Српски акценат с лакоћом

МИ/I.OРАД

ДЕIIIИIi

СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОБ.ОМ ЗАВОД ЗА

УI.ШEШП<E

и

НAC'D\ВНA CPEДCIЋA

-

БЕОIPАД

1992.

СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОЋОМ

МИЛОРАД ДЕIIIИЋ

СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОЋОМ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА

1992.

-

БЕОГРАД

Рецензеlllliu:

др ДРАГО ЋУПИЋ

мрЗЛАТАЗЛАТАНОВИЋ

Уреуник:

дрАГИЦА МОРИЋ-РАДОВАНОВИЋ

ГлавltU U од'lОворнu уреуник.:

мр ВОЈИСЛАВ МИТИЋ

За uзgавача: др ТОМИСЛАВ БОГАВАЦ

ClP -

Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије. Београд

808.611.62-16(075) ДЕШИЋ. Милорад Српски акценат с лакоћом

I

Милорад Дешић.

- [1. изд.]. - Београд: Завод за уџбеникс и наставна средства. "Радољић").

Тираж

1992 (Београд: -74 стр. ; 24 ст

1000.

ISBN 86-17-02290·6 а) Српскохрватски језик Приручuици

6766348

ISHN 86-17-02290-6

- Акценти -

РЕЧ -ДВЕ ЗА ПОЧЕТАК

•

Одавно је познато да у нашим школама, основним и средњим,

настава акцента није на задовољавајуhем нивоу. Акцената се плаше и наставници и ученици, нарочито у оним регионима у којима акцентуаци­ ја знатније одступа од кљижевне. Неки и не предузимају ништа, не уче, само беспомоhно говоре: "Ја 1'0 никад нећу савладати". Какав кукави­ ~mYK, каква лењост! Можда су 1'0 тешке речи, али су истините. Колико је наших људи, па и странаца, успело да научи српски кљижевни акценат! Не муче се с акцентима само наставници и ученици него и многи други: студенти, лектори у позоришту, на радију и телевизији, глумци, спикери и новинари, руководиоци, уопште образовани људи, они који уче српски језик као нематерњи или страни. Зашто је то тако и како им помоћи? • Мора се признати да није лако паучити српски акценат, његово место, квантитет и ИН'l'онацију, који су често различити не само код разних речи него и у разним облицима истих речи. Треба знати и ово: акценти се усвајају веома рано, у ствари до осме године живота. Због тога је потребно, у крајевима с некњижевним акцентом, почети са ука­ зивањем на правилност у акцентовању већ у предшколском добу. Разуме

се, теоријска разматрања долазе много касније. Сад јс ваљда сваком јаСIIО зашто одрасле особе теже савлаljују књижеВIIИ акценат, зашто се теже него деца ослобађају лоших говорних, па и акценатских навика. Написано је доста кљига, расправа и чланака о српском акценту. У некима од њих говори се и о методама учеља акцента. И поред свега тога, ми још немамо књиге у којој би систематски била изложена ме'1'одика наставе акцента, заСlIована lIа најновијим достигнућима из лингвистике и ЛИIIГВОДlщактике. Наравно, таква књига би препоручива­ ла коришћсње магнетофон а, касстофона, грамофона и других средстава

у школи, као и диферснцираll наставни програм, који би био прилаГОђен учеllицима (па један начин у пределима где је акцентуација сли'п·13 књижевној, lIа други у крајевима где је акцеllтуација потпуно друкчија 01\ кљижевне, lIа трећи у среДЮlама гдс српски језик није матерљи итд.).

•

Драги '1итаоци, пред вама је кљига која ће вам помоћи да

научите српски КIbIfжеВIIИ акценат. Намељена је онима којима је српски матерљи језик, али и опима који уче српски језик као нематсрњи или сграни. Ако будете предни и стрпљиви, а верујемо 1\а сте такви, моћи пете да се касније похвалите како за вас акценат не прдставља никакву тсшкоnу. Уколико велики рад и стрпљеље не буду дали добар резултат, опда сву кривицу пребаците на аутора ове кљиге. Он ће вам бити зах­ валан ако му писмено или усмено саопштите разлоге свога неуспеха и

својим сугестијама 1\ОПРИ!lссете побољшању наредног издаља.

5

УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ КАСЕТА

1) Пошто акценат припада говорном језику, било је потребно да се овај приручвик озвучи. Снимљене су касете које омогућавају слушаоци­ ма да лакше науче наш књижеВI:IИ акценат. Они ће моћи не само да прочитају 01:10 што је најважније него и да чују како би требало да се то књижеВIIО изговори.

2)

Слушаљем објашљења и, посебно, примера постепено схватамо

природу нашег акцента. Ако нисмо одмах осетили неку његову особину,

ПОlIовиhемо тај део више пута. Да би се акценатске нијансе лакше уочиле, неки текстови су читани по два пута - једном нормално, а други пут спорије. 3) Неки примери тако споро се изговарају да ће, можда, понекад CI1уmаоцима зазвучати неприродно. То је тешко било избеhи, јер су само на тај начин могли да се истакну поједини елементи акцента. 4) На крају књиге налази се кључ за вежбе и текстове. Најбоље би било да свако покуша сам да реши одређени задатак, а опда да у кључу нађе одговарајуће решење. На касетама се поступило нешто друкчије. У ствари, одговори нису давани на крају него иза сваког постављеног задатка - после краће паузе. Пре него што (Iујемо одговор на касети, сами ћемо настојати да до љега доl)емо. 5) Кратком музиком најавЉУЈе се крај једног одељка и почетак дру­ гога.

7

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О АКЦЕНТУ •

у српском језику се наглашавају мисаоно или емоционално нај­

важније, најзначајније речи у реченици. Узмимо овакав пример: МИЛОW купује КOJIа. Ова реченица, зависно од контекста, може да се оствари у три сасвим различита значеља:

1) 2) З) -

Ко купује кола? МИЛОШ купује кола (а нс неко други).

Да Лlf МIШОW продаје кола'! Не, МIIЛОW КУПУЈЕ кола.

Да ли Мlшоw купује чамац? Не, МIIЛОШ купује КОЛА.

Сваки члан рсчснице МIIЛОШ купује кола може да буде посебно истакнут:

МИЛОШ купује кола. Мплоw КУПУЈЕ КOJIа.

МIIЛОW купује КОЛА. Прочитајмо још јеЈ\IIОМ ове три рсченице, обраhајуhи нарочито пажљу на изговор истакнутих

petm.

Шта уочавамо? У односу на остале

члапове рсченице lIаглашена реч изговара се већом јачином (ШIтензите­

том), често и вишим тоном п Ј\уже (израженијим квантите'l'ОМ). Кажемо да је на љој акценат (Јlагласак). А најзначајllија и најистакнутија реч истовремено је и најуочљивија у рсченици .

•

Ако наставимо да пажљиво ослушкујемо реченице са истакнутим

деловима, приметиhемо да сви слогови наглашеllе речи нису изговорени

једнаком

јачином.

У

примеру

МИЛОШ

купује

кола

један

слог

двосложне имснице МИЛОШ нешто јаче се изговара. Који? МИ или ЛОШ? Изговоримо гласно: МИЛОШ, МИЛОШ. Сигурно СМО осетили да је МИ изговорено јаче него ЛаШ: МИЛОШ. Дакле, ми је акцентовано. Тако је и у другом примсру: МIfЛОW КУПУЈЕ кола. Један од три слога

глаголског облика истиче се јаtmпом. Да ли је то КУ или ПУ или ЈЕ? Изговоримо опет гласно: КУПУЈЕ, КУПУЈЕ, КУПУЈЕ. Вероватно смо

добро чули: акцентовап је први слог КУ

-

~ПУЈЕ. Ако смо осетили

наглашени слог у прва два примера, треhи пример пам Ilеће представља­

ти никакву тешкоhу: МIIЛОW купује КОЛА. Где је акценат у последњој

9

ре',,,, на КО или на ЛА? Говоримо гласно: КОЛА, КОЛА, КОЛА

-

јачином се издваја КО, на њему је акценат: КОЛА. Као што видимо, у сва три случаја слог под акцентом истиче се јачином, а често, увериhемо се у то касније, и висшIOМ И ДУЖИIlОМ .

•

Досадашња анализа изговора наглашених делова говора упyhује

нас ка извођсњу одреljених заКЉУ~Iака. Наиме, у реченици МIIЛОШ купу­ је кола разматрали смо две врсте наглашаваља: наглашавање пајваЖlшје речи (написаIlа је крупнијим словима) и паглашаВ8ње слога такве речи

(акцентовани слог је IlОДВУЧСП): МИЛОШ купује КОЈlа. МllЛоm КУПУ ЈЕ кола. МIШОШ купује КQЛА.

у оба случаја паглашени елеменат (реч, односно слог) издваја се, у односу на остале делове целине, јаЧИIlОМ (интензитетом) и врло често впсшюм (тоном) И Дужипом, трајаљем (квантитстом). Понекад се у гов­

ору тако истиче група речи (синтагма) или читава реченица. Према томе, могли бисмо да закључимо:

A"'.I"'aт (нагласак) је иcmц_е једиог дела ....0-1 ра ЈаЧIIНОМ, ВIIСIIИОМ

11

дужином или само иеким

..

од ТIfX е.. еМеЈЈата.

Ми ћемо говорити о акцентопаном слогу речи. Такав слог се изго­

вара уз појачан рад говорних органа, због чега је гласнији и јаснији од осталих.

8

Вежбе

1.

ОдреДlIте ЈшјЗllа'1ајllију ре') у реч епици помоhу текста у загради,

затим правилно и гласно изгопоритс целу рсчешщу:

а) Мој пр"јатељ ДО.'1аЗII сутра (а не твој). Мој nplljaTeJЬ ДО.'1а311 сутра (а не пријатељица).

Мој ПРllјаге.:ь долаЗl1 сутра (а не одлази).

MO.i

пријате.љ долази сутра (а не прекосутра).

б) Марко Пllше Iшемо (а НС Петар). Марко Пllше ПЈЈСМО (~. не чпта).

Марко Пllше "IIСМО (а НС задатак).

10

2.

Одредите Ilајзначајнију реч у реченици помоhу текста у загради,

правилно и гласно изговорите целу реченицу и покушајте да утврдите који слог пајваЖIП:lје речи је акцеllтован. Акцептовани слог двапут под­ вуците:

Она много ГОВОРИ (а не он). Она много ГОВОР" (а не Мало). Она много ГОВОРII (а не ради много).

DПIIТ8Љ8

1. Како се изговара паглашсна реч у реченици? 2. Да ли се сви слогови паглашеllС речи изговарају истом јачшюм? 3. Какво истицање представља акценат?

11

МЕСТО АКЦЕНТА •

Говорећи о акцентованом слогу, ми смо, у ствари, говорили о

Mecry акцента. Сада ћемо томе питању поклонити много више пажње. Прочитајмо и ослушнимо стихове Душана Радовиhа:

Лети песма око света, Jlепmа него бајка: нема цвета ни детета

док не роди мајка! Посебно нас интересује изговор ре1.Ш које се римују: бајка-мајка,

света-детета. Који слог ових именица је акцентован? Прочитајмо сти­ хове још једном, концентришyhи се нарочито на римоване речи. Дакле: бајка-мајка, света-детета. Претпостављамо да није било тешко осетити

акценат на првом слогу: .бaiка-МJQ.ка, ~a-втeTa. Прочитајмо гласно ова два стиха Гвиде Тартаље, обраhајyhи посеб-

НУ пажњу на место акцента у последњој речи стиха: Како бll година тужна БИJlа

кад бll БUJIа без апРИJIа! Рима БИJlа-аПРИJlа показује ГJlасовно подударање које почиње од акцентованог слога. Да ли је и овде акценат на првом слогу? Да чујемо

још једном: БИJlа-апРИJIа. Очигледно је да глаголски облик БИJlа има акценат на првом слогу, али именица аПРllJlа има на другом: §ила

-

ащш.:

ла. То би се могло графички представити тако да се кружиhима означи акцентоваllИ, а квадратиhима lIеакцентовани слог:

.6!1ла=ОD

•

априла=DОD

Многе речи мењају место акцента у појеДШIИМ облицима. У то

ћемо се лако уверити ако изговоримо следеhе парове: ЖИВОТ-ЖIIВОТ8, зелен-зеJlена, изабрао-изабрати. Пажљивим слушаљем утврдиhемо да је у сваком пару акцентован први слог првог 'ЈЛапа и други слог другог члана:

Жll.ВОТ-ЖИ.lШI'а, ~ен-зеJlена, изабрао-и;шбрати или:

О D - D О D О D -ОЈ[] QC[I]-COD D

13

Наравно. могу се поредити сасвим разлиtmте речи које имају акценат на разним слоговима:

степеНllце-солнтерн, жеllИн-пријатељичин,

купити-употребљавати.

Вероватно смо тачно одредили место акцента: ~пенице-солитери. жеlmн-пријаRЉИЧИН. nпити-употребљавати

ODDD-CLOD •

О о-ошоо

a=D-ШD О Ш

Речима се често додају наставци:

кућа-куhица. књига-књижица. гледати-гледалац. Мења ли се место акцента кад се дода наставак за грађење нове

речи? У овим примерима се не мења: nhа-nhица. кљига-књижица. гле­ даТИ-Ll!.eдалац. МеђУТИМ. нису ретки случајеви у којима наставак изазива помераље акцента:

ntш-куliетииа. КЊllга-књи~тина. ВIIСОК-ВИСJIIШ .

•

Да ли све речи имају акценат? Пре него што одговоримо на

питање. прочитаhемо ове реченице: ПОДIIПII десни крај стола.

Она стоји крај стола. Он гледа крупно око коља.

ОНII трче око коља. Пажљиво читаље упуhује нас на закључак да неке речи нису акцен­

товане. Ослушнимо још једном: деСНII крај стола-стојll крај стола. Да ли је крај у оба случаја под акцентом? Запажамо да није. У којем примеру је крај без акцента? У другом: крај ~ла. Ту су две речи изговорене као једна, у ствари предлог нема акцента него се наслаља на имсницу. У првом примеру кра.ј је именица и акцснтована је: КIШ.i стола. Дакле. поредимо: крај стола-крај стола. До

сличних

констатација

доhи

ћемо

анализом

преостале

две

реченице. Изговарамо: крупно око коња-трче око коња и видимо да је именица око акцентована: !!ко коља. а предлог око неаКЦСIIтован: око

Ш!ња. Значи: око JiQIba-QКо .ко.ња ИЛИ: Ш Ш - оо ш Своје способности утпрђивања мсста акцента п акцентованости речи ПРОl3сриl'iСМО гласним 'Iитањем и озпачавањем аКЦСlIтованих слого­ ва у овом кратком тексту:

I::Шда је IШНО СТllгла у БеQград. На станици ју је ./Шчскала сестра

Љубица. ,Qбе су биле срећне и веселе јер се lIIro Н"СУ lШделе. Трам-

14

ЈЩјем су се mзиле gшро IШла gTa и разговарапе о gшму И gшчему.

Кад су Iшле у ЉIбичин стан, .QЋцe је већ §ило виmко одскочиnо.

•

Језици се доста разликују у погледу места акцента у речи. У јед-

,Iшма се акценат налази на одређеном слогу (првом, упутрашњем, последњем)

-

сваком слогу

везани (стални) акценат, а у другима може да буде на покретни (слободни) акценат. Какав је српски књижевни

акценат: стални или слободни? Сетимо се примера: .била

-

зеnна, ~пенице

-

-

априла, Елен

СОЛИD:РИ и лако ћемо закључити следеhе:

у српском КЉllжевном јеЗllКУ акценрт

Hllje

везаи

за одређени слог веli је слободан. Та слобода је релаТllвиа, ограНllчеиа (ипр. пос..'1еДЊII с..'10Г речи нема акцента).

Видели смо, такође, да су неке речи неакцентоваllе. Оне формирају

тзв. акцеllатске целине са акцентованим речима. О томе ће касније бити више говора, а сада само оволико:

Неке речи

иемају свог

акцента

него

се

наслав.ају на акцентоване речи испред IIJUI иза себе, образујуliн с љима nв. акценатске целllне•

•

Вежбе

1.

П рочитајте гласно овај одломак из песмс Стевана Раичковиhа и

подвуцитс акцеш'ОВЗИС слогове римованих рсчи:

Воз стаде. Изађе неко којll је БJlО далеко ••• То рече, скочи и крену

у своју куliу малену. ЧIIМ ступи у собу, прво отвори прозор: дрво! Па гледа у њега дуго: дрво

2.

-

11

ИIfШта друго

•••

Подвуците акцснтоваllС слогове римованих речи у стиховима

Мире Але'lковиh: Све што ВIIДIIШ око себе граДlше су многе руке

и за мене, 11 за тебе, за синове

11

унуке.

15

З. у следеhим паровима треба да подвучете облик у којем акценат није на првом слогу: професор-професори, црвен-црвена,

изгубити-изгубљен, учеНlща-другарица, пријате..ъица-пријатељ, слушати-слушалац.

4.

Изговорите сваку реч неколико пута, и то по слоговима, најпре

споро а после нешто брже, и куцните руком о клупу, сто и сл. у тренутку изговора акцентованог слога:

BII-co-Ka, o-сло-БО-ДIl-ТII, KlbIl-га, о-сло-бо-lje-ње. 5. 3аокружите реч кра.ј

у оној реченици у којој је под акцентом:

Сто Нllје крај кревета. Треба помalill овај крај кревета.

Читањем наглашених слогова одозго на доле добиhете име и

6.

презиме познатог српског писца. Којег? чо

ко

ла

да

за

ми

сли

ти

из

ла

га

ти

и

за

зва

ти

на

ре

ди

ти

цр

виh

ак

7.

Понекад значење ре~ш зависи од места акцента. Докажите 1'0 у

следеhим примерима: Овај закон

AOJIOCII значајне новине.

CBaКlI дан је Чllтао новине.

8.

Подвуците акцентоване слогове у пародним загопеткама:

Све по

Kylill

IIзгоре, а куliа оста? (Лула)

у ватр" мокро, а у ВОДI. суво? (Восак) ШареЈIO је

-

ЗМllја Јшјс; рогато је

коза Iшје; товар НОСII

-

-

а коњ Нllје? (Пуж)

Брат 11 сестра РОДllше се, вазда скупа путоваmе, један

Apyror не

Вllдеше? (Понедељак и недеља)

о ПlIтања

1. Каква је разлпка између сталног и слободног акцента? 2. Да ли је српски књижеВIШ акценат стални или слободни? 3. Како се у говору повезују нсаКЦСlIтоване и акцентоване речи? 16

дуги и КРАТКИ АКЦЕНТИ •

Пажљивијим ослушкиваљем акцеIrrованих слогова може се лако

уочити да се они не изговарају увек на исти начин. Изговорим о гласно следеhе реченице:

Лука је купно КIШОГРам лука. Зора је допутовала кад је сванула эора.

Ова ПТlща као даје крlша своја дуга крила. Неке речи пишу се слично или на потпуно исти начин, али љихов изговор је различит и имају различита значеља. Вероватно смо запазили парове: Лука-лука, Зора-зора, крила-крила. Прочитајмо поново горље

реченице, обраhајуhи посебну пажњу на речи из поменутих парова. Шта уочanамо? По чему се разликују Лука и лука, Зора и эора, крила и крила? Сигурно смо осетили разлику у дужшIИ акцеIrrованих слогова (квантитету): Лука (дуг слог)

-

лука (кратак), Зора (дуг слог)

-

зора

(кратак), КРllла (кратак слог) - крнла (дуг). дуги акцентовани вокали могу да се обележе положеном цртом (-), а кратки полукругом (v): Лука

- лука, Зора - эора, крйла ш-ю ео -оо 90-

•

крiiла или:

80

Није редак случај да иста реч у различитим облицима има

акценте различите дужине. То потврђује гласан изговор ових парова: града-градовн, лонац-лонца, био-била.

Надамо се да није тешко осетити да у паровима, које можемо још једном изговорити, акценат пада на први слог, који је 'шс дуг час кратак: грААа-градоВII, лонац-лонца, бйо-бiiла или

80-900 9 0-80

оо-ео

На сличан начин могуће је упоредити несродне речи: воз-роб, славан-јадан, вуlill-пуlш. Изговарањем ових речи лако уочавамо да је вокал у првом члану сваког пара дуг, а у другом кратак:

воз-роб, слАван-јадан, bylill-пуliн, '!ј.

8-9 80-90

ео-оо 17

Дужину и краткоћу чули бисмо као поmуно различите појаве и кад бисмо претходне облике говорили обрнутим редом

-

најпре оне са

кратким па онда оне са дугим слогом.

• Шта бива кад се неким речима додају наcrавци за нове ре~ш: рука-ручица, жаба-жабац, здрав-здравље?

Има ли каквих промена у ДУЖИl1И акцентованог слога? Ако још јед­ ном изговоримо основне и изведене облике, без тешкоhа ћемо схватити да се акценат мења, неки пут се скраћује а неки пут дужи. Дакле:

pyka-РУЧlща, жаба-жабац, здрав-здравље.

• До сада смо одређИВали Mecro и ДУЖИIlУ (квантитет) акцента. Да ли треба иhи баш тим редоследом при учељу српског акцента? Треба­ најпре уочити

Mecro

па онда квантитет. Покушајмо да то урадимо у

овом тексту и то тако да га гласно и нешто спорије прочитамо а затим означимо дужину, односно краткоћу акцентованог слога:

БрАнко је крёнуо у лов. Кад је пролазио покрај дрвета, примётно је на љему вране. Било их је пёт. Скйнуо је пушку с рамена и опАлно.

Двё врвне су пале у трАву. Колйко нхје Остало на дрвету? -Три.

-

Ноје Нllједна-побегле су.

• Анализирани примери (30ра-ЗОР8, боо-бИЛ8, в6з-роб, здрав­ здравље) довољно говоре о једној веома значајној особини акцентованог слога. Она је више пута истицана, али неће бити сувишно да се још јед­ ном каже:

Српски кљижевни акценат је дyr или кратак. Ду­ Жllиа 11 краткоliа могу да HIIM облаЩllМа исте реЧ.I.

се смењују и у појеДII­

ПРII учењу акцента ваља се придржаваТl1 следе­ liег редоследа: у првој фази утврljује се место 8К­

цеllТ8, а у другој квантитет•

•

Вежбе

1.

Прочитајте гласно ове реченице из "Сеоба" Милоша Црњанског

и обелсжите дуге и кратке акцентоване слогове:

Песма преста, настаде граја 11 брзо се искупише сви.

Сi'fIllРllше се кад ОфllЦIlРИ одјахаше коље и кад се помешamе међу ЉIIХ.

18

2.

Образујте парове тако да се њихови чланови разликују по дужи­

ни aкцeнra: мост

конац лнсац

rpоб з.

Исправите

погрешно

означене ДУЖШlе

и

краткоћ.е

у

овим

речеllицама:

Данас је бйло веома топло. Људн су се знојllЛlI н склаЊ3Л1I у хлад.

уmще су скоро опустеле. у следећ.им паровима друга реч је дужа за један глас који се

4.

налази на почетку. Подвуцитс оне дуже речи које имају друкчији кван­ титет акцента од оДговарајуhих кратких: рат-брат, расти-краСТII, уво-суво, рад-град, КОЧIIТlI-СКОЧНТII, оба­ -соба.

5.

У којим речима из ових реченица промена кваllтитета акценто-

ваllОГ слога има за последицу промену значеља? ОН liе КУПIIТII ПlЉllве.

Да ЛlI liе то В3.i'ЬаТII? Које

6.

petm

продужавају односно скраћују вокал при обрнутом

читаљу:

рад, сан, воз, вал,роб,СIlР?

7.

Обелсжите дуге акцентоване слогове:

куliа, мајка,

IlOra; јабука, IIOCIITII,

раДIIТИ, лепота, брежуљак;

jeAII-

Нllца, БаllаliаllJlII, ДалмаТIIIШЦ; именоватн, ослоБОДИТII, IIзјеДII9ЧII­

ТII; ОСIlРО~lаШIIТII, употребљаваТЈI; елеКТРllфикацllја, експеРlIмеll­ TJlCaТlI; IIIЩУСТРllјшшзаЦllја.

ОПllтања

1. Какав је српски

КlЬижешm акценат по квантитету?

2. Којим редоследом се учи акценат?

19

УЗЛАЗНИ И СИЛАЗНИ АКЦЕНТИ А. РАЗЛИКОВАЊЕ ДУГИХ АКЦЕНАТА

•

Кад бисмо обратили нешто већу пажљу на дуге акцентоване сло­

гове, вероватно бисмо приметили да измеђУ љих постоји нека разлика.

О каквој разлици је реч? До одговора ћемо доhи тек пошто изговоримо и анализирамо пословицу:

Рука руку

После

Mllje, образ обаДВllје.

поновљеног,

гласног

и

нешто

споријег

изговора

ове

пословице сигурно ћемо уочити дуге акцеllте у облm.щма рука и руку, и то на слогу ру. Нешто ће теже, али само на почетку, иhи са разлико­

вањем тих акцената. Наиме, осетљивије ухо ће запазити да је у облику рука тонско кретаље на вокалу у узлазне природе, да тон расте тако да

врхунац достиже на крају акцентованог и lIа почетку следеhег слога

(други слог може да буде и виши ОД првог), док у облику руку тон на првом у у почетку расте а после опада и други слог је знатно нижи од првог. Да бисмо се у то потпуно уверили, изговориhемо више пута пар рука-руку. Том приликом осетиhемо, поред узлазног и силазног тона, и

'1'0 да је први слог у оба члана овог пара истакнутији, дужи, дакле акцен­ тован. Најзад, потребно је научити како се зову и како се обележавају

поменуте lIијансе у ИlIтонацији акцентованог слога: реч је о Д у г о у­ злaзHoM (рука) и дугосилазном акценту (руку). Запамтимо добро: рука

•

-

руку, рука

-

руку •••

Неке речи састоје се од истих гласова, али се разликују по значе­

љу. Разлика се исказује друкчијим тоном (квалитетом) акцента. Потврде за то налазе сс у рсчешщама:

Дара није IIмала за јеЗllке дара. Дана је Ilшла тамо сваког дана.

Речи којима почиљу и којима се завршавају ове реченицс супро­

тстављенс су значењски и акценатски: Дара (женско име) - дара (гени­ тив јеДПИllе имсницс дар). Дана (женско име) - дана (генитив јеДlIине именице дан). Изговоримо још једном:

Дара-дара, Дана-дана.

20

•

Поред наведеног пара рука-рУкУ има и других облика иcrих речи

који се различито акцентују:

глава-главу, грана-грану, страна-страну. Изговоримо и ове примере:

Рада-Радо

радити-рађен

Мара-Маро дјша-душо

храннти-хрiњeн средити-сређен

Или обрнуто:

Радо-Рада, CpeljeH-СреАIIТU. Овако се могу поредити сасвим различите речи: народ-мајка, мИран-диван, ..opak-ЗОркнн.

•

До сада смо дугоузлазни и дуroсилазни акценат обележавали

уобичајеним знацима: ~ и

,....

Ме~утим, могућа су и друкчија графичка

решеља при учењу акцента,lтр.:

глава-главу, диван-миран или

фО-(f)О


Додавањем

HacraBaKa добијају се нове речи:

град-градити, злато-златан, грана-грав.е, свирати-свнрка.

Да ли нове речи у овим примерима имају иcrи акценат као и осно­

вне? Уколико поново изговоримо ове парове, најпре ћемо закључити да је у свим облицима акценат дуг, а Olща ће осетљиво ухо уочити тонске разлике:

град-граАIIТlI, злато-златан, грана-грав.е, свираТlf-свирка или:

GXJ- (f)D

(})- (t)ш •

(t)O-G)О

(l)Ш-фО

Из досадашњег излагања видимо да се српски акценат може

најлакше lIаучити ако се иде следеhим редом: на самом почетку треба одредити

MCcrO

акцента, затим његову дужипу (односно краткоћу) и на

крају интопацију (узлазпу и силазну). Разлика у ШЈтонацији (квалитету) лакше се осети код дугих него код кратких акцената. Прочитајмо гласно и мало спорије овај

TeKcr и

покушајмо да тачно обележимо дугоузлазне

и дугосилазне акценте, придржавајyhи се поменутог редоследа (место акцента, дужина, ИIrrонација):

Бiiло је прiiЛlIЧllО хладно кад су НЗда и Марко креНУЛl1 на пут. Док је воз

jjPllO

према Нпшу, носу раэМИWЉ8JIИ о зiiМII, о

CHery

веli им

је cтa.:IIIO на уму бола Маркова мајка Мiiлка. Морала је пре тр" дана у болнuцу, алЈI лекар •• су је уверавали да liе бол у rpYAIfA.fa

21

брзо пр6liи. Марко

11

Нада су се нервирали кад су их обавестили да

воз неliе д61i1l на време. Овог пута сазнали смо још понешто о нашем акценту. Сажимајуhи оно што је већ речено, истаhи ћемо следеће: Поред дужине 11 краткоliе, српскн КЉllжевнн

акценат ОДЛЈlкује се

11

узлазном н снлазном инто­

нацнјом. Тако дуги акценти могу да буду дугоу­ злазни (~)

акцента

11

дугосилазНl1

тон

расте

до

Код дугоузлазног

(,,). краја

акцентованог

и

почетка следеliег слога (други слог је понекад 11 ВIIШII од првог) (рУка), а код дугоснлазног акцен­ та тон у почетку расте а после опада и други слог

је много НIIЖП од првог (рУку). у оба случаја ПРВII слог, акцентовани, истакнутији је, дужи. Постоје трн фазе прн

учељу акцента: у

првој се одређује место акцента, у другој љегова духшна и краткоliа, у треliој узлазна и силазна IIHTOHaцllja. Лакше је разликовати ннтонацнју код дугих него код кратких акцената

• 1.

•

Вежбе

Прочитајте гласно и нешто спорије ове реченице и обележите

дугоузлазне и дугосилазне акценте:

РазговараЛЈI смо два сата о rpaIjeBIIHapCТBY. Писао је другу да liе СТУДllрати медицину.

Јавиliу Ђорђу 11 30РИ да је време

2.

AIIBHO.

Образујте парове у којима ће бити супротстављени дугоузлазни

и дугосилазни акценат: Зllма-

_ _ _ _ _ __

НадабранИТIIграДИТII-

млаТIIТII-

рад-

жив-

_ _ _ __ _ _ _ __

______________ _ _ _ _ _ _ _ __

маст-

_________ __________

Мачваслуге-

з. Ставите одговарајуће акценатске знакове па речи које се састоје од истих гласова, али се разликују по значељу и акценту:

Рада је ГОВОРI.ла да се не може живети без рада.

22

4.

Прочита/гс називе делова људског тела и упишите их у одговара­

јУће колоне: леђа, пета, зуб, лакат, JIIще,

5.

rpYAU, брада.

Речи са дугоси­

Речи са дугоуз­

лазним акцентом

лазним акцентом

Кад се у речи један глас замени другим, добије се нова реч, која

често има друкчији акценат. Тако је и у следећим примерима, које треба акцентовати:

rapAa-горАа, малко-Марко, суша-душа.

6.

Уз сваку почеТIlУ реч у групи налази се пет других речи, од којих

две имају акценат као и почетна реч. После читаља подвуците такве две речи у свакој групи.

нлрод- мајстор, ручак, црква, ПЗМТlIТИ, крило. клУпА- мајка, клетва, трава, дрвље, брежуљак. ЗЛАто- правда, друштво, пиво, Банаliанпн, раднти•. СУНЦЕ- снага, настава, откриliе, прасе, ПИТ3Т11.

DПllтања

1. 2.

Какав може да буде српски дуги акценат с обзиром на ИIIТОПацију? Како се изговара дугоузлаЗIШ акценат (однос акцентованог и следеhег слога)?

3.

Како се изговара дугосилаЗIIИ акценат (однос акцеllТОВаног и следеhег слога)?

4.

Којим редом се учи акценат?

