CA БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Е.Е. ФОТИЈА, ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ
Свети Григорије Палама
ТРИЈАДЕ Беседе у одбрану свештених тиховатеља
Едиција СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ 6 Наслов
С
изворника:
Сгедогу
етлеског
Сесшринства
изворника
Тројеручице
ирсвод -
The Triads
Редактори
E d i t c d vvith an I n t r o d u c t i o n
превода u
by John Mcycndorf
Епископ
монах
Давид
далматински Перовић
Prefacc by Jaroslav Pelikan
Консултовани FpriTopLou
топ
]1аХаџа,
Шибеник
Palamas
изворници u 'Уттс-р
(-ЗшсаАтчкт),
xQ>v
прсчоди: Lepcoc
1
цоихаСбхтм ,
1982.
ИСТИНА
Св. Григоии Палама ТриадБ!
Београд - Ш и б е н и к
в заидиту с в л 1 д е н н о б е з м о л в с т у к ) 1 ц и х , М о с к в а 1 9 8 2 .
2008
ФотиЈе
УВОД Духовни и умни див православне Византије - св. Григорије П а л а м а - м о н а х , а р х и е п и с к о п и ист а к н у т и б о г о с л о в , в е ћ и н у свога ж и в о т а п о с в е т и о j e б о г о с л о в с к о ј р а с п р а в и о о с н о в н о ј и с т и н и : Ж и в о г а Bo га je м о г у ћ е познати кроз л и ч н о искуство, јер je и Он С а м п р о ж и в е о Свој ж и в о т с а ч о в е к о м . међу
Девет р а с п р а в а које j e
Палама
1338.
-
и
1341.
године
написао
У одбрану
из-
свештено-
тиховатеља - П а л а м и н и с а в р е м е н и ц и , а л и и к а с н и је генерације,
сматрају његовим најзначајнијим де-
л о м . Будући да су оне ш т а м п а н е у три групе од no три књиге (беседе), како би најпре побиле у с м е н о учење, a затим и писмене п о л е м и к е калабријског философа
Варлаама,
често
се
називају
Тријадама.
Г р ч к и т е р м и н исихија ( „ т и х о в а њ е " ) се м о ж е н а ћ и у м о н а ш к о ј л и т е р а т у р и ч е т в р т о г а в е к а , где о н у п у ћ у ј е на начин живота отшелника, посвећених созерцању и непрекидној молитви. Такви м о н а с и су в е к о в и м а били
познати
к а о исихасти.
В а р л а а м je оповргавао
исправност њихових духовних подвига и исказа о доживљавању божанског присуства. П а л а м а je устао у њихову одбрану. П о д у ж и о д л о м ц и из Тријада, п р е в е д е н и х и обј а в љ е н и х у овој к њ и з и , у в о д е ч и т а о ц а
у саму сушти-
ну религијског искуства х р и ш ћ а н с к о г Истока.
5
Јоваи
Увод
Мајендорф
ње м о л и т в е " , п и ш е он, „ п р е ц и з н о се м о ж е о п и с а т и као
Исихастичко предање
уобичајено стање н е п о м у ћ е н о г м и р а . О н о д о в и с и н а Усамљенички живот у египатским или палестинским
пустињама представља првобитни
облик
појмљиве с т в а р н о с т и у з н о с и ум који љуби м у д р о с т и ко4
ји je и с т и н с к и продуховљен н а ј с н а ж н и ј о м љубављу" . Према
х р и ш ћ а н с к о г м о н а ш т в а . Већ у четвртом веку свети
Евагрију,
непрекидна
„молитва ума"
А н т о н и ј е усваја т а к а в н а ч и н ж и в о т а , т е с е он, n o р е -
и л и „ у м н а " м о л и т в а ј е с т е циљ, садржај и о п р а в д а њ е
ч и м а писца његовог житија, светог Атанасија Вели-
т и х о в а т е љ с к о г н а ч и н а ж и в о т а , и он га в и д и „ п р и р о д -
ког, с м а т р а з а ч е т н и к о м м о н а ш т в а , с о б з и р о м д а j e
н и м " за човеков ум. Човек у м о л и т в и постаје истин-
постао узор свим каснијим о т ш е л н и ц и м а . Појава on-
ски он, и то к р о з п о н о в н о в а с п о с т а в љ а њ е и с п р а в н о г
штежитељног монаштва
и п р и р о д н о г о д н о с а са Б о г о м .
са
његовим утемељивачем
5
с в е т и м П а х о м и ј е м , који j e у Е г и п т у о с н о в а о п р в е о р -
С а в р е м е н а и с т о р и ј а j e п о к а з а л а д а j e Евагрије-
г а н и з о в а н е м о н а ш к е з а ј е д н и ц е , н ије с п р е ч и л а даљи
во у ч е њ е о м о л и т в и у с т в а р и б и о и з р а з п о с е б н е о р и г е -
развој отшелништва, као ни истовремено постојање
нистичке метафизике, засноване на неоплатонизму,
о п ш т е ж и ћ а и о т ш е л н и к а на х р и ш ћ а н с к о м И с т о к у у
која j e „ у м " с м а т р а л а п р и р о д н о б о ж а н с к и м , који j e
р а н о х р и ш ћ а н с к о м и средњевековном периоду.
п р в о б и т н о п о с т о ј а о к а о н е м а т е р и ј а л а н , т е стога сада-
Од самога почетка историје монаштва т е р м и н
ш њ и м а т е р и ј а л н и свет н и ј е н и ш т а д р у г о д о п о с л е д и -
исихасша j e у п у ћ и в а о н а „ и с п о с н и к а " и л и о т ш е л н и -
ц а пада . Евагрије j e з а п р а в о због свога о р и г е н и з м а
ка.
појављује у
био чак и ф о р м а л н о осуђен на Васељенском сабору
( ч е т в р т и в е к ) , светога Г р и г о р и ј а
553. године. Ипак, његови списи о молитви изузетно
Нисијског , к а о и у ц а р с к о м з а к о н о д а в с т в у које гово-
су п о п у л а р н и , р а с п р о с т р а њ е н и , и о н и су се в е о м а ч е -
ри о п о л о ж а ј у м о н а х а .
сто п о ј а в љ и в а л и под п с е у д о н и м и м а ,
Он се з а ј е д н о
с п и с и м а Евагрија 2
1
са т е р м и н о м
исихија
3
6
н а р о ч и т о под
О д свих р а н и х учитеља м о н а ш к е духовности,
п с е у д о н и м о м светога Н и л а Синајског. T o м е ђ у т и м ,
Евагрије П о н т и ј с к и je боље од свих д е ф и н и с а о осн ов-
не значи да су и ч и т а о ц и заступали његове м е т а ф и -
но учење о м о л и т в и , које ће н а д а х њ и в а т и и с и х а с т е
зичке претпоставке. Источно духовно предање поче-
п о т о њ и х векова. П р е м а Евагријевом м и ш љ е њ у , м о л и т в а j e „најузвишеније у м н о д е л а њ е " , д е л а т н о с т „својствена достојанству у м а " , „ у з н о ш е њ е у м а Богу". „Ста-
4
Evagrius,
5
Rer.mon., M i g n e , PG 4 0 , c o l . 1 2 5 3 B .
2
ln inscr. psalm., M i g n e PG 4 4 , col. 4 5 6 C ; e d . W. J a e g e r ( L e i d e n , стр. 44. ' J u s t i n i a n , Nov. 5, 3; e d . R. S c h o e l l a n d G. K r o l l , с т р . 3 2 . 6
Praktikos.
Chapters
on
Ргауег,
прев.
J.E.
Bamberger
0 Е в а г р и ј у и њ е г о в о м у т и ц а ј у , в и д е т и I. H a u s h c r r , , , L ' H e s y c h a s m e ,
ctudc 1
The
(Spencer, Mass: Cistercian Publications, 1970), стр. 63, 69. de
spiritualite",
in
Orienialia
Christiana
Periodica
22
(1956):
5-40
(укључујући раније и значајне студије од истог аутора). 1962),
6
0 о в о м е п о с е б н о п о г л е д а т и к о д A. G u i l l a u m o n t , Les Kephalaia Gnostica
d'Evagre
le
Pontique
et
l'histoire
de
Гorigenisme
chez
les
Syriens
(Pariš,
1962).
7
Јован
Мајендорф
Увод
ло je Евагријеву у м н у молитву да разумева и практи-
чежњиво срце, она овладава свим човековим у д о в и м а
кује у к о н т е к с т у х р и с т о ц е н т р и ч н е д у х о в н о с т и . „Ум"
и м и с л и м а . Ј е р , у срцу о б и т а в а у м , a у њ е м у су све
je престао да се супротставља материји, будући да je
д у ш е в н е м и с л и . Сва д о б р а о б и т а в а ј у у срцу. Из тога
х р и ш ћ а н с к о м о н а ш т в о у п о т п у н о с т и п р и х в а т и л о са-
р а з л о г а б л а г о д а т п р о ж и м а све у д о в е тела" .
8
му чињеницу Оваплоћења. Тако je „умна молитва",
Код с в е т о г М а к а р и ј а , ц и љ и с м и с а о м о л и т в е
к о ј о м с е Евагрије о б р а ћ а о Б о ж а н с т в у , које j e о н р а з -
није д о в о ђ е њ е у м а у н е п о с т о ј а њ е , н е г о п р е о б р а ж е њ е
умевао у неоплатонистичком и спиритуализованом
целокупне л и ч н о с т и - душе и тела - кроз присуство
с м и с л у , п о с т а л а „Исусова м о л и т в а " .
о в а п л о ћ е н о г Бога, п о ј м љ и в о г „ с м и р е н о м с р ц у " . Поред изузетних личности
У к а с н о м ч е т в р т о м веку, на п о м е н у т и р а з в о ј
монаха и мона-
исихастичке духовности у правцу христоцентризма
ш к и х з а ј е д н и ц а које с у о с т а л е в е р н е п р а в о с л а в н о м
увелико су утицали списи једног непознатог аутора,
хришћанству,
у
периоду
ранохришћанског
мона-
који j e к о р и с т и о и м е светог М а к а р и ј а Великог. С п и с и
ш т в а п о ј а в и л е су се и р а з н е с е к т е . И з в е с н е струје
светог М а к а р и ј а , н а које с е П а л а м а в е о м а ч е с т о п о -
м о н а ш к е духовности свесно су супротстављале лич-
зива, п р и л и з н о с е р а з л и к у ј у о д Е в а г р и ј е в о г н е о п л а т о -
но р е л и г и ј с к о и с к у с т в о и с в е т о т а ј и н с к у ј е р а р х и ј с к у
нистичког интелектуализма: Ц е н т а р човекове свести
структуру Ц р к в е . У т о м погледу je од великог значаја
и б о ж а н с к о г п р и с у с т в а у ч о в е к у није „ум", н е г о „ср-
б и о т а к о з в а н и м е с а л и ј а н с к и п о к р е т , који j e п о р и ц а о
ц е " . П р и т о м е , с в е т и М а к а р и ј е к о р и с т и р е ч и које с у
н е о п х о д н о с т К р ш т е њ а и о с т а л и х с в е т и х Тајни, о д б и -
б л и ж е ј е з и к у П с а л а м а ( и јудејској а н т р о п о л о г и ј и у о п -
јао потребу за социјалном о д г о в о р н о ш ћ у и прихва-
7
ште), него неоплатонизму . У х р и ш ћ а н с т в у човек и м а
тао само х а р и з м а т и ч н е вође, што се противило већ
и с к у с т в о б л а г о д а т и Божје, он п и ш е и у в е р а в а се да je
устаљеним у ч е њ и м а и пастирској служби епископа
Господ с л а д а к ( П с . 34, 9). О в о и с к у с т в о ј е с т е д и н а м и ч -
и с в е ш т е н и к а . У п е р и о д у С р е д њ е г а века, м е с а л и ј а н и ,
ка с и л а Духа која се у свој својој п у н о ћ и пројављује у
т а к о ђ е познати као „евхити" или „богумили" (или
срцу. Д е ц а с в е т л о с т и , у ч и т е љ и Н о в о г а З а в е т а у Духу
„ к а т а р и " н а З а п а д у ) п р о п о в е д а л и с у д у а л и с т и ч к е иде-
С в е т о м е , н е м а ј у н и ш т а да н а у ч е од људи: њих „учи
је утемељене на манихејству.
Бог" ( И с . 54, 13. Ј н . 6, 4 5 ) . С а м а б л а г о д а т исписује за-
Овом аутору се покушаји појединих савреме-
к о н е Духа у њ е г о в о м срцу... У с т в а р и , „срце je госпо^
них научника да списе Такозваног-Макарија прогла-
д а р и Ц а р ц е л о г а т е л а , т е к а д а б л а г о д а т п р о ж м е бого-
се месалијанским, чине п р и л и ч н о неуверљиви. s
7
О у л о з и с р ц а у р а н о х р и ш ћ а н с к о ј д у х о в н о с т и , в и д е т и к о д Л. Guillaumont,
,,Lc C o e u r c h e z les s p i r i t u e l s g r e c s a Г е р о ц и е a n c i e n n e " , у т е к с т у cordis
2288.
8
affcctus", Dictionnaire dc spiiitualite
14,
15
(Pariš,
1952),
col.
„ С о г et 2281-
0
Ме-
Нот. 1 5 , 2 0 , M i g n e , P G 3 4 , col. 5 8 9 А В ; e d . H . D o r r i c s ( Б е р л и н , 1 9 6 4 ) ,
стр. 139. 9
0 месалнјаиском т у м а ч е 1 ћ у Макарија, видети код
Uberlieferung
des
messalianischen
Makarius-Schriften
другачије с т а н о в и ш т е видети код Ј.
Meyendor(f,
Н. D o r r i e s , Die
(Leipzig,
1941);
„Messalianism or 9
Јован
Мајендирф
Увоу
ђутим, познато je да проблем могуће повезаности
у основи веома једноставна, али и в е о м а т е ш к а вежба
м е с а л и ј а н с т в а и н е к и х о г р а н а к а и с и х а з м а није нов
„држања у м а у срцу", „смештања" Исусовог И м е н а у
- и с а м В а р л а а м К а л а б р и ј с к и je о п т у ж и в а о в и з а н т и ј -
њ е г а - б у д у ћ и д а с е И м е Божје п о и с т о в е ћ у ј е с а п р и с у -
ске исихасте, његове с а в р е м е н и к е за месалијанство.
ством Саме Божанске Личности - или „усклађивања
И з г л е д а да je он с в а к у т в р д њ у о с т в а р н о м и с в е с н о м
И м е н а И с у с о в о г с а ч о в е к о в и м д и с а њ е м " (свети Ј о в а н
богоискуству у ствари с м а т р а о месалијанском. Па-
Лествичник). Она je такође добила један облик н е п р е -
л а м а j e без и к а к в и х т е ш к о ћ а , с а и з у з е т н о м л а к о ћ о м
к и д н о г у м н о г понављања кратке р е ч е н и ц е : „Господе
показао да православне исихасте нису имале ништа
И с у с е Х р и с т е , С и н е Божји, п о м и л у ј м е г р е ш н о г " .
заједничко ни са антисветотајинством месалијанаца,
Д у х о в н о с т у с р е д с р е ђ е н а на Молишву Исусу,
Ko
нити са њиховом посебном тврдњом да телесним очи-
ja и м а своје к о р е н е у о т ш е л н и ш т в у , у с т а л и л а се не
м а гледају Божју с у ш т и н у . М е ђ у т и м , о н није н е г и р а о
с а м о у о п ш т е ж и т е љ н и м м а н а с т и р и м а , него и м е ђ у
то да je и з в е с т а н к о н т а к т м е с а л и ј а н с к е и п р а в о с л а в -
л а и ц и м а . Њ е н а ј е д н о с т а в н о с т и н е п о с р е д н о с т , усред-
н о - м о н а ш к е с р е д и н е био и т е к а к о могућ, што ћ е м о
с р е ђ е н о с т н а с у ш т и н с к и с а д р ж а ј х р и ш ћ а н с к е в е р е , во-
ми видети у даљем тексту.
д и л а j e д о т а к в о г л и ч н о г б о г о и с к у с т в а , д а без њега, n o
У с в а к о м случају, и с т о р и ј с к и з н а ч а ј и у т и ц а ј с п и с а Т а к о з в а н о г - М а к а р и ј а није б и о у п р о м о в и с а њ у
р е ч и м а светог С и м е о н а Н о в о г Б о г о с л о в а ( 9 4 9 - 1 0 2 2 ) , и с т и н с к о х р и ш ћ а н с т в о н е б и м о г л о д а постоји.
јеретичкогмесалијанства, негоу поновномусмерава-
У п е р и о д у к а с н о г т р и н а е с т о г века, п о ј е д и н е
њу евагријевског мистичког предања п р е м а више хри-
п и с а н е „методе" м о л и т в е Исусу т а к о ђ е су претпоста-
стоцентричном и светотајинском разумевању моли-
вљале и п о с е б н у т е х н и к у д и с а њ а , ч и м е j e ова м о л и -
тве. Т а к о су в е л и к и у ч и т е љ и Молишве Исусу и л и „ м о -
тва п о в е з а н а и с а ф и з и о л о ш к о м с т р а н о м
литве срца" у н а р е д н и м в е к о в и м а били свети Дијадох
ж и в о т а - у д и с а њ е м ваздуха. Н е п р о с в е ћ е н и људи су
Ф о т и ч к и ( п е т и век) и свети Ј о в а н Л е с т в и ч н и к ( 5 8 0 -
ч е с т о п о г р е ш н о р а з у м е в а л и т а ч н о з н а ч е њ е о в е тех-
6 5 0 год.), који су у с у ш т и н и н а с т а в и л и и с и х а с т и ч к о
н и к е , која с е у п о р е ђ и в а л а с а ј о г о м , т е с у j e ж е с т о к о
п р е д а њ е и то у б и б л и ј с к о м и с у ш т и н с к о м с м и с л у , у
н а п а д а л и . М е ђ у т а к в и м а je био и В а р л а а м . О в и м смо
складу са г р ч к и м с в е т о о т а ч к и м учењем. anti-Messalianism? Festschrift Johannc.s
A
Fresh
Ouasten,
ed.
Look P.
at t h e
Granfield
Macarian and
J.J.
10
Била je то
Problem",
Jungmann
Купакоп.
(Munster
Најпозиатија
Филокалија,
коју je
и
најутицајнија објавио
свети
збирка Никодим
У току je објављивање к о м п л е т н о г издаља
списа
о
Агиорит
исихазму
т в и , a с х о д н о т о м е , и на х р и с т о ц е н т р и ч н о с т в а с ц е л о г
1782.
јесте
године.
на е н г л е с к о м језику,
The
Philokalia 1 , п р е в . G . E . H . P a l m e r , Р . S h e r r a r d , К . W a r e ( L o n d o n : F a b e r W
о б ј а с н и л и и г л а в н е т е м е П а л а м и н и х Tpujaga, у с р е д с р е ђ е н е на о д р е ђ и в а њ е улоге људског тела у м о л и човековог живота.
VVestf., 1 9 7 4 ) , с т р . 5 8 5 - 5 9 0 . 10
човековог
a n d Faber, 1979). К р а ћ и преглед и с и х а з м а п р е П а л а м е , видети код Ј. Meyendorff,
St.
Сгедогу
Palamas
and
Orthodox
Spiritualily
(Crestvvood,
N . Y : St. V l a d i m i r ' s S e m i n a r y P r e s s , 1 9 7 4 ) , с т р . 7 - 7 1 . 11
Joetui
Увосј
Мајендирф
образовали својеврсну духовну заједницу утемељену
Житије светога Григорија Паламе
н а м о л и т в и . Убрзо j e ова з а ј е д н и ц а п о с г а л а п о з н а т а Свети Г р и г о р и ј е П а л а м а j e р о ђен
1296. године у Цариграду, у
п л е м и ћ к о ј п о р о д и ц и , б л и с к о ј цар у А н д р о н и к у II. О н j e к а о с е д м о г о д и ш њ и д е ч а к о с т а о без оца, а л и je уз цареву финансијску подршку наставио са својим школовањем. Уобичајени
византијски
11
школски
програм je обухватао детаљно проу ч а в а њ е А р и с т о т е л о в е Лошке, у чему се Григорије посебно истицао. У д в а д е с е т о ј г о д и н и ж и в о т а он одлучује да се з а м о н а ш и , и на и с т и корак наговара и остале чланове своје п о р о д и ц е - мајку, д в а б р а т а и две сестре. Григорије с е з а п у т и о н а Свету Г о р у и то у н а ј с т а р и ј и и најудаљенији а т о н с к и м а н а с т и р , В е л и к у Л а в р у светог А т а н а с и ј а . И з в е с н о в р е м е je
к а о о т ш е л н и к ж и в е о у с к и т у Глосија, т а к о ђ е н а
Светој Гори. O K O 1 3 2 5 . г о д и н е н а п а д и Т у р а к а н а Атонско полуострво су п р и м о р а л и м н о г е м о н а х е да напусте Свету Гору. Григорије са н е к о л и ц и н о м п р и ј а т е љ а н а ш а о je у т о ч и ш т е у Солуну, где су сви о н и з а ј е д н о "Житије
светога
Григорија
Паламе je
познато
углавпом
на
основу
у Солуну, те п и с ц и , н е п р и ј а т е љ с к и р а с п о л о ж е н и п р е м а П а л а м и , повезују н е к е о д њ е г о в и х ( т а д а ш њ и х ) а к тивности са „богумилима", или са већ с п о м е н у т о м с е к т о м „ м е с а л и ј а н а ц а " . Стога ћ е м о м и у д а љ е м тексту п о к а з а т и д а j e П а л а м а н е с у м љ и в о одбијао у ч е њ е ове с е к т е . 0 П а л а м и н о ј п р е д а н о с т и П р а в о с л а в љ у најбоље говори ч и њ е н и ц а да je он у т р и д е с е т о ј г о д и н и ж и в о т а б и о р у к о п о л о ж е н за с в е ш т е н и к а ( 1 3 2 6 . год.). Он je тада заједно с а ј о ш н е к о л и ц и н о м м о н а х а , с л е д у ј у ћ и п р е д а њ у и с и х а з м а , ж и в е о у и с п о с н и ц и б л и з у Верије. A ж и в е о je у својој и с п о с н и ц и у п р а ж њ а в а ј у ћ и н е п р е к и д н е м о л и т в е Исусу, a с а с т а ј а о се са о с т а л о м б р а т и јом с у б о т о м и н е д е љ о м на л и т у р г и ј с к о м Сабрању. Год и н е 1 3 3 1 , Г р и г о р и ј е се в р а т и о на Свету Гору, и то у и с п о с н и ц у с в е т о г а Саве, н е д а л е к о о д свога м а т и ч н о г м а н а с т и р а -- Свете Л а в р е . У з н а п р е д о в а в ш и у овој делатности, Григорије почиње да п и ш е књиге на р а з н е д у х о в н е т е м е , к а о и р а з н а ж и т и ј а . Убрзо ( 1 3 3 5 - 1 3 3 6 ) je постао игуман манастира Есфигмена. Он затим ступа у арену богословских, е к л и с и о л о ш к и х и полит и ч к и х р а с п р а в а , које ћ е о б е л е ж и т и о с т а т а к њ е г о в о г живота.
П р и с в е м у т о м е о н остаје в е р а н с в о ј и м ду-
ховним и богословским убеђењима. Расправа између Паламе и грчко-италијанског
Encomion, к о ј е г j e с а с т а в и о љ е г о в п р и ј а т е љ и у ч е н и к Ф и л о т е ј К о к и н о с ,
„ ф и л о с о ф а " Варлаама Калабријског започела je кроз
патријарх
дискусију
студију
цариградски,
видети
a n d Nevv Y o r k :
код
Ј.
Migne,
PG
Meyendorff,
151, A
Study
cols.
551-656.
Потпуиију
of Cregotj Palamas
(London
F a i t h P r e s s a n d St. V l a d i m i r ' s S e m i n a r y P r e s s , 2'"' e d . ,
о
проблему
латинског
додатка
Fulh>quc
(,,Дух Свети и с х о д и од Оца u од Сина") и з в о р н о м тек-
1974), стр. 28-113. 12
13
Јован
Увос)
Мајенцорф
сту С и м в о л а в е р е . Т а к о je за В а р л а а м а - који j e , к а о и
В а р л а а м , који je н а п у с т и о Византију и о к о н ч а о сво-
П а л а м а , б р а н и о г р ч к о с т а н о в и ш т е - ова т е м а п р е д с т а -
јс д а н е у Италији, о с у ђ е н je на два ц а р и г р а д с к а Сабо-
вљала један дијалектички доказ, заснован на библиј-
pa, о д р ж а н а
с к и м и светоотачким тврдњама, будући да je свако
иошто j e П а л а м а заиста у с п е о д а о б р а н и и с и х а с т е , о н
н е п о с р е д н о з н а њ е о Богу, о о д н о с и м а м е ђ у Л и ч н о с т и -
иакон и з н е н а д н е с м р т и ц а р а А н д р о н и к а III (1341), би-
TOKOM
ј у н а и ј у л а 1 3 4 1 . године. М е ђ у т и м ,
ма СветеТројице, неприступачнољудском уму. Насу-
иа увучен у а ф е р у која се ј а в и л а као п о с л е д и ц а г р а ђ а н -
прот њему, П а л а м а je богословљу приступао не с а м о
( ког рата. Влада, чији ч л а н je био и п а т р и ј а р х Ј о в а н
као п р е м а појмовној вежби заснованој на „откриве-
Калекас, о т п у с т и л а са д в о р а најзначајнију п о л и т и ч -
н и м п р е м и с а м а " , него превасходно као п р е м а изразу
ку личност, в е л и к о г д о м е с т и к а Ј о в а н а К а н т а к у з и н а
истинског х р и ш ћ а н с к о г опита. К о р и с т е ћ и исте ари-
п р и с т а л и ц у и н т е л е к т у а л а ц а који су п р в о б и т н о ш т и -
стотеловске т е р м и н е као и његов противник, П а л а м а
гили В а р л а а м а , а л и који je на крају п р е ш а о на с т р а н у
je н а с т о ј а о на т о м е да се б о т о с л о в с к и м д и с к у р с о м о
м о н а х а . П а л а м а , који j e био К а н т а к у з и н о в пријатељ
Светој Т р о ј и ц и м о ж е д о ћ и до аподиктичких (a не са-
ii и с т о м и ш љ е н и к , о с у ђ е н je и у т а м н и ч е н , д о к ј е п а т р и -
мо до дијалекШичких)
нас м о г у д о в е -
јарх д а в а о п о д р ш к у њ е г о в и м б о г о с л о в с к и м п р о т и в н и -
сти до Саме Истине. Ток ове р а с п р а в е п о д с т а к а о je
ц и м а , н а р о ч и т о Григорију Акиндину. A овај je, попут
неке историчаре да њу упореде са р а с п р а в а м а изме-
Варлаама, критиковао не с а м о основу исихастичке
ђу номиналиста и реалиста на тадашњем латинском
духовности, него и П а л а м и н е б о г о с л о в с к е и с к а з е : Ако
Западу, у п р к о с т о м е што je њихов контекст и карак-
je Бог а п с о л у т н о т р а н с ц е н д е н т а н , али се м о ж е „дожи-
з а к љ у ч а к а који
тер био потпуно другачији. В а р л а а м j e п р е з и р а о с в а к и п р и г о в о р к а л у ђ е р а , Ko je je он иначе видео као интелектуално н е к в а л и ф и к о в а н е ф а н а т и к е . Када j e В а р л а а м п о к у ш а о д а с а з н а н е ш т о в и ш е о и с и х а с т и ч к и м м е т о д а м а м о л и т в е (која je б и л а о с н о в а „ и с к у с т в а " на које су се о н и п о з и в а ли), он се ј о ш в и ш е ш о к и р а о тврдњом да се људско т е л о , a н е с а м о у м , м о г у п р е о б р а з и т и б о ж а н с к о м свет л о ш ћ у , и т а к о д о п р и н е т и б о г о п о з н а њ у . Т а к о , ова р а с п р а в а ниј е п о д с т а к л а с а м о П а л а м у д а н а п и ш е Тријаде,
в е ћ je у д и с к у с и ј у у в у к л а ц е л о к у п н о т а д а ш њ е
друштво и Цркву.
14
вети" и „видети" кроз нестворено и стварно присуство, онда м о ж е м о г о в о р и т и и о п о т п у н о т р а н с ц е н д е н т н о ј божанској „суштини" и о нествореним, али откривеним
„енергијама".
Управо ову п о з н а т у д и с т и н к ц и ј у
Акиндин je о д б и о да п р и х в а т и : За њега je Бог и с т о в е т а н с а Њ е г о в о м с у ш т и н о м , т е j e в и ђ е њ е Бога, у к о л и к о га прихватимо као могуће, представљало или виђење с а м е б о ж а н с к е с у ш т и н е , и л и њ е н и х створених пројава. Н и к а к в е с т в а р н е д и с т и н к ц и ј е у н е с т в о р е н о м бож а н с к о м Б и ћ у н и с у м о г л а п о с т а т и појмљиве. Г р а ђ а н с к и р а т j e о к о н ч а н К а н т а к у з и н о в о м поб е д о м 1347. године, и то њ е г о в и м к р у н и с а њ е м за
15
Јовап
Увоу
Мајепдорф
с у в л а д а р а , који ћ е д е л и т и в л а с т с а з а к о н и т и м н а следником Ј о в а н о м V Палеологом. Ha новим сабо-
Григорије П а л а м а к а н о н и з о в а н j e
1368.
године
одлуком цариградског Сабора, к о м е je председавао
р и м а , о д р ж а н и м збот н а п а д а ф и л о с о ф а и и с т о р и -
п а т р и ј а р х Ф и л о т е ј . Њ е г о в е м о ш т и се и д а н а с чувају у
ч а р а Н и к и ф о р а Г р и г о р а с а , који j e п о д р ж а в а о А к и н -
('.аборној ц р к в и у С о л у н у .
диново становиште, године 1347, a н а р о ч и т о 1351, подржано je
Паламино
богословље.
Године
1347.
„Тријаде" у одбрану свештених исихаста
Григорије П а л а м а je изабран за а р х и е п и с к о п а солунског. Њ е г о в а с а б р а ћ а и у ч е н и ц и И с и д о р , Калист и
У п р к о с ч и њ е н и ц и да су Тријаде н а п и с а н е к а о по-
Филотеј Кокинос, смењивали су се један за другим
мсмички
на патријарашком трону. Победа исихазма, израже-
К а л а б р и ј с к о г , он и с т о в р е м е н о п р е д с т а в љ а и г л а в н о
спис
усмерен
против
ставова
Варлаама
на не само у Паламиној м о н а ш к о ј духовности, него
сведочанство садржаја и смисла х р и ш ћ а н с к о г опита.
и у њ е г о в о м б о г о с л о в љ у , у т и ц а л а je на ц е л о к у п н о и с -
11исац н и к а д а о њ е м у не г о в о р и к а о о и с к љ у ч и в о вла-
точно Православље, како у Византији, тако и ш и р о м
("1'итом и с к у с т в у . О н н е п р е д с т а в љ а н и к а к а в о б л и к
источне Европе. Генерација ових духовних ревните-
сзо геријског м и с т и ц и з м а , н е г о у п р а в о с у п р о т н о . Њ е -
ља заузела je в о д е ћ е положаје и т и м е увелико допри-
гова н а м е р а j e д а в а с п о с т а в и о б ј е к т и в н у б о г о с л о в с к у
нела опстанку православног хришћанства у тешком
о с н о в у к а к о б и п о д р ж а о своју б р а ћ у , м о н а х е - и с и х а -
периоду О т о м а н с к е владавине на Балкану и на сред-
t те, у њ и х о в о м р а з у м е в а њ у м о л и т в е и у њ и х о в о м т р а -
њ е м Истоку. Духовно завештање и с и х а з м а т а к о ђ е се
i а њ у за п р и з н а т и м ц и љ е м : о б о ж е њ е м и л и тсосисом
п р е н е л о и у Русију.
човека у Христу. П а л а м и н а п р е в а с х о д н а брига била
Григорије П а л а м а ј е г о д и н у д а н а (1354-1355) про-
j e д а п о к а ж е д а овај ц и љ није р е з е р в и с а н с а м о з а и з о -
в е о у М а л о ј Азији к а о т у р с к и з а р о б љ е н и к ; н а и м е , п р е
л о в а н е „ м и с т и к е " , н е г о да j e , у с т в а р и , и с т о в е т а н са
т о г а његов б р о д j e н а путу и з м е ђ у С о л у н а и п р е с т о -
с а м о м х р и ш ћ а н с к о м в е р о м , т е j e стога д о с т у п а н с в и -
н и ц е заробљен.
12
Заробљеништва спасли су га Срби,
м а који к р ш т е њ е м постају ч л а н о в и Ц р к в е . П о р е д то-
н а к о н ч е г а се он в р а т и о у своје е п и с к о п с к о с е д и ш т е ,
га, он je т в р д и о да се и в а с ц е л о г р ч к о п а т р и с т и ч к о
где се и у п о к о ј и о 1 3 5 9 . године. 12
13
п р е д а њ е м о ж е с а г л е д а т и к а о ј е д н а п о т в р д а тога ч о в е -
О о в о м е в и д е т и с а в р е м е н у с г у д и ј у A. P h i l i p p i d i s - B r a t , ,,La c a p t i v i t e
d e P a l a m a s c h e z l e s T u r c s : d o s s i e r e t c o m m e n t a i r e " , Travaux e t mcmoires, Centre
de.
recherche
d'histoire
et civilisation
byzantincs
7
(Pariš,
1979),
стр.
ковог назначења. У д е т а љ н о м п р е д г о в о р у м о м е издању о р и г и н а л н о г г р ч к о г текста Тријада, п о к у ш а о с а м да о п и ш е м о к о л -
109-221. " Видети покушај да се д а т у м П а л а м и н о г р о ђ е њ а п о м е р и за 1357. r.
1978), стр. 150-153. М е ђ у т и м , веродостпјпији je api-умент за 1359. као
к о д H.V. В е у е г , , , E i n e C h r o n o l o g i e d e r L e b e n s g e s c h i c h t e d e s N i k o p h o r o s
г о д и н у њ е г о в о г р о ђ е љ а , н а в е д е н у Ф и л о т е ј е в о м Encomion ( П а л а м а с е
Gregoras",
упокојио у 63 години, н а к о н дванаест и no г о д и н а е п и с к о п с т в о в а њ а ) .
16
Jahrbuch
der
Osterreichischen
Byzantinistik
27
(Band,
Wien,
17
Јоваи
Увод
Мајеидорф
ности и хронологију првих сусрета П а л а м е и Варлаа14
ка ( и з о с т а в љ а ј у ћ и алузије на г л е д а њ е у п у п а к , итд.)
Њ и х о в а п р е п и с к а je, к а к о с м о в е ћ в и д е л и , п о ч е -
u
објавио
троделне
ла 1336. г о д и н е , и п р в о б и т н о се т и ц а л а п р о б л е м а „апо-
l)
молитви
и
диктичког"
ма.
или
„дијалектичког"
богопознања.
0
расправе:
светлости
0
зшња.
стицању мудрости, Друга
Паламина
Ток
шријада, н а п и с а н а за в р е м е В а р л а а м о в о г п у т о в а њ а у
р а с п р а в е j e у б р з о н а в е о В а р л а а м а д а критикује с а м и
Авињон 1 3 3 9 . г о д и н е , где j e о н б е з у с п е ш н о з а г о в а р а о
п о ј а м „духовног з н а њ а " који су д а л и м о н а с и , те да са
јединство Ц р к в е са п а п о м Б е н е д и к т о м XII, предста-
п о с е б н о м п а к о ш ћ у н а п а д а њ и х о в м е т о д м о л и т в е , који
нља о п о в р г а в а њ е п о м е н у т и х с п и с а к а л а б р и ј с к о г ф и -
je п о д р а з у м е в а о и у ч е с т в о в а њ е тела у н е п р е к и д н о м
л о с о ф а , с а д и р е к т н и м н а в о д и м а и з њих.
у п р а ж њ а в а њ у м о л и т в е Исусу, a п о т о м и у с а м о ј с т в а р -
По п о в р а т к у у Ц а р и г р а д , с у о ч и в ш и се са т а д а в е ћ
н о с т и з а ј е д н и ц е са Б о г о м . У п о ј е д и н и м с п и с и м а овај
јавним полемикама са поштованим руководитељем
калабријски ф и л о с о ф употребљава понижавајуће тер-
атонског м о н а ш т в а , В а р л а а м je објавио нови спис
м и н е : М о н а с и су „људи-чија се д у ш а - н а л а з и у п у п к у "
под
{омфалопсихи), ј е р о н и , следујући п о у к а м а п и с ц а п о -
ж у ј у ћ и своје п р о т и в н и к е з а п р о п о в е д а њ е у ч е њ а о в е
пут Н и к и ф о р а И с и х а с т е , с а б и р а ј у п а ж њ у с п у ш т а њ е м
ф о р м а л н о о с у ђ е н е с е к т е . Kao ш т о с м о в е ћ в и д е л и ,
насловом
Против
месалијанаца,
отворено
опту-
очију „на ц е н т а р њ и х о в о г т е л а " ; о н и д а к л е ч и н е т о д а
м е с а л и ј а н ц и и л и богумили су т в р д и л и да о н и у м о -
б и с е у с р е д с р е д и л и н а м о л и т в у . В а р л а а м j e п о р е д тога
литву, с в о ј и м ф и з и ч к и м о ч и м а с о з е р ц а в а ј у с а м у су-
т в р д и о д а j e с в е т о в н о о б р а з о в а њ е , и л и „усвајање м у -
ш т и н у Божју. To je у с л о в и л о т е м у Tpehe, и п о с л е д њ е ,
дрости" услов за истинско богопознање.
Паламине
П а л а м а je
своју
прву тријаду
тријаде,
у
којој
се
аргументи углавном
свештених
б а з и р а ј у на р а з л и к о в а њ у б о ж а н с к е суштине и енерги-
исихасша п о ч е о д а п и ш е н а о с н о в у с о п с т в е н и х д и с к у -
je. П о б и ј а ј у ћ и с в а к и утицај м е с а л и ј а н а ц а , а л и п о д р -
сија с а В а р л а а м о м , и п о ј е д и н и х у с м е н и х ф и л о с о ф -
ж а в а ј у ћ и п о т п у н у с т в а р н о с т о п ш т е њ а са Б о г о м , a не
с к и х р а с п р а в а . В а р л а а м о в о и м е се не с п о м и њ е у Пр-
само
вој uipujagu. С у о ч и в ш и се са и н д и р е к т н о м к р и т и к о м ,
о нествореним божанским енергијама.
Уодбрану
В а р л а а м j e у м е к ш а о н е к е о д својих о ш т р и ј и х к р и т и 14
1-L;
Hesychasm:
Ј.
Meyendorff, Texte
critique,
Gregoire
traduction
Palamas. et
notes
Defense
des
(Louvain,
2'"'
блтодаћу,
П а л а м а развија учење
Ова р а с п р а в а с е о к о н ч а л а т а к о ш т о с у ц е л о к у п н а
Theological
and
Social
Problcms
hesychastes.
ed.,
1973),
I,
о б ј а в љ е н е у Byzantine
године п о д р ж а л и Паламу. В а р л а а м пак, отпутовао je у Италију.
Variorum
R e p r i n t s , 1 9 7 4 ) и о с а в р е м е њ е н а х р о н и к а к о д R . E . Sinkevvicz, ,,A n e w Calabrian
and
Gregory
Palamas",
The
с к и м Томосом), a з а т и м и ц а р и г р а д с к и С а б о р 1 3 4 1 .
(London:
видети т а к о ђ е и моје р а н и ј е студије, Historical,
saints
i n t e r p r e t a t i o n f o r t h e first e p i s o d e i n t h e c o n t r o v e r s y b e t w e e n B a r l a a m the
створеном
атонска м о н а ш к а заједница (такозваним светогорEd.
Introduction, стр.
са
Journal
of Theological
Studies,
Са с и г у р н о ш ћ у м о ж е м о р е ћ и да je у Тријадама у потпуности изражена истинска порука средњове-
XXXI, 2, 1980, 489-500. 18
19
Јован
Мајсндорф
Увоц
ковног византијског исихазма, с м и с а о о н о г а ш т о се TOKOM
уопште,
суштински
н а з и в а паламизмом. П о ш т о се
свога ж и в о т а Григорије с у о ч и о са в е л и к и м п о -
л и т и ч к и м т е ш к о ћ а м а и п р о т и в н и ц и м а попут Акиндина и Г р и г о р а с а , он je у г л а в н о м п и с а о с п и с е у о б л и к у богословскихпосланица или дужихрасправа.
15
Њего-
во богословље je в р е м е н о м губило ту полемичност, али га незнатне промене нису учиниле другачијим од б о г о с л о в љ а и з л о ж е н о г у Тријадама. М е ђ у т и м , н е м о г у ћ е j e у п о т п у н о с т и с х в а т и т и л и ч н о с т с в е т о г а Григорија П а л а м е без ч и т а њ а њ е г о в и х беседа, ш е з д е с е т и ј е д н е на броју, и з г о в о р е н и м у в р е м е његовог а р х и е п и с к о п о в а њ а у Солуну. У њ и м а се он не о т к р и в а к а о п о л е м и ч а р и л и б о г о с л о в који с е б а в и п р о у ч а в а њ е м р а з н и х п о ј м о в а , в е ћ к а о п р и с т у п а ч а н п а с т и р , који
п г д о с т а ц и ове к њ и ж е в н о с т и л е ж е у п р е о п ш и р н о с т и u и о н а в љ а њ и м а , a то м о ж е да одбије с а в р е м е н о г ч и i а о ц а . У п о р е ђ е њ у са њ е г о в и м с а в р е м е н и ц и м а , П а л а м а због т а к в и х н е д о с т а т а к а н о с и м а њ у к р и в и ц у ј е р je он, као и в е ћ и н а м о н а ш к и х п и с а ц а , м а њ е о п т е р е 1
вештачком в е р н о ш ћ у д р е в н и м књижевним моде-
ii4i
ш ш а . И п а к , у Тријадама и м а м н о г о п о н а в љ а њ а , која ioor с а м о г п о л е м и ч н о г к а р а к т е р а овог в и ш е т о м н о г д с л а н и с у н е о п х о д н а , т е с м о с м а т р а л и д а њ и х о в и м из(к г а в љ а њ е м (из н а ш е верзије и н т е г р а л н о г т е к с т а ) н е IK'MO
нанети већу штету (оригиналној, интегралној
перзији). Овај п р е в о д je о р г а н и з о в а н о к о г л а в н и х т е м а , о к о ј и м а ћ е м о сада р е ћ и п о н е к у р е ч .
се б р и н е за д у х о в н о и д р у ш т в е н о б л а г о с т а њ е свога
Философија и спасење
с т а д а . Ова с т р а н а њ е г о в е л и ч н о с т и ј е д н а к о о т к р и в а његово аутентично х р и ш ћ а н с к о искуство, као што то ч и н е и његове богословске р а с п р а в е са В а р л а а м о м , Акиндином или Н и к и ф о р о м Григорасом.
л е ћ и да н а п р а в и м о приступачно издање П а л а м и н и х списа, ми представљамо превод оних одломака из које
најбоље
представљају
Једна
од
најзначајнијих
визано н а да
i у х р и ш ћ а н с к о богословље и духовност и з р а ж а в а н и
Ограничени р а с п о л о ж и в и м простором, али же-
Тријада,
карактеристика
i ијског с р е д њ о в е к о в н о г х р и ш ћ а н с т в а ј е с т е
основу
његовог
у ч е њ а и њ е г о в е д у х о в н о с т и . Са д р у г е с т р а н е , с в а к о ко
а н т и ч к и м ф и л о с о ф с к и м категоријама.
16
За разлику
од њ и х о в и х л а т и н с к и х с а в р е м е н и к а , који су у д в а н а е с т о м веку, к р о з л а т и н с к е п р е в о д е с а а р а п с к о г , „ о т к р и л и " г р ч к у ф и л о с о ф и ј у , В и з а н т и н ц и н и к а д а н и с у за"
О
овој
теми
у
послелње
време
пишу
многобројни
аутори,
али
je упознат са стилом византијске средњовековне књи-
кеома р а з л и ч и т и х и п о н е к а д контрадикто[)них ставова; видети, мпр.
жевности ће се сложити са констатацијом да највећи
l.P.
Medvedev,
Podskalsky, 15
К о м п л е т н а з б и р к а П а л а м и н и х б о г о с л о в с к и х списа, п р и п р е м а Р.
Chrestou 1 9 6 6 ; vol. П . X. 20
(cf.
Palama
Syngrammata,
Thessaloniki,
vol.
1,
1962;
vol.
2,
3, 1970). У д а љ и м н а п о м е н а м а je овај н а с л о в с к р а ћ е н као
Vizantiisky
Theologie
und
Cumanizm Philosophic
14-15, in
20
(Leningrad, (Munchen,
Byzanz
1976); 1977);
G. R.E,
Sinkevvicz, , , T h e d o c t r i n e o f t h e k n o v v l e d g e o f God i n r h e e a r l y w r i t i n g s of
Barlaam
the
Calabrian:,
Mcdiaeval
Studies
XL1V,
1982,
181-242.
О б ј е к т и в н о и п р и с т у п а ч н о о б ј а ш н , е н . е в и д е т и к о д D . M . N i c o l , Church and
Society
in
the
Last
Centuries
of Byzantium.
The
Birkbeck
Lectures,
1977
( N e w Yorl<: C a m b r i d g e U n i v e r s i l v P r e s s , 1 9 7 9 ) . 21
Јован
Увод
Мајендорф
б о р а в и л и н а П л а т о н а и л и А р и с т о т е л а , људе њ и х о в е
,ши су д о б и л е п о с е б а н значај н а к о н у к љ у ч е њ а у л и -
и с т о р и ј е , чији с у и м о р и г и н а л н и т е к с т о в и у в е к б и л и
гургијски
Синодикон
недеље
Православља.
приступачни. Истовремено, они су увек признавали
С в е у свему, г р ч к и ф и л о с о ф с к и к о н ц е п т и беху н е о -
д а j e т о био д е о „ п а г а н с к е " п р о ш л о с т и . Т а к о j e а н т и ч -
двојиви од м н о г и х а с п е к а т а и т в р д њ и п а т р и с т и ч к о г а
ко грчко н а с л е ђ е ј о ш увек могло бити од велике ко-
н р е д а њ а , које je б и л о н е о б о р и в и а у т о р и т е т за све Ви-
р и с т и з а о б л а с т л о г и к е , ф и з и к е и л и м е д и ц и н е (оту-
зантинце. Н е п р е к и д н и сукоби и з м е ђ у „хуманиста" ко-
да je А р и с т о т е л у к љ у ч е н
у стандардни византијски
ји су т е ж и л и да у к и н у з а б р а н е „ ј е л и н с к е м у д р о с т и " ,
образовни план и п р о г р а м , no којем се својевремено
u б о г о с л о в а , у г л а в н о м м о н а х а , који су и н с и с т и р а л и
ш к о л о в а о и с а м П а л а м а ) , а л и не и за с а м у религију.
na т о м е да с у п р о т н о с т и и з м е ђ у „Атине " и „ Ј е р у с а л и -
Н а и м е , м е т а ф и з и ч к е и религијске истине су могле
м а " (да и с к о р и с т и м о с т а р и Т е р т у л и ј а н о в и з р а з ) н и с у
да произилазе само из хришћанског Откривења. Из
м о г л е д а р е ш е овај п р о б л е м н а о д г о в а р а ј у ћ и н а ч и н .
т о г а р а з л о г а се у к о н з е р в а т и в н и м , a н а р о ч и т о у м о -
С л и ч н о т о м е , и В а р л а а м и П а л а м а су с ј е д н е с т р а н е
н а ш к и м круговима византијске Цркве, на Платона и
п р и х в а т а л и а у т о р и т е т х р и ш ћ а н с к о г О т к р и в е њ а , али
н е о п л а т о н и ч а р е увек гледало са извесном сумњом:
с у и с т о в р е м е н о б и л и с в е с н и да су а н т и ч к и ф и л о с о -
заиста, у свим о б л и ц и м а платонистичке мисли ни-
фи и м а л и извесну природну способност да досегну
к а к в о р а з у м е в а њ е с т в а р н о с т и није б и л о м о г у ћ е без
не с а м о створене, већ и божанске истине. Шта je он-
метафизичких, односно богословских претпоставки
да то ш т о их je р а з д в а ј а л о и у ч и н и л о да се њ и х о в а р а с -
страних самоме хришћанству.
права суштински пројави као сукоб и з м е ђ у античке
Зато нас н и м а л о не изненађује чињеница што су
философије и хришћанског опита?
с в а к е г о д и н е , у П р в у н е д е љ у В е л и к о г а поста, која je
Са ј е д н е с т р а н е , р а з л и ч и т а с р е д и н а и у т и ц а ј и на-
ј о ш позната као „Недеља Православља", у свим визан-
вели су П а л а м у и В а р л а а м а да грчкој ф и л о с о ф и ј и
тијским црквама непрекидно одјекивале ф о р м а л н е
припишу
а н а т е м е п р о т и в „ о н и х који следују л у д о с т и м а ј е л и н -
контакти са з а п а д н и м н а ч и н о м м и ш љ е њ а и уплита-
различит
ауторитета.
степен
Варлаамови
с к и х д и с ц и п л и н а " , a н а р о ч и т о п р о т и в о н и х „који су
ња у „ х у м а н и с т и ч к у " с р е д и н у В и з а н т и ј е д о в е л и су ra
с м а т р а л и д а П л а т о н о в е идеје з а и с т а п о с т о ј е " и л и ве-
до т о г а да je А р и с т о т е л а и н е о п л а т о н и с т и ч к е п и с ц е
рују (заједно са А р и с т о т е л о м ) у н е п р о п а д љ и в о с т тва-
приљежно прихватио за критеријум хришћанске ми-
17
Ове а н а т е м е су н а ј п р е д о н е с е н е у ј е д а н а е с т о м
с л и . О н п и ш е : „ Н е м о г у д а з а м и с л и м д а и х Бог није
веку, и т о п р и л и к о м осуде ф и л о с о ф а Ј о в а н а И т а л о с а ,
на неки н а ч и н просветлио и у ч и н и о да осете да м о р а -
ри.
17
ј у п р е в а з и ћ и м н о ш т в о људскога рода"
. П а л а м а je,
Ј . G o u i l l a r d , ,,Le S y n o d i k o n d e l ' O r t h o d o x i e . F.dition e t c o m m e n t a i r e " ,
Centre
de
rceherehe
d'histoire
etde
civilisation
byzantines.
Travauxet
memoires
2 (Pariš, 1967), стр. 59; Triodicm ( A t h e n s , ed. P h o s , 1958), стр. 160. 22
18
First letter to Palamas, primordi
episodici
e
ed.
dottrinari
G. delle
Schiro, lottc
in
escicastc.
Barlaam
Calabro
(1954),
стр.
epistole greehe
i
262.
23
Јоваи
Уно1ј
Мајешјорф
21
пак, са друге стране сматрао да приступање антич-
чссти П а л а м и н и наводи
Р и м . 1, и л и 1. Kop. 1-2
кој грчкој ф и л о с о ф и ј и з а х т е в а п о н о в н о р о ђ е њ е к р о з
„ м у д р о с т и овога в е к а " која j e „ п о с р а м љ е н а " ?
о
с в е т о к р ш т е њ е - смрт, п о г р е б е њ е и в а с к р с е њ е . To je
Палама никада не мистификује „познање бића",
у с л о в за њ е н у и н т е г р а ц и ј у у п р е д а њ е Ц р к в е : У п р а в о
ii.i п р е м а т о м е к о д њега н е м а н и к а к в о г м р а ч њ а ш т в а .
т о з н а ч е њ е н о с и његова п р е д с т а в а змија које бивају
111 гавише, њ е г о в о р а з у м е в а њ е п р о с в е т љ е њ а у Х р и с т у
убијене и сециране пре одстрањивања материјала ко-
подразумева да се ум, благодаћу преображен, тако-
ји се к о р и с т и у п р а в љ е њ у к о р и с н и х лекова.
19
l)c о т в а р а за п о з н а њ е с т в о р е њ а . П о р е д тога, у п а л а -
М е ђ у т и м , иза ове р а з л и к е у у к у с и м а и м е т о д а м а ,
л\изму не п о с т о ј и с и с т е м а т и ч н о с у п р о т с т а в љ а њ е с в е -
о т к р и в а с е ј е д а н м н о г о дубљи и о з б и љ н и ј и с у к о б и з м е -
кжној науци. Н а и м е , сам П а л а м а не само да много
ђ у два ч о в е к а . В а р л а а м м о н а с и м а у п у ћ у ј е п р и л и ч н о
ц е н и а р и с т о т е л о в с к у логику, в е ћ и њ е г о в у ч е н и к и би-
п о в р ш н у о п т у ж б у због „ н е з н а њ а " , која се појављује
o i р а ф Ф и л о т е ј К о к и н о с в о л и д а у л е п ш а његове с п и с е
већ на с а м о м почетку расправе. Он такође тврди да
и о з и в а њ е м н а а н т и ч к е а у т о р е . Даље, п о б е д а п а л а м и -
с е „Бог м о ж е п о з н а т и с а м о к р о з Њ е г о в а створења."
20
(ма у в и з а н т и ј с к о ј Ц р к в и 1 3 5 1 . г о д и н е није п р е к и н у -
Н а р а в н о , м о г у ћ е j e и т о д а j e П а л а м а п о г р е ш н о из-
ма развој с в е т о в н о г х у м а н и з м а , који je п р е д с а м и п а д
н е о В а р л а а м о в е т в р д њ е к а д а г а j e к р и т и к о в а о због
Византије д а о л и ч н о с т и п о п у т Г е м и с т а П л и т о н о с а и
у ч е њ а д а j e б о г о п о з н а њ е м о г у ћ е само к р о з т в о р е в и н у .
Иисариона.
22
Овај к а л а б р и ј с к и ф и л о с о ф верује и у п р о с в е т љ е њ е
Расправа и з м е ђ у В а р л а а м а и исихаста се веро-
у м а , које в о д и в и ђ е њ у б о ж а н с к о г Б и ћ а . Он п о з н а ј е , и
натно најбоље м о ж е р а з у м е т и у с в е т л о с т и њ и х о в и х
м н о г о поштује с п и с е Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а и с в е т о г
р а з л и ч и т и х т у м а ч е њ а онога што свети М а к с и м И с п о -
М а к с и м а Исповедника, у којима су н е п о с р е д н е пред-
недник н а з и в а „ п р и р о д н и м с о з е р ц а њ е м " и л и н о в и м
с т а в е о Богу и о б о ж е њ у в и ђ е н е к а о ц и љ х р и ш ћ а н с к о г
( с а њ е м с т в о р е н о г б и ћ а у Христу. В а р л а а м - к а о и
живота. Ипак, за Варлаама извесно „познање б и ћ а "
( р е д њ о в е о к о в н а л а т и н с к а т р а д и ц и ј а - р а з у м е в а овај
(yv6ar\(; zC)v
ОУХОЈУ)
п р е д с т а в љ а услов за п р о с в е т љ е њ е ,
1
ш т о r a j e в о д и л о сукобу с а м о н а с и м а , a ш т о с а м П а -
В и д е т и н п р . Ti: I , 1 , 1 4 1 5 , 1 , 1 , 1 3 ; с т р . 2 7 . И з в е с н и и с т о р и ч а р и у м е т н о с т и п о к у ш а л и су да доведу у везу победу
л а м а није м о г а о д а п р и х в а т и . У к о л и к о j e „ з н а њ е " , n o -
п л л а м и з м а са
истовећено са световним образовањем, неопходно за
уметности. М е ђ у т и м , када се сам концепт „ Р е н е с а н с е " примењује na ово
лим те, Оче, Господе неба u земље, шшо си ово сакрио
и
разумних,
'" Ti: 1, 1, 2 0 , с т р . 2 8 .
Ti: I, 1, с т р . 2 5 .
24
a
открио
си
безазлсним),
или
репесансе
Палеолога у
византијској
низаптпјско друштво, има веома релативап значај. КакоОи се објаснило
б о г о п о з н а њ е , ш т а о н д а з н а ч е р е ч и у Мт. 1 1 , 25 (Хваод мудрих u
и з у м и р а љ е м тзв.
,,изумирање", културолошке,
потребно je a
ие
да
богословске
у
обзир разлоге
узмемо (видети
пре
друштвене
Ј.
Meyendorff,
..Spiritual T r e n d s in B y z a n t i u m in t h e late T h i r t e e n t h a n d early F o u r t e e n t h Centuries:, стр.
P.
93-106;
Undervvood, Byzaritium
and
The Kariye Djami the
Rise
4
of Russia
(Princeton, (New
York,
N.J.,
1975),
Cambrudge
University Press, 1981), стр. 138-144.
25
Јован
Увоц
Мајендорф
с т в о р е н и хабитус к а о у с л о в , a не п о с л е д и ц у б л а г о д а т -
1'пвног п р о с в е т љ е њ а у м а , које п р е в а з и л а з и чула, а л и
ног просветљења. Палама, супротно томе, проповеда
п и а к остаје у „ п р и р о д и у м а " . В а р л а а м j e био у п о з н а т
свеопштублаговестЦарстваБожјег
откривеногуХри-
с л а п о ф а т и ч к и м и л и „ о д р е ч н и м " б о г о с л о в љ е м грч-
сту, к а о и д о б р о в о љ н и к а р а к т е р б о ж а н с т в е н о г и спа-
Kiix Отаца, поготово Такозваног-Дионисија, али се
с о н о с н о г д е л о в а њ а Божјег. Стога з а њ е г а б о г о п о з н а -
њиме користио углавном како би потврдио ограни-
њ е н е м о ж е д а з а в и с и о д људског „ з н а њ а " . Н а р а в н о ,
ч е н о с т ч о в е к о в о г у м а , чије б о г о п о з н а њ е , n o В а р л а а -
у грчкој патристичкој терминологији, a н а р о ч и т о код
м о в о м м и ш љ е њ у , м о ж е бити с а м о с и м в о л и ч н о и л и
светог М а к с и м а , „ п р и р о д а " претпоставља божанску
релативно.
п р и с у т н о с т у човеку, т о ј е с т „ б л а г о д а т " . З а т о н и к а к в а
v т о м е да се т а ч н о и с к а ж е с а м о о н о ш т о Бо\ није, a не
супротност и з м е ђ у ,,природе" и „благодати" не м о ж е
о н о ш т а Онјесте. *
23
Заиста,
смисао
одречноЈ бојоеловља л е ж и
2
Али, с а м о с п а с е њ е j e б о ж а н с к и ч и н који
У т е к с т о в и м а који с л е д е у Д р у г о м поглављу, П а -
д о н о с и б о г о п о з н а њ е , и који в р а ћ а „ п р и р о д у " у п р в о -
л а м а к а ж е д а „ Б о г није с а м о н а д с а з н а ј а н , н е г о и
б и т н о стање, a т а к о ђ е о м о г у ћ а в а и с т и н с к о , „ п р и р о д -
паднесазнајан."
д а постоји.
Обе супротстављене стране су се сложиле око
н о " созерцање Бога кроз Њ е г о в а створења. П а л а м а у с у ш т и н и у в е к остаје в е р а н у ч е њ у светог М а к с и м а ,
< уштинске
који с е заједно с а Т а к о з в а н и м Д и о н и с и ј е м , н а ј ч е ш ћ е
гословљу,
цитира
(превасходства и оностраности).
у
Тријадама.
улоге као
via
negativa
израза
у хришћанском
Божје
бо-
трансцендентности За п о л а з н у т а ч к у
< ваког б о г о с л о в с т в о в а њ а , у с в е т о о т а ч к и м с п и с и м а ,
Знање које превазилази знање
парочито с п и с и м а такозваног-Дионисија, тврди се да Бог није с т в о р е њ е , те да зато с т в о р е н и у м који ,,позна-
Расправа и з м е ђ у ф и л о с о ф а В а р л а а м а и светога
је" с а м о с т в о р е њ а , м о ж е д а п о ј м и Б о г а с а м о м е т о д о м
Григорија П а л а м е о грчкој ф и л о с о ф и ј и и њ е н о м з н а -
и с к љ у ч и в а њ а . С в и м а з н а н е м о л и т в е које с е н а ј ч е ш ћ е
чају з а х р и ш ћ а н с т в о а у т о м а т с к и j e м о р а л а д а с е су-
понављају н а Светој Л и т у р г и ј и , у п о т р е б љ а в а ј у и с т и
п р о т с т а в и п р и р о д и с а м о г х р и ш ћ а н с к о г о п и т а , који
л п о ф а т и ч к и п р и с т у п Богу: ,,Ти с и Бог н е и с к а з и в , н е -
j e з а П а л а м у ,,изнад п р и р о д е " ( н а т п р и р о д а н ) . С у п р о т -
видљив, н е п о ј м љ и в " , к а ж е с е н а п о ч е т к у Е в х а р и с т и ј -
но томе, Варлаам je имао аристотеловски приступ,
с к о г к а н о н а , који с е и з г о в а р а у с в и м х р а м о в и м а . П р е -
n o к о м е с е ц е л о к у п н о људско з н а њ е з а с н и в а н а чул-
м а у ч е њ у с в е т и х Отаца, ову б о ж а н с к у т р а н с ц е н д е н т -
ној п е р ц е п ц и ј и , а л и je п р и х в а т а о и м о г у ћ н о с т п о з и -
Видети моју а н а л и з у В а р л а а м о в о г у ч е њ а у ,,Un m a u v a i s t h e o l o g i e n de
23
О м и ш љ е њ у с в е т о г М а к с и м а о овој т е м и , в и д е т и к о д L. T h u n b e r g ,
Microcosm
and
Confessor ( L u n d , 26
Mediator. 1965),
The стр.
Theological
327-330.
Anthropology
oj
Maximus
the
l'unite",
(поново
L'Eglise
et
објављено
у
les
eglises
Byzantine
2
(Chevetogne,
Hesychasm
[London:
1955),
стр.
Variorum,
47-64 1974));
н а к л о а е н и ј е м и ш љ е њ е o В а р л а а м у в и д е т и к о д G . P o d s k a l s k y , Theologie und Philosophie
in
Byzanz
(Munchen,
1977),
стр.
124-157.
27
Јован
Уво(ј
Мајешјорф
ност je искусио
Мојсије л и ч н о , када г а j e з а к л о н и о
о б л а к н а г о р и Синају, где j e з а п а з и о
Божје п р и с у с т в о
<
у примраку незнања. Међугим,
главна
П а л а м и н а т в р д њ а у Тријадама
ј е с т е д а тај о б л а к п р и м р а к а који окружује Б о т а није п р а з н а т а м а . Ако з а н е м а р и м о сваку ч у л н у и л и у м н у перцепцију она ипак поставља човека пред (Његово) П р и с у с т в о , које с е о т к р и в а п р е о б р а ж е н о м у м у и о ч и ш ћ е н о м телу. Т а к о , б о ж а н с к а „ н е п о ј м љ и в о с т не подразумева некакав агностицизам или одбијање б о г о п о з н а њ а " , него п р е д с т а в љ а п р и п р е м н и к о р а к к а „ п р о м е н и с р ц а и п р е у м љ е њ у које н а м о м о г у ћ а в а д а д о с е г н е м о с о з е р ц а њ е о н е с т в а р н о с т и која н а м с е отк р и в а к р о з н а ш е у з н о ш е њ е Богу"
25
.
Другим р е ч и м а , истинско богопознање обухвата преображење
III'IIKH
човека Духом
Божјим,
те
одрицања
а п о ф а т и ч к о т богословља означавају с а м о н е м о г у ћ н о с т д о с т и з а њ а Бота без п о м е н у т о г п р е о б р а ж а ј а Светим Духом.
шс
поставку и богословско начело. Антрополошка je претпоставка да je човек способан
ga
превазиђе
сопсшвену
природу,
то јест,
будући
д а j e с а з д а н n o и к о н и Божјој, о н поседује „ о р г а н виђ е њ а " : ,,ни ч у л а н и у м " . О н j e о д р е ђ е н з а „ и с т и н с к о виђење", када „престане да види". У даљем тексту ми ћ е м о в и д е т и да, у о д н о с у н а П а л а м и н е х р и с т о л о ш к е с т а в о в е , ова с п о с о б н о с т п р е в а з и л а ж е њ а с е б е у в е к с е 2
-
V.
Losskv,
The MysticalTheohgy of the
Eastem
Church
(New
York,
1976),
iiNona
Божија), поседује отвореност, с п о с о б н о с т
' i . i i'ii'iit другога, na с а м и м т и м и да љуби Бога и да Га \ i oj л.убави с п о з н а . Иогословско н а ч е л о које П а л а м а п р е т п о с т а в љ а јеi i o д а Бог, ч а к и к а д а о п ш т и с а о ч и ш ћ е н и м т е л о м п v
VMOM,
no
Својој
суштини
остаје
шрансцендентан.
1 о м е П а л а м а с л е д и светога Григорија Н и с и ј с к о г а ,
i , o | n i о в о р и о м и с т и ч к о м о п и т у у о к в и р у и с к у с т в а бо.1.Л1К
ке н е и с ц р п и в о с т и , п р и ч е м у он к о р и с т и и з р а з
чији-мљење
(епектасис):
Заједница
са
Богом
никада
i i ' n e исцрпљује и л и з а с и ћ у ј е , в е ћ у в е к о т к р и в а д а почике с т в а р и т е к т р е б а да дођу. Ha п р и м е р , Песма u,nj Пссмама м о ж е да п о д с т а к н е на о п и с и в а њ е заједп п ц е с а Б о г о м к а о н е о г р а н и ч е н о у с х о ђ е њ е ,,из с л а в е \' славу", с л и ч н о с а в р ш е н о м о б л и к у е р о с н е љ у б а в и , v којој и с т и н с к а р а д о с т д о ж и в љ а в а своју пуноту, а л и IH товремено ишчекује и оно што тек треба да дође. Дакле, а п о ф а т и ч к о богословље je нешто много
Овакав приступ теми ботопричастија, no П а л а м и н о м мишљењу, обухвата основну а н т р о п о л о ш к у прет-
no п о и м а : Л и ч н о с т ( и л и и п о с т а с ) , на о с н о в у
* i n i | c с л о б о д е (која n o с в е т о м Григорију Н и с и ј с к о м ј с -
Hinile
од ј е д н о с т а в н о г д и ј а л е к т и ч к о г с р е д с т в а к о ј и м
i о у о к в и р и м а љ у д с к е л о г и к е п о т в р ђ у ј е Божја т р а н ( ц е н д е н т н о с т . О н о т а к о ђ е о п и с у ј е и с т а њ е које п р е в а ш л а з и с а м п р о ц е с м и ш љ е њ а , у к о ј е м с е Бог п о з и т и в i i o о т к р и в а „ д у х о в н и м ч у л и м а " , a д а п р и т о м н е губи п и ш т а о д Своје т р а н с ц е н д е н т н о с т и : к а о ,,светлост", K
„ и с т о ч н и к о б о ж е њ а " , a да о п е т остаје , , в и ш е - о д -
liora" ( Н а д б о г ) и , , в и ш е - о д - Н а ч е л а " ( Н а д н а ч е л а н ) . Ово j e П а л а м у п о д с т а к л о д а н а п р а в и д и с т и н к ц и ј у између к о н а ч н о трансцендентне и непојмљиве Бо-
стр. 43. 28
29
Јован
Увосј
Мајенцорф
жје с у ш т и н е са ј е д н е , и о б о ж у ј у ћ и х и н е с т в о р е н и х
( ' л е д е ћ е ш т о т р е б а д а з н а ш ј е с т е д а д о к л е год твој
е н е р г и ј а са к о ј и м а ч о в е к с т у п а у заједницу, са д р у г е
ч \ ч о б и т а в а на т о м е месту, не с м е ш бити р а с е ј а н и л и
стране.
р . и ш о д у ш а н . Не б а в и се и не р а з м и ш љ а ј ни о ч е м у ' i p v i ' O M , в е ћ с а м о з а в а п и : „ Г о с п о д е И с у с е Х р и с т е , Си-
Преображено тело
i i i ' Иожији, п о м и л у ј м е г р е ш н о г ! " M a шта д а с е д е с и , п г м о ј
П а л а м а у Тријадама ф о р м а л н о с п о м и њ е две, и no с в о м е с а д р ж а ј у в е о м а с л и ч н е т а к в е методе.
26
Прва
се п р и п и с у ј е с в е т о м С и м е о н у Н о в о м Богослову
27
, a
себи д а в а т и о д у ш к а . Ова в е ж б а ш т и т и твој дух
I D I лутања и чини ra несавладивим и неприступним •..i п р е д л о г е н е п р и ј а т е љ а , и с в а к о д н е в н о га, к р о з љуu чежњу, у з н о с и Богу"
iMii
2у
.
д р у г а и с и х а с т и Н и к и ф о р у , И т а л и ј а н у који с е з а м о н а -
1 le м о ж е м о са с и г у р н о ш ћ у з н а т и да ли je В а р л а а м
ш и о н а Светој Гори з а в р е м е н а в л а д а в и н е М и х а и л а
i m ш а в а о и с и х а с т е који с у у п р а ж њ а в а л и ову п р и л и ч -
V I I I П а л е о л о г а (1259-1282).
28
У следећем одломкуиз
i i o једноставну технику дисања, или je он с а м о био
Н и к и ф о р о в о г с п и с а о п и с а н j e м е т о д д и с а њ а , који j e
i игдок њ е н и х н а и в н и х и л и п р а з н о в е р н и х з л о у п о т р е -
у с р е д с р е ђ е н н а с т и ц а њ е н е п р е к и д н е „ б у д н о с т и " у мо-
У с в а к о м случају, његов став о овој п р а к с и б и о je
л и т в и , п р и ч е м у с е п р е т п о с т а в љ а д а j e срце в и т а л н и
|.к ,in. Он je м о н а х е , који су у п р а ж њ а в а л и ову вежбу,
центар психосоматског живота.
п.нивао
„ П о з н а т о вам je да само захваљујући срцу удише-
i-v"
офталмопсихи:
(пупкогледцима)
-
и
,,људи-чија-је-душа-у-пупсупротстављао
се
станови-
м о и и з д и ш е м о ваздух... n a , к а о ш т о в е ћ р е к о х , седи,
пггу да т е л о м о ж е и л и т р е б а да учествује у „ ч и с т о ј
с а б е р и у м , у с р е д с р е д и га - г о в о р и м о т в о м е у м у - на
молитви".
н о з д р в е . T o j e пут к о ј и м дах д о л а з и д о с р ц а . Води га,
Kao р е а к ц и ј а на ово м и ш љ е њ е - и з р а ж е н а у т е к -
н а т е р а ј га да, заједно са в а з д у х о м који у д и ш е ш , си-
( к ш и м а у Трећем делу (Тријада), д е л у који п р е д с т а -
ђ е у с р ц е , n a ћ е ш и с к у с и т и р а д о с т која о д м а х з а т и м
iiм.a н а ј д и р е к т н и ј и и с а м о о б ј а ш њ а в а ј у ћ и д е о Тријада
д о л а з и - н е ћ е ш з а ж а л и т и н и з а ч и м . Kao ш т о ч о в е к
Палама говори о човековом телу као о п р и р о д н о м
који j e дуго в р е м е н а б и о о д с у т а н о д к у ћ е н е м о ж е д а
,,.\раму Светога Духа који je у н а м а " ( 1 . Kop. 6, 19).
с а к р и ј е р а д о с т к а д а п о н о в о у г л е д а своју с у п р у г у и де-
()н с е н е б а в и р а з н и м ф и з и о л о ш к и м п о д а ц и м а о п о л о -
цу, исто т а к о д у х б и в а п р е п л а в љ е н р а д о ш ћ у и н е и з р е -
жају у м а у м о з г у и л и срцу, в е ћ т е ж и м а к а р и ј е в с к о м
ц и в и м у с х и ћ е њ е м када се поново сједини са д у ш о м .
i ш и м а њ у срца као главног „ и н с т р у м е н т а " Духа Светоia. Сви њ е г о в и б и б л и ј с к и н а в о д и г о в о р е о д е ј с т в и м а
у
-
Божјим кроз вештаствену и телесну страну човека и
' Tr. I, 2, 12; II 2, 2; e d . Ј. M e y e n d o r f f , с т р . 9 9 , 3 2 0 - 3 2 4 . 7
Обј.
I.
Hausherr
Christiana Periodica 28
30
9,
у 2
,,La
Methode
(1927).
M i g n e , PG 147, col. 9 4 5 - 9 6 6 .
d'oraison
hesychaste",
Orientalia ''
Tr.
Ј.
Meyendorff,
St.
Cregoij
Palamas
and
Orthodox
Spirituality
( C r e s t w o o d , N.Y; St. V l a d i m i r ' s P r e s s , 1 9 7 4 ) , с т р . 5 9 - 6 0 .
31
Јован
Увод
Мајендорф
њ е г о в у душу, a ш т о се све о п е т с у п р о т с т а в љ а п л а т о -
м>|«| ,,не постоји с а м о с и м в о л и ч к и , к а о ш т о je то слу-
н и с т и ч к о м дуализму; сукобудуха и материје. Зато je
ci појавама изненадних догађаја"; не тако, него
и с м и с а о његовот з а к љ у ч к а с в е т о т а ј и н с к и : к р ш т е њ е
!<• т о „ п р о с в е т љ е њ е н е в е ш т а с т в е н о и б о ж а н с к о , б л а г о -
и евхаристијска заједница освећују васцелог човека.
Л..1Ч п е в и д љ и в о в и ђ е н а и н е п о з н а т н о с п о з н а т н а . Ш т а
З а ш т о о н д а да не п р и х в а т и м о да и т е л о учествује у
\ r o n a у с т в а р и , с а м о о н и и с т и н с к и знају." У к о н т е к с т у о в о г с т в а р н о г б о г о в и ђ е њ а , П а л а м а се,
молитви? Kao ш т о с м о в е ћ в и д е л и у г о в о р у о П а л а м и н о м
1
41'дујући светоме М а к с и м у Исповеднику и светоме
а п о ф а т и ч к о м богословљу, Бог п р е в а з и л а з и с т в о р е њ а
ioi:any Д а м а с к и н у , п о з и в а н а н о в о з а в е т н е о п и с е Х р и -
као таква, a не с а м о човеково тело и у м . Тако, откри-
( т о в о г п р е о б р а ж е њ а на Гори (Мт. 17, 1-9; М к . 9, 2-9;
освећујућим
Чк. 9, 28-36; 2.Пт. 1, 17-21). Б у д у ћ и да се Гора П р е о -
Д у х о м , д о т и ч е се и д у х о в н о г и ф и з и ч к о г ч о в е к а . Б е з
п р а ж е њ а повезује с а Т а в о р с к о м Г о р о м , т о j e ц е л а о в а
ове присутности и освећења, стварна заједница са Бо-
р.к п р а в а и з м е ђ у В а р л а а м а и П а л а м е н а ј ч е ш ћ е no
г о м није м о г у ћ а .
si i a r a к а о р а с п р а в а о „ т а в о р с к о ј с в е т л о с т и " . З а и с т а , у
вење Његове присутности, заједно са
i рчкој п а т р и с т и ц и , п о ч е в од О р и г е н а и с в е т о г а Григо-
Обожење и нестворена слава Христова
рија Н и с и ј с к о г а , в и ђ е њ е Бога у в е к с е описује к а о ви!>ење с в е т л о с т и ; в е р о в а т н о због т о г а ш т о ј е ц е н т р а л н а
П а л а м а се у својој б о г о с л о в с к о ј о д б р а н и и с и х а з м а посебно бавиједним погрешним тумачењем: поистовећењем хришћанског опита било са интелектуал ним з н а њ е м , б и л о с а к о ј и м год о б л и к о м ф и з и ч к о г и л и м и с т и ч к о г - а л и п р и р о д н о г - в и ђ е њ а . Kao ш т о с м о в е ћ вид е л и , о н н е одбацује с в о ј е в р с н а д о с т и г н у ћ а г р ч к е ф и лософије, то јест учествовање човекових п р и р о д н и х функција; ф у н к ц и ј а тела или ,,срца", у п е р ц е п ц и ј и Њ е г о в о г п р и с у с т в а . М е ђ у т и м , т у није р е ч о р е з у л т а т у „ п р и р о д н и х " напора, било у м н и х или аскетских, већ о д а р у л и ч н е б о ж а н с к е з а ј е д н и ц е и л и о б о ж е њ а , које п р е в а з и л а з и све с т в о р е н о . О б о ж е њ е j e „ н е с т в о р е н о " , ј е р j e т о С а м Бог Који с е даје л и ч н о . T o j e „ и п о с т а сна" светлост „коју Светитељи духовно сагледавају",
оиблијска (нарочито код Апостола Јована) тема „светлости" и ,,таме" била позната и н е о п л а т о н и ч а р и м а , п ш т о j e због тога м о г л а в е о м а л а к о д а п о с л у ж и к а о одговарајући богословски модел. Међутим, један од п р е в а с х о д н и х П а л а м и н и х ц и љ е в а б и о j e тај, д а о н н а прави кристално јасну разлику и з м е ђ у сваког облика светло-искуства в а н
Откри-
je о б а с ј а л а Њ е г о в е у ч е н и к е на Гори П р е о б р а ж е њ а , a која j e у Х р и с т у п о с т а л а п р и с т у п н а у д о в и м а Њ е г о в о г Тела, то јест ч л а н о в и м а Цркве. Истинско „ о б о ж е њ е " п о с т а л о j e м о г у ћ е к а д а je, n o р е ч и м а светог А т а н а с и ја, ,,Бог п о с т а о ч о в е к , да би ч о в е к п о с т а о бог"
30
. По
П а л а м и н о м мишљењу, последица тога после Овапло"'AdAdelphium
32
оквира хришћанског
вења, и и с т и н с к о г в и ђ е њ а Бога к а о С в е т л о с т и која
4, M i g n e ,
PG
26, col.
1077A.
33
Јован
Увод
Мајендорф
ћ е њ а био je наступ р а д и к а л н е п р о м е н е у о д н о с и м а
i р л п с ц е н д е н т а н и н е и с ц р п а н . Ч о в е к о в а з а ј е д н и ц а са
Бога и ч о в е к а , ш т о сва д р у г а и с к у с т в а и о т к р и в е њ а
l . o i o M никада не м о ж е „престати". Палама
- б и л о у С т а р о м Завету, б и л о м е ђ у Ј е л и н и м а - ч и н и
пиу т р а н с ц е н д е н т н о с т б р а н и , и в и д и je к а о ц е н т р а л -
управо
п у к и м с е н к а м а д о л а з е ћ е с т в а р н о с т и . О н п и ш е : ,,Да
.111, и а ј п о з и т и в н и ј и и с у ш т и н с к и а с п е к т не с а м о и с и -
j e о б о ж е њ е с в о ј с т в е н о р а ц и о н а л н о ј души, о н о б и би-
\,1!ма, к а о п р е д а њ а м о н а ш к е д у х о в н о с т и , н е г о и к а о
ло оствариво с в и м н а р о д и м а , к а к о пре (Христовог)
(к новни елемент х р и ш ћ а н с к е вере као такве: Човек
д о л а с к а , т а к о и д а н а с , без о б з и р а на в е р у и л и гшбо-
к р о з Христа не ступа у заједницу са „ Б о г о м ф и л о с о -
жност".
<]),i и у ч е њ а к а " , н е г о са О н и м Који се, љ у д с к и м ј е з и -
М е ђ у т и м , то не значи да П а л а м а обожење схвата
к о м речено, једино може назвати
у а в г у с т и н о в с к и м о к в и р и м а , те да п р а в и с т р и к т н у
Ипостасно,
,,Надбогом".
„ л и ч н о с н о " , Логос - Друга Л и ч н о с т
р а з л и к у и з м е ђ у „ п р и р о д е " и „ б л а г о д а т и " . Kao ш т о су
( нете Т р о ј и ц е - у з и м а ј у ћ и п у н о ћ у ч о в е ч и ј о с т и , п о -
т о и м н о г и с а в р е м е н и и с т о р и ч а р и п о к а з а л и , г р ч к а па-
i raje no С в о м е Т е л у и з в о р и л и м е с т о о б о ж е њ а . Б и т и
тристичка антропологија je „богоцентрична".
.обожен" значи „постојати у Њ е м у " , то јест учество-
П р в о с а з д а н и ч о в е к j e б и о о б д а р е н и з в е с н и м ,,божанским
карактеристикама",
будући
створен
no
|!<1ти у Њ е г о в о м Телу, Koje je na"
у
ипостасну
заједницу)
34
( „ п р е н о ш е њ е м особипрожето
божанским
,,образу" Б о ж ј е м . П р е м а с в е т о м М а к с и м у И с п о в е д н и -
/кивотом и л и , , е н е р г и ј о м " . У Х р и с т о в о м о б о ж е н о м
ку, те к а р а к т е р и с т и к е су „ б и т и ј е " и „ в е ч н о с т " (које
мовештву Е в х а р и с т и ј с к а з а ј е д н и ц а у виду Х л е б а и Ви-
Бог no п р и р о д и поседује, а л и их дарује и с а м о м ч о в е -
и а и м а у п р а в о т а ј с м и с а о . Ево, ч е с т о ц и т и р а н и х П а л а -
ку),
м и н и х р е ч и о овој в е о м а в а ж н о ј т е м и :
31
; д о к je п р е њега с в е т и И р и н е ј Л и о н с к и ,
,,дух"
који п р и р о д н о п р и п а д а човеку, п о и с т о в е т и о с а Свет и м Духом.
32
„ Б у д у ћ и д а Син Б о ж и ј и , n o н е и з м е р н о ј љ у б а в и
З а т о , ч о в е к није п о т п у н и ч о в е к у к о л и -
Својој п р е м а човеку, није Својој б о ж а н с к о ј И п о с т а с и
ко није у з а ј е д н и ц и са Б о г о м : Он je „ о т в о р е н п р е м а
i а м о п р и с а ј е д и н и о н а ш у п р и р о д у , о б у к а в ш и се у ж и -
r o p e " , и њ е г о в о н а з н а ч е њ е je да д е л и п р и ј а т е љ с т в о
во т е л о о б д а р е н о с л о в е с н и м р а з у м о м ... н е г о се Он ...
са Богом.
u са с а м о м ч о в е к о в о м л и ч н о ш ћ у с ј е д и н и о , и то сједи-
33
Али, б у д у ћ и да Бог остаје а п с о л у т н о т р а н -
с ц е н д е н т а н n o Својој
човекова заједница
њењем са сваким верником кроз п р и ч е ш ћ е Његовим
са Њ и м je неограничено-нераскидива. Никада неће
Светим Телом. Te будући да je постао једно Тело са
н а с т у п и т и њ е н крај који би б и о к о н а ч а н крај. Бог je и
н а м а ( Е ф . 3, 6) и у ч и н и о нас х р а м о м нераздељивог
,! 12 11
11
Chapters on Love 3, 2 5 , M i g n e , PG 9 0 , col. 1 0 2 4 B C . C f , н п р . Adv. Haer. 5, 6, 1. Детаљније
код
J.
О н а ч е л и м а и т е р м и н и м а пост-халкидопске христологије, видети
код
Meyendorff,
Doctrinal Themes ( N e w Y o r k : 34
суштини,
d
2"
ed.,
Byzantine
Theology.
1979), стр.
Historical
138-150.
Trends
and
Ј.
Meyendorff,
Christ
in
Eastern
Christian
Thought
(New
Yorl<:
St.
Vladimir's Seminary Press, 1975), поготову поглавље o светом Максиму, стр. 131-151.
Јован
Мајендорф
Увод
б о ж а н с т в а , ј е р у С а м о м Х р и с т о в о м Т е л у о б и т а в а сва п у н о ћ а б о ж а н с т в а т е л е с н о ( К о л . 2 , 9), к а к о о н д а О н да не може просветлити удостојене озарења божанс к и м з р а к о м Свога Тела, Т е л а које о б и т а в а у н а м а и н а ш е душе просветљује исто о н а к о као што je Он о б а с ј а о т е л а Својих у ч е н и к а н а
М1М1ЖГМОГ '
годати, ј о ш се не беше сјединило са н а ш и м т е л и м а ; о н о j e с п о љ а п р о с в е т љ а в а л о д о с т о ј н е који с у М у п р и ступали, и озаравало им душу посредством телесних очију; а л и сада, б у д у ћ и да се с ј е д и н и л о са н а м а и да о б и т а в а у н а м а , о н о просветљује д у ш у изнутра"
35
.
Управо из разлога П а л а м и н о г а р а з у м е в а њ а овога просветљења у оквирима православне христологије, м и заједно с а њ и м и н с и с т и р а м о н а нествореном својс т в у Божје с в е т л о с т и : Ова н е с т в о р е н а с в е т л о с т je сам о б о ж а н с т в о Х р и с т о в о , које п р о с и ј а в а к р о з Њ е г о в о ч о в е ш т в о . A K O j e Х р и с т о с и с т и н и т и Бог, о н д а j e ова с в е т л о с т з а и с т а б о ж а н с к а . У п р а в о н а с ова и с т а х р и стологија п р и м о р а в а да н е п р е с т а н о указујемо на неизбежну разлику између трансцендентне суштине, или божанске природе, и Њ е г о в и х енергија. Заиста, у Христу, две Њ е г о в е п р и р о д е , ј а с н о д е ф и н и с а н е у Х а л к и д о н у к а о „ н е р а з д в о ј н е " и „ н е с л и в е н е " , остају различите. Тако онда обожење или заједница и з м е ђ у
човештво, „уипостасовано" Логосом, проже-
u n i o
n i | г б о ж а н с к о м енергијом, т е Христово тело поста|i- п м о ч н и к божанске светлости и обожења. Оно je i r\/|)i
Гори Т а в о р у ? Ј е р , н а
с а м и д а н П р е о б р а ж е њ а , т о Т е л о , и с т о ч н и к с в е т л е бла-
м у ч о в е ч а н с к о г б и ћ а , с друге с т р а н е . Х р и -
ијско", то јест, о н о п р е н о с и б о ж а н с к и ж и в о т
м а који с у „ у Х р и с т у " и учествују у њ е г о в и м д е ii 11 г.орним н е с т в о р е н и м е н е р г и ј а м а . 11алама о б ј а ш њ а в а ј о ш ј е д а н а с п е к т х р и ш ћ а н с к о г ' ч 111 r a , и з р а з и т о в а ж а н за м о н а ш к у духовност; е с х а т о \и к а р а к т е р те д у х о в н о с т и . УТријадама с т а л н о се м . ш о д и П р в а г л а в а Д р у г е с а б о р н е П о с л а н и ц е светог \ ni ti т о л а П е т р а , у којој je р е ч е н о да je Х р и с т о в о п р е ц | ) | ) , | ж е њ е , , п о т в р ђ е н о п р о р о ч к о м речју". Т и м е с е I H п \ < 1 с т и ч к а д у х о в н о с т ставља у к о н т е к с т библијског т и ш а њ а , , п р о р о ш т в а " , које j e у С т а р о м Завету подI i iумеваловизијубудућегмесијанскогдоба, оствареV Христу, a које у Н о в о м З а в е т у ј о ш увек остаје n i куство ,,светих" б у д у ћ е г а века.
36
Међутим, док су
' м р о з а в е т н и п р о р о ц и и м а л и с а м о символична предi к,1 з а њ а Ц а р с т в а , н о в о з а в е т н а Ц р к в а , у т е м е љ е н а на i и п о т а ј и н с к о ј з а ј е д н и ц и и „ ж и в о т у у Христу", о м о г у li.ma
учествовање у самој стварности божанског жи-
i'.in.i.
Д а р о в а н о с в и м а к р ш т е н и м , ово у ч е с т в о в а њ е j e
ш ч н о с н о и с в е с н о : о н о се д е ш а в а у „ с р ц у " Светих.
божанства и човештва не подразумева м е ш а њ е суштина и л и п р и р о д а . Али, о б о ж е њ е остаје сшварна з а ј е д н и ца и з м е ђ у Њга Н е с т в о р е н о г с ј е д н е стране, и и з м е ђ у Њ е г а Истога, и с т и н с к и о в а п л о ћ е н о г и п у т е м енергија 15
Tr. I, 3, 3 8 , e d . Ј. M e v e n d o r f f , с т р .
Study 36
of Сгедогу Palamas,
стр.
150.
1 9 3 ; cf. п р е в о д и к о м е н т а р и у A
i)
овој
теми
се
нарочито
говори
у Ашористком
или
„Светогорском
1чмосу", д о к у м е и т у који je П а л а м а с к и ц и р а о , a који су пишисали
представници
светогорских
манастира
у
1340. г о д и н е
знак
подршке
Ц . 1 Т О В О М б о г о с л о в љ у ( M i g n e , P G 1 5 0 , col. 1 2 2 5 - 1 2 3 6 ; cf. J. M e y e n d o r l f , \
*.tudy of Сгедогу Palamas,
стр.
48-49,
193-196).
37
Јован
Увод
Мајендорф
Суштина и божанске енергије
. i ч,1 c e м е п о з о в е н а а п о ф а т и ч к о б о г о с л о в љ е г р ч к и х I H , m a , који с у г о в о р и л и о а п с о л у т н о ј , б е с п о г о в о р -
Правити разлику између „суштине" и „енергије" у Богу - ш т о je и н а ч е с у ш т и н а п а л а м и т с к о г б о г о с л о -
iii)| т р а н с ц е н д е н т н о с т и б о ж а н с к е с у ш т и н е , н е п р и i i viimiiie самим анђелима.
вља - н е з н а ч и н и ш т а д р у г о д о р е ћ и д а т р а н с ц е н д е н т -
Мс1)утим, за П а л а м у би о в а т р а н с ц е н д е н т н а бо-
н и Бог остаје т а к а в , а л и д а с е О н и с т о в р е м е н о даје
i , i ni ка с у ш т и н а о с т а л а н е к а к в а ф и л о с о ф с к а а п с т р а к i i i i | , i д а Бог није и м а о „ с и л у " , т о ј е с т „ с п о с о б н о с т и
човечанству. Ова р а з л и к а , коју j e П р а в о с л а в н а Ц р к в а у ч е т р н а -
I H i шања, п р е д з н а њ а , с т в а р а њ а " . Д р у г и м р е ч и м а , П а -
естом веку званично потврдила на н е к о л и к и м Сабор и м а , постала je повод за м н о г е расправе. Н е м о г у ћ е м и j e о в д е п р е д с т а в и т и све е л е м е н т е ове р а с п р а в е
37
,
I.IMIIII
Бог j e ж и в и Бог, н е о п и с и в у с у ш т и н с к и м ка-
i i-i о р м ј а м а ј е л и н с к е ф и л о с о ф и ј е . С а м j e м н о г о т о г а ш ч п о рекао, позивајући c e н а откривање божанског
т е ћ у д а т и н е к о л и к о ј е д н о с т а в н и х п р и м е д б и , које ћ е
i
ч и т а о ц у п о м о ћ и д а боље р а з у м е т в р д њ у која с е н е п р е -
' a М о ј с и ј е м " , п и ш е П а л а м а , ,,Он није р е к а о : Ja с а м
кидно
у Тријадама
' \ ш т и н а , н е г о : J a с а м С у ш т и (2. M o j e . 3 , 14). Д а к л е ,
I I I . Н а п а в ш и м о н а х е - и с и х а с т е због њ и х о в е в е р е у
i ушти није и з с у ш т и н е , н е г о j e с у ш т и н а и з С у ш т о г а ,
и с т и н с к и о п и т и б о г о в и ђ е њ е - које je с а м В а р л а а м
i
понавља
у Тријадама,
сматрао мистичким
нарочито
просветљењем ума,
или
сим-
l.Mciia
Мојсију н а г о р и С и н а ј : „ К а д а ј е Б о г р а з г о в а р а о
оозиром да je Он Сведржитељ." Мстинска
заједница,
пријатељство
с а м о м почетку суочио са у с м е н и м и п и с м е н и м при-
11 у ш т и м ) , за П а л а м у п р е д с т а в љ а с а м у с у ш т и н у х р и -
говорима,
к њ и г у ПроШив Месалијанаца.
iiiIi.uicKor опита, о м о г у ћ е н о г о в а п л о ћ е њ е м Онога Ко-
П о и с т о в е т и в ш и о в е м о н а х е с а м е с а л и ј а н ц и м а , осу-
|п .кч:те. У п р а в о ова п р и с н о с т и н е п о с р е д н а з а ј е д н и ц а
ђ е н о м х а р и з м а т и ч к о м сектом, он их je у с т в а р и опту-
• < i Богом, n o П а л а м и н о м м и ш љ е њ у , б и л а j e п р е д м е т
ж и о да лажно, то јест , д е л е с н и м о ч и м а созерцавају
n.ci'OBe
објавио
са
„Оним
готово да
можемо рећи,
те je
познанство
и,
в о л о м , и л и з а б л у д о м - В а р л а а м К а л а б р и ј с к и се на
Који
Јесте"
р а с п р а в е са В а р л а а м о м . За В а р л а а м а , Бог j e
Б о ж а н с к у с у ш т и н у " . З а т о П а л а м а п р о с т о није м о г а о
I H говетан с а Својом с у ш т и н о м , т е ч о в е к у није п р у ж е -
17
грозничаво
ii.i н и к а к в а с т в а р н а м о г у ћ н о с т да буде у з а ј е д н и ц и са
к р и т и к о в а н а од с т р а н е ф р а н ц у с к и х А с у м п ц и о н и с т а S. Guichardan-a
оожанском суштином: „Просветљење" схваћено као
Раних
година
нашега
века
дистинкција
je
била
и М . Jugie-a, п р в е н с т в е н о у с м и с л у о з н а ч а в а њ а Б о ж и ј е п р о с т о т е , к а к о je д е ф и н и с а н о у латинској схоластичкој мисли. 3a изложење мога
< i иорено с т а њ е б и л о je п р и с т у п а ч н о , али к р о з п о с р е -
с о п с т в е н о г а г л е д и ш т а в и д е т и Л Sludy of Gregory Palamas, с т р . 2 0 2 - 2 2 7 .
н.овање А н ђ е л с к е Ј е р а р х и ј е . У т о м п о г л е д у c e В а р л а а м
Потпуиу библиографију до тада састављену видети код
пссумљиво позивао на познати спис Такозваног-Дио-
Bullten sur
le palamisme.
Revne
des
eludes
hyzantines
30.
1972,
D. Sticrnon, 231-337.
0
н а с т а в к у р а с п р а в е в и д е т и н а п р . Л . d e H a l l c u x , „Pulamismc e l Trudi/ion", „Irenikon" 4, 38
шкијаАреопагита, којијеоднос Богаичовекапосма-
1975, 4 7 9 - 4 9 3 .
39
Јован
Увод
Мајендорф
п а к о н Х а л к и д о н а , и л и , к а к о j e то н а р о ч и т о
трао кроз низ посредника - „небеских" и „црквених"
III
Ј е р а р х и ј а - ш т о п р е д с т а в љ а х р и ш ћ а н с к у верзију н е о -
111 к - n i i : n i o ф о р м у л и с а о свети М а к с и м И с п о в е д н и к .
niKV
п л а т о н и с т и ч к о г п о р е т к а света. П а л а м а j e с а о г о р ч е њем одбацивао овакав приступ. Наравно, он je пошто-
V'icihe
о енергијамајејош истанчаније дефиниса-
iii i у каснијим П а л а м и н и м делима, нарочито у о н и м
в а о с п и с е Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а , које je и с а м у б р а ј а о
i i >i»• je н а п и с а о у п е р и о д у и з м е ђ у 1 3 4 2 - 1 3 4 7 . г о д и н е ,
м е ђ у највеће Оце Цркве, али je он Дионисијеве „јерар-
• i против учења Григорија Акиндина. М е ђ у т и м , к а к о
хије" р а з у м е в а о к а о о п и с е с т а р о з а в е т н о г о д н о с а Бога
m u M I ) с х в а т и л и о в е п о ј м о в н е и ч е с т о п о л е м и ч н е де-
и ч о в е к а , у к о ј е м je Бог г о в о р и о с а м о „ п р е к о а н ђ е л а "
фшшције, м о р а м о сеувек сећати првобитне енергич-
(Јевр. 2, 2).
m и n i његове р а с п р а в е с а В а р л а а м о м , о п и с а н е у Три-
38
М е ђ у т и м , no Х р и с т о в о м д о л а с к у Бог сту-
ј е р о н а п р е д с т а в љ а к о н т е к с т п а л а м и т с к о г бо-
па у н е п о с р е д н у заједницу са ч о в е к о м . „ Н и ј е ли Он
/iii/riMfl,
б л а г о и з в о л е о да о б и т а в а у ч о в е к у " , п и т а П а л а м а , ,,да
i n i човља. Ј е д и н и П а л а м и н ц и љ б и о j e д а и с т о в р е м е -
му се ј а в и и р а з г о в а р а са њ и м без и к а к в о г п о с р е д н и ка, д а б и ч о в е к м о г а о д а п о с т а н е n e с а м о п о б о ж а н , него и да се о с в е ш т а ; да о ч и с т и д у ш у и т е л о ч у в а њ е м б о ж а н с к и х з а п о в е с т и , те да се т а к о п р е о б р а з и у ч о в е Дакле, заједницаса Б о г о м у Христу стварнаје и непосредна. Ту се не ради ни о к а к в о м п а н т е и с т и ч к о м н е с т а ј а њ у у б о ж а н с т в у , в е ћ ч о в е к , б у д у ћ и ,,у Богу", и л и п р е ,,у Х р и с т у " , ч у в а п у н о ћ у свога ч о в е ш т в а , своје с л о б о д е (од њега се т р а ж и да ,,чува з а п о в е с т и " ) и он учествује у ј е д н о м б е с к р а ј н о м догађају, ј е р je Бог, Својој
трансцендентној
и
иманентност
i лободном дару заједничења у Телу Христовом.
< )иај циљ не м о ж е се у п о т п у н о с т и о с т в а р и т и у п о т р е iMiM
ф и л о с о ф с к и х п о ј м о в а . Б у д у ћ и да П а л а м а п р и
| п м е није н и и н о в а т о р , н и т и с л е п и к о н з е р в а т и в а ц ,
к а достојног п р и ј е м а С в е с в е т о г а Д у х а ? "
no
п о т в р д и Божју т р а н с ц е н д е н т н о с т
iiii
v
суштини, увек
uri)
аутентични
представник
грчког
светоотачког
и р е д а њ а , постаје ј а с н о з а ш т о о н није н и к а д а и з г у б и о I M e h a j узвишености и поларитета између грчке миi ' i n и х р и ш ћ а н с к о г Ј е в а н ђ е љ а . У т о м с м и с л у се П а л а м п богословски супротстављају његови
критичари,
i шри и нови.
„изнад"
с в а к о г б о г о и с к у с т в а . Али, ч о в е к н е остварује заједницу са ,,створеном благодаћу", већ са С а м и м Богом. Ово и ј е с т е с у ш т и н а у ч е њ а о „ н е с т в о р е н и м е н е р г и ј а м а " , које j e , к а о ш т о с м о в е ћ п р е т х о д н о р е к л и у овоме П р е д г о в о р у , у к о р е њ е н о у х р и с т о л о ш к о м у ч е њ у о „ипостасном јединству", како je то установљено на 3
"Види
Ј.
Meyendorff,
Noles
ТехГе imd Untcrsuchungcn 64. 40
sur
Berlin,
Г
influence
1957, с т р .
en
Orient
у
Sindia
putru
lica.
547-552.
41
Философија
ne
допоси
cuaccibc
A. ФИЛОСОФИЈА HE ДОНОСИ СПАСЕЊЕ l.i. Прво питање Ч у о сам
1
и з в е с н е људе да т в р д е да и м о н а с и т р е -
ha да т е ж е с в е т о в н о ј м у д р о с т и , те да им je без ње н е могуће избећи незнање и погрешно мишљење, чак и ако д о с е г н у н а ј в и ш и с т е п е н б е с т р а ш ћ а .
2
Затим, да ce
i л в р ш е н о с т и с в е т о с т не м о г у у с в о ј и т и без ц р п љ е њ а ш а њ а из свих и з в о р а , и то н а ј п р е из ј е л и н с к о г о б р а з о 3
пања , које j e т а к о ђ е д а р Божји, п о п у т н а у к е , о т к р о в е н.ем д а т е п р о р о ц и м а и а п о с т о л и м а . О в а к в о о б р а з о в а ње д у ш и даје п о з н а њ е б и ћ а
4
и обогаћује способност
с азнања, што je опет највећа душевна м о ћ . Образовање о д а г н а в а од д у ш е не с а м о с в а к о з л о - б у д у ћ и да je к о р е н и о с н о в а с в а к е с т р а с т и н е з н а њ е - него и води човека
б о т о п о з н а њ у , ј е р Бог j e п о ј м љ и в с а м о п р е к о
I Б е г о в и х створења.
5
Не поверовах у ово становиште, ј е р je моје скромно м о н а ш к о искуство доказивало управо супротно; м е ђ у т и м , н и с а м био у могућности да ce о д б р а н и м . " М и н е с а м о д а c e з а н и м а м о з а тајне п р и р о д е " , п о н о с н о с у и з ј а в љ и в а л и , " м е р е ћ и н е б е с к и свод, п р о у ч а в а ј у ћ и р а з л и ч и т а к р е т а њ а звезда, с а з в е ж ђ а , њ и х о в е ф а з е и и з л а ж е њ а и и з р а ч у н а в а ј у ћ и п о с л е д и ц е свега т о г а ( ч и м е c e п о н о с и м о ) , него б у д у ћ и д а у н у т р а ш њ и п р и н ц и п и о в и х појава л е ж е у б о ж а н с к о м и п р в о б и т н о м с т в а р а л а ч к о м Уму и д а с л и к е т и х н а ч е л а постоје у н а ш о ј д у ш и , ј е д в а ч е к а м о да их с х в а т и м о , да о д а г н а мо сваку врсту незнања м е т о д а м а разликовања, силогистичког умовања и анализе. Тако, остајући живи и 45
Свеши
Григорије
Философија
Палша
6
после смрти, ми ж е л и м о да се у п о д о б и м о Творцу" . Осетих се н е с п о с о б н и м да одговорим на ове до-
ne
доноси
сиасењч
и умна створења неоденута у задебљала т е л а " ; 11 I ' . I K O и н а ш е душе.
I K T O ,i
к а з е , т е п р е ћ у т а х , а л и сада, м о л и м т е о ч е , д а м е п о -
Т р е б а л и о н д а д а к а ж е м о д а с у о н и који д р ж е д о
у ч и ш шта треба да к а ж е м у одбрану истине, тако да
м к в е ф и л о с о ф и ј е , с т е к л и Божју м у д р о с т , и л и ч а к о п -
б и х ( n o р е ч и м а а п о с т о л а ) м о г а о " б и т и с п р е м а н н а одг о в о р с в а к о м е који т р а ж и р а з л о г н а ш е н а д е . "
7
штељудску м у д р о с т ? Н а д а м с е д а н и к о о д н а с није п с з у м а н д а т о п р и х в а т и , ј е р к а к о Господ к а ж е : " Н е м о ж е д р в о д о б р о п л о д о в е з л е р а ђ а т и " (Мт. 7, 18). По м о м е м и ш љ е њ у , о в а " м у д р о с т " није в р е д н а н и д а с е
l . i . 18.
8
И с п и т у ј у ћ и п р и р о д у чулног , о в и људи
9
дођоше
до и з в е с н е п р е д с т а в е о Богу, а л и не о н е која je д о стојна Њ е г а и која je у с к л а д у са Њ е г о в о м б л а ж е н о м природом. Њихово "поремећено срце помрачено" je с п л е т к а м а л у к а в и х д е м о н а који и х поучавају. А к о с е в е ћ р а з у м о м м о ж е д о ћ и д о д о с т о ј н е п р е д с т а в е о Богу, к а к о с у о н д а о в и људи м о г л и д е м о н е д а п р о г л а с е бог о в и м а , и опет, к а к о су м о г л и да п о в е р у ј у д е м о н и м а , који човека уче политеизму?
10
Т а к о су они, обузети
овом безумном и будаластом мудролијом, и непросветљеним образовањем, донели погрешне закључке о Богу и о природи.
11
О н и ( ш т о се њ и х т и ч е ) Б о г а л и -
ш и ш е Његове потпуне власти; Божје И м е п р и п и с а ш е д е м о н и м а ; у д а љ и ш е с е о д п о з н а њ а б и ћ а - ш т о j e садржај њихове жеље и плод њихове ревности - тврдњ а м а да с т в а р и и м а ј у душу, и да учествују у ј е д н о ј м о ћ н и ј о ј души.
12
пазове "људском", ј е р толико je противречно тврди1и да су б и ћ а и с т о в р е м е н о ж и в а и н е ж и в а , да и м а ј у u н е м а ј у р а з у м , a да ствари no п р и р о д и б е з о с е ћ а ј п е u без o p r a n a за о с е ћ а њ е , м о г у да буду н а с е љ е н е нашим душама!
15
Ч а к и кад П а в л е г о в о р и о т о м е к а о о
".'|>удској м у д р о с т и " , он к а ж е : "И р и ј е ч моја и п р о п о иијед моја не би у у б ј е д љ и в и м р и ј е ч и м а људске м у лрости"
16
, и ј о ш : " Ш т о и г о в о р и м о , не р и ј е ч и м а н а -
у ч е н и м о д људске м у д р о с т и "
17
. Но он истовремено
( м а т р а и с п р а в н и м да о н е који су je с т е к л и н а з о в е " м у д р и м а n o тијелу" 1
18
, да такви " г о в о р е ћ и да су мудри,
иолудјеше" '-', да су " п р е п и р а ч и овога вијека"
20
, те за
њихову м у д р о с т р е ч е да: " м у д р о с т п о с т а д е лудост" д а j e т о " н и ш т а в н а мудрост"
22
21 2
,
, "празна пријевара" \
" м у д р о с т овога в и ј е к а " , д а о н а п р и п а д а " к н е з о в и м а " о в о г а в е к а - "који су п р о л а з н и "
24
.
Т а к о ђ е , о н и т в р д е д а с у с т в а р и без
у м а у м н е , ј е р с у с п о с о б н е д а п р и м е људску д у ш у ; д а
19
су д е м о н и изнад нас и да су они н а ш и творци (такво
Ш т о с е м е н е т и ч е , j a т а к о ђ е с л у ш а м и о ц а " који
je њихово богоотпадништво); они м е ђ у оно што je не-
к а ж е : " О п л а к у ј т е л о к а д а н е у з и м а х р а н у споља, и
створено, беспочетно и савечно са Богом сврсташе
оплакуј душу када не п р и м а благодат с небеса!" Пра-
не с а м о м а т е р и ј у и о н о ш т о н а з и в а ј у душом света,
в е д н о . Ј е р ћ е т е л о т а д а п р о п а с т и , п р е л а з е ћ и у број
46
47
Свеши
Грторије
Философија
Палама
не
доноси
спасењс
б е з д у ш н и х п р е д м е т а , a д у ш а ћ е ce, у к о л и к о c e о к р е -
./u na н е к и н а ч и н учествује у д о б р о м , и то на м а њ е
не од онога ш т о ј о ј припада, уплести у демонски жи-
\'очљив начин.
вот и д е м о н с к е м и с л и .
ин) no себи, н е г о ( д а ce з л о појављује) к а д а ce п р о м е -
26
Међутим, ако неко каже да je природна философ и ј а дар Божији, истину говори, без противречности,
29
Н е с м е c e з а б о р а в и т и д а н и ш т а није
i i u стварна н а м е н а (мудрости) ч и м е и одговарајући исход њ е н о г д е л а њ а .
н о н а тај н а ч и н c e и п а к н е и з н о с е и о п т у ж б е п р о т и в о н и х који з л о у п о т р е б љ а в а ј у ф и л о с о ф и ј у и и з в р ћ у j e
20
с л у ж б о м р а д и н е п р и р о д н и х циљева.
Н о и п а к , осуда
Ш т а би о н д а т р е б а л о да буде з а н и м а њ е и циљ
з а о н е који т о ч и н е ј о ш j e в е ћ а , ј е р с у о н и з л о у п о т р е -
о п и х који у с т в о р е њ и м а т р а ж е Б о ж ј у м у д р о с т ? Н и ј е
били Божији дар небогоподобним чином.
M U т о усвајање и с т и н е и в е л и ч а њ е Т в о р ц а ? T o н а м j e
27
Ш т а в и ш е , у м д е м о н а , Б с т о м с т в о р е н , n o својој п р и р о д и и м а с п о с о б н о с т с х в а т а њ а . С м а т р а м о д а његово д е л а њ е н е д о л а з и о д Бога, без о б з и р а ш т о њ е г о -
свима јасно. Међутим, знање паганских ф и л о с о ф а i к р е н у л о je са оба о в а циља. И м а л и н а м о н д а и ч е г а к о р и с н о г у овој ф и л о с о -
ва способност ф у н к ц и о н и с а њ а потиче од Њега; зато
фији? Н а р а в н о да и м а . Исто као што постоји т е р а п е -
ce за такав ум с р а з л о г о м м о ж е р е ћ и да безумствује.
у т с к а к о р и с т ч а к и од с у п с т а н ц и д о б и ј е н и х од з м и ј -
Према томе, ум паганских ф и л о с о ф а je Божански
( ког меса
д а р д о к л е год о н п р и р о д н о поседује м у д р о с т з а о д е н т у
риснијег лека од оног добијеног из тог извора. Тако,
разумом. Међутим, такав ум je изопачен д е м о н с к и м
има користи чак и од световних ф и л о с о ф а , м а к а р
с п л е т к а м а које r a ч и н е б е з у м н и м у м у д р о в а њ у , ш т е т -
да je налична с м е с и меда и кукуте. Најважније код
н и м и б е с а в е с н и м , с о б з и р о м на у ч е њ а која и з л а ж е .
т о г а ј е с т е д а о н и који ж е л е д а и з д в о ј е м е д и з т а к в е
30
, к а д а л е к а р и с м а т р а ј у да н е м а бољег и к о -
Међутим, ако нам неко каже да демони сами no
с м е с е , м о р а ј у д а буду о п р е з н и д а г р е ш к о м н е у з м у
с е б и имају ж е љ у и з н а њ е које није а п с о л у т н о л о ш е ,
с м р т о н о с н и о с т а т а к . Ако п р о у ч и ш овај п р о б л е м , в и -
ј е р и о н и ж е л е д а постоје, ж и в е и м и с л е , е в о о д г о в о -
д е ћ е ш д а све, и л и в е ћ и н а о п а с н и х ј е р е с и , п о т и ч у и з
р а који бих и м у п у т и о : Н е т р е б а c e р а с п р а в љ а т и с а
тог и з в о р а .
н а м а зато ш т о (са б р а т о м Г о с п о д њ и м ) к а ж е м о д а j e грчка мудрост "демонска"
28
; no т о м е демонска што
Т а к а в j e случај с а " и к о н о г н о с т и м а " , који м и с л е д а ч о в е к з н а њ е м постаје и к о н а Божја, и да ce захваљују31
она побуђује р а с п р а в е и с а д р ж и готово сваку врсту
ћ и з н а њ у д у ш а уподобљује Богу.
п о г р е ш н о г у ч е њ а , и ш т о je о т у ђ е н а од с о п с т в е н о г од-
ш т о j e р е ч е н о К а ј и н у : "Ако с и п р а в е д н о п р и н е о , н и с и
г о в а р а ј у ћ е г циља, т о ј е с т е о д б о г о п о з н а њ а . Н е т р е б а
праведно разделио..."
ч и н и т и то, него с х в а т и т и д а о н а и с т о в р е м е н о м о ж е
о с о б и н а м а л о г а броја л у д и . С а м о о н и чија с у д у ш е в -
48
32
Тако je и no о н о м е
. Међутим, "добро дељење" je
49
Ceeuiu
Гршорије
на чула
33
Философија
Палама
о с п о с о б љ е н а за р а з л и к о в а њ е д о б р а и зла м о -
Због ч е г а се о н д а без в е л и к е н у ж д е у п у ш т а т и у овак в у о п а с н о с т , к а д а j e с о з е р ц а в а т и Божју п р е м у д р о с т у Њ е г о в и м с т в о р е њ и м а м о г у ћ е н е с а м о без и к а к в о г с т р а х а , в е ћ и с а д о б и т к о м ? Ж и в о т који j e к р о з н а д у у Б о г а о с л о б о ђ е н с в а к е б р и г е , п р и р о д н о п о д с т и ч е душу на п р о м и ш љ а њ е о Божијим створењима. Такву д у ш у п о т р е с а д и в љ е њ е , т а к в а д у ш а продубљује с п о собност разумевања, она постојано велича Творца, те к р о з овај о с е ћ а ј ч у д е с н о г а б и в а у з н о ш е н а к а у з в и ш е нијем. П р е м а светом Исаку: "Таква душа доспева до 34
; и к о р и с т е ћ и се м о л и -
т в о м к а о к љ у ч н и м с р е д с т в о м , у з н о с и с е к а тајнама
35
к а к в е " O K O не видје, и ухо не чу, и у с р ц е човјеку не дође"
36
gonom
сиасење
приче о целокупној творевини. Што се тиче онога n i i o с е н а л а з и и з м е ђ у главе и р е п а , т о ј е с т р а с п р а в а о
гу " п р а в е д н о да д е л е " .
р е ч и м а н е и с к а з и в о г а блага"
ne
, т а ј н а м а које, к а к о н а с с в е т и П а в л е у ч и , Дух
Свети с а м о д о с т о ј н и м а о т к р и в а .
п р и р о д и , и з њ и х м о р а ш и з д в о ј и т и б е с к о р и с н е идеје. T o треба учинити д у ш е в н и м способностима испитикања и п р о у ч а в а њ а , п о п у т ф а р м а ц е у т а који в а т р о м u водом п р о ч и ш ћ у ј у з м и ј с к о м е с о . Ч а к а к о све о в о u у р а д и ш , и д о б р о и с к о р и с т и ш о н о ш т о си п а ж љ и в о одвојио, к о л и к о j e с а м о труда и м у д р о с т и п о т р е б н о '.a овај з а д а т а к ? ! Међутим, уколико исправно искористиш одсечеи и део световне мудрости, никакве штете н е ћ е бити, )ср ћ е о н о п р и р о д н о п о с т а т и с р е д с т в о д о б р о г а . Упркос т о м е , он се ни тада не м о ж е н а з в а т и д у х о в н и м и 1>ожјим д а р о м
37
у н а ј у ж е м с м и с л у те р е ч и , ј е р одго-
нлра п о р е т к у п р и р о д е и није д о ш а о о д о з г о . З а т о r a Иавле, толико мудар у божанским стварима, назива телесним"
38
; к а к о о н к а ж е : " Ј е р гледајте, б р а ћ о , н а 3!
иас п о з в а н е : н е м а ту ни м н о г о м у д р и х no тијелу" '. Ko би боље м о г а о да и с к о р и с т и ову м у д р о с т од о н и х
21 В и д и ш л и н а ј к р а ћ и пут, б л а г о р о д а н и л и ш е н o n a с н о с т и , који в о д и к а н а т п р и р о д н и м и н е б е с к и м р и -
t a које П а в л е к а ж е д а с у " м у д р и споља"
40
? Имајући
ту м у д р о с т на уму, он их с п р а в о м н а з и в а " м у д р и м а no тијелу".
зницама? У случају с в е т о в н е м у д р о с т и ,
прво треба убити
змију, и л и д р у г и м р е ч и м а , п р е в а з и ћ и г о р д о с т која произилази из те философије. Како je тешко то учин и т и ! "Надменост философије н е м а ништа заједничко са смирењем", како се то обично каже. Затим, треба о д с е ћ и и о д б а ц и т и главу и р е п , ј е р су о н е н а ј в е ћ е з л о , a то су з а п р а в о п о г р е ш н а м и ш љ е њ а о у м н и м , божанским и првобитним стварима, и невероватне
50
22 У п р а в о к а о и у з а к о н и т о м браку, з а д о в о љ с т в о р а ];ања с е б а ш н е м о ж е н а з в а т и Б о ж ј и м д а р о м ј е р j e телесно, и п р е д с т а в љ а д а р п р и р о д е , a не б л а г о д а т ( у п р кос т о м е ш т о j e и т у п р и р о д у с т в о р и о Бог). И с т о т а к о , з н а њ е које п о т и ч е о д с в е т о в н о г о б р а з о в а њ а , и а к о с е исправно употреби,
представља дар природе којим
51
СвеШи
Грторије
Палама Философија
Бог к р о з п р и р о д у у к р а ш а в а све без и з у з е т к а , и који ce в е ж б о м м о ж е р а з в и т и , о п е т није благодат. Ч и њ е н и ц а да ra н и к о не добија без труда и в е ж б е о ч и г л е д а н je д о к а з да je у п и т а њ у п р и р о д н и , a не д у х о в н и д а р . Н а ш а б о г о м у д р о с т c e с п р а в о м м о ж е н а з в а т и дар о м Божјим, a не д а р о м природе, ј е р чак и простод у ш н и р и б а р и кад je п р и м и ш е с висине постадоше, к а к о Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в к а ж е : с и н о в и Грома
41
, чија
je реч п р о ж е л а сваки кутак васељене. Т о м благодаћу ч а к и ц а р и н и ц и постају л е к а р и д у ш а ; ж а р к а р е в н о с т прогонитеља ce преображава, претварајући С а в л а
и
у
П а в л а , који о д з е м љ е бива у з д и г н у т д о " т р е ћ е г а н е б а " и с л у ш а " н е и з р е ц и в е ствари'"
13
. И ми ce м о ж е м о њ о -
ме у п о д о б и т и и к о н и Божјој, и о с т а т и т а к в и и п о с л е смрти. Што ce п р и р о д н е мудрости тиче, сматра ce да ју je ч а к и А д а м и м а о у и з о б и љ у в и ш е од с в и х својих п о т о м а к а , и а к о j e о н п р в и који није с а ч у в а о и к о н и ч н о с т n o Богу. С в е т о в н а ф и л о с о ф и ј а б е ш е п о м о ћ н о с р е д с т в о п р и р о д н е м у д р о с т и п р е д о л а с к а О н о г а који j e п р и з в а о д у ш у њ е н о ј и с к о н с к о ј л е п о т и : З а ш т о онда т о м ф и л о с о ф и ј о м н и с м о обновљени пре Христа? Због ч е г а н а м б е ш е п о т р е б а н , н е н е к о д а н а с у ч и ф и л о с о ф и ј и — у м е т н о с т и која о д у м и р е заједно с а о в и м в е к о м , n a c e и н а з и в а ф и л о с о ф и ј о м " о в о г а вијека" —• н е г о Онај "Ko у з и м а на ce гријехе свијета!"
45
44
и Ко-
ји н а м дарује и с т и н с к у и в е ч н у м у д р о с т — и а к о je то "лудост"
46
за п р о л а з н о г и о г р е х о в љ е н о г м у д р о г ч о в е -
ка од овога с в е т а ? A с н>ом у в е з и опет, з а р њ е н о одсус т в о н е ч и н и и с т и н с к и л у д и м о н е који н и с у д у х о в н о
52
не
доноси
спасење
и г з а н и з а њу? Н и ј е л и о д в е ћ ј а с н о д а и з у ч а в а њ е свет и п и х наука не доноси спасење? Оно не очишћује i азпајну с п о с о б н о с т д у ш е , н и т и ј е ч и н и п о д о б н о м бо•капскоме П р в о л и к у . Д а к л е , о в а к а в j e м о ј з а к љ у ч а к : Ако н е к и ч о в е к пуi см извршавања заповести Закона т е ж и очишћењу, м к а в од Христа н е ћ е и м а т и никакве користи - мада jr Бог Taj Који je на о ч и г л е д с в и х в а с п о с т а в и о З а к о н и т о м е никакву корист н е ћ е пружити ни усвајање ( ветовних наука. Христос никако не м о ж е п о м о ћ и п н о м е к о ce, з а р а д о ч и ш ћ е њ а своје д у ш е , о к р е н у о отуђеној ф и л о с о ф и ј и . Управо н а м Павле, Христова V ( т а , говори и сведочи о томе.
Ceeiliu
Гршорије
1
4
П р в о л и ц е о д н о с и ce на з б у а е н о г у ч е н и к а , који ce П а л а м и о б р а -
т и о за п о м о ћ због н а п а д а на м о н а х е од с т р а н е В а р п а а м а и њ е т в и х присталица. 2
Философија
Палама
не
доиоси
сиасењс
" П о з и а љ е б и ћ а " ( у ^ т о к ~
р а з у м е в а љ е све твари, и о н о ce м о ж е досегнути у м н и м и с т р а ж и в а а е м . М о г у ћ е ј е и то да jeoir и о м е ш а о , или чак ову врсту научне спознаје прир о д е п о и с т о в е т п о с а " п р и р о д н и м с о з е р ц а љ е м " (фиснкп O c u p i a ) д у х о в -
(inaGc-ia: о с л о б о ђ е н о с т о д с л у ж е њ а с т р а с т и м а ; у н у т р а ш љ а с л о б о д а
пог п р е д а њ а ( п а р о ч и т о к о д светог М а к с и м а ) , где ч о в е к о в о у н у т р а ш њ е
к о ј а j e ц и љ м о п а ш к е аскеж. О н а у к љ у ч у ј е п о с т о ј а н о с т у в р л и н и u « ' н е о -
O K O , просветљеио благодаћу, сагледава унутрашње начело. смисао и
с е т љ и в о с т ) , где ч о в е к в и ш е п и ј е и о д в л а ш ћ у п о р и в а к а о ш т о с у г и е в ,
к р а ј , лошс, с в е г а с т в о р е н о г n o б о ж а и с к о м п р о м и с л у ; т о ј е с т , д а ч о в е к
похота и страх, већ je он н е к о ко je с т е к а о у и у т р а и ш и м и р , a т и м е и
( ш ж а н с к и м о ч и м а с а г л е д а в а с т в о р е н и свет. Т р е о а з а п а з и т и д а c e Варла-
љубав п р е м а Богу и б л и ж њ е м . ' IIcuoi ш : о б р а з о в а а е icao п р о ц е с y n o 3 i i a B a i b a к у л т у р е к л а с и ч н е с т а -
миги (како П а л а м а примећује) не баве с а м о научним студијама прир о д н и х п о ј а о а , н е г о и р а з у м е в а њ е м у н у т р а ш њ и х п а ч е л а (A6yoi) с т и а р и
р и н е . За византијског Грка o n o би обухвагало р а з у м е в а њ е г р а м а т и к е ,
к о ј е п о с т о ј е у Б о ж ј е м Уму. С т о г а , и П а л а м а и В а р л а а м у о с п о в и г о в о р е
р е т о р и к е , а с т р о н о м и ј е , и u p e свега, ф и л о с о ф и ј е , и а р о ч и т о П л а т о п о в е ,
о ножељности "природног созерцања", na ипак, разлика м е ђ у њима je
Аристотелове и философнје Неоплатопичара. П р е м а П а л а м и , за В а р л а а м а н њему с л и ч н е м и с л и о ц е , ове световне н а у к е беху од пресудпог значаја за и о з н а в а њ е л у д с к и х и б о ж а н с к и х с т в а р и . М е ђ у т и м , з а и с т о ч н о м о н а ш к о п р е д а љ е које п о т и ч е ј о ш о д
у "1'оме ш т о П а л а м а п о р и ч е д а с у с в е т о в н е м а у к е пужин иредусмж з а о в о дубље сагледавање. s
В а р л а а м о в о с н о в п и п о с т у л а т г л а с и д а а п о ф а т и ч к о б о г о с л о в љ е no
t i аје ј е д и а в р с т а ф и л о с о ф и ј е , у м п а т е х н н к а , к о ј а к р о з к а з и в а њ е о п о г а
Е в а г р и ј а ( ч е т в р т и в е к ) и Ма7<сима ( с е д м и в е к ) , " н е з н а љ е " (егу^оих) о з п а -
ш т а Б о г није, г о и о р и о б о ж а п с к о ј т р а м с ц е н д е н ц и ј и . Т а к о , Via negativa за
чава самоиспражњеље, о ч и ш ћ е љ е ума, потребно да 5и te on испунно
ibera о с т а ј е п у т о д р и ц а њ а , a н е п у т у в о ђ е љ а у м и с т и ч к о п о з н а њ е .
благодаћунатприродног позпања. Паламаје мишљеља да такво "незна-
Будући да je Бог у п о т п у н о с т и н е с а з п а т љ и в по Себи, ми и з у з и м а -
њ е " п р е д с т а в љ а в и ш и с т е п е н п о з н а њ а о д с у в о г и п т е л е к т у а л н о г 3iiaiba
м о н е п о с р е д н о л и ч п о богопознање. Т в о р а ц c e u p e м о ж е с п о з н а т и (на
једног грчког научника.
оспову закључивања, индиректпо) р а з м и ш љ а њ е м о Његовој твореви-
М е ђ у т и м , П а л а м а j e в е р о в а т н о због с а м е дпскусије п о в е ћ а о раз-
пи. Зато В а р л а а м с м а т р а да су н а р а в н о , с в е т о в н е науке, н у ж а н пут до
лику и з м е ђ у себе као заговорника созерцателлшг предања и В а р л а а м а
богословља. Заиста би било неправедно да Варлаама назовемо агности-
као интелектуалчог "позитивисте". Варлаам je очигледно одбацио ми-
к о м (прихватао je сва т р а д и ц и о н а л н а учења); u p e м о ж е м о р е ћ и да je у
с т и ч к у страну х р и ш ћ а н с т в а , али т е ш к о да je м о г а о у потпуности да je
малој мери он био отвореи за пепрекидан л и ч н и однос са Богом.
п о р е к н е . М н о г о п р е тога ( и р е м а Н и к и ф о р у ГригорасуЈ, ц а р и г р а д с к а
6
Овде су В а р л а м и т и релитијски м о р а л и детаљније да оправдају
м о н а ш к а ш к о л а [тозвала га je да о д р ж и п р е д а в а њ е о м и с т и ч к о м б о г о -
проучавање астрономије
слову Такозваног-Дионисија, што нам говори да ce његова православ-
у знању човек ce сједињује са Богом ( в е о м а и н т е л е к т у а л а н поглед на
nocT није д о в о д и л а у п и т а њ е пре п о ч е т к а дискусије са П а л а м о м . Н е м а
с п а с е њ е ) . Ч о в е к о в у м ( б у д у ћ и с т в о р е н n o и к о н и Божјој) с а д р ж и с л и к е
доказа да je Варлаам икада порекао ауторитет Писма или дснматског
у з р о к а ствари које су п р е т п о с т о ј а л е у у м у Т в о р ц а . П о т к р е п љ у ј у ћ и ове
и
осталих
"тајпи
природе":
напредовањем
предаља, што с в а к а к о п о д р а з у м е в а и прихаватп>е светотајинског уче-
з а ч е т к е р а з у м е в а љ а зна(Бем о п р и р о д н о м с в е т у , н о р м а л н о j e д а ч о в е к
iba. П р е ц и з н и ј е р е ч е н о , о н j e п р е с в е г а б и о ф и л о с о ф с к и н а с т р о ј е п т е о -
у з р а с т а у м у д р о с т и , и т и м е ј о ш в и ш е c e уподобл>ује Б о г у .
лог,
к о ј п н и ј е м о г а о д о в о љ н о д а р а з у м е н е п о с р е д п о м и с т и ч к о виђење
или опитио знаље.
7
1. П т . 3, 1 5 .
* Ocehajan
(aioOrpji'):
с п о с о б а п за ч у л н о о п а ж а њ е ,
и а с у п р о т умном
У патристици ова два н а ч и н а познања ( м и с т и ч к о и умпо) одгова-
(forpoi') о п а ж а њ у , које c e с а м о у м о м (i/ooc) с а з н а ј е . 11ошто c e овај п а р р е ч и
р а ј у д в е м а р а з л и ч и т и м ч о в е к о в и м к о п ж т и и н и м с п о с о о н о с т и м а : иус,
о д п о с и на о с п о в и у п л а г о н и с т и ч к у дистинкцију и з м е ђ у света појавпостп и
духовни или интуитивни ум, способан за непосредпо разумевање исти-
настајања, и света н е п р о м е п љ и в и х и т р а н с ц е н д е н г н и х п а р а д и г м и , у ово-
не, и бкпчна, а н а л и т и ч к п и д и с к у р з и в н и ум који р е ш а в а п р о б л е м е ло-
ме преводу задржао сам "чулан/уман" као техничке термине.
гичким путем и стиче знање о стварима. У о в о м преводу доследно сам
:l
Ha основу претходно речепог, П а л а м а наставља да критикује уче-
к о р и с т и о р е ч " у м " з а нус ( u p e п е г о " и н т е л е к т " , к о ј и у д а н а ш њ е м в р е м е -
љ а г р ч к и х ф и л о с о ф а . " О в н ЈБуди" - р е ч j e п р е о п а г а п с к и м ф и л о с о ф и -
ну и м а изразито ограничепо змачеље); али, реч "ум" данас п р и л и ч н о je
ма, неголн о њ и х о в и м у ч е н и ц и м а из ч е т р н а е с т о г века.
н е п р е ц и з н а , те ч и т а л а ц чреба иу да схката у смислу б к т н а - е . 54
55
Свеши
rpuiopuje
,и
Палама
Философија
To значи: ч и њ е п и ц а да je човек тако л а к о скремуо у заблуду полн-
нс.
доноси
cuaccibc
iiii.i м о р а п а ж љ и в о п р о с е ј а т и (oiiacan з а д а т а к , б у д у ћ и да j t p e t н с х о д и
т е и з м а доказује д а с а м о п о с е д о в а њ е у м а није д о в о љ н о д а б и нас д о в е л о
i i i vuiijaiba н е п о з н а т и х е л е м е н а т а г р ч к е ф и л о с о ф и ј е п о в е з а н е t a х р п -
д о и с п р а в н и х идеја о Богу. З а П а л а м у , п о л и т е и з а м j e д е м о и с к а о б м а н а ,
iiiliaiitKHM
где с а м и д е м о н и представљају богове. 11
Н е у с т в а р и о с т и , в е ћ с а м о у и а г а н с к и м у м о в и м а . Б о г з а у в е к je
;I
\u> сјединитн са Богом.
To јест, а п ђ е л и и д е м о н и .
12
" Г!о х р и ш ћ а н с к о м П р е д а љ у , С а м и B o r j e б е е п о ч е т а н и и з в о р сма-
(
Видети н а п о м е н у 12.
ibid.
20
23
1.2 и 4; hum. in Cani.
п о ч е в ш и од О р и г е к а чулним
(шјским догађајима. <А
г.ск)
Loc.cit.
Грчки превод дела светог Исака, е п и с к о п а Нинивијеког (седмп
поштује te као једап од главних извора и с и х а с т н ч к е духовности.
1. K o p . 1, 2 8 .
| ) и д е н а в е д е м и ц и т а т : ham.72 ( e d . T h e o t o k i s , Л а ј и п и г ,
К о л . 2, 8.
spetsieri, Атина. 1895, стр. 314). Ј
1. K o p . 2, 6.
?г
' У питаљу je ј е д а н од светих Отаца. Н и с м о б и л и у м о г у ћ н о с т и да
Kao што тело п р о п а д а без одговарајуће хране, т а к о и д у ш а атро-
ф и р а б е з т о г н а т п р и р о д н о г ж и в о т а ( д а р а б л а г о д а т и , п е д о с т и ж н о г људ-
' За Григорија, с о з е р ц а љ е Божјег е т в а р а л а ч к о г д е л а љ а к р о з м о л н -
|ву предетавља миого еигурнију " п р к р о д н у ф и л о с о ф и ј у " од ироучава v в е л и ч а љ е Т в о р ц а ; a м о л и т в о м п р и р о д н о з п а љ е te да.ге продубљује у i агледавање Божјих тајни, е а м и м р а з у м о м н е д о к у ч и ш ш . 3i
' 1. K o p . 2, 9.
с к о м умован>у) који j e њ е н а о д г о в а р а ј у ћ а х р а н а . 27
1 7 7 0 , t r p . 4 6 3 ; eii.
и.а г р ч к и х ф и л о с о ф а . З а i b e r a , п р о у ч а в а н > е п р и р о д е т р е б а д а п р е р а с т е
и с т р а ж и м о извор овог цитата. 26
оргаиима телп,
п р п м е р у н у т р а ш љ е око које " и и д п " n p t r Божји у стварању, и л и у псто-
1,26.
1. K o p . 1, 2 0 .
21
(ннр.
11.4). У п р о ц е с у д у х о в и о г с а з р е и а љ а
чијом п о м о ћ и he о н а о п а ж а т и и п р е п о з н а в а т и Божју т в о р е в и н у -— на
Р и м . 1, 2 2 .
21 22
om. in Cant.
.•ivina м о р а д а р а з в и ј е с п о с о б н о с т и а и а л о г н е
1. K o p . 2, 4.
" Ш. 2, 1 3 . 19
Духовна чула: значајна т е м а за светоотачку духовност, к о н а ч н о
и р о и з а ш л а и з т у м а ч е њ а Пссмс nag Пссмама,
л и ч а њ е Бога, који п р и п а д а ј у с а м о Њ е м у , п р и п и с у ј у т в а р и .
,H
П о с т . 4, 7. (LXX). Ц и т а т с с и а е т а в љ а : "гријех je на и р а т и м а "
м
к о г а б и ћ а . О с н о в н и грех и д о л а т р и ј е састоји се у т о м е да се с л а в а и ве-
16
природпог света
п \ i к а д у х о в и о м позпан>у, n a г у т в р д и л и д а с е с а м о н а т а ј п а ч и н м о ж е -
в о т п и м култним к и п о в и м а обитава ииша или божаиска душа.
,,Ј
и
По П а л а м и п о м миш;вељу, В а р л а а м и љегиве п р и с т а л и ц е ематрп-
iii ty да je научно п о з н а в а љ е (пре него с о з е р ц а њ е )
Он овде н а п а д а п а г а н с к у идолатрију, a н а р о ч и io идеју да у б е ж и -
13
као лека у Li.11
11 ! . 1 5 - 1 6 , u у с в о м е Д р у г о м п н с м у В а р л а а м у ( C o i s l . 1 0 0 , f. 9 8 ) .
d e и остаје Сиедржитељ, без о б з и р а н а сва п о г р е ш н а м и ш љ е њ а . 12
Предаљем).
'"' П а л а м а о в д е к о р и с т и с л ш с у з м и ј с к о г м е с а
Веома je важио П а л а м и н о прнзнаље показано овде да on отворе-
" To није н а т п р и р о д н и д а р , j e p и н е о б л а г о д а п е н и ум м о ж е да д о -
iio и р и х в а т а л е г и т и м н о с т ф и л о с о ф и ј е и п р и р о д н и х н а у к а , а л и у ogio-
i егне т а к в о знап.е. О д е љ а к 19, i де П а л а м а ф н л о с о ф и ј у "док je природ-
варајућим Јраницама.
Палама
није
некакав
мрачњак,
и
он
не
жели
да
с п р е ч и х р и ш ћ а н е д а к о р и с т е свој, Б о г о м и м д а н и , ум, з а и с т р а ж и в а њ е и р а з у м е в а њ е с т в о р е н о г п о р е т к а . Он о в д е п р и г о в а р а о и и м а који п р е и а глашавају м о г у ћ н о с т и л,удског у м а и а р о г а н т н о п о р и ч у а у т е н т и ч н о с т т р е з в е н о у м п о г о п и т а . Дар разума сам je no себи исираваи, али очигледно п о д л о ж а п изопачењу (као код демона, неких паганских ф и л о г о ф а и ј е р е т и к а ) . П а л а м а т а к о ђ е н а г л а ш а в а да г в е т о в и е н а у к е м о г у да IIOMOI'-
na" назива даром Божјим. 38 39 10
29
( ког света. " Нот. X L 1 . 14 ( P G 3 6 , 4 4 8 С ) . 42
56
паганска философија
Д а п . 13, 19.
" 2. K o p . 1 2 , г
" 'Јн.
Ј к . 3, 1 5 . И
1. Т и м . 3, 7. " С п о љ а ш њ а (č^.iOcr) ф и л о с о ф и ј а " je и з р а з који О ц и
2-4.
•'" 1. K o p . 2, 6.
спекулацијом и науком. 28
1. K o p . 1, 2 6 .
често употребљавају када говоре о п а г а и с к и м ф и л о е о ф и м а грчко-рим-
ну м и р ј а н и м а , али да o n e нису обавезујуће за м о н а х е . У случају о о г о п о знања (циљ аскетског живота), непосредно искуство има предност пад
2. K o p . 1, 12.
,f
пије п о т п у н о л и ш е п а и с т и н е ,
али
te
1,29.
' 1. K o p . 1 , 1 8 .
57
Свети
Гршорије
Апофатичко
Пшшма
бошсловљс
као
иозишивио
искусшви
Б. АПОФАТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ
и з в е с н и х м о н а х а чија у ч е њ а не прихватају, те да су
KAO ПОУЗДАНО ИСКУСТВО
'.аписалиречи својихучитеља да би их лакше обмануui и убедили.
4
П р е м а њ и х о в о м казивању, у ч и т е љ и их
i а в е т о в а х у да ce п о т п у н о о д р е к н у Светог П и с м а к а о 1 .iii. Т р е ћ е п и т а њ е Сада м и j e ј а с н и ј е , о ч е , з б о г чега о н и м а који оп-
печег злог, и да ce с а м о м о л и т в и п о с в е т е . Ј е р , у п р а в о м о л и т в а о д а г н а в а з л е духове који c e м е ш а ј у с а с а м и м
тужују и с и х а с т е н е д о с т а ј е н е с а м о з н а њ е које д о л а -
човековим б и ћ е м . Р е к о ш е и то да су ти м о н а с и разбук-
з и о д д е л а , в е ћ и з н а њ е које п р о и з и л а з и и з ж и в о т н о г
).)них чула, у с х и ћ е н и и и с п у њ е н и о с е ћ а њ е м р а д о с т и ,
и с к у с т в а , a које je с а м о no с е б и с и г у р н о и н е п о б и т н о ; о н и а п с о л у т н о одбијају да чују ч а к и р е ч и О т а ц а . " У п у ш т а ј у ћ и ce у о н о ш т о није видјео, и у з а л у д н а д и 1
м а ј у ћ и c e т ј е л е с н и м у м о м с в о ј и м " , описује и х а п о с т о л . Т о л и к о с у c e у д а љ и л н о д п р а в о г а пута д а н и с у ј е д н о д у ш н и ч а к ни када криво сведоче о Светитељим а . Тако, г о в о р е ћ и о просветљењу, они под њ и м подр а з у м е в а ј у с в а к о п р о с в е т љ е њ е које чула п р и м е к а о
ii да п р и т о м њ и х о в е д у ш е остају н е п р о м е њ е н е . Они ииде ч у л н о о п а з и в у светлост и д р ж е да je б е л а боја '.нак б о ж а н с к о г , a п л а м е н о г ж у т и л а - з н а к злог.
5
Они пишу да тако говоре њихови учитељи, a при I'OM т в р д е да све то п о т и ч е од д е м о н и з о в а н о с т и , те a к о и м c e н е к о н а б и л о који н а ч и н у с п р о т и в и , о н и м у узвраћају да je то знак о с т р а ш ћ е н о с т и , што je опет показатељ прелести.
6
О н и у в е л и к о п р е к о р е в а ј у своје н е -
обману, истовремено тврдећи да ce свако божанско
пријатеље; у с п и с и м а п о д р а ж а в а ј у м н о г е л у к а в о с т и
просветљење м о ж е чулима о п а з и т и . Они опет тврде
1мије и њ е н е з а м к е , и п о б и ј а ј у ћ и с е б е на р а з н е н а ч и -
даje свако старозаветно просветљење Јевреја и њихо-
ме, к о р и с т е c e м н о г и м с п л е т к а м а , a с о п с т в е н е р е ч и
вих пророка пре Христовог доласка само символич-
гумаче на различите и противречне начине. Л и ш е н и
н о ; а л и з а т о п р о с в е т љ е њ е на Т а в о р с к о ј Гори у в р е м е
чврстине и једноставности истине, они лако скрећу
С п а с и т е љ е в о г п р е о б р а ж е њ а , с и л а з а к Духа С в е т о г а и
у крајности. П о с р а м љ е н и судом сопствене савести
с л и ч н е појаве, м о ж е б и т и ј а с н о о п а ж е н о ч у л и м а .
они, попут Адама, т р а ж е да ce сакрију иза м н о ш т в а
2
По
њ и х о в о м м и ш љ е њ у , з н а њ е j e ј е д и н о п р о с в е т љ е њ е Ko
с ложених, загонетних и двосмислених речи, различи-
j e п р е в а з и л а з и чула, т е r a п р о г л а ш а в а ј у ц и љ е м с в а к о г
тога з н а ч е њ а . З а т о те, о ч е , м о л и м , д а и з л о ж и ш н а ш е
с о з е р ц а њ а , у з в и ш е н и ј и м и о д с а м е Божје с в е т л о с т и .
мишљење о њиховим ставовима.
Укратко ћу вам описати шта су чули од извесних људи.
3
М о л и м вас д а и м а т е с т р п љ е њ а и д а у в е к и м а -
те на у м у да тиховатељи никада ништа слично нису г о в о р и л и . Н е м о г у д а п о в е р у ј е м д а с у т а к о н е ш т о чул и о д н а ш е б р а ћ е . Кажу д а с у c e и з д а в а л и з а у ч е н и к е 58
l . i i i . 4. Н е с а м о а н ђ е о с к и , него и људски у м , п р е в а з и л а з и себе, т е п о б е д о м н а д с т р а с т и м а постаје а н г е л о п о д о -
59
Сжти
Гршорије
Аиофаишчко
Палама
7
8
бан. Он ћ е , исто т а к о , досегнути ту светлост и удостојити се натприродног боговиђења, не сагледавајући б о ж а н с к у суштину, него Бога, п р о ј а в о м која п р и л и ч и Богу и која je д о с т у п н а с а м о м е уму. Taj ч о в е к з а и с т а в и д и , не на о д р е ч а н н а ч и н - ј е р он з а и с т а н е ш т о види - н е г о на н а ч и н који je н а д о д р е ч а н , б у д у ћ и да Бог не с а м о да п р е в а з и л а з и з н а њ е , него je и н а д н е с п о з н а 9
јан ; с а м а Њ е г о в а п р о ј а в а j e т а к о ђ е п р а в а б о ж а н с к а н е о б и ч н а тајна, ј е р б о г о в и д н е п р о ј а в е , чак и с и м в о личне,
због своје
недостижности
остају н е п о ј м и в е .
О н е се у с т в а р и пројављују с х о д н о п о р е т к у који није с р а з м е р а н н и б о ж а н с к о ј н и људској п р и р о д и , ј е р у п о ређењу са нашим узрастом оне нас превазилазе, тако д а н е постоји и м е које б и и х м о г л о о п и с а т и н а одговарајући начин. Ha то je Б о г у к а з а о када je на Манојево 7
питање: " К а к о ти je и м е " , одговорио: "Чудноје"
10
. Но
ово в и ђ е њ е , и а к о н е п о ј м и в о и н е и м е н и в о , није с а м и м т и м б и л о м а њ е ч у д е с н о . М е ђ у т и м , и а к о j e в и ђ е њ е над о д р е ч н о , р е ч и к о ј и м а с е о н о о б ј а ш њ а в а з а о с т а ј у у одн о с у н а тај о д р е ч н и пут. Т а к в а о б ј а ш њ е њ а п р о и з и л а з е и з п о р е ђ е њ а и л и аналотија, т е с е з а т о р е ч " к а о " , к о ј о м с е исказује с л и ч н о с т , о д в е ћ ч е с т о појављује; ј е р с а м о в и ђ е њ е н е и з р е ц и в о je, и н е и м е н и в о .
Светитељи
с о з е р ц а в а ј у б о ж а н с к у светлост,
ј е р о н и њу и виде, и к а д а
кроз неизрециву пројаву
усавршитељних озарења примају боготворно опште ње Д у х а Светога - о н и и о д е ћ у свог о б о ж е њ а в и д е , ј е р т а д а б л а г о д а т Л о г о с а испуњује њ и х о в у м с л а в о м
60
u б љ е с к о м н а д л е п о т н е красоте.
11
као
иозитивно
искусшво
Б а ш о н а к о к а к о je и
б о ж а н с т в о Л о т о с а н а гори б о г о п о д о б н о м с в е т л о ш ћ у просветљавало тело, сједињено са Њ и м Самим. "Слав у коју М у j e Отац д а о " , О н j e , n o ј е в а н ђ е о с к о ј р е ч и , п р е д а о п о с л у ш н и м а , ј е р "Он х о ћ е д а и о н и које М у j e д а о буду с а Њ и м гдје j e Он"
12
.
К а к о с е о н д а т о м о ж е т е л е г н о п о с т и ћ и , када и С а м Он, н а к о н в а з н е с е њ а н а н е б е с а , није в и ш е т е л о м при~ с у т а н ? To се н е с у м љ и в о в р ш и на ј е д а н н а д у м а н нач и н , у м о м који п о с т а ј е н а д н е б е с а н , који као да п о с ra j e п р а т и л а ц Њ е г а Који с е р а д и н а с в а з н е о н а н е б е с а . Такав ум je и с т о в р е м е н о т а м о тајанствено сједињен са Б о г о м и с о з е р ц а в а н а т п р и р о д н а и н е и с к а з и в а виђења, у испуњености сваким нествореним знањем о вишој светлости. Тада ум више не созерцава чулима о п а з и в е с в е ш т е н е с и м в о л е , н и т и зна з а р а з н о л и к о с т Светог П и с м а , н е г о б и в а у к р а ш е н с т в а р а л а ч к о м и прв о б и т н о м к р а с о т о м , Б о ж ј и м з р а ц и м а осветљен.
13
Ha и с т и н а ч и н и онај који je о т к р и о и т у м а ч и о Јерархију
14
в е л и да су р е д о в и н а т к о с м и ч к и х духова,
ј е р а р х и ј с к и у с т р о ј е н и с а о б р а з н о с в о м е достојанству, испуњени не само п р в о б и т н и м знањем и науком, него и и з в о р н о м с в е т л о ш ћ у сваког о с в е ћ е њ а с в е т л о ш ћ у Свете Т р о ј и ц е . Н е с а м о д а с у о н и ( а н ђ е л и ) п р и ч е с н и ци и с о з е р ц а т е л л т р о ј и ч н е с л а в е , н е г о су и Х р и с т о в е
5 Када
оопклов;«:
ф о т о ф а н и ј е или пројаве светлости, откривене Његов и м у ч е н и ц и м а н а Т а в о р с к о ј Гори.'
5
Удостојени овог
в и ђ е њ а , о н и беху п о с в е ћ е н и у о б о ж у ј у ћ у с в е т л о с т Христову: истински Му се п р и б л и ж и в ш и , они се и непосредно п р и о п ш т и ш е Његовој божанској светло-
61
Свети
Грторије
Апофашичко
Палама
с т и . Збот т о г а j e з н а м е н и т и М а к а р и ј е ову с в е т л о с т назвао "храном наднебесних бића"
16
. Ево шта о т о -
бојоишвж
као
позипшвно
искусшво
нисије к а ж е : " С ј е д и њ е њ е о б о ж е н о г а с а в и ш њ о м свег л о ш ћ у одвија c e п р и заустављању свих д е л а т н о с т и 21
ме каже један други богослов: "Сваки у м н и ред нат-
ума"
к о с м и ч к и х б и ћ а , који н а н е т в а р а н н а ч и н в е л и ч а ову
jep о н и з а в и с е о д д е л а т н о с т и у м а , н е г о т о настаје на-
светлост, представља с а в р ш е н д о к а з Логосовог чове-
п у ш т а њ е м свега п о с т о ј е ћ е г ; м е ђ у т и м , о н о није пуко
кољубља"
17
. A велики Павле, у тренутку невидивих 18
. O n o није р е з у л т а т н е к о г у з р о к а или аналогиЈе,
напуштање.
22
Да je то сједињење п а к п у к о ослобађан>е
и
од а к т и в н о с т и , з а в и с и л о би од нас, и о д н о с и л о би ce на
с а м п о с т а д е н а д н е б е с а н , п р и ч е м у њ е г о в у м није м о -
м е с а л и ј а н с к о у ч е њ е : " П р о д р е т и к о л и к о ж е л и м о д о не-
pao да надиђе небеса п р а к т и ч н и м м е њ а њ е м места.
и с к а з и в и х тајни Б о ж и ј и х " . описује их свети И с а а к
и н а д н е б е с н и х в и ђ е њ а у Христу, б е ш е " о д н е с е н "
2f
.
о з н а ч а в а п о т п у н о д р у г а ч и ј у тајну,
С о з е р ц а њ е о н д а није с а м о н а п у ш т а њ е и о д р и ц а -
п о з н а т у с а м о о н и м а који с у ј е и с к у с и л и . Н е ћ е м о с п о -
ње, н е г о ј е д и н с т в о и о б о ж е њ е које ce т а ј а н с т в е н о и
Ово " о д н о ш е њ е "
м и њ а т и д а и с а м и ч у с м о с в е д о ч е њ е О т а ц а који п р о ђ о -
н е о п и с и в о одвија б л а г о д а ћ у Б о ж ј о м н а к о н о д б а ц и в а -
ше ово искуство, да га не бисмо излагали злоупотре-
ња свега нижег што ce утиснуло у н а ш ум. Или т а ч н и -
б и . Све б и о в о т р е б а л о д а буде д о в о љ н о о н и м а који н е
је, п о ч е в с а у с п о к о ј е њ е м н а к о н с в а к е у м н е а к т и в п о -
верују д а у м н о п р о с в е т љ е њ е , в и д љ и в о о н и м а који с у
сти, које п р е в а з и л а з и н а п у ш т а њ е ; н а и м е , н а п у ш т а њ е
чиста срца, ваистину постоји, и да je о н о потпуно раз-
свега постојећег с а м о je спољашње обележје покоја у
л и ч и т о од знања; штавише, да му м о ж е бити извор.
коме ум пребива. Зато сваки в е р н и к треба да одвоји Бога од свих Њ е гових створења, j e p заустављање сваког у м н о г д е л а њ а
17 ... Н и к о н и к а д а није в и д е о п у н о ћ у о в е б о ж а н с к е к р а с о т е , и зато њу, no р е ч и м а Григорија Н и с и ј с к о г " , н и ч и ј е о к о не м о ж е с а г л е д а т и у п о т п у н о с т и , ч а к и да в е ч н о гледа: О н о н е в и д и ц е л и н у к а к в а ј е с т е , в е ћ с а м о о н о л и к о к о л и к о j e с а м о себе у ч и н и л о п р и ј е м ч и в и м з а с и л у Духа Светога. М е ђ у т и м , к а д а j e у п и т а њ у о в о н е р а з у м е в а њ е , најдивније и н а ј н е о б и ч н и ј е ј е с т е то да а к о н е к и и и м а ј у р а з у м е в а њ е , имају r a н а н е р а з у м љ и в н а ч и н . О н и који виде, у ствари, не знају к а к о м о г у да виде, чују, спознају б у д у п н о с т и л и и с к у с е вечност, j e p j e Дух к о ј и м они виде, н е и с к а з и в .
62
20
Како велики Дио-
и заједница са н е б е с к о м с в е т л о ш ћ у представљају искуство и обожујући крај, о б е ћ а н с а м о о н и м а који су о ч и с т и л и с р ц а и себе о б л а г о д а т и л и . Шта joui могу р е ћ и о т о м сједињењу, када ce с а м о и з а б р а н и у ч е н и ц и удосто21
ј и ш е в и ђ е њ а иступљењем ' , о с л о б о ђ е н и сваког чулног и л и у м н о г о п а ж а њ а , п р и з в а н и к а и с т и н с к о м виђењу, j e p п р е с т а ш е да гледају, те Шрпећи незнање (или пребивајућиустањунезшња—zb
шахш>
ауишхис)
бехуукраше-
ни н а т п р и р о д н и м ч у л и м а ? У наставку н а м е р а в а м о да, а к о Бог даде, п о к а ж е м о да и а к о о н и з а и с т а созерцаваху, њихов о р г а н в и ђ е њ а и п а к н е беху н и чула, н и у м .
63
Свети
Грторије
Апофатичко
Палама
бојословље
као
иозиишвно
искусшво
није, н а к о н у с п о к о ј е њ а у м а и п р е с т а н к а р е ч и и д е л а -
18 Да ли сада схваташ да су боговидеоци причесници н е п о ј м и в о г а Духа, Д у х а Који им з а м е њ у ј е и у м , и о ч и ,
ња, а к о и и м а н е з н а њ а , о н о je н а д з н а њ е . A т а к о je и са п р и м р а к о м ; о н j e н а д с в е т л о с т а н ; и ј о ш , n o речима
21
'
и у ш и , и да б л а г о д а р е ћ и Њ е м у о н и и в и д е и чују и р а з -
в е л и к о г Д и о н и с и ј а , Б о ж ј и д а р о в и у п р а в о се у о в о м
умеју? A K O се свако њихово у м н о д е л а њ е заустави,
з а с л е п љ у ј у ћ е м п р и м р а к у дају С в е т и т е љ и м а .
к а к о о н д а а н ђ е л и и а н г е л о п о д о б н и људи м о г у в и д е т и
С а в р ш е н о б о г о в и ђ е њ е и свега Божјег није п р о с т о
Бога о с и м с и л о м Д у х а С в е т о г а ? З а т о њ и х о в о в и ђ е њ е
п р е с т а н а к а к т и в н о с т и , н е г о т о д а и з н а д њега постоји
није н и о с е ћ а ј , ј е р r a н е п р и м а ј у ч у л и м а , н и т и р а з у м -
о п ш т е њ е са Богом; a о н о je пре д а р и в а њ е и п р и м а њ е
ни доживљај, јер до њега не долазе р а с у ђ и в а њ е м ни
дара, неголи престанак (напуштање) и одрицање. Ме-
з н а њ е м које и з њега п р о и з и л а з и , н е г о н а с т у п а н а к о н
ђ у т и м , ова п р и м а њ а и даривања су неисказива: ако
з а у с т а в љ а њ а с в а к е у м н е а к т и в н о с т и . О н о , стога, није
већ говоримо о њима, ми то м о р а м о чинити помоћу
производ ни маште ни мисли; нити би опет оно било
п р и м е р а и а н а л о г и ј а - не з а т о ш т о се т а к в е с т в а р и
п р е д с т а в а , а л и н и и з в о д д о кога с е д о ш л о у м н и м за-
виде тако, већ зато што се в и ђ е н о другачије не м о ж е п р е д с т а в и т и . О н и д а к л е који без п о б о ж н о с т и п о и м а -
кључивањем (силогистичким аргументима). С друге стране, ум га не стиче с а м о својим а п о ф а -
ју р е ч е н о о н е и с к а з и в и м с т в а р и м а - које се о б а в е з н о
т и ч к и м у з н о ш е њ е м (кроз одрицање). Јер, п р е м а уче-
п р и к а з у ј у п р и м е р и м а , с а м и сво т о н а д м у д р о с н о зна-
њу Отаца, свака б о ж а н с к а заповест и сваки свештени
њ е д р ж е з а лудост. П а б а х а т о г а з е ћ и у м н о бисерје
27
,
з а к о н и м а з а свој ц и љ о ч и ш ћ е н о с р ц е ; с в а к и н а ч и н
н а с т о ј е да, у м е р и м о г у ћ е г , у н и ш т е с в о ј и м р а с п р а в а -
и в и д м о л и т в е з а в р ш а в а с е ч и с т о м молитвом
м а о н е који с у и м r a п о к а з а л и .
2г
'; с в е
ш т о с т р е м и ка О н о м е Који п р е в а з и л а з и све и Који j e о д в о ј е н о д свих, з а у с т а в љ а с е к а д а с е о д с в и х б и ћ а
19
одвоји. М е ђ у т и м , п о г р е ш н о j e р е ћ и д а к о д б о ж а н с т в е -
Kao ш т о с а м ве?1 р е к а о , С в е т и т е љ и и з свог ч о в е -
них заповести не постоји ништа друго о с и м чистоте
кољубља n o м о г у ћ с т в у г о в о р е о н е и с к а з и в о м , н е у п а -
с р ц а . З н а ч и да постоје и м н о г е д р у г е с т в а р и : п о с т о -
дајући у о б м а н у н е п о с в е ћ е н и х којима се чини да
ји з а л о г с т в а р и о б е ћ а н и х у о в о м веку, а л и и р и з н и ц е
после
б у д у ћ е г а в е к а ; в и д љ и в е и п р и ч е с н е п р е к о тог з а л о г а .
н е а к т и в н о с т , a не н а д д е л а т н а н е а к т и в н о с т . И опет,
Исто важи и за молитву: изнад м о л и т в е постоји неис-
т а к в е с т в а р и остају н е и с к а з и в е с а м о м с в о ј о м п р и р о -
к а з и в о б о г о в и ђ е њ е и и с т у п љ е њ е ( е к с т а з а ) , заједно са
дом. Зато велики Дионисије каже да после престан-
неизрецивим тајнама у њему (боговиђењу). Слично
к а а к т и в н о с т и свега с т в о р е н о г , н е п о с т о ј е р е ч и , него
т о м е , изнад остављања за собом свега постојећег, тач-
64
остављања
свега
створеног
наступа
" о д с у с т в о р е ч и " ( а л о г и ј а - безсловије)
28
потпуна
; к а о и то да
65
Ceeiuu
Гријорије
Апофашичко
Палама
ћ е м о се ми "након сваког узлажења сједињавати ra 29
бо1ословл>е
као
ио:тшивно
искусшво
пост и к а д а б и л а р а з у м е в а њ е , н и т и б и р а з у м е в а њ е би-
. Али, у п р к о с тој н е и с к а з и в о с т и , са-
л о а к т и в н о с т чула. Овај " у м н и о с е ћ а ј " j e д р у г а ч и ј и о д
м о о д р и ц а њ е није д о в о љ н о д а б и у м о с п о с о б и л о з а
тога. П р е м а в е л и к о м Д и о н и с и ј у м о ж д а б и r a т р е б а л о
Неисказивим"
достизање натпојмљивих ствари. Коначно, ово одри-
назвати сједињењем (заједницом), a не з н а њ е м . "Тре-
ч у ћ е у з л а ж е њ е с а м о j e в и д п о и м а њ а н а ч е г а ш т о Бог
б а с х в а т и т и " , к а ж е о н , "да н а ш у м и м а и у м н у м о ћ
30
, и оно у себи т а к о ђ е носи икону тог неизобра-
која м у д о з в о љ а в а д а р а с м а т р а у м о п о с т и ж н е с т в а р и ,
зивог в и ђ е њ а (тхеорије) и созерцатељне п у н о ћ е ума;
а л и и с п о с о б н о с т с ј е д и њ е њ а ( з а ј е д н и ц е ) к о ј о м се п р е -
na ипак, одречни ( а п о ф а т и ч к и ) усход с а м no себи, не
вазилази природа у м а и постиже сједињење са о н и м
представља саму ту пуноћу.
што њ е г а п р е в а з и л а з и "
није
М е ђ у т и м , к р о з н а п у ш т а њ е свега у свету, о н и к о -
33
. О н з а т и м к а ж е : "Умне с п о -
с о б н о с т и постају с у в и ш н е , и с т о к а о и чула, к а д а ду-
ји су се а н г е л о п о д о б н о с ј е д и н и л и са с в е т л о ш ћ у , ту
ша б л а г о д а р е ћ и н е п о ј м и в о м јединству и постајањем
светлост прослављају; ј е р , тајанствено сједињени са
боголиком, н е о г р а н и ч е н и м п о р и в о м бива загњурена
с в е т л о ш ћ у , о н и с у њ о м е и п о у ч е н и д а с е о н а n o сво-
у зраке н е п р и с т у п а ч н е светлости невидљивог светло-
joj н а д с у ш т и н с к о с т и р а з л и к у ј е о д с в е г а . Ш т а в и ш е ,
зрачења"
34
. У таквом јединству, no р е ч и м а светог Мак-
о н и који с е у д о с т о ј и ш е д а п р и м е о в у т а ј н у в е р н и м
с и м а : " С в е т и т е љ и се, с а г л е д а в а ј у ћ и с в е т л о с т с к р и в е -
и м у д р и м ухом, о с л о б о ђ е њ е м од свих ствари т а к о ђ е
не и н а д н е и с к а з и в е славе, сами отварају за блажену
могу славити божанску и непојмиву светлост. Они се
чистоту, заједно с а н е б е с к и м с и л а м а "
м е ђ у т и м не могу сјединити са њом и видети je ако претходно не п р и м е н а т п р и р о д н у силу созерцања и очисте себе кроз испуњавање заповести
31
35
.
Д а н и к о н е п о м и с л и д а ови в е л и к а н и о в д е м и с л е на одречност (апофатичност) узлажења. Јер оно je до-
; такође и
с т у п н о с в а к о м е ко ra ж е л и ; и не п р е о б р а ж а в а д у ш у у
ум ако не посвете чистој и невештаственој м о л и т в и .
правцу анђеоског достојанства. Одречно узлажење с ј е д н е с т р а н е , одваја се од м и ш љ е њ а у о д н о с у на оста-
20
ла б и ћ а , но с друге стране оно ne м о ж е с а м о no себи
К а к о о н д а о п и с а т и ову с и л у која н е п о д р а з у м е в а
да осигура јединство са оностраним (заграничним).
н и а к т и в н о с т чула н и р а з у м е в а њ е ? К а к о д р у г а ч и ј е ,
М е ђ у т и м , чистота страсног дела д у ш е кроз бестра-
од
ш ћ е о с л о б а ђ а у м о д с в и х с т в а р и , и м о л и т в о м r a сједи-
свих n p e њега: "Божјим и у м н и м ч у л о м " ( ч у л о у с а н а
њује са б л а г о д а ћ у Светога Духа, те се т о м б л а г о д а ћ у
ако
не
речима
— дух разума)
32
премудрог
Соломона,
мудријег
. Д о д а ј у ћ и ова два п р и д е в а , он свог
слушаоца подстиче да ra не сматра ни чулним дожи-
у м п р и ч е ш ћ у ј е б о ж а н с к о м с в е т л о ш ћ у и постаје а н г е лолик и боголик.
вљајем ни р а з у м е в а њ е м , јер, нити би чулна актив-
66
67
Свеша
Грторџје
Палама
Аиофашичко
21
бтословљс
као
иозипшвно
искуство
c e н е м о л и о д р е ђ е н о м м о л и т в о м , н е г о у стању исту-
З а т о с у О ц и п о с л е в е л и к о г Д и о н и с и ј а ово с т а њ е н а з в а л и " д у х о в н и м чулом"
36
, и з р а з о м који боље и з р а -
п љ е њ а о н бива п р е д а т н е п о ј м и в и м с т в а р н о с т и м а , где ово н е з н а њ е п р е в а з и л а з и знање"
40
.
ж а в а о в о т а ј а н с т в е н о и н е и с к а з и в о с о з е р ц а њ е , када
Taj д у ш е с л а д о с н и п р и з о р , који je у г р а б и о и од-
човек заиста не види ни у м о м нити телом, већ Духом,
н е о у м и з свега и в р а т и о r a ц е л о г с е б и к а о с в е т л о с т и ,
и када зна д а н а н а т п р и р о д а н начин види светлостKo
светитељ (Павле) je видео као светлост откривења,
ja п р е в а з и л а з и с в а к у с в е т л о с т . Али, у т о м т р е н у т к у
но не откривења чулно опазивих тела; светлост нео-
човек не зна којим о р г а н о м он види ту светлост, нити
граничену висином, дубином, висином и ширином.
м о ж е д а д о к у ч и њ е г о в у п р и р о д у , j e p j e Дух к о ј и м о н в и д и , н е и с л е д и в . T o j e о н о ш т о j e П а в л е р е к а о када j e ч у о н е и с к а з и в е р е ч и и в и д е о н е в и д љ и в е с т в а р и : "Да л и у тијелу, н е з н а м , д а л и и з в а н тијела, н е з н а м , Бог зна."
37
Д р у г и м р е ч и м а , о н није з н а о д а л и с у у м , или
тело, били орган виђења.
О н у о п ш т е није в и д е о н и к а к в у г р а н и ц у и з м е ђ у с е б е с о з е р ц а в а ј у ћ е г и с в е т л о с т и која je с и ј а л а о к о њега; п р е ћ е б и т и д а j e све л и ч и л о н а с у н ц е , б е с к р а ј н о с в е т л и ј е и в е ћ е од в а с е љ е н е , са с т о ј е ћ и м у ц е н т р у у м о м к о ј и j e сав п о с т а о око
41
. Такво р е ц и м о беше његово
виђење.
Такав човек не види чулима, али je његово виђење исто т а к о јасно, или чак јасније од чулног опажања. Он в и д и и с а м о г себе, п р е б и в а ј у ћ е г у иступљењу
38
од
н е и с к а з а н е с л а д о с т и в и ђ е њ а , о д н е ш е н о г н е с а м о из-
22 Зато велики Макарије ту светлост назива бескрајн о м и наднебесном
42
. Н е к о д р у г и опет, о д н а ј с а в р ш е -
над свих ствари и сваке појмовне представе, него и
н и ј и х С в е т и т е љ а , в и д е о j e ц е л у в а с е љ е н у к а о обухва-
и з н а д с а м о г себе.
ћ е н у ј е д н и м з р а к о м овог у м о п о с т и ж н о г с у н ц а , и а к о
П о д у т и ц а ј е м овог и с т у п љ е њ а ( е к с т а з е ) , о н з а б о -
ч а к н и с а м није в и д е о к а к в а j e т а с в е т л о с т с а м а n o
р а в љ а ч а к и на м о л и т в у Богу, о ч е м у je г о в о р и о свети
с е б и у својој п у н о ћ и , н е г о ју je с а г л е д а о у оној м е р и
И с а а к , и м а ј у ћ и за с а с в е д о к а в е л и к о г и б о ж а н с т в е н о г
у којој je м о г а о да je п р и м и
Г р и г о р и ј а : " М о л и т в а j e ч и с т о т а у м а која с а м а у с л е ђ у -
ц а њ е м и н а д у м н и м с ј е д и њ е њ е м с а с в е т л о ш ћ у о н није
ј е з а ј е д н о с а и з у м љ е њ е м н а с т а л и м о д с в е т л о с т и Све-
с п о з н а о њену природу, него je н а у ч и о да она заиста
те Тројице"
за
. Он з а т и м каже: "Упрако je чистота ума
т а с и л а н а о с н о в у које с в е т л о с т Свете Т р о ј и ц е сија
43
. Овим и оваквим созер-
п о с т о ј и , да je н а т п р и р о д н а и н а д с у ш т а , да ce р а з л и к у је од свега о с т а л о г у свету; да je о н а
п р о с т о битије у
за в р е м е молитве... Тада ум превазмлази молитву, те
с о п с т в е н о м с м и с л у , те да у с е б и с а ж и м а све. Свагда
ово с т а њ е н е т р е б а н а з и в а т и м о л и т н о м , мего п о р о д о м
г л е д а т и о в у б е з г р а н и ч н о с т ( а п е ј р о н ) није д а т о н и ч о -
ч и с т е м о л и т в е н и с п о с л а т е С в е т и м Д у х о м . И опет, у м
в е к у појединцу, н и с в и м а љ у д и м а
68
44
.
69
Сваии
Гршорије
Аиофашичко
Палама
Онај к о j e н е в и д и , с х в а т а д а j e с а м в и н о в а н због
богосличље
као
иозишивнО
"божанство", него и "Самобожанство"
47
1^УВ^2-
и "Богонача
н е м о ћ и да види, и то зато што ce п о т п у н и м о ч и ш ћ е -
лије". Иако je то н а л и к о раздељивању и умножавању
њ е м није у п о д о б и о Духу, a не з а т о ш т о ce његово ви-
v ј е д н о м Богу, о н а je п о д ј е д н а к о П р в о б о г , Набог и
ђ е њ е п р е к р а ћ у ј е . Али када д о ђ е д о в и ђ е њ а , п р и м а л а ц
Н а д н а ч е л о . Ова с в е т л о с т ј е ј е д н а у ј е д н о м б о ж а н с т в у ,
врло добро зна да то јесше та светлост, и а к о je баш
i е je т и м е с а м а no с е б и Првобог, Н а д б о г и Надначе-
ј а с н о не в и д и . A он то з н а на о с н о в у р а з л и в а њ а у ње-
л о , с о б з и р о м да je Бог о с н о в а п о с т о ј а њ а тога "божан-
м у б е с т р а с н е р а д о с т и , м и р а који и с п у њ а в а његов у м
ства". Т а к о , у ч и т е љ и Ц р к в е , п р а т е ћ и в е л и к о г Д и о н и -
и н о в е в а т р е н е љ у б а в и п р е м а Богу. С т а л н о п о д с т и -
сија А р е о п а г и т а ,
цан на даље напредовање
, и све више испитујући
д а р о м и с х о д е ћ и м о д Бога. Д а к л е , к а д а j e Гај у п и т а о
созерцавану светлост аналогно богоугодности дела-
Д и о н и с и ј а , к а к о т о д а Бог м о ж е бити н а д б о г о н а ч е -
ња, у з д р ж а њ у од с в е г а другога, р е в н о с т и у м о л и т в и
л а н , он je у с в о м п и с м у о д г о в о р и о : "Уколико под бо-
15
"божанство"
називају обожујућим
и ч е ж њ и ц е л е њ е г о в е д у ш е за Б о г о м , он све в и ш е и
жанством"
ј а с н и ј е с х в а т а н е о г р а н и ч е н о с т в и ђ е н о г а : да о н о јестс
обожујемо, као и да je он н а ч е л о о б о ж е њ а , о н д а је Н а д н а ч е л а н т а к о ђ е и изнад онога
в и ђ е њ е Безграничног. Зато он не сагледава границе
жанством"
сјаја, н е г о све ј а с н и ј е у в и ђ а своју н е п о д о б н о с т з а п р и -
б л а г о д а т н а т ч у л н е с в е т л о с т и Бог. М е ђ у т и м , Б о г с е п о
ј е м те светлости.
п р и р о д и н е п о и с т о в е ћ у ј е с а м о с а т о м благодаћу, ј е р
48
подразумеваш
с т в а р н о с т дара
којим с е
. Т а к о н а с О ц и поучавају д а j e б о ж а н с к а
Он м о ж е не с а м о да п р о с в е т л и и о б о ж и ум, н е г о
и
да
сваку умну суштину створи ни из чега.
23 М е ђ у т и м , о н н е с м а т р а д а в и ђ е њ е кога c e у д о с т о ј и о представља б о ж а н с к у природу. У п р а в о к а о ш т о д у ш а о ж и в о т в о р а в а т е л о - те тај ж и в о т н а з и в а м о " д у ш о м " , с х в а т а ј у ћ и да ce д у ш а која je у н а м а и која о ж и в о т в о р а в а т е л о р а з л и к у ј е од тога ж и в о т а - т а к о и Бог Који о б и т а в а у б о г о н о с н о ј д у ш и у н о с и у њу светлост. О в о јединство Бога-Свеузрочника са достојнима превазил а з и ту светлост. Бог, о с т а ј у ћ и у Себи, сав б о р а в и у нам а Својом н а д с у ш т а с т в е н о м с и л о м , т е н а м предаје н е 4(
Своју природу, в е ћ Своју с о п с т в е н у с л а в у и сјај. ' Ta светлост je божанска, те je Светитељи с п р а в о м н а з и в а ј у " б о ж а н с т в о м " , j e p о н а обожује. Н и ј е т о с а м о
70
71
Свети
Гршорије
1
Аиофатичко
Палама
К о л . 2, 1 8 .
каи
иозишивно
искусшво
д и г м у м и с т и ч к о г и с к у с т в а ( и а п р и м е р с в е т и М а к с и м , Ambig., P G Х С 1 ,
•' Т е о ф а п и ј е у С т а р о м З а в е т у бе.ху с и м в о л и ч и е , a у Н о в о м с т в а р п е
1 0 7 6 В С , 1 1 1 4 C , Cerit. V . 8 5 , P G ХС, 1 3 8 4 D ) . 19
- што с а м о no себи није к о н т р а д и к т о р н о . 1
богословље
В а р л а а м о в о објашњење духовпих активности исихаста погледа-
ln
Cant.
hom.
IV,
PG
XL1V,
833CD,
VII,
ibid.
920BC.
Гршврије
Н и с и ј с к и н а г л а ш а в а д а j e н е и с ц р п и в о с т богови1)еља ф у н к ц и ј а n e с а м о људских oipanH4eiba, nero и трапсцепдептпе п у н о ћ е и неограпичено-
т и : Ep. V И г њ а т и ј у ( e d . S c h i r o , с т р . 3 2 3 - 3 2 4 ) . ' Н е у с п е ш а н покушај п р е в а р е ! У ствари, В а р л а а м каже д а ј е , док je к р а т к о б л о у ч е н и к м о н а х а , п о ж е л е о да усвоји с а м о o n o најбоље из њ и х о в о г у ч е њ а . ( S c h i r o , ibid., с т р . 3 2 2 ) . Т а к о ђ е п р е т п о с т а в љ а м о д а j e
c i n Божје П р н р о д е . 20
П а л а м а овде пгтиче ц е п з р а л н и парадокс х р и ш ћ а н с к о г o n n i a : да
je С в е т и Дух, Који je п р о с т о р в е р н и к о в о г у п у т р а и п в е г ж и в о г а , т а к о ћ е и
д о л а з и л о д о и з в е с п и х н е о м е с а л и ј а и с к и х и з г р е д а , п р е м а к о ј и м а j e Вар-
најнепостижнија, непојмива стварпост. On ce скрива какав јесте. да би
л а а м с п р а в о м заузео критпчки став.
објавио Оца кроз Сина.
'' ibid., с т р . 3 2 3 .
21
l
22
' В а р л а а м , Еп. I I I , П а л а м и (ibid., с т р . 2 8 1 ) .
7
Т а к о з в а н и - Д и о п и с и ј е , de div. nam. 1.5, PG i l i , 5 9 3 B , n Е в а г р и ј е , dc.
o r a r . 1 1 3 , PG LXXIX, 1 1 9 2 D . 8
Moia 9
(или
Кључиа
Његових
Паламина
1.5, PG
III, 593C.
M o p a постојати с в л а ч е њ е у м а (које з а х т е в а ч о в е к о в труд), пека
в р с т а у м п е аскезе, д а б и Б о г , К о ј и п р е в а з и л а з и с в е п о ј м о в е ( и њ и х о в одречни аспект), могао слободно да ce пројави. Не би требало мешати
М и с л и c e n a т а в о р с к у б о ж а н с к у н е с т в о р е н у с в е т л о п , п р о ј а в у СаБога
Dcdiv. nom.,
енершја). идеја,
а п о ф а т и ч к у п р и п р е м у са necai-ледивим д а р о м Божјмм. " Ep. IV (ed. T h e o t o k i , стр. 576). Изгледа да су М е с а л и ј а п ц и веро-
п р о и с т е к л а од 'Гакозваног-Диописија
вали д а j e и а п р е д а к у б о г о в и ђ е њ у с а м о п и т а њ е д у х о в п е с м е л о с т п вер-
( н п р . de myst. theol. 1.1, PG I I I , 9 9 7 A ) : Б о ж а н с к а р е а л п о с т п р е в а з и л а з и
ника,
n e с а м о о н е п о т в р д и е к о н ц е п т е које и р и п и с у ј е м о Богу ( к а т а ф а т и ч к о
stiana Periodica I ,
богословље), већ и о д р е ч н е к о н ц е п т е а п о ф а т и ч к о г пута. "3naibe" о пот-
заблудом Пелагијанаца, и а к о je у о в о м случају то в и ш е питаље р е в н о -
п у н о н е п о ј м и в о м Богу и з р а з и т о je п о з и т и в н о и с к у с т в о , a ne к о г н и т и в -
сти у м о л и т в и , н е г о л и у с п о љ а ш љ е м раду.
ни а м б и с ; маиме, ум je о з а р е н п р е и з о б и л п о м с в е т л о ш п у Б и ћ а Божјега.
где б л а г о д а т и г р а б е з н а ч а ј н у у л о г у .
21
1935, стр.
0.
H a u s h e r r (Orientalia Ciiri-
3 2 8 - 3 6 0 ) je c п р а в о м п о д в у к а о п а р а л е л у ca
Екс.шаза n o г р ч к п м О ц и м а n e м о р а д а у к љ у ч у ј е н е к у в р с т у п а -
Богје, како Днописије каже, Наднесазнајан (итрауиоото^); Он je изнад
р а н о р м а л н о г п с и х о л о ш к о г с т а њ а и л и 1убл>еља с в е с т и . Е к с т а з а ( д о с л о в -
љ у д с к е а н т и т е з е п о т в р ђ њ и в а њ а и л и о д р и ц а њ а . С л и ч н о т о м е , в и ђ е њ е та-
н о ) з п а ч и " и з л а ж е њ е " и з с е б е , с а м о п р е в а з и л а ж е њ е , к о ј е и о к р е ћ у љу-
квог Бога м о р а бити песагледиво; иначе, м а љ е j e п о г р е ш н о р е ћ и ш т о
бав и б о ж а и с к а благодат. O n a о м о г у ћ а в а м а т п р и р о д н и н а ч и п с а з н а њ а
nujt
од 10
опога
штојесте.
божанског, то јест м и с т и ч к о знање, пакоп иечијег престамка сазнавања
К љ и г а о с у д и ј а м а , 13, 17-18.
и гледаља кроз ф у н к ц и ј е дискурзивног ума или чула.
" Боговиђегће за П а л а м у није у м н о р а з у м е в а љ е пеког с п о љ а ш њ е г објекта,
него у н у т р а ш њ е у ч е с т в о в а а е у животу Светога Духа:
видети
25
Т е х п и ч к и и з р а з " ч и с т а м о л и т в а " , који п о т и ч е од Евагрија, под-
разумева стање ј е д н о л и ч н е свести у м а " о с л о б о ђ е п о г од" свих слика и
Бога з н а ч и у ч е с т в о в а т и у т а к в о м животу, то јест о б о ж и т и ce. О б о ж е -
земаљских представа.
ње обухвата п о т п у н о п р е о б р а ж е њ е васцеле л и ч н о с т и — тела и душе
одвојитп себе од творевине; да би ce и с п у н и о б о ж а п с к и м с т в а р п м а ум
заједно.
м о р а да ce испразни од н е о д р е ђ е н и х ствари. Он све то пореди ca морал-
12
Ј н . 17, 2 2 - 2 3 .
д е н т н е с т в а р п о с т и , које c e с и м в о л и ч н о п р о ј а в љ у ј у у П и с м у и Л и г у р т ј и . To je Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е ,
аутор расправе
0
небеској јерархији.
Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , de coel. hier., V I I . 2 , PG I I I , 2 0 8 B C , de div.
17 18
72
PG XXXIV,
статичие неосетљивостп, n e r o су пптања отварања себе за беспочетпи небески живот. 2,1 27 28
nam., 1.4, ibid., 5 9 2 B C . "'Hom., X I I . 1 4 ,
П а л а м а н а г л а ш а в а д а није довољпо
п и м животом: искорењивање страсти и " о ч п ш ћ е љ е срца" нису пптања
" П р е о б р а ж е н и духовни ум м о ж е непосредно да спозна трансцен-
Vj
Међутим,
29
565BC.
С в е т и А н д р е ј К р и т с к и , Inom. Vll in Transfig., PG X C V I I ,
933C.
2 . K o p . 12, 2 . П а в л о в у е к с т а з у г р ч к и О ц и ч е с т о н а в о д е к а о п а р а -
10
£ р . V, PG I I I , 1 0 7 3 А . М т . 7, 6. ( " б и с е р а с в о ј и х п р е д с в и њ е " ) . de myst. theol. I I I , PG I I I , 1 0 3 3 B . ibid., 1 0 3 3 C . Н а ј в а ж н и ј е з а via negativa ј е с т е д а о н н и ј е н и в р с т а а г н о с т и ц и з м а
н и т и с а м о в и ђ е њ е Бога, в е ћ п р е н у ж н и п р е л и м и н а р и и п р о ц е с у м н о г 73
Свши
Гршоријс
Аиофитичко
Палама " Језик
одвајања о д т в о р е в и н е који о т к р и в а д р у г у с т р а и у б о ж а п с к о г . " О в а м о р а л и а н а п о м е н а о п е т c e п о н а в љ а у Тријадама: П р в о и н а ј важније б о г о п о з и а њ е није п и т а њ е у м а (у м о д е р н о м с м и с л у ) , него о н о У с т в а р и , и з р а з " б о ж а н с к о ч у л о " - СШЈОГЦПС fk ia) ј е с т е О р и г е п о в а
в е р з и ј а П р и ч а С о л о м о н о в и х , 2,
5
( L X X : mh/vioo^c
као
о в о г а о д е љ к а je д и о п и с и ј е в с к и
P G 111, 9 5 6 A , 6 4 9 A ,
824A).
позишивно
[dc. div.
искусшво
nom., X I . 6 ,
11.11,
Ова светлост, енергија или олагодаз
заисча су " О о ж а н г т в о " ; п р о ј а в а ж м в о т а у Богу; и с т о в р е м е п о ce за Бога, који j e и з в о р т о г а ж и в о т а , м о ж е р е ћ и д а j e " Н а д о и ћ е " и л и ч а к " Н а д -
које ce с т и ч е б л а г о д а ћ у и и с п у а а в а њ е м Божјих з а п о в е с т и . iJ
V.8,
бокнлоаље.
Осоп). 0 " д у х о в н и м
бо r" (UTTI' pOtoc). ™Epist. 2, PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 G 9 A .
ч у л и м а " в и д е т и н а п о м е н у 33, о д е љ а к A . П р в о б и т н о т у м а ч е њ е ове кључне идеје п с т о ч н о - х р и ш ћ а н с к е духонности видети код светог Григорија Н и с и ј с к о г (ln Cant. hom..
I, PG XLIV,
780C).
u
De div. nom. V I I . 1 , PG I I I , 8 6 5 C .
" ibid. IV. 1 1 , PG I I I , 7 0 8 D . '-•Cap. ihcol.2, 7 0 , 7 6 ; P G X C , 1 1 5 6 , ib
1160.
И л и " п е р ц е п ц и ј о м " . И п а к , т о није н и у м , н и ч у л н о о п а ж а љ е , не-
го трансцендентно иознање Духом Светим. " 2. K o p . 1 2 , 2 . По1'ледати н а п о м е н у 24, о екстази. " Hom. 3 2 , e d . T h e o t o k i , с т р . 2 0 6 . И с а а к в е р о в а т и о ц и т и р а Г р и г о р и ја Богослова, и а к о сам језик в е о м а п о д с е ћ а на Евагрија 10 41
ibid. С л и к а о т о м е да т р е б а " с а в п о с т а т и о к о " , која ce п о т п у н о с а д р ж и
у в и ђ е њ у које п р о ж и м а и сједињује, д а т и р а ј о ш од П л о т и п а . 12
М а к а р и ј е - С и м е о н , dc libc.rt. mentis 2 1 , PG X X X I V , 9 5 6 A .
41
Ј е д н а е п и з о д а и з Жиишја с в е т о г Б е н е д и к т а ( P L . L X V 1 , 1 9 7 В ) , у
то време веома популарна м е ђ у визаитијским монасима. У времену б о г о с л о в с к е н а п е т о с т и и з м е ђ у Л а т и н а и Грка, л е п о je в и д е т и к а к о llaл а м а овог светитеља са Запада описује као "једног од најсавршенијих". E . L a n n e , " L ' i n t e r p r e t a t i o n p a l a m i t e d e l a v i s i o n d e S a i n t B e n o i t " , L e Millenairc
du 14
montAthos,
963-1963,\\
(Venice/Chevetogne,
1965),
стр.
21-47.
To значи да боговиђење не п р и п а д а с т в о р е њ и м а као њихова при-
родна особина. 45
П а л а м а овде и о к р е ћ е још једну најважиију тему светога Григори-
ј а Н и с и ј с к о г : (ттсктаог)!; ( е п е к т а з а : п е њ а ? в е , у с х о ђ е њ е ) и н е п р е с у ш н о с т б о г о в и ђ е љ а у к о р е њ е н о г у бескрајпој и р и р о д и Бога. Ч а к и у б у д у ћ е м веку н е м о ж е б и т и краја д о б р о т и Божјој која м о ж е д а c e о т к р и ј е ; т а к о j e д у ш а у в е к i n via, у н е п р е к и д н о м к р е т а њ у . О в и м c e д о т и ч е м о п а ј в а ж н и ј е г П а л а м и м о г у ч е њ а - д а Бог, n o i п у н о и у в е к н е п о ј м и в и н е п р и с т у п а н no Својој с у ш т и и и , и п а к д о л а з и д о н а с и д е л и с а н а м а Свој ж и в о т к р о з е н е р г и ј е . П а л а м а и н с и с т и р а н а т о м е да е н е р г и ј е ј е с у Бог, л и ч н о п р и с у т а н , a не с а м о с т в о р е п а олагодат у нама; он т а к о ђ е тврдп да ce енергије разликују од суштине, при чему н е м а п о д е л е у Бо|-у.
74
75
Свеши
Гршоријг
Исихазам
Памта
u
преображење
шсла
no т о м е , н е м а н и ч е г а л о ш е г у т о м е ш т о ум о б и т а в а у
В. ИСИХАСТИЧКИ МЕТОД МОЛИТВЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ ТЕЛА
телу; о н о ш т о j e з л о ј е с т е " д р у г и з а к о н у у д и м а м о ј и м 9
који c e б о р и п р о т и в з а к о н а у м а мојега" . I. i i . l Б р а т е , н и с и ли чуо а п о с т о л а да г о в о р и : "да су na 1
ma тијела х р а м Светога Духа" , и опет, "a његов д о м (да) с м о м и " ?
2
С а м Бог к а ж е : " У с е л и ћ у ce у њих, и
живјећу у њима, и бићу им Б о г " \ Зашто би поседник ума сматрао недостојним да борави у о н о м е
што
je no природи способно да постане Господње станиш т е ? К а к о j e Бог у п о ч е т к у у ч и н и о д а c e у м н а с т а н и у телу? Да није м о ж д а и Он п о г р е ш и о ? Б р а т е м о ј , такви с т а в о в и с у п р е с в о ј с т в е н и ј е р е т и ц и м а , к о ј и т в р д е да je тело зло, п р о и з в о д Нечастивога."
З а т о c e м и б о р и м о п р о т и в " з а к о н а гријеха"
10
, изго-
н и м о г а и з т е л а и с т р а ж и м о н а д у м о м , ч и м е васпостављамо закон саобразан појединим д у ш е в н и м силама и с в а к о м т е л е с н о м уду. Ми п р е д ч у л а
постављамо
циљ и г р а н и ц у њ и х о в о г д е л о в а њ а , a д е л а њ е тога зак о н а н а з и в а м о " у з д р ж а в а њ е м " . У а ф е к т и в н о м (ilaiuхишикон) д е л у д у ш е р а з в и ј а ce н а ј у з в и ш е н и ј е стање, звано
"љубав"; р а ц и о н а л н и
{лошстикон) д е о ce р а з -
вија о д б и ј а њ е м о н о г а ш т о с п р е ч а в а у м д а c e у з н е с е 1
Ш т о c e н а с т и ч е , м и с м а т р а м о д а у м постаје зао а к о ce н а л а з и у т е л е с н о м м у д р о в а њ у , а л и да у с а м о м е телу н е п о с т о ј и н и ш т а л о ш е , б у д у ћ и д а о н о , с а м о n o 5
себи, н и ј е з л о . . . . А к о а п о с т о л т е л о н а з и в а " с м р ћ у " (го6
в о р е ћ и : " K o ћ е м е и з б а в и т и о д т и ј е л а с м р т и ове?" ), о н т о ч и н и с а м о и з тог р а з л о г а ш т о т в а р н а и т е л е с н а м и с а о в а и с т и н у и м а о б л и к т е л а . П о р е д е ћ и г а с а дух о в н и м и б о ж а н с к и м м и с л и м а , он ra ј е д н о с т а в н о назива " т е л о м " - п р и ч е м у н е с а м о " т е л о м " , в е ћ " т е л о м смрти". Затим, он још више појашњава да оно против чега c e с а м б о р и није с а м о т е л о , н е г о и г р е ш н а ж е љ а која je п а д о м у ш л а у њега: "a ja с а м п р о д а н у р о п с т в о 7
гријеху" , к а ж е а п о с т о л . М е ђ у т и м , о н који j e п р о д а н , није n o п р и р о д и роб: " J e p з н а м д а д о б р о н е ж и в и у 8
м е н и , то јест, у т е л у м о ј е м у " . В и д и ш да он не к а ж е да je т е л о с а м о no себи з л о , в е ћ о н о ш т о je у н>ему. Слич76
2
Богу (овај п о д е о к з а к о н а н а з и в а м о " т р е з в е н о с т " ' ) . Онај к о j e у з д р ж а њ е м о ч и с т и о своје т е л о , к о j e с и л о м б о ж а н с к е љубави своје ж е љ е {тхимикои) у ч и н и о п о т п о р о м добродетељи
12
и
прохтеве
, к о j e Богу у з н е о у м
п р о с в е т љ е н м о л и т в о м , д о б и ј а и у себи п р о н а л а з и благодат о б е ћ а н у о н и м а који с у о ч и с т и л и своја с р ц а . Так а в ч о в е к , заједно с а а п о с т о л о м П а в л о м , м о ж е р е ћ и : " J e p Б о г који р е ч е да из т а м е засија свјетлост, Он засија у с р ц и м а н а ш и м р а д и п р о с в ј е т љ е њ а з н а њ а с л а в е Б о ж и ј е у л и ц у И с у с а Х р и с т а " " ; и: "A о в о б л а г о и м а м о у з е м љ а н и м судовима"
14
. А к о д а к л е ми у з е м љ а н и м су-
довима, то јест у н а ш е м телу н о с и м о Очеву светлост у лицу
15
И с у с а Х р и с т а , и то да б и с м о п о з н а л и с л а в у
С в е т о г а Духа, з а р ћ е м о п о с т у п и т и н е д о с т о ј н о б л а г о р о д с т в у у м а а к о свој с о п с т в е н и у м ч у в а м о у телу?
1Г)
Који б и ч о в е к , н е к а ж е м д у х о в а н , у к р а ш е н љ у д с к и м
77
Свети
Грторијс
Исихазам
Палама
разумом, рекао тако нешто, чак и да je л и ш е н Божанске благодати?
u
иреображсње
шсла
( о б н о с т и , п р в и с л о в е с н и о р г а н т е л а . С л е д е ћ и то, када ce т р у д и м о да с т р а ж и м о и д о с т и г н е м о т р е з в е н о с т , како ћ е м о ј е сачувати ако не саберемо
25
чулима расе-
3
јан ум и п о н о в о ra д о в е д е м о у у н у т р а ш њ о с т , у и с т о
Ч о в е к о в а д у ш а ј е с т е ј е д и н с т в е н а с т в а р н о с т , и она
о н о с р ц е које je с е д и ш т е п о м и с л и ? Због тога, с п р а 213
поседује м н о г е с и л е . О н а c e с л у ж и т е л о м к а о с в о ј и м
в о м т а к о названи
о р г а н о м , које n o п р и р о д и п а к с а п о с т о ј и c a њ о м . Буду-
"Управо c e н а т о м е м е с т у м о р а в и д е т и д а л и j e благо-
ћ и д а д у ш е в н у м о ћ н а з и в а м о умом
д а т у р е з а л а з а к о н е Духа"
17
, које о н д а о н op
Макарије, одмах з а т и м наставља: 27
. Где т о ? Па у о р г а н у који
r a n e к о р и с т и з а своје р а д њ е ? Н и к а д а н и к о није прет-
с в и м у п р а в љ а , и у м о м и с в и м п о м и с л и м а д у ш е ; na
постављао да je средиште у м а у н о к т и м а или о ч н и м
ime у срцу, т о м п р е с т о л у б л а г о д а т и .
к а п ц и м а , н о з д р в а м а и л и у с н а м а . Сви c e с л а ж у д а j e
З а р о н д а н е в и д и ш д а j e з а оне који о д л у ч и ш е д а
с р е д и ш т е у н а м а , ca н а п о м е н о м да п о с т о ј е р а з л и ч и -
страже над собом у у н у т р а ш њ е м тиховању од суштин-
та мишљења о томе којим у н у т р а ш њ и м органом ум
с к о г з н а ч а ј а то да с а б е р у ум и з а т в о р е ra у т е л о ; о н о
управља као својим п р и м а р н и м о р г а н о м . Неки
" т е л о " које ce н а л а з и у с а м о ј у н у т р а ш њ о с т и т е л а , a
18
ум
с м е ш т а ј у у м о з а к , к а о у н е к у врсту у т в р ђ е њ а ; д р у г и "
које н а з и в а м о с р ц е м ?
пак тврде да je његов покретач сами ц е л т а р срца, и о н о ш т о j e у с р ц у о ч и ш ћ е н о о д д а х а душе
20
.
4
И с а м и з н а м о да н а ш с л о в е с н и (логистикон) д е о
Ако je, како псалмопојац каже: "сва слава к ћ е р и Ца28
није з а т в о р е н у н а м а к а о у н е к о м сасуду, н е г о да je
реве унутра"
б е с т е л е с а н и да није и з в а н н а с ; д а к л е , да н а м je п р и -
апостолу: "посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који
д р у ж е н , и да к а о д е о о о и т а в а у с р ц у к а о у н е к о м о р -
виче: Ава, Оче!"
гану. T o н е н а у ч и с м о н и о д ј е д н о г а ч о в е к а , в е ћ о д
с р ц и м а н а ш и м ? Акоје, к а к о т о Господ п р о р о к а и апосто-
О н о г а Који r a j e с а з д а о , Који j e п о к а з а о д а " н е л о г а н и
ла учи "Царство Божије унутра у вама"
ч о в ј е к а ш т о у л а з и у уста, n e r o ш т о и з л а з и из уста"
,
да ће и човек бити одлучен од тога Царства а к о т р о ш и
. Велики
енергију на то да његов ум и з а ђ е из њега? Ј е р "срце пра-
додајући да "из срца излазе зле помисли"
22
21
Макарије каже: "Срце управља целокупним органи-
, зашто je онда т р а ж и т и споља? И ако, no 29
, к а к о то да ce и ми не м о л и м о Духом у 30
, з а р ne следи
ведника", п о р е ч и м а С о л о м о н о в и м , " т р а ж и точуло"
31 32
Ko
з м о м , a к а д а ce о н о о б л а г о д а т и , онда в л а д а с в и м по-
je он на другом месту н а з и в а " у м н и м и божанским"
м и с л и м а и удовима; ј е р у срцу je управо седиште ума
чије т р а ж е њ е нас и Оци подстичу, г о в о р е ћ и : "Духовни
и с в и х п о м и с л и н а ш е душе"
ум н е п р е к и д н о трага
Т а к о j e н а ш е срце
78
21
23
.
п о с т а л о м е с т о с л о в е с н е eno--
33
, на
за д у х о в н и м чулом; т р а ж и м о ra
без обзира да ли ra в е ћ и м а м о или немамо"
3,1
.
79
Свеши
Грторије
Исихазам
Палама
Зар не видиш да неко ко жели да ce бори против
u
ирсображење
шела
које м о ж е д а в и д и о с т а л е в и д љ и в е објекте, али себе 40
греха и о б р е т н е в р л и н у , д а и з а ђ е к а о п о б е д н и к и з б о р -
n e м о ж е д а внди?
б е з а д о б р о д е т е љ , и л и д а ч у л о м у м а д о б и ј е залог
вој ф у н к ц и ј и п о с м а т р а њ а с п о љ а : т о j e о н о ш т о в е л и -
33
те
Рад ума ce д е л о м заснива на њего41
н а г р а д е , исти м о р а д а п р и м о р а свој у м д а c e в р а т и у
ки Дионисије назива "праволинијским"
т е л о и у с е б е ? С д р у г е с т р а н е , п о д с т и ц а њ е у м а да ce
у м а ; с д р у г е с т р а н е , к а д а ce ум в р а т и с а м о м с е б и и
" у д а љ и " не с а м о од т е л е с н о г м у д р о в а њ а , в е ћ и од са-
у т и ч е н а с а м о г а себе, с а г л е д а в а ј у ћ и себе, т о к р е т а њ е
могатела
Дионисије назива "кружним"
36
ради наводних созерцања умних призора,
42
кретањем
. О в о д р у г о к р е т а њ е je
највећа je јелинска грешка, корен и извор сваке јере-
d e најбоље и н а ј п р и к л а д н и ј е д е л а њ е у м а (енергије),
си, д е м о н с к а и з м и ш љ о т и н а , у ч е њ е које р а ђ а глупост,
к о ј и м он п р е в а з и л а з и себе и сједињује ce ca Б о г о м .
с а м о б у д у ћ и п р о и з в о д о м л у д о с т и . И з тог р а з л о г а с у
" Ј е р , у м " , к а ж е с в е т и В а с и л и ј е , "који није р а с е ј а н "
беседници, д е м о н о м подстицани, вансебни, и не зна-
(видите како он користи реч "расејан"; оно што je ра-
ј у ш т а говоре
с е ј а н о , т р е б а с а к у п и т и ) " в р а ћ а ce к с е б и , и к р о з с е б е
37
. Што ce нас тиче, ми с а б и р а м о ум не
с а м о у т е л о и срце, н е г о и у њега с а м о г .
у з н о с и c e Богу"
43
непогрешивим путем. Дионисије,
истински созерцатељ умом-појмљивих ствари, тако5
ђ е к а ж е д а j e ово к р е т а њ е у м а н е п о г р е ш и в о
44
.
М е ђ у т и м , за осуду су и о н и који т в р д е да ум није одвојен од д у ш е , н е г о да ce н а л а з и у њој, те стога п о -
6
стављају п и т а њ е к а к о c e у м м о ж е с а б р а т и . Н а и з г л е д ,
Отац л а ж и увек настоји да човека наведе на исте
т а к в и људи н и с у с в е с н и д а j e с у ш т и н а у м а ј е д н о , a
о н е г р е ш к е које и с а м ч и н и ; а л и , д о с а д а ( к о л и к о н а м
његова енергија н е ш т о друго. Или су они м о ж д а врло
j e п о з н а т о ) о н није н а ш а о н и к а к в о г с а р а д н и к а који
д о б р о с в е с н и тога, с а м о в и ш е в о л е и ж е л е д а c e свр
j e п о к у ш а о д а тај ц и љ о с т в а р и д о б р и м р е ч и м а . М е ђ у -
стају м е ђ у о б м а њ и в а ч е и п р е в р т љ и в ц е .
т и м , ако je то што кажеш истина, изгледа да je данас
" Ј е р т а к в и људи, које д и ј а л е к т и к а д о в е д е д о с п о -
п р о н а ш а о с а р а д н и к е који ч а к састављају т а к в е с п и с е
р о в а , н е п р и х в а т а ј у ј е д н о с т а в н о с т д у х о в н е н а у к е " , ка-
и који п о к у ш а в а ј у да у б е д е људе ( ч а к и о н е који љубе
же велики Василије. "Они а н т и т е з а м а л а ж н о г а знања
у з в и ш е н и б е з м о л в н и ж и в о т ) да би за њ и х б и л о боље
и з о к р е ћ у с и л у истине
да
38
аргументима софистике"
,
39
потпомогнути убедљивим
TOKOM
м о л и т в е д р ж е у м ван тела
45
. Они не поштују
. З а и с т а , т а к в и људи с у н е -
ч а к н и ј а с н е и м е р о д а в н е Ј о в а н о в е р е ч и ; о н о г а који
духовни, ј е р себе сматрају п о д о б н и м да расуђују и
у својој б о ж а н с т в е н о ј Л е с т в и ц и п и ш е : " И с и х а с т а je
друге да уче духовности!
н е к о ко ce т р у д и да с в о ј и м т е л о м о б у х в а т и и о н о бес-
Н а р а в н о , т а к в и м а н е и з м и ч е д а j e у м н а л и к оку,
80
телесно"
46
.
81
Свеши
Гршорије
Исихазам
Палама
u
преображење
шела
T o j e п р е д а њ е ш т о н а м Свети О ц и п р е д а д о ш е . Ако
н о м о ћ и д а c e у м н е р а с е ј а в а о н и м ш т о г а окружује,
исихаста не затвори ум у тело, како ће онда м о ћ и у
да ce о ч и с т и и да ce з а и с т а д о в е д е до " ј е д и н с т в е н е
њ е г а да у ђ е Онај Који ce о б у к а о у т е л о и Који п р о ж и -
сабраности" (засведености)
м а сву т в о р е в и н у ?
Спољашњи облик и могућност
(понтана последица пажње ума, будући да ce покре-
47
53
. М о ж е ce рећи да je то
р а ш ч л а њ и в а њ а т в а р и н е исказују с у ш т и н у у м а , с в е
ти удисаја и и з д и с а ј а с т и ш а в а ј у за в р е м е н а п р е г н у т е
док сама твар ваистину не почне да живи, усвојивши
п а ж њ е , н а р о ч и т о к о д о н и х који с у п о с в е ћ е н и т е л е -
о б л и к ж и в о т а који в о д и з а ј е д н и ц и с а Х р и с т о м
с н о м и д у ш е в н о м т и х о в а њ у (исихији) ' .
48
5 1
.
Т а к в и људи ce, у с т в а р и , вежбају у д у х о в н о м субот7 В и д и ш брате, к а к о н а с Јован
49
с т в о в а њ у , те, к о л и к о j e т о м о г у ћ е , престају с а с в а к и м поучава да je довољ-
л и ч н и м д е л а њ е м . Они код сазнајних душевних спо-
но и с п и т и в а т и творевину на људски (не узимајући у
собности спречавају сваку промену, свако покретно
обзир духовни) начин, да би ce видело да je апсолут-
и р а з н о л и к о делање, сваки чулни опажај и сваку теле-
но н у ж н о с а б р а т и ум и л и i a д р ж а т и у телу, о н д а к а д а
с н у а к т и в н о с т у о п ш т е , која j e п о д н а ш о м к о н т р о л о м ;
ч о в е к п р о ц е н и да ce з а и с т а н а л а з и у с е б и и да je п о -
д о к п о к р е т е п о п у т д и с а њ а , који н и с у у п о т п у н о с т и
с т а о м о н а х у п р а в о м е с м и с л у т е р е ч и , n o с в о м уну-
п о д н а ш о м к о н т р о л о м , о н и о б у з д а в а ј у к о л и к о j e год
т р а ш њ е м човеку.
могуће.
С д р у г е с т р а н е , ни ј е н е у м е с н о п о у ч а в а т и људе, нар о ч и т о п о ч е т н и к е , д а т р е б а д а о б р а т е п а ж њ у н а себе, и к о н т р о л и с а н и м д и с а њ е м да у в е д у свој ум у себе
511
8
.
К о д у з н а п р е д о в а л и х у т и х о в а њ у с в е о в о д е ш а в а ce
Мудар човек т а к в и м а н е ћ е забранити употребу изве-
без б о л н о г н а п о р а и б р и г е , j e p с а в р ш е н у л а з а к д у ш е у
с н и х м е т о д а с а б и р а њ а у м а , j e p о н и који т е к п р и с т у п а -
себе дешава ce спонтано, и од ње с а м е . Међутим, код
ј у овој б о р б и виде д а и м c e у м , када c e с а б е р е , н е п р е -
п о ч е т н и к а c e н и ш т а н е д о г а ђ а без труда' ; т р п љ е њ е j e
кидно расејава. Зато je неопходно да ra непрекидно
п л о д љубави, "jep љубав с в е трпи"
усредоточују;
ce свом својом снагом в е ж б а м о у трпљењу да б и с м о
а л и , у с л е д свога н е и с к у с т в а , о н и
не
схватају да на свету н и ш т а ни ј е т е ж е од с о з е р ц а њ а , и да н и ш т а није п о к р е т н и ј е и п р о м е н љ и в и ј е од ума
51
.
5
51
' и п о у ч а в а н а с да
с т е к л и љубав; a у п р а в о н а м j e о н а ц и љ . З а ш т о д а о д у г о в л а ч и м о с а о в и м ? С в а к о к о и м а ис-
З а т о и м и з в е с н и у ч и т е љ и саветују д а к о н т р о л и ш у
куство, м о ж е с а м о д а c e н а с м е ј е п р о т и в р е ч н о с т и м а
п о к р е т е удисаја и и з д и с а ј а , т е да п о в р е м е н о з а д р ж е
неискусних; искусни ce не научише кроз разум, већ
дах
; т а к о ће м о ћ и да к о н т р о л и ш у и ум и дисање -
т р у д о м и и с к у с т в о м , о ч е м у с в е д о ч е м у к е к р о з које
ш т о ћ е и м , с в а к а к о , п р е н а п р е д о в а њ а у з Божју п о м о ћ ,
с у п р о ш л и . T o j e т р у д који с ј е д н е с т р а н е д о н о с и ду-
82
52
83
Свеши
Грторије
Исихазам
Палама
u
иреображењс
тела
ш е к о р и с н е плодове, док с друге у м о в а њ а с в е м о ћ н и х
ж у н а своју д у ш у и т е л о : о н а ћ е т е л а к о и з б а в и т и о д
споритеља и ругача ч и н и пустим и бесплодним.
злих страсти тела и душе. Непрекидно стражи, пази,
Ј е д а н о д в е л и к и х у ч и т е љ а казује: у н у т р а ш њ и човек уобичава да шњим. облицима"
57
" П о с л е пада,
непрекидно
имај
самоконтролу
или
неразрушиву
c e у п о д о б љ у ј е споља-
стражу, бдиј, чувај c e ! Управо т а к о ћ е ш н а п о с л у ш н о
. Т а к о , п о г р у ж е н и ч о в е к који т е ж и
т е л о п о к о р и т и духу, n a в и ш е " н е ћ е б и т и к а к в о г н е в а -
да в р а т и ум у себе, т р е б а да ra п о д с т а к н е на то не
љалства у срцу
с а м о његовим праволинијским, него и к р у ж н и м не-
о н о г а који в л а д а " - то ј е с т гнев з л и х д у х о в а и с т р а с т и
б л у д е ћ и м кретањем
- " н е остављај м ј е с т а својега"
58
. Како je онда м о г у ћ е н е м а т и ко-
TBOM"
G;;
.
"AKO
ce на т е б е п о д и г н е гнев 66
, каже Писмо; другим
р и с т и о д т о г а к а д а н е к о н е д о п у с т и п о г л е д у д а лута та-
р е ч и м а , н и к а д а н е остављај н и ј е д а н д е о д у ш е и л и б и -
м о - а м о , н е г о г а у с р е д с р е д и н а своје г р у д и и л и п у п а к ,
л о који д е о т е л а без с т р а ж е .
као тачку сабраности?
59
H a тај н а ч и н , о н н е с а м о д а
Т а к о ћ е ш п о с т а т и н е п р и с т у п а ч а н д у х о в и м а који
ћ е c e ( п о в у ћ и и з с п о љ а ш н о с т и ) и с а б р а т и ce, у п о д о -
те нападају одоздо, na ћ е ш м о ћ и с м е л о да станеш
бљујући ce, к о л и к о j e т о м о г у ћ е , у н у т р а ш њ е м к р е т а
п р е д " О н о г а Који и с п и т у ј е с р ц а и бубреге"
њу, к о м е њ е г о в у м т е ж и , н е г о ћ е , т а к о ђ е , с т а в љ а ј у ћ и
квог Његовог испитивања, ј е р си ти то с а м учинио.
своје т е л о у т а к а в п о л о ж а ј , с а б р а т и у у н у т р а ш њ о с т
Апостол Павле н а м поручује: "Јер да с м о с а м и себе
с р ц а м о ћ која c e н е п р е с т а н о и з л и в а к р о з ч у л о вида.
испитивали, не бисмо били осуђени"
У к о л и к о j e м о ћ с л о в е с н е з в е р и у с р е д с р е ђ е н а н а пу-
ти благословено искуство Давидово, и з а в а п и ћ е ш Бо-
пакутробе
60
, б у д у ћ и д а т у з а к о н греха с п р о в о д и своју
власт и ту ce храни, з а ш т о онда не б и с м о б а ш ту смес т и л и " з а к о н у м а који c e бори"
61
ca том силом, наору-
ж а н м о л и т в о м , т а к о д а c e з а о дух, п р о г н а н захваљујући "бањи новога рођења"
62
више никада не би могао
н а с т а н и т и т а м о c a с е д а м о с т а л и х , ј о ш г о р и х духова, због ч е г а
"потоње стање постаје rope од првог?"
63
е8
67
; без и к а -
. Тада ћ е ш има-
гу: " Ј е р c e т а м а н е ћ е п о м р а ч и т и о д Т е б е , и н о ћ ћ е c e као дан просветлити; као што je т а м а њена, тако je и с в е т л о с т њ е н а . Ј е р с и Т и Господе с т в о р и о м о ј е б у б р е 69
re " . Давид уствари каже: " Н е с а м о да си присвојио с а в с т р а с н и део м о ј е д у ш е , в е ћ си у ч и н и о да ce и н а ј м а њ а и с к р а т е л е с н е п о х о т е в р а т и с в о м е извору, ч и м е си je у з д и г а о и с ј е д и н и о ca Б о г о м "
70
.
Kao ш т о о н и који ce предају п о х о т и и г р е ш н и м
9 61
у ж и в а њ и м а п р е н о с е с в е ж е љ е своје д у ш е н а т е л о , т е
"Чувај c e " , к а ж е Мојсије ' , м и с л е ћ и д а т р е б а па-
у п о т п у н о с т и постају " т е л е с н и " , к а о ш т о ce у П и с м у
з и т и н а ц е л о г а себе, a н е с а м о н а ј е д а н свој д е о . H a
к а ж е : " A Господ р е ч е : н е ћ е c e дух м о ј д о в и ј е к а п р е т и
који н а ч и н ? О ч и г л е д н о п о м о ћ у у м а , ј е р н и ш т а д р у г о
с љ у д и м а , ј е р су тијело"
није т а к о о с е т љ и в о к а о он. П о л о ж и , д а к л е , о в у стра-
у з н о с е т е л а о н и х који с у свој у м у з н е л и Б о г у и п р и н е -
84
71
, т а к о ce п р е о б р а ж а в а ј у и
85
Свеши
Гршоријс
Исихазам
Памта
u
преображеи>е
тела
л и М у своје б о г о ч е ж њ и в е д у ш е , ч и м е о н и , з а ј е д н о с а
ни, н а р о ч и т о о н д а к а д а т е ж е њ и м а н а м е њ е н о м ц и љ у ?
д у ш о м , учествују у б о ж а н с к о ј з а ј е д н и ц и , п о с т а ј у ћ и
З а све о н е који с у и с к у с и л и а с к е т с к у борбу, о с е ћ а њ е
Божје о б и т а л и ш т е и и м а њ е . J e p о н о н и ј е в и ш е с т а н и -
патње
ште н е п р и ј а т е љ а Б о ж и ј и х , и в и ш е н е м а ж е љ а л р о т и в -
упражњавају унутарњу молитву. Њ и м а нису потреб-
н и х Духу.
не р е ч и , б у д у ћ и да о н и то о п и т н о знају и да ce не сла-
71
je од в е л и к е к о р и с т и , a п о г о т о в о о н и м а који
ж у с а о н и м а који с в е м у т о м е т е ж е с а м о т е о р и ј о м , j e p I I . ii.5.
т о с м а т р а ј у " з н а њ е м које н а д и м а "
74
.
Када ж е л и м о д а c e п о с в е т и м о у н у т р а ш њ е м с а б и рању неопходно je да у м и р и м о осећања подстакнута
6
с п о љ а ш њ и м а к т и в н о с т и м а . Али, з а ш т о б и с м о у м и -
У с в а к о м случају, о н и који у п р а ж њ а в а ј у п р а в у у м -
р и в а л и о с е ћ а ј е п о д с т а к н у т е д о б р и м с к л о н о с т и м а ду-
ну м о л и т в у т р е б а да ce о с л о б о д е од с т р а с т и и да од-
ше? Постоји ли н а ч и н да их ce човек, н а к о н повратка
б а ц е с в а к у везу с о н и м ш т о њ у о м е т а , j e p ћ е с а м о н а
себи, о с л о б о д и ? З а ш т о б и c e ч о в е к т р у д и о д а и х c e
тај н а ч и н у с в о ј и т и о в у — н е о м е т а н у и ч и с т у м о л и т в у .
ослободи, с о б з и р о м да такви осећаји у о п ш т е не сме-
Ш т о c e т и ч е о н и х који ј о ш у в е к н и с у д о с т и г л и овај
тају, в е ћ п р е у в е л и к о п о м а ж у с а б и р а њ у ?
степен, али му стреме, о н и м о р а да овладају сваким
72
Бог н а м j e д а р о в а о т е л о д а б и н а м о н о б и л о с а р а д -
ч у л н и м задовољством и потпуно да одбаце страсти,
ник, и л и боље р е ч е н о , д а б и з а в и с и л о о д н а с . З а т о б и
j e p ц е л о т е л о м о р а б и т и у м р т в љ е н о з а грех; т о з н а ч и
т р е б а л о д а га, у к о л и к о н а м c e п р о т и в и , о б у з д а в а м о ,
да ce човек м о р а ослободи власти страсних осећања.
и да ra б о д р и м о да ce о н о управља о н а к о к а к о треба. Ч у л о с л у х а и в и д а су ч и с т и ј и и л а к ш е ce п о к о р а в а ј у р а з у м у од чула додира, а л и на њих не т р е б а о б р а ћ а ти пажњу; нити она треба да нас узнемиравају, осим у к о л и к о о н о ш т о в и д и м о и л и ч у ј е м о н е у т и ч е н а нас на добар начин.
С л и ч н о т о м е , т р е б а п о р а з и т и з л е с т р а с т и које c e н а л а з е у уму, то ј е с т у з д и ћ и ce и з н а д ч у л н и х з а д о в о љ става. A K O CMO П О Д в л а ш ћ у с т р а с т и , т е н и у с н а м а н е м о ж е м о да окусимо у м н у молитву, онда je неопходно телесно изнуривање постом, бдењем и сличним
75
. Са-
Т е л о н а р о ч и т о с т р а д а због о с е ћ а ј а , п о г о т о в о у вре-
м о и з н у р и в а њ е у м р т в љ у ј е с к л о н о с т т е л а к а греху, да-
м е поста, к а д а j e о н о л и ш е н о х р а н е . И з т о г р а з л о г а
к л е о б у з д а в а и с л а б и п о м и с л и које п о д с т и ч у н а с и л н е
ce људи т а д а п о в л а ч е у с е б е и одвајају од с п о љ а ш њ и х
страсти. Ш т а в и ш е , у п р а в о то у н а м а побуђује свето
с т в а р и , ч и м е умртвљују и о н а ч у л а која не реагују на
покајање
спољашњи надражај. Како то да осећаји, активни чак
ч о в е к постаје о т в о р е н за м о л и т в у и б л а г о д а т . J e p , ка-
и у одсуству с п о љ а ш њ и х о б ј е к а т а , м о г у б и т и н е а к т и в -
к о Д а в и д к а ж е : " с р ц е с к р у ш е н о и с м и р е н о Бог н е ћ е
86
76
, к р о з које c e б р и ш у н е к а д а ш њ и г р е с и , т е
87
Свеши
Гршорије
презрети"
77
Палама
Исихазам
; и п р е м а Григорију Б о г о с л о в у : " Б о г најси-
г у р н и ј е исцељује к р о з з л о п а ћ е њ е "
78
. Због тога н а с и
u
преображње
шела
8 Апостол Павле беше "однесен до т р е ћ е г а неба, да 87
С а м и Господ п о у ч а в а у Ј е в а н ђ е љ и м а да пост и м о л и -
ли у телу, не з н а м , да ли и з в а н т е л а , не з н а м "
т в а ч и н е чудеса
б о р а в и н а све т е л е с н е п о т р е б е . Н а ш и п р о т и в н и ц и п и -
79
.
, ј е р за-
тају д а а к о н е к о к о м о л и т в е н о в а п и Богу греба д а п р е 7 П о с т а т и н е о с е т љ и в з н а ч и н е м а т и молитву
80
к и н е c a о п а ж а њ е м свега т е л е с н о г , к а к о т а к в е с т в а р и ; Оци
м о г у бити Б о ж и ј и д а р , а к о в е ћ онај к о и м т е ж и т р е б а
. Није л и у п р а в о В а р л а -
да их одбаци? М е ђ у т и м , онај ко т е ж и сједињењу ca
а м п р в и ... к р и т и к о в а о о н е који с у п о с е д о в а л и п р а в о
Богом, не с а м о да би требало да ce одрекне телесног,
то називају "окамењеношћу"
81
знање, ј е р осећају ф и з и ч к и бол? Заиста, извесни Оци
него и у м н о г д е л а њ а : " С в е б о ж а н с к а с в е т л о с т и с в а к о
д р ж е д а j e пост с у ш т и н а м о л и т в е : "Глад п о к р е ћ е м о -
у з д и з а њ е к а с в е с в е т и м в р х о в и м а , м о р а ј у о с т а т и иза
л и т в у " , к а ж у они
нас", каже велики Дионисије
82
. Д р у г и с м а т р а ј у да je у тој г л а д и
88
. ... " К а к о ове с т в а р и
њ е н а " в р е д н о с т " : о н и знају д а j e м о л и т в а без покаја-
м о г у бити р е з у л т а т м и л о с р ђ а Божјег", п и т а В а р л а а м ,
ња безвредна.
" к а д а их ч о в е к н е з а п а ж а
Ш т а би о д г о в о р и о к а д а чујеш: " Ж е ђ и бдење п р и т и скају с р ц е , a кад je с р ц е п о т и ш т е н о , ч и т а в е р е к е суза н а в и р у из нас?"
83
TOKOM
у м н е м о л и т в е која
сједињује ч о в е к а ca Б о г о м ? To не в о д и н и ч е м у , a све ш т о п о т и ч е о д Њ е г а и м а свој с м и с а о " .
И ј о ш : " М о л и т в а je мајка плача, а л и
... С м а т р а ш л и д а б о ж а н с к о сјединзење н а д и л а з и
. З а р не в и д и ш да овај ф и з и ч к и труд не
с а м о б е с к о р и с н е с т в а р и , a ne и о н е в е л и к е и н е о п -
с а м о да о т к л а њ а с в а к у п р е п р е к у за молитву, него je у
ходне? Очигледно ce сам никада ниси уздигао изнад
в е л и к о ј м е р и и подстиче?
бескорисног: иначе би схватио да заједница ca Богом
и њ е н пород"
81
85
И ш т а су те с у з е к о ј и м а je
м о л и т в а м а т и и к ћ и ? Нису ли оне no природи бедне,
превазилази чак и ствари с а м е no себи корисне.
г о р к е и р а њ и в е о н и м а који ј е д в а да су о к у с и л и " б л а ж е но с т р а д а њ е " , али су зато с л а т к е и н е з л о б и в е о н и м а ко-
9
ји су осетили пуноћу радости? Како то да молитва не
... Ову д у х о в н у б л а г о д а т м о л и т в е у срцу, авај, ти 89
зауставља п о к р е т е т е л а који д о в о д е д о о с е т н е р а д о с т и
н а з и в а ш " ф а н т а з и ј о м која н о с и у себи и д о л а срца"
и бола? И л и , к а к о ти п о к р е т и п о р а ђ а ј у молитву, и о б р -
М е ђ у т и м , о н и који с у c e у д о с т о ј и л и ове б л а г о д а т и
нуто, к а к о м о л и т в а проузрокује т е п о к р е т е ? З а ш т о и х
знају да то није у о б р а з и љ а ; знају да о н а не п о т и ч е
Бог м и л о с р ђ е м Својим дарује, и з а ш т о ce онда к а ж е :
о д н а с , н и т и д а c e ј а в љ а с а м о д а б и н е с т а л а ; н е то,
" A K O СИ м о л и т в о м с т е к а о д а р суза, о н д а ce Бог д о т а к а о
него j e о н а н е п р е к и д н а д е л а т н о с т * (непресушна енергија
очију с р ц а твога, те си з а д о б и о у м н и вид?"
ирим.редак.арев.) која je п л о д б л а г о д а т и , с ј е д и њ е н а ca
88
86
.
89
Свеши
Гршорије
Исихазам
Палама
u
прсображом
шаш
д у ш о м и у к о р е њ е н а у њој, и з в о р с в е т е р а д о с т и који
М е ђ у т и м , која т о ж а л о с т и л и з а д о в о љ с т в о или
п р и в л а ч и ум к себи, удаљујући га од р а з н о л и к и х и
покрет у т е л у нису заједничка активност (енергија)
м а т е р и ј а л н и х п р е д с т а в а , који о п е т р а д о с н о одбацује
тела и д у ш е ? ... Ваистину, п о с т о ј е б л а ж е н е с т р а с т и
све т е л е с н о . " Т е л е с н и м " п а к н а з и в а м с в а к и п л о д те-
и д у ш е в н о - т е л е с н е д е л а т н о с т и које не с а м о да не
л е с н и х з а д о в о љ с т а в а , спојен са п о м и с л и м а , и који ce
прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до
п р е д с т а в љ а к а о н е ш т о п р и ј а т н о , a п р и т о м их вуче на
д о с т о ј а н с т в а б л и с к о г д о с т о ј а н с т в у духа, и да га под-
доле.
стакну да т е ж и нечему в и ш е м . Такве духовне актив-
Ш т о ce т и ч е о н о г а ш т о ce одвија у телу, a и с х о д и
ности, како с м о претходно п о м е н у л и , не улазе у ум
и з д у ш е п у н е д у х о в н е р а д о с т и , м и т о н а з и в а м о духов-
из тела, в е ћ с и л а з е у т е л о из у м а , да би п р е о б р а з и л е
н о м с т в а р н о ш ћ у у п р к о с т о м е ш т о c e исто одвија у
тело у н е ш т о бол^е, и да би ra на тај н а ч и н о б о ж и л е .
телу. Д а к л е , и м а м о појаву д а c e н а с л а ђ и в а њ е н а с т а л о
Kao ш т о j e б о ж а н с т в о о в а п л о ћ е н о г а Бога Л о г о с а ,
у т е л у к а д а у ђ е у у м , ч и н и да сав он буде т е л е с а н ,
з а ј е д н и ч к о д у ш и и телу, о б о ж и л о п л о т п о с р е д с т в о м
н и м а л о ce не освећујући од заједници са у з в и ш е н и м ,
д у ш е да би и о н о т в о р и л о Бол<ја д е л а , исто т а к о и у
него обратно, уму предаје оно што je ниско, и зато
д у х о в н о м ч о в е к у б л а г о д а т Д у х а која c e к р о з д у ш у п р е -
ce цели човек назива "плотију", како je већ р е ч е н о о
носи у т е л о , даје т е л у да и с к у с и б о ж а н с к о . И опет,
о н и м а н а које c e о д н о с и о б о ж а н с к и г н е в : " H e h e м о ј
страсној д у ш и б л а г о д а т даје д а и м а б л а ж е н и с а о с е ћ а ј
Д у х п р е б и в а т и у о в и м љ у д и м а до века, j e p су тело"
са б о ж а н с к и м . Ta душа, и с к у с и в ш и божанско
90
.
93
, проја-
С у п р о т н о т о м е , д у х о в н а радост, која д о л а з и из у м а у
вљује
т е л о , н и к а к о c e н е н а р у ш а в а з а ј е д н и ц о м с а т е л о м , не-
р а з у м е ce, д е л а х в а л о с п е в н о г и б о ж а н с т в е н о г . Т а ч н и -
го ra п р е о б р а ж а в а и одуховљује, j e p ce т а д а одбијају
je, п о ш т о у н а м а постоји д е о з а с т р а с н о и с п о љ а в а њ е ,
сви з л и , т е л е с н и п р о х т е в и ; о н а в и ш е н е вуче д у ш у н а
т о о н м о ж е д а п о п р и м и и с т и т а к а в вид, х в а л о с п е в а н
доле, него ce заједно са њом узвишава
и божанствен
91
. Тако цели
ч о в е к постаје дух, к а о ш т о j e н а п и с а н о : " A што j e р о ђ е н о од Духа, дух je"
92
. У с т в а р и , све ово, и с к у с т в о м
je објашњиво.
страсну
91
способност
свога
дела
(пашхишикон);
.
К а д а д у ш а д о ђ е у о в о б л а ж е н о с т а њ е п у н о ћ е (ентелехије), о н а обожује и т е л о које ce,
б у д у ћ и да ce
више не п о т р е с а т е л е с н и м и в е ш т а с т в е н и м страстима - и а к о о н и који н е м а ј у д о в о љ н о и с к у с т в а у о в о м е
12
м и с л е да je о н о у в е к т а к о в о ђ е н о - п р е о к р е ћ е и зау-
Н а ш ф и л о с о ф и даље приговара: наклоност ка де-
ставља с в а к у н а к л о н о с т п р е м а злу. З а и с т а , о н о под-
л а њ и м а страсног дела душе и тела просто прикивају
стиче властито о с в е ћ е њ е и неодвојиво обожење, како
душу за тело, a саму душу испуњавају т а м о м .
о т о м е сведоче и чудотворне м о ш т и Светитеља.
90
91
Свеши
Грторцје
Исихазам
Палама
Шта да к а ж е м о о п р в о б о р ц у Стефану, чије лице' ј о ш за ж и в о т а сијаше као у а н ђ е л а ?
95
Није ли и његово
т е л о и с к у с и л о б о ж а н с к е ствари? Нису ли то искуство
с а речју мудрости чудеса
103
101
u
иреображен>е
, д а р о м исцељивања
и П а в л о в и м п о л а г а њ е м руку
104
102
шела
, чињењем
, ч и м е ce п р е -
н о с и о Свети Дух.
и а к т и в н о с т својствени д у ш и и т е л у ? З а р њихово зајед-
Иако ce д а р о в и поучавања, ј е з и к а и њиховог тума-
н и ч к о искуство не ч и н и да ce д у ш а п р и к и в а за з е м н а
чења с т и ч у м о л и т в о м , и п а к j e м о г у ћ е д а c e о н и п р о ј а -
и т е л е с н а м у д р о в а њ а и да ce и с п у њ а в а т а м о м , к а к о то
ве ч а к и к а д а je она о д с у т н а из д у ш е . Али, и с ц е љ е њ а
овај ф и л о с о ф и з л а ж е ? Не, не ч и н и , него такво иску-
и ч у д о т в о р с т в а ce н и к а д а не д е ш а в а ј у у к о л и к о д у ш а
ство у п р а в о представља н е и с к а з и в у везу и заједницу
није у стању у с р д н е у м н е м о л и т в е , a т е л о у с а в р ш е -
са Б о г о м , везу која чудесно у з д и ж е с а м о тело, удаљују-
ном складу са душом.
ћи ra од зла и з е м а љ с к и х страсти. И с а м п р о р о к каже: %
"Божји в л а с т о д р ш ц и на земљи в е о м а ce у з в и с и ш е " . To су н е и з р а з и в а дејства ( е н е р г и ј е ) , о к о ј и м а слу-
Укратко, п р е д а в а њ е Д у х а c e н е в р ш и с а м о с а м о л и т в о м у д у ш и , м о л и т в о м која м о л и т в е н и к а тајанс т в е н о сједињује с а с о б о м к а о с а н е п р е с у ш н и м и с т о ч -
ш а ш да ce збивају у т е л и м а з а љ у б љ е н и к а у с в е ш т е -
н и к о м н>е с а м е - у м н е м о л и т в е к а о в е л и к о г д а р а ; j e p ,
но тиховање
није з а б е л е ж е н о д а с у А п о с т о л и и з г о в о р и л и иједну
TOKOM
њ и х о в о г ж и в о т а . О н о ш т о ce овде
105
ч и н и б е с м и с л е н и м , у с т в а р и je н а д с м и с л е н о , и и з м и -
чујну р е ч п р и п о л а г а њ у р у к у н а њих
. Према томе,
че р а з у м у који би х т е о да то и с п и т а п у т е м л о г и к е , a
ово п р е д а в а њ е Духа н е д е ш а в а c e с а м о з а в р е м е у м н е
н е п у т е м п р а к т и ч н о г и с к у с т в а . Ч о в е к који н а д у м н о ј
молитве, него и у т р е н у ц и м а телесног делања, када,
и с т и н и н е п р и л а з и с а в е р о м , с а к о ј о м joj c e ј е д и н о
н а п р и м е р р у к е , п р е к о к о ј и х с и л а з и Свети Дух, д о д и -
м о ж е п р и ћ и , авај! - п о и м а светињу на хулни и небла-
рују р у к о п о л а г а н о г а . К а к о j e о н д а м о г у ћ е т в р д и т и
г о ч е с т и в н а ч и н , и т а к о ce руга светињи
да д а р о в и к о ј и ce пројављују п р е к о т е л а н и с у у истој
97
.
м е р и д а р о в и Духа, д а т и н а д о б р о о н и м а који и х м о 13
л и т в е н о т р а ж е ? ! Зар " у з д и г н у т и м а д о т р е ћ е г а н е б а "
... З а и с т а , с в а к и б л а г о ч е с т и в ч о в е к в р л о д о б р о зна
предстоји з а б о р а в свега т е л е с н о г ?
д а c e м н о ш т в о д а р о в а Духа, и л и сви о н и заједно, ш а ље д о с т о ј н и м а у в р е м е м о л и т в е . " И ш т и т е и д а ћ е в а м ce"
98
, г о в о р и Господ. T o c e н е о д н о с и с а м о н а о д н о 99
14 ... О н и м а к о ј и ce и с к р е н о м о л е Богу, Он н е к а д а
, н е г о н а све д а р о в е Духа
о м о г у ћ у ј е и с т у п љ е њ е , да н а д и ђ у с е б е и да ce н е и с к а -
Светога. A да ce н е к и од њих пројављују и п р е к о тела,
зиво в и н у на н е б е с а , a н е к а д а д о к б о р а в е у с е б и да деј-
ј а с н о показују в р с т е језика
ствује у њ и м а с в о ј и м н а т п р и р о д н и м и н е и з р е ц и в и м
ш е њ е " и д о т р е ћ е г а неба"
100
и њ и х о в о т у м а ч е њ е , за
које П а в л е з а х т е в а д а c e с т и ч у м о л и т в о м . . . . И с т о j e и
92
енергијама, м у д р и м а овога света н е п о ј м и в и м
10fi
.
93
Свеши
Гршорије
Исихазам
Палама
ш7
u
прсображаис
шела
,
о д з л а ка добру, и опет у с м е р а в а њ у његових сила ка
где о н и "бијаху истрајно и ј е д н о д у ш н о на м о л и т в и и
б о ж а н с т в е н о м н а с т р о ј е њ у ... За н а с je б е с т р а с а н онај
Када je Свети Дух с и ш а о на А п о с т о л е у храму 108
, Он их не д о в е д е у екстазу, не о д н е с е их на
који в и ш е н е м а н и к а к в и х п о р и в а к а злу, н е г о j e б о г а т
небеса, в е ћ им д а д е у уста о г њ е н е ј е з и к е к о ј и м а п о ч е -
у д о б р у и к р а с е ra в р л и н е ; њ е м у н а с у п р о т стоји о с т р а -
ше да казују оно ' ш т о би они, n o т в о м е мишљењу, т р е -
ш ћ е н и ч о в е к који c e о д л и к у ј е р ђ а в и м з а д о в о љ с т в и м а
б а л о да з а б о р а в е у екстази, ј е р су и на себе з а б о р а в и л и .
и свој у м п о д р е ђ у ј е с т р а с т и м а
И с т о тако, када j e Мојсије ћ у т а о , Господ м у р е ч е : " Ш т о
je онај ко je своје п р о х т е в е г н е в а и п о х о т е ( с т р а с н о г
вапијеш к мени?"
дела
мољењу"
10 Ј
110
Ове р е ч и указују на то да je М о ј -
душе:
112
. Дакле бестрасан
тхгшикон/епитхимишико}1)
подредио
ду-
сије био у м о л и т в и ; будући да ce м о л и о у себи, ј а с н о
шевним способностима знања, расућивања и мишље-
je да je био п о с в е ћ е н у м н о ј м о л и т в и . Да ли je он тада
ња
б и о п р и п у н о м с а з н а њ у када није о б р а ћ а о п а ж њ у н а на-
пак д у ш е в н и х м о ћ и р а ђ а г н у с н е с т р а с т и , исто к а о
(гностикоп/критикон/логисишкон).
Злоупотреба
род, његов вапај, н а д о л а з е ћ у опасност, н и т и на ш т а п у
што з л о у п о т р е б а з н а њ а о ц е л о к у п н о ј т в о р е в и н и " м у -
његовој видљивој р у ц и ? З а ш т о ra Бог гада није однео,
дрост претвара у лудост" ".
1
з а ш т о r a није о с л о б о д и о чула ( ш т о с м а т р а ш ј е д и н и м
У к о л и к о и х ч о в е к буде и с п р а в н о к о р и с т и о , о н h e
Б о ж и ј и м д а р о м о н и м а који ce м о л е ) , већ. ј е у с м е р и о н>е-
кроз знање о постојећим с т в а р и м а с х в а ћ е н о трезве-
гову п а ж њ у на видљиви штап, дарујући велику силу не
но, д о ћ и и д о б о г о п о з н а њ а ; a у с м е р а в а њ е м с т р а с н о г
с а м о његовој души, в е ћ и телу и р у ц и , с т в а р и м а , које
д е л а д у ш е к а о н о м е з а ш т а r a j e Бог с т в о р и о , в е ж б а ћ е
п р е м а т в о м мишљењу, о н и који у п р а ж њ а в а ј у у м н у м о -
сеу одговарајућим в р л и н а м а : ca пожудом (грамзиво-
литву, т р е б а да з а б о р а в е ? Због чега je он ћ у т е ћ и дигао
ш ћ у ) , б о р и ћ е c e љубављу, д о к c a г н е в о м ( р а з д р а ж љ и -
ш т а п који je д р ж а о у р у ц и п р е м а м о р у ? И то прво да би
в о ш ћ у ) , б о р и ћ е c e т р п љ е њ е м . Т а к о , ч о в е к који j e у м р -
р а з д в о ј и о воду, a з а т и м , н а к о н п р е л а с к а , да би je п о н о -
т в и о с т р а с н и део д у ш е , није б е с т р а с а н {апатхис), ј е р
во сјединио? Није ли он у својој д у ш и н о с и о с т а м е н о
би он у п р о т и в н о м с л у ч а ј у б и о р а в н о д у ш а н и н е п о д -
с е ћ а њ е на Бога, и није ли ce он у м н о м м о л и т в о м у з н е о
в и ж а н и за б о ж а н с т в е н е п о р и в е и о д н о с е и н а с т р о ј е -
ка Ј е д и н о м Који je м о г а о да к р о з њега т в о р и таква чуде-
ња
са?
је душе подредио, те кроз послушност уму као свом
111
И с т о в р е м е н о , з а р он све ово није ч и н и о својим
телом на чулима опазив начин?
1М
. Отуда б и в а д а j e н а г р а ђ е н онај к о j e тај д е о сво-
п р и р о д н о м у п р а в и т е љ у п о с л у ш н о и д е к Богу, н е п р е к и д н о Га ce с е ћ а ј у ћ и
19 ... Б е с т р а ш ћ е (апатхиа) не састоји ce у у м р т в љ и вању страсног дела душе, него у његовом у с м е р а в а њ у
94
115
. З а х в а љ у ј у ћ и о в о м с е ћ а њ у он
ће с т е ћ и навику божанског настројења и подстакнућ е д у ш у д а о н а н а п р е д у ј е к а н а ј у з в и ш е н и ј е м стању - с т а њ у љ у б а в и п р е м а Богу. У њој ће он и с п у н и т и за-
95
Свеши
Гршоријс
Исихазам
Палама
u
иреображси,с
тела
11 1
п о в е с т и Љ у б љ е н о г а и, у складу ca П и с м о м , п о з н а т и ,
своја у ж р т в у живу, свету, у г о д н у Богу" ' . К а к о ce то
и с п у н и т и и с т е ћ и и с к р е н у и с а в р ш е н у љубав п р е м а
може постићи?
6
б л и ж њ е м " . П р и т о м , б е с т р а ш ћ е без њ е г о в о г с а п о с т о -
Наше
очи
морају задобити благ поглед, угодан
јања ca свим претходно р е ч е н и м јесте једна потпуна
д р у г и м а , који н а м п р и в л а ч и и п р е н о с и в и ш њ у м и -
немогућност.
лост (јер j e з а п и с а н о : "Ko и м а б л а г п о г л е д , п р и м и ћ е милост")
120
. Слично томе, н а ш а ушеса морају бити
осетљива на б о ж а н с к е п о у к е , не с а м о да их чују, н е -
20 Т а к а в j e пут који к р о з б е с т р а ш ћ е води к а с а в р ш е ној љ у б а в и . Kao пут усхођења
117
он je н а р о ч и т , и п р и -
к л а д а н а н а х о р е т и м а који су ce о д в о ј и л и од света да
го к а к о Д а в и д к а ж е , "и п а м т е з а п о в е с т и Њ е г о в е и да и х извршују"
121
. М и н е с м е м о п о с т а т и " з а б о р а в а н слу-
ш а л а ц , него м о р а м о п р о н и к н у т и у с а в р ш е н и з а к о н
б и c e п о т п у н о п о с в е т и л и Богу. Т а к в а з а ј е д н и ц а и м
с л о б о д е и о с т а т и у њему, да б и с м о б и л и " б л а ж е н и у
кроз н е п о м у ћ е н ум омогућује непрекидан разговор
д е л а њ у с в о ј е м у " , к а к о нас у ч и Б р а т Б о ж и ј и и а п о с т о л
c a Њ и м . Б л а г о д а р е ћ и тој б л и с к о с т и о н и c a л а к о ћ о м
(Јаков)'
с т р е с а ј у ca себе г о м и л у з л и х с т р а с т и и с а м и себи са-
с л у ж и т и в о љ и Божјој. Није ли о в а к в о в е ж б а њ е у д р -
бирају р и з н и ц у љ у б а в и .
жању Б о ж ј и х з а п о в е с т и д е л о и т е л а и д у ш е ? К а к о о н -
О д н о с н о о н и х који ж и в е у свету, о н и су д у ж н и п р и м о р а в а т и себе н а и з в р ш а в а њ е с в е т о в н и х с т в а р и
22
. И с т о тако, н а ш ј е з и к , руке и ноге морају
да целокупна заједничка делатност душевно-телесна може да п о м р а ч и и ослепи душу?
no Б о ж ј и м з а п о в е с т и м а , еда би и с т р а с н и д е о д у ш е п о с л е овог п р и м о р а в а њ а
118
исто тако почињао да
д е л а у с к л а д у ca Б о ж ј и м з а к о н о м . A п р и м о р а в а њ е , в р е м е н о м п р е т в о р е н о у навику, д о н о с и с л а д о с н о р а с положење п р и л и к о м испуњавања Божиих заповести, и то р а с п о л о ж е њ е п р е о б р а ж а в а у н е п р о м е н љ и в у навику. T o ћ е д у ш и с в о ј е в р е м е н о д о н е т и т р а ј н у м р ж њ у према рђавим навикама и одношењима; a омрзнути з л о з н а ч и п о ч е т и у б и р а т и п л о д б е с т р а ш ћ а , о д кога c e р а ђ а љубав п р е м а Ј е д и н о м е Д о б р о м . З а т о c e Богу м о р а предати страсни део душе, жив и делатан, попут ж и в е ж р т в е . А п о с т о л к а ж е з а т е л о : " М о л и м вас, д а к л е , б р а ћ о , р а д и м и л о с т и Б о ж и ј е , д а д а т е тјелеса
96
97
Свеши
Гршорије
1 2 3
Палама
Исихазам
1. K o p . 6 , 1 9 .
21
Ј е в . 3, 6.
22
2. K o p . 6, 1 6 .
21
А
T o j e м а н и х е ј с к о ( и л и б о г у м и л с к о ) г л е д и ш т е , које c e т а к о ђ е м о -
же п р о н а ћ и и у византијском месалијапству. Не треба заборавити да je В а р л а а м и с и х а с т е о п т у ж и в а о и за м е с а л и ј а н с т в о ( £ р , V, ed. Schiro,
u
иреображе.ње.
uicna
Мт. ( 1 5 , 1 1 ) Мт. ( 1 5 , 1 9 ) . H o m . XV. 2 0 ( P G XXIV, 5 8 9 В ) ; e d . li. D o r r i e s ( Б е р л и и , 1 9 6 4 ) ,
стр. 139. 21
Срце. (карбих) у г р ч к о м П р е д а љ у мије с а м о ф и з и ч к и o p r a n , и л и
стр. 324.) П р е м а с р е д њ о в е к о в н и м М а п и х е ј ц и м а , м а т е р и ј а л н и к о с м о с
ocehaibe и е м о ц и ј а , него je д у х о в н о с р е д и ш т е ч о в е к о в о г б и ћ а , иајдубл.е
(укључујући људско тело) јесте Сатанин п р о и з в о д зла.
ч о в е к о в о б и ћ е где c e о н с у с р е ћ е с а Б о г о м .
•' О с н о в а п р а в о с л а в н о г х р и ш ћ а п с т в а . Ч а к и ц р к в е п и О ц и к о ј и n a j -
" Или " п о к у п и м о " , т о ј е с т да с а к у п и м о и попово с а б е р е м о расе
в и ш е нагињу П л а т о н и з м у то признају (na п р и м е р Такозвани-Диописи-
ј а н и у м , који c e т а к о л а к о одваја о д у н у т р а ш љ е у с м е р е н о с т и n a Bora.
ј е , dediv. nom. IV. 2 7 , P G I I I , 7 2 S C D ) . Т е л о je, и а к о п о в а п л о ћ е љ а Х р и с т о -
Циљ молитве Исусу јесте постизаље овог упутрашњег м и р а "силаже-
вог, с а м о n o с е б и д о б р о , а л и j e п о д л о ж п о греху, к о ј и j e о п е т п о с л е д и ц а
њем ума у срце". 2b
удаљавања од Бога. 6
Р и м . 7, 2 4 .
27
ibid. 1 4 .
28
7 8 s
J e p iberoBo и м е n a г р ч к о м з п а ч и " б л а ж е п и " . Hom.
XV.
20.
Пс. 44, 14. ( _ Х Х т е к с т ) . П р в и je O p n r e n п р и м е н и о onaj c i n x na
ibid. 1 8 .
у и у т р а ш њ и ж и в о т . Sc.lec.ta in Pss., PG X I I ,
ibid. 2 3 .
XLIV, P G X X I X , 4 1 2 A B , D i a d o c h u s , Cap. 7 9 ( e d . D e s P l a c e s , s i r . 1 3 7 ) .
,0
Рим.
11
осповног
корпуса т е к с т о в а
о
уиутрашљој
молитви,
или "Филокалија ниптичких Отаца"). 12
hom. in PS.
" Гал. 4, 6.
с т р а ж е а е н а д с р ц е м и у м о м (нус). T o j e о с н о в п и п о ј а м и с и х а з м а (1'рчки Филокалијс,
Василије,
z
8,2.
vrulac.- б д е љ е , д у х о в н а б у д н о с т и л и т р е з в е п о у м л > е ; н е п р е к и д п о
иаслов
1432;
:m
Лк. 17, 2 1 .
41 !2
П р и ч е С о л о м о п о в е 27, 2 1 . ( О р и г е п о в а верзпја). П р и ч е , 2 , 3 , 5 . " Д у х о в н и м " , n a г р ч к о м с т о ј и vo<.\>av ( р а з у м , р а з -
боритост, с г р а х Господљи). " У м н и " м о ж е бити к а о joui ј е д а п могуНп
Важно je н а п о м е н у т и да п р а в о с л а в н и а с к е т п з а м не проиисује
превод, али овде к о р и с т и м духовни, како бих ra повезао са изразом
п о т п у н о отклањање п р и р о д и и х жеља, већ u p e љихово складно преусме-
" д у х о в п а ч у л а " . N o c p o ? j e в и ш е а к т и в н и п р п д е в о д р е ч и нус ( д у х о в н и
р а в а њ е к а в и ш е м ц и љ у (cf. I I . ii. 19, infra).
у м ) , т о ј е с т о н о ш т о п р и п а д а >tycy, с и л а K O J O M с а з п а ј е м о ( п а с у п р о т
13
11 15 16
2. K o p . 4, 6. ibid. 7. ИЛИ "ЛИЧНОСТИ" ( TipOOtJlTOl'). Посебан начин "чувања у м а " у н у т р а ш њ и м стражељем подразу-
м е в а његово в р а ћ а њ е у тело, т а к о да ce ум који ce м о л и не расејава г р е ш н и м п о м и с л и м а ( в и д е т и I . ii. 3 ) . 17
Нус - д у х о в н и у м и л и и н т е л е к т ; о б и ч н о c e с у п р о т с т а в љ а а п а л и -
т и ч к о м у м у (biavoia) — и а к о Н а л а м а о в у д и с т и н к ц и ј у n e с п р о в о д и д о следно. 18
Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , de opi}. X I I , PG XLIV, 1 5 6 C D .
" П а л а м а овде п р в е н с т в е н о м и с л и на Т а к о з в а н о г - М а к а р и ј а , који ce с п о м и њ е у с л е д е ћ е м одељку. 20
" Д а х д у ш е " (I|/UXIKOV nvtup.a) о д п о с и c e н а н е р а д и о п а л н у ж и в о т п у
снагу, и н с т и н к т е , које и ж и в о т и њ е имају. Ова н и ж а д у ш а т р е б а да ce у с к л а д и и да буде д о в е д е н а п о д к о н т р о л у в и ш е г д е л а д у ш е , који ce н а л а зи у срцу. (Видети М а к а р и ј е в е речи, н а в е д е н е у с л е д е ћ и м р е д о в и м а ) .
roiTOš, o n o ш т о c e с а з п а ј е и л и п о и м а ) . " И л и "je о б у ч е п ( и л п з а о г р п у г ) " ( о в а ј г л а г о л c e м о ж е и п а с и в п о превести). 31
п а л а ж е Ј Б е м б о ж а н с к о г ч у л а и б о ж а п с к о м д и м е п з и ј о м у п а м а и у гворевипи. v ' 2. K o p . 1, 2 2 , 5 . 5 ; Е ф . 1 , 4 . ,(
' У и с т и и с к и о в а п л о ћ е п о ј д у х о в п о с т и на т е л о ce н и к а д а ne гледа
као н а п е ш т о ш з о о н е м о г у ћ а в а д у х о в н и п а п р е д а к душе, б у д у ћ и д а c e в а с ц е л и ч о в е к - и т е л о и д у ш а - м о р а ( ј у ) п р е о б р а з и т и и о б о ж и т м . To je основна х р и ш ћ а п с к а исправка дуализма грчке мисли, нарочито Пла гонизма. 37
Палама
овде п е ж о р а т и в н о к о р и с т и з н а ч е љ е речи
сксшаза:
као
губитак с а м о к о н т р о л е , лудило, ђ а в о и м а п о с т , оиседнутост. 38 н
98
С в е т п Ј о в а н Л е с т в и ч п и к , Scala X X V I . 2 6 ( P G L X X X V l l l , 1 0 2 0 А ) .
Б е с к р а ј н о j e т р а г а њ е з а д у х о в м и м р а з у м е в а њ е м (i'otpeti' oanOncui'), n p o -
1 . Т и м . 6, 2 0 . Hom. XII in Prov., 7, PG X X X I , 4 0 1 A. 99
Свеши
Гpulopuje
40
Исихазам
Палама
Овде аутор, п а р а в и о , не генералпзује с т в а р и због ума, већ због
о н и х који te д р з н у ш е да се поставе духовним у ч и т е л л ш а , упркос
гоме
ш т о и м н е д о с т а ј е с а м о п о з н а љ е и с в е с н о с т о с о п с т в е н о ј у п у т р а ш љ о ј пу-
a
иреображење
ше.ла
р и з , 1953), c i p . 2 0 7 - 2 2 0 . О б р а ћ а њ е п а ж љ е n a с е б е , a n e n a с о з е р ц а њ е , у овом контексту вероватно и м а дословни е м и е а о ф и к с и р а њ а по/леда на пупак. 1,1
стоши. 41
u
П о ш т о j e у м у в е к а к т и в а и , о н с е м о р а иечим у п о с л и т и , ч а к и з а
De div. nom. IV. 9, PG I I I , 7 0 5 B .
в р е м е м о л и т в е . Т а к о , у н а ј в е ћ е м б р о ј у с л у ч а ј е в а учитеЈБИ и с и х а з м а п р е -
ibtd., 7 0 5 A . Т п к о з в а н н - Д и о н и с и ј е о в д е / о в о р и o а н ћ е л п м а ( " о б о -
поручују п р и з и в а њ е Исусово/ И м е н а к а о с р е д и ш т а у е р е д с р е ђ и в а њ а n a
ж е н и м у м о в и м а " ) к о ј и с е , к а д а с е у с р е д с р е д е н а Б о г а , к р е ћ у у кру\у
Bora, п о н а в љ а њ а И м е н а у с к л а д у ta у д и с а ј и м а н и з д и с а ј и м а . Kallisios
вечности; али када излазе из небеске сфере, они се крећу на доле "пра-
VVare, ed., The Art of Ргауег ( Л о н д о н ,
'
52
в о л и н и ј с к и " , да би п о м о г л и о н и м а у и и ж е м свету. " Ep. II. 2, PG XXXII, 2 2 8 A. 44
cntalia Christiana Analecta,
De div. nom., loc. c/f. С м и с а о je да су с а б р а н о с т и б у д и о с т с у ш т н н -
trp.
164),
али
ne n
Никифор(ег.
II.
ii.
51
T o j e o c n o B i i o з п а ч е љ е г р ч к е р е ч и исихија, о д к о ј е j e и з в е д е п т е р -
м и н и с и х а з а м . И с и х а с т а je, д а к л е . л и ч н о с т која t e вежба у у н у т р а ш љ е м
' В а р л а а м , E p . I V H r i b a i H J y (eri. S c h i i o , с т р . 3 1 5 ) .
4/
2,
•'' Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј с , de div. nom. IV. 9, PG I I I , 7 0 5 A .
у к л а њ а са ibera. 46
IX.
25).
с к и и р е д у с л о в и духовног пута; д е м о м нас кроз расејаност (patтројство) ,г
1966), Увод., н а р о ч и т о c r p . 2 7 - 3 7 .
T o п р е п о р у ч у ј е Т а к о з в а и и - С и м е о н у Методу ( е д . H a u s h e r r , О п -
смирењу или тиховању.
Scala X X V I I , PG L X X X V I I I , 1 0 9 7 B .
55
П р е о в а п л о ћ е љ а , Христос као б о ж а н с к и Jloroc и р о ж и м а о je ко-
с м о с и б и о п р и с у т а н у њ е м у к а о Т в о р а ц . Али, о б у к а в ш и te у тело, On
Изгледа да te no заједничком искуству и е т о ч н о - х р и ш ћ а н с к и х
с о з е р ц а т е љ а н а ј п р е т р е б а в е ж б а т и у у п о р п о с т и и в е л и к о м т р у д у , т е Te
je васпоставио један нови одпос cu тиоренином, и целокупној твари,
pa™ уене да понављају молитву Исусу; али, в р е м е м о м te o n a и о с е п е н о
к а о сасуду Духа, д а о je нову снагу. И е т а к п у т и и з р а з " п р и р о д п и о б л и к "
уеађује, да 5и к о н а ч н о постала с а м о д е л а т п а , и п р а т и л а р и т а м срца чак
в е р о в а т и о je а р и с т о т е л о в с к и , a о д н о с и се na д у ш у к а о " о б л и к " (<
и за в р е м е с н а .
те-
л а . Х р и с т о с , у д а х н у в ш и ч о в е к у д у ш у , и м а и с т и о д п о с п р е м а т в а р и qua
г,с
ч о в е к а к а о и с в а к о б и ћ е које и м а душу; т а к о да човек, с а б р а в ш и душу
" Т а к о з в а н и - М а к а р и ј е , H o m . XVI. 7, PG XXXIV, 6 1 7 D (ed. Н. D o r r i -
у т е л о , м о ж е да о д р а з и Х р и с т о в о д н о с п р е м а в а с е љ е н и на н а ч и н који je
e s , Б е р л и п , 1 9 6 4 , с т р . 1 6 3 ) ; е в е т и Ј о в а п Л е с т в и ч п и к , Scala XXV, X X V I I ,
био немо/ућ upe Оваплоћеља. 48
П а л а м а te овде позива на нлатонистичку аптитезу и з м е ђ у једно-
ставне сједиљујуће мрироде душе и многоструког и сложеног карактер а т е л а . С л е д у ј у ћ и п л а т о н и з м у к о ј и с у и с н р а в и л и 1'рчки О ц и , т е л о j e ,
1. K o p . 1 3 , 7 .
P G L X X X V I I I , 1 0 0 0 Uf. 1 1 3 3 B . ss Т а к о з в а н и - Д и о п и с и ј е , de div. nom. IV. 8, PG I I I , 7 0 4 D , н а п о м е н а 42.
53
Т а к о з в а н и - С и м е о н , Мешод,
ed.
I.
Hausherr, trp.
164.
(Палама
и а к о у п о ч е т к у п е п о г о ђ е п о п о с л е д и ц а м а греха, п о д л о ж н о р а с п а д а љ у и
п о н о в о описује овај п с и х о ф и з и ч к и метод, који t e n a н е к и н а ч и п м о ж е
труљењу због пада (реч која je овде п р е в е д е н а к а о " м о г у ћ н о с т раздваја-
у п о р е д и т и с а о н и м к о ј и с е у п р а ж љ а в а у jotu; П и с м о I I
ња" такође и м а и значење диеконтипуитета). Док je твар инертиа, она
Фиксираље погледа na средиште тела у с м е р а в а пажљу na еебе (или na
je б а р и ј е р а и б р е м е за душу, а л и о ж и в о т в о р е н а Д у х о м и у п о д о б љ е и а
" с р ц е " ) и с п р е ч а в а р а с е ј а в а њ е СПОЛЈЗШЊИМ у т и с ц и м а . П р а к с а и е и х а е т а
о в а п л о ћ е н о м Христу, постаје п о к о р н и сасуд Духа. Д и с к о п т и п у и т е т t e
да при ш з е р ц а в а љ у ф и к е и р а ј у п о г л е д на п у п а к п а в е л а je њихове потце-
превазилази обожењем; зато сједињење небеског и земаљекогу Х р и п у
њ и в а ч е д а и м д а ј у н а д и м а к бцфопофихоС ( " п у п к о г л е д ц и ) , о ч е м у П а л а м а
м о р а бити парадигма в а с ц е л о м х р и ш ћ а н е к о м животу.
г о в о р п у I.ii.10.
45 50
М и с л и се на светог Ј о в а н а Л е с т в и ч н и к а .
60
Варлааму, 50).
П р е м а с р е д њ о в е к о в п о м схватању, п о х о т а je с к о н ц е н т р и с а н а у
П а л а м а овде говори о п с и х о ф и з и ч к о м методу к о м е ty рапнје no
стомаку (отуда т е р м и н "закон греха" n употреба речи "дивља звер" за
у ч а в а л и у ч и т е љ и и с и х а з м а п о п у т Т а к о з в а н о г С и м е о н а и Н и к н ф о р а . O/i
" е л о в е е н у животињу"). Ф и к е и р а њ е м п а ж њ е н а " д о њ у п о л о в и п у " , с о з е р -
о њему говори в е о м а о п р е з н о , како не 5и пренагласпо вежбе дисања.
цатељ te е п у ш т а у арену зла. П о р е д тога, " з в е р " сс о д н о с и и na д е м о н а ,
Оне нису од суштинског значаја за унутрашњу молитву, већ могу бити
чије су п р е л а с т и т е љ н е м о ћ и с к о п ц е п т р и с а / i e у стомаку.
од п о м о ћ и почетницима
п о д о д г о в а р а ј у ћ и м н а д з о р о м . П р е в о д Метода
к о ј и се п р и п и с у ј е С и м е о н у , п о г л е д а т и к о д Ј. G o u i l l a r d , Petite Philocalie ( П а -
100
(il 62
Р и м . 7, 2 3 . Т и т . 3, 5.
101
Свеши
Григорије
1,3 11
Исихазам
Палама s;
Лк. 11, 26. I Кн:
I
hf
8i
К њ и г а П р о п о в е д н и к о в а , 10, 4 . 17 68
m
Види
Варлаам богохулпо п а з и в а плодом
и р и с о з е р ц а в а љ у п о т р е о н о j e д а ce, к о л и к о год j e т о м о г у ћ е , ослободи у м . Цил> " ч и с т е м о л и т в е " н и ј е с т и ц а љ е д о б р и х м и с л и о Б о г у , п е г о с т и цаље непосредне свесности о Њ е г о в о м присуству.
- з а и с т а , в а с к р с е њ е т е л а па з е м љ и б л а г о в е с т е o n u који су дости-
истжгпско
ђа, на п р и м е р , у с м е р а в а молитву. Следујупи п р а в о с л а в н о м предању,
J b i дефини
1. K o p . 8, 1. А с к е т и з а м н и к а д а н и ј е с а м с е б и цил,, н е г о j e д и с ц и п л и н а која
(ката\л);1]):
vocfmv).
6, ,Jt
L~E<=:.
Такозваног-Дионисија
а
п а л а и у п и з и л а ce, у п р в о м случају je њен " с г р а с н и
15.
46
(47), 10.
ХП - а л а м а
стање дубоке с к р у ш е н о п и
лости
фа"
овде
очигледно
мисли
на
свог
противиика
Варлаама,
коме недостаје исихастичко пепосредно опитно snaite о
Божјој.
учинку
l l c . 51 ( 5 0 ) , 19.
з а и а д а ^ Е = . е у д у а л и с т и ч к у антропологију, која искључује тело из процеса
ж ш р е о б р а ж у ј у ћ е н е с т в о р е п е с л а в е у телу. Резултат тога je његово
H o m . X X I V . 1 1 , P G XXXV, 1 1 8 1 В .
обоженв.^*-.
" М т . 1 7 , 2 1 . М к . 9, 2 9 .
" P v ^ t . 7, 7.
80
' " 2 _
' A v c d y 4 C H A - неспособност осећаја болова, то јест духовно слепи-
ло или отупелост; н е т р е б а га м е ш а т и са б е с т р а ш ћ е м , комтролом иорем е ћ е н и х страсти или ч и с т о т о м срца. Б е с т р а ш ћ е ce не састоји у т о м е д а c e n e и с к у с и ц е н а п о д в и г а ; д о и с т а , б е з катарзе ( о ч и ш ћ е њ а т е л а и душе), човек не м о ж е д о ћ и до ове унутрашње слободе. Н а п р и м е р , с в е т и М а к с и м , Ambig. P G Х С 1 , 1 3 4 4 С . (Cf. М к . 3 , 5 ,
5 , 52. Ј н . 12, 40, " о к а м е љ е н о с т с р ц а " ) ; т а к о ђ е , с в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н и к Scala 6, PG L X X X V 1 I 1 , 7 9 6 B .
81
ствари".
д е о " ( i r * _ . Q r | T L K O V ) н а ш а о с в о ј е истинско ( д у х о в п о ) п а з н а ч е њ е .
"филосгсз
83
"пропашила б о ж а м с к е
< т е л е с н а и ч у л п а и с к у с т в а која п о т и ч у од т е л а ) . Д о к je у дру-
( т р о н у т о с т и ) које и з в и р е из с в е с т и о с о п с т в е н о ј г р е ш п о с т и , али и о м и -
82
само
си у т в с ж с е , б и л о одозго ( и с к у с т в о вере, које ce п р е н о с и на тело), или
о с л о б а ћ а човека од пасртаја страсти, и т и м е му о м о г у ћ а в а да ce неомеnoi
о в о иознањс (у1'соснц)може б и т и
1_дија б о г о и о з н а њ а : " Н е у ч и т и , в е ћ с т р а д а т и " ( т о ј е с т и с к у с и т и ) .
гом сл v ^ в а Ј У д у ш
тапо посвети своме "унутраппБем (умном) делању" (čpy«OIAV
- али
и разума.
. 3, 6 , 8.
• '" ДЈ_спслонпо
одоздо
ibeM и с л и ч п и м а с к е т с к и м п о д в и з и м а .
102
богопознање
и-4скусшва, ne
'" С - t a o j o M о с е т л . и в о ш ћ у д у ш а je ј е д и н с т в е н а , и с п о с о б и а да иску-
' * T o j e n a m a која д о н о с и к о р и с т , a која j e у с л о в љ е н а п о с т о м , бде
81
Према ње
l - C i a o ш т о т е л е с п а у ж и в а њ а прљају душу, т а к о ј е в и ћ е њ е Бога преображавЕ.га иитањег
78
имагипације.
™ L Ж с з с т . 6, 3.
ж е њ а која у н а м а побуђује н а ш ж и в о т н а о в о м е свету. О с е ћ а њ е м и л о с р
11
1. 3, P G I I I , 1 0 0 0 C .
И Ж Ј Т О je виђено представља погрешну слику самог срца.
ijin
Скрушеност у
12,2.
myst. theol.
е
му, с в е
ш њ и o c e h a j , н е м а п о т р е б е з а у к л а љ а љ е м свих с к л о н о с т и и л и р а с п о л о -
7,1
човек није
пеискуства) да ce
l i е р о в а т п о ce м и с л и на в и ђ е њ е п е с т в о р е н е светлости Свете Тро-
П о с т а љ е , 6, 4. И а к о j e п е о п х о д н о д а c e з а в р е м е м о л и т в е и с к љ у ч и с в а к и ciiojua-
75
Kop.
јице, к о ј
н а п о м е н у 12.
не с х в а т а (због cboi
а р к о М о н а х , d e lege spir.\2, P G LXV, 9 0 8 A .
.
ГЈ*е*.
'° To значи да ce с а б и р а љ е м целокупног човека кроз унутрашн.у
Варлаам
шела
а д а а њ а не може доћи до боговиђења.
2
п
1. K o p . 1 1 , 3 1 .
м о л и т в у о ч и ш ћ у ј у и преображавају све п р и р о д н е способности.
71
аскетске п а т њ е .
/V<
87
l l c . 7, 1 0 . О т к . 1, 2 3 .
''" П с . 1 3 8 , 1 2 - 1 3 .
71
i
без стр
' loc. cit.
иреображење
С а м о у највишим дометима унутрашњег созерцања
свесш
1 5 . 9.
u
u
'°
K o p . 1 2 , 2.
Х_
Kop.
12,10.
101 i h~id. 1 4 , 26; 1 2 , 102 i tmid. 12,9.28. m
i £~id.
8.
1 2 , 10.
2 _ Т и м . 1, 6.
101
,o:
'
_ЕЦ - а п . 8 , 1 7 . ( Д у х а д о б и ш е п о л а г а њ е м р у к у ) . П а л а м а о в д е x o h e д а
кажеда.
-гело може постати с а с у д о м благодати чак и када ce душа не
С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н и к , ibid., 1 4 , 8 6 5 D .
иалази
ibid., 6, 7 9 6 В .
учења
а с и да деловаље светих Тајни ( с а к р а м е н а т а ) не зависи од до-
ibid., 2 8 , 1 1 2 9 A .
стојнос т г и
онога ко их прима.
узвишеном
духовном
стаљу.
Осповно
начело светотајипског
103
Свапи
Грторије
Исихизам
Палама
П а л а м а опет, м а х о м м и с л и n a П а в л о в о м и с т н ч к о искуство (2. Kop.
12,
2 ) . Т р е б а н а п о м е м у т и д в е с л в а р и о ексшасису и л и
п р в о , д а j e т о п и т а љ е т р а п с ц е п д е п т п о с т и цеж п р и р о д е ;
исшупље.њу.
и друго, да у
u
прсображење
шела
вост се na п р и м е р м о ж е п р е о б р а з и т и у п р а в е д н и ш е в и с к л о ш х т ка и р а в и ч н о с т и ; a и з н а д с в е г а ( ч и њ е н и ц а коју j e П а л а м а у с п у т н а в е о , а л п коју п а г л а ш а в а ј у О р ш е п n
Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и ) , ерос, с т р а с и и а с п е к т
с в е к о л и к о ј с т в о р е н о ј п р и р о д и , к а о и кроз iby, Б о г п р о ј а в љ у ј е т а к в е н е
љубави, се м о ж е у с м е р и т и од телеспе пасладе ка неоиисивој жељи за
исказиве ствари.
заједницом са Христом, Ж е п и к о м душе.
( П о в о д о м п о ј м а екстасис и л и исшуиљење, о к о м е и о ч е м у Ј а р о с л а в
" С е ћ а њ е n a Б о г а " : с т а њ е н е п р е к и д н е с а б р а н о с т и , где j e с в а n a -
П е л и к а н говори са недовољним нагласком у свом коментару за еигле-
ж њ а у с м е р е н а н а Бога. Kao о с н о в а " ч и с т е " м о л и т в е , овај т е р м и н с е н е -
с к о и з д а љ е П а л а м и н и х Тријада, т р е б а у п о з о р и т и н а т о д а j e и з р а з у шслу, или
ван
Шела,
ња. узнссени
само
терминус техникус. Да у с т а њ у
чак до iupchcia
нсба
човек учествује
екстазе
као
или
целокупно,
иступљеу свом
п у п о м саставу људско б и ћ е ! Да он у т о м е стаљу и за в р е м е љеговога тра ј а њ а н и з а т р е н у т а к н е п р е с т а ј е д а б и т у ј е к а о п р и р о д н и ч о в е к , к а о ini д а п а п у ш т а своју ч о в е ч а п с к у п р и р о д у да би, р е ц и м о оп - к а о чисти у м ? као р а з о д е н у т о д с е б е с а м о г а ? к а о р а ш ч о в е ч е н ? к а о б е з и м е н и sdf, и л и су-
престапо провлачи
кроз целу источпо-хришпапску духовпосг.
Први
пут се on са п р и з и в а љ е м Христовог И м е н а о т в о р е н о повезује са Дијад о х о м Ф о т и ч к и м , п е т и в е к ( i i n p . Cmturks,
XCVII, ed.
Des P l a t e s , стр.
1 5 9 ) . С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н и к , Scala X X V I I , P G L X X X V 1 I I , 1 1 1 2 C . ,,fl 117
1. J u . 4, 19; 5, 1-2. Пут ка савршемој љубави п р е к о б е с т р а ш ћ а п о с м а г р а се као по-
стојаност у о п о м е ш т о je добро. Када се страсти м а п и ф е с т у ј у у складу
ш т и ? - б и о у стању д а у ч е с т в у ј е у о п и с а н о м д о г а ђ а ј у ? ! Не on у том виду!
га њ и х о в о м п р в о б и ш о м ч и с т о т о м , a човек з а в р ш и борбу п р о т и в вла-
- него увек с а м о као целовит и причесан
Христу Д у х о м Светим, као neh
с г н т е п о р е м е ћ е п е и р и р о д е , о н п о с т а ј е с л о б о д а п д а п р о ј а в и д е л а т н у ;i.y-
благодаћу обожено људско б и ћ е Цркве; дакле, on у гвоме н е о к р њ е н о м
бав п р е м а Богу и б л и ж њ е м . У т о м смислу, " б е с т р а ш ћ е " je в е о м а блиско
д у ш е в н о т е л е с н о м саставу! — Текст
м и л о с р ђ у и п о д р а з у м е в а састрадавање са б л и ж њ и м .
ф у с - н о т е 106, у заградама, к о м е н -
11S
т а р j e р е д а к т о р а п р е в о д а с р п с к о г и з д а њ а П а л а м и н и х Тријада). 107 y C X B a p H i у г о р њ о ј о д а ј и ( Д а и .
1, 1 3 . ) . П а л а м а в е р о в а т н о м е ш а
И р и м о р а в а њ е je c n a r a , у почетку п о т р е б н а за д и с ц и п л и п о в а њ е
п а л е п р и р о д е . (To j e с м и с а о м о н а ш к е а с к е з е , п о м е н у т е у П р в о м погла-
п о ч е т а к П е д е с е т н и ц е са Д е л и м а а п о с т о л с к и м 2, 46, или Ј е в а м ђ е љ е м
BJby.) И с в и с е м о р а ј у б о р и т и д а б и с т е к л и д о б р е п а в и к е , б и л о у г в е т у ,
no Л у к и 24, 53.
било у мапастиру.
108 10,1 110
m
Д а п . 1, 1 4 .
,2(|
Д а п . 2, 1-4. И з л . 14, 14-15. ( Б о г je Мојсију п а р е д и о да р а з д в о ј и воде Ц р в е -
н о г м о р а с в о ј и м ш т а п о м ) . Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в , hom. XVI. 4 , P G XXV,
Р и м . 12, 1. П р . 12, 1 3 . Пс. 102 (103), 18.
122
Ј а к . 1, 2 5 .
9 3 7 A, и В а с и л и ј е , ln. Ps CK1V, PG X X I X , 4 8 5 C. 111
Ово je заиста посебиа П а л а м и н а изјава, j e p В а р л а а м говори по-
себмо о екстази,
ne и о м о л и т в и у о п ш т е . Т е ш к о да 5и В а р л а а м п о р е к а о
духовно м о н а ш к о предање да рукодеље треба да прати молптва, или да " c e h a i h e na Б о г а " т р е б а да п р о ж и м а сваку с п о љ а ш њ у а к т и в н о с т сабраног човека. 112
Идеја
о
подређењу
страсних делова душе уму
{цуцшитб^
или
А о у к т к б у ) и о т и ч е о д П л а т о и о в о г м и т а о к о ч и ј а ш у (Phaedrus 246АГ; cf. Rep. IV, 4 3 4 D f f . ) , к а о и п о д е л а н и ж н х д у ш е в н и х с п о с о б и о с т и n a 0пцг|кои (силовит или распаљив) и с т п б в д п к т ' 111
(чулан или похотљив).
1. Kop. 1, 20. П а л а м а ne о м а л о в а ж а в а п р и р о д н е н а у к е (буквал-
iio " п о з п а њ е б и ћ а " ) , в е ћ н . и х о в у з л о у п о т р е б у , n a и р и м е р у п о т р е б у у м а на конструисању хипотеза супротних Откривењу. ш
To з н а ч и да страсти п р е у с м е р е н е ка б о ж а н с к и м с т в а р и м а доно-
с е п о д с т р е к и л и елам који у б р з а в а у с х о ђ е њ е к а Богу. Т а к о , р а з д р а ж љ и -
104
105
Свети
Гршорије
05oM€ibc
Палама
у
Христу
о б о ж е њ а тела, постаје, о ч у д а ! - в и д љ и в а т е л е с н и м
Г. ОБОЖЕЊЕ У ХРИСТУ
очима. П о в р е м е н о ce она т а к о р е ћ и неисказаним реч и м а " о б р а ћ а " о н о м е који j e с о з е р ц а в а . Т а к а в б е ш е
11 .iii: 8 ... М о н а с и знају д а б о ж а н с к а с у ш т и н а п р е в а з и л а з и ч и њ е н и ц у д а j e н е д о с т у п н а с в и м ч у л и м а , j e p Суш т и који j e и з н а д свега створеног, није с а м о Бог, н е го je и Надбог. В е л и ч а н с т в о З а г р а н и ч н о г није с а м о и з н а д с в а к е п о т в р д е ( и с к а з а ) , него и и з н а д с в а к о г 1
одрицања ;
оно превазилази
величанство.
3
Светитељи,
свако, у м о м
који д у х о в н о
2
појмиво
сагледавају
ову светлост , с а м и г о в о р е да je о н а и п о с т а с н а , a не с и м в о л и ч к а , и опет, да о н а није н а л и к п р е д с т а в а м а и с п л е т о в и м а с л у ч а ј н и х о к о л н о с т и и д о г а ђ а ј а . О н и дак л е о п и т н о знају д а j e т о н е т в а р н а б о ж а н с к а с в е т л о с т и б л а г о д а т која ce с а г л е д а в а н е в и д љ и в о , и п о и м а н е 4
5
п о ј м и в о . М е ђ у т и м , ш ш а ј е т а светлост , о н и к а ж у д а не знају.
. П р е м а Григорију Б о г о -
слову: " О н а с и л а з и са своје в и с и н е да би Онај, Који no Својој п р и р о д и из в е к а у век није ни видљив, н и т и с а д р ж и в у б и л о к о ј е м бићу, бар до и з в е с н е м е р е постао сместив у окриљу створене природе"
12
. Онај ко
c e п о с л е у д о с т о ј е н о с т и п р и ј е м а ове с в е т л о с т и в р а т и о у с е б е ( и л и ce с а б р а о ) , к а о да с в о ј и м у м о м н е п р е к и д н о р а з м и ш љ а о л ш н и , називу к о ј и с у с и н о в и Израиљеви у п у с т и њ и д а л и х л е б у ш т о им с т и з а ш е с неба. . . . " 10 ... Т и х о в а т е љ и н и к а д а н и с у т в р д и л и да je ова свет л о с т а н ђ е о . П о с в е ћ е н и у у ч е њ а О т а ц а , о н и знају да ce виђење анђела дешава различито, сходно способч у л и м а приступачног, видљивог ч а к и о с т р а ш ћ е н и м
... Ова с в е т л о с т није б о ж а н с к а с у ш т и н а , j e p je са6
м а н е д о с т у п н а и непојива ; о н а није а н ђ е о , j e p н о с и з н а м е њ е Господара. Она понекад чини да човек и з а ђ е из т е л а , и не одвајајући ra од њега, у з д и ж е т е л о до н е сагледивих висина. П о н е к а д пак, п р е о б р а ж а в а тело, у н о с е ћ и у њега своју красоту, д о к на ч у д е с а н н а ч и н о в а с в е т л о с т која обожује т е л о н е п о с т а н е видљива 7
т е л е с н и м о ч и м а . Т а к в о м с в е т л о ш ћ у б е ш е обасјан ве8
л и к и А р с е н и ј е у б о р е њ у з а т и х о в а њ е . Н а л и к њ е м у бе9
ху, С т е ф а н , д о к су ra к а м е н о в а л и , и Мојсије, к а д а je
W6
11
ности видиоца: понекад у облику телесног суштаства,
9
с и ш а о с а горе
случај с а а п о с т о л о м П а в л о м
10
и непосвећеним особама; понекад у обликуједва проз и р н о г с у ш т а с т в а , које ч и с т а д у ш а с а м о д е л и м и ч н о м о ж е д а сагледа; п о н е к а д к а о п р а в о в и ђ е њ е , којег c e удостојавају Али ти
14
само
очишћени
духовни
посматрачи.
који си н е п о с в е ћ е н у о в е р а з л и ч и т е н а ч и н е
виђења анђела, говориш да су а н ђ е л и м е ђ у с о б н о невидљиви, и то не no бестелесности, већ no суштини. Т и м е ти у р а с п р а в и б о г о в и д и о ц е с т а в љ а ш у и с т и р е д с а В а л а а м о в о м м а г а р и ц о м , која je, к а к о j e н а п и с а н о , такође видела анђела!
15
. П о н е к а д ова светлост, к а ж е м , н а к о н 107
Свеши
Гршорије
Палама
Обожењеу
Христу
11
в р ш е н о д о б р о знају д а т а к в о н е з н а њ е н и м а л о н е о н е -
Т и п о н о в о т в р д и ш д а j e у м б о г о в и д а ц " н е у не-
могућава боговиђење.
кој другој и п о с т а с и , н е г о з а х в а љ у ј у ћ и с а м о м себи,
A K O испуњавање заповести н е м а друго за циљ до
о ч и ш ћ е н о м од страсти и незнања, као созерцатељу
о ч и ш ћ е њ е од страсти, те ако, п р е м а Божјем обећању,
16
. Такође
само чување заповести омогућава богопришествије,
м и с л и ш д а т в р д е д а д о к гледају с в е т л о с т , о н и в и д е
б о г о о б и т а в а њ е и богојављење, није ли о н д а н е с у м њ и -
с е б е у с е б и к а о с о п с т в е н о ј и к о н и Божјој"
с а м у с у ш т и н у Божју, ч и м е стоје с а г л а с н и с а н а ј м и -
ва заблуда ова д о д а т н а п р и ч а о д а љ е м о ч и ш ћ е њ у од
стичкијим хришћанским предањем. Међутим, како
н е з н а њ а . . . " о ч и ш ћ е њ у " које у с т в а р и , к а к о с м о п р е т -
j e м а л о п р е ђ а ш њ а р е ч п о к а з а л а , т и х о в а т е љ и знају д а
ходно подробно показали, доводи до нестанка правог
no о ч и ш ћ е њ у просветљени ум, п р и о п ш т е н божанској
знања?
благодати, п р и м а и друга м и с т и ч к а и н а т п р и р о д н а в и ђ е њ а . У с о з е р ц а њ у с а м о г а себе он в и д и и друго, но н е к а о н е к и д р у г и објекат, н и т и о п е т своју в л а с т и т у слику
17
, него созерцава славу којом je п о м о ћ у благо-
12 ... В а р л а а м н а ј п р е н а в о д и р а з л о г који j e , к а к о о н т в р д и , н а в е о м о н а х е које о п т у ж у ј е , д а ч у л н у с в е 19
д а т и Божје о ф о р м љ е н њ е г о в л и к . Ова с в е т л о с т ј о ш
тлост
више подстиче ум на сопствено превазилажење и
н>ем о в е из ње {ir\v
сматрају б о ж а н с к о м суштином, или истакаатт'
аитгц;
aTroppoiav). Ф и л о с о ф
и з в р ш а в а њ е надумног сједињења са свим в и ш њ и м .
с м а т р а да се то д е с и л о зато што су oni у П и с м у виде-
О в и м с ј е д и њ е њ е м опет, н а најбољи з а м и с л и в људски
л и д а с е м н о ш т в о в и ђ е њ а и о т к р и в е њ а која с у С в е т и -
н а ч и н , ум у Духу в и д и Б о г а .
т е љ и м и с т и ч к и и с к у с и л и , д е с и л о и п р о ј а в и л о кроз
... Т в р д и ш д а ћ е у м п о с т а т и б о г о в и д а ц а к о с е о ч и сти не с а м о од с т р а с т и , н е г о и од н е з н а њ а
18
. Они пак,
(Светитељи), ништа не говоре о том твом о ч и ш ћ е њ у од незнања. Него се они с и л о м н е п р е к и д н е и нетварн е м о л и т в е , која п р е в а з и л а з и с в а к о з н а њ е , о ч и ш ћ у ј у од злих страсти, и постижу боговиђење.... Јер, они ник а д а н е престају д а с т р а ж е н а д с о б о м , н е т е ж е с т р а н с т в о в а њ у n o свету р а д и " о ч и ш ћ е њ а о д н е з н а њ а " у с м и с л у пабирчења п а м е т и и постајања у ч е н и м код с в и х о н и х који б и н а м м о г л и п р е д а т и б и л о к а к в о зна-
с в е т л о с т , и у с в е т л о с т и . ... Али, љ у б е з њ е ј ш и , з а ш т о баш созерцатеља теретити да он божанску суштин у с м а т р а з а т а к в у с в е т л о с т ? Н и к о о д н а ш и х људи н и к а д није о з н а ч и о с о з е р ц а т е љ а з а н е к о г а к о j e т у б о ж а н с к у суштину в и д е о !
Стога,
ако
он
божанску
с у ш т и н у не види, и ако, п р е м а твом мишљењу, тих о в а т е љ и " с о з е р ц а т е љ е м " н а з и в а ј у о н о г а који в и д и , к о ј у год т и х о ћ е ш с в е т л о с т , о н д а j e о ч и г л е д н о д а о н и с в е т л о с т коју с у в и д е л и н е с м а т р а ј у б о ж а н с к о м суштином.
ње, б и о т о Скит, П е р с и ј а н а ц и л и Е г и п ћ а н и н . О н и са108
109
Свеши
ГрШорије
Обожеил
Палама
у
Хрисшу
Т а к о j e О н н а ш о ј људској п р и р о д и д а р о в а о бо-
15 Н а ш ц и љ j e д а п р е н е с е м о у ч е њ е о б л а г о д а т н о ј све-
ж а н с к у славу, а л и н е и б о ж а н с к у п р и р о д у ; j e p о н а j e
т л о с т и в е к о в и м а п о ш т о в а н и х С в е т и т е љ а , чија j e м у -
ј е д н о , a Њ е г о в а с л а в а друго, у п р к о с т о м е ш т о с у о н е
д р о с т п л о д и с к у с т в а , који т в р д е "да j e о н о у ч е њ е Све-
м е ђ у с о б н о н е р а з д е љ и в е . М е ђ у т и м , и а к о c e ова с л а в а
тог П и с м а "
20
. Зато ћ е м о укратко навести речи Исаа-
р а з л и к у ј е о д Божје п р и р о д е , о н а н е м о ж е д а c e с в р с т а
, сигурногтумача овогучења: " Н а ш а душа", тврди
м е ђ у оно што je п о д л о ж н о времену, j e p no свом оно-
он, " и м а д в а ока, к а к о т о сви О ц и т в р д е . ... И п а к , вид
с т р а н о м п о с т о ј а њ у " о н а п р е в а с х о д и п о с т о ј а њ е " (опк
п о ј е д и н а ч н о г ' о к а ' не к о р и с т и ce у и с т у сврху: ј е д н и м
o m a к а б ' ишрохч^)
ка
21
OKOM
с а г л е д а в а м о тајне п р и р о д е , то ј е с т б о ж а н с к у си-
лу, Њ е г о в у п р е м у д р о с т и п р о м и с а о о н а м а , и све о н о
25
. будући д а н а неисказив начин
п о к а з у ј е п р и п а д н о с т Божјој п р и р о д и . М е ђ у т и м , Он није с а м о тој људској п р и р о д и , сједи2С
ш т о м о ж е м о о б ј а с н и т и Њ е г о в и м в е л и ч а н с т в е н и м До-
њеној у Њ е г о в о ј ипостаси
мостројем. Другим
с о з е р ц а в а м о с л а в у ГБегове
ћу славу, в е ћ и Својим у ч е н и ц и м а . " О ч е " , к а ж е Он, "и
с в е т е п р и р о д е , с о б з и р о м да Бог ж е л и да н а с у в е д е у
с л а в у коју си ми д а о ja с а м дао њ и м а , да буду ј е д н о као
д у х о в н е тајне"
ш т о с м о ми ј е д н о . Ja у њ и м а и ти у м е н и , да буду уса-
22
OKOM
.
Оба о к а виде светлост, а л и п о ш т о с в а к о и м а посеб-
в р ш е н и у једно" 28
27
', д а р о в а о с в е п р е в а з и л а з е -
. Он т а к о ђ е ж е л и да и они гледају ту
н у с п о с о б н о с т в и ђ е њ а , п р и с о з е р ц а њ у ове светлости
славу
појављује ce и з в е с н а д в о с л о ж н о с т , j e p с в а к о око види
мо Бога, и у с о п с т в е н о м с м и с л у р е ч и , ми Га в и д и м о .
. Б л а г о д а р е ћ и њој ми у себи с а м и м а п р о н а л а з и -
р а з л и ч и т у , м е ђ у с о б н о н е в и д љ и в у светлост. П о т у м а ч е њ у б о ж а н с т в е н о г И с а а к а , ј е д н и м ce познаје Божја
16
сила, п р е м у д р о с т и п р о м и с а о и, у о п ш т е н о г о в о р е ћ и ,
К а к о онда з а д о б и ј а м о и с а г л е д а в а м о ову славу бо-
з н а њ е о Т в о р ц у на о с н о в у з н а њ а и з а к љ у ч а к а о т в а р и .
ж а н с к е природе? Да ли и с п и т и в а њ е м логоса постоје-
Д р у г и м ce с о з е р ц а в а , не Б о ж а н с к а п р и р о д а ... него сла-
ћ и х с т в а р и , п у т е м којих п о к у ш а в а м о д а д о ђ е м о д о
ва Њ е г о в е п р и р о д е , којом je С п а с и т е љ о б д а р и о Своје
з н а њ а о Божјој с и л и , п р е м у д р о с т и и п р о м и с л у ? М е ђ у -
у ч е н и к е , и п р е к о њ и х све о н е који у Њ е г а верују и де-
т и м , к а о ш т о с м о в е ћ н а п о м е н у л и , n o р е ч и м а светог
л и м а о т о м е сведоче. Он je ж е л е о да о н и виде ту славу,
И с а а к а и свих д р у г и х О т а ц а , све ово в и д и д р у г о о к о
j e p je к а з а о Оцу С в о м е : " х о ћ у да и о н и које си ми д а о
д у ш е , н о које н е в и д и б о ж а н с к у с в е т л о с т , " с л а в у Њ е -
буду са м н о м гдје с а м ja, да гледају славу м о ј у коју си
гове п р и р о д е " . П о т о м е c e ова с в е т л о с т р а з л и к у ј е о д
ми д а о , j e p си ме љубио прије п о с т а њ а свијета"
светлости и с т о з н а ч н е са знањем
23
. И
ј о ш : "И сада п р о с л а в и ти м е н е , Оче, у т е б е с а м о г а , слав о м коју и м а д о х у тебе прије него свијет постаде"
110
24
.
29
.
З а т о c e н е м о ж е р е ћ и д а у с в а к о м к о поседује з н а ње о т в о р е в и н и , и л и ко њу к р о з њега с а г л е д а в а , о б и -
Свеши
Гршоријс
Палама
Обожењеу
Хрисшу
т а в а Бог; т а к а в ч о в е к с а м о и м а з н а њ е о б и ћ и м а , те пу-
д а ј е О н Н а д с у ш т и . М е ђ у т и м , к а к о у п р к о с вољи ф и л о -
т е м а н а л о г и ј е д о л а з и до з а к љ у ч к а о п о с т о ј а њ у Бога.
с о ф а п о к а з а т и д а с е ова б о ж а н с к а с в е т л о с т р а з л и к у ј е
Ш т о се т и ч е ч о в е к а који т а ј а н с т в е н о поседује и гледа
од знања, будући да н а м и н е м о ћ његових размишл,а-
ту светлост, он з н а Бога и и м а Га у с е б и , не в и ш е пу-
ња п р у ж а д о к а з да с м о у п р а в у ?
т е м а н а л о г и ј е , него сада в е ћ и с т и н с к и м с о з е р ц а њ е м ,
О н г о в о р и д а " и з в р ш а в а њ е з а п о в е с т и н е м о ж е та-
које п р е в а з и л а з и сва б и ћ а , ј е р с е Бог н и к а д а н е одва-
му незнања да отклони из душе, него да се то м о ж е
ја од Своје в е ч н е с л а в е .
учинити само учењем и приљежним проучавањем"
35
.
Не с м у ћ у ј м о се и не г у б и м о н а д у п р е д ч и њ е н и -
Али, о н о ш т о н е у к л а њ а н е з н а њ е , н е м о ж е д о н е т и з н а -
ц о м н е и с ц р п и в о с т и Њ е г о в о г д о б р о ч и н и т е љ с т в а ; него
ње! Исто тако, оно што нас, п р е м а његовом мишље-
верујмо у Њега као Приопштитеља н а ш е природе и
њу, не води к знању, п р е м а Г о с п о д њ и м р е ч и м а , води
њеног Обдаритеља с л а в о м Његове природе, na се по-
нас к созерцању (боговиђењу). П р е м а томе, то созер-
т р у д и м о да с т е к н е м о и в и д и м о д а р те с л а в е . A к а к о
ц а њ е не с а м о да није з н а њ е и да о њ е м у не т р е б а гово-
п а к т о ? И з в р ш а в а њ е м божанских заповести
р и т и у с о п с т в е н о м и з н а ч е њ с к о м с м и с л у , већ да о н о
30
. Ј е р , Го-
36
спод je о б е ћ а о да ће се јавити њиховом извршитељу,
у с т в а р и није ни појмљиво
назвавши то јављање Својим и О ч е в и м станом или
овај и з р а з не з л о у п о т р е б љ а в а и не к о р и с т и б у к в а л н о ,
о б и т а в а л и ш т е м : "Ако м е н е к о љуби, р и ј е ч моју д р ж а -
н е г о , т а к о р е ћ и и с к љ у ч и в о у њ е г о в о м својству. К о р и -
ћ е , и О т а ц м о ј љ у б и ћ е њега; и њ е м у ћ е м о д о ћ и и у
с т е ћ и реч "појмљив" у њ е н о м најстрожијем смислу,
њ е м у ћ е м о се н а с т а н и т и "
. Ја-
и д а ј у ћ и joj з н а ч е њ е н е у п о р е д и в о г п р е в а с х о д с т в а н а д
с н о ј е д а п о д д р ж а њ е м " р и ј е ч и " , О н п о д р а з у м е в а Сво-
с в а к и м з н а њ е м и у м о з р е њ е м , о д њега з а в и с е ћ и м , т р е -
је заповести, јер je претходно говорио "заповијести"
б а в е р о в а т и д а н е постоји н и ш т а у з в и ш е н и ј е о д о б и -
31
, и " ј а в и ћ у му се сам"
32
. П р и т о м се очекује да се
у м е с т о " р и ј е ч " : "Ko и м а з а п о в и ј е с т и м о ј е и д р ж и их,
т а в а њ а и п р о ј а в е Бога у н а м а , н и т и да се ш т о д р у г о
то je онај који ме љуби"
м о ж е бар приближно, изједначити с т и м .
33
.
Али, м и и с т о т а к о з н а м о д а и з в р ш а в а њ е з а п о в е с т и 17
Г о с п о д њ и х д о н о с и са с о б о м у о б и ч а ј е н о з н а њ е , к а о и
To je д о к а з ... да ово с о з е р ц а њ е Бога ни у к о м случају није вид знања
34
, иако je Варлаамова највећа же-
љ а д а д о к а ж е у п р а в о с у п р о т н о . Т р е б а д а з н а м о д а ово
и с т и н с к о з н а њ е које д у ш и о с и г у р а в а з д р а в љ е . Ј е р , з а п и т а ј м о се, к а к о с л о в е с н а д у ш а м о ж е б и т и з д р а в а , ако je њен орган сазнања
(to
yvu)azu<;bv)
о б о л е о ? Та-
б л а г о д а т н о б о г о в и ђ е њ е није " з н а њ е " , у п р а в о због ње-
к о с а з н а ј е м о д а з а п о в е с т и Господње н е д о н о с е с а м о
говог п р е в а с х о д с т в а н а д з н а њ е м и л и н а д с а з н а ј н о с т и ,
уобичајено знање, већ и обожење. A њега с а с в и м по-
б а ш к а о ш т о и у г о в о р е њ у да Бог није б и ћ е , в е р у ј е м о
с т и ж е м о а к о с т е к н е м о и а к о б у д у ћ и у Духу, у г л е д а м о
\12
113
Свеши
Грторије
Обошн>е
Палама
у себи с л а в у Божју; т а д а к а д а Бог б л а г о и з в о л и да н а с
у
Хрисшу
"свјетлошћу као хаљином одева"? Па наставља: "И
у в е д е у д у х о в н е тајне, н а н а ч и н који j e г о р е п о м и њ а -
и м а м о најпоузданију пророчку ријеч, и добро чини-
н и с в е т и т е љ , И с а а к , описао
т е ш т о п а з и т е н а њ у к а о н а с в ј е т и л н и к који с в и ј е т л и
37
.
у т а м н о м мјесту, д о к л е Д а н не осване"
. Који д р у г и
д а н , а к о н е онај з а б л и с т а л и н а Т а в о р у ? " Д о к с е Д а н и -
18 ...
46
Почујмо шта су п р е т х о д н и ц и светог И с а а к а
ца не роди"
47
. Koja з в е з д а Д а н и ц а , а к о не о н а која сија-
и м а л и да к а ж у о с л а в и Божјој, т а ј а н с т в е н о и тајин-
ше н а д њ и м , о б а с ј а в а ј у ћ и и Ј а к о в а и Ј о в а н а ? И где he
ски видљивој с а м о д у х о в н и м о п и т н и ц и м а . П о ч н и м о
се та Даница родити, ако не "у с р ц и м а вашим"?
18
од с а м о в и д а ц а и А п о с т о л а с а м о г а Б о г а О ц а и Госпо-
В и д и ш ли к а к о ова с в е т л о с т у с р ц и м а в е р н и х и
д а н а ш е г а И с у с а Х р и с т а , о д Kora и с х о д и с в а к о о ч и н -
с а в р ш е н и х , и с а д а сија? В и д и ш л и к о л и к о о н а п р е в а с -
ство
. A п р е А п о с т о л а опет,
х о д и с в е т л о с т з н а њ а ? Б л а г о д а т н а с в е т л о с т н е м а ни-
38
у п у н о ћ и Свете Цркве
39
п о с л у ш а ј м о њ и х о в о г п р в о н а ч е л н и к а П е т р а , који Ka
чег заједничког, н е с а м о с а ј е л и н с к и м н а у к а м а , које
m e : " Ј е р в а м н е о б ј а в и с м о с и л у и д о л а з а к Господа на-
н и с у достојне н а з в а т и се с в е т л о ш ћ у , б у д у ћ и да су све
шега Исуса Христа следујући и з м и ш љ е н и м бајкама,
л а ж н е , и л и лажју п р о ж е т е , ч и м е с у б л и ж е т а м и , него-
н е г о с м о с а м и б и л и о ч е в и ц и в е л и ч а н с т в а његова"
ли с в е т л о с т и . Д а к л е , није р е ч о с в е т л о с т и з н а њ а тих
40
.
A какве славе Господа Исуса Христа je он био сведок,
н а у к а , него о о н о ј , с в е т л о с т и , која се у тој м е р и р а з -
к а з а ћ е н а м други: "али п р о б у д и в ш и се видјеше сла-
ликује и од з н а њ а б о ж а н с т в е н и х П и с а м а да с в е т л о с т
в у његову"
41
. Какву славу? Нека други Ј е в а н ђ е л и с т
з н а њ а м о ж е м о у п о р е д и т и с а с в е ћ њ а к о м који с в е т л и у
стане и с п р е д нас и посведочи: "и засија се л и ц е њего-
месту т а м н о м . Док светлост м и с т и ч к о г созерцања по-
в о к а о с у н ц е , a х а љ и н е њ е г о в е п о с т а д о ш е бијеле к а о
р е д и се са з в е з д о м која с в е т л и дању, a о н а je Сунце
свјетлост"
42
49
.
, п о к а з у ј у ћ и и м д а j e О н С а м Бог Који се,
no р е ч и м а псалмопојца: "свјетлошћу као хаљином одева"".
20 М е ђ у т и м , п р о т и в н и ц и т а к в о г п р о с в е т љ е њ а и све-
Затим, након речи о т о м е да je видео славу Христо44
т л о с т и т в р д е д а с в а к а с в е т л о с т коју j e Бог п о к а з а о
, чудновато je р е ћ и , али стварну
С в е т и т е љ и м а ј е с т е с а м о с и м в о л и ч к а појава, н а г о в е -
с в е т л о с т која обасјава и с а м и слух (јер су т а м о о п а з и -
штаји ( е н и г м е ) н е т в а р н е и у м о м п о ј м љ и в е с т в а р н о -
л и с в е т л и о б л а к о д а к л е д о п и р а ш е глас), П е т а р н а с т а -
сти, ш т о се, no п р о м и с л у Б о ж ј е м , ј а в љ а у м а ш т и , у п о -
вља: " И и м а м о н а ј п о у з д а н и ј у п р о р о ч к у ријеч"
. 0,
себним околностима. Они т а к о ђ е погрешно сматрају
б о г о в и д и о ц и , коју сте т о п р о р о ч к у р е ч н а у ч и л и , поу-
д а с е свети Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т с л а ж е с а т а к в и м
з д а н и ј у о д в и ђ е њ а с в е т л о с т и ? Коју о с и м о н е д а с е Бог
м и ш љ е њ е м . У с т в а р и , ово п о с л е д њ е ј а с н о п о т в р ђ у ј е
в у " н а г о р и светој"
114
45
115
Ceeiuu
Гpuiopuje
Обожењеу
Палама
да ћ е н а с светлост, која j e о б а с ј а л а у ч е н и к е
T O K O M 5О-
жанственог Преображења, н е п р е к и д н о и бескрајно
Хрисшу
33 Б у д у ћ и д а j e с т в а р н о с т која п р е в а з и л а з и с в а к у у м -
обасјавати "својим најсветлијим з р а ц и м а " у будућем
ну м о ћ , непојмива, онда je она и изнад сваког бића;
веку
такво јединство ca Богом јесте изнад сваког знања,
50
, к а д а ћ е м о , п р е м а Њ е г о в о м о б е ћ а њ у "свагда c a 51
. К а к о то да ова в е ч н о п о с т о ј е ћ а , у
и а к о ce у п р е н о с н о м с м и с л у ч а к " з н а њ е м " н а з и в а , a
посебном смислу речи постојећа, непроменљиво по-
није н и у м о м п о с т и ж н о , и а к о c e т а к о зове. К а к о c e
с т о ј е ћ а , п р е с в е т л а и б о ж а н с к а светлост, м о ж е и м а т и
оно што превазилази сваки р а з у м м о ж е назвати ум-
ишта заједничко ca свим о н и м с и м в о л и м а и нагове-
ним?
штајима (енигмама), прилагођеним посебним окол-
боље б и б и л о н а з в а т и r a н е з н а њ е м , н е г о л и з н а њ е м .
Г о с п о д о м бити"
Обазирући ce на његову свепревасходност,
н о с т и м а , који настају, да би п о н о в о н е с т а л и , који у
To ј е д и н с т в о не м о ж е с п а д а т и у о б л а с т з н а њ а , и с т о
ј е д н о м т р е н у т к у постоје, a у д р у г о м н е , и који ce п о -
к а о ш т о ra ни с в е о п ш т е з н а њ е не поседује у с е б и у
н е к а д појављују, a д а п р и т о м и п а к н е м а ј у н и к а к в о
својству свод п о с е б н о г д е л а . П о н а в љ а м о , ово ј е д и н -
своје с т в а р н о п о с т о ј а њ е ?
ство ( з а ј е д н и ц а ) c a Б о г о м п р е м о ж е б и т и н е к а в р с т а
С е т и м о c e с а м о д а Сунце, б л и с т а в и ј е о д свега о п а -
незнања, неголи знања, јер je no свом превасходству
зивог, п о т и ч е о д п р о м е н е , и д а j e п о д л о ж н о р а з н и м
и с а м о н е з н а њ е , боље р е ч е н о , н а д н е с а з н а ј н о . Ha тај
г о д и ш њ и м м е н а м а , заједно c a м н о г о б р о ј н и м н е б е -
н а ч и н , ово ј е д и н с т в о п р е д с т а в љ а п о с е б н у с т в а р н о с т .
с к и м т е л и м а која c e к р е ћ у и с п р е д њега; о н о j e п о н е -
К о ј и м год r a и м е н о м м и н а з в а л и - з а ј е д н и ц о м , с о з е р -
к а д п о м р а ч е н о и л и с к р и в е н о , а л и c e и с т о т а к о пот-
цањем, чулним опажањем, знањем, у м н и м достигну-
ч и њ а в а н а р е д б а м а С в е т и т е љ а , т е м е њ а п р а в а ц свога
ћ е м , п р о с в е т љ е њ е м - о н о н е ћ е б и т и то у с о п с т в е н о м
к р е т а њ а , к р е ћ у ћ и c e у н а п р е д , и л и c e заустављајући
с м и с л у р е ч и ; и л и ћ е м у опет, с а м о б и т и н а л и к о
52
.
54
.
Њ е г а ћ е м о д а к л е , и о н о ш т о и з њега п р о и с х о д и , н а звати светлошћу, и то основано. Шта ћ е м о онда р е ћ и
35
за о н у с в е т л о с т код које нема измене, ниши сенке про-
Ш т а j e о н д а ова з а ј е д н и ц а (јединство), која ce, n o
мене** (Јак. 1,17 прим.редак.ирев.), која je к р а с о т а о б о ж е -
с в о м превасходству, не м о ж е поистоветити ни ca ч и м
ногтела
53
, т е л а које о б о г а ћ у ј е и п р е н о с и с л а в у Б о ж а н -
постојећим? Није ли то а п о ф а т и ч к о богословље? Ме-
с т в а ? Х о ћ е м о л и р е ћ и д а j e ова светлост, т а к р а с о т а
ђ у т и м , ј е д и н с т в о и з р а ж а в а заједницу, a н е о д р и ц а њ е .
в е ч н о с т и , с а м о с и м в о л , у о б р а з и љ а , н е ш т о ш т о j e без
Штавише, да бисмо богословствовали апофатички,
п о с т а в к е ( и п о с т а с и ) ? Н а р а в н о д а н е ћ е м о , све д о к бу-
није п о т р е б н о д а и з а ђ е м о и з с е б е д а б и с м о п о с т а л и
д е м о п р е б и в а л и у њој, у љубљеној с в е т л о с т и .
део те заједнице, и а к о у т о м јединству ч а к и а н ђ е л и м о р а ј у д а и с т у п е и з себе.
116
55
Даље, д о к j e и с т и н а д а онај
117
Свеши
Грторије
Обожењеу
Палама
Хрисшу
к о н е б о г о с л о в с т в у ј е а п о ф а т и ч к и није б л а г о ч е с т и в
П о с т е п е н о н а п у ш т а ј у ћ и с в а к у везу с о п и с а н и м ,
(православан), м е ђ у благочестивима само боговиди-
ч а к и с о н и м у з в и ш е н и м , ум у чистој м о л и т в и потпу-
оци могу то јединство да остваре. И док ми м о ж е м о
но иступа из свега постојећег. Ова екстаза (иступље-
да р а з м и ш љ а м о и да ce и з р а ж а в а м о у о к в и р у а п о ф а -
н>е) н е с р а в њ и в о j e и з н а д а п о ф а т и ч к о г ( о д р е ч н о г )
тичког богословља, и с т о в р е м е н о и м а м о на у м у то да
богословља, j e p п р и п а д а с а м о о н и м а који су д о с т и -
н а м je велики Дионисије рекао да ово јединство ни-
гли б е с т р а ш ћ е .
су у с т а њ у да опишу, н и т и да ra с х в а т е , ч а к ни с а м и
или заједница. A сједињења н е м а све док Утешитељ
созерцатељи.
одозго не обасја м о л и т в е н и к а , заселог у Горници
56
И опет, с в е т л о с т у с к л а д у с а п о ф а т и ч -
62
Али, то ј о ш увек није сједињење
к и м б о г о с л о в љ е м н и ј е н и ш т а д р у г о д о ј е д а н вид з н а ња и о с м и ш љ е н о с т и (yvQoic, ш \ ЛбуосЈ, где ce на њу,
на
светлост, гледа у с к л а д у с о в о м т е о р и ј о м ( а п о ф а т и к е
ra Својим откривењем Он не узнесе до созерцања
и с о з е р ц а њ а ) к а о н а и п о с т а с н у " : о н а делује у м н о , т е
светлости.
д у х о в н о и н е и с к а з и в о о п ш т и са о б о ж е н и м .
крајњем
степену
њему
доступних
природних
способности у ишчекивању Очевог обећања, и док
To с о з е р ц а њ е и м а п о ч е т а к , a о н о ш т о с л е д и у на-
Ум посвећен а п о ф а т и ч к о м богословљу размишља
ставку, р а з л и к у ј е c e о д њега к а о с в е т л и ј е о д т а м н и -
о о н о м е ш т о je Богу н е с в о ј с т в е н о ; то јест, он р а д и
jer; а л и зато н и г д е н е м а краја, j e p њ е г о в о п е њ а њ е у
р а ш ч л а њ у ј у ћ и , д о к je у с о з е р ц а њ у с ј е д и њ е н . У п р в о м
бескрај н а л и ч н о je о т е т о с т и у о т к р и в е њ у . " П о с т о ј и
случају, у м н е г и р а себе заједно с а о с т а л и м б и ћ и м а ,
разлика
док у другом постоји јединство или заједница у м а и
светлости, и виђења ствари у светлости, када пред
између
просветљења,
дуготрајног
виђења
Бога. Ha то м и с л е Оци, када кажу: " Ц и љ м о л и т в е je
о ч и м а стоји ч а к и о н о ш т о je у д а љ е н о , a б у д у ћ н о с т ce
у с т р е м љ е н о с т ка Господу"
јавља као већ започета садашњост.
58
. Зато и в е л и к и Д и о н и с и 5 Ј
је к а ж е да ce м о л и т в о м с ј е д и њ у ј е м о са Богом ' . Ум ce м о л и т в о м постепено ослобађа сваке везаности
36
за с т в о р е њ а : п р в о , за о н а к а ж е н а , р ђ а в а и п о р о ч н а , a
Неспособан сам да то и з р а з и м и објасним. Иако
з а т и м з а о н а која з а у з и м а ј у с р е д њ и п о л о ж а ј , која c e
су претходне т е м е исто тако необјашњиве
64
, о в е c e од-
прилагођавају или добру или злу у складу са настро-
н о с е н а т е м у која c e т и ч е н а с . Д а c e в р а т и м о н а ш о ј
ј е њ е м корисника. Управо о в и м п о с л е д њ и м припадају
т е м и . Созерцање ове светлости јесте јединство или
сва у ч е њ а и с в е к о л и к о з н а њ е које д о л а з и к р о з њ и х .
сједињење, и а к о н е о д р ж и в о са несавршенима.
м
65
Али,
З а т о О ц и забрањују п р и м а њ е з н а њ а које н е п р и ј а т е љ
да ли je јединство са овом светлошћу нешто више од
п р е д л а ж е у време молитве, да н а м не би било оплење-
в и ђ е њ а ? К а к о c e о н о м о ж е п о с т и ћ и , а к о н е Д у х о м , бу-
но н е ш т о драгоценије.
д у ћ и да je уследило п р е с т а н к о м р а д а ума?
118
61
66
119
Свши
Гршорије
Обожењеу
Палама
Хрисшу
Ha делу, о в а с в е т л о с т ce очитује у с в е т л о с т и , и
П а в л е т а д а беше с в е т л о с т и дух, с ј е д и њ е н ca њи-
онај к о j e в и д и т а к о ђ е c e н а л а з и у с л и ч н о ј с в е т л о с т и ,
ма, п о м о ћ у њих задобивши способност сједињавања,
б у д у ћ и д а c e о в а с п о с о б н о с т д р у г а ч и ј е н е пројављу-
с о б з и р о м да je и с т у п и о из о к р у ж е њ а с в и х б и ћ а и да
је.
О д в о ј и в ш и c e о д с в и х о с т а л и х б и ћ а , о н а с а м а сва
je постао светлост no благодати, и н е б и ћ е no прева-
67
п о с т а ј е с в е т л о с т и с т а п а ce ca о н и м ш т о види, и л и
з и д и в о с т и свега с т в о р е н о г . К а к о с в е т и М а к с и м к а ж е ,
п р е , сједињује c e c a т и м , а л и без м е ш а њ а , б у д у ћ и д а
онај који борави у Богу, о с т а в и о je иза себе " с в е о н о
j e с а м а с в е т л о с т и д а г л е д а с в е т л о с т п о с р е д с т в о м све-
ш т о je и з а Бога ... и "сва д е л а , и м е н а и достојанства
72
,
тлости. Погледа ли на себе, види светлост; п о с м а т р а
која с у и з а Бога, б и ћ е и с п о д о н и х који б л а г о д а ћ у о б и -
ли н е к и објекат, и то je с в е т л о с т ; и а к о г л е д а у о н о
тавају у Б о г у . " " Али, д о с т и г н у в ш и о в о стање, б о ж а н -
п о м о ћ у ч е г а види, и т о j e светлост. О д л и к а ј е д и н с т в а
с т в е н и П а в л е није н и н а који н а ч и н м о г а о д а п о с т а н е
и л и з а ј е д н и ц е j e т а к в а д а j e све ј е д н о , т а к о д а онај
п р и ч е с н и к б о ж а н с к е суштини
који г л е д а н е м о ж е д а р а з л и к у ј е н и чула, н и објекат,
н а п р е в а з и л а з и и н е б и ћ е и л и н е с у ш т о , које о п е т п р е -
нити његову природу, него je с а м о свестан да je по-
вазилази б и ћ е или сушто, и не назива ce узалуд "Над-
с т а о с в е т л о с т и да в и д и светлост, д р у г а ч и ј у од с в а к е
богом"
твари.
75
74
; јер, божанска сушти-
.
Н а п р о т и в , п о с т о ј и и " н е б и ћ е n o превасходству"
76
,
д у х о в н о в и д љ и в о ч у л и м а д у ш е , које с и г у р н о није Б о ж 37
ja суштина, већ слава и светлост неодвојива од Њ е г о -
Зато j e в е л и к и П а в л е после н е о б и ч н о г о д н о ш е њ а р е е8
ве п р и р о д е , п о м о ћ у којих ce Он сједињује ca д о с т о ј н и -
У с в а к о м случа-
ма, било а н ђ е л и м а , било људима. П о ш т о а н ђ е л и исто
ју, он je м о г а о себе да види. Како? Ч у л н и м о п а ж а њ е м ,
т о л и к о виде Б о г а к о л и к о и људи, к а д а су с ј е д и њ е н и
к а о да није знао за себе, и ко je он био. 69
Не, ј е р j e о н тада био п р е в а з и ш а о
ca Њ и м и када Ma х и м н о с л о в е , в е р о в а т н о би ч а к и ан-
ове способности. Дакле, он je себе в и д е о Духом, који ra
ђ е о , ако би м о р а о да објасни то н а т п р и р о д н о виђење,
р а з у м о м или умом?
j e и у з н е о . Ш т а ј е о н био с а м n o себи, будући д а беше н е п р и с т у п а н свакој п р и р о д н о ј способности
70
, или можда
П а в л о в и м р е ч и м а д о с л о в н о р е к а о : " д а л и у тијелу, д а л и и з в а н тијела, н е з н а м , Бог зна"
77
. Како то да човек
б е ш е л и ш е н сваке п р и р о д н е силе? У с в а к о м случају он
који je с в е с т а н б е с к р а ј н о с т и в е л и ч а н с т в а Божјега, и
j e био оно c a ч и м б е ш е сједињен, п о м о ћ у чега j e спо-
в и с и н е д о које j e О н ч о в е к о љ у б љ е м С в о ј и м у з д и г а о
з н а о себе и ради чега ce одвојио од свега осталог. Т а к в о
н а ш у ништавност, м о ж е да тврди да су виђења Свети-
je, дакле, било његово ј е д и н с т в о и л и заједница ca све-
теља ( n o р е ч и м а с в е т о г а Г р и т о р и ј а Богослова
тлошћу, коју ч а к ни а н ђ е л и не могу да постигну, свака-
једино Богу u
ко не без н а д и л а ж е њ а себе сједињујућом благодаћу.
120
71
онима којима су откривена)
чулна,
таква, ф а н т а з м а г о р и ч к а и символичка?
78
: mana и
као
79
121
Ceeuiu
Григорије
Палама
Обожењс
66
у
Хрисшу
Т а к в о б о г о в и ђ е њ е у б у д у ћ е м в е к у в и д е ћ е с а м о до-
Ово н а д р а з у м с к о з н а њ е з а ј е д н и ч к о j e с в и м а који ис-
стојни овог б л а ж е н о г у д е л а . И с т о ово в и ђ е њ е , с а м о у
поведају Христа. Ш т о се т и ч е циља ове и с т и н с к е вере,
с а д а ш њ о с т и , и с к у с и л и с у о д а б р а н и А п о с т о л и н а Та-
која се остварује в р ш е њ е м з а п о в е с т и , она Божју н а у к у
вору, к а м е н о в а н и С т е ф а н
не дарује с а м о к р о з б и ћ а , појмива и н е п о ј м и в а , ј е р под
ховању
" б и ћ и м а " овде п о д р а з у м е в а м о " о н о ш т о j e с т в о р е н о " ,
као што заинтересовани то м о ж е да сазна из њихових
него то ч и н и и кроз н е с т в о р е н у светлост која je с л а в а
л и ч н и х списа и житија њихових в и о г р а ф а .
88
87
и Антоније, борац у ти-
, т а ч н и ј е , сви С в е т и т е љ и , и л и ч и с т и с р ц е м ,
Божја, слава Христа Бога и о н и х који су се удостојили
M o r a o бих да т в р д и м да су п р о р о ц и и п а т р и ј а р -
х р и с т о п о д о б н о г удела. Ј е р ће Х р и с т о с д о ћ и у Очевој
с и т а к о ђ е и с к у с и л и ову с в е т л о с т ; т а ч н и ј е , о с и м н е -
слави, и опет у слави њиховога Оца
Христа, и " п р а -
к о л и к и х изузетака, сва њихова созерцања, н а р о ч и т о
; о н и ћ е бити светлост
о н а б о ж а н с т в е н а , б и л а с у п р и ч е с н а овој с в е т л о с т и .
в е д н и ц и ћ е засјати к а о сунце"
81
80
и в и д е ћ е светлост, п р и з о р б л а г о п р и ј а т а н и свесвет, својствен с а м о ч и с т о м е срцу. Сада ова светлост попут залога
82
, с а м о д е л и м и ч н о светли о н и м а који се бестра-
ш ћ е м у з д и г о ш е н а д с в а к о м н е ч и с т о т о м , a ч и с т о м и нет в а р н о м м о л и т в о м п р е в а з и ђ о ш е све што j e чисто. Али, у п о с л е д њ и дан, о н а ће видљиво о б о ж и т и " с и н о в е васкрсења"
83
, с а о в е к о в е ч е н е и с а п р о с л а в љ е н е са Обдари-
тељем наше природе божанском славом и красотом.
З а и с т а , з а ш т о б и Бог д а в а о н е к у д р у г у светлост, к а д а Он у Себи поседује в е ч н у светлост, в и д љ и в у ч и с т и м а срцем, иако, no р е ч и м а великог Дионисија неизрециво, к а к о д а н а с , т а к о и у б у д у ћ е м веку?
8У
А к о je о в о
б о г о в и ђ е њ е т а к в о , к а к о то да ra Б л а ж и т е љ " ч и с т и х с р ц е м " није о б е ћ а о з а вечност, н е г о с а м о к а о з н а њ е које п о т и ч е од с т в о р е њ а , које би м о г л и р а з в и т и и м у дри овога века?
Уосталом, и у створеној п р и р о д и ова слава и красот а н и с у д е о суштине
84
. К а к о с е о н д а Божја с л а в а м о ж е
68
с м а т р а т и Б о ж ј о м с у ш т и н о м ? H e r o Бог, и а к о н е п р и ч а -
В р е м е j e д а п о н о в и м о б о г о н а д а х н у т е р е ч и : "Хва-
с т а н , н е в и д љ и в и н е т в а р а н , no н а д с у ш т а с т в е н о ј с и л и
л и м те, Оче, Господе н е б а и з е м љ е , ш т о с и " , с ј е д и н и в -
постаје причестан, доступан и видљив, и у созерцању
ш и с е с а н а м а и о т к р и в ш и н а м Себе к р о з с а м о г Себе,
са о н и м а ч и с т о г а с р ц а постаје " ј е д а н Дух" \ у складу
Ти " о в о с а к р и о од м у д р и х и р а з у м н и х "
са н а ј т а ј а н с т в е н и ј о м и н е и з р е ц и в о м м о л и т в о м за н а с
зумни ради себе самих и учени у сопственим очима.
н а ш е м заједничком Оцу којом се Он обратио Своме
З а т о , к а д а чују р е ч и Т в о ј и х С в е т и т е љ а , о н и н е к е р е ч и
8
О ц у ? "Дај и м " , к а ж е О н , "да сви ј е д н о буду, к а о ти, О ч е , ш т о си у м е н и и ja у т е б и , да и о н и у н а м а ј е д н о буду," у истини
122
86
.
90
, који су р а -
о д б а ц е , н е к е п о г р е ш н о п р о т у м а ч е , a п о н е к а д се усуде и поједине делове да искриве, неби ли о б м а н у л и све људе. З а т о , к а д а с в е т и Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и обја-
123
Свеши
Гршорије
Обожење.у
Палама
Хр uсту
шњава природу боговиђења обећаног онима чистога
С в а к а к о , не д р у г а ч и ј е од ч у л н и х и р а з у м н и х би-
срца, он каже: "И м у д р и м а овога века м о г у ћ е je да
ћ а . Ј е р ова с р е д с т в а п о з н а њ а у п о с е д у и у о б л а с т и
с т е к н у п р е д с т а в у о Богу на о с н о в у х а р м о н и ј е с в е т а " ;
створених бића, упркос ограничености,
м е ђ у т и м , о н додаје: "Али, n o м о м е м и ш љ е њ у , у з в и ш е -
богопознање
ност блаженства и м а друго значење"
91
, коме се они
с в о ј о м п р е т п о с т а в к о м супротстављају. В е л и к и Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т п и т а , к а к о м и т о по-
94
пројављују
. М е ђ у т и м , о н и који н е м а ј у с а м о р а з у м -
ске и ч у л н е с п о с о б н о с т и , него су з а д о б и л и д у х о в н у и н а т п р и р о д н у благодат, н е с а м о к р о з с т в о р е н а б и ћ а , него и д у х о в н о , на н а ч и н који
превазилази чулни и
з н а ј е м о Бога " б у д у ћ и да je Он у м о м н е п о ј м и в и ч у л и -
у м н и , сазнају да je Бог Дух, ј е р су у п о т п у н о с т и п о с т а -
м а н е о п а з и в " , и к а о у н е д о у м и ц и додаје: " М о ж д а ј е ис-
л и Божји, п о з н а ј у ћ и Б о г а у Богу. Стога, под о в а к в и м ,
п р а в н о р е ћ и да Га познајемо не no Његовој п р и р о д и ,
благодатним знањем треба подразумевати божанске
него на основу устројства бића"
ствари, на што нас т а к о ђ е п о д с е ћ а сам светитељ, Дио-
92
. Он затим наставља
95
да н а м открива то божанствено познање, у складу са
нисије
н а т п р и р о д н и м јединством или заједницом са надсве-
тити а к о с е н е б у д е м о в е з и в а л и з а с е б е с а м е , н е г о а к о
т л о с н о м с в е т л о ш ћ у , која се пројављује на н а д у м а н и
сви б у д е м о п о т п у н о и с т у п а л и и з с а м и х себе и т а к о п о -
надсазнајан
стајали п о т п у н о Божји
93
н а ч и н . М е ђ у т и м , о д б а ц у ј у ћ и ово н а д у м -
, a не п р и р о д н е с п о с о б н о с т и . Ми ћ е м о то схва-
96
. Ј е р , боље je п р и п а д а т и Богу,
н о п о з н а њ е к а о н и ш т а в н о , ови људи н и с у н и п о м и с л и -
него с а м о м е с е б и . З а т о ћ е б о ж а н с к и м с т в а р и м а б и т и
ли да потраже разлог Дионисијевог изражавања са
о б д а р е н и о н и који буду п р е б и в а л и с а Б о г о м .
н е д о у м е в а њ е м , a к а м о л и да наслуте његов поступак. З а т о с у о н и без н е п о с р е д н е р а с п р а в е , и д у ћ и у з р о ч н о п о с л е д и ч н и м п у т е м , овај његов и с к а з с а м о и с т р г н у ли из к о н т е к с т а , a з а т и м га и с т а к н у л и к а о м о г у ћ н о с т и п о т в р д у п о з н а њ а Бога и с к љ у ч и в о п р е к о т в о р е в и н е . Н а ш ф и л о с о ф В а р л а а м није у с п е о д а схвати д а свет и т е љ овде г о в о р и о љ у д с к о м з н а њ у које no п р и р о д и п р и п а д а с в и м а , a не о о н о м е које je д а р Светога Духа. У ствари, Дионисије као да поставља с л е д е ћ е питање: Будући да сваки човек р а с п о л а ж е п р и р о д н и м способн о с т и м а чулног и умног сазнања, како ћ е м о ми пом о ћ у њ и х м о ћ и д а с а з н а м о Бога, у м о м н е п о ј м и в о г и чулима неопазивог?
124
125
Свсши
Гршорије
Обожењсу
Палама
'O Божјој с у ш т и н и која п р е в а з п л а з и н е г и р а њ е и п о т в р ђ и в а њ е , вндети одељак Б, п а п о м е н е 9 и 49. Док je " Б о г " с а б р а њ е свих п о з и т и в н и х п р е д с т а в а које и м а м о о б о ж а и с т в у , С а м и Бог м о р а б и т и " Н а д б о г " , п р е Божанска светлост je ваистину видљива, али само духовно прео-
браженим
' " И п о с т а с н у " : у с м и с л у к о н к р е т н е , о б ј е к т и в н е с т в а р н о с т и , a не n e чега ш т о j e и з м и с л и о с у б ј е к т и в н и у м . Ову р е ч о в д е н е т р е б а п о м е ш а т и са ипостасју једпе од Л и ч н о с т и Свете Тројипе.
Нестворена божапска
светлост или eneprnja ne сачиљава четврту божанску ипостас
(quartum
Уобичајен
Григорију
пример
Нисијском
и
намерпо
парадоксалмог језика,
Такозваном-Дионисију
("научено
својствепог незнање",
" т р е з в е п о п и ј а н с т в о " ) , КОГА о н и к о р п с т е к а д а ГОВОРЕ о м и с т и ч к о м ЗИАн>у и л и и с к у с т в у . 5
т о м С а м о г а Бога. Али, у с л е д пада, и к о н а je у п р љ а н а и огреховл.епа, ге Бога. В а р л а а м (одељак 7) показује да с а в р ш е п о добро позпаје ово n p e даљско учеље (iioceono _вагрија). 17
И з м е ђ у П а л а м е и В а р л а а м а овде nocrojn пзвестап cnop. Варла-
а м к а ж е : " К а д а c e нус о ч и с т и о д с т р а с т и и п е з п а љ а , o n виуи Bola о н а к в и м какав Он ј е с т е " (II.iii.7). М е ђ у т и м , П а л а м а ce трудп да нагласи
quid), к а к о т о л а т и н с к и к р и т и ч а р и п о н е к а д п р е д с т а в љ а ј у . '
В и ђ е љ е Б о г а у огледалу о ч и ш ћ е и е д у ш е уобичајена je с л и к а све-
т о о т а ч к о г б о г о с л о в љ а . О н о своје к о р е п е и м а у б и б л и ј с к о м п о г л е д у на
м о р а п р о ћ и о б н о в љ е њ е и о ч и ш ћ е њ е (кгеОартц) д а б и д о с е г л а ви1)еп,е
СВЕТИТЕЛЈА.
очима
Бр. 22, 25, 27.
,G
човека, с т в о р е н о м no и к о н и Божјој, и стога с п о с о б п о м да засија красо-
узвишени "блистави примрак". 2
Vj
Хрислиу
Б о ж а н с к и субјекат т а к в о г п р о с в е т љ е њ а предстанља о г р о м а н ис-
o n o најзначајније. т о јест, д а j e т о в и ! ) е љ е п л о д б л а г о д а г и Б о ж ј е , a n e просто једно с а м о р о ђ е п о (self-generated) просветљеље ума, како je тврдио 18
io
Варлаам. П а л а м а о в д е р а з у м е в а "ne3iiaibe" у п о з и т и в и с т и ч к о м с м и с л у , то
ј е с т к а о п е п о з п а в а љ е с в е т о в н и х п а у к а ( п о г л е д а т и д е о A , I.i.). Н а л а м а
к у с т в е л и у д а р а ц , кији п а к с т а л п о и з а з и в а у м н у а п а л и з у . И с г и и с к а м и
и н с и с т и р а na т о м е да je т а к в о зпаље п е п о г р е б п о за н а п р е д а к у духои-
с т и ч к а к о г н и ц и ј а а п а л и т и ч к о м у м у (бш1дна) j e т а м а , j e p j e o n a n o д е ф и -
ном животу, штавише, да му ono м о ж е засмегати. '•' Н и ј е и з в е с п о д а с у и с и х а с т и и к а д а и з ј е д п а ч а в а л п м е с т в о р е н у
пицији пеисказпва и иепојмива. l
' П о з н а т а д е ф и н и ц и ј а светог Василија: " С у ш т и п а остаје п е п р и с т у -
п а ч н а (аттрбоиое), а л и е н е р г и ј е с н л а з е n a н а с " (Ep. 2 3 4 , 1). Б о ж а и с к а с в е т л о с т j«:ffic Б о г с в е д о к j e О н иојмив, д о к boi- о с т а ј е т р а н с ц е н д е н т а н ч а к и у С в о ј о ј с а м о п р о ј а в и , п о б у ђ у ј у Б и скстазу, с а м о п р е в а з и л а ж е њ е у о н и м а К О Ј И М З ce O n ј а в и . 7
Видљиво преображеље светитељевог тела
(узношеље васкрслог
светлост са божапском суштином, као што су то својевремепо чинили Месалијапци. 211
Ha п р и м е р , Т а к о з в а п и - Д и о п и с п ј е , de eccl. h'icr. 11, PG Ш, 3 9 2 A .
21 22
И с а а к Н и п е в и ј с к и , hom. 12 ( e d . N . T h e o t o k i s , с т р . 4 1 5 ) . Он, уствари, супротставља две врсте р е л и г и ј с к о г з н а љ а : "природ-
iio с о з е р ц а 1 в е " (фчсчк-п G i o p l a ) , з п а њ е о Б о г у к а о Т в о р ц у ; и п е п о с р е д п о
тела п о с л е д а е г дана) често ce потврђује у р а н и м м о н а ш к и м изворима
в и ђ е њ е Б о ж и ј и х н е с т в о р е н и х е н е р г и ј а и л и " с л а в е " (ОсоХоуш, у н а ј с т р о -
(ППР. Apoph.
жијем смислу те речи).
Patrum,
J o s i f of P a n e p h y s i s ,
7;
Silvanus,
12
("љегово л и ц е
и т е л о с и ј а ш е п о п у г а н г е л а " ) ; А р с е н и ј е , 2 7 ( с т а р а ц c e иојави "САВ к а о пламен"). s
0 учптел>у т и х о в а љ а А р с е н и ј у ,
погледати
беседу светог Теодо|)а
С т у д и т а , Orat. X I I , PG XC1X, 8 6 0 В , Ј. H a u s h e r r , L'hesychasme ... у Orientalia
ChrisHana Periodica
XII
(1956)
25-7.
• ' ' Д а п . 6, 1 5 . ( " в и д ј е ш е л и ц е њ е г о в о к а о л и ц е а н ђ е л а " ) . У с т в а р и , го б е ш е з а ВРЕМЕ с у ђ е в а , a н е у в р е м е њ е г о в о г п о г у б љ е њ а . 10
И з л . 34, 29. ( " с в е т љ а ш е ce о б л и к л и ц а љ е г о в о г а , због р а з г о в о р а
с Господом "). 11 ]Z 13 и
тврдњу
126
2. K o p . 12, 4. ( " ч у н е и с к а з а н е р и ј е ч и " ) . Hom. XLV, 1 1 , PG X X X V I , 6 3 7 B . И з л . 16, 14. Д и р е к т н о о б р а ћ а њ е Варлааму, који б е ш е с п р е м а н да п р и х в а т и исихаста.
23
Јii. 17, 2 4 .
,A 23
ibid., 5. Н а л о м е н а 6 и Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , de myst
thcol.
V,
PG
111,
1048А."Слава" не би била божапска, да je ona с а м о једам од мпогих n o J M J b H B H x о б ј е к а т а у свету. Б у д у ћ и
п е с т в о р е п о м , ona je иужно
сцепдентпа, a истовремепо мистички различита
ipan-
(иако пераздељива)
о д б о ж а п с к е " п р и р о д е " (го ј е с т с у ш т и п е ) . 2b
У п п т а њ у je с т в о р е п а (na зато и с л о ж е п а ) људска п р п р о д а , сједи-
њепа са Х р и с т о м као Д р у г о м Л и ч п о с т и ( И п о с т а с и ) Тројице. Учествовање у Христовој б о ж а п с к о ј с л а в и пије o i - р а и и ч е п о с а м о na Њ е г о в у човеч а н с к у прпроду, в е ћ и нп o n e који б л а г о д а ћ у з а ј е д н и ч е са Њ и м . 27 28 2Н
Jn.
17,22-23.
ibid., 2 4 . To з н а ч и да пије н у ж п о да учен човек, који познаје з а к о н е при-
127
Свеши
Григоријс
Обожењеу
Палама
роде, т и м пре п р и м и божанску науку.
У иајбољем случају,
vi
Бог кроз
п р и р о д н о оогословље постаје гшзпат с а м о а н а л о ш к и и посредно. Ме-
Хрисшу
И с т и п а П и с м а није с а м о о б ј а ш љ и в а , пего остаје "тајанствена све-
тлост" док Дух Свети не просветли н а ш а с р ц а за његово у н у т р а ш њ е
ђутим, ми не смемо заборавити да у грчком иредању "природно созер-
р а з у м е в а њ е . Унутрашње око о ч и ш ћ у ј е се с о з е р п а љ е м , и ми се сједињу-
ц а љ е " ч е с т о п р е в а з и л а з и з а к љ у ч и в а њ е о Божјој с и л н и п р е м у д р о с т и на
ј е м о са Х р и с т о м , Који je сва истина; т а к о и с и х а с т а м о ж е да впди б о ж а п -
основу Његових "трагова" у
с к у с в е т л о с т д и р е к т п о ("у с в е т л о с т и д а н а " ) , a n e с а м о п р е к о П и с м а .
творевини; ono обухвата созерцање кроз
50
божанске очи, дакле интуитивно сагледавање љиховихунутрашњих na чела с и л о м духовнога у м а 30
De div. nom. 1. 4, PG I I I , 5 9 2 B C . О в д е je н а ј в а ж н и ј е п о и с т о в е ћ е њ е
с в е т л о с т и која т а в о р с к о м с в е т л о ш ћ у обасјава х р и ш ћ а н с к е с о з е р ц а т е -
(нус). io jeci
л>е n a з е м љ и и С в е т и т е љ е n a пебу. T o ћ е т а к о ђ е б и т и с л а в а б у д у ћ е г а
истипско богопознање, ne постиже се интелектуалном разметљивошћу
века, и л и како Д и о н и с и ј е каже, тиховатељи који су већ видели б о ж а н -
и л и е р у д и ц и ј о м , већ с м и р е п о м п о с л у ш н о ш ћ у (одељак 17).
ску светлост, ж и в е е с х а т о л о ш к и , овде и сада пројављујући в е л и ч а н с т в е -
11 32 33
Осиовни припцип православља: светост или обожење,
nocT в а с к р с е њ а . A светлост опет, којом се Х р и с т о с п р е о б р а з и о , б и л а je
hi. 1 4 , 2 3 .
б о ж а и с к а светлост, a ne плод апостолске м а ш т е .
ibid., 2 1 . loc.
1. С о л . 4, 1 7 .
at.
Г,Ј
" У с м и с л у ј е д н е о б л а с т и л>удске и а у к е (i ЛКЈ-ГГЦП]), п р и р о д п о n p n
А и а л о г и ј а С у н ц а , к а о А п с о л у т а и с в е т л о с т и која од Њ е г а д о л а з и ,
И р о с в е т љ е љ е ( и с т и н с к и угихп,;) р а з л и к у ј е с е о д т а к в о г
уобичајепа je за грчко с в е т о о т а ч к о предање, које к о н а ч п о иде до Плато-
зпања, те je к а о такво " н е з н а љ е " , и л и " п а у ч е и о ne:)naibe". У т о м с м н с д у
п о в е п р е д с т а в е у Rep. П а л а м а с е т р у д и д а и с т а к и е д а о в а м е т а ф о р а п и ј е
Н а л а м а д р ж и да " с о з е р ц а њ е пије облик знања".
баш толико јака, јер je Супце п р о м е п љ и в о колико и његова светлост.
с т у п а ч н е уму.
35
Сунчева п о с л у ш н о с т СветичеЈБима алудира на извеспе старозаветпе до-
I I . i . 3 4 , 37, и н а п о м е п а 18.
3I
' М и с т и ч к о 3naibe je н е п р и с т у н а ч н о н е п р о с в е т љ е н о м с т в о р е н о м
уму; ono je т р а п с ц е п д е п т п о , ј е д и н с т в е п о и п е у п о р е д и в о са било којим другим зпањем. 37 38
И с а а к Н и н е в и ј с к и , ц и т и р а н у одељку 15 ( н а п о м е н а 21). О с т а л и с в е т о о т а ч к и п и с ц и Хрисчу приписују " о ч и и с т в о " к а к о би
г а ђ а ј е ( К њ и г а И с у с а Н а в и п а , 10, 1 2 - 1 3 ; Д р у г а к њ и г а о ц а р е в и м а , 2 0 , 1 1 ) к о ј е П а л а м а п а в о д и у р а з л и ч и т о м к о н т е к с т у у с в о ј и м Letierll t o Barlaam,
61,
ed.
P.
C h r e s t o u , Palama Syggrammata ( С о л у н ,
1962),
стр. 294.
" Ha п р в о м е месту, м и с л и се на п р е о б р а ж е н о г Христа, a з а т и м и на б л а г о д а ћ у п р е о б р а ж е п а тела Светитеља, чак и у овом животу. Слава
илустровалм Његову с о т и р и о л о ш к у улогу као Другог Адама, п а р о ч и т о
која м о ж е п р е о б р а з и т и Светитеља о в д е и сада, n n j e мишта д р у г о до све-
п а в о д е ћ и И г а и ј у , 8 , 16. ( J n . 2 , 2 9 ) . П о г л е д а г и п п р . Ep. adDiognehim ( e d .
тлост будућега века.
H . I . M a r r o u , слр. 192); т а к о ђ е н е к о л и к о о д л о м а к а к о д Т а к о з в а н о г - М а к а -
54
Б о г je јединствена с т в а р н о с т , и з н а њ е о Њ е м у н у ж н о п р е в а з и л а -
рија. Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е о ч и п с т в о приписује Т р о ј и ц и као ц е л и п и , a
зи сваки облик створеног зпања. М и с т и ч к о з н а њ е увек je дар, јер није
ne с а м о О ц у (de div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 A ) .
с а п р и р о д н о нусу, д у х о в н о м у м у . З а т о с е м о ж е н а з в а т и " п р и м р а к о м "
3
'' Н ф . 3 , 1 5 . П а л а м а с м а т р а д а с у п р е д с т а в н и ц и ц р к в е п е ј е р а р х и ј е
"Очеви", јер представљају слику Христовог очинсгва. 40
2 . П т . 1 , 16. 0 с в е т о м П е т р у к а о у з о р у с в и х е п и с к о п а , п о г л е д а т и
J . M e y e n d o r f f et
al.,
The.
Faith Press, 1963). 41 42 13 44 45 46 47 48
128
Рптасу of Pete.r in
thc
Orthodox Church
или " н е з н а њ е м " у одпосу na створепи ум; али (као што смо видели) o n o п р е в а з и л а з и и о д р е ч н о и п о т в р д н о о п и с и в а љ е , и д о с т и ж н о je ти-
(London;
ховањем. r,r
' А п о ф а т и ч к о богословље м о ж е остати на чисто и п т е л е к т у а л п о м
пивоу, као п р о ц е с д е ф и п и с а њ а . Богословско одбијање свих потврдних
Л к . 9, 3 2 .
Б о ж ј и х а т р и б у т а м о ж е м о с м а т р а т и н е а д е к в а т н и м , ј е р с е њиме н и n a к о -
М т . 1 7 , 2.
ј и н а ч и н н е с т и ч е н е п о с р е д н о искусшво с к р и в е п о г а Б о г а . О в а з а ј е д н и ц а
П с . 1 0 3 ( 1 0 4 ) , 2. 2. П т . 1, 1 8 . ibid., 1 9 . ibid., loc.cit. loc.cit.
са Б о г о м , с друге с т р а н е , захтева р а д и к а л н о о б р а ћ е њ е , које укључује м о р а л н о и духовно сједињење са Богом (док je одстрањивање у м н и х представа о Богу с а м о п р и п р е м а ) ; и опет, " и з л а ж е њ е " из о г р а н и ч е н о сти створене п р и р о д е п о м о ћ у љубави. 56 57
De div. nom. 1.5, PG 111, 5 9 3 B C . Triads
I.iii.7,
ll.iii.6.
129
Ceeiuu 58 59 60
Гршорије
Обожење
Палама
1Л
С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н п к , Scala X X V I I I , P G L X X X V I 1 I , 1 1 3 2 D . De div. пот.ШЛ, PG
2. K o p . 1 2 ,
и
III, 6 8 0 D , итд.
Ч и с т а м о л и т в а ј е с т е и и т а њ е ј е д н о с т а в н е у с р е д с р е ђ е н о с т и н а Bo
у
Хрисшу
2.
П а л а м а овде набраја т р и с п о с о б н о с т и
или
когнитивна нквоа:
ч у л н а п е р ц е п ц и ј а (аХоОц-ос), л о г и ч к и у м (AO'/LKOC) И и н т у и ц и ј а (i'ocprk).
r a , a н е р а з м и ш љ а њ е о Н>ему. С т о г а , з а в р е м е м о л н т в е н е с а м о д а c e
Н е т р е б а з а б о р а в и т и д а м и с т и ч н о с ј е д ш в е љ е п р е в а з и л а з и ч а к и нус, t о -
м о р а м о о с л о б о д и т и свих злих п о м и с л и које н а м д е м о н убацује, n e r o
зерцатељни или духовни ум. 70
ce м о р а м о и одвојити од свих н е п о т р е б п и х идеја које стоје у везп ca т в о р е в и н о м ( Е в а г р и ј е , d e orat. 5 6 - 7 6 , с т р . 6 6 - 6 9 ) . м
б и ћ е (цт) bi>) n o т р а п с ц е п д е н т н о с т и " , к а к о П а л а м а к а с н и ј е п а п о м п љ е .
С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н и к , Scala X V I I I , ib. 1 1 4 0 A B .
С2
Такво
одвајање
претпоставља
атОча-у
у
Смела идеја: Сам човек, када и з а ћ е из себе да би te сједипио ca
Богом, liociaje т р а н с ц е н д е м т а п у одпосу na в л а с т и т о с а м о с а з п а љ е : " н е смислу
упутрашњег
м и р а , н е о с т в а р и в о г б е з и з в е с п е п о с г о ј а н о с т и у в р л и п и , и удал,аиа1Ш
Н е т р е б а баш и н с и с т и р а т и n a о в о м и з р а з у , ј е р с а м о j e Б о ж а п с к а П р и р о да " н е б и ћ е " или " п а д б и ћ е в п а " , као п з в о р с в а к о г б и ћ а . 71
од nacpraja изопачујућих страсти. Палама такво стање назива скотатс,
Ј е л и п с к и О ц и увек ce т р у д е да у с в о м е д у х о в н о м учељу иск.^уче
"одвајагве, и л и стајаље no с т р а п и " у односу ca с т в о р е н и м с т в а р и м а pa
погрешап "апгелизам". Иовучема je j a t n a липија измећу пеешорепих
ди с е б е п р и н о ш е љ а Богу и у г а ђ а њ а Њ е м у . To mije е к с т а з а м и с т и ч к е за-
и с т в о р е н и х м р и р о д а , т о ј е с г и з м е ђ у B o r a и ceeia ш т о j e O n с т в о р и о
ј е д н и ц е , ј е д н о у п о т и у н о с т и б л а г о д а т п о " о д н о ш е п . е " за које ce д у ш а
(укључујући а н ћ е л е ) . Човек n e види Bora када i i o t i a n e к а о а п ђ е о ,
мора п р и п р е м и т н , и то ca свешћу да ce ona л и ч п и м п а п о р и м а ne може
јест с а м и м » р е в а з и л а ж е љ с м ibei-ове т е л с с и е п р и р о д е , ј е р ч а к п а и ђ е л и
узнети.
знају B o r a е а м о n o и з л и в е п о ј б л а г о л а т и .
" To je
еиектаза,
бескрајпо
палредоваље у божапском
ко д р а г о м Григорију Н и с и ј с к о м Б у д у ћ и да je Божја
вот).
(погледати
зпаљу,
њ е г о в о д е л о Мојсијсв
природа бескрајна и
неисцрпива,
72
та жи-
Cerit. Gnost. 1.54 (PG Х С . 1 1 0 A ) , Ambig., PG X C I , 1 2 0 0 B .
"Ambig., 71
ne м о ж с
io
ibid.,
1241AC.
З н а ч а ј а н п р и г о в о р ( н а п о м е н а 70). Б о ж а п с к а с у ш т и п а no д е ф и н и -
б и т и краја д о б р о т и к о ј у и з а б р а н а д у ш а м о ж е п р и м и т и и з Божји.х р у к у .
imjii у в е к м о р а д а п р е в а з и л а з и с г в о р е п и у м , ч а к и у б у д у ћ е м веку, ј е р
П о п е т и ce на б и л о који врх у н а ш е м у з л а ж е њ у к Њ е м у , з н а ч и п р е д уну-
te н и к о никада ne м о ж е иотпуно сједипити ta о п и м што je онтолошки
т р а ш њ и м OKOM отворити даља пространства знања и љубави. Чак и у
пестворено. Отуда je важпа П а л а м и п а д и с т и п к п и ј а и з м е ђ у п е п о ј м и в е
б у д у ћ е м в е к у , в и ђ е њ е Б о г а н и ј е с т а т и ч н о п о с м а т р а њ е Б о г а a b externo,
б о ж а и с к е с у ш т и п е и б о ж а п с к и х енергија, које te б л л г о д а ћ у еазпају. ?r
већ д и н а м и ч н о учествоваље у бескрајној п у н о ћ и Божаискога бића. м
' Т а к о з в а п и Д и о п и с и ј е , £ p . I I , PG III, 1068.
О п и т а њ у necTBopeiie с в е т л о с т п т е ш к о je р а с п р а в љ а т и , исто к а о
и о м и с т и ч к о ј з а ј е д п и ц и и н е и с к а з и в о с т и Божјој у поглављу 35. I,s
Ч о в е к в и д и Boi'a у в е к n o м е р и с в о ј и х с п о с о б н о с т и . У о в о м ж и в о -
ibid., de myst. theol. V, PG 111, 1 9 4 8 A .
7 7
2 . Kop. 12, 2 - 3 .
'"•Hom. X X V I I I , 19, PG X X X V I , 5 2 B .
ту, ч а к и в е о м а д у х о в п и л . у д и р е т к о м о г у д а о д р ж е м и с т и ч к у з а ј е д н и цу-
7,1
7 9
Н а п а д n a В а р л а а м о в о с т а п о в и ш т е о д п о с и t e n a његово mpl^eibe
д а j e Bnljeibe б о ж а н е к е с в е т л о с т и к о д и с и х а с т а с а м о п л о д п м а г и п а ц и ј е <;
"
О в а к в о в п ћ е њ е с в е т л о с т и само м о ж е б и т и Б о ж ј е д е л а њ е у н а м а ,
(фаутаоСш) и л и , у n a j 6 o J b e , u с л у ч а ј у , виђење с а м о г а пуса к а о i г.е: а
б у д у ћ и д а r a н а ш е п р п р о д п е с п о с о б п о с т и п и к а к о n e м о г у д о с т и г ш enoј и м м о ћ и м а . A с о б з и р о м д а Bor п и ј е н и о б ј е к а т ч у л н е и е р ц е п ц и ј е п и т и ума, него их Он превазилази, то ми м о р а м о у м и р и т и и чула n ум да бисмо
примили
дар тајног знања.
" U c . 36, 10: " Ј е р je у Т е б е и с т о ч п и к ж и в о т а , у Твојој с в е т л о с т и
!и
" 0 Х р и с т о в о м духовном очинству п о г л е д а т и Il.iii.18. н п а п о м е н у
38. 81 82
М т . 13, 4 3 . Р и м . 8 , 2 3 . С в е т и т е Ј Б и е в о ј о м п р о з о р Л ) И в о ш ћ у ( " з а л о г о м " ј о ш ве-
ћ и х с т в а р и које ћ е д о ћ и ) з а и с т а м о г у д а в и д е с в е т л о с т б у д у ћ е г а в е к а .
в и д и м о светлост." У о в о м в и ђ е њ у Бог постаје Све у свему; ј е р свеглост
Иако њихово потпуно преображење душе n тела чека коначно васкрсе-
о д ј е д н о м п о с т а ј е " о б ј е к а т " в и ђ е њ а , м е д и ј у м и с а м о г л е д а ј у ћ е о к о (јер
ibe, о б о ж е њ е м о ж е и м о р а п о ч е т и у о в о м ж и в о т у .
човек м о р а да ce п р е о б р а з и у светлост да би видео Бога, a видети Њ е га, з н а ч и с ј е д и п и т и c e c a Њ и м и у ч е с т в о в а т и у I b e r o B o j с л а в и ) . И п а к ,
81 84
Лк. 2 0 , 3 6 . П р п л и ч н о двосмислена речепица: Може да значи да паше npeo-
о б р а т и м о пажљу да je ово сједињење " н е с м е ш и в о " : Створена ирирода
б р а ж е њ е у о в о м ж и в о т у долази о д н а т п р и р о д п е б л а г о д а т и и д а п р и р о д -
остаје с т в о р е н а , ч а к и када je о б о ж е н а п р е о б р а ж а в а ј у ћ н м в и ђ е њ е м .
no п и ј е у вези ca п а ш о м с у ш т и н о м к а о с т в о р е н о м (јер je и з л и в е н а све-
130
131
Свеши
ГрШорије
Палама
Нестворена
т л о с т н е с т в о р е н а ) ; и л и ( ш т о j e в е р о н а т н и ј е ) , п о в е з у ј у ћ и овај о д л о м а к
ашва
Д. HECTBOPEHA СЛАВА
са о н и м што следи, "слава" се не односи иа божанску суштину, него na Његове енергије. 85 86 87 88
1. K o p . 6, 1 7 . Ј н . 17, 2 1 . Г р ч к и : т]оиз([а. А т а н а с и ј е , VitaAntonii 1 0 , PG X X V I , 8 6 0 А В . М и с л и
се на " з р а к с в е т л о с т и " t небеса који ее појављује да би о т е р а о д е м о н е и п о м о г а о с в е т о м Антомију у његовој борби п р о т и в с и л а зла. Због пада увек се треба борити за "унутрашње тиховање" и духовпу сабраност. 8а m n iu
III.i.9
Д а п . 7, 55-56.
de div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 B C .
9 Б о ж а н с т в е н и н е б е с к и ж и в о т својствен j e о н и м а к о ј и богодостојно ж и в е , к о ј и учествују у ж и в о т у Духа
М т . 1 1 , 2 5 ; Л к . 10, 2 1 .
н е о д в о ј и в о м о д н а с , који ж и в е п о д о б н о ж и ћ у с а м о г
de. div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 B C .
а п о с т о л а П а в л а : " б о ж а н с к и м и в е ч н и м ж и в о т о м Усе-
De div. nom. V I I . 3 , PG I I I , 8 6 9 C D .
л и в ш е г се-и-Обитавајућег у њему", како свети Мак-
" ibtd.,
872AB.
Обратите пажњу на чиљеницу да Палама ne пориче важност
с и м каже.
1
Такав ж и в о т je вечнопостојећ, у с а м о м
"природног созерцања": ми ваистипу м о ж е м о да кроз творевину упо-
Д у х у п о с т о ј е ћ , Који j e n o п р и р о д и о д в е ч н о с т и Б о г о -
з м а м о Божју п р е м у д р о с т и в е л и ч а н с т в е н о с т , а л и непосрецно иознан.е
творитељ и л и Обожући. Светитељи га правилно нази-
т р а н с ц е п д е н т п о г а Бога з а х т е в а ј е д а н в и ш и о б л и к познаља. il: u;
'
2
De div. nom., V I I . 3 .
вају " Д у х о м " и " б о ж а н с т в о м " к а о о б о ж у ј у ћ и м д а р о м
М а к с и м . А т ђ ј д . , PG XCI, 1 0 7 6 B C .
к о ј и с е н и к а д а н е одваја о д Д у х а Који r a дарује. T o j e светлост која се јавља кроз тајанствено просветљење, к о ј у познају само о н и који с у с е њ е у д о с т о ј и л и . О н а ј е "уипостасована", али не као аутоипостасна, 1
н е г о зато ш т о њу Д у х " т а љ е у flpyiy ипостас" , у н у т а р к о ј е се она з а п р а в о с о з е р ц а в а . Тада се она д о с л о в ц е назива
"уипостасованом"
{енипостатон
ј е р се не с о з е р ц а в а п о с е б и ц е , н и т и ипостаси.
4
-
с-иитгботатоу),
суштински, већ у
... Али, С в е т и Д у х п р е в а з и л а з и д е л а т н и ж и -
в о т који je у Њему, и т е у р г и ч к и ж и в о т који и с х о д и из 5
Њ е г а , као Своју с о п с т в е н у п р и р о д н у енергију , подобн у Њему, м а д а н е и с т о в е т н у с а Њ и м . Р е ч е н о je: " М и н е в и д и м о н и о о о ж е њ е н и т и и к а к а в д р у г и ж и в о т који б и б и о п о т п у н о подобан Узроку, који n o с в о м в е л и к о љ е п и 6
ју п р е в а с х о д и све" ; т а к о . р е ч je о подобију, но не о истоветности. АСвети Д у х к а о У з р о ч н и к т о г 132
обожујућегжи133
Свегии
Гришрије,
Нсстворени
Палама
слава
вота (тих својих енергија) не с а м о да ra п р е в а з и л а з и , не-
б р и х д е л а и с л а в у Духа, с л а в у к о ј у к а о ш т о с а м в е ћ
ro к а ж е м о да и о н о што je п р и м љ е н о представља с а м о
р е к а о , д у ш е С в е т и т е љ а д е л и м и ч н о в е ћ п р и м и ш е . Та-
ј е д а н део онога ш т о се даје; н а и м е , п р и м а л а ц б о ж а н с к е
ко, прослављени б о ж а н с к о м светлошћу, Светитељи
енергије не м о ж е и м а т и с а м у њу у потпуности.
7
Тако,
ће заувек п р е б и в а т и са Господом"
11
.
постоје р а з н и н а ч и н и на које Бог п р е в а з и л а з и такву све-
П р е м а в е л и к о м Д и о н и с и ј у , б е ш е т о и с т а о н а све-
тлост, т а к в о н е с т в о р е н о просветљење и такав, њ и м а n o
т л о с т ш т о н а Гори обасја и з а б р а н е А п о с т о л е : " К а д а с е
д о б а н живот. 0 т о м е с в е м у говори Василије Велики.
о н е т р у л е ж и м о и о б е с м р т и м о " , к а ж е он, " и п о с т а н е м о удеоничари блаженога христоподобија, ми ћ е м о , no
10
П и с м у , с в а г д а б и т и с а Господом
12
, преиспуњујући се
Божанствени Симеон М е т а ф р а с т je на основу Пр-
Њ е г о в и м с в е ч и с т и м богојављењем у свесвјатјејшим
в е к њ и г е М а к а р и ј а В е л и к о г с а с т а в и о р а с п р а в е , поде-
с о з е р ц а њ и м а , б о г о ј а в љ е њ е м које ћ е н а с о б а с ј а в а т и
љ е н е на п о г л а в љ а , на т е м у ове с в е т л о с т и и с л а в е , уз
својим
д е т а љ н о , с к л а д н о и ј а с н о т у м а ч е њ е . * За т е м у о којој
ученика при најбожанственијем преображењу"
најблиставијим
зрацима,
налично
обасјању 11
.
р а с п р а в љ а м о , о д в е л и к е б и к о р и с т и б и л о овде д а n o
Дакле, б о ж а н с к а je то светлост, како и Јован р е ч е
м о г у ћ с т в у п р е д с т а в и м о н е к а о д т и х поглавља, с а м о у
у Апокалипсису , a са к о ј и м су с а г л а с н и и сви С в е т и .
и
Свети Григорије пак, прозван Богословом, з а п а з и о je
с к р а ћ е н о м облику. У 6 2 . поглављу, он к а ж е : " Б л а ж е н и Мојсије, сла-
с л е д е ћ е : " С м а т р а м д а ћ е О н д о ћ и т е л е с н о , о н а к а в ка-
в о м Духа који с и ј а ш е на њ е г о в о м лицу, a коју не м о -
к а в с е ј а в и о или п р е д с т а в и о у ч е н и ц и м а н а гори, к а д а
г а ш е д а и з д р ж и н и ј е д а н људски п о г л е д , п о к а з а п р а о -
j e б о ж а н с т в о п о б е д и л о плот"
15
.
браз no к о м е ће се тела Светитеља прославити после в а с к р с е њ а п р а в е д н и к а . И с т е т е с л а в е удостојавају с е
11
в е р н е д у ш е Светитеља, коју в е ћ о д сада п р и м а њ и х о в
"Али", к а ж е В а р л а а м , " т о б е ш е ч у л и м а о п а з и в а
унутарњи човек, будући да ми о т к р и в е н и м лицем
9
од-
с в е т л о с т , в и д љ и в а к р о з ваздух, која с е н а и з н е н а ђ е њ е
р а ж а в а м о с л а в у Господњу; т о јест, у н у т а р њ и м ч о в е -
у ч е н и к а појавила, a затим одједанпут ишчезла. Неко
к о м п р е м а овој и к о н и п р е о б р а ж а в а н и с м о и з с л а в е
ј е н а з и в а 'божанством', јер je символ божанства." Не-
у славу. "
чувених ли речи! Пред нама je пролазно (ефемерно)
10
У 6 3 . поглављу, он додаје: " С л а в а која, к а к о je р е -
б о ж а н с т в о , ч у л н о и т в а р н о , које у т о к у д а н а и з н и к н е
ч е н о , ч а к и сада б о г а т и д у ш е С в е т и т е љ а , п р е к р и ћ е
и у току дана усахне, н а л и к о т а к о з в а н и м е ф е м е р н и м
и заоденути њихова нага телеса после васкрсења и
инсектима
у з д и ћ и ће их на небеса, обучена у славу њихових до-
што што, једва да се зачело a већ се топи пред очима;
134
16
, или ј о ш к р а т к о т р а ј н и ј и м од ових; не-
135
Свеши
Гршорије
Палама
Нестворепа
7
слава
т а ч н и ј е , ш т о се повремено јави, a никад не Uocuioju^ .
j e ч о в е ш т в о , к а о ш т о н и с и м в о л ј а в љ е н о г а н ђ е л а није
М о ж е л и с е н а з в а т и б о ж а н с т в о м т о ш т о з а и с т а није
анђелска природа.
божанско, a што 5и п р е о в л а д а в а л о над р а в н о б о ж н и м телом, достојним поклоњења?
18
Ш т а в и ш е , зар je оно
12
преоавладало њ и м е једанпут, a не једанпут заувек?
Ko je од Светих и к а д а р е к а о да je ова светлост створе-
О с м о т р и да светитељ није р е к а о да je оно преовлада-
ни с и м в о л ? Григорије Богослов к а ж е : " Б о ж а н с т в о се у
вало
светлости п р о ј а в и л о у ч е н и ц и м а н а Гори"
само
једанпут
(иперникисасис-
иттф^ктрсшт^),
н е г о да в л а д а т р а ј н о иперникосис - шгер1чксоат]с;), и то не с а м о у с а д а ш њ е м , н е г о и у б у д у ћ е м в е к у . "
23
. Значи, ако
светлост није и с т и н с к о б о ж а н с т в о него његов с т в о р е н и с и м в о л , т р е б а л о б и р е ћ и д а б о ж а н с т в о није п р о ј а в и л о
Ш т а к а ж е ш н а то? Д а ћ е с е Господ с ј е д и н и т и б а ш
светлост, в е ћ да je с а м а светлост у з р о к о в а л а појаву тог
са т а к в и м б о ж а н с т в о м , и з а т и м в л а д а т и у б е с к о н а ч н е
б о ж а н с т в а . ... С л и ч н о т о м е , З л а т о у с т и богослов к а ж е
в е к о в е ? И да ће све у с в е м у б и т и Бог, к а к о то а п о с т о -
да je Господ п о к а з а о Себе у в е ћ о ј к р а с о т и када je ссшо
20
, к а д а у Христу, у м е с т о б о ж а н с т в а бу-
то б о ж а н с т в о п р о ј а в и л о своје з р а к е . . . . Треба да з а п а з и -
де била ч у л и м а опазива светлост? У складу са истим
мо да он овде н а п р о с т о не к а ж е " б о ж а н с т в о " (бсбтгггос),
светоотачким сведочанством: "Тамо н а м неће тре-
него "шо б о ж а н с т в о " (ific бебттусос;), то ј е с т с а м о то исти-
ли и О ц и тврде
б а т и н и ваздух, н и п р о с т о р , н и т и б и л о ш т о друго"
21
.
н и т о божанство
2,1
. Како се д а к л е м о ж е говорити о "бо-
Али, у с к л а д у с а и с т и м м и ш љ е њ е м , з а р н е ћ е м о гледа-
ж а н с к и м з р а ц и м а " а к о j e светлост с а м о с и м в о л божан^
т и б о ж а н с т в о к р о з ваздух?
ства, о б р а з о в а н о г из друге п р и р о д е ?
25
Зар ће т а м о опет бити стари символи, изнова
В а с и л и ј е В е л и к и , п о к а з а в ш и да je Бог, Који се с л а -
огледала, опет загонетке? Да ли ће виђење л и ц е м к
ви у т р и И п о с т а с и ( Л и ч н о с т и ) , ј е д н а и ј е д и н с т в е н а
л и ц у и д а љ е о с т а т и с а м о п у к а нада?
22
Не, јер ако he
светлост, г о в о р и о " Б о г у Који о б и т а в а у н е п р и с т у п а ч 26
и тада стално постојати такви символи, огледала и
ној светлости"
з а г о н е т к е , о н д а с м о м и , авај, о л у к а в с т в а и п р е в а р е !
к о м погледу и истинито, a оно што je истинито јесте
- обманути у надама, залуђени обманом; мислећи
н е п р и с т у п а ч н о . З а т о с у А п о с т о л и п о п а д а л и н а земљу,
д а ћ е н а м о б е ћ а њ е о м о г у ћ и т и у с в а ј а њ е и с т и н с к о г бо-
н е м о г а в ш и п о д н е т и с л а в у с в е т л о с т и Сина, ј е р т о бе-
, ј е р je о н о ш т о je н е д о с т у п н о у сва-
ж а н с т в а , м и r a ч а к н е ћ е м о н и в и д е т и . Уместо њ е г а
ш е " с в е т л о с т н е п р и с т у п а ч н а " . Дух j e т а к о ђ е с в е т л о с т ,
в и д е ћ е м о ч у л и м а о п а з и в у с в е т л о с т - чија j e п р и р о д а
ј е р j e р е ч е н о : " Б о г ... засја у с р ц и м а н а ш и м Д у х о м
п о т п у н о с т р а н а Богу! К а к о о п е т о в а с в е т л о с т и т а м о
Светим"
27
.
м о ж е бити символ? A а к о то и јесте тако, како се м о -
A K O je оно што je неприступачно истинито, a ова
же назвати божанством? Сам цртеж неког човека ни-
светлост беше неприступачна, онда она не беше с а м о
136
137
Свеиш
Грторије
Нешворена
Палсша
подозревањебожанства, негоистинита светлостисти-
ашва
Није ли он р е к а о и то да je Мојсије с и м в о л п р о 32
н и т о г б о ж а н с т в а , и то не с а м о б о ж а н с т в а Сина, него
м и с л а , a И л и ј а суда?
б о ж а н с т в а и Д у х а и О ц а . З а т о с а в р ш а в а ј у ћ и с в а к е r о-
п о с т а в и м о д а ови п р о р о ц и н и к а д а н и с у н и постојали,
д и н е п р а з н и к П р е о б р а ж е њ а , м и сви п о ј е м о Господу:
н е г о да све то беше у о б р а з и љ а и о б м а н а ? Ko би ce дру-
"У с в е т л о с т и Твојој,
ги до ... В а р л а а м , у с у д и о да к а ж е т а к о н е ш т о , и л и да
која ce д а н а с п о к а з а на Тавору,
т в р д и да je ова с в е т л о с т с т р а н а б о ж а н с т в у и п р и в и д
в и д е с м о О ц а к а о светлост,
б о ж а н с т в а ? Зато j e ц е л о к у п а н х о р б о г о н а д а х н у т и х бо-
в и д е с м о и Духа к а о светлост"
2Х
Да ли због тога т р е б а да п р е т -
гослова у з д р ж а н к а д а б л а г о д а т о в е с в е т л о с т и п р о с т о
.
н а з и в а с и м в о л о м ; с а м о зато д а људи н е би, п р е л а с т и в -
Показавши ce донекле, Ти о б н а ж и сјај Свога Б о ж а н с т в а "
29
?
ш и c e о м о н и м и ч н о ш ћ у овога и з р а з а , п о г р е ш н о закључ и л и д а j e ова н а ј б о ж а н с т в е н и ј а с в е т л о с т с т в о р е н а ,
... И гле, к а д а ce сви Светитељи с л а ж у да ову све-
и с т р а н а божанству.
33
У с в а к о м случају, а к о ce и з р а з
т л о с т н а з о в у и с т и н и т и м б о ж а н с т в о м , ш т а т е б е под-
"символ божанства" опрезно и на одговарајући начин
стиче на то да њу с м а т р а ш р а з л у ч е н о м од божанства,
схвати, н е ћ е ш н а ћ и да ce он супротставља истини.
и да њу н а з и в а ш " с т в о р е н о м и ч у л н о м " , и н а п р о с т о "символом божанства", тврдећи да je она несаврше-
14
нија о д н а ш е м о ћ и м и ш љ е њ а ?
Допустимо да je светлост Преображења, како ти с а м настојиш, с и м в о л Божанства. Но ни тада нас ти
13
н е ћ е ш , д о б р о знај, п о д в л а с т и т и , н и т и н а с у д а љ и т и о д
Богомудри М а к с и м , навикнут да р а з м и ш љ а у але-
н а ш е блажене наде. Jep сваки символ или следи из
г о р и ј а м а , с и м в о л и м а и а н а л о г и ј а м а , не к о р и с т и увек
п р и р о д е о н о г објекта кога о н с и м в о л и ш е , и л и п р и п а -
( к а к о c e т е б и с в е м у д р о м е ч и н и ) о н о ш т о j e као м а њ е
д а п о т п у н о другој п р и р о д и . Т а к о , к а д а с у н ц е т р е б а д а
с и м в о л већег, н е г о и о б р а т н о . О н т а к о м о ж е д а к а ж е
изгреје, з о р а j e п р и р о д н и с и м в о л њ е г о в е с в е т л о с т и , и
д а j e р а с п е т о т е л о Господње п о с т а л о с и м в о л о м на-
опет, т о п л о т а j e п р и р о д а н с и м в о л с а г о р е в а ј у ћ е с и л е
шега тела прикованога страстима.
ватре.
Максим,
30
... С л и ч н о т о м е , Преображењску
Ш т о c e т и ч е з н а к о в а који н и с у с а п р и р о д н и н а овај
светлост назива с и м в о л о м к а т а ф а т и ч к о г (потврдног)
н а ч и н и који п о с т о ј е н е з а в и с н о , о н и c e п о н е к а д с м а -
и а п о ф а т и ч к о г ( о д р е ч н о г ) богословља
; више назива
т р а ј у с и м в о л и м а : у п а љ е н а бакља к а о с и м в о л н е п р и ј а -
с и м в о л о м нижег, и и с т о в р е м е н о њу и м е н у ј е с о к р о в и -
т е љ с к о г н а п а д а ; а к о н е п р и ј а т е љ н е постоји с т в а р н о ,
ш н и ц о м и источником богословскога знања.
онда она м о ж е бити нека врста представе, погодне
138
говорећи у алегоријама,
34
31
139
Ceeuiu
Гршорије
Нестворена
Палама
ашва
з а п р е д в и ђ а њ е , т е м о ж е п о с л у ж и т и к а о с и м в о л . Та-
15
к в и беху с и м в о л и , ш т о с е ч у л н о и с л и к о в и т о ј а в љ а х у
Заиста, Христос не с а м о да ће бити такав у вечно-
зг
п р о р о ц и м а , н а п р и м е р З а х а р и ј и срп ', Ј е з е к и љ у с е к и pe
3G
, и штогод њима слично.
с т и , већ j e О н био т а к а в и п р е у з л а с к а н а Гору. Почуј б о г о м у д р о г светог Ј о в а н а Д а м а с к и н а : " П р е о б р а з и в -
П р и р о д а н символ сапостоји са п р и р о д о м , јер он
ш и се, Х р и с т о с н и ј е п р и д о д а о с е б и н е ш т о в и ш е о д
в о д и п о р е к л о од н>е, и опет, с р о д а н joj je no п р и р о д и .
о н о г а што je Он био, нити се п р о м е н и о у нешто што
К а д а би се р а д и л о о с и м в о л у који би и с х о д и о из дру-
О н р а н и ј е није био, него j e С в о ј и м у ч е н и ц и м а о т к р и о
re п р и р о д е , и и м а о с о п с т в е н о п о с т о ј а њ е , не би б и л о
о н о што j e О н з а и с т а био, о т в а р а ј у ћ и и м о ч и и ч и н е -
м о г у ћ е да он буде у н е п р е к и д н ј п о в е з а н о с т и са објек-
ћ и д а с л е п и прогледају. Л и ч н о п а к о с т а ј у ћ и о н о ш т о
т о м којег би о з н а ч а в а о (гб o^aivo\ievov). Ј е р т а д а н и -
j e п р е т х о д н о био, О н с е в и д љ и в о о т к р и о С в о ј и м у ч е -
шта не би с п р е ч а в а л о његово постојање пре и после тог објекта, б а ш к а о и у случају с в а к о г д р у г о г који
н и ц и м а , ј е р j e С а м и с т и н и т а светлост, С а м в и д љ и в а 38
красота славе " . В а с и л и ј е В е л и к и т о и с т о с в е д о ч и : " Њ е г о в а бо-
би и м а о сопствено постојање. Зато закључимо да символ који у о п ш т е н е п о с т о ј и с а м n o с е б и , н е п о с т о ј и
ж а н с к а с и л а je просијала попут светлости
н и п р е н и п о с л е свога објекта којег о з н а ч а в а , ј е р т о
к р о з с т а к л о , т о ј е с т к р о з Г о с п о д њ е т е л о , које j e О н
и ниј е м о г у ћ е ; ч и м би се он п о ј а в и о , о д ј е д н о м би се
з б о г нас п р и м и о ,
р а с п а о у н е б и ћ е и н е с т а о би у п о т п у н о с т и .
срца"
за
виђене
и озарила оне са чистим о ч и м а
. Не потврђују ли и п р а з н и ч н е х и м н е Цркве,
И с т о тако, ако je т а в о р с к а светлост с и м в о л , онда je
ш т о се певају с в а к е године, да "то што je било те-
о н а и л и п р и р о д н и и л и н е п р и р о д н и с и м в о л . У слумају
л о м с а к р и в е н о , и ш т о с е сада п р о ј а в и л о " , и опет, да
овог последњег, о н м о р а и м а т и с о п с т в е н о постојање, да не би био с а м о п р и в и ђ е њ е без и п о с т а с и . Ако je пак она (светлост) с а м о н е и п о с т а с н о п р и в и ђ е њ е , онда Хри-
" п р в о о б р а з н а и н а д с в е т л о с н а красота, сада откривена"
40
, не м о г у бити с м а т р а н и другачијим до вечно-
постојећим?
стос з а и с т а н и к а д а није био, н и т и јесте, н и т и ће бити
A преустројство нашег људског састава и његово
п о т п у н о о н а к а в ( к а к в и м се појавио н а Тавору). И п а к ,
о б о ж е њ е и б о ж а н с т в е н о п р е о б р а ж е њ е - није ли то n o -
Д и о н и с и ј е Ареопагит, Григорије Богослов и сви они
стигнуто и с т о в р е м е н о са очовечењем?
који чекају Њ е г о в д о л а з а к са н е б е с а у слави, ј а с н о по-
j e б и о т а к а в и р а н и ј е , с а м о ш т о j e т а д а О н о ч и м а Сво-
тврђују да ће Х р и с т о с у в е ч н о с т и бити п о т п у н о о н а к а в
ј и х Апостола даровао божанску силу да прогледају и
( к а к в и м се тада појавио), a к а к о с м о то ми м а л о ч а с по-
д а виде.
казали.
37
Стога, ова светлост није б и л а с а м о н е и п о с т а -
42
41
Не, Христос
Ова светлост не беше никакво п р и в и ђ е њ е ,
н е г о ћ е в е ч н о постојати, к а о ш т о и о д п о ч е т к а б е ш е .
сно п р и в и ђ е њ е .
i 40
141
Свегии
Гргпорцје
Палама
Нестворсна
слава
16
к о ј у j e Господ у з е о , з а с е л а j e одеснују В е л и ч а н с т в а
A K O Христос беше и ако ће заувек бити такав, он-
на висинама
да je Он и сада т а к а в . З а и с т а би в р х у н а ц н е у м е с н о сти б и л о в е р о в а њ е да j e Он
TOKOM
најбожанственијег
48
, испунивши ce славом не само лицем
п о п у т Мојсија, н е г о и ц е л и м т е л о м "
49
.
П р е м а т о м е , Х р и с т о с и м а ову в е ч н о н е п р о м е н љ и -
ј а в љ а њ а на Тавору, к а о и у б у д у ћ е м веку, био т а к а в ,
ву светлост; штавише, увек ју je и м а о , и увек ће je
а л и да ce у м е ђ у в р е м е н у , о б у с т а в љ а њ е м те с л а в е , Он
и м а т и ca С о б о м . А к о je о н а у в е к била, акојесше и а к о
п р о м е н и о . 0 т о м е д а Он, с е д е ћ и "одеснују
Величан-
ће бити, о н д а с в е т л о с т к о ј о м je Г о с п о д п р о с и ј а о на
, и сада б л и с т а и с т о м к р а с о т о м ,
Г о р и није б и л а н и к а к в о п р и в и ђ е њ е , н и т и п р о с т о н е и -
ства на в и с и н а м а "
43
сви н е к а п р а т е и с л у ш а ј у о н о г а који к а ж е : " Х о д и т е
постасни (непостојећи) символ.
да у з и ш а в ш и на г о р у свету, и небеску, у г л е д а м о нев е ш т а с т в е н о б о ж а н с т в о Оца и Духа, у Ј е д н о р о д н о м
17
Сину блистајуће"
. Ако н е к о м и с л и д а није д о в о љ а н
A K O н е к о каже д а ј е о в а с в е т л о с т с а м о с т а л н а , о д в о -
један светитељ да би ra уверио, онда нека послуша
ј е н а од п р и р о д е О з н а ч е н о г а , и о п е т од О н о г а чији je
двојицу, т а ч н и ј е , све С в е т е . У с в а к о м с л у ч а ј у о н о г а ко-
о н а с а м о у п о т р е б н и с и м в о л - н е к а тај н е к о о н д а n o -
44
ме je Крит служио као подножје, словесан и свештени с в е т и л н и к , б л а ж е н и Андреј, који п е в а о засјалој на Тавору светлости: " П р е у к р а ш е н и свег а н ђ е л с к и х у м о в а ш т о т о р ж е с т в у ј е ову с в е т л о с т на н е т в а р а н на~ чин, претпоставља н а м ce као доказ Логосовог чове3
кољубља п р е м а нама"" .
к а ж е где j e и како j e т о о н а с а м о с т а л н а ; н е к а п о с в е д о чи о п и т о м како ce она показала недоступном о ч и м а ( " У ч е н и ц и н и ч и ц е п а д о ш е на земљу"
г,н
), a з а т и м и ка-
к о j e она з а с л е п љ у ј у ћ е з р а ч и л а о д л и ц а и т е л а Д о с т о ј н о г п о к л о њ е њ а . О с и м тога, к а д а б и она б и л а с и м в о л из врсте с а м о с т а л н о постојећих бића, a ми з н а м о да
В е л и к и Д и о н и с и ј е т в р д и готово и с т о када в е л и ч а у з в и ш е н е ч и н о в е н а д н е б е с н и х умова
4С
ћ е о н а б и т и н е п р е к и д н о с а п о с т о ј е ћ а Х р и с т у у насту-
: Они не само
п а ј у ћ и м вековима, тада би Христос и м а о три п р и р о -
да с о з е р ц а в а ј у т р о ј и ч н у с л а в у и да су њ е н и п р и ч е с н и -
де и т р и с у ш т и н е : ч о в е ч а н с к у , б о ж а н с к у и о н у која п о -
ц и , к а ж е он, н е г о су то и у в е з и ca И с у с о в о м ф о т о -
т и ч е од те светлости. Очигледно je и ј а с н о п о к а з а н о
ф а н и ј о м и л и с в е т л о ј а в љ а њ е м . Удостојивши c e овог
да П р е о б р а ж е њ с к а светлост не постоји с а м о с т а л н о ,
с о з е р ц а њ а , о н и c e у з д и ж у д о Њ е г а , ј е р О н j e С а м обо-
н и т и као р а з л у ч е н а о д б о ж а н с т в а .
ж у ј у ћ а Светлост: " О н и joj c e и с т и н с к и п р и б л и ж а в а ј у ,
Стигавши до ове тачке нашег расуђивања, неоп-
т е п р о л а з е ћ и к р о з п о с в е ћ е њ е п р в и c e п р и ч е ш ћ у ј у зна-
х о д н о j e о б ј а с н и т и з а ш т о С в е т и т е љ и ову о б о ж у ј у ћ у
њ е м Њ е г о в е о б о ж у ј у ћ е светлости"
благодат, то јест б о ж а н с к у светлост називају "уипо-
47
. И свети М а к а р и -
је с л и ч н о г о в о р и ... : " С м е с а н а ш е љ у д с к е п р и р о д е ,
142
стасеном"
{(rvmoavazov).
143
Свеши
Грторије
Несшворена
Палама
слава
с и м в о л и ш е божансшво Ј е д и н о р о ђ е н о г , к а к о н а м je и
18 Р е ч ј у уипостасено
(сшбштоотатог', Ivvnoazazov), 51
Огди
б о ж а н с т в е н и Јован и з Д а м а с к а ј а с н о и з л о ж и о : " С и н ,
... Н а с у п р о т
б е с п о ч е т н о р о ђ е н о д Оца, влада п р и р о д н о м беспочет-
томе, "неипостасним" се назива не само небиће или
ном л у ч о м божанском; a слава божанства постаде и
с а м о п р и в и ђ е њ е , н е г о све о н о ш т о с е б р з о р а с п а д а и
с л а в о м тела"
п р о т и ч е , подаје се т р у љ е њ у и тога ч а с а и ш ч е з а в а , по-
ла, н и т и с е р а з в и л а у в р е м е н у , ј е р
пут, на п р и м е р , г р о м а и м у њ е , и н а ш и х р е ч и и м и с л и .
л и у в е к с а п о с т о ј е с а о н и м п р и р о д а м а које о н и с а м и
О ц и з а т о ову с в е т л о с т с п р а в о м н а з и в а ј у у и п о с т а с е -
с и м в о л и ш у . . . Т а к о и м н о г о у п у ћ е н и у б о ж а н с к е тајне
н о м , то ј е с т да би п о к а з а л и њ е н у п о с т о ј а н о с т и ста-
свети М а к и м , беспочетним и бескрајним назива "све
билност, јер она не престаје да постоји и не и з м и ч е
о н о п о с т о ј е ћ е око Б о г а ш т о с е м о ж е с о з е р ц а в а т и . " " .
не изражавају с а м о с т а л н о с т ипостаси.
56
. Ова с л а в а н и ј е з а ч е т а , н и т и j e з а п о ч е природни симво-
погледу, к а о м у њ а и г р о м , и л и о п е т к а о н а ш а р е ч и
Ове с т в а р н о с т и с у . . . м н о ш т в е н е , к а ж е он, а л и т о н и -
н а ш а мисао...
мало не штети Његовој једносложној простоти, јер
52
овај с в е т л и с и м в о л с п а д а у р е д т и х с т в а р н о с т и .
58
19 А к о je ова светлост, к о ј о м с и ј а ш е С п а с и т е љ на Гори, природан символ, онда се то не односи на Његове
20 Многи други извори, нарочито годишња црквена
две п р и р о д е , ј е р с е њ и х о в е п р и р о д н е к а р а к т е р и с т и к е
п е с м о п ј е н и ј а , п о т в р ђ у ј у д а j e ова с в е т л о с т ј е д н а о д
м е ђ у с о б н о р а з л и к у ј у . " Ова с в е т л о с т н е м о ж е п р и п а -
с т в а р н о с т и које се с о з е р ц а в а ј у о к о Бога. Д о в о љ а н je
дати Његовој човечанској природи, јер наша приро-
следећи пример:
д а није светлост, п о г о т о в о н е к а о о н а . Господ н и ј е у з и ш а о н а Т а в о р с к у Гору у з е в ш и с а С о б о м и з а б р а н е у ч е -
" С к р и в е н у т е л о м м у њ у п р и р о д н о г а Твога,
нике, еда би им показао да je Он човек. Три године
и б о ж а н с т в е н о г благољепија, Христе,
р а н и ј е о н и су Га г л е д а л и к а к о ж и в и и г р а ђ а н с т в у ј е за-
Ти п о к а з а на Гори светој и, о Д о б р о ч и н и т е љ у ,
једно са свима њима, или да се изразимо no Писму: "с њ и м а боравећи"
54
сјај"
. У т о м погледу, н и к о не би м о г а о да к а ж е да je
П р е о б р а ж е н с к а светлост символ његове човечанске п р и р о д е , н е г о б о ж а н с к е . Kao п р и р о д н и с и м в о л , п р и том, не ч о в е ч а н с к е п р и р о д е , ова светлост п р и р о д н о
144
59
.
. О н с е у с п е о с а њ и м а д а б и и м по-
казао, к а к о ј е р е ч е н о у песмопјенију, " д а ј е о н Очевод55
просветли с а п р и с у т н е Ти ученике"
Тврдња богомудрог М а к с и м а да je Он тамо Сам Себи п о с т а о с и м в о л и з човекољубља једајеова
60
, такође показу-
светлост п р и р о д н и с и м в о л .
У царству н е п р и р о д н и х с и м в о л а , један објекат м о ж е д а с и м в о л и ш е д р у г и , а л и н е и с е б е самог.
61
145
Свеши
Гршорије
Несшворена
Палама
слава
М е ђ у т и м , када с и м в о л п р и р о д н о постоји н а о с н о
21
в у о б ј е к т а који с и м в о л и ш е , о н д а к а ж е м о д а j e о н
AKO je то заиста тако, како ce онда може рећи да
с о п с т в е н и с и м в о л . С п о с о б н о с т в а т р е д а г о р и , коју
ce б о ж а н с т в о , н а д у з в и ш е н о у тајни, м о ж е п о з н а т и у
с и м в о л и ш е ч у л и м а доступна топлота, постаје соп-
т р е н у т к у с п о з н а ј е његовог п р и р о д н о г с и м в о л а ? Ка-
ствени символ, jep je увек п р а ћ е н овом топлотом,
ко то? A K O зора, с и м в о л светлости дана, остане не-
а л и остаје ј е д и н с т в е н а п о ј а в а , која н е п о д л е ж е н и к а -
п р и с т у п а ч н а љ у д с к и м о ч и м а п о п у т Сунца ( и л и ј о ш
к в о м удвајању; о н а у в е к у з и м а т о п л о т у з а свој п р и -
неприступачнија), како онда н а ш е очи могу видети
р о д н и с и м в о л , к а д год c e п о ј а в и о б ј е к а т с п о с о б а н д а
дан и остале објектеу светлости дана? Како оне могу
je прими.
з н а т и к а к в а j e с у н ч е в а светлост, с р а з м е р н а с в е т л о с т и
И с т о т а к о , с в е т л о с т и з л а з е ћ е г Сунца з а свој с и м -
дана?''
3
в о л и м а благу с в е т л о с т з о р е , која постаје њен с и м в о л .
Т и м в и ш е c e б о ж а н с к е р е а л н о с т и познаЈу к р о з са-
С в и м а н а м j e п о з н а т о д а j e с у н ч е в а с в е т л о с т видљива,
му причасност, иако нико (чак ни узвишене наднебе-
ш т о н а м т а к о ђ е о м о г у ћ у ј е д а п о с м а т р а м о зору, коју
ске силе)
ми разликујемо од сумрака, упркос т о м е што нико
и у н а ч е л у свога п о с т о ј а њ а ; ш т о ce н а с т и ч е , ми с м о
д и р е к т н о не м о ж е да г л е д а у с у н ч е в круг, и ш т о je го-
свакако довољно далеко од познања таквих ствари.
64
, не з н а ш т а су о н е с а м е no себи, у о с н о в и
т о в о н е м о г у ћ е гледати њ е г о в бљесак. Слично томе, чулом додира, човек опажа топлоту в а т р е , и а к о д о д и р н е м о ж е д а и м а и к а к в о з н а њ е о тој
22 М е ђ у т и м , у ч е н и ц и Господњи н е б и н и в и д е л и с и м -
1 5
с а г о р е в а ј у ћ о ј с и л и коју с и м в о л и ш е т о п л о т а ( и а к о j e
вол да н и с у п р и м и л и очи које до тада н и с у имали. '
п о т п у н о с в е с т а н д а j e т о б а ш т а к о ) . О н н е познаје н и
К а к о свети Ј о в а н Д а м а к с и н к а ж е : " И з стања с л е п и л а ,
њ е н а својства, ни ј а ч и н у , и у с т в а р и , у н и ш т и о би ce
о н и п р е ђ о ш е у с т а њ е да м о г у да в и д е "
( п о с т а ј у ћ и и с а м в а т р а и п р е с т а ј у ћ и да буде субјекат
вају ову н е с т в о р е н у светлост. Светлост, з а т и м , п о с т а
м
и да с о з е р ц а -
опажања) ако би сам искуствено покушао да сазна
д о с т у п н а њ и х о в и м о ч и м а , а л и о ч и м а које с у в и д о м
п р и р о д у в а т р е која д о н о с и топлоту. З а т о би ce, а к о би
п р е в а з и л а з и л е п р и р о д н е о ч и и које су у с в о ј и л е духов-
ce икада и о с м е л и о
да у ч и н и тако нешто, одједном
ну с и л у те д у х о в н е с в е т л о с т и . Ова и ч у л н а и н а т ч у л -
п о в у к а о и п о б е г а о , г о р к о ж а л е ћ и због своје р а д о з н а -
н а н е и з р е ц и в а светлост, н е п р и с т у п а ч н а , н е т в а р н а ,
лости. Тако видимо да je топлота доступна чулу доди-
нестворена,
pa, а л и д а њ е н а с а г о р е в а ј у ћ а м о ћ у п о т п у н о с т и остаје
природе, слава божанства, благољепије Царства Не-
изван м о г у ћ н о с т и познања.
бескога, и з н е н а д а п о с т а д е ч у л и м а о п а з и в а , и ј о ш и х
62
обожујућа,
превазилажаше.
146
67
вечна,
блистање божанске
Да ли ти доиста таква стварност
147
Свсши
Гршоријс
Палама
Нестворена
слава
и з г л е д а к а о с и м в о л с т р а н божанству, ч у л и м а о п а з и в ,
л и с у о н и који у с е б и в и д е с в е т л о с т Ц а р с т в а Божје-
с т в о р е н и " в и д љ и в к р о з ваздух"?
ra, к р а с о т у б у д у ћ е г а в е к а , с л а в у Б о ж а н с к е п р и р о д е ,
С8
П о н о в о почуј б о г о ж а н с к о г м у д р а ц а Д а м а с к и н а о
н е с а в р ш е н и ј и у п о р е ђ е њ у с а у м о м ? И с т у с в е т л о с т ви-
т о м е д а с в е т л о с т није с т р а н а , него с а п р и р о д н а б о ж а н -
д е ш е Апостоли у иступљењу, дакле, након што нади-
ству. " Б љ е с а к б о ж а н с к е с л а в е није н е ш т о с п о љ а ш њ е ,
ђ о ш е свако чулно и у м н о п о и м а њ е , и удостојише се
к а о у случају к р а с о т е коју Мојсије и м а ђ а ш е , већ п р и -
(no р е ч и м а богонадахнутог Андреја Критског) "eno-
пада с а м о ј п р и р о д и б о ж а н с к е с л а в е и блистан,а"
.
собности истинског в и ђ е њ а и усвојења натприродног
И ј о ш : "У б у д у ћ е м веку, с т а л н о ћ е м о б и т и са Госпо-
ч у л а , п р о ш а в ш и к р о з и с к у с т в о божанског" "'. Ш т а са-
дом
70
(>!1
и с о з е р ц а в а т и Х р и с т а , Који б л и с т а О ч е в о м све-
тлошћу, торжествујућом над сваком природом"
71
. И
7
д а ? З а р je у о в о м с л у ч а ј у е к с т а з а н е с а в р ш е н и ј а у n o ређен,у са умом, д е м о н с к а ? Д а л и ј е онда д е м о н с к а и
77 1
о п е т : " О н с а С о б о м води н а ч е л н и к е А п о с т о л а као све-
е к с т а з а коју они Г о с п о д њ и п о с в е ћ е н и ц и искусише
д о к е Своје с л а в е и б о ж а н с т в а и о т к р и в а им с о п с т в е н о
Нечувеног ли збора! Супротно томе, научени Оцима,
б о ж а н с т в о " , које све п р е в а з и л а з и , које j e н е и з м е н љ и -
м и сви з а ј е д н о п о ј е м о Х р и с т у :
во, с в е с а в р ш е н о и н а д с а в р ш е н о .
72
Д а о в а с в е т л о с т није в и д љ и в а к р о з ваздух, п о к а з у је в е л и к и Дионисије
73
" И з а б р а н и а п о с т о л и у б о ж а н с т в е н о м иступљењу,
, и о н и к о ј и ј е заједно са њ и м на-
зивају " с в е т л о ш ћ у б у д у ћ е г а в е к а " , в е к а у којем н а м ,
'
п р е о б р а з и ш е се на гори, с о з е р ц а в а ј у ћ и н е с м е с т и в о и з л и в а њ е Твоје с в е т л о с т и
г о в о р е о н и , ваздух в и ш е н е ћ е б и т и п о т р е б а н . Т а к о и
и н е п р и с т у п а ч н о с т Твога божанства"
77
.
с а м Василије Велики тврди да je она видљива очима с р ц а . Ч и њ е н и ц а д а j e о н а н е в и д љ и в а к р о з ваздух, показује н а м д а т о није ч у л и м а о п а з и в а светлост. Ваистину, к а д а j e ова с в е т л о с т н а Т а в о р у з а с и ј а л а с в е т л о ш ћ у б л и с т а в и ј о м од С у н ц а , о н и који су се н а л а з и л и у њеној н а ј н е п о с р е д н и ј о ј б л и з и н и , њу не в и д е ш е ! ...
0 ч о в е ч е , к а д а ћ е ш п р е с т а т и д а т в р д и ш д а j e ова светлост божанског и суштаственог благољепија опаз и в а ч у л и м а и с т в о р е н а , na ј о ш и да je н е с а в р ш е н и ј а
148
да се оглашаваш р е ч и м а да су Његове суштаствене енергије створене?! Ниједан р а з у м а н човек не би за сушту доброту и живот р е к а о да су они надсуштаствена с у ш т и н а Б о ж и ј а . С а д р ж а в а ј у ћ и у себи с у ш т и н с к о , доброта није истоветна са с у ш т и н о м , него и м а особи-
23
у п о р е ђ е њ у са н а ш и м у м о м ?
З а р т и п р ш и ч и д а и з ј е д н а ч а в а ш Бога с а т в а р и и
74
0 з е м љ о и н е б о ! Да
не суштине. Како в е л и к и Д и о н и с и ј е каже: "Када надс у ш т а с т в е н у Тајну н а з и в а м о ' Б о г о м ' и л и ' ж и в о т о м ' или 'суштином', ми при т о м м и с л и м о само на пром и с л и т е љ с к е силе к о ј е и с х о д е и з н е п р и о п ш т и в о г а Bo ra"
78
. T o су, д а к л е , с и л е с у ш т и н е . Ш т о с е т и ч е Н а д с у -
149
СвеШи
Гријорије
штаственог, самом
НесШвирсна
Папама
боље р е ћ и :
надсуштаственог као по себи
Начела,
надсуштаственог
то je
Стварност
која
слава
r a с л о ж е н ; д а ј е т а к о , н и к а к в а п р о с т а с у ш т и н а , несумљиво, н е б и м о г л а п о с т о ј т и , ј е р б и c e з а л у д т р а г а л о 82
поседује о в е с и л е и у себи их сједињује. С л и ч н о т о м е ,
з а п р и р о д н о м с у ш т и н о м без енергије.
обожујућа светлост je т а к о ђ е суштаствена, али сама
ћ е д а о б о ж у ј у ћ а с в е т л о с т н е н о с и Господња з н а м е њ а ,
о н а није Божја суштина.
с в е т л о с т коју с и т и с а м , п р и т и с н у т ч и њ е н и ч н о м и с т и -
73
Како je могу-
ном, назвао символом божанства? ... П о ш т о овде С в е т и т е љ и г о в о р е о у и п о с т а с е н о ј
24 Н а ш ф и л о с о ф н е з а у с т а в љ а c e ту, н е г о даље т в р д и
с т в а р н о с т и , a не о а у т о и п о с т а с и ( с а м о и п о с т а с и ) , ка-
да je с в а к а Божја с и л а и е н е р г и ј а с т в о р е н а . М е ђ у т и м ,
ко онда светлост м о ж е бити независна суштина, или
С в е т и т е љ и ј а с н о у ч е д а с у све п р и р о д н е о с о б и н е , сва
други Бог, с о б з и р о м д а о н а н е п о с т о ј и н е з а в и с н о ?
сила и енергија нестворене природе,
и саме нество-
A K O и д е ш к а т о м е д а п о с т а в и ш д р у г о г Бога, п о д из~
р е н е ; и с т о т а к о су и с и л е п р и п а д а ј у ћ е с т в о р е н о ј п р и -
говором да je ова енергија беспочетна, нестворена и
роди, саме створене.
н е п о ј м и в а , о н д а м о р а ш д р ж а т и и т о д а Б о ж ј а воља
" К а к о онда", пита Варлаам, "то што ви називате
п р е д с т а в љ а д р у г о г Бога, ј е р с в е т и М а к с и м к а ж е : " Б о -
н а т ч у л н и м и н а д у м н и м , a што je о п е т з а и с т а Сушто,
жанска триипостасна природа je потпуно беспочет-
вечносушто, невештаствено, непроменљиво и при
на, н е с т в о р е н а , н е п о ј м и в а , ј е д н о с т а в н а и н е с л о ж е н а ,
том
'у
ипостасен
°\
није
надсуштаствена
суштина
Божја, б у д у ћ и да н о с и Господње о с о б и н е и п р е в а з и -
a т а к в а je и њ е н а воља. И с т о би м о г а о да к а ж е ш и за сва н>ена п р и р о д н а дејства и л и енергије"
88
.
л а з и све в и д љ и в о и у м о п о ј м љ и в о ? З а ш т о ви к а ж е т е д а Божја с у ш т и н а п р е в а з и л а з и ову с в е т л о с т ? "
80
... Он
c e није у с т е з а о д а к а ж е д а н а с најбоље м о ж е о п и с а -
26 К т о м е , ти т в р д и ш да je благодат обожења природ-
( д в о б о ш ц и ) , и а к о п р и з н а ј е ... да ми
но стање, н а и м е , ентелехија, то јест делатност и про-
д р ж и м о д а постоји с а м о ј е д н а С т в а р н о с т која п р е в а -
ј а в а п р и р о д н е с п о с о б н о с т и . Н е у в и ђ а ј у ћ и то, т и з а п а -
з и л а з и све, a т о j e н а д с у ш т а с т в е н о с т . П о њ е г о в о м м и -
д а ш у з а б л у д у М е с а л и ј а н а ц а , ј е р у с т в а р и т в р д и ш да
шљењу, м и т а к о ђ е у ч и м о д а постоји с а м о ј е д а н Бог,
б и о б о ж е н и ч о в е к н у ж н о б и о Бог n o п р и р о д и к а д а б и
т е д а о в а с в е т л о с т није с у ш т и н а , н е г о е н е р г и ј а ( Б о ж -
обожење зависило од наших природних м о ћ и и било
ј е ) с у ш т и н е , за коју т в р д и м о да je ј е д и н с т в е н а и да
саставни део п р и р о д н и х закона!
п р е в а з и л а з и све, ј е р j e сведејствујућа.
дат обожења п р е в а з и л а з и сваку п р и р о д н у везу те да
ти р е ч "ČLGCLTCCL"
81
Ч а к и а к о т в р д и м о д а ј е ова е н е р г и ј а н е о д в о ј и в а о д б о ж а н с к е с у ш т и н е , н а д с у ш т а с т в е н и Бог није због то-
150
85
... Схвати да благо-
у п р и р о д и не п о с т о ј и " н и к а к в а с п о с о б н о с т која би њу могла примити"
85
.
151
Свеши
ГрШорије
Нссшворсна
Палама
слава
У случају да о н а в и ш е није благодат, н е г о п р о ј а в а
j e о б о ж е њ е п р о с т о п о с е д о в а њ е в р л и н а ; п р е ћ е бити
д е л о в а њ а које j e д е о п р и р о д н е с и л е , н е б и б и л о н и -
да je о н о сјај и б о ж а н с т в е н а б л а г о д а т која до н а с д о л а -
чег апсурднијег од д р ж а њ а да се обожење догодило
зи путем врлина. Како свети Василије Велики каже:
no м е р и пријемне м о ћ и природе. Тада би обожење
" Д у ш а која j e своје п р и р о д н е п о р и в е п р е д у п р е д и л а
б и л о д е л о п р и р о д е , a не Божји д а р , a обол<ени ч о в е к
л и ч н о м аскезом и п о м о ћ у С в е т о г а Духа, у д о с т о ј а в а
би no п р и р о д и б и о Бог, и п р е м а т о м е б и о би н а з в а н
с е к р а с о т е , n o п р а в е д н о м суду Б о ж ј е м , д а т е С в е т и м а
" Б о г о м " . П р и р о д н а с и л а с в а к о г б и ћ а није н и ш т а дру-
п у т е м б л а г о д а т и Божје "
ro до н е п р е к и д н а д е л а т н о с т п р и р о д е .
87
93
.
У т о м случају,
Красота одозго дарована Божјом благодаћу јесте
не могу да схватим: Зашто би обожење узроковало да
светлост, д а р о в а н а о н и м а који с у с е овде н а З е м љ и
ч о в е к и с т у п и и з себе
очистили, како то већ м о ж е ш закључити из самог тек-
88
, ако je већ оно с а м о подложно
законима природе.
ста: " Т а д а ћ е п р а в е д н и ц и њ о м е з а с и ј а т и к а о сунце'-"; у с р е д к о ј и х ћ е , н а с а б о р у б о г о в а и ц а р е в а стајати 9Г
27
Бог ', д е л е ћ и и о д р е ђ у ј у ћ и д о с т о ј а н с т в а в и ш њ е г бла-
Благодат обожења превазилази природу, доброде-
женства"
тељ и з н а њ е , и ( n o р е ч и м а светог М а к с и м а ) "све т о м е 89
96
. Н е м а онога ко би п о р е к а о да je светлост
н а д н е б е с н а и н а т к о с м и ч к а , ј е р , " м е ђ у о б е ћ а н и м до-
. З а и с т а , с в а к а до-
брима ми очекујемо наднебесну светлост". И Соло-
б р о д е т е љ и с в а к о б о г о п о д р а ж а в а њ е з а в и с н о од н а с ,
м о н г о в о р и о н>ој: " В и д ј е л о п р а в е д н и ч к о свијетли
п р и п р е м а нас за б о ж а н с к о сједињење; али и само оно,
довека"
с л и ч н о б е с к р а ј н о j e д а л е к о о д ње"
97
, a а п о с т о л П а в л е : " З а х в а љ у ј у ћ и Богу и Оцу
н е и з р е ц и в о сједињење, бива под утицајем благодати.
који н а с о с п о с о б и за у д и о у н а с љ е д с т в у с в е г и х у свје-
У п р а в о к р о з б л а г о д а т " ц е л о к у п н и Бог н а с т а њ у ј е се у
тлости"
свецело достојнима"
90
98
.
, т е сви С в е т и т е љ и ц е л о к у п н и м
б и ћ е м с в о ј и м ж и в е у с в е ц е л о м е Богу, п р и м а ј у ћ и у за-
28
м е н у за себе Б о г а у Његовој п у н о ћ и , не добијајући ник а к в у д р у г у н а г р а д у з а у з л а ж е њ е к Њ е м у , о с и м Бога
Р е к о с м о да човек стиче мудрост трудом и учењем;
С а м о г а . " О н с е сједињује с а њ и м а , к а о д у ш а с а с в о ј и м
н и ј е у п и т а њ у само труд и с т а р а њ е , н е г о и п л о д ј е д н о -
91
, удостојавајући вер-
га и д р у г о г а . Господ п р е б и в а у љ у д и м а р а з л и ч и т о и
не да ж и в и у Њ е м у кроз ипостасно усиновљење, no
м н о г о о б р а з н о , зависно од достојности и к а р а к т е р а
т е л о м , a о н о са с в о ј и м у д о в и м а "
д а р у и б л а г о д а т и С в е т о г а Духа. Т а к о , к а д а чујеш да
о н и х који Г а т р а ж е . О н с е н а ј е д а н н а ч и н ј а в љ а д е л а т -
с е Бог н а с т а њ у ј е у н а м а к р о з в р л и н е , и л и д а м и к р о з
н о м човеку, н а д р у г и с о з е р ц а т е љ н о м , н а т р е ћ и п р о -
Божје с е ћ а њ е н о с и м о Њ е г а у себи
152
92
, не помишљај да
з о р љ и в о м човеку, и о п е т н а д р у г а ч и ј и н а ч и н р е в н и т е -
153
Свеши
Гршорије
Палама
Несшворена
слава
љ и м а врлина, као и већ о б о ж е н и м људима. Постоје
м а к а о п р а в е д н и м а д о п о т п у н о г у с е љ е њ а у њих, n a
многобројне разлике у самом боговиђењу: Неки п р о
п о с л е д и ч н о , да и они ц е л о с н о ж и в е у Њ е м у до пот-
р о ц и Б о г а в и д е ш е у сну, д р у г и п а к у б у д н о м стању, но
п у н о г у с е љ е њ а у Њ е г а ; да Он Д у х а Светога " и з л и на
п о с р е д с т в о м з а г о н е т к и и о г л е д а л а ; Мојсију опет, Он
н а с о б и л н о к р о з И с у с а Христа"
ce о т к р и " л и ц е м к л и ц у a не к р о з з а г о н е т к е "
р е н о ; да у ч е с т в у ј е м о у Њ е м у и да Он г о в о р и к р о з н а с
99
.
100
, не као нешто ство-
К а д а чујеш за б о г о в и ђ е њ е л и ц е м к л и ц у a не к р о з
— све о в о м и з н а м о . Али, т и н е б и с м е о д а т в р д и ш
з а г о н е т к е и л и е н и г м е , сети c e М а к с и м о в а с в е д о ч а н -
да ce Бог о т к р и в а у Својој н а д с у ш т а с т в е н о ј с у ш т и -
ства:
ни, него п р е м а Њ е г о в о м обожујућем дару и Његовој
"Обожење j e уипостасено
100
непосредно
про
с в е т љ е њ е достојних, без свога п о ч е т к а у њ и м а , и као
енергији, у благодати усиновљења,
н е п о м и с л и в о ј а в љ а њ е . З а и с т а , т о ј е т а ј а н с т в е н о сједи-
обожењу, у виду и п о с т а с н е светлости. Треба да м и -
њ е њ е са Б о г о м , н а д у м н о и н а д с м и с л е н о , које ce вр-
с л и ш да je то начело божанства обожујући дар, са
ш и у н е т р у л е ж н о м е о н у свих с т в о р е њ а . З а х в а љ у ј у ћ и
к о ј и м c e м о ж е н а т п р и р о д н о о п ш т и т и , који c e м о ж е
о в о м сједињењу, С в е т и т е љ и , с о з е р ц а в а ј у ћ и с в е т л о с т
в и д е т и и с а к о ј и м j e м о г у ћ е с ј е д и н и т и ce. М е ђ у т и м ,
с к р и в е н е и н а д н е и с к а з и в е славе, заједно са н е б е с к и м
Божја, н а д н а ч е л н а с у ш т и н а , в и д и м о , п р е в а з и л а з и и
с и л а м а , с а м и постају п р и ј е м ч и в и з а б л а ж е н у ч и с т о -
с а м о ово н а ч е л о .
у нествореном
ту. О б о ж е њ е je т а к о ђ е п р и з и в а њ е в е л и к о г Бога и Оца,
Ова б л а г о д а т j e у с т в а р и о д н о с , и а к о н е п р и р о д а н ;
с и м в о л у и п о с т а с е н о г и о с т в а р е н о г у с и н о в љ е њ а no да-
она je и с т о в р е м е н о и неодносна, не само зато што
ру и б л а г о д а т и Светога Духа, з а х в а љ у ј у ћ и к о ј и м а ћ е ,
j e н а т п р и р о д н а , н е г о и з а т о ш т о j e о н а о д н о с n o се-
кроз устаљеност благодати, Светитељи постати Бож-
би. Како однос м о ж е да и м а однос? Дакле, божанска
ји с и н о в и , и к а о т а к в и ће б и т о в а т и "
с у ш т и н а није н е о д н о с н а з а т о ш т о j e о н а о д н о с с а м а
101
.
n o себи, н е г о з а т о ш т о с а м а о н а п р е в а з и л а з и т е нат29
п р и р о д н е односе. Благодат ce излива на достојне, на
В е л и к и Д и о н и с и ј е , з а кога j e о в а с в е т л о с т и н а ч е " п р в о з а с и ј а в ш а и б о г о т в о р н а луча"
102
, њу ј о ш н а з и -
ва " о б о ж у ј у ћ и м д а р о м и н а ч е л о м божанства"
103
, то
одговарајућ и свакоме приопштив начин, док божанска суштина п р е в а з и л а з и све оно у ч е м у ce м о ж е учествовати.
107
ј е с т о б о ж е њ а . H a п и т а њ е к а к о Бог м о ж е д а п р е в а з и л а з и cflMO н а ч е л о б о ж а н с т в а , о д н о с н о о б о ж е њ а , о н
30
одговара
Онај
104
: Ч у о с и д а j e Бог д о п у с т и о д а буде в и ђ е н
л и ц е м к лицу, a не у з а г о н е т к а м а
105
; да Он с р а с т а са
д о с т о ј н и м а , к а о д у ш а са т е л о м ; да сав Он ж и в и у н>и-
154
ње
108
к о к а ж е д а j e " о б о ж у ј у ћ и д а р к о н а ч н о ста-
с л о в е с н е п р и р о д е , који п о с т о ј и о д с а м о г п о с т а н -
ка света и своје и с п у њ е њ е н а л а з и у н а ј у з в и ш е н и ј и м
155
Свеши
Гршорије
Несшвореиа
Палама
слава
словесним Чиновима", отворено се противи Х р и с т о
М и з н а м о д а j e п р и р о д н а с а в р ш е н о с т с а м а n o се-
в о м Ј е в а н ђ е љ у . Ако о б о ж е њ е с а м о у с а в р ш а в а слове-
б и Божји д а р , док з н а њ е није с а м о т о ; о н о п о д р а з у м е -
с н у п р и р о д у , н е у з д и ж у ћ и о н е који с у с т в о р е н и n o
в а и стање с а в р ш е н с т в а р а з у м н е п р и р о д е . М е ђ у т и м
л и к у Б о ж ј е м и з н а д тог стања, и а к о je то с а м о с т а њ е
ово стање, б у д у ћ и д а није н а т п р и р о д н о , није д а р који
с л о в е с н е п р и р о д е , ј е р r a п о к р е ћ е с а м о п р и р о д н а си-
обожује, ј е р j e о н н а т п р и р о д а н . И н а ч е б и сви људи
ла, о н д а о б о ж е н и С в е т и т е љ и н е п р е в а з и л а з е п р и р о -
и а н ђ е л и , без и з у з е т к а , б и л и в и ш е и л и м а њ е богови,
ду, н и т и се " р о д и ш е од Бога"
, н и т и су "дух, ј е р се
a д е м о н с к о п л е м е б и с а ч и њ а в а л и н е с а в р ш е н и бого-
, а т а к о и Х р и с т о с , д о л а с к о м у овај
ви и л и п о л у - б о г о в и . ... Без о б з и р а на с т а њ е у к о ј е м
свет не " д а д е в л а с т да буду ч е д а Б о ж и ј а , о н и м а који
разумна природа достиже савршенство, било да je
вјерују у и м е његово"
. О б о ж е њ е б и л о би својствено
з н а њ е , с а с т а в , п р и р о д н а о б д а р е н о с т т е л а и д у ш е , без
с в а к о м народу, ч а к и п р е Њ е г о в о г д о л а с к а , д а j e о н о
о б з и р а д а л и д о л а з и и з њих и л и и з в а н ч о в е к а , о б о ж е -
п р и р о д а н део р а з у м н е душе, na чак и данас свима,
њ е з а и с т а м о ж е д а у с а в р ш и о н а р а з у м н а б и ћ а која г а
без о б з и р а на п о с т о ј а њ е н е б л а г о ч е с т и в и х и н е п о б о -
имају, н о н е м о ж е д а и х у ч и н и б о г о в и м а .
р о д и ш е од Духа"
110
111
109
ш
жних. Да je обожење само усавршавање разумне прир о д е , о н д а на п р и м е р п а г а н с к и Ј е л и н и , који не беху у
31
потпуности р а з у м н и , као и пали а н ђ е л и , не би могли
Kao што je rope већ показано, усиновљење оства-
б и т и о п т у ж и в а н и за з л о у п о т р е б у свога з н а њ а , a л и -
р е н о кроз веру као дар обожења Светитељи недво-
ш е н и с у п р и р о д н о г с т а њ а с в о ј с т в е н о г т а к в о м знању.
смислено називају уипостасеним
За ш т а су о н и , онда, к р и в и ? Ч а к и
т и в н и к т в р д и д а б о г о у п о д о б љ е н о с т , коју о н ј е д и н и
вањски мудраци
(пагани) признају да суштина не м о ж е бити више од с у ш т и н е (то ј е с т д а j e с у ш т и н а н е и з м е н и в а ) . П а к а к о о н д а а н ђ е л и м о г у б и т и с л о в е с н и ј и о д а н ђ е л а , или душе од душа? Несавршеност младих не лежи у природи душе него у п р и р о д и тела. Да ли онда обожење треба пои с т о в е ћ и в а т и с а д о б о м које д о н о с и р а з у м н у м и с а о ? Ш т о с е н а с т и ч е , м и с м а т р а м о д а н е к и људи знају виш е о д о с т а л и х , н е због п р и р о д е д у ш е , н е г о због састава тела.
112
Да ли о н д а о б о ж е њ е у л а з и у с а с т а в његовог
п р и р о д н о г стања с а в р ш е н с т в а ?
156
сматра
богоначалијем
и
114
. Ипак, наш про-
обожујућим
даром,
није
у и п о с т а с е н о . Оно се дакле, разликује од о б о ж е њ а које су Оци д о ж и в љ а в а л и и п о з н а в а л и . Б о ж а н с т в е н и Максим не само да raje називао уипостасеним, него и н е р о ђ е н и м , и не с а м о н е с т в о р е н и м н е г о и н е о граниченим и надвременим
115
, т а к о д а о н и који с у
га з а д о б и л и п о с т а ј у у њ е м у : н е с т в о р е н и , б е с п о ч е т н и и н е о г р а н и ч е н и . Т а к о и о н и који га се у д о с т о ј е , п о стају у њ е м у н е с т в о р е н и , б е с п о ч е т н и и н е о п и с и в и , и а к о с у n o својој п р и р о д и н а с т а л и н и и з чега.
11(
' Ме-
ђ у т и м , овај ч о в е к , м е ш а ј у ћ и с е у о н о ш т о н е п о з н а -
157
Свеши
Гршорије
Несшворена
Палама
je, тврди да je о б о ж е њ е с т в о р е н о и п р и р о д н о , подло-
слава
32
ж н о в р е м е н у ; и б у д у ћ и д а о т о м е р а с у ђ у ј е n o својој
... К а д а чујеш да ce г о в о р и и о б о ж у ј у ћ о ј е н е р г и ј и
л о г и ц и , з а ј е д н о ca о б о ж е њ е м он и Б о г а с п у ш т а на
Божјој и ч у д о т в о р н о ј б л а г о д а т и Духа, не ж у р и и не
раван створења.
т р а ж и да с а з н а ш з а ш т о je то тако, a не н е к а к о дру-
Сагласно
Оцима,
обожење je
суштинска
Божја
гачије; ј е р c e н а тај н а ч и н , с х о д н о О ц и м а који г о в о -
е н е р г и ј а , a с в а к а с у ш т и н а чије су е н е р г и ј е с т в о р е н е
раху о т о м е , не м о ж е ш сјединити ca Богом. Радије
и с а м а н у ж н о м о р а б и т и с т в о р е н а ! ...
117
Бедолажац
с л е д и о н а д е л а која ћ е т и о м о г у ћ и т и д а и х д о с е г н е ш ,
( В а р л а а м ) ce з а и с т а не стиди да т в р д и да су све п р и -
ј е р ћ е ш их спознати у складу ca својим способности-
родне божанске силе и енергије створене, упркос
ма
н а ш о ј в е р и која нас у ч и д а j e с в а к и с в е т и т е љ х р а м
знаје онај ко и х ј е о п и т н о искусио.
Б о г а ж и в о г а , и то з а х в а љ у ј у ћ и б л а г о д а т и која у њ е м у
к а који п р в е н с т в е н о т р а ж и з н а њ е , a н е д е л а , а к о и м а
122
; n o р е ч и м а В а с и л и ј а Великог, е н е р г и ј е Духа п о 123
Ш т о ce т и ч е ч о в е -
обитава. Како створење м о ж е обитавати у храму Бож-
п о в е р е њ а у и с к у с н е људе on о б р а з у ј е и з в е с н у с л и к у
ј е м ? Како онда сваки светитељ благодаћу м о ж е поста-
т е и с т и н е . Али, а к о п о к у ш а д а j e с а м з а м и с л и , и њ е
ти нестворен, уколико je она створена?
ћ е c e л и ш и т и . У в е р е н д а j e све т о с а м о т к р и о , т а к а в
О н о ш т о м е н а ј в и ш е запањује ј е с т е и т о д а он, ф и -
ч о в е к c e н а д и м а г о р д о ш ћ у , т е и с п о љ а в а гнев п р е м а
л о с о ф , признаје да су Светитељи таворску светлост
љ у д и м а о д и с к у с т в а , као д а с у о н и п о г р е ш и л и . T o r a
н а з в а л и "теургичком"
, а л и з а т о одбија д а j e н а з о в е
ради, не буди сувише радознао, већ у делима, или ма-
даром обожења. Будући да je једна божанска енерги-
к а р с а м о р е ч и м а с л е д и и с к у с н е људе, и з а д о в о љ и c e
ја о б о ж у ј у ћ и д а р Духа, и б у д у ћ и да Божја и м е н а и с х о -
с п о љ а ш њ и м п р о ј а в а м а благодати.
118
1
12 1
"
д е и з Њ е г о в и х е н е р г и ј а " (због н е и с к а з и в о с т и Н а д с у -
Обожење, у ствари, п р е в а з и л а з и свако и м е . Зато
ш т а с т в е н о г ) , т о c e Бог н е б и м о г а о н а з в а т и " Б о г о м "
м и , који м н о г о п и с а с м о о исихији ( н е к а д на з а х т е в
да о б о ж е њ е ч и н е с а м о в р л и н а и м у д р о с т ! Али, Он ce
О т а ц а , a н е к а д у в и д у о д г о в о р а на п и т а њ а н а ш е бра-
н а з и в а " Б о г о м " због Њ е г о в е о б о ж у ј у ћ е енергије
,
ћ е ) , никада ce не усудисмо да п и ш е м о о обожењу.
коју м у д р о с т и в р л и н а с а м о пројављују. Њ е г а в и ш е
А л и сада, када c e у к а з а л а п о т р е б а з а т и м , г о в о р и ћ е -
н е б и с м о м о г л и н а з в а т и " Н а д б о г о м " због Њ е г о в е о н о -
м о о б л а г о д а т и Господњој р е ч и м а п о б о ж н о с т и , м а д а
с т р а н о с т и у о д н о с у на о в о б о ж а н с т в о ; б и л о би д о в о љ -
су за то р е ч и н е м о ћ н е . Ч а к и к а д а ce г о в о р и о њему,
но
о б о ж е њ е и даље остаје н е и с к а з и в о , и ( к а к о то већ
н а з в а т и Га " Н а д м у д р и м " , " Н а д д о б р и м " , и т о м е
слично.
121
З н а ч и да ce б л а г о д а т и е н е р г и ј а о б о ж е њ а
р а з л и к у ј у од в р л и н е и м у д р о с т и .
158
120
О ц и уче) о њ е м у м о г у г о в о р и т и с а м о о н и који и м а ј у у д е л а у њему.
125
159
СвеиШ
Гршорије
Нестворсна
Палами
слава
33
ж е њ е с е пројављује у о в и м с т в о р е њ и м а , n o р е ч и м а
Божанство no природи, начело обожења, неприоп-
с в е т о г В а с и л и ј а Великог, " п о п у т у м е т н о с т и у ч о в е к у
ш т и в и Узрок о б о ж е њ а о б о ж у ј у ћ и х се, н а ј б о г о н а ч а л н и ј е б л а ж е н с т в о које све п р е в а з и л а з и , с а м о j e n o себи
к о ј и ј у j e стекао"
133
.
С в е т и т е љ и су о р у ђ а Светога Д у х а з а т о ш т о су п р и 134
н е п р и с т у п а ч н о сваком ч у л н о м опажању, сваком уму
м и л и и с т у Њ е г о в у енергију.
и с в а к о м б е с т е л е с н о м и т е л е с н о м бићу.
се наведу дарови исцељења, чудотворства, предзна
126
До о б о ж е -
Kao д о к а з з а т о м о г у д а
њ а д о л а з и с а м о к а д а н е к о о д о в и х б и ћ а и з а ђ е и з себе
ња, н е с а в л а д и в е п р е м у д р о с т и коју Господ н а з и в а "Ду-
и достигне једно више стање. Само када се ипостасно
х о м Оца вашега"
сједини с а у м о м или т е л о м верујемо да je божанство
о д С в е т и х к р о з С в е т е дарује о н и м а који с е о с в е ћ у ј у
постало видљиво, мада чак и такво сједињење прева-
к р о з њих. Т а к о Бог к а з а Мојсију: " И у з е ћ у о д духа
з и л а з и о д г о в а р а ј у ћ у п р и р о д у т е л а и ума.
к о ј и j e н а теби и м е т н у ћ у н а њих"
127
Само она
135
, к а о и о с в е ћ у ј у ћ и д а р Духа који се
136
; с л и ч н о т о м е : "И
б и ћ а која с е с ј е д и н е с а Њ и м , бивају о б о ж е н а " в а с ц е -
кад Павле п о л о ж и руке на њих", на дванаест у ч е н и к а
л и м присуством Помазаника"
и з Е ф е с а , " с и ђ е С в е т и Дух н а њ и х " , и о д ј е д а н п у т о н и
128
; о н и п р и м а ј у енерги-
ј у с а о б р а з н у е н е р г и ј и о б о ж у ј у ћ е суштине
129
, т е имају-
"стадоше говорити језике и прорицати"
137
.
ћи je у целости, je откривају кроз себе. Сам апостол
Када м и с л и м о о с о п с т в е н о м достојанству Духа,
j e р е к а о : " Ј е р у Њ е м у о б и т а в а сва п у н о ћ а Б о ж а н с т в а
в и д и м о да je Он заједно са О ц е м и С и н о м (и р а в а н
тјелесно"
Њ и м а ) ; а л и к а д р а з м и с л и м о о б л а г о д а т и која д е ј -
130
.
Због тога н е к и С в е т и т е љ и п о с л е О в а п л о ћ е њ а ову
ствује у о н и м а к о ј и с у п р и ч е с н и ц и Њ е г о в е б л а г о -
с в е т л о с т в и д е ш е к а о н е о г р а н и ч е н у м о р с к у пучину,
дати, онда к а ж е м о да Дух п р е б и в а у н а м а , "да се
која с е н а ј е д а н ч у д е с а н н а ч и н и з л и в а и з ј е д и н с т в е -
и з л и на нас, али да није створен, да н а м je д а р о в а н ,
н о г а С у н ц а " ; т о јест, и з т е л а Х р и с т о в о г , д о с т о ј н о г
а л и д а н и ј е с т в о р е н , д а н а м с е х а р и з м а т и ч к и даје,
п о к л о њ е њ а , к а о у случају А п о с т о л а на Гори. Т а к о
а л и да не бива саздаван"
б е ш е о б о ж е н и првенац
1
132
138
. П о р е ч и м а В а с и л и ј а Ве-
н а ш е људске с м е с е [фира-
ликога, он подобно н е к о м р а с п о л о ж е њ у (биабеок;)
ме). О б о ж е њ е о б о ж е н и х а н ђ е л а и људи п а к није н а д -
борави у о н и м а ј о ш н е с а в р ш е н и м , "због неутемеље-
с у ш т а с т в е н а Божја с у ш т и н а , н е г о j e т о е н е р г и ј а н а д -
ности у знању", д о к у с а в р ш е н и ј и м а б о р а в и као сте-
с у ш т а с т в е н е б о ж а н с к е с у ш т и н е . Ова е н е р г и ј а с е н е
ч е н о , и л и пак у н е к и м а као у к о р е њ е н о стање — na
пројављује у о б о ж е н и м с т в о р е њ и м а к а о ш т о се у м е т -
и в и ш е од тога: " е н е р г и ј а Духа п р и с у т н а je у о ч и -
н о с т пројављује у у м е т н и ч к о м делу, ј е р с т в а р а л а ч к а
ш ћ е н о ј души, како он каже, као способност вида у
се с и л а пројављује у Т в о р ч е в о ј т в о р е в и н и , п о с т а ј у ћ и
з д р а в о м оку"
139
.
в и д љ и в о м и и с п о љ и в о м у свему. Н а с у п р о т т о м е , о б о -
160
161
Свеши
Гршорије
Палама
Несшворсна
слава
34
с а м е п р и ч е с н и к е о н е светлости п р е о б р а ж а в а у друга
Обожујући дар Духа не м о ж е ce изједначити са
с у н ц а " \ У б у д у ћ е м в е к у " ћ е c e п р а в е д н и ц и засјати
ш
147
надсуштаственом б о ж а н с к о м с у ш т и н о м . Ту ce ради
к а о сунце"
о о б о ж у ј у ћ о ј е н е р г и ј и ове б о ж а н с к е с у ш т и н е , a не о
д а н а с , као н е к а д а , ј а в љ а д о с т о ј н и м а .
. К а к в о с у н ц е ? С и г у р н о о н о које ce ч а к и
ц е л о к у п н о ј е н е р г и ј и , и а к о j e о н а с а м а n o себи н е р а з дељива.
140
J e p , које б и т о с т в о р е њ е м о г л о д а п р и м и
васцелу, б е с к р а ј н о с н а ж н у с и л у Духа, до З а ч е т и у Дјев и н о ј у т р о б и , п р и с о ш е с т в и ј у Светога Д у х а и п о к р о в и т е љ с т в о м с и л е Вишњега? н о ћ у Божанства'"
42
141
On je п р и м и о "сву пу-
.
143
. Божја с у ш т и н а j e с в у д а п р и с у т н а , j e p j e
р е ч е н о : "Дух све испуњава"
С у н ц а Правде? Н и ј е з а л у д н о д а c e к р о з њих пројављују р а з н о в р с н а б о ж а н с к а з н а м е њ а и предаја Духа Светога. " J e p " , ч и т а м о : " K a o што о к о п о з е м н и ваздух,
A ш т о c e н а с т и ч е , " и о д п у н о ћ е Њ е г о в е м и сви примисмо"
35 З а р није ј а с н о д а ћ е о н и д о б и т и с а м у е н е р г и ј у
141
н о ш е н силом ветра п о с т а ј е с в е т а о д е ј с т в о м
прозрач-
не числоте етра, т а к о ce и ч о в е к о в у м , који н а п у ш т а
. О б о ж е њ е j e исто т а к о
з а м у ћ е н и п о м р а ч е н ж и в о т , б л а г о д а р е ћ и чудотвор-
свуда, н е и с к а з и в о с а п р и с у т н о с у ш т и н и и н е р а з д е љ и -
ној сили Д у х а п р е о б р а ж а в а у с в е т а о , na с а р а с т в о р е н
в о о д ње, к а о њ е н а п р и р о д н а с и л а . Kao ш т о c e ватра н е
и с т и н с к о м и у з в и ш е н о м ч и с т о т о м с а м сија у овој чи-
м о ж е в и д е т и а к о н е п о с т о ј и м а т е р и ј а која j e п р и м а ,
стоти и пронизан њ е н и м л у ч а м а , постаје преображен
и л и б и л о који о р г а н с п о с о б а н д а о п а з и њ е н у с в е т л о -
у светлост, п р е м а о б е ћ а њ у Г о с п о д њ е м , Који п р о р е ч е
с н у енергију, с а о б р а з н о т о м е н и о б о ж е њ е c e н е м о ж е
д а ћ е п р а в е д н и ц и з а с ј а т и п о п у т сунца"
с о з е р ц а в а т и у к о л и к о н е постоји т в а р п р и ј е м ч и в а з а
14Х
.
И с т о б и в а н а з е м љ и , с а о г л е д а л о м и л и н е к о м воде-
б о ж а н с к у пројаву. К а д а c e с в а к а о ч и ш ћ е н а с л о в е с н а
н о м површином: П р и м а ј у ћ и сунчев зрак, они одаши-
п р и р о д а о с л о б о д и б р е м е н а греха, о н д а и с а м а о н а п о -
љ у о д себе д р у г и з р а к . И м и ћ е м о б и т и о с в е т љ е н и а к о
стаје в и д љ и в а к а о д у х о в н а светлост, и л и , п р е , п р е о -
ce уздигнемо изнад земаљске т а м н и н е и приближи-
б р а ж а в а ова б и ћ а у д у х о в н у светлост.
м о c e Христовој и с т и н с к о ј с в е т л о с т и . Ако и с т и н с к а
145
" Н а г р а д а за
149
д о б р о д е т е љ " ј е с т е , " п о с т а т и б о г о м , п р о с в е т л и т и ce
светлост, која " с в и ј е т л и у т а м и "
најчистијом светлошћу, постајући с и н о м непролазно-
ћ е м о постати с в е т л о с т , к а к о т о Г о с п о д р е ч е у ч е н и ц и -
r a д а н а . Ј е д н о д р у г о С у н ц е п р о и з в о д и т а к а в д а н , Сун-
м а Својим.
с и ђ е на н а с , и ми
150
ц е које и с и ј а в а и с т и н с к у светлост. Када н а с ј е д н о м
Обожујући д а р Д у х а j e н е и з р е ц и в а светлост, која
п р о с в е т л и , о н о в и ш е н е з а л а з и н а западу, в е ћ све за-
њ о м е обогаћене п р е о б р а ж а в а у светлост. Он не само
криљује с в о ј о м с и л н о м с в е т л о ш ћ у . О н о д о с т о ј н и м а
д а и х испуњује в е ч н о м с в е т л о ш ћ у ,
н е п р е с т а н о и н е п р о м е н љ и в о у н е д р у ј е светлост, те
благодат познања и богодостојан живот. Зато, како
162
него и м дарује
163
Свеиш
Гршорије
Несшворена
Палама
слава
б о ж а н с т в е н и М а к с и м у ч и , П а в л е в и ш е није ж и в е о
он ће открити да ум с о п с т в е н и м способностимане
с т в о р е н и м , него " в е ч н и м ж и в о т о м У с е л и в ш е г се у ње-
м о ж е т у с в е т л о с т д а с п о з н а . Стога н а ш и з р а з " у м н о
га"
које п р е в а з и л а з и у м н о " з н а ч и д а ч о в е к који и м а у м
151
. С л и ч н о т о м е су и п р о р о ц и с о з е р ц а в а л и б у д у ћ е
и чулно сагледавање и л и утиске,
догађаје као садашње. З а т о j e ч о в е к који j e в и д е о Бога н е п о м о ћ у страног, н е г о п р и р о д н о г с и м в о л а , н е к о ко Га je з а и с т а вид е о духовно.
152
Н е д р ж и м з а п р и р о д н и с и м в о л Божји
в и д и н а н а ч и н који
превазилази обе ове с п о с о б н о с т и . К а д а чујеш в е л и к о г Д и о н и с и ј а к а к о саветује Тим о т е ј а д а " н а п у с т и чула и у м н е а к т и в н о с т и "
156
, немој
о н о ш т о j e с а м о о б и ч а н с и м в о л , који с е к а о т а к а в м о -
и з тога д а з а к љ у ч и ш д а ч о в е к н е т р е б а н и д а р а з м и -
же в и д е т и , чути и к р о з ваздух п о к р е н у т и . Када о к о
шља ш т и д а п о с м а т р а . О н н е губи ове с п о с о б н о с т и .
које гледа, не в и д и к а о о б и ч н о о к о , н е г о к а о око отво-
Т и т р е б а д а с х в а т и ш д а с в е т л о с т с ј е д и њ е њ а и њ е н а де-
р е н о с и л о м Духа, о н о о н д а н е в и д и Бога п о м о ћ у с и м -
л а т н о с т п р е в а з и л а з е у м н е р а д њ е . " 0 т о м е ј а с н о све-
в о л а т у ђ е г n o п р и р о д и ; м и тада м о ж е м о д а г о в о р и м о
д о ч и Петар, п р в о н а ч е л н и А п о с т о л и к а м е н - т е м е љ а ц
о н а т ч у л н о ј чулности.
Ц р к в е : К а д а се у в р е м е с в е т е П е д е с е т н и ц е у д о с т о ј и о
153
1
т а ј а н с т в е н о г и б о ж а н с к о г с ј е д и њ е њ а , он je и п а к био с п о с о б а н д а види о н е к о ј и т а к о ђ е беху п р о с в е т љ е н и
36 О з н а к а ове с в е т л о с т и je у п р е с т а н к у д у ш е да n o -
и и с п у њ е н и с в е т л о ш ћ у , да чује о н о ш т о о н и г о в о р и -
пушта злим задовољствима и страстима, у стечености
ше, n a д а и д о б а д а н а буде с в е с т а н ("Јер j e т е к т р е ћ и
с п о к о ј н е и н е л у т а ј у ћ е м и с л и , у покоју и р а д о с т и ду-
ч а с д а н а " , каза он).
ха, у п р е з и р у људске с л а в е , у с м и р е н о с т и сједињеној
људски у м , они у к о ј и м а О н д е л у ј е остају н е с м е т е н и
са н е и з р е ц и в о м радошћу, у м р ж њ и п р е м а светском
умом., да не би у п р о т и в н о м све то д о ш л о у с у к о б са
a љ у б а в и п р е м а н е б е с к о м , и л и боље р е ч е н о , у воље-
о б е ћ а н и м п р и с у с т в о м Б о г а . Онај к о п р и м а Бога, н е
њу Ј е д и н о г Бога небеског.
154
158
К а д а сила Духа Светога осени
Ш т а в и ш е , а к о би ч о в е к
губи свој р а з у м и чула. Н а п р о т и в , он, да т а к о к а ж е -
с о з е р ц а т е љ з а к л о п и о о ч и , и л и их ч а к и с к о п а о , он би
м о , б е з у м с т в у ј е ( и з у м љ у ј е се) о д Д у х а п р е м у д р о с т и ,
ту с в е т л о с т и даље и с т о т а к о ј а с н о в и д е о . К а к о о н д а
ј е р ова с в е т л о с т ј е с т е
такав човек м о ж е поверовати н е к о м е ко тврди да je
у о б о ж е н о м човеку, а л и je и н е о д в о ј и в а од Бога. " Њ о -
ова с в е т л о с т в и д љ и в а к р о з ваздух, и да je н е к о р и с н а
м е се", к а к о ч и т а м о , " с в а к о з н а њ е о т к р и в а , и Бог с е
р а з у м н о ј д у ш и ј е р j e својствена т е л е с н и м ч у л и м а ? "
д у ш и коју љуби и с т и н с к и о т к р и в а "
1
Онај к о р а з м и ш љ а т а к о , с х в а т и в ш и д а н и с а м н е в и д и ч у л и м а као ч у л н и м о р г а н и м а , м о ж е п о м и с л и ти да види умом. Међутим, пажљивим испитивањем
164
и п р е м у д р о с т Божја, п р и с у т н а
15g
. Јер, Он исто-
в р е м е н о о т к р и в а сву п р а в е д н о с т , с в е т о с т и слободу. П о р е ч и с в е т о г а П а в л а : " A гдје j e Дух Господњи о н д ј е je слобода"
160
. И ј о ш : " И з Њ е г а сте и ви у Х р и -
165
Свеши
Гршорије
сту Исусу,
Палама
Нестворсна
слава
н а м п о с т а д е п р е м у д р о с т од Бога и
' Ambig., PG Х С 1 , 1 1 4 4 С, cf. C a p . , V. 8 5 , PG Х С , 1 3 8 4 D, в е р о в а т н о
п р а в е д н о с т и о с в е ћ е њ е и избављење" " . Чуј ш т а све-
п о з и в а ј у ћ и ce на Гал. 2. 20. М и с а о и и з р а з овог и п р е т х о д н о г погла-
КОЈИ
1 1
ти В а с и л и ј е В е л и к и у ч и о т о м е : "Онај к о г а je Дух по-
в љ а Tpujaqa I I I , в е о м а с у б л и с к и 2
к р е н у о , п о с т а д е в е ч н о к р е т а њ е , свето с т в о р е њ е . Када Дух з а ж и в и у човеку, он п р и м а д о с т о ј а н с т в о п р о р о ка, а п о с т о л а , а н ђ е л а Божјег, и а к о j e д о т а д а био с а м о з е м љ а и прах"
162
З л а т о у с т а : "Уста к р о з која г о в о р и Бог су Божја у с г а
Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , Ep. I I , P G I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . С м и с а о j e д а б о -
ж а н с к е е н е р г и ј е ( и л и с в е т л о с т ) јесу с а м и ж и в о т Б о ж ј и ( " б о ж а н с т в о " ) , a С в е т и т е л и су п р и з в а н и да у з м у у д е л а у њ е м у ; Бог no с а м о ј Својој п р и роди или суштипи пак, 3
. Т а к о ђ е чуј м и ш љ е њ е светог Ј о в а н а
- ј е р к а о што су н а ш а уста - уста н а ш е д у ш е , и а к о их
П а л а м и н о м Писму I I I А к и н д и н у , e d .
M a y e n d o i f f , Theologia X X I V , 1 9 5 3 , с т р . 5 7 9 .
II
н е и з р е ц и в о п р е в а з и л а з и живот о к о м е je реч.
С в е т и В а с и л и ј е , с. Eunom. V, PG X X I X ,
772В.
О в у б о ж а н с к у с в е т л о с т n e м о ж е м о р а з у м е в а т и као и п о с т а с . О н а
ce м о ж е созерцавати с а м о у ипостаси, то јест у личности. Овде Палама м и с л и na о б о ж е п е Светитеље, који б л а г о д а ћ у , у својим л и ч н о с т и -
о н а у д о с л о в н о м с м и с л у н е м а , с л и ч н о т о м е су и п р о -
ма иројављују ту п р е о б р а ж а в а ј у ћ у светлост. Али, у одиосу na Л и ч н о с т
р о ч к а уста
( И н о с т а с ) Христову, епергије су и " у и п о с т а с о в а н е " . Гаворска светлост
Божја у с т а "
1и
Господ j e т а к о ђ е з а п е ч а т и о
ову и с т и н у р е ч и м а : " Ј е р j a ћ у в а м д а т и р ј е ч и т о с т и
н е о г к р и в а б о ж а н с к у с у ш т и н у , н е г о другу Л и ч н о с т С в е т е Т р о ј и ц е . П о р е д з н а ч е њ а " o n o ш т о п о с т о ј и у д р у г о ј и п о с т а с и " , уипосша-
м у д р о с т којој с е н е ћ е м о ћ и с у п р о т с т а в и т и или одго-
совапи м о ж е д а з н а ч и и
в о р и т и сви в а ш и п р о т и в н и ц и "
и л и а у т е н т и ч п о , n a п р и м е р н а ш е сшварно у с и п о в љ е њ е б л а г о д а ћ у Д у х а
1И
; О н ј о ш додаје: " Ј е р
н е ћ е т е в и г о в о р и т и , н е г о ћ е Дух О ц а в а ш е г а г о в о р и т и 1( г
из вас" ' '.
"ono што заиста постоји", ono што je право
С в е т о г а (III. i-27). П р в о з н а ч е њ е о в е р е ч и c e о д н о с и н а х р и с т о л о г и ј у Леоптија Византијског, a друго на М а р к а М о н а х а . 5
У о н т о л о ш к о м с м и с л у , то ј е с т к а о е н е р г и ј а која п р и п а д а п р и р о д и
Духа. (| 7
Т а к о з в а п и - Д и о н и с и ј е , dc.div. nom. I I . 7, PG I I I , 6 4 5 B. T o јест, Дух п р е в а з и л а з и Своје с е б е д а р и в а њ е , н е с а м о м е т а ф и з и ч -
ки, у с м и с л у да Узрок увек о н т о л о ш к и п р е т х о д и својим е н е р г и ј а м а и у ч и н ц и м а , већ и као дар, будући да пикада (услед н а ш е о г р а н и ч е н о с т и к а о љ у д с к и х б и ћ а ) н е м о ж е м о и м а т и б о ж а и с к и ж и в о т у свој његовој пуноти. s
О д л о м ц и из с п и с а светог М а к а р и ј а к р у ж и л и су иод и м е и и м а ра-
з н и х с р е д љ о в е к о в п и х п и с а ц а , укЈБучујући и С и м е о н а М е т а ф р а с т а ( д е сети век). 4
2. K o p . 3 , 1 8 .
III
Logos
M e t a p h r a s t e s , dc clcv. mcntis 1, PG CXXX1V,
48,6-7,
ed.
H.
Berthold.
Makarios/Symeon
889 = Ps. M a c a r i u s ,
Reden
undBrie.fe
II
(Бер-
л и н , 1973; с т р . 104). 11
Овде
Deelev.
mentis,
2
ib.,
обратимо пажњу на
892 AB,
cf.
Симеонов
Ps.
M a c a r i u s , ed.
cif.,
а к ц е п а т н а есхашолошкој
стр.
105.
природи
о б о ж е њ а : о н и који п р и м а ј у б о ж а н с к у с в е т л о с т , в е ћ учествују у с л а в и васкрсена будућега века; ono што je сада углавном упутрашња слава - иако н е у потпуности, као што ј е т о био случај са Мојсијем и неколиц и н о м Светитеља пустињака - т а д а ће ce отворено показати у преобра166
167
Свеши
Гршорије
Нестворена
Палама
28
ж е н и м т е л и м а Светитеља. 12
1. С о л . 4, 1 7 .
13
Dc div. nom.
je
I. 4, PG Ш, 5 9 2 BC. С в е т и т е љ и на н е б у у ч е с т в у ј у у
истом виђењу преображења Христовога као и Његови ученици на Таво-
Ј>*_;
С Т Е 5 - с з р е н а светлост или
енергија заједничка je
24
7 f
Последња
стихира
на
Вечерњи,
"'Ambig., P G Х С 1 , 1 3 7 6 C D . 31
Ep. Clad Ckdonium, PG X X X V I I ,
с ж<= 181 AB. Григорије овде говори o
u
т
.
i
32
Ibid., 1 1 6 8 C .
п о р и ц а њ а или н е г и р а њ а тела, него у с м и с л у п р е в а з и л а ж е њ а његове те
и
лесне н е п р о в и д н о с т и , и п р е о б р а ж е њ а у светли сасуд Духа.
3i».^^-^-ишљен
19
:f:!
ii
_-
с
ii
—lBOJia. П а л а м а о в д е ј о ш у в е к н е д а ј е ј е д и н и с л у ч а ј где т а с в е т л о с т јесте
Таворска светлост не м о ж е бити с а м о створени и п р о л а з н и сим-
с
Кол.
3,
11;
£3.
tT остојећ
r e ^ s
и Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , de anima et resurr.,
PG X L V I
-
-t-
в. c:»J|
» о г
iccz>j
Ј о в а н З л а т о у с т и , adTheod. lapsuml. 1 1 , PG X L V I I , 2 9 2 , o П р е о б р а -
e^Z
напада).
—
infra,
и л и к а о у о г л е д а л у , в е ћ л и ц е м к л и ц у " ( Б р о ј е в и , 12, 8 и 1 . K o p . 1 3 , 1 2 ) .
:3
В и ђ е њ е на Т а в о р у , у свој својој с т в а р н о с т и , п р е д с т а в љ а в е ш т а с т в е н за-
37
лог или јемство стварности непосрденог и директног виђења Христа
38
25
ј и
ип n
168
19-21.
Ј е з . 9, 2. supra, о д е љ ц и
10-11.
12-13,
PGXCIV,
564 C-565A.
Није Х р и с т о с тај К о -
^уклоњена. 39
41
С в е т и В а с и л и ј е , с. Eunom. V, PG X X I X , 6 4 0 A B , н а в о д и 1. Т и м n 2 . K o p . 4, 6.
поглавља
- о с т о л а н а Тавору, т а к о п р е н а j e п р е д и и х о в и м о ч и м а у т р е н у т к у би-
40
27
или замишљен,
о т к р и в а б о ж а н с к у с л а в у коју On од в е ч н о с т и и м а , али која je била
твар или тварни символ. 6, 1 6 .
створен
ж—1реображењем п о с т а ј е н е ш т о п о в о , n e r o с у т о у ч е н и ц и . П р е о б р а ж е -
д о и с т а м о ж е п р о ј а в и т и кроз т в о р е в и н у , а л и н е м о ж е с а м а n o с е б и биши 26
природпи,
с г ж - с : Ј г г з и в е н а к о п р е н о м т е л а , о д н о с н о Њ е г о в о г оваплоћегБа. Ш т о c e т и ч е
To значи да та светлост м о ж е бити светлост божанства с а м о ако
j e о н а с а м а n o с е б и б о ж а н с к а , и и с т е п р и р о д е к а о и Бог. С л а в а Б о ж ј а c e
мора бити
З а х . 5, 1-2 ( L X X ) .
Hom. inTransf.
H o m . XL. 6, PG XXXVI, 365 A. Н е п о з н а т и извор светог Јована Златоустог.
Пошто j e т а в о р с к а с в е т л о с т и с т о в е т н а c a в е ч п о м сласимвол
заиста постоји с а м ( о с т а л н о ) и који j e вечан. Више о о в о м е видетп 35
на небесима.
љ е г о в и х зра-
а в и с н о од њега (na п р и м е р Мојсије и п р о м и с а о ) , и л и постоје с а м о
E t c z » ј^-л Х р и с т о в о м , Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , ibid.
н е р а з д в о ј и в о м односу сунца и
м о в н о , к а о п е к а врста и л у с т р а ц и ј е ( n a п р и м е р п о ж а р к а о с и м в о л
ж е њ у , где с в е т и т е л , г о в о р и о " г л е д а љ у С а м о г Ц а р а , н е в и ш е у з а г о н е т к и
24
Богу, а н а л о г а н
Символикеучествујуу п р и р о д и о н о г а ш т о символишу, негопостоје
Kzst- -
гжоЈ
104C.
23
феномен.
с v - c ^^—iboji: T o j e природни с и м в о л б о ж а и с т в а ( н а п о м е н а 5 ) , с а п р и р о д а н и
ћу преобразиле.
22
пролазан
- с т в а р и , т е зато Оци избегавају о п и с и в а љ е нестворене светлости као 3-1
тлост, у о в о з е м а љ с к о м животу видљива с а м о о ч и м а које су ce благода-
21
или
У пракси, наравно, в е ћ и н а с и м в о л а в и ш е стварпости су створе-
И з р а з светога Григорија Б о г о с л о в а (види н а п о м е н у 15).
вол, ј е р j e о н а с л а в а н е п р о м е н љ и в о г б о ж а н с т в а . T o j e н а т п р и р о д н а све-
20
l o j e обрнут случај; створени ентитетје употребљеп
т а к в и м случајевима с и м в о л м о ж е бити р е а л н о с т за себе, a ne неки
и с и х а с т а (Triads I I . iii. 5 5 ) . 18
Преображења
S ž d h о з н а ч и о б о ж а п с к у о с о б и н у . О в д е в и д и м о ж е љ у да ce к а ж е д а ч а к
Ова реч буквално значи "onaj који траје с а м о један д а н " , као на П л а т о н , Tim. 2 7 D , и з р а з к о ј и c e , n o В а р л а а м у , о д н о с и н а в и ђ е њ а
Попразништва
ж = з а ј у да je о с л и к а ј у .
ц sa
17
енергија све
ibid., 1 1 6 5 BC. С в е т и М а к с и м с м а т р а д а в и ш а р е а л н о с т ( б о ж а н -
ce открио на Тавору. Божанство "тријумфује над телом", не у смислу
п р и м е р в о д е н и цвет.
или
с в е т л о с т ) м о ж е да с и м в о л и ш е н и ж у , то ј е с т у ч е њ а о Богу која поку
Д р у г о м Д о л а с к у , к а д а h e c e Х р и с т о с п о ј а в и т и у и с т о ј о н о ј с л а в и у којој
1t
слава
августа.
Ш).
и преображења космоса. Vj
Иако
Г pz> ш—мi Л и ч н о с т и С в е т е Т р о ј и ц е , т е п и ј е о с о б и н а ј е д и н о С и н а .
животу (како то сматра Варлаам), него je вечна п а р а д и г м а боговиђеља " О т к . 2 1 , 23-24, 22, 5.
августа.
р и с т о с био ј е д и н и у ч е с н и к и с т о р и ј с к о г п р е о б р а ж е њ а , б о ж а н с к а ne-
ру. П р е о б р а ж е њ е ( к о ј е з а у з и м а ц е н т р а л н о м е с т о у б о г о с л о в л , у И с т о ч ног х р и ш ћ а н с т в а ) није неки изолован и н е в а ж а н догађај у Х р и с т о в о м
Нааоц Ексапосшилара к о ј и c e n o j e н а Ј у т р е љ и 6 / 1 9 .
слава
Непознат извор. Т р е ћ а литијска с т и х и р а Важан богословски
на
Вечерњи?
смисао:
6/19.
августа.
С а м о васпостављање п а ш е људске
ж р о д е о д с т р а н е Логоса и м а л о j e з а своју п о с л е д и ц у њ е н о исцељеи
п р е о б р а ж а ј . Ч а к и у о к в и р у Х р и с т о в е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е , која 169
СвеШи
Гршорије
Несшворена
Палама
ce у к а з а л а п р и п р е о б р а ж е њ у , р а д и л о ce о н е ч е м у п о т п у н о н о в о м - u о т к р н в е љ у о о о ж е н е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е Х р и с т о в е , коју м о г у у с в о ј и т и сви који и м а ј у у д е л а у њој т а к в о ј . 12
'"Тројични Богје no суштини једипствен и једноставап, али пепзре циво je м н о г о с т р у к : пре свега, т р и Д и ч п о с т и , а л и и и з о б и љ е б о ж а н с к и х a т р и б у т а , с п л а и л и е и е р г и ј а . С а м о з а о г р а н и ч е п у љуцску л о г и к у п о с т о -
П а л а м а често наглашава да својим п р и р о д н и м м о ћ и м а ми не
м о ж е м о п о д н е ч и п р е с в е т л о в и ђ е њ е Бога. Ч а к j e и о н и м а који " о ч и с т и -
jaibe Ј е д н о г n М и о г и х у Богу представља и п т е л е к т у а л н и п р о б л е м . 5
''
ше очи срца" потребна посебна благодат да би им било о м о г у ћ е н о да
{
в и д е н е с т в о р е н у с в е т л о с т ( О д е . м к 1 7 , infra).
,;l
Јев.
1,3.
" С в е т и Ј о в а н Д а м а с к и н , К а и о н 2 n a п р а з н п к Преображења ( П е 'In Transfig. hom., V I I ,
4,1
933
C.
To je а н ђ е л с к и п о р е д а к , чији р е д о в и с о з е р ц а в а ј у Очеву славу к а о De cael. hier., V l l . 2, PG I I I , 20 BC. О в а с в е т л о с т je " ч у д о т в о р н а " у
' Ч е в . 8, 1.
П р в а сшихира н а Хвалише 6 / 1 9 . а в г у с т а ; т а к о ђ е ,
и с т о г а д а п а К о з м е М а ј у м с к о г ( Н е с м а IX, шропир
Kanon тога
1).
В и д и о д е љ а к 9, и и а п о м е н у 4. С м и с а о овог т е р м и п о л о ш к о г п а р а г р а ф а јесте у т о м е да п о к а ж е
да б о ж а н с к а светлост или епергија пије пи пезависпа с т в а р н о с т одвоjena од три божанске Личпости, нити нешто привремено и пролазно, н е г о д а с т а л п о п о с т о ј и к а о д е л а т н а с и л а у Богу. Н а л и к л и ч н и м а т р и б у т и м а , е п е р г и ј е морггју и м а т и л и ч н о с а и ( и л и и п о с т а с н п ) locus — n o и р и р о д и , у б о ж а н с к и м Л и ч н о с т и м а , a no б л а г о д а т и , у п а м а ; то и п о д р а зумева израз "уипостасен". 53
li2
О в а с л и к а в а т р е у з е т а je од Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а , de cael. hier.
63
Ова апалогија ca с у п ч е в о м с в е г л о ш ћ у je о и р а в д а н а , jep ona nnje
с а м о објекат в и ђ е љ а n e r o н м е д и ј у м у којем ce одвија с а м о в и ђ е њ е . сги и ж и в о т у . Управо д а р б о ж а н с к е с в е т л о с т и о м о г у ћ а в а ч о в е к у да види б о ж а п с к е стварности (укључујући себе). 64
Д и о н и с и ј е в с к а п е р и ф р а з а " а н ђ е л а " . Чак ни а п ђ е л и не могу пот-
п у п о п о ј м и т и б о ж а н с к е тајне; к о л и к о пак м а њ е с а м и ч о в е к ? '''' 0 т о м е ( д а ч о в е к б л а г о д а ћ у м о р а д а п р е в а з м ђ е с в о ј е п р и р о д и е силе да би видео божапску светлост) погледати н а п о м е н е 42 и 63. Hom. 1,7
1,s
71
м о ж е б и т и с а м о п р и р о д н и с и м в о л Х р и с т о в е Божанг.ке п р п р о д е .
11
56
73
Преображења.
Hom. in Transf. 1 2 , PG X C V I , 5 6 4 B.
" Cenf. gnost. I. 4 8 , PG ХС, 1 1 0 0 D - ј е д а н н а р о ч и т о в а ж а н т е к с т за П а л а м и н о б о г о с л о в љ е , који даје с в е т о о т а ч к и а у т о р и т е т његовој н а у ц и ставом да су б о ж а н с к е енергије у сталној вези са б о ж а н с к о м суштином, и да су з б о г т о г а o n e вечне и нестворепе. Остале " р е а л н о с т и созерц а в а ј у c e о к о Б о г а " (та rrepl 0«оО) и о б у х в а т а ј у б о ж а н с к а с в о ј с т в а п о п у т доброте, праведпости или промисла. 170
PG X C V I , 5 6 4 C . виђење
Б о г а н и ј е с а м о учутрашњс и с к у с т в о ,
или луховно начело.
ro je чак и у случају палог Адама o n a у в е к д а р Божји. Зато ова светлост
празника
12,
ображепе. Цео човек je п р е д м е т преображења, a не с а м о његово у м п о
70
Д а п . 1, 4.
in Transfig.
В а ж н о je з н а т и да
н е г о n o П а л а м и п о м м и ш љ е љ у , у к љ у ч у ј е и телесне о ч и , б л а г о д а ћ у n p e -
Б о ж а н с к а с в е т л о с т n e п р и п а д а природно п а ш о ј с т в о р е н о ј п р и р о д и , н е -
Кондак
августа.
тлост и топлота п р и р о д п о происходе пз ватре, или епергија из сушти-
6,1
55
6/19.
C о б з и р о м да ne постоји н е п р е к и д п о с т и л и веза п р и р о д е и з м е ђ у
Односи ce на христолошку одлуку х а л к и д о п с к о г Сабора (451).
34
Јутрењи
С л и ч к о т о м е , богопознаље није м о г у ћ е без у ч е ш ћ а у божамској светло-
у објављеном тексту светога Макарија.
51
na
XV. 2, P G I I I , 3 2 6 Df'f.
" О в а ј о д е љ а к j e в е ћ ц и т и р а н у 'Гријадама I . iii.29, а л и c e н е н а л а з и
52
Полијелеја
с в е т л о с т п р е д с т а в љ а свој с о п с т в е п и с н м в о л .
смислу "обожеља", као и подстицања а п ђ е л а да заједпиче са Богом.
10
после
ne, м о ж е м о p e h u да je у п и т а њ у ј е д а п ентлтет, и да у и з в е с н о м с м и с л у PG X C V I I ,
в е ч н у и о в а п л о ћ е н у у Христу. 47
Катиша
'°Ambig., P G Х С 1 , 1 1 6 5 D .
с и м в о л а и објекта, као у случају п р к р о д н и х с и м в о л а . Б у д у ћ и да све-
с м а 9 , шропар 2 ) . ir
слава
В а р л а а м о в т е к с т ц и т н р а п у одеЈђку 10. Hom. in Transfig. 1 0 , PG X C V I , 5 6 1 D . 1 . С о л . 4, 1 7 . Д а м а с к и н , иСшс.,
15-16 (ибиО. 5 6 9 А Б ) .
Ibid., 1, 5 5 7 С. de div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 B C . А к о je т а в о р с к а с в е т л о с т o n a в е ч и а
светлост, онда м о р а бити да она није "чулпа", то јест да као таква nnje доступпа чулном запажању, na п р е м а томе ne м о ж е ни биги створепи символ, како то Варлаам тврди. 74
lio мишљењу платопичара, оно што je ч у л и м а опазиво нужно je
и о н т о л о ш к и несавршеније у одпосу на реалиост појмиву с а м о у м о м . Стога, а к о je таворска светлост "чулна", o n a je онда и п и ж а , те т и м е и н е с а в р ш е п и ј а у односу на о н о ш т о je " п о ј м и в о " , али о п е т и у односу на наш ум. 171
Ceeiuu
Гршорије
n
Несшворена
Палама
Нот. т Transfig. V I I , P G X C V I I , 9 4 9 C .
л;
j e н е ш т о ш т о j e и з н а д п р и р о д н и х м о ћ и , и а к о о н п р и т о м е м о р а д а capa-
У и а т р и с т и ц и екетаза ј е у г л а в п о м п и т а њ е " и з л а ж е њ а " и з с е б е п о -
м о ћ у б о ж а н с к е љубави; м е ђ у т и м , постоји и п е ж о р а т и в п и с м и с а о (као
ђује с а
Богом
( и с т о ч п о у ч е љ е о синершји, сарадњи), т е д а с е ,
ш т о ј с о в д е с л у ч а ј ) с т а љ а у к о м е j e н е к о " в а н с в о г а у м а " , ш т о j e резу.ч-
"'•'Ambig., P G Х С 1 , 1 2 4 0 A . ,)0
78 711
T p e h a сшихира
na
Вечерљи
6/19.
Главно с т а н о в и ш т е : С р е д и ш т е П а л а м и н о г у ч е њ а ј е то да е н е р г и -
не з а у з и м а м е с т о д у ш е у тој з а ј е д п и ц и , него ц е л о г а ч о в е к а м е њ а у л и к С и н а ("усиповљење", moOtai«). ,|2
По Такознаном-Дио-
М о ж е м о учествовати у обожујућим
-
епергијама,
,5
,|8
В а р л а а м одбија да прихвати Дионисијеву дистинкцију појашље "
К о л . 1, 1 2 .
|0
,u2
н
"
М е ђ у т и м , п о ш т о ( к а к о П а л а м а о б ј а ш њ а в а ) Божја светлост није " и п о -
104
Без енергија, Бог би ј е д н о с т а в н о био н е а к т и в н о т р а н с ц е н д е н т п о
105 ш;
и о с л о ж е н о с т и Божјој, погледати н а п о м е н у 58.
107
85
ХС1.
268D.
М е с а л и ј а н с к а г р е ш к а n a коју с е м и с л и , о д н о с и с е n a с т а н о в и ш т е
годати. To je Пелагијево објашњење духовног живота: Човек се обожује сопственим силама.
d e cael. hier. I I I . 2 , P G I I I , 1 6 5 A . М о ж е c e п а р а ф р а з н т и к а о " т р а и Ep. I I , PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . Н а л а м а овде не ц и т и р а Такозваног-Дионисија, већ га з а п р а в о
Б р . 1 2 , 8. Т и т . 3, 6. Д р у г и м р е ч и м а , и а к о je Б о г в а и с т и н у с и ш а о к и а м а у Својој
л о " , " б о ж а н с т в о " или " о б о ж е њ е " ) , On у н е п р е с у ш п о ј тајпи Свога б и ћ а ( " п а д с у ш т а с т в е н е с у ш т и н е " ) с т а л н о остаје и е п о ј м и в и н е п р и с т у п а ч а н . М о р а м о бити свегни да je све ono што б и с м о икада м о п т да с а з н а м о о
М а к с и м , Quaest. ad Thal. 2 2 , PG ХС, 3 4 2 A , п а р а ф р а з и р а н у Cap.
I 7 5 , P G ХС, 1 2 0 9 C . 87
B o i y с а м о исцрпљиво з н а њ е .
Б о г ce п о т п у н о сједин.ује са ч о в е к о м у
м и с т и ч к у заједницу, и а к о n тада Он остаје н е и с к а з и в . Отуда, да би ce о н и с а о Бог Који je и с т о в р е м е н о појмив и непојмив, важна je п а л а м и т -
П а л а м а овде следи мишл,епзе светог М а к с и м а о б и ћ у и кретању.
ска дистинкција и з м е ђ у Божје с у ш п н е и Божјих енергија.
H a ч и с т о п р и р о д н о м пољу, у с а в р ш а в а њ е п о д р а з у м е в а п о с т а ј а љ е о н и м
los j 0 ј е в а р л а а м . Р а с п р а в а c e сада в р а ћ а н а п р о б л е м : д а л и j e о б о -
шта неко јесте, остваривање свих у р о ђ е п и х м о г у ћ н о с т и ј е д н е п р и р о д е .
жење природно савршенство или натприродна
(Н.
27).
Ursvon 88
B a l t h a s a r , Liturgie Cosmigue,
Париз,
1947,
стр.
94).
Уствари, и с т и н с к о и с к у с т в е н о з н а њ е о Богу и с ј е д и њ е њ у са Њ и м
у в е к у к љ у ч у ј е екстазу ( " и з л а ж е њ е и з с е б е " ) 172
у сва-
п у н о ћ и и б о ж а н с к и м енергијама Својим ( r o j e устварн "Бог", "наче-
д а j e о б о ж е њ е п р о и з в о д и с к љ у ч и в о ч о в е к о в и х п а п о р а , без п о м о ћ и бла-
8ii
locus
тумачи.
божапство. a н е Т в о р а ц П р о м и с л и т е љ . 0 п р о с т о т и или ј е д н о с т а в н о с т и , PG
8; 'friads l l . i i i . 5 9 .
сцендентпа и обожујућа слава".
у с п о с т а в љ а два п а ч е л а , н а д с у ш т а с т в е п у с у ш т и н у и б о ж а н с к е е н е р ш ј е .
"AdMannum,
12,
У с м и с л у да б о ж а н с к и ж и в о т п р о п а л а з и с в о ј л и ч п и
ком ко се обожио. 101 М а к с и м , Ad Thalas. 6 1 , PG Х С , 6 3 6 С ; Scholion 16, ibid. 6 4 4 C .
o n e опда морају бити створени Божји у ч и н ц и .
с т а т н а " и л и п е з а в и с п о п о с т о ј е ћ а , o n a n e м о ж е б и т и д р у г и Бог.
141AB.
Н е п о з н а т цитат.
Бројева.
ну у н а п о м е н и 79. За љега, o n o ш т о и м а а и о ф а т и ч к е Божје а т р и б у т е
В а р л а а м закључује да je П а л а м а д и т е и с т а ( д в о б о ж а ц ) , ј е р у Богу
XXXII,
'"' П р и ч е С о л о м о н о в е , 1 3 , 9 .
се не може учествовати").
Пошто, како П а л а м а сматра, епергије ne треба мешати са суштином,
PG
Пс. 8 1 ( 8 2 ) , 1.
iC
•
а л и с у ш т и п а с т а л н о о с т а ј е п е п р и с т у п а ч н а с т в о р е н и м б и ћ и м а ("у љ о ј
(несаздан, н е п р о м е п љ и в , и т а к о даље) м о ж е бити с а м о Божја с у ш т и н а .
16, 40,
'"' М т . 1 3 , 4 3 .
" б о ж а н с т в о м " ; али, Отац j e n o т р а н с ц е и д е н т н о с т н Свога б и ћ а " Н а д б о ! " "Надсуштаствен".
В а с и л и ј е , Ep. 2.4, PG X X X I I , 2 2 9 В .
'"DeSpir. Sancto,
п и с и ј у (de div. nom. V.2, tbid., 9 1 6 C ) , П а л а м а ј е с п р е м а н да их с в е и а з о в е
82
1320B. He треба п р е в и ш е н а г л а ш а в а т и ову а н а л о -
1'ију, и а к о с е ч и н и д а с е с л е д е ћ а р е ч е п и ц а о д п о с и n a т е л о . С в е т и Д у х
п р е в а з и л а з и као њ и х о в Извор, и све их сједиљује
81
ibid., 1 0 8 8 B ,
De div. hom. 11.7, PG Ш, 6 4 5 A .
с к е и с у ш т и н с к е (то ј е с т о д н о с е се на б о ж а н с к у с у ш т и н у ) , с у ш т и н а их
80
ibid., 1 0 7 6 C .
,J1
августа.
је не треба м е ш а т и са божанском суштином; иако су енергије божан-
и
вежбањем
у в р л и п и , п р и п р е м и за з а ј е д н и ц у са Б О Ј О М
тат опседпутости. 77
слава
и с а м о п р е в а з и л а ж е н > е . To
,iw
110
JH.
1,
б л а г о д а т (оделлди 2 6 -
13.
Ј н . 3, 6.
173
Свеши
Гршорије,
111
Несшворена
Палама
ј е р и с т и н а до n a c д о л а з и у н у т р а ш њ и м д е л о в а љ е м Светога Духа, a ne
Ј н . 1, 12.
1,2
слава
Н е о б и ч н а идеја: у м н о с а з р е в а њ е п р в е н с т в е н о je ф и з и ч к о пита-
п р о м и ш љ а њ е м о п р п р о д и Б о ж ј о ј . П а л а м и н а , ч е с т о в е о м а с т р у ч п а одб р а н а у ч е њ а о е н е р ш ј а м а , т а ч н о je у с м е р е н а на значај искуства у бого-
ње. 1И
T o з н а ч и д а j e о б о ж е њ е с т а њ е изнад с а в р ш е н с т в а ,
својствепог
с т в о р е и о м р а ц и о н а л н о м б и ћ у . Ч а к и у случају да меко у п о т п у н о с т и изр а з и све своје ф и з и ч к е и у м н е п о т е н ц и ј а л е — a и то захтева б о ж а н с к у п о м о ћ — ј о ш у в е к тај н е б и у ч е с т в о в а о у Б о ж ј е м ж и в о т у . С а м о н а с с и л а јача од човекове м о ж е обожити, али зато и обожуЈуће енергије морају бити божанске. 1,1
и у току овог жпвота. 123
В е р о в а т н о није цитат светог Василија, n e r o светог Златоуста (in
ls. I, P G LVI, 1 4 ) . ш
Т р е б а в е р о в а т и н е к и м С в е т и т е л , и м а који су п е п о с р е д п о иску-
сили божанске ствари. У одсуству пепосредног личпог просвепвеља,
П о г л е д а т и н а п о м е н у 91, о д е љ а к 9, 18.
ui
познању, и на м о г у ћ п о с т и м а непосредног личног односа ca Богом, чак
Ambig., PG ХГ.1,
1140A,
б о г о с л о в с т в о в а љ е које ce ne з а с н и в а на искуству, г о т о в о je с и г у р н о да
1144C.
ће с к р е н у т и ca правога пута.
"" С м е л а м и с а о : О б о ж е н и Светитељи (док су још у телу) no благо-
I2f
' Д о б а р п р и м е р с в е т о о т а ч к о г а п о ф а т и ч к о г о г р а ђ и в а љ а . С а м о иу-
дати учествују у Божјој нестворепој п р и р о д и , те ce зато морају о п и с а т п
жпост одбране истине од напада јерегика n a i o n n богослова да провери
апофатичким
и д е ф и н и ш е п и т а њ а к о ј а п р е в а з и л а з е с в а к у м и с а о и ј е з и к . O n e који с у
придевима,
који
одговарају
божанској т р а н с ц е н д е н т н о -
сти. 117
п р и м и л и благодат. У случају да ce е н е р г и ј е о д н о с е с а м о na Божју с у ш т и п у , a ни-
су (како Варлаам тврди) створене силе (западпо-схоластичко учеље о д е ј с т в у б л а г о д а т и у н а м а ) . А л и , а к о j e Б о г п о ј м и в с а м о к р о з сшворсну благодат, онда н е п о с р е д п а н л и ч н а заједница Бога и ч о в е к а постаје ne-
126
З а т о љ у д и и а н ђ е л и м о г у д а п о з п а ј у B o r a с а м о у с т а њ у сксшазс
или самопревазилажења. 127
Т а к в о и п о с т а с н о с ј е д и њ е њ е ce д е с и л о OBaiuioheibeM, шго je са-
мо no себи чудо м и л о с р ђ а Божје!.
могућом. 1,8
Б л а г о д а т н а заједница Бога n Светитеља јесте заједница без м е -
И з р а з н о з а ј м љ е п о д Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а ( п а п о м е н а 4 7 и Tri-
uiatba двеју р а з л п ч и т и х л и ч п о с т и (илп и п о с т а с и ) ; д о к c e О в а п л о ћ е њ е м
ads I . i i i . 2 3 ) , з а к о г а " т е у р г и ч к а " и " о б о ж у ј у ћ а " б л а г о д а т к а о д а и м а ј у
Логос сјединио ca целом људском природом (ne само ca појединцем),
слично значење.
и у тој ј е д и н с т в е н о ј з а ј е д п и ц и С а м je п о с т а о и п о с т а с Исуса Христа. Ta-
To je даља обрада источпе тријадологије:
П о ш т о б о ж а н с к а су-
ш т и н а п р е в а з и л а з и свако и м е — na чак и и м е "Boi" — Божја и м е п а
ко м о ж е м о р е ћ и да ce о б о ж е п и људи сједињују ca Б о г о м no благодаги, a ne no и п о с т а с и .
(доброта, премудрост, и тако даље) ce односе на eneprnje заједпичке
128
трима Дичностима.
1251
,2U
Ј е л и н с к и О ц и ч е с т о т в р д е д а р е ч и b o r «-)со;) и л и
(Осбтлс) о з п а ч а в а ј у е н е р г и ј у Божју, a n e с у ш т и п у ; они грчки корен 8t
Божапство
n o ... е т и м о л о г и ј и ,
Б о г у е н е р г и ј а , п а с т а њ у ј е у С в е т и т е љ п м а , и п р о ј а в љ у ј е c e с а о б р а з п о ibnх о в и м ж и в о т и м а . ( М а к с и м , Ambig., PG Х С 1 , 1 0 7 6 B C : " т а к о у Б о г у и у
P G X X X I I , 6 9 6 ; Г р и г о р и ј е Н и с п ј с к и , Ep. a d A b l a b i u m ,
P G XLV,
121D-
1 2 4 A ( e d . VV.Jaeger, L e i d e n , 1 9 5 8 , с т р . 4 4 - 4 5 ) ; Г р и г о р п ј е Б о г о с л о в , Hom. X X X . 1 8 , PG X X X V I , 1 2 8 A ; Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , dc div. nom. X I I 2
PG
III, 969C. Да ne п о с т о ј и п о с р е д о в а њ е и з м е ђ у с у ш т и п е и о с о б и н а , Бог би
п р е в а з и л а з и о с а м о Своје в р л л н е . Он je, у с т в а р и , в е ћ м а т р а н с ц е н д е н тан, јер je чак и изнад "божанства" (свих енергија) из кога исходе те особине, те ce м о ж е назвати "Надбогом"(шт'р0ссО, како Такозвапи-Ди онисије учи. 122
174
To с в а к а к о ne з н а ч и да су с у ш т и п а и е н е р г и ј а у Boiy п с т о в е г п е
( ј е р ј е д н о п р е в а з и л а з и д р у г о ) , n e r o д а c e исша o n a , в е ч п о п о с т о ј е ћ а у
приписују б о ж а н с к и м р а д њ а м а као што су гледа-
њ е , с а г о р е в а њ е и л и ч а к т р ч а њ е . H a п р и м е р В а с и л и ј е , Ep. С Х Х Х 1 Х . 8 ,
121
Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в , Hom. XXX, 2 1 , P G X X X V I , 1 3 2 B .
H a крају, б о ж а н с к е e n e p r n j e c e с п о з н а ј у и с к у с т в е и о , a н е у м н о ,
о н и м достојним обитава једна те иста еиергија".) " ° К о л . 2 , 9. 111
Андреј
Крнтски,
hom.VII
in
Transfig.
PG
XCVII,
и
непозпаги
т е к с т с в е т о г В а с и л п ј а , ц и т и р а н у Triads I . i i i . 2 9 . "
2
1 . K o p . 15, 2 0 и 2 3 : Х р и с т о с к а о " п р в е н а ц с п а с е њ а " , у ч и ј о ј c e
човечјој п р и р о д и о б о ж е љ е прво догодило. 183
D e Spir. Sancto 2 6 , e d . P r u c h e , с т р . 2 2 6 . Б л а г о д а т о б о ж е њ а б о р а -
ви у светитељу као с т в а р а л а ч к а сила у ј е д н о м у м е т н и к у , јер с у ш т и п с к и o n a j e п р е н о ш е њ е ж и в о т в о р н е с и л е о д Б о г а к а ч о в е к у , ш т о о п е т блтоgahy с т в а р а л и ч н и о д н о с c a Б о г о м . У м е т н о с т c e , с д р у г е с т р а п е , п р и р о д но и а у т о м а т с к и с а д р ж и у у м е т н и ч к о м делу, које no себи остаје један
175
Свеши
Гршорије
Несшворсна
Палама
< « T o з н а ч и да ce природне способности чулне иерцепције и у м а ne
и н е р т а н објекат. 134
слава
Ч о в е к т а к о м о ж е да ствара, попут некога ко je поново створен no
н а и у ш т а ј у ( и л и ч а к н у ж н о з а у с т а в л , а ј у ) в и ђ е њ е м , в е ћ ирсвазилазс ( о т у -
с л и ц и Н а ј в е ћ е г У м е т п и к а , будући да о н и д е л е исту с т в а р а л а ч к у е п е р г и -
д а т е р м и п и "натчуло". "надум"). Заиста, попекад je созерцатеЈв толико
ју. Д е л а н е к о г с в е т и т е љ а у п р а в о м с м и с л у с у д е л а С в е т о г а Д у х а . 133 ,ј
ч у л а и у м а ( М а к с и м , Ccnt. gnost.
'' Б р . 1 1 , 1 7 .
ш
138
Б о ж а п с к а е н е р г п ј а Духа je у п о т п у н о с т и с в и м а д о с т у п н а , али у
ополикој мери, колико неко може да je прими. 141 142 143 144
1134B: "Васпоставља-
способности.")
П с е в д о - В а с и л и ј е , с. Eun. 5, PG X X I X , 7 7 2 D . De Spir. Sancto 2 6 , e d . P r u c h e , с т р . 2 2 6 - 2 2 7 .
,,n
11.83, PG ХС1,
ite Христоликог ума у нама ne подразумева искључење пашпх у м н и х
Д а п . 19, 6.
,зк
п р е п л а в љ е п т и м ч у д о м д а з а б о р а в љ а n a своје о к р у ж е њ е , док п о н е к а д у з в и ш е п а свесг о Богу м о ж е да сапостоји са у о б и ч а ј е н и м о п е р а ц и ј а м а
М т . 10, 2 0 .
,|;о 11,1
Л к . 1, 3 5 .
Д а п . 2,15.
1
^ ' М а к а р и ј е - С н м е о п , de libert. mentis 2 3 , PG X X X I V , 9 5 7 B . 2. K o p . 3, 1 7 . 1. K o p . 1, 3 0 .
2
'•' Т а к о з в а н и - В а с и л и ј е , c. Eun. 5, PG X X I X , 7 6 9 B ; F l o c r a i b e , 1 8 , 2 7 .
К о л . 2, 9.
n;i
Ј и . 1, 1 6 .
1,1
П р е м у д р о с т и С о л о м о н о в е 1, 7.
иЈ
' To з п а ч и да je обожујућој благодати п о т р е б а н н е к о у кога би ce
Н е п о з п а т цитат. Л к . 2 1 , 15. М т . 10, 20.
o n a настамила и т и м е постала видљива у свету; т и м е би ona, просветљујући Светитеље, кроз њихове п р е о б р а ж е п е д у ш е и тела и д р у г и м а постала спознатљива. О м и љ е н и П а л а м и н текст, који он п р и п и с у ј е с в е т о м . В а с и л и ј у (у п е о б ј а в љ е п о ј с в е т о о т а ч к о ј а н т о л о г и ј и , = M s . Patiš. gr. 9 7 0 , f.
325, коју
je у в р е м е р а с п р а в е са В а р л а а м о м саставио on, или једап од његових ученика). ,4; 148
Мт. 13, 4 3 . Н е п о з н а т извор; али исте идеје могу ce п а ћ и код светога Григо-
р и ј а Н и с и ј с к о г , I n Нех., P G XLIV, 8 8 . С л и к а о г л е д а л а j e в е о м а с в о ј с т в е на светом Григорију. ,4 Ј
' Ј и . 1, 5.
150
М т . 5, 1 4 .
'"Ambig., P G X C I , 1 1 4 4 C ; C a p . V . 8 5 , P G Х С , 1 3 8 4 D . О в а и д е ј а c e з а с н и в а на Гал.2, 2 0 . 152
Дистинкцију између " п р и р о д н и х " и обичних с и м в о л а погледа-
ти у о д е љ ц и м а 13-14, 19-20, и њ и х о в и м н а п о м е и а м а . 153
Д о с е ш у т и виђеље пестворепе светлостп значи видети "светлост
п о м о ћ у светлости"; јер само та светлост м о ж е да преобрази очи опога који je т р а ж и . 154
Б е с т р а с н о с т , с м и р е н о с т , р а д о с т , љ у б а в п р е м а Богу, с в е с у т о у
извесној м е р и п р е д у с л о в и богопознања; м е ђ у т и м , све ове в р л и н е ce с а м и м в и ђ е њ е м увећавају и усавршавају. 155 156
176
Ц и т а т и В а р л а а м а , п о г л а в љ а 11 и 2 5 . de myst. theol. 1.1, PG I I I , 9 9 7 B . 177
Свеши
Григорије
Боманска
Палама
сушшина
u
cuepiuje
т о м е , н и ј е т а ч н о д а j e Божја с у ш т и н а ј е д и н а б е с п о ч е т -
Ђ- БОЖАНСКА СУШТИНА И ЕНЕРГИЈЕ
на р е а л н о с т , a да су све о с т а л е р е а л н о с т и с т в о р е н е природе.
I I I . ii. 5. В о л е о бих д а п и т а м овог ч о в е к а з а ш т о т в р д и д а j e с а м о б о ж а н с к а с у ш т и н а б е с п о ч е т н а , д о к све о с т а л о п о т и ч е од с т в о р е н е п р и р о д е , и да ли он с м а т р а да je та суштина с в е м о ћ н а . Другим р е ч и м а , да ли она има способности познања, пророковања, стварања, сведржитељства; д а л и и м а п р о м и с а о , с и л у о б о ж е њ а , и, једн о м речју, д а л и и м а све о с т а л е , њ и м а с р о д н е , о с о б и н е ? J e p , а к о и х н е м а , о н д а ова с у ш т и н а није Бог, и а к о j e с а м а б е с п о ч е т н а . Ако п а к и м а т е м о ћ и , а л и и х j e п о степено стицала, онда je некада била и несавршена, д р у г и м р е ч и м а , није б и л а Бог. А к о л и j e о п е т и м а л а ове о с о б и н е в е ч н о , о н д а с л е д и д а j e н е с а м о б о ж а н с к а с у ш т и н а б е с п о ч е т н а , него и с в а к а њ е н а сила.
1
Ипак, постоји само једна беспочетна суштина, a т о j e б о ж а н с к а с у ш т и н а ; н и ј е д н а о д с и л а која о б и т а в а у њој није с у ш т и н а , ш т о з н а ч и да су све о н е н у ж н о и у в е к у с у ш т и н и Божјој. Грубо г о в о р е ћ и , о н е п о с т о ј е у б о ж а н с к о ј с у ш т и н и , исто к а о с и л е чула у о н о м е ш т о ce назива заједничким д у х о в н и м ч у л о м душе.
2
To je
очигледно, сигурно, и прихваћено учење Цркве! П о ш т о постоји с а м о ј е д н а беспочетна суштина — Божја, о с т а л е с у ш т и н е су с т в о р е н е и настају к р о з ову ј е д и н у б е с п о ч е т н у суштину, ј е д и н о с п о с о б н у д а ствара друге суштине — исто тако, постоји с а м о једна б е с п о ч е т н а п р о м и с л и т е љ с к а с и л а , и то Божја, док 3
с у све о с т а л е с и л е с т в о р е н е п р и р о д е ; и с т и j e случај са свим осталим п р и р о д н и м с и л а м а Божјим. П р е м а 178
4
6 Сада бих у о в о м и з л а г а њ у ( в о ђ е н в р х о в н о м и вечно претпостојећом природом) укратко изразио невер о в а њ е д а н е с а м о б о ж а н с к е с и л е (које О ц и о б и ч н о з о в у " п р и р о д н и м е н е р г и ј а м а " ) , него и н е к а дела"' Божја н е м а ј у свој п о ч е т а к , ш т о и Оци и с п р а в н о т в р д е . Н и је ли било потребно да п р о м и с л и т е љ с к о дело постоји n p e с т в а р а њ а , да би све ш т о je с т в о р е н о н а с т а л о у времену из небића? Не беше ли нужно да божанско з н а њ е с п о з н а н е ш т о n p e него r a и з а б е р е , ч а к и ван времена?
Како онда м о ж е следити да je божанско
п р е д з н а њ е и м а л о свој п о ч е т а к ? К а к о н е к о м о ж е р а з м и ш љ а т и о п о ч е т к у Божјег с а м о с о з е р ц а њ а , и да ли je и к а д а п о с т о ј а о т р е н у т а к к а д а j e Бог б и о п о д с т а к н у т да м и с л и о Себи? Н и к а д а ! П о с т о ј и ј е д а н б е с п о ч е т а н п р о м и с а о — Божји — који je Његова творевина; остале п р о м и с л и су створене п р и р о д е . И п а к , п р о м и с а о није б о ж а н с к а с у ш т и н а , т е о т у д а н и ј е д и н с т в е н а б е с п о ч е т н о с т н и ј е Божја с у ш т и на. Исто тако постоји с а м о једно беспочетно и нествор е н о п р е д з н а њ е — Божје, д о к о с т а л а , која п р и р о д н о п о с е д у ј е м о , имају п о ч е т а к и с т в о р е н а су. Т а к о ђ е , n o стоји и с а м о ј е д н а б е с п о ч е т н а воља — Божја, док све о с т а л е и м а ј у свој п о ч е т а к . М е ђ у т и м , н и к о c e н е б и у с у д и о д а к а ж е д а j e б о ж а н с к а с у ш т и н а воља, чак н и о н и који т в р д и ш е д а j e С л о в о Божје с и н воље ( Б о ж -
179
Свеши
je).
6
Грторије
Палама
Божанска
Што ce тиче предодређености, с а м о и м е показу-
je да je она постојала пре стварања, те ако би неко покушао да п о р е к н е њено п р е в е ч н о постојање, био би у ћ у т к а н р е ч и м а светог П а в л а : " п р е д о д р е д и Бог п р и ј е 7
вијекова" .
Богу", и о н е су п р и ч е с н е .
11
сушшина
u
cuepiujc
С т в о р е н а б и ћ а ce њ и м а
п р и ч е ш ћ у ј у , к а о и Божја д е л а која и м а ј у п о р е к л о у в р е м е н у , а л и с у с а м а n o с е б и б е с п о ч е т н а дела.
15
"Не-
б и ћ е н е п р е т х о д и н и в р л и н и " , т в р д и о н , " н и т и иједн о м о д н а и з б р о ј и в и х својстава, ј е р Бог j e н а ч е л н и и
Н а р е д н а д е л а Божја о ч и г л е д н о су б е с п о ч е т н а и
јединствени Творац бића"
16
. Нико не би поверовао да
н а д в р е м е н а : Њ е г о в о п р е д з н а њ е , воља, п р о м и с а о , са-
о н г о в о р и о н а д с у ш т а с т в е н о с т и коју н а ш у м д о с е ж е
м о с о з е р ц а њ е и све њ и м а с р о д н е силе. Ако су созерца-
к а д а c e одвоји о д с в е г а створеног
ње, п р о м и с а о , п р е д з н а њ е , п р е т п о с т о ј а њ е и воља, бесп о ч е т н а д е л а Божја, о н д а je то случај и са в р л и н о м , 8
ј е р je свако Његово дело врлина ; постојање je т а к о ђ е беспочетно, будући да оно претходи не с а м о сушти9
ни , н е г о и с в и м б и ћ и м а , ј е р ј е т о п р в о п о с т о ј а њ е . Н и су ли воља и п р е т п о с т о ј а њ е в р л и н е ?
j e и з н а д свега п р и ч е с н о г "
18
17
; na наставља: "Бог
. Д р у г и м р е ч и м а , О н бес-
к р а ј н о п р е в а з и л а з и доброту, с в е т о с т и в р л и н у које су беспочетне, то јест нестворене. Т а к о , н и н е с т в о р е н а д о б р о т а , н и в е ч н а слава, н и б о ж а н с к и ж и в о т , н и т и њ и м а с р о д н е с т в а р и , нису ј е д ноставно надусштаствена божанска суштина, јер их Бог к а о Узрок све п р е в а з и л а з и . М и к а ж е м о д а j e О н
7
ж и в о т , д о б р о т а и т а к о даље, и д а ј е м о Му и м е н а , због
... Б о г о м у д р и М а к с и м и с п р а в н о к а ж е д а с у " н е -
богооткривених енергија
и
сила
Надсуштаственог.
променљивост, живот, светост и в р л и н а Божја дела
Како свети Василије Велики каже: "Зајемченост по-
која н е м а ј у з а ч е т к а у в р е м е н у "
стојања с в а к е с у ш т и н е ј е с т е њ е н а п р и р о д н а е н е р г и ј а
10
; и додаје (да н е к о
не би п о м и с л и о да ce она о д н о с е на о в о д о б а , и а к о у н е х р о н о л о ш к о м с м и с л у ) : " Н е б е ш е в р е м е н а к а д а врл и н а , д о б р о т а , с в е т о с т и б е с м р т н о с т не постојаху"
11
.
Д а љ е з а п а ж а њ е (да н е к о н е б и п о м и с л и о д а с у в р л и не у н а м а беспочетне): "Учинци в р е м е н с к и настали, п р и ч е ш ћ у ј у c e о н и м у в р е м е н у н е н а с т а л и м ; ј е р , Бог je творац сваког живота, сваке бесмртности, сваке светости и сваке врлине" но ж и в и у н а м а .
13
12
, то јест онога што п р и р о д -
која у з в о д и у м к а п р и р о д и "
19
. П р е м а светом Григори-
ју Нисијском и свим осталим Оцима, природна енергија je с и л а која пројављује с в а к у с у ш т и н у , и с а м о je н е б и ћ е л и ш е н о о в е с и л е ; ј е р , б и ћ е које учествује у с у ш т и н и , с и г у р н о ћ е у ч е с т в о в а т и у с и л и која т у суш т и н у п р и р о д н о пројављује. М е ђ у т и м , п о ш т о je Бог с в е п р и с у т а н у свакој од б о ж а н с к и х енергија, д а ј е м о М у и м е з а с в а к у о д њих, м а д а j e ј а с н о д а и х О н све н а д и л а з и . Б у д у ћ и д а и м а
... H a д р у г о м е месту, к а ж е : " О в е в р л и н е с о з е р -
м н о ш т в о б о ж а н с к и х е н е р г и ј а , к а к о о н д а Бог п о т п у н о
цавају c e к а о о с о б и н е ш т о c e с у ш т и н с к и п р и п и с у ј у
о б и т а в а у свакој о д њ и х без и к а к в о г р а з д е љ е њ а и л и д е -
180
181
Свеши
Грторије
Божанска
Пачама
суштипа
u
ене.ршје
обе; к а к о б и с м о Га и н а ч е и м е н о в а л и , и к а к о би ce Он
9
п р о ј а в љ и в а о због н е р а з д е љ и в е и н а т п р и р о д н е ј е д н о -
Блажени Кирило каже да су божанска енергија
с т а в н о с т и , д а О н н е п р е в а з и л а з и све ове енергије?
20
и с и л а с в у д а п р и с у т н и , ј е р Бог je с в у д а п р и с у т а н и д р ж и с в е , a Њ е г а н и ш т а н е садржи.
8
М е ђ у т и м , не сле-
д и д а j e о в а с в у д а п р и с у т н о с т б о ж а н с к а природа,
Међутим, 21
иостоје
божанске
енергије
које
као
има-
ш т о ce н а ш а људска п р и р о д а састоји у т о м е да смо
Светитељи ј е д н о д у ш н о
једновремено само на одређеном месту присутни.
Н а ш п р о т и в н и к ... м и с л и д а j e све ш т о и м а
Како ce наша суштина м о ж е садржати у чињеници
ју п о ч е т а к тврде.
2К
и
крај,
к а к о то
п о ч е г а к с т в о р е н о ; зато j e и р е к а о д а j e с а м о ј е д н а
која н и ј е с у ш т и н а ? С у ш т и н а и е н е р г и ј а н и с у п о т п у -
стварност — б о ж а н с к а суштина, додајући да све "оно
но с а о б р а з н е у Богу, и а к о ce Он у ц е л о с т и п р о ј а в љ у -
ш т о није т а с у ш т и н а , и с х о д и и з с т в о р е н е п р и р о д е " ' .
је у свакој енергији, при ч е м у je Његова суштина
М а к а р д а овај ч о в е к с м а т р а д а j e с т в о р е н о све ш т о
нераздељива.
2
и м а п о ч е т а к , м и з н а м о д а с у све б о ж а н с к е е н е р г и ј е
Свети Ј о в а н З л а т о у с т и , с д р у г е с т р а н е , к а ж е да
н е с т в о р е н е , а л и не и б е с п о ч е т н е . З а и с т а , п о ч е т а к и
у с т в а р и б о ж а н с к а е н е р г и ј а није н и г д е ; н е у с м и с л у
крај м о р а ј у c e п р и п и с а т и , а к о н е с а м о ј с т в а р а л а ч к о ј
да о н а не постоји, него у с м и с л у да п р е в а з и л а з и м е -
сили, оно м а к а р њеној делатности, то јест њеној енер-
с т о , в р е м е и природу.
гији у с м е р е н о ј к а с в е м у ш т о j e с т в о р е н о . М о ј с и ј е j e
поставља следеће питање: "Није ли с м е ш н о р е ћ и да
т о д о к а з а о р е к а в ш и да: " Б о г п о ч и н у о д с в и х дјела с в о -
je стваралачка сила суштина, и, слично томе, да je
ј и х , која у ч и н и "
п р о м и с а о суштина, и предзнање и свака друга енер-
23
.
К а к о д а c e о н д а Онај Н а д с у ш т а с т в е н и н е р а з л и к у -
гија?"
28
27
... Свети В а с и л и ј е В е л и к и
Божанствени М а к с и м ће опет р е ћ и : "Доброта
је од његове одговарајуће енергије? Он пита: да ли
и сав с м и с а о те р е ч и , и у о п ш т е с в а к и живот, с в а к а
су беспочетне енергије истоветне са Надсуштастве-
б е с м р т н о с т и све с у ш т о с о з е р ц а в а н о к о д Бога ј е с у д е -
н и м ? М е ђ у њ и м а и м а н е к и х које и м а ј у крај, а л и н е и
л а Божја, п р и т о м н е с т в о р е н а у в р е м е н у . Н е б и ћ е , д а
свој п о ч е т а к , к а к о j e с в е т и В а с и л и ј е В е л и к и р е к а о о
т а к о к а ж е м о , н е п р е т х о д и в р л и н и , н и т и иједној г о р е
Б о ж ј е м предзнању.
п о м е н у т о ј с т в а р н о с т и , ч а к и да су б и ћ а која учествују
24
Зато надсуштаствену божанску
суштину не треба поистовећивати са енергијама, чак
у њ и м а п о ч е л а да п о с т о ј е у в р е м е н у "
29
. Н и ш т а од о в о -
н и с а о н и м б е с п о ч е т н и м . И з тога с л е д и д а о н а н е са-
r a није б о ж а н с к а с у ш т и н а — н и н е с т в о р е н а д о б р о т а ,
мо да je о н о с т р а н а у о д н о с у на с в а к у енергију, него
нити беспочетни живот вечни; све ово не постоји у
д а их, n o р е ч и м а б о ж а н с т в е н о г а М а к с и м а , п р е в а з и л а -
Њему, него око Њега.
зи " б е с к р а ј н о и б е з б р о ј пута",.
182
25
30
183
Свети
Грторије
Божанска
Палама
10
сушшина
u
tntpiujt
и е н е р г и ј е и м а ј у п о ч е т а к и п р и в р е м е н и к р а ј ! ... Ти немогуће
С в е т и т е љ е о п т у ж у ј е ш за н е з н а б о ш т в о и п р е т и ш им
п р о н а ћ и име којим би ce исказала природа нество-
и з г н а н с т в о м и а н а т е м о м ; њих који в е л и ч а ј у Бога no
р е н е Тројице, већ да ce ти изрази, уствари, односе
Њ е г о в о ј с у ш т и н и , која п р е в а з и л а з и ч а к и Њ е г о в е не-
н а е н е р г и ј е . " Б о ж а н с т в о " т а к о ђ е о з н а ч а в а енергију,
с т в о р е н е е н е р г и ј е , с о б з и р о м да о н а п р е в а з и л а з и сва-
покретачку,
или
ко п о т в р ђ и в а њ е и с в а к о о д р и ц а њ е . П о ш т о д р ж и ш и
Ko
ш и р и ш таква мишљења, можеш ли пружити икакав
ј и j e и з н а д с в а к о г и м е н а , ниј е с а о б р а з а н с а т и м и м е -
доказ који би те одвојио од ј е р е т и к а п р о ш л и х време-
ном, ј е р божанска суштина и енергије нису једно те
на, с о б з и р о м да т в р д и ш да су с т в о р е н е не с а м о све
и с т о . Али, а к о с т р о г о у з е в ш и б о ж а н с т в о Б о г а о з н а ч а -
б о ж а н с к е е н е р г и ј е и д е л а , него и све с и л е н а д с у ш т а -
ва б о ж а н с к у енергију, и а к о су те е н е р г и ј е , к а к о ти
ствене природе?
Свети
опет,
Оци
једнодушно
созерцавајућу
тврде
или
да
je
и
исијавајућу , i2
о з н а ч а в а " с а м о о б о ж е њ е {a.moQ(uaii')" .
Он
к а ж е ш , створене, онда и б о ж а н с т в о Бога м о р а бити створено!
Заиста, чак и сама реч "суштина" означава једну о д б о ж а н с к и х с и л а . Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т к а ж е : "Ако
М е ђ у т и м , б о ж а н с т в о није с а м о н е с т в о р е н о , н е г о
н а д с у ш т а с т в е н у Тајну н а з о в е м о ' Б о г о м ' и л и ' ж и в о -
je и беспочетно; ј е р Свезнајући, пре него што je с т в о
т о м ' и л и ' с у ш т и н о м ' и л и ' с в е т л о ш ћ у ' и л и 'речју', о н -
р и о , није п о ч е о д а с о з е р ц а в а с т в о р е н а б и ћ а у в р е м е -
да не м и с л и м о нинашта друго до на обожујуће силе
ну. Б о ж а н с к а с у ш т и н а , која п р е в а з и л а з и с в а к о и м е н о
које и с х о д е из Бога и с и л а з е на н а с , с т в а р а ј у ћ и с в а к у
в а њ е , т а к о ђ е п р е в а з и л а з и и енергију, о н о л и к о к о л и к о
т в а р , д а ј у ћ и ж и в о т и д а р у ј у ћ и мудрост" ' . З а т о , када
тај Д е л а т е љ п р е в а з и л а з и своје дејство; и Н а д и м е н о в а -
говориш да je само божанска суштина беспочетна
ни, исто толико превазилази о н о што je и м е н о в а н о .
стварност, ти т и м е тврдиш да je само једна божанска
3 1
О в о н и к а к о ниј е с у п р о т н о в е л и ч а њ у Ј е д н о г а Б о г а и
сила беспочетна,
ј е д н о г б о ж а н с т в а , б у д у ћ и д а н а с ч и њ е н и ц а д а з р а к на-
д о к с у све о с т а л е п р и в р е м е н е ( п о д в р е м е н е ) . "
она
стваритворна
(суштетворна),
з и в а м о " с у н ц е м " н и у к о м случају н е с п р е ч а в а д а м и -
З а ш т о б и Божја с у ш т е т в о р н а с и л а б и л а б е с п о ч е т -
с л и м о на јединствено сунце и јединствену светлост.
на, к а д ( п р е м а т в о м е м и ш љ е њ у ) ж и в о т в о р н а с и л а
Зар не видиш како ce н а ш а м и ш љ е њ а у потпуности
и м а в р е м е н с к и п о ч е т а к , исто к а о и ж и в о т о д а в н а с и -
с л а ж у с а м и ш љ е њ и м а Светитеља?
ла, и л и с и л а која дарује м у д р о с т ? И л и с у све б о ж а н -
33
с к е с и л е б е с п о ч е т н е , и л и није н и ј е д н а ! А к о к а ж е ш д а 11
j e с а м о ј е д н а о д њих н е с т в о р е н а , т и м е д р у г е п р о т е р у -
Т и т в р д и ш д а j e све у ч е м у c e м о ж е у ч е с т в о в а т и
ј е ш из ц а р с т в а н е с т в о р е н о г ; a а к о т в р д и ш да су све
створено, те да не с а м о дела, него и божанске силе
с т в о р е н е , о н д а м о р а ш о д б а ц и т и и ову ј е д н у која j e
184
185
Свеши
Гршорије
Палама
Божанска
сушшина
u
снершје
нестворена. Јер, овакво м и ш љ е њ е само себи je про-
вот и С а м о б о ж а н с т в о , ј е с у то у м е р и у којој с т в о р е н а
т и в р е ч н о и н е д о с л е д н о ! ...
б и ћ а учествују у њ и м а , н а њ и м а о д г о в а р а ј у ћ и н а ч и н , те о т у д а м о ж е м о р е ћ и да о н а јесу и да ce називају ж и -
12
в и м и б о ж а н с т в е н и м , и да je њ и х о в п р в о у с т а н о в и т е љ
М о ж д а ћ е о н р е ћ и д а Бог у Себи " к р о з с у ш т и н у "
Ј е д и н и Добри"
10
.
поседује све ове с и л е на ј е д и н с т в е н и у ј е д и њ у ј у ћ и
Ha о с н о в у тога з а к љ у ч у ј у ћ и , он ( В а р л а а м ) у на-
н а ч и н . М е ђ у т и м , н а п р в о м м е с т у j e н е о п х о д н о ову
с т а в к у к а ж е : " С а м о б о ж а н с т в о и о с т а л о ш т о je в е л и к и
р е а л н о с т н а з в а т и " Б о г о м " , ј е р j e т о и з р а з који п р и м и -
богослов (Дионисија) јасно назвао силама, не посто-
с м о о д Ц р к в е . Кад j e Бог р а з г о в а р а о с а М о ј с и ј е м , О н
ј и в е ч н о , него м у j e Установитељ ј е д и н и Д о б р и " . И
није р е к а о : " J a с а м с у ш т и н а " , н е г о "Ja С а м Сушти"
36
.
Д а к л е , С у ш т и није и з с у ш т и н е , в е ћ j e с у ш т и н а и з Суштога, ј е р С у ш т и j e Сведржитељ.
37
опет: "Неко
41
j e р е к а о д а постоји н е к о б о г о н а ч а л с т в о
(9fapxL(xy) и б о ж а н с т в о и з н а д којих je Н а ч е л о свега, а л и он не к а ж е да су о н и в а ј к а д а ш њ и и в е ч н и , б у д у ћ и
Д а j e у м е с т о " с у ш т и н е " , у п о т р е б и о р е ч " Б о г " , тада
да ce и њ и х о в и м у с т а н о в и т е љ е м с м а т р а У з р о ч н и к све-
би м о р а о да к а ж е " n o п р и р о д и " — и то no б л а г о д а т и
га." Д а љ е : " П о с т о ј и б о ж а н с к а , н е п р и ч е с н а , в е ч н а сла-
и " б о г о в и no благодати"
38
, који су, к а к о С в е т и т е љ и ка3 1
ва, м е ђ у т и м , не и р а з л и ч и т а од
божанске суштине;
жу, " n o б л а г о д а т и б е с п о ч е т н и и нестворени" ' . З а т о
a опет, постоји и с л а в а у којој ce м о ж е у ч е с т в о в а т и ,
je т р е б а л о да к а ж е :
р а з л и ч и т а о д б о ж а н с к а с у ш т и н е , која није в е ч н а , ј е р
"Постоји један
Бог,
по природи
б е с п о ч е т а н . " Али, о н j e р е ч " Б о г " з а м е н и о с а ј е д н о м
42
je У з р о ч н и к свега њен п о т п о р н и к " .
другом, a испустио je "no п р и р о д и " , да би ј о ш више
Kao ш т о с а м већ р е к а о , онај који je к а з а о да су а н ђ е -
з б у н и о своје с л у ш а о ц е , н е р е к а в ш и и м д а j e ј е д и н а
ли созерцатељи в е ч н е с л а в е (свети Григорије Назијан-
б е с п о ч е т н а р е а л н о с т Он — С в е д р ж и т е љ и С в е с ј е д и н и -
зин
тељ, и с в е м у П р е т п о с т о ј е ћ и . А к о j e т о ж е л е о д а к а ж е ,
Божју славу са б о ж а н с к о м н е п р и ч е с т и в о м с у ш т и н о м .
зашто би ce т о л и к о трудио да п о к а ж е да су п р и р о д н е
И м а м о доказ да ce у вечној слави Божјој моме учество-
с и л е у Богу с т в о р е н е ?
43
), п о к а з а о je да je п о г р е ш н о п о и с т о в е ћ и в а т и вечну
вати, ј е р ce у о н о м е ш т о je око Бога созе рцате љно, м о же и учествовати.
44
Али, и в е л и к и Д и о н и с и ј е р е к а о je да
13
ce " б о ж а н с т в е н и у м о в и ц и к л и ч н о крећу, сједињени са
Да овај ч о в е к верује да су Божје с и л е с т в о р е н е , п о -
б е с п о ч е т н и м и б е с к р а ј н и м з р а ц и м а Л е п о г и Доброг"
45
.
чуј т о и з с а м и х њ е г о в и х р е ч и . Н а и м е , о н н а в о д и р е ч и
Отуда je ј а с н о да ce ови б е с п о ч е т н и и бескрајни з р а ц и
в е л и к о г Д и о н и с и ј а д а " п р о м и с л и т е љ с к е с и л е које ис-
разликују од б о ж а н с к е н е п р и о п ш т и в е с у ш и н е ; да ce
х о д е о д н е п р и ч е с н о г а Бога: С а м о п о с т о ј а њ е , С а м о ж и -
разликују од суштине, и а к о су н е р а з д е љ и в и од ње.
186
187
Свапи
Vpuiopujt
Божанска
Палама
H a п р в о м е месту, с у ш т и н а j e ј е д н а , и а к о и м а м н о r o луча, које c e пројављују с а о б р а з н о м о г у ћ н о с т и м а п р и ј е м ч и в и х , и које ce у с к л а д у са њ и х о в и м р а з л и ч и -
сушшина
u
aiepiuje
Т а к о , ова д у х о в н а с в е т л о с т није с а м о објекат виђ е њ а , н е г о и с и л а к о ј о м г л е д а м о и в и д и м о ; о н а није ни чулни ни у м н и доживљај, већ нека духовна сила,
46
n o с в о м е п р е в а с х о д с т в у и з у з е т а и з с в и х с т в о р е н и х са-
П а в л е на то м и с л и к а д а г о в о р и о " р а з д а в а њ у Д у х а Све-
знајних м о ћ и , и благодаћу унедрена у чисте словесне
тога"
природе.
т и м способностима пријемчивости могу умножити. 47
. Ш т а в и ш е , с у ш т и н а je н а д с у ш т а с т в е н а , и веру-
ј е м д а н и к о н е б и п о р е к а о д а с у о в и з р а ц и (луче) њ е н е е н е р г и ј е и л и енергија, т е д а c e у њ и м а м о ж е у ч е с т в о -
15
вати, у п р к о с т о м е ш т о с у ш т и н а остаје н е п р и ч е с н а .
И з тог р а з л о г а в е л и к и Григорије Б о г о с л о в није с а м о р е к а о д а д о б р и а н ђ е л и " с о з е р ц а в а ј у в е ч н у сла49
ву" , н е г о д а j e с о з е р ц а в а ј у " в е ч н о " , п о к а з у ј у ћ и т и м е
14 Штавише, свакојединство (заједница) претпоставља о п ш т е њ е , ч у л н о п р е к о ч у л а , и у м н о п р е к о у м а . Будући да ce јединство са овим з р а ц и м а (просветљењима) м о ж е остварити, тиме je заједница са њ и м а умне, или npe духовне п р и р о д е . Што ce т и ч е б о ж а н с к е с у ш т и н е , о н а j e с а м а n o себи и з н а д с в а к о г д о д и р а . Шта je ова заједница са просветљењима, ако не виђење? Достојни могу да виде зраке, иако je божанска суштина потпуно невидљива, a они, беспочетни и б е с к р а ј н и з р а ц и ј е с у с в е т л о с т без п о ч е т к а и к р а ја. Тако, постоји вечна светлост, р а з л и ч и т а од Божје суштине; она с а м а no себи није с у ш т и н а — д а л е к о од тога! — него енергија Надсуштаственог. Ова све-
да то није с т в о р е н а , п р и р о д н а и у м н а с и л а која а н ђ е л и м а о м о г у ћ а в а д а с о з е р ц а в а ј у в е ч н у с л а в у Божју, в е ћ да je о н а в е ч н а , д у х о в н а и б о ж а н с к а с и л а . " To није з а т о да би ce в е л и ч а о Б о г " , к а ж е о н , "jep ce Д а р о д а в ц у и Њ е г о в о ј п у н о ћ и н и ш т а н е м о ж е д о д а т и , него д а п р в е п р и р о д е п о с л е Бога н и к а д а н е б и п р е с т а л е д а г
c e о д о б р о т в о р у ј у Њ е г о в и м даровима" '°. З а р н е в и д и ш д а а н ђ е л и н е поседују п р и р о д н о вечн о с о з е р ц а њ е в е ч н е с л а в е , в е ћ да, п о п у т Светитеља, т о м с и л о м и с о з е р ц а њ е м као д о б р о ч и н с т в о м В е ч н е П р и р о д е бивају д а р о в а н и ?
51
П р е м а с в е т о м Василију
В е л и к о м : " О н о ш т о п о к р е н е Дух Свети, постаје в е ч н о к р е т а њ е , ж и в о и свето; к а д а Дух с и ђ е у н е к о г ч о в е -
т л о с т без п о ч е т к а и краја н и ј е ни в и д љ и в а ни п о ј м -
ка, о н , који n p e тога б е ш е с а м о з е м љ а и п р а х , п р и м а
љива у п р а в о м смислу. Она je духовна и б о ж а н с к а ,
д о с т о ј а н с т в о п р о р о к а , а п о с т о л а и Божјег анђела"-' .
n o с в о м п р е в а с х о д с т в у р а з л и ч и т а о д свега с т в о р е -
T O M с и л о м обујмљени, н е б е с к и у м о в и в и д е . З а т о j e
ног; a о н о ш т о j e ч у л н о н е о п а з и в о и н е п о ј м и в о , н е
та светлост приступачна у м у али ra она истовреме-
спада у посед чула као таквих, нити у посед у м н е
н о н а д и л а з и . Т а к о ђ е j e р е ч е н о д а о н и в и д е себе; j e p
способности.
та светлост je самосозерцатељна. Kao створеној м о ћ и
ш
48
2
189
Свти
Гршорије
Божанска
Палама
с а з н а њ а неуловљиву, ову с и л у п о к а з а в ш и c e д о с т о ј н и ње, созерцавају.
суштиш
u
enepiuje
17 О в а с в е т л о с т није з н а њ е , н и т и c e о н о с т и ч е и з в е с н и м п о т в р ђ и в а њ е м и о д р и ц а њ е м . С в а к и з а о дух и м а <;
16
у м , и л и , к а к о то п р о р о к к а ж е , " а с и р с к и " ум °, који
З а т о j e в е л и к и Д и о н и с и ј е р е к а о : "Умови c e ц и к л и ч -
злоупотребљава знање. Заиста, н е м о г у ћ е je злоупо-
но к р е ћ у , ј е р су с ј е д и њ е н и ca б е с п о ч е т н и м и б е с к р а ј -
т р е б и т и ову светлост, ј е р о н а о д м а х н а п у ш т а о н о г а
н и м обасјањима"
ко н а г и њ е к злу, и одлучује од Бога с в а к о г а који je
53
. Т р е б а з а п а з и т и д а он, о д с в и х нај-
т а ч н и ј и , није с а м о р е к а о д а c e у м о в и , с ј е д и њ е н и c a
п о д л е г а о л у к а в о м и ce ca з л о м ce сагласио.
61
б е с п о ч е т н и м о б а с ј а њ и м а ц и к л и ч н о к р е ћ у , н е г о "да
Т а д а ова с в е т л о с т и о з а р е њ е н и с у с а з н а њ е и л и у м о -
и м j e р е ч е н о " д а c e крећу , п о д ч и м ce, n o м о м е м и -
п о с т и г н у ћ е у с т р о г о м с м и с л у те р е ч и , него су то no
шљењу, п о д р а з у м е в а д а и м т о ј е д и н с т в о није п р и р о д -
о м о н и м и ј и . Али у н е к о м ш и р е м с м и с л у , тај и з р а з c e
но, иако су они од почетка с а н а с л е д н и ц и благодати,
м о ж е у п о т р е б и т и , б у д у ћ и д а и х у м због свога д о б р о г
и н и к а д а н и с у и с к у с и л и нечистоту. '
у с м е р е њ а п р и м а . И с т о т а к о о н и c e м о г у н а з в а т и "бо-
3 1
55
ж а н с т в о м " због Дејствујућега е н е р г и ј а м а н е и з р е ц и в е
м о ж е п р у ж и т и д о к а з е , који с у н а ј в е р н и ј е с в е д о ч а н -
б л а г о д а т и . Енергија која обожује н и к а к о ce не одваја
ство, д а ова с в е т л о с т и м о ћ в и ђ е њ а н и с у n o п р и р о д и
о д Д у х а који обожује.
садржани у н а д н е б е с н и м а н ђ е л и м а . Д е м о н с к и род,
и м а почетак no томе што je п р и м и о просветљење —
који j e о т п а о о д њих, л и ш и о c e о в е с в е т л о с т и и м о -
О ц и ra з а т о и н а з и в а ј у " ч и с т о т о м " — а л и с в е т л о с т и
ћи виђења, али не и оних природних способности.
п р о с в е т љ е њ е с у зато б е с п о ч е т н и . T o п о с е б н о м о ж е м о
Стога, ова с в е т л о с т и в и ђ е њ е н и с у п р и р о ђ е н и а н ђ е -
в и д е т и к о д људи који, п о п у т а н ђ е л а беху п р о с в е т љ е -
лима.
Н а р а в н о , д е м о н с к и р о д није л и ш е н у м а и
ни, т е п р и м и ш е о б о ж е њ е ; к а к о к а ж е в е л и к и и б о ж а н -
р а з м и ш љ а њ а , и опет, није и з г у б и о своје б и ћ е . З а т о
ствени М а к с и м : "Созерцавајући светлост невидиве и
о н и к а ж у : " З н а м те ко си, С в е т а ц Божији."
н а д н е и с к а з и в е славе, с а м и они, заједно ca в и ш њ и м
С друге стране,
56
и њихов највећи непријатељ
57
; a Он
и м није д о п у с т и о д а к а ж у " Т и с и Х р и с т о с С и н Б о жији"
58
62
Човек просветљен чистотом
с и л а м а , и в о с п р и ј е м н и ц и б л а ж е н е ч и с т о т е постају."
. З а т о je и Б о г о с л о в р е к а о : " Т и не в е р у ј е ш у
б о ж а н с т в о ? Ч а к и д е м о н и в е р у ј у у њега"
59
. Ако пак
18
п р е п о з н а ј у б о ж а н с т в о , о н и о н д а , с х о д н о т о м е , знају
A K O и с п и т а м о р а з л о г због к о г а j e овај н о в о с л о в
и то да ra не т р е б а п о и с т о в е т и т и с б и л о к о ј и м с т в о -
( В а р л а а м ) з а м и с л и о д а j e о б о ж у ј у ћ а б л а г о д а т Духа
реним. б и ћ е м .
( и л и п р е , све Божје с и л е ) с т в о р е н а , о н д а п о р е д r o p e п о м е н у т о г злог и з в о р а јереси
190
63
, једини разлог јесте
191
Свеши
Грторије
Божанска
Палама
т в р д њ а светог Д и о н и с и ј а , д а ј е (imooTfioca).
Б о г т е с и л е установио
сушшина
u
снершје
I I I . iii. 5 "Шта би ce догодило", пита Варлаам, "када би
64
Међутим, о в а р е ч ce односи само на њихово посто
ч о в е к видео Бога? Зар не би постао н а т ч о в е к ? Тада
ј а њ е , не и на н а ч и н њиховог постојања. Тако, н е к о би
би он постао а н ђ е о ! М е ђ у т и м , најбољи м е ђ у богосло-
м о г а о њу да п р и м е н и на б и ћ а с т в о р е н а и н е с т в о р е н а ,
в и м а изостаје за п о с л е д њ и м м е ђ у а н ђ е л и м а , каже
која п о т и ч у од Бога. Заиста, Василије В е л и к и je у п о -
(Варлаам). Чак и да п р и з н а м о да je постао анђео,
т р е б и о овај и з р а з за Сина, р е к а в ш и : " З а р Онај Ko je
то не би допринело а н ђ е л и м а да они виде божанску
п о р о д и о (тс-токшс) к а п и росе да р о д и Сина?"
66
65
, није п о д ј е д н а к о м о г а о
Г о в о р е ћ и и о Духу С в е т о м е , р е к а о je: 67
суштину." ... A K O c e ц а р о д л у ч и д а у ч и н и ч а с т н е к о м в о ј н и -
, зато н е м о ј Га д р ж а т и за не-
ку, и л и ч н о п о р а з г о в а р а с њ и м , в о ј н и к н е ћ е о д м а х
ш т о с п о љ а ш њ е и с т в о р е н о . П р и м и то да Он и м а Сво-
постати војеначелник; упркос т о м е што je у једном
" О н je Дух у с т а Његових 18
ју и п о с т а с од Бога" ' . И н а с т а в и о : "To je з н а к Њ е г о в о г
т р е н у т у к у б и о н а ј б л и ж и цару, о н због т о г а н е ћ е д о б и -
и п о с т а с н о г својства — да ce п о з н а ј е кроз Сина и да je
ти достојанство архистратига.
74
" М е ђ у т и м " , каже он,
Слич-
"човек м о ж е срести Бога само а н ђ е л с к и м посредова-
н о њ е м у Григорије Богослов п р е д в е ч н о р а ђ а њ е Сина
њем, јер а н ђ е л и управљају над н а м а јерархијски".
у с т а н о в љ е н од О ц а
( k
zov Патрбс;
ифштсшоа)"
69
.
70
Шта чиниш, човече? Потчињаваш ли то нужности
ч е с т о н а з и в а " и п о с т а с н и м " (штботасну) . На основу ових и м е н о в а њ а ти н а м за трен ока мо-
О н о г а Који в л а д а н а д н у ж н о ш ћ у , и Који њу п р е в а з и -
ж е ш д о к а з а т и да су и Син и Свети Дух с т в о р е њ а , ј е р ј е -
лази кадато пожели, а понекадјеу потпуности и пре-
д и н и р а з л о г који т е п о д с т и ч е д а и з ј а в и ш д а с у б о ж а н -
устројава?
ске с и л е с т в о р е н е , п о ч и в а н а о с н о в и ц и д а j e Узрок свих ствари и њихов "установитељ"
71
. Н и с и у с п е о да
75
Р е ц и м и , који j e т о а н ђ е о р е к а о Мојсију: "Ја С а м С у ш т и : Бог А в р а а м о в , Бог И с а к о в и Бог Јаковљев" 77
76
,
с х в а т и ш д а j e в е л и к и Д и о н и с и ј е о в д е п о к а з а о д а т е си-
а к о н е Син Божји, к а к о п и ш е в е л и к и Василије?
л е н е постоје због њ и х о в о г п р е в а с х о д с т в а . Г о в о р е ћ и
з н а ч е о в е р е ч и Изласка: "И Господ г о в о р а ш е с М о ј с и -
о "промислитељским силама емитованим или про-
ј е м л и ц е м к лицу као што говори човјек с пријатељем
и с х о д е ћ и м и з н е п р и ч е с т и в о г а Б о г а " , о н додаје д а c e
својим"?
" с т в о р е н а б и ћ а која учествују у њ и м а н а з и в а ј у " б и ћ и -
" с о б о м c e заклео"
м а " , у с м и с л у д а ове с и л е п р е в а з и л а з е све ш т о ј е с т е и ш т о постоји"
72
. Б о г о м у д р и М а к с и м , изјављујући да
п р и о п ш т а в а ј у ћ а или п р и ч е с н а б и ћ а имају почетак, т в р д и да je о н о у ч е м у о н а учествују, б е с п о ч е т н о .
192
73
78
Шта
A K O je Он Који je с А в р а а м о м р а з г о в а р а о и 79
био само а н ђ е о , к а к о je онда апо-
стол м о г а о д а к а ж е : " Ј е р к а д Бог д а д е о б е ћ а њ е Аврааму, н е м а ј у ћ и ни у к о г а в е ћ е г а да ce з а к у н е , з а к л е ce самим
CO5OM"?
SO
AKO
j e Бог с м а т р а о и с п р а в н и м да ce
обрати О ц и м а у сенци Закона, како ли ce тек откри-
193
Свсгпи
Гршорије
Палама
Божанска
в а о С в е т и т е љ и м а к а д а ce п о ј а в и л а и с т и н а , и к а д ce п о к а з а о з а к о н б л а г о д а т и ! П р е м а т о м закону, С а м и Г о с п о д ј е Taj Који н а с j e c n a c a o , " н е а н ђ е о и л и човек"
81
,
a с а м Дух Божји н а с je п о у ч и о ц е л о ј и с т и н и . Н и ј е ли Он драговољно постао човек да 5и нас cnacao?
82
Ни-
је ли нас ради поднео крст и смрт, иако "бјесмо немоћни"
83
, како апостол каже? Није ли ce Он снисхо-
ђ е њ е м Својим н а с т а н и о у ч о в е к у да би му ce ј а в и о и непосредно обратио, да би човек постао не с а м о прав е д а н , в е ћ да би ч у в а ј у ћ и з а п о в е с т и Божје о с в е т и о и о ч и с т и о д у ш у и т е л о , и т а к о ce п р е о б р а з и о у сасуд д о с т о ј а н п р и м а њ а с в е м о ћ н о г а Д у х а ? H a т о м е настоји и свети Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , када, п р и с е ћ а ј у ћ и ce Стеф а н о в о г н е б е с к о г и н а т п р и р о д н о г в и ђ е њ а , п и т а : "Be r n e л и т о д о с т и г н у ћ е људске п р и р о д е ? Н е б е ш е л и т о а н ђ е о који т а к о у з д и г н у п а л у п р и р о д у ? Н е — j e p није н а п и с а н о д а j e С т е ф а н и м а о п о с е б н е с п о с о б н о с т и , нит и д а j e у в р е м е в и ђ е њ а био о к р у ж е н а н ђ е л и м а ; него С т е ф а н , и с п у њ е н Д у х о м С в е т и м , с п о з н а с л а в у Бога и ј е д и н о г С и н а Божјег.
84
J e p ( к а к о п р о р о к каже)
8Г>
8 1
није
м о г у ћ е в и д е т и с в е т л о с т б е з в и ђ е њ а у светлости" ' . Григорије Н и с и ј с к и овде г о в о р и о в и ђ е њ у које ce Д у х о м спознаје, a не о н е к о м о б л и к у с а з н а њ а ; у п р а в о о в о м последњем чулу "сазнања" он приписује израз: "Бога н и к о није видио"
87
. Супротстављајући томе духовно
с о з е р ц а њ е С т е ф а н о в о , п р у ж и о н а м j e најбоље и најп р а в о с л а в н и ј е р е ш е њ е . П о р е д тога, о н није р е к а о д а je Божја с у ш т и н а п р и с т у п а ч н а и видљива, н е г о да je то случај с а м о са с л а в о м О ц а и б л а г о д а ћ у Духа.
194
88
сушшина
u
енершјс
6 "Али", к а ж е В а р л а а м , " ч у в ш и да су ова б л а г о д а т и с л а в а н а т п р и р о д н е и п о д о б н е Богу п о д о б н и м сагледава,
89
, j e p п о д о б н о ce
и опет, п о ш т о je та с т в а р н о с т
нестворена и беспочетна, ja je н а з и в а м божанском суштином"
90
. Али, није м о г у ћ е да т а к о буде, о бого-
с л о в е , п р о т и в н и ч е С в е т и х ! ... З н а ч и л и т о д а б о ж а н ска е н е р г и ј а није н и н а т п р и р о д н а , н и б е с п о ч е т н а , н и н е с т в о р е н а , ни Boiy п о д о б н а , a да о н и м а који Га на н а т п р и р о д а н начин созерцавају у Духу она ипак пројављује Бога у свој Њ е г о в о ј п у н о ћ и ? " Н и к а к о ! " , о д г о в а р а о н ( В а р л а а м ) , и додаје: " С а мо je божанска суштина нестворена и беспочетна, док je свака енергија створена." Какве ли непобож н о с т и ! И з о в о г а с л е д и д а Бог н е п о с е д у ј е н и п р и р о д н е н и с у ш т и н с к е е н е р г и ј е , и д а j e онај који т о тврди безбожник. To доводи до отвореног порицања п о с т о ј а њ а Б о г а — б у д у ћ и да с в е т и О ц и , у с к л а д у са божанственим Максимом
91
, јасно излажу да ни јед-
н а п р и р о д а н е м о ж е д а п о с т о ј и н и т и д а буде с п о з н а т а м и м о својих с у ш т и н с к и х е н е р г и ј а . Д а к л е , а к о н е постоје суштинске и п р и р о д н е божанске енергије, с л е д и да ни Бог не п о с т о ј и ; и опет, а к о п о с т о ј е е н е р гије б о ж а н с к е , п р и р о д н е и с у ш т и н с к е , и о н е су с т в о рене, створена ће бити и њихова божанска суштина. Следи последица: к а к о су енергије п р и р о д е и суштине с т в о р е н е , т а к о je и с а м а с у ш т и н а и п р и р о д а која их п о с е д у ј е с т в о р е н а , и т а к в о м ce о н а представља.
92
195
Свеши
Гршорије
Божанска
Палама
суштина
u
entpiujt
7
8
Реци ми: Како бисмо спознали Христа у двема
Д а љ е , а к о Бог н и ј е п о с е д о в а о б е с п о ч е т н е е н е р г и -
енергијама и д в е м а природама, да божанске природ-
је — п р е в а з и л а з е ћ и их у оној м е р и у којој п о к р е т а ч
не енергије нису нестворене? Како бисмо спознали
н а д в и с у ј е р а д њ у коју в р ш и — к а к о б и О н о н д а м о г а о
Њ е г а у д в е м а в о љ а м а , д а Он, б у д у ћ и Бог, н е м а п р и -
да буде п р е т б е с п о ч е т а н , и н а д б е с п о ч е т а н ? С л и ч н о
р о д н у и б о ж а н с к у вољу? И ш т а je Божја воља, а к о не енергија (деловање) божанске природе?
93
Да ли je он-
томе, Он не би био "Надбог", како в е л и к и Д и о н и с и ј е к а ж е , д а c e " с т в а р н о с т д а р а који о б о ж у ј е " није н а 95
д а воља Н е с т в о р е н о г с т в о р е н а ? Д а л и j e о н д е о в р е м е -
звала "божанством"
на и и м а ли п о ч е т а к , и да ли je Он у с в о ј и о вољу коју
ственом Максиму, "вечно исходи од вечносуштога
предвечно није и м а о ? Како ју je стекао — no нужно-
Бога"
сти и л и п р о м е н о м м и ш љ е њ а ? О в а к в и м н о в о г л а с и н а -
о п ш т а в а о Б о ж а н с к о ј природи, т е б и n o п р и р о д и б и о
м а овај ј а д н и к с к р н а в и н е с а м о Божју п р и р о д у , н е г о
Бог.
96
— с т в а р н о ш ћ у која, n o б о ж а н -
. Д а т о није с л у ч а ј , о б о ж е н и ч о в е к б и c e п р и -
97
и о в а п л о ћ е њ е Спаситељево. Одлучивши да н а п а д н е
У п р а в о к а о ш т о c e Бог н е б и м о г а о н а з в а т и " Н а д б о -
х р и ш ћ а н с т в о , он je самог себе прогнао из заједнице
гом" да не постоји благодат обожења, исто тако Га ми
православних х р и ш ћ а н а , те својим р а с п р а в а м а дока-
н е б и с м о м о г л и н а з в а т и " Н а д б е с п о ч е т н и м " , да, к а к о
зује д а j e с а м н и ш т а д р у г о д о м о н о ф и з и т и м о н о т е -
божанствени М а к с и м исправно каже, "бесмртност,
лит, и то ј о ш г о р и од својих п р е т х о д н и к а !
44
П о т в о м м и ш љ е њ у , с в а к а Божја е н е р г и ј а , о с и м Њ е г о в е с у ш т и н е , која j e г л а в н и п о к р е т а ч к о с м о с а , п о -
б е с к р а ј н о с т , б и т о в а њ е и све с т в а р н о ш т о ce п р и р о д н о с о з е р ц а в а п о п у т с у ш т и н с к и х Б о ж ј и х својстава, н и с у б е с п о ч е т н а д е л а Божја"
98
.
ч и њ е у в р е м е н у . С л е д с т в е н о т о м е , с в а к а Божја е н е р -
Д а б л а г о д а т није б е с п о ч е т н а , к а к о б и о н д а онај к о
гија je н у ж н о с т в о р е н а ; и Х р и с т о с , у с к л а д у са Својим
учествује у њој м о г а о п о с т а т и " б е с п о ч е т а н к а о М е л ^
д в е м а п р и р о д а м а , није и м а о и с т в о р е н е и н е с т в о р е н е
хиседек, о коме je р е ч е н о да му дани нису и м а л и по-
енергије, већ само створене. Он je онда и м а о само
ч е т к а , и да му ж и в о т није и м а о с в р ш е т к а " ?
ј е д н у енергију, која није ч а к н и б о ж а н с к а , к а к о гово-
би, " п о п у т П а в л а , ч о в е к м о г а о д а в о д и б о ж а н с к и и
р а х у о н и з л о у ч и т е љ и ( м о н о е н е р г и т и ) , н е г о све Божје
в е ч н и ж и в о т С л о в а о б и т а в а ј у ћ е г у њему"?
99
И како
100
е н е р г и ј е п о т и ч у о д с т в о р е н о г п о р е т к а . Ако О н и м а с а м о ј е д н у енергију, О н н у ж н о и м а и с а м о ј е д н у п р и -
9
роду, која т а к о ђ е није б о ж а н с к а , н е г о с т в о р е н а , к а к о
" Ч а к и да ce с л о ж и м о да су б о ж а н с к е енергије не-
м о н о ф и з и т и н е к а д а држаху, ј е р j e п р и р о д а чија j e
с т в о р е н е " , к а ж е он, " ј о ш у в е к в а ж и д а и х н и к о није ви-
енергија створена и сама таква.
део, д о к не постану с т в о р е н е " . М е ђ у т и м , оне н и к а д а
196
197
Свеши
fpuiopuje
Божаиска
Палама
сушшина
u
euepiujc
н е п о с т а д о ш е с т в о р е н е , ј е р с а м о о н о што у ч е г т в у ј е у
10
њ и м а јесте створено, док енергије у којима те ствари
З а р не в и д и ш да су о в е б о ж а н с к е е н е р г и ј е у Б о -
101
п р е т п о с т о ј е у Богу. У с у п р о т н о м , с т в о р е -
гу, и да су о н е с т в о р е н и м с п о с о б н о с т и м а н е в и д љ и в е ?
ња би у ч е с т в о в а л а у Божјој с у ш т и н и , ш т о je г о л е м а
И п а к , Светитељи j e виде, j e p Д у х о м п р е в а з и ђ о ш е ce-
б е с м и с л и ц а . Али, о к а н и м о c e с а д а о в е т е м е .
бе. М о ж е м о п р о ч и т а т и : "Онај који с е у д о с т о ј и о д а пре-
учествују
Удаљене п р е д м е т е м и н е м о ж е м о д а в и д и м о к а о
бива у Богу, с п о з н а ћ е сва у Њ е м у п р е т п о с т о ј е ћ а и а ч е -
да су испред нас; исто тако, ни будућност не м о ж е -
л а и л и л о г о с е свега п о с т о ј е ћ е г н а н а ч и н ј е д н о с г а в н о г
м о в и д е т и к а о с а д а ш њ о с т ; н е з н а м о Божју вољу д о к ce она не пројави. М е ђ у т и м , п р о р о ц и су знали саму з а м и с а о Божју, в е ч н о п о с т о ј е ћ у у Њ е м у , ч а к и п р е њеног остварења. Слично т о м е , о д а б р а н и у ч е н и ц и су в и д е л и на Т а в о р у с у ш т и н с к у и в е ч н у к р а с о т у Божју (како Црква песмопева)
102
.
... Не с л а в у Божју која и с х о д и од с т в о р е њ а , к а к о ти м и с л и ш , већ пресветлу величанственост лепоте Прволика
103
; с а м н е о б р а з н и о б р а з (tii'cСбс-ot' сГбосЈ бо-
ж а н с к е л е п о т е , која обожује ч о в е к а и у д о с т о ј а в а га л и ч н о г о п ш т е њ а с а Б о г о м ; с д м о Ц а р с т в о Божје, в е ч н о и б е с к р а ј н о , с а м у н а д р а з у м н у и н е п р и с т у п а ч н у светлост, н е б е с к у и б е з г р а н и ч н у с в е т л о с т , н а д в р е м е н у и вечну, с в е т л о с т која исијава н е т љ е н о ш ћ у , с в е т л о с т K o j a обожује о б о ж е н е . О н и з а и с т а в и д е ш е исту о н у благодат Духа која ће к а с н и ј е о б и т а в а т и у њима
101
; ј е р по-
стоји с а м о ј е д н а б л а г о д а т Оца, С и н а и Духа, и о н и je в и д е ш е т е л е с н и м о ч и м а , а л и о ч и м а које беху т о л и к о р а с к р и љ е н е да су оне, сагласно б о ж а н с т в е н о м Јовану Дамаскину
106
, од с л е п и х п о с т а л е озрачене
1,ЈГ
'. О н и
с о з е р ц а в а х у о н у н е с т в о р е н у светлост, коју ћ е , ч а к и у д о л а з е ћ е м веку, с а м о С в е т и т е љ и н е п р е к и д н о с о з е р ц а в а т и , к а к о н а с у ч е с в е т и : Дионисије
198
107
и Максим.
и н е р а з д е љ и в о г познања"
108
. И о п е т : " К а д а ce дуиш
буде с а б р а л а у себи и у Богу, к о д ње в и ш е н е ћ е б и т и р а з д е љ е н о с т и због с и л о г и з а м а с а с т а в љ е н и х о д м н о штва м и с л и . Она ће бити крунисана Логосом Божјим, П р в и м , Ј е д и н и м и Ј е д и н с т в е н и м , у чијој н е п о ј м и в о ј п р о с т о т и сви л о г о с и б и ћ а ј е д н о в и д н о п р е т п о с т о ј е . У с м е р а в а ј у ћ и ce на IBera - Који н е ћ е о д с у с т в о в а т и из н>е, н е г о б у д у ћ и у њој ц е л о ј , ц е о ће ј е д н о с т а в н о бити с ј е д и њ е н с њ о м , - na ће и она с а м а с п о з н а в а т и у н у т р а ш њ а н а ч е л а свега п о с т о ј е ћ е г . З а х в а љ у ј у ћ и гом п о з н а њ у она ћ е , п р е с т у п а њ а у б р а ч н у з а ј е д н и ц у с а б о ж а н с к и м Л о г о с о м , м о ж д а себи д о п у с т и т и д а у п о треби методе дијерезе (разликовања)"
109
.
З а р не с х в а т а ш да л>уди који п р е б и в а ј у у Богу, који
су о б о ж е н и
и
богонадахнуто
у с м е р а в а ј у свој
поглед к Њему, не виде као м и ? Они, на чудесан начин, ч у л о м виде н а т ч у л н о , и у м о м надумно
110
, и то
т а д а к а д а ce с и л а С в е т о г а Д у х а у н е д р и у њ и х о в е људске способности, и када њ е н и м дејством они виде оно што je изнад нас. Тако, г о в о р е ћ и о виђењу кроз ч у л а , м и м о р а м о д о д а т и д а j e о н о н а т ч у л н о , еда б и ce ј а с н о п о к а з а л о да оно није с а м о н а т п р и р о д н о , већ и надизразиво.
199
Свеши
Гршорије
Палама
Божанска
суштина
u
енершје
И п а к , н а с овај з л о о п и т н и м у д р а ц ... н е о п р а в д а н о
д о л а з и из Бога. С в е т л о с т т а к о ђ е " о к р у ж у ј е " С у н ц е ,
оптужује д а м и Б о г а п о с м а т р а м о ч у л н о ( к а о о п а ж а ј -
а л и о н о с и г у р н о није њ е г о в а с у ш т и н а . К а к о о н д а с в е -
н у стварност).
111
T o j e исто к а о д а н е к о п о к у ш а в а д а
т л о с т која д о л а з и и з Б о г а и о б а с ј а в а С в е т и т е љ е м о ж е
одвоји с у ш т и н у од н а д с у ш т и н е , a да п р и т о м Б о г а на-
бити Његова суштина? Да ли ce сунчева светлост n o -
зива " н а д с у ш т а с т в е н о м С у ш т и н о м " . Он, без и к а к в о г
јављује с а м о о н д а к а д а j e н е к о в и д и , и л и п о с т о ј и и
стида, т в р д и с л е д е ћ е : " Б у д у ћ и д а с м а т р а ш д а Бог и м а
п р е т о г а ? И с т и je случај и са с в е т л о ш ћ у која обожује
суштину, и з т о г а с л е д и : и л и д а j e Бог ј е д а н и з в е д е н
о н е који њ у созерцавају.
појам, сагледаван с а м о у н е с т в а р н о м р а з м и ш љ а њ у и
A K O c e у т о м п о г л е д у Бог н и n o ч е м у н е р а з л и к у ј е
5ез п о с т о ј а њ а к а о ж и в е с т в а р н о с т и , и л и д а j e О н н е -
од б и л о којег в и д љ и в о г п р е д м е т а , з а ш т о га о н д а не ви-
к и а т о м и ч а н ( п о с е б а н ) о б ј е к а т " . ...
Када г о в о р и м о
д и т е н и ти, н и твоји и с т о м и ш љ е н и ц и , н и људи бољи
о д у х о в н о ј и н а д у м н о ј с т в а р н о с т и , ти с м а т р а ш да je
о д т е б е ? Кад б и т е с а м о твоје о ч и , с л е п е к а к в е ј е с у з а
о н а д о с т у п н а ч у л и м а . Н и к а к о д а с х в а т и ш д а Божје
ову светлост, коју С в е т и т е љ и в и д е ... п о у ч и л е да то
у н у т р а ш њ е б и ћ е (кат' a u i o v ) н и к а к о није и с т о ш т о и
није п р и р о д н а , н и т и к р о з в а з д у х в и д љ и в а с в е т л о с т ! "
1
н е к и п о с т о ј е ћ и објекат (каб' a u t o ) , т е п о г р е ш н о з а м и -
Н а тај н а ч и н т и н е б и х у л и о н а б у д у ћ и е о н , ј е р о н и
ш љ а ш да je о н о око Бога ( п р и р о д н а својства која Му
који г о в о р е n o Богу, п о у ч а в а ј у н а с д а н а м тада н е ћ е
ce приписују) истоветно са Њ е г о в и м у н у т р а ш њ и м Би-
т р е б а т и н и ваздух н и с в е т л о с т која п р о л а з и к р о з њ е -
ћем.
га.
112
115
У п р к о с свему, ти т в р д и ш да ce о в а светлост, ова
красота будућега в е к а , ч у л и м а н е п р и с т у п а ч н а , ч у л и 11
ма м о ж е
" М е ђ у т и м , " он наставља, "Бог ce не би р а з л и к о в а о
ваздух.
о п а з и т и , и д а j e тада
116
она видљива кроз
од видљивих ствари ако би Он м о г а о да ce спозна прем а о н о м е ш т о Г а окружује. Ј е р , с в а к а в и д љ и в а с т в а р
12
j e в и д љ и в а , н е n o с в о м е у н у т р а ш њ е м бићу, н е г о n o
"Али, а к о т у с в е т л о с т н е м о г у д а в и д и м , ј е р с а м п о -
о н о м е што j e окружује: О к о н е о п а ж а с у н ч е в у с у ш т и -
р а ж е н с л е п и л о м " , к а ж е он, "ја ј о ш у в е к и м а м у ш е с а
1
ну, в е ћ о н о ш т о њу о к р у ж у ј е " " .
да чујем р е ч и говорашчег: 'Сам ум врло нејасно м о -
П р и м е р који с и и з л о ж и о п о к а з у ј е д а н а м е р н о о м а -
же да п о ј м и Бога о д в о ј е н о г од о н о г а ш т о Га о к р у ж у -
л о в а ж а в а ш Бога и Његове Светитеље. Реч " с у н ц е " по-
је; О н о с в е т љ а в а у с м е р а в а ј у ћ у с п о с о б н о с т д у ш е с а м о
везује ce са з р а ц и м а , к а о и са њ и х о в и м и з в о р о м ; то
кад ce очистимо, попут муње што и з н е н а д а севне и
н е з н а ч и д а п о с т о ј е два с у н ц а . Стога, п о с т о ј и ј е д а н
исто тако нестане'"
Бог, у п р к о с т о м е ш т о c e к а ж е д а о б о ж у ј у ћ а б л а г о д а т
же? "Зато Бог почиње да осветљава ум тајанственом
200
117
. ... Ш т а ј о ш с в е т и Григорије к а -
201
Свеши
Грторцје
Палама
с в е т л о ш ћ у , д а б и п о ј м и в и м Себи п р и в у к а о , н е п о ј м и -
Божанска
суиаиипа
u
enepiuje
13
вимзапрепастио,запрепаштењемпривукао,привлач118 н о ш ћ у очистио" .
г о д а т и , која ч о в е к а п р и б л и ж а в а б о г о л и к о с т и . Али,
Шта (човеку) очишћује П р и в л а ч а н ? Да ли само
к а к о да з н а м о да je та б л а г о д а т т а к о ђ е с в е т л о с т ? ...
(његов) у м ? Н е , ј е р с л е д у ј у ћ и с в е т и м О ц и м а , н е т р е -
Б о ж а н с т в е н и М а к с и м , н а к о н г о в о р а о сједињењу c a
В е ћ je ј а с н о да о п и т н о з н а њ е о Б о г у д о л а з и од бла-
6a ч и н и т и в е л и к е н а п о р е да 5и ce он о ч и с т и о , a и с т о -
тајном божанствене простоте или једноставности, ко-
в р е м е н о , n o својој п р и р о д и , о н л а к о о т п а д а о д ч и с т о -
ја очекује Светитеље у б у д у ћ е м веку, закључује: " С а -
т е . З а т о c e о н н е м о ж е о ч и с т и т и без ч е ж њ е з а Б о г о м ,
гледавајући
к а к о je то овај б о г о с л о в в е ћ п о к а з а о , и ј о ш да je та-
с л а в е , заједно c a в и ш њ и м с и л а м а , о н и с а м и постају
кво о ч и ш ћ е њ е својствено п о ч е т н и ц и м а . Што ce тиче
п р и ј е м н и ц и б л а ж е н е чистоте"
ч е ж њ е за Б о г о м , она, о ч и ш ћ е њ е м свих д у ш е в н и х и т е л е с н и х с п о с о б н о с т и и сила, и з а д о б и ј а њ е м т р а ј н о г
светлост необјављене и 121
наднеисказиве
.
К а к о о н д а да з н а м о да и ова с в е т л о с г п р е д с т а в љ а обожење?
П о с л у ш а ј м о о п е т истог б о г о с л о в а .
Обја-
о ч и ш ћ е њ а душе, човека чини п р и ј е м ч и в и м за обожу-
с н и в ш и к о л и к о j e м о г у ћ е н а ч и н н а који c e о б о ж е н и
ј у ћ у благодат.
ч о в е к сједињује ca Б о г о м — з а ј е д н и ц а с р о д н а з а ј е д н и -
119
"Зато Он очишћује онога ко чезне за Њ и м : овим
ц и д у ш е и тела, ч и м е c e цео ч о в е к обожује б л а г о д а ћ у
о ч и ш ћ е њ е м Он ствара богоподобног човека и општи
о в а п л о ћ е н о г Бога — он продужује: " О н сав д у ш о м и
с њ и м као ca С в о ј и м р о ђ е н и м и д о м а ћ и м . Он ce (да
т е л о м остаје ч о в е к no п р и р о д и , и с а в д у ш о м и т е л о м
ce с м е л и ј е и з р а з и м ) сједињује к а о Бог ca б о г о в и м а ,
п о с т а ј е бог no б л а г о д а т и и ц е л о к у п н о ј његовој п р о н и -
откривајући им ce можда исто онолико колико их Он
з а н о с т и б о ж а н с т в е н и м сјајем б л а ж е н е славе"
С а м познаје"
т а ш л и д а j e т а с в е т л о с т сијање с а м о г а Б о г а ? Д а л и j e
120
. To je нешто много више од "нејасне
с в е т л о с т и " о којој В а р л а а м г о в о р и . Свети Г р и г о р и ј е
122
. Схва-
онда божанска светлост створена?
х о ћ е д а к а ж е д а т а к в и људи п о з н а ј у Бога и с т о т о л и к о ,
Послушај следеће: "Никада ce не м о ж е замисли-
к о л и к о О н п о з н а ј е њих. К а к о т о ? Н е п о м о ћ у с л а б а -
ти н и ш т а б л и с т а в и ј е и у з в и ш е н и ј е ; ш т а ј о ш м о г у да
шних умних пробљесака, односно напора, о којима
п о ж е л е о н и који c e удостоје о б о ж е њ а ? "
j e В а р л а а м г о в о р и о н а п о ч е т к у овог поглавља, н е г о
с х в а т и о да je ова с в е т л о с т у с т в а р и о б о ж е њ е , те да
в и ђ е њ е м Бога у Богу, с ј е д и њ е њ е м ca Њ и м и у п о д о -
з а о н е који c e удостоје г л е д а њ а и с т е н е постоји н и -
б љ е њ е м Њ е м у О н и б о г о п о д о б н о м с и л о м пригрљују
шта узвишеније? М е ђ у т и м , имај
123
Зар ниси
на уму да je ова
најбожанскије благодатне д а р о в е Духа - благодатне
с в е т л о с т и с т о т а к о и веза к о ј о м ce Бог сједињује ca
д а р о в е које н е м о г у д а д о с е г н у н е б о г о п о д о б н и и с а м о
д о с т о ј н и м а : " П о м о ћ у ње, Бог, Који ce сједињује с о н и -
у м о м т р а ж и т е љ и свега о н о г а око Бога.
м а који п о с т а д о ш е б о г о в и , све С в о ј о м д о б р о т о м ч и н и
202
203
Свеиш
Грторије
124
Божанска
Палама
сушшина
u
ateplujc
. У п р а в о je то онај о б о ж у ј у ћ и д а р , који je
л о г и ј е ... ти си о д б а ц и о у ч е њ а с в и х О т а ц а . О н и ... н а м
буктиња Атине — Дионисије — назвао "божанством",
г о в о р е д а Бог п р е в а з и л а з и све " н а б е с к о н а ч н о б е с к о -
р е к а в ш и д а м у j e Бог о н о с т р а н ( з а г р а н и ч а н )
н а ч а н број п у т а " (аттеараки; аттефсоО
Својим"
125
. Где с и
130
, ј е р знају да ce
о н д а ти са с в о ј и м " з н а њ е м " и " п о д р а ж а в а њ е м " и "од-
Његова оностраност не може исказати ни мишљу ни
р и ц а њ е м од себе", п о м о ћ у којих ce трудиш ослободи-
речју. Али, в е ћ с м о д о в о љ н о г о в о р и л и о овој т е м и .
ти ce м н о ж и н е знања што потиче од вере и истинског б о г о п о д р а ж а в а њ а које н а с п р е в а з и л а з и ?
15 A к а к о je овај ( В а р л а а м ) и д о б р о д е т е л , п о р о к о м
14
учинио, то треба укратко показати. Он стање умрт-
" М е ђ у т и м " , каже Варлаам, "чак и да je Диониси-
вљености страсног дела душе назива " б е с т р а ш ћ е м " :
j e р е к а о д а Бог п р е в а з и л а з и о в о ' б о ж а н с т в о ' , о н није
" А к т и в н о с т с т р а с н о г д е л а д у ш е " , к а ж е он, " п о т п у н о
р е к а о д а Бог С в о ј и м п р е и з о б и љ е м о н о с т р а н о с т и п р е -
ослепљује и уклања божанско око, спречавајући де-
вазилази чак и н е б и ћ е " . . . Када Дионисије каже да
л а њ е свих њених способности"
" Б о г н а д с у ш т а с т в е н о поседује о н о надсуштинско"
',
б а л о да и м р ж њ а п р е м а злу и љубав п р е м а Богу и б л и -
шта још т и м е потврђује? П о ш т о непостојање најизр-
ж њ е м у н и ш т е божанско око? To су пак активности
ј а д н и ј е ( n o п р е в а с х о д с т в у ) јесте н а д с у ш т а с т в е н о
,
страсног дела душе. Доиста, у п р а в о о в о м душевном
Бог j e ч а к и и з н а д тога, и м а ј у ћ и н а д с у ш т о н а н а ч и н
способношћу ми волимо или м р з и м о , орођујемо ce
121
127
надсуштаствен.
131
. Авај! Д а л и б и т р е -
и л и ce о т у ђ у ј е м о . Ж е д н и д о б р о д е т е љ и (ol е р а о т а !
К а к о о н д а п о с м а т р а ш ч о в е к а , и л и боље р е ћ и љу~ 128
ХСОУ
ка^соу), о б д е л а в а ј у ову силу, a не у м р т в љ у ј у je; о н и
, ј е р када
њу не затварају у с е б е , н е г о ју п р е о б р а ж а в а ј у у љубав
с п о м е н е м о ј е д н о г , м и м и с л и м о н а све С в е т и т е љ е ) ;
п р е м а Богу и б л и ж њ е м ; ј е р n o р е ч и м а Г о с п о д њ и м , " о
к а к о д а к л е п о с м а т р а ш људе који г о в о р е о Б о г у Који
о в и м двијема заповијестима виси сав закон и п р о р о -
бескрајно превазилази свако обожење што га je Он
ци"
д е ( о н и с у ј е д н о , n o Г о с п о д њ о ј молитви
Својом
надсуштаственом
природом
даровао?
132
.
Шта
ћ е ш одговорити ономе ко тврди да je божанска онос т р а н о с т (еттексчш) и з н а д с в а к о г п о т в р ђ и в а њ а и одрицања?
129
Н и ј е л и О н n o Својој о н о с т р а н о с т и и з н а д
н е б и ћ а ? Р е ч е н о j e д а j e Бог и з н а д н е с т в о р е н е б е с м р т ности, живота и доброте; na ипак, будући неспособан да задржиш поглед на врховима такве истинске тео-
204
205
Гpuiopuje
Свеши
1
Божанска
Палама
суштипа
u
enepiuje
Ч а к и п о р е д м о г у ћ и о с т и да ф и л о с о ф р а з м и ш љ а о т р а н с ц е н д е н ц и -
p a Бога Који j e н а д с у ш т и н с к и . T o j e а п о ф а т и к а х р и ш ћ а н с к о г И с т о к а
ји, или о Првој С у ш т и н и , не п р и п и с у ј у ћ и му н и к а к в е о с о б и п е , остаје
— в и ђ е н а не као неки метод интелектуалпе апстракције, већ као начип
чињенмца да О т к р н в е њ е пије собом п р о и з в е л о то да
духовног
не буде
х р и ш ћ а н с к и Бог
Творац и Искулитељ. Зато ce б о ж а н с к е особине односе па су
штину, jep Богје no природи непроменљив. 2
18
узлажења.
Ibid. 4 9 (ib., 1 1 0 1 A ) : Б о ж а н с к а с у ш т и н а j e б е с п о ч е т н а , б а ш к а о
и Њ е г о в е врлине, али Бог бескрајно надилази ове нестворепе енергије
О д у х о в н и м ч у л и м а в и д и о д е љ а к Б , н а п о м е н а 33- Д у ш а и м а ј е д а н
и л и с и л е . И а к о c e Б о г о т к р и в а као д о б р о т а , љ у б а в , и т а к о д а љ е , н а ш е
scnsorium ( к о ј и O u n п о п е к а д п а з и в а ј у Т Ж О Г ^ К О У , и л и с т р а с н и д е о д у ш е ) ,
о с е ћ а љ е Његове чисте трансцендентности (изпад сваке речп и квали-
али он обухвата разпе,
т е т а у с у ш т и н и ) м о р а н а м з а б р а н и т и да ј е д н о с т а в н о
нераздељиве с п о с о б н о с т и гледаља, додира, и
т а к о даље. 1
иоисшовешимо су-
ш т и п у и о с о б и н е / в р л и н е / е н е р г и ј е у Богу.
Т а к в е с и л е мопут п р о м и с л а и к р е а т и в н о с т и п а л а з е ce у р а з п и м
14
Ep. СХХХ1Х, 6-7, P G X X X I I , 6 9 2 - 6 9 6 . С у ш т и н а , n o с е б н n e c n o -
с т е п е н и м а и у а н ђ е л и м а и у човеку, а л и љ и х о в е м о ћ и су н у ж н о с т в о р е -
з н а ј н а , с п о з н а ј е c e с в о ј и м е п е р г и ј а м а п л и о п е р а ц п ј а м а a d extra. П о с м а -
не и условљеле, лопут њихових врлила.
т р а ј у ћ п ова " д е л а " , п е к а к о c e м о ж е р а з у м е т и к а р а к т е р п р и р о д е која и х
I
To з л а ч и да су Божје силе, енергије и а т р и б у т и т а к о ћ е н е с т в о р е -
ни.
ствара. " П р и р о д п а " енергија у о в о м случају м о р а ce р а з у м е т и у метаф и з и ч к о м с м и с л у т е а к т и в н о с т и и л и о п и х к а р а к т е р и с т и к а које о д г о в а -
' П а л а м а к о р и г г и р е ч " д е л а " (сру<х), л е у с м и с л у т в о р е в и л е Б о ж ј е , него у с м и с л у о л и х сила попут п р о м и с л а и предзнања, шго Му je о м о -
рају п о ј е д и п о ј п р и р о д и , и које су д е о к о п к р е т п е с т в а р н о с т п . 20
Због Своје т р а н с ц е н д е н т н о с т и , Бог п е и с к а з и в о м о ж е б и т и све-
г у ћ и л о да в е ч л о п р е д в и д и и и с п л а н и р а Своју т в о р е в и н у . П о р е д тога,
п р и с у т а п у свакој од м п о г о б р о ј п и х Својих о с о б и н а и л и енергија, a да
" д е л а " ce т а к о ђ е о д л о с е na п р е е г з и с т е н т м о с т т в о р е в и л е као идеје бо-
т и м е н е ш т е т и Својој а п с о л у т н о ј ј е д н о с т а в н о с т и и ј е д и н с т в у .
ж а н с к о г у м а (попут "предодређеља").
разлога м о ж е м о Бога истннски пазватп м у д р и м , n то (и свим о с т а л и м
f
'To су ч и н и л и следбеници Аријеве ј е р е с и .
7 8
п р и д е в и м а откривеним у к а т а ф а т и ч к о м богословљу) не претпоставља-
1 K o p . 2, 7.
ј у ћ и да су ови различити квалитети одвојени м е т а ф и з и ч к и ептитети
Изглада да у н а ш е м тексту не постоји довољпо п р е ц и з н а р а з л и -
ка и з м е ђ у т е р м и н а м о ћ , дело, врлина, као олиса п р о м и с л а Божјега, предзлаља и сличних способлости. Врлипе су божапске особипе или к в а л и т е т и , a с в е о б у х в а т н и т е р м и л з а и,их j e - a
mpl
аитои ( д о с л о в ц е :
" o n o m r o Га окружује"). :l
(попут П л а т о н о в и х "идеја"); нли да иједан од њих (или сви) исцршвују р е а л н о с т Божје тајне. 21
по-
постаје делотворна с а м о опда када стварање и в р е м е истовремемо поч-
Cent gnost, 1.48 PG Х С , 1 1 0 0 D, I I I . i . 1 9 .
ну, д о к Бог и м а о д у в е к с т в а р а л а ч к у силу и ц и љ .
" Ibid., 50 (ib., 1 1 0 1 B).
22
12
21
II
П а л а м а о в д е к а ж е д а п о с т о ј е неке е п е р г и ј е к о ј е и м а ј у свој
четак, м а к а р у њ и х о в и м споЈвашњим д е л о в а њ и м а , које н и с у преегзис т е н т н е у б о ж а н с к о м Уму. Тако, на п р и м е р , с т в а р а л а ч к а Божја еперија
Створеној суштини.
10
Из тог
loc. cit. Човек, створен no подобију Божјем, и м а природпу сродпост са
21
Н а п о м е н а 4. П о с т . 2, 3. В е р о в а т н о с. Eun. I. 8, PG X X I X , 5 2 8 B. Б о ж а н с к о п р е д з н а њ е
Б о г о м (иако je то п а д о м н а р у ш е п о ) . Али, п а ш е врлине, и а к о учествују
(ттр6у^соо1£;) и м а " к р а ј " у с м п с л у о к о п ч а в а њ а в р е м е н а у в е ч н о с т и , т е д а
и огледају ce у в и ш е или м а њ е в е ч н и м о с о б и н а м а Божјим (на п р и м е р
н е м а догађаја и л и развоја у Д о л а з е ћ е м Веку које би Бог п р е д в и д е о .
д о б а р , м у д а р , и т а к о д а љ е ) , н и с у истовешне с а б о ж а н с к и м а т р и б у т и м а : O n e су и з в е д е н е и имају п о ч е т а к у в р е м е н у . 1-1 15
ibid. 4 8 , P G Х С , 1 1 0 0 C D .
п р и в р е м е н е "икономије", неке ce (попут стваралачке силе) активирају
Т р е б а з а п а з и т и р а з л и к у која j e н а п р а в љ е н а и з м е ђ у д е л а Б о ж и ј и х
само када почне време, a неке пак (попут предзнања) н е ћ е функцио-
која имају п о ч е т а к у в р е м е н у , и о н и х која ra немају. 16
ibid. ( 1 0 0 0 D- 1 1 0 1 A).
" М о г у ћ е je да ум човека чистог срца,
н и с а т и када в и ш е не буде б и л о овога света. Ова п р и в р е м е н а п р и р о д а и з в е с н и х енергија јесте ј о ш један а р г у м е н т за р а з л и к о в а њ е с у ш т и н е и
одвајањем духовног ума
од сваког н е о д р е ђ е н о г концепта, благодаћу п р е в а з и ђ е себе и п е р ц и п и 206
П а л а м и н е м и с л и о н е с т в о р е н и м е н е р г и ј а м а које н и с у б е с п о ч е т не, м о г у ce с у м и р а т и на с л е д е ћ и п а ч и п : Све су o n e у ф у н к ц и ј и Божје
б о ж а н с к и х енергија. 25
Cent. gnost. I. 7 ( P G Х С , 1 0 8 5 B); 1 . 4 9 (ibid., 1 1 0 1 A ) ; Ad Thal,
207
Свеши
Гршорије
Божанска
Палта
To з н а ч и да ce енергије с а д р ж е у к о с м о с у ( и м а н е н т н е су му).
М е ђ у т и м , о в а с в у д а п р и с у т н о с т ј е с т е с а м о начип Б о ж ј е г п о с т о ј а њ а , a н е само Његово биће. 27
Овај о д л о м а к м о ж е ce н а ћ и у с в е т о о т а ч к о ј а н т о л о г и ј и која je до-
датак дела светог М а к с и м а 28
Opuse, thcol. P G Х С 1 , 2 8 1 B C .
енергије
ди учествују у б о ж а н с к о ј п р и р о д и , и увек остају с т в о р е њ а , з а в и с н а од Творца у животу у Њему. 34
Максим,
Ambig.,
PG ХС1, 1144C. З а п а з и т е ф р а з у " б е с п о ч е т а п и
нестворен no благодати": no људском разуму, контрадикторни т е р м и н и ! Створења никада не могу
посташи
нестворена, иако могу имати
у д е л а у п р и р о д и нествореног Бога.
С. Eun. 1. 8, PG X X I X , 5 2 8 B .
2:1
u
називају "боговима no благодати". Они no благодати, a не no приро-
L X I I I P G ХС, 6 7 3 D , и т а к о д а љ е . 26
сушшина
Cent. gnost. I. 4 8 , P G Х С , 1 1 0 0 D . Б о ж а н с к и к в а л и т е т и к о ј и с у у с а -
40
De div. nom. X I . 6, PG I I I , 9 5 3 D - 9 5 6 A . Е н е р г и ј е ( " п р о м и с л и т е љ -
м о м Богу, н у ж н о п р е т х о д е с в е м у ш т о ч и н и с т в о р е н о ц а р с т в о ; ч а к и " н е -
с к е с и л е " ) образују с у ш т и н с к у в е з у и з м е ђ у б о ж а н с к е с у ш т и н е ( у којој
б и ћ у " (које j e п р о с т о о д р е ч н и а с п е к т постојања о н о г к о н т и н г е н т н о г ) .
нико не м о ж е учествовати) и створења. Ona истински живе само оноли-
30
"У Њ е м у " / " о к о Њ е г а " : п р е д л о ш к и с и н о н и м и који ce о д н о с е на
суштину и енергије. 31
0 овој п с е в д о - е т и м о л о г и ј и в и д и о д е љ а к Д, н а п о м е н а 1 2 0 . Г р и г о -
рије Богослов,
Ablab., 32 33
tlom.
X X X . 1 8 , P G X X X V I , 1 2 8 A; Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и ,
Ad
P G XLV, 1 2 1 D - 1 2 4 A ( e d . W. J a e g e r ( L e i d e n , 1 9 5 8 ) , с т р . 4 4 - 4 5 ) .
Узрок;
ово
п р в е н с т в о je о н т о л о ш к о , није п р и в р е м е н о , ј е р Бог н и к а д а не остаје без Својих енергија.
Узрок вечно претпоставља последице,
исто
као што
Очево очинство вечно претпоставља постојање Његовог Сина — ипак, n o с в е т о м Јовану Д а м а с к и н у , Отац остаје
"извор
Б о ж а п с т в а " ( П л у л тл?
0шгггго<;). 34
41
To je свети Д и о н и с и ј е Ареопагит.
42
В а р л а а м , у својој ж е љ и да ш т о дубље з а б и ј е к л и н и з м е ђ у ч и с т о
т р а п с ц е н д е н т н о г б о ж а н с т в а и свега осталог, овде п о г р е ш н о т у м а ч и светог Дионисија р е ч и м а да су чак и "божанство" и о б о ж е њ е створене божанске силе.
Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т , de div. nom. X I . 6, PG I I I , 9 5 6 A. Трансценденцију суштине над енергијама представља
ко к о л и к о учествују у б о ж а н с к и м енергијама.
De div. nom. I I . 7, PG I I I , 6 4 5 A . Б о г би т р е б а л о да п р е в а з и л а з и
чак и с у ш т и н у у с м и с л у у к о м е Он п р е в а з и л а з и сваку п о т в р д н у особи-
43 44
Нот. X X V I I I . 3 1 , PG X X X V I , 72 С. Ј е р je в и ђ е њ е Бога н а ч и н учествовања у Њ е м у (у Њ е г о в и м енер-
гијама). 45
De div. nom. IV. 8, PG I I I , 7 0 4 D. О в а " п р о с в е т л е њ а " (
м о р а м о разликовати од суштине, с обзиром да Дионисије каже да су а н ђ е л и у јединству са њима, док ниједно од створења, ne м о ж е бити сједињепо са божанском суштином. 46
Ш т а в и ш е , с у ш т и н а je ј е д н о с т а в н а , ј е д и н с т в е н а и н е р а з д е љ и в а ,
н у коју М у п р и п и с у ј е м о (отуда Д и о н и с и ј е в и н е о б и ч н и " с у п е р е м и н е н т -
д о к су енергије м н о г о с т р у к е и р а з л и ч и т е , и опет, видљиве као пество-
н и " (vrnćp) е п и т е т и : " Н а д с в е т л о с н и " , " Н а д б о ж а п с к и " , и т а к о д а љ е . И п а к ,
р е н а т а в о р с к а светлост.
м о р а м о имати на уму да Палама (и Оци уопште) стално користи реч
47
" с у ш т и н а " за оно што je напослетку т р а н с ц е н д е н т н о у о с н о в и Божјег
48
Бића. 35
видети, и б л а г о д а ћ у сјединити ce са б о ж а н с к о м светлошћу, она остаје М е ђ у т и м , у о в о м поглављу П а л а м а к о р и с т и реч " с у ш т и н а " да
би о п и с а о једну од б о ж а н с к и х енергија, и то ону која ствара к о с м и ч к у твар. П о л е м и ч к и циљ овакве употребе ове р е ч и јесте да убеди Варлаа-
трансцендентна у односу на сваку 49
51
на.
52
37
И з л . 3, 1 4 Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в , Нот. XLV. 3, PG X X X V I , 6 2 5 C , и Д и о н и с и ј е
53 54
природну ч у л и у
перцепцију и ум.
Види 43.
50
ма у п р о т и в р е ч н о с т да je с а м о ова, и н и ј е д н а д р у г а енергија, б е с п о ч е т 36
Ј е в . 2, 4. М е ђ у т и м , П а л а м а пажљиво наглашава да Светитељи, иако могу
Loc. cit.
О в а и д е ј а ce д а љ е р а з в и ј а у 16 о д е љ к у . Свети
В а с и л и ј е , с. Eun., PG X X I X , 7 6 9 В ; П о с т а њ е , 1 8 , 2 7 .
De div. nom. IV. 8, PG I I I , 7 0 4 D . To з н а ч и да и а н ђ е л и који н и к а д а нису л и ш е н и благодати созер-
А р е о п а г и т , d e div. nom. V . 4 , P G I I I , 8 1 7 C . T o з н а ч и д а Б о г н и ј е ј е д н о б и -
цавају б о ж а н с к у славу, а л и не својим п р и р о д н и м с и л а м а , већ Божјом
ћ е ( и л и с у ш т и н а ) м е ђ у м н о г и м а н а свету, н е г о д а к а о с в е о п ш т и И з в о р
вољом и помоћи.
бића "превазилази суштину бића". 38
Ч а к ce и р е ч " Б о г " не м о ж е без о д р е ђ е њ а у п о т р е б и т и за Б о ж а н -
ство, ј е р ce и о б о ж е н и Светитељи у светоотачкој л и т е р а т у р и (изведено) 208
55 56
To je С а т а н а . Да je сила с о з е р ц а њ а у р о ђ е н а а н ђ е л с к о ј п р и р о д и , онда би ч а к и
п а л и а н ђ е л и (демони) и даље и м а л и ту силу, исто као што су они сачу-
209
Свеши
Григорије
Палама
Божанска
в а л и своју у м н у с п о с о б н о с т . 57 58 59 60
сушшина
u
снергије
представља н а ч и и х р и ш ћ а н с к о г живљења највише одвојеног од веза ca
М к . 1, 2 4 .
светом. 75
М к . 1, 2 4 ; Л к . 4, 4 1 .
Бог ("Господар н у ж н о с т и " ) иије о г р а н и ч е н ј е р а р х и ј с к и м р е д о м
Hom. XLV. 2 7 , PG X X X V I , 6 6 1 A,
који j e О н у с т а п о в и о м е ћ у а н ђ е л и м а и љ у д и м а . И а к о а н ђ е л и ч е с т о по-
И с . 10, 1 2 .
средују и з м е ђ у Бога и човека,
1,1
Б у д у ћ и да je н е с т в о р е п а с в е т л о с т т р а н с ц е н д е м т н а и н а д р а з у м н а ,
Богу je м о г у ћ е да у с п о с т а в и д и р е к т н у
л и ч н у везу ca љ у д и м а које je Он о д а б р а о . П а л а м а п а с т а в љ а да н а в о д и
о н а je духовно н е з р е л и м о с о б а м а и неспознајна, и не б о р а в и у о н о м е
цитате из Старог Завета када ce Бог ј а в и о п а т р и ј а р с и м а и м р о р о ц и м а
к о н а г и њ е злу.
без п о с р е д н и к а ; a з а т и м говори о појави Бога С и п а у телу. Тако, П а л а м а
1,1
Ова е н е р г и ј а je б о ж а н с к а , ј е р о н а делује Д у х о м С в е т и м , п р о с в е -
тљујући и обожујући одабране.
" Triads
светог Д и о н и с и ј а , који j e а н ђ е л с к о п о с р е д о в а њ е с м а т р а о а и с о л у т н и м
I I I . ii. 4, г д е о н о п т у ж у ј е В а р л а а м а з б о г е к с т р е м н о г а р и ј а н -
ца Е в н о м и ј а , који je у ч и о да су и Син и Дух с т в о р е љ а . 64
у с л о в о м з а ј е д н и ч е њ а ca B O I O M (J. M a y e n d o r f f , " N o t e s s u r I ' i n f l u e n c e d i onysienne en Orient",
De div. nom. X I . 6, PG I I I , 9 5 3 B. У о в о м п а р а г р а ф у з а с т у п љ е н а
7(1
(установити,
77
под-сишвиши). С у в и ш н о j e н а г л а ш а в а т и д а j e т о в е о м а т е ш к о
78
je и г р а р е ч и иттботаок; буквално.
даје одлучну библијску и х р и с т о л о ш к у и с п р а в к у ј е р а р х и ј с к о г с и с т е м а
и
иттоотгјаоа; од г л а г о л а ифХатгјцл]
80
лике т е ш к о ћ е . Он жуди да покаже да Дионисије реч "установити" сиде
81
није у п о т р е б и о у с м и с л у њиховог с т в а р а њ а ни из чега, већ у с м и с л у у
82
којем ту реч к о р и с т е кападокијски Оци у говору о О ч е в о м "установље-
88
њу" С и н а и Духа. A О т а ц ce иојављује к а о и з в о р и ш т е њ и х о в и х И п о с т а -
81
си (или Личности).
85
В и д е т и : Eun. I I . 2 3 , P G X X I X , 6 2 4 А О в а ј т е к с т с в е т о г В а с и л и ј а n o -
87
с л у ж и ћ е касније (1356-1357) као тема посебних П а л а м и н и х расправа
88
ca Н и к и ф о р о м Г р и г о р а с о м ( в и д е т и : Ј. M a y e n d o r f f ,
de Gregoire Palamas, П а р и з , 1 9 5 9 , с т р . 3 7 8 ) . 68 1)9 70 71
Introduction a l'etude
8
50
Д а п . 7, 5 5 - 5 6 . П с . 35 (36), 10.
Homin S. Stephanum, P G X L VI, 7 1 6 D - 7 1 7 A .
Јн.
1,18.
С т е ф а н о в о в и ђ е њ е н е б е ш е д е л а љ е у м а (јер н е п р е о б р а ж е н и у м д и р е к т н о спознаје Бога), већ и е п о с р е д н о в и ђ е њ е иествореме
'' С в е т и Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и ,
In S. Steph., P G X L V I ,
7 1 7 B.
В а р л а а м ce овде в р а ћ а на своје с т а н о в и ш т е да je с а м о б о ж а н с к а
С в е т и В а с и л и ј е Ep. X X X V I I I . 4, PG X X X I I , 3 2 9 C.
с у ш т и н а н е с т в о р е н а и б е с п о ч е т п а , a д а с у Б о ж ј а с у ш т и н а и e n e p i uja и с т о в е т н е стварности, то јест, да су енергије с т в о р е н е .
AKO В а р л а а м Д и о н и с и ј е в у ф р а з у з л о у п о т р е б љ а в а да би д о к а з а о
Ep. ad Nicandr., P G X C I , 9 6 B; Opuse, theol. et pol., ib., 2 0 0 C , 2 0 5 AC; Disput. cum Pyrrho, ibid., 3 4 0 D.
De div. nom. X I . 6, PG I I I , 9 5 6 A B .
Cent. gnost.
1. 4 8 , P G Х С , 1 1 0 0 C D . " О н о у ч е м у о н и у ч е с т в у ј у "
односи ce на божанске енергије. To значи да Бог м о ж е узвисити ч о в е к а да искуси а н ђ е о с к о созер-
цање, али, човек при том н е ћ е престати да постоји као човек. Созерцатељни живот ce п о н е к а д описује као " а н ђ е о с к и живот", у с м и с л у да он 210
Р и м . 5, 6.
Hom. 2 0 , 6 , P G XXXV, 1 0 7 2 c ; 4 2 , 1 6 , P G X X X V I , 4 7 7 A B , и т д .
г л а г о л а иттоотпооа, т в р д е ћ и д а с у С и н и Д у х т а к о ђ е с т в о р е њ а .
74
И с . 6 3 , 9. J u . 16, 1 3 .
славе Тројице благодаћу Светога Духа.
Hom. in Ps. XXXII, 4, P G X X I X , 3 3 3 B.
да у с м и с л у А р и ј е в е ј е р е с и схвата и В а с и л и ј е в у и Григоријеву у п о т р е б у
7i
Ј е в . 6, 1 3 .
не може
П с . 3 2 ( 3 3 ) , 6.
да су божанске енергије створене, онда п о м о ћ у ње он исто тако м о ж е
72
Изл. 33, 11.
8(1
Ј о в 38, 2 8 .
1,7
C. Eun. I I . 1 8 , PG X X I X , 6 0 9 B .
'' П о с т . 2 2 , 1 6 .
В а р л а а м о в о ц и т и р а њ е светог Д и о н и с и ј а д о н е л о j e П а л а м и ве-
65
1957, стр. 547-552).
7
п р е н е т и у преводу.
м;
Studia Patrislica I I , Б е р л и п ,
И з л . 3, 1 4 - 1 5 .
41 92
Свака с у ш т и н а м о р а и м а т и п р и р о д н е енергије, које с љом м о р а -
ју и м а т и исту природу. Ако су б о ж а н с к е енергије с т в о р е н и е н т и т е т и , о н д а и С а м Бог м о р а бити с т в о р е н ! 93
П р е м а православној христологији (у с в о м к о н а ч н о м облику на-
сталој н е п о с р е д н о no м о н о т е л и т с к о ј р а с п р а в и у в р е м е свегог М а к с и м а ) , у с а м о ј Л и ч н о с т и Х р и с т о в о ј постоје д в е п р и р о д е и две воље и л и епергије (човечанска и божаиска). 94
П о л е м и ч к о п р е т е р и в а њ е . П о ш т о je б о ж а н с к а воља у Христу бо-
211
Свсши
Гршорије
Божанска
Палама
сушшина
u
енерјије
ж а н с к а енергија, В а р л а а м (тврдећи да су енергије створене) у ставри
( п р е о б р а ж е н и м ) т е л е с н и м о ч и м а , В а р л а а м закл>учује д а o n o ш т о c e ч у -
т в р д и да je Х р и с т о с п р в о б и т н о и м а о с а м о ј е д н у вољу и енергију (чове-
л и м а м о ж е п р и м и т и , м о р а бити и опазива (стога и створена) реалност.
ч а н с к у ) , т е с т о г а и ј е д н у п р и р о д у . H a тај н а ч и н В а р л а а м з а п а д а у г р е -
1,2
To значи да су епергије к о ј е и с х о д е из суштине, и н т р и н с и ч н е Би-
ш к е д р е в и и х м о н о ф и з и т с к и х и м о п о т е л и т с к и х ј е р е т и к а , који в е р о в а х у
ћу Божјем, Његовим п р п р о д п и м атрибутима, a не одвојени, створени
д а у Х р и с т у п о с т о ј и с а м о ј е д н а п р и р о д а и ј е д н а вол>а. М е ђ у т и м , о н и д е
е н т и т е т и који постоје одвојено од Бога.
ј о ш д а љ е о д о н и х к о ј и т в р д и ш е д а j e ј е д н а п р и р о д а / в о љ а у Х р и с т у божанска — В а р л а а м т в р д и д а с у o n e ч о в е ч а н с к е и с т в о р е н е . 115
111
A K O c e Б о г п о з п а ј е к р о з ЕБегова д е л а , к а ж е В а р л а а м , п о п у т с в и х
о с т а л и х п р и р о д а (на п р и м е р , С у н ц е ce познаје no својој т о п л о т и и све-
Ep. I I , P G I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . О в а к в о м и ш љ е љ е — т р а н с ц е н д е н т н о с т
т л о с т и ) , о н д а c e О н н е р а з л и к у ј е о д с т в о р е н и х п р и р о д а . (Али, В а р л а а м
н а д с у ш т а с т в е н о г Б о г а н а д Њ е г о в и м е н е р г и ј а м а и л и " б о ж а н с т в о " — бе-
у с т в а р и не би п р и х в а т и о п р в у п р е м и с у о в е т в р д њ е , и ne верује да ce
ш е р а н п ј е з а с т у п љ е н о , н п р . 111. li. 2 3 и н а п о м е н а 79, о д е љ а к Е ; i b i d . 2 9
Бог м о ж е д и р е к т н о познати, попут Сунца кроз његове зраке.) П а л а м а
и н а п о м е н а 107.
и с т и ч е д а j e у з а л у д н а р а с п р а в а која c e з а с н п в а n a а н а л о г и ј и с г в о р е п и х
'"' de char., 111. 2 5 , PG Х С , 1 0 2 4 C .
и о п а з и в и х п р и р о д а и н е с т в о р е н е П р и р о д е , која ce не м о ж е о п а з и т и
47
нашим природпим чулима.
Светитељи з а и с т а постају " п р и ч е с н и ц и б о ж а н с к е п р и р о д е " , к а к о
а п о с т о л П е т а р к а ж е (2. Пт. 1, 4), а л и no е н е р г и ј а м а , a н и к а д а no с у ш т и -
В а р л а а м о в ц и т а т apud Triads I I . i. i. 1 1 .
ни. Реч " п р и р о д а " овде je м а њ е п р е ц и з н а иего у П а л а м и н о м тексту. Да
С в е т и Е р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , de anim. ct resurr., PG X L V 1 , 1 0 4 C .
они постају п р и ч е с н и ц и no суштини, изгубила би ce о н т о л о ш к а р а з л и -
1111
ка и з м е ђ у Бога и човека, и з м е ђ у п е с т в о р е п и х и створених п р и р о д а .
117
,,s
Cent. gnost. 1. 4 8 , PG ХС, 1 1 0 0 D.
1,8
100
119
С в е т и М а к с п м , Ambig., PG X C I , 1 1 4 4 BC; i Cap. V. 8 5 , PG ХС,
1 3 8 4 D. 102 103 01
В а р л а а м ц и т и р а с в е т о г а Г р и г о р и ј а Б о г о с л о в а , Hom. XLV. 3, PG
XXXVI, 625 C - 6 2 8 A .
' ' ' ' Ј е в . 7, 3.
101
М и с л и ce на Д о л а з е ћ и Век, na н е б е с и м а .
С в е т и Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в , ibid. (ib. 6 2 8 А ) . П р е м а Варлааму, Бог ce м о ж е позпати с а м о индиректно, ум-
н и м с о з е р ц а в а њ е м Њ е г о в и х дела у природи. П а л а м а ce слаже с т и м да
To су н е с т в о р е н е енергије, кроз које je Бог с т в о р и о све. Катизма Трећа
п о с л е Полијелеја сшихира
на Всчерњи
на
Јутрењи
6/19.
6/19.
августа.
августа.
нас Бог м о ж е т и м путем довести до богопозпања — али опет само дот л е д а м о ж е м о п о ж е л е т и т о у з в и ш е н о no3Haibe, и п а ч е п р и р о д п о м у м у педоступно, и опет п о м о ћ у благодати доступно. О ч и ш ћ е њ е ума je само
Ha П е д е с е т п и ц у , a з а т и м у п у п о ћ и њ и х о в о г е к л и с и о л о ш к о г ис-
п р в и (и н а ј л а к ш и ) к о р а к на путу усхође1Ба ка Богу; п о т р е б п о je потпу-
куства; ј е р в и ђ е њ е на Тавору није н и ш т а друго до предукус заједнице
но преображење, м о р а л н о и духовпо, пре пего човек постане с п р е м а п
Б о г а с а в е р п и м а у с в е т о т а ј и п с к о м ж и в о т у Ц р к в е (Triads I . i i i . 3 8 ) .
за виђе!ве нестворепе светлости ("божанском с и л о м " ) .
'
105 106 107
120
Vid. supra, 111. и н а п о м е н а 6 7 , о д е љ а к Е .
Б о г о с л о в , loc. cit. ( н а п о м е н а 1 1 7 ) .
121
Hom. in Transfig., 1 2 , PG X C V I , 5 6 4 C. De div. nom, 1. 4, P G I I I , 5 9 2 B C .
У о в о м одељку, П а л а м а д е л и м и ш љ е њ е светог М а к с и м а да бла-
г о д а т н е п о с р е д н о г б о г о п о з н а њ а ječme о б о ж у ј у ћ а с в е т л о с т т а в о р с к а , KO J O M ce Бог сједињује са С в е т и т е љ и м а .
108
С в е т и М а к с и м , Cent. gnost. I I . 4, P G . Х С , 1 1 2 8 A. Ч о в е к к о ј и ce
удостоји
б о г о м и с л и ј а у Логосу,
види
ире.елзистенШни лоЈос
или унутра-
ш њ а н а ч е л а с т в о р е н и х с т в а р и (то j e " п р и р о д п о б о г о с л о в љ е " у с в е т о о -
122 123 ш
божанских особина из Божје творевине).
ш
1,0
Одељак A, н а п о м е н а 27; и о д е љ а к Б, н а п о м е н а 32. Бог о н и м а
који ce удостоје да Га в и д е и познају, дарује н о в а д у х о в н а ч у л а и "узвишени ум". 111
212
П о ш т о су исихасти т в р д и л и да могу да виде нестворену светлост
1 0 8 8 С.
ibid.
125
С в е т и М а к и с м , Myst. 5 , P G Х С 1 , 6 8 1 B .
PGXCI,
ibid.
т а ч к о м смислу, з н а њ е с т в а р а њ а у Богу — a не (као на Западу) и з в о ђ е њ е ,м
Ambig.,
Ep. I I , PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 .
De div. nom. I I . 10, PG I I I , 6 4 8 D .
127
Б о г ce м о ж е н а з в а т и " н е б и ћ е м no својој т р а н с ц е н д е н т н о с т и "
у т о м смислу да je Он као Извор сваког б и ћ а надбићан ("надсуштаствен"). 128 1211
Ј н . 17, 2 1 . С в е т и Д и о н и с и ј е , de myst. theol.5, PG I I I , 1 0 4 8 B etpassim.
213
Свеши
130
Грторије
Палама
Садржај
С в е т и М а к с и м , Cent. gnost. I. 7, PG ХС, 1 0 8 5 B i I. 9, ib., 1 1 0 1 A;
Ad Thal. 6 3 , ibid., 6 7 3 D. 131
В а р л а а м и м а б у к н а л н о и в р л о круто м и ш љ е њ е о апаПсш-и као
н е о п х о д н о м предуслову богсшознаља. П о ш т о je његов приступ рационалистички, on сматра да ако ж е л и м о да стигнемо до таквог знања, ми треба да у м р т в и м о сваку страст (добру или лошу;
В а р л а а м о в цитат,
Увод
5
Triads I I , ii. 2 3 ) . П а л а м а о д г о в а р а д а j e н о т р е б н о д а c e с т р а с н и д е о д у ш е преобрази, a ne да ce умртви. Док и з о н а ч е н е страсти заиста "затварају око душе" и окамењују срце за општење са Богом, душевни нриродни п о р и в и љ у б а в и и ч е ж њ е могу и м о р а ј у да ce п р е о б р а з е у п о с в е ћ е н о с т
A. Философија не доноси спасење
45
Б. Апофатичко богословље као позитивно искуство
58
B. Исихазам и преображење тела
76
Б о г у и б л и ж њ и м а . Ј е р м и у п р а в о л.убавЈву с т у п а м о у о п ш з е п . е с а Б о г о м , и у д о с г о ј а в а м о c e н е п о с р е д н о г в и ђ е њ а IBeiOBe п е с т в о р е н е с л а в е . U1
214
Мт. 22, 40.
Г. Обожење у Христу
106
Д. Нестворена слава
133
Т). Божанска суштина и енергије
178
Уредник
Епископ далматински Фотије Издаје
ИСТИНА Издавачка установа Епархије далматинске Штампа
ФинеГраф, Београд Тираж 1.000
C1P- К а т а л о г и з а ц и ј а у п у б л и к а ц и ј и Н а р о д и а библиотека Србије, Београд 271.2-58 ГРИГОРИЈЕ Палама, свети Тријаде : Беседе у одбрану свештених тиховатеља /
Свети
Григорије Палама ; с енглеског изворника превод Сестринства Тројеручице - Шибеник ; редактори превода Епископ далматински Фотије и монах Давид П е р о в и ћ ; уредник Епископ далматински Фотије . - Београд ; Ш и б е н и к : Истина, Издавачка установа Епархије далматинске, 2008 ( Б е о г р а д : Ф и н е Г р а ф ) . - 2 1 6 с т р . : и л у с т р . ; 20 c m . - ( Е д и ц и ј а С в е т о о т а ч к о б о г о с л о в љ е ; књ. 6)
П р е в о д д е л а : T h e T r i a d s / G r e g o r y P a l a m a s . - Т и р а ж 1.000. ISBN
978-86-82555-23-0
a) Исихазам COB1SS.SR-1D 5 1 2 5 8 2 7 4 3
ISBN
978-86-82555-23-0