да је, приликом ископавања стојничког каструма од стране Н. Вулића (1911 - 1913), било: “по Вулићу, ситних предмета у изобиљу. Какви су то предмети били он не прецизирa” (Величковић 1958: 106).

- 87 -

Међу важније аквизиције Народног музеја у Београду за 1957. годину убројана је и набавка 23 жишка (Извештај 1958: 351). Може се поставити питање да ли та аквизиција има везе са Величковићевим ископавањима и рекогносцирањима на Космају код Стојника и Губеревца? Некропола Може се претпоставити да је већина жижака са печатом из збирке Народног музеја, који потичу са подручја Космаја, нађена у гробовима. Публиковано их је 49 (Гај-Поповић 1962), а датовани су у 2 - 3. век. Иако ауторка није навела прецизан контекст налаза, указао бих на то да се поједини локалитети (Рт, Гомилице) у литератури наводе као некрополе на којима је било и жижака (Величковић 1964: 131).

13 - Б А Р А Ј Е В О Непознат контекст Нађен је жижак од бронзе који је висио о ланчићима, са шиљком и кукицама за провлачење фитиља, као и златан прстен са каменом од плаве пасте. Локалитет није ближе означен (Гарашанин 1951: 122).

14 - МЕЗУЛ (Смедерево) Светилиште Бронзана лампа у облику брода нађена је на локалитету Мезул, који обилује остацима римске архитектуре (Павловић 1967). Приликом детаљнијег разматрања њене намене и натписа на њој (IN DOMV DEI TERMOGENES VOTVM FECIT), приписана јој је несумњива култна намена у посебној просторији или згради (Поповић 1970: 324).

- 88 -

15 - КРАКУ ЛУ ЈОРДАН Економски објекат У утврђеном објекту пронађен је покретни материјал “изузетно бројан али и специфичан. Изразито је заступљена рударско топионичарска компонента: алатке, рударске лампе, велики судови за жарење руде и др.” Налази су датовани у крај 3. века (Кондић 1982: 107). Објављене су фотографије четири светиљке из неке од девет просторија грађевине економске намене, истраживане на овоме локалитету, али без икаквих објашњења у тексту (Tomović 2000: Þg. 39 a-d).

16 - Г Л О Ж Д А Р (Параћин) Некропола У оквиру дако-гетске некрополе, у гробу бр. 6, уз грубу дачку, латенску и римску керамику, пронађен је и жижак (Garašanin 1961: 79 и даље); ауторка га датује у крај 1. века (Garašanin 1961: нап. 7), док његов опис и слика нису дати.

17 - Т А М Н И Ч (Неготин) Светилиште У опису услова налаза Хераклове статуете наводи се: “Статуета је нађена приликом риљања винограда, на дубини до 75 цм, на узвишици Чука ... Тамо су нађени трагови засведене грађевине, каптаже водовода и једна бронзана лампа...” (Мано-Зиси 1958: 63, нап. 1).

- 89 -

18 - Р Г О Т И Н А (Зајечар) Некропола У гробници зиданој опеком, димензија 5,2 х 4,3 m, налазила су се два гроба. У гробу бр. 2 је био дечји скелет. По ауторима, “изнад гробова је у шуту нађено око 300 новчића, најмлађи су Аурелијанови и Пробови али преовлађују они из 4. века”, а од oсталих налаза издвајају се и две фрагментоване светиљке од керамике (Lalović, Jovanović 1980: 84). Није јасно, међутим, јесу ли светиљке нађене изнад гроба или у њему. У античким објектима откривеним на истом локалитету (сонде 1 - 2 и 4 - 6) нема ни помена о налазима жижака.

19 - R E M E S S I A N A (Бела Паланка) Непознат контекст Два жишка, којима није познато тачно место налаза, припадају периоду 4 - 6. века (Јовановић 1976: 74, кат. 25, сл. 24).

20 - М А Л А К О П А Ш Н И Ц А Некропола Као прилоге у гробовима кремираних покојника, осим других предмета, ауторка наводи жишке “углавном кружног диска”, датоване у 2 - 3. век н.е. (Zotović 1960: 125). У каснијим извештајима са ископавања истог типа гробова на овоме локалитету, жишци се такође помињу као обавезни прилози (Zotović 1962: 222; Zotović 1964: 106; Зотовић 1968-3: 26). Као нешто одређенију информацију о жишцима на овоме локалитету, ауторка наводи да су налажени у делу раке где

- 90 -

би требало да се налазе ноге покојника (Зотовић 1968-3: 27). Приликом најновијих ископавања на овој некрополи истражена су 24 гроба спаљених покојника, а у 12 су забележени налази жижака (Фидановски, Цвјетићанин 2005: 64). Том приликом су први пут објављене и фотографије неких примерака са ове некрополе (Фидановски, Цвјетићанин 2005: Т. I, 2, 4; T. II, 1, 2, 3, 5; T. III, 5; T. IV, 7). Вила рустика Приликом ископавања 2003. године откривен је грађевински комплекс из 3 - 4. века, опредељен као вила рустика, у коме је забележен и налаз једног керамичког жишка (Фидановски, Цвјетићанин 2005: 77, Т. XII, 11).

21 - M A N S I O I D I M U M (Медвеђа) Стамбени контекст Жижак без украса, датован у почетак 4. века (Vasić, Milošević 2000: 125, нап. 61).

22 - Д О Б Р О Т И Н Остава У касноантичкој остави, смештеној у камену урну поклопљену мортаријумом, која је нађена у селу Добротину, у близини Липљана, налазили су се 5775 новчића, стаклени суд, дршка ножа од кости и две бронзане лампе (Čerškov 1964). Похрањивање оставе датовано је новцем у средину 4. века. На основу аналогија, израда светиљки је хронолошки опредељена у средину 1. века. Уместо дршке, једна светиљка има женску трагичну маску (Čerškov 1964: 322, сл. 2 и 3), а друга - полумесец (Čerškov 1964: 323, сл. 4). Код обе светиљке сачуван

- 91 -

је добро очуван ланац, што показује да су највероватније биле коришћене све до тренутка похрањивања оставе.

23 - К У М А Н О В О Некропола На некрополи кремираних покојника на локалитету Дрезга пронађена су два жишка: - гроб 14/80, фрагментарно сачуван жижак, датован у прелаз 1. у 2. век (Николовски 2000: 34); - гроб 38/98, жижак са диском украшеним радијалним орнаментом и виновом лозом на рамену, атички импорт с краја 2. и почетка 3. века (Николовски 2000: 37).

24 - P I N C U M (Велико Градиште) Некропола Изузетно занимљив гробни налаз, који је садржао касу са 411 комада бронзаног новца од 187. г. п.н.е. (један комад), преко новца из 3. века, до 450. године, балсамаријум, крчаг и шест жижака, три из 3. века и три који припадају периоду 4 - 6. века (Васић 1980: 116): - жижак са два кљуна, датован у 3. век (Васић 1980: кат. 4, сл. 3); - жижак са волутама на носу и флоралним орнаментом у средини диска, датован у 3. век (Васић 1980: кат. 9); - жижак са рељефном шкољком на диску, датован у 3. век (Васић 1980: кат. 8, сл. 5); - жижак типа шалице из периода од 4. до 6. века (Васић 1980: кат. 5); - жижак типа шалице из периода од 4. до 6. века (Васић 1980: кат. 6);

- 92 -

- жижак типа шалице из периода од 4. до 6. века (Васић 1980: кат. 7).

25 - C A S T R U M N O V A E (Чезава) Утврђење У оквиру утврђења пронађено је шест жижака. Три жишка се могу датовати у 3. век (Васић 1984: сл. 14/1, сл. 17/13, сл. 22/ 9), а имају рељефни украс на дискосу у виду маске и розете. Жишци пронађени у кули II оквирно се могу определити у 4. век (Васић 1984: сл. 17/8, 9, 16). Непознат контекст Међу многобројним предметима жишци се наводе само сумарно, без било каквих података о месту налаза, броју нађених примерака или датовању у неку од пет фаза шест столећа дугог живота утврђења (Pribaković, Vasić, Rašić 1968: 109; Pribaković 1969: 153).

26 - S A L D U M (Градац на Лепени) Утврђење Пронађене су 44 земљане и бронзане лампе, које припадају веома широком временском распону од краја 1. до 6 века. Једна лампа је нађена на некрополи, док остале потичу из утврђења (Jeremić 2003: 109). Ауторка је навела и податке о месту налаза жижака у оквиру појединих квадраната, и то је један од ретких радова у нас са таквим подацима о условима налаза жижака. Само један жижак поседује рељефни украс на диску (еротска сцена - Jeremić 2003: кат. 369) и датован је у крај 1. и почетак 2. века, а из тог периода потиче и жижак кат. 370. Жишцима из 2. века припадају три неукрашене фирмалампе

- 93 -

(Jeremić 2003: кат. 371-374), а периоду 2 - 3. века фрагменти шест жижака (Jeremić 2003: кат. 407-412). Највећи број жижака, а сви су без декорације, опредељен је у период 4 - 6. века (Jeremić 2003: кат. 375-406). Три бронзане лампе припадају слоју с краја 4. века, док за четврту нема података о условима налаза (Jeremić 2003: 122, кат. 403-406).

27 - ГОСПОЂИН ВИР Непознат контекст Нађен је део жишка са рељефном представом голуба који држи венчић у кљуну, датован у 1 - 2. век (Минић 1984: 147).

28 - S M O R N A (Бољетин) Утврђење У најстаријем градитељском слоју, из 1 - 2. века, налази керамичких жижака се карактеришу као веома ретки (Zotović, Petrović 1968: 81), а пронађена је и једна бронзана лампа из истога периода (Крунић 1994: 81). У млађим хоризонтима утврђења аутори само сумарно бележе налазе жижака, без њихових описа, количине или прецизнијег датовања. Тако помињу да су бројни и разноврсни жишци из 3 - 4. века (Zotović, Petrović 1965: 96; Zotović, Petrović 1968: 80; Зотовић 1984: 224), као и да су жишци из тог времена нађени у слоју који се завршава паљевином и у коме је било много копаља, стрела, ножева, умба и делова оклопа (Petrović N. 1968: 92). Некропола Гробови

У обавезне прилоге на некрополи спаљених покојника, датованој у 1. век и приписаној првој војној постави, спадају и

- 94 -

жишци са рељефним орнаментом на диску или рамену (Zotović 1968-1: 85). Било какви ближи подаци о њима нису изнети. Жртвена површина

Интересантан је налаз жртвене површине на овој некрополи, у чијем нивоу је био и гроб пса. У њеном средишњем делу била су постављена два насатично укопана камена, која су затварала неку врсту реципијента у који је био стављен керамички жижак. Са спољне стране камена регистровано је више фрагмената стаклених посуда, а на целој површини, међу животињским костима, били су расути фрагменти керамичких посуда: део дачке шоље, делови грубих лонаца и фрагменти луксузних црвено бојених посуда (Zotović 1969: 115). Жртвене јаме

Регистроване су две жртвене јаме, од којих је једна имала пречник 7 m. Биле су три пута обнављане. Њихов садржај чине обредно ломљене посуде, већа количина животињских костију, ситни предмети и фрагментовани жишци. Измешана је грубља аутохтона керамика са финијом римском керамиком (Zotović 1969: 116).

29 - T I M A C U M M I N U S (Равна) Утврђење У првим извештајима о ископавањима на овоме локалитету присуство касноантичких жижака, као и осталог материјала, наведено је само сумарно (Kondić 1967: 98; Кондић 1984: 245, 246). Исти аутор, као “сведоке фазе I”, помиње жишке са печатом ARMENI и OPTATI, датоване у 2 - 3. век (Кондић 1984). За даља разматрања треба указати и на претпостављено присуство Херакловог светилишта унутар утврђења (Kondić 1969: 111).

- 95 -

Сви публиковани жишци нађени су унутар утврђења (табела 8), при чему треба нагласити да је као место налаза оних примерака које је публиковао А. Јовановић означен локалитет Кулине, што је стари топоним за утврђење (Јовановић 1976).

30 - T A L I A T A E (Велики Градац) Утврђење Налази жижака помињу се само посредно: “...карактеристично је да се испод малтерског премаза до нивелете запечене земље јавља углавном раноримски покретни археолошки материјал (дачке посуде, тера сигилата, бронзане скулптуре, жишци и др.) - слој Б , док се на малтерском премазу и непосредно изнад наилази на делове амфора, византијску керамику и други познији материјал слој А” (Petrović P. 1968: 87).

31 - МАЛО ГОЛУБИЊЕ Утврђење Након чишћења угаоног зида констатован је богат културни слој унутар кога су нађени касноантички жижак и крстаста фибула од бронзе (Popović 1968: 69).

32 - T R A N S D I E R N A (Текија) Светилиште Приликом ископавања 1970. године на левој обали Текијског потока, у оквиру грађевина из раног периода (1 - 2. век), откривене су две скоро целе бронзане лампе и једна дршка

- 96 -

(Цермановић-Кузмановић 1983: 49). Ауторка претпоставља да је бар једна од ових лампи била постављена у светилишту (sacellum-у) и датује је у крај 1. и у 2. век (ЦермановићКузмановић 1983: 51). Утврђење Током археолошких истраживања у Текији откривено је 40-ак античких светиљки, углавном фрагментованих, од земље, бронзе и стакла. Земљаних примерака је укупно 40, од којих се 32 могу датовати у крај 1. и у 2. век, а осам у период 4 - 6. века. Лампи са представом на диску има 23. Представе на дискосима су: лав у скоку, пас који напада зеца, делфин, жир, розета (која је најчешћи мотив), палмета и јајасти орнамент, трагична маска, Кибелин инструментариј и кантарос (Цермановић-Кузмановић 1991: 172, сл. 1-9). Извесно је да највећи број жижака на овоме локалитету припада раном периоду и да је откривен у старијем утврђењу на левој обали Текијског потока (Цермановић-Кузмановић 1991: 171).

33 - СИП Утврђење У веома скромном покретном материјалу налазио се један жижак са дршком у облику људске маске и розетом на диску, датован у 4. век (Милошевић 1984: 360).

34 - D I A N A (Kараташ) Утврђење У опису вертикалног стратиграфског пресека западног бедема (профил А-Б, сонда 1/79, ниво пода II, слој Е) наводе се

- 97 -

фрагменти два жишка, хронолошки опредељених у 2 - 3. век (Ранков 1980: 56). Економски објекат Међу налазима из зграде са апсидама (велика количина амфора са траговима цереалија, остава амфора, разноврсне пољопривредне и занатске алатке), ауторка наводи и глеђосане жишке, без осврта на њихов број и ближи контекст налаза. Датовани су новцем Јустина и Јустинијана (Ранков 1980: 58).

35 - C A S T R U M P O N T E S (Трајанов мост, Костол) Утврђење Приликом ископавања северног бедема Великог каструма, у темељу куле нађени су бронзани новчић цара Трајана и жижак који типолошки одговара крају 1. и почетку 2. века, односно времену грађења каструма (Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984: 40). Из слоја Б, са унутрашње стране северног бедема код млађе куле, потиче жижак датован у другу половину 4. века (Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984: 43). Два жишка без украса, датована у крај 3. и почетак 4. века, нађена су у јами - силосу поплочаној опеком и на поду куће из истог хоризонта (Vasić, Milošević 2000: 125, нап. 61).

36 - К У Р В И Н Г Р А Д (Мала и Велика Врбица) Некропола Међу гробним прилозима на некрополи кремираних покојника, ауторка наводи и светиљке датоване у другу половину 1. и прву половину 2. века, без навођења било каквих ближих података (Trbuhović 1986: 61).

- 98 -

37 - E G E T A (Брза Паланка) Светилиште Приликом открића скулптуре Јупитера Долихена нађени су и следећи објекти: четири дела групе Јупитера Долихена од бела мермера, од којих два са натписима, и то један на грчком а други на латинском, део плоче Митриног рељефа, табула ансата од бронзе са латинским натписом, бронзани жижак, носач вотивне плоче и две фигурине у облику орла, као и осам новаца Гете (Vučković-Todorović 1962: 209). Каснијим ископавањима утврђено је да се жижак налазио крај самог олтара, у средини кружног светилишта, и накнадно је датован у 1 - 2. век (Вучковић-Тодоровић 1966: 177, сл. 1/к) Некропола Набрајајући материјал са раноримске некрополе, аутор наводи и жишке, али без икаквих ближих информација (Петровић 1984: 155).

38 - C L E V O R A (Михајловац) Утврђење Свих пет пронађених лампи су без орнамената, глеђосане су и припадају периоду 4 - 5. века (Tomović 1986: 406; 425, сл. 41, 1-5). Не наводи се ближи контекст налаза.

39 - Б О Р Ђ Е Ј Утврђење Аутори наводе: “Керамика је у већини случајева глеђосана и хронолошки фиксирана. Облици су разноврсни: питоси, лонци, тањири, крчази, цедиљке, лампе” (Цермановић- 99 -

Кузмановић, Станковић 1984: 217). Нема никаквих ближих података, а сав керамички материјал хронолошки је одређен у распон од 4 до 6. века.

40 - М О К Р А Њ С К Е

СТЕНЕ

Утврђење Непосредно изнад праисторијског слоја у сонди 6. нађен је керамички жижак из периода 3 - 4. века (Сретеновић 1984: 224, сл. 217.4).

41 - К Л А Д О В О Непознат контекст Забележен је налаз жишка датованог у другу половину 1. и 2. век. Контекст налаза није познат (Јовановић 1976: 62, сл. 1).

*** Ради лакшег увида у присуство жижака у одређеним контекстима прилажем и табеле које приказују однос између појединих категорија локалитета и броја жижака пронађених на њима, као и међусобни однос различитих погребних ритуса у којима су жишци употребљавани (табеле 9, 10, 11 и 12). Нажалост, у нашој литератури веома често тешко се може установити не само контекст већ и број жижака са појединих налазишта. Због тога је у појединим случајевима локалитет увршћен у укупан број локалитета у оквиру одређене категорије (нпр. некрополе), док у погледу укупног броја жижака у тој категорији не учествује ни са једним примерком.

- 100 -

РИТУАЛНА УПОТРЕБА ЖИЖАКА Значај светла и светиљки у погребним обичајима и другим ритуалним радњама у Римскоме свету више пута је разматран у литератури (Rushforth 1915; Cumont 1923: 122; Eckardt 2002: 95117). Светлост и њени извори, попут бакљи и жижака, имали су симболичну улогу у ритуалном прочишћењу, као што је и само сагоревање уља у светиљци могло имати значај приношења жртве. Анализом услова налаза жижака са територије провинције Горње Мезије може се одредити више ситуација у којима су се они налазили у оквиру, условно речено, сакралног контекста. Заједнички именитељ тих ситуација, које ћу разматрати у овоме закључном поглављу, је недвосмислена ритуална употреба жижака, која се ту и тамо разликује у зависности од контекста налаза.

НЕКРОПОЛЕ Највећи број жижака на нашој територији пронађен је управо на некрополама. Места њиховог налаза су, међутим, разнолика и у оквиру самих некропола разлучујем неколико специфичних околности, односно подконтекста налаза.

НАЛАЗИ

ЖИЖАКА У ГРОБОВИМА

Највише жижака на некрополама нађено је у самим гробовима. Најчешће су у питању ситуације у којима је нађен један жижак, али су забележени и налази више њих у истоме

- 101 -

гробу. На виминацијумској некрополи Више гробаља, од 130 гробова са жишцима у 23 гроба (17.7 %) пронађено је више ових предмета. Од тога, у 21 гробу пронађена су по два, док су се у два гроба налазила по три жишка. На некрополама Сингидунума више жижака је пронађено у три од 34 гроба која су садржала ову врсту гробних прилога (8.8 %), а у једном од њих била су три жишка. На источној некрополи Скупа регистрован је по један гроб са три, односно шест жижака, од укупно 48 гробних целина које су садржале ове налазе (4.2 %). Од укупно 28 гробова који су као прилоге садржали више жижака, само је један скелетни (Виминацијум Г-159), док су сви остали гробови кремираних покојника, укључујући и гроб - бунар из Сингидунума, у коме су пронађена три жишка (231-К).

Слика 12. Scupi, пресек гроба 8. Жижак са поклопца саркофага (преузето из Mikulčić 1975-1: T. V/11) Figure 12. Scupi, cross-section of grave 8. Lamp from the lid of sarcophagus (after Mikulčić 1975-1: T. V/11)

- 102 -

У гробовима су жишци готово по правилу лоцирани на месту где би требало да се налазе ноге покојника, и то најчешће код стопала. На овакву ситуацију указивала је и Љ. Зотовић у оквиру некрополе кремираних покојника у Малој Копашници (Зотовић 1968-2: 27).

НАЛАЗИ

ЖИЖАКА ПОРЕД ГРОБОВА

Налази жижака у непосредној близини укопа или саркофага забележени су искључиво код гробова инхумираних покојника. Они су се ту могли наћи приликом саме сахране или приликом каснијих помена даваних покојнику. Разликују се два начина прилагања жижака: - уз сам гроб, без трагова обављања других загробних обреда: Виминацијум - Г 21, 1984; Скупи: Г 008 (сл. 12), 010, 023, 073, 081; - уз гроб, у ситуацији која указује на одређене обредне радње: Скупи Г 042 (сл. 13); два гроба у Брестовику, Бољетин.

Слика 13. Scupi, пресек гроба 42. Изван гроба од опека, у висини поклопца, а на 0.4 до 0.9 m северно од гроба, налазила се мала кружна површина испуњена интензивном паљевином, у којој је био фрагментован жижак (преузето из Mikulčić 1975-1: T. V/13) Figure 13. Scupi, cross-section of grave 42. Outside the brick tomb at the level of the cover and 0.4 to 0.8 m to the north of the grave was found small circular area covered with intensive traces of Þre and within it a fragmented lamp (after Mikulčić 1975-1: T. V/13)

- 103 -

Овој категорији налаза припадају и оловни саркофази откривени на Космају, о којима сам добио усмену информацију од господина Д. Мораче. По његовој тврдњи, пошто је присуствовао отварању више гробова са оловним саркофазима, у готово сваком гробу, код сва четири угла саркофага, налазио се по један жижак без икаквог украса.

ИНДИВИДУАЛНЕ ЖРТВЕНЕ ПОВРШИНЕ Под налазима жижака у оквиру индивидуалних жртвених површина подразумевам примерке откривене на просторима за које је евидентно да се односе на један одређен гроб, као и на касније даће везане за њега, највероватније током прве године након смрти, о чему ће у наставку бити више речи. Таква места забележена су на виминацијумској некрополи Више гробаља (Зотовић, Јордовић 1990: 16) и у Бољетину (Zotović 1969: 115).

КОЛЕКТИВНЕ ЖРТВЕНЕ ПОВРШИНЕ Колективне жртвене површине могу се класификовати у три подгрупе: - колективна кулина изнад површине са гробовима, каква је регистрована на Виминацијуму (Зотовић, Јордовић 1990: 22); - жртвени ровови на некрополама Виминацијума (Зотовић 1986: 45; Зотовић, Јордовић 1990: 6); - жртвене јаме у Бољетину (Zotović 1969: 116), које А. Јовановић ставља под знак питања и предлаже могућност да су и оне, заправо, биле гробови (Јовановић 1984: 123).

- 104 -

ЖИШЦИ У ПОГРЕБНИМ РИТУАЛИМА У појединим етапама погребног ритуала жишци су били коришћени на разне начине. Такав закључак се намеће због различитог места њиховога налаза (у гробу или поред гроба), као и на основу трагова њихове употребе. Стога се употреба жижака у култу покојника може сагледати кроз три етапе. 1) Приликом излагања покојника На паљење бакљи, жижака и кадионица са тамјаном током излагања покојника указује тумачење једнога рељефа из Via Labicana (Rushforth 1915: 150; Toynbee 1971: 46). На углове одра постављена је по једна бакља, а код покојникове главе и ногу налази се по једна уљаница на канделабру. Употреба светла при излагању покојника на одру може имати функцију ритуалног прочишћења, али и улогу апотропајона приликом одбране од душе умрлог, у покушају да се она светлошћу и пламеном одврати од повратка својој кући (Тројановић 1990: 63; Чајкановић 1994-3: 108). 2) Жижак положен у гроб као дар покојнику Жишци који су полагани у сам гроб готово по правилу су неупотребљавани или имају специфичне трагове који указују на једнократну употребу (Toutain 1918: 1338; Walters 1914: XV; Eckardt 2002: 109). Податак да су у гробовима проналажени једнократно коришћени жишци треба узети са извесном резервом јер се веома често и примерци нађени изван гробне целине, али у њеној непосредној близини, тумаче као гробни прилози, при чему није уочена важност прецизирања тачног места њиховог налаза. 3) Паљење жижака на гробу приликом помена мртвима Употреба жижака на гробљима и њихово паљење приликом помена мртвима забележено је у литератури (Петроније 1976:

- 105 -

111; CIL X, 633), као и у налазима са археолошких истраживања. Иако су на надгробним споменицима представе светла обично у пару (две или четири), епиграфски извори сугеришу да је било уобичајено паљење једне светиљке за покојника (Rushforth 1915: 157). Сведочанства о паљењу жижака на гробовима одређених дана у години, као и о Календама, Нонама и Идама свакога месеца имамо како у литерарним тако и у епиграфским изворима (Rushforth 1915: 157; Toynbee 1971: 63; Зотовић 1986: 50). У покушају да бар делимично расветлим разлоге за постојање ових разлика између жижака у гробу и оних који се употребљавају у култу предака, још једном ћу подсетити на Федрову басну Лопов и светиљка. Управо нам она указује на разлику између ватре која је паљена за мртве (жижак) и ватре којом се приноси жртва боговима (жртвеник). Постојање разлике између жижака који су намењени самом покојнику и оних који се пале да би се принела жртва душама покојника уопште можемо видети и на примеру налаза из Брестовика (Јуришић 1956: 125). На 30 cm изнад свода зидане гробнице, на месту где се налазила глава покојника, откривен је велики суд који је лежао отвором на доле. У земљи око суда било је много гарежи, а и на самоме суду констатоване су мрље од ватре. Око суда, уз саме његове зидове, лежала су три жишка, а у њему, осим још три жишка, налазиле су се и љуске три кокошија јајета. Још три мала крчага нађена су на дужим спољним странама гробнице. Три жишка изван суда била су употребљена, док остала три у суду немају трагове употребе (Јуришић 1956: 126). Усудићу се да претпоставим да су три неупотребљена жишка, заједно са јајима која се могу везати за орфички култни принцип животног континуитета (Јовановић 1984: 127), била намењена самоме покојнику. Уосталом, предмет који се приноси покојнику мора да се “расходује, повуче из употребе” и он тада постаје власништво мртвих (Чајкановић 1994-5: 97). Можда је управо то разлог због кога су жишци који се остављају

- 106 -

покојнику некоришћени, да би их покојник употребио на ономе свету. У том случају, три жишка испод посуде (као симбола тела умрлог), заједно са три јејета, била би намењена самоме покојнику, док би се за три жишка која су горела могло претпоставити да су намењена мртвим прецима уопште. Чини се као да у овоме случају имамо преплитање две различите етапе у поштовању мртвих, те се изван гроба јављају прилози који би, заправо, требали да се налазе у њему (неупотребљавани жишци, јаја и три крчага). Појава три крчага са спољашње стране гробнице у Брестовику је такође специфична. Крчаг је готово обавезан гробни прилог и најчешће се прилажу један или три крчага. На некрополи у Равништу, 1876. године забележен је налаз више од 50 саркофага затопљених оловом и у сваком је поред костура стајао затворен и пун крчаг с водом (Поповић 1906: 218). Веровање да је мртва душа вечито жедна веома је раширено и међу данашњим народима. У нашим крајевима постојао је обичај да се у ковчег стави крчаг с водом јер се веровало да покојник 40 дана пије воду, а ако се то не учини, онда му се у том периоду у истом суду вода износила на гроб (Чајкановић 1994-6: 333). Ситуација затечена поред поменутог гроба из Брестовика као да упућује на накнадно приношење дарова покојнику, светиљки које нису употребљаване и крчага са водом и, можда, још неком садржином. Да би се боље разумела разлика између два принципа које примећујем у употреби жижака у обреду при гробу у Брестовику, указаћу и на могуће разлоге настанка појединачних и колективних кулина. На виминацијумској некрополи Више Гробаља евидентиране су индивидуалне жртвене површине, над којима је у каснијем периоду формирана велика колективна кулина. Индивидуалне жртвене површине забележене су изнад појединих гробова и аутори су претпоставили да су на њима вршене појединачне даће. Настанак колективне кулине, која је,

- 107 -

по свему судећи, створена с јасном намером у једном одређеном тренутку, аутори су повезали са последњом сахраном у оквиру једне племенске или сталешке популације (Зотовић, Јордовић 1990: 16). Може се, међутим, претпоставити још један повод за настанак колективне кулине. Народни обичаји забележени на нашој територији, показали су да се даће, као непосредне и личне жртве једном одређеном покојнику, дају у разним данима само током прве године од смрти. Након тог периода душа одлази даље, у опште царство мртвих (Чајкановић 1994-6: 345). Слично схватање пута душа може се назрети и у веровањима човека римског света. Гробови су доживљавани као нека врста храмова мана, који су по правилу обележавани множином - D[is] M[anibus] (Зотовић 1986: 49). Управо на важности множине, коју изражава формула Dis Manibus, као и на томе да, за разлику од израза divi parentum, може да означава и све неиздиференциране становнике оностраног света, инсистира и Ж. Димезил (Dimezil 1997: 284). Уколико бих наведене принципе поимања загробног пута душа применио на тумачење настанка заједничке кулине, онда би се и она могла схватити као материјализација таквог веровања. Приношење жртви већ хероизираним прецима дозвољава паљење жижака, па се они у великом броју и налазе како на индивидуалним тако и на колективним жртвеним површинама. Налази жижака у жртвеним рововима такође указују на њихову једнократну употребу, њиховим паљењем они су посвећени мртвима, жртвовани и повучени из употребе.

СВЕТИЛИШТА И САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ Светилишта и објекти са претпостављеном сакралном наменом у којима су нађени жишци нису бројни на територији Горње Мезије. Познати су нам налази жижака у оквиру три објекта који се поуздано могу определити као светилишта - у

- 108 -

Брзој Паланци (сл. 14) (Вучковић-Тодоровић 1966: 177, сл. 1/к), Текији (Цермановић-Кузмановић 1983: 51) и Тамничу (МаноЗиси 1958: 63, нап. 1). У сва три случаја у питању су бронзане светиљке. За 15 земљаних жижака нађених уз жртвеник посвећен Јупитеру у Сингидунуму са сигурношћу се може претпоставити

Слика 14. Основа светилишта у Egeta-и са уцртаним налазима (преузето из Вучковић-Тодоровић 1966: сл. 1) Figure 14. Plan of the shrine at Egeta with recorded Þnds (after Вучковић-Тодоровић 1966: сл. 1)

да су чинили целину, највероватније у неком објекту сакралне намене (Валтровић 1888: 50; Црнобрња 2003: 73). Накнадне анализе су посредно показале да бронзани жижак из Мезула (Поповић 1970: 324) и 70-ак земљаних жижака из Сингидунума (Црнобрња 2003: 78) највероватније припадају објектима сакралне намене.

- 109 -

Као вотивни дарови, жишци су били паљени у храмовима (Паусанија 1994: I/26, стр. 102), и тим чином је приношена жртва уљаница боговима. Апотропејски значај жишци су добијали и док су горели у одајама хетера (Марковић 2001: 59). Интересантан је карактер жижака нађених у објектима сакралне намене на територији Горње Мезије. Изгледа да на нашој територији можемо разликовати два начина коришћења жижака приликом њихове ритуалне употребе у храмовима, односно у сакралним просторима: 1) бронзани жишци (Брза Паланка, Текија, Тамнич, Мезул) су највероватније чинили стални инвентар светилишта и били су употребљавани у дужем периоду. Бронзана лампа из Брзе Паланке, нађена тик уз олтар (ВучковићТодоровић 1966: 177, сл. 1/к), као и Паусанијини наводи о златној лампи у храму Атене Полијас (Паусанија 1994: I/26, стр. 102) поткрепљују такав став; 2) земљани жишци су највероватније приношени као вотивни дарови у светилиштима и само том приликом су паљени. На то указују и специфични трагови горења на жишцима из Сингидунума (Црнобрња 2002-2: 23), као и локација жртвеника посвећеног Јупитеру у зони некрополе Сингидунума, са 15 жижака уз њега (Валтровић 1888). Желео бих да укажем и на то да не смемо искључити ни могућност да су се жишци откривени у утврђењима налазили у неком од sacеllum-а, малих светилишта у којима су пронађени и горе поменути бронзани примерци.

ОСТАВЕ Налази жижака у оставама на нашој територији забележени су у само два случаја (Добротин и Пинкум). Обе оставе, у већој или мањој мери, носе и сакрална обележја.

- 110 -

Добротинска остава се налазила у каменој урни покривеној мортаријумом (Čerškov 1964), док је за налаз из Пинкума (Васић 1980) веома тешко разлучити да ли представља гробни налаз или је у питању остава. За обе оставе је карактеристично да садрже предмете из веома удаљених периода. Осим две бронзане лампе, које се хронолошки могу определити у почетак 1. века, добротинска остава поседује и 5775 новчића, од којих највећи број прегледаних комада потиче из прве половине 4. века, али је присутна и хемидрахма из Кнососа, датована у период од 200. до 67. г.с.е. (Čerškov 1964: 331). Налаз из Пинкума такође изненађује хронолошким распоном нађених предмета. Овај гробни налаз садржао је касу са 411 комада бронзаног новца из временског распона од 187. г.с.е. до 450. године, балсамаријум, крчаг и шест жижака, и то три из 3. века и три из периода 4 - 6. века (Васић 1980: 116). Управо налаз жижака из два потпуно различита периода највише уноси забуну. У време када је затворена ова гробна целина, датована новцем у средину 5. века, погребни ритус више не познаје жишке као прилоге. Ипак, три старија примерка припадају времену када су се жишци прилагали уз покојника, а три млађа жишка указују да је особа која их је приложила имала јасну представу о њиховој улози у загробном животу. Неуобичајен састав материјала из овога гроба, изузетно широк временски распон из којег потичу присутни предмети, каса са новцем и погребни ритуал који је на нашем тлу нестао готово једно столеће раније, приморали су ме да цео налаз прихватим као оставу.

*** У овом раду сучељавао сам податке који говоре о различитим аспектима употребе жижака у антици уопште, али и на територији провинције Горње Мезије. Већ у античким писаним изворима може се видети да су жишци, осим за

- 111 -

осветљавање, имали примену и у оквиру сакралнога живота. Разматрањем симболике коју су у одређеним случајевима носили описи употребе жижака у изворима, дошао сам до закључка да се и неке од наизглед световних и свакодневних намена могу објаснити са становишта спровођења одређених култних радњи. Анализа економских аспеката коришћења жижака је показала да је цена експлоатације жишке чинила неконкурентним раније познатим изворима осветљења, што посредно указује на могућност да им је сакрална намена била примарна. Комплексна анализа мотива на жишцима указивала је, такође, на превасходно сакрални карактер њихове употребе. Претпоставку да су жишци у Горњој Мезији имали, пре свега, сакралну намену, односно да су употребљавани приликом обреда у оквиру упражњавања различитих култова, ставио сам на проверу сучељавањем са контекстима у којима су жишци на тој територији налажени. Резултати анализе контекста налаза показали су да је 86.24% жижака пронађено у сакралним целинама (табела 10). Тај резултат би се могао довести у питање због различитог степена истражености појединих локалитета. Због тога морам да подсетим да нам није познато коју су намену имали жишци нађени у стамбеним објектима и војним утврђењима и да су сви они подведени под световни контекст (6.97% примерака). При томе, не може се искључити ни могућност да су и у тим објектима обављани одређени култови, при чему су могли бити коришћени и жишци. Жишци чији нам контекст налаза није познат (6.79%) такође су примарну намену могли да имају како у световне тако и у сакралне сврхе. Имајући у виду међусобни бројчани однос налаза жижака који се сигурно могу довести у везу са спровођењем одређених култних радњи, разматрање њихове употребе у погребним и загробним обичајима намеће се као доминантно. Као редовна појава на територији Горње Мезије, жишци се у гробовима јављају од почетка 1. до краја 3. века. Најрaнијим налазима могу се сматрати жишци на некрополама у Виминацијуму и

- 112 -

Скупима, датовани новцем у прву половину 1. века, те жижак из дачког гроба у Глождару код Параћина, који је датован у средину 1. века (Garašanin 1961: 79, нап. 7). Управо налаз из Глождара поуздано указује на време у коме долази до преплитања погребних обичаја домаћег и новопридошлог живља. Горња граница употребе жижака у погребним и загробним обичајима може се определити у прве деценије 4. века. Касније присуство ове врсте прилога у гробовима може се сматрати изузетком и преживљавањем старих веровања у појединим крајевима. Само неколико налаза жижака у гробовима из 4. века (Pop-Lazić 2002: гроб 267; Јовановић 1976: кат. 22, 24; Ајдић 1975: 38; Šljivar 1975: 112; Lalović, Jovanović 1980: 84; Ивановски, Винчиќ 1988: 170), а нарочито изузетно интересантна гробна целина из Пинкума (5. век) потврђују такав став. Жишци у гробовима најчешће се тумаче као предмети који се прилажу покојницима да би их користили на “ономе” свету. Неопходност светла, које ће покојнику осветлити пут на други свет, позната је и у данашњем фолклору, а можда је најлепше илуструје мартурија која се пева приликом прављења рајске свеће у Влаха, за особу која је преминула без самртне свеће у рукама и која се налази усамљена у мрачном, хладном и безводном свету (Ес Дурлић 2002: 124). То, свакако, може бити и једна од намена жишка постављеног уз покојника, посебно ако имамо у виду да тај жижак готово по правилу није коришћен већ га је требао користити управо покојник. Светло такве светиљке не треба да схватамо само као обично, профано светло. Розете на жишцима, које су на нашој територији најбројнији мотив, нису случајно на њима јер њихова соларна симболика још једном указује на покојникову наду у поновно рођење у свету мртвих (Зотовић 1970: 23). Интересантно је приметити да се на жишцима јављају мотиви бика и лава, симбола соларне и физичке ватре у природи, али никада и змије. Разлог може да лежи у томе што змија симболизује последњи дах душе (Зотовић 1980: 94), а читав погребни ритуал тежи новом животу покојника на другом свету, а не обележавању његове коначности.

- 113 -

Жишци нађени у светилиштима такође припадају периоду од 1. до 3. века и њихово присуство у таквим објектима не би требало очекивати након средине 4. века. Уосталом, већ у уводном делу сам скренуо пажњу на то да се међу предметима паганске провенијенције које хришћанство искључује из употребе наводе и жишци (Gibon 1998: 584). За крај, навео бих још неколико података који указују на превасходно култни карактер употребе жижака. Уколико употребу луксузних бронзаних жижака пронађених у храмовима определимо као један вид приношења жртве божанствима, остаје нам мноштво керамичких жижака чија се намена првенствено може видети у оквиру култа мртвих, односно култа предака. Чак би се могло поставити питање да ли су неки жишци пронађени у кућама такође имали култну намену у поштовању Лара, заштитника огњишта, која је забележена у изворима и на археолошким налазиштима (Fougeres 1894: 102, Fig. 784, 785; Mau 1900: 252, 254, 295, Fig. 127, 128; Kuzmić 1932: 199). Осим присуства жижака у гробовима, на њихову примарну употребу у славу мртвима указује и забрана мешања ватре жишка и ватре са жртвеника (Phaed: IV-11). О Паренталијама ватре се на свим жртвеницима гасе, док оне у жишцима на гробовима горе (Зотовић 1986: 50); код Петронија се значај шкропљења жижака вином изједначује са изливањем вина испод стола, што је такође био један начин симболичног задовољавања апетита душа мртвих (Petr. Sat. 74). Будући да сам овде изнео разматрања првенствено на основу података из литературе, треба напоменути да би многе тврдње могле да буду проверене и теренским истраживањима. Управо је то и један од циљева овога рада: сагледавање тренутне ситуације у истраживању античких жижака, констатовање постигнутог и упућивање на евентуалне нове приступе како у интерпретацији материјалне културе тако и при самом прикупљању података. Да би сазнали шта је у кућама из римског периода у Горњој Мезији коришћено као примарни извор осветљења, неопходно је да далеко већа пажња буде

- 114 -

обраћена на трагове које су евентуално могле да оставе свеће. Испитивањем учесталости појединих мотива на дискосима жижака не би требало само попуњавати табеле. Резултати добијени детаљнијим упитом могли би да скрену пажњу и на заступљеност појединих култова у одређеном периоду, наравно ако би се прихватио став да је сваки жижак положен у гроб одраз религијских опредељења одређене особе. Појављивање жижака тек у време доминације Рима, а не и у време културних контаката са грчким светом у ранијим столећима, указује да они на ово тле доспевају заједно са усвајањем нових религијских схватања, те их стога није било у време када су остваривани превасходно економски контакти. Пажљивим и прецизним бележењем услова налаза жижака не само у гробовима већ и у грађевинским објектима можда се може доћи и до јаснијег диференцирања намене појединих делова куће у сакралне, односно у профане сврхе. Уосталом, познато је да је у свакој кући било упражњавано мноштво култних радњи приватног карактера, али се, на основу начина на који се приступа обради материјала из овога периода, то не може прецизно забележити. Јасно опредељивање групе предмета коришћених у оваквим обредима био би почетни корак у лоцирању простора у којима су жишци употребљавани. На основу свега изложеног у овоме раду, моје је мишљење да жишке можемо сврстати у групу предмета чија је превасходна намена била употреба у култне сврхе. Један од циљева овога рада био је и расветљавање контекста у коме су жишци имали своју доминантну употребу. На основу разматрања која сам изнео, усудио бих се да на територији Горње Мезије претпоставим њихову примену првенствено у сакралне сврхе. При том, мислим на употребу жижака у култу покојника, односно предака, као и на њихову ширу примену у сакралним обредима. Тек са тим сазнањем они у даљим истраживањима могу да послуже као препознатљиви делови некога контекста и да нас одведу ка потпунијем сагледавању других предмета, односно непознатих делова некога другог пејзажа.

- 115 -

- 116 -

ТАБЕЛЕ

- 117 -

- 118 -

Табела 1. Представе на жишцима са територије Горње Мезије ПРЕДСТАВА

ДАТОВАЊЕ

МЕСТО НАЛАЗА

КОМ.

Розета

1 - 4. век

205

Кима Радијални орнамент

1 - 4. век 1 - 4. век

Бобице Кружићи Палмета Делфин

1 - 4. век 1 - 4. век 1 - 4. век 1 - 3. век

Борове / јелине гране Орао Бахусова маска са тирсом и извијеном фрулом Лоза

1 - 3. век 1 - 3. век 1 - 2. век

Viminacium, Singidunum, Scupi, Naissus, Ratiaria, Transdierna, Сип, Timacum Minus, Municipium DD, Castrum Novae, Margum Viminacium Viminacium, Scupi, Naissus, Ratiaria Viminacium Viminacium Viminacium, Transdierna Viminacium, Singidunum, Scupi, Transdierna Viminacium, Scupi Viminacium, Singidunum, Scupi Viminacium, Naissus, Ratiaria Viminacium, Singidunum, Scupi, Ratiaria, Дрезга Viminacium, Scupi

32

Viminacium, Singidunum, Ratiaria, Transdierna Viminacium, Singidunum Viminacium

32

Viminacium Viminacium Viminacium, Singidunum, Naissus, Transdierna Viminacium Viminacium, Timacum Minus Viminacium, Scupi Viminacium Viminacium Viminacium, Singidunum, Ratiaria Viminacium

31 29 26

17 17

10 10 10 10

1 - 4. век

Трагична маска са рогом изобиља и онкосом Трагична маска

1 - 2. век

Комична маска Циста са керикејоном и палмом Амор са псом Жртвеник између две бакље Лав

1 - 2. век 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 2 - 3. век

Циста Амор Венац Попрсје Луне Рибља кост Пас

2. век 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 2. век

2. век

Менада са две двоструке фруле Храстова грана са жиром Људска глава

2. век 1 - 2. век 1 - 2. век

Жртвеник Јарац Кантарос

1 - 3. век 2. век 1 - 3. век

Паун Глава коња Срцолики орнамент Еротска сцена

2. век 2. век 2. век 1 - 3. век

Луна у биги Бахусова маска Кратер овенчан боровом гранчицом Глава Силена

1 - 2. век 2. век 1 - 2. век

Viminacium Viminacium, Singidunum, Castrum Novae Viminacium Viminacium Viminacium, Singidunum, Брестовик, Transdierna Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium, Scupi, Saldum, Singidunum Viminacium Viminacium Viminacium

2. век

Viminacium, Ulpiana

- 119 -

86 81 79 78 68 56 47 45 43

32

33 32

25 25 21 19 19 19 17

15 15 16 13 12 12 11

Два гладијатора Полумесец Леда са лабудом Херкулова маска Херкулова маска на жртвенику Вепар Шишарка Пас у лову на зеца Ован Везани снопови Жир Бик Јелен Глава старца Кошута Сатир Амфора Хијена Лаокоон са змијама Коњаник Зец Рода Штапићасти орнамент Сандала Вексилум Лабуд Пантер Атис Луна Птица на грани Зец једе грожђе Горгона Предмети из Кибелиног култа Хермес Менада са обрамицом Голуб Сол са зракастом круном Изида Телеф са кошутом Капела Људска фигура крај жртвеника Пегаз Петао Грифон Селена Хелиос Церера Двоколице Серапис и Изида Две рибе Содомија Кратер Јупитер - Амон Шкољка Голуб са венчићем

1 - 3. век 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 2. век

Viminacium, Singidunum Viminacium, Singidunum Viminacium Viminacium Viminacium, Ratiaria

10 10 9 9 9

2. век 2 - 3. век 1 - 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 1 - 3. век 1 - 3. век 1 - 3. век

9 8 8 7 7 6 6 6

1 - 2. век 2. век 1 - 2. век 1 - 3. век 2 - 3. век 2. век 1. век 2 - 3. век 2. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 2. век 2 - 3. век 1 - 2. век 1 - 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век

Viminacium Viminacium, Ratiaria Viminacium, Transdierna Viminacium Viminacium Viminacium, Transdierna Viminacium, Scupi Viminacium, Singidunum, Ulpiana Viminacium Viminacium, Singidunum Viminacium, Scupi Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium, Singidunum Viminacium Viminacium Viminacium, Singidunum Viminacium Viminacium Viminacium Singidunum, Scupi Singidunum, Scupi Singidunum, Scupi Singidunum, Scupi Scupi Scupi, Transdierna

2 - 3. век 1. век 2. век 3. век 2. век 2. век 2. век 2 - 3. век

Scupi Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium Viminacium Singidunum

2 1 1 1 1 1 1 1

1. век 2 - 3. век 1. век 1. век 1 - 2. век 1. век 2 - 3. век 3 - 4. век 3 - 4. век 3. век 3. век 3. век 1 - 2. век

Singidunum Scupi Scupi Scupi Scupi Scupi Scupi Naissus Naissus Naissus Ratiaria Ratiaria Pincum Госпођин вир

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

УКУПНО

6 5 4 4 4 3 3 3 3 3 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2

1535

- 120 -

Табела 2. Налази жижака на територији Singidunum-a Локалитет Сакрални објекти Угао Г. Јевремове и К. Мишине Студентски парк

Бр.

Представа

Датовање

15

?

3. век

Валтровић 1888: 50

70

Нема

3. век

Кондић, Тодоровић 1956: 71; Црнобрња 2003

5

Маска (1)

2. век

Бојовић 1975

2

Нема

Доњи град, Београдска тврђава Кнез Михаилова, цела Кнез Михаилова 46-48 Кнез Михаилова 30

1+нп

Делфин (1)

17 2 7

Кошута (1) -

Блок између Г. Јованове 2-6 и Т. Кошћушка 28 Јавни објекти Терме, Студентски парк

21

Кратер, делфин, зракасти орнамент

9

Лоза, гладијатори, Атис (по 1)

Стамбени објекти Плато испред Филозофског факултета Косанчићев венац 12-16

Каструм Горњи град, унутрашње 1 утврђење Велики Калемегдан 4 Париска улица 1+нп Калемегдан 6

Делфин

Калемегдан

36

Калемегдан Калемегдан

43 2

Кантарос (2 ком), Луна, делфин (по 1) Орао, лоза, птица на грани, розета, кошута, пас (по 1) Фирмалампе Нема

1

Нема

2

Нема

Кнез Михаилова 30

216

Студентски трг 9 (јаме, насеље, објекти) Блок између Г. Јованове 2-6 и Т. Кошћушка 28 Некрополе Некрополе Сингидунума

48

Лав, лоза и гроздови, људска фигура крај жртвеника, розета Нема

12

Лунула, маска

52

*види табелу 3

Отпадне јаме Плато испред Филозофског факултета Кнеза Симе Марковића

- 121 -

Публиковано

2 - 3. век ЦветковићТомашевић 1981: 194; Тапавички 1998: 123 1 - 3. век Bjelajac 1982-1: 62 2 - 4. век Бјелајац, Симић 1991 4. век Bikić 1997 3 - 4. век Ivanišević, NikolićĐorđević 1997: 119 2 - 3. век Nikolić, Pop-Lazić 2005: 19, 27, 30 2 - 3. век Бојовић 1977-1 1 - 2. век

Bajalović - Hadži-Pešić 1971: 91; 1991: 41, sl. 12 Bojović 1976 1. век Bojović 1978-1: 55 1 - 2. век Бјелајац 1982: тип I; Бикић, Иванишевић 1996: 259, сл. 4/6 2 - 3. век Бјелајац 1982: тип II, III, IV, VI, VII 2 - 3. век Бјелајац 1982: тип IV 4 - 5. век Бјелајац 1982: тип VIII, IX 2. век

Бојовић 1975: 16

2 - 3. век Крунић 1988: кат. 13; Црнобрња 2003: кат. 3 2 - 3. век Ivanišević, NikolićĐorđević 1997: 119-127 2 - 3. век Bikić, Nikolić-Đ, Simić 2002 2. век Nikolić, Pop-Lazić 200 12, 17 2 - 3. век

Табела 3. Налази жижака на некрополама Singidunum-a Гроб 003-И 011-К 027-И 038-К 039-К (2 ком.) 044-К 049-К 051-К 054-К 057-К 071-K 072-К 076-К 077-К 080-К 084-К 093-К 109-И

Представа Маска мушкарца -

Датовање

Нејасна CASSI Розета SEXTI FLAVI, лоза на рамену Јелен, лоза на рамену FORTIS -

Simić 1997 38, Т. III Simić 1997 38, Т. IV Simić 1997 38, Т. IV Simić 1997 39, T. V Simić 1997 39, T. V Simić 1997 40, T. VI Simić 1997 41, T. VI Simić 1997 41, T. VII Simić 1997 41, T. VII Simić 1997 42, T. VII Simić 1997 42, T. VIII Simić 1997 44, T. IX 3 - 4. век Валтровић 1885: 69-74; Pop-Lazić 2002: 20 Pop-Lazić 2002: 23 3. век Сариа 1924: 197; Pop-Lazić 2002: 24 3. век Гарашанин Д. 1949: 150; Pop-Lazić 2002: 28, сл. 19/2 2. век Тодоровић, Бирташевић 1955: 32-35; Крунић 1988: 26, кат. 9; Pop-Lazić 2002: 28, sl. 19/1 3. век Тодоровић, Бирташевић 1955: 37-38; Pop-Lazić 2002: 29 3. век Тодоровић, Бирташевић 1955: 32; PopLazić 2002: 30, sl. 18/6 3. век Тодоровић, Кондић 1956: 79; Pop-Lazić 2002: 31 3. век Marjanović 1963: 81; Pop-Lazić 2002: 32, sl. 16/3 3. век Bojović 1977-2: 157; Pop-Lazić 2002: 33 1 - 2. век Pop-Lazić 2002: 34, сл. 16/1,2 и 19/4

122-К 132-И 159-И

Зец

163-К

CASSI

174-И

-

177-И

FORTIS

186-И

-

215-И

Дискос нејасан, на рамену лоза Облик стопала

227-И 231-К (3 ком.) 235-И 256-К -

258-К (2 ком.) 261-К -

5

265-К

-

267-И (*)5 (*) (*) (*) (*) (*)

FORTIS FORTIS OCTAVI FESTI Фирмалампа Кантарос

2. век 2 - 3. век 3. век 3. век 3 - 4. век 2 - 3. век 2 - 3. век 2 - 3. век -

Публиковано Simić 1997: 32, сл. 7/1 Simić 1997: 33, Т. I Simić 1997 35, Т. II, сл. 7/5 Simić 1997 37, T. III Simić 1997 37, Т. III

Popović 1971: 7; Pop-Lazić 2002: 34 Крунић 1995: 193, гроб 2; Pop-Lazić 2002: 37 Крунић 1995: 193, гроб 3; Pop-Lazić 2002: 37, sl. 19/3 Pop-Lazić 2002: 38; Крунић 1995: 194, гроб 5 Pop-Lazić 2002: 38; Крунић 1995: 195, гроб 9 Pop-Lazić 2002: 38, sl. 19/5 Крунић 1988: 27, кат 16 Крунић 1988: 27, кат 17 Крунић 1988: 29, кат 29 Милтнер-Зурунић 1931: 103, кат. 51 Милтнер-Зурунић 1931: 105, кат. 73 Simić 1997 44, T.IX

За жишке обележене са (*) може се са великом вероватноћом претпоставити да су гробни налази, имајући у виду да су пронађени на локалитетима које су у античко време захватале искључиво некрополе.

- 122 -

(*) (*)

Фирмалампа Розета

(*)

Еротска сцена

(*)

Лав

(*) (*)

Два гладијатора Фигурална

Simić 1997 44, T.IX 2 - 3. век Кондић, Тодоровић 1956: 12; Krunić 2005: 55, sl. 1 3. век Кондић, Тодоровић 1956: сл. 7; Krunić 2005: 55, sl. 4 2. век Кондић, Тодоровић 1956: сл. 8; Krunić 2005: 57, sl. 8 3. век Krunić 2005:65, sl. 31 2. век Krunić 2005:79, sl. 55

Табела 4. Налази жижака на виминацијумској некрополи Више гробаља Гроб Г-17 Г-21 Г-26 Г-29 Г-52 Г-59 Г-61 Г-69 Г-72 Г-73 Г-75 Г-81 Г-83 Г-85 Г-159 Г-201 Г-205 Г-208 Г-224 Г-232 Г-249 Г-251 Г-254 Г-263 Г-908 Г-975 Г-1984 Г1-1 Г1-2 Г1-4 Г1-5 Г1-9 Г1-12 Г1-13а 6 7

Представа6 Розета Птица Розета Кантарос ALEX Делфин FORTIS Розета ATIMETI Розета Делфин Људска маска Розета FELIX 1 - Борове гране 2 - ALEX 1-/ 2-/ FESTI FESTI 1 - FORTIS 2 - Розета 1 - FORTIS 2-/ Лице, Луна (?)

Датовање 1 - 2. век 2. век 1 -2. век 2. век 2. век 2. век 2. век 2. век 1. век 2. век 2. век 1. век 2. век 2. век

Стр., Т.7 56, II/6 56, III/8 56, III/3 57, IV/7 59, VIII/7 59, IX/5 60, X/5 60, XII/5 61, XIII/6 61, XIV/5 61, XV/8 61, XVIII/11 61, XXI/14 62, XXII/5 64, XXVII/8, 11

2. век 1 - 2. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 1. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 1 - 2. века

67, XXXIII/8 67, XXXIV/2 67, XXXIV/3 69, XXXIX/2 69, XL/2 71, XLIII/5 XLIV/9 71, XLV/11 72, XLVII/12 72, XLVIII/2 73, XLVIII/5 74, L/2 77, LII/6,7

2. век

77, LIII/2,3

1 - 2. век 2 - 3. век 2. век

77, LIV/3 77, LV/2,3 77, LVII/1,2

2. век

78, LIX/2,5

2. век

78, LX/1

У овој колони, осим представа, дати су и натписи са фирмалампи. Сви упути на литературу односе се на монографију Viminacivm: некропола “Више гробаља” (Зотовић, Јордовић 1990).

- 123 -

Г1-17 Г1-22 Г1-32 Г1-33 Г1-34 Г1-35 Г1-43 Г1-44 Г1-45 Г1-48/49 Г1-55 Г1-58 Г1-59 Г1-61 Г1-62 Г1-65 Г1-66 Г1-67 Г1-68 Г1-72 Г1-76 Г1-77 Г1-79 Г1-80 Г1-81 Г1-87 Г1-99 Г1-100 Г1-107 Г1-109 Г1-113 Г1-114 Г1-118 Г1-119 Г1-120 Г1-122 Г1-124 Г1-125 Г1-130 Г1-132 Г1-133 Г1-136 Г1-137 Г1-138 Г1-139 Г1-140 Г1-141 Г1-144 Г1-148 Г1-150 Г1-152

Капела / / / Нејасна / ALEXE Пас лови зеца / 1 - FORTIS 2 - Соларни мотив FORTIS 1 - FIDELIS 2 - Розета Маска, FORTIS Нејасна FORTIS 1 - Розета 2 - STROBILI 1-/ 2 - Делфин Трагична маска, FESTI OCTAVI 1-/ 2 - Делфин ALEX ARMENI 1 - Амор 2 - Еротска сцена Људски лик Лав (?) Розета FORTIS Палмета Розета 1 - Палмета 2 - Глава коња 3 - FORTIS FORTIS Бик 1 - Делфин 2-/ 3 - Палмета FORTIS Палмета Људски лик, OCTAVI

- 124 -

1. век 2. век 2. век 2. век 2. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 1 - 2. век

79, LXIII/8 79, LXV/4 81, LXXII/7 81, LXXIII/4 81, LXXIV/1 81, LVIII/5 82, LXXVII/1 82, LXXIX/9 82, LXXX/2 83, LXXXI/2 85, LXXXIV/1,2

2. век 1. век

84, LXXXVI/5 84 LXXXVII /2,5

2. век 2. век 2. век 2. век 1. век

84, LXXXVIII/8 85, LXXXIX/1 85, XC/3 85, XCI/3 85, XCI/4 и XCII/8

1 - 2. век 2. век

85, XCIII/1 86, XCVI/1 и XCVII/5

2. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 2. век

86, XCIX/7 86, CI/6 86, CI/8 87, CII/3 87, CIII/3 87, CIV/2,7

1 - 2. век 2 - 3. век 2. век 2. век 2. век 2. век

89, CVIII/9,12 89, CVIII /1 90, CXIII/5 90, CXIV/3 90, CXV/5 90, CXVI/8 91, CXVIII/2 и CXIX/9

2. век 2. век 2. век 1 - 2. век 2. век 2 - 3. век 2. век

91, CXX/6 91. CXXI/9 91, CXXII/1 91, CXXIII/2 92, CXXIV/2 92, CXXVII/2 92, CXXIX/7,11

3. век 1. века 2. век 1 - 2. век

93, CXXXI/1 93, CXXIII/7 93, CXXIII/6 93, CXXXIV/5,9 и CXXXV/12

2. век 2. век 2. век 1 - 2. век

93, CXXXVI/1 93, CXXXVII/5 94, CXXXIX/2 94, CXXXVII/1 CXXXVIII/3,7

1. век 1 - 2. век 2. век

94, CXL/3 94, CXLI/2 95, CXLII/2

Г1-154 Г1-155 Г1-158 Г1-176

Г1-276 Г1-345

Лав (?) 1 - Еротска сцена 2-/ 1-/ 2 - ARMENI Амор NERI 1 - FORTIS 2-/ / / OCTAVI Делфин Венера Радијални FORTIS Делфин -/ -/ Розета FESTI COMVNIS Розета 1 - Розета 2 - Шлем, бодеж, тропаион FORTIS Глава Силена 1 - Орао 2-/ 1-/ 2 - Розета 1 - F... 2-/ Палмета FORTIS OCTAVI Палмета 1-/ 2 - Амор -

Г1-767 Г1-1609

ARMENI

Г1-177 Г1-179 Г1-184 Г1-186 Г1-188 Г1-189 Г1-196 Г1-1988 Г1-199 Г1-200 Г1-202 Г1-203 Г1-208 Г1-210 Г1-214 Г1-215 Г1-217 Г1-218 Г1-221 Г1-227 Г1-233 Г1-238 Г1-242 Г1-249 Г1-251 Г1-252 Г1-254 Г1-258 Г1-259 Г1-261 Г1-262 Г1-263 Г1-266 Г1-269 Г1-270 Г1-273 Г1-275

8

2. век 1 - 2. век 2. век 1 - 2. век 3. век 2. век 1 - 2. век 2. век 1. век 2. век 3. век

95, CXLIII/2 95, CXLIV/6 95, CXLV/2 97, CXLIV/6 CXLV/9 97, CLII/4 CLIII/7 98, CLIII/2 98, CLVII/3 98, CLVII, 2 98, CLIX, 8 99, CLIX/1 99, CLXIII/4,5

2. век 2. век

100, CLXIII/1 100, CLXIV/10,12

2. век 2. век 1 - 2. век 2 - 3 век 2. век 2. век 1. век 2. век 1 - 2. век 2. век

100, CLXV/1 100, CLXVI/8 100, CLXVI/2 101, CLXVIII/9 101, CXXVIII/10 102, CLXXI/7 102, CLXIX/5 102, CLXXI/2 102, CLXXII/1 102, CLXXIII/7,11

2. век 1 - 2. век 2. век 2. век 1 - 2 век 2. век 2. век

103, CLXXVI/1 104, CLXXXI/8 104, CLXXXII/18 105, CLXXXIII/5 105, CLXXXVI/2 106, CXLIX/9 106, CXXI/6,7

1. век 1. век 1. век 2. век

106, CLXXXVIII/4 106, CLXXXVII/4 106, CLXXXV/2 CLXXXVI/6 107, CLXXXIX/6,11

2. век

107, CXC/2 CXCI/7

2. век 2. век 1. век 2. век 2. век 2. век

107, CXCII/1 107, CXCIII/3 108, CXCV/2 108, CXCV/5 108, CXCVII/3 108, CXCI/9 CXCII/13

2. век 3. век

109, CXCVIII/2 Спасић 1996: 100, Т 1/8 109, CCI/1 110, CCII/2

2 - 3. век

Гроб је укопан у жртвену површину и засут је њеним садржајем. Тако је у земљи којом је гроб затрпан, између осталога, нађена и већа количина фрагмената жижака, које овде не наводим.

- 125 -

Табела 5. Налази жижака из Ratiaria-e Бр. Представа 2 Бахусова маска са тирсом и извијеном фрулом 1 Хераклова маска на жртвенику 1 Радијални украс на рамену 1 Палмета 1 Розета 1 Кратер 1 Розета 7 Фирмалампе без украса

Датовање 1 - 2. век

Публиковано Кузманов 1992: кат. 50, 51

1 - 2. век 3 - 4. век 2 - 3. век 3. век 3. век 4. век 2 - 3. век

исти: кат. 52 исти: кат. 120 исти: кат. 128 исти: кат. 146 исти: кат. 148 исти: кат. 178 исти: кат. 213, 215, 230, 241, 247, 251, 273 исти: кат. 228 исти: кат. 229 исти: кат. 234 исти: кат. 256, 258, 264 исти: кат. 81, 100, 326, 327, 334, 338, 362 Атанасова 1972: 144 Кузманов 1992: кат. 427, 428

1 1 1 3 7

Трагична маска Јупитер-Амон Бршљан и гроздови на рамену Фирмалампе без украса Без украса

3. век 3. век 3 - 4. век 3 - 4. век 3 - 4. век

1 2

Пас Без украса

1 - 2. век 1 - 2. век

Табела 6. Налази жижака са територије Naissus-a Локалитет Стамбени објекти Ниш, аутобуска станица Медијана Јелашница Хум

Бр.

Представа

Датовање

?

-

4. век

1 1 2

Нејасна Лав Розета, без украса

3. век 3 - 4. век 4 - 5. век

Некропола Бубањ Јагодин мала (гроб 7) Јагодин мала

1 1

? Без украса

? 4. век

3

Без украса

4 - 5. век

Градско поље

1

Серапис и Изида

2 - 3. век

Градско поље Гласија Горча

1 1 1

Без украса Две рибе Без украса

3 - 4. век 3 - 4. век 4. век

Тврђава (цивилно утврђење или војни логор?) Нишка тврђава 1 Радијални украс 1 - 2. век 1 Бахус, култна 2 - 3. век слика 1 Содомија 3 - 4. век 11 Без украса 4 - 5. век

- 126 -

Публиковано Zotović 1975-1: 74 Јовановић 1976: 66, сл. 5 Јовановић 1976: 67, сл. 8 Јовановић 1976: 68, сл. 10; кат. 26, сл. 25 Гарашанин 1951: 177 Šljivar 1975: 112 Јовановић 1976: кат. 22, 24 и сл. 33 Ајдић: 1975: 36; Јовановић 1976: 64, сл. 4 Јовановић 1976: 38, сл. 34 Јовановић 1976: 66, сл. 7 Ајдић 1975: 38; Јовановић: 76, кат. 29, сл. 28 Јовановић 1976: 62, сл. 2 Јовановић 1976: 63, сл. 3 Јовановић 1976: 67, сл. 9 Јовановић 1976: кат. 18, 23, 29, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 39,40

Табела 7. Налази жижака на некрополама Scupi-a Гроб Представа9 008-И10 Горгона 010-И11

Атис

023-И12 024-К Петао 042-И13 Кибелин култ 068-К 073-К14 074-К 075-К 081-И15

Розета Бикова глава Грифон Селена Сатир

088-К 094-К 100а-К

Делфин Ловоров венац -

102-К 103-К

Радијал, гроздови

110-К16 (2 ком) 119-К 123-К

-

124-К 125-К 127-К 132-К 133-К 134а-К 137-И

STROBILI Театрална маска Хелије Зец једе грозд MVNARES Јелина грана Горгона Еротска сцена OCTAVI Птица на грани -

138-К 139-К 140-К 141-К 143-К 154-К 158-К 161-К

Орао Орао

Датовање 2. век

Публиковано Mikulčić 1970: 126; Микулчић 1975-1: 97, сл. 59; Микулчиќ 1975-2: 141, Т. VI 2. век Микулчић 1975-1: 97, сл. 65; Микулчиќ 1975-2: 141, Т. VI 2 - 3. век Микулчић 1975-1: 98 1. век Микулчиќ 1975-2: 138, T. V 2. век Микулчић 1975-1: 98, сл. 69; Микулчиќ 1975-2: 135, T. IV 1. век Микулчиќ 1975-2: 135, T. III 3. век Микулчиќ 1975-2: 138, Т. II, IV 2 - 3. век Микулчиќ 1975-2: 142, Т. VI 1. век Микулчиќ 1975-2: 135, T. III 2 - 3. века Микулчић 1975-1: 95, сл 54; Микулчиќ 1975-2: 138, Т. V 3. век Микулчиќ 1975-2: 139, Т. II,V 1. век Микулчиќ 1975-2: 134, Т. IV 1 - 2. век Микулчиќ 1975-2: 134, Т. II, III; Кораќевиќ 1977: 173, сл. 25/2 1. век Микулчиќ 1975-2: 131, Т. I, III 3. век Микулчиќ 1975-2: 142, Т. II, IV; Кораќевиќ 1977: 173, сл. 25/3 1. век Mikulčić 1970: 128; Микулчиќ 1975-2: 131, Т. I и 133, T. III 1. век Микулчиќ 1975-2: 133, Т. II, IV 2. век Микулчиќ 1975-2: 137, Т. II, V; Кораќевиќ 1977: 173, сл. 25/ 1 2. век Микулчиќ 1975-2: 136, Т. II, V 1. век Микулчиќ 1975-2: 132, Т. I, III 2. век Микулчиќ 1975-2: 140, Т. II, VI 1. век Микулчиќ 1975-2: 133 1. век Микулчиќ 1975-2: 133, Т. IV 1. век Микулчиќ 1975-2: 131, T. I 1. век Микулчић 1975-1: 90, сл 22; Микулчиќ 1975-2: 134, Т. II, III 1. век Микулчиќ 1975-2: 133, Т. III Микулчиќ 1975-2: 134, Т. II, IV 2 - 3. век Микулчиќ 1975-2: 141, Т. VI 2. век Микулчиќ 1975-2: 136, T. II 1 - 2. век Микулчиќ 1975-2: 134, T. II, IV 41 - 30 г.с.е Микулчиќ 1975-2: 130, Т. I 1. век Микулчиќ 1975-2:131, T. I 1. век Mikulčić 1975-2: 44

У овој колони, осим представа, дати су и натписи са фирмалампи. Жижак се налазио изнад саркофага (на поклопцу). 11 Жижак је лежао на поклопцу од тегула, до јужног руба. 12 Жижак је лежао у висини поклопца гроба од тегула, крај ногу женске индивидуе. 13 Изван гроба од опека, у висини поклопца, а на 0.4 до 0.9 m северно од гроба, стајала је мала кружна површина испуњена интензивном паљевином, и у њој фрагментован жижак. 14 Жижак је био на периферији гробне јаме. 15 Изван гроба, поред његовог југоисточног угла, стајали су изломљена патера и жижак. 16 Жишци су лежали на горњем етажу. 9

10

- 127 -

164-К 168-К 172-К 192-К 244-К 261-К (6 ком) 262-К 263-К 264-К 266-К 267-К 269-К 270-К 276-К 283-К (3 ком)

Винова лоза Винова лоза Розета -

1. век 1. век 4. век 1. век

Луна Винова лоза Орао Орао Хермес Церера 1. 2. Двоколице 3. Розета

1 - 2. век 1 - 2. век 3. век 1. век 1 - 2. век 2 - 3. век 1 - 2. век 1. век

Mikulčić 1971-2: 44 Mikulčić 1971-2: 44 Кораќевиќ 1977: 167, сл. 23 Кораќевиќ 1977: 173, сл. 25/4 Ивановски 1988: 170 и сл. 7/13 Јованова, Михаилова 1999: 207-209, сл. 27, 29 исто 1999: 209, сл. 33 исто 1999: 211 исто 1999: 211 исто 1999: 213, сл. 28 исто 1999: 213 исто 1999: 215, сл. 31 исто 1999: 215, сл. 34 исто 1999: 217, сл. 32 исто 1999: 218, сл. 30

Табела 8. Налази жижака из Timacum Minus-a Локалитет Равна, утврђење

Бр. Представа 12 Неукрашени

Равна, утврђење

2

Розета

Равна, утврђење Равна, утврђење, horreum

1 6

Амор Неукрашени

Датовање Публиковано 3 - 4. век Јовановић 1976: кат. 18, 19, 20, 23а, 28, 36; Петровић, Јовановић 1997: кат. 1, 3-6, 9 3 - 4. век Јовановић 1976: 12; Петровић, Јовановић 1997: 7 1 - 2. век Петровић, Јовановић 1997: 8 3 - 4. век Петровић, Јовановић 1997: 10-15

- 128 -

Табела 9. Бројчани однос локалитета и пронађених жижака Контекст налаза

Локалитети

Нађени жишци

Сакрални контекст Некрополе17 Светилишта и сакрални објекти Жртвене површине18 Укупно сакрални контекст

18 6 2 26

4241 90 2 4333

Световни контекст Стамбени објекти19 Јавни објекти Војна утврђења Економски објекти Оставе Укупно световни контекст

16 3 16 3 1 38

66 13 262 6 3 (?) 350

Непознат контекст Поремећен контекст (отпадне јаме) Непознат контекст Укупно непознат контекст

5 12 16

279 62 341

УКУПНО

80

5024

Табела 10. Процентуални однос локалитета и пронађених жижака Контекст налаза Сакрални контекст Световни контекст Непознат контекст УКУПНО

Локалитети 32.50 % 47.50 % 20.00 %

Нађени жишци 86.24 % 6.97 % 6.79 %

80

5024

Некрополе Виминацијума, Наисуса и Сингидунума су третиране као јединствени локалитети. 18 Број жижака са жртвених површина некропола Виминацијума дат је у оквиру броја жижака са тих некропола. 19 Набројан је сваки појединачни налаз стамбеног објекта, односно по више њих са једнога локалитета. 17

- 129 -

Табела 11. Бројчани однос погребних ритуса код гробова у којима су пронађени жишци Локалитет Виминацијум Сингидунум Скупи Мала Копашница Брестовик Глождар Куманово УКУПНО

Инхумација 25 12 6 0 2 0 0

Кремација 95 22 42 12 0 1 2

Укупно 120 34 48 12 2 1 2

45

174

219

Табела 12. Процентуални однос погребних ритуса код гробова у којима су пронађени жишци Локалитет Виминацијум Сингидунум Скупи Мала Копашница Брестовик Глождар Куманово УКУПНО

Инхумација 20.83 % 35.30 % 14.28 % 0.00 % 100.00 % 0.00 % 0.00 %

Кремација 79.17% 64.70% 85.72% 100.00 % 0.00 % 100.00 % 100.00 %

20.55 %

79.45 %

- 130 -

CULT PURPOSE OF ROMAN LAMPS IN MOESIA SUPERIOR One of the basic notions in the human conscience is light, which symbolizing the world we are living in also warns us about the existence of the dark side, the world of the unknown. The use of Þre and light in the religious rites in the Antiquity is well documented in the written sources and could be also observed in the contemporary ethnographic investigations as well as in the rituals of still existing religions. In addition to the representations on coins, funerary monuments and other objects with iconographic contents the most frequently found archaeological objects, which bear witness to this segment of the cult ritual in the Antiquity are the lamps. Starting from the fact that most of the Roman lamps were found in the grave associations and that their quantity in other areas of the sacred character is also not negligible I dared to assume their primarily cult purpose in the territory of the Moesia Superior. The territorial framework of this work are the boundaries of the Moesia Superior in the time of its largest expanse, i.e. in the period before the Diocletian’s division of this province. Geographically speaking Moesia Superior was bordering in the north on the Danube river, in the west its frontier is usually considered to be the conßuence of the Sava river, in the east it covered the area to the conßuence of the Cibrica river while in the south its frontiers coincided with the borders of the territory of Scupi (Мirković 1968: 8; Mikulčić 1971-1: 463; Mócsy 1974: Fig. 60). The chronological framework when the borders of the Moesia Superior were as we mentioned above coincides to the greatest extent with the period of the intensive use of lamps for cult purposes within the given territory. The time span within which I study the use of lamps in the cults covers the period from their Þrst appearance during Roman

- 131 -

domination in this area in the middle of the 1st century until the middle of the 4th century. Although the lamps had been used until the end of the Antiquity and even somewhat longer the reasons of their use had not been the same. This is best conÞrmed by the fact that they had not been used in the funerary ritual any more as well as the by the fact that use of lamps, wreaths, incense and vine libations were precisely listed and strictly proscribed in the Theodosius’ edict concerning the polytheistic superstitions (Gibon 1998: 584). The method applied in the investigation of the archaeological material in Serbia limited the analysis of the context of the Þnds to the great extent. In many works the lamps are mentioned only casually without stating the Þnding circumstances, dating and even the number of discovered specimens. Even the works dealing exclusively with lamps most frequently do not provide the complete data. The diversity of approach in publishing of the lamps made it impossible for me to establish the uniform questionnaire, which could be applicable to the most of the sites they had been discovered at. Therefore, I had to resort to a certain extent to the diversiÞed method of presenting the information in the chapter concerning the context of the Þnds.

LAMPS IN THE ROMAN WRITTEN SOURCES Besides the description of the everyday use of the lamps and their utilization as the element of scenery where some action is taking place there are huge amount of places in the literary sources where they had been mentioned in such a way. For that reason I decided to mention only few of them (Lucr. De rer. IV, V; Plin. Epist. III-21, IV-9). The lamps are exceptionally frequently mentioned in the written sources where is described the use of lamps at the banquets and feasts (Horat. Carm. I-8; Petr. Sat. LXX, LXXIV). I would particularly like to draw attention to the frequent mentioning of the lamps in description of the bordellos or love nests. Describing the atmosphere in a bordello Juvenal mentions

- 132 -

‘the face slobbered, black of the lamp smoke’ (Iuven. Sat. VI) and lamp in the rooms of lovers are also mentioned by Propertius (Prop. Eleg. II-15) and Martial (Mart. Epig. XI-104). Nevertheless, particularly interesting is the place in Apuleius when Psyche had to hide the lamp from her husband. And when Amor was burnt there is a passage when he reproaches the lamp and draws its attention to the fact that it was, in fact, invented because of the lust of lovers (Apul. Met. V-23). I would like to ask a question why Psyche did not overtly keep the lamp in her bedroom? In an attempt to answer this question I would like to comment the considerations of M. Marković about the icon lamp as he translated the word lychnos, i.e. lucerna (Марковић 2001). Considering the connection of the icon lamps (lamp) and the hetaeras and referring to the fact that the most frequent votive offering to Aphrodite was the lamp, the author comes to conclusion that lamp (lychnos) was substitution for the presence of Aphrodite and that its light had an apotropaic function (Марковић 2001: 59). If we accept this opinion then referring to the lamps in this context could also be explained as their cult use. Then, we could Þnd sense in the quotation from Plautus describing how the slave is defending young master caught by his father while carousing stating that he himself once forgot to extinguish the lamp (Plautus Bacch.). I would like to call attention to the opinion that lamps with erotic representations and in particular those found in the graves have a special symbolic meaning (Clarke 1998: 252). I would just refer brießy to the mentioning of the lamps in the descriptions of the religious, i.e. cult activities because these very quotations are sufÞciently explicit by themselves (Sen. Ad Gall. XXVI-8; Паусанија 1994: I/26, VII/22; Apul. Met. II-11, XI-9, XI10). In many passages Tertullian indicates the symbolic meaning that lamp had for the Christians (Tert. Ad nat. VII, 10) but also the role of lamp in worshiping the idols when lamps were placed together with wreaths on the house doors (Tert. De Idol. XV-1). Thanks to Petronius we have the description of the use of lamp on the grave (Petr. Sat. CXI) but also the reßection of the cult purpose of a lamp because when the rooster (chthonic bird) sounds Trimalchio orders

- 133 -

besides pouring the vine under the table (sacriÞce to the souls of the ancestors, i.e. to the dead) also to sprinkle the lamps with pure vine (Petr. Sat. LXX). The fable of Phaedrus, The thief and the Lamp (Fur et lucerna) is particularly interesting because it offers simple explanation why the lamp is not used to light a Þre on the altar nor the Þre from the altar should be used to light the lamp. As we could see from the aforementioned quotations a very different purposes of the lamps are mentioned in the literary sources. Besides their essential function to light up the room some other cases of their use could be evidenced. Studying the symbolism that lamps had in certain instances I came to the conclusion that some purposes by appearance profane and of clearly everyday character like their use in the bordellos could be explained from the point of view of performing certain cult activities. However, a more extensive investigation of the literary sources is essential to reach more comprehensive conclusions

ECONOMIC ASPECTS OF THE USE OF LAMPS When we speak about the lamps and also when we consider any other artifact we must take into account also the economic viewpoint of their use, i.e. the proÞtability and justiÞcation of the use of an object for a distinct purpose. For that matter I must remark that considerations stated here could not refer to the lamps found within grave associations and which most frequently had not been used at all. It should also be borne in mind that spending of resources for the sacred purpose to the great extent deviates from the everyday economic logic. In order to understand better the possibility of use of the lamps as illuminants in everyday life in the Roman empire we must reconsider all methods of lighting, which were at the disposal of the man of that time. At the same time, it should be borne in mind at what time certain sources of light did occur. The oil, except for lighting was also used as food and for the medical, therapeutic and cosmetic purposes. On the other hand, - 134 -

cheaper and more easy to obtain sources of lighting, which had been known from the earlier were also still in use. However, the use of lamps was accepted in all Roman provinces from the 2nd century AD. If we take this into consideration the problem becomes even more complicated. Among the autochthonous population of Upper Moesia the use of tallow-made candles, torches, pieces of pine wood and wax candles certainly preceded the use of lamps. What could have made the native inhabitant of Moesia to start using an oil lamp instead of his standard sources of light? Considering the quantity of light provided by the lamp it is at its best identical to that provided by candle. On the other hand the fuel used for lamps must be in liquid state (Forbes 1958: 160). Considering the state of cultivation of the plants from which the oil was obtained it was rather expensive article because it had to be imported in the Upper Moesia as well as in the most of the Roman provinces. On the other hand, it should not be forgotten that the oil consumed by the lamps made them the energetic rivals of nutrition as the quantity of energy consumed daily by the lamp is equal to the quantity of energy needed by the adult male for an average daily work (Wunderlich 2003: 256). Many authors have already reached the conclusion that olive oil had the status of an exclusive good in many Roman provinces (Rubright 1973: 46; Eckardt 2002: 36). Solely from the aspect of economic proÞtability I am more inclined to the conclusion that oil-using lamp was too expensive source of light for more extensive use, i.e. for lighting the interiors of private and public buildings in the territories of the most of the Roman provinces. When private houses are concerned tallow or wax candles, torches and light from the hearth were much more proÞtable for lighting. The price of their exploitation was lower and light they provided was at least the same and most probably even better than those provided by the lamps. In the temples was necessary to light up the much larger area and for that purpose were much more proÞtable other sources of light. Unfortunately, such claims are very difÞcult to support by archaeological evidence because candles (wax or tallow made), pieces of pine wood and torches did not need the fuel reservoir like the lamps so the traces of

- 135 -

their use are very difÞcult to record in the course of archaeological excavations.

LAMPS AS THE SUPPORTERS OF MEANING As one of the messages communicated by the lamp we can distinguish Þrst of all the very representation on the lamp. In Table 1 we recorded the representations on all the lamps studied in this work. We took into consideration the representations on the discs as well as the relief decoration on the lamp shoulder. The common characteristic of the classiÞcations of the motifs on lamps in literature is the method of classiÞcation where motifs of animals and ßoral motifs are strictly separated from the representations of the deities and mythological scenes. Studying certain representations on the lamps that are profane in appearance I came to the conclusion that their religious meaning should not be ignored (we studied representations of eagle, dolphin, cantharos, foliage, masks, Þr and pine branches, lion, dog, oak branch, gladiator, pinecone, hare, rosette). When studying the meanings of the relief representations on the lamp discs I paid attention to the method of ‘reading’ the other kind of material from the same period – the coins. I noticed that representations on the coins are explained as one of reliable sources of information about, the ofÞcial Roman religion among other things (Абрамзон 1995: 291-474) while the same representations on the lamps had been explained primarily from, conditionally speaking, the artistic point of view. Of course, even if we group the motifs from the lamp discs according to their religious character they will not be such reliable source for studying of the ofÞcial religion as it is the currency from the given period. While coins represent ofÞcial religious policy of the Roman empire the motifs on the lams could rather be understood as the reßection of the religious notions of the common social classes. As a speciÞc digression I tried to examine the ‘cultural biography’ of any lamp found in the graves, starting with its

- 136 -

production and through its use until the end of its ‘life’. Even though the lamps had been mass produced each specimen with distinct motif that was placed in the grave of the dear person must have been chosen by an individual. Those who produced or sold these objects adapted to the ideas and taste predominant in the province, colony or municipium. In such a way the lamp reaching us today is transmitting also the personal message of the person who had chosen this specimen in a certain moment and thus we are getting closer to the common people and their beliefs and afÞnities. Therefore, the lamps could be very reliable indicators of settling of the Roman population in the provinces but also of the level of acceptance of the new way of life and Roman religion by the autochthonous populations in the later periods. We think that greater attention should be paid to this aspect in the process of study of these Þnds and explanation of their occurrence and motifs they bear in the certain moment.

CONTEXTS OF FINDINGS I grouped the contexts of Þndings within each site according to the following criteria: sacred context (necropoles, sacriÞcial areas, shrines) and profane context (dwelling and economic structures, public buildings and fortiÞcations) including also the category of the unknown context. Such division does not exclude the possibility that certain amount of lamps from the structures of the profane character had also the sacred purpose as well. Unfortunately, it is very difÞcult to establish in our literature not only the context but even the number of discovered lamps at the certain site so in some cases the distinct site is included in the total number for the single category (e.g. necropoles) while the very same site is not included in the category of quantity of the discovered specimens.

- 137 -

RITUAL USE OF LAMPS The signiÞcance of light and lamps in the funerary rituals and other ritual practices in the Roman world has been considered in literature on many occasions (Rushforth 1915; Cumont 1923: 122; Eckardt 2002: 95-117). The light and its sources like torches and lamps had a symbolic role in the ritual puriÞcation as well as the very burning of oil in the lamp could have the meaning of offering a sacriÞce. On the basis of the analysis of the Þnding circumstances of the lamps in the territory of Upper Moesia province there could be determined many situations when the lamps had been found within, conditionally speaking, the sacred context. Common denominator of these situations is the unambiguous ritual use of the lamps that could differ here and there depending on the context of the Þnding.

NECROPOLES The largest amount of lamps in our territory has actually been found at the necropoles (Map 2). Their Þnding circumstances are, nonetheless, different so we could distinguish few distinct circumstances, i.e. sub-contexts of the Þndings within the given necropoles.

LAMPS FOUND IN THE GRAVES Most of the lamps at the necropoles were found in the graves. There was most frequently one lamp per grave but there were also situations when couple of them had been recorded in the same grave. At the Viminacium necropolis Više grobalja in 23 (17.7%) out of 130 graves with lamps more than one specimen was found. Two lamps were found in 21 graves and in two graves were encountered three lamps. At the Singidunum necropoles more than one lamp has been found in three out of 34 graves with this type of grave goods (8.8%)

- 138 -

and in one of them three lamps have been found. In the eastern necropolis of Scupi were recorded one grave with three and one with six lamps out of 48 grave associations, which contained these objects (4.2 %). Out of a total of 28 graves, which had two or more lamps as grave goods only one is the inhumation burial (Viminacium Г-159) while all the others are cremation burials including the grave of the shaft type from Singidunum with three lamps (231-K).

LAMPS FOUND NEXT TO THE GRAVES The Þnds of lamps in the immediate vicinity of the burial pit or the sarcophagus were recorded exclusively next to the inhumation burials. They could have been placed there either in a moment of the funeral or at some other time probably on the days of commemoration. We can distinguish two ways of placing the lamps: - immediately next to the grave without traces of any other funerary rituals: Viminacium – Г 21, 1984; Scupi: Г 008 (Fig. 12), 010, 023, 073, 081; - next to the grave in a situation suggesting certain rituals being performed: Scupi Г-042 (Fig. 13); two graves in Brestovik, Smorna

INDIVIDUAL SACRIFICIAL AREAS As lamps found within the individual sacriÞcial areas I assume the specimens discovered in the areas for which it is evident that they are related to one distinct burial and also the later funeral feasts connected with that single burial and carried out most probably during the Þrst year after death and this situation I will discuss more thoroughly later. Such areas have been registered at the Viminacium necropolis Više grobalja (Зотовић, Јордовић 1990: 16) and at Smorna (Zotović 1969: 115).

- 139 -

COLLECTIVE SACRIFICIAL AREAS The collective sacriÞcial areas could be classiÞed into three sub-groups: - collective kulina1 on top of the area with graves such as the one registered at Viminacium (Зотовић, Јордовић 1990: 22); - sacriÞcial trenches at the necropoles of Viminacium (Зотовић 1986: 45; Зотовић, Јордовић 1990: 6) - sacriÞcial pits in Smorna (Zotović 1969: 116).

LAMPS IN THE FUNERARY RITUALS The lamps had been used in a various ways in a certain phases of the funerary ritual. Such conclusion is indicated by different places of their discovery (in the grave or next to the grave) as well as by the traces of their use. Therefore, the use of lamps in the cult of the dead could be examined in three phases: 1) At the moment of exposing of the dead The explanation of one relief from Via Labicana (Rushforth 1915: 150; Toynbee 1971: 46) suggests that torches, lamps and incense burners with myrrh had been lit during the exposing of the dead. At each corner of the catafalque was placed one torch and by the head and feet of the deceased was one lamp each on the candelabrum. The use of light while the dead person was lying in state could have the function of ritual puriÞcation but also could be of the apotropaic character, in order to prevent by using the light and Þre the soul of the dead to return to his home. 2) Lamp placed in a grave as offering to the dead The lamps, which were placed directly into the grave usually had not been used at all or they have distinct traces indicating a single 1 The term kulina was used by Lj. Zotović to denote a surface made by leveling of the ground above the individual graves and areas were funerary feasts took place.

- 140 -

use (Toutain 1918: 1338; Walters 1914: XV; Eckardt 2002: 109). Information that lamps found in the graves had been used only once should be taken with certain reservation because very often also the specimens found outside the grave assemblage but in the immediate vicinity are explained as grave offerings because the importance of precise location of their position has not been noticed. 3) Lighting of lamps on the grave on the remembrance days The use of lamps at the cemeteries and their lighting up on the remembrance days is recorded in the literary sources as well as in the Þnds from the archaeological investigations. Despite the fact that on the funerary monuments the lamps are usually depicted in pairs (two or four) the epigraphic sources suggest that common practice was to light just one lamp for the deceased (Rushforth 1915: 157). There are conÞrmations in literary as well as in the epigraphic sources that lamps had been lit on the graves at special days of the year and at Calends, Nones and Ides of each month (Rushforth 1915: 157; Toynbee 1971: 63; Зотовић 1986: 50). The fact that there was the difference between the lamps intended for the deceased and those being lit as sacriÞce to the souls of the dead in general could be seen in Brestovik (Јуришић 1956: 125). There a large vessel with the mouth turned downwards was discovered at 30 cm above the vault of the burial chamber at the spot where was the head of the deceased. Around the vessel next to its walls were placed three lamps and inside the vessel were found another three lamps together with the shells of three eggs. Three more small beakers were found along the longitudinal external sides of the tomb. Three lamps outside the vessel had been used while another three in the vessel have no traces of use (Јуришић 1956: 126). I will dare to assume that three lamps under the vessel (as a symbol of the dead body) together with three eggs, which could be associated with the orphic cult principle of the continuity of life were intended for the deceased person while for the three lamps, which had been used could be assumed that they had been intended

- 141 -

for the dead ancestors in general. It seems that in this case we have the overlapping of two different stages in the paying respect to the dead, so outside the grave were encountered offerings (unused lamps, eggs and three beakers) that should be placed inside the grave (Црнобрња 2005-2). In an attempt to explain at least partially the reasons for such differences between the lamps in the grave and those used in the ancestral cult I will mention once again the Phaedar’s fable The Thief and the Lamp (Phaed: IV-11). This very tale indicates the difference between the Þre lit for the dead (lamp) and Þre used to make sacriÞce to the gods (altar). I would like also to remind that at dies parentales there were no Þres burning at the altars but there were Þres in the lamps on the graves of the ancestors to whom the respect was paid (Dimezil 1997: 285).

SHRINES AND SACRED STRUCTURES The shrines and structures having the assumed sacred purpose and where the lamps were found are not abundant in the territory of Upper Moesia (Map 3). We know of the lamps being found within three structures, which could be identiÞed with certainty as shrines. These are the structures in Egeta (Fig. 14) (Вучковић-Тодоровић 1966: 177, Fig. 1/к), Transdierna (Цермановић-Кузмановић 1983: 51) and Tamnič (Мано-Зиси 1958: 63, note. 1). In all three instances the lamps were made of bronze. It could be assumed with certainty for the 15 pottery lamps found in Singidunum next to the altar dedicated to Jupiter that they were an assemblage most probably in some structure of the sacred character (Валтровић 1888: 50; Црнобрња 2003: 73). The subsequent analyses indirectly conÞrmed that bronze lamp from Mezul (Поповић 1970: 324) and around 70 pottery lamps from Singidunum (Црнобрња 2003: 78) most probably belonged to the structures of the sacred character. The lamps as votive offerings had been lit in the temples (Паусанија 1994: I/26; p. 102) and this was the oil sacriÞce to the

- 142 -

gods. The lamps also got an apotropaic character when they were burning in the rooms of the hetaeras (Марковић 2001: 59). Rather interesting is the character of lamps found in the structures of sacred character in the territory of Upper Moesia. It seems that we could distinguish two ritual ways of the use of lamps in the temples and in the sacred structures in our territory: 1) Bronze lamps (Egeta, Transdierna, Tamnič, Mezul) had most probably been the permanent inventory of the shrines and they had been used in a rather long period. The bronze lamp from Egeta found next to the altar (ВучковићТодоровић 1966: 177, Þg. 1/к) and Pausania’s quotation about the golden lamp in the temple of Athene Polias (Паусанија 1994: I/26; p. 102) support this assumption. 2) Pottery lamps had most probably been dedicated as votive offerings in the temples and they had been lit only on that very occasion. In favor of this conclusion speak the distinct traces of burning on the lamps from Singidunum (Црнобрња 2002-2: 23) and the location of the altar dedicated to Jupiter with 15 lamps next to it within the zone of the Singidunum necropolis (Валтровић 1888). The lamps found in the shrines date from the 1st to the 3rd century and their occurrence in such structures should not be expected after the middle of the 4th century. After all, the lamps are also mentioned among the objects of the pagan provenance that Christianity banished from use (Gibon 1998: 584). Also, we should not exclude the possibility that lamps discovered in the fortiÞcations had been placed in some of the sacella, small shrines, where have been found the above mentioned bronze specimens.

- 143 -

HOARDS The hoards of lamps have been registered in our territory on just two occasions (Dobrotin and Pincum – Map 4). Both hoards have more or less also the sacred characteristics. The Dobrotin hoard was placed in a stone urn covered with a mortar. In addition to two bronze lamps, which could be dated in the beginning of the 1st century the Dobrotin hoard also contained 5,775 coins of which most of the examined pieces date from the Þrst half of the 4th century but there was also found the hemidrachma from Knossos dated in the period between 200 and 67 BC (Čerškov 1964). For the Þnd from Pincum it is very difÞcult to establish whether it was a grave Þnd or a hoard. This grave Þnd contained the chest with 411 bronze coins dating from the period between 187 BC, and 450 AD, one balsamarium, beaker and six lamps of which three date from the 3rd century and three from the period between 4th and 5th century (Васић 1980: 116). Just these lamps from two completely different periods make the greatest confusion. In the time when this grave association dated by the coins in the middle of the 5th century was sealed off the lamps had not been used any more as offerings in the funerary ritual. Nevertheless, three earlier specimens date from the time when the lamps had been deposited with the dead and three later lamps indicate that person who offered them had clear idea about their role in the afterlife. The unusual contents of the material from this grave, exceptionally large time span from which the found objects date, chest with the money and funerary ritual, which disappeared in our territory at least a century earlier made me to accept this complete Þnd as a hoard.

- 144 -

* * * Taking into account the ratio of the discovered lamps, which could be related with certainty to the performing out of distinct cult rituals, the study of their use in the funerary rituals and the customs concerning the afterlife is imposing itself as dominant. The lamps in the graves as regular custom appear in the territory of Upper Moesia from the beginning of the 1st until the end of the 3rd century. As the earliest Þnds could be considered the lamps from the necropoles in Viminacium and Scupi dated by the coins in the Þrst half of the 1st century and the lamp from the Dacian grave in Gloždar near Paraćin dated in the middle of the 1st century (Garašanin 1961: 79, note. 7). Just the Þnd from Gloždar indicates with certainty the date of merging of the funerary rituals of the native and newly arrived population. As the latest date of the lamp use in the funerary rituals and rites associated with afterlife could be assumed the Þrst decades of the 4th century. Later occurrence of this type of objects in the graves could be considered as exceptional and as a result of surviving of ancient beliefs in certain regions. This conclusion is conÞrmed by just a few Þnds of lamps in the 4th century graves and particularly by exceptionally interesting grave assemblage from Pincum (5th century). The lamps in the graves are generally explained as objects offered to the dead to use them in the afterlife. This, certainly, could be one of the purposes of the lamp deposited next to the dead especially if we have in mind that such lamp almost as a rule had not been used but was intended to be used by the deceased. The light of such a lamp should not be understood as common, profane light. The rosettes on the lamps that are the most frequent motifs in our territory are not there unintentionally as their solar symbolism indicates once again the hope of the dead to be born again in the afterlife. It is interesting to note that on the lamps also appear the motifs of bull and lion, the symbols of solar and physical Þre in nature but never the motif of a snake. The reason for this could be in the fact that snake symbolizes the last breath of the soul (Зотовић

- 145 -

1980: 94) while the entire funerary ritual is directed towards the new life of the dead in the afterworld and not towards marking his terminality. Finally, I would like to mention a few more data, which indicate the predominantly cult character of the lamps usage. If we determine the use of luxurious bronze lamps found in the temples as one form of offering sacriÞce to the gods there still remains huge amount of pottery lamps whose purpose could primarily be seen in the cult of the dead, i.e. the ancestral cult. We could even ask a question whether some lamps found in the houses also had the cult purpose in venerating the Lares, guardians of the household, that had been recorded in the sources and at archaeological sites (Fougeres 1894: 102, Fig. 784, 785; Mau 1900: 252, 254, 295, Fig. 127, 128; Kuzmić 1932: 199). Except the presence of the lamps in the graves their primary use in the honoring of the dead is suggested by the prohibition of mixing the Þre from the lamp and the Þre from the altar (Phaed: IV-11). The Þres on all the altars were extinguished on the day of parentalia while those in the lamps on the graves were still burning (Зотовић 1986: 50) and in Petronius the signiÞcance of sprinkling the lamps with vine is equivalent to the pouring the vine under the table that was also one of the ways to satisfy symbolically the appetites of the dead souls (Petr. Sat. 74). As I stated here my considerations based mostly on the data from literature it should be mentioned that many claims could be checked in the Þeld investigations. This is actually one of the objectives of this work: comprehension of the situation in the investigation of the Roman lamps at this moment, stating the achieved results and indicating possible new approaches in the interpretation of the material culture as well as in the process of acquiring the new data. In order to Þnd out what was used as main source of light in the houses in Upper Moesia in the Roman times it is necessary to pay much more attention to the traces left by possible use of the candles. The investigation of frequency of certain motifs on the lamp discs is not intended only for the charts. The

- 146 -

results achieved by such questionnaires could draw our attention to the distribution of certain cults in the given period if, of course, we accept the opinion that every lamp placed in the grave is the reßection of the religious ideas of the distinct person. The emergence of the lamps in Upper Moesia only in the time of the Roman dominance and not in the time of cultural contacts with the Greek world in the earlier centuries suggest that they reached these areas together with the acceptance of new religious ideas so they did not appear at the time when the established contacts were predominantly of economic character. By careful and precise recording of the Þnding circumstances of the lamps not only in graves but also in the architectural structures it is perhaps possible to comprehend the distinct use of certain parts of the houses for sacred and the other for profane purposes. After all, it is common knowledge that many cult rituals of the private character had been performed in each house but it is not possible to record it precisely using the usual method of investigation of the material from that period. The distinct identiÞcation of the group of objects used in such ceremonies would be the Þrst step in locating the area where the lamps had been used. One of the objectives of this work was also the clariÞcation of the context in which the lamps had the dominant use. On the basis of the study I presented I am risking to assume that lamps in the territory of Upper Moesia had been primarily used for the sacred purposes. By that I think of the use of lamps in the cult of the dead, i.e. the ancestral cult but also their more extensive use in performing the cult rituals. Only with that knowledge they could be used in future investigations as recognizable elements of the certain context and they could lead us towards more comprehensive understanding of other objects, i.e. the unknown elements of some other setting.

- 147 -

- 148 -

БИБЛИОГРАФИЈА / BIBLIOGRAPHY АБРАМЗОН 1995 Абрамзон Й., Монеты как средство пропаганды официальной политики Римской Имперйи, Москва. АЈДИЋ 1975 Ајдић Р., Античке некрополе у Нишу, Нишки зборник 1, Ниш, 33-46. APULEJ 1954 Apulej, Zlatni magarac, prev. Albin Vilhar, Beograd. APUL. MET. Apuleius, Metamorphoses, http://www.thelatinlibrary.com/apuleius.html АТАНАСОВА 1972 Атанасова Й., Нов паметник на надгробната пластика от Рациария, Известия на Археологическия институт XXXIII, 141-153. БАБИЋ 1995 Бабић С., Вредност сребра у протоисторијским заједницама, у: Радионице и ковнице сребра, Београд, 71-77. BAILEY 1963 Bailey D.M., Greek and Roman Pottery Lamps, London. BAILEY 1975 Bailey D.M., A catalogue of the Lamps in the British Museum: Greek, Hellenistic and early Roman Pottery Lamps, London. BAILEY 1976 Bailey D.M., Pottery Lamps, in: Roman Crafts, London, 93-126. BAILEY 1987 Bailey D.M., The Roman terracota lamp industry - another view about exports, in: Les lampes de terre cuite en Mediterranee, Lyon, 59-64. BAJALOVIĆ - HADŽI-PEŠIĆ 1971 Bajalović - Hadži-Pešić М., Beogradska trvđava, Gornji grad, unutrašnje utvrđenje, Arheološki pregled 13, Beograd, 91-94. БАЈАЛОВИЋ - ХАЏИ-ПЕШИЋ 1991 Бајаловић - Хаџи-Пешић М., Унутрашње утврђење Београдског града I, Годишњак града Београда XXXVIII, Београд, 35-61.

- 149 -

BARBERA 2003 Barbera М., Modelli culturali egemoni sulle lucerne romano-imperiali: teatro, amÞteatro e circo, in: Nouveautes Lychnologiques, Nyon, 21-49. BARTOLI, BELLORI 1691 Bartoli P.S., Bellori G.P., Le antiche lucerne sepolcrali Þgurate delle cave a grotte di Roma, Roma. BIKIĆ 1997 Bikić V., Rezultati zaštitnih arheoloških iskopavanja u Knez Mihailovoj ulici br. 46-48, Singidvnvm 1, Beograd, 157-169. БИКИЋ, ИВАНИШЕВИЋ 1996 Бикић В., Иванишевић В., Простор око Јужне капије Горњег града Београдске тврђаве, Старинар XLVII, Београд, 253-271. BIKIĆ, NIKOLIĆ-ĐORĐEVIĆ, SIMIĆ 2002 Bikić V., Nikolić-Đorđević S., Simić Z., Istraživanja na lokalitetu Studentski trg br. 9, Singidvnvm 3, Beograd, 183-221. BJELAJAC 1982-1 Bjelajac Lj., Donji grad, Beogradska tvrđava - antičko nalazište, Arheološki pregled 23, Beograd, 61-64. БЈЕЛАЈАЦ 1982-2 Бјелајац Љ., Налази керамичких жижака у Београдској тврђави, Годишњак града Београда XXIX, Београд, 13-27. BJELAJAC 1996 Bjelajac Lj., Amfore gornjomezijskog Podunavlja, Beograd БЈЕЛАЈАЦ, СИМИЋ 1991 Бјелајац Љ., Симић З., Археолошка истраживања на простору улице Кнеза Михаила, Годишњак града Београда XXXVIII, Београд, 17-35. BODRIJAR 1991 Bodrijar Ž., Simbolička razmena i smrt, Gornji Milanovac. БОЈОВИЋ 1975 Бојовић Д., Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације, Годишњак града Београда XXII, Београд, 5-26. BOJOVIĆ 1976 Bojović D., Singidunum, Beograd, Veliki Kalemegdan - rimski kastrum, Arheološki pregled 18, Beograd, 59-65.

- 150 -

БОЈОВИЋ 1977-1 Бојовић Д., Римске терме у парку на Студентском тргу у Београду, Годишњак града Београда XXIV, Београд, 5-23. BOJOVIĆ 1977-2 Bojović D., Singidunum, Bukovička ulica br. 88 - vila rustika, Arheološki pregled 19, Beograd, 156-158. BOJOVIĆ 1978-1 Bojović D., Beograd, Singidunum - Pariska ulica, jugoistočni bedem kastruma, Arheološki pregled 20, Beograd, 51-56. BOJOVIĆ 1978-2 Bojović D., Grocka, Bulevar Revolucije 97 - rimska grobnica, Arheološki pregled 20, Beograd, 93-95 БРУКНЕР 2001 Брукнер О., Трговачко занатска четврт у Сирмијуму, у: Vestigatio Vetvstatis, Београд, 73-84. БУДИМИР, ФЛАШАР 1963 Будимир М., Флашар М., Преглед римске књижевности, Београд. ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ 1959 Цермановић-Кузмановић А., Римска бронзана лампа из околине Пожаревца, Старинар IX-X, Београд, 203-205. ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ 1971 Цермановић-Кузмановић А., Две бронзане статуете из Текије, Старинар XXII, Београд, 159-161. ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ 1983 Цермановић-Кузмановић А., Бронзане лампе из Текије (Transdierna), Зборник Народног музеја 11-1, Београд, 49-53. ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ 1991 Цермановић-Кузмановић А., Античке светиљке из Текије (Transdierna), Зборник Филозофког факултета у Београду XVII, Београд, 171-179. CERMANOVIĆ-KUZMANOVIĆ, SREJOVIĆ 1996 Cermanović-Kuzmanović A., Srejović D., Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd. ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ, СТАНКОВИЋ 1984 Цермановић-Кузмановић А., Станковић С., Борђеј - касноантичко утврђење, у: Ђердапске свеске II, Београд, 217-219.

- 151 -

CIL Corpus Inscriptionum Latinarum, Berlin. CLARKE 1998 Clarke J. R., Looking at Lovemaking - Constructions of Sexuality in Roman Art 100 B.C. - A.D. 250, Los Angeles, Berkley & London. CRNOBRNJA 2002-1 Crnobrnja A.N., Govor novca, Republika 279, Beograd, 14-16. ЦРНОБРЊА 2002-2 Црнобрња А.Н., Локални тип античких светиљки из Сингидунума, Годишњи скуп и XXIV скупштина САД, Београд, 22-23. ЦРНОБРЊА 2003 Црнобрња А.Н., Скупни налаз римских жижака - прилог проучавању урбане историје Сингидунума, Годишњак града Београда XLVIIXLVIII, Београд, 67-89. CRNOBRNJA 2005-1 Crnobrnja A.N., On some occurences at Singidunum in the mid third century, Singidunum 4, Beograd, 111-118. ЦРНОБРЊА 2005-2 Црнобрња А.Н., Загробни обичаји римскога времена: студија случаја гроба из Брестовика, Гласник Српског археолошког друштва 21, 161171. CUMONT 1923 Cumont F., After Life in Roman Paganism, New Haven. ЦВЕТКОВИЋ-ТОМАШЕВИЋ 1981 Цветковић-Томашевић Г., Археолошки локалитет на Косанчићевом венцу бр. 12-16, неки резултати сондирања, Саопштења XIII, Београд, 177-199. ЧАЈКАНОВИЋ 1923 Чајкановић В., Одабране комедије Тита Макција Плаута, Београд. ЧАЈКАНОВИЋ 1994-1 Чајкановић В., Oleum et opera, Студије из српске религије и фолклора 1910-1924, Београд, 437-443. ЧАЈКАНОВИЋ 1994-2 Чајкановић В., По греху родитељ, Студије из српске религије и фолклора 1924-1942, Београд, 302-316.

- 152 -

ЧАЈКАНОВИЋ 1994-3 Чајкановић В., Стара српска религија и митологија, Београд. ЧАЈКАНОВИЋ 1994-4 Чајкановић В., Неколике опште појаве у старој српској религији, Студије из српске религије и фолклора 1924-1942, Београд, 171-233. ЧАЈКАНОВИЋ 1994-5 Чајкановић В., Из српске религије и фолклора, Студије из српске религије и фолклора 1910-1924, Београд, 94-110. ЧАЈКАНОВИЋ 1994-6 Чајкановић В., Пуштање воде о великом четвртку, Студије из српске религије и фолклора 1910-1924, Београд, 330-365. ČERŠKOV 1964 Čerškov E., Kasnoantička ostava iz Dobrotina na Kosovu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 7-8, Priština, 317-339. ČERŠKOV 1970 Čerškov E., Municipium DD, Beograd. DEONNA 1927 Deonna W., L’ornamentation des lampes romaines, Revue Archeologique XXVI, Paris, 233-263. DEVLIN, CHALMERS 2001 Devlin K., Chalmers A., Realistic visualisation of the Pompeii frescoes, in: Proceedings of the 1st international conference on Computer graphics, virtual reality and visualisation, Cape Town. DIMEZIL 1997 Dimezil Ž., Drevna rimska religija, Sremski Karlovci - Novi Sad. ДРЧА 1985 Дрча С., Бронзане светиљке из античке збирке Народног музеја у Нишу, Зборник Народног музеја у Нишу, Ниш, 53-59. DRESSEL 1899 Dressel H., Lucernae formae, Corpus Inscriptionum Latinarum XV - 2/1, Berlin. ECKARDT 2002 Eckardt H., Illuminating Roman Britain, Montagnac. ЕС ДУРЛИЋ 2002 Ес Дурлић П., Рајска свећа у култу мртвих код Влаха у источној Србији, Развитак 209-210, Зајечар, 124-143.

- 153 -

FABRICIUS 1655 Fabricius W.A., Lucernae veterum, (s.l.). ФЕДАР 1961 Федар, Езопске басне, прев. Р. Марић, Београд. FERRARI 1670 Ferrari O., De veterum lucernis sepulcralibus, (s.l.). ФИДАНОВСКИ, ЦВЈЕТИЋАНИН 2005 Фидановски С., Цвјетићанин Т., Римска вила и некропола на локалитету Каменитица - Моравиште у Малој Копашници код Грделице, у: Археолошка истраживања Е 75 (1), Београд, 49-123. FISCHBACH 1896 Fischbach O., Römische Lampen aus Poetovio, Mitteilungen des Historiae Vereins für Steiermark 44, Graz, 3-64. FORBES 1958 Forbes J., Studies in Ancient Technology VI, Leiden. FOSSEY 2003 Fossey Ј.М., Illuminating the Black Sea in Antiquity, in: Nouveautes Lychnologiques, Nyon, 91-97. FOUGERES 1894 Fougeres G., La vie publique et privee des Grecs et Romaine, Paris. FREMERSDORF 1922 Fremersdorf F., Römische Bildlampen, Bonn und Leipzig. ГАЈ-ПОПОВИЋ 1962 Гај-Поповић Д., Жигови на римским жишцима у епиграфској збирци Народног музеја у Београду, Зборник Народног музеја III, Београд, 129-141. ГАРАШАНИН 1949 Гарашанин Д., Неколико римских гробница из Београда, Музеји 2, Београд, 146-154. ГАРАШАНИН 1954 Гарашанин Д., Археолошки споменици у Београду и околини, Годишњак Музеја града Београда I, Београд, 45-99. GARAŠANIN 1961 Garašanin D., Osvrt na problem kontinuiteta na Dako-Getskoj nekropoli “Gloždar” u Paraćinu, u: VI kongres arheologa Jugoslavije, Ljubljana, 79-87.

- 154 -

ГАРАШАНИН 1951 Гарашанин М., Гарашанин Д., Археолошка налазишта у Србији, Београд. ГАРАШАНИН, ВАСИЋ, МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ 1984 Гарашанин М., Васић М. Р., Марјановић-Вујовић Г., Трајанов мост - Castrum Pontes, у: Ђердапске свеске II, Београд, 25-35. GIBON 1988 Gibon E., The History of the Decline and Fall of the Roman Empire, Hertfordshire. HARRIS 1980 Harris W.V., Roman terracotta lamps: the organization of an industry, Journal of Roman Studies 70, 126-145. HARRISON 1965 Harrison H.S., Fire-making, Fuel and Lighting, in: A History of Technology I, Oxford, 216-238. ХЕРОДОТ 1966 Херодотова историја, прев. Милан Арсенић, Нови Сад. HÖLSCHER 1980 Hölscher T., Die Geschichtsauffassung in der römischen Repräsentationskunst, Jahrbuch des Deutschen Archäologischen Instituts 95, Berlin, 265-321. ХОРАЦИЈЕ 1956 Хорације, Одабране песме, прев. М. Марковић, Београд. HORAT. CARM. Q. Horatius Flaccus, Carminae, http://www.thelatinlibrary.com/horace/carm.shtml HOWGEGO 1997 Howgego C., Ancient History from Coins, London and New York. IUVEN. SAT. D. Iuni Iuvenalis, Saturae, http://www.thelatinlibrary.com/juvenal.html IVANIŠEVIĆ, NIKOLIĆ-ĐORĐEVIĆ 1997 Ivanišević V., Nikolić-Đorđević S., Novi tragovi antičkih fortiÞkacija u antičkom Singidunumu, Singidvnvm 1, Beograd, 65-148. ИВАНОВСКИ, ВИНЧИЌ 1988 Ивановски М., Винчиќ Ж., Скупи - источна некропола, Macedoniae acta archaeologica 9, Скопје, 165-175. - 155 -

IVANÝI 1935 Ivanýi D., Die pannonischen Lampen, Budapest. ИЗВЕШТАЈ 1958 Извештаји одељења - Античко одељење, Зборник Народног музеја 1, Београд, 351-356. JACANOVIĆ 1981 Jacanović D., Medijana, železnička stanica Ćele kula - kasnoantička nekropola, Arheološki pregled 22, Beograd, 97-98. JEREMIĆ 2003 Jeremić G., Saldum - rimsko i ranovizantijsko utvrđenje na dunavskom limesu, neobjavljen magistarski rad odbranjen na Filozofskom fakultetu u Beogradu. JORDOVIĆ 1980 Jordović Č., Viminacium, Kostolac - Velika kapija, rimska nekropola i naselje, Arheološki pregled 21, Beograd, 123-126. ЈОВАНОВА, МИХАИЛОВА 1999 Јованова Л., Михаилова Д., Скупи - источна некропола истражувања 1994 г., Macedoniae acta archaeologica 15, Скопје, 203251. ЈОВАНОВИЋ 1976 Јовановић А., Земљане светиљке из збирке Народног музеја у Нишу, Нишки зборник 2, Ниш, 61-83. ЈОВАНОВИЋ 1984 Јовановић А., Римске некрополе на територији Југославије, Београд. ЈОВАНОВИЋ 1985 Јовановић А., Лампе из радионице Flaviusa, Зборник Народног музеја 1, Ниш. ЈОВАНОВИЋ, ЦУЊАК 1987 Јовановић А., Цуњак М., Нови налази касноантичких гробова у Смедереву, Саопштења XIX, Београд, 139-146. ЈОВАНОВИЋ, ЦУЊАК 1994 Јовановић А., Цуњак М., Археолошка истраживања у Дубравици (античком Маргуму) током 1989. и 1990. године, Саопштења XXVI, Београд, 107-123. ЈУРИШИЋ 1956 Јуришић А., Археолошки радови, Саопштења I, Београд, 123-139.

- 156 -

JUVENAL 1998 Juvenal, Šesta satira, prev. M. Pakiž, Sremski Karlovci - Novi Sad. KONDIĆ 1967 Kondić V., Ravna, Donji Milanovac - rimski kastel, Arheološki pregled 7, Beograd, 97-99. KONDIĆ 1969 Kondić V., Ravna - rimsko i ranovizantijsko utvrđenje, Arheološki pregled 11, Beograd, 110-111. КОНДИЋ 1984 Кондић В., Равна (Campsa), римско и рановизантијско утврђење, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд, 231-253. КОНДИЋ, ТОДОРОВИЋ 1956 Кондић В., Тодоровић Ј., Збирка жижака у Музеју града Београда, Годишњак Музеја града Београда III, Београд, 63-75. KONDIĆ, ZOTOVIĆ 1974 Kondić V., Zotović Lj., Viminacium - rezultati arheoloških istraživanja u 1974. godini, Arheološki pregled 16, Beograd, 94-97. KOPYTOFF 2000 Kopytoff I., The cultural biografy of things: commodization as process, in: Interpretive Archaeology, London and New York, 377-398. KORAĆ 1995 Korać М., Žišci sa teritorije Viminacijuma, neobjavljena doktorska teza, Filozofski fakultet, Beograd. КОРАЌЕВИЌ 1977 Кораќевиќ Д., Состојбата на археолошките ископувања на античко Скупи, Macedoniae acta archaeologica 3, Скопје, 143-181. КОРАЌЕВИЌ 2002 Кораќевиќ Д., Скупи - градска територија, Скопје. КОСОВО 1998 Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, Београд. KOVAČIĆ, TASSAUX 2000 Kovačić V., Tassaux F., Od masline do amfore, Poreč. КРУНИЋ 1988 Крунић С., Римске светиљке са печатом из збирке Музеја града Београда, Годишњак града Београда XXXV, Београд, 15-43.

- 157 -

КРУНИЋ 1994 Крунић С., Бронзана лампа из Бољетина (Smorna), Зборник Народног музеја XV-1, Београд, 81-87. КРУНИЋ 1995 Крунић С., Римска некропола из Косовске улице у Сингидунуму, Гласник Српског археолошког друштва 10, Београд, 192-202. KRUNIĆ 2005 Krunić S., Pregled antičkih svetiljki Singidunuma, Singidunum 4, Beograd, 45-105. КУЗМАНОВ 1992 Кузманов Г., Антични лампи, София. KUZMIĆ 1932 Petronijeve satire - roman iz starorimskoga života, prev. i kom. М. Kuzmić, Zagreb. LALOVIĆ, JOVANOVIĆ 1980 Lalović A., Jovanović S., Rudnik kvarca, Rgotina, Zaječar - antičko nalazište, Arheološki pregled 21, Beograd, 82-84. LECLERQ 1948 Leclerq H., Dictionaire d’archéologie chrétiene XIV/2, col. 1631-1642 (s.v. poste publique et privée), Paris. LOESCHCKE 1919 Loeschcke S., Lampen aus Vindonissa, Zürich. LUCR. DE RER. T. Lucretius Carus, De rerum naturam, http://www.thelatinlibrary.com/luc.html ЛУКРЕЦИЈЕ 1951 Лукреције, О природи ствари, прев. А. Савић-Ребац, Београд. МАНО-ЗИСИ 1958 Мано-Зиси Ђ., Брозана статуета Херакла из Тамнича, Зборник Народног музеја I, Београд, 63-75. МАНО-ЗИСИ, МАРИЋ 1950 Мано-Зиси Ђ., Марић Р., Ископавање на Орашју: претходни извештај о радовима у 1947. години, Старинар I, Београд, 143-167. MARCIJAL 2002 Marcijal, Izabrani epigrami, prev. G. Maričić, Novi Sad.

- 158 -

MARJANOVIĆ 1963 Marjanović G., Kosovska, Kondina i Vlajkovićeva ul. - rimska nekropola, Arheološki pregled 5, Beograd, 81-82. МАРКОВИЋ 2001 Марковић М., Један нови бог - Кандило, у: Студије о религији антике, Никшић, 57-60. MART. EPIG. M. Valeri Martialis, Epigrammaton, http://www.thelatinlibrary.com/mart.html MAU 1900 Mau A., Pompeii in Leben und Kunst, Leipzig. MENZEL 1954 Menzel H., Antike Lampen im Römisch-Germanischen Zentralmuseum zu Mainz, Mainz. MIKULČIĆ 1970 Mikulčić I., Scupi - istočna nekropola i gradski bedem, Arheološki pregled 12, Beograd, 124-131. MIKULČIĆ 1971-1 Mikulčić I., Teritorija Skupa, Živa antika XXI/2, Skoplje, 463-484. MIKULČIĆ 1971-2 Mikulčić I., Scupi - istočna nekropola, Arheološki pregled 13, Beograd, 43-45. MИКУЛЧИЌ 1974 Mикулчић И., Доцноримски гробови од Скупи, Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот Скопје 26, Скопје, 109-142. MИКУЛЧИЋ 1975-1 Mикулчић И., Раноримски скелетни гробови из Скупа, Старинар XXIV-XXV, Београд, 89-103. MИКУЛЧИЌ 1975-2 Mикулчић И., Римски луцерни од Скупи, Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот Скопје 27/1, Скопје, 127-150. МИЛОШЕВИЋ 1984 Милошевић П., Сип - касноантичко утврђење, Старинар XXXIIIXXXIV, Београд, 357-363.

- 159 -

МИЛТНЕР-ЗУРУНИЋ 1931 Милтнер-Зурунић И., Жишци у Београду, Старинар VI, Београд, 88-105. МИНИЋ 1984 Минић Д., Госпођин вир - античко и средњовековно налазиште, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд, 147-151. MIRKOVIĆ 1968 Mirković M., Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd. МÓCSY 1974 Мócsy A., Pannonia and Upper Moesia - A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire, London and Boston. MORILLO 2003 Morillo A., Implantación romana y asimilatión cultural en la Hispania septentrional, in: Nouveautés Lychnologiques, Nyon, 187-206. NEURATH 1957 Neurath O., Istorija antičke privrede, Beograd. NIKOLIĆ, POP-LAZIĆ 2005 Nikolić S., Pop-Lazić S., Ostaci antičke urbane zone na dunavskoj padini, Singidunum 4, Beograd, 7-45. НИКОЛОВСКИ 2000 Николовски З., Римске некрополе у Кумановској области, необјављен магистарски рад, Филозофски факултет, Београд. NOUVEAUTÉS LYCHNOLOGIQUES 2003 Nouveautés Lychnologiques, International Lychnological Association, Nyon. OXFORD CLASSICAL 1970 Oxford Classical Dictionary, Hammond N.G.L. and Scullard H.H. (eds.), Oxford. ПАРОВИЋ-ПЕШИКАН 1987 Паровић-Пешикан М., Улпијана: 1985-1986, Гласник Српског археолошког друштва 4, Београд, 136-142. ПАУСАНИЈА 1994 Паусанија, Опис Хеладе I, прев. Љ. Вулићевић, Нови Сад. ПАВЛОВИЋ 1967 Павловић Л., Римска бронзана луцерна облика ратног брода, Старинар XVII, Београд, 123-129.

- 160 -

ПЕТРОНИЈЕ 1976 Петроније A., Сатирикон, прев. Р. Шалабалић, Београд. PETR. SAT. G. Petronius Arbiter, Satiricon, http://www.thelatinlibrary.com/petronius1.html PETROVIĆ N. 1968 Petrović N., Boljetin - rimsko utvrdjenje, Arheološki pregled 8, Beograd, 91-93. PETROVIĆ P. 1968 Petrović P., Veliki Gradac kod Donjeg Milanovca (Taliatae) - Centralni prostor, sonde u unutrašnjosti utvrđenja, Arheološki pregled 8, Beograd, 85-87. ПЕТРОВИЋ 1984 Петровић П., Брза Паланка - Egeta, у: Ђердапске свеске II, Београд, 153-160. ПЕТРОВИЋ 1999 Петровић П., Ниш у античко доба, Ниш. ПЕТРОВИЋ, ЈОВАНОВИЋ 1997 Петровић П., Јовановић С., Културно благо књажевачког краја, Београд. PHAED. Phaedrus, Fabulae Aesoparum Liber Quartus, http://www.thelatinlibrary.com/phaedr4.html PLAUT 1951 Plaut, Izabrane komedije I, prev. K. Rac, Zagreb. PLAUTUS BACCH. T. Maccius Plautus, Bacchides, http://www.thelatinlibrary.com/plautus/bacchides.shtml PLAUTUS MOST. T. Maccius Plautus, Mostellaria, http://www.thelatinlibrary.com/plautus/mostellaria.shtml PLIN. EPIST. G. Plinius Caecilius Secundus, Epistulae, http://www.thelatinlibrary.com/pliny.html

- 161 -

PLIN. NAT. HIST. G. Plinius Secundus, Naturalis Historiae, http://www.ukans.edu/history/index/europe/ancient_rome/ L/Roman/Texts/Pliny_the_Elder/15*.html ПЛИНИЈЕ 1982 Гај Плиније Млађи, Писма, прев. А. Вилхар, Београд. POP-LAZIĆ 2002 Pop-Lazić S., Nekropole rimskog Singidunuma, Singidvnvm 3, Beograd, 7-101. ПОПОВИЋ 1906 Поповић А.Н., Горњи Ибар средњег века, Годишњица Николе Чупића XXV, Београд, 218-222. POPOVIĆ 1968 Popović Lj., Malo Golubinje - Rimski kastrum, Arheološki pregled 10, Beograd, 58-69. POPOVIĆ 1971 Popović M., Singidunum - Beograd, lok. ul. Majke Jevrosime 28, Arheološki pregled 13, Beograd, 73-74. POPOVIĆ 1997 Popović M., Antički Singidunum: dosadašnja otkrića i mogućnost daljih istraživanja, Singidvnvm 1, Beograd, 1-21. ПОПОВИЋ 1970 Поповић В., Ранохришћанска бронзана лампа из околине Смедерева, Старинар XX, Београд, 323-331. PRAVILOVIĆ 1980 Pravilović M., Viminacium, Kostolac - Pećine, rimska nekropola, Arheološki pregled 21, Beograd, 118-123. PRIBAKOVIĆ 1969 Pribaković D., Čezava - rimsko-vizantijsko utvrđenje, Arheološki pregled 11, Beograd, 150-155. PRIBAKOVIĆ, VASIĆ, RAŠIĆ 1968 Pribaković D., Vasić M., Rašić B., Čezava - rimsko-vizantijsko utvrđenje, Arheološki pregled 10, Beograd, 108-110. PROP. ELEG. S. Propertius, Elegiae, http://www.thelatinlibrary.com/prop.html

- 162 -

ПРОПЕРЦИЈЕ 1966 Проперције С., Елегије, прев. М. Атанасијевић, Београд. РАНКОВ 1980 Ранков Ј., Ископавања на Караташу, у: Ђердапске свеске 1, Београд, 51-61. РОСТОВЦЕВ 1990 Ростовцев М., Историја старога светa, Нови Сад. RUBRIGHT 1973 Rubright J.C., Lamps from Sirmium in the Museum of Sremska Mitrovica, in: Sirmium III, Beograd, 45-80. RUSHFORTH 1915 Rushforth G. McN., Funeral lights in Roman sepulchral monuments, Journal of Roman Studies V/2, London, 149-165. САРИА 1924 Сариа Б., Извештај о праисторијском, класичном и нумизматичком одељењу, Годишњак Српске краљевске академије 33, Београд, 178227. SCHNEIDER 1994 Schneider G., Studies of Roman lamps from the northern provinces and from Rome, in: Ceramica Romana e archeometria: lo stato degli studi, Atti delle Giornate Internazionali di Studio, Firenze, 127-142. SEN. AD GALL L. Annaeus Seneca, Ad Gallionem de Beata Vita, http://www.thelatinlibrary.com/sen/sen.vita.shtml SEN. AD LUC. L. Annaeus Seneca, Ad Lucilium Epistulae Morales, http://www.thelatinlibrary.com/sen/seneca.ep.shtml SEN. AG. L. Annaeus Seneca, Agamemnon, http://www.thelatinlibrary.com/sen/sen.agamemnon.shtml SENEKA 1983 Seneka L.A., O gnevu, prev. N. Todorović, Beograd . СЕНЕКА 1987 Сенека Л.А., Писма пријатељу, прев. А. Вилхар, Нови Сад.

- 163 -

SENEKA 1990 Seneka L.A., Rasprava o blaženom životu i odabrana pisma Luciliju, prev. M. Đurić, Beograd. СЕРГЕЈЕВСКИЈ 1934 Сергејевскиј Д., Римска гробља на Дрини, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XLVI, Сарајево, 11-41. SIMIĆ 1997 Simić Z., Rezultati zaštitnih arheoloških iskopavanja na prostoru jugoistočne nekropole Singidunuma, Singidvnvm 1, Beograd, 21-57. СПАСИЋ 1996 Спасић Д., Једна гробна целина из Виминацијума, Гласник Српског археолошког друштва 12, Београд, 99-107. SPRINGER 1923 Springer A., Die Kunst des Altertums, Leipzig. СРЕЈОВИЋ, ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ 1979 Срејовић Д., Цермановић-Кузмановић А., Речник грчке и римске митологије, Београд. СРЕТЕНОВИЋ 1984 Сретеновић М., Мокрањске стене - вишеслојно насеље, у: Ђердапске свеске 2, Београд, 221-225. СРЕТЕНОВИЋ, ТРБУХОВИЋ 1988 Сретеновић М., Трбуховић Л., Археолошка збирка Музеја у Гроцкој, Зборник Народног музеја 13-1, Београд, 103-110. SUSSMAN 2003 Sussman V., Secular and Religious Life in the Holy Land in the Roman and Byzantine Periods as illustrated on Oil Lamps, in: Nouveautes Lychnologiques, Nyon, 223-237. SVET. CAES. G. Suetonius Tranquillus, Vita Divi Iuli, http://www.thelatinlibrary.com/suetonius/suet.caesar.html SVET. DOM. G. Suetonius Tranquillus, Vita Domitiani, http://www.thelatinlibrary.com/suetonius/suet.dom.html SVETONIJE 1956 Svetonije, Dvanaest rimskih careva, prev. S. Hosu, Zagreb.

- 164 -

СВЕТО ПИСМО 1967 Свето писмо Старога и Новога завјета, прев. Ђ. Даничић и В. Стеф. Караџић. Београд. ŠLJIVAR 1975 Šljivar D., Jagodin mala, Niš - zaštitni radovi na kasnoantičkoj nekropoli, Arheološki pregled 17, Beograd, 111-113. ТАПАВИЧКИ 1998 Тапавички М., Неки од резултата најновијих ископавања у Београду, улица Косанчићев венац 12-16, Гласник Српског археолошког друштва 14, Београд, 119-127. ТАТИЋ-ЂУРИЋ 1960 Татић-Ђурић М., Једна касноантичка лампа из збирке Народног музеја у Београду, Жива антика X/1-2, Скопље. TERT. AD NAT. Q. Septimus Florens Tertulianis, Ad nationes, http://www.thelatinlibrary.com/tertullian/tertullian.nationes.shtml TERT. ADV. IUD. Q. Septimus Florens Tertulianis, Adversus Iudaeos, http://www.thelatinlibrary.com/tertullian/tertullian.iudaeos.shtml TERT. ADV. MART. Q. Septimus Florens Tertulianis, Adversus Marcionem, http://www.thelatinlibrary.com/tertullian /tertullian.marcionem.shtml TERT. APOL. Q. Septimus Florens Tertulianis, Apologeticum, http://www.thelatinlibrary.com/tertullian/tertullian.apol.shtml TERT. DE IDOL. Q. Septimus Florens Tertulianis, De idolatria, http://www.thelatinlibrary.com/tertullian/tertullian.idololat.shtml ТОДОРОВИЋ, БИРТАШЕВИЋ 1955 Тодоровић Ј., Бирташевић М., Археолошки споменици у Београду и околини, Годишњак Музеја града Београда II, Београд, 31-42. ТОДОРОВИЋ, КОНДИЋ 1956 Тодоровић Ј., Кондић В., Археолошка налазишта у Београду и околини - Римски период, Годишњак Музеја града Београда III, Београд, 76-83.

- 165 -

TOMOVIĆ 1986 Tomović M., Mihajlovac - “Blato” - une forteresse de la basse antiquite, у: Ђердапске свеске III, Beograd, 401-431. TOMOVIĆ 2000 Tomović M., Kraku Lu Yordan and gold mining and metallurgy in antiquity, Старинар L, Београд, 155-187. TOUTAIN 1918 Toutain J., Lucerna, lychnus, in: Daremberg Ch., Saglio E. (eds.), Dictionnaire des Antiquites Grecques et Romaines III/2, Paris, p. 13201339. TOYNBEE 1971 Toynbee J.M.C., Death and Burial in the Roman World, London. TRBUHOVIĆ 1986 Trbuhović L., Kurvingrad - Compte-rendu des fouilles, у: Ђердапске свеске III, 60-71. ТРОЈАНОВИЋ 1990 Тројановић С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Београд 1990. ВАЛТРОВИЋ 1885 Валтровић M., Римски гробови у облику бунара, Старинар II, Београд, 35-45. ВАЛТРОВИЋ 1888 Валтровић M., Римски натписи из Београда, Старинар V, Београд, 50. VARRO M. Terentius Varro, De lingua latina, http://www.thelatinlibrary.com/varro.ll5.html ВАСИЋ 1980 Васић М.Р., Каса са бронзаним новцем IV и V в. из Великог Градишта (Pincum), Нумизматичар 3, Београд, 75-121. ВАСИЋ 1984 Васић М.Р., Чезава - Castrum Novae, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд, 91-123. VASIĆ, MILOŠEVIĆ 2000 Vasić M., Milošević G., Mansio Idimum - rimska poštanska i putna stanica kod Medveđe, Beograd.

- 166 -

VEGETIUS F. Vegetius Renatus, Epitoma Rei Militaris, http://www.thelatinlibrary.com/vegetius1.html ВЕЛИЧКОВИЋ 1958 Величковић M., Прилог проучавању римског рударског басена на Космају, Зборник Народног музеја I, Београд, 95-119. ВЕЛИЧКОВИЋ 1964 Величковић M., Надгробна статуа Амора из Губеревца, Зборник Народног музеја IV, Београд, 129-141. VERGILIJE 1970 Vergilije, Eneida, prev. B. Klaić, Zagreb. VIKIĆ-BELANČIĆ 1968 Vikić-Belančić B., Keramika i njen udio u trgovinskom prometu južne Panonije u rimsko carsko doba, Acta Archaeologica XIX, Ljubljana, 509522. VIKIĆ-BELANČIĆ 1971 Vikić-Belančić B., Antičke svetiljke u Arheološkom muzeju u Zagrebu I, Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu V, Zagreb, 49-162. VITRUVIJE 2003 Vitruvije, Deset knjiga o arhitekturi, prev. R. Jadrešin-Milić, Beograd. VUČKOVIĆ-TODOROVIĆ 1962 Vučković-Todorović D., Brza Palanka - Svetilište Jupitera Dolihena, Arheološki pregled 4, Beograd, 208-210. ВУЧКОВИЋ-ТОДОРОВИЋ 1966 Вучковић-Тодоровић Д., Светилиште Јупитера Долихена у Брзој Паланци, Старинар XV-XVI, Београд, 173-182. ВУЛИЋ 1931 Вулић Н., Антички споменици наше земље, Споменик Српске краљевске академије LXXI, Београд. WALTERS 1914 Walters H.B., Catalogue of the Greek and Roman lamps in the British Museum, London. WILLIAMS 1995 Williams D.F., The impact of the Roman amphora trade on pre-Roman Britain, in: Center and Periphery (Comparative Studies in Archaeology), London and New York, 143-151.

- 167 -

WUNDERLICH 2003 Wunderlich C.H., Light and Economy - An Essay about the Economy of Prehistoric and Ancient Lamps, in: Nouveautes Lychnologiques, Nyon, 251-263. ZEUNER 1965 Zeuner F.E., Cultivation of Plants, in: A History of Technology I, Oxford, 353-376. ZOTOVIĆ 1960 Zotović Lj., Mala Kopašnica - Leskovac - nekropola, Arheološki pregled 2, Beograd, 123-127. ZOTOVIĆ 1962 Zotović Lj., Mala Kopašnica - rimska nekropola, Arheološki pregled 4, Beograd, 221-223. ZOTOVIĆ 1964 Zotović Lj., Mala Kopašnica, Leskovac, Arheološki pregled 6, Beograd, 106. ZOTOVIĆ 1968-1 Zotović Lj., Boljetin, lokalitet Lepena kod karaule, rimska nekropola spaljenih pokojnika ukopana u praistorijsko naselje, Arheološki pregled 10, Beograd, 84-85. ЗОТОВИЋ 1968-2 Зотовић Љ., Некрополе спаљених покојника на територији Горње Мезије, Лесковачки зборник VIII, Лесковац, 19-31. ZOTOVIĆ 1969 Zotović Lj., Boljetin, Lepena kod karaule - rimska nekropola spaljenih pokojnika, Arheološki pregled 11, Beograd, 114-118. ЗОТОВИЋ 1970 Зотовић Љ., Промене у формама сахрањивања забележене на територији Југославије у времену од I до VI века, Лесковачки зборник 10, Лесковац, 19-25. ZOTOVIĆ 1975 Zotović Lj., Niš - lokacija autobuske stanice, Arheološki pregled 17, Beograd, 73-74. ЗОТОВИЋ 1980 Зотовић Љ., Симболични прикази ватре на новооткривеним деловима Митрине иконе из Виминацијума, Старинар XXX, Београд, 89-96.

- 168 -

ЗОТОВИЋ 1984 Зотовић Љ., Бољетин (Smorna), римски и рановизантијски логор, Старинар XXXIII -XXXIV, Београд, 221-227. ЗОТОВИЋ 1986 Зотовић Љ., Јужне некрополе Виминација и погребни обреди, Viminacivm 1, Пожаревац, 41-57. ЗОТОВИЋ 1991 Зотовић Љ., Керамичка икона Митриног култа, Старинар XL-XLI, Београд, 197-201. ЗОТОВИЋ 1997 Зотовић Љ., Да ли је у Виминацијуму постојала заједница митраиста?, у: Уздарје Драгославу Срејовићу, Београд, 409-417. ЗОТОВИЋ, ЈОРДОВИЋ 1990 Зотовић Љ., Јордовић Ч., Viminacivm: некропола “Више гробаља”, Београд. ZOTOVIĆ, PETROVIĆ 1965 Zotović Lj., Petrović N., Gradac na Lepeni, Boljetin, Donji Milanovac rimski kastrum, Arheološki pregled 7, Beograd, 94-97. ZOTOVIĆ, PETROVIĆ 1968 Zotović Lj., Petrović N., Boljetin - Gradac na Lepeni, Arheološki pregled 10, Beograd, 78-82. ЗОТОВИЋ Р. 1994 Зотовић Р., Римски камени лавови из збирке Народног музеја у Ужицу, Саопштења XXVI, Београд, 123-130.

- 169 -

О АУТОРУ Адам Црнобрња рођен је 1972. године у Београду. Дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 1996. године, где је и магистрирао 2005. године. Специјалистичке Студије културе и рода завршио је 2002. године на Алтернативној академској образовној мрежи у Београду. У Музеју града Београда запослен је од 1996. године као конзерватор, а од 2004. године ради као руководилац Кабинета за новац и медаље. Коаутор је књига Новац у Београду кроз векове (2004) и Belgrade’s history from the numismatic record (2005). Библиографија његових објављених радова доступна је на web адреси: http://www.getcited.org/mbrx/PT/99/MBR/ 11087266

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 904:738.83’’652’’(497.11) 73.032 (37) 255-5 (398.8) ЦРНОБРЊА, Адам Н. Култна намена римских жижака у Горњој Мезији / Адам Н. Црнобрња; [фотографије Владимир Поповић]. - Београд : Филозофски Факултет, Центар за археолошка истраживања : Музеј града Београда, 2006 (Београд : Чигоја штампа). - 171 стр. : илустр. ; 27 cm На спор. насл. стр. : Cult Purpose of Roman Lamps in Moesia Superior; - ‘’Ова књига је проистекла из маг. Рада ‘Lux perpetua светлост и светиљке у култовима на простору Горње Мезије’ , одбрањеног 2005. год. На Филоз. фак. у Београду ... ‘’ - - стр. 6. Тираж 600. - О аутору: стр. 171. Summary. - Библиографија: стр. 149-169. ISBN 86-86563-08-2 (ФФ) а) Светиљке, римске - Култни аспект Горња Мезија COBISS.SR-ID 135780108