Б. РАЗЛИКОВАЊЕКРАТКИХ АКЦЕНА:ГА

•

При пажљиnијем изговору речи са кратким акцентима може се

осетити извесна разлика у интопацији. С обзиром па то ~a је најтеже разликовати кратке акцентоване слогове, разумљиво је што се овај део

23

треће фазе учења акцента појављује на самом крају. ПОђИМО од једне

народне пословице, коју ћемо гласно изговорити: у Аобру је лако Аобар бити. Посебну пажљу треба обратити на облике Аобру и Аобар. Пошто смо у љима одредили место акцента (први слог) и квантитет (вероватно смо препознали кратак акценат) неколико пута ћемо изговорити пар

добру

-

добар. Понављањем ћемо лакше осетити нијансе у интонацији.

У ствари, утврдиhемо да у облику добру тон расте на вокалу о тако да се

врх налази на крају наглашеног и на почетку наредног слога (код неких говорника други слог је чак и виши од првог), а у облику добар тон на вокалу о најпре расте а онда опада и други слог је нижи од првог. Уза­ стопним изговором пара АоБРУ-АоБар запазиhемо још нешто: први слог у оба члана пара је дужи, истакнутији, тј. наглamенији. Поменуте разлике у интонациј и акцентованог слога исказују се различитим називима и знацима, па имамо: краткоузлазни (Аобру) и краткосилазни ак­

ценат (добар). Ако се присетимо описа дугоузлазног и дугосилазног акцента, уочиhемо велику сличност, с тим да кратки акценти двоструко

краће трају од дугих. А кратке акценте, с обзиром на оно што је речено, могли бисмо овако представити:

---- ---КРАТКИ АКЦЕНГИ

УЗЛАЗНИ

I

КРАТКОУЗЛАЗНИ(")

СИЛАЗНИ

I

КРАТКОСИЛАЗНИ

(ДОБРУ)

(..... )

(ДОБАР)

Опет ћемо изговорити пар доБРУ-АоБар, а онда и целу пословицу: У добру је лако Аобар бит••.

•

Има речи састављених од истих гласова, али ипак различитих по

значељу. Акцентом, краткоузлазним и краткосилазним, изражавају се значењске разлике. У то ће нас потпуно уверити спедеhи пример: Док је орао, изнад љега је кружио орао.

на изглед спичне, а у ствари друкчије и по значељу и по акценту су

орао (радни придев глагола орати) и орао (именица у номинативу јед­ нине). Дакле:

орао-орао, орао-орао ••• Док је орао, изиад в.егаје КРУЖIIО орао•

•

Променљиве речи могу у појединим облицима да мењају акце­

нат. Смењују се не само дуги него и кратки аКЦСIПИ. Изговоримо ове примере:

24

В(lда-воду

ЖСllа-ЖСIIO

HOCIITII-IIOIII СИ

зсмља-земљ у

cC<.."Tpa-сестро

ВОЗIIТII-вожеll ~IОЈIIIТII-мољеll

Ilг:ш-IIГ.'1)' Обрнуто бп 6I1ЛО:

ВОД)'-вода, жено-жена, ЈIОшеН-IIОСIlТII. Ако С1\1О у шшсдепим прнмерима успели да разликујемо кратке акценте, нсll,е нам 6ИТI1 тешко да такво ШIТОIШЦllOlIO нијаlIспрање запаз­ имо п у потпуно различитим речима:

змilја-птiща, боса-спора, лСIiII-јеСТIl. Поредите пзговор и ових речи:

tiJ'laTII-трчао

pckaO-РСКЈI3

kobaTII-КОППО

пскао-пскла

тропаТII-тропао

мОгао-МОГ.1а

дОБJlТII-д•• БIlО

КОЖlща-IIОЖJrца

ilздаТII-ilздао

CT3BIITII-C3В11

задаТII-зuдао

IФтаТII-ЦРВСН.

...

,

TII

КраткоузлаЗIIИ н краткосилаЗПIl акценат обu'ШО се обележавају знацима:

'

и". Кад те акценте учимо, можемо да их прсдстављамо п

друкчије, ппр.:

вода-поду, jCCTII-.'1СIiIl или:

GLJ-C!XJ (!IJ-C!XJ •

Кад се разпи наставци додају на исту основу, добијају се нове

речи:

јагњс-јаГЊСТIIIШ, КОЊ-КОЊIIИ3, кукњапа-КУКЗТII, КРОДЉlIв-краСТII. Да ли реЧII са друкчпјим наставком имају и друк<шјн акценат?

Имају веома често. Изговоримо ове примере још једном, па ћемо осетп1'11 како се кратки акценти меtjусобно разликују.

јагп.с-јаГЈЬСТIШЗ, K()Jf.-кОн.llиа, kYkh.aba-КУК3ТII, крадЉlfв-красти.

C!fJ -G)ODD • место


DD-(!)[]D

G) О -
Веп је помињан редослед при Y'IelliY акцента: најпре се УТВР9ује затим љегова дужина и краткоћа и најзад интонацпја

aKHCIITa,

(узлазна 11 СlJлаЗllа). Тсже је осетити разлику у ИIlтопацпји (квалитету) код кратких нсго код дугих зкценатз. И поред тога, верујемо да у следсhем тексту неl\емо наtПIIШТlI много грешака ПрlI покушају да, после глаСIlОГ Чllтаља, обележимо кратке акценте:

25

На Ilз.... ету

Данас је недеља. Зоран и МilЛан су колима ОТ11ШЛИ на Авалу. Одвезао их је ЗораllОВ отац. Дуrо су остали на Авали. Иrралll су се и весеЈШ;Ш IlрОлеliу. Они су се, може се реliи, изванредно прове....lI . •

Излагаље у овом поглављу помогло нам је да проширимо наше

знаље о акцентима. Рсзимираhсмо то овако:

KpaTKlI акценти у српском књижевном јеЗllКУ могу, као

11

дуги, да буду узлазни и силазНII, тј.

краткоузлаЗНII

(,) 11

краткосилазНII

(").

Код

краТКОУЗ.'lазllоr акцента тон расте тако да се врх

Ш...1аЗII на крају наглашеног

11 Ila

почетку на­

редноЈ' слога (каткад је ДРУПI слог чак и ВНШII од првог) (вода), а код краТКОС1fЛазног акцента тон Ilајпре расте а ОНЈ,а опада

11 ДРУГII

слог је НИЖlI од

првог (воду). ПРВII слог је у оба случаја ДУЖII, IIстаЮIУТllјll. KPUTKII акцентн су веома СЛIIЧЈШ ДУГlIма, само

што

KpaTKII

акценти

око два пута

краliе трају од ПУГIIХ.

Tpll

су фазе Прll учељу акцента: у првој се

утврljује место акцеита, у ДРуrој љегова дужина краткоliа, у треliој узлазна

I1

I1

силазна интонација.

Следеlill ПрШЩIIП поступности, заправо идуlill од лакшег ка тежем, треliу фазу смо поделнли на два дела: у првом је разликоваље дугих, у другом

је разлllковање кратких акцената.

НАПОМЕНА Три фазе у учељу акцента постоје и онда кад говорник има пек­

њижевни акценат (нпр. ЛIllШда). Најпре ће се утврдити да је у овом случају место акцента на другом слогу (ЛИ.!Шда), а у књижевпом језику на првом (Лlшада), затим да је у оба случаја акценат кратак (ливада­ ливада)

и

најзад да

има

разлике у

иптонацији:

код

говорника је

краткосилазни акценат (Лlшзда), а у стапдардном језику краткоузлазни (лИвада).

26

• Вежбе 1.

Прочитајте следеhе реченице и обележите краткоузлазпе и

<раткосилаЗllе акценте:

Петар

11 МIIJII1Ц8 су ДОШЛII У

Београд.

ОНII су дуго поправЉЗЛII кола. ПОКJIОНldiу му врло эаНllМЉllВУ кљнгу.

2. Акцеllтујте ове речи: Ilora-Hoгy

octaBllth-остава

магла-маглу

Србllн-Србија

оче-отац

чешаљ-чешљаТII

roљеН-ГОIIIIТlI

пилеТlIна-ПIlЛе

ВОДIIТlI-воljеи

праПIТII-пратња

ЛОМIIТII-ЈЈомљен

воljа-воljство

3.

Ставите одговарајућс акцснатске знакове на речи које су истога

глаСОВIIОГ састава, али разли'штог значења и акцента:

И просу се црвена боја усред боја.

4.

Поделите именице звоно, жито, перо, јато, стакло, ребро, блато,

весло у две групе, и то тако да једне уписујете испод село, а друге испод

кОло:

сЕло

5.

КОЛО

Изговорите гласно ове стихове и обележите акценат на речима

које се римују: Докторе драПI, ХIIТНО је врло, имамо госта, БОЛIf га грло!

(Б. Ћопић: ..Болесник на три спрата")

Воз стаде. Иэaljе неко

кој.1 је бllО далеко.

(с. Раичковиh: .. Прозор")

НиТlI га копах, НИТ.I орах: као дар с небеса, паде орах.

(М. Данојлиh: "Орах")

27

6.

Речи које се укрштају имају исти акценат на заједничком вокалу.

Који? м н КЊИГА ОСЛОБОДИТИ С Г Л А И Т И

И~АЈА Е Н

О

В А Т И

7. Решите ове ребусе:

ИСТА

РА

Испод слике напишите одговарајућу реч и акцентујте је. Кад се у

.

једном ребусу на такву реч додају већ написани гласови, настаје нова реч

која има друкчије и место акцента и ИIПOI:laцију. У којем ребусу се дешавају ове акценатске промене?

о Пllтаlьа

1. 2.

Какав је српски кратки акценат с обзиром на ИIlтонацију?

3.

Как() се изговара краткосилазни акценат (кретаље тона lIа

Како се изговара краткоузлазни акценат (кретаље тона на акцентованом и наредном слогу)? акцеllт()вап()м и lIаредном слогу)?

4. 5. 28

Које су фазе при учељу акцента? Како се дели ПОСЛС1\ња фаза?

ПОРЕЋЕЊЕ АКЦЕНАТА •

Да бисмо боље схватили природу наших акцената, поредииемо

једне са другима. Почеhемо од акцената који се меl)усобно највише раз­

ликују (и по ИlIтонацији и по трајању): дугоузлазног и краткосилазног, дугосилаЗIIОГ и краткоузлаЗIIОГ, затим ћемо поредити акценте који се разликују само по ДУЖИIIИ трајања: дугосилаЗIIИ и краткосилазпи, дугоу­

злазни и краткоузлазни (а акценте који су друкчији само по ИНТОllацији: дугоузлаЗIIИ и дугосилазни, краткоузлазни и краткосилазни, вси смо раз­

матрали). На тај начин ћсмо постати још сигурнији у уочавању основних особина сваког акцента посебно. Први примери ће представљати облике исте речи, после ћемо дати парове састављене од неСрО1\НИХ речи и на крају примере у реченици.

1. ДуroузлаЗIlП и

краткосилазни акценат:

брала-брао, звала-звао, бiiла-бiIО, дала-дао; клупа-куliа, горак-добар, петак-летак, пiiтаТII-мiIСЛJlТII. Мпра је КУПllла кола у шапцу.

2. ДугосилаЗIIИ и

краткоузлазпи акценат:

I п ,1

@:CV

:

руке-рукама, брбјте-бројаТII, крбјте-кројIIТII, во-вола; мајка-даска, бубањ-бубрег, правдаТII-задаТII, мИсао-МilЛан. Марко је узјахао кОња.

3. Дугосилазни и

краткосилазни акценат:

~~

@:~

града-градОВII, прасе-прасета, KOCT-КОСТJl, зuана-ЗВ3ТII;

""'"....

"

"

" "" '" црква-мрква, клетва-жетва, Жllв-qIIСТ, памТИТJI-капаТII.

Мајку је много брilНУО син.

.

4. Дугоузлазни и краткоузлазни акценат:

[77-;]

(f) : G)

конца-конац, рука-рукама, поlш-пошла, заlill-зашла;

војска-вода, ИВIlIi-iIГ;lа, тежак-дебео, пiiтаТII-qllтаТlI. ЈаВIIО је сеСТРII да liе доlill у суботу.

29

•

При учељу акцента пије ДОВОЉНО да се пореде само чланови

акценатских парова. Потребан је знатно шири оквир, у ствари текст у

којем ће се заједно наhи сви акценти, који се смењују по одреljеlIOМ ритмичком реду. Такав ритам постоји и у свакодневном говору. У овом тексту

имаhете прилику

да,

после

читања,

проверите колико

сте

овладали књижещшм акцентом и колико тачно знате да га бележите:

МаРllја је бiiла посебно расположена јер јој је дошао брат. Дуго се

I.iicy вflДеЛlI, па прiiЧII Ilикад краја. Разговаралll су о pOAIITeљllМa, о npiljaTeљllMa, о младости. МаРlфl је било веома жао што отац и мајка нису стflГЛИ - cтaPl1 су 11 ПРИЛIIЧНО болесни. Брат 11 ссстра су се IlосталГИЧllО присеliаЛl1 младости. Питалll су се: Где су сад МП.'1ка 11 Рада? Где је Марко? Хоliемо ЛlI "Х JIKaA BilAeтll? Можда liе се 11 то AeClITl1 - надали су се. ЖilВОТ је заllСта чудаll 11 непред­ видљив.

•

Има и других на чина за учеље акцента. Можемо, на пример,

написати четири акцентоване речи

које представљају

четири паша

акцента и опда све остале речи поредити с њима:

1глава 1-1 правда 1-1

нога Н кућа

1

Откад те, мајко, нпсам BjlДeo (Ћ. Јакшиh: "Поноh"). у овој речеllИЦИ ћемо посебно изговорити сваку акцентовану реч,

за1'ИМ Ьемо тај изговор упоредити са изговором четири наведене речи, или само са оном која нам се чини да је најсличнија и, на крају, ставиhемо знак оне речи која има исти акценат. Дакле, откад-нога,

мајко-правда, н"сам-глава, bIIAeo-кУliа. Тако бисмо поступили са било којом другом реченицом.

•

Уколико хоћемо да боље схватимо природу наших акцеllата,

можемо да увежбавамо изговор исте речи тако да се на истом слогу нађу сви акценти:

I КЊllга I - књпга - кљига - књИrа; I вода I - вода - вода - вода; L~]

- трава -

трава - трава;

I сенка I - сенка - cellK3 - cCIIKa. Овде изговарамо и акцеН'Ј'ујемо исту реч па четири начина, а пра­ воугаОIIИКОМ уоквирујемо онај облик који представља тачан изговор.

Ова вежба је ПОГОДlIа за оне који у свом говору имају сва четири акцеп­ та.

30

• у овом поглављу сазпали смо још понешто О учељу акцента. То ћемо сажето исказати на овај начин:

TplI

фазе у учељу акцента добра су основа за

даљи рад.

ClIrypHOCT

у уочавању

OCHOBHIIX

особll­

на сваког акцеllта посебно стиче се раЗНОВРСlIIlМ вежбама: пореljељем чланова акцеll3ТСКИХ паро­ ва IIЛII

CBIIX

IIзговора

акцената у једном тексту, пореljењем

CBIIX

речи

са

IIЗГОВОРОМ

чеТUрl1

реЧl1

које представљају наше акцеllте, изговарањем сва

IleTllpl1

IIСТlщањем

•

акцента на истом с."огу једне ре.. и 11

TallHor, Кlьижевног акцента•

Вежбе

1. Акцсптујте следеhе речи: бос-боса

на зиду-зидови

Марта-марама

гладан-јадан

мост-моста

лонца-.'онац

воз-роб

мораТИ-МОЛlIТИ

2.

Обслсжите акценат у речеllицама:

ЗОРIЩ3 је КУПllла сто

11 СТОЛllце.

Зашто је Јован продавао стан?

3. ПРО
рсчспицу Дуго је причао о оцу

11 мајци,

а пријатељ га

је паЖЉIIВО слушао, акцснтујтс је и речи упишитс у одговарајуће коло­ не:

глава

4.

правда

Прочитајте именицу

BIIIIO

нога

кућа

на четири начина и заокружите облик

кој и припада кљижепном језику: ....

ВIIIIО

5.

-

'\,

BIIIIO -

,

BIIHO -

"

ВIIНО.

Акцеllтујте речи које су састављене ОД истих гласова, али се раз­

ликују по aКl\CIITY и значељу: He~lOj то паљаТII јер ollДa неliе ваљаТII.

6.

Додаваљем наставака на исту основу често се меља акценат

речи. Покажите то на овим примерима:

ТУЖПТII-тужба

браНllти-браннлац

перје-перо

ЛЈlсаЦ-JIllсица

BYK-ВУЧlща

жабац-жаба

HOC-НОСllНа

pyka-РУ'llща

ОПIIТ8ња

1. Које се BpCl"e lIоређења препоручују при учењу акцента? 2. Ш1"а се оваквим вежбама постиже?

НЕАКЦЕНТОВАНЕ ДУЖИНЕ •

у претходним излагањима и вежбама учили смо да акцентовани

CJIогови могу да буду дуги и кратки. За то је лако наhи потврде у нашем језику. Узмимо као пример једну реченицу, коју ћемо изговорити и акцентовати:

За свој ТРУД бilhе добро награђен. Прва два акцснта су дуга, а следеhа три кратка. Ако нешто већу

пажљу обратимо на речи са краткоузлазним акцентима (добро награ­ ђен), примстиhемо да се у извесној мери разликују. Наиме, у облику награђен чује се неаКЦСlIтовано а као дуг вокал, што значи да се и неак­

центовапи слогови јављају као дуги или као кратки. Реч је о ТЗВ. 11 е а к­ центоваllој дужини (награђен). Она је слична лугосилазном акцен­

ту, само што јс тон равнији. Дакле, још једном: За свој труд бilhе добро

IlarpaIjeH. НсаКl~еитована дужина се, слично акцентима, учи одређеним

•

редоследом. Најбоље је поhи од комбинације краткоузлазни акценат дужина

и

завршити

комбинацијом

дугосилазни

акценат

+

+

дужина

(примери са дужином и без ље дају се напоредо).

1.

Кад се почиље од дужине иза краткоузлазног акцента, по стиже

се пајјачи контраст: краткоћа и узлазна интонација краткоузлазног акцента

супротстављени

су дугом

изговору

И

раВllијој

интопацији

дужине:

коз~ (ген. јед.) учим

-

- коз~, читјј - ЧИТ.ати,

уч!!ти;

KPOjg - Moj~, cpaMoTg, - лепот~, перQП - пеРQМ. Жене се клопё овё жене.

2.

Краткосилазни

акценат

супротставља

се

дужини

својом

краткоћом:

1"

+

-1

младQст-млаДQСТИ, kyhQm-кynQ, мИслИм-мИслD. (имnера'ГИВ); рибйр-хi'fТ,ар, лИшW-мИш,а. маж!ш-мож~ш.

Та б~,ест спада у тежё болести.

33

3.

Дугоузлазни акценат својом узлазном интонацијом разликује се

од llеакцеllтоване дужине:

взжнjiст-ваЖНQСТИ, блока~ (ген. јед.)-блока~,

ПУТЙМ-ПУТЈ! (имп.); ВЛiiдiiње-МЛ8д1, лупјље-клУп& хУч!!-чУчи. (имп.). Од ј{ЩПё малё колоне настале су каснијё много већё колОllе.

4.

Дугосилазни акценат је веома сличан неакцентованој ДУЖИни и

по ИНТОllацијп и по ДУжини, због чега их је доста тешко разликовати:

прича (ген. MII.)-ПРИЧ.а, памтnм-паМТЈ!ТИ, правlЩj-правдати; страда-града, ћ-шадЙ-глад!!, рађј-грађА. Карташ се иако си рекао да се неhеш картати.

•

Неакцентовану дужину налазимо не само непосредно иза акцен­

та него п у неком даљем слогу. Ако пажљиво слушамо изговор придева

двнawњй, осетиhемо ДУЖIIПУ па крају (иза кратког слога). Графички ће то овако изгледати:

1'+\01+-1 Навешhемо неколико примера са дужином и без ље:

молитвg (ген. ј ед. )-молитв~, придобnла-прйдобно, дужпост!! (ген.ми. )-дУжпости., Карловчјни-карловч,анин. Београ~iНII су поносни па свог земљака БеОгра~аНlIна.

•

Наш књижевни језик има у неким облицима по две дужине, а

пекад и више:

мостова,эадiтаКi,преДСТiВНЙUlтВвА.

ПрilКУПIIО је доста IlсторйјскПх података. Кад се у говору више дужина нађе заједно, обично се неке од њих скраћују.

•

НеаКltептованим дужинама се каткад указује па друкчије значе­

ље речи, на нову реч:

Разговараliу 11 са супругом 11 са супругом. Поређељем

облика

са супругом

и

са супругом

долази

се до

закључка да је у оба случаја изговор исти, само што у првом облику пос­

тоји дужина, а у другом је нема. То је довољно да се покаже како су у питању две различите именице: супруга и супруг. Онај ко би изоставио

ДУЖИПУ, остао би збуљен, реченица му не би била јасна. Да бисмо били потпуно СИГУРНИ, да не би долазило до забуне, поповиhемо ту реченпцу:

34

Разговараliу Ј' са супругом 11 са супругом.

•

Верујемо да бележење неакцентованих дужина не представља

више никакву тешкоhу. Како смо раније савладали акценат, најбоље би било да дамо једну народну приповетку, у којој ће бити потребно да се, после глаСIIОГ читања, обележе и акценти и неакцентоване дужине:

HJljecaM баш из Сарајева Н'екакво момче, дошАВШЈI у берберницу да се оБРllјё, каже, Ila питаље одакле је, да је IIЗ Сарајева. Берберин станё XBWIIITII СарајЛllје како су CBJI јунаЦl1 11 како се HJlKaA не даду накваСIIТИ, него суву браду брilју. Момчету то будё мiшо и, да покйже да је и он јунАк, прifСТ8нё да га брију ненаквашена. Али кад га стане врло бо~'ЬеТII 11 ВJlшё не могнё тРпјети, ондА р~че: - Накваси мiIло, HlljecaM баш IIЗ Сарајева него мiIло даљё•

•

Неакцептоване дужине се добро чувају у говору ијекаваца, али се

често губе код екаваца (нарочито иза дуroсилазног акцента и неакцсн­ товане дужmIС). Требало би да знамо у којим случајевима се јављају ове дужине, јер

heMo

једино тако бити у могуtшости да добро прочитамо

текстове, посебно ијекавских писаца, па и народне умотворине, а у неким ситуацијама да отклонимо неспоразуме настале због изостављаља

дужине (сетимо се примера са супругом и са сУпРУГОМ). Навешhемо Ilеколико категорија у којима се чују неакцентоване дужине:

генитив множине: главА, јунака, именА, стварп; комАрцА, јабука, колёнА, домаliйнстава; мојпх; јакпх; двају;

1)

2)

генитив једнине именица на

-

потока,

а: ногё, Николе, и заменица и

придева женског рода: овё,јакё;

3)

инструмептал једнипе именица на

-

а: водОм, НiIКОЛОМ, као и ии­

струментал јеДlIине и МllQжине заменица и придева сва три рода: мОјим

(другом, друговима, пером, перима, женама), мојОм (женом); зеленим (шеширом, шеширима, пољем, пољима, клупама), зеленом (1Слупом);

4) одређСIIИ придевски вид: црни, црнОг... ; комnаратив и суперлатив придева: млаljй, млаljёГ... најмлаljй, нiijмлаljёг... : редни бројеви: девётй; 5) прсзеllТ: кУпујёМ, купујеш, купује, кУпујёмо, купујёте, кУпују; изузеци су презептски облици глагола MOhJI, х~ти (са ОДРИЧI-ШМ облици­ ма неliу, нёliеш ...) и jeca~1 (са ОДРИЧI1ИМ облицима нисам, нису), где се дужина јавља само у трећем лицу множине глагола моliи и xтeТlI (у потврдним и одричпим формама): могу

хоliу

неliу

јесам

нисам

можеш може можемо можете могу

хоhеш хоliе хоliемо хоliете хоЬе

неliеш неliе неliемо неliете неЬё

јеси

НПСII

j~cт(e)

Hllje нисмо нисте нису

35

6) групе изведених речи са истим наставком: гориво гради во пецйво

•

догaljај загрљај лежАј

возач вграч свврач

београдскй reографскii рударскй

данашљи

јутрошњи садвшњи

Научили смо доста о неакцентованим дужинама и вероватно

схватили оно што је најбитније. А најбитније је следеће: у

српском

књижевном језику постоје, поред

четнри акцента, и неакцентоваие дужине

(-).

Оне

су слнчне дуrосилазном акценту, само што је тон равнијll. Неакцентоване дужине се, као и акцеити,

уче одређеним редоследом. Полази се од комби­

иаЦllје кра:rкоузлазин акцеиат + дужииа и завр­ шава комбинаЦllјом дугосилазни акцеиат + дужи­ на (пореде се примери са дужином и без ље). По­

сле тога бележе се дужине у тексту. У једном об­ лику могу да буду две дужине, па и внше. Каткад се дужином, као и акцентом, указује на нову реч, која се по нзrовору само љоме разликује ·од сличне речи.

Неакцентоване дужине се често губе у гов­ ору екаваца, посебно нза ДУГОСИJl83ИОГ акцента и неакцентоване дужине. Да би се текстовн, посеб­

но ијекавски добро прочиталн, потребно је знати у којим rрамаТllЧКИМ категоријама се чују те ДУЖllне

•

•

Вежбе

1. Акцеllтујте само оне речи у

којима неакцентована дужина долази

непосредно иза краткоузлаЗIIОГ и краткосилазног акцента:

yAapllM, чекање, купујте, питате, неправда, народии.

2.

Акцентујте речи у којима је комбинација дугоузлазни или

дугосилазни акценат

+ lIеакцентоваllа дужина

која се налази непосредно

иза тих акцената:

похваљен, праВД8ње, бllрају, питање, узмемо, эликовца.

3. Обелсжите акценте и неакцентоване дужине у народној Ко паметио liути, мудро говори.

36

пословици:

4.

Изговоритс парове кука-кУка, буре-бур~, Boдe-BOД~, напишите

реченице (укупно

6)

у којима ће бити употребљени наведени облици и

утврдите разлике у значењу изме~у речи сличног изговора.

5. Прочитајте пажљиво изјаву: tпознао сам се са ДраrанОм. Да ли је особа с којом се говорник упознао Драrан или Дрarана?

6.

Од три облика подвуците онај за који мислите да је исправан са

гледишта КlЬижевног језика:

Benplljaтeљll су нашу земљу...

-

заузели заузели зауЗёJIИ.

7. У чему се укрштају· ове речи: у истом акценту или у неакценто­ ваној дужини?

О В КАНАЛ Ј

ч И Т ДОЖИВЉАЈ И Њ Е

в

О Ј Н УЧЕНИЦИ Ч Е

8. Прецртајте речи које немају неакцентовану ДУжину: ослушкујем, настава, БачваНIIН, непријатно; граljеио, ПУТНIIЦII, rосподари, попијеш; употребљавају, именовати, задовољио, ослоБОДИТII.

о Питаља

1. 2.

Којем акцеlIТУ је слична неакцентована дужина?

Којим се редоследом уче неакцентоване дужине?

3.

у којим крајевима се губе дужине и у којим положај има?

4.

у којим граматичким категоријама се обично чују неакценто­ ване дужине?

37

ОСНОВНА ПРАВИЛА АКЦЕНТУАЦИЈЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА . На ОСНОВУ онога што смо досад научили можемо да закључимо

•

да се наш КlЬижевни језик одликује четвороакценатским системом и неакцентовапом дужином. Четири акцента се групишу по два основа: по

квантитету (два кратка и два дуга) и по ШIтонацији (два силазна и два узлазна). То ћемо представити овом схемом:

к

с у

"

ноге

, нога

Д

'"

руке

"

рука

У вертикалној равпи су кратки (К) и дуги (Д) акценти, а у ХОРИЗОII­

талној силазни (С) и узлазпи (У). Акценатски знаци читају се тако што се полази од симбола за вертикалну раван (К и Д), затим се вертикално

показују одговарајуhи акценат и симбол за хоризонталну раван (С или У). Тако би се, па пример, у другом горњем квадрату, идуhи од Д преко

знака

f"\

до симбола С, прочитало: ДУГОСЈIЛ83нн акценат и одмах пример

РУКЕ. Ако се послужимо оним другим знацима, који визуелно боље објашњавају називе акцената, добиhемо схему сличну претходној:

к

•

Д

Док смо учили акценат, можда смо се каткад запитали: постоје

ли нека правила акцептуације? Свакако да постоје. До љих ћемо доnи анализом акцснтованог 1·екста, а у овом случају то је кратак одломак из

Андриnевс .,проклете авлије":

Тако оБИЧllО бива. Они које желимо да видймо не долазе у часови­ ма кад на њах мi'аСЛiiМО 11 кад JIX нијВЈlwе очекујсмо, а појављују се у

38

H~KOM тpeJIYTКY кад смо мИслима најдаље од љих. И нашОј радости због поновног вilђења трёба тада мало B~MeHa да се Дllrне са ДH~, где је потиснута, ЈI појавй на површilНII. Акцсптоване речи из овог текста груписаhемо према броју слогова овако:

јСДll0сложпе:

љпх, дна;

дво~ожне:

такО, бива, онй, КОЈе, нёком, Јl8шој, трёба, тада, мало, дйгне;

тросложне:

оБЈIЧНО, желймо, вйдймо, долазе, мilСЛiiМО, највише, тренутку, мислпма, најдаље, paдoCTII, поновнОг, вilljеља, Bp~MeHa, појАвИ;

четворосложне:

чаСОВЈlма, појављују, nOTIICНYтa, површllНlI;

пстосложие:

очекујемо.

Примсри показују да јеДIIОСЛОЖlIС речи имају силазне акценте

(дугосилаЗIIИ и краткосилазни), а двосложне могу да имају било који акценат lIа првом слогу (наведеним примерима додајмо именицу народ). Ако тросложним речима додамо именицу висина, четворосложним:

ПРИЈатељЈI,

КарловчаНIIН, ГОЛОВlIма, БанаliанШI, помоliника, а пеТОCJIОЖIlИМ: ilменовање, КарловчаНlIма, ИСПЛllваliемо, шеталi1ШТlIма, упитаliемо, домаliИНСТВllма, ДОПРIIJIОСИТЈI, ослобођеље, феудаЛЈIЗам закључиhемо да тросложнс, четворосложне и петосложпе речи могу да

имају било који акценат па првом слогу, а на осталим слоговима, сем

последљег,

само

узлазпе

акценте

(краткоузлазни

и

дугоузлазни).

Примеhујемо да неакцентоване дужине долазе увек после акцептованог слога. Из свега овога произилазе основна правила српске књижевне

акцептуацијс:

1. 2.

јеДllосложне реlШlIмају само СЈlлазне акценте;

3.

ТРОСЛОЖllе

двосложне речи могу да имају бllЛО којll акце­ нат

118

бll.10

првом слогу;

KOjl1

11

Вllшес..10жне реЧl1 могу да IIмају

акцеllат на првом слогу, а на ДРУПIМ

c..'IOrOВlIMa, сем пос..'Iедљег, којll HllKaд акцеllтоnаll,

4.

Hllje

IIMajy само уз..1азне акценте;

СllЛаЗlll1 акцеНТII налазе се увек на првом с..10ГУ реЧII, а узлаЗНII се налазе на СВIIМ c.."JoroВlIMa,

сем на послеДII.ем с:IOГУ 11 на једнос..'IОЖНIIМ реЧIIМ3;

5.

неаКЦСilтоваllе ДУЖlIне долазе увек после акце­ нта.

39

Графички би правила (без петог, о lIеакцентованим ДУЖИllама) овако изгледала (сваки правоугаоник представља један слог):

јеДIIОСЛОЖllе речи ДВосложне рсчи

трос.ложнс речи

•

""

""

" "" "

,.. ,..

" " "

"

I

"

у којој мери нам познаваље правила акцентуације помаже да

тачније обележимо акцснат? Одговор ћемо добити ако размотримо неколико примера. Нека први буде именица

CIIJ'. Пошто је то јеДНОСЈ10Ж­

на реч, не мора се одређlmати место акцента. Квантитет је немогуће утврдити на основу правила, због чега морамо да гласно изговоримо ову

имеlШЦУ и да осетимо аКl\снтовани слог као дуг (ако смо одрасли у крају где се не разликују дуги и кратки акценти, слушаhемо говорника који

правилно изговара именицу и ми ћемо је за љим ПО1IОВIIТII). Интонација ће се лако утврдити према правилу, јер јеДIlОCJIожне речи имају само акценте силаЗlIе природе. Дакле, реч је о ДУГОСlfлазном акцснту:

ciiH. Ту

силазност ћемо осетити слушаљем сопственог изговора или пратеhи

ГОВОРIшка који нам служи као узор. Видимо да познавање правила пије довољно за уочаваље акцената једносложних речи

-

потребне су и 'Јесте

вежбе, како бисмо у највећем стспену развили способност разликоваља појсдИlШХ аКЦСllата.

Све је ово још изражсније код ДВОСЛОЖIIИХ, ТРОСЛОЖIIИХ И ВИlllе­ СЛОЖЈIИХ речи. Двосложној именици ручак, нпр., лако је одредити место

акцента

-

праВlfла

(2.

и

4)

упуhују на први слог ру, али се квантитет (дуг

слог) и ИIIТОllација (узлазна) могу утврдити само слухом (дугоузлаЗIIИ акценат): ручак. Од четири могуhпости, које дозвољава правило

(2),

КIЫlжеВl1И језик је одабрао само јсдну. Слично је и са тросложпим И

вишесложним речима, у којима сваки наредни слог повеhава број могу­

ћllОСТИ за два узлазна aКl\CIITa (по трећсм правилу). Тако, уколико јед­ НОСЛОЖIlС рсчи имају две могуhuости а двосложне чстири, онда ТРО­

сложне (ПРII'l8ТII) Иl\·шју шест могyhности (в. графички ПРlIказ правила),

<ЈС'ГПОРОСЛОЖНС (ВСJIIIЧIllI8) осам, петосложне (ОПlIСlIваТJI) дссет, шссто­ СЛОЖIIС (употрсб,;а.8В8ТII) дванасст могуtшости итд. Повеhапаљсм броја могуlшости умаљује се ЗIШ'l8ј познавања правила кљижевне акцснтуаци­

је. Другим речима, упорно вежбањс остајс главни ослонац при учсљу наших аКЦСllата. А исто то важи и за lIеаКЦСIlтоване дужине, које долазе после акцента. Маље је случај сва у којима се КОРИСТС све могуhllОСТИ

(потока, ОСТАтака), а fvПlOго је вишс приме.ра гдс се послс акцснта јавља само једна дужина (К31\IеноваЈье) или пак ниједна (KaмeIlOBOTII).

40

• у нашем књижевном језику речи имају тачно yтвpi}eH акценат (по месту, кпантитету и интонацији). Меi}утим, као резултат језичких процеса и распростирања језика по великој територији, јављају се двојни акценти, тзв. акцеllатски

дублети. То су групе од две речи, два

облика која се разликују само по акценту и евентуално по неакцентован­

им дужинама, а оба су књижевна, само што је један обичнији (понекад једшш) у једној средини, а други у другој. Ево неколико приемра:

становнйк и CГdHOBHiiK, необнчан и н~обнчан, доliи и доliи,

rpaAoBllMa и rpiAoBIIMa, мене и M~He, желимо и желiiмо. у реЧIшцима се налазе и акценатски триплети, речи са три равноправна акцента:

в~снйк-веснйк-вёснйк, КОЈIIIКО-КОЛИКО-КOJIИКО, ljуле-IjУле-IjУле. Било да је реч о дублетима или о триплетима, обележаваhемо и изговараhемо онај акценат који нам је ближи, који нам је лакше научити или онај који би изговорио писац текста намељеног читању. Од дублета треба разликовати двоакценатске

речи, где се

јављају два акцента у истој речи. То су сложенице, пре свега суперла­ тивни облици придева и прилога, који се изговарају тако да се на суперлативном префиксу нај- нађе ДУГОСИЛЗЗIlИ акценат, а на слогу испред компаративног наставка -ијй(ије} краТ1<.оузлазни акценат: најјаСНlljiј, најјефтilНllјй, најједноставнијй, најрадије.

Ако се оваквим облицима дода на почетку префикс ПО-, онда је на љему краткоузлаЗIIИ акценат, а дужина на нај-:

понајваЖНlljii (и понiјваЖНllјй), понајстаРllјй (и пОнiјстаРllјii). Ово су једини примери употребе неакцентоване дужине испред акцента, боље реhи измеђУ два акцента исте речи.

Уколико у суперлативу није наставак -ијй (-ије), јавља се само један акценат, и

'1'0 дугосилаЗIJИ на префиксу нај-:

највеliп, IlајјаЧii, најВllшё (најВllше), најбоље (најбоље). у том случају је краткоузлаЗIJИ акценат па префиксу по-:

ПОIIDјвеliii, ПОllајмлаljii, ПОНlјчешliе (пОНlјчешliе). Од осталих сложеница са два акцента поменyhемо ове:

народноос..,оБОДllлаЧКii, отворенозелен, т8мноцРпен.

41

•

у говору би требало да се увек држимо ОСНОВIШХ правила

кљижевне акцептуације. Требало би, наравно, да се зна и за извесна

одступања, посебно од правила да се силаЗIIИ акценти налазе увек на првом слогу и да последњи слог речи није никад акцентован. До тога

долази најчешhе у сложеницама и речима страног порекла. Примери за одступаља у сложеницама:

отвореllоплав, тамиосiiв, наэовипријатељ;

купопродај а, пољопривреда, самозаштнта, самоодбрана,

самоУслуга. Прву групу чине двоакценатске, а другу једноакценатске сложе­ Iшце. У оба случаја силазни акценат је ван првог слога (у првој групи

чак на крају речи), што представља одступање од основних правила. У другој групи сложеница преовладао је акценат другог дела сложенице

(нпр. код купопродаја акценат именице продаја). Неприродно би било да се каже: купопродаја, ПОЉОПРllвреда и СЛ.

Стране речи се прилаГОђавају нашима у свему па и у акценту: кај­ мак, ложа, логор, акварел, IIIITePBjy, спУТЊiiК. Честа су два начина при­ лаГОђаваља страних речи нашем акценатском систему: 1) акценат се помера на претходни слог, при чему се силазна интонација меља у

узлазну (командант од командрт, атентатор од атент8тор),

2)

акценат

остаје на истом слогу, само што силазна интонација прелази у узлазну

(интрересантан од IIHTepecliHTaн, дефиниција од дефиниција). Акценти као KOMaHA3lHT, атентатор, IIHтepeCaHтaH, дефllииција не могу се сма­ трати књижевнима, јер силазни акценти нису

lIa

првом слогу речи него

на унутраlllњем и крајљем. Од правила се одступа само у неким случаје­

вима: рокеllРОЛ, реитакар, Ullјуџiщу, Цllкцак. Ово су стране речи које су у наш језик ушле у новије време, а састављене су од две и више речи. Веома је важно да се зна како се изговарају страна имена и прези­ мена. У опште речено, требало би настојати да се овакве речи што природније изговарају, да се што више примељује наш четвороакценатс­

ки систем. У ствари. С1'Зрија имена су се боље прилагодила нашем изгов­ ору од новијих и најновијих: ТОлстој, Достојевскй, Наполеон, Цицерои,

ОДIIСёј, Бајрои, Лукач, али има и ОДС1'унања од кљижевне акцентуације: Пучiiни, Русо (у осталим падежима: Русоа, Русоу

-

као да је у номина­

тиву изговорено Русо). У новијим страIШМ именима и презименима има

још више неслагања са нашом акценатском 1I0РМОМ: Мао ЦедУнг, Д'енг Сјаопi'iнг, ПертiiНII, Koci'ira, ЖlIскар д'Естён (у другим облицима могу се наhи и узлазни акценти: са Жllскаром д'Естеном) итд. Оваква одступаља од норме (силаЗIIИ акценти ван првог слога) 'Голеришу се, јер би звучало

необично: Мао Цедунг,

Kocllra

и СЛ. И поред тога, ваљало би, где год је

то оБИ'lIlО за некога ко има паша четири акцента, да се страна имена изговарају у оквиру српске кљижевне акцентуације. То посебно важи за

42

имсна у словенским језицима. Зато би македонско презиме Конески и словсна'lКО Прешерн било природније изговарати на српски начин: Конескй, прешерн .

•

Надамо се да смо

Bch

доста научили. Вероватно сада добро раз­

ликујемо сва четири српска кљижевна акцента. И поред тога, да бисмо били још сигурнији, требало би да знамо где можемо да проверимо акце­ нат појединих речи. Најбоље је да потражимо помоh у нашим речници­

ма, и то у ПравОПIIСНОМ реЧНllКУ (уз Правопис српскохрватскога књи­ жевног језика, издаље Матице српске и Матице хрватске,

1960),

у

Речнику српскохрватскога КЊllжевног језика (ШССТ кљига, у издаљу Матицс српскс и Матице хрватске) и у РеЧНIIКУ српскохрватског КЉII­ жевног

11

народног јеЗlIка (издаљс Српске академије наука и уметности,

до сада ИЗИIIIЛО

кљига

14

-

носледља реч је недотруо). Научимо да сс

служимо РС'Iницима не само због акцентуације него и због одгонстаља значсља и грамати'lКИХ карактеристика речи

•

.

До ОСIIОПl-lИХ правила акцентуације дошли смо анализом акцеllТО­

ваllОГ текста. Кад смо та правила применили у пракси, видели смо

колико нам Оllа помажу при бележењу акцената и сазнали још нешто о нашој аКЦСlIтуапији. Укратко рсчсно, ради се о следеhем:

Познаваље праВllJ1а

Hllje

довољно З8 добро беле­

жеље акцената. Морамо да се ослонимо на слух да упорно

11 плаНСК11

Наш

КЊllжевни језllК

дублете, па

11

11

вежбамо. зна за акценатске

ТРllплете. Дублети су групе од две

реЧl1 ЈIСТОГ значења, које се у изговору разликују само по акценту (евентуално и по неакцеНТОВ811-

IIM

ДУЖllнама)

КЊllжевну

11 које су равноправне у односу на IIOPMY. СЈШЧIIО је 11 са тр"плеТlIма, са­

мо што су у ПIIТању Трll реЧII, тр" оБЛllка. Од

дублета

треба

разЛlIковати

натске реЧII. То су сложеНlще у

KojllMa

двоакце­

се два ак­

цента јављају у граНlщама Ilcтe речн.

у

HeKllM

сложеницама и речима страног по­

рекла долаЗl1 до одступаља од праВllJ1а акцентуа­

Цllје

- СllЛазни акценти ДIIИII 11 на крају реЧ'I).

су ван првог слога (у сре­

Уколико у HeКlIM с.,.. учајеВllма

HIICMO cacBllM

СИГУРНII да liемо тачно акцентоваТl1 реч, послу­ Жllliемо се реЧНllЦllма.

43

•

Вежбе

1.

ОбјаСlIите смисао ових народних пословица и ставитс акценат на

речи којс се римују, које се СЛИЧНО изговарају: Боље гроб него роб. Човек без с,'10боде као РЈlба без воде. Два Jlоша убише МЈIJlоша. Без алата нема заната.

НајеЗЈIКУ мед, а на срцу јед. у среliу се узда луд, а паметан у свој труд. ИспеЦl1 па реЦII. Без муке

IleMa науке.

PeЦlI бобу боб, а попу поп.

2.

АКI\СlIтујтс ове дублсте:

градова-градова, ЛОМllте-JIОМlIте, њега-његв;

човек-човек, ЧУДllOват-чудноват, ЈIЗЈIIiЈI-ЈIЗIIIiЈI.

3.

Ставитс акцснте и неакцеП'1'оване дужине на следсhе двоакце­

натске речи:

најјаДlllфl, најпамеТНllјll, иајдостојанствеНЈфl, тамнозелен.

4. АКЦСlIтујтс ове СЛОЖСI1ИI\С и речи страног порекла: ПРllмопредајв, IIoIНОГОПОШТОВВНЈI; елеменат, акумулатор, ЈlНтслигентан.

5. Прочитајте пажљиво загопстку-скривалицу: Иде поп, за

nonollol пас. Шта је поп

псу?

Решсље је: д,,'10ка. Како се до љега дошло? Која је реч изгубила

један глас И свој акценат?

6.

Размислите о заГОllетки-скривалици:

Шта је преЗllме? Како се дошло до решеља: јесен? Које се речи јављају уместо име­ Iшце презЈlме? Акцентујте те речи и именицу презиме И утврдите раз­ лику у аКЦСlIтима.

7.

У одломку из песме Десанке Максимовић "Ш'1'ампарске грешке"

акцеllтујте рс'lИ са грсшкама. а онда уз љих ставите оне речи које треба да стојс и аКЦСII'1'ујте их:

44

Да вщщте какве све смешне п тешке mтампари праве грешке:

како лаljа ПЛОВII КУЧIIНОМ,

_________________:

уместо пучпном,

како се морем ваља девети кал,

______________ ________________

како дечак ставља на главу шапу,

како су ljаЦl1 добили обојке,

уместо двојке, како се на крају реченltце

_____________________ како постоје ТРII глаголска зачина••• ____________

стаRЉaјумачке,

8.

У чсствујте у језичкој игри Тражимо реч са истим акцентом.

Наиме, пет-шест учесника такмиче се у проналажењу речи са истим

акцентом (без обзира на место и на евентуалну дужину иза акцента). Пошто су утврдили редослед, први учесник у игри изговара једну реч, други другу реч са ИСТИМ акцентом, треhи трећу итд. Из игре испада онај

који се за кратко време не сети нове речи са истим акцентом, а побеђује играч који је остао последљи. Може да се одреди судија који би кон­ тролисао тачпост одговора и време предвиђено за одговарање. Речи се

узимају из различитих врста, али не смета ако су и из исте врсте

(глаголи, именице итд.), с тим да се различити облици исте речи нс - града, питати - питао и сл.). Пример за

схватају као нове речи (град ову игру:

1-

рука,

УЈ

-

Ј

народ, П

-

11 -

глава,

III -

Рада, ЈУ

-

крило,

V-

БачваИИlI,

БанаliаНlIН;

-

ослобоljење, ПI

- ... ;

или:

1 - бр3\т, 11 - прilјатељ, 111 - Богољуб итд.

ОПllтања

1.

Како гласе основна правила наше кљижевне акцентуације?

2.

у којој мери нам познаваље правила акцентуације помаже при ОЗIШ'lаваљу акцента?

3. 4.

5. 6.

Шта су акценатски дублети? Како бисте дефинисали двоакценатске речи? Када долази до одступаља од правила акцентуације?

у којим речницима можемо да проверимо акценат појеДИНIIХ речи?

45

АКЦЕНАТ РЕЧИ СА ИЈЕКАВСКИМ ИЗГОВОРОМ у нашем

књижевном језику постоје два изговора: екавски и

ијекавски. Они су последица развоја нашег језика, у ствари различите замене некадашњег вокала који називамо ,јат" (изговор му је био између е и и). Разлике између екавског и ијекавског изговора постаће нам јасне кад прочитамо и анализирамо ијекавски текст. Овог пута то је одломак из Ћоnиhеве

..Баште сљезове боје",

из његовог писма упућеног

књижеВIIИКУ Зији Диздаревиhу: Умножавају се по и дневни вамПllрll, а ја

cBltjeTY ЦРНII КОlЬи 11 црн" КОlЬаници, ноliни cjeAllM над CВOjltM РУКОПlIСIIМD, И причам О

једи ој баШТ11 сљеэове боје, о добрим старцима и занесеним Aiеча­ цима. Ги.урам се у

AIIM

рата и НWlазllМ сурове бојОВНlIке: голубијег

срца. ПРllје него ме одведу, ЖУРIIМ да испричам златну бајку о ЉУ.lщма. Њено су МЈI сјеме посијWlИ у срце још у )Јјетии.ству и оно без престанка ниче, цвјета и обнавља се. Пржнле су га многе стра­ хоте кроз које сам пролазио,

неУИIIШТИВ,

WlII

коријен је остајао, ЖllВОТВОран и

11 под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу,

свој барјвк. РУШIIО се на lЬeгa оклоп теикова, В штитио га и сачувао пријатељски ПОВllјеи људски длви.

Из одломка ћемо издвојити ијекавске речи, распоредити их по гру­ пама и упоредити са одговарајућим екавским облицима:

1

п

m

сједiiм-седiiм

прије-пре

коријеll-КОР~И

сљёэов~~ёзов~

свијету/СВllјету-свету

)Јјеч8цllма-деч8цима

сјёме-сёме ПОСllјВЛIl-посејали AiетЙlЬству-детйlЬСТВУ цвјета-цвета

Пореljељем

скавских

и

ијекавских

примера долазимо до следеhих закључака:

46

облика

из

ове

три

групе

1) НекадашlЫI глас јаш дао је у екавском

11 у KpaTKllM и у дугим слоговима IIjeK8BcKoM IIЗГОВОРУ кратко јат је

IIЗГОВОРУ во кал е

(семе, пре), а у

дало јеДllОСЛОЖНО је (сјеме) а дуго двосложно ије

(прије); ЗIi8ЧЈf да према екавском кратком е стојll

IljeKaBcKo је (семе-сјеме), док екавском одговара IljeKaBcKo ије (пре-прије); 2)

дугом е

у кратким слоговима акцеllат је исти, у

екавском 11 ијекавском изговору: семе-сјеме, сеоШ,-сјеой.м, gечtiцu.ма-gjечtiцu.ма (тако је и оида кадје у ијекавском и: iiдсејалu-iiдсuјалu);

3)

кад је у екавском дугосилззни акценат на

вокалу е, дак,,'Iе е, у ијекавскомје uје: йрё-йрuје;

4)

кад је у екавском ДУГОУЗЛ33НII акиенат

вокалу е, ЗllаЧl1 е, у шу-свlljешу

ИЛII

IljeKaBcKoM је

свuјешу;

ије I!ЛИ

некад

се

Ila

lye: све­

сматрало;

праВllЛНllМ само ије (свијеЁјју), алll је данас много

раШЈlреНЈlје ије (свuјешу), па ћемо га и ми у тек­ CТOBJIMa белеЖlIТlI и изговарати;

5)

према неакцентованом дугом е у екав­

ском стојl' ијекавско ије: кОрён-кОрuјеu •

•

у ијскавском изговору понекад се јавља је у дугим слоговима

место очекиваllОГ Ilje, нпр. у генитиву Мllожине неких именица: медвјёда (није меДВllједа) - у екавском је таКОljе дуго е (медвёда). Овакви случа­ јеви сматрају се у књижевном језику нормалним. Меljутим, често се, и

код ијекаваца и код екаваца, свако двосложно ије изговара као јед­ носложно је: мјёша, мјешати, УвјёК. Такав изговор се не прихвата у књижевном језику, па је једино исправно: мйјешй, МllјешаПUМllјешаТII,

YвlljCK.

•

Вежбе

1. Комплетирајте екавско-ијекавске парове: neBaTII-

лёп-

несвест-

деца-

лепа-

замёнОм-

Вlщео-

цвёт-

бе-1еЖIIТII-

на цвету-

.

..

лето-

47

2.

У првом делу свога стваралаштва Иво Андриh је писао ијекавс­

ки. ClIедеhи одломак је узет из његовог романа "На Дрини hуприја", који је написан екавски. Начините ијекавску верзију текста: Абlщага је беснео. Пекло га је ца се може наlill неко ко се усyljује да и поред љегове пословичне строгости, коју је он

IleroBao

као наРОЧllТ предмет свог поноса, предузме нешто против љеговог

де....а и љеГОВllХ намера. Исто тако гадно му се овај народ, лиманll као

I1

11 то МУС­

хрншli3lШ, који је спор JI невешт у послу, али брз на

подсмех If IIЈlПодаштавање, и тако добро уме да нађе ПОЦРУГЉIIВУ и разорну реч за све што не схвата нли не уме да уради.

ОПllтвња

1. 'У

каквом односу се налазе акценти у кратким слоговима екав-

ских и ијекавских речи?

Који се акценат јавља на екавском е кадје у ијекавском "је? З. Који акценат у ијекавском одговара екавском е?

2. 4.

Шта стоји у ијекавском изговору према неакцентованом дугом е у екавском?

48

ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНАТА НА ПРОКЛНТНКЕ •

Беп смо имали прилике да пидимо да неке ре'ш у нашем језику

немају акцента. Узмимо реченицу:

ДоlllЛИ му roсти из сарајева. Овде се смењују акцентоване и неакцентоване речи. Неакценто­ пане речи спадају у проклитике односно енклитике. Шта су проклитикс, а шта спклитике?

Проклитике су речи које немају свог акцента већ чине акце­ натску целину с наредном речи (у наведеном примеру: IIЗ Сарајева'!. То

су најчешпе предлози, везници и речца не: на столу, и рёче, не могу. Е н к л и т и к е су речи таКОђе без акцента, али чине акценатску

цеЛШlУ са претходном речи (у поменутој реченици: ДОШЛJl му). У епкли­ тике се убрајају: зависни падежи личпих заменица (ме, МЈЈ, га, ИХ, им ... ),

помоliIm глаголи за граl}ење перфекта, футура и потенцијала (сам, СII, је•••; lIу, Ьеш, lIе •••; бlIХ, би ••• ), упитна речца ли: дали IIM, прошла сам,

обйllll lIе, ста..,а бll, рВдйш ЛII? Према томе, наведена реченица може се овако представити:

04 ~ Дошли му roсти из Сарајева.

•

Кад је па речи узлазни акценат, он се не помера на проклитику:

од оца, у народу, из п.ланIIНё. МеђУТИМ, кад је први слог речи под силазним акцентима, често долази до ПРСllошења акцента на проклитике:

на

Ilore, прёко поља, на руку, нilза страну;

од брата, .Iспред брата, на сунце, нспред wкОЛё.

у првој групи (на ноге) пренесени акценат је краткосилазни, а у другој (од брата) краткоузлазни. Преношење акцепата па проклитике још увек је живо код lIје­ каваца, док је код екаваца то прсношење маље доследно, тј. акцентована

•

реч често чува свој акценат. ВЈШlес.ложне речи све више чувају акценат и у екавском и у ијекавском. Једино се доследно, у нашем књижешюм

језику и скавског и ијекавског изговора, преноси акценат са глагола ШI одричпу речцу не:

носйм-не носйм, РадiiW-llе радйш, рёче-нё рече.

49

Ваља иетаnи и један случај кад се акценат не преноси lIа проклиТЈ· ку ни тамо где је преношење сасвим обично

-

кад се реч истиче:

' б ~ ,\ , Д"б О 110 сам nllCMO ОJIРата, а не ОП еесжрё. Није дошло до преношења: ОД брата .

•

у овом поглављу научили смо шта су проклитике и енклитике.

Истакнимо 0110 што је пајважније: Неакцентоване речн су проклитике или ен­ КЛIIТllке. Прок..'Iитике чнне акценатску целину с наредном (од оца), а еНКЛllтике са претходном ре­ ЧII (дошли су). На ПРОКЈIIIТИКУ може да се пренесе силазни акценат, 11 то много чешliе код ијекаваца него код екаваца

•

•

Вежбе

1.

У овим примерима ДОllU10 је до преllошења акцента llа прокли­

тике. Обелсжите то: у воду, у главу, Нllза eтpallY;

на СIIЛУ, у куliу, Ilза сна, Ilза куliе.

2.

Озпачите препошење акцента на проклитике тамо где је то

могуnе у књижевиом језику: не ВО31IМ, не ЧIIТам,

Ile браНIIМ, не УЧIIМ, не лоМlIМ.

оПитаlьа

1. По чему се разликују енклитике и проклитике? 2. у

50

којим случајевима се преноси акценат на проклитику?

ТЕКСТОВИ ЗА СА ВЛАДАВАЊЕ А КЦЕНАТА

1 Слушајте ове текстове и упореi)ујте написане акценатске знакове са изговором (у загради су акценатски дублети).

Народна приповетка "Пустио бих ја љега, али неliе он

MeJle":

некакав Турчин сврне с пУта у поток да се напије воде, па га Ухватй хајдук, а он 'Онда дозвавmи свога дрУга, који је био остао на путу, каже му:

-

Х'Оди, ухватио сам хајдука!

Друг му одговори:

-

Кад си га ухватио, а ти га поведи амо.

Онда му он каже:

-

Али нёће да иде (иде).

Кад му друг на то рече: "Ако нёће да йде, а ти га пусти", а он му одговори:

- Пустио

бих ја љега (љега), али нёће он мене (мене).

Народна приповетка "ТаМИII вилајет": Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свйјета, пошао у тамни вишiјет, гдје се никад ништа не види. Не знајуhи како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од к'Обила да би их кобиле из оне помрчине извеле (Извеле). Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по љему (по њему), све су под нога­

ма осјеhали некако оситно камеље, и из мрака нешто пови че:

-

Ко овога камеља понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!

Гдјекоји помисли:

-

Кад ћу се кајати, зашто да га носим?

А гдјекоји:

-

Дај барем један да понесем!

Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго

камеље. Онда они који нијесу (нијесу) понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више (вИше).

53

Иво АндриЬ., "Госпоljица" (одломп):

небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а Увек лепо; и за зИмскйх ведрИна са љИховом стУденом раскоши; и за летљйх олуја кад се цело претвори у један једйнй тмУРнй облак који, гољен лУдим ветром, носи кИшу помешану са пр3.шинОм

(прашином) панонске равнИце; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, Упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесељих звезда у

рОјевима. Увек лепо и богато, као накнада (накнада) овој чудној вароши за све оно чега у љој (у љбј) нёма и утеха због свега оног што не би требало да буде. Али највеhи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су прос­ трани и јарки као пУстињске визије, а зИми прИгушени тмастйм

облацима и рујнйм маглама. А у свако доба (доба) roдине врло су чести дани кад се огаљ тога сунца које залази у равнИци, међу

рекама под Београдом, одбије чак горе (г6ре) у високој кУполи неба, и ту се преломи и про спе као црвен сјај по расутој вароти.

Тада (тада) сунчано румепило обојй за тренУтак и најзабаченије углове Београда и одблесне у пр6зорима (прозорима) и онйх кућа које иначе слабо обасјава. Исидора Секулиli, "О царском достојанству језика" (одло­ маК):

Један средњовековни писац, у жељи (жељи) да БУде позитй­

ван у својим идејама о човекову (човекову) радном прогресу, наз­ вао је три ступња своје алегорије: Ради-добро, Ради-боље (боље), Ради-најбоље (најбоље). Од његове латинштине, окренули смо се у наш језик и гле, наш народ, који још Увек пИје довољно писмен, утолико је крепче (крепче) усмен, и има ономе горе (горе) сличне

ознаке за степен разнога квалитета. Каже наш сељак: Радиша, Бољиша, најБОљиша. МОжда нигде није теже (теже) бити Бољиша него у језику.

Зашто? Зато што језик свакодневно (свакодневно) и свакотрену­ тно служи за израз највише уметности, кљижевности (кљиже­ вности), и за израз најтривијалнијег људскога споразумевања. То тривијално споразумеваље квари језик немилосрдно (немилосрд­

но) и даљу и нОћу. Од камена туцаника па до скулптуре у камену, нёма ништа тривијално, а језиком се човек (човек) служи да би

54

опсовао, да би се бекељио и кревељио. У свакој уметности Има

нйжйх и вИшйх cTYmьёBa; само у језику Има бркљачёља, торо­ каља, зиnараља. Човечјё (човечјё) фло и груди то је мУзичкй ин­ струмент над свима инструментима; а прави је Ужас слУшати

понекад и са п6зорницё (позорницё), а на такозванйм шаљивим

вечерима (вечерима) по правилу, да се главни забавни (забавнй) квалитёт постижё развратом и понижељем језика. Слух (слух) је

најфИнијё чуло у човеку (човеку), а то се чуло кИљи и уБИја на злочиначкй начин. СлУх оболи, заглуви, не чујё вишё (више) рйтам, не мари вИшё за ритам; а кад дотлё ДO~ё, оболела је спос6бност за две капиталнё уметности: за говор и за музику. Васко Попа, "Врати ми моје крпице":

Врати ми моје кРпице Моје кјшице од чистога сна

Од свiшеног осмёха од прУгастё слfrљё Од мога чИnкастога ткИва Моје крпице од тачкастё надё Од жеженё жељё (жељё) од шаренйх поглёда Од кожё с мога лИца Врати ми моје кјшице Врати кад ти лепо кажём

Антоније Исаковиli, "Три плава цвета" (одломак): Када се Дамњан пробуди, мрак је већ био испунио клИсуру И

река вишё (више) нИје била бела, положена сабља. Обале су постале узани црни оквИри у којима сё чуо шум вОдё. Немци нису палили ватре, једйно су до самё водё, у истом реду, roрела ог­ љЙШта. Ветар доноси мирис бора и нагорелог дрвета. Наслољен на камён Дамњан се загледа у те ватре. Тупо и снажно усељава се војнйчКй казан у љегову главу.

Cмe~a набрана поврпmна (површина) почиљё на крају да кључа. ЖУто око лоја залёпљено о кУтлачу; комади меса, сме~и пл6вци, испловили по масној води. МИрис куваног јела шири се над казаном. у том мй.рису осећа се раскуванй пиринач, кувано бело тесто, кромпир и јак мИрис куванё гОвединё.

55

Дамњан се помери од камена. Знао је: за све време док

Немци буду у долини (долини), м6раће да остане скрИвен у шу­ пљини стене. мања рана на грудима већ му је зарасла (зарасла) и сада га само СВ}Јби (сврби). Леви кук и слабину опипа целом шаком, осети како се она при слабом прйтиску Утапа у месо.

"ТИхо, више покретом разумеш људе. Кости сам рекао: где

ти је шаторско крило? Када (када) је теби (теби) нешто остало?

И он је разумео. А шта сад себи (себи) да кажем. Оставио си га... МИлоше, ниси ме преварио ... мене (мене) су остављали. Зашто се понекад људи остављају?" Крај реке гасила се ватра. месец, запаљен дулек својйм кра­

јем крзао је руб клйсуре. Изгледа му много леп, рУмен, здрав, и то га вређа . .Гасно чује клокот реке, два дана није пио воду. Погледа

у плаве цветове и рука неспретно откиде један. у устима осети мИрйс планйнке. Јован РаДУЛОВllћ, "Даље од олтара" (одломак):

О овом човјеку (човјеку) необичног (неоБИtlНОГ) Имена, Онисиму, круже и необичне приче: да је препаметан, јак, а мИран,

свуд се његова слуша и поштује (поштује), пИсмен је, чак и сам кУпује новине и књиге, пре.ll хотелом (хотелом) с опhинскйм начелнйком пије каву и ракију. Брчине усукао као хајдук, на прсима му токе, као да је тек сiппао с планИне, заситио се хај­ дуковања и четовања, али му може пасти на памет и да се врати,

чйни ти се

-

чим стопу искорачй са пута у жИвицу, стане за камен,

дрво или међу, биhе још страшнији, макар у трговца или обичног пУтнйка, умјесто пушке уперио најобйчнији штап. Памтили су

Онисима и са великог сточног пазара. Око неке сумњиве погодбе и капаре сукобили (сукобили) су се сељаци, посвађали и потегли

кУбуре. Док су свй други БЈёжали и сакривали се под кола и иза стоке, ОнiIсим је улети о у ватру и дйм, истргнуо им оружје,

преломио га и побацао (побацао), натјерао их да се измире, изљубе, и попију с њим ракију. Тако (тако, тако) их је спасио

ПРжУна. За Онисима су давно изречене ријечи: СРбин каквога се ни Косово не би постЙдило. Једном је руком из кола избацивао

вреће, размјештао сваку врсту жита на своју страну, од његове близине, снаге и покрета пламен се на огњйшту повијао, постала тијесна (тијесна) млИница.

56

п Слушајте одломак из "Најгоре ноћи" Александра Тиmме и у тексту подвуците речи са краткосилазним акцентом:

Друкчија је, и најгора је, ноћ човека који се спрема да, чим сване дан, крене у своју пропаст, а при том има неразорено тело и

свест и кретање му је неометано и не носи на себи пресуду чак ни сумњу

-

-

па

за било какво лично недело. То је својеврстан

самоубица. Само, док прави самоубица мрзи живот више него што страхује од смрти

-

управо та превага мржње оспособљава га

да сам себи нанесе оно друго зло

-

човек из најгоре ноhи стрепи

од смрти неизмерно и вапи за животом страсно до лудила. Он се и спрема за пропаст, за смрт, из страсти за животом, јер је наредба коју

извршава

на

страни

живота,

једино

она,

док је

њено

неизвршење равно смрти. Па ипак и она води у смрт. Човек то

зна. Он зна да је одређен за љу, као припадник племена осуђеног да нестане те

1940, 1941, 1942, 1943, 1944.

године, и већ зна

-

из

потајних разговора који су премрежили земљу до свих кутака где

живи и један његов саплеменик

-

за места и начин на којима се

она остварује. Остварује се на ужасним местима и на ужасан начин: међУ бодљикавим жицама у које је уведена струја убитачне јачине, под паском и уредовањем стражара васпитаних да мрзе,

којима помажу увежбано разјарени пси вучјаци, у гладовању, у прљавштини, у стешљености

барака, у ритама, под виком и

ударцима, увредама, понижењима, до крајљег исцрпљиваља када

тело још полуживо бива бачено у ждрело вечно горућих пеhи.

Слушајте одломак IIЗ "Ратне среће" Михаила Лamlћа 11 изд­ војите у тексту речи са краткоузлазним акцентом.

Овај други мотив, прикриваље, могао би се узети за примјер како једна друштвена погодба, кад се дуго држи и насљедно преноси, постаје више но навика, калуп један, скоро нагон с доста

57

брзим рефлексима. Не прикрива се само страх

-

у том случају

живот би био сувише лак, једноставан и отворен. И глад мора да

се крије

-

јер није срамота бити сиротиња, али је брука признати

то; и о жељама има да се hути

-

јер не ваља да човјек робује

нечем чега просто нема. Љубав се скрива и пориче

-

пошто се не

може допустити да човјек призна да самом себи није недовољан; мржња се такође, по могућству, завија, скрајњује, замотава

-

јер

је знак немоћи или недостатка одлучности да се учини оно што се хоће. Па кад жалиш неког ближљег, и то кријеш

-

да ти се други

не наслади; и кад жена мужа жали, не треба то да покаже

-

да јој

се рђаво не помисли; и муж не смије допустити да се види како

жену жали

-

јер би се могло повјеровати да је заиста искрено

волио ту несрећну сиротицу која у животу није нашла другог излаза но да с њим дијели храну и постељу... Уопште се крију ,.све слабости": слаб вид

да те не назову Ћорко, а потомство ти

-

Ћорковиhи; слаб слух

-

да те не назову Глушац, Глушчевиh или

Глуваhевиh; трагове богиња болест

-

-

да те не назову Шарац; стомачна

да те не назову Трбобоља, као мене. Не смије се човјек

почешати кад га засврби, јер би га могли назвати Чешо или Шогаљ, а зато би био присиљен да убије или погине, еда би како мрљу спрао и племићку част одбранио ...

Док

слушате

одломак

из

"Корена"

Добрице

Ћосиlia,

обратите пажњу на речи са дугоузлазним акцентом. Подвуците их у тексту:

И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србији­ ци што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим наро­

дом пунила. Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем KOHOnЦY почиљемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо љива­

ма чија смо зрна зобали. Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве. И опет ноћу са планина силазе људи и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У тим протицањима крв

нам

се

искварила.

И

наружи

се

земља

од

погашених огљишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се меља. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј МИ, у злу су сви људи зли. Ту, као што ти казах, на ово мало земљице

58

око Мораве, привремено се живело. И јатагани се брзо иступе. Кост човечја ТВРl)а је од старе кленовине. И да знаш, кратко се живело. Што ја дочека х осамдесет, и још понеки, душа се носи, то нам не служи достојанству и части. Сви су наши вратови напред повијени.

И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео и у гробљу сахрањен био, морао си бити или зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми

и ханџари и остала усмртија ништа неће. Као свој кожух познајем ову Србијицу. Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће ... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозуби изелице. А

добри јесмо у песмама уз гусле, и кад је то корисно.

Слушајући

одломак из

"Чудесне

справе"

Бранка ЋОПllћа

обратите посебну пажњу на речи са дугосилазним акцентом. Издво­

јите их у тексту. Мој дјед Раде плашио се не само разних животиља (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од nyшака, термометара, васер-ваге и тако даље.

Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети

nyшка: ни пуна ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погле­ да на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих

очију. Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биhе које живи

својим загонетним животом, чистим и мудрим као код каквог древног праведника. Није га чак волио ни у руке узети, бојеhи се да га на неки начин не обесвети и не упрља.

Дједов РОl)ак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.

-

Ма, како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив

створ, а?

-

Па дашта је него жив Сат жив?!

-

-

мирно каже дјед.

забезекне се Сава.

Жив, богме, и десет пута мудрији него ти.

59

Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчиh увријеl)ено пуше:

-

Мудрији од мене? О, види ти љега. Да, да. У по дана, у по ном, кад ти год драго, само га

отвориш, а он ти цак, цак!

-

толико и толико сати. Ехе, драги мој,

а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго.

Дјед поучно дигне прст.

-

Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена.

Дашта сам него бена. Код Бабиhа се пече ракија, а ја овдје

код тебе џаба тупим зубе пође.

60

-

искрено признаје Сава и диже се да

m Слушајте пажљиво текстове и обележите све акценте и неак­ центоване дужине. Обележаваље се односи на сваки текст у цели­ ни, а ако Вам се учини да је то много, узмите само по један део.

Десапа Максимовиli, "CTpemьa": Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два.

Јер срећа је лепа само док се чека,

док од себе само наговештај да .

.Не, немој ми прићи!

Има више дражи

ова слатка стрепља, чекаље истра'.

Све је много леnше донде док се тражи, о чему се само тек по слутљи зна.

Не, немој ми приhи! Нашто то, и чему? Издалека само све ко звезда сја; издалека само дивимо се свему.

Не, нек ми не приђу ока твоја два.

МИЛОШ Црњански, "Сеобе 1" (одломак): Меланхолијом која се претварала у ћутаље, све упорније што

је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат. Сеобе му беху досадиле ~ немир који се ни у љему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао. Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујуhи заједно с братом, све

док се није оженио и вратио у војску. Пошто је био много цељен у војсци, додељиваху му важне послове у народу. Премештаху га сваки час, да умирује тај свет, који се сваки час селио.

61

Знао је да ће га, одмах после прегледа, упутити на бојиurrе. Миран и самоуверен, предвиl)ао је цео пут, све догађаје који ће доћи, све људе, како ће се држати. Бојао се само да му један део пука, који је долазио са капетаном Пишчевичем, из Шида, не задоцни на окуп, под Варадином.

Сан и отежао, јахао је погнуте главе, кроз травуљину. Што је бивало топлије и јасније на небу, све му је било теже. Кољ га је

одмерено клатио и то га потпуно ослаби. Оно што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота

малог детета, помешаше се с маглом.

Слуге иза љега беху

заостале мало и он осети потпуну самоћу.

Јашуhи даље, размишљајyhи о расподели старешина и војни­ ка, које је све лично знао, он се потпуно успава. Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш

буде као и да није било. И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на љему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела. Осунчан, просијан, осети се топал, а

не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица. Затим потера коља касом, кроз празнину. Тако је, године

1744.

у пролеhе, Вук Исакович пошао на

војну.

Стеван РаИЧКОВllћ, "Камена успаванка": у спавајте се где сте затечени По свету добри, горки, занесени,

Ви руке по трави, ви уста у сени,

Ви закрвављени и ви заљубљени,

Зарастите у плав сан камени Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени,

Заустави се, биљко, и не вени: успавајте се, ко камен, невени,

у спавајте се тужни, уморе ни.

62

Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени.

Данило Киm, "Еlщиклопедија мртвих" (одломак): Прошле године, као што знате, боравила сам у Шведској на позив Института за позоришна истраживања. Извесна госпођа

Јохансон, Кристина Јохансон! била ми је водич и инструктор. Видела сам пет-шест представа, од којих је најзанимљивије поменути успех Бекетовог

ЧеlCајуhи Гоуоа који се приказује

затвореницима. После десет дана, када сам се вратила кући, још сам живела у том далеком свету као у сну.

Госпођа Јохансон била је жена амбициозна и желела је да ми покаже за тих десет дана све што се може видети у Шведској, све

што би могло "као жену" да ме интересује. Није тако изостао ни чувени једрењак Васа, који је извађен из муља после неколико векова, очуван као каква фараонска мумија. Једне вечери, после

представе СО1lllше уухова у Националном позоришту, моја ме домаћица одведе у Библиотеку. Једва сам успела, на брзину, за неким шанком, да поједем сендввч.

Било је већ око једанаест и библиотека је била затворена. МеђУТИМ, ГОСПОђа Јохансон показа портиру неку проnyсницу и он нас уведе, гуиђајући. Држао је у руци велику алку с кључевима, као онај чувар који нас је, дан раније, увео у Централни затвор на представу Гоуоа. Моја ме домаћица предаде у руке овом Керберу

и рече ми да ће доhи по мене ујутро у хотел, а да ја само раз­ гледам с МIfРОМ Божјим библиотеку, господин ће ми веn позвати такси, господин ми стоји на располагаљу... Шта сам могла друго него да прихватим ову љубазну понуду. Чувар ме допрати до јед­ них големих врата која откључа, затим упали неко чкиљаво свет­ ло и остави ме саму. Чула сам како се иза мене окреће кључ у

брави; тако се нађОХ у библиотеци као у казамату. Павле Ивиli, "О Вуковом Српском рјечнику из

1818. ГОДИllе"

(одломак):

Нема сумње, од свих Вукових списа прво издање Рјечника је најзначајније. Чак се не може навести ниједно друго дело у

63

историји српске културе које би одиrpало већу улогу као прекрет­ ница, као полагаље темеља.

Ту, у Рјечнику из

1818,

формулисана је Вукова језичка и

правописна револуција. Све што је претходило било је само Вуко­ во тражење и колебаље, а све измене у доциијем периоду биле су само ретуши у ограниченом броју појединости. А одређиваље основице нашег кљижевног језика има, опет, централно место у читавој Вуковој делатности. Није ствар само у начелној фунда­ менталности језика, у истини да је језик материј а од које је сас­

тављена књижевност онако као што је време материја из које се састоји живот. Много конкретније од тога: Вукова језичка рев­ олуција била је та која је српским масама скратила пут до пис­

мености (у сваком смислу те речи) ... Чак и сама народна поезија, чије објављиваље има у поретку значаја Вукових оствареља место одмах иза језичко-правописног комплекса, добила је нео­ цељиво много тиме што је народни језик постављен у основицу

кљижевног. Да је књижевни језик остао славеносрпски, фолк­ лорне умотворине имале би битно друкчију судбину У историји наше литературе. На љих би се свакако гледало као на драго и драгоцено наслеђе, али сасвим по страни од главних развојних токова.

Тек тиме што је љихов језик ушао

књижевног језика, могле кљижевности.

64

у темељ нашег

су и оне yhи у темељ наше нове

КЉУЧ ЗА ВЕЖБЕ И ТЕКСТОВЕ ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О АКЦЕНГУ ВЕЖБЕ Ве.ба1:

а) Мој пријатељ долази cyrpa. Мој пријатељ долази Мој пријатељ ЦОJl83И

cyrpa. cyrpa.

Мој пријатељ долази сутра.

б) Марко пише писмо. Марко пише писмо. Марко пише писмо. Ве.ба2: ,ОНА МIIОГО говори. Она МНОГО говори.

Оllа много тВОРИ.

МЕСТО АКЦЕНТА ВЕЖБЕ Вежба1: BKo-дa~KO, JQШIIY-малеIlУ, ЈШВО-ШlВО, wo-JIUXГо.

Вежба2:

~бе-пбе, nке-хиуке. Вежба3: ЦРВllа, иЗuбити, друrарица, пријапљица. Вежба4:

ви-m-ка, ви-~-ка, ви-m-ка (све брже); о-сло-§.Q-ди-ти,о-сло-§.Q-ди-ти о-сло-D.Q-ди-ти (све брже); КЊII-га, !Ш!![-га, !QId!-га (све брже);

о-сло-бо-)j,g-ње, о-сло-бо-k-ње, о-сло-бо-k-ње (све брже). (Звук прати акцептовани слог)

65

Вежба5:

овај

8

кревета.

Вежбв6: чокоаада,1IМИСЛИТИ,Из.agгати, И3азвати, наDIдИТИ,

црвиhак

-

Лаза Лазаревић.

Вежба7: новине-нешто 1I0ВО; ЈШ.ВШlе-ппампа, лист, часопис.

Вежба8:

~ по КIhи пгоре, а фа ~cтa? У ватри !!QKPO, а У ЈШдИ пво? Ша1ШIIО је

- змија це; ЈШгато је :твар носи - а коњ це?

!Шза це;

~ и ~CTpa ЈШДише се, вазда щпа путоваше, jjmаll ЈЈРХгог ]ш видеше?

ДУГИ И КРАТКИ АКЦЕНТИ ВЕЖБЕ

Вежба

1: Песма, преста, настаде граја и брзо се йскупише свЙ. СМiiРllше се кад ОфlщiiРl1 оцјахаше коље

11 кад се помешаше Meljy IЬИх. Вежба2: мост-моста конац-кОнца лiiсац-ЛЙСlща

гроб-гробље Вежба3:

ДаllВС је бiiло веома тОпло. ЉУДII су се знојнлн и

склаlЫlJ1If у хлАд. УЛlще су скоро опустеле. Вежба4: красти, суво, скОЧИТII. ВежбаS:

КУПIIТII-КУПIIТII, вiљаТИ-вАљаТII. Вежба6: сан-нАС, BiJJ-лав, рОб-ббр.

66

Вежа7: мајка, радитн, брежуљак, БанAliаннн, Далмапlнац, изјец­

нйчпти, употребљйватн, е.лектрифнкција, IIндустрнјал­ иэАција.

УЗЛАЗНИ И СИЛАЗНИ АКЦЕНТИ А. РАЗЛИКОВАЊЕ дугих АКЦЕНАТА

ВЕЖБЕ

Вежбаl:

Разговарали смо цва сата о 'Рађевннарству. ПИсао је другу да liе стуцирати мецицИну.

Јавиliу Ћбр~у н Зорн ца је време цИвно. Вежба2: зима-зiiму

рад-р8цнти

H8цa-Нiдo

жИв-жИвети

бр8ннти-брiв.eн

маст-мастан

гр8цпти-гра~ен

Мiчва-Мачваннн

млатнтн-МJJiliен

cnjre-cnУжптп.

Вежба3:

Раца-рада Вежба4: Речи са дyroсилазним акцентом:

зУб,лакат,rpУдн. Речи са дугоузлазним акцентом:

Jlе~а, пета, лИце, браца. Вежба5:

raрда-горца, малко-Мiрко, сУша-дymа. Вежба6:

нАРОД-ручак, КРИJlО.

к.лУПА-ТРU8, брежУљак. злАТО-правца, пiiво. сУНЦЕ- настава, прасе.

67

Б. РАЗЛИКОВАЊЕ КРАТКИХ АКЦЕНАТА ВЕЖБЕ

Вежбаl:

Петар 11 Мitлица су дошли у Београд.

OHII су дУго поправљали кОла. ПОКJIОНllliу му врло занilМJЬНВУ КIЬИГУ. Вежба2:

нога-ногу магла-маглу , оче-отац

ОставИТII-остава Србин-Србllја чешаљ-чешљаТII

ГОlЬен-гоНIIТН ВОДlIТЈI-вођен ЛОМIIТII-ломљен

пilлеТllНа-Пlfле праТllтн-пратња вођа-вођство

.

Вежба3:

боја-боја Вежба4:

сЕло

КОЛО

перо

звоно

стакло

жито

ребро

јато блато

.,

.,

весло Всжба5:

врло-грло,

•• еко-далеко, орах-орах.

Вежба6:

КlI.lfга-мlfСЛIlТII, ослоБОДllти-нога, Ilздај а-llменовати, математика-богатаШllца. Вежба

7: коза

трактор

Козара

TpaKTopllcтa

ПОРЕЂЕЊЕ АКЦЕНАТА ВЕЖБЕ Вежба

1: бос-боса

..

Марта-марама ~

гладан-јадан

мост-моста

лонца-лонац

воз-роб

mopaTII-МОЛIlТII

Вежба2:

ЗОРllца је кУпllла стО и стОЛllце. Зашто је Јован продавао стан?

68

на зиду-зидови

Вежба3:

I'лава

правда

ИОl'а

прiiчао

мајци

оцу

пажљиво

кУ liа дјl'О

пријатељ

слУшао Вежба4:

bhho-вјIНО- е -вино.

ВежбаS:

в8љаТII-ВВљати Вежба6:

тужити-тУжба

бранити-бранилац

пёрје-перо

лпсац-лИсица

BYK-ВУЧlща

жабац-жаба

HOC-НОСllна

pyka-рУчица

НЕАКЦЕНТОВАНЕДУЖИНЕ ВЕЖБЕ Вежбаl:

чёКlње, купујте, неправда. Вежба2:

прввдање, пИтаље, ЭЛПК6Вца. Вежба3:

Ко паметно IiУтй, мудро I'оворй. Вежба4:

кука-кука, буре-буРе, воде-воде. ВежбаS:

tПОЗllао сам се са ДрПанОм. Драгана је особа с којом се говорник упознао.

Вежба6:

заУЗёлll. Вежба7:

Речи се укрштају у неакцентованој дужини:

канАл-овАј, дОЖllв.љsјll-чIlтаlЬе, у..енйци-вОјнйче. Вежба8:

настава, БачваИlIН;

rpiUjeHO, I'осподари;

iIMeHOBaTII, ОCJIоБОдIIТИ. 69

ОСНОВНА ПР АВИЛА АКЦЕlПY АЦИЈЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ВЕЖБЕ Вежбаl:

гроб-роб, CJIоБОДё-водё, JJowa-МйЈЈоша, алата-заната, мед-јед, ЈЈјд-трјд, пспеци-рiщи, мукё-иаукё, бобу-боб, попу-поп. Вежба2:

градОва-градова, ЈЈомите-ЈЈомйте, љега-љега; човек-човек, чудноват-чудноват, изИliи-ИзЙliи. Вежба3: најјаДНllјй, најпамеТНllјй, најдостојаиственијй,

т8мнозеЈЈен. Вежба4:

ПРlIмопредаја, многопоштованй; елеменат, аКУМУЈЈатор, IIHTeJJllreHTaH.

Вежба5:

Од реченице Шта је поп псу? доБИЈЈИ смо Шта је по псу?

Вежба

.

"

а одговор Је ДЈЈзка.

6: Од речеllице Шта је презllМе? добили смо Шта је пре зuмё? - а одговор је: јеСёН.

Вежба7:

КУЧIIНОМ-ПУЧIIНОМ,

кал-вал,

шапу-капу,

обој ке-двој ке,

мnчке-тачке, зачина-наЧllна.

АКЦЕНАТ РЕЧИ СА ИЈЕКАВСКИМ ИЗГОВОРОМ ВЕЖБЕ

Вежба

1:

певаТII-пјеватн,

лёп-лнјеп

нёсвёст-нёсвијест

деца-цјеца

ЈЈепа-ЈЈијепа

з3мёнiiМ-ЗDfllјенiiм

вilДеО-ВИДIIО

цвет-цвијет

бе.'IеЖIIТII-бllљеЖI[ТИ

на цвету-на цвијету

лето-љето Вежба2: Абидага је бјеснио. Пекло га је да се може наhи неко ко

се усуђује да и поред његове послови чне строгости, коју

70

је

011

љеговао као нарочит предмет свог поноса, пре­

дузме нешто против његовог цјела и љегових намјера. Исто тако гадио му се овај народ, и то муслимани као и хришhани, који је спор и невјешт у послу, али брз на ПОДСМllјех и ниподаштавање, и тако добро умиј е да нађе подругљиву и разорну ријеч за све што не схвата или не умије да уради.

ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНАТА НА ПРОКЛИТИКЕ ВЕЖБЕ

Вежбаl:

у воцу, У ГJlаву, нilэа страну; на силу, у куliу, иэа сна, иза куliё.

Вежба2: не воэiiм, не БРЙнОМ.

ТЕКСТОВИ Речи са краткосилаЗIIИМ акцентом у "Најгорој ноhи" од АлександраТишме:

сванё, пропаст, пресуцу, чак, лiIЧНО, само, ВllШё, смрти, управо, превага, друго, ЭJlО, човек, ноlill, непэмёрно, страсно, смрт, IIпак,

водА, племена, fOAIIHe, веli, потајнйх, разговорА, земљу, места, ужасиОм, Ужасан, жiщама, паском, пси, вУчјАци, pIITaмa, BIIKOM, увредама, још, вечно. Речи са краТКОУЗЛЗЭIIИМ ацеllТОМ у "РаТllој среhи" Михаила Лалића: овај, мотАв, уэёТIl, једна, друштвена, погодба, држii, преноси, поста­ јё, калуп, један, скоро, рефлекснма, прикривА, живот, отворе).,

нilje, срамота, Сllротиља, ПРllэнаТII, има, ваља, робујё, чега, поричё, не може, ДОПУСТIIТЈI, прilэнА, ЗЬiiја, скрајв.ујё, замотава, Jtпlнii, оно, иЗс..'1ВдО, жеиа, не треБА, покаЖё, ПОМIlСЛii, не смнјё, жену, могло, повјероваПI, ЭЗllста,

BO.1ll10,

несреliну, сиротицу, која, живо­

ту, наш..'Iа, i.элаэа, постељу, уопште, назову, стомачна, Трбобоља, почешати се, МОГЛЈI, наэваТЈI, эато, присиљен, пОгинё. Речи са дугоузлазним акцентом у "Коренима" Добрице Ћосиhа:

причаљу, пута, праэНllJlа, народом, млада, СаВё, планина, трагу, IIскваРllла се, бllваку, иарав, каэвх, живело, јатагани, душа, досто­ jaIICТBY, травё, живео, морао, дуШё, xaH ...apl., хајдуци.

71

Речи

са дуroсилазним

акцентом у

..Чудесној

спрапи"

Бранка

Ћопића:

мој, разних, риБА, справа, rJlaBY, саТУ, дрёвноr, руке, стари, чёсто, то,сата,~в,мпрно,к~е,сат,тп,тёIUко,пјIUе,пб,дiна,дрirо,он,

Aparii, мјёста, Саво, ја, тјПiiМ, зубе, пОl)е. Десанка MaKClIMOBUh, "Стрепља": не,немој ми прим (прићи)! Хоћу издалека

да вОлим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе (себе) само наговештај да.

не, немој ми прићи! Има пише (више) дражи ова слатка стрепња, чекање истра'. Све је много лепшё (лепше) дондё док се тражи. о чему се само тек по слУтњи зна. не, немој ми прићи! Юшто то, и чему? Издалека само све ко звезда сја, издалека само дивимо се свему. не, нек ми не приl}у ока твоја два.

MJIJIOIU Црљански, ••Сеобе I" (одломак): Меланхолијом која се претварала у ћУт8ње, све упорнијё што је БИвао старији, и ОП је, као и Ьтац му, кога је при свакој важнијој изреци

спомињао, мирно Ишао у рат. Сеобе му беху (бёху) дос3.диле и немир који се ни у њему (њему), као ни у свим тИм његовим љУдима којё је вОдио, није стишавао. Био је прошао са породицом, дуж ДУнава и дуж ТИсе, скоро сва већа места, тргујуliи заједно с братом, све док се нИје оженио и вратио у војску. Пошто је био много цењен у в6јсци, додељиваху му важне послове у народу. Премёштаху га сваки час, да умирујё тај свет, који се сваки час селио. Знао је да ћё га, одмах послё прегледа, упУтити на БОјИште. МИран и самоУверен, преДВИђао је цео пУт, све догађаје који ћё д6ћи (доhи), све

љУде како ћё се држати. Бојао се само да му један део пука, који је долазио са капстаном Пишчевичем, из Шида, не задоцни на окуп, под ВарадИном.

Qш и отсжао, јахао је погнутё главё, кроз травУљинУ. Што је БИва­ ло топлије и јаснијё на небу, СВС му је било тежё (теже). Коњ га је

одмерсно клатио и то га потпуно ослаби. Оно што је оставио д6ljе му као и да нема, и плач жеllШI и поглёд братовљев (братЪnљев) и тоrшота

72

малог детета, !lОмешаше се с маглом. Слуге иза љега (њега) беху заостале мало и бн осети потпуну самОћу. Таrnући даље (даље), размишљајуhи о расподели старешйна. и вој­

нИка, којё је све лИчно знао, бн се потпуно УСllава. Ето, помисли, довољно је одсСлити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да нИје било. И загледа се тада (тада) у далека бјща иза којйх се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, бн се осети чио и лак, и

као да нема тела. Осунчан, просијан, осети се топал, а не '!'ежак, као и да не јаше, као и да не постоји (п6стоји) у том невидљивОм петру, који га је дочекИnао с лица.

Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако (тако) је, године 1744, у пролеhе, Вук Исакович пошао на nбјну.

Стеван РаПЧКОВJlIi, .,Камена успаванка":

Успавајте се где сте затечени По свету добри, гбрки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у сеllИ, ви закрвйвљсни и ви заљубљени,

Зарастите У плав сан камени Ви жИви, ви сУтРа убијени,

ВИ црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени, Заустави се, биљко, и не вени:

Успавајте се, ко камен, невсни, Успавајте се тУжни, уморни. Последња птицо: мбм лику се окрени

ИзговОри тихо ово име И опда се у ваздуху скамени. Данило Кпш, "ЕниклопеДllја мртвнх" (OДJIOMaK):

Прошле годинё, као што знате, боравила сам У Шведској на п6зив

ИнститУта за п6зорйшпа (позоришна) истраживања. Извесна госпођа ГoXaHCOJl, Кристина ГoxaHCOlI, БИла ми је воДЙч и инструктор. Видела сам пет-шест представа, од којих је најзанимљИвије поменути успех Беке­ топог Чёкајуhu ГоуОа који се приказује затвореницима. После десет (десет) дана, када сам се вратила куhи, још сам жИвела у том далеком свету као у сну.

ГОСПОђа ЈОхансоп била је жена амбициозна и желела је да ми покаже за тих десет дана све што се може видети у Шведској, све што би

73

могло "као жену" да ме Интересује. НИје тако (тако) изостао ни чувенй једрењак Васа, који је Извађен из муља после неколико векова (векова,

векова), очуван као каква фараонска мумија. Једнё вечери, послё представе СонаШе yYXдвii у националном позорйшту (позорйшту), моја ме домаhица одведе у Библиотеку. Једва сам успела, на брзину, за неким m1шком, да поједем сендвич. Било је већ око једанаест и

библиотека је била

затворена.

МеђУтим, госпођа Гохапсон показа портйру неку пропусницу и ОН нас

Уведе, гУнђајyhи. држао је у руци велику алку с кључевима, као онај чувар који нас је, даll раније, увео у Централнй затвор на представу

rogoa.

Моја ме домЗћица предаде у руке овом Кёрберу и рече ми да ве д6ви (доhи) по мене (мене) ујугро у хОтел (хотёл), а да ја само разглёдам с миром Божјим библиотеку, господин ће ми вев позвати такси,ГОСПОДИН

ми стоји на располагаљу... Шта сам могла дрУго него да прихватим ову

љубазну понуду. ЧУвар

ме допратй до једнйх големих врата

која

откључа, затим Упали неко чкИљаво светло и остави ме саму. Чула сам како се иза мене oкpehё (окреће) кључ у брави; тако се нађОХ у биб­ лиотеци као у казамату.

Павле Ивиh, "О Вуковом Српском рјечнику из 1818. rOAJlНe" (одломак): Нема сумље, од свИх Вукових спИса прво издаље Рј'ечника је најз­ пачајнијё. чак се не може павеcrи (навети) ниједно друго дело у истори­ ји сјюскё културе које би одиграло већУ улогу као прекретница, као полагаље темеља.

Ту, у РЈечнйку из

1818, формУлисана је

Вукова језичка и правопис­

на револуција. Све што је претходило било је само Вуково тражёње и

колебаље, а све измене у доцнијем периоду бйле су само ретуши у огра­ ниченом броју поједЙIюсти. А одређИвање основице нашег кљижёвног (кљйжёвног) језика има, опет, централно место у чйтавој Вуковој делат­ ности. Није ствар само у начелној фундамепталности језика, у истини да

је језик матёрија од које је састављена кљижевност (књйжевност) онако као што је време мзreрија из које се састоји (састојй) жИвот. Много конкреТllијё од тога: Вукова језичка револуција била је та која је

српским масама скратила пУт до пИсмености (у сваком смислу те речи) ... чак и сама народна поезија, чије објављивање Има у поретку значаја Вукових оствареља место одмах иза језичко-праВОПЙСIlОГ комплекса, добйла је lIеоцсlЬИВО много тиме што је народни језик постављен у основицу књИжевног. Да је књижёвнй језик остао славеносјшски, фолк­ лорнё ум отвори не (умотворине) имале би битно друкчију судбину У

историји иашё литературе. На њИх (на lЬих) би се свакако гледало као на драго и драгоцено наслеђе, али сасвйм по страни од главних развојних токова. !СК тиме што је љИхов језик Ушао у темељ нашег књижёВIIОГ

језика, могле су и оне уви у темељ наше 1I0вё кљижевности.

74

САДРЖАЈ Реч-две за почетак ................................................................................................. 5

Упутство за коришhеIье касета ..........................................................................7 ОСНОВНИ појмови о акцеllТУ ................................................................................. 9 Место акцента

...................................................................................................... 13 Дуги и кратки акценти ........................................................................................ 17 Узлазни и силазни акценти ................................................................................20 А. Разликоваље дугих акцената .............................................................. 20 Б.Разликоваље кратких акцеНата ........................................................... 23 Пореljеlье акцената ............................................................................................. 29 Неакцентоване дужине ....................................................................................... 33 Основна правила акцентуације српског кљижевног језика ....................... .з8 Акценат речи са ијекавским изговором ......................................................... .46 Преношење акцената на проклитике .............................................................. 49 Текстови за савладавање акцената .................................................................. 51 (1 група - 53, 11 група - 57, 111 група - 61) Кључ за вежбе и текстовс .................................................................................. 65

м плорад ДеШll1i

СРПСКИ АКЦЕНАТСЛАКОЋОМ Прво издаље

1992.

Изgавач ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, БЕОГРАД

КонсулШilllm

СВЕТИСЛАВВУКСАНОВИЋ

УАСгшнuчкu руковоguлaц: МИОДРАГ ГАЈИЋ

Лекшор др МИЛОРАД ДЕШИЋ

Графuчкu ypegHUК БОРИСЛАВ ВУКША

Тон .мајсШОР МАРЈАН РАДОЈИЧИЋ

Учесници - gpaмcкu у.меiШtUЦU БОСИЉКА БОЦИ РАДМИЛА АНДРИЋ

ДРАГА ИЛИЋ-ЈОНАШ ИВАН ЈАГОДИЋ БОРИВОЈЕ СГОЈАНОВИЋ МИОДРАГ МИЛОВАНОВ

Обu.w:

4 3/4 штампарских табака 17><24 ст Тuраж: 10()() примерака Фор.маШ